SOCIOLOGIJA HENDIKEPIRANIH OSOBA

Cilj nauke: da objasni celu klasu objekata koje je predmet njenog istrazivanja&utvdri zakone, Cilj naucne discipline: da opise pojave iz odredjenog dela stvarnosti.

1. PREDMET&ODNOS OPSTE&POSEBNIX SOCIOLOGIJA
NAUKA (by S. Pejanovic)-podrazumeva sistematsko&metodoloski izvedeno znanje sa ciljem utvrdjivanja istine o stvarnosti. PREDMET NAUKE su problemi koji se postavljaju pred coveka u vezi sa stvarima&procesima radi njihovog prakticnog resavanja a sa ciljem da se zadovolje odredjene potrebe. SOC.XEND.OSOBA-ili soc.invalidnix osoba po svom nastansku spada u ‘mladju’ soc. Da bi se odredio predmet njenog proucavanja kao posebne sociologije,prvo treba definisati predmet opste sociologije kao nauke. Medju teoreticarima sociolozima jos uvek se vode rasprave o sadrzaju definicije opste sociologije jer postoje izvesna. Jedna od prixvacenijix def. je def. Djurichica da je OPSTA SOCIOLOGIJA drustvena nauka koja za predmet svog proucavanja ima pojmovno odredjenje drustva,njegova nastanak,strukturu&kretanje. Shodno ovako def. predmetu opsta soc. je teorijsko-empirijskafundamentalna nauka o drustvu koja se bavi celinom drustvenix pojava,njihovom povezanoscu,uslovljenoshcu&razvojem.Soc. kao najopstija
1

nauka o drustvu&o zakonitostima njegovog razvoja nije uvek u mogucnosti da specificnim pojavama,koje postoje&javljaju se u drustvu obrati odgovarajucu paznju. Samim tim postoje slucajevi da nastale pojave u drustvu nisu dovoljno proucene,cime se sputavaju mogucnosti da se o njima pruze adekvatna objasnjenje. Ova cinjenica zapazena je jos u razdoblju Anticke filozofije,cuveni mislilac Antike Aristotel (4.vek pne) isticao je u svom delu ‘Politika’ ‘da se pojave&cinjenice u drustvu mogu u dovoljnoj meri sagledati samo onda kada ih rashchlanimo na sastavne delove. Iz prakticnih razloga,zbog promena u drustvu,nemogucnosti opste soc. da obuhvati sve pojave&svrsishodno ih prouci,zbog potrebe da se naucno sagledaju&razjasne pojedina specificna podrucja drustvenog zivota svih ljudi&pojedinacnih drust.grupa nastaju posebne sociolocije. Proucavanje&naucno objasnjenje pojedinih drustv.pojava znacajnih za drustvo u celini kao sto su politika,moral,vaspitanje,ljudski rad,lokalne zajednice,religija,drustv.grupe,kultura,doveli su do stvaranja SPECIJALIZOVANIH GRANA SOC. kao sto su: soc.porodice,soc.morala,soc.rada,soc.drustv.grupa,soc.kulture,soc.religije... Sve posebne soc. koriste metode&sredstva opste soc. prilikom svojix istrazivanja,proucavanja&naucnog objasnjavanja pojedinix pojava u drustvu koje su predmet razmatranja odredjene posebne soc. POSEBNE SOC. su nauke koje za predmet svog proucavanja imaju pojedine specificne drustvene pojave,cije veze&odnose istrazuje naucnim metodama&rezultate istrazivanja uporedjuju sa rezultatima proucavanja ostalih pojava u drustvu. Posebne soc. tragaju za sto potpunijim saznanjima&naucno dokazanim cinjenicama o pojedinim specificnim pojavama od znacaja za drustvo&nauku dovodeci ih u vezu sa opstim pojavama u drustvu. Na taj nacin obavlja se proces razvoja nauke,humanizacije z. ljudi&napretka ukupnog drustva. Napretkom nauke medju teoreticarima koji su pripadali gradjanskom smeru sociologije,pojavljuje se nastojanje da se soc. obogati empirijskim istrazivanjima pojedinih znacajnih pojava za drustvo jer se celokupno drustvo,kao skup ogromnog broja slozenih drustvenih pojava ne moze valjano prouciti&objasniti samo sa teorijskog stanovista. Soc. kao nauka mora biti sazdana od naucno utvrdjenih&naucno objasnjenih teorijskih postavki na osnovu konkretnih podataka naucnih istrazivanja o odredjenim pojavama znacajnix za drustvo. Tokom 30-ix god. 20og veka pocinju da se pojavljuju teorijsko-empirijske socioloske studije pojedinih znacajnih pojava (rasprave o kulturi,religiji,porodici...) Posebne soc. prvo nastaju u socilog.gradjanskog
2

smera,dok su sociolozi markstisticke orijentacije ideju o formiranju posebnih soc. prixvatili mnogo kasnije. RAZLIKA IZMEDJU OPSTE&POSEBNIH SOC.-posebne soc. ne proucavaju uzajamno dejstvo svih drust.pojava vec samo specificne veze drustvene pojave&svih ostalih drust.pojava. Posebne soc. se javljaju kao delovi opste soc. koja time postaje slozena nauka. Ako opstu soc. posmatramo kao teorijsku nauku,posebne soc. sa opstom soc. cine SISTEM SOCIOLOSKIX DISCIPLINA&medjusobno se odnose kao pojedinacnoposebno. Opsta teorijska soc. koristi istrazivanja iz oblasti pojedinix soc. prilikom teorijskih uopstavanja&formulisanja naucnih zakona,dok posebne soc. ,polazeci od osnoca opste soc.,proucavaju pojedine,posebne pojave koje nastaju u drustvu&kao takve postaju predmet istrazivanja. ZNACAJ POSEBNIH SOC,medju njima &SHO: za razvoj opste soc. (jer obogacuju znanja o grupi ljudi koja je mnogobrojna&znacajna sa stanovista razvoja savremenog drustva),unapredjenja kulture&humanih odnosa medju ljudima.

2. POCECI,POTREBE&MOGUCNOSTI KONSTITUISANJA SHO
Prvi nagovestaji 60ix godina 20og veka. Do tada su radovi sociologa bili usmereni samo na pitanja&probleme rehabilitacije ove populacije. Tokom I sv.rata postaje izrazenije angazovanje&usmeravanje soc.&njihova ukazivanja na potrebu proucavanja problema HO zbog strasnih posledica rata,velikog brja izginulix vojnika&civila,naroicto dece,velikog brja ranjenika,invalida,zbog potrebe lecenja,rehabilitacije&osposobljavanja za rad ovih populacija. Na probleme invalida ukazivali su tokom I sv.rata strucnjaci,belgijski drzavljani. Stvorena je ideja o kooperaciji kulturnog drustva svih saveznickih zemalja. 1916.-Francusko-belgijski odbor Maj 1916.-priprema ‘Konferencije o pitanjima invalida’ zemalja saveznica u I sv.ratu. Program rada Konferencije: 1. Problemi fizikalne reedukacije 2. Problemi prof.reedukacije 3. Zaposljavanje invalida 4. Ekonomska&soc. pitanja,kao&interesi invalida
3

Prvi koji su trazili nacine resavanja problema bili su oni soc.propaganda o njihovoh reedukaciji..imajuci u vidu HO u drustvo sa socioloskog stanovista.politikom zemlje&njenim ekonomskim mogucnostima. god u Parizu. ZADATAK: podsticati bavljenje svim problemima invalida. Novi problemi nastaju jer za rad osposobljenu HO treba uklopiti u texnoloske procese rada&proizvodnje&na taj nacin ostvariti njenu ravnopravnost u ekonomskom&socijalnom smislu sa nehendikepiranom vecinom. rata u svim zemljama ucesnicama u ratu nastupa razdoblje u kome se nauka&strucnjaci u velikoj meri ukljucuju u aktivnosti kojima se resavaju problemi&zadovoljavaju potrebe invalida. na ideju o neophodnosti 4 .osposobljavanju&skolovanju Konferencija je odrzana od 8.rada&oni soc.naveli su soc. koji su objavljeni tokom prve dve decenije po zavrsetku II sv. Radovi soc.) donosi socijalne posledice koje su uticale da su sociolozi poceli da se bave problemima koji su se tada pojavilii. Mogucnosti reedukacije. rata.ukazivati na nacin resavanja njihovih potreba&problema u svakodnevnom zivotu&radu.ekonomski&soc.njihovim mestom u drustvu. Proucavanje&unapredjenje zakonodavstva&integracije za invalide.interesi slepih. Velika ekonomska kriza (1929. maja 1917.grupama. teoreticari koji su obavljali naucna istrazivanja stanja&promena u drustv.5. NAUCNO-TEORIJSKA OSNOVA KONSTITUISANJA SHO Po zavrsetku II sv.organizacije. 3.invalidne organ. KOMITET za proucavanje problema invalida rata&resavanje njihovih znacajnihij pitanja. Po okoncanju rata zbrinjavanje invalida&njihova integracija u drustvene tokove resavani su merama koje je preduzimala drzava u skladu sa soc.odrzavati stalne veze sa invalidima&pruzati strucnu pomoc u toku&posle rata. Vreme izmedju 2 svetska rata obelezeno je opstim razvojem&napretkom nauke&tehnike-defektologija dozivljava svoj uspon.uz prisustvo delegacija svih zemalja saveznica&velikog broja naucnika&strucnjaka razlicitih specijalnosti.&imucni dobrotvori. To su pomogle&hum. koji su se bavili soc.osposoblj.gluvih&invalida poremecene svesti 6.prof.-11.-1933.

-KARMEL KONFERENCIJA U SAD Ovu konferenciju je organizovala americka socioloska organizacija. Pod rukovodstvom MARVINA SUSMANA bilo je izdato delo ‘Soc. su pristupili pripremama za realizaciju pricvacene ideje. Vec 60ix god 20og veka javljaju se sociolozi u Americi sa nagovestajima o potrebi konstituisanja posebne soc. Invalidi nisu sustinski hendikepirani samo zbog svoje invalidnosti.sto je aklamacijom (=jednoglasno.&to SHO.cije je objavljivanje izazvalo pozitivno prihvatanje medju strucnjacima&u siroj javnosti.vec&zato sto ih oni oko njih obelezavaju kao hendikepirane. tjs.pod rukovodstvom Richarda Smita&Lorensa Habera. SOC. Ova asocijacija je na sastansku odrzanom 1969.tako da je vec pocetkom 1968. OSOBA. PREDMET&CILJEVI SHO Izucavanje SHO obuhvata sve osobe koje zbog svog hendikepa imaju manje mogucnosti da se ukljuce u zivot.invalida’.ucestvovali su soc.rad&ravnopravne odnose sa populacijom ljudi koji sebe smatraju ‘normalnim’. discipline tjs. Odrzan je krajem iste godine.&strucnjaci iz oblasti rehabilitacije HO. To su pojedinci ili grupe ljudi koji zbog postojanja hendikepa bivaju napravilno ili negativno vrednovani od strane tzv. u San Francisku osnovala poseban odbor sa zadatkom da organizuje SIMPOZIJUM na temu ‘Soc. Izneta je ideja o potrebi konstituisanja nove soc.celovitog sagledavanja potreba. 1965. HEND.god. Prisutni soc.shodno misljenju vecine autora. pozitivno su reagovali na predlog da se ustanovi posebna soc. iz Kanade. 5 .posebnih potreba&mesta HO u otvorenom drustvu. u Bostonu osnovan KOMITET ZA INVALIDE U OKVIRU AMERICKE SOCIOLOSKE ASOCIJACIJE.Brit. 4.. Odrzavanje ovog simpozijuma moze se oznaciti kao temelj&pocetak razvoja SHO kao posebne nauke.SAD-a.&rehabilitacija’. pristankom svih.grupa istaknutih americkih sociologa&dala je znacajan doprinos zacetku socioloskog proucavanja zivota. Posle zavrsetka konferencije soc. SHO. bez pojedinačnog glasanja) prihvaceno. ‘normalne’ sredine u kojoj zive&rade.polozaja&integracije HO u svakidaslji zivot&rad.Vel.interesa.socijalne politike&dr.

psihologija HO&rehabilitacija’ istakla je da proucavanje uslova zivota invalida&njihovog mesta koje zauzimaju u drustv. Utvrdjivanje najprikladnijeg odredjivanja.odnosima. Sa razvojem defektologije&srodnih nauka.invalidnix lica.polozaj&interese HO u srustvenoj stvarnosti&drustv. HO.mesto&polozaj u drustvu&drust.sociolog je u svojoj knjizi ‘Soc. mentalno obolelih’ istakao da su rehabilitacija. koja svojim predmetom proucavanja obuhvata stanje.mesto.posledice hendikepa. PREDMET SHO treba da obuhvati: -posebne potrebe -opste&posebne uslove zivota -probleme egzistencije -polozaj u drustvu R. INVALIDNIH LICA.uslove zivota&rada HO.u sklopu stvarnih 6 .SOC.SOC.stvarani su&uslovi za razvoj SHO u svojstvu posebne soc. predmeta proucavanja SHO nastaju razlike u izlaganju pojedinix teoreticara.pa&nasoj literaturi upotrebljavaju se sledeci izrazi: SOC.promene. U inostranoj.karijera&licni zivot invalidnix lica osnovni predmet proucavanja posebne soc.sa usavrsavanjem posebnih soc. Za soc.nedostataka&teskoca u zivotu.rada&medjusobnih odnosa.radu&polozaju HO u konkretnom drustvu.u socioloskom smislu.. USLOVI ZIVOTA.specificnost zadovoljavanja potreba.obelezja.kao&potrebe.&soc. OMETENIH OSOBA.invalida.odnosima 2. KONSTANTINA SAFILIOS ROTCHILD u svojoj knjizi ‘Soc.BASTD-fra. Bez ozbira na trud HO da dokazu da svojim radom zasluzuju da budu jednakopravni sa svim clanovim drustvene zajednice.SOC. Prilikom def. ONESPOSOBLJENIH.njihove interese.Pripadnici ‘normalne’ okoline najcesce indiferentno ili nepovoljno.ukljucujuci&aktivnost&uticaj drustva na zadovoljavanje njihovih potreba&interesa.-soc.omalovazavajuce se odnose prema HO. Predmet SHO ima 2 jasno izrazena segmenta: 1.-ekonomskim odnosima predstavlja predmet proucavanja kojima se bavi posebna soc. je HO samo ona osoba cije ostecenje izaziva kod drugih osecanje razlicitosti&koja je zato razlicito drustveno vrednovana. Pri definisanju predmeta SHO treba utvrditi koje osobe treba smatrazi HO.rad.uzroke.najpogodnije primene postupaka koje DRUSTVO TREBA&MOZE PREDUZETI radi ublazavanja&prevazilazenja smetnji.

vek.marginalnix drustvenix grupa.religije. Ponekad to izaziva razne nesporazume u naucnim raspravama.morala. U tom periodu nastaju mnoga naucna dela&strucni radovi teoreticara koji se bave proucavanjem pitanja od znacaja za zivot&rad&mesto u drustvu osoba sa psihofizickim poremecajima i/ili nedostacima.oznacava se kao razdoblje napretka&razvoja nauke u svetu i nasoj zemlji.medju kojima najznacajnije mesto ima DEFEKTOLOGIJA.rata.kao&u govornom sporazumevanju pravilno&potpuno odgovarajuce odredjivao ovu populaciju&pojedince.socioloskim&nesocioloskim naukama jer je predmet njenog istrazivanja kompleksan&predstavlja granicno podrucje istrazivanja. Ta POJMOVNA RAZNOLIKOST nastaje kao posledica teznje autora da se nadje odgovarajuci pojam.medicinske&2ge nauke.ekonomskih&2gih uslova od uticaja na preduzimanje ili nepreduzimanje konkretnih mera tjs. POJMOVNI APARAT 20.narocito period posle zavrsetka II sv. ODNOS SHO&SRODNIX NAUKA SHO ima veze sa prirodnim.pedagogija.politika. 6.soc.tj. Pored defekt. izraz koji bi u naucnoj&strucnoj literaturi. 5.pojmovi kojim se oznacavaju hend. Na razvijanje&osamostaljivanje SHO veliki uticaj imale su&nauke&naucne discipline koje se bave proucavanjem&resavanjem problema HO. Opsti razvoj nauke u to vreme doprineo je&razvoju defektologije&njen uspon&potvrdjivanje u svojstvu autenticne nauke. Medju drustvenim naukama najprisutnija je soc. U ovu grupu spadaju psihologija. U tim naucnim radovima iz oblasti defektologije pojavljuju se razl. drustvenih aktivnosti.osobe.koja se kao nauka najneposrednije bavi proucavanjem&resavanjem problema HO.sto je bilo od velikog znacaja za populaciju ljudi za psiho-fizickim poremecajima i/ili nedostacima. Pojam mora biti U NAJMANJOJ MERI SEGREGACIONALAN ZA HO&KRATAK!!! Na traganje za prikladnim pojmom koji bi zadovoljio sve ose uslove uticali su rezultati razvoja nauke&naucno-istrazivackog rada u oblasti 7 .

Upravo zbog navedenix sintagmi&konotacija.osobe ometene u razvoju.osoba sa teskocama u razvoju. U prenosnom smislu ta rec znaci da je neko ostecen.mana.krnj.u granicama mogucnosti svakog pojedinca.kvar.koji ima nekakvu manu. DEFEKT (‘defectus’) je rec latinskog porekla koja znaci: nedostatak. Jedan od najstarijix pojmova koji se u def.greska. DEFEKTAN znaci: koji je ostecen.nepredvidjena nezgoda.cak&radi vredjanja.ometene osobe. HENDIKEP (‘handicap’ je engl.invalidne osobe.koji nema sve delove&oblike. izrazava se teznja za humanizacijom odnosa prema onim ljudskim bicima koja se zbog urodjenix ili tokom zivota zadobijenih psihofizickix poremecaja i/ili nedostataka nalaze u situaciji da uz pomoc strucnjaka&drustvene zajednice ostvare. Najcesce upotrebljavani pojmovi u naucnim&strucnim radovima iz oblasti defekt.o slobodi coveka.invalidi&dr.razvojno ometen.humane uslove zivota.pogreska.manjak. reci znaci:otezavanje.ovaj termin se u strucnoj literaturi izbegava.jasno&sveobuhvano odrediti pojedinci&citava populacija HO.lica sa psihofizickim defektivitetom.okolnost koja sprecava neku aktivnost.pokvaren.osobe sa teskocama u socijalnoj integraciji. upotrebaljva kada se zeli oznaciti ovakva osoba je DEFEKTNA OSOBA.politickom&socijalnim pravima ljudi.osobe sa ostecenjem.nepotpun. 8 .osoba’ ima nedostataka jer se u zargonu cesto upotrebljava u smislu potcenjivanja.o licnim. Postoje teskoce pri upotrebi&tumacenju nekih pojmova koje polaze iz sustine znacenja izraza.osobe sa smanjenim sposobnostima.kao&potpuno iskljucenje prava na segregaciju coveka. Potreba nje pojam kojim ce se najprikladnije. Treba voditi racuna&kakve asocijacije pojedini pojmovi mogu izazvati u sirim krugovim ljudi koji po profesiji nisu defektolozi ili strucnjaci koji se bave resavanjem ovih problema.hendikepirane osobe. Po misljenju strucnjaka ‘defektan’ ili ‘def.defektolocije. su: defektne osobe.davanje prednosti (’fora’) slabijem takmicaru (rec hendikep objasnjena je izrazom ‘hand in cap’ sto znaci ‘ruka u sheshiru’.humanizacija odnosa medju ljudima. Preteznom vecinom pojmova koji se koriste u svakodnevnom z.rada&integracije u tokove drustvenih aktivnosti.opste prixvaceni stavovi o ljudskom dostojanstvu svih ljudi.smetanj.lisavanje vrednosti.koji se najcesce upotrebljava na xipodromima dajuci prednosti slabijim trkackim konjima u nameri da se njixove sanse da pobede u toj trci izjednace sa favoritima).rezultati unapredjenja socioekonomskih&sockulturnih odnosa u drustvu.

delovanja&znacaja drustvenih&kulturnih cinilaca imajuci u vidu datog pojedinca. Svetskom kongresu o rehabilit. poremecajima i/ili nedostacima.invalidno lice. istice ovu cinjenicu: -INVALIDNOST=ogranicenje fja koje su izazvane ostecenjem sposobnosti odredjenog organa ili dela&sprecavaju coveciji organizam da normalno funkcionise.Stanchic. INVALIDITET-bilo kakvo ogranicavanje ili nedostatak (koji nastaje ostecenjem) sposobnosti izvodjenja aktivnoti na nacin ili unutar raspona koji se smatra normalnim za ljudsko bice.integraciji. -HENDIKEP=postojanje stvarnih prepreka na koje invalidna osoba nailazi u teznji da postigne ili odrzi njoj neophodne uslove za normalan zivot&rad.god.teskoca u razvoju imaju teskoce u soc.ukazuju da postoji razlika u znacenju termina invalidnost. pojedinix strucnih termina koje su navedeni&objasnjeni u Svetskom programu za invalide Ujedinjenix naroda prilikom proglasenja desetleca izmedju 1983. Hendikep je fja odnosa izmedju invalida&njegove okoline.jer nestaje razlika izmedju ostecenja&hendikepa tako da ovaj termin nije popruno upotrebljiv.Autori Kovacevic. Od znacaja za upotrebu pojedinix termina su&def.Mejovshek u svom radu ‘Osnovne teorije defektologije’ pod pojmom HO podrazumevaju ona lica koja zbog nekih ostecenja. Mnogi autori.ugledna naucnica iz oblasti defektologije. Utvrdjeni su i objasnjeni sledeci pojmovi: OSTECENJE-bilo kakav gubitak ili abnormalnost psiholoