SOCIOLOGIJA HENDIKEPIRANIH OSOBA

Cilj nauke: da objasni celu klasu objekata koje je predmet njenog istrazivanja&utvdri zakone, Cilj naucne discipline: da opise pojave iz odredjenog dela stvarnosti.

1. PREDMET&ODNOS OPSTE&POSEBNIX SOCIOLOGIJA
NAUKA (by S. Pejanovic)-podrazumeva sistematsko&metodoloski izvedeno znanje sa ciljem utvrdjivanja istine o stvarnosti. PREDMET NAUKE su problemi koji se postavljaju pred coveka u vezi sa stvarima&procesima radi njihovog prakticnog resavanja a sa ciljem da se zadovolje odredjene potrebe. SOC.XEND.OSOBA-ili soc.invalidnix osoba po svom nastansku spada u ‘mladju’ soc. Da bi se odredio predmet njenog proucavanja kao posebne sociologije,prvo treba definisati predmet opste sociologije kao nauke. Medju teoreticarima sociolozima jos uvek se vode rasprave o sadrzaju definicije opste sociologije jer postoje izvesna. Jedna od prixvacenijix def. je def. Djurichica da je OPSTA SOCIOLOGIJA drustvena nauka koja za predmet svog proucavanja ima pojmovno odredjenje drustva,njegova nastanak,strukturu&kretanje. Shodno ovako def. predmetu opsta soc. je teorijsko-empirijskafundamentalna nauka o drustvu koja se bavi celinom drustvenix pojava,njihovom povezanoscu,uslovljenoshcu&razvojem.Soc. kao najopstija
1

nauka o drustvu&o zakonitostima njegovog razvoja nije uvek u mogucnosti da specificnim pojavama,koje postoje&javljaju se u drustvu obrati odgovarajucu paznju. Samim tim postoje slucajevi da nastale pojave u drustvu nisu dovoljno proucene,cime se sputavaju mogucnosti da se o njima pruze adekvatna objasnjenje. Ova cinjenica zapazena je jos u razdoblju Anticke filozofije,cuveni mislilac Antike Aristotel (4.vek pne) isticao je u svom delu ‘Politika’ ‘da se pojave&cinjenice u drustvu mogu u dovoljnoj meri sagledati samo onda kada ih rashchlanimo na sastavne delove. Iz prakticnih razloga,zbog promena u drustvu,nemogucnosti opste soc. da obuhvati sve pojave&svrsishodno ih prouci,zbog potrebe da se naucno sagledaju&razjasne pojedina specificna podrucja drustvenog zivota svih ljudi&pojedinacnih drust.grupa nastaju posebne sociolocije. Proucavanje&naucno objasnjenje pojedinih drustv.pojava znacajnih za drustvo u celini kao sto su politika,moral,vaspitanje,ljudski rad,lokalne zajednice,religija,drustv.grupe,kultura,doveli su do stvaranja SPECIJALIZOVANIH GRANA SOC. kao sto su: soc.porodice,soc.morala,soc.rada,soc.drustv.grupa,soc.kulture,soc.religije... Sve posebne soc. koriste metode&sredstva opste soc. prilikom svojix istrazivanja,proucavanja&naucnog objasnjavanja pojedinix pojava u drustvu koje su predmet razmatranja odredjene posebne soc. POSEBNE SOC. su nauke koje za predmet svog proucavanja imaju pojedine specificne drustvene pojave,cije veze&odnose istrazuje naucnim metodama&rezultate istrazivanja uporedjuju sa rezultatima proucavanja ostalih pojava u drustvu. Posebne soc. tragaju za sto potpunijim saznanjima&naucno dokazanim cinjenicama o pojedinim specificnim pojavama od znacaja za drustvo&nauku dovodeci ih u vezu sa opstim pojavama u drustvu. Na taj nacin obavlja se proces razvoja nauke,humanizacije z. ljudi&napretka ukupnog drustva. Napretkom nauke medju teoreticarima koji su pripadali gradjanskom smeru sociologije,pojavljuje se nastojanje da se soc. obogati empirijskim istrazivanjima pojedinih znacajnih pojava za drustvo jer se celokupno drustvo,kao skup ogromnog broja slozenih drustvenih pojava ne moze valjano prouciti&objasniti samo sa teorijskog stanovista. Soc. kao nauka mora biti sazdana od naucno utvrdjenih&naucno objasnjenih teorijskih postavki na osnovu konkretnih podataka naucnih istrazivanja o odredjenim pojavama znacajnix za drustvo. Tokom 30-ix god. 20og veka pocinju da se pojavljuju teorijsko-empirijske socioloske studije pojedinih znacajnih pojava (rasprave o kulturi,religiji,porodici...) Posebne soc. prvo nastaju u socilog.gradjanskog
2

smera,dok su sociolozi markstisticke orijentacije ideju o formiranju posebnih soc. prixvatili mnogo kasnije. RAZLIKA IZMEDJU OPSTE&POSEBNIH SOC.-posebne soc. ne proucavaju uzajamno dejstvo svih drust.pojava vec samo specificne veze drustvene pojave&svih ostalih drust.pojava. Posebne soc. se javljaju kao delovi opste soc. koja time postaje slozena nauka. Ako opstu soc. posmatramo kao teorijsku nauku,posebne soc. sa opstom soc. cine SISTEM SOCIOLOSKIX DISCIPLINA&medjusobno se odnose kao pojedinacnoposebno. Opsta teorijska soc. koristi istrazivanja iz oblasti pojedinix soc. prilikom teorijskih uopstavanja&formulisanja naucnih zakona,dok posebne soc. ,polazeci od osnoca opste soc.,proucavaju pojedine,posebne pojave koje nastaju u drustvu&kao takve postaju predmet istrazivanja. ZNACAJ POSEBNIH SOC,medju njima &SHO: za razvoj opste soc. (jer obogacuju znanja o grupi ljudi koja je mnogobrojna&znacajna sa stanovista razvoja savremenog drustva),unapredjenja kulture&humanih odnosa medju ljudima.

2. POCECI,POTREBE&MOGUCNOSTI KONSTITUISANJA SHO
Prvi nagovestaji 60ix godina 20og veka. Do tada su radovi sociologa bili usmereni samo na pitanja&probleme rehabilitacije ove populacije. Tokom I sv.rata postaje izrazenije angazovanje&usmeravanje soc.&njihova ukazivanja na potrebu proucavanja problema HO zbog strasnih posledica rata,velikog brja izginulix vojnika&civila,naroicto dece,velikog brja ranjenika,invalida,zbog potrebe lecenja,rehabilitacije&osposobljavanja za rad ovih populacija. Na probleme invalida ukazivali su tokom I sv.rata strucnjaci,belgijski drzavljani. Stvorena je ideja o kooperaciji kulturnog drustva svih saveznickih zemalja. 1916.-Francusko-belgijski odbor Maj 1916.-priprema ‘Konferencije o pitanjima invalida’ zemalja saveznica u I sv.ratu. Program rada Konferencije: 1. Problemi fizikalne reedukacije 2. Problemi prof.reedukacije 3. Zaposljavanje invalida 4. Ekonomska&soc. pitanja,kao&interesi invalida
3

uz prisustvo delegacija svih zemalja saveznica&velikog broja naucnika&strucnjaka razlicitih specijalnosti.prof.&imucni dobrotvori.njihovim mestom u drustvu.gluvih&invalida poremecene svesti 6. maja 1917. To su pomogle&hum.propaganda o njihovoh reedukaciji.interesi slepih. teoreticari koji su obavljali naucna istrazivanja stanja&promena u drustv. KOMITET za proucavanje problema invalida rata&resavanje njihovih znacajnihij pitanja.osposoblj.rada&oni soc. Radovi soc.politikom zemlje&njenim ekonomskim mogucnostima. Po okoncanju rata zbrinjavanje invalida&njihova integracija u drustvene tokove resavani su merama koje je preduzimala drzava u skladu sa soc.-11.odrzavati stalne veze sa invalidima&pruzati strucnu pomoc u toku&posle rata. koji su objavljeni tokom prve dve decenije po zavrsetku II sv. rata.ekonomski&soc. rata u svim zemljama ucesnicama u ratu nastupa razdoblje u kome se nauka&strucnjaci u velikoj meri ukljucuju u aktivnosti kojima se resavaju problemi&zadovoljavaju potrebe invalida.grupama. god u Parizu.5. Proucavanje&unapredjenje zakonodavstva&integracije za invalide.-1933.. NAUCNO-TEORIJSKA OSNOVA KONSTITUISANJA SHO Po zavrsetku II sv. Mogucnosti reedukacije. Vreme izmedju 2 svetska rata obelezeno je opstim razvojem&napretkom nauke&tehnike-defektologija dozivljava svoj uspon. Velika ekonomska kriza (1929.organizacije.invalidne organ.osposobljavanju&skolovanju Konferencija je odrzana od 8.imajuci u vidu HO u drustvo sa socioloskog stanovista.) donosi socijalne posledice koje su uticale da su sociolozi poceli da se bave problemima koji su se tada pojavilii. na ideju o neophodnosti 4 . koji su se bavili soc. Novi problemi nastaju jer za rad osposobljenu HO treba uklopiti u texnoloske procese rada&proizvodnje&na taj nacin ostvariti njenu ravnopravnost u ekonomskom&socijalnom smislu sa nehendikepiranom vecinom. ZADATAK: podsticati bavljenje svim problemima invalida.naveli su soc. Prvi koji su trazili nacine resavanja problema bili su oni soc.ukazivati na nacin resavanja njihovih potreba&problema u svakodnevnom zivotu&radu. 3.

sto je aklamacijom (=jednoglasno. iz Kanade. pozitivno su reagovali na predlog da se ustanovi posebna soc. 1965.SAD-a. Prisutni soc. Invalidi nisu sustinski hendikepirani samo zbog svoje invalidnosti. u Bostonu osnovan KOMITET ZA INVALIDE U OKVIRU AMERICKE SOCIOLOSKE ASOCIJACIJE.&strucnjaci iz oblasti rehabilitacije HO. HEND.ucestvovali su soc. Izneta je ideja o potrebi konstituisanja nove soc.rad&ravnopravne odnose sa populacijom ljudi koji sebe smatraju ‘normalnim’. Odrzan je krajem iste godine. 4.&rehabilitacija’.shodno misljenju vecine autora.invalida’.tako da je vec pocetkom 1968. PREDMET&CILJEVI SHO Izucavanje SHO obuhvata sve osobe koje zbog svog hendikepa imaju manje mogucnosti da se ukljuce u zivot. discipline tjs.vec&zato sto ih oni oko njih obelezavaju kao hendikepirane. Pod rukovodstvom MARVINA SUSMANA bilo je izdato delo ‘Soc.. 5 .Vel. Odrzavanje ovog simpozijuma moze se oznaciti kao temelj&pocetak razvoja SHO kao posebne nauke. tjs.pod rukovodstvom Richarda Smita&Lorensa Habera.&to SHO. SOC. bez pojedinačnog glasanja) prihvaceno. su pristupili pripremama za realizaciju pricvacene ideje.socijalne politike&dr.-KARMEL KONFERENCIJA U SAD Ovu konferenciju je organizovala americka socioloska organizacija. Ova asocijacija je na sastansku odrzanom 1969.cije je objavljivanje izazvalo pozitivno prihvatanje medju strucnjacima&u siroj javnosti. OSOBA.celovitog sagledavanja potreba. To su pojedinci ili grupe ljudi koji zbog postojanja hendikepa bivaju napravilno ili negativno vrednovani od strane tzv.grupa istaknutih americkih sociologa&dala je znacajan doprinos zacetku socioloskog proucavanja zivota.god. u San Francisku osnovala poseban odbor sa zadatkom da organizuje SIMPOZIJUM na temu ‘Soc. ‘normalne’ sredine u kojoj zive&rade. Vec 60ix god 20og veka javljaju se sociolozi u Americi sa nagovestajima o potrebi konstituisanja posebne soc.interesa. SHO.posebnih potreba&mesta HO u otvorenom drustvu. Posle zavrsetka konferencije soc.Brit. pristankom svih.polozaja&integracije HO u svakidaslji zivot&rad.

Prilikom def.specificnost zadovoljavanja potreba. Pri definisanju predmeta SHO treba utvrditi koje osobe treba smatrazi HO.najpogodnije primene postupaka koje DRUSTVO TREBA&MOZE PREDUZETI radi ublazavanja&prevazilazenja smetnji.radu&polozaju HO u konkretnom drustvu. predmeta proucavanja SHO nastaju razlike u izlaganju pojedinix teoreticara.uslove zivota&rada HO. Utvrdjivanje najprikladnijeg odredjivanja.promene. INVALIDNIH LICA.omalovazavajuce se odnose prema HO.BASTD-fra. Sa razvojem defektologije&srodnih nauka.sa usavrsavanjem posebnih soc. ONESPOSOBLJENIH.invalidnix lica.sociolog je u svojoj knjizi ‘Soc.kao&potrebe.u socioloskom smislu.SOC.odnosima 2.ukljucujuci&aktivnost&uticaj drustva na zadovoljavanje njihovih potreba&interesa.-ekonomskim odnosima predstavlja predmet proucavanja kojima se bavi posebna soc. U inostranoj.-soc.invalida.obelezja. OMETENIH OSOBA. Bez ozbira na trud HO da dokazu da svojim radom zasluzuju da budu jednakopravni sa svim clanovim drustvene zajednice. PREDMET SHO treba da obuhvati: -posebne potrebe -opste&posebne uslove zivota -probleme egzistencije -polozaj u drustvu R.posledice hendikepa.nedostataka&teskoca u zivotu. psihologija HO&rehabilitacija’ istakla je da proucavanje uslova zivota invalida&njihovog mesta koje zauzimaju u drustv.mesto&polozaj u drustvu&drust.uzroke.SOC. koja svojim predmetom proucavanja obuhvata stanje. mentalno obolelih’ istakao da su rehabilitacija. Za soc.SOC. HO.odnosima.Pripadnici ‘normalne’ okoline najcesce indiferentno ili nepovoljno.karijera&licni zivot invalidnix lica osnovni predmet proucavanja posebne soc. KONSTANTINA SAFILIOS ROTCHILD u svojoj knjizi ‘Soc.u sklopu stvarnih 6 . Predmet SHO ima 2 jasno izrazena segmenta: 1.rada&medjusobnih odnosa.stvarani su&uslovi za razvoj SHO u svojstvu posebne soc.rad.polozaj&interese HO u srustvenoj stvarnosti&drustv..njihove interese. je HO samo ona osoba cije ostecenje izaziva kod drugih osecanje razlicitosti&koja je zato razlicito drustveno vrednovana.pa&nasoj literaturi upotrebljavaju se sledeci izrazi: SOC.mesto.&soc. USLOVI ZIVOTA.

pojmovi kojim se oznacavaju hend.kao&u govornom sporazumevanju pravilno&potpuno odgovarajuce odredjivao ovu populaciju&pojedince. Na razvijanje&osamostaljivanje SHO veliki uticaj imale su&nauke&naucne discipline koje se bave proucavanjem&resavanjem problema HO.soc.narocito period posle zavrsetka II sv. 6. Pojam mora biti U NAJMANJOJ MERI SEGREGACIONALAN ZA HO&KRATAK!!! Na traganje za prikladnim pojmom koji bi zadovoljio sve ose uslove uticali su rezultati razvoja nauke&naucno-istrazivackog rada u oblasti 7 .koja se kao nauka najneposrednije bavi proucavanjem&resavanjem problema HO. Medju drustvenim naukama najprisutnija je soc. Ponekad to izaziva razne nesporazume u naucnim raspravama. U tom periodu nastaju mnoga naucna dela&strucni radovi teoreticara koji se bave proucavanjem pitanja od znacaja za zivot&rad&mesto u drustvu osoba sa psihofizickim poremecajima i/ili nedostacima.ekonomskih&2gih uslova od uticaja na preduzimanje ili nepreduzimanje konkretnih mera tjs. U tim naucnim radovima iz oblasti defektologije pojavljuju se razl.medicinske&2ge nauke. 5.tj.oznacava se kao razdoblje napretka&razvoja nauke u svetu i nasoj zemlji.socioloskim&nesocioloskim naukama jer je predmet njenog istrazivanja kompleksan&predstavlja granicno podrucje istrazivanja.morala.rata.medju kojima najznacajnije mesto ima DEFEKTOLOGIJA. drustvenih aktivnosti.religije. Ta POJMOVNA RAZNOLIKOST nastaje kao posledica teznje autora da se nadje odgovarajuci pojam.marginalnix drustvenix grupa. ODNOS SHO&SRODNIX NAUKA SHO ima veze sa prirodnim. Opsti razvoj nauke u to vreme doprineo je&razvoju defektologije&njen uspon&potvrdjivanje u svojstvu autenticne nauke.vek. izraz koji bi u naucnoj&strucnoj literaturi. U ovu grupu spadaju psihologija. Pored defekt.pedagogija.osobe. POJMOVNI APARAT 20.sto je bilo od velikog znacaja za populaciju ljudi za psiho-fizickim poremecajima i/ili nedostacima.politika.

reci znaci:otezavanje.kvar.koji se najcesce upotrebljava na xipodromima dajuci prednosti slabijim trkackim konjima u nameri da se njixove sanse da pobede u toj trci izjednace sa favoritima).osoba’ ima nedostataka jer se u zargonu cesto upotrebljava u smislu potcenjivanja.hendikepirane osobe. DEFEKTAN znaci: koji je ostecen. izrazava se teznja za humanizacijom odnosa prema onim ljudskim bicima koja se zbog urodjenix ili tokom zivota zadobijenih psihofizickix poremecaja i/ili nedostataka nalaze u situaciji da uz pomoc strucnjaka&drustvene zajednice ostvare.u granicama mogucnosti svakog pojedinca. Jedan od najstarijix pojmova koji se u def. su: defektne osobe.razvojno ometen.humane uslove zivota.pokvaren.osobe sa ostecenjem.okolnost koja sprecava neku aktivnost.ometene osobe.invalidi&dr.cak&radi vredjanja.osoba sa teskocama u razvoju.koji nema sve delove&oblike.rada&integracije u tokove drustvenih aktivnosti.smetanj.defektolocije. Po misljenju strucnjaka ‘defektan’ ili ‘def.osobe ometene u razvoju. HENDIKEP (‘handicap’ je engl. Potreba nje pojam kojim ce se najprikladnije.humanizacija odnosa medju ljudima.o slobodi coveka.o licnim.rezultati unapredjenja socioekonomskih&sockulturnih odnosa u drustvu.manjak. Upravo zbog navedenix sintagmi&konotacija. DEFEKT (‘defectus’) je rec latinskog porekla koja znaci: nedostatak.mana. U prenosnom smislu ta rec znaci da je neko ostecen.nepotpun.jasno&sveobuhvano odrediti pojedinci&citava populacija HO. Postoje teskoce pri upotrebi&tumacenju nekih pojmova koje polaze iz sustine znacenja izraza.invalidne osobe.kao&potpuno iskljucenje prava na segregaciju coveka.osobe sa teskocama u socijalnoj integraciji. 8 .politickom&socijalnim pravima ljudi.davanje prednosti (’fora’) slabijem takmicaru (rec hendikep objasnjena je izrazom ‘hand in cap’ sto znaci ‘ruka u sheshiru’. Najcesce upotrebljavani pojmovi u naucnim&strucnim radovima iz oblasti defekt.opste prixvaceni stavovi o ljudskom dostojanstvu svih ljudi.nepredvidjena nezgoda.ovaj termin se u strucnoj literaturi izbegava.lica sa psihofizickim defektivitetom.pogreska.koji ima nekakvu manu. upotrebaljva kada se zeli oznaciti ovakva osoba je DEFEKTNA OSOBA. Preteznom vecinom pojmova koji se koriste u svakodnevnom z.greska.krnj.lisavanje vrednosti. Treba voditi racuna&kakve asocijacije pojedini pojmovi mogu izazvati u sirim krugovim ljudi koji po profesiji nisu defektolozi ili strucnjaci koji se bave resavanjem ovih problema.osobe sa smanjenim sposobnostima.

pojedinix strucnih termina koje su navedeni&objasnjeni u Svetskom programu za invalide Ujedinjenix naroda prilikom proglasenja desetleca izmedju 1983. BEATRISA RAJT. Termine hendikep&HO prihvataju lica sa psihofizickim poremecajima i/ili nedostacima.od strane strucnjaka.1960.teskoca u razvoju imaju teskoce u soc. Isti autori iznose svoj stav protiv upotrebe ovog izraza.jer nestaje razlika izmedju ostecenja&hendikepa tako da ovaj termin nije popruno upotrebljiv.ugledna naucnica iz oblasti defektologije. godine.delovanja&znacaja drustvenih&kulturnih cinilaca imajuci u vidu datog pojedinca.god. -HENDIKEP=postojanje stvarnih prepreka na koje invalidna osoba nailazi u teznji da postigne ili odrzi njoj neophodne uslove za normalan zivot&rad.integraciji.invalidno lice.hendikep&HO ->invalidnost&hendikep nisu sinonimi. Utvrdjeni su i objasnjeni sledeci pojmovi: OSTECENJE-bilo kakav gubitak ili abnormalnost psiholoske. Tako je na 13.drustvene.bez obzira na izvore.Autori Kovacevic. Mnogi autori. invalida u Tel Avivu 1976.fizicke ili 2ge barijere koje mu sprecavaju normalni pristup u razl.Stanchic.jer smatraju da izraz HO ne odgovara ljudskim bicima sa psihofiz.postojanja&delovanja smetnji.&1992. poremecajima i/ili nedostacima.odnosno invalidne osobe.koji ogranicava ili sprecava ispunjavanje uloge koja je normalna.naucnika&invalida usvojen zakljucak da su za invalide ovi izrazi najprihvatljiviji u poredjenju sa ostalim terminima. Hendikep je fja odnosa izmedju invalida&njegove okoline. (dekada invalida u svetu). Hendikep se javlja kada invalid nailazi na kulturne.zavisno od starosti. INVALIDITET-bilo kakvo ogranicavanje ili nedostatak (koji nastaje ostecenjem) sposobnosti izvodjenja aktivnoti na nacin ili unutar raspona koji se smatra normalnim za ljudsko bice.fizioloske ili anatomske strukture ili fje.uzroke nastanka. HENDIKEP-bilo kakav nedostatak za datog pojedinca koji nastaje kao posledica ostecenje ili invaliditeta.defektolozi.ukazuju da postoji razlika u znacenju termina invalidnost. Svetskom kongresu o rehabilit. Od znacaja za upotrebu pojedinix termina su&def.Mejovshek u svom radu ‘Osnovne teorije defektologije’ pod pojmom HO podrazumevaju ona lica koja zbog nekih ostecenja.pola. 9 .sisteme drustva koji su 2gim gradjanima dostupni. istice ovu cinjenicu: -INVALIDNOST=ogranicenje fja koje su izazvane ostecenjem sposobnosti odredjenog organa ili dela&sprecavaju coveciji organizam da normalno funkcionise.

Po misljenju ove autorke invalidnst se pretezno utvrdjuje dijagnozom lakara ili tima lekara&2gih strucnjaka o psihickim i/ili fizickim ostecenjima. U takvom teorijskom ucenju za HO nije bilo ni mesta ni vremena. U nasoj def. Medjutim.zdraviji&sposobniji pobedjuje.invaliditetu ili hendikepu. 8.lica smatrajuci da su ti termini prikladniji. U soc.-’33.tjs. SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA (WHO) je nastala 7.) opada zainteresovanost sociologa za zivot&polozaj HO u drustvu sto je dovelo do porasta broja sociologa koji su zastupali socijal-darvinisticku teoriju&njeno ucenje. SOCIJALDARVINIZAM Usled Velike ekonomske krize (’29.Gumplovich) tvrdili su da je borba za opstanak ona u kojoj u kojoj vise rase potcinjavaju nize.hendikep moze biti prouzrokovan delovanjem razlicitih cinilaca koji poticu kako od strane HO. U svom programu akcija pravi razliku koja postoji u znacenjima termina kada je rec o ostecenju. teoriji&praxi vecina teoreticara upotrebljava termin HO ili h. Za hendikep je istaknuto da je to ‘gubitak ili ogranicenje prilika za saradjivanje u zivotu zajednice na istoj ravni kao i svi ostali’. Zastupnici Spenserove teorije (Lapuzh. SD je zloupotrebio Darvinova naucna otkrica koristeci ih u politicke svrhe kako&kad je odgovaralo nacistichkoj rasnoj ideologiji. NAUCNI METOD 10 . je ovakva teorija postojala i pre Darvinove teorije=Herbet Spenserova Organska teorija u kojoj Spenser kategorijom borbe za opstanak objasnjava podelu drustva na vladajue&potcinjene. SD istice borbu za opstanak. 7. na masu&elitu.tako&od strane okolike&clanova drustva.prirodno odabiranje u kom jaci. Njihovo ucenje preuzeli su tvorci fashistichke rasne teorije oslanjajuci se direktno na socdarvinisticko ucenje.koje na osnovu pojedinix stavki iz Darvinove teorije nastoje da objasne razvitak ljudskog drustva.aprila 1948.jer su H tretirani kao manje sposobni&kao gubitnici u borbi za opstanak.smetnjama ili nedostacima koje ogranicavaju normalno delovanje pojedinix organa ili celokupnog organizma invalida.oformljena od strane UNaroda sa sedistem u Zenevi.godine.humaniji i manje segregativni. SD je shvatanje u politickoj teoriji&sociologiji koje pripada biologistickim teorijama.

Sve drustv. istinu o predmetu koji proucavaju&njegovoj sustini.nauka nema potpuno specifican. Da bi se pravilno utvrdile potrebe. 11 .Svaka nauka&naucna disciplina nastaju kao izraz potreba ljudi da otkriju tacna obelezja tjs.ali se svaka nauka koristi OPSTIM METODAMA istrazivanja.daljeg znanja.kako bi se sto pravilnije istrazile&odredile veze izmedju pojedinaca&grupacija HO&konkretnog drustva.ali isto tako on se upotrebljava u njoj. U tom smislu metod pretxodi nauci. Akademik prof. Proucavanja SHO moraju biti uskladjena sa cinjenicama koje proizilaze iz utvrdjenix cinjenica sociologije&posebnih soc.sto znaci da nijedna drustv.dr RADOMIR LUKIC smatra da je metod postupak (radnja) kojim se na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke dolazi do potpunijeg. Naucnici u svojim istrazivanjima koriste odredjene postupke&nacine rada. Pojedine nauke se izrazito medjusobno razlikuju po predmetima proucavanja&metodama kojima se sluze prilikom naucnog istrazivanja.odnostno MULTIDISCIPLINARNI METOD..zaseba naucni metod.tjs.sa 2ge strane. njen je sastavni deo.pedagogija.SREDSTVA pomocu kojih se predmet moze saznati. HO prilikom naucnih istrazivanja koristi razne metode. konkretizovani specificni postupci. radnje koju treba izvrsiti da bi se doslo do saznanja predmeta. postupci&nacini otkrivanja. Metod oduhvata nacine istrazivanja&primenjene postupke tokom naucnog istrazivanja= prakticni postupci logicnog razmisljanja.POSTUPAK kako se dolazi do znanja. Specificnost SHO ispoljava se u njenoj povezanosti sa vecim brjem posebnih nauka.tjs.SHO mora imati siroke mogucnosti koriscenja odredjenih znanja posebnih nauka&naucnih disciplina.sa jedne strane&naucnim dostignucima 2gih nauka (defektologija.tjs.pomocu kojih otkrivamo one osobine cije nam saznanje predstavlja cilj naucnog istrazivanja.kao i materijalna sredstva. U najsirem smislu metod obuxvata 3 elementa: .psihologija).odnosno naucno ispituje.interesi&polozaj HO u drustvu&obelezja odnosa drustva prema toj populaciji.najzad .kao i pojedinix njihovih metoda istrazivanja prilikom preduzimanja sopstvenih ispitivanja pojedinih pojava.ZNANJE o samom predmetu.koje omogucuje da se postupak bolje prilagodi predmetu&ovaj tako potpuno sazna i.delovanja&zakljucivanja tjs.saznavanja&prihvatanja istine o predmetu koji se istrazuje.nauke&naucne discipline koriste se opstim metodama koje naucnici PRILAGODJAVAJU zaxtevima konkretnog predmeta naucnog istrazivanja u nameri da dobiju sto potpunija&tacnija saznanja.zatim sledi .

Utvrdjuje se teorijski&radno.tjs.sto utice na tacnost&potpunost saznanja o pojavi koja se 12 .kao sto je SHO.CLANAK I SL) Formulisanje problema ili predmeta naucnog istrazivanja sastoji se u odredjivanju predmeta proucavanja konkretnix pojava.cija je svrha da se pruzi precizan odgovor na unapred postavljeno pitanje. U svim drustv.9.METODA&TEHNIKA ISTRAZIVANJA -FAZA IZVODJENJA ISTRAZIVANJA -FAZA OBRADE&ANALIZE -TUMACENJE DOBIJENIH REZULTATA -KRAJNJI REZULTAT (PISANI NAUCNI RAD.plansko. Istrazivac mora raspolagati pretxodnim znanjima o predmetu koji treba prouciti. Svako naucno istrazivanje ima vise medjusobno logicno povezanih faza: -FORMULISANJE PROBLEMA -CILJ ISTRAZIVANJA -DEFINISANJE OSNOVNIH VARIJABLI -POSTAVLJANJE HIPOTEZE -IZBOR UZORKA. zbog neodredjenosti.objektivno&cilju usmereno teorijsko ili empirijsko ispitivanje nekog problema.cije veze treba traziti imajuci u vidu da su. RADNA DEF.naukama koje nisu dovoljno orazvijene. U istrazivanjima u SHO istrazivac polazi od teorijskih saznanja koje se odnose na pojavu ili problem koji se istrazuje u vezi sa HO. PREDMETA utvrdjuje pokazatelje koji predstavljaju spoljasnje manifestacije apstraktnog koncepta&koji se mogu iskustveno ispitati&proveriti. POSTUPAK&METODI NAUCNOG SAZNANJA NAUCNO ISTRAZIVANJE je sistematsko. Predmet istrazivanja odredjuje se na osnovu opste metodoloske orijentacije.postoje&razne teskoce koje nastaju zbog skromne terminologije.ili da mogu biti u vezi sa 2gim pojavama koje su uocene u drustvu. TEORIJSKA DEFINICIJA PREDMETA je logicki postupak kojim se pomocu apstraktnih pojmova odredjuje sustina pojave koju zelimo da istrazimo.nejasnoce&skucenosti pojmova&termina u toj oblasti.prema odredjenim metodoloskim pravilim. Ona tacno odredjuje pojmove.

odnosi okoline prema HO (u porodici.o njihovim svojstvima. Postupak provere hipoteze je neophodan jer postavljana hipoteza ne mora biti tacna.karakteristike kategorija HO. ovaj problem se moze uprostiti.strukturi. Teorijski hipoteza oznacava stavove koji u nauci nisu provereni. Logicki oblik hipoteze je STAV-iskaz odredjenog predmetnom znacenja&pretpostavljanje saznajne vrednosti koju tek treba proveriti.mada je ovakva resenja tesko postici.u drustvu). SPECIFICNOST PRIKUPLJANJA PODATAKA 13 . Postavljanjem radne def.o odnosim sa 2gim predmetima itd. Hipoteza treba da bude pojmovno jasno odredjena.a njena empirijska provera vrsi se uporedjivanjem sa vec proverenim cinjenicama.soc-kulturoloski odnosi. Tako formulisana hipoteza treba da bude putokaz istrazivacu da svoje aktivnosti usmeri u odredjenom pravcu istrazivanja u kom postoje mogucnosti uspostavljanja odnosa izmedju poznatih&nepoznatih cinilaca. Pozeljno je da odredjeno istrazivanje moze posluziti kao polaziste za prakticnu akciju drustva u resavanju problema u kosrist HO.da ih identifikuje&uvazava prilikom postavljanja predmeta istrazivanja.stanju. TESKOCE koje tom prilikom treba savladti zavise od mnogobrojnih cinilaca: socio-ekonomski odnosi. ISTRAZIVAC u oblasti SHO treba da tezi da predmet istrazivanja tacno odredi na nacin kojim se doprinosti resavanju postojecih problema zivota&rada HO&njihovog uklapanja u konkretno drustvo.ukoliko se radnom def.. 10.fji. Sve ove cinioce istrazivac treba da ima u vidu.. Hipoteze podlezu teorijskoj&empirijskoj proveri. Uz pomoc formulisane hipoteze istrazivac uspostavlja vezu izmedju predmeta istrazivanja (koji je odredjen na osnovu prethodnih znanja) kao&cinjenica za koje smatra da mogu biti njegovi uzroci.uskladjena sa raspolozivim tehnickim&2gim sredstvima koja ce se upotrebiti tokom naucnog istrazivanja.cak&prevazici.proucava&njenim obelezjima. tacno odrede pojmovi&pruzi mogucnost svakom da ix proveri. POLAZNE PRETPOSTAVKE se postavljaju kad se teorijski&prakticno odredjuje predmet istrazivanja=HIPOTEZE=misaone pretpostavke o predmetima koji se istrazuju.specificnost pojedinog hendikepa ili HO.na radnom mestu.

na obelezja osposobljavanja za radne aktivnosti. Posebnu paznju treba obratiti na: uslove&odnose zivota u porodici. Posredno se vrsi kada istrazivac ne posmatra ili ne moze posmatrati pojavu koja je predmet istrazivanja. Ukljucivanje&izbor potrebnih podataka uz pomoc sredstava koja se u metodologiji primenjuju je postupak koji je nazvan METOD PRIKUPLJANJA PODATAKA ili TEHNIKA PRIKUPLJANJA PODATAKA.= sastavni deo naucnog metoda koji sluzi proveravanju hipoteze.u ustanovama za smestaj HO. Timski rad se mora razvijati po unapred odredjenom. Ma koliko zeli da je 14 . Prikupljanje podataka ostvaruje se POSMATRANJEM koje moze biti NEPOSREDNO&POSREDNO. Neposredno posmatranje podrazumeva nacin proucavanja istrazivaca koji neposredno posmatra pojavu koju proucava. Ova faza predstavlja neposredno pronalazenje&sredjivanje podataka koji se odnose na pojave&veze. Ovaj zaxtev proizilazi iz slozenosti stanja.odnosno proizilaze iz njih&na osnovu kojih se donose zakljuchci o stanju&obelezjima njihove sustine&njihovih bitnih cinilaca.ciji je odnos sa pojavom koja je predmet istrazivanja istrazivacu poznat&utvrdjen.kao&na ucesca HO u procesima rada&vrednovanje njihovog rada u procesu proizvodnje. Istrazivac je ljudsko bice koje poseduje kako opsta drustvena obelezja. U zavisnosti od predmeta istrazivanja prikupljaju se podaci koji se odnose na habilitaciju&rehabilitaciju HO&na zadovoljavanje posebnih potreba koje ova populacija ima s obzirom na obelezja konkretnog hendikepa&zbivanja u drustvu&drustv.upravo radi uporedjivanja sa potrebama osobama bez hendikepa.utvrdjenom. Samo takav plan moze biti dobra&ispravna podloga na kojoj se ostvaruju aktivnosti kojim se obezbedjuje jedinstvenost prikupljanja podataka&njihove obrade radi donosenja pravilnih zakljucaka o pojavama koje se istrazuju.klasifikovati&pripremiti radi dalje obrade.kao&o eventualnim zakonitostima tih pojava&njihovih odnosa u drustvu.promena&pojava nastalih u samim HO ili njihovoj okolini. Svaki clan istrazivackog tima treba da obavlja svoj deo posla za koji je strucno osposobljen. Prikupljanje podataka treba da se zasniva na empirijskom istrazivanju.dobro proucenom planu&programu rada.vec neku 2gu pojavu. TIMSKI RAD strucnjaka raznih uzih specijalnosti je vazna karakteristika svremenog modela prikupljanja podataka.tako&specificna obelezja licnosti. Prikupljanje podataka o istrazivackom radu obuhvata izbor valjanih izvora podataka koje treba pronaci.na obelezja ljudskih odnosa u radnoj sredini.odnosima.

Posledice tih procesa mogu uticati na promenu emocija&ponasanja posmatraca&posmatranih.istrazivac ne posmatra odredjenu pojavu koja je predmet porucavanja posredno. INDIREKTNO POSMATRANJE.kako i na koji nacin ce ga obaviti. Svi podaci koji su znacajni za istrazivanje beleze se na utvrdjen nacin.pri cemu moze da prixvati&neku od uloga koja je tipicna za posmatranu sredinu. Prikupljanje podataka istrazivanjem sastoji se u zapazanju&opisivanju odredjene drustv.posmatrac je obavezan da u potpunosti&bez promena izvrsava utvrdjeni plan posmatranja. U svakodnevnom zivotu dogadjaju se razni procesi koji uticu na osecanja. DIREKTNO POSMATRANJE. KONTROLISANO POSMATRANJE. Posmatranje kao metod predstavlja neposredno culno zapazanje pojave koja je predmet proucavanja. POSMATRANJE BEZ UCESCE POSMATRACA-ucestvovanje istrazivaca svedeno iskljucivo na posmatranje ponasanja&reagovanja posmatranih osoba.pravican. posmatrac odredjene pojave sam odlucuje da li ce u konkretnoj situaciji izvesti odredjeno posmatranje. Naucno posmatranje organizuje se po unapred pripremljenom planu&usresredjeno je na tacno odredjene pojave&objekte koji se precizno.istrazivac svojim culima i/ili instrumentima neposredno posmatra planom odredjenu pojavu koja je predmet istrazivanja.utvrdjuju.on nije uvek u stanju da tu svoju nameru&ostvari.na njihova uzajamna delovanja.kao&za naucno obrazlozenje dobijenih rezultata.sistematski posmatraju.istrazivac aktivno ucestvuje u aktivnostim clanova grupe.ali en ucestvujuci pri tome licno ni u kakvom aktivnosti bilo kog clana posmatrane grupe. POSMATRANJE SA UCESTVOVANJEM.analiziraju&posle razlaganja&sinteze sluze za donosenje zakljucaka o predmetu istrazivanja.pojave koja je uneta u plan posmatranja kao zadatak koji ce se izvrsiti.objektivan prema grupi koju proucava.sve u nameri da na taj nacin pribavi podatke koji mogu biti korisni za dobijanje rezultata konkretnog predmeta istrazivanja.kada.ponasanje&akrivnosti istrazivaca&HO.sa nepovoljnim uticajem na pouzdanost rezultata istrazivanja.prouzrokujuci smanjivanje ili promenu objektivnosti posmatraca. 15 . VRSTE POSMATRANJA: SLOBODNO POSMATRANJE-kada istrazivac tjs.klasifikuju&naucno obrazlazu.nego neku 2gu pojavu ciji je osnos poznat&moze se upotrebiti sa pojavom koja se istrazuje.nepristrasan.slusajuci neposredno njihove razgovore.

Vecina naucnika&teoreticara smatra da u drustvu nije moguce vestacko stvaranja pojave samo radi toga da bi se ista proucavala. U slucajevima prikupljanja podataka posmatranjem u SHO postoji pravilo da posmatrac mora nepristrasno ucestvovati u postupcima posmatranja pojave. VRSTE&OBELEZJA ISPITIVANJA Metod ispitivanja. ispitanika u pisanom obliku koriste se kada ispitivac nije u stanju da neposrednim razgovorom uspostavi vezu sa ispitanikom (nrp.cinjenica da neki stranac posmatra clanove grupe HO u kojoj je nastala neka pojava.naslozeniji&specifican oblik naucnog posmatranja. Ispitivanja se mogu obavljati tokom usmenog razgovora ili se vrse u pisanom obliku. Ponasanje ljudi je drugacije u slucajevima kada se sa njima eksperimentise.POJEDINACNO POSMATRANJE obima ili ucestalosti drustv.moze uticati da se njihovo ponasanje promeni).pojaveposmatraju se pojedinacni primeri odredjene pojave u drustvu ili drustvima.ispitivac postavlja pitanja koja se odnose na pojavu koja je predmet istrazivanja. MASOVNO POSMATRANJE.onakve kakva je ona zaista u stvarnosti.mada je to skrivanje tesko izvesti. Postoji&misljenje&u slucaju kada bi se drustv.&onda kada prihvate stranu osobu HO se cesto ustrucavaju da se ponasanju uobicajeno. Zbog toga posmatrac nekad mora da se krije.a ispitanik odgovara na njih.narocito kada se grupi HO prethodno na prikladan nacin objasni svrxa eksperimenta.pojava izazvala na vest.nacin ona ne bi bila ista u poredjenju sa pojavom koja spontano nastaje u svakodnevnom zivotu. Ispitivanja postavljanjem pitanja&odg. Medjutim.pojava ili kada predmet istrazivanja predstavljaju raznolike pojave u odredjenoj drustv.grupe znacajne za predvidjeno istrazivanje.kategoriji stanovnika. :) 11.kada su u pitanju serije drustv. Izuzetak.ili pak pojedine drustv. Sastoji se iz aktivnosti preduzetih prilikom posmatranja odredjene pojave koja je izazvana na vestacki nacin. Blagonaklono prixvatanje posmatraca nastaje u vecini slucajeva.desava se da samo prisustvo posmatraca u eksperimentu samo po sebi izaziva odredjene teskoce.kako bi dobio sto realnije podatke o posmatranoj pojavi.kada istrazivac aktivno ucestvuje u eksperimentu (mada. ako je ispitanik osoba sa poremecajem sluxa&govora) PREMA NACINU ODGOVARNJA NA PITANJA: SLOBODNO ISPITIVANJE&ISPITIVANJE SA ODREDJENIM ODGOVOROM. EKSPERIMENT. 16 .

+strana=dobijeni odgovori potpuniji&verodostojnije prikazuju cinjenice. Ako su odgovori slobodni. *Ispitivanje sa odredjenim odgovorom: ispitanik odgovara na pitanja birajuci 1 od ranije pripremljenih odgovora (da ili ne/malo. Koristi se za sastavljanje statistickih pregleda na osnovu odgovora. -strana=teskoce da se dobijeni odgovori klasifikuju.ne koristim i sl.razlikuju se EKSTENZIVAN&INTENZIVAN INTERVJU.) ili slobodni.ne.mnogo/slabo. *INTENZIVNI INTERVJU:ispitivac samoinicijativno&potpuno slobodno.) +strana=odgovori podesni za statist..dobro.srednje.*Slobodno ispitivanje: ispitivac postavlja pitanja zavisno od situacije koja postoji ili nastaje tokom razgovora.odlicno. Ako je manja grupa mogu se intervjuisati svi pripadnici. *EKSTENZIVAN INTERVJU: to je intervju sa stereotipnim pitanjimaispitivac postavlja ispitaniku seriju inapred pripremljenih konkretnih pitanja koja su tipicna za ispitivanu pojvau. Odgovori koji se ocekuju imaju razlicita obelezja jer mogu biti stereotipni (da.uporedjuju&statisticki obradjuju. Koristi se da se dublje pronikne u sustinu problema.bez unapred pripremljenih ili postavljenih pitanja. Odgovori mogu biti stereotipni (da.ne znam isl. Podaci koji se dobijaju ovom vrstom intervjua su veoma vazni za istrazivanja u oblasti SHO jer pruzaju mogucnosti da se sagledaju pojedinacni problemi&stavovi ispitanika. siromansniji..socio-kulturnim vrednostima sredine u kojoj ispitanik zivi. Obratiti paznju na vrstu.mogucnost da se preciznije sagledaju problemi&stavovi.koristim.metodicno dobro rasporedjena.vodi razgovori&usmerava ga na pojavu koju zeli da ispita.vrlo dobro.) ili slobodni 17 . Koristi se za ispitivane HO kojima su mentalne&govorne sposobnosti ocuvane ili kod HO sa poremecajima sluha&govora ako se dobro sluze gestovnom komunikacijom.a samim tim&nepredvidivi.obradu.u skladu sa obrazovnim. –strana=posto su odgovori suzeni unapred na kratke odgovore rezultati ispitivanja su skuceniji tjs.odnosno intelektualnim nivoom ispitanika.teznje&namere koje su zajednicke za citavu grupu HO koja je intervjuisana. INTERVJU je usmereno ili proizvoljno ispitivanje 1 osobe ili > osoba. UPITNIK//ANKETA je pisani oblik ispitivanja koji se sastoji iz odredjenog broja unapred pripremljenih pitanja. Pitanja moraju biti precizna&mogucnostima sto kraca.ne. Ispitanici mogu biti odabrani po metodu uzoraka kada je u pitanju veca grupa.stepen&kategoriju hendikepa. unapred pripremljeni intervju u pisanom obliku.

pri cemu se rezultati analiziranih podataka jednog uporedjuju sa rezultatima testa 2gog ispitanika.fotografija.neposrednom dostavom ispitaniku.shvatanju..Prilikom primene testa u SHO treba voditi racuna da dodijeni rezultati nisu uvek tacni jer prilikom ispitivanja ispitanici odgovaraju subjektivno. Prilikom urucivanja upitnika treba naglasiti da je anketa anonimna. Pod ‘merenje’ se podrazumeva kvantitativno tjs. POZIV na ucestvovanje u anketi (SLANJE UPITNIKA) moze se izvrsiti na vise nacina: upitnik se moze dostaviti posredstvom drustvenih organizacija HO (Savez gluvih&nagluvih).tvrdjenja ili pretpostavki.ocenjivanja i uporedjivanja obelezja vrednosti ispitanika na osnovu njegovih ispoljenih misljenja. 12. kolicinsko utvrdjivanje&razmatranje rezultata utvrdjivane pojave koju istrazujemo..Test kao nacin merenja&utvrdjivanja sklonosti pojedinca obavlja se radi dobijanja.. U SHO test se koristi prilikom istrazivanja sklonosti ispitanika za odredj. 18 .(ispitanik odgovara na pitanje shodno svojoj volji. Pomoc se moze pruziti&citanjem pitanja (ako je osoba slepa) ili zapisivanjem odgovora (ako HO tesko pise ili nije u mogucnosti).znanju.nuditi neposrednu pomoc prilikom popunjavanja. MATEMATICKO-STATISTICKI METOD ZNACAJ: mogucnost preciznog posmatranja pojave&tacnog utvrdjivanja kolicina raznih obelezja pojedine pojave&istih pojava u celini. Moze biti sastavljen&od niza crteza. Primenom METODA MERENJA dobijaju se precizni podaci &tacna saznanja o pojavama.slanjem na adresu.grafikona. TEST: sastoji se iz sistematsko rasporedjenih pitanja ili tvrdnji na koje ispitanik treba da odgovori najcesce u pisanom obliku. Obicno se pre sprovodjenja ankete obavlja PROBNO ISPITIVANJE=PILOT ANKETA koja sluzi radi provere da li su sve pripreme za sprovodjenje ankete ispravno obavljene..najcesce nesvesno.raspolozenju).sto je vazno za utvrdjivanje stanja&zakonitosti pojave.radne aktivnosti. U neposrednom kontaktu sa ispitanikom istrazivac moze pruziti dodatna objasnjenja u vezi postavljenih pitanja. Ovaj posmednji nacin dostave je najpodesniji jer se pri tom ispitivac moze blize upoznati sa ispitanikom&time stvoriti pogodnije uslove za obavljanje ankete&dobijanje odgovora.

Taj odnos se utvrdjuje samo priblizno&pojave se rasporedjuju po redu koji odgovara kolicini svojstava koja imaju: od onih koji ih imaju u najmanjoj do onih koji ih imaju u najvecoj meri.korelacija.prezezni broj posmatranih desava na odredjen.odnosno obimu. POSREDNO (IZVEDENO) MERILO-razlikuje se od neposrednog po kvalitetu.srednje vrednosti.uz pomoc racuna verovatnoce.istovetno sa pojavom koju merimo (npr.dobija se merenjem > broja pojava&svodjenjem odgovarajucih pokazatelja razl.pri cemu se najveci. 19 . NEPOSREDNO MERILO-ono koje je iste vrste. utvrdjivanjem broja lica ostecenog vida u odredj. Njom utvrdjuje struktura drustv. Zatim brojanjem utvrdjenih 1ica pristupa mat-stat obradi (npr.pojave.standardne devijacije i uzroci.nastaju utvrdjivanjem zakonitosti odredjenih drustvenih pojava iste vrste.brojchanih vrednosti na jednu brojku (koja predstavlja prosecnu vrednost). MERILOM se utvrdjuje kolicina prilikom istrazivanja odredj. te pojave imaju ista obelezja. STATISCITKI ZAKONI.vrsiti predvidjanja nastanka&promena buducih stanja u drustvu&drustv. To su statisticki zakoni.koeficijenti varijacija.s tim sto je je poznat stalan odnos izmedju metila&pojave koja se meri (povodom sticanja > stepena obrazovanja HO meri se i utvrdjuje drustvena pokretljivost te osobe) Sam postupak merenja moze se ostvariti&posmatrati u uzem&sirem smislu. Postoji odredjena pravilnost zbivanja i/ili odnosa. Vrste merila: neposredno&posredno (izvedeno). merenje velicine razreda brojem ucenika koji poxadjaju taj razred) MERENJE U SIREM SMISLU. MERENJE U UZEM SMISLU. Iz ovih zakonitosti nastaju zakoni na osnovu kojih se mogu.pojave u manjoj ili > meri.Pojave koje proucava SHO su vrlo slozene&cesto su zavisne > od kvaliteta nego od kvantiteta.odnosima.tako da se ne moze utvrditi tacan kolicinski odnos izmedju pojava sa razlicitim kolicinama odnosnog svojstva. pogonu meri se velicina ove populacije koja ucestvuje u ukupnom broju zaposlenih u procesima rada jedne zastitne radionice). SREDNJA VREDNOST.pojava. Od prosecne vrednosti moze odstupati svaka pojedina vrednost konkretne drustv.zakonit nacin tjs. STATISTICKE METODE se u SHO prilikom prikupljanja&proucavanja podataka s obzirom na slozenost&brojnost pojava koje se istrazuju.u slucajevima kada ne postoje =e 1ice merenja.utvrdjivanje koliko puta se 1ica merenja nalazi u pojavi koja se istrazuje.

ANALIZA SADRZAJA. Zakljuci do kojih se dolazi se zatim primenjuju na ostale podatke.promena&odnosa posmatrane pojave. 13.KORELACIJA=kovarijacija.a ne samo njihova struktura.snage&duhovne sposobnosti bili odlucujuci prilikom donosenja odluke da lice hoce ili nece HO biti iskljucena iz drustvene zajednice. lepote tela. KOEFICIJENT VARIJACIJE. Ne posmatraju se svi podaci iste vrste vec samo odredjen broj manjih podataka. Pod dokumentom se podrazumeva svako obavestenje koje je na neki nacin registrovano a odnosi se na predmet istrazivanja. UZORAK. Tako su zahtevi fiz.skraceni postupak prikupljanja podataka. ODNOST DRUSTVA PREMA OSOBAMA SA INVALIDNOSCU U ANTICI Po Lavu Vugotskom MISTICHNO RAZDOBLJE obuhvata radzoblje stare kulture&anticke civilizacije.kada su fizicka snaga. neupotrebljivi u svojstvu naucnog dokaza. Prilikom primene mat-stat metoda treba imati u vidu da se moze dobiti samo slika pojedinih obelezja stanja.skladan fizicki razvoj&izgled tela. Kao dokumenti za analizu sadrzaja podataka u SHO mogu sluziti razni nalazi defektologa.metod cesto koriscen u naucnim istrazivanjima.tjs.lekara. Primena ovakvog postupka na HO proizilazi&iz postavki anticke filofozije o jedinstvu duha&tela (‘U zdravom telu-zdrav duh’). Dokumenta mogu biti faktografska (zabelezene samo cinjenice bez komentara) ili sadrze razna saopstenja&obavestenja.metod prikupljanja podataka na osnovu analize dokumenata&registrovanih podataka o pojavama koje su predmet istrazivanja. 20 .odnosno privlacnost&lepota ljudskog tela. Ona lica koja se nisu uklapala u pojeidne standarde nisu bili dobro vidjeni u drustvu.kolicnik standardne devijacije&aritmeticke sredine&moze se prikazati u vidu obrasca.kao&iz vrlo postojanog ubedjenja da nedostaci izrazeni na jenom od segmenata ljudskog totaliteta (psihofizicko jedinstvo) izazivaju nedostatke&poremecaje u 2gim elementima ljudskog bica. Zakljuchci koji se dobijaju samo su delimicno tacni&zbog toga cesto neprihvatljivi. Ovaj metod predstavlja izvesnu sredinu izmedju proucavaja pojedinacnih slucajeva&statistickih metoda kojim se obuhvataju sve cinjenice koje su dostupne.psihologa i drugih strucnjaka.kao&duhovne sposobnosti pojedinaca bili visoko cenjeni u drustvu. Njim se utvrdjuju odnosi medju pojavama.

slabovidost).sadrzavao je&zakonske propise o invalidnim 21 . Ako odluci da ne moze biti primljeno. Da li ce se novorodjence podizati ili ce biti unisteno zavisilo je od odluke koju je ‘Savet staraca drzave Sparte’ donosio prve nedelje posle rodjenja deteta. Stanovnistvo u Rimskoj imperiji je imalo nesto humaniji odnos prema HO u poredjenju sa gradjanim antickih grckih drzava. U R. u sumu.izrazito vojnickoj drzavi.na razne nacine izdvajana su iz drustva radi preduzimanja odredjenix mera izolacije ili likvidacije. Jedno vreme je ovaj postupak smatran ispravnim. Cesto su bile bacene u reku ili gradsku kanalizaciju.najcesce precutno.gluve&neme osobe mogu nasledici svoje roditelje ali da nasledjenu imovinu ne mogu otudjivati.ugl. Ova deca su bivala eliminisala u cilju odrzavanje telesno&dusevno zdravog potomstva. Justinijanov zakon=zbornik propisa&odluka rimskih careva sa komentarima poznatih rimskih pravnika. Posle izvrsenog pregleda clanovi saveta donosili su neporecivu odluku da li ce beba biti vracena roditeljima ili unistena.ali nisu bile dobro prixvacene u drustvu. Postupak fizickog unistenja mogle su izbeci samo one bebe kod kojih hendikep nije bio izrazen ili se u tom uzrastu nije mogao utvrditi (nagluvost. Fiz.je postojalo pravilo unistavanja hendikepirane&slabunjave dece. U njemu je takodje propisano da jedinke iz te populacije ne mogu zauzeti ili biti postavljene na neku znacajniju fju u javnom ili politickom zivotu drustva. Osim gradjana takav postupak odobravali su cuveni grcki filozofi Platon&Aristotel.veku pne je primenjivan postupak zdravstvene kontrole gradjana kojoj je bilo obuxvaceno&pronalazenje Hdece. Spartanska deca su vise pripadala drzavi nego svojim roditeljima. Posle zavrsenog pregleda.dok je kasnije unistavanje Hbeba bilo dozvoljeno. U Rimu novorodjena deca nisu odmah primana u porodicu. Takodje je poznato da Rimsko pravo taksativno nabraja da slepe.ako bi se nasao neki kupac.ono se mora unistiti ili na 2gi nacin odstraniti iz kuce.U tu svrxu su se pravile korpice u koje bi se bebe smestale&odnosile na neko pusto ili skrovito mesto. Deseti dan posle rodjenja novorodjence se donese ocu koji posle pregleda odlucuje da li ce ono biti primljeno u porodicu. Ponekad su takve bebe iznosili na trg ili pred xram&tamo.prodavali.deca kod kojih je utvrdjen hendikep.kao naglasavanje potrebe da potomstvo bude&ostane telesno&dusevno zdravo.sto je posebno vazilo za slabunjavu decu&Hbebe.U Antickoj Sparti. ili navodeci da se to cini iz ekonomskih razloga. imperiji HO nisu bile fiz. U Atini u 4.unistavane ali su ipak bile gradjani 2og reda&njihov polozaj je zavisio od vrste&stepena ometenosti&od klasne pripadnosti.unistenje mogle su izbeci&starije osobe.

reforme&uopste organizacija drustv.sprovodili&odredj.njenih roditelja ili rodjaka.kao&u odnosu na postupke 2gix ljudi&zajednice prema njemu samom. Hipokrat pominje mogucnost lecenja dusevnih bolesnika.bolesnicima.besednici.OD GOVORNOST.SLOBODA&DEMOKRATIJA.POMAGANJE.sluzi&krvi u organizmu bolesnika.SOLIDARNOST.glumci&2ge nadarene HO).ukljucujuci&fiz. Uprkos tome.nastankom literarnog stvaralastva. Sve soc.UZAJAMNOST. Najmanje mogucnosti da prezive imale su HO koje su pripadale klasi robova.medju kojim su cesto svrstane&MRO.kao&da se ravnoteza&normalno stanje mogu ponovo uspostaviti pustanjem krvi pomocu pijavica&razveseljavanjem bolesnika shalama&muzikom. Grcki filofoz&lekar Asklepiad je u Rimu osnovao skolu u kojoj je poducavao buduce sanitetsko osoblje o nacinima lecenja epilepsije&2gih mentalih bolesti primenom Hipokratovih metoda lecenja.ZAST ITA SIROMASNIH.polozaj HO.pripadnici plebejaca bili su izlozeni svim nacinima omalovazavanja&povredjivanja.filozofije&politicke misli. Jos od xerojskog doba grcke istorije smatralo se da je zivot dostojan coveka 22 . problemima razmisljali uporedo sa formiranjem drzave. Pesnici. Zbirka ‘Corpus Hippocraticum’ obuhvata vise od 100 knjiga koje sadrze naucna&strucna izlaganja raznih autora o coveku.&politickog zivota polazile su od opstih vrednosti: PRAVEDNOST.u klasicnoj literaturi se nalaze svedocenja koja ukazuju da u antickoj kulturi&civilizaciji nisu bila strana misljenja&ponasanja uglednix ljudi koji su se suprotstavljali omalovazavanju&ubijanju Hdece&odraslih.reforme&preduzimali prakticne mere. Verovao je da su dusevne bolesti prouzrokovane pojavom neravnoteze izmedju zhuchi.tako da HO nisu mogle ucestvovati u ekonomskom zivotu.licima kojima nije bila priznata poslovna sposobnost. Za razliku od njih.filozofi&drzavnici razmisljali su o tome kakvo je delovanje potrebno da bi soc.lecenju&moralno-etickim obelezjima lekarskog poziva. [[STARI GRCI su o soc.trgovati ili se baviti politikom.muzicari. Pripadnici klase patricija bili su vise zasticeni od neprijateljskix stavova ljudi. Medju HO bilo je&onih koje je drustvo cenilo kao ugledne clanove drustva (pesnici.POLITICKA=OST.zivot bio primeren SLOBODNIM LJUDIMA u dobro uredjenoj zajednici. Na sudbinu&odnos prema HO veliki uticaj imao je soc.unistenje. Grci su u zavisnosti od politickog uredjenja pojedinix drzava&idejnix koncepcija. Tako su formulisane&VREDNOSTI na osnovu kojih je svaki gradjanin mogao da procenjuje vlastite postupke&ucinke u odnosu na 2ge ljude. soc.

kada su Turci osvojili Carigrad) 23 .ali je ipak drzava bila glavni nosilac ukupne soc.kao sto se menjala filozofija. delovanje spadala je u prvom redu ZASTITA SIROMASNIH GRADJANA. U soc.. kao jedinstvena drzava.e.zastite drzava je placala lekare da bi lecili siromasne gradjane.narocito onoj ciji su roditelji poginuli u ratu: drzava se o takvoj deci starala sve do njihovog odrastanja. Kada su ix Germani osvojili&to je kraj ne samo ZRC-a nego&robovlasnickog poretka u Zap. Do 1. Bilo je perioda kada su gradjani kojima je bila neophodna soc. Soc.zastita gradjana. Nekad je to bila odgovarajuca materijalna pomoc radi zadovovoljavanja materijalnih potreba pojedinaca (koji to ne mogu da zadovolje sopstvenim radom).u Staroj Grckoj.zastita.Evr. U slucajevima prenaseljenosti nekih oblasti-problem u prehrani resavao se kolonizacijom u susedne oblasti gde je bilo uslova.moguc jedino u ZAJEDNICI sa 2gim ljudima.pomoc bili prepusteni sami sebi.kada je osnovan kao grad-drzava.sprecavanje epidemija.a da je zajednica ili drzava duzna da se brine o svojim gradjanima.pa su u sadrzaj obrazovanja&vaspitanja bile ukljucene&fizicke vezbe.GRADNJA VODOVODA.kao sastavni deo globalne politike.BRIGA O DECI BEZ RODITELJA.tada dolazi do podele na ZAPRCAR sa centrom u Rimu&ISTORIMCAR sa centrom u Carigradu.narocito u Atini je bila relativno razvijena soc. Sto se tice direktne zdr. veka n.veka pne postaje svetska imperija//traje do druge polovine 4. Znacajana je soc. SOCIJALNO-POLITICKA PRAKSA U RIMU (istorija Rima pocinje od 753. Znaci.organizovanje javnih radova radi zaposljavanja onih koji nemaju zemalju kako bi im se stvorili uslovi da zive od sopstvenog rada (sto je imalo&siri drustv.brisanje dugova.KANALIZACIJE.otkup od strane drzave onih koji su zapali u duznicko ropstvo. Grcka drzava je sprovodila&odgovarajuce mere u oblasti ZDRAVSTVENE ZASTITE. IRC (Vizantija) traje do 1453.uticaj-stvarana su kulturna dobra trajne vrednosti). Na individ.planu drzava je preduzimala organizovane aktivnosti za zastitu vecih grupacija siromasnih: preraspodele zemljisnix poseda. planu drzava je brinula da ima zdrav podmladak.zastita Grka. ZRC je postojalo do 476. Sprovodjene su&XIGIJENSKE MERE. Na sirem drustv.-ekonomskih prilika&karaktera politicke vlasti.god.zastite. praksa u Grckoj menjala se u zavisnosti od drustv. Na sirem planu to je preventivna zdr.god pne.

srazmerno broju stanovnika. R.lestvici nastaje proletarijat.zastite.ali ipak nisu svi robovi bili u =om polozaju u pogledu uslova zivota (povoljniji status oni koji u gradovima sluze u kucama patricija ili se bave zanatskim poslovima za svog gospodara.gradski plebs. podela: ROBOVI&SLOBODNI GRADJANI. ‘Zakon o zitu’. Cak ni bioloska reprodukcija robova nije bila pravno regulisana. Prema njima nije sprovodila nikakve mere soc.nego&da ih ubije. je bila duzna da obezbedi to izdrzavanje.rob.pitanja izvan Rima bilo je prepusteno tamosnjim upraviteljima).bili su prepusteni samovolji svog gospodara.mere koje su isle u prilog siromasnim gradjanima (plebsu uglavnom) najcesce su bile ogranicene na metropolu. za vreme Cezara drzava je kupovala zemlju&delila seljacima sa decom koji nisu imali posede/davani su krediti onima koji su bili spremni da ih uloze u povecanje 24 . Robovi nisu subject prava&nemaju nikakvu soc.ali oni su smatrani ljudima nizeg reda).nisu mogli da formiraju porodicu. PODELE unutar R. Soc. R.od onih koji su radili u poljoprivredi ili ratnih zarobljenika.nisu bili njegov subjekt.jer ni jedan slobodan gradjanin nije bio obavezan da radi ili da se bavi zanatima jer je to smatrano nedostojnim slobodnog coveka. Vladalo je uverenje da je sramota da se slobodni gradjani bave fizickim radom&zanatima (mada su se u selima slobodni&polu-slobodni seljaci bavili proizvodnjom.koji je mogao ne samo da ih fizicki kaznjava.mnoge soc. Plebejcima koji nisu raspolagali vlastitim prixodima za izdrzavanje sebe&svoje porodice drz. Braca Grah: oduzet deo zemljisnjh poseda od veleposednika&podeljen siromasnjim gradjanima.Rimsko robovlasnicko drustvo je jedino drustvo u istoriji ljudske civilizacije u kome je osnovni factor proizvodnje bio robovski rad.koji su bili u najtezem polozaju) SLOBODNI GRADJANI: PATRICIJI (aristokratija)&PLEBEJCI.drzava je imala.tokom dogradnje rimskog prava.drzava je povremeno sprovodila odredj. Osn. Od plebejaca na najnizoj drustv. Patricije.drustva bile su visestruke.zastita nije bila jedinstvena na celoj teriroriji. Mada su Rimljani jos sredinom 5.vise robova nego bilo koja robovlasnicka drzava (pogovotu od kad je postala svetska imperija).zastitu.veka pne formirali relativno razvijenu pravnu regulativu (‘Zakon o 12 ploca’) robovi ni u kom pogledu a ni kasnije.a da za to nikome ne odgovara-> veliki broj pobuna&ustanaka koje su rimske vlasti u krvi gusile.drzava je iz svojih magacina prodavala zito siromasnim gradjanima po nizim cenama. imovinske reforme (npr.dok je provincijama posveceno manje paznje (resavanje soc.proletarijat&vojska se nisu bavili nikakvom proizvodnjom.

odnosima&raspada porodice.u R.=osti. Formiranje Hr je trajalo 3 veka&u tom periodu je formulisana legenda o osnivacu&njegovom bozanskom poreklu. carstvu (u novoj religiji potcinjeni vide spas).PITANJA Hriscanstvo je nastalo u Palestini u I veku nase ere.] 14..formirana je organizacija (crkva)&izgradjena idejna osnova.proizvodnje/siromasne gradjane oslobadjali od dugova da ne bi zapali u duznicko ropstvo) Odr. Osnivac hriscanstva je bio Isus Hrist (‘Isus’svetovno ime. Uporedo sa zadovoljavanjem potreba isxrane. SOCIJALNA KONCEPCIJA HRISCANSTVA&ULOGA CRKVE U RESAVANJU SOC. Ta zastita je bila motivisana politickim. Glavni izvori o Isusu Hrisu su novozavetni spisi (jevandjelja i poslanice).u istocnim provincijama Rimskog carstva.gradjana u G.a od nehriscanskih antickih izvora Tacit (koji navodi da je Isus po nalogu Pontija Pilata u Jerusalimu razapet na krst pod optuzbom za zaveru R. Kao vera&ideologija Hr je nadzivelo sve dosadasnje drustv.pa su formirane hr. -u vreme krize u R. Na samom pocetku stvaranja Hr. sis.dr.onaj koga je Bog izabrao za određenu misiju).pomoc kao prevencija pobune plebsa). I pored zagovaranja soc.gradjane na privredjivanje -javni radovi za podizanje spomenika kulture obavljani od strane slob.hr nije bilo ni 25 .rob. je istupilo sa IDEJOM O =OSTI LJUDI.opstine koje su okupljale 200-300 ljudi medju kojima su vladali saradnja&pomaganje.ne verskim ili humanism ciljevima (ocuvati stabilnost drzave => soc.rezime&religije.carstva ).iz judaizma. forme da dokona masa ispuni vreme => pozorista&gladijatorske borbe da bi se odvratila paznja od politickoh&socijalnix pitanja. Rim ispod nivoa Stare Grcke: -odnos prema robovima mnogo suroviji -vecina grckix mislilaca podsticala je sl. zastita slobodnim siromasnim gradjanima je postojala.sto nije bio slucaj u Grckoj.-pol.neposredno pred njegov raspad.kultura i jezika&klasna nejednakost u R.’Hrist’=»Pomazanik«-osoba pomazana svetim uljem. Talmud i dr.-robovi.. Prvi propovednici su bili protiv privatne svojine&za zajednicku potrosnju. soc.trebalo je pronaci&odg.bar kada se radilo o onim koji su ziveli u Rimu.dolazi do anarxije u seks. Preduslovi za nastanak Hr su izmesanost naroda.

zaslugom apostola Pavla.religije prvo kao ravnopravne. Vlast se prema hriscanima odnosila surovije nego prema kriminalcima.nisu direktno suprotstavljali rim.koja je pre svega odgovarala aristokratiji kao vladajucem sloji.pa makar to bilo&samo pred bogom&porucuje bogatim da svoju imovinu razdele siromasnima-sustinski je predstavljala atak na postojeci sis. Pri takvoj strukturi.grupe&citave narode unutar carstva).imperije.politicki ni socijani pokret vec pre svega VERSKI.za sta je zasluge imao apostol Petar. Negativan odnos prema hriscanima imali su&obrazovani&uceni ljudi-npr.vlasti.siromasni&apsolutno siromasni. Od tada crkva tvrdi da je drzava neophodna kako bi svojim zakonima oblikovala spoljasnje odnose&ponasanje ljudi.imperiji.mada se uprkos progonima sirenje hr nije moglo zaustaviti. subverzivnim (rusilackim) elementom unutar drzave.ciji je cilj bilo pridobijanje svih ljudi bez obzira na njihove imovinske razlike. Priznavanje xr.jer se na taj nacin zasluziju Bozija milost.koji su se delili na patricije tjs.ucenje bilo suprotno postojecoj ideologiji&politickoj praxi (u R. Zato se ubrzo ideja =osti ogranicila samo na =ost pred bogom.potlacene. Verovatno je to bio jedan od razloga zbog kojih je vlast promenila odnos prema hriscanima => Car Konstantin je 30.smatrajuci hr.jedino apeluje na milosrdje prema robovima. Jednakost se svodi iskljucivo na =ost pred bogom&prixvata se nejednakost na Zemlji koja se objasnjva 1. Neron je optuzio hriscane da su zapalili Rim. Crkvi ne smeta ni ropstvo.crkve prema drzavi. Privatna svojina&bogatstvo se ne osudjuju ali se smatra da su poxlepa&gramzivost u suprotnosti sa Bozijim zakonima&zato bogati ne treba da zaboravljaju svoju 26 .pa je razlog za progon taj sto je xr.a da crkva treba da bude usmerena na regulisanje verskog zivota. aristokratiju&plebejce.ona ih je 3 veka surovo progonila.obaveza&prava vernika.aprila 313. Rim postaje steciste hr.godine ‘Milanskim ediktom’ priznao xr.koja se vise ne smatra otelotvorenjem zla.privatnoj svojini&bogatstvu.prosirilo na sve delove R.eksploatisane&ponizene pojedince. Iako se propovednici hr. Promenjeno je&shvatanje o =osti. kao raznopravnu religiju sa politeistickom religijom u R. Uporedo sa sirenjem vere formira se i ogranizacijacrkva.jer su takve ideje bile prijemcive za obespravljenje. Medju plebejcima postoje bogati.god) menja se i odnos xr.carstvu je postojala kvalitativna podela na robove&ostale gradjane.pojava ucenja koje propoveda =ost svih ljudi.a kasnije&kao drzavne religije (387.propovednika.a vernicima se vise ne savetuje da ne sluze vlasti..covekovim grehom. U toku prva 3 veka od svog nastanka hr se.ukljucujuci&samog osnivaca. Tacit je nazvao Isusa kriminalcem&opravdavao potupak Pontija Pilata.

siromasnu sabracu po veri. Davanje milostinje nije bilo sistematski organizovano.ali ga siromasni lakse ostvaruju (‘Kamila ce pre proci kroz iglene usi nego sto ce bogatas stici u Carstvo nebesko’).religije&kao ravnopravne&kao drzavne.crkva je preduzimala odgovarajuce soc. Crkva je postala najveci veleposednik u feudalizmu. Apel za milosrdjem smatra se cinizmom.jer su&jedni&2gi xteli da imaju primat u odlucivanju o drustvenom zivotu. Usvajanjem xriscanstva STAV PREMA HO se znatno poboljsao.pa je u ekonomskom pogledu mogla da se iz=achi sa plemstvom.vec je zavisilo od darezljivosti bogatix&dobijali su je oni koji su direktno prosili.akcije-i pored gresnosti ljudi mogu dobiti Boziji oprostaj.tu dobrotu su dokazivali davanjem materijalnix priloga crkvi i pruzanjem pomoci onima kojima je ona potrebna.crkva je razvila ideologiju MILOSRDJA koje se proglasava 1om od bitnih moralnih vrednosti. Da bogati ne bi ostali bez nade. Propovednici xr.kao drustveni poredak koji je preovladavao u srednjem veku&cinili su ga feudalci (zemljoposednici)&zakupnici (seljaci koji su obradjivali zakupljenu zemlju) bio je period u kome su veze&saradnje crkve&drzave bile najtesnje. Zato sto je znala da takvo objasnjenje nece zadovoljiti siromasne. Promene koje su nastupile pruzale su uslove&mogucnosti HO da prezive.uz istovremenoj podsticanje na rad kako bi doprineli poboljsanju svog polozaja&da bogati umire savest&dozive satisfakciju iskupljenja grexova.pa je samim tim&crkva imala svoj (materijalni) interes da se svim sredstvima bori za ocuvanje feudalizma.kaznom zbog gresnog zivota. istovremeno su sirili&saznanja o potrebi ispoljavanja milosrdja svakog xriscana prema svim ljudima koji su nemocni. Tako crkva.a jos manje popraviti njihov soc.a davanje milostinje postaje religiozna duznost. Mada.jer je siromastvo. Crkva je samo nesposobnima za prosjacenje na 27 . Dolazilo je do sukoba izmedju crkve &vlasti. Milosrdje za katolicku crkvu ima 2struku ulogu:da pomogne onima na najnizoj lesvici bede. Siromastvo se smatralo Bozijom voljom.a siromastvo ne treba smatrati sramotom.bilo je ostrix sukoba izmedju pojedinix papa&svetovnih vladara jer su&jedni&2gi zeleli da imaju apsolutnu vlast.pre svega. Autoritet crkve je poceo da raste jer crkva postaje jedina ujedinjujuca snaga.proizvod sistema koji vladajuca klasa&crkva svim sredstvima brane.crkva kao organizacija&institucija moze biti faktor integracije drustva). Feudalizam.postaje saucesnik u drzavnim poslovima&pocinje da utice na drustvene tokove&odnose (sto je&bio cilj priznavanja xr.proglasavajuci postojece staleske podele prirodnim&od Boga uspostavljenim.koja sada kao&drzava raspolaze odgovarajucom moci&vlasti.polozaj.

pa&u pitanjima Pravde.a pri tome je nastojala da religijsko sxvatanje Pravde udje u sadrzaj Pozitivnog prava (pravo koje donosi covek.godine.prodajom oprosta grexova nastali su AZILI.pravde dolazila je u obzir samo ako je sluzila zastiti interesa crkve.religiju i PRAVDENOST spada u bitne vrednosti. Crkva je organizovala versko poducavanje kao vid obrazovanja za siromasnu decu.prava koje je drzava donosila odgovarale interesima&sxvatanjima crkve.za xr.suprotno od Prirodnog). Od priloga.pa je dolazilo do SUKOBA&unutar same crkve (jos&zbog tumacenja pojedinix biblijskih stavova) sto je dovelo do RASKOLA&PODELE NA ZAPADNU (KATOLICKU)&ISTOCNU (PRAVOSLAVNU) 1054.vec se morala pozabaviti &pitanjima ovozemaljske pravde.siromasni&H su u azilima nalazili utociste.najosnovnije uslove&skromne mogucnosti da prezive. Kritika drzave&njenog sis. Nisu sve norme Poz. 28 . Ukinute su dazbine.pa je nastojala da&pitanje pravednosti interpretira kroz teologiju&tako nastaju ’10 Bozijix zapovesti’ (Pravednost je jedino imanentna Bogu. REFORMACIJA u 16.cesto&za isplatu troskova lecenja bolesnika&davanje pomoci siromasnima&HO. Crkva nije mogla ostati na apstraktnim principima pozivajuci se samo na bozansku pravdu. naivno-biolosko razdoblje po Lavu Vigotskom] Pored =osti&milosrdja.ekonomskix uslova&potreba.ljudi su gresni&od grexa se jedino mogu izbaviti ako slede Bozije zakone&ponasaju se u skladu sa principima Pravde).pogledu zadrzao je milosrdje kao vrednost ali je glavni nosilac soc.mala deca). ZADATAK reformacije nije bio izgradjivanje novog teolosko-religijskog sis. Rad&stvaranje dobara kao osnovna vrlina.bolesni. Protestantizam je formirao uverenja da se marljivoscu&stidljivoscu&samodisciplinom moze doprineti poboljsanju uslova zivota. Crkve za tzv. [FAZA AZILIZIRANJA tjs.prixvatilista koja su sluzila za okupljanje vernika.’oprost grexova’.zastite morala da bude i drzava. Ogranicena je moc Papa. Vlast drzave je sluzila zastiti interesa crkve. Dakle.reformacija nije uticala na slabljenje religije ali je dovela do promena u odnosu prema svetovnoj vlasti. Konkretne oblike Pravde crkva je formulisala u zavisnosti od drustv.organizovan nacin pruzala pomoc (stari. Prema njoj konacna odluka pripada Bogu u svemu.veku u okviru katolicke crkve. Nemocni.vec ciscenje starog od pogresnog&da se covek oslobodi stega Vatikana.nekretnina vernika&darova bogatix. Sledeci sukob koji je imao masovne razmere&velike drustvene posledice bio je PROTESTANTIZAM tjs. U soc..ubiranje sredstava od str.

sto je&cinila.ako se stara o njemu&ne upravlja dobro njegovom imovinom.Sava je dobrocinstvo&milosrdje smatrao osnovnim principom odnosa medju ljudima.hromom’.slepih..nezavisno od broja samostalih drzava a Pravoslavna Crkva nije uspela da ocuva jedinstveni centar pa se tako formiraju autokefalne Crkve (prvo bugarska. 15. Crkva je smatrala da je sira socijalna zastita duznost&obaveza drzave.a narocito da bogati cine dobrocinstva&pomazu siromasnima. Takve bolnice smatrane su drzavnim. ‘Milostinja vredi vise od posta&od svake 29 . Sv. Neke od njih su otvarali vladari&za njih davali odredjene priloge.gluvih.-zastitne mere (ako drzava vlada ljudima-obavezna je da ih u svemu shtiti).koja treba da organizuje&sprovodi soc.zast. Veliki br manastira imao je neku vrstu bolnica.bilo je tzv.xranu&lecenje siromasnih. O dogadjajima u srednjevek. SAMARICANSKO MILOSRDJE. Srbiji govori nam delo ‘Krmchija Sv.pa srpska&mnoge 2ge.ali su&za njih stizali prilozi od bogatix ljudi.sto je u to vreme znacilo veliku&tesku kaznu.Nakon Raskola Katolicka Crkva je ostala jedinstvena. To je istovremeno&put za ostvarivanje pravde&pravicnosti.unutar pravoslavlja postojale su razlike od zemlje do zemlje.hromix i obolelih na 2gim udovima’.gluvom. Ovi pravni spisi predstavljaju zbirku zakonskih propisa iz doba Nemanjica u kojima se pominje&osnivanje ‘casnih domova’ za smestaj ‘bolesnih. Navedeno je&da ‘se odstrane iz Crkve oni koji se podsmevaju slepcu.Save’ koje je prikazao dr Miodrag Popovic. Propisano je&da gluvi&nemi opravdano mogu biti naslednici&da ‘ko ima srodnika gluva&nema. Crkva moze. U srednjevekovnoj Srbiji Crkva je pri manastirima organizovala smestaj. Obaveza je prema bogu&xriscanskom verovanju da se ljudi medjusobno postuju&pomazu.da organizuje soc.tak oda danas u okviru Pravoslavlja deluje oko 15 autokefalnih Crkava).ali je ostala dosledna prvobitnom xriscanskom sxvatanju milosrdja kao bitnog religijskog&etickog nacela.za ciju se realizaciju zalagala pravoslavna crkva u Srbiji. ODNOS PRAVOSLAVNE CRKVE PREMA OSOBAMA SA INVALIDITETOM Za razliku od katolicke crkve koja je imala jedinstveno glediste o soc.pitanjima.vrednost.nezavisno do drzave.ne moze ga naslediti’. Najbitnija soc.

ODNOS DRUSTVA PREMA OSI U PERIODU HUMANIZMA&RENESANSE U drustveno-politickom slmislu renesansa se uzimala za pocetak nestajanja feudalizma (traje od 476.ishrana siromasnih&ubogih pri manastirima_takodje postojale su&odredbe kojima su bile predvidjene ostre kazne za vlasteline u slucaju pljacki sela.] Za vreme ropstva pod Turcima pri manastirima koji su ostali pruzana je zdravstvena&2ga pomoc iako veoma skromno jer su Turci lisili Crkvu njenih poseda. [Dusanov zakonik&nomokanon Sv.zakoniku&u 2gim spisima tog vremena&njihov sadrzaj jasno ukazuje da su postojali humani odnosi prema HO kako od strane predstavnika srpske srednjevekovne drzave. Crkva je uprkos tome pruzala otpor.tako da su najbitnija pitanja koja se ticu soc.nepogoda.dodela napustene zemlje siromasnima koji nisu imali svoju.tako&od srpske vlastele&od str. staranje o nezbrinutoj deci.probleme jer je siromastva&bede bilo mnogo. To su zaceci novog kulutnog poretka-H&R.pomoc u slucaju element.poretka pocela je OBNOVOM ANTICKE FILOZOFIJE&KULURE uopste.zrtve&molitve’.a kasnije je doslo&do direktnog osporavanja teoloskih dogmi.pa je&drzava morala da preduzima niz soc.poducavanje zena za vodjenje domacinstava. [Rimokatolicka crkva u srednjem veku sa jedne strane nastavlja sa aziliziranjem svojih nemocnih&hendikepiranih vernika&brine o njima a sa druge strane. Indirektna kritika feud. Crkva nije mogla da resi sve soc.organizovanje pri manastirima neke vrste obrazovanje dece.unistavanja domacinstava&sl. 16.a kasnije&Dusanovim zakonikom (npr.mera.za vreme inkvizicije.-pad ZRimskog carstva do 1789. Ne treba praviti razliku medju ljudima na osnovu njihovog polozaja jer su svi ‘stvorenih od istog praxa’.). To nije bila samo kritika starog.-pobeda Fr.zastita samoxranih udovica&starih osoba. revolucije) &nastanka kapitalizma.vec&stvaranje jedne drugacije slike o svetu30 . Srpske pravoslavne crkve.ucestvuje u njihovom fizickom unistavanju (najcesce spaljivanjem).zastite siromasnih gradjana regulisana normativno statutima gradova.Save su najvazniji zakoni feudalne Srbije] Staranje o HO se spominje&u Dus.a svestenstvo izlozili nasilju&teroru.

prv.Lajbnic) 31 .odnosa nejednakosti su se najdrasticnije ispoljavale u periodu tzv. Ovo razdoblje se odlikuje aktivnoscu veceg&stalno rastuceg broja filantropa koji su vodili brigu o izvesnom broju HO.) 17.nego samo utopijska vizija jednog novog drustva).njegovu individualnost. Rodilo se uverenje da covek sopstvenim umom&delom moze da nadje smisao vlastite egzistencije&da organizuje individualni&soc.ona je tokom renesanse bila daleko ne samo od drustvene nego&od politicke =osti.slobodu (uz rec ‘obnova’ stoji pojam ‘humanizam’). Rada svakog pojedinca.a ne za bozanskim vrednostima.pristalice racionalizma (Dekart. Na takvo stanje je usledila kritika (ne direktna.nova umetnost&filozofija koja U CENTAR STAVLJA COVEKA.razvija licnost. JEDNAKOST. Tokom formiranja kapital. U prakticnom sprovodjenju ideje za ostvarivanje boljih&humanijih uslova z&rada ljudi.kapitala. DELOVANJE FILANTROPA NA ZBRINJAVANJU OSI Kao posledica znacajnog kulturnog pokreta u svetu poznatog pod nazivom HUM&REN dolazi do promene drustva prema HO.zato nije prirodno sprecavati ljude da razviju svoje sposobnosti&ostvaruju prava koja im pripadaju. Razum postaje princip od koga treba zapoceti duxovni&materijalni preporod.akumul. Za umne ljude-COVEK. To je FAZA SEGREGACIJE.PRIRODA&DRUSTVO postaju osnovni predmet filoz. Sto se prakse tice. vrednosti (borba protiv feudalizma-protiv privilegije vladajuce feudalne klase) Priroda je sve ljude obdarila manje-vise slicnim sposobnostima-> prirodna jednakost. Bogatstvo plemica kao rezultat prevare&nasilja/unutar gradj..sto je izazvalo porast interesovanja nauke za ovu populaciju&njene probleme.Spinoza. Razum kao kriterijum saznavanja&vrednovanja. zivot u kom realizuje vlastite snage. (Makijaveli-15.kad se bude pravila razlika izmedju plemica&ostalix gradjana. Traga se za ljudskim. SUMNJA U RELIGIJSKE DOGME&hriscanske vrednosti.klase nejednakost kao rezult.vek-slobodna republika se moze uspostaviti samo kada u drustvu ne bude podela ljudi na staleze.on je taj koji coveku omogucuje da menja prirodu da bi zadovoljio ljudske potrebe&organizovao individualni&drustveni zivot.&16.jedna od osn. dela.naucnix&umetn.

razvoj manufakturne proizvodnje. Drustveni poredak koji je preovladavao u srednjem veku i cinili su ga feudalci (zemljoposednici)&zakupnici (seljaci koji su obradjivali zakupljenu zemlju)] U poslednjoj etapi feudalizma (burzoazija deli vlast sa feudalcima. Delovanjem humanista&filantropska misao je pokrenula obuku govora lica sa ostecenim sluhom. DIDRO.veliki fra mislilac.iznosi cinjenice o potrebi&mogucnostima obrazovanja slepih.u svom radu ‘Pismo o slepima za one koji vide’. Medju njima je bio&dr Johan Konard Amon koji je poznat kao prvi strucnjak u Evropi koji se specijalizovao za praktican rad na podrucju patologije govora&koji se smatra ocem logopedije.preteche 32 .[RACIONALIZAM=saznanje coveka&njegov neposredni odnos prama 2gom coveku&svetu uopste se stvara.zalagao se za obrazovanje slepih&na osnovu istrazivanja je zakljucio da se opsti soc.godine a zavrsava se pobedom Francuske revolucije 1789.takodje istaknuti knjizevnik&istoricar.tjs. U istom razdoblju raste&zainteresovanost strucnjaka za rehab.] razvile su&filantropske aktivnosti svih osoba koje su bile spremne da pruze pomoc clanovima drustva kojima je pomoc bila neophodna (osobama sa psiho-fizickim poremecajima i/ili nedostacima). VOLTER. SOCIJALNI PROBLEMI IZAZVANI PRVOBITNOM AKUMULACIJOM KAPITALA [malo o feudalizmu: F zapocinje padom ZRC 476. ‘Gluve osobe imaju razvijene govorne organe ali zbog gluvoce nemaju razvijen govor’. Ovim problemima bavili su se mnogi lekari. PEDRO&HUAN PABLO BONS su gluvoneme sticenike ucili da govore. 18.a samim tim&PRVI OBLIK DEFEKTOLOSKE REHABILITACIJE. Defektologija tako pocinje kao neposredna praksa filantropije ili ljubavi prema coveku osudjenom da trpi zbog nedostatka koji je stalan&nepromenljiv.plemstvom. STRUCNJACI: JERONIM KARDANA je u 16om veku ucio gluvoneme da pisu&tako se sporazumevaju sa okolinom.tako da je sprovodio&tehniku citanja sa usana.&obrazovanje slepih.polozaj slepih u drustvu moze&mora podici&unaprediti primenom njima prikladnog obrazovanja.pedagozi&drugi strucnjaci.godine.oblikuje&menja prema nacelima razuma.

uprkos novim naucnim. SOCIJALNO-POLITICKA KONCEPCIJA TOMASA MORA 33 . sa sela. [ Represivno zakonodavstvo-nehumano ali nuzno]) . Da bi se takve pojave suzbile.pa&osuda na smrt.nacin&nivo proizvodnje&upravljanja. Oni su bili bez ikakvih sredstava za zivot&samim tim su bili prinudjeni na prosjacenje&skitnju. -> usled napustanja sela&zaposljavanja u industriji feudalci vise nisu bili u mogucnosti da zadrze dotadasnje odnose.trgovci&malobrojna inteligencija koji ne pripadaju ni jednoj od ove 2 klase.a sa 2ge krupna socijalna raslojavanja&beda jednog dela stanovnistva.doneseni su ZAKONI PROTIV SKITNICHENJA kojim su propisivane veoma surove kazne: bicevanje. Novi oblici proizvodnje zaxtevali su&povecanje radne snage koja se mogola regrutovati ugl.gradska sirotinja (koja nije mogla ili nije htela da se zaposli u manufakturnim radionicama).sakacenje. Vlasti pritom nisu ulazile u razloge zbog kojix su ljudi bili to sto jesu (vecina u taj polozaj dovedena silom).a crkva je. 19. Takvo stanje je trajalo vise od 1 veka.kao i dela plemstva formira nova klasa BURZHOAZIJA.masinske industrije!!!) sa jedne strane osetniji ekonomski&kulturni napredak u gradovima ZEvrope.zigosanje vrelim gvozdjem po celu ili grudima.strukture => na jednoj strani od odredjenog broja zanatlija&trgovaca.veku.otpustene pratnje&posluge feudalaca.filozofskim&umetnickim stremljenjima od pocetka 16og veka.kategorija postoji&1 nehomogen sloj koga su cinili prognani sa sela (jer je zemlja koju su obradjivali pretvarana u pasnjake za gajenje ovaca jer je vuna trebala da zadovolji potrebe tekstilne manufakture-‘ovce su pojele ljude’ by Tomas Mor: u gradovima zbog ogromnog priliva stanovnistva sa sela nema dovoljno zaposlenja&drzava problem nezaposlenosti pokusava da resi represivnim merama da bi se sprecilo nezadovoljstvo.u svim ZEvropskim zemljama u 15. Sve te promene dovode&do menjanja soc.nesposobni za rad&sl.slobodnih seljaka&dela gradskog stanovnistva nastaje RADNICKA KLASA.&16.a neki su postali&razbojnici. Pored navedenih soc. Vladajuca feudalna klasa drzi bitne poluge politicke plasti.u osnovi glavna ideoloska snaga = VREME ZACETKA KAPITALIZMA = proces koji je kasnije nazvan PRVOBITNA AKUMULACIJA KAPITALA.a na 2goj strani od bivsih kmetova. OSIM NJIX postoje zanatlije.

odnosa pa soc. Zbog suprotstavljanja kralju za vreme trajanja svoje sluzbe na mestu kancelara Engleske u vreme Henriha VIII giljotiran je.000 seljaka).god) opisao je drustvene prilike tog vremena u Engleskoj.god)&u tom periodu evropska drustva su prolazila kroz veoma surove procese svakojakih nasilja.jer je zemlja koju su ljudi obradjivali pretvarana u pasnjake da bi se zadovoljile potrebe tekstilne manufakture za vunom.zastita koju je Crkva do tada pruzala nije mogla da zadovolji rastuce potrebe.tako da tu ulogu preuzima drzava (sto je&bio zaxtev protestantske reformacije – ‘milosrdje zameniti organizovanom brirom drzave’). Tomas Mor je bio svedok tih dogadjaja&u svom delu ‘UTOPIJA’ (1516. Ubrzo je vlast sxvatila da je sprovodjenje Zakona protiv skitnicenja moralo biti ublazeno.jer je bilo korisnije da se telesne kazne zamane novoizgradjenim zatvorima&popravilistima u kojima su beskucnici predstavljali radnu snagu koja donosi profit.gladi. Siromastvo&beda su se toliko uvecali tokom raspada feud.socijalno stanje tokom razvoja manufakturne proizvodnje (proleterizacija seljaka&raspustenih pratnji beskucnika pretvorenih u beskucnike).. Proteklo je nekoliko vekova od pocetka razvoja novih oblika proizvodnje&gradjanske klase do definitivnog rusenja feudalnog sistema (1789. Kritikuje privatnu svojinu.godine.ali je po katolickoj crkvi svetac od 1935. privatnu svojinu kao uzrok svih zala. tj. zastite&tezak polozaj terao ih je na bune&ustanke protiv feudalaca (u Nemackoj se dogodio najveci otpor seljaka koji je bio uvod u dugugodisnji rat.pobijeno je najmanje 150.mada su nasilno proterani iz svojih stanista.kao&epidemija..Tomas Mor je stanje prvobitne akumulacije kapitala objsanio recenicom ‘ovce su pojele ljude’. 34 . Seljaci su bili izvan bilo kakve soc.verskih sukoba&raskola. Za vreme vladavine kralja Henriha VIII pobijeno je oko 72 000 ljudi koji su bili proglaseni skitnicama. Prvi put iznosi ideju o drustvu bez eksploatacije sto ce postati glavna ideja socijalista. Proces raspadanja feudalnog poretka&nastanak burzhoaskog bio je dugotrajan.sto je dovelo do toga da seljaci odlaze u gradove u potrazi za zaradom (a to izaziva problem nezaposlenosti koje drzava pokusava da resi represivnim merama da bi se sprecilo nezadovoljstvo).ratova. Podizana su&sirotista za nezbrinute a uz njih&razlicite radionice. Kritikovao je kapitalizam.

U tu svrhu bilo je naophodno obezbediti znatna finansijska&materijalna SREDSTVA kojima bi se omogucilo povecanje njihovog zbrinjavanja u privatnim&drzavnim specijalizovanim INSTITUCIJAMA.imajuci u vidu&odgovarajuci STRUCNI KADAR koji ce primenjivati odgovarajuce POSTUPKE HABILITACIJE&REHABILITACIJE zasnovanim na dostignucima savremene nauke&tehnike.hronicno obolelih od odredjenih bolesti. U ovom razdoblju bio je u porastu broj SKOLOVANIH DEFEKTOLOGA.polovini 19og veka doprineo je opsti napredak socio-ekonomskix&soc-kulturnih odnosa u drustvu (naglo su se razvijale proizvodne snage. UTICAJ RAZVOJA NAUKE 19. Defektolozi su pokusavali da prosire traganja usmerena na otkrivanje sto prikladnijix&humanijih nacina&oblika zbrinjavanja. U mnogim zemljama su napori defektologa bili krunisani ociglednim poboljsanjem zivotnix i/ili radnih uslova pri cemu su stvoreni humaniji medjuljudski odnosi u mnogim drustvenim zajednicama. Medjutim. Narocito je bio zapazen razvoj naucnog istrazivanja u oblasti defektologije.koje je Vigotski nazvao NAUCNI ili SOCIJALNOPEDAGOSKI PERIOD.komiteti.skolovanja. U 20. Posle okoncanja I.prof. VEKA NA HUMANIZACIJU ODNOSA PREMA OSI Znacajnim promenama u 2.asocicacije.a narocito II sv.retardiranih i drugih osoba ‘nekorisnih za drustvo’. Rastao je&broj humanitarnih drustava za zastitu HO. Postignuca mnogix uticajnih ljudi&organizacija su bila usmerena na stvaranje uslova da se u drustvenoj zajednici poboljsaju.veka u svetu nastaju&mnogobrojni primeti ekstremno negativnih&dehumanizovanih odnosa prema HO => pocetkom 1939.rata tim organizacijama se pridruzuju&medjunarodne organizacije.20.xumanizuju odnosim prema HO.osposoblj..narocito industrijska proizvodnja zaxvaljujuci naucnim&texnickim otkricima koja su delovala na razvoj nauke&texnologije). Odluku o tome koja osoba&kada mora biti unistena fizicki donosila je 35 .tokom 20.time&strucnjaka uze specijalizacije koji su metodama zasnovanim na rezultatima nauke&primenom savremene tehnike organizovali&usavrsili rehabilitaciju HO. u Nemackoj je usvojen ‘Nacionalni program eutanazije’ koji je obuhvatao masovno istrebljenje&unistenje nesposobnih za rad.zaposljavanja&sto neposrednijeg ukljucivanja HO u otvoreno drustvo. veku razvija se tzv. RAZDOBLJE SOCIJALNE INTEGRACIJE.

000 mentalno&fizicki HO).lekara&sl. Ovom progresu doprineo je&razvoj medicine (u smislu ranijeg otkrivanja&suzbijanja poremecaja&bolesti). U tom pokolju je sirom Evrope usmrceno mnostvo dece.brodarstvo).kao ikapitalizam uopste. Ovaj oblik kapitalizma. 21.veka. Tacan br zrtava se ne zna ali nije sporno da iznosi nekoliko miliona (tokom II sv.000 Srba. u nemackim logorima je brutalno usmrceno mnogo HO.pre svega elektronike. LIBERALNI KAPITALIZAM: OPSTE KARAKTERISTIKE.Jevreja&2gih naroda.000 ljudi pripadnika srpskog naroda. Za njegov pocetak uzima se kraj 18. Uporedo s komisijom delovale su&posebne grupacije koje su imale zadatak da fiz.SIRENJU UNUTRASNJEG&SPOLJNJEG TTRZISTA&RAZVOJU NAUKE.uniste iskljucivo decu koja su bila na razne nacine odvajana od porodice&ubijana radi tako imenovanog ‘chishcenja&ocuvanja chistote rase’. EKONOMSKU OSNOVU LK je imao u razvoju MASINSKE INDUSTRIJE&IZGRADNJI FABRICKOG SISTEMA PROIZVODNJE. Druga polovina 20.da bi se kasnije sirio na 2ge ZEvropske zemlje.SOC.a u sferi ekonomije RAZVOJ TRZISTA na kome se roba valorizuje (vrednuje).a zavrsetak poslednja cetvrtina 19. Novo je sto je kao osnova MASINSKA PROIZVODNJA.pri cemu je usmrceno oko 500.kao&uvodjenjem novih tehnologija.zapoceo je u Engleskoj.rata u nacistickom logoru Nezavisne drzave Hrvatske u Jasenovcu liseno je zivota oko 750.tehnike&proizvodnih snaga uopste. 36 .revolucije). veka (pobeda Fr.RAZVOJU SAOBRACAJA (zeleznica.podrazumevajuci pri tome ‘Hitlerovsko-nemacku rasu’.medju kojima je samo u gasnim komorama 275.u sferi politike-novi institutI-VISEPARTIJSKI PARLAMENTARNI SISTEM (pravo glasa&politika =ost).veka donela je&pojedine xumane promene koje su nastale humanizacijom odnosa prema HO u pojedinim drzavama.omladine&odraslih lica.a zatim&u Francuskoj.posebna komisija sastavljena od strucnjaka iz redova politicara. Izvanredni razvoj nauke.IDEJE&PRAXA Nastao nakon procesa prvobitne akumulacije kapitala-kao nova era u razvoju kapitalistickih odnosa.Roma.uz koriscenje racunara&robotike. Nacisti su eutanaziju primenjivali navodno radi ‘ocuvanja arijevske rase’.doneo je +promene u mnogim drustvima koje su pracene znacajnim otkricima&njihovom primenom na podrucju tehnike.

premda malo modifikovane. 37 .ukljcuju PROSVECIVANJE LJUDI&OCUVANJE PRIRODNOG PRIRASTAJA.&politickim pitanjima. POTRAZNJA&PONUDA odredjuju nivo zaposljavanja. Eksploatacija radnika se ne sprovodi pomocu drzavne prinude kao u robovlasnickom&feudalnom sistemu.koja treba da pociva na ZAJEDNICKOM RADU SVIH.pored ostalog.pa&radnika.pol.zalagao se za takav drustveni poredak u kome ce se na najbolji moguci nacin dovesti u SKLAD SLOBODNO DELOVANJE POJEDINCA SA POSTOJANJEM&ODRZAVANJEM PRIVATNE SVOJINE&’OPSTIM DOBROM CELINE’. Kapitalisti odredjuju&duzinu radnog vremena.pravde. Na taj nacin ce se minimizirati drustvene ne=osti medju ljudima. pitanja razmatrao u vezi sa pitanjama SLOBODE koja je centralna kategorija njegovog ukupnog ucenje.cije su osnovne ideje&do dana danasnjeg aktuelne.] *MIL*.sem u meri koja je potrebna da bi se obezbedilo postovanje zakona&ugovora zarad nesmetanog funkcionisanja privredne&2ge delatnosti koje su bile neophodne za drustvo.a radnici nemaju mogucnosti da uticu na menjanje uslova rada&visinu najamnine jer ne poseduju sopstvenu organizaciju. stepen ne=osti zavisi od rada&sposobnosti pojedinaca-drustvo odganizovano prema slobodi&privatnoj svojini istovremeno je&PRAVEDNO DRUSTVO.zastite&nema izgradjenu bilo kakvu soc. U fazi LK drzava se nije mesala u privredni zivot (svako njeno uplitanje u regulisanje ekon.plemstvom.visinu najamnine&cenu proizvoda.da slobodno formiraju politicke stranke. Mil je takođe bio naklonjen biračkom pravu za žene i (kasnije) radničkim zadrugama. odnosa smatralo se shtetnim).koja je vlast u period manufakturne proizvodnje delila sa feudalcima tjs. sindikat u ovoj fazi razvoja kapitalizma. Ziveo je&delovao u vreme LK.ali u stvarnosti su SVE POLITICKE PARTIJE POD UTICAJEM&KONTROLOM BURZOAZIJE ZBOG NJENE EKONOMSKSE NADMOCNOSTI.zbog cega Mil predlaze postepene&stalne REFORME koje.sada nema ozbiljnijeg politickog protivnika prilikom odlucivanja o ekon. Postoji pravo svih. privatni kapitalista sve odnose regulise po svom naxodjenju.Uporedo sa ekonomskim dostignucima rasla je&politicka moc burzoaske klase. Feudalna klasa je politicki&ekonomski porazena. [javna&privatna svojina su strogo razgraniceni. drustveni odnosi pocivaju na vladavini privatnog kapitala.a ne=ost tjs. drzava ne moze da deluje ni u sferi soc.ujedno je suzbijen&uticaj Crkve koja jeodvojena od drzave.organizovanju&funkcionisanju drustva&njegovih institucija.tjs.jer su kapitalisti&radnici formalno slobodni da svoje odnose regulisu ugovorom. =ost se sastoji u jednakom pravu svakog coveka na STICANJE SVOJINE. ne vaze principi =osti&soc.&soc.je problematiku =osti&2gih soc.

pa&u sferi soc.zivota.spade ured onih mislilaca iz doba LK kod kojih preovladjuje optimisticko uverenje da je progress uopste. On odbacije komunisticke ideje koje zagovaraju drustvenu =ost ljudi jer one ne deluju u skladu sa moralnim zakonom.kulturni&socijalni razvoj.a sam soc.pa dolazi do zakonodavnih promena u Engl. soc.zivot.veka prinudili su burzoaziju da menja pogled na soc.kao&drugi predstavnici liberalizma.umesto na zakonu ponude&potraznje bila bi nepravedna). Za materijalni. Svaka druga =ost za njega je neprixvatljiva.treba moralnim uticajem razvijati svest o uzajamnoj pomoci (drustvo treba da vrsi moralni uticaj na pojedince kako bi se kod njih razvijala svest o UZAJAMNOJ POMOCI.sa jedne&narastanje radnickog pokreta. To je za njega prvi&osnovni princip ispravne =osti.KAPITALIZMA 38 .odnosno blagostanje covecanstva u kome nece biti bede&zla&u kome ce biti sve vise pravde.problemima&da svojim merama resave problem siromasnix jer bi na taj nacin povredila slobodu onih od kojih se oduzima da bi se 2gima davalo (svaka raspodela koja bi pocivala na arbitrazi drzave.kao&Mil.koja bi trebala da se temelji na njihovoj dobrovoljnosti.da bude izraz njihovih osecanja&savesti). Osnovna S.STANJA U VREME LIB.pitanja.polovini 19. 22.Nemackoj ukojima je uvedeno zdravstveno osiguranje uslucaju invalidnosti&starosno osiguranje &to predstavlja kraj LK.njihovo ostvarenje bi nacilo povredu nacela Slobode&=osti.zivot&polozaj coveka usvetu zavisi od njegovog TRUDA DA SE UKLOPI u opste tokove&da tako unapredjuje licni&kolektivni soc.. Umesto filantropskog ocajavanja zbog siromasnjih&bednih. Princip solidarnosti za S. S.beda. je. UTOPIJSKA KRITIKA SOC. Siromastvo&soc.*HERBERT SPENSER*. Sto se tice brige drustva za siromasne. spade u moralnu sferu.treba raditi na tome da se ljudi MORALNO VASPITAVAJU tako da vode brigu sami o sebi.pri cemu je primarno dejstvo bioloskih faktora.sa 2ge strane u 2.da ne bi opterecivali 2ge.permanentan&da se odvja evolutivno.nuzan je PROCES EVOLUTIVNOG PRELAZA (u kom se covek prilagodjava prirodnoj&drustvenoj sredini).protiv toga da se drzava bavi soc.-politicka ideja jeste da SVI LJUDI IMAJU =O PRAVO NA SLOBODU.

Osnovna pokretacka snaga drustvenog progresa RAZVOJ INDUSTRIJE.ne ukida zlo&nepravdemniti uspostavlja organizaciju drustva na principima razuma.SOCIJANTIZAM kao priprema za formiranje slozenih oblika udruzivanja.a NAUKA najmeritornije sredstvo organizacije drustvene prakse.=ost svakog pojedinca.jer se svojina stice radom.a RAD&STVARALASTVO treba da budu osnov svake drustvene vlasti.SOCIJALUTOPIZAM = izraz nezadovoljstva zbog neispunjenih obaveza datih neposredno pre&za vreme Fr. Socijalutopisti slede opstu metodolosku nit prosvetiteljstva. Period civilizacije deli na tri faze: .za njih je RAZUM kritetrijum saznanja&vrednovanja.mada Furije ne smatra da svi ljudi treba da budu iz=cheni u imovinskom pogledu (jer doprinos pojedinca nije =ak).a sa njim nastaje&KAPITALIZAM.rentijeri.naucnici.GARANTIZAM kao drustvo prostih asocijacija . FURIJE je smatrao da se drzavom moze valjano upravljati&rukovoditi prema PRINCIPIMA RAZUMA (razvoj slobodne licnosti.neophodna je racionalna organizacija drzave koja bi ibla uskladu sa zaxtevima industrijalizacije.banari. Uredjena drzava mora prevladati stanje nezaposlenosti&Sen Simon saradnju industrije&nauke vidi kao jedini nacin. Sen-Simon.radnici.bez prinude&eksploatacije-suprotnom tadasnjim uslovima. . OVENova delatnost nije bila samo teorijska kao kod Sen-Simona&Furijeaon je u Engleskoj pokusao da sprovede osnovna nacela o uredjenju odnosa u procesu rada u kome se ostvaruje =ost&pravednost. SEN-SIMON je dao najveci doprinos kritici&vrsio najveci uticaj na kasniji razvoj soc.humanog drustva.svi ljudi su ukljuceni u proces proizvodnje kao akcionari.harmonije.njegov doprinos&rad…).zemljoradnici)&klase besposlicara (plemici.&politickih ideja.vlasnici sredstava za proizvodnju&svako ima mogucnosti da razvija&ispoljava svoje sposobnosti. NAUKA je glavna pokretacka snaga napredka covecanstva. Suprotnosti se javljaju izmedju klase industrijalaca (fabrikanti. Zamisljao je drustvo harmonije kao drustvo materijalnog izobilja u kome nema zavisti.revolucije.XARMONIZAM kao stvar buducnosti (prerovladavanje kapitalistickih odnosa) u kojoj jos uvek postoje paraziti. Klasa besposlicara ce nestati tako sto ce se ukinuti pravo na nasledjivanje.Furije&Oven kao predstavnici socijalutopizma smatrali su da revolucija nije put ni nacin uspostavljanja pravednog stanja.birokrate.nestaju klase&ne=osti.jer ona ne resave ni problem drustv. Da bi se uspostavilo pravedno drustvo.pa je osnovao RADNICKE KOLONIJE U PREDIONICAMA PAMUKA U New 39 . Takav rad je pravican.vojnici).

koje su bile obavezne da prihvataju osobe iz zakonom odredjenog kruga korisnika.njihovom skolovanju&osposobljavanju za obavljanje odredjenih poslova. Sproveo je SOC.koji predstavlja drzavno staranje o siromasnim. Produktivnost rada je povecana.zakon oogranicenju zenskog&dechijeg rada).za njihovo resavanje morala se angazovati&DRZAVA.pravila o njihovom vaspitanju&obrazovanju.bolesnim.koja zivi&radi u kooperativnoj koloniji koja je bila obavezna da se stara o nemocnima.ali je Oven znao da su to parcijalna resenja&da ne sezu dalje od radionica -> neophodne su drustvene reforme&reforma drustvenih institucija u celini.iznemoglim&invalidima koji su bili ekonomski&zdravstveno ugrozeni. Velika Britanija bila je jedna od najrazvijenijih industrijskih zemalja.veka iziskivali su preduzimanje prikladnih mera kojima ce se ublaziti tezak polozaj starijih.Lenark-u.=osti&pravednosti sto je&opisao u delu ‘Novi pogled na svet’ koje je kritika istih.utvrdjeni OBLICI STARANJA. ‘Nas cilj je cilj svih razumnih bica-sreca’. Sve radnike koji su ziveli sa svojim porodicama u naselju smatrao je clanovima velike porodice.kao&DRZAVNE USTANOVE koje su bile odredjene&obvezne da se staraju o svojim korisnicima.a PRIVATNU SVOJINU.godine usvojen ‘Sirotinjski zakon’. Organizovane su&’UBOZNICHKE KUCE’. Svoj sistem obrazovanja.problemima koje je trebalo efikasnije resavati.iznamoglih.skracenje radnog vremena za 3h. Ovim zakonom propisan je KRUG KORISNIKA. 23. Doslo je do bojkota od strane burzoazije koji je doveo do raspada kolonija.jer zbog rasprostranjenosti&tezine ovog problema privatna inicijativa nije mogla vise da bude nacin.pa je tim povodom 1834.polozaj ovih grupacija kao zadatak morao se poveriti ORGANIZOVANOJ DRUSTVENOJ ZAJEDNICI. Ublaziti soc.MERE: briga o deci zaposlenix.postojale su 4 fabrike. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ‘SLUZBENOG STARANJA O SIROTINJI’ Nagomilani ekonomski problem u drustvu pocetkom 19.bolesnih.medju 40 .siromasnix&svix osoba nesposobnih za rad.sa nagomilanim soc. Posebnu paznju je posvecivao deci.RELIGIJU&POSTOJECI OBLIK BRAKA (temelje na kojima je pocivao tadasnji poredak) video je kao prepreke za ostvarenje soc.vaspitanja&osposobljavanja za rad Oven naziva ‘Institut za formiranje karaktera’.

mogli da se zaposle&prestanu da koriste finansijsku pomoc drzave. Uz njih su se nalazile radionice u kojima su svi sposobni za rad bili obavezni da radom zaradjuju sredstva za sopstveno izdrzavanje&podmirenje potreba svoje porodice. 24.a ta nastojanja podsticala je&drzava u nameri da ih sto pre izbrise iz liste korisnika soc.strucno osposobljeni za obavljanje odredj. DRUSTVENA PODELA RADA-rastavljeni &uprosceni rad sveden na pojedine pokrete koji se ponavljaju. Na drustvenom planu posledica-> podvrgavanje licnosti coveka mexanizovanom radu.sticali znanja. Medju njima je&EMIL DIRKEM. U ovim radionicama su deca&omladina.kojima su se nalazile&HO. 41 . UTICAJ GRADJANSKE SOCIOLOGIJE NA ZASTITU&ZBRINJAVANJE OSI Sredinom&u 2oj polovini 19.sto je bilo izuzetno vazno (ne samo za tu populaciju nego&za RAZVOJ DEFEKTOLOSKE TEORIJE&PRAKSE). Uslovi zivota su u uboz. DIRKEM je svoje sxvatanje solidarnosti zasnovao na temelju drustvene podele rada.sa 2ge strane.umece&vestinu pojedinix zanata da bi kasnije. Mnoge od njih obuhvatale su&vaspitanje.obrazovanje&osposobljavanje osoba u stanju soc.pomoci.veka RAZVOJ DEFEKTOLOSKE TEORIJE&PRAKSE bio je zavisan od napredka ekonomske moci&kulture datog drustva.mesto&ulogu soc. zanimanja. cim se zaposle. One su se bavile prikupljanjem materijalnih sredstava&raznim 2gim aktivnostima kojima su doprinosile ublazavanju teskoca koje pogadjaju decu bez roditelja.pod nadzorom majstora.koju on razlikuje &striktno odvaja od texnicke.da mogu sebi da obezbede samostalan ili bar delimicno samostalan zivot.posebno onix osoba koje zbog nesposobnosti za rad&invalidnosti postaju socijalni slucajevi.decu.slucaj’ sa stanovista drustvene solidarnosti. Shvatajuci znacaj.sa jedne strane&bitnih obelezja socijalne politike u drzavi.u kojima su korisnici ziveli&radili.politike&zastite gradjana u savremenoj drzavi.mnogi teoreticari se bave proucavanjem&resavanjem ovih problema.hend. POSLEDICE – nastajanje HUMANITARNIH&DOBROTVORNIH ORGANIZACIJA sirom Evrope radi pruzanja pomoci nemocnima&ugrozenima.omladinu&odrasne HO. bili veoma teski.ZASTITE LJUDI&to iz redova pogodjenix zivotnim nedacama&razvrstanih u red ‘soc.pa su se mladi trudili da sto pre&sto bolje nauce zanat&napuste uboz.koji je proucavao PROBLEME SOC.potrebe.

a solidarnost se moze uvecati na nivou kolektiviteta samo ako se smanjuje individualnost pojedinca.nego iziskuje potrebu da se ljudi uzajamno dopunjuju. 42 . Razlicitost koja ovde posotji medju njima ne negira samu solidarnost.nego vracanje u predjasnje stanje onoga sto je poremeceno prekrsajem).tjs. Visok stepen individualnosti clanova zajednice. Drustvena koxezija kod MS obezb.pre svega na osnovu licnih sposobnosti pojedinaca. MS predstavlja neposrednu vezu individua&globalne zajednice/istovetnost indiv.nego &zato sto im je takva saradnja uslov opstanka.ali oni ovde imaju mnogo > mogucnosti da razviju svoju licnost jer specijalizovani rad zaxteva daleko vise inicijative nego uniformna podela rada. Takvo jacanje individualnosti u organizovanoj zajednici cini drustvo jedinstvenijim.&kolektivnog verovanja.nego je upucen na mnostvo 2gih ljudi.cak&vise nego na nivou nerazvijene drustv.TEXNICKA PODELA RADA-podela rada po grupama&ona je osnova profesionalnog strukturiranja.time se gubi individualnost pojedinca. OS je mogla nastati samo u razvijenijim civilizacijama. I ovde su ljudi zavisni od zajendice.da saradjuju. ORGANSKA SOLIDARNOST razvija se na razlicitosti individua za nju je karakteristicno restitutivno pravo.tjs. OS mogla se razviti na temelju vece podeljenosti drustv.a ne da se sukobljavaju. Naravno.Na temelju ove podele D. To ima&pozivitne moralne posledice.rada&specijalizacije.odnosno pozitivno zakonodavstvo (glavna svrxa nije kazna. formulise&pojmove mehanicka&organska solidarnost. U razvijenijoj specijalizaciji niko nije dovoljan samom sebi.kao sto je xorda.iako istorijski oblik takve solidarnosti vidi u prvobitnim oblicima drustvene organizacije.to ne moze empirijski dokazati.u modernom drustvu. Najvisi stepen MS postize se kada se individualna&kolektivna svest podudaraju. Karateristicna je za drustva nizeg razvoja u kojima profesije nisu izdiferencirane. Pojedinci unutar grupe ne saradjuju samo zato sto su slicni.jer takvi oblici drustvenog organizovanja vise ne postoje&zbog toga daje analogiju sa klanovima.oni postaju atomi kojima drustvo raspolaze. D. se potcinjavanjem individualnix svesti zajednickom cilju. MEHANICKA SOLIDARNST uspostavlja se na osnovu grupisanja ljudi po slicnosti.podele rada. a spoljasnji izraz je represivno pravo cije sankcije idu od prekora do smrtne kazne ili izgnanstva iz zajednice.gde razlicita zanimanja nisu razvijena. na stepenu MS. priznaje da.

svako uspostavljanje =osti nezavisno od rezultata rada nije pravedno.prvi&osnovni princip =osti (PRAVEDNOST je u vezi sa principom =osti. Spenser je podsticao razne strucnjake (lekare.psihologe.tjs.dakle za organsku solidarnost ili u okviru delatnosti koju u drustvu obavljaju.jer su drzavne sluzbe suvise udaljene od pojedinca. od konkretne porodice&da su one najcesce neprikladne&neefikasne da se bave resavanjem problema osoba nesposoban za samostalan zivot&rad.jer ljudi treba dase moralno vaspitavaju tako da sami vode brigu o sebi da ne bi opterecivali 2ge.tjs.sociologe…) da razvijanjem teorije rasvetljavaju&pomazu u resavanju mnogih slozenih problema u prakticnom radu na podrzucju defektologije.zastitu&zbrinjavanje ljudi pogodjenih socijalnim slucajem. On je protiv toga da se drzava bavi soc. Dirkem je smatrao da je ovakav sistem prikladniji u poredjenju sa sprovodjenjem zakonskih propisa o staranju&pomoci osobama pogodjenim soc.a u izuzetnim slucajevima javnim sluzbama&bolnicama. Njegova osnovna soc.sto je.pedagoge.a MORALNIM UTICAJEM obezbediti brigu drustva za siromasne (razvijati svest o uzajamnoj pomoci).njihovog izbavljanja iz grupe socijalnih slucajeva. Dao je svoj doprinos resavanju problema&pitanja koje se odnose na soc. 43 .po Dirkemu v&o HO&resavanje njihovih problema (ukljucujuci&njihovo cuvanje&zbrinjavanje) treba poveriti na prvom mestu PORODICI. HERBERT SPENSER-cuveni engl. Shodno tome.sociolog.tjs. SOLIDARNOST spada u moralnu sferu-drustvo treba da vrsi moralni uticaj kako bi se kod ljudi razvijala svest o uzajamnoj pomoci tako da bi to bio izraz njihovih osecanja&savesti).HO. Spenser se zalagao da se problem zadovoljavanja potreba&zbrinjavanja invalida resavaju METODOM SAMOPOMOCI.Dirkem se zalagao za primenu sistema UDRUZIVANJA LJUDI PO ZANIMANJIMA.medju kojima se nalaze&invalidi.problemima&da svojim merama resava problem siromasnih.jer bi se na taj nacin ostvarila solidarnost&uzajamnost resavanja problema ugrozenosti clanova porodica.po njemu.medju kojima se nalaze&HO. Svoj stav je prakticno dokazao licnim ucescem u karitativnoj ogranizaciji ‘Drustvo za ogranizaciju pomoci’.politicka ideja je da su svi ljudi imaju =o pravo na slobodu.slucajem.tek zatim karitativnim organizacijama.

siromasne treba prepustiti PRIVATNO INICIJATIVI.koju treba eticku uvazavati.jer uprotivnom neravnomerni porast stanovnistva ce se regulisati merama razlicitih formi represije kao sto su gladmbolest.sto je dovelo do POVLACENJA DRZAVNIH INSTITUCIJA iz sfere brige za siromasne.pa se zato Maltus zalaze za moralni uticaj kroz socijalizaciju&edukaciju. Maltus se zalaze za moralni uticaj. 44 .a sredstva za zivot aritmetickom => UZROK BEDE jednog broja ljudi (tjs.a pomaganje siromasnih bi znacilo oduzimanje od onih koji imaju-sto bi uzrokovalo novo siromastvo. Prema tome. su soc.isticuci da je ta ideja plemenita&privlacna.25.ali se NIKAD ne moze ostvariri zato sto covek ne moze dazivi uizobilju niti svi ljudi mogu = da dele darove prirode. Znacajan deo njegove analize kapitalizma (od prvobitne akumulacije kapitala do kraja liberalnog kapitalizma) se odnosi na soc.ali ipak imati u vidu da to povlaci&odredjene drustvene posledice.posebno problemi siromastva. Soc. MARXOVE SOCIJALNE KONCEPCIJE Kao&gradjanske mislioce 19og veka&Marxa su zaokupljala soc. ne=osti medju ljudima) nije neravnomerna raspodela bogatstva nego PRIRODNA ZAKONITOST USLOVLJENA SRASTIMA koje dovode do NERAZUMNOG UMNOZAVANJA (narocito kod siromasnijih slojeva). 26.polozaj radnih slojeva drustva.pa pravo na opsttanak imaju oni koji su ustanju sebi da obezbede sredstva za zivot => jedini nacin zaustavljanja sirenja bede je SPRECAVANJE PREKOMERNOG PORASTA STANOVNISTVA a to je moguce na 2 nacina: moralnim uticajem&represivnim sredstvima.jer se broj ljudi povecava geometrijskom progresijom.posledice bile su veliki porast ne samo materijalne nego&moralne bede. RAZUM nalaze da ljudi uskladjuju svoje strasti sa svojim mogucnostima. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KONCEPCIJE TOMASA MALTUSA Glavna prepkupacija T.pitanja.pitanja. Odnos prema siromasnima za koji se zalagao Maltus je prihvacen u Engleskij tada.tjs. DRZAVA NE TREBA DA POMAZE SIROMASNE jer bi na taj nacin uvecala bedu.M. Bavi se problematikom =osti.ratovi&sl. podsticala uvecanje siromastva koje ocekuje zastitu&brigu drzave.

sem u sklopu pitanja =osti.nije se njom posebno bavio. kontekstima je bilo reci o pitanjima koja se mogu uvrstiti u problematiku soc.nepostojanja soc. Marxovo SHVATANJE POTREBA je znacajno posto je problematika potreba kod njega u neposrednoj vezi sa pitanjima =osti a posebno&sa problematikom pravednosti&solidarnosti.pol. Kriticka razmatranja naznacenih pitanja su u to vreme bila od izuzetnog znacaja. POTREBE&NJIHOVO ZADOVOLJAVANJE M.OTUDJENE&AUTENTICNE. savremenike.prema tome ni o soc.kapitalizmom.niske najamnine koje ne prate porast proizvodnje&uvecanje drustv.bolest. Kompleksan sadrzaj koji se izrazava kategorijama =osti. sredstava za zadovoljavanje potreba kojima se obezbedjuje ‘proizvodnja samog materijalnog zivota’. Ali zadovoljavanje prvih 45 . To je uslov cele istorije koji se mora ispunjavati svakog dana&svakog sata.velika smrtnost.ponizavajuci karakter dobrocinstva&milosrdja&sl. Od posebnog teorijskog znacaja su analize.eksploatacija. Slede razmatranja koja se odnose na duzinu radnog dana.pol.lose radnicko zakonodavstvo. Covek bivstvuje tako sto nastoji da zadovolji svoje raznovrsne&brojne potrebe sto zavisi od istorijskih uslova&nivoa razvoja coveka.bogatstvo potreba.bogatstva. Podele deli na: PRIRODNE&DUHOVNE.tjs. Istorija nastanka potreba je u nerazdvojivoj vezi sa proizvodnjeom sredstava za zivot.stambena ugrozenost.danas kao&pre 1000godna da bi se ljudi samoodrzali u zivotu.INDIVIDUALNE&DRUSTVENE.zakljucci&anticipacije u vezi sa nekim centralnim kategorijama koje se odnose&na soc.pre svega u ogranizovanju radnickog poktera&njegove borbe za poboljsanje ekonomsko-socijalnih uslova zivota. To je.Ni o jednom posebnom pitanju M.u stvari.u razl.nezaposlenost.zastite ili njena nedovoljnost.politici. nije pravio nikakve zaokruzene predmetne studije.a ne kao poseban teorijski problem.rad zena&dece pod teskim uslovima koji ostavlja trajne posledice na drustvo u celini.pravednosti&solidarnosti obuhvata centralna pitanja o kojima je raspravljao u vezi sa problematikom prvobitne akululacije kapitala&lib. vezuje za covekovo ispoljavanje koje kao rezultat ima opredmecivanje&prisvajanje predmetnog sveta. On uvodi pojmove: radikalne potrebe.koja je posebno zaokupljala M.medjutim.a solidarnost je razmatrao kao pitanje ogranizovanja radnicke klase u borbi za njena prava.manipulisane potrebe. Sto se tice pravednosti.ukupan materijalni&moralni polozaj radnih slojeva drustva koji se manifestuje u razl.KVALITATIVNE&KVANT ITATIVNE.oblicima: glad.NUZNE& LUKSUZNE.

odnosno zadov. Tako dolazi do preokrenutog odnosa u zadovoljavanju covekovih potreba. To ne doprinosi zadovolj. drustvu dosao je do zakljucka da je KAPITALIZAM doprineo snaznom razvoju ljudskih potreba jer je oslobodio coveka od ‘pupcane vrpce prirodne zajednice’ (oslobodio je coveka od neposredne zavisnosti od prirodnih uslova). U uslovima privatne svojine.tradicije. Covek stvara svoj predmetni svet radi zadovoljavanja potreba na datom nivou indiv.a time&zadovolj.PREDMETI VLADAJU COVEKOM.aktivnosti na njihovom zadovoljavanju&orudja kojima se one zadovoljavaju podstakli su na ‘proizvodjenje novih potreba’. cime je omogucio proizvodjenje novih.sto je dovelo do pretvaranja prirodnih odnosa u odnose medju stvarima&potcinjavanja coveka zakonima ekonomije (jer primarni cilje proizvodnje nije zadovoljavanje covekovih potreba.&umesto da covek vlada predmetnim svetom koji je sam stvorio. &prirodne promene se istorijski menjaju u zavisnosti od opsteg razvoja coveka.nego na jedno strani stvara bogatsvo a na 2goj bedu. Analizom nacina proizvodnje&prisvajanja u kapital.pored zadovoljavanja elementarnih prirodnih potreba.niko unapred nije iskljucen iz prisvajanja bogatstva roda. => kapitalizam 46 . OSNOVNA POTREBA postaje potreba za POSEDOVANJEM stvari.** Doduse. potreba.otudjenog rada&robnonovcanog oblika privrede. Proizvodjenje novih potreba odvaja coveka od 2gih zivih bica pre svega po tome sto ‘prvim istorijskim cinom’ zapocinje proizvodjenje&duhovnih potreba.pocinje da proizvodi sredstva pomocu kojih proizvodi nove potrebe koje nisu uslovljene samo covekovom bioloskom konstitucijom.ali postoji granica toga zadovoljavanja koja je odredjena KUPOVNOM SNAGOM.pre svega kvantitativnih potreba.potreba.a nju odredjuje kapital.za kojom se onda naknadno stvara vestacka potreba.a time&SVET TUDJIH STVARI kao&tudja moc koja ga potcinjava.jer podela rada odredjuje njihovo mesto u prisvajanju. Menja se&nacin zadovoljavanja tih potreba.autenticnoh potreba.kulture&dr. **Iako sve individue ucestvuju u procesu proizvodnje (opstem razvoju bogatstva).nego sticanje profita). istorijskim okolnostima.kvantitet&kvalitet&pomera se donja granica njihovog zadovoljavanja.elementarnih potreba.umesto instinskih. mogucnosti u odredj. potreba svih.sto predstavlja ‘prvo istorijsko delo’ – istorija zapocinje od momenta kada covek. indiv.stvaraju se LAZNE POTREBE. Bogatstvo roda se uspostavlja na siromastvu individue.one ne ucestvuju ravnopravno u podmirivanju svojih potreba.proizvodjenje potreba&njihovo zadovoljavanje prelazi u svoju suprotnost jer sluzi pokretanju mehanizma ciji je smisao produkovanje sto > robe.&drustv.

Tako kap. Opsta trka za bogatstvom&profitom tera rad preko granice njegove prirodne potrebnosti&tako stvara materijalne elemente za razvitak bogate individualnosti. Tako M.ciji je on rad. Ali u praxi ona moze biti delotvorna samo ako ‘zaxvati mase’. dolazi do pojma RADIKALNE POTREBE = ovaplocenje vrednosti svekolikog covekovog ispoljavanja.kapitalisticko drustvo stvara&odredjeni odnos prema radniku.nego na ‘samo covecansko pravo’. Stoga ova klasa nema nikakve posebne interese jer joj nije ni ucinjena posebna nepravda nego nepravda uopste.gde je on ‘slucajno’ – zbog podele rada zasnovane na privatnoj svojini – potchinjen.za proizvod samog rada’. .proizvodi potrebe koje. Kako toj klasi nije ucinjena ‘nikakva posebna nepravda nego nepravda uopste’.proleterijat. Spoznajom uslova privredjivanja (svest o 47 .sto je moguce samo TRANSCENDIRANJEM KAPITALISTICKOG DRUSTVA.on mora da prevlada postojece stanje.jer bi time negirao samog sebe. Time se razvija SVEST RADNIKA o potrebi skracenja radnog vremena. ga nalazi u PROLETERIJATU zato sto je on jedina klasa u gradjanskom drustvu koja je vezna ‘radikalnim lancima’&koja poseduje ‘univerzalni karakter svojim univerzanim patnjama’.jer je USTUPLJEN KAPITALU ZA OPREDMECENI RAD.ona se ne poziva na istorijsko. potreban pasivni element.ne samo da ne moze da zadovolji. Za M. Ako ne zeli da dovode u pitanje sopstveno oplodjivanje.drustvo proizvodeci potrebu za radnom snagom.kapital ne moze da ide na radikalno skracenje radnog vremena. njen rad se pojavljuje samo kao dodatak materijalu&orudju &stoga se opredmecuje u necemu sto joj ne pripada.iz cega se zakljucuje da ona OSLOBADJAJUCI SEBE OSLOBADJA CELO DRUSTVO. Temeljeci se na privatnoj svojini. Sam rad&njegovi uslovi su radniku nametnuti spolja. Da bi ukinuo nacin dotadasnje egzistencije.materijalna osnova. Posto je svakoj revol..proizvodi&svog ‘grobara.pa to vodi zaostravanju protivrecnosti izmedju rada&kapitala. je radikalna on teorija koja postulira coveka kao najvisu vrednost.isto tako je orudje TUDJE ORUDJE. najamni rad&zadovoljio potrebe svoje licnosti.tjs.koja je =o svestrana u svojoj proizvodnji kao&u potrosnji. ‘Materijal koji radna snaga obradjuje je TUDJI MATERIJAL.ali&svest o novim potrebama.cije je ono vlasnistvo ispoljavanja zivota.Cak&sam ZIVI RAD se pojavljuje kao tudji prema zivoj radnoj snazi.nego to&ne sme.tjs.M. Zato ‘radikalna revolucija moze biti samo revolucija radikalnih potreba’. Radnik vremenom postaje svestan raskoraka izmedju svojih potreba&polozaja.otudjenom radu&podeli rada. ako je teorijski projektovano trebanje prihvaceno&kolektivno (‘teorija se u jednom narodu uvek ostvaruje samo ukoliko je ostvarenje njegovih potreba’).

na kome se na 1 str.razvitak koji sa svoje strane deluje povratno na proizvodnu snagu rada kao najveca proizvodna snaga’. Svoj koncept radik.ali&cinjenice da ih ne moze zadovoljiti ako ne transcenidira kap. O slobodnom vremenu kao uslovu za formiranje drugacijeg coveka&nastanak 48 . SLOBODNO VREME je radiklna potreba radno-priozvodnog dela drustva. potreba sasvim drugacijg tipa. vremena za puni razvitak individuuma. Slodobno vreme.koja izgradjuje&svoj system potreba.pa umesto bogatstva na 1oj&siromastva na 2goj strani.u asoc.posedovanja >.pa maker&za manjinu drustva.vec na revolucionisanje drustv.’stupa bogat covek&bogata covekova potreba’. kasnije razvijao na osnovu analize protivrecnosti kap. [Potrebe jednog tipa drustva ne mogu se projektovati na sis.zato predmetni svet postaje ljudski sam ou neotudjenom drustvu u kome predmeti postaju drustveni predmeti kojima se covek potvrdjuje ‘ne samo u misljenju nego&u svim culima’-zato je opredmecenje covekovog bica na ljudski&neotudjen nacin&u tome da ‘covekova cula ucini ljudskim&da stvori ljudsko culo koje odgovara celokupnom bogatstvu ljudskog prirodnog bica’_novo drustvo stvara kvalitativno 2gacije potrebe.drustva koje pociva na otudjenom radu.radikalno drugaciji od sis.nacin proizvodnje&potrosnje. Svest o novim potrebama koje je proizveo kapital ‘koja je&sama proizvod nacina proizvodnje zasnovanog na kapitalu’.vec potpuno nove koje tek treba ostvariti.tjs.najavljuje njegovu propast.odnosa.otudjenju&potrebi zadovoljavanja svoje licnosti) radna snaga postaje svesna radikalnih potreba. Medjutim.koje nisu postojale u prethodnom.omogucava RAZVOJ INDIVIDUE.ALI POVRATNO UTICE NA RAZVOJ PROIZVODNIH SNAGA sa 2ge strane. udruzenih proizvodjaca se ukida suprotnosti izmedju radnog vremena&slobodnog vremena. ‘Usteda radnog vremena = je povecanju slobodnog vremena. Nju ni kapital ne moze da zadovolji&zato dolazi do zaostravanje protivrecnosti izmedju rada&kapitala.drustva. Svest o tome da takvi odnosi ne mogu postati temelj slobode konstituise KOLEKTIVNO TREBANJE koje se ne svodi na potrebe imanja.potreba u kapitalistickom drustvu. stvara ‘bogatstvo roda’ a na 2goj ‘siromastvo individue’. vrednosti u odnosu na kapitalisticko drustvo. Od toga polazi nova projekcija gradj.sa 1e strane. radikalne potrebe nisu one koje su ostvarene.KOMUNIZAM = asocijacija slobodno udruzenih proizvodjaca.] Radikalne potrebe u drustvu udruzenih proizvodjaca imaju promenjen status u sis.emancipacija coveka se ocituje&u kvalitativnom menjanju njegove culnosti. POTREBA PODRUSHTVLJAVANJA – u podrustv.potreba je M. odnosima se&cula kvalitativno razlikuju od onih u otudjenom drustvu koje sve potrebe svodi na posedovanje.

postoje&neke epohalne ogranicenosti koje nije mogao da prevladanpr. uspostavljanje slobodne ljudske zajednice u kojoj nece biti potrebe za bilo kakvom represijom. .novih potreba M.tjs. Uvodjenjem pojma ‘radikalne potrebe’.njihova psihologija&sl. psiholoska dimenzija ostala na marginama njegovih razmatranja (‘istinske potrebe postoje samo ako postoje predmeti pomocu kojih se one mogu zadovoljiti’). Potrebe je posmatrao u okviru istorije&razvoja&razmatrajuci predmetnost potreba je uocio vezu&odnos izmedju potreba&proizvodnje&potrosnje..’uvecavaju se&proizvodne snage koje te potrebe zadovoljavaju’.inhibicija&fobija. je izlozio&sustinu otudjenja potreba&naznacio forme manipulacije potrebama.pa da se automatski promene&nacin misljenja. je analizi potreba pristupio svestranije&kompletnije od svih svojih prethodnika. M. Mada se ovde potrebe uvecavaju. [ M. ona pitanja gde je pravio distinkcije izmedju istinskih&laznih potreba.naznacio je alternativne oblike zivota. ISTINSKA RESENJA M. nije imao potrebna saznanja iz oblasti soc.cime je ukazao&navrednosne kriterijume za procenjivanja dostignuca odredjenih soc.umesto da on njima gospodari kao neka slepa sila.proizvodnja koja ostaje u ‘CARSTVU NUZNOSTI’ se odvija pod drugacijim okolnostima od onih u kapitalizmu.pri cemu je celokupan proces materijalne&duhovne reprodukcije zivota usmerio na istiske potrebe.& nakon najradikalnijih revolucionatnih obrta se javljaju odredjene psiholoske reakcije kao recidivi starih trauma. M.] [ Pored nesumnjivog Marxovog doprinosa kritickoj teoriji potreba.pri cemu je akcenat uvek na proizvodnji.vec zbog epohalne organicenosti.dok je duhovna.ali ne zbog svoje nemarnosti.razviju proizvodne snage&svest ljudi o saznanju sta su istinske potrebe. je video u revolucionarnom obrtu.njihovim povezivanjem sa razvojem svesti. da ga vrse sa naj< utroskom snage&pod uslovima koji su najdostojniji&najadekvatniji njihovoj ljudskoj prirodi’. Uvodeci pojam ‘bogatstvo potreba’ postavio je osnove za prevladavanje dihotomije podele potreba&sadrzajnom interpretacijom ‘coveka bogatog potrebama’ dao znacajan doprinos daljem obogacivanju pojma humanizam.za koje je uslov skracenje radnog vremena namenjenog za proizvodnju. Medjutim&zadovoljavanje materijalnih potreba.psihologije. M.da ga dovedu pod svoju zajednicku kontrol.osecanja. Zbog toga se nije mogao 49 . govori prilikom razmatranja ‘CARSTVA SLOBODE’. je ipak prenebregao neke bitne cinjenice-nije dovoljno da se srusi stari poredak.navike ljudi.tjs.promena.promeni oblik vlasnistva. Samo ‘carstvo nuznosti’ nije ono iz vremena kapitalizma jer udruzeni proizvodjaci imaju slobodu da ‘racionalno urede ovaj svoj promet materije s prirodom.

&soc.vec samo ono KOJE OMOGUCUJE EKSPLOATACIJU 2OG COVEKA (tjs. Otuda je problem =sti PITANJE JEDNAKE VREDNOSTI SVIH LJUDI -> =ost se ne moze svesti samo na pitanje politicke&pravne =osti (kako su taj problem videle tadasnje gradjanske teorije). uopstavanje posedovanja) = M.niti na pitanje svojine&raspodele (kako su mislili predstavnici komunistickih utopija). Da bi se ostvario process razotudjenja&uspostavio princip =ke vaznosti svih ljudi.pitanja.traume usled neostvarivanja ocekivanih zadovoljenja&onih potreba za koje postoje predmeti ali su kvalitativno&kvant. vidjenje pozitivnog ukidanja privatne svojine ne treba tumaciti kao zaxtev za ukidanje svakog posedovanja&potpunu nivelaciju u 50 . Ako se problem ne=osti ne resava ni distributivno-komunistickim ni gradjansko-liberalnim modelom prisvajanja predmetnog sveta postavlja se pitanje da li je moguce uspostaviti drustv. kako zapoceti PROCES PREVLADAVANJA OTUDJENJA da bi covek mogao na svestran nacin da ispoljava svoj genericke moci. =ost&ne=ost je opstedrustveno pitanje jer se tice ukupne drustvene situacije&polozaja velikih delova drustva. dobrima (od kojih mnoge namece trziste&koje nisu uvek stvarne.nego&lazne) resavaju bitni soc.pre svega radnih proizvodjackih slojeva.upustiti u temeljnu analizu filogenetske strukture covekovog bica.nego pitanjima kako ogranizovati drustvo koje bi omogucilo razvijanje svestranih oblika zivota&formiranje coveka ‘bogatog potrebama’!! To ne znaci da se prostim kvantitativnim rastom materijalnih dobara&zadovoljavanjem rastucih potreba za razl. > govori o ne=osti nego o =osti.odnose u kojima bi se realizovala neka treca. M. je uneposrednoj vezi sa sproblematikom zadovoljavanja potreba. M.a time&razumevanja sustine drustv.tako da M. nedostupne vecini clanova drustva. smatra da su razvoj proizvodnih snaga&materijalno bogatstvo pretpostavka jednog poretka. snage.zadovoljavajuca forma prisvajanja koja bi obezbedila razvoj coveka bogatog potrebM&mogucnost ispoljavanja njegovih generickih sposobnosti tjs. Problem je u tome kakav se odnos uspostavlja u prisvajanju predmetnog sveta.sagledavajuci njenu sustinu kroz razlicite forme otudjenja coveka u gradjanskom drustvu. problem. se ne bavi moralnom osudom ne=osti niti zeli da stvara projekciju idealnog drustva =osti.ali to nije dovoljan uslov slobode&opste ljudske emancipacije. =ost za M.da organizuje svoje vlastiti snage kao drustv.niti se prevladavaju ne=osti. Taj put mora ici prevladavanjem podele coveka na egoistickog gradjanina individuuma&stvaranjem uslova u kojima se covekov svet&njegovi odnosi svode na samog coveka.ne znaci da treba UKINUTI svako POSEDOVANJE.bez koje nije moguce ni temeljno razjasnjenje kako izbeci soc.

On je samo to smatrao nedovoljnim&zato je stavio akcenat na svojinu&odlucivanje.racionalnom organizacijom proizvodnje (koja bi se odvijala pod uslovima najdostojinijim coveku)&stvaranjem =ih uslova za odlucivanje.zivota). se zalaze ne za nivelaciju svojine kao resenje problema ne=osti.a =ost uslova u prisvajanju pruza svima mogucnost da na kvalitativni nacnin zadovoljavaju svoje potrebe na nivou drustv. Medjutim. koncepcija se bazira na razdvajanju svojine&prisvajanja&zaxtevu za ravnopravno ucesce svih u odlucivanju.mada je&to shvatio kao proces koji pozitivno prevladava privatnu svojinu u korist covekvog slobodnog&ravnopravnog prisvajanja predmetnog sveta radi zaodovoljavanja licnih&drustv.=osti.M.kao&da stvaraoci dobara ravnopravno odlucuju o uslovima&rezultatima proizvodnje predmetnog sveta&ovladavanju stvorenim predmetnim bogatstvom).nego *razvojem proizvodnih snaga. klasnih ne=osti. Pravna regulative je potisnuta u korist donosenja ad hoc odluka.odnosno =osti pred zakonom u resavanju drustv.nego da svi imaju pod=e mogucnosti da prema svojim sposobnostima ucestvuju u odlucivanju usvim sferama drustv. => M. ] M.prisvajanju (tako nesto bi bilo besmisleno kao soc.a sa stanovista pojedinca znacilo bi ukidanje svake individualnosti). M.sto ej vodilo samovolji onih koji odlucuju&produbljivanju ne=osti u sferi licnih prava&sloboda.vec za njeno pozitivno prevladavanje odnosno PODRUSHTVLJAVANJE.pri cemu bi se uspostavio princip =osti u sferi odlucivanja (ne da svi o svemu odlucuju. pravna =ost kao bitan element soc. Dakle. To se ne moze postici stihijom trzista niti spoljasnjom prinudom.=osti moguce ignorisanjem principa =osti pred zakonom.pa&socijalnix.pitanja.mogucnosti.cija dinamika treba da vodi formiranju coveka bogatog potrebama (kvantitet ali&kvalitet potreba).jer nemaju svi =e sposobnosti.ili da su svi =o kompetentni u odlucivanju.sto se moze postici ako rad&doprinos budu merilo raspodele&zadovoljavanja potreba.potreba. se tim pitanjima < bavio jer je smatrao da je PRAVO INSTRUMENT U RUKAMA VLADAJUCE KLASE za odrzavanje postojeceg sis.problem =osti&ne=osti (bar u dosadasnjoj istoriji) se vezivao sa nekim 2gi ciniocima npr.* 51 . Posedovanje u smislu zadovoljavanja potreba bi trebalo da se prosiri na sve ljude (na taj nacin svojina prestaje da bude osnova moci. Sustina je DA SE ONEMOGUCI DA JEDNA GRUPA LJUDI MOZE IMATI VLAST NAD 2GOM. nikad nije tvrdio da je ostvarivanje soc.cilj. Uopstavanje svojine&princip o =im mogucnostima odlucivanja ne znaci da svi imaju =o. [ To je kasnije imalo uticaja na socijalisticku praxu-zapostavljeno pitanje pravne =osti.pravdajuci to opstim interesom.

besplatno&ravnopravno obrazovanje&sl.zdravstveno&penzijsko osiguranje.. M. Za.tjs.Sto se tice pravednosti&soc. Habermass primecuje da je utopijska perspektiva postala politicki delotvorna istorijska svest. je razvio ideje o jednom novom.u kojoj je prevladano otudjenje&ljudi organizuju svoje ‘vlastite snage kao drustvene snage’. 2go je pitanje kako su te ideje njihovi nosioci razumevali. koliko je to imalo sustinske veze sa izvornim M.oblasti. Medjutim.ucenjem.nego samo 1 klasu-burzoaziju (pa se&ljudska prava koja proklamuje burz.tjs.pravde.kao&u politici.a nakon pobede tih revolucija su koncipirani&izgradjivani osnovni principi soc.originalnom nacinu integrisanja ljudi u zajednicu.).na odredjen nacin su prisutni&kod M.pol.jer su uvek medjusobno isprepletane&povezane.jer je njegovo stanoviste da gradjansko drustvo nije emancipovalo coveka kao coveka.zastita dece. svode na pravo egoistickog coveka koji je odvojen od zajednice). Za njega je tememlj istinske integracije drustva ‘slobodna asocijacija proizvodjaca’. drustva zbog toga sto je ono podeljeno na klase ciji su interesi suprotni&nepomirljivi. =ost.onoga sto nije ali je istorijski realno moguce.solidarnost).narocito tokom 19og veka. M.sigurnost radnog mesta..). ideje su bile osnova u formiranju socijalistickog poretka.jer prozimaju mnogo sifre&ostale drustv.sferu.ali je to ona utopijska E-ja. Za drustv.a narocito kako su one prakticno primenjivane.koja je moguca u svetu u kome je prevladano otudjenje ne samo u radu nego&u misljenju&stvaralastvu. soc. Socijalisticke revolucije u 20. soc. ideja.ali znatno manje nego =ost&ne=ost. kod Marxa nasla odredjenu primenu u novostvorernim socijalistickim zemljama (puna zaposlenost.uz koje idu&potrebe. Distinkciju izmedju utopizma&utopijskog je uocio Bloh: utopijsko je shvatio kao projekat alternativnih zivotnih mogucnosti. Zadovoljavanje autenticnih potreba je put ka autenticnoj egzistenciji.ima utopijskog.koja se razlikuje od utopizma poput onog kod Tomasa Mora. mnogih socijaldemokratskih partija u ZEvr zemljama koje su kasnsije osvajale vlast. U ovoj koncepciji. Istina.integraciju u formi slobodne asocijacije potrebno je&da vecina ljudi autonomno&bez nametanja prihvati odredjene norme&vrednosti (drustv. [ M.kao&kod najuticajnijih mislilaca njegovog vremena.tako da su M.pravednost. Govori o opstoj revolucionarnoj solidarnosti proleterijata (ali to ne predstavlja znacajan doprinos probematici soc. koncepcije se ne mogu organiciti samo na soc.cinjenica je da su mnoga pitanja soc.veku su izvodjene u ime M.-pol.ideologiji 52 .koje su prisutne u gradjanskoj misli.bilo je to na skromnom nivou koji je odredjivao materijalni razvoj pojedinih socijalistickih zemalja. solidarnost ne egzistira na nivou globalnog gradj.pol.pol.

Oni koji su u ime M.njena idejna osnova marsizam. Tek sredinom 19.uz 2ga civilizacijska dostignuca.programa od strane drzave.PREDMET&CILJEVI SOCIJALNE POLITIKE Teorijsko razmatranje&prakticno resavanje soc. bile su vrednosti koje su vec sadrzane u izvornom marxizmu. Bila je to zapadnoevropska socijaldemokratija.politika treba da se bavi celinom drustvenih procesa&odnosa obuhvatajuci ukupnu drustvenu strukturu.zivot miliona ljudi izgledao znatno drugacije.postojala je&jedna drugacija socijalisticka orijentacija.a ne samoostvarenja preko aktivnog neposrednog uticaja pojedinaca&drustv. Polazeci od tih nacela.u soc. Nisu svi pokusaji koji su nastali iz M. -> soc.oni su ugl. pravda&2ga.bez kojih bi soc. smatrala da je. Soc.politike’.koja je tokom celog stoleca nakon M.itd.solidarnost.sloboda. U ovom delu se analiziraju problemi razaranja tradicionalnih veza&odnosa u drustvu koji su izazvani industrijalizacijom.politikom-treba saciniti primerene programe rekonstrukcije drustva. Prema Rilu.taj naziv je u literaturu uveo Nemac Vilhem Hajnrih Ril.soc. Istina. u Nemackoj prihvatilo je Udruzenje za 53 .problema prisutno je u svim organizovanim zajednicama jos od Antickog doba. 27. POJAM. ideja istiuz < ili > doslednosi u primeni tih ideja&uz odgovarajuce ideje u skladu sa vremenom&drustv.kao&one koje je socijalisticki pokret tokom svog razvoja isticao kao svoja nacela: humanizam.takve procese je moguce zaustaviti odgovarajucom soc. pokusali da grade ‘novi svet’ u stvari su ojacali sistem.ali tako da je on sada mnogo rigorozniji nego sto je to bio onaj u ‘starom svet’ koji su srusili. rezultat pravno-administrativnog sprovodjenja soc.uslovima.sferi su postignuti znacajni rezultati. Ovakvo shvatanje sadrzaja soc. U shvatanju&uspostavljanju procesa integracije osnovno polaziste socijaldemok.cije je delo drzava blagostanja.pol.integracija ljudi u zajednicu pretpostavlja ukidanje dominacije sistema nad svetom zivota.demokratija.upotrebivsi ga u naslovu svog dela ‘Prirodna istorija naroda kao osnova nemacke soc.grupa na njihovo koncipiranje&realizovanje (&ovde se pokazala nadmoc sveta sistema nad svetom zivota).veka usla je u upotrebu kovanica soc.politika.

za 2ge zivotni&radni uslovi odredjenih slojeva drustva (npr.zivota ljudi.pa se za soc.protivrecnosti&ocuvanja soc.. kao teorijske delatnosti.Britaniji dolazi do terminoloske promene.godine&ono je smatralo da soc.sluzbama.sistem.POLITIKE. KAO PRAKSE usmerene na onaj deo stvarnosti koja obuhvata odredjena pitanja soc. Ne postoji potpuna saglasnost autora o tome sta cini PREDMET soc.radnicke klase). postaje bitan faktor razvoja ukupnog drustvenog&licnog standarda gradjana&uspostavljanja&razvijanja celokupnog sis.problem postaje slozeniji i to zbog toga sto predmet soc. zemljama.soc.pol. Nije sporno da svaka od njih moze biti predmet naucnog proucavanja.koje je osnovano 1873. Od pocetka 19.pre svega tam ogde su na vlast dosle soc.pol. Dakle.rata u zapevr.sigurnosti.administracija (tako shvacena soc. upotrebljava sinonim soc.rata preovladjuje stanoviste da soc.upravljanje soc.pol.unapredjivanje zivotnih&radnih uslova. Sto se tice pitanja sta se moze smatrati predmetom soc.zastita ugrozenih visom silom (zemljotresi. treba da bude u fji ublazavanja soc.soc.sigurnosti&delovanje u pravcu podizanja licnog&drustvenog standarde svih gradjana i sl.za 3e-sistem soc. obuhvata vise sfera stvarnosti. ZAVISI OD DRUSTVENOG UREDJENJA.pol.ne=osti.sigurnosti.smanjivanje soc.pol.reforme.EKONOMSKE RAZVIJENOSTI POJEDINIH ZEMALJA.&politickox cinilaca radi obezbedjivanja soc.veka do II sv.ali onda nastaju teskoce da li je moguce sve 54 .konflikata itd. treba da deluje&u pravcu integracije radnicke klase u postojeci drustv.pol. sluzbama.pol.sigurnosti&upravljanja soc.neutralisanje drustv.na osnovu empirijskih cinjenica ne bi trebalo da bude sporno to da je predmet soc. Za neke autore to je staranje o siromasnim&nesposobnim za privredjivanje.a narocito od 60ix godina 20og veka dolazi&do razvoja teorije o soc.-demokratkse partije.sigurnosti.soc.POL. U V.vec&posebna teorijska disciplina ciji je zadatak da kriticki analizira odredjene soc.prakse: zastita siromansih&nesposobnih za privredjivanje. kao prakticne delatnosti deo stvarnosti u kojoj se odvijaju (organizovanim delatnostima drzave&2gih politickix subjekata) bar sledeci oblici soc.IDEJNE ORIJENTACIJE OSNOVNIH OSNOVNIH NOSILACA SOC.sluzbama. Koji ce se od navedenih sadrzaja uzeti kao PREDMET SOC.zadovoljavanje potreba gradjana.mira u gradjanskom drustvu).pol. Nakon II sv.poplave. Pod ovim pojomov se vise ne podrazumeva samo organizovana delatnost drzave&2gih drustv.).soc.pol.soc. treba da se organici na problematiku soc.osiguranja&upravljanja soc.protivrecnosti&ukaze na puteve njihovog razresavanja&na neophodne soc.pol.boles&smrt u porodici i sl.pol.sistem soc.

situaciju..pol. => soc.demokratija je u pocetku iz izvornog Marksizma crpela svoje 55 .ali pod uslovom da se ne ugrozi ekonomski razvoj&profitabilnost kapitalisticke klase. Konkretnije.-politicke delatnosti.da predlaze odgovarajuce soc.praksi.soc. Soc.&ekonomskog razvoja -humanizacija drustv.KAO REALIZATORA IDEJA SOCIJALDEMOKRATIJE U PRAKSI: -eliminisanje siromastva -smanjivanje soc.analizira problematiku ljudskih potreba. U zavisnosti od shvatanja CILJEVA soc.Pravednost&Solidarnost.sigurnosti -podsticanje drustv. kao posebne&specificne delatnosti drzave&2gih pol.-demokrati su smatrali da se naznaceni soc. „ostavi na miru“) trzistem.pol i sl.izbor odgovarajuce saznajne koncepcije.pol. =ost. strategija izgradjivanja prakticne soc. kao teorijske discipline smatra se odredjeni deo stvarnosti u kome se odvija praksa soc.protivrecnosti&nacin&sredstva njihovog razresavanja.kriticki preispitije politicke&ekonomske odluke&mere sa stanovista njihovog moguceg uticaja na soc.) -razvijanje sis.marksisticka&neoliberalna.ciljevi mogu uspesno ostvarivati pod pretpostavkom da se postuju&razvijaju vrednosti koje oni smatraju temeljnim a to su: Sloboda.tjs.tehnika&mehanizama realizacije projektovane soc. Proklamovanjem naznacenih ciljeva trebalo je da se ucine USTUPCI RADNICIMA&DREDNJIM SLOJEVIMA pogodjenim velijim soc. skolskim institucijama.ne=osti (preuzeto iz izvornog Marksizma) -pobosljanje standarda gradjana ( -II.. je teorijska delatnost ciji je osnovni zadatak da analizira aktuelnu soc.koje je stvorio liberalni kapitalizam sa svojim ‘lesefer’ („pusti svojim tokom“.posojece soc.odnosno konstituisanja posedne teorijske discipline koja se predaje kao predmet&izucava u odg.izbor ciljeva&vrednosti&njihova analiza.pol.njih podvesti pod jednu naucnu disciplinu? Pod predmetom soc.pol.pol.formirala su se&razlicita stanovista.polozaj pojedinih kategorija stanovnistva. Soc.drustv. KONCEPCIJE: socijaldemokratska.pol. Socijaldemokratija je najzasluznija za razvoj soc.koji su u neposrednoj vezi sa predmetima soc.to su problemi koji se u vezi sa procesima&odnosima dogadjaju u konkretnoj soc.odnosa i sl.&drustvenih subjekata& teorijskog razmatranja te problematike. ne=ostima. kao jednog od aspekata globalne politike jednog drustva.reforme. OSNOVNI CILJEVI DRZAVE BLAGOSTANJA.razvoja -aktiviranje svih ljudskih resursa -uskladjivanje soc.

prevladavanje soc.niti ogranicavati slobodnu utakmicu u sticanju dobara.u reciprocnom odnosu sa 2gim vrednostima jer ako ona nije obezbedjena nema realizacije ostalih bitnih vrednosti.ideje&teorijske postavke zasnivala na njemu (zadovoljavanje ljudskix potreba.sigurnosti.obezbedj.drustva. opcije drustvenog&ekonomskog razvoja a time&shvatanja soc.soc.posebno Slobode&=osti.neki kmetovi koji su dobrovoljno prixvatali feudalce jer im je bio ugrozen fizicki opstanak. soc.&neokonz.radi zastite).problemi ne mogu resiti na 2gi nacin.politike moraju biti uskladjeni sa ekonomskim mogucnostima.&drustvenog standarda.=osti). da sluzi uvecanju drustv. ne mogu protivreciti strzisnom principu.tjs. Uporedo sa socijaldemokratskim&marksistickim teorijskim koncepcijama egzistirale su-a i poslednjih decenija dobijaju na znacaju: liberalno-konzervativne odnosno neoliber.a zapostavljanje&mirenje sa < Slobode&=osti. I savremena istorija belezi situavije kada Sigurnost dominira uponasanju-posebno za vreme kriza drustva.sferu.pol.podizanje individ.a drzava je duzna samo da stvori pocetne uslove za ravnopravno ucesce svih u trzisnoj utakmici&da sprecava eventualne zloupotrebe.gubljenja 56 .bogatstva&podstice pojedince&drustv.jer proizvodi drustvene&ekonomske krize => cilj soc.pol. ako se odredjeni soc.pol.drzava treba da podstice soc.sfere je necelishodna. 28. Drzava ne treba da se mesa u soc.&njenih ciljeva.problem. Svaka redistribucija u korist soc. Svaki pojedinac je odgovoran za svoj polozaj. Zapadnoevropski marksisti smatraju da osn. polaziste neoliberalizma-ciljevi soc.pol. ciljevi koje socdemokratija smatra svojim programskim opredeljenjima ne mogu biti realizovani unutar kapital. Mere soc.grupe da sami resavaju svoje soc. U pocetku ropstvo je bio jedini izbor za stanovnistvo porazeno u ratu.jer bi neprixvatanje ropstva znacilo sigurnu smrt (npr. Osn. Istorija civilizacije pokazuje cak&DOMINACIJU OVE VREDNOSTI&njeno prixvatanje od strane vecine stanovnistva.sem ako je to neophodno. koja ce biti u sluzbi ekonomskog razvoja&doprinositi intergaciji drustva&njegovoj stabilnosti.cak i stetna. POJAM SOCIJALNE SIGURNOSTI Sigurnost je opste kulturno-eticka vrednost.

stabilnost.Pravde&=osti ali sa obezbedjenom minimalnom Sigurnosti za vecinu stanovnistva.texnoloski. Naucni. Njihovo pravno utemeljavanje u socijalnom zakonodavstvu ima poseban znacaj za soc.soc.starost.nabraja brojne potrebe: bezbednost.takodje&ustanove&institucije u svim segmentima drustva obezbedjuju garanciju Sigurnosti. zivota. Potreba za Sigurnoscu spada u red osnovnih potreba&u vecini slucajeva se svrstava odmah posle fizioloskih potreba.nezaposlenost) u sis.oslobodjenost od straxa.nacin finansiranj&sl. Najvazniji deo savremenih sis.zakon&sl.sigurnosti. Maslov stavlja potrebu Sigurnosti odmah posle fizioloskix potreba u svojoj xijerarxiji potreba. Blize odredjujuci njen sadrzaj.vrste rizika.pravne.kulturni.zastita. OSNOVNI CILJ-pruzanje pravnih garancija kao zastite od moguce diskriminacije. Razlicite norme.porodicnog&ukupnog drustv.kao vazan deo institucionalizovane prakse socijalne politike.osiguranja sto obezbedjuje ekonomsku&soc.manipulacije&kontrole zbog delovanja sve brojnijih&slozenijih drustv.sigurnost korisnika.invalidnost.smrt.SIGURNOSTI. Teznja za sredjenim zivotom u smislu njegove organizovanosti.sigurnost osiguranika&clanova porodica.red.uskracivanja prava&sl. Npr. U tim slucajevima izbor za vecinu moze da bude drustvo sa manje Slobode. ZNACAJ soc.osiguranja: predupredjenje&neutralisanje najznacajnijih socijalnih rizika (starost.visina sredstava.verske.bolest.) je merilo socijalnog razvoja zemlje.) Znacajan deo organizovanih odgovora savremenih drustava na sve moguce rizike (soc. institucionalizovana praksa sistema sigurnosti-SOCIJALNO OSIGURANJE (osiguranici placaju doprinose&tako sebi&svojoj porodici obezbedjuju svoja odredjena prava). POJAM SOCIJALNOG OBEZBEDJENJA 57 .nezaposlenost.smrt u porodici…) jesu&SISTEMI SOC.kao&razvoj drustvenih odnosa uopste nije umanjio potrebu za sigurnoscu savremenog coveka. 29. Podrucja nesigurnosti se prosiruju delovanjem brojnih faktora (savremeni covek je izlozen novim oblicima dominacije. obveznog soc.obrazovni.moralne.perspektive&povecane nesigurnosti u svim segmentima licnog.strepnje&xaosa.kao sto su: obicajne. Njihova razvijenost (obuxvat korisnika.rizici: smrt.bolest.smanjenje brojnih rizika (kako socijalnix tako&2gix) jeste motiv&interes pojedinca ali&drustva u celini.institucija koje su van njegove kontrole itd.

Osnovno polaziste: soc. Sadrzaj kvalitetnog zivota permanentno se menja.ekonomskog.ciljevi su deo gradjanskog statusa zajedno sa licnim.potrebe.mera&aktivnosti uokviru sis. stvaraju pre svega ekonomski jake drzave. Za razliku od sis.SISTEMI SOC.rizika.rizika) -PRAVEDNOST -SVEOBUHVATNOST 30.cije se zasnivanje povezuje sa Drzavom Blagostanja&obuhvataju celokupno stanovnistvo.sigurnosti): -UNIVERZALNOST (sveobuhvatnost stanovnistva&pokrivenost svih znacajnij soc.OBEZBEDJENJA= razvijeniji&obuhvatniji oblik osiguranja od znacajnijih soc.humanizacija.obezbedjenja (razlikuju se od 2gix delova sis. to su objektivni uslovi u kojima pojedinac ili grupa zivi. U tom smislu postoji ODGOVORNOST DRZAVE da garantuje osnovnu soc.politickog&kulturnog razvoja.obezbedjenja. PRINCIPI soc. Ovakve sis. u sklopu ukupnih ekonomskix.grupa.posebno kada se nadju u stanju soc.uvazavanje ljudskix prava&sloboda) je neophodan uslov razvoja kompleksnix sistema.politickix&kulturnih promena. KZ-kvalitativno zadovoljenje osnovnih materijalnih&nematerijalnih potreba pojedinaca&sirih drustv. KVALITET ZIVOTA-POJMOVNO ODREDJENJE Pojmom ‘kvalitet zivota’ zele se oznaciti neke od bitnix karakteristika zivota coveka. Mora se sagledati u okviru odredjenog globalno drustva tjs.socijalnix. sebi&clanovima svoje porodice odredjena prava) socijalno obezbedjenje prosiruje socijalno-pravne garancije na celokupno stanovnistvo.soc.ekonomskim&politickim pravima.soc. Ukupan razvoj drustvenih odnosa (demokratizacija.vrednosti&vrednovanja&mnogih 2gih faktora koji se 58 .soc.jer zavisi od karakteristika drustva.sigurnost svim gradjanima.kao&sis.osiguranja (odnosi se iskljucivo na osiguranike koji placanjem doprinosa obezb.

obrazovanje (mereno brojem studenata u odnosu na ukupno stanovnistvo)&zdravlje (mereno brojem lekara&bolnickih kreveta u odnosu na odredjen broj stanovnistva). Manifestuje se padom proizvodnje.pa se u vezi sa indikatorima kvaliteta zivota istrazuje&INDIKATOR SIROMASTVA= pokazatelj rasprostranjenosti soc.a kao indikatore uzimaju: ocekivano trajanje zivota.karakter drust.realizacija upraksi politickih.drustvenog 59 ..naukama INDEKS KVALITETA ZIVOTA koji obuhvata: -rast drustvenog proizvoda po stanovniku -kvantitet&kvalitet isxrane -zdravlje -stanovanje -kulturne potrebe -kvalitet koriscenja slobodnog vremena -sigurnost (pravna&socijalna.ne=osti u jednom drustvu.materijalno ucesce korisnika u snosenju usluha&sl.zastite nisu uzeti u obzirobuxvacenost stanovnistva zdrav. Ali.ustanova&njihova dotsupnost.sigurnost zaposlenja&radnog mesta&sl.neposredno&posredno odnose na coveka&nacin njegovog delovanja&zivljenja.drustv.) Svi ovi parametri se najcesce sintetizuju u tri indikatora: -ocekivano trajanja zivota -stopa decijeg mortaliteta -stopa pismenosti Kvalitet zivota neki autori odredjuju kao ‘osnovno blagostanje’.jer iskazuje ne= ucesce delova populacije u koriscenju drustv.dostignuti kulutrni razvoj… Viseznacnost KZ upucuje na upotrebu razlicitih indikatora njegovog merenja.razvijenost mreze zdrav.grupa je merilo =osti&ne=osti u drustvu.ekonomska&politicka strukturisanost drustva.dobara (sto direktno utice na drustveni standard&KZ ovih delova populacije).stepen demokratizacije sistema.ekonomskih&socijalnih praca.pa je uobicajeni parameter merenja kvaliteta u ekonomskim&drustv. *Odnos izmedju mogucnosti zadovoljavanja potreba&njihovog kvaliteta kod pojedinaca&drustv.grupa&slojeva&dostignutog drustvenog razvoja u celini.odnosa.* Na KZ uticu brojni faktori: nivo ekonomske razvijenosti. mnogi faktori koji ucestvuju na sam kvalitet zdr. KZ je jedan od pokazatelja socio-ekonomskog polozaja pojedinca.zastitom.npr.

Kada je rec o soc.sredstva&nosioce zadovoljavanja ljudskih potreba. 31. pravo na zdravu prirodnu okolinu.tako da se soc.politici.pogorsanjem zdravstvenog stanja stanovnistva.takodje je predmetna delatnost coveka.. Tako su potreba&predmet u uzajamnom odnosu.kao temelj nastanka&stvaranja ljudskih potreba. POTREBE LJUDI&’STANJE SOCIJALNE POTREBE’ Potrebe nastaju usled nedostatka necega sto se zeli.u soc.kvantitet&kvalitet potreba nisu jednom zauvek dati niti unapred fiksirani.ukljucujuci&odredjene potrebe&prava koja znacajno uticu na ukupnu zivotnu situaciju pojedinaca&drustv. potreba za koje se smatra da ih je neophodno zadovoljiti. Pod uticajem savremenih civilizacijskih promena. Za odredjen skup indiv.jezik. da formulise moguce pravce. Covekov odnos prema svetu je predmetni pa iz toga sledi da su ljudske potrebe predmetne. razvoja individualna&drustv. Pre svega proizvodnja.oblici. Svaka ljudska svrsishodna delatnost. celine (ne samo kao individua). Nacin.pol. 60 .treba reci da problematika potreba spada medju njena centralna pitanja.koja se ispoljava kao opredmecenje coveka putem njegovog ispoljavanja.bruto proizvoda&nacionalnog dohotka.povecanjem smrtnosti novorodjencadi.slobodu od manipulacije.&drustv.).pol.smanjenjem prirhoda vecine porodica.ali&demokratizacije&xumanizacije drustva pojmovno odredjivanje KZ se prosiruje.nacin.-istorijskim razvojem.birokratske samovolje&dr.porastom soc. potreba.grupa (npr.nego se menjaju.razvijaju se&menjaju.nacela. Drustvena sredina utice na stvaranje raznovrsnih potreba.kulturu.predmetna je delatnost svakog coveka.patologije&sl. U tom prosecu covek uspostavlja odnos prema predmetima. najcesce se upotrebljava pojam SOC.pa je smisaono zadatak&cilj soc.pol.usluga.participaciju u politickim odnosima&procesima.pa je zadovoljavanje potreba uvek u korelaciji sa odredjenim sistemom vrednosti koji je istovremeno uslovljen drustv. bavi&time da defeinise sta je na datom nivou drustv.stvarima&orudjima ali&prema 2gim ljudima-drugi covekpostaje potreba&predmet njegove potrebe.stope zaposlenosti&kvaliteta zdrav. Kroz nju se covek formira&razvija kao ljudsko drustveno bice. Pojedinac moze da zadovolji svoje potrebe unutar odredjene drustv.nastaju odredjene potrebe.

neautenticne potrebe koje nisu vrednosti&koje otudjuju coveka od coveka. Isto tako potreba je&subjektivno.bolest.covekovih shvatanja.starost..istinskih. ona granica iznad koje prestaje goli opstanak coveka (to je istorijski promenljiva kategorija) -vise ili sekundarne potrebe: okvir preko koga se iskazuje covek.smrt) -porodicni (problem u vezi sa podizanjem dece iz strukturalno poremecenih porodica) -profesionalni (povreda na radu.psiholosko stanje napetosti&oskudice. Ima 2 dimenzije: sa jedne strane.-istorijskog razvoja.raligijskim uverenjima.ali&one potrebe koje pojedinac zadovoljava u zajednici. KLASIFIKACIJA ljudskih potreba: -osnovne ili vitalne: potrebe opstanka. primarne (elementarne) potrebe. objektivno-subjektivni odnos coveka&okoline.covek mora da prisvaja&apsorbuje izvezne objekte svoje okoline. odnose se na pojedinca (neki dogadjaj koji bitno menja zivot) SOCIJALNI PROBLEMI = mnostvo soc. Ukoliko radikalne potrebe (samorealizacija coveka) dobiju objektivan.saznanja.oblicima prisvajanja.zasniva medjusobne odnose u drustvu&stvara takve oblike zajednice koje ce biti preduslov za razvoj novix potreba.smrtni slucajevi na radu.lazne.predmeta. problema: -fizioloski (materinstvo. Pored pravih.mogucnosti.. Uzroci nastajanja soc. slucajeva koji pogadjaju veci deo populacije. Potreba je fizicko-psiholoska.mora da objektivizira svoje culne.da bi opstao.navika.ali to ne cini na nacin u smislu licnog posedovanja neke stvari.nazaposlenost) -drustveni (ratovi&revolucije) 61 .moralom.POTREBA=odredjene potrebe pojedinca kao jedinki koje su uslov njihove egzistencije kao ljudskog bica. Zadovoljavanje potreba zavisi od nivoa drustv.fizicki karakter. sa 2ge strane mora da projektuje sebe u svoju okolinu.potrosnjom itd se moze uticati da se stvore vestacke.obicajima. Potreba je dinamican odnos coveka prema svemu.autenticnih potreba (cije bi zadovoljavanje unapredilo licni&kolektivnih zivot ljudi).intelektualne&fizicke moci.onda su nuzan uslov prezivljavanja. niz predmeta ili usluga koji su uslov covekovog bioloskog opstanka.profesionalna oboljenja.pri cemu participira sa 2gim ljudima. SOCIJALNI SLUCAJEVI se odnose na neke objektivne dogadjaje koji dovode do pogorsanja uslova zivota.

62 .ugled). Treci nivo Maslovljeve hijerarhije obuhvata DRUSTVENE POTREBE tjs.potreba za snom). prihvatanje cinjenica). SAMOAKTUALIZACIJOM LICNOSTI (moralnost. 32.postojanost.poplave) SISTEM SOCIJALNE SIGURNOSTI. stabilnost.-prirodna okolina (zemljotres.ljubav.zdravlja.uspeh. Za njihovo zadovoljavanje mora posotjati odgovarajuci insititucionalizovani sistem u okviru koga su uredjeni odnosi koji se ticu soc.zedji. spontanost. vise potrebe ne mogu da se pojave. nastaje nova (na visem nivou) potreba. sigurnosti. Karakteristika stanja soc. POTREBE ZA SIGURNOSCU&BEZBEDNOSCU postaju pokretacka snaga ponasanja pojedinca. resavanje problema.postovanje 2gih. privrzenost. manjak predrasuda.kako materijalne tako&nematerijalne prirode. Sledeci nivo je POTREBA ZA UVAZAVANJEM (samopostovanje. neugrozenost zivota.u njemu je rec pre svega o primarnim lj. koje se rangiraju po važnosti od nizih prema visim. potrebama.stalan posao.prijateljstvo&pripadnost).imovine.ali u ukupnom sistemu motivacije ne zauzimaju najvaznije mesto. Nize potrebe su cvrsce povezane sa bioloskim datostima&ako one nisu zadovoljene. kreativnost.da se aktualizuje. sve porodice&pojedinci korisnici odredjenih vrsta prestacija u okviru sis.tjs. pri cemu prve (nize) potrebe postoje&dalje. Kada se zadovolji potreba na nizem nivou.identifikacija. POTREBA ZA PRIPADNOSCU&LJUBAVLJU (naklonost. stanja soc. potrebe je da su svi clanovi drustva tjs.sigurnost. vlast ‘nizih’ potreba slabi&licnost je slobodna da razvija svoj mogucnosti.priznanja svojih uspeha. potrebe. soc. LICNE POTREBE OSI&NJIHOVO ZADOVOLJAVANJE Maslovljeva teorija Hijerarhije ljudskih potreba izdvaja pet osnovnih ljudskih potreba. One obuhvataju red. nesigurnosti. Prvi&osnovni nivo su FIZIOLOSKE POTREBE (zadovoljavanje gladji. Prolazenjem kroz takve stupnjeve razvija se licnost u kojoj se brojne potrebe slazu po cvrstom hijerarhijskom redu.zastitu&kontrolu sopstvenog zivota&okruženja. 5i nivo je POTREBA ZA SAMOOSTVARENJEM TJS. Posle zadovoljenja potreba na prvom nivou.sigurnost porodice.

pripadnost&poštovanje) su grupisani kao potrebe nedostatka. Covek je socijalno bice&nema nijedne od navedenih 5 potreba koju moze da zadovolji sam. Zadovoljenje ovih potreba pomaze osobi da raste&razvija se kao ljudsko biće. potrebe rasta (samoostvarenje) se stalno razvijaju.nezeljenom.ako su OSI ipak motivisane da se zaposle. Nezaposlenost.. OSI je ostvarivanje nezavisnosti ometeno&unapred delimicno uskraceno. zrelosti.nekorisnom&nesamostalnom&na ovaj nacin im je oduzeta jedna neophodna socijalna uloga.tjs.a neke kasnije. psihosocijalnog stanja&funkcionisanja.* Razvoj licnosti OSI podrazumeva iste stepenice&krajnju =u mogucnost samoaktualizacije UKOLIKO joj to njeno okruzenje (porodica u kojoj je osoba rodjena&sazreva.uz restrukturisanje prethodnog sis.nakon vec realizovane licne&soc. Nesto je drugaciji polozaj onih koji su invalidnosti stekli tokom zivota. zakonskih propisa. Oni imaju 2ih teskocaprihvatanje promene&sazivljavanje sa njom na najcelishodniji nacin.pa samim tim za njih nema izazova.za sigurnoscu (predvidivost 63 . Manje od 1% OSI je zaposleno u tzv.. S 2ge strane susrecemo se&sa potpunim negiranjem novonastale situacije.’vise’ se odnose na to da se neke od ovih potreba u procesu razvoja javljaju ranije. Tako se suocavamo sa grupom ljudi koja ima potpuno pravo da se oseca odbacenom.Termini ‘nize’&. *Cetiri niza nivoa (fizioloske potrebe.podstreka.bez ucesca 2gih ljudskih bica.samim tim&niska materijalna primanja remeti ispunjenje 2ge po Hijerarhiji vazne potrebe. -Pored stvaranja uslova za zadovoljenje fizioloskih potreba (sto im siromastvo u kome zive cesto ne dozvoljava).koje bi trebalo da obezbedjuju prilagodjene poslove&uslove rada. zastitnim radionicama.bilo da je osoba sa njime rodjena).vec zbog prisutnog motornog deficita (bilo da je tokom zivota stecen.a kroz ostvarivanje izvesnog stepena samostalnosti&nezavisnosti. koje se vezuju za fizicke potrebe.sira zajednica) omogucava jednostavnim razumevanjem bez diskriminacije.oblici uklapanja sa 2gim ljudima koji su uobicajeni&neophodni za zivot&funkcionisanje. Za razliku od njih koje se moraju zadovoljiti. sa specificnom nesposobnoscu psiholoske&socijalne reorganizacije.insntitucije koje pruzaju usluge za sve vrste potreba u okviru lokalne zajednice. zaposlenje&aktivno ucesce u okruzenju je za licnost uslov pravilnog sazrevanja&individualizacije. Medjutim.sigurnost.sudaraju se sa stavom sredine opterecene predrasudama ili sa nepostojanjem/neprimenjivanjem odg.

koja im garantuje zastitu&trajno zadovoljavanje bazicnix potreba.ali izveznim delom&izostajanjem potrebne spremnosti da se aktiviraju. U primarnoj porodici se vise zadrzavaju oni koji su rodjeni sa invaliditetom ili su da stekli u ranijim godinama. Problem je&visegodisnje socijalno zanemarivanje&kompenzatorna uloga porodice.jer veliki br OSI onesposobljava za aktivan odnos prema sebi&2gima&to im gusi preostale potencijale (npr. prepreka koje uvode OSI u pasivnost.uskracujuci bogatstvo spoljnih impulsa. Medjutim. Iz tog razloga su OSI toliko usmerene prema porodici. Dakle. Sa 2ge strane.komunikacijom.a&ostale potrebe ispune na 2om mestu&sa 2gim ljudima. Takodje.prve 2 potrebe OSI zadovoljavaju u porodici. raspolaganje novcem koje je u savremenom svetu jedna od odlika minimalnog stepena nezavisnosti je OSI uskraceno: ili nisu u prilici da novcem raspolazu.a tim&unutrasnju psiholosku&emocionalnu raznovrsnost.pa&ovu ulogu. Verovatno&da se vremenom uzivljavaju u ulogu zrtve.koja po prirodi stvari treba da ocekuje da se njena situacija resi spolja.zbog spleta raznih prakticnix&soc.ocekujuci da im se stvari ‘dogode’.tako da je verovatno odlazak u crkvu ili zelja za odlaskom predstavlja vise potrebu za pripadanjem.ili nemaju novac ili su naviknuti na to da sve. Velika vaznost crkve u zivotu OSI u kontradikciji je sa podatkom o znacaju religije za njixx (samo 35%).tamo se smanjuje mogucnost da se ta.tako da je moguce da je visok procenat onih koji ocekuju pomoc uslovljen realnom materijalnom ugrozenoscu.postoje velika ocekivanja da u udruzenju ostvare zeljenu komunikaciju koja im je potrebna.dok su oni koji su invaliditet stekli kasnije zasnivaju svoje porodice. Ova uskracenost posledica je predrasuda u okruzenju prema OSI. -Kod znacajnog broja ispitanika nije u ogrovarajucoj meri zadovoljena potreba za ljubavlju. 64 .kao&onih koje ove osobe razvijaju prema okruzenju.one se nedovoljno angazuju oko stvaranja licne socijalne&emotivne mreze.neko umesto njih obavlja.sve do razvijanja nesposobnosti da je preuzmu).druzenjem&dodatnom podrskom.prihvatanjem&ponistavanjem razlika (‘pred Bogom smo svi =i’) nego autenticnu religioznu orijentaciju.sto&jeste najprirodnije mesto za zadovoljavanje istih. Znacajan podatak je da 78% OSI ili odlazi u crkvu ili bi to cinile da im crkve nisu fizicki nedostupne ili da ih u tome ne onemogucava zdravstveno stanje.zadovoljavanja potreba).ali ne&jedino moguce => izrazena okrenutost porodici predstavlja znacajno ogranicenje: limitirajuci tako komunikacije.a ne licnim angazmanom.uz prihvatanje njenih pravila&organicenja.sto moze da se tumaci&kao znacajna pozivitna snaga licnosti&potvrda njenog mentalnog zdravlja.

Zakljucak (sto se tice prve 2 potrebe): nisu u punoj meri zadovoljene potrebe OSI za sigurnoscu,pripadanjem,naklonoscu,ljubavlju,identifikovanje&bliskom komunikacijom sa sebi slicnima&licna inicijativa u pokusaji obezbedjivanja ispunjenja svih ovih potreba je ugusena spoljnim uskracivanjima. Potreba za postovanjem,kao sledeca po redu,podrazumeva pre svega prisustvo odgovarajuce mere samopostovanja (=prepoznavanje&realisticna procena sopstvenih kompetencija&mogucnosti,kao&licnih granica,u individualnom&soc. kontekstu). Samopostovanje se obezb. kroz proces prepoznavanja&prixvatanja opstix&posebnih vrednosti&njihovo valorizovanje,te procenjivanje da su u licnosti prisutni parcijalni kvaliteti koji odvoraraju prepoznatim vrednostima. Steceno samopostovanje ne zavisi toliko od procene 2gih,ali,pogotovu u najranijem detinjstvu,2gi imaju dosta znacaja. OSI se mog unaci u situaciji da im je samopostovanje ugrozeno,jer im je tesko da procene koje to posebne kvalitete poseduju,posto im okruzenje ne omogucava da svoje sposobnosti testiraju (testiranje licnih potencijala se odvija kroz radno angazovanje,ostvarivanjem relativne nezavisnosti od 2gih,razvijanjem licnih sposobnosti,kreativnoscu,intelektualnim&duhovnim napredovanjem). Tako,oni pocinju da samopostovanjem crpe iz ljubavi koja im se pruza&koja postaje indirektni dokaz prepoznatih vrednosti&uslova za samopostovanje,pa to predstavlja opasnost od povecanja zaxteva,pogotovo prema porodici,a time&povecanja zavisnosti&daljeg angazovanja porodice oko sebe. Potreba za uspehom&ugledom ugl. se realizuje preko postizanja odredjenih ciljeva&kroz akciju prema postizanju cilja. Visok je % onih koji nemaju potrebu za samoafirmacijom,dokazivanjem&licnim razvojem. Istina,mnogi koji to&zele da ucine (npr. uz pomoc udruzenja),svoje zelje ne mogu da sprovedu u realnost. Postoji manjak potrebe za ucenjem novog&obrazovanjem. Takodje 1/3 ispitanih nema kulturne potrebe.

33. POJAM&PRINCIPI SOCIJALNOG OSIGURANJA

65

= najvazniji deo savremenih sistema socijalne sigurnosti. Njegovim zasnivanjem u Nemackoj zapocinje izgradjivanje institucionalizovane prakse sis. sigurnosti. = oblast soc. politike kojom se radnicima&clanovim njihovih porodica garantuje materijalno obezbedjenje&zdrav. zastita. Predupredjenje&neutralisanje najznacajnijih soc. rizika (starost,smrt,invalidnost,bolest,nezaposlenosti) u sis. ozaveznog soc. osiguranja ima znacaj za ekonomsku&soc. sigurnost osiguranika&clanova porodica,jer vecina osiguranih rizika po posledicama prevazilali mogucnosti pojedinaca&njihovih porodica,sto bi svakodnevni zivot ucinilo nesigurnijim&neizvesnijim. Soc. osiguranje je OBLAST SOC. POLITIKE. KORISNICI osiguranja su OSIGURANICI (radnici&clanovi njihovih porodica). Osiguranje se ustanovljava&sprovodi za odredjene soc. slucajeve*/rizike kao sto su bolest,smrt,invalidnosti&nezaposlenost. SADRZAJ soc. osiguranja cine MATERIJALNO OBEZBEDJENJE&ZDRAVSTVENA ZASTITA na teret fondova osiguranja. OSNOVNA NACELA/PRINCIPI: -obaveznosti (radnici obazevno osigurani; osiguranje tece od momenta zasnivanja radnog odnosa&tada je poslodavac obavezan da kod odgovarajucih sluzbi vrsi prijavljivanje lica koja stupaju u radni odnos) -solidarnost&uzajamnosti (obaveza svih osiguranika da placaju doprinose,a prava koriste samo oni koji su stekli uslove za njihovo ostvarivanje [u vecem obimu prava koriste samo invalidi rada,zene&clanovi porodica posle smrti osiguranika]) -samoupravnost Nas sistem soc. osiguranja obuhvata: penziono (11% doprinos na bruto osnovici),invalidsko (-II-),zdravstveno (6.15%)&osiguranje za slucaj nezaposlenosti (0.75%). Doprinose daju radnici ali&poslodavac. Od DUZINE MINULOG RADA aktivnih osiguranika&visine doprinosa uplacivanih u fondove soc. osiguranja direktno zavisi visina PENZIJSKIH PRIMANJA u okviru zdravstvenog osiguranja&osiguranja za slucaj nezaposlenosti. Uslov za ostvarivanje soc.zastite je materijalna neobezbedjenost. *soc. slucaj-objektivni dogadjaji koji dovode do pogorsanja uslova zivota pojedinaca.

66

34. SOLIDARNOST&UZAJAMNOST - OPSTE ODREDJENJE
Termin Solidarnost je nastao u Rimskom pravu&njime se porazumevala odredjena obligaciona uzajamnost. U siru upotrebu usao je u 18.&19.veku,najcesce koriscen unutar radnickog pokreta&politickih programa onih drustvenih snaga koje su se zalagale za uspostavljanje medjusobne saradnje,potpomaganja&integracije unutar odredjenih drustvenih grupacija,kako bi se uspesnije organizovale radi pobosljavanja uslova zivota&ostvarivanja postavljenih ciljeva,odnosno prevladavanja postojece nezadovoljavajuceg stanja. Kasnije je ovaj termin preuzela gradjanska teorija da bi parirala znacenju&smislu koji je pojam ‘solidarnost’ imao u klasnoj borbi radnicke klase. Iz njega se razvila posebna doktrina – SOLIDARIZAM koju su zasnovali fr.teoreticar Digi (u oblasti prava),utemeljivsi pravnu filozofiju solidarizma&Dirkem (u sklopu socioloske klasifikacije oblika drustvenosti). Od kada je usao u siru upotrebu pa sve do danas,ovaj pojam je koriscen u razlicitim znacenjima&razlicitim idejnim&ideoloskim koncepcijama,tako da je,usled cestog upotrebljavanja za oznacavanje veoma sirokih,a neretko&raznovrsnih sadrzaja,pojmovno postao sve neprecizniji. Mada je S. pre svega vrednosni pojam,aksiologija se njegovim odredjivanjem bavi < nego odredjivanjem 2gih vrednosnih pojmova (Sloboda,=ost,Pravednosti,Ravnopravnost,Potrebe…),pa se tako,u aksioloskom znacenju,pojam S. upotrebljava za oznacavanje duhovnog&moralnog stava&zaxteva za uzajamnu pomoc ljudi (pri tome je bitno da to bude izraz unutrasnje voljne odluke ljudi,koji prevazilaze licne interese identifikujuci se sa problemima 2gih ljudi,osecajuci odgovornost ne samo prema sebi,nego&prema 2gome). U sociologiji,politikologiji&u oblasti teorija o soc. politici&soc. politici kao praksi,pojam S. siroko je rasprostranjen&jedan je od temeljnijih pojmova = ODREDJENI OBLIK PONASANJA&AKTIVNOSTI LJUDI&INSTITUCIJA,PRI CEMU SE TRAZI PODRSKA POJEDINACA,GRUPA&ORGANIZACIJA U SPROVODJENJU ODREDJENE AKCIJE POMOCI ONIMA KOJIMA JE ONA NEOPHODNA ILI POBOLJSANJA USLOVA ZIVOTA GRADJANA
67

vodovoda…). U tom smislu pojam S. kao vrednosti uopste)&drugisocijalni (shiri).jer ovaj pojam ne bi trebalo upotrebljavati za ona ucesca gradjana u izdvajanju sredstava radi uzajamne pomoci na koja oni imaju pravo na osnovu svog radnog ucinka.uspostavi odredjena ravnoteza izmedju zajednice&pojedinaca&. To se moze podvesti pod POJAM UZAJAMNOSTI.da se obezbedi osnovna soc. ni sa aksioloskog ni sa naucnog gledista nije odrzivo nazvati S.respektujuci bitna nacela humaniteta&temeljnih vrednosti. kada je rec o izdvajanju sredstava za zdrav.norma.a zatim trazi pomoc od gradjana (narodni zajmovi). CILJ UZAJAMNOSTI je teznja da se. zastite&za penzijsko osiguranje (jer je to pravo steceno na osnovu rada&vlastitih ulaganja).&penz.skola.egoizma&licnih interesa.obavezno skolovanje&dr. potvrdjuje tezu o njegovoj nepreciznosti&neadekvatnosti.zastita invalida&hendikepiranih). ne bi trebalo govoriti ni u onim slucajevima u kojima je drzava duzna da obezbedi minimalno zadovoljenje potreba gradjana radi njihove egzistencije&integracije zajednice&njenog funkcionisanja. Takva S.pod kojim se podrazumeva odredjeni reciprocitet.ako se to posmatra sa vrednosne ravni. Npr. ‘odozgo’. Sledi da pojam S. najcesce se regulisu razlicitim odlukama&zakonima. Takvi zaxtevi&apeli za solidarnoscu mogu biti prepusteni osecanjima&volji pojedinaca koji zele u tome da ucestvuju.s jedne strane.ali se mogu&institucionalizovati&postati obavezujuci za sve.UOPSTE.pa postoje bar 2 nivoa: prvi je aksioloski (odnosno odredjenost S.sa 2ge strane.pod kojim se podrazumeva delovanje&usmerenost pojedinaca ka sjedinjavanju sa 2gim ljudima&zajednicom.svesti&savesti. U tom smislu moze se reci da S. izdvajanje gradjana za osn. se temelji na slobodnom opredeljenju&delovanju ljudi&izraz je njihove autonomne voljne odluke. politiku (zdrav. Navedena upotreba pojma S.premda to&nije cilj uzajamnosti. nije moguce jednoznacno odrediti. Takodje. = duhovni&moralni princip.uz istovremeno prevazilazenje partikularnosti.o S. osiguranje. sigurnost za sve clanove drustva. Naravno. bi se mogla nazvati S. Ovakvi oblici S.&2gu zastitu koja se odnosi na ukupnu soc. kada je rec o odredjenim kapitalnim projektima koje drzava organizuje.decju zastitu.podrazumeva se da nije moguce uspostaviti matematicki precizan ekvivalent izmedju davanja&uzimanja. vidove zdrav. se upotrebljava kada je potrebno podstaci ljude u resavanju odredjenih pitanja u vezu sa standardom ljudi na komunalnom nivou (izgradnja puteva. predstavlja opstu vrednost jer je kao nacelo prihvatljiva za sve ljude koji 68 .nacelo.decja zastita. Ovako shvacena S.dajem na jednoj strani da bih dobio na 2oj. U aksioloskom smislu S.

prirodi.ugradjena u normativni system cime bi se obezbedio neophodan minimum egzistencije&pojedinca&zajednice*.time sto su ljudska bica.znanim ili neznanim.dobila je ontolosko utemeljenje onda kada se doslo do uverenja&spoznaje da svi ljudi. dolazi do izrazaja kada je drustvo u krizi ili kada je pogodjeno prirodnim ili 2gim nepogodama ili katastrofama. 69 . Osnova S. Tokom razvoja drustva. politici a kamoli o umemeljenju na principuma humaniteta ako ne postoji odnos prema =osti&ne=osti. kao moralni princip morala biti institucionalizovana.* 35. kao opsta vrednost.ili bar njeno vazenje unutar odredjene drustv.stoje na stanovistu da je zivot coveka&njegov razvoj moguc jedino u zajednici sa 2im ljudima. JEDNAKOST – POJMOVNO ODREDJENJE =ost. Ne moze se temeljito raspravljati o soc.-S.a posebno zbog raslojavanja drustva.podstice&usmerava ljude da pomognu 2ima.unutar grupe kojoj pripada. Iz te prirodne osobenosti da su svi ljudi kao prir. Jednakost kao vrednost nije jednostavno definisati. Posto se nije moglo biti sigurno u to da ce se vecina ljudi u praksi ponasati prema vrednosnom nacelu S. izraz autonomne slobodne volje. Iako je S. Nacelo S.zajednice. utemeljena na emocionalnoj osnovi&slobodnoj voljnoj odluci nije bila dovoljna osnova na kojoj bi jedna zajednica normalno funkcionisala.a odstupanja sankcionisati.materijalnu&2ge oblike podrske&pomoci. nastali su zato sto je covek.a da pritom ne ocekuje nikakav recioprocitet. je u emocionalno-vrednosnom stavu da je duznost coveka da pruzi moralnu.svesti&savesti ona je determinisana&spoljasnjim faktorima (oni odnosi&aktivnosti koji cine sadrzaj S.da bi se odrzavo u svetu.a to je priroda. Nezavisno od toga. Na toj osnovi nastale su sve teorijske&politicke koncepcije koje su zagovarale =ost ljudi u politickom&soc. treba utemeljiti kao princip ‘opste volje drustva’.imaju u sebi nesto sto je opste.bio prinudjen da se udruzuje sa 2gim ljudima).pa je *S. kao izraz volje pojedinaca ostaje kao osnovna vrednost institucionalizovane S. politike koja je bila usmerena na celinu drustv. =ost je uzimana kao jedan od osnovnih ciljeva&temeljnih principa one soc.S. *S.S. pravima.bica = podlozni prirodnim zakonima sledila je konsenkvenca da to vazi&za =ost u njihovim pravima. uslova.

jer problem =osti&ne=osti nije samo saznajni vec pre svega aksioloski problem koji izrasta unutar idredjene soc. vrednosti.u slucaju da se =ost shvati kao istovetnost.treba reci da se parovi navedenih pojmova cesto stavljaju u korelaciju te se neretko smatra da oni izrazavaju iste sadrzaje.jer se ne=ost uvek konkretno manifestuje u politickom. Zbog toga je nuzno raschlanjivanje pojma =ost&ne=ost.izmedju pojmova =ost&istovetnosti se cesto ne pravi razlika.mada je tacno da je svaka nepravednost suprotna principu =osti. =osti.odnosno =ost je jedna od aksioloskih pretpostavki slobode.cime se ukida&svaka autonomnosti ljudske licnost. politiku to je od kardinalnog znacaja.niti svaka drustv.ali svaka razlika nema znacenje ne=osti ljudi u njihovom soc. Stepen =osti u principu zavisi od stepena slobode. Ako je rec o odnosu =osti&pravednosti.svaka =ost nije&u smislu vrednosti automatski&pravednost ako ne postoje realni drustv. grupa ljudi. Neprihvatljivo je izjednacavanje razlicitosti&ne=osti. Istina.u prakticnoj realizaciji u sferi soc. politike to moze uvoditi uspostavljanj primitivnog oblika egalitarizma (potpuna =osti medju ljudima.ona je temeljno povezana sa =oscu.odnosno negaciji celokupnog bogatstva koje u sebi potencijalno nosi covek kao genericko bice.ni svaka =ost ne more biti nepravednost. Sto se tice slobode.=osti&slobode. Medjutim. koji ne ostaje samo u sferi distribucije materijalnih dobara.Od nastanka grcke civilizacije do danas je bar u odredjenoj ogranicenoj formi praktikovan&teorijski prihvatan princip =osti u okviru odredj. sloboda automatski uspostavlja reciprocni sis. drustv. prinuda predstavlja ne=ost.niti na pitanje svojine&raspodele.pa u krajnjoj liniji to vodi ka ‘slomu vrednosti’.realnosti.a sloboda od realizacije odredjenjih formi =osti. To znaci da se =ost ne moze svesti na problem politicke&pravne =osti. Takodje.nego se proteze na svaki 2gi odnos.a tesko je pretpostaviti da moze postojati.svaka ne=ost predstavlja razliku. uticaja medju clanovima zajednice). Tacno je da pravednost uvek predstavlja odredjenu =ost. 70 . Za soc.ekonomskom&soc. zivotu ljudi. Na osnovu navedenog proizilazi da je pitanje =osti PITANJE JEDNAKE VREDNOSTI SVIH LJUDI. statusu. Ali. Naime. uslovi da se takva =ost&realizuje.apsolutna =ost kao princip organizacije nekog drustva.nikad&nigde nije postojala. Ali to ne znaci da postojanje&sirih formi individualnih&drustv. Takodje. Takva =ost bi dovela do potiranja svake individualnosti&slobode licnosti&kao takva prestavljala bi negaciju celokupnog sis.jednaka raspodela dobara&drustv.odnosno ne=osti&nepravednosti&ne=osti&prinude.a =ost se shvata kao pravednost.

Da nije teorijskih zalaganja za =ost kao vrednost&prakticne borbe.svet bi verovatno bio znatno suroviji. 2. Stoga =ost spada u bitne aksioloske katerogije. pol. 5. Istina.nepravedniji&neslobodniji.treba da zauzima kriticku distancu prema politici. sfere&na taj nacin direktno utice na soc. politka.zavisi od celine politickog sistema.ne=osti. grupacija. GLOBALNA POLITIKA ODNOSNO POLITICKI SISTEM EKONOMSKA RAZVIJENOST&EKONOMSKI SISTEM IDEOLOGIJA MORAL RELIGIJA Neki od ovih faktora medjusobno su isprepletani&tesno povezani&njih je u realnosti tesko. u neraskidivoj vezi sa globalnom politikom svake drzave.popriste borbe za vlast (borba za ostvarivanje odredj. 3.=ost&ne=ost je opstedrustveno pitanje jer se tice ukupne situacije&polozaja svih ljudi.zivot je isao svojim tokom.po pravilu.pokrete&drustv. borbi&soc. politikom kao prakticnom delatnoscu se.statusnim pitanjima pojedinix drustv. POL: 1.ne=ost u razlicitim formama bila&ostala osnovno obelezje svih dosadasnjih drustava. DETERMINANTE OD ZNACAJA ZA SADRZAJ&KARAKTER SOCIJALNIH CILJEVA BITNE DETERMINANTE SOC.odnosu prema marginalnim grupama. Svaki pol.stanovnistvu prema odredjenim oblicima drustv. institucije za koje se moze reci da su humanisticki usmereni. sistem razlicito se odnosi prema pitanjima strukturisanja =osti. interesa&ciljeva vladajuce 71 . politiku.odnosno.moze podrazumevati organizovana delatnost drzave&2gih politickih subjekata&to znaci da je soc.kao teorijska delatnost zeli da zadrzi relatinu samostalnost. Ako soc.najcesce nemoguce izolovano posmatrati. 36.odnosu prema privilegizaciji&deprivilegizaciji.pored ostalog. Pod soc.koja je. 4. stratifikacije. Istorija soc. Politika takodje nuzno ulazi&u soc. ucenja pokazuje da je pitanje =osti bilo jedno od centralnih za sve one teorije.

odnosi globalne politike u datom sistemu prema soc. politike kao teorijske delatnosti. Kako postoje razliciti pol. kao posebne.pravda.mesto odredjenix drustv.pol.jer u osnovi odredjuju&organizuju&institucije&metode&sredstva preko kojih se sprovode odgovarajuce soc. *Buduci da glob.poslovna udruzenja.koja proizilazi iz njihove prirode: soc.grupacija u konkretnom drustvu.korporacije). snaga koje imaju vlast ili u njoj participiraju. Medjutim.odnosno vlasnici sredstava za proizvodnju&kapitala. sigurnost.&pol. Veci je uticaj onih pol. potrebe. pol.oni determinisu&karakter&ciljeve ukupne soc. sistemi tako postoje&razlicite soc.pol.odlucivanje o nacinu&procesu proizvodnje.. polazi od odredjenih moralnih vrednosti (pravednosti.pol.pol.strukturiranje drustva.narocito u predizbornoj propaganda. pol. u SAD&one u vecini zapadnoevr. (politcki ciljevi u pogledu sredstava ostvarivanja najcesce nisu u saglasnosti sa bitnim vrednostima kao pretpostavkama humnisticki zasnovane soc.sistemom.jer je to jedna od bitnih sfera koja utice na opredeljenje biraca.koji se razlicuju od ciljeva soc..pol.kao determinisuci faktor soc.pol.udaljena od vrednosti koje koristi soc. pol. Odnos razlicitih partiijsko-politickih subjekata prema soc.zaxtevima radikalnije).a politika je jos od formiranja gradjanskog drustva < > indiferentna. prava. mere. U suprotnom smeru deluju sindikati. Uvek ostaje odredjena suprotnosti izmedju politike&soc. Sve opozicione partije. zavisi od njihove probramske orijentacije ali&pozicije u datom vremenu. zemljama). politike). politici (npr.odnosno pol. u savremenom kapitalistickom drustvu postoje ogromne razlike u odnosu globalne politike prema soc. snage na vlasti moraju da vode racuna o realnim mogucnostima. Odredjeni privredni subjekti (kompanije.sto je za one u opoziciji manje bitno. 72 .tako da je soc.teorijske.soc. politike&razl.veliku paznju posvecuju soc. pravda).sistem bitno odredjuje ukupne drustvene odnose.pod cijim uticajem su ostvarena mnoga soc..nastoje da sto je moguce > ogranice izdvajanja za soc.kriticke discipline). Pol. najdirektnije uslovljena glob.grupacije.politika.a neretko&u suprotnosti sa moralnom. pol.nego onih koje se nalaze u opoziciji (koje su u soc.principe raspodele&2ga pitanja znacajna za zivot&radne uslove ljudi&njihovu soc.poslednjix decenija njihova uloga&moc su sve < .

ne=osti&razl.koji u znatnoj meri odredjuje karakter.pol. utice&na 73 . stranke imaju odlucujuci uticaj na kreiranje soc.pol. osnove zavise radni&zivotni uslovi ljudi. npr.pol.partije socijaldemokratske orijentacije sprovode soc.&drustv.pol.pol.mogu da postoje znacajne razlike u pogledu razvijenosti soc. kao teorijske delatnosti.pol. Nivo zadovolj. ne=osti&zastitu onih grupa&pojedinaca koji nisu u mogucnosti da sami sebi obezb.posedovanje neophodnih sredstava za normalno funkcionisanje domacinstva.struktura&nivo potrosnjie.jer smatraju da izdvajanja za soc.unapredjivanje zivotnih&radnih uslova. sluzbi neophonih za zivot gradjana). oblici soc.predstavljaju jedan od osnovnih faktora proizvodnih snaga od kojih najneposrednije zavisi&uvecanje materij.njihov zivotni standard.. slabe materijalnu osnovu drustva ) Kao sto ekonomska osnova utice na razvijenost ili suzenost sadrzava. povratno utice na ekonomsku osnovu.pol.ciljeve&sustinu soc. razvijeniji sadrzaji soc. Neposredniji uticaj ogleda se u tome sto od materij. u sferi zdrav.pol.pristupa obrazovanju&kulturnim dobrima&postojanja odg. koja je omogucavala znacajan nivo zadovoljavanja individ.pitanja determinisan je ekonomskim razvojem. ( Medjutim.sto za rezultat ima povecanje poizvodnje. obrazovanje je takodje u direktnom odnosu sa ekon. barem minimum egzistencijalnih potreba.tjs.tako&soc. potreba gradjana. pol.pol.nivo&obim takve delatnosti determinisani su&materijalnim mogucnostima konkretnog drustva.cak&ako su snage koje kreiraju ekonomske&politicke odnose&u jednom&u 2gom slucaju po programskoj orijentariji usmerene ka smanjivanju soc. potrebe umanjuju akumulaciju.smanjivanje soc. zastite odredjenih slojeva drustva&pojedinaca. To se odnosi &na razvijenost soc.zadovoljavanje njihovih potreba.do zdrav. partije konzervativne. POSREDNO. navedenih potreba&uopste resavanja soc.sa znanjima&umecima primenljivim u procesu proizvodnje.razvojem-obrazovani ljudi.osnove.npr. Soc. Materijalna osnova determinise soc.&kada se radi o priblizno izjednacenom materijalnom nivou pojedinih zemalja.zastite bitno uticu na radne sposobnosti stanovnistva.odevanja.smanjivanje soc.pol. kao ona bogatija.pravde.tako da siromasna drustva objektivno ne mogu graditi soc.Buduci da je predmet soc. zastite.&zajednickih potreba (od ishrane. sigurnosti gradjana.(neo)liberalne orijentacije kada imaju odlucujuci uticaj u drustvu vrse radikalne restrikcije u sferi soc.uticuci na ekonomski&politicki system. problematika soc. ne=osti&ostvarivanju soc. To zavisi od toga koje pol.pol.zadovoljavanje individ.

problema.pol. koncepcije. Posebne grupe ljudi.a zatim to prikazuju kao interes celog drustva.pitanjima pristupaju celovitije.politika proizvod odredjenih drustv.&to permanentno.pribegava se restrikcijama u soc.karakter&odnose u raspodeli&oblike potrosnje.jer se ona bavi pitanjima unutar klasno podeljenog drustva.nego kakvom&cijom ideologijom je soc. Stavise.primerenijim stvarnim zivotnim problemima.formiraju vlastiti pogled na svet&u skladu sa njim formulisu&odgovarajuce politicke&soc.u skladu sa polozajem&mestom unutar globalnog drustva&sopstvenim interesima. nacela formiraju sliku o svetu sa stanovista odredjene klase. Posto su uvereni u ispravnost svojih koncepcija. Koncepcije soc. Druge pak opcije koje 74 .komplementarni su&njihova neuskladjenost ima negativne posledice = ako se u koncipiranju&sprovodjenju soc. Naravno.pol.posle promena u mat.blize su istinitom saznanju. zavisi od materij.pol. drustva. Ekon.politickih&soc. Da bi se to izbeglo.ona je nuzno determinisana ideoloski.&soc.sukoba&pokusaja trazenja kompromisa unutar tih sukoba. je mozda&najbitnija determinanta soc. drustvenog sloja.grupacije kojoj pripadaju.svestranje analizirajuci uzroke soc. mera njene ideologizacije. Dominantan je uticaj onih grupacija koje kreiraju politiku.tako da nije osnovno pitanje da li je. Istorijski posmatrano.tjs.sistema => manja se karakter&sadrzaj soc. razvoj uskladjuju.koje.nije moguca soc.tjs.potrebe kako se u slucaju prekoracivanja ne bi zaustavio ekonomski razvoj&imati u vidu da neadekvatna izdvajanja u soc.oni nastoje da&2ge uvere da su one najadekvatnije&najprimerenije datim uslovima&vremenu.pol.zato sto tvorci ideja&odredjenih vrednosnix.klase&partije.pol. osnove.tragajuci za adekvatnim resenjima.tenzije&nemiri. koje soc. Nuzno je znati mogucu meru izdvajanja za soc.mogucnosti.odnosno onih koji u datom trenutku imaju vlast..koji su izraz ideoloskih opredeljenja razlicitih aktera. koja ne bi imala ideolosku dimenziju. da bi se ti problemi prevladali. sferu proizvode negativne posledice po ekonomski razvoj.ako su one nagle&radikalne-> soc.sferi.sis.&pol.zaposljavanje.&soc.Buduci da je&soc.to radja ekonomske probleme&vodi u krize.a sve to bitno utice na materijalnu osnovu odredj. determinisana. razvoj zavise jedan od 2og.osnovi => promene u ekonomskim odnosima => promene ekon. ide preko granica ekon.treba nastojati da se skon.ekon. Ekon.sis.a time su&njihovi sadrzaji < ideoloski. Pri tome se ne uvidja da izmedju njihovog uverenja&misljenja&istine postoji rascep.sis.pol.uz pol.

ucescem u religijskim manifestacijama. Nekada su odredj.pojave&procese (Religija ima 2struku fju: psiholosku&drustvenu.vrednosti =ost. Religija se manifest.soc.integrisuci se u zajednicu na taj nacin).bice < podlozna ideologiji&manje zavisna od dnevne politike.pravednost. ideja.jedan od oblika drustvene svesti&sis. koje smatraju da su soc.verovanja&vrednosti vrsi odredjeni uticaj na drustv.podstaknuta razl. Psiholoska fja se odnosi na unutrasnji dozivljaj pojedinca-osecanje poboznosti. Religija kao duhovna tvorevina. relig.pol.odnosa.pol. Doktrinarni nivo se manif.okrenutost vere spoljasnjem iskustvu. Religija procenjuje&postojece oblike drustv. U tom cilju se formulisu odgovarajuca nacela koja coveku-verniku daju putokaz u organizovanju licnog&kolektivnog zivota. kao jedan od znacajnih elemenata drustv. Spoljasnje.pol.nijedna religija ne ostaje samo na doktrinarnom nivou. institucije bile znacajni nosiosi soc. sa njim.uspostavlja komunikac.kolektivne manifestacije vere ostvaruju se putem odredjenih obreda. Religija determinise soc.One teorijske opcije soc. koja svoj koncept kao teorija gradi polazeci od stvarnih zivotnih problema ljudi&cije kategorije izrazavaju stvarne odnose. zastitu onih delova drustva&pojedinaca koji nisu bili u mogucnosti sami sebi da obezbede minimum egzistencije. zviota.pol. ne samo religijskim obrednim radnjama nego&razl.vrsenjem pojedinix verskih radnji…Istinski vernik je samo onaj koji sve to cini zbog unutrasnjih potreba&osecanja.. drustv.ali istovremeno&saradnju&dijaloga sa ljudima.probleme ispoljava se u 2strukom smislu: doktrinarnom&prakticnom. verska zajednica obavlja.koja se svodila na soc.solidarnost.a time su&njihovi koncepti > pod uticajem ideologije. Tako da treba razlikovati religioznost od religije.tako da ona determinise soc. pol.a religija drustvene. Samo ona soc. Takav koncept ima > izglede da se konsituise kao naucna teorija.nego 75 . Religioznost je psiholoske prirode. pre svega kao prakticnu delatnost&njen uticaj je bio razlicit u pojedinim istorijskim razdobljima.a ne zbog navike ili zato sto to od njega ocekuje verska zajednica.ravnopravnost treba > ceniti od onih koje te vrednosti minimiziraju ili odbaciju neke od njih. aktivnostima koje odredj. Naravno.udaljenije su od sagledavanja celine drustv. potrebama).&politic. Interes religije&njenih institucija za drustv. u formulisanju religiozno-moralnix vrednosti&podsticanju ljudi na vrsenje odredjenih obreda (tako se vernik priblizava Bogu.zivota&na taj nacin utice&na formiranje politickih&ideoloskih opredeljenja vernika.&psihicki zivot ljudi&na ukupne drustv.pitanja posmatraju iz perspective parcijalnih interesa odredjene klase.

soc. kretanja&promena.pol. razloga.pa u sklopu 2gih cinilaca&oblika drustv. vrednosti na osnovu kojih se grade&posebne forme delovanja. svesti moral utice na formulisanje&sprovodjenje odr. To ne znaci da vecina ljudi nije&dalje religiozna. > ili < uticaj religije na res.tako&prakticno (npr.njen uticaj se povecava&ona u > meri determinise soc. soc.koju.zavisno od drustv.norme&vrednosti zamenjeni svetovnimuticaj&delovanje crkve ugl.nego samo to da oni svoja religiozna uverenja premestaju u privatnu sferu. ne sudeluju u resavanju pitanja soc. sve < je determinisana religijom.pol.pa prema 76 . projekata.pol.odnosno na soc. pol.kako doktrinarno. gde su religijski simboli. Posto soc. problematika je prisutna u religiji.problema u datom drustvu) Religijske ustanove u ime religije.soc. grupa privremeno ili trajno ugrozenih (drzava&2ge svetovne institucije.nastoje resiti racionalnim putem&unutar svetovne sfere. structure koje se bave soc.ne resavaju takve probleme).-zastitne aktivnosti.-od karaktera religije.iz razl.pol.da rese bitna soc. zastite pojedinaca&odredj.a ne da se kriza prevlada).prilagodjava&reinterpretira).kao posebnog&specificnog pogleda na svet. soc. *Dakle.nastoji&da prakticno sudeluje u resavanju konkretnih pitanja&problema (neposredno: soc. religijske instit. problema.a resavanje 2gih pitanja.tjs. Tamo gde je Crkva odvojena od Drzave&gde drzava ima izgradjen sis. aktivnosti katolicke crkve koja ima razradjenu soc.. u vreme kriza&drustv.odnosno mogucnosti svetovnih institucija da osmisle tokove drustv.&deluje nezavisno od bilo kakvih religijskih normi&vrednosti.religija dobija na znacaju. a na prihvacenim vrednostima nastaju&moralne norme(#). polazi od odredj.preko drustv.pol.-pol.posredno: uticuci na drustvene&polit. se ogranicava na povremene aktivnosti soc. sferi ozhivotvore odgovarajuce religijske principe.mada je ta pomoc najcesce simbolicna. 1og drustva zavisi od njegovih mogucnosti.nastoje da u soc.< > se svodi na pomoc pojedincima&grupama da se prilagode postojecoj krizi. institucija.pol.ukljucujuci&ona koja su predmet soc.-pol.norme&vrednosti. doktrinu.pitanja&omoguce zadovoljavanje vitalnih potreba ljudi (npr.zivota.u vreme kada ideologija&politika izgube svoj uticaj usled gubljenja poverenja ljudi u njih.razvojem svetovnih ustanova&njihovom nezavisnoscu od religije&njenih institucija&soc. => religijske institucije se ukljucuju u neka prakticna delovanja&pomoci.* To ne znaci da odgov.potresa.

tjs.bila je u skladu sa principima morala. U antickom grckom drustvu ugl. bitno odredjen karakterom odnosa politike&morala.sloboda.pol.nije znacila&povratak antickom shvatanju odnosa pol.kada su srusena stara carstva&feudalni odnosi.doktrine gradj.jer mlada gradjanska klasa u prvi plan stavlja politicki pragmatizam.&morala. delatnost koja se odnosila na resavanje problema koje danas podvodimo pod tim pojmom.tome&na gradjenje soc.mozda > nego u vreme Makijavelija. morale norme bile su temeljene pre svega na religijskim vrednostima.prakticno potpun raskid izmedju pol.a&kao teorijska aktivnost.kao&globalna politika.morale su da budu u skladu sa nacelima vrline. [[ Savremena globalna pol.pol. Renesansa (period nastanka&razvoja gradj. (npr.&20. je stavljena u fju moralnih ciljeva. evroamerickog sveta je u sluzbi krupnog kapitala.a pojavom novih vrednosti pojavljuju se&nove moralne norme. Odnos pol.kada je u znacajnoj meri obuzdan pljachkashki ‘razbojnichki’ kapitalizam nastao u vreme prvobitne akumulacije kapitala.demokratija&pol.Posle raspada antickog robovlasnickog drustva nastaje feudalizam. Odredjeni moralni principi su determinisali soc. klase&obnova anticke culture-vracanje antickim izvorima&uzorima).pol.&morala (o cemu svedoci utemeljivac pol.&kao teorijska delatnost pod snaznim uticajem vladajuce globalne politike.jer je borba za vlast&dominaciju vodila degradaciji politike. multinacionalnih kompanija radi uvecanja profita&ostvarivanja 77 .&morala je istorijski promenljiv.pol. Tek kada su revolucije&oslobodilacki pokreti tokom 19. Politicke&moralne norme imale su zajednicke vrednosne osnove (pravednost.. U tom periodu nastaje soc.pol. sveta-Makijaveli).pol.=ost).a 2ge reinterpretiraju. pol.tjs. Periodi kada je pol. &tadasnja soc. Tek nastankom gradjanskog drustva neke od tradicionalnih normi se zanemaruju. kao posebna sfera prakticne delatnosti drzave.tako je&uticaj morala na soc. Medjutim. je izgubila svaku vezu sa moralnom. Politicke odluke koje su bile javne. programska orijentacija&delovanje najznacajnijih socijaldemokratskih partija u zapadnoevr. bila&u fji moralnih ciljeva&normi nisu dugo trajali. zemljama).pol.kad asu uspostavljene demokratske institucije&obespravljena&exploatisana radnicka klasa se izborila za vlastito sindikalno organizovanje&ucesce u pol.sa 1000godisnjom vladavinomCrkve nad celokupnim duhovnim. nije postojala suprotnosti izmedju njih (izuzetak: periodi tiranije&oligarhije).a u znatnoj meri&svetovnim zivotom.tako da danas.kako je soc.institucijama (pre svega u Parlamentu). veka ucinili svoje.

dominacije nad celim svetom. Da bi nova ideologija bila delotvorna. drzave blagostanja.veka prosirio na sve bivse socijalisticke zemlje. dala je&daje savremena doktrina neoliberalizma.neophodno je ukloniti sve prepreke koje mogu biti smetnja pokoravanju tih zemalja: osporiti&negirati sva ona stanovista koja afirmiru covekovu licnost.minimizirati istinsku kulturu&zameniti je subkulturom. sferi koje izazivaju brojna protivrechja&napetosti .]] Najznacajniji doprinos u smislu raskida morala&soc.ukljucujuci&ekonomsku politiku.potisnuti iz svesti ljudi nacionalna oscanja.uglavnom je isteklo. Vreme soc.koji se u poslednjoj deceniji 20.konzervativno stanoviste&to u ime ostvarivanja navodnih ljudskih prava.drzave.a skolske institucije pretvoriti u tehnicke servise za pripremu odredjene ‘strucnosti’. OSNOVNA TEORIJSKA POLAZISTA KONCEPTA ‘DRZAVE BLAGOSTANJA’ & NJIHOVA REALIZACIJA U PRAKSI NASTANAK DB vezan je za period posle II sv.razara se&unistava njihova privreda&celokupna proizvodnja kako bi se stvorili uslovi za trziste evroamerickix zemalja.bez nametanja od strane neke ustanove (crkve.razvijene zemlje su iscrple u znatnoj meri svoje prirodne resurse -> preti opasnost stagnacije&kriza. Konkretne mere koje proklamovani ‘novi svetski poredak’ preduzimao su kolonijalizam.skole itd.koja se realizuje pod geslom ‘novog svetskog poretka’. koja najvise odgovara uvecanju profita od kojeg ce narod imati malo koristi.rata&njeno organizovanje je bilo moguce kada je unutar socijaldemokratije (nasuprot liberalistickim shvatanjima) sazrelo uverenje da drzava treba da bude kljucni instrument politike.nacionalne&opsteljudske humanisticke vrednosti&normativne ideale.pol.koja je temeljena&na odredjenim opsteljudskim vrednostima&na moralnim normala izvedenih iz njih. Na delu su radikalne restrikcije u soc. U Svedskoj su socijaldemokrati dosli na vlast jos 1933.. Ukratko: razoriti sve tradicionalne. Svedska&VB su prve zapocele takvu orijentaciju.)&bez pretnji kaznom&nagradom-jedina kazna je savest prekrsitelja. (#) moralne norme vazhe&deluju spontano.godine&vladali neprekidno 40 78 .razoriti postojeci obrazovni sis.pol.osporiti suverenitet naroda kao zastarelo. 37.

godina; njihova iskustva su bila korisna za 2ge ZEvropske socijaldemokratije. U VB laburisti su pobedili na izborima 1945.god&ostali na vlasti do 1951.god&za to vreme su isvrene znacajne reforme,posebno u sferi soc. politike. Soc.demokr. su smartali da je drzava natklasna institucija&da je njena osnovna uloga da obezbedi neophodan nivo drustvenog konsenzusa radi zajednickih interesa svih gradjana&da omoguci ostvarenje pravedne zajednice,slobode&=osti. Medju prvima koji su zagovarali naglasenu ulogu drzave u drustv.zivotu bili su FABIJANCI = drzava treba da bude osnovni nosilac reformi kojima ce se izvrsiti transformacija drustva u pravcu socijalizma,ali ne na naucnim osnovama (kako misle marksisti) nego na moralnim principima (jer kapitalizam proizvodi teske soc. probleme,siromastvo&2ge nedace,nehuman je&nemoralan). Laburisti su imali znacajan uspeh u sprovodjenju tih ideja u praksi. Reformisticko opredeljenje ZEvropske orijentacije u DB bilo je usmereno na konkretno resavanje soc.pitanja (smanjenje siromastva,zaposljavanje,prosirenje zdravstvene&soc. zastite,osiguranje za vreme nezaposlenosti,obezbedjenje penzija,promene u obrazovnom sis. u smislu njegove dostupnosti sto sirim slojevima drustva&sl.) Na globalnom planu DB je nastojala da klasne suprotnosti resava kompromisom,jer je to najcelishodniji nacin za uspostavljanje&odrzavanje stabilnosti jednog drustva. Postepene&mirne promene koje vode ka socijalizmu za socijaldemokrate su moralne&legitimne. Parlamentarna demokratija je dovoljna da se dodje do socijalizma. Revolucija&svki oblik nasilja ne samo da nisu potrebni,nego su&neprihvatljivi (sa moralne tacke gledista). Vlade soc.dem. partije su vlast osvajale slobodnim izborima&voljom vecine gradjana,tako da su bile u mogucnosti da svoja programska opredeljenja nesmetano ostvaruju u praksi. Iako su skoro sve zapevr zemlje tokom rata ekonomski osiromasile,a neke su&bile razorene u materijalnom pogledu,socdem vlasti su za relativno kratko vreme izvrsile temeljnu rekonstrukciju kapitalistickog drustva: zapoceo je period ekonomskog rasta,razvoja demokratskih institucija&uspostavljanje sis. soc. sigurnostinezabelezen u istoriji evropskog drustva. Doslo je do znacajnog poboljsanja zivotnog standarda&uopste uslova zivota najsirih slojeva drustva,narasla je brojnost,moc&uticaj radnicke klase&sve to je omogucavalo drzavi da uspesno realizuje ono sto su socdemokr obecavali pre dolaska na vlast DB se zalagala ne samo za ekonomske,soc.&pol. reforme nego istovremeno&za ekonomski rast u najsirem smislu,povecanje
79

industrijske produktivnosti&investicija. U tome,kao&u opstoj izgradnji ‘drustva izobilja’ nalaze se razlozi opsteg konsenzusa. Programske razlike medju partijama (socdemokr&burzoaskim) u vreme uspona DB u prakticnoj politici nisu izazvale sukobljavanja (iako su to partije suprotnih ideoloskih orijentacija),jer su socdemokr (pogotovo laburisti u Engl) gradili svoju politiku na tezi da sva pitanja,pa&klasne sukobe treba resavati kompromisom,sto je 50ih&60ih prihvaceno kao opsti nacin drustvene&politicke komunikacije&ponasanja medju razl. pol. opcijama. [[Tvrdnja da DB prestavlja beskonfliktno drustvo u ideoloskom smislu imala je,pored ostalog,za cilj da uveri gradjane da se radi o drustvu novog kvaliteta koje se sustinski razlikuje od svih dotadasnjih- drustvu u kome nece biti neslobode,nepravde&ne=osti. Imalo je to&siru ideolosku poruku,a to je da se pod okriljem DB izgradjuje drustvo koje se sustinski razlikuje od onog na Istoku,za koje su tamosnji teoreticari tvrdili da je beskonfliktno&da su u njemu ostvarene ideje =osti,soc.pravde,solidarnosti&dr. To je&1 od razloga vrlo razvijene antikomunisticke propagande u kojoj se socijaldemokr u biti nisu razlikovali od gradjanskih orijentacija. Negativan odnos zapevr socijaldemokratije prema socijalistickim zemljama,uprkos njenom verbalnom izjasnjavanju za socijalisticko drustvo,logican je jer socdemokr&DB nikad nisu konkretnim merama dovodili u pitanje temelje kapitalistickog drustva,naprotiv one su uvek radile na rekonstrukciji kapital. drustva&to je doprinelo resavanju kljucnih soc.problema (masovna nezaposlenost,siromastvo,lose zdrav. stanje stanovnistva,nepismenost&nizak obrazovni nivo) koji su u stvari predstavljali prepreku ekonomskog razvoja]] Neke od konkretnih mera soc. pol. sprovedenih u vreme DB: Osnovi soc.reformi koje su sprovedene za vreme prve posleratne vlade laburista utemeljeni su u ‘Planu o penzijskom osiguranju’ Vilijama Lorda Beveridza. Cilj je bio resavanje soc.problema. Beveridz je nakon toga objavio brosuru ‘Puna zaposlenost u slobodnom drustvu’. Centralno pitanje Plana je obezbedjivanje minimuma nacionalnih prestacija,pre svega starosne penzije,koja ne treba da zavisi od prethodnih doprinosa&primanja,niti od konkretnog imovnog stanja. U penzijski fond sve odigurane osobe daju = doprinos&zato imaju ista prava. Oni koji imaju > ,uplatu za soc.osiguranje vrse kao poreski obveznici,prema svojim primanjima&tako daju > doprinos drzavnom budzetu,iz koga se neophodna sredstva uplacuju u fond soc.osiguranja. Siri smisao&cilje Plana,ali&2gih
80

prestacija,jeste smanjivanje soc.ne=osti&uspostavljanje > stepena solidarnosti,sto treba da doprinese klasnom miru. Beveridz nije pripadao laburistima,nego je bio konzervativac. Njegove ideje o soc.pol. bile su polaziste ili bar inspiracija za donosenje > zakonskih akata za vreme vladavine laburista (najvaznije su: zakon o nacionalnom osiguranju,nacionalni program zdrav. zastite,program porodicnih davanja,posebno porodicama sa malom decom&sl). Celokupna regulativa se zasnivala na principu nacionalne solidarnosti&opstoj orijentaciji drzave da se celokupnom stanovnistvu obezb. soc. sigurnost,tjs. zastita od najznacajnijih rizika. Pored ovih mera socdemokrati su izgradili kompleksan sis. obezbedjenja,polazeci od stanovista da on nije nista < znacajan za stabilnost poretka od ekonomskog rasta,modernizacije,tehnickog progresa&visoke stope zaposlenosti& u najsirem smislu je obuhvatao: povoljne radne uslove,odgovarajuci dohodak,skracenje radnog vremena,besplatno obrazovanje&sl. [OSNOVNI CILJEVI DRZAVE BLAGOSTANJA,KAO REALIZATORA IDEJA SOCIJALDEMOKRATIJE U PRAKSI: - eliminisanje siromastva - smanjivanje soc.ne=osti (preuzeto iz izvornog Marksizma) - pobosljanje standarda gradjana ( -II- ) - razvijanje sis.soc.sigurnosti - podsticanje drustv.razvoja - aktiviranje svih ljudskih resursa - uskladjivanje soc.&ekonomskog razvoja - humanizacija drustv.odnosa&sl. Proklamovanjem naznacenih ciljeva trebalo je da se ucine USTUPCI RADNICIMA&DREDNJIM SLOJEVIMA pogodjenim velijim soc. ne=ostima,koje je stvorio liberalni kapitalizam sa svojim ‘lesefer’ („pusti svojim tokom“, „ostavi na miru“) trzistem,ali pod uslovom da se ne ugrozi ekonomski razvoj&profitabilnost kapitalisticke klase. Soc.-demokrati su smatrali da se naznaceni soc.ciljevi mogu uspesno ostvarivati pod pretpostavkom da se postuju&razvijaju vrednosti koje oni smatraju temeljnim a to su: Sloboda,drustv. =ost,Pravednost&Solidarnost. Soc.demokratija je u pocetku iz izvornog Marksizma crpela svoje ideje&teorijske postavke zasnivala na njemu (zadovoljavanje ljudskix potreba,obezbedj. soc.sigurnosti,podizanje individ.&drustvenog standarda,prevladavanje soc. ne=osti itd.),{sa 57e stranice}]
81

pokusali da grade ‘novi svet’ u stvari su ojacali sistem.soc.-1974.kao&one koje je socijalisticki pokret tokom svog razvoja isticao kao svoja nacela: humanizam. bile su vrednosti koje su vec sadrzane u izvornom marxizmu.u soc.da ukroti kapitalisticki privredni sis.drzave sukobljavaju sa postojecim sis. probram.koja je tokom celog stoleca nakon M. U shvatanju&uspostavljanju procesa integracije osnovno polaziste socijaldemok.postojala je&jedna drugacija socijalisticka orijentacija. Mada on smatra da bi do tih promena doslo&da nije bilo krize.demokratija.cije je delo drzava blagostanja.vec je samo jedna od etapa u razvoju kapitalizma. Bila je to zapadnoevropska socijaldemokratija.uslovima.OSPORAVANJA soc. Npr: DB se u vezi sa resavanjem problematike ljudskih potreba ne bavi uzrocima nego posledicama&ne dovodi u pitanje kapitalisticki sis. kapitalistickog nacina privredjivanja. siljeva (izdvajanja su inace prevelika) Soc.&to zbog unutrasnjih teskoca&protivrecnosti koje bi se nuzno ispoljile.koncepcija kada su smenjivale s vlasti socijaldemokratske partije  DBje tokom duzeg perioda uspela da obuzda privatni kapital. [[Oni koji su u ime M. Hajek smatra da je jedan od glavnih uzroka krize DB nacin na koji drzava izdvaja za realizaciju soc. proizvodnje&prisvajanja. DB ne void drustvo u socijalizam. DB-a su posebno dolazila od onih sa suprotnih ideoloskih pozicija: neoliberala&makrsista. pokazalo da se probrami soc. smatrala da je.koje bi oni daleko bolje obavljali bez drzavnog uplitanja (prepusteni medjusobnoj utakmici&konkurenciji). ideja istiuz < ili > doslednosi u primeni tih ideja&uz odgovarajuce ideje u skladu sa vremenom&drustv.ali tako da je on sada mnogo rigorozniji nego sto je to bio onaj u ‘starom svet’ koji su srusili. Nisu svi pokusaji koji su nastali iz M.sto se slaze sa Habermasovom teorijom da je intervencijom drzave moguce osigurati koegsistenciju izmedju demokratije&kapitalizma samo u posleratnom periodu.vrednosti koje je afirmisala socdemokr&soc.sferi su postignuti znacajni 82 .pol. Polazeci od tih nacela. DB se preterano&neprincipijelno mesa ne samo u ekonomski zivot drustva nego& u individualne poslove pojedinca. pravda&2ga.&upregne ga u svoj soc.solidarnost.uz 2ga civilizacijska dostignuca. sigurnost koju je u praksi uspostavila DB nisu mogle da ignorisu ni partije suprotnih ideoloskih orijentarija&drugacijih soc.njena idejna osnova marsizam.sloboda.ali se opstom krizom 1972.

zivot miliona ljudi izgledao znatno drugacije. Hajek slobodu odredjuje negativno. Prinudu prema pojedincu mogu da vrse 2gi ljudi.organizacije&drzava.ali ima brojne pristalice&u 2gim zemljama sveta.rezultati.ne smao po drustv. Takvi zahtevi vode vrednosnom razlikovanju siromasnih od ostalih gradjana. Za razliku od najveceg broja mislilaca&teoreticara.bez kojih bi soc.od Antike pa do danas. razvoja => svako insistiranje na =osti kontraproduktivno. U svakom 2gom slucaju prinuda 83 . Istina.oni su ugl. (Pomoc siromasnima ne bi smela ici preko usluga. Ne=ost je razumljiva&prirodna.koji su u vrednosti ubrajali bar neke oblike =osti. Kako postoje razlike medju ljudima.od kojih se neki svrstavaju u ‘potklasu’) Hajek se smatra utemeljivacem neoliberalne koncepcije uopste.programa od strane drzave.time se sprovodi diskriminacija ‘manje vrednih’ slojeva drustva. rezultat pravno-administrativnog sprovodjenja soc. NEOLIBERALIZAM&NEOKONZERVATIZAM OSNOVNI PRINCIPI&KARAKTERISTIKE NEOLIBERALIZAM je danas jedna od vodecih politickoekonomski&socijalnih teorija u SAD-u.neoliberali u vrednost ubrajaju NE=OST.kao odsustvo prinude. ne=ost je nuzna posledica ne=ih sposobnosti&mogucnosti ljudi. To mora biti onemoguceno zakonima kao opstim pravilima koja se bez bilo cije arbitrarnosti primenjuju = na sve ljude.zato svaki pokusaj drzave da deluje u pravcu izjednacavanja ljudi (osim ako se ne radi o stvaranju =ih pocetnih uslova) ima destabilizirajuce posledice u smislu drustv.grupa na njihovo koncipiranje&realizovanje (&ovde se pokazala nadmoc sveta sistema nad svetom zivota). razvoj nego&po sistem vrednosi.pa prema tome&shvatanja slobode kao nacela&izvora moralnosti.kako bi se osposobili da se sami o sebi brinu. a =ost odbacuju jer je navodno nespojiva sa slobodom.SLOBODNO TRZISNO DRUSTVO&MINIMALNA DRAZAVA.]] 38.rezultat slobode pojedinca da se takmici sa 2gim pojedincima&da pri tome stice&prisvaja.a ne samoostvarenja preko aktivnog neposrednog uticaja pojedinaca&drustv.nego direktno kao novcana pomoc. Temeljne vrednosti od kojih polazi su sloboda&individualizam.a na prvom mestu su POJEDINAC&NJEGOVA SLOBODA.uslova za sve 2ge vrednosti.pracena savetima&obrazovanjem za rad.

sferi&ujedno osnova napretka drustva.tjs.u mogucnosti su da sami mnogo bolje&uspesnije obavljaju vecinu poslova koje danas obavlja drzava. socijalna pravda bi vodila ogranicenju individualnih sloboda pojedinca).on remeti zakonitosti trzista.a time se povredjuje sloboda&individualnost pojedinca.kao&sloboda od njega. Ne postoji nikakvo drustvo po sebi&za sebe.znaci povredu licne slobode&individualnosti coveka. Ideoloske osnove individualizma nalaze se u americkom nacinu zivota&shvatanja.prepreku da on realizuje svoje sposobnosti&mogucnosti. Svaki intervencionizam drzave. svaka distributivna tjs. u opravdavanju takvog nacina zivota= svako je odgovoran za svoj polozaj u celini => teznja da se bude uspesan u utakmici sa 2gim pojedincima. Indiv.) Neoliberali proglasavajuci =ost nevrednoscu isto cine&sa pravdom (temelj slobode je nesputano slobodno preduzetnistvo u ekon. (Trziste ne moze biti izvor neslobode jer njemu nije imanentna namera nego spontanost.koja ne moze biti uzrok neslobode. Udruzeni pojedinci. Takav nacin preraspodele je proizvoljan.cinjenje nepravde svima koji svojom sposobnoscu&radom u trzisnoj utakmici sticu >.jer se od nekoga oduzima da bi se 2gom dalo. Svako uplitanje drzave da navodno ispravi soc.a trziste osnovni regulator odnosa&odredjivanja mesta svakog pojedinca u drustvu. INDIVIDUALIZAM je za neoliberale 2ga temeljna vrednost.u sta drzava ne sme da se mesa niti na bilo koji nacin sputava slobodno preduzetnistvo. Jedino je individua sposobna da procenjuje ono sto je dobro&korisno za nju. Ako je neko pogodjen okolnostima kao posledicom trzisne utakmice.to nije rezultat namere ili nepravde.remeti drustvenu ravnotezu. ‘nepravde’ koje su rezultat trzisnih odnosa u stvari je cinjenje nepravde.suprotan je principima slobodnog trzista&time ogranicava individualnu slobodu kao prirodno pravo ljudi. Sloboda je moguca samo u drustvu u kome nesmetano funkcionise slobodno trziste.nego zakonitosti trzista.u skladu sa svojim zeljama&interesima.bez cega nema ekonomskog progresa => individualna sloboda osnova stabilnosti svakog drustva&ekonomskog napretka. Svako treba da ima = pocetne mogucnosti&niko ne sme da stekne 84 . Drustvo je skup pojedinaca koji saradjuju ili su u sukobu sa 2gim pojedincima.usporava ekonomski rast. On je neodvojiv od slobode. sferi. Konkurencija je najsigurniji put u progres jer se desava izmedju slobodnih pojedinaca koji su svesni cinjenice da njihova sloboda nije nicim ogranicena osim slobodom 2gih pojedinaca. je&princip od koga se polaz u objasnjenju drustva&ponasanja pojedinaca u njemu.pri cemu postoji obaveza da se postuju ustanovljena pravila.vec postoje pojedinci koji ga sacinjavaju.ne samo u ekonomskoj nego&u soc.

prednost na neposten nacin (silom,prevarom,’vezom’ & sl.). Nagrada treba da zavisi od sposobnosti,doprinosa produktivnijem&kvalitetnijem radu&postignutih rezultata. Rezultat velikih sposobnosti&dobrih rezultata su bogatstvo,ugled,prestiz,moc... Na taj nacin se sticu&odredjene vrline,koje se u suprotnom gube. 'Svako je kovac svoje srece'-kaze krilatica liberalizma 19. veka. Medjutim,zbog ideoloskih potreba precutkuju da u neuspehu pojedinca glavni udeo ima drustv.sis. u kome postoji najamni rad,nezaposlenost,neadekvatna ili veoma losa zdr.zastita,teskoce ili nemogucnost da se stekne obrazovanje,bez obzira na sposobnosti,ukoliko se ne prirada imucnim slojevima,teskoce u resavanju stambenih pitanja… Precutkuje se &rasna,etnicka&polna diskriminacija.Brojni su primeri ideoloskih obmana u vezi sa odnosom trzista&ekonomije-postoji apsolutna sloboda trzista ali je u praksi sasvim drugacije. [ Upakovana u teorijske oblande o slobodnom trzistu,finansijama&minimalnoj drzavi,ova ideologija je istovremeno&u fji opravdavanja sirenja multinacionalinih kompanija na sve delove sveta&pretvaranja < razvijenih zemalja u sirovinsku bazu pod izgovorom da se to cini u interesu razvoja tih zemalja. Na udaru neolib. ideologije prvo se nasla DB,narocito njihova soc.pol.,uz istovremeno podrzavanje mera&prakse koje su sprovodili Tacherova&Regan. Neolib. idelogija privatizacije&demontiranja drzava&njihovih soc.institucija u bivsim socijalistickim zemaljama ima uspesnu primenu&danas. Rezultati u ekonomskoj sferi su katastrofalni&pod vidom ogranicenja uloge drzave zrtvovane su njene soc.fje,prosveta,zdravstvo,sis. soc. sigurnosti ] Neoloberali izrazavaju veliku zabrinutost zbog navodnog sirenja egalitarizma jos od 70ih godina. Prema njima,za to je kriza drzava koja svojom soc. pol.,stiteci siromasne,shiri egalitarizam&time unistava tradicionalne vrednosti&potkopava moralne standarde jer pojedinca lisava mogucnosti individualnog razvoje. Neoliberali proglasavajuci =ost nevrednoscu isto cine&sa pravdom (temelj slobode je nesputano slobodno preduzetnistvo u ekon. sferi&ujedno osnova napretka drustva,a trziste osnovni regulator odnosa&odredjivanja mesta svakog pojedinca u drustvu; svaka distributivna tjs. socijalna pravda bi vodila ogranicenju individualnih sloboda pojedinca). [[::Neoliberalizam je ekonomsko, a ne i sire politicko glediste. Program smanjivanja trgovinskih prepreka&unutrasnjih trzisnih ogranisenja kao put ka kapitalistickom sistemu vise oslonjenom na slobodno trziste.
85

Neoliberali prihvataju izvesnu ulogu vlade u ekonomiji, posebno potrebu za centralnom bankom&sposobnom odbranom, ali nastoje da vladino uredjivanje (posebno poreze) smanji na sto je moguce < meru. Ovakva ekonomska shvatanja nisu nuzno pracena&politickim liberalnim stavovima: neoliberali cesto ne staju iza licnih sloboda po etickim pitanjima ili moralnim principima (recimo, po pitanju seksualnih sloboda).::]] NEOKONZERVATIZAM se nalazi nasuprot liberalnim shvatanjima. Njegova teorija,kao&teorija klasicnog liberalizma,seze u 19.vek. Prvo se javio kao reakcija na rezultate Francuske revolucije. Konzervativne ideje su bile stalni pratilac svih liberalnih&progresivnih ideja,suprotstavljajuci se svemu sto je novo radi ocuvanja postojeceg stanja,odnosno vracanja starog poretka. U odnosu prema soc.pol. ne postoje veliek razlike u odnosu na neoliberale jer su&jedni&2gi za restriktivnu soc.pol. Medjutim,u smislu osnovnih vrednosti od kojih polaze postoje bitne razlike,jer su za neokonz. NACIJA,HIJERARHIJA,DISCIPLINOVANO DRUSTVO&JAKA DRZAVA na prvom mestu. Konzervativci umesto slobode isticu VRLINU&time ‘slobodnom’ drustvu suprotstavljaju ‘dobro’ drustvo. Oni ne negiraju slobodu nego zaxtevaju da ona bude uskladjena sa vrlinom,odnosno idejom moralnog drustva. Smatraju da individualizam za koji se neoliberali zalazu slabi drustveni odganizam,jer covek koji je sveden na samog sebe predstavlja opasnos za zajendicu,jer je ljudska priroda iskvarena&nuzno ju je obuzdavati drzavnom vlascu,koju treba ojacati&2gim sredstvima -RELIGIJA,VERA,TRADICIJA,pa&PREDRASUDE&PRAZNOVERJ E,odnosno svim 2gim-samo ne istinom&umom. U pogledu vrednosti se slazu sa neolib. tako sto odbacuju =ost&pravednost kao vrednosti. Drzava treba da odrzava postojece ne=osti ili da ih ponovo povrati ako su poremecene u korist =ost. To ce biti moguce ako se neguje tradicija&podanistvo prema drzavi jer je to zaloga za stabilnost poretka,sto znaci ocuvanje statusa quo. Ideologija neokonz. u krajnjoj liniji nije suprotna neolib. u smislu generalne orijentacije-ODBRANE KAPITALISTICKOG PORETKA. Jaka drzava moze&mora da obezbedi pokornost gradjana,jer neokonz. ne veruju u njihovu dobrovoljnu lojalnost (o kojoj govore neoliberali),kao ni u ’civilno drustvo’ kome oni suprotstavljaju autoritarnu drzavnu vlast,tako da su za neokonz. CRKVA&PATRIJARHALNA PORODICA kljucne institucije za stabilnost drustva koje treba jacati.

86

NEOLIB.&NEOKONZERVATIZAM-sustinski se ne razlikuju u gledistima o globalizaciji,odnosno uspostavljanju tzv. novog svetskog poretka: restrikcija u sferi prava na rad,soc.osiguranja,zdrav.zastite,mogucnosti obrazovanja za sve,nezavisno od imovnog stanja,pristupa kulturnim dobrima// imaju uticaj na ekonomsku politiku&politicki zivot&unutrasnju&spoljnu politiku SAD-a,a&sire.

39. GLOBALIZACIJA&RESAVANJE SOCIJALNIH PITANJA
Pod G. se ugl podrazumeva POVEZANOST ZEMALJA&DRUSTAVA U SFERI KOMUNIKACIJA,TEXNOLOGIJE&EKONOMIJE,narocito medjuzavisnost nacionalnix ekonomija&transnacionalnix ekonomskix organizacija&jacanje njixove moci nad ekonomijama pojedinix drzava,posebno manjih&texnoloski nerazvijenix. Imajuci to u vidu,neki teoreticari G. sxvataju kao SISTEM,tjs.SVETSKI POREDAK. 2 razl. stanovista o karakteristikama G: 1. Povezivanje drzava&drustava (G.) jeste proces modernizacije (inspiracija delo Dirkema) 2. Proces dominacije,tjs. nasilne ekspanzije kapitalizma (inspiracija Marx) U novije vreme drugacija stanovista: npr. G. je zakoniti&univerzalni process sa sirim obelezjima “gvozdene nuznosti”; G. ne postoji u svetskim razmerama,ona je regionalna, (postoji severno-americki,pacifickoazijski&evropski region/unutar njih se moze govoriti o G.,dok je u svetskim razmerama svet podeljen. Izvan pomenutix grupacija posoji&tzv. Treci svet a to su manje razvijene,nerazvijene&siromasne zemalje koje zavise od razvijenijix) Postoji&3. stanoviste gde se trazi sredina npr. Svet je u procecu G.,ali ona je project dominacije Zapada,pre svega Amerike,ciji je cilj potcinjavanje svix 2gix zemalja njihovim interesima,unistenje nacionalnih ekonomija&svih 2gix formi samostalnosti tih zemalja&nametanje Americkog lifestyle-a. BROJ NEZAPOSLENIH visestruko veci nego sto je bio u Drzavi Blagostanja.Glavni uzrok nije samo razvoj novix texnologija koje zaxtevaju manje radne snage,vec SELENJE PROIZVODNJE (zajedno sa

87

zastarelom&prljavom texnologijom) u zemlje jeftine radne snage,jer profit ima primat nad dobrobiti&sudbinom zaposlenix&njihovim soc.polozajem. PROFIT&EKSPANZIJA KORPORACIJA vrxovna su nacela kojima se rukovodi NEOLIBERALNA ELITA MOCI. Da bi se odrzavo postojeci sis. nejednakosti (pored Slobode&Individualizma, Nejednakost je za neoliberale temeljna vrednost)&obuzdala eventualna teznja soc.ugrozenix klasa&slojeva za promenama u sferi soc.odnosa,vlast se kao produzena ruka multinacionalnog kapitala brine o tome da stepen demokratije bude uvek doziran samo u onoj meri koja nece ugroziti njene interese,tjs.interese kapitala. Nosioce G. ne interesuje cinjenica da se na taj nacin gubi decenijama stvarana “demokratska supstanca”. DOZIRANJE DEMOKRATIJE PO MERI VLASTI moguce je zato sto je sistem organizovan tako da uticaj naroda ogranici samo na izbore. Ako narod nije zadovoljan postojecim soc.stanjem,mora da saceka sledece izbore da bi promenio vladajucu garnituru,ali time se ugl. nista ne dobija jer je VLAST SAMO IZVRSILAC VOLJE MULTINACIONALNOG KAPITALA. Doziranoj demokratiji doprinose&brojne tzv. nevladine organizacije,koje sirom sveta formira ugl. Amerika (vecina ix je u sluzbi multinac.kapitala&deluje po instrukcijama spoljnix faktora& u njixovom interesu). Usmerene su protiv nacionalnix interesa zemalja u kojima deluju,neretko doprinoseci&etnickim sukobima. Mnoge imaju predznak ‘humanitarne’. Pod pritiskom G. Zapadnoevropske zemlje su bile prinudjene da revidiraju svoj soc.program. Moc transnacionalnix korporacija&uvecanje bogatstva uskog kruga kapitalisticke klase-osn. cilj&prioritet G. Medjunarodne organizacije KREDITIMA DIKTIRAJU PONASANJE ZEMALJA DUZNIKA jer odredjuju njihovu ekonomsku strategiju,nacin investiranja,prioritete,visinu izdvajanja za javne potrebe,cene vitalnix proizvoda,visinu najamnina itd. Vlade zemalja duznika imaju vecu odgovornost prema inostranim kreditorima nego prema gradjanima u svojoj zemlji. Brojni su&2gi oblici podredjivanja nacionalnih drzavanjihova ekonomija&kultura (za koje se tvrdida priradaju ostacima retrogradnog tribalizma&da kao takve treba da izumru) podredjuju se globalnoj ekonomiji&politici. Od vlada tih zemalja zaxteva se da uklone sve prepreke koje sputavaju slobodno kretanje kapitala. Postavljaju se barijere za uvoz&izvoz ukoliko to remeti interese multinac.kompanija. Na politickom planu,vladajuce strukture se prisiljavaju da ‘demokratski’ sputavaju&ogranicavaju soc.zaxteve masa koje bi mogle ometati delovanje multinac.kompanija. Mere za to: poducavanje&instruktaza,propaganda protiv ‘neposlusnix vlada’,ekonomski&politicki pritisci uz istovremeno
88

Znacajnu ulugu imaju MAS MEDIJI&MASOVNA KULTURA.a cilj je iskorenjavanje moralnix standarda.xitove. polozaj vecine stanovnistva rapidno se poceo pogorsavati. Medijska satanizacija srpskog naroda. Tako se namecu celom svetu drustvena merila.koji je pod okriljem Ujedinjenih Nacija realizovan skoro 3 decenije. masovne kulture.vecina ovih zemalja tone u siromastvo&bedu.materijalna razaranja&ljudske zrtve.&to prema principima psihologije manipulacije.nacin zivota&potrosacka psihologija potrosaca takve robe.od pocetka je usmerena na PONISTAVANJE NACIONALNOG IDENTITETA. Vrxunska kultura nije pogodna a jos manje finanskijski isplativa za sirenje putem elektronskix medija jer vecina koja satima sedi ispred TV-a nema mnogo razumevanja za tu vrstu kulture. informacionix medijskih sistema omogucuje G.liberalna ideologija koja je dovela do podel&duboke krize unutar inteligencije.pruzanje podrske opozicionim snagama za koje se zna ili se osnovano pretpostavlja da ce kada dodju na vlast slediti drugaciju politiku.filmove u kojima preovladjuje nasilje&sl.serije.&privrednim strukturama) pljackaju nacionalno bogatstvo&novac 89 .kompanija. 4x im je smanjena pomoc u odnosu na onu koju su ranije dobijalne (pomoc Amerike smanjena za 30x!).kao ideologije G.ekonomska blokada&sve 2ge sankcije. Pocetkom sadasnjeg koncepta globalizacije doslo je do kraha tog programa: ionako nezavidan soc. drzave blagostanja postizale znacajne rezultate u zadovoljavanju soc.pa i vojno razaranje.zemlje Treceg sveta. kultura se plasira u prvom redu kroz razne muz.Fja medija kao industrijskix pogona koji proizvode&plasiraju info u obimu&na nancin na koji odgovara gospodarima novog svetskog poretka je da naprave sopstvenu. POSLEDICE: destrukcija ekonomije. potreba vecine svog stanovnistva. [ U vreme kad su u ZEvr. G. razvoj zahvaljujuci projektu ‘Novog svetskog ekonomskog programa. Ofanzivni nastup neoliberalizma. SRBIJA&GLOBALIZACIJA-S.dugovi su za nesto > od jedne decenije uvecani za preko 10x.-je. je na periferiji svetskih zbivanja ali ne toliko udaljena da bi nas svetski mocnici ostavili na miru.obezvredjivanje tradicije&kulture&ponistavanje sistema vrednosti.transnacionalne korporacije (u sprezi sa vladajucim pol.nedavno oslobodjene od kolonijalizma.zapocele su svoj ekonomski&soc.koja je primerena potrebama&zaxtevima multinac.a ne da otkriju Istinu.doslo je do velikog uvecanja kamata koje te zemlje dovodi do duznickog ropstva.vojna intervencija kao krajnje sredstvo-> sve ove mere su svojevrstan oblik novog tipa kolonizacije. G.

ocekivano losija u 90 .koriscenja nagaznih mina. U zemljama u razvoju nalazi se 80 odsto od ukupnog broja OSI.prebacuju u strane banke -> neki analiticari smatraju da se zemlje Afrike nalaze u Cetvrtom svetu (jer su neke bivse socijalisticke zemlje zauzele Treci)&da su&danas na nivou na kojem su bile u doba kolonijalizma. Tome doprinose. zloupotrebe supstanci.kako pokazuju podaci UN.siromastva.narusavanja okoline. odnosno oko 500 miliona ljudi u svetu. rad [27%] . Znacenje. Postoje brojne teskoce u obelezavanju tacnog broja OSI koje nastaju zbog nedostatka jedinstvene definicije.000. možemo ocekivati da broj takvih osoba iznosi oko 800. Uzroke takvog trenda treba traziti najpre u rastu svetske populacije. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (WHO).a zatim u napretku medicine&tehnologije. racuna se da je 25% ljudi.vezuje za termin 'invalidne osobe'. Pored toga. ustanovama [70% . Ukoliko primenimo ustaljenu procenu WHO za teritoriju Srbije.jer su njihove zdravst.porast standarda&produzetak zivotnog veka. potrebe najizrazenija posledica invaliditeta]. 40. U nasoj zemlji ne postoje tacni podaci o broju OSI.kao&definicije zavisni su od socijalnih.politickih.takodje.povecava se broj osoba koje zive sa invaliditetom.broj OSI kreće se 7-10% od ukupne populacije.a izrazito losa u centrima za soc.obuhvaceno posledicama invalidnosti – clanovi su porodice u kojoj zivi OSI ili su na drugaciji nacin povezani sa njima.kao&razlicitog znacenja.nedovoljne zdrav.na izvestan nacin. saobracajnih nezgoda. NEDOSTATAK ADEKVATNIH PODATAKA O BROJU&STRUKTURI LJUDI KOJI ZIVE SA INVALIDITETOM jasan je pokazatelj nedovoljne brige&organizovanosti&znacajna prepreka za istrazivanje pojava&problema sa kojima se OSI susrecu (losa evidencija OSI je nesto bolja u zdrav.koje su u pojedinim sredinama. S 2ge strane. odnosno 10% od ukupnog broja stanovnika.bolesti ili elementarnih nepogoda. zastite. UZROCI PORASTA BROJA OSI U SAVREMENIM DRUSTVIMA Poslednjih godina.povreda na radu.pravnih&2gih uslova.broj OSI je > &zbog cestih ratova.

karakteristika ove grupacija.shvata invalidnost kao socijalno definisan&kreiran problem.invalidnost nije stvar individue.kod OSI je 2-3x > .mnogi 2gi faktori koji nisu povezani sa bolesti mogu uticati na njenu pojavu. % nezaposlenosti se razlikuje od zemlje do zemlje. 41. SOCIJALNI MODEL je dijametralno suprotan medicinskom. je ideolosko pitanje koje zahteva soc.&povecanog broja kompetentnog kadra iz te oblasti.nerazvijenim opstinama. nesto bolja u sluzbi penzijsko-invalidskog osiguranja. Model je ostro kritikovan od strane niza strucanjaka. OSNOVNA OBELEZJA MEDICINSKOG.SOCIJALNOG&BIOPSIHOSOCIJAL NOG MODELA INVALIDNOSTI MEDICINSKI MODEL sagledava invalidnost kao individualni problem. Osnova tog modela je davno formulisan stav medicinske sociologije da se bolest kao stanje mora razlikovati od onesposobljenosti.a isto tako politicko pitanje povezano sa ljudskim pravima.nije time bitno ugrozena: model je restiktivan.fokusiran samo na fizicko ostecenje..direktno prouzrokovan bolescu.rehabilitacija&adaptacija individue na posojece stanje.zanemaruje sredinu u kojoj osoba zivi.vec je to vrlo kompleksna kolekcija razlicitih stanja.ali samo u seoskim naseljima).invalidnosti. Mada bolest.opovredom ili nekim 2gim ostecenjem zdravlja&zbog toga zaxteva medicinsku pomoc&negu koju pruzaju profesionalci. odgovornost drustva da sredinu modifikuje tako da bude omogucena puna participacija OSI u svim sferama zivota => problem inv. Resavanje problema invalidnost zahteva socijalnu akciju&postoji soc. Nezaposlenost kao najznacajnija soc. Osnovni nacin resavanja problema invalidnosti je lecenje. Neki istrazivaci se zalazu za to da se ovaj model nazove socijalno91 .odgovoran za porast izolacije&segregacije&dominaciju medicinske profesije u resavanju problema invalidnosti.cini se.ali njegova dominacija.ali u poredjenju sa sopom nezaposlenosti u populaciji kao celina. promene.sama po sebi.od kojih je najveci njihov deo socijalno odredjen.moze biti uzrok invalidnosti.kao&kada se radi o nezaposlenima&osobama sa nizom skolskom spremom. Na nivou javnozdravstvene politike resenja se traze u razvoju sluzbi za rehabilit.

koje se (zbog takve klime&politike) odricu znacajnog rezervoara ljudskih potencijala.vec one uticu na ukupan socioekonomski razvoj mnogih zajednica. Ograniceno ukljucivanje OSI je prisutno u aktivnostima&odlucivanju u svom oblastima drustv. Posledice ovakvog statusa nisu samo individualne.u pojedinim zemaljama ukupan polozaj OSI nije resen&&dalje veliki broj OSI zivi u klimi diskriminacije.ne koristeci te ljude ni priblizno njihovim mogucnostima. Ograniceno ukljucivanje u sferi obrazovanja se ogleda kroz cinjenicu da su mnoga deca sa invaliditetom iskljucena iz skolskih tokova ili su zatvorena u 92 . Na stepen&karakter svake od ovih posledica ostecenog zdrav.mentalnog.OBLICI DISKRIMINACIJE OSI U SAVREMENIM DRUSTVIMA Uprkos znacajnom angazmanu medjunarodne organizacije &brojnim naporima. u prirodi&intenzitetu funkcionisanja osobe)&do promena u participaciji (prirodi&intenzitetu individualnog ukljucivanja u zivotne situacije). Nasuprot medicinskom. stanja (fizickog. stanja deluju kontekstualni faktori: licni&okolinski.ovaj model je podrzan od niza istrazivaca.medicinski&isticu da invalidnost nije licna karakterisika. [opsirnije u 43.emocionalnog) individue&njene okoline. Neki od problema u mnogim zemljama u svetu a&kod nas su: ograniceno ukljucivanje u mnogim sferama.npr.vec ‘prazan proctor izmedju invididualnog kapaciteta&okolinskih zaxteva’.pitanju] 42.ekonomski problemi. Proces interakcije ima sledeci karakter: naruseno zdravstveno stanje (kao rezultat akutne ili xronicne bolesti. Susman istice znacaj modela za istrazivanje stigmatizacije. BIOPSIHOSOCIJALNI MODEL invalidnost shvata kao multidimenzionalni fenomen nastao kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdravst.povreda ili trauma) ostavlja posledice u vidu ostecenja (gubitna ili abnormalnosti telesne structure ili fizioloske funkcije) dovodi do promena u aktivnostima (tjs.predrasuda&neznanja sa cesto nezadovoljenim elementanim potrebama.kao&za aktivisticki pristup za poboljsanje polozaja OSI u zajednici. zivota (narocito onih koji se ticu njix samix).Bikenbah da je to univerzalni model za razvoj teorije&za istrazivanja.adaptacija stambenih prostora.

Sto se tice sfere zaposljavanja veliki broj OSI je iskljucen iz trzista rada (daleko > stopa nezaposlenosti nego u bilo kojoj 2goj grupaciji).sazaljenje.transport.emocionalnog) invididue&njene okoline. stanja deluju KONTEXTUALNI FAKTORI&to licni&okolinski.razlicitih standarda kvaliteta.sportskih&ostalih manifestacija.nerazvijno civilno drustvo&nedostatak podrske).zdravstvenih.pravna&soc.javnih. okolina (predrasude.institucije koje ne pruzaju optimalne mogucnosti za normalnu socijalnu integraciju. Veliki br OSI je iskljucen iz javnog zivota zbog nepristupacnosti prevoznih sredstava.NJIHOVOG ZDRAVSTVENOG STANJA&SOCIJALNOG OKRUZENJA Biopsihosocijalni model invalidnost shvata kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdrav. stanja (fizickog.klima. [Okolinska ogranicenja mogu poticati iz niza sektora: fizicka okolina (recimo ogranicenja vezana za stanovanje. 1) OKOLINSKI faktori su soc.diskriminativan). 43.arhitektonske barijere.ulica&slicno).pa su oni u > broju slucajeva izdrzavana lica. Adaptacija stambenih prostora je skupa&nedostupna za mnoge OSI. stavovi.ekonomska okolina (ogranicene mogucnosti za zaposljavanje&razvoj karijere).samim tim su ekonomski problemi izrazeni kod velikog broja (upravo iz razloga nezaposlenosti).diskriminacija.a kao rezultat te interakcije javljaju se disfje koje se ispoljavaju kao: 1) gubitak ili abnormalnost u telesnom funkcionisanju&strukturi 2) limitacije u aktivnostima 3) ogranicenja u participaciji Na stepen&karakter svake od ovih posledica ostecenog zdrav.civilno drustvo.religijskih.sluzbe za podrsku. struktura.teren itd. 93 . soc.FAKTORI OD UTICAJA NA INTERAKCIJU POJEDINCA. zdravstveni sektor (nedostupan.mentalnog.kulturnih.

sistemi&politika] 44.nedostatak info.mada HO one znace mnogo. Medjuljudski odnosi.produkti&tehnologija .soc.vrlo su slozeni&zavise od mnostva raznih cinilacca.nedovoljno pravne regulative ili neadekvatna regulative).arhitektonskim resenjima do sitnih potrba koje su skoro beznacajne u pogledu materijalnih&2gih ulaganja ulaganja nehendikepiranih. pravna podrska (nedostatak.prirodna okolina&covekom izmenjena okolina . relevantnih za zivot&opstanak). faktora kroz grupe: . Istinski humano&demokratsko je ono drustvo koje svojim clanovima.proslo&sadasnje iskustvo.edukacija&informacija (nemogucnost ukljucivanja u redovne edukativne tokove.nudi sto vise povoljnih sansi za zivot koje sup o= prihvatljivi za sve clanove drustva.medju kojima se nalaze: vrste&stepen 94 .karakter&niz 2gih faktora koji uticu na to da se nesposobnost ispolji kod invididue.kada su u pitanju HO. poreklo.sluzbe .vrednosti&ubedjenja .znaci&HO.edukacija.profesija.stavovi. OGRANICENJA U SOCIJALNOM OKRUZENJUKOJA UTICU NA INTEGRACIJU OSI Barijere koje otezavaju integraciju HO u svet ‘normalnih’ razlicite su&krecu se od diskriminacije u drustvu&u medjuljudskim odnosima do raznik 2gih.kao sto su barijere u saobracaju.ukupan obrazac ponasanja.godine starosti.nacin savladavanja stresa. [Moguci okvir za analizu kontext.*Svi ti faktori mogu predstavljati barijere za punu participaciju OSI u zivotu zajednice&reducirati dostupnost resursa koji im dozvoljavaju zivot&aktivnost] 2) LICNI faktori su pol.podrska&odnosi .

Na integraciju HO u otvoreno drustvo utice&socio-ekonomski&sociokulturni nivo razvijenosti datog drustva.dokazujuci se stalno&ponovo.limitacije u aktivnostima&ogranicenja u participaciji biti >a. Naravno da se u takvu proizvodnju hend. soc.jer im uliva samopouzdanje&ubedjenje da uprkos hendikepu&postojecim razlikama mogu biti prihvaceni u drustvu.sve dozivljava kao dokaz ravnopravnosti sa ‘normalnim’ radnicima&potvrdu o uspesnoj interakciji u drustvo.koja postavljaju nize zahteve pred svoje clanove.dakle > u urbanoj ego u ruralnog sredini. Ukoliko u tome uspe. Biopsihosocijalni model invalidnost shvata kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdrav. Od uticaja na medjuljudske odnose su&razne kombinacije.samim HO.ekon. Sto je visi nivo soc. Ukoliko su ogranicenja koja poticu iz okoline izrazenija. Hendikepirani pojedinac je > uocljiv u dinamicnim. stanja invididue&njene okoline.zahteva angazovanje kadra visoke strucnosti&odgovarajucih kvalifikacija.pretezno agrikulturnim drustvima.koji odgovaraju visokoj proizvodnji (produktivnosti)&ucincima u postupcima rada&procesu proizvodnje izrazeni&veci.ukoliko je zadobijen tokom zivota u kom dobu zivota je nastupilo.sa slozenim tehnosloskim procesima. zivota utice&nivo razvijenosti kulture&kulturnog ponasanja odredjene sredine u datom drustvu.imajuci u vidu iste ili razlicite vrste ometenosti.bez obzira na to da mora prihvatiti utakmicu sa nehend.da li je xendikep urodjen&sta je uzrok njegovom nastanku. Na integr.sazaljenje. Pronalazenje dobrog&prihvatljivog ponasanja za obe strane je od bitnog znacaja za HO.ulica&slicno).nerazvijno civilno 95 .to su tendencije ka vrednovanju svih kvaliteta. HO u tokove drustv.diskriminacija. odnosa jedna ljudske zajednice.utoliko ce posledice zdravstvenog problema u vidu ostecenja. Kao ogranicenje integraciji HO u drustvo&uspostavljanju dobre komunikacije sa nehendikepiranima. okolina (predrasude. Hendikep sam po sebi u medjuljudskim odnosima u izvesnoj meri opterecuje&HO&nehendikepirane osobe.ili izmedju njih. Okolinska ogranicenja mogu poticati iz niza sektora: fizicka okolina (recimo ogranicenja vezana za stanovanje.nego u < razvijenim.transport.sxodno razlicitim slucajevima. postojanje razlika madju ljudima stvaraju pripadnicima tzv. ‘normalne’ populacije negativne utiske o HO&njihovim sposobnostima.od uticaja su&predrasude. radnik teze uklapa&nalazi svoje mesto.kao&da li je rec o odnosima medju samim HO. radnicima. Savremeni nacin industrijske proizvodnje.visoko-razvijenim industrijalizovanim drustvima.pol&godine zivota HO&dr.ometenosti.

Program je posebnu paznju posvetio potrebama zene.nedovoljno pravne regulative ili neadekvatna regulative).prema njoj se MRL garantuju ista prava koje imaju&2ge osobe ali se isovremeno prepoznaju njihove specificne potrebe u sferi zdravlja. Jedan od najznacajnijih ishoda dekade invalida je 96 . DEKADOM INVALIDA&na kraju te decade je proglasen 3. zastite 2) Deklaracija o pravima OSI 1975.POSEBNO OUN NA POBOLJSANJU POLOZAJA OSI Od 70ih godina angazovanost na promociji ljudskih prava pocinje da dominita antivnosima UN&iz tog perioda datira donosenje niza dokumenata kojima se regulisu prava OSI.rehabilitaciju&prevenciju invaliditeta. – koja je pokrenula niz akcija na nacionalnom. Zene su te koje.razlicitih standarda kvaliteta. 1) Deklaracija o pravima MRL 1971.pruzaju svu pomov clanovim porodice sa tim problemom.soc. edukacija&informacija (nemogucnost ukljucivanja u redovne edukativne tokove.regionalnom&internacionalnom nivou sa akcentom an -=e mogucnosti. relevantnih za zivot&opstanak)..*Svi ti faktori mogu predstavljati barijere za punu participaciju OSI u zivotu zajednice&reducirati dostupnost resursa koji im dozvoljavaju zivot&aktivnost. 45.drustvo&nedostatak podrske).ekonomska okolina (ogranicene mogucnosti za zaposljavanje&razvoj karijere). pravna podrska (nedostatak.iako same ne zive sa invaliditetom.-1992. – prema kojoj se garantuju =a gradjanska&politicka prava 3) Internacionalna godina OSI 1981.diskriminativan).nedostatak info.obrazovanja.decembar kao SVETSKI DAN INVALIDA. Najznacajniji uspeh bio je formulisanje svetskog programa akcije koji se tice OSI. 2struka stigmatizacija: kao zena&kao OI. zdravstveni sektor (nedostupan. Generalna skupstina UN je proglasila period os 1983. AKTIVNOSTI MEDJUNARODNIH ORGANIZACIJA.

obuka osoblja.) Pravila sadrze: .boje. sporost administracije je znacajna prepreka da OSI realizuju svoja prava.imovine.medjunarodna saradnja . svakom garantuje pravo na zivot.&zaposljavanju OSI Univerznalna deklaracija UN o pravima coveka OSI se ne spominju izricito. 46.usvajanje standardnih pravila UN za iz=acavanje mogucnosti koje se pruzaju invalidima (1993.zakonodavstvo.vera… .bez ikakvih razlika u pogledu rase.pola.veroispovesti. drustv.slobodu. Povezanost OSI sa sis. zivotu. rehab. veliki bri OSI nije obavesten o svojim pravima.politickog ili 2gog misljenja.kultura. porekla. 1) Univerzalna deklaracija UN o pravima coveka 2) Konvencija o pravima deteta 3) Standardna pravila UN za iz=avanje mogucnosti koje se pruzavju OSI 4) Konvencije medjunarodne organizacije rada o prof.preduslovi za ravnopravno ucesce – podizanje svesti.ali se prava predvidjena deklaracijom garantuju ‘svakom coveku.obrazovanje.porodicni zivot.nacionalnog ili drustv.sport.rodjenja ili 2gih okolnosti’.PRAVA&BENEFICIJA OSI Postojanje pravne drzave koja ce obezbediti ravnopravnost svih gradjana podrazumeva&pruzanje =ih mogucnosti OSI da ravnopravno participiraju u drustv.zaposljavanje.pa to predstavlja zabranu diskriminacije u primeni garantovanih prava po osnovu invalidnosti. potpisala&nasa zemlja. Medjunarodni pravni akti kojima se regulisu prava OSI.jezika.mere sprovodjenja – informacija.brige je delimicna&pretezno formalnog karaktera.bezbednost licnosti. 97 .ciljna podrucja za ravnopravno ucesce – pristupacnost.ZNACAJ NORMATIVNO-PRAVNOG UREDJENJA POLOZAJA.rehabilitacija .medicinska zastita.mehanizmi za pracenje Ovaj document je 1995.

). Da bi se OSI obezbedili uslovi za ravnopravno ucesce u svim oblastima drustv.. Standardna pravila UN za iz=acavanje mogucnosti koje se pruzaju OSI Kao kruna dekade invalida.zloupotrebe. ne zaustavlja se na pukom medicinskom zbrinjavanju. mera radi zastite dece od svih oblika fiz. njihovo dostojanstvo.integracije OS (mnoge zemlje nisu jos usvojile adekvatnu nacionalnu zakonsku regulative koja ce osigurati primenu ovog prava).etnicko ili socijalno poreklo. zajednica suvise cesto svodi na pasivne objekte brige&ne omogucava im da sami istupaju u raznovrsnim pravnim odnostima.1993.osim u slucajevima kada nadlezni organi utvrde da je odvajanje u najboljem interesu deteta.politicko ili 2go ubedjenje. u zajednici.U najrazvijenijim drustvima najsire shvacena licna sloboda OSI nije uvek u praksi ispostovana: 2gi-bilo porodica. 98 .cesto donose vazne odluke o zivotnim pitanjima umesto samih OSI.ukljucujuci&soc. uvazava se pravo svakg deteta da koristi soc. OSI drustv.) treba da uzivaju pun&dostojanstven zivot u uslovima kojima se obezb. Pomoc koja se pruza detetu sa invalid.obuci.veroispovest.povreda.onesposobljenost. ili fiz. ili mentalnog nasilja. da deca ne budu odvojena od svojih roditelja protiv njihove volje. Svrha ovih pravila je da obezbede da OSI uzivaju ista prava&obaveze kao&ostali clanovi drustva u kojem zive.cime se njihovo pravo da budu priznati kao pravni subjekti ne postuje.podstice samostalnost&olaksava aktivno ucesce deca sa invalid. Konvencija o pravima deteta Drzave potpisnice obavezale su se da ce postovati&obezbedjivati prava predvidjena Konvencijom svakom detetu ‘bez ikakve diskriminacije&bez obzira na rasu.bilo strucnjaci.pol.osiguranje.zastitu.imovno stanje. Drzave clanice priznaju da deca ometena u razvoju (ment. preduzimanje odg.pripremi za zaposljavanje.zanemarivanja ili nemarnog odnosa (sto je od posebnog znacaja za decu sa invalid.rodjenje ili 2gi status deteta ili njegovog roditelja ili zakonitog staratelja’. pravo deteta na najvisi nivo zdravst.bez cega nema soc.boju koze.vec je ovde predvidjena&pomoc koja ce detetu omoguciti efikasan pristup obrazovanju.&medicinske zastite&na rehabilitaciju.

rehabilit.njihovim pravima. ili mentalne mane.zivota. Logika njihovog postojanja redukuje socijalne probleme na nivo pojedinca.ukoliko se praktikuju. ULOGA UDRUZENJA OSI U JACANJU CIVILNOG DRUSTVA Udruzenja&organizacije lica sa fizickim&senzornim ostecenjima cine poseban segment treceg sektora u Srbiji. Udruzenja lica sa fizickim&senzornim ostecenjima spadaju u deo nevladinog sektora koji nazivamo ‘GRUPAMA ZA SAMOPOMOC’. Grupi organizacija za samopomoc pripadaju&mnoga udruzenja izbeglica&raseljenih lica.koji. Oni imaju mnogo zajednickih karakteristika sa ostalim vrstama organizacija za koje se kod nas odomacio termin ‘nevladine organizacije’ ili ‘NVO’ (‘’non govermental organization”).ove grupe su usmerene prevashodno na dobrobit sopstvenih clanova&na medjusobnu pomoc clanova. reintegraciju) OSI u drustvo. Jace od ostalih NVO. Samo ako ostvarjuju pravo na adekvatno obrazovnje&zaposljavanje OSI mogu da razviju svoje stvaralacke potencijale. Zbog toga one cesto ostaju relativno 99 .&politike zaposaljvanja OSI. Ovom konvencijom su zacrtani principi prof.potencijalima&doprinosu drustvu. Konvencije primenjuju na sve kategorije OSI. kategorija OSI (recimo invalida rada&2gih grupacija invalida). Ove grupe nastaju iz potrebe da se ljudi koji se nalaze u posebno teskim zivotnim situacijama sretnu sa 2gima koji imaju slicna iskustva. 47. Konvencije medjunarodne organizacije rada o prof.nege&milostinje.&zaposljavanju OSI Konvencija izraz ‘invalid’ definise kao lice ciji su izgledi da obezbedi odgovarajuce zaposlenje.kao&da napreduje u njemu.znatno smanjeni zbog propisno priznate fiz.rehab.samohranih majki&sl.potpomazu integraciju (tjs.drzave pre svega treba da preduzmu akcije za podizanje svesti o OSI.budu ekonomski nezavisni&aktivni subjekti u drustvu.a ne pasivni objekti tudje brige.cime se obezbedjuje da ne dodje do diskriminacije izmedju razl.potrebama.

a ukljucivanje ‘ostalih’ ili ‘2gih’ zasniva se na licnim&emotivnim vezama//pojam ‘clanstva’ je izuzetno vazan. politika&zajednickim snagama ostvati soc.a u zavisnosti od okruzenja&stepena razvoja organizacije.poznanstva mogu biti korisni. Kada su dobro odganizovane.clan je centar&smosao postojanja. se mogu podeliti na one 1) sa INTERNALIZOVANIM FOKUSOM .ovakve grupe su izuzetno povoljne za priodobijanje volontera koji brze&jasnije uocavaju rezultate svoga rada u kontaktu sa konkretnim osobama sa kojima komuniciraju&kojima pomazu.ali istovremeno&sa ciljem da se izmeni (diskriminativno) ponasanje okoline prema clanovima.a cesto je&nepozeljno.mada stalno prisustvo ljudi koji ne dele iskustvo nije nuzno.a nekada 2gom nacinu rada.znanja.obuka u zivotnim vestinama&pomoc u prezivljavanju&navikavanju na novu. za samopo.organizuju kampanje. humanitarna. Organizacije za samopomoc se osnivaju da bi promenile zivot pojedinca. bave se zastupanjem&lobiranjem.org.topla atmosfera.dodatna snaga crpi se iz saveznistva sa 2gima. U zavisnosti od usmerenja&glavnih aktivnosti grupe. onima koji su zainteresovani za resavanje problema ili cije iskustvo. njihov vid angazovanja cesto&hronoloski sledi nakon prvog&proistice iz prvog//intenzitet&znacaj clanstva labave.psihosocijalna&finansijska pomc. sa EKSTERNALIZOVANIM FOKUSOM – usmeravaju snagu na otklanjanje uzroka nepovoljne situacije.jacaju svest okruzenja o sopstvenom problemu&broju osoba koje snose posledice tog problema. integracija odredjene grupe.niz malih gestova&akcija.to je najcesce osoba koja ima ili razume (zbog neposrednog iskustva) problem zbog kog je grupa nastala. Udruzenja kombinuju ciljne grupe&nisu > iskljucivo usmerena na clanove koji imaju istu dijagnozu. Najcesce organizacije kombinuju oba nacina rada.snage usmeravaju prevashodno na pojedinacne clanove drustva&brigu za poboljsanje njihovog psihofizickog stanja.tjs.priklanjaju se nekada jednom. nastoje da dodju do sistemskog resenja. 2) 100 .zatvorene&izolovane u odnosu na ostale NVO.tesku&ponekad trajno izmenjenu situaciju cine sustinu njihovog postojanja.poboljsa soc. briga za svakog pojedinca.

penzijsko&invalidno osiguranje . Nacela uzajemnosti&solidarnosti podrazumevaju obavezu svih osiguranika na ulaganje sredstava. Sis.pri cemu se postuje&princip o nezastarevanju stecenih prava.prava na najnizu penziju&sl. Prava iz P&I osi.da se prava ostvarjuju pod istim uslovima&u istoj visini zavisno od ulaganja korisnika. OBAVEZNOST osiguranja znaci da ona nastaje od dana kada se lice zaposli. su licna&ne mogu se prenositi na 2ga lica.a da prava ostvaruju samo oni osiguranici koji ispunjavaju propisane uslove za njihovo sticanje (primena ovih nacela posebno dolazi do izrazaja u slucajevima ostvarivanja prava na porodicnu penziju. PRAVA&KORISNICI PENZIJSKOINVALIDSKOG OSIGURANJA Svrha&osnovni smisao SOCIJALNOG OSIGURANJA je obezbedjivanje soc.sto znaci da se prava u p&i osigur.).osiguranje za slucaj nezapolsenosti Osnovno polaziste sva 3 sistema je da osiguranicima ganantuju ista prava.uz postovanje odredjenih nacela utvrdjenih republickim zakonima. Obavezno osigurana lica su podeljena u 3 kategorije: 1) zaposleni 2) osiguranici samostalnih delatnosti 3) zemljoradnici 101 . sigurnosti&ocuvanje&unapredjenje zdravlja osiguranika&njihovih pororida kada su oni privremeno ili trajno spreceni da radom obezbede sebi&clanovima svoje porodice egzistenciju. osiguranja obuhvata: .sto se izrazava duzinom rada&visinom zarada.bez obzira da li ono to zeli ili ne. Osnov osiguranja cini rad osiguranika. soc. stizu&ostvaruju u zavisnosti od duzine ulaganja sredstava za ovaj vid osiguranja. Prava iz sis.zdravstveno odiguranje .pocne da obavlja samostalnu delatnost ili da se bavi poljoprivrednom delatnoscu.48. se ostvaruju na osnovu obima&duzine ulaganja. P&I osig.

pravo na raspor.pravo na rasporedjivanje.pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju . > obim&2gu vrstu prava od prava utvrdjenih Zakonom o osnovama P&I osig.pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju .pravo na novcane nadoknade u vezi koriscenja prava na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju &rasporedjivanje. [[ 11% na bruto osnovici se daje za P&I osig.PRAVA IZ P&I OSIG: 1) za slucaj starosti – pravo na starosnu penziju 2) za slucaj invalidnosti: .u skladu sa posebnim zakonom. – njime osiguranici mogu.obezb.odnosno na zaposlenje na 2gom odgovarajucem poslu sa punim radnim vremenom . posao sa punim radnim vremenom 4) za slucaj smrti – pravo na porodicnu penziju 5) za slucaj telesnog ostecenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolescu – pravo na novcanu nadoknadu za telesno ostecenje 6) pravo na novcanu nadoknadu za pomoc&negu 7) pravo na naknadu pogrebnih troskova 8) pravo na nabavku specijalnih pomagala za citanje&pisanje DOBROVOLJNO P&I OSIG.pravo na invalidsku penziju . sebi&clanovima svoje porodice.]] LICA KOJIMA SE OBEZBEDJUJU PRAVA ZA SLUCAJ INVALIDNOSTI&TELESNOG OSTECENJA: lica koja pretrpe povredu na radu ucestvujuci u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreca.na 2gim 102 .u vojnoj vezbi ili vrsenju 2gi obaveza iz oblasti odbrane zemlje. na 2gi odg.na radnom kampu ili takmicenju.odnosno zaposlenje na 2gom odgovarajucem poslu 3) za slucaj opasnosti od nastanka invalidnosti: .

poslovima&zadacima za koje je zakonom utvrdjeno da su od opsteg interesa.a najkasnije do 26.osiguranja za uvod=65. ZASTITI u okviru koje se prioritetno obezbedjuje: zdr.licima koja se nalaze na strucnom osposobljavanju.ranim otkrivanjem&lecenjem najcescih bolesti od > socijalno-medicinskog znacaja&sprovodjenje obaveznih mera kolektivne zdrav. ostecenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolescu sledecim licima: licima koja u skladu sa propisima o radnim odnosima obavljaju odredjene poslove po osnovu ugovora o volonterskom radu.godine zivota 2) zene u vezi sa planiranjem porodice.licima koja se nalaze na izdrzavanu kazne zatvora dok rade u privrednom 1ici ustanove za izdrzavanje kazne zatvora (radionice)&na 2gom radnom mestu.skolska deca&studenti do kraja propisanog redovnog skolovanja.soc.] Zdravstvena zastita se.koja uputi organizacija nadlezna za zaposljavanje. zastitom su obuhvacena: 1) deca do navrsenih 15godina zivota. Zdr. 49. Republike Srbije zasniva na PRIMARNOJ ZDR.profesionalnoj praksi ili prakticnoj nastavi.str.&tel.porodjajem&materinstvom 3) lica starija od 65 godina zivota 4) hendikepirana&invalidna lica. zastita grupacija stanovnistva izlozenih povecanom riziku oboljevanja. Pravo za slucaj inv. ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA [vidi pitanje sis.suzbijanjem.nezaposlena lica.trudnocom. zastite.prema Zakonu o zdr. zastita stanovnista u vezi sa sprecavanjem. zastie ili 2gu porodicu&korisnici pomoci ciji je hranilac na odsluzenju vojnog roka 103 .ucenicima&studentima koji se u skladu sa zakonom nalaze na obaveznom proizvodnom radu.licima koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene ili povremene poslove preko omladinske zadruge. zdr.materijalno neobezbedjena lica.dokvalifikaciji&prekvalifikaciji. PRAVA&KORISNICI U SIS. zast.korisnici stalnih novcanih pomoci&pomoci za smestaj u ustanovu soc.ugovora o dopunskom radu&ugovora o delu.

secerne bolesti.apotekarska ustanova.kod privatnih poslodavaca.neukazivanje na posledice u slucaju odbijanja lecenja&neupoznavanje sa dokumentacijom o zdr.zavod za zastitu zdravlja.cerebralne paralize.progresivnih neuro-misicnih oboljenja.vlasnike radnji.malignih bolesti.klinika.nezaposlene (privremeno)&dok ostvaruju pravo na novcanu nadoknadu . ustanova ako ne pruzi zdrav.izabrana&imenovana lica.lica zaposlena u preduzecima&ustanovama u zemlji&na radu u nasim preduzecima&predstvnistvima u inostranstvu.] Krug korisnika OBAVEZNOG OSIGURANJA obuhvata : .lica koja samostalno obavljaju privrednu&2gu delatnost .zaposlene kod stranih poslodavaca u zemlji.zemljoradnike koji se bave poljoprivredom (ako nisu zaposleni) .reduzeca. zastite Sredstva za ostvarivanje se obezbedjuju iz budzeta Republike Srbije.bolnica. [Postoji 11 vrsta zdrav.koronarno&cerebralno vaskularne bolesti. 3 odredbe koje se odnose na zabranu intervencije bez pristanka pacijenta.klinicko-bolnicki centar.hronicne bubrezne insuficijencije&2ge bolesti&povrede u vezi sa pruzanjem usluge zdr.reumatske groznice.strane drzavljane koji rade na teritoriji RS (u skladu sa medjunarodnim ugovorima&poslebnim ugovorima) Osnovna PRAVA iz zdrav.ustanova: dom zdravlja.multipla skleroze.svestenike&verske sluzbenike .odnosno osnivace .institut.5) 2ga lica od zaraznih boelsti.apoteka.dusevnih bolesti&poremecaja.hemofilije.zdravstveni centar.penzionere .kojima podleze&zdrav. stanju su podlozne kaznenim merama.kod privatnih poslodavaca u zemlji. osiguranja: 1) ZDRAVSTVENA ZASTITA 2) NAKNADA ZA VREME PRIVREMENE SPRECENOSTI ZA RAD (BOLOVANJE) 104 .ako za taj rad primaju platu .zavod.hipertenzije. zastitu u okviru svoje delatnosti ili ne uputi pacijenta u2gu odgovarajucu ustanovu.klinicki centar.

pomocni materijal koji sluzi za primenu lekova&sanitetski materijal potreban za lecenje .odnosno osnivaci radnji ako u njima obavljaju odr.lecenje obolelih&povredjenih&2ge vrste med. Za prvih 60 dana sprecenosti za rad isplatu naknade 105 .ortopedska&2ga pomagala.izolovani kao kliconose ili zbog pojave zaraze u njihovoj okolini.osnosno dok boravi kao pratilac u stacionaru.prevenciju&lecenje bolesti usta&zuba .lekarske preglede&2ge vrste med. stanja . poslove&lica koja obavljaju samostalne delatnosti&verski sluzbenici.lekove. osiguranicima obuhvata: . stanja.ZASTITE 4) NAKNADA POGREBNIH TROSKOVA 1) ZDRAVSTVENA ZASTITA koja se obezb.vlasnici. ispitivanja.odnosno sprecavanje.pomocne sanitetne sprave. pomoci .proteze.suzbijanje&rano otkrivanje bolesti&2gih poremecaja zdravlja .medicinske mere&postupke za unapredjenje zdrav. Naknada zarade pripada&licima na izdrzavanju kazne zatvora. ustanovi&obaveznog lecenja alkoholicara&narkomana. Osnov na naknadu zarade zaposlenog ostvarene u mesecu koji prethodi sprecenosti za rad. pomoci radi utvrdjivanja. rehabilitaciju u ambulantno-poliklinickim&stacionarnim ustanovama .pod uslovom da su: usled bolesti ili povrede privremeno spreceni za rad.somatoprotetsku pomoc&stomatoloske materijale 2) NAKNADU ZARADE usled bolesti mogu ostvariri zaposleni.spreceni za rad usled med.odredjeni da neguju obolelog clana uze porodice pod odredjenim uslovima.licima prema kojima se sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenje u zdrav. IZNOS nadoknade utvrdjuje se u visino od 70100% od osnova.spreceni da rade zbog dobrovoljnog davanja tkiva ili organa. obaveznim zdrav.pracenja&proveravanja zdrav.3) NAKNADA PUTNIH TROSKOVA U VEZI SA KORISCENJEM ZDRAV.med.odredjeni za pratioca bolesnika upucenog na lecenje ili lekarski pregled na 2go mesto.

s tim da su izuzetak lica upucena na hemodijalizu koja imaju pravo na naknadu troskova prevoza bez obzira na udaljenost zdrav. zemljoradnika po osnovu katastarskog prihoda&2gih osiguranika.kao&pratiocu u slucaju potrebe za njegovim angazovanjem.a posle tog roka Zavod za zdrav. SREDSTVA za finansiranje zdrav. zastite ili radi ocene privremene sprecenosti za rad (uslov je najmanje 30km. 4) NAKNADA POGREBNIH TROSKOVA u slucaju smrti osiguranika pripada clanovima porodice ili licu koje izvrsi sahranu.obezbedjuje poslodavac iz svojih sredstava. Potrebno je obezbediti fizicku&efektivnu dostupnost. kategorijama OSI&nacin ostvarivanja prava na specificna pomagala za korekciju&kompenzaciju treba utvrdjivati od strane republicke vlade. ustanove ili nadlezne lekarske komisije upucen ili pozvan u 2go mesto radi ostvarivanja zdrav. osiguranje. zastite obezb.ali ne moze biti niza od 50% ili veca od 75% od prosecne zarade zaposlenih u Republici.15%).pregledi.kao& < broj pacijenata po zaposlenom lekatu. zastite&u okviru zdrav. osiguranja obezbedjuju se doprinosom osiguranika&poslodavaca od bruto zarada (6. 106 . Visina nadoknade iznosti 70% prosecne mesecne zarade u opstini u pretposlednjem mesecu. ustanoce od mesta stanovanja). 3) NAKNADA TROSKOVA PREVOZA u vezi sa koriscenjem zdrav. OSI U SISTEMU ZDRAVSTVENE ZASTITE Zakonom treba urediti da se OSI pruze besplatna medicinska pomoc. pomoci razl. se osiguranicima&clanovima njihovih porodica. Medicinsko lecenje treba sprovoditi u okviru opsteg programa zdra. osiguranja. Ovo pravo pripada osiguraniku u slucaju kada je od izabranog lekara zdrav. Nacin pruzanja med. 50.lekovi.stacionarno lecenje.

Troskovi zdrav.naknada za ishranu&smestaj za vreme putovanja&boravka u 2gom mestu po pozivu nadleznih organa .licna invalidnina .narocito ako zive u seoskim naseljima. 51.a osim civ. Rata. sluzbe. Karakteristicno je da u nasoj zemlji nedostaju servisi za opravku tehnickih pomagala neophodnih za kvalitetniji zivot OSI. Osobe sa motornim poremecajima imaju velike probleme u efekrivnoj dostupnosti zdrav. probleme koji se mogu javiti kod OSI. usluga je izuzetno malo. zastite su veliki (6x > .rehabilitaciji ili pomoci u kuci.kao&za one koji nisu zaposleni.&soc. Inv. zastita&novcane naknade uvezi sa ostvarenjem iste . 52. SREDSTVA za ostvarivanje prava civilnih OSI rata obezb.inv. se u budzetu RSrbije.mesecno novcano primanje .rata&clanovi porodica civilnih zrtava rata.ortopedski dodatak . PRAVA VOJNIH INVALIDA&USLOVI ZA NJIHOVO OSTVARIVANJE 107 .uz znacajna placanja ‘iz dzepa’)msto takodje umanjuje dostupnost.Imajuci u vidu zdrav. PRAVA CIVILNIH INVALIDA RATA Regulisana su Zakonom opravima civ.naknada pogrebnih troskova.zdr.dodatak za negu&pomoc 2gog lica .inv. PRAVA: .koriscenje zdrav. Dostupnost je izrazito mala za osobe sa nizim obrazovanjem.narocito kada se radi o kucnim posetama.rata prava po ovom osnovu mogu koristiti&clanovi porodica civ.besplatna&povlascena voznja .

] 53. soc.vojna lica sa invliditetom. POTREBE od uticaja na primenu odgovarajucih zakonskih normi u cilju ostvarenja odgovarajuceg prava iz sis....zastite 5) ortopedska&2ga pomagala 6) besplatna&povlascena voznja 7) naknada za ishranu&smestaj za vreme putovanja&boravka u 2gom mestu 8) pravo na putnicko&motorno vozilo 9) naknada za vreme nezaposlenosti 10) banjsko&klimatsko lecenje SREDSTVA za ostvarivanje&koriscenje prava-budzet RS.vojni invalidi se razvrstavaju u 10 grupa vojnog invaliditeta: lica sa 100% invaliditeta kojima je za redovan zivot potrebna pomoc&nega 2gog lica. lica sa 100% invaliditeta. OSNOVNA PRAVA U SISTEMU SOCIJALNE ZASTITE OSI Zakon o soc. lica sa 30% inval. lica sa 90 % invl.zast. lica sa 20 % invaliditeta..ta se podela vrsi po kritetijumima koji se onose na VRSTU STANJA SOC. sigurnosti gradjana je primarni propis za uredjenje oblasti soc. [Dopunsku zastitu obezbedjuju 1ice lokalne samouprave. Osnovna prava vojnih invalida. zastite.Prava imaju borci. lica sa 80% inval. lica sa 50% inval.te ako se moze govoriti o nekoj podeli gradjana u smislu ovog Zakona. lica sa 40% inval. lica sa 70% inv.porodice palih boraca&clanovi porodica vojnih invalida. Zakon se odnosi na sve gradjene R. zastite.zastiti&obezbedjivanju soc. lica sa 60% inval..&2ga prava u vezi sa ostvarivanjem zdr..koje obuhvata razlicitim pravima iz oblasti soc.clanova porodica palih boraca&clanova porodica vojnih invalida: 1) licna invalidnina 2) dodatak za negu&pomoc 3) ortopedski dodatak 4) zdrav. zastite.. Podela prava s obzirom da li se radi o: 108 .Srbije. Prema proceni invaliditeta.

za njegovo koriscenje potrebno je ispuniti odredjene uslove.dete sa teskim telesnim smetnjama urazvoju stepena umerene. pravo na smestaj u 2gu porodicu.multipla skleroza&ostale urodjene&stecene telesne smetnje). Dodatak za negu&pomoc 2gog lica: ima lice kome je zbog prirode&tezine stanja.ostvaruje se na osnuvu propisa o P&I osig.kvadriplegija.lice ometeno u MR).povrede ili bolesti neophodna pomoc&nega radi zadovoljavanja osnovnix zivotnih potreba. Licima sa invalid.glupo.plegija.a) pravima koja pored ostalih lica mogu koristiti&OSI: pravo na materijalno obezbedjenje.dete obolelo od autizma.s obzirom na okolnosti slucaja&ukupne licne&okolinske faktore.dete obolelo od autizma.otprema korisnika za smestaj uustanovu soc.paraplegija.tesko hronicno obolelo lice. ometenosti.dete ometeno u razvoju (mentalnom ili telesnom)&dete obolelo od autizma. zastite&moze ga ostvariti: dete bez roditeljskog staranja. pomoc ukuci.jednokratna pomoc i b) pravima koja s obzirom na svoju prirodu mogu ostvariti samo OSI: dodatak za negu&pomoc 2gog lica. Zakonom je definisano sta se smatra detetom ometenim u razvoju: slepo dete. ponasanju.t&t ometenosti.pomoc za osposobljavanje za rad.dete visestruko ometeno u razvoju. ekskluzivno pravo lica sa invaliditetom.odraslo lice sa invaliditetom (telesnim&culnim ostecenjima.dete sa teskim telesnim smetnjama u razovju (paraliza. 109 . potrebe kojima je.pravo na smestaj u ustanovu soc. zastite ili u 2gu porodicu.cerebralna paraliza.ovo pravo najcelishodniji oblik soc.distrofija.penzioner&2go staro lice.dnevni boravak.. zastite.dete sa smetnjama u telesnom razvoju.nazivaju se: dete ometeno u razvoju (stepena umerene. ima za cilj dosezanje nivoa socijalne sigurnosti pojedinca ili porodice. zastite&2gu porodicu: kao oblik soc.zastite lica ustanju soc. Pravo na materijalno obezbedjenje: pravo koje nije ekskluzivno pravo OSI.dete sa poremecajima u drust.odraslo lice ometeno u MR.teske&teze ment.dete visestruko ometeno u razvoju 9sa 2 ili > ometenosti).u smislu ovog Zakona. Pravo na smestaj u ustanovu soc.lice koje se nadje u skitnji ili 2go lice kome je iz 2gih razloga potrebno privremeno zbrinjavanje&nadzor.trudnica&samohrana majka sa detetom do 9 meseci zivota deteta (sa potrebom za privremenim zbrinjavanjem).odraslo lice s atelesnim&culnim ostecenjima.

pa za razliku od tih prava.razvojem&stavljanjem u fju preostalih sposobnosti OSI.Pravo na pomoc za osposobljavanje za rad: naj> utice na omogucavanje soc.svrsi. Sva pomenuta prava koja OSI mogu otvarivati usoc.decom na duzem bolnickom lecenju&decom iz soc.naknade troskova prevoza&naknade troskova osposobljavanja.pomoc porodici u ostvarivanju njene reproduktivne. zastiti.ovo pravo ide za isticanjem. Tako definisan sis.pravu deteta na uslove zivota koji omogucavaju njegov pravilan psihofizicki razvoj&obavezi drzave da im to omoguci (Zakon odrustvenoj brizi o deci).patricipacije OSI.naknade troskova smestaja.decom sa smetnjama u razvoju.mogu osposobiti za odredjeni rad.dr. POJAM&CILJEVI DRUSTVENE BRIGE O DECI Sistem drustvene brige o deci zasniva se na pravu&duznosti roditelja da se staraju o podizanju&vaspitanju svoje dece.predstavljaju ‘zastitnicka prava’ po svojoj koncepciji. Ovo pravo imaju deca&omladina ometena u razvoju&odrasla inval.sportske&stvaralacke aktivnosti .ne bi li se zaxvaljujuci tome ova lica sto > osposobila za samostalan (ili sto samostalniji) zivot koji ih nece iskljucivo gurati na pojilista drust.odmor&rekreaciju decem . brige o pojedincu u stanju soc.cilju. ugrozenih porodica . lica koja se.brige o deci trebalo bi da omoguci: . potrebe.isticu zainteresovanost drustva da se prema OSI ophodi kao prema nesposobnim osobama kojima je potrebna pomoc da bi funkcionisala uokviru svojih nemogucnosti ili preostavlih mogucnosti.prema psihofizickim sposobnostima&godinama zivota.odgovarajucu sadrzinu rada sa decom bez roditeljskog staranja.vaspitne&ekonomske fje .stvaranje osnovnih uslova za priblizno ujednacavanje nivoa razvojnih potreba dece .sa primesama altruizma.zastitne.posebnu zastitu 3eg deteta u porodicama sa 3je dece 110 . Ovo pravo se ostvaruje u vidu: upucivanja na osposobljavanje.materijalnog obezbedjenja.a to pravo ne mogu da ostvare po 2gom pravnom osnovu.predskolsko vaspitanje&obrazovanja .kulturne. 54.

.55. duzina porodiljskog odsustva 12 meseci za 1. vezuje se za materijalni census&broj dece&isplacuje se za prvo 3je dece pod odredjenim materijalnim uslovima.&9 meseci za 4o&svako naredno.do 3 godine starosti deteta. novcani iznos ovog prava je 30% od prosecne zarade po zaposlenom u privredi RS u trajanju od godinu dana od rodjenja deteta//pomoc za opremu novorodjencata se isplacuje kao jednokratna novcana pomoc u visini prosecne mesecne zarade u RS.ako mu je iz zdrav.u trajanju od godinu dana za prvo&drugo dete.DODATAK NA DECU – veoma znacajno pravo u sis. brige o deci. majka ima pravo da posle isteka porodiljskog odsustva radi sa polovinom radnog vremena.a za 3e dete uporodici sa 3je dece&decom sa smetnjama u razvoju nezavisno od toga.moze se produziti&do 5 godina starosti deteta. PRAVA U SISTEMU DRUSTVENE BRIGE O DECI Obuhvata sledeca prava&mere materijalne pomoci porodicama: .&2. godine zivota&automatski pripada porodicama koje ostvaruju pravo na materijalno obezbedjenje. razloga potrebna nega majke.a uslucajevima postojanja tezih oboljenja kod dece.dok je isplata za 4o dete predvidjena samo u onim opstinama koje imaju negativnu stopu prirodnog prirastaja .24 za 3e&9 meseci za 4o&svako naredno. dete. 111 .MATERINSKI DODATAK. drustv.PRAVO NA NADOKNADU ZA VREME PORODILJSKOG ILI PRODUZENOG PORODILJSKOG ODSUSTVA ZAPOSLENOG RODITELJA&ODSUSTVA SA RADA USVOJIOCA RADI NEGE DETETA . ostvaruje se do 19.imaju ga sve porodilje koje nisu zasnovale radni odnos u trajanju od godinu dana od rodjenja deteta&to za 3je dece.a u opstinama sa negativnom stopom prirodnog prirastaja stanovnistva&za 4o dete. 2 godine za trece dete.ukljucujuci&POMOC ZA OPREMU NOVORODJENCADI – ostvaruju ga porodilje koje nisu u radnom odnosu. ovo pravo ima svaka majka za prvo troje dece uporodici.

PREDSKOL.BORAVAK.zdrav. . POJAM DOSTUPNOSTI podrazumeva 3 osnovna koncepta: . USTANOVAMA ODMORA&REKREACIJE 56. UTICAJ DOSTUPNOSTI INSTITUCIJA NA KVALITET ZIVOTA OSI Prema procenama SZO od ukupnoj broja OSI u svetskoj populaciji (500 miliona). STAROSTI U DECIJEM ODMARALISTU .kao sto su geograf.sestara)&2gih resursa (bolesnicki kreveti) u odnosu na populaciju koja zivi sa invaliditetom.FIZICKU DOSTUPNOST koja se procenjuje indikatorima geografske distribucije sluzbi koje pruzaju usluge OSI. ili 112 . VASP.REGRESIRANJE TROSKOVA BORAVKA DECE U PRESKOL. Smatra se da je dostupnost ovih sluzbi jedan od najboljih kritetijuma koji odredjuju ne samo zdrav. ustanova (spec.DECU SA SMETNJAMA URAZVOJU&DECU NA DUZEM BOLNICKOM LECENJU . koji poxadjaju spec. institucija.VO PROGRAM UGODINI PRED POLAZAK U SKOLU (3H DNEVNO) .KORISCENJE koje se najcesce procenjuje indikatorima vezanim za udeo ucenika sa invalid.vec&kvalitet zivota&satisfakciju OSI. sluzbe. DETE – u opstinama sa negativnim prirodnim prirastajem stanovnistva . skola&zavoda. stanje.80% zivi uzemljama u razvoju u kojima su samo za 1-2% osoba dostupne neophodne zdrav.PREDSKOLSKO VASPITANJE&OBRAZOVANJE ZA DECU BEZ RODITELJSKOG STARANJA.ZASTITU DECE PREDSKOLSKOG UZRASTA&BORAVAK DECE OSNOVNOSKOLSKOG UZRASTA DO 10god. .NAKNADU TROSKOVA BORAVKA U PREDSKOLSKOJ USTANOVI ZA 3.&OBRAZOVANJE&PREVENTIVNU ZDRAV.rehabilitacionih cenatra).ODMOR&REKREACIJU DECE DO 15god. distrib.distribucija profesionalnih kadrova (nastavnikalekara..

zastite su daleko > nego za prosecnu populaciju. status&cini ugled osobe.udeo lica sa invaliditetom koja traze zaposlenje. transportne&sluzbe za razonodu.prilagodjena OSI po fizickim karakteristikama objekta ili duzini radnog vremena.neobavestenost o mogucnostima koriscenja. u obaveznom skolovanju.nego&usled cinjenice da se u savremenim drustvima rad visoko vrednuje. zastite. zastite-prisutan je. cesto moraju dugo da putuju iz ruralnih predela.buduci da fizicka dostupnost ne mora da podrazumeva istovrermeno&efektivnu zbog brojnih&razlicitih barijera koje ove osobe onemogucavaju da koriste institucije za podrsku. OSI je znacajno smanjena mogucnost zaposljavanja.vanbolnickih usluga ili usluga trajnog smestaja po glavi za ovu populaciju.sestara.2ge skole.lokaciju – udaljenost institucije. U mnogim zemljama nedostaju odgovarajuca radna mesta. znacajne su varijacije udostupnosti&kvalitetu zdrav. Slicna je situacija&kada je rec o obrazovanju: izuzetno je nizak udeo dece sa inval.sto dodatno smanjuje njihov kvalitet zivota.vreme cekanja. Niska dostupnost je karakteristicna&za ostale javne sluzbe nro. ZA UNAPREDJENJE institucionalnih okruzenja neophodne su intervencije zasnovane na zajednici&participaciji OSI u njihovom dizajniranju.pored lekara opste prakse.troskove.ortopeda.veliki broj med.cak&kada su one fiizcki dostupne (barijere ukljucuju arhitektonske barijere.EFEKTIVNU DOSTUPNOST koja je narocito znacajna&cesto ogranicena u popuaciji OSI.predrasude.dok fizijatara. Sto se tice zdrav.tako da ljudi sa inv. DRUSTVENI ZNACAJ SKOLOVANJA&OBRAZOVANJA OSI 113 .psihologa ima daleko < &najcesce u urbanism centrima. .a&troskovi zdr. 57.ponasanje sluzbenika koji bi trebalo da pruze podrsku) Mnogi ljudi koji su prinudjeni da zive sa invaliditetom su sistematski iskljuceni iz brojnih zivotnih oblasti.ne samo jer nemaju osnovne izvore materijalnih resursa.jer brojne barijere ometaju ili potpuno onemogucavaju njihovo koriscenje.prisutan je&otpor da se sredina prilagodi potrebama OSI.definise soc.pokazateljima xospitalizacije.

te su cesto osudjene na ulogu pasivnog objekta drustvene brige. Od najranijeg doba sve OSI se izdvajaju.za koje se vrsi prilagodjavanje nastavnih sadrzaja&motora izvodjenja nastave njihovim sposobnostima&mogucnostima. Obavezno osmogodisnje skolovanje kod nas obuhvata svu decu od 7-15 godina.Karakter rada se menja danas zbog ubrzanog razvoja nauke&tehnologije.dece. deca mogu uspesno skolovati&osposobiti za zivot&rad u drustvu.veka manja se stav drustva&drzave u pogledu humanizacije potreba za organizovanim institucionalnim vaspitanjem&obrazovanjem hend.nezavisnost . polovini 19. Drustveni znacaj skolovanja: .licnu satisfakciju 58.nastave&skolske organizacije. rehabilitacija . 114 . Sve je kompjuterizovano a obrazovanje je u resursima broj 1.materijalna sigurnost .samo po sebi znacajno smanjuje sanse OSI za sticanje redovnog srednjeg&visokog obrazovanja.zaposlenost .razvoja probrama.prof.tako da raditi na komplikovanim softverima a biti neobrazovan nije moguce.ukljucujuci& OSI. dece&omladine. Obrazovanje OSI u specijalnim. Do tada je postojalo pojedinacno angazovanje pedagoga koji su se bavili v&o hend.segregiranim skolama.korisni clanovi drustva a samim tim sticu i . RAZVOJNI PUT SPECIJALNOG SKOLSTVA U SRBIJI DO II SVETSKOG RATA U 2. Edukacija OSI treba da bude deo nacionalnog planiranja u oblasti obrazovanja. Rezultati njihovog delovanja&truda imali su veliki znacaj za buducnost te dece jer je relativno brzo dokazano da se&hend.nemaju dovoljno uslova za dalje obrazovanje koje bi ih kasnije ucinilo konkurentima pri zaposljavanju.samostalnost.

a oko 40 invalida polagalo je&polozilo ispit iz ucenja fr. Srpski ratni invalidi leceni su&skolovani u Grckoj&Francuskoj. Iste godine je u Beogradu otvorena skola za gluvonemu decu koju je osnovalo Drustvo ‘Kralj Decanski’ radi svestranog staranja o gluvonemoj deci.pa su otvarani PRIVATNI ZAVODI&PRIVATNE SKOLE.racun. Nastavni kadar koji se bavio v&o h. RADIVOJE POPOVIC je vec 1885. Po zavrsetki I svetskog rata.dece uglavnom je skolovan u Becu. Nesto kasnije nastaju zavodi&skole koje su se bavile v&o h. u Beogradu otvorio privatnu skolu za v&obucavanje gluvoneme dece&omladine. Na ostrvu Krf u vojnom logoru invalidkog odreda srpske vojske otvorena je skola za opismenjavanje&skolovanje srpskih ratnih invalida uz pomoc srpske Vlade&tadasnjeg ministra prosvete Kraljevine Srbije Ljude Davidovica.Engleska. JOVAN BOLJARIC je 1894.skolstva bio je osujecen izbijanjem I svetskog rata.a nesto kasnije su otvarane SKOLE POD PATRONATOM DRZAVE. Razvoj spec.dok je 2 godine kasnije za istu populaciju VELJKO RAMADANOVIC otvorio prvi privatni zavod u Pozarevcu.prvo u Evropi (u kojoj je takvo skolovanje vec bilo tradicionalno: Francuska.).ukinuta posle 20 dana postojanja.zemljopis&higijena. Nastava je obuhvatala sledece predmete: pismenost. jezika.dece raznih vrsta ometenosti.decu.Pouceni takvim iskustvo javilo se > interesovanje pedagoga za ovakav rad. javljaju se pedagozi entuzijasti u Srbiji koji su pojedinacno ucili > broj gluvonemih da pisu. Popovic je napustio Beograd&otisao u Sremsku Mitrovicu u kojoj je naredne godine otvorio privatni zavod za gluvonemu decu u kome su se ona skolovala&prof. veka pojavili su se prvi privatni zavodi&privatne skole za h.dece u E.godine gluvonemi decaci poxadjali redovne skole zajendno sa decom redovne populacije.Pragu&Berlinu jer su univerziteti u tim gradovima dostizali najvisi nivo tadasnje nauke&prakse u svetu. Zanimljiv je podatak da su u Srbiji 1890.narocito na podrucju specijalne pedagogije.u skladu sa napretkom nauke&drustva nastaju krupne promene u sprovodjenju sistemskog&organizovanog 115 .nauka xriscanska. osposobljavala na maternjem tjs. Pri kraju 19. Sve ispite polozilo je preko 300 srpskih invalida&rekonvalescenata.nazalost.. Skoro istovemeno sa razvojem v&o h. Ovakav ‘intergativni’ vid obrazovanja h.god.racunaju&komuniciraj usa cujucom populacijom.dee je bio prihvacen kao human&vrlo koristan za h.istorija.decu tek narednog veka u svetu.Holandija. srpskom jeziku.godine otvorio privatnu skolu za gluvonemu decu koja je.

=ost prava svih ljudskih bica na zadovoljavanje osnovnih potreba materijalne&nemater. prirode.jer strucnjaci nisu bili zadovoljni da 116 .pri cemu nasa zemlja nije zaostajala. Sve ovo je doprinelo nastanku promena drustv.postizani su znacajni rezultati na podrucjima nauke.kao posledica razvijanja pegadogije&spec. Uspesan napredak spec.rata pocela je naglo da se razvija humanizacija drustva&drustv.ali je nakon njegovog okoncanja ovom xumanom zadatku ponovo obracena izuzetna paznja.skolovanja OSI: mnoge zemlje preuzele su pogodne aktivnosti radi donosenja povoljnijih mera soc.ostvarenje soc.elementarno obrazovanje treba da bude obavezno. SPECIJALNO SKOLSTVO POSLE II SVETSKOG RATA Posle II sv. pedagogije&defektologije tog vremena. osnovno. Dolazi do razvoja spec.otvaraju se privatne&drzavne skole.kulturnih&2gih dostignuca medju zemljama.strucnih.dolazi do demokratizacije odnosa medju ljudima. osposobljavanje imaju svi pripadnici mladih generacija. Na ove promene imalo je uticaj&insistiranje UN da prava na vaspitanje.materijalnotexnickih.usavrsavanja razmene naucnih. odnosa prema OSI u pogledu zadovoljoavanja njihovih zivotnih potreba da normalno zive&rade u drustv.jer su se otvarale skole pod patronatom drzave&radilo se na obrazovnjau strucnog kadra radi vodjenja nastave na osnovu savremenijih dostignuca spec.dece. politike&prosvetnog zakonodavstva radi boljeg organizovanja&napredka institucionalnog obrazovanja h. Sredinom 20-ix godina je osnovan prvi tecaj za ucitelje buduce vaspitace h. Vidan napredak u medjunarodnim odnosima postignut je propagiranjem prava coveka&gradjanina: ravnopravnost svih ljudi bez obzira na pol. skolstva koji je doprinosio usavrsavanju v&o OSI.nacionalnu&versku opredeljenost. 59. sigurnosti svih gradjana u skladu sa ekonomskih mogucnostima datog drustva.obrazovanje. pedagogije&skolovanja zaustvljen je nedacama koje je doneo II svetski rat. zajednici u svojstvu njenih punopravnih clanova.rasu. Traga se za novim nacinima o&v h.dece&omladine. pedagogije.pretezno prema vrstama hendikepa.prof.texnike&texnologije.dece&omladine.odnosa.

U ISTOM RAZREDU Svaki od pomenutih nacina skolovanja ima svoje opravdanje u pogledu prihvatanja. Spec.SPECIJALNE (POSEBNE) SKOLE (najvise im se zamera segregacija) .se u skolama primenjuje samo skraceni program redovne skole. Takodje. OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENIH MODELA OBRAZOVANJA Na osnovu literature utvrdjeno je da u savremenom svetu u najvecem broju zemalja postoje TRI MODELA obrazovanja OSI: .POSEBNA ODELJENJA ZA OSI U REDOVNIM SKOLAMA .koje ce odgovarati spec.dece u redovne skole obavlja se na dva nacina: stvaranje posebnih odeljenja za h. INTEGRACIJA h.deteta preporuciti koji nacin skolovanja je za konkretno dete najbolji.ucenikom.ucenike u redovnim skolama (razred koji poxadjaju deca iste vrste ometenosti) strucnjaci ukazuju na 117 .dece&omladine. skoli se postavljaju zadaci pozitivnog stvaralastva.koji bi bili u skladu sa opstom humanizacijom odnosa u drustvu.kao&misljenje psihologa o osobinama&sklonostima h.a odluku o tome koji ce se od njih primeniti tokom osnovnog obrazovanja deteta treba prepustiti strucnjacima koji ce na osnovu uticajnijih cinjenica. potrebama njenih vaspitanika. Da bi jedan ili 2gi nacin integracije bio uspesan potrebne su razne PRIPREMA koje znatno povecavaju troskove skolovanja mladih. 60.deteta& sve ove podatke uzeti u obzir prilikom uklapanja deteta u vrsnjacku grupu.izgradnja sopstvenih formi rada.ucenika u odeljenja sa nehendikepiranom vrsnjacima. Kada je rec o posebnim odeljenjima za h.kao&utvrdjivanje kakvu ulogu ima svaki pojedinac koji ucestvuje u procesu njegovog obrazovanja. Neophodne su&pripreme&upoznavanje svih osoba koje ce stalno dolaziti u vezu sa h.karakteristika&mogucnosti svakog hend.najprikladniji&najkorisniji.ucenike u redovnim skolama&ntegracija h. Tokom 60-ih godina radi se na osavremenjavanju pedagogije&nacina skolovanja h.NASTAVA U REDOVNOJ SKOLI U KOJOJ JE IZVRSENA INTEGRACIJA OSI SA NEHENDIKEPIRANOM VECINOM.treba prethodno pribaviti podatke od odgovarajucih specijalista o stanju hendikepa konkretne dece.

Iskustva su takodje pozitivna. ucenika.fizickog&muzickog obrazovanja. koji su u detinjstvu bili u drustvu sa hend. Neh. Integrisani vid skolovanja podrzava se&zbog toga sto pruza stvarne mogucnosti h.dece.ukljucujuci&prakticno izvodjenje radnih postupaka.predstavlja > < primetnu smetnju. 1) kada je rec o h.zelela su da se prikazu svojim znanjem pred svojim nehend.vrsnjacima.oni su se trudili da nadoknade svoj nedostatak na taj nacin sto su nastojala da postignu sto bolje rezultate u onim aktivnostima&radu gde su mogli da se iskazu kao =i. Drugi vid integracije h. H. > su ucila kod kuce.postignute povoljne rezultate prilikom integracije ove dece u sredinu nehend. &ovom nacinu integracije treba da prethodi posebna procena defektologa.cak&bolji od svojih neh.psihologa&ostalih strucnjaka o sposobnostima&mogucnostima h.podsticali ih da pravilno resavaju postavljene zadatke.slabost.s obzirom na neospornu cinjenicu da defekt. vrsnjacima.odnosno nedostatak.pokazala su se 2struko korisnim.integrisanim u redovne razrede sa nehen.dece (po jedno ili >) u redovna odeljenja sa neh. Posle ovakvog nacina skolovanja h. 118 . 2) neh. vodila > racuna o svom izgledu&ponasanju. To se dogadjalo spontano.dece da savlada barijere koje se mogu pojaviti tokom poxadjanja nastave.ogranicenje ili nesto sto otezava razvoj organizma&kao takav stimulise pojacano. vrsnjacima&da im se dopadnu. U posebnim odeljenjima h. vrsnjacima pokazuju > spremnost&umesnost da ih prihvate u svakodnevnom zivotu&radnoj sredini kao sebi ravnim partnerima. ucenici su vecinom prihvatali svoje h. Iskustva stecena ovakvim nacinom skolovanja koji je nazvan 'integrisani nacin skolovanja' h.osobe mnogo lakse ostvaruju integraciju u drustvo jer su naviknute na ponasanja&zahteve neh.bez laznog milosrdja im pomagali da se snadju u novoj sredini.savladjivanja&reporodukovanja gradiva predvidjenog za sve ucenike.ucenicima.provodili sa njima slobodno vreme izmedju casova u druzenju&igri.ucenici se nalaze pod stalim nadzorom strucnjaka za v&o&od njih treba da sticu znanja predvidjena programom nastave. Zavisno od vrste hendikepa poxadjaju zajednicku nastavu&casove likovnog.deci da se postepeno navikavaju&prihvate rezim neh.saradnicima ili bracnim drugovima.drugova.&da normalno nastave da zive&rade&kada napuste skolu.dece u redovne skole podrazumeva ukljucivanje h.deca prihvataju ovakav nacin skolovanja – stekla su bolje radne navike& > odgovornost prema skolskim obavezama.intenzivno napredovanje.vrsnjake.

'ksena'='poklon').bolesnih. imanju. U Vizantiji su ta prixvatilista dozivljavali kao poklone ('grc.u prvo vreme pokrenuto je od strane&u sklopu xrisc.&sirenjem xris.mada su oni koji su mogli da rade ucestvovali&davali veliki doprinos svojim radom. OSI su prema preostalim mogucnostima osposobljavane da rade razne poslove&zanate. Ostarivanje medj. zastite svih sestara&brace po Bogu.bolesnim&OSI.xranu&odecu svima. je rad isticalo kao najlepsu vrlinu coveka.veroispovesti nastaje znatno povoljnije vreme za opstanak.tjs.radili&stvarali materijalna dobra koja su zatima zajednicki koristili. &posle podele xriscanstva Crkva je nastalavila sa ovakvim aktivnostima.dok su pojedini ucestvovali u odrzavanju reda&cistoce na crkv. Pri manastirima su osnivane 'KSENODOHIJE' ..pomenuta sredstva koriscena su u crkvama&manastirima. sklonista.a u Srbiji su ih nazivali NEMOCNICE. RAZVOJNI PUT OSPOSOBLJAVANJA ZA RAD OSI Sa pojavom xrisc. &pored znatnih sredstava koje su vernici davali Crkva nije bila u stanju da pruzi pomoc. Pojedine OSI koje su umele da lepo pisu&crtaju su se bavile prepisivanjem crkvenih spisa&knjiga.POKOJISHTA.iznemoglih&ubogih bio je velik imajuci u vidu posledice ratnih sukoba&epidemija zaraznix bolesti koje su xarale Evropom. Polazeci od ranoxriscanskog ucenja pravoslavna crkva je ostala dosledna stanovistvu&propovedanju da je milosrdje duznost vernika&trazila je od njih da ispoljavaju milosrdje prema ubogim. priznato od strane drzave u svojstvu zvanicne religije.xriscani su razvijali odnose medjusobne solidarnosti&uzajamnosti kakvi nastaju u drustv.a nerad&lenjosti osnaceni su kao veliki poroci.Sava videvsi takve ustanove putujuci po Vizantiji.STRANOPRIJEMNICE (prihvatilista tudjinaca). Zbog cestih&nemilosrdnih progona. opstina u koje su vernici unosili pretezni deo ili svu svoju imovinu. grupama ciji je opstanak moguc samo u uslovima cvrste medjusobne poveznosti jedinki. Mnogi su se bavili poljoprivrednom proizvodnjom na crkvenim imanjima.medju kojima su bile&OSI.2gi su skupljali priloge vernika.tjs. Broj hend. Njihovom osnivanju u srednjevekovnoj Srbiji mnogo je doprineo&Sv.zivot&rad OSI. U azilima pri crkvama&manastirima bilo je za sve one koji su mogli da se nauce nekom radu organizovano odgovarajuce osposobljavanje. Xrisc.stiteci se uzajamno. Kada je xr. U AZILIMA koji su uz njih osnovali.61.prilikom priprema sluzbe&tokom bogosluzenja.utociste.lecenje.u okviru kojix su ziveli. U njima su 119 .

vocarstvu..sumskih plodova.ravnopravnost svih ljudi).koje su bile izazvane opstim promenama u drustvu (gradjansko drustvo proklamuje osnovna nacela prava coveka&gradjanina na slobodu. zavisili su od znanja. 'uboznice' u kojima su ziveli&radili. Uslovi zivota su u uboz. staranja&invalidima. U 2oj polovini 19.angazovanosti.veka dolazi do jos vecih promena u odnosu drustva prema OSI.iznemoglim. U periodu humanizma&renesanse dolazi do novog shvatanja sveta&coveka.pruzali im utociste&zastitu.pod nadzorom majstora. Na porast interesovanja za ove oblasti imali su&Balkanski ratovi.strucno osposobljeni za obavljanje odreedj.pokusavajuci da ih osposobe za obavljanje pojedinih oblika rada. cim se zaposle..istrajnosti&spretnosti pojedinaca koji su se trudili an neki svoj nacin da osposobe OSI da sto bolje obavlja konkretnu aktivnosti. kojim drzava sprovodi sis.umece&vestinu pojedinix zanata da bi kasnije.gajenje pcela.&soc. U ovim radionicama su deca&omladina.da bi kasnije filantropi oformljavali organizacije za zbrinjavanje&osposobljavanje za rad OSI. obaveznog sluzbenog staranja o siromasnim.pa prof.god. Uspesi obog osposoblj.pomoci. Uz njih su se nalazile radionice u kojima su svi sposobni za rad bili obavezni da radom zaradjuju sredstva za sopstveno izdrzavanje &podmirenje potreba svoje porodice.zastite gradjana -> 'Sirotinjski zakon' iz 1834. Ovaj trend se prosirio&na druge razvijene zemlje u 2goj polovini 19. Usponu nauke&tehnike u 20om veku se prikljucila &DEFEKTOLOGIJA koja izrasta u autenticnu nauku.skupljanju letine.starim.&strucno osposobljavanje dobijaju svoje odgovarajuce mesto. Drzava je postala glavni nosilac soc.. bili veoma teski. 120 .vecih interesovanja lekara. rat.pol.pa su se mladi trudili da sto pre&sto bolje nauce zanat&napuste uboz. zanimanja.pojedini FILANTROPI su pruzali pomoc&starali se o OSI.preostalih sposobnosti OSI.veka. Osnivali su manje azile u koje su primali..vinogradarstvu.mogli da se zaposle&prestanu da koriste finansijsku pomoc drzave. Korisnici su bili pretezno smesteni u tzv. Osim Crkve.vrste&stepena ometenosti.sticali znanja.+sve ono gorepomenuto).kao&od motivacije&sposobnosti. je nastao kao rezultat sprovodjenja mera socijalne zastite u Engl.OSI uceni da rade poslove koji su mogli obavljati (u ratarstvu.a ta nastojanja podsticala je&drzava u nameri da ih sto pre izbrise iz liste korisnika soc.pedagoga za OSI. Sticenici u nemocnicama su bili osposobljeni da se staraju&pruzaju pomoc osobama koje nisu bile sposobne da obavljaju bilokakav rad.=ost.rehab. Prvi&Drugi sv.deci bez rod.

Akcije su zapoceli lekari predavanjima okupljenim invalidima radi podizanja morala. u sklopu primene psihoterapije usmerene na podsticanje volje za zivot&rad.62. Stolarska radionica je poslovala narocito uspesno – njeni radnici su napravili sav namestaj za skolu. U radionici invalidskog odreda su izucvani razni zanati: pletarski.&strucno osposoblj.lekara&komandanta logora invalidskog odreda na Krfu.pri cemu su uzimane u obzir sklonosti&zelje doticnog pacijenta.defektolog. Ramadanovic se samoinicijativno javio tamosnjem saveznickom komandantu sa molbom da se dozvoli otvaranje skole&radionice u kojima bi se skolovali&reedukovali slepi&gluvi srpski 121 .tjs. godine. pristupilo se prekvalifikaciji invalida za 2ge poslove.koji je pre rata u Pozarevcu osnovao privatni Zavod za gluvoneme&svoje sticenike vrlo uspesno osposobljavao za svakodnevni zivot.a sredinom 1917.rehab. Reedukacija&osposobljavanje za rad su preduzeti na inicijativu lekara.a po uputstvu dr SIME PETROVICA.u kojoj se takodje nalazio invalidski odred srpske vojske. Nesto kasnije se otvaraju radionice za izucavanje 2gih zanata. Ukoliko to nije bilo moguce zbog prirode hendikepa.limarska. STVARANJE PRVIH RADIONICA SA PROFESIONALNO OSPOSOBLJAVANJA OSI KOD NAS Prva reedukacija (rexabilitacija) invalida srpske vojske pocela je da se primenjuje NA KRFU MARTA 1916. Uporedo sa ovim pristupilo se opismenjavanju invalida&osnivanju stolarske radionice.tjs. 1917.&strucnog osposoblj. Sve pomenute radionice su radile po licnoj inicijativi& > privatnim sredstvima. Prilikom sprovodjenja rehab. izrazena je osnovna teznja da se svakom invalidu pomogne&osposobi ako je moguce da se bavi profesiom kojom se bavio u civilstvu. srpskih invalida u Bizerti. Po uzoru na zbivanja na Krfu otvorene su radionice za prof.ranjenici&rekonvalescent (=medicinski oporavljanici). Njoj se pristupalo tek posle izvrsenog pregleda specijalista&dobijanja njihovog misljenja o preostalim sposobnostima invalida.vrsena su preusmeravanja na osposobljavanje za obavljanje 2gih radnih procesa.godine su otvorene&obucarska.ucitelja&bogoslovaca koji su se na Krfu zatekli u vojnom logoru srpskog invalidskog odreda kao invalidi.krojacka&berberska radionica.stolarski. u Bizeru je stigao VELJKO RAMADANOVIC.

OSI pod patronatom drzave..integracija.jer se na taj nacin deluje na ukljucivanje OSI u procese rada&proizvodnje.uz primenu nacela humanizma. organizacije (Savez gluvih&nagluvih.a podrsku su im pruzali drzavni organi&drustv. OSI.intenzivnije&organizovanije pristupali podizanju ovakvih skola&radionica za prof...solidarnosti&uzajamnosti. u Beogradu&Novom Sadu osnovane radionice zastitnog tipa za osposobljavanje gluvih&slepih osoba.rehab.ratnici.po zavrsetku rata. OSPOSOBLJAVANJE&ZAPOSLJAVANJE OSI Defektolozi su tacnim&neospornim argumentima skretali paznju&ukazivali na neophodnost organizovanja posebnih ustanovama namenjenih ratnim invalidima za njihovu rehab.god.a za rukovodioca je postavljen VR.bile su usmerene na stvaranje&unapredjenje uslova za funkcionisanje na nauci zasnovanom sistemu prof.Savez slepih&slabovidih. ZASTITNE RADIONICE&NJIHOV ZNACAJ ZA PROF. Mere soc. 63. Znacaj zaposljavanja OSI u zastitnim radionicama je: prof.. Danasnja istrazivanja pokazuju da je < od 1% OSI zaposleno u tim radionicama zastitnog tipa. Nesto kasnije nastaju&radionice u kojima su osposobljavane MRO. Sredinom XX-og veka u Jugoslviji je pocelo osnivanje posebnih radionica za prof.&struno osposoblj.&str.&soc.zaposljavanje.&strucno osposoblj. Organizovana&institucionalizovana prof.rehab.predlog je odobren&pristupljeno je osnivanju.koji je vrlo brzo postigao znacajne rezultate.osposoblj.reh.tako sto ce im ponuditi razne olaksice koje su opisane u Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji koji 122 .pol. OSI u nasoj zemlji u razdoblju duzem od jednog veka je prolazilo kroz vise faza. Drzava treba da stimulise kapitaliste da zaposle OSI. osposoblj.rehab.).u kojima je bilo&oscilacija&teskih perioda.zastite. Tako su 1947. Strucnjaci sirom Srbije&Jugoslavije su.nezavisnost&licna satisfakcija.kao&integraciju OSI u otvoreno drustvo&stvaraju se uslovi za njihovu delimicnu ili potpunu ekonomsku samostalnost. Ove radionice obezbedjuju svojoj specificnoj radnoj snazi pruzaju prilagodjene poslove&uslove rada.&strucnog osposobljavanja OSI.

strani) 64.radne radatke.suprotno odredbama Ustava RS o zabrani bilo kakve diskriminacije gradjana u prakticnom zivotu su retki slucajevi da se prof. ZAPOSLJAVANJE OSI U TRZISNOJ PRIVREDI OSI je znacajno smanjena mogucnost zaposljavanja sto dodatno smanjuje njihov kvalitet zivora ne samo jer nemaju osnovne licne izvore materijalnih resursa.& dalje pretezno bespomocne osobe.126. Ona dozivljava zaposlenje kao znacajan korak ka samostalnosti.niti su im prijateljski naklonjeni. godine.da ce OSI nepovoljno uticati na produktivnost rada svojih nehend.rehab. Tzv.da ce h. da ce ostali radnici u toj grupi biti prinudjeni da rade&za hendik.da OSI trazi privilegovan polozaj u radnoj grupi.koja zasnivanje radnog odnosa dozivljava kao nagradu za njen veliki trud.rexabilitovana&strucno osposoblj.spremnosti.radnik samo smetati ostalim radnicima tokom obavljanja zajednickih radnih zadataka. kolega.rehab. maja 2009.da ce radna grupa u koju ce OSI doci biti ostecena tjs. Na ispoljavanje nepovoljnog&odbijajuceg stava ljudi prema OSI mogu delovati razna njihova obelezja: vrste&stepen ometenosti.124.rad&napore koje je ulozila tokom sticanja znanja.nego&usled cinjenice da se u savremenim drustvima RAD VISOKO VREDNUJE&DEFINISE SOC..da su OSI nepodesni za komunikaciju.umesnosti.uspesnoj integraciji u drustvo&kao potvrdu ravnopravnosti u zivotu&radu u zajednici sa nehendik.godine 123 . osposobljenu OSI.druzenje&saradnju-sto dovodi do zakljucaka da su ovi&slicni zakljucci posledica NEOBAVESTENOSTI nehen.iskustva&kvalifikacije za obavljanje odredjene radne aktivnosti.odnosno zanimanja za koje je osposobljena. STATUS&LICNI UGLED OSOBE -> zaposljavanje na odgovarajucem mestu je veoma vazan dogadjaj za prof. vecine o stvarnim sposobnostima&mogucnostima delovanja prof.&strucnog osposoblj.da nisu u stanju da dobro obavljaju posao za koji su osposobljene. Uprkos tome.je na snagu stupio 23..&radno osposobljenih OSI. (imas ga na 123.&125. ‘normalni ljudi’ u svojim kontaktima sa OSI nisu voljni niti spremni da im pomognu&da ih prihvate. osoba prihvata&zaposljava bez otpora clanova radne ogranizacije.smatraju da su OSI&posle uspesno obavljene prof. clana radne grupe ako zele da postignu normu. vecinom.

Zakon o prof..tjs. maja 2009.zivota. 600 000 OSI zivi u Srbiji. 6) na mere aktivne politike zaposljavanja.radne&socijalne ukljucenosti&afirmaciju =ih mogucnosti na trzistu rada. OSI ima obavezu: 1) da se odazove na poziv za procenu radne sposobnosti&utvrdjivanje statusa. u skladu sa ovim zakonom.rehab. 4) da prihvati prof.a sa 2ge strane: tip&velicina preduzeca ili ustanove. moze da ostvari pravo: 1) na utvrdjivanje statusa&procenu radne sposobnosti. 4) na zaposljavanje pod opstim uslovima. Odbijanje da zasnuju radni odnos sa OSI poslodavci ponekad obrazlazu izdacima koji ce nastati prilikom adaptacije sredstava za rad. 124 . troskova kojima ce biti izlozeni ukoliko zaposle OSI&prilagode radno mesto zaxtevima njene ometenosti. 5) da saraduje sa strucnim radnicima u toku prof.savetovanje&individualni plan zaposljavanja. rehab. Profesionalna rehabilitacija OSI sprovodi se primenom mera&aktivnosti koje obuhvataju: 1) karijerno vodjenje. informisanje.zaposljavanja&rada&postuje radnu&tehnolosku disciplinu. je znacajan za zaposlj.strucno osposoblj. rehab. 2) na podsticanje zaposljavanja.pol.&radnom osposobljavanju. 7) da prihvati zaposlenje.koji je na snagu stupio 23.usavrsavanje. 2) da se ukljucuje u obrazovanje.prof. rehab.. 3) na mere&aktivnosti profes. 7) na zaposljavanje u posebnim organizovanim oblicima zaposljavanja&radnog angazovanja OSI.nivo opste zaposlenosti itd.u skladu sa profesionalnim sposobnostima.obrazovanje&kvalifikacija. OSI. 6) da prihvati mere aktivne politike zaposljavanja.skolovanje. godine.a samo 22 500 ih je prijavljeno Nacionalnoj sluzbi za zaposljavanje. 5) na zaposljavanje pod posebnim uslovima.radno iskustvo itd. 3) da aktivno trazi zaposlenje.&obuku. OSI u trzisnoj privredi..

rehab.prekvalifikaciju&programe za sticanje. Poslodavac koji ima 50& > zaposlenih duzan je da ima u radnom odnosu najmanje dve osobe sa invaliditetom. 6) edukaciju&trening seminare za poslodavce..2) radno osposobljavanje. . izvrsi finansijske obaveze iz ugovora o poslovno-tehnickoj saradnji sa preduzecem za prof.&na svakih narednih zapocetih 50 zaposlenih po jednu OSI. 5) individualni savetodavni rad. u smislu ovog zakona. jeste obaveza svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da ima u radnom odnosu odredjeni broj OSI.odrzavanje&unapredjivanje radnih&radno-socijalnih vestina&sposobnosti.strucna lica za radno osposoblj. Poslodavac koji. Poslodavac koji ucestvuje u finansiranju zarada (ucesce ne moze biti manje od 50% prosecne zarade u privredi RS) OSI u preduzecu za prof. Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih duzan je da ima u radnom odnosu jednu OSI.tehnicku pomoc.&zaposljavanje OSI.dokvalifikaciju. rehab.kao&iz ugovora o kupovini proizvoda ili vrsenju usluga tog preduzeca. OSI&2ga lica.rehab.&zaposljavanje OSI ili socijalnom preduzecu&organizaciji oslobadja se obaveze zaposljavanja onog broja OSI cije zarade finansira.rehab. 4) razvoj motivacije. 7) predloge&obuku za primenu adekvatnih tehnickih&tehnoloskih resenja u cilju podizanja efikasnosti OSI u ucenju&radu.strucnu podrsku. Obaveza zaposljavanja.opste&prilagodjene programe za unapredjenje radno-socijalne integracije. 3) pojedinacne&grupne. rehab. u postupku javne ili druge nabavke.&prof.pracenje&procenu rezultata prof.izuzev obaveza nastalih u realizaciji ugovora iz oblasti trgovine na veliko – u vrednosti od 20 prosecnih zarada u privredi Republike Srbije oslobadja se obaveze zaposljavanja jedne osobe sa invaliditetom za narednih 12 meseci od dana izvrsenja obaveze. Novoosnovani poslodavac nema obavezu zaposljavanja u trajanju od 24 meseca od dana osnivanja.za svaku OSI koju nije 125 .koji ukljucuje pomoc u prihvatanju sopstvene invalidnosti sa stanovista mogucnosti ukljucivanja u rad&pojedine mere prof.kao&sluzbe podrske. Poslodavac koji ne zaposli placa penale u visini 3strukog iznosa minimalne zarade utvrdjene u skladu sa propisima o radu.

2) ne omoguci zaposlenoj OSI odsustvo sa rada za vreme trajanja prof. DRUSTVENO-EKONOMSKA OPRAVDANOSTI PROF.400.000. 3) socijalno preduzece&organizacija.000.solidarnosti&uzajamnosti.odnosno radno angazovanje&poboljsanje kvaliteta zivota OSI..OSPOSOBLJ.50.kao&integraciju OSI u otvoreno drustvo&stvaraju se uslovi za njihovu delimicnu ili potpunu ekonomsku samostalnost. OSI Mere soc.pol. Sredstva koja se ulazu u skolovanje OSI moraju 126 .&radnog angazovanja OSI koji imaju za cilj zaposljavanje.jer se na taj nacin deluje na ukljucivanje OSI u procese rada&proizvodnje. Novcanom kaznom od 5.00 dinara kaznice se za prekrsaj pravno lice.uz primenu nacela humanizma..rehab. 2) radni centri. Novcanom kaznom od 10.1.&zaposljavanje OSI. 65.rehab. Posebni oblici zaposljav.rehab. Novcanom kaznom od 200.&soc.000 .bile su usmerene na stvaranje&unapredjenje uslova za funkcionisanje na nauci zasnovanom sistemu prof.mogu biti organizovani kao: 1) preduzeca za prof.000 .zaposlio.000 dinara kaznice se za isti prekrsaj&preduzetnik.rehab.000 .Obaveza uplate penala prestaje sa mesecom u kome je poslodavac zaposlio propisan broj OSI.rehab. ako: 1) ne snosi troskove prof.000 dinara kaznice se za prekrsaj odgovorno lice ako ne snosi troskove prof. 3) ne ispuni obavezu zaposljavanja OSI ili prijavi da je zaposlena osoba koja se ne smatra OSI u skladu sa ovim zakonom.zastite.&strucnog osposobljavanja OSI.

cak&uslov za zasnivanje porodice.negovanje.deci&clanovima sa posebnim potrebama.dok se u porodicni identitet ugradjuje&zajednicka porodicna proslost.ekonomsko privredjivanje&odrzavanje materijslnih dobara.funkcionalnije porodice raspolazu sirim repertoarom resenja& > fleksibilnoscu.jedinstvenih&nezamenljivih relacija. POLOZAJ&PROBLEMI PORODICA OSI Porodica je osnovna.vek je kraci za osobe muskog pola.mada se u savremenim uslovima ne moze zaobici postojanje vanbracne zajednice kao mogucnosti za zasnivanje&postojanje porodice.emocionslnih&2gih potreba.specificna ail&slozena drustv. Porodice pruzaju zastitnu ulogu – podaci ukazuju da je duzi zivotni vek posebno ako se zivi sa svojim roditeljima.da se vrate kroz ukljucivanjem OSI u procese rada&proizvodnje inace je to izgubljena investicija.a njeno trajanje je ostvareno kzor sistem eocionalnih odnosa. Pripadnost porodici je data bez izbora (rodjenjem. Ziv.usvojenjem. U krugu porodice se razvijaju najvazniji procesi ljuskog zivota: reprodukcija radjanjem potomstva. Uspesnost porodice se dalje ogleda kroz uskladjenost pojedinca. U najvecem % to su siromasna domacinstva (79% prema prihodima po pojedinom glanu je ‘ispod granice siromastva’).visegeneracijska.postuje individualne&razvojne potrebe svih clanova. 127 .tragajuci za funkcionalalnom formom.trajna&organizovana celina.a prestaje smrcu).iskustvo sadasnjosti&neizvesnost buducnosti.v&socijalizacija dece. Postoji znacajna razlika u strukturi porodie izmedju osoba sa urodjenim&ranostecenim invaliditetom&osoba sa kasnije stecenim invalid.u kojoj OSI zivi sa roditeljima.podizanje. Porodica kao ‘zivi sistem’. BRAK u savremenom drustvu postoji kao zakonom utvrdjena zajednica muza&zene.brakom. Iskustvo braka&roditeljstva je bitni preduslov za kvalitetniji zivot.odrzava porodicno jedinstvo.na bavi predvidivog ponasanja u skladu sa porodicnim pravilima.a putevi prilagodjavanja nisu jedinstveni.porodice&sredine. grupa koja prestavlja najtrajniji oblik zivljenja drustvenih bica.zadovoljavanje seksualnih.koja najcesce predstvalja osnovu. 66.samce&udovce. Porodicna konfiguracija je cesto slozena.posebno brinuci o starima.ostvaruje svoj smisao u razlicitim konfiguracijama. USPESNA PORODICA je ona porodica koja se prilagodjava kroz vreme.

tesko menjajuci&usvajajuci nova pravila.da menja eksplicitna&implicitna pravila ponasanja.do veoma izrazene kohezivnosti-emocionalno zapletenih odnosa.otezavajuci procese individualne diferencijacije.preko povezanosti.. PORODICNA ADAPTIBILNOST = sposobnost porodice da se prilagodjava. Emocionalna povezanost unutar porodice obezbedjuje uslove za iskustvo pripadanja&licne slobode.povecavajuci tako unutrasnji porodicni stres&rizik od uspostavljanja razlicitih formi disfunkcionalnosti.a fleksibilnost menjanje.porodica se prilagodjava zaxtevima za promenom veoma sporo.uloge&liderstvo u sistemu.sticanja samopouzdanja&samopostovanja.osamostavljivanja.sto obezbedjuje stabilnosti.zadrzavajuci poznate obrasce ponasanja. Porodice sa OSI funkc.PORODICNA KOHEZIVNOST&ADAPTIBILNOST su dimenzije porodicnog funkcionisanja koje obezbedjuju kontinuitet&menjanje.obezbedjuje kontinuitet.ALI jednako ima&onih koji bi mogli biti samostalniji ili bi mogli da urade > .ali&vanrednim zaxtevima koji poticu iz spoljasnje sredine.ostvaruje se osciliranjem u dijapazonu od strukturisanog do fleksibilnog.koje sa jedne strane pruza sigurnost&osecanje pripadnosti.sadrzana u konotaciji porodicne normalnosti. Dobijeni podaci upucuju na znacajno izrazenu rigidnost u porodicnom funkcionisanju.ima&porodica&OSI koji ne mogu drugacije.a ekstremni domeni rigidnog&haoticnog prilagodjavanja porodice predstavljaju oblike difunkcionalnosti. najcesce kao cvrsto do rigidno umrezeni sistemi.’umrezenosti.ali na ushtrb prosirenja repertoara novih resenja&sadrzaja&zaustavlja porodicni razvoj. Podaci ukazuju da porodica za ispitanike predstavlja izvor ne samo prakticne podrske vec&najintenzivnije socijalnoafektivno uporiste. Postoje cvrsto definisane granice medju podsistemima unutar porodicnog sistema. Funkcionalna adaptacija.pojacavajuci tako unutarporodicnu tenziju&stres. Rigidnost porodicnog sistema odrzava porodicni ‘status quo’. 32% ispitanika izjavljuje da im je u svakodnevnom funkcionisanju&objektivno poptrecna neposredna pomoc u realizaciji svakodnevnih aktivnosti (sudeci prema podacima.gde je stepen 128 .ali sa 2ge strane obeshrabruje izlazak iz porodicnog sistema.ocuvanje porodicne celine&njeno prilagodjavanje u skladu sa unutarporodicnim razvojnim&idiosinkraticnim individualnim potrebama&ocekivanim. PORODICNA KOHEZIVNOST = emocionalna povezanost izmedju clanova porodice&krece se od emocionalne razdvojenosti.ukoliko bi im to bilo dozvoljeno).

Druga odlika ovih porodica je fenomem medjusobnog prezasticavanja. Prelasci iz jedne faze porodicnog zivljenja u narednu (polazak deteta u skolu.intenzivniji nego sto je to sklonost ka rigidnom nacinu prilagodjavanja.samopostovanja.tendencija ka fiksnoj hijerarhijskoj raspodeliu moci u odnosu na procese donosenja odluka.intenzivno osecanje pripadnosti.emocionalne povezanosti&lojalnosti. One obezbedjuju visok nivo sigunosti.nesporazumi se dozivljavaju kao ugrozavajuci za duboko umrezene medj.prakticnom&socijalnom nivou. Koliko su granice unutar porodicnog sistema porozne (‘svi sve znaju jedni o 2gima’) toliko je granica prema spolj.koja se odrazava kroz psihosomatske smetnje.izostajanje elasticnosti u odnosu na porodicne uloge.uz sirenje ili suzavanje porod.koje istovremeno stiti ali&ogranicava licnu autonomiju&podriva samopouzdanje.NISKO ADAPTIBILNE*.tjs. odnose te tako prerastaju u konflikte. Sto je porodicni sistem rigidniji&umrezeniji.sabotirajuci samopouzdanje. Porodice sa OSI su *VISOKO KOHEZIVNE.stupanja u odnose sa osobama van porodice.socijalno povlacenje. mreze sto dodatno opterecuje porodicni sistem. Vestine uspesnog razresavanja konfliktnih situacija u ovim porodicama nisu razvijene.pa se razmimoilazenja zaobilaze porastom unutrasnje tenzije. Smena porodicnih ciklusa uvek pretpostavlja revizuju porodicnih uloga&odnosa.nemenjanje.period puberteta&adolescencije.umrezavanja.ali istovremeno KRUTE&TESKO PROMENLJIVE.pojacane kohezivnosti. suprasistemu cvrsta. POSEBNO RIZICAN PERIOD za ove porodice je period tranzicije iz jednog zivotnog ciklusa porodice u 2gi.sa zaxtevom za usvajanje novih uloga&novih obrazaca ponasanja.na emocionalnom.potistenost. naizgled paradoksalnog zastoja u razvoju. Stabilnost u odnosu na porodicna pravila.gotovo razvojno zaustavljene.ometa prepoznavanje&ispunjavanje pojedinacnih emocionalnih&socijalnih potreba clanova.diktiranja generalnog porodicnog stava u odnosu na porodicni svet.to teze menja svoju strukturu&najcesce pod stresom eskalira ka > stepenu disfunkcionalnosti. Komunikacije unutar ovako organizovanih porodica najcesce su podrazumevajuce.odvajanje&odlazak iz porodicnog doma)&procesom&sadrzajem konotiraju svojevrstan porodicni gubitak.ali obeshrabruju osamostaljivanje pojedinih clanova.ugrozavajuci dozivljaj licne slobode. Nije li ovakvo stvorena porodica ‘tvrdjava’ istovremeno&’zatvor zastite’ koji ‘stiti’ od ucesca u procesu donosenja odluka.prepoznavanja&ispunjavanja svoje 129 .stiti od ucesca u drustvu&sustinski ne doprinosti razvijanju zdravog selfkoncepta.

Pri tome porodica najcesce ostaje strukturalno ocuvana ali stalne svadje&prebacivanja hendik. Najbolji rezultati se postizu kombinovanjem pruzanja nege&podrske od strane clanova porodice ali&rodjaka&2gih koji ne pripadaju porodicnom sistemu. njenog deteta.najcesce se majci pripusuje krivica sto je uzrok > da majka prihvata pomoc sturcnjaka prilikom preduzimanja postupaka rehab. suprugu.privatnosti. su tolerantnije prema clanovima porodice. U takvim porodicama cesto nastaju sukobi medju supruznicima&poremecaju porodicnih odnosa. Ukoliko se rodi hend.ekonomski pritisak na porodicu. Suprgu je u stanju da bez povoda ili zbog bezazlene sitnice ostro napada svoju hendik. POLOZAJ ZENE U PORODICI SA OSI Za zenu su posledice invaliditeta posebno teske jer ona tada zivi sa 2strukom stigmatizacijom:&kao zena&kao OSI. odnosa&prilikom radnih aktivnosti.redje izazivaju sukobe u porodicnim osnosima&najcesce (shodno preostalim sposobnostima) posle rehabilitacije postizu zadovoljavajuce rezultate tokom medj. Hendi. suprug.majka nije). Izbegavaju kontakte sa vrsnjacima svog deteta u vreme njihovog predskolskog uzrasta.koja mora da se snalazi kako ume u vrlo teskim 130 .cesto je odsutan od kuce. Ovakve porodice zive cesce u ruralnim nego u urbanim sredinama.sticanja sposobnosti odupitanja&zahtevanja da se bude saslusan&uvazen.tako&u ispunjavanju zelja svom suprugu. Zakljucak: oslanjanje iskljucivo na porodicu se pokazalo neprimerenim&najcesce nezeljene pojave su sindrom iscrpljenosti&sagorevanja. majke su vrlo odane porodici&ulazu mnogo truda.lakse prihvataju&strpljivije podnose hendikep&rehabilitaciju. dete. a otac nije) se javljaju redje u poredjenju sa suprotnom kombinacijom (otac HO. supruzi grubo&duboko razaraju porodicne odnose prouzrokujuci sve > medjusobnu netreljivost. ‘Mesovite’ porodice (u kojima je majka hend. Zene sa inval.kako u vaspitanje dece.promena porodicnih uloga.cesto&kasnije&prepustaju ih ocu iz bojazni da ce dete biti dovedeno u nepovoljan polozaj medju vrsnjacima.napija se&zivi svoj zivot izvan porodice.u odnosu na kog se nalaze u podredjenom polozaju. Po pravilu zena ima znatno bolji ekonomski status nego nehend. 67.pa je sva nriga o deci&domacinstvu prepustena supruzi.

U ovim porodicama majka se najvise stara o deci&pojavljuje kao roditelj u kotaktima sa spoljnim svetom&pruza ogromnu paznju svom suprugu.imaju svoj zanimanje.supruga. Najcesce poticu iz siromasnix porodica koje pripadaju nizem socioekonomskom statusu u odnosu na supruga. suprugu. 131 .spremna na velike zrtve samo da se porodica sacuva. U ovakvim porodicama cesci su razvodi brakova nego u onima u kojima je pater familias hendik. supruge su u ‘mesovitom’ braku pretezno mladje od svojih h. To su zene koje znaju uzrok&posledice svog hendikepa.da obezbede najpovoljnije uslove za zivot&rad svog deteta.sto se prenosi&na ostale clanove porodice. Desava se da se pojedine zene svesno odlucuju da zive u nepotpunoj porodici. Nije redak slucaj ni da je nehend. Buduca mlada je ranije po svojoj profesiji dolazila u kontakt sa hend.supruga.nego u ruralnim sredinama. Ona se u toj situaciji oseca izgubljeno.pogotovu kad deca odrastu. Bracni zivot postaje sve slozeniji&tezi.s obzirom da joj je oduzimanjem poroda otet smisao zivota&najveca radost koju je u zivotu imala. U porodicama u kojima je muskarac HO a zena nije rodjenje deteta se iscekuje sa strepnjom&radoscu&ako novi clan porodice neposredno posle rodjenja pokazuje neke neobicnosti roditelji se obracaju za pomoc strucnjacima u cilju blagovremene reakcije.muskarcu. zena bila placena da se stara o h. osobama..vaspitavaju&skoluju svoje dete. Uglavnom su to zene unesrecene hendikepom koje nisu nasle odgovarajuceg partnera sa kojim bi zasnovale potpunu porodicu.pocev od resenja stambenog pitanja do nasledjivanja nepokretne i/ili popkretne imovine svog h.da do toga ne dodje.koja je. Ukoliko odrasla deca pocnu da se ponasaju kao njihov otac (ne slusajuci majku&prebacujuci joj hendikep) nastaju porodicne svadje koje pocinju razarajuce da deluju sve do raspada takve porodice.do granica svojix maximalnih sposobnosti.&to cesce u urbanim.supruga. Njen strax od razvoda je > ukoliko postoji mogucnost da u sudskom postupku razvoda braka sud dodeli decu ocu na staranje.prihickim&materijalnim uslovima.iamjuci u vidu hendikep majke. Sam nagovestaj da suprug zeli razvod braka tesko pogadja hend. U stranoj literaturi se napominje da pojedine h.kao&2ge povoljne uslove da neguju. Nehendik.koje se trude. Nije redak slucaj ni da zena bracnom vezom resava svoje probleme opstanka&boljeg zivota.vremenom se vezavsi za njega.materijalno potpuno obezbedjene.zene pristaju na primenu vestackog oplodjavanja&one su posle porodjaja veoma nezne majke.stekla odgovarajuce iskustvo u radu sa njima&naviknuta na HO lakse se opredeljuje&pristaje da se uda za h.

estetske) potrebe&obezbedjuju reprodukciju drustva radjanjem potomstva (bioloske osnove porodice) b) zasniva sistem srodnickih odnosa koji predstavljaju osnov za polne tabue&podele unutar porodice (bio-socijalne osnove porodice) c) obezbedjuje&razvija soc.pa partneri u porodicama mogu biti: 132 .strukturnom&formalnom pogledu istorijski promenljiva drustv.68.moralne. grupa koja obavlja niz fja o 2) kao pravni entitet.&individualne (moralne&psihicke) osobine licnosti (socijalne osnove porodice) d) obezbedjuje odredjene ekonomske (proizvodno-potrosacke ili samo potrosacke) delatnosti u okviru porodice (ekonomska osnova porodice) Prilikom socioloskog proucavanja porodice h. grupa ljudi cije su univerzalna obelezja: a) pociva na heteroseksualnim vezama pomocu kojix muskarac&zena zadovoljavaju prirodne&2ge (duhovne.pri cemu ona predstavlja grupu osoba spojenih brakom&srodstvom tih osoba.izmedju kojih postoje odredjena prava&duznosti koje su sankcionisane pravnim normama&nasledjenim obicajima Porodica je u sadrzinskom.osoba treba imati u vidu razne ‘kombinacije’ partnera koje nastaju prilikom sklapanja braka. KARAKTERISTIKE PORODICNIX ODNOSA U ZAVISNOSTI OD VRSTE&STEPENA INVALIDNOSTI CLANOVA PORODICE Porodica se moze posmatrati dvojako: 1) kao drustv.

Najcesca kombinacija hend. suprugom nego ostali kandidati koji 133 .kako bi im zivot bio lepsi&laksi. zasnivaju na poznanstvu&ljubavi iz mladjih dana. radno mesto koje su u stanju&da zadrze.Porodica u kojima su patneri iste kategorije ometenosti.osobe.prijatelja&sl. ..Prilikom izbora partnera OSI zele da pronadju partnera koji nije h. bracnog druga..brak&porodica se ugl.zavrsili skolovanje.reseno stambeno pitanje. Nastaju&tokom zajednickog skolovanja.koji imaju stabilan polozaj u drustvu.osposobljavanja. H.supruznika koje zive zajedno sa roditeljima jednog od partnera.&ako to uspeju taj dogadjaj dozivljavaju kao svoj najveci postignut uspeh u zivotu.mogu lake sklopiti brak sa neh.kao&da bi se lake druzili sa redovnom populacijom.kvalifikovali se za odg.zene da pronadju nehend.poznanstvo&simpatije nastaju tokom rada u istom preduzecu ili kao posledica prethodno pomenutih posredovanja.poseduju znatniju pokretnu&nepokretnu imovinu. Poznanstva nastaju u organizacijama u kojima rada ili u kojima se OSI okupljaju h.kao&posredstvo msrodnika. Kada su oba partnera OSI brak je najcesci temelj na kom oni grade&zasnivaju porodicu. porodice h. Odstupanje od pojave da postoji 1 dete u ovakvim porodicama je u slucaju ako su roditelji MRO&u takvim porodicama obicno ima > dece.sto je izazvalo donosenje odluke roditelja da se zadrze na porodici sa 1 detetom.OBOJE HENDIKEPIRANI SA ISTOM VRSTOM OMETENOSTI (razlicitih ili istih intenziteta) .&nehend.SAMO 1 MEDJU BRACNIM PARTNERIMA JE HO U obe ove kombinacije STEPEN OMETENOSTI igra znacajnu ulogu. . rehab.U slucajevima kada porodicu zasnivaju partneri razl.istovremene rehabilitacije ili tokom prof. Ukoliko je prvo dete zdravo.osoba.sto je posledica iskustva koje su supruznici stekli nedacama koje su nastale zbog hendikepa&roditeljstva&nepovoljno se odrazile na negovanje&podizanje deteta..kao&iz straxa da se ometenost ne pojavi u narednom potomku.oni veruju da je njegovo rodjenje dovoljan&pouzdan dokaz da oni nisu nista < vredni od ostalih ljudi. . U takvim slucajevim najcesce nastaju trogeneracijske porodice..muskarci imaju mnogo > sanse nego h. Partneri najcesce imaju samo 1 dete. Partneri biraju bracnog druga sa namerom da se u buducem zajednickom zivotu dopunjuju&uzajamno pomazu.a da supruga nije h.tj. vrste ometenosti. Muskarci koji su uspesno obavili odg. partnera u bracnoj zajednici je pojava da suprug ima hend.

[[ brak je zakonom utvrdjena zajednica muskarca&zene.crkveni.poligamski.pa je vec stekla iskustva u radu sa h. su mnogo redji nego oni u kojima je supruga h.moralne. po nasem pravu brak je priznata&uredjena zajednica zivota 1 muskarca&1 zene.nemaju pomenute.osobama po svojoj profesiji. U ruralnim sredinama uobicajeno da porodica zivi sa roditeljima jednog od supruznika. KARAKTERISTIKE BRAKA&PORODICE OSI U URBANOJ&RURALNOJ SREDINI BRAK – dvopolna prirodna.socijalne.zene javlja se sticajem okolnosti da je buduca mlada ranije dolazila u kontakt sa h.osoba.a redje se zasnivaju na navbracnim vezama supruznika.prakticke.zakljucena u svecanoj formi. U tom 134 .raskidiva samo u svucajevima predvidjenim zakonom. Brak je u formalnom smislu dvovalentna drustv.emocije&dr. Najcesce poticu iz siromasnih porodica&pripadaju nizem socioekonomskom statusu.supruga.fakticki. Cest slucaj u mesovitim brakovima izmedju h. supruge su u ovim brakovima pretezno mlade.gradjanski.po njihovom slobodnom pristanku. uslova) moze imati razlicite oblike: monogamski.duhovne.za razliku od porodicnih odnosa koji&dalje pstoje bez obzira na cinjenicu da su se bracni partneri razveli jer se srodnicki odnosi sa njihovom decom nastavljaju.musk&ne.estetske&dr. grupa sastavljena od 2 jedinke koje su razlicite po polu&u odnosu na porodicu.polna&drustvena koja (zavisno od istorijskih&drustv.pravne.za koga se (ukoliko se&brinula o njemu) u medjuvremenu vezala. Braku u odnosu na porodicu nedostaje bioloska reprodukcija. Ekonomska fja braka&porodice moze ali&ne mora da se poklapa.jer je on uza grupa u kojoj supruznici zadovoljavaju polni nagon. Razvodom braka odnosi izmedju bracnih partnera prestaju.najcesce u tradicionalnoj trogeneracijskoj porodici. 69. Te porodice nastaju u vecini slucajeva sklapanjem braka.cak 20& > godina od svojih h.kao&razlicit e sadrzaje&zadatke: ekonomske. Nehe.]] Porodice OSI uglavnom imaju odlike savrsene porodice&sadrze kombinaciju obelezja&patrijarhalnog&demokratskog tipa oblika porodice. Izmedju braka&porodice postoje razlike u formalnom&sadrzinskom smislu. Razvodi partnera u kojima je suprug h.muskarcem.kao&druge privilegije.neformalni.osobama&mnogo lake se opredeljuje za brak sa h.

Bracni zivot postaje sve slozeniji&tezi. U takvim porodicama cesto nastaju sukobi medju supruznicima&poremecaju porodicnih odnosa. Ukoliko odrasla deca pocnu da se ponasaju kao njihov otac (ne slusajuci majku&prebacujuci joj hendikep) nastaju porodicne svadje koje pocinju razarajuce da deluju sve do raspada takve porodice. javljaju se redje od prethodne kombinacije&zive pretezno u ruralnim sredinama.u odnosu na kog se nalaze u podredjenom polozaju.spremna na velike zrtve samo da se porodica sacuva. Zene u takvim porodicama pretezno nisu zaposlene&bave se odgajanjem dece&vodjenjem domacinstva. 70. U BRAKU Hendi.cesto je odsutan od kuce.bolji polozaj u drustvu ili radnoj organizaciji. majke su vrlo odane porodici&ulazu mnogo truda.napija se&zivi svoj zivot izvan porodice..&to cesce u urbanim. U urbanim sredinama porodice h.sa izuzetnom u slucaju porodica u kojima su roditelji MRO.dete).koja je.majka.u kojima ima > dece.pogotovu kad deca odrastu.ima >. Slicno je kada muskarac ima bolje obrazovanje.cesto&kasnije&prepustaju ih ocu iz bojazni da ce dete biti dovedeno u nepovoljan polozaj medju vrsnjacima.koja mora da se snalazi kako ume u vrlo teskim prihickim&materijalnim uslovima. supruzi grubo&duboko razaraju porodicne odnose prouzrokujuci sve > medjusobnu netreljivost.muskarac ima dominantan polozaj ako ima bolji ekonomski status. Sam nagovestaj da suprug zeli razvod braka tesko pogadja hend. PROBLEMI&POLOZAJ ZENE SA INV. Njen strax od razvoda je > ukoliko postoji mogucnost da u 135 .narocito ako poseduje pokretna ili nepokretna dobra koja ga ekonomski obezbedjuju.poredivsi sa brojem dece u urbanism sredinama.kako u vaspitanje dece.koji.pa je sva briga o deci&domacinstvu prepustena supruzi. suprugu.sto se prenosi&na ostale clanove porodice.nego u ruralnim sredinama.slucaju h.tako&u ispunjavanju zelja svom suprugu.visu kvalifikaciju. Pri tome porodica najcesce ostaje strukturalno ocuvana ali stalne svadje&prebacivanja hendik. Izbegavaju kontakte sa vrsnjacima svog deteta u vreme njihovog predskolskog uzrasta. Suprgu je u stanju da bez povoda ili zbog bezazlene sitnice ostro napada svoju hendik.da do toga ne dodje. Porodice u kojima je majka h. suprugu. U ovakvim porodicama cesci su razvodi brakova nego u onima u kojima je pater familias hendik.osoba pretezno imaju tri clana (otac.

Brakovi zene sa ivaliditetom&ne.. Desava se da se pojedine zene svesno odlucuju da zive u nepotpunoj porodici.s obzirom da joj je oduzimanjem poroda otet smisao zivota&najveca radost koju je u zivotu imala.stekla odgovarajuce iskustvo u radu sa njima&naviknuta na HO lakse se opredeljuje&pristaje da se uda za h. radno mesto koje su u stanju da zadrze.sudskom postupku razvoda braka sud dodeli decu ocu na staranje.muskarac ima dominantan polozaj zbog boljeg ekonomskog statusa. rehab.supruga su cesci u ruralnim sredinama.supruga. osobama. 136 .reseno stambeno pitanje.supruga.poseduju znatnu imovinu mogu lakse sklopiti brak sa neh.kao&2ge povoljne uslove da neguju.kvalifikovali se za odg. Nije redak slucaj da zena bracnom vezom resava svoje probleme opstanka&boljeg zivota. Buduca mlada je ranije po svojoj profesiji dolazila u kontakt sa hend.do granica svojix maximalnih sposobnosti.imaju svoj zanimanje. Nehendik.posedovanja nepokretnih ili 2gih dobara koja ga ekonomski obezbedjuju ili zbog viseg obrazovanja.materijalno potpuno obezbedjene.supruga.zavrsili skolovanje.koje se trude.da obezbede najpovoljnije uslove za zivot&rad svog deteta 71.zene pristaju na primenu vestackog oplodjavanja&one su posle porodjaja veoma nezne majke. Ona se u toj situaciji oseca izbugljeno. Muskarci koji su uspesno obavili odg.pocev od resenja stambenog pitanja do nasledjivanja nepokretne i/ili popkretne imovine svog h. U stranoj literaturi se napominje da pojedine h.boljeg polozaja u drustvu&radnoj organizaciji. Najcesce poticu iz siromasnix porodica koje pripadaju nizem socioekonomskom statusu u odnosu na supruga. Uglavnom su to zene unesrecene hendikepom koje nisu nasle odgovarajuceg partnera sa kojim bi zasnovale potpunu porodicu.vise kvalifikacije.pogotovu ukoliko h. supruge su u ‘mesovitom’ braku pretezno mladje od svojih h. To su zene koje znaju uzrok&posledice svog hendikepa.imaju stabilna polozaj u drustvu.vaspitavaju&skoluju svoje dete. zenom nego ostali kandidati koji nemaju ovakve privilegije.iamjuci u vidu hendikep majke. ULOGA EKONOMSKOG FAKTORA U IZBORU OSI ZA BRAK Uloga ekonomskog faktora u izboru OSI je itekako prisutna.

se ponekad ponasaju kao da je samo po sebi razumljivo da postoji nesklad izmedju hendikepa&pozitivnih kvaliteta&osobina OSI. PREDRASUDE PREMA PORODICI CIJI JE CLAN OSI Kao ogranicenje integraciji OSI u drustvo&uspostavljanju dobre komunikacije sa neh.usmeravanja&regulisanja delatnosti usmerene ka odredjenom cilju. porodici sa roditeljima zene koja poseduje raznu pokretnu&nepokr.afektivno je opterecen&veoma optoran na promenu. 72. Najcesce predrasude koje se javljaju u nasoj sredini a koje se vezuju za porodicu u kojoj zivi OSI su: manje vredna porodica.muskarac ne). skole&da se bave specijalnim zanimanjima. od uticaja su.radno mesto.telesna inval. moze biti pozitivna ili negativna ] Postojenja razlika medju ljudima. stvaraju pripadnicima tzv. Zbog predrasuda nehend. genetski je kaznjena. Ove porodice zive u 3gener. ‘normane populacije.vida. imovinu.ima bolji platu. 73.ali cesce u ruralnim nego u urbanism sredinama. [PREDRASUDA je vrsta stava koji se ne zasniva ni na validnom iskustvu ni na racionalnim argumentima. opravdano&neminovno zrtvuje interese ostalih clanova porodice. ima zabranu na srecu.Slicno se dogadja&suprotno (zena OSI. itd. 137 .izmedjuostalog&predrasude. ispasta porodicni grex. deca&mladi treba da poxadjaju spec. nema mogucnosti da zivi kao ostale porodice u drustvu.koje se javljaju kao ostecenje sluha. duguje zaxvalnosti ako je clan OSI zaposlen ili ima svoju porodicu. xipersenzibilna je&zavidi drugima. FAKTORI OD ZNACAJA ZA MOTIVACIJU ZA RAD OSI MOTIVACIJA = slozen psihicki process pokretanja. negativne utiske o OSI&njihovim sposobnostima.

osobe takodje spadaju u cinioce koji uticu na zaposljavanje – zaposlenje lakse dobijaju osobe koje imaju odg.karakteristike posla (razlicite vesine.koje rukovodioci preduzeca izbegavaju da zaposle.uprkos prof. koje su prosli.tesko nalaze posao. postupaka od str.zenama. Sve ovo demoralise OSI. Ovaj motiv postoji&kod OSI. socio-kulturni nivo sredine utice na mogucnost da OSI dobije resenje o zaposlenju.interesi) .lakes ce se uklopiti u proces rada).kao&radon iskustvo. FAKTORI koji uticu na motivaciju: .dok se zena mora brinuti o deci&domacinstvu.tjs.kao&u 2gim zemljama (muskarac je taj koji treba da se stara o porodici. Socijalna sredina.povlace se u svoje porodice koje im pruzaju emocionalnu. Nacin organizovanja proizvodnje&konkretnog radnog postupka.osposobljena h.prakticnu&materijalnu podrsku a u krajnjem slucaju se povlace u sebe.opremljenost radnog mesta za obavljanje odr. Pol h.osobe moze uticati na zaposljavanje.&strucno osposobljenih osoba.jer se desava da priroda radnog zadatka omogucava da radnici iste struke&istih kvalifikacija rade zajedno u radnim grupama.individualne karakteristike (potrebe. OSI takodje uticu na donosenje odluke da li ce prof.mada je manje izrazen jer im je onemoguceno da napreduju u poslu. Poslodavci takodje radije zaposljavaju mlade h.&strucnom ospos.samim tim zaposleni muskarac ce na random mestu biti > motivisan da radi.karakteristike radnog mesta Osobe sa laksim oblicima ometenosti pre dobijaju zaposlenje. Obrazovanje&kvalifikovanost h.nego osobe sa tezim stepenom ometenosti.nalaze se na donjem delu lestvice ekonomskog&socijalnog statusa.slicnosti&znacenje zadataka. obrazovanje&kvalifikaciju.jer je uoceno da hen.rehab. Dosad su se muskarci bolje snalazili&lake su dobijali zaposlenje u poredjenju sa h. Opsta populacija im jasno stavlja do znanja da su drugaciji. manifestuje se u potrebi pojedinca da postigne znacajan uspeh u nekoj aktivnosti.MOTIV ZA POSTIGNUCEM = jedan od vaznix&veoma proucavanih socijalnih motiva.povratna veza) .pojedinac > uocljiv u 138 .autonomija.manje ce izostajati sa posla. Ta pojava se tumaci tradicionalnim povlascenim polozejem muskarca u porodici u nasem drustvu. kao pater familias je u obavezi da brani&ekonomski obezbedjuje clanove porodice.osobe.stavovi.osoba dobiti odgovarajuce zaposlenje.da se istakne u odnosu na 2ge ljude. U > industrjskim preduzecima se lakse odlucuju da zaposle grupu prof.rehab.

koja vrednuje karakteristike hendikep.dobri&odani prijatelji. ljudi kao ‘drugacije’ od karakt.koja postavljaju nize zahteve pred svoje clanove. KARAKTERISTIKE OSI KAO DRUSTVENE GRUPE OSI cine grupu ljudi koja se iz razl. ‘normalne’ vecine. grupu korisno jer se tako OSI sami grupisu&time stvaraju prilike&pogodnosti da budu prihvaceni&vrednovani na ravnopravnoj osnovi). 74. vecina podstice OSI da private sopstvenu stigmu&da sami poveruju da su drugaciji od redovne populacije.kolege&ljudi-stigma ih prati do kraja zivota. Ovakav stav&odnosi se javljaju kao posledica prikrivenih ili javno izrazenih zelja ‘normanih’ da se OSI sto > izoluju kako bi izbegli&najmanju mogucnost susreta sa njima.dinamicnim.sto u vecini slucajeva 139 . na osnovu stereotipa ukorenjenih za pojedine vrste inval.nego u < razvijenim agrikulturnim drustvima. Ovo je 1 od nacina kojim se neh. razloga&pobuda povezuju&zajednicki deluju radi zadovoljavanja svojih opstih&specificnih pobuda&zastite svojih interesa u drustvu. Iz tih razloga ‘normalna’ vecina cesto koristi SEGREGACIJU&STIGMATIZACIJU u odnosima prema OSI kao sredstvo&nacin stvaranja odstojanja drustva od svojih OSI clanova. Ne vodeci racuna koliko su OSI zaista dobri radnici.telesno invalidna&sl. OSI su najcesce ocenjivane od strane neh.pri cemu ‘normalne osobe’ cesto smatraju da su OSI inferiorne u mnogim oblastima rada&zivota. vecina opravdava time sto smatra da je ona korisna za OSI (da je njihovo zbijanje u posebnu drustv.. Pozvezivanju populacije OSi u drustvenu grupu doprinela je&vecina neh. Cinjenica da je neka osoba slepa. ce uciniti da hendikep postane njen predznak koji ostaje tokom rada&zivota sa hene. Kao posledica ovakvog stava medju normalnim ljudima nastaje praksa da oni ocenjuju&vrednuju OSI bez obzira na vrstu&stepen njihove ometenosti&na rezultate koje postizu u zivotu&radu. Njih u grupu povezuju zajednicka obelezja koja su nastala na razne nacine&raznovrsno se ispoljavaju. Ta obelezja manifestuju se u svojstvu hendikepa koji diskriminacjski deluje na OSI&osujecuje samopotvrdjivanje&razvoj OSI&cini je zavisnom u ekonomskom&drustvenom smislu.vecina stiti od kontakta sa OSI.gluva.visokoindustrijalizovanim drustvima. Iz tih razloga neh. Segregaciju koju namece neh.

dovodi OSI u polozaj da su izlozene DISKRIMINACIJI u odnosu na svet redovne populacije. sto neminovno dovodi do podele OSI na PODGRUPE.predstavlja vrlo negativan&segregirajuci postupak&predznak. Podeli OSI na podgrupe doprinose&razl.povezuju&2ga zajednicka obelezja: oskudno opste obrazovanje.niski zivotni standard. vecine u drustvu.niske skolske ili strucne kvalifikacije.sklonosti. Time diskriminacija OSI postaje jos izrazenija.socijalna izolovanost&imobilnost.hijerarhijska imobilnost u drustv.karakterne osobine&polozaj neh.sto je uocljivo vec po njihovim nazivima: Savez gluvih&nagluvih osoba.njih u grupu povezuju upravo obelezja hen. S 2ge strane OSI.koliko je OSI spremna&vesta da svoju ometenost prikrije.koliko je hen.nedovoljna strucna osposobljenost.. cine OSI < ili > zavisnim od neh.kao uzrocnog cinioca na ispoljavanje razlih oblika&nacina netrpeljivosti ili omalovazavanja OSI od strane neh.prijatelje&podrsku da mogu ostvarivati svoje potrebe u profesionalnom&emocionalnom zivotu. Na taj nacin neh. Kulturno-umetnicko drustvo slepih osoba itd.lepote&2gih osobina koje se u zivotu&radu cene&predstavljaju prednost u sociokulturnim&2gim medjuljudskim 140 . Teza ogranicenja izazvana vrstom&stepoenom invalid. Mada medju OSI postoje razlike.ali ono sto je u svemu tome nepravedno&nehumano jeste oznacavanje OSI razlicitim od neh. podeli rada. vecine.raumevanje.&da u tim grupama traze svoju srecu.deluju&vaspitanje. Svaka OSI prekrsi 1 ili > vazecih normi u pogledu fizickog integriteta. Oni nacelno&jesu drugaciji od vecine. koja u velikoj meri odredjuju potrebe&mogucnosti OSI da zivi u svojstvu clana ljudske zajednice. navode OSI da private sustinu misljenja znatne vecine ‘normalnih’ kao&da su zbog hendikepa drugaciji ljudi od vecne. organizacije koje su osnovane u nameri da okupljaju OSI po vrsti hendikepa.sto mora delovati negativno na oblikovanje&ispoljavanje medjuljuskih odnosa.do koje dolazi&zbog stava&misljenja sami OSI jedne vrste ometenosti u odnosu na 1gu vrstu ometenosti.sem istovetnog ili slicnog hend.stepena. Neh. u drustvu. podsticu&ohrabruju OSI da traze zasebno&u izvesnom smislu 2gacije mesto u drustvu.to su cinenice koje se ne mogu objektivno poreci.kamuflira. uocljiv ili se ne primecuje. Osim vrste&intenziteta hen.sposobnosti. Stigma prati OSI bez obzira kakve rezultate oni postizu u svojoj profesiji. samo na osnovu postojeceg hendikepa.. NEHOMOGENOST GRUPE OSI ispoljava se&zavisi od vrste ometenosti.da se organizuju u grupe po vrstama hend.&samim tim okolina ih dozivljava kao razlicite. OSI ne cine homogenu grupu ljudi koji na isti nacin&u istoj meri izazivaju diskriminaciju od strane hen.

umanjuje njihove sanse u zivotu.prof. Na ta odstupanja od uobicajenih normi neh. nije jasno vidljiv pokusavaju na razl.najcesce isticanjem da se OSI nalaze u privilegovanom polozaju ili da uzivaju protekciju staresina. OSI. Narocito se javljaju teskoce prilikom zaposljavanja OSI u otvoreno drustvo.OSI u vecini slucajeva imaju nisku kvalifikaciju&tesko nalaze posao. Posto hen.. nacine da izbegnu stigmu&prikriju ga.porast psihickih tegoba a samim tim&delovanja stigma).sticanje ‘prelazne ocene’ je obicno ispunjeno stresom. Vecina ‘normalnih’ ljudi ocekuje od OSI da ce postupcima rehab.sto se odrazava&na njihova primanja. Kada su u pitanju opsti drustv.koje se delimicno uspesnije resavaju zaposljavanjem u zastitnim preduzecima&radionicama. bez obzira na cinjenice da je&koliko je OSI samostalna.spec.&habil.ospos. osobe reaguju vrslo cesto&to diskriminacijom&nepovoljnim etiketiranjem OSI. S obzirom da to u veini slucajeva nije moguce OSI su prinudjene da se uklope u onu grupu ljudi koja ce im pruziti razumevanje&podrsku. Upravo zbog takvog odnosa vecina neh.ona ipak&uvek ostaje&pripada grupi hen.&da kvalitetno obavlja poverene joj poslove.OSI u kojih hen. domove za OSI ili institucije koje se bave rehab. osoba.radu&drustvu. delimicno ispraviti ili ublaziti hendikep&time anulirati zavisnost od nehen. OSI razlicito reaguju na stigmu&na nekorektne odnose neh.koje su sastavni deo radnog postupka. Medju cinioce koji OSI povezuju u njihovu grupu su&njihovi ekonomski&socijalni polozaj u drustvu.ili prihvatanjem OSI u specijalizovane ustanove tjs.odnosi&polozaji OSI u drustvu. Slicna situacija nastaje kada je OSI izdrzavana od strane drzave. No. ostaje&prati ih do kraja njihovog zivota. Medju posledicama takvog ekonomskog stanja nastaje nov stimulus za stvaranje dodatnih uslova&mogucnosti za ispoljavanje samoodbrane&samozastite OSI .ZAJEDNICKOG OSLONCA tokom preduzimanja raznih 141 . grupu&podgrupu su nacini&obelezja obavljanja postupka rehab. obrazovanja&prof.stigma zbog hend. osoba. Takva protivljenja se izrazavaju prikriveno. osposobljavanja u posebnim uslovima. u radnoj grupi u kojoj se nalazi OSI narocito reaguju ako je ona zvanicno oslobodjena da obavlja odredj.pa&u slucaju da se zaposle rade na marginalnim poslovima. Neh.kojim mogu zadovoljavati samo osnovne potrebe (zbog kojih moze nastati narusavanje zdravlja.uprkos postojanja velikog raspona dovitljivih metoda. aktivnosti.odnosima. Izmedju ostalih cinilaca koji povezuju OSI u drust. osoba.koji se nalaze u ZBIJANJU SVOJIH REDOVA RADI PRUZANJA CVRSCEG.s obzirom na njen hendik.

relevantnih problema.jer OSI&dalje predstavljaju marginalnu grupu u nasem drustvu. vecine prema OSI.emocionalna reakcija jednog broja ljudi na razlicite postojece probleme u drustv.cime je uslovljena njegova funkcija stimulisanja subjekata politicke prakse na odredjen tip drustv.aktivnosti u borbama za samoodrzanje&zastitu sopstvenih opstih&posebnih interesa grupe OSI. Uprkos naporima koje ulazu OSI&humani ljudi da se smanje odstojanja u odnosu na neh. pojava psihickog porekla koja se izrazava posredstvom stavova koji predstavljaju trajnu organizaciju motivacionih. Posledice hen.ponasanje ljudi.zajednica. Djordjeviceva def: JM je oblik ispoljavanja socijalnih stavova pripadnika politicke javnosti o datoj situaciji. kolektivna misao. Ono cesto ima veliki stvarni a ponekad&imaginarni znacaj za drustvo&uticaj na drustv. zajednicu. ponasanja u procesu resavanja soc. stvarnosti. stalno prate OSI. izraz odobravanja ili osude. JM je kao oblik drustvene svesti neposredno povezano sa socijalnom praksom kao&svi 2gi oblici svesti element je socijalno-psiholoskog mehanizma koji deluje na drustv. zajednice prema odredjenim drustv.merama&odlukamastavovima&dogadjajima koji su od interesa za drustvo a poticu od strane veceg broja stanovnistva jedne drust. 142 .postupcima&ponasanju grupa&pojedinaca. situacijama koje poprimaju vid problema bitnog za zivot&praksu soc. pojavama.cak&prinudom.dok postoje&situacije da je samo umisljeni odraz odredjenog javnog mnjenja. 75. Moze nastati spontano ili planiranim smisljenim aktivnostima. zajednice. UTICAJ JAVNOG MNJENJA NA POBOLJSANJE POLOZAJA OSI Javno mnjenje = preovladujuci stav pripadnika drustv. lica treba sa zaljenjem priznati da su ti napori bili samo delimicno uspesni.podrzavanja ili protivljenja prema postupcima. oblik kolektivnog rasudjivanja politicke javnosti o aktuelnim drustv.mada se one trude da ga prikriju ulazuci znatne napore da smanje nepotrebno izazvane tenzije koje se vestacki stvaraju&podrzavaju od strana neh.perceptivnih&saznajnih procesa.problemu.

Pri tome pojedinci sa istog stanovista mogu imati ista ili razlicita gledista na odr. pitanja ili problema. Tako&na mogucnost osposobljavanja OSI razlicito gledaju defektolog ili neko ko ne poznaje mogucnost rehab.zajednice povodom odr.pri cemu se izjednacavanje najcesce obavlja bez primene sile od strane drustva.konf..tjs.U strukturi JM su psiholoska&socijalna dimenzija koje su medjusobno povezane&ispoljavaju se kao posebni oblik drustv. K. OBLIKOVANJE JM prestavlja vrlo slozen postupak na koji uticu mnogi cinioci. se pretezno zasniva na sledecim ciniocima: 143 . U istom drustvu&istim ili slicnim okolnostima ljudi kao pojedinci razlicito misle o odr. Iz tih razloga je drustv.a u svojom socijalnom dimenzijom se oblikuje&ispoljava kao kolktivna svest. zajednici&predstavlja osnovicu za ujednacavanje ponasanja ljudi. Tako mnogi segmenti drustv.tzv. tih osoba.ukoliko su ljudi masovno zainteresovani. veoma znacajan za oblikovanje&izrazavanje JM. drustv.mada svi zive u istom drustvu. grupa JM ima izuzetno znacajan uticaj.razmene ideja&misljenja pojedinaca&drustv. DA BI DOSLO DO IZRAZAVANJA JM u drustvu mora postojati barem minimum saglasnosti umisljenjima. stvarnosti ostaju izvan interesovanja mnogih ljudi.grupa oni temelji na kojia izrasta&razvija se JM u svojstvu bitnog cinioca napretka humanog drustva. odnosa.odnosno pomocu psiholoske dimenzije JM je odredjeno u svom pojavnom obliku kao manifestacija psihickog porekla. probleme.ne osecaju&ne vide na isti nacin svet koji ih okruzuje. Konformizam deluje u svakoj drust.razvoj drustva&drustv. svesti. U takvim situacijama na prevazilazenje razlika u misljenju pojedinaca&drustv.razmenu ideja. Zato se sa pravom istice da su slobodno izraz. DRUSTVENI KONFORMIZAM = uspostavljan minimum jedinstva raznih stanovista&gledista clanova drust. Zahvaljujuci razvijanju demokratskih&humanih odnosas medju ljudima u savremenom drustvu stvaraju se sve > mogucnosti za slobodno izrazavanje. drustv.stavova&mnjenja pojedinaca&drustv. Individualno&kolektivno ponasanje ljudi se razlicito izrazavaju. pojavama u drustvu.mada su&jedno/2go ponasanje drustveno uslovljeni. POJAVA KONFORMIZMA ZAVISI OD postojanja&delovanja pogodnih prilika&uslova. drzavne vlasti.odnosno oni ne posmatraju. grupa o mnogim pitanjima bitnim za zivot ljudi.

vrednosti se grade osnovna nacela zivota&rada koja predstavljaju temelj bitnih vrednosti prilikom odredjivanja&ocenjivanja ponasanja pojedinaca kao clanova drustva) 4) OPSTI SISTEM SIMBOLICKIH AKTIVNOSTI (postojanje&primena simbola prate&uoblicavaju komuniciranje medju ljudima/simboli&njihova primena znace&preduslov nastanka procesa misljenja.praksu ljudi u drustvu (ne organizovan sis. sa OSI koje prate stigme&predsrasude) 3) OPSTE VAZECI SISTEM VREDNOSTI (vrednosti imaju prakticnu fju ujednacavanja delovanja ljudi u socij.kao&na stvaranje&ispoljavanje JM/sredstva javnog obavestavanja se cesto zasnivaju na unapred pripremljenim porukama koje su upucene sirokom krugu ljudi.kulture.pri cemu se JM oblikuje medj.sa namerom da se mnjenje pojedinaca uskladi sa porukama koje su nu upucene) Pre nego sto JM postane KOLEKTIVNI OBLIK SVESTI&pojava za sebe.bez prisile ponasanja) 2) KORPUS KULTURNIH UZORA (u oblasti nauke.sto cini srz komuniciranja medju ljudima bez kog se ne bi oblikovalo ni JM) 5) EDUKATIVNO-INFORMATIVNI SISTEM (mehanizmi posredstvom kojih se sire obavestenja sa vaspitnim&obrazovnim sadrzajima/obavestavanje&propaganda su se pokazali kao mocno sredstvo koje deluje na oblikovanje znanja ljudi. normi.kao&standardi koji se pojavljuju kao zajednicka osnova kulturnog ponasanja ljudi/duboko su urezani u covekovu licnost tokom njegove socijalizacije&prestavljaju trajni izvor konformizma uprakticnom zivotu/standardi iz oblasti kulture mogu steci vaznost sankcija npr. zajednici izrazava govorom ili u pisanom obliku/posredstvom jezika se ostvaruje razmena poruka&ideja ljudi.time&uticaja na oblikovanje JM koje se u drustv. Tokom toga nastaje utapanje licnih ili grupnih stavova ili misljenja u > < ujednaceno 144 . sredini. Stara Grcka&unistavanje dece koja nisu bila u skladu sa normama skladnog tela&fizicke lepote.kao&prilikom odredjivanja razlika medju ljudima po sistemu vrednosti/na osnovu sis.tehnike. komunikacijama.1) JEDINSTVENI NORMATIVNI POREDAK (norme koje regulisu soc.&danas je slicno npr.postoji kao licno (privatno) misljenje pojedinaca u svojstvu pripadnika javnosti.kakav je recimo pravni poredak!.

Ova negativna misljenja poticu iz neobavestenosti&predrasuda. Javno izreceno misljenje je u mnogim slucajevima u skladu sa necelima humanizma.ulozi&znacaju koji imaju OSI u savremenom drustvu. JM moze u znatnoj meri olaksati uklapanje OSI u drustvo&sve njegove tokove. Moze se ocekivati da ce ovakve aktivnosti imati uticaj&na javno mnjenje.Postoje&privatna misljenja da OSI mogu biti&jesu korisne za drustvo.RADIO EMISIJA.pocev od stava da su OSI manje sposobne. 76.ali dasu one.STAMPE&FILMOVA o neophodnosti oblikovanja&ispoljavanja covecnih odnosa prema OSI se vrsi snazan uticaj na siroku javnost&na JM.do svesrdnix odnosa prema OSI.nanoseci stetu&nepravdu OSI.privatnom misljenju pojedinaca. OBAVESTAVANJEM JAVNOSTI. Kada su u pitanju OSI onda se privatno&javno mnjenje cesto razlikuju.PLEMENITIH&STRUCNIH POIRUKA. Medjutim. FAKTORI OD UTICAJA ZA IZBOR BUDUCEG MODELA RESAVANJA PROBLEMA INVALIDNOSTI U SRBIJI 145 .POSREDSTVOM TELEVIZIJE.STALNIM IZNOSENJEM&PROPAGIRANJEM HUMANIH.kada je rec o licnom. stavovi. Postoje&misljenja 2gih pojedinaca da OSI treba prihvatiti&pruziti im pozitivne sanse da se potvrde u drustvu.nesposobne ili osobe nize vrednosti.drusv.zajednicko mnjenje u okviru stava&javne komunikacije pripadnika javnosti&nosilaca JM.drugacije.poredivsi ih sa vecinom.netrpeljivosti. U misljenju koje pojedinac javno iznosi se mogu naci razl. Da bi se nepovoljni stavovi pojedinaca.nepouzdane na poslu&druzenju. Na taj nacin se uspesno utice na pravilno oblikovanje saznanja&ponasanja vecine ljudi o mestu.do stava da ih treba izbegavati.onda je to mnjenje obojeno licnim stavovima pojedinava prema OSI&krece se od neprihvatanja. smislu potrebno je organizovati aktivnosti sredstava javnog obavestavanja usmerene ka humanizaciji medjuljudskih odnosa u korist OSI.grupa&javnog mnjenja promenili u poz.

Problemi OSI postoje u svkoj oblasti zivota.tjs. Uloga medija ovde je od neprocenljivog znacaja.PRAVA&BENEFICIJE OSI 1) Unapredjenje institucionalog okruzenja&povecanje njegove efikasne dostupnosti 146 .strucnosti. Program treba da obuhvati niz aktivnosti ciji sadrzaj&dinamiku realizacije treba posebno razraditi.eksperata za pojedine oblasti.tjs.kao&svi 2gi clanovi zajednice.znanja&finansijskih sredstava. Za njihovo resavanje potrebno je mnogo empatije. Istrazivanje je istaklo nekoliko znacajnih oblasti koje bi trebale da budu Njegov sastavni deo: 1) UNAPREDJENJE UNSTITUCIONALNOG OKRUZENJA&POVECANEJ NJEGOVE EFIKASNE DOSTUPNOSTI 2) PSIHOSOCIJALNI ASPEKTI INVALIDITETA 3)OSI&CIVILNO DRUSTVO 4) POLOZAJ. stvaranje uslova gde bi princip =ih mogucnosti za sve omogucio OSI da najbolje iskoriste svoje potencvijale. u svakoj sferi fizickog. Probramom bi trebalo da rukovodi Komisija sastavljena od predstavnika Vlade (resornih ministarstava).ekonomskog&psihosocijalnog okruzenja.senzitivnossti&angazovanosti&za realizaciju tog cilaj se predlaze organizovanje Nacionalnog foruma.sistematicnosti.senzitivnosti. Program treba da dovede&do porasta nacionalne svesti. Osnovni ciljevi Programa bili bi usmereni na smanjenje okolinskih barijera za najveci broj OSI. U okviru Svetskog programa akcije treba doneti NACIONALNI PROGRAM AKCIJE.gde bi kroz otvorene diskusije u stalnom zasedanju doprineo mobilizaciji javnosti. Donosenje posebnog srednjerocnog plana akcije bio bi dobar zajednicki okvir za obezbedjenje etapnog resavanja problema.predstavnika civilnog sektora&posebno udruzenja OSI.kao&aktivna participacija ljudi na koje se ti problemi odnose u svakoj etapi njihovog resavanja.

dostupnost obrazovnih institucija. nacin zadovolji potrebe OSI.barijera koje ce obezb.srednjeskolskom&visokom obrazovanju za ecu.a koje se odnose na proces stvaranja =ih mogucnosti u svim sferama drustva.a sam Nac.zaposlenja.&soc.preporucuje se razvijanje prelaznog oblika specijalizovanih skola&spec.Za prepoznavanje znacaja dostupnosti sluzbi za obrazovanje.javnog transporta.mora biti prepoznat princip pravicnosti&=osti u osnovnom.na niovou Vlade&drzave.pored osnovnih preporuka UN koje se odnose na =e mogucnosti za zaposljavanja. U situacijama kada opsti obr.mlade&odrasle OSI. Preporucuje se ukljucivanje roditelja&Udruzenja OSI u svim oblicima edukativnog procesa..zaposlenje.program treba da bude zasnivan na zajednici.odraslim osobama. U sferi obrazovanja.zdrav.a organizacije OSI moraju da budu konsultovane u izradi standarda&normi za dostupnost. sistem (prevashodno usled fizickih barijera) ne moze da na odg. odeljenja u osnovnim&srednjim skolama. Zahtevi za dostupnoscu moraju da budu ispunjeni od pocetka dizajniranja fiz.ali&razvijanje vestina nastavnika za rad sa ovom populacijom. treba da bude dostupno cak&deci sa najtezim poremecajima (buduci da nasa zemlja spada u one sa obaveznim osnovnim skolovanjem).sto podrazumeva fleksibilnost nastavnih sadrzava.tako da po njima drzave treba da uvedu: • • programe akcije koji ce obezb.sa odg. srandardima. Samo osnovno obraz.preporucuje se iniciranje posebnih projekata koji ce biti usmereni na OSI. U pogledu potencijala za zaposljavanje.&okruzenje’. Integrisana edukacija obuhvata&ucestvovanje zajednice.zgrada. dostupnost fizicke okoline za OSI mere koje ce obez.orijentisani ka sticanju dohodka za 147 .imajuci u vidu rezultate studije ’Osobe sa inv.sto podrazumeva&odgovarajucu dostupnost pomocnih sluzbi.predskolskoj deci.zastitu&ostalih javnih sluzbi&nasa zemlja treba da usvoji&primenjuje preporuke Ujedinjenih nacija u ovoj oblasti. Posebna paznja se mora posvetiti najmladjoj deci sa inv.a narocito zenama. Edukacija OSI treba da bude integralni deo naciponalnog planiranja u oblasti obrazovanja. dostupnost informacija&komunikacija za ovu populaciju Ovakve aktivnosti podrazumevaju razvoj standarda&vodica za uklanjanje fiz.putem integrisanih okruzenja.okolike.

o njihovom isksustvu. Skolovanjem&osposobljavanjem kroz rad obezbediti senzitivne&kvalifikovane strucnjake za ovakve oblike rada. Razvijati multidisciolinarni pristup problemu&stvarati multid. oblika zdrav. U zemljama blagostanja se preporucuje&dodatno materijano stimulisanje lakara na cijim se listama za lecenje nalaze OSI.potrebno je unaprediti&vestine lekara&ostalih zdrav. Potrebno je&unapredjenje organizacije rada zdrav. barijera).ali&medijskih kampanja koje ce podstaci javnost na prevazilazenje negativnih stavova&predrasuda u vezi sa zaposlenim OSI.sluzbi&planiranje duzeg vremena pri pojedinacnim posetama za kontrole zdravlja ove populacije. za razvijanje posla.narocito u sluzbi opste medicine. Neizostavno je uvazavanje potreba OSI.radnika za rad sa OSI.tako&medju 2gim specijalistima.sluzbe&nevladinih organizacija. Putem kontinuirane edukacije.prekvalifikacija. Ovakvi projekti obavezno ukljucuju&davanje grantova&mikrokredita od strane drzave ili donatorskih organizacija neoph. 2) Psihosocijalni aspekti invaliditeta Potrebno je definisati u okviru Programa posebne potprograme iz ove oblasti.ovu populaciju&stimulisanja alternativnih oblika samozaposljavanja (malih ruralnih&urbanih preduzeca). Razmotriti mogucnost osposobljavanja OSI u kadrovskim skolama&fakultetima za preuzimanje vodecih uloga.njihovih ideja.neophodno je eliminisanje fizickih barijera (npr.uvodjenje mogucnosti da se transportuju za potrebe odlaska kod lekara. Nastaviti sa daljim razvojem savetovalista za OSI&obezbediti im stalne alternativne 148 . arhitektonske barijere). Kada je rec o zdrav. Namece se&potreba obezbedjivanja prof.kao&ukljucivanje prihosocijalnih sadrzaja u sve 2ge potprograme. Kao alternativno resenje se preporucuje razvijanje razl. Na ovaj nacin je moguce bolje razumevanje&nalazenje sveobuhvatnih resenja koja ce unaprediti ne samo koriscenje&dostupnost. timove u institucijama&siroj zajednici.vec&satisfakciju zdravstvenom zastitom medju OSI.kao&tehnicko prilagodjavanje ulaza u zdrav. zastite u zajednici kroz partnerstvo drzavne zdrav.inovacija&zelja da rade profitabilni odrzivi posao koji im obezb. institucije (otklanjanje arhit. sluzbama. uslove za kvalitetan zivot. Takodje jepotrebno&sprovodjenje komplementarne studije kako medju lekarima opste medicine.stavovima&barijerama opazenim u tretmanu OSI.

Organizovati razgovore&edukaciju na teme konomskog.drustv. Ispitati mogucnost ukljucivanja invalida na osnovne&vise komjuterske kurseve koji mogu da obezbede posao. Ispitati mogucnost direktnog povezivanja sa odg.radi izvodjenja zajednickih akcija. spisak vestina kojima raspolazu clanovi udruzenja&razvijati aktivnosti oko onoga sto sami clanovi prepoznaju kao svoje jake strane.edukovati o specificnosima udruzenja OSI&oranizovati trening ljudi iz udruzenja OSI. Napraviti ’kartu vestina’ tjs.roditelje OSI. Saciniti projekat o povezivanju NVO&udruzenja OSI kroz poslebne programe ne-finansijskog partnerstva&saradnje. Razmotriti strateski razvoj urduzenja kroz seriju radnih sastanaka ljudi iz udruzenja&odr. 3) OSI&civilno drustvo Predlaze se formiranje mobilnog ekspertskog tima koji bi obavio detaljnu situacionu analizu medju udruzenjima OSI.zene.kao&2gih clanova udruzenja u nekim 2gim oblastima (zavisno od poslova koje obavljaju za udruzenje). Praviti posebne programe za mlade.na popularan&informativan nacin.reforme&strukturno prilagodjavanje. Organizovanje akcija u kojima bi se za svako udruzenja nabavio kompjuter&osposobila najmanje 1 osoba za rad. Uspostavljanje koordinacije udruzenja OSI. Upoznavanje organizacija sa donatorima&medjuvladinim institucijama koje uticu an kreiranje politike. strucnjaka (konstatovanje zajednickih ciljeva.ali&specificnosti misija razlicitih udruzenja).kako bi se olaksao pristup donosiocima odluka&ucesce udruzenja u kreiranju politike koja utice na clanstvo. stranim udruzenjima&organizacijama OSI. Pripremanje&odrzavanje internet prezentacija udruzenja OSI. Obucavanje lidera udruzenja OSI za menadzment. Povezivanje udruzenja (umrezavanje). Izvrsiti selekciju najboljih poznavalaca razvoja&menadzmenta NVO. Ukljucivanje 149 .ogranizovati ih kao konsultantski tim.izvore finansiranja.decu. Napraviti zajednicki bilten na nivou Republike za sva udruzenja.u kojima je uloga korisnika aktivnija nego do sada. Napraviti projeka akcije u okviru koga bi se obavio strategijski redizajn udruzenja OSI.barem na nivou opstina. Organizovano&sistematski prenostiti iskustva&primere dobre praxe iz 2gih zemalja.jer su savetovalista od izuzetnog znacaja upruzanju psihosocijalne podrske. razvoja civilnog drustva.

pravima&beneficijama OSI. 150 . zivota. Ukljuc.&=e mogucnosti su osnovni zaxtevi&poruke ovog istrazivanja.mada velikom broju njih nedostaje temelj.poslovno&finansijskih jakih pojedinaca&firmi&njihovo stimulisanje za podrsku OSI kroz donacije ili ukljucivanej usavetodavna tela udruzenja. OSI kao volontera od kojih treba traziti da vode dnevnik rada na osnovu koga ce kasnije podeliti svoja iskustva sa 2gima. Nigde se ne vidi praksa ili bas zalaganje da se te osobe shvate kao (potencijalno) samostalni subjekti soc. Stoga je neophodno u kreiranju&normativnom uredjenju pitanja vezanih za invalidnost zaloziti se za donosenje osnovnog zakona o polozaju.koji bi bio zasnovan na nediskriminaciji&potrebi sto potpunijeg soc.nediskr.prava&beneficije OSI Postoje brojna opsta akta cije norme u nasoj sredini uredjuju polozaj&prava OSI. 4) Polozaj.integrisanja OSI.a kroz najveci broj proistice stav da su OSI objekti zastite. Animiranje lokalne zajednice za ucesce uproblemima OSI&njihovo resavanje.pokretacka snaga&nada za buducnost. Integracija. Razvijanje prijateljskih&poslovnih odnosa sa predstavnicima lokanih medija&senzibilisanje pojedinacnih novinara za ovu problematiku. Pored toga norme su neharmonizovane sa relevantnim normama medjunarodnog prava.

151 .

152 .

153 .

154 .

155 .

156 .

157 .

158 .

159 .

160 .

161 .

162 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful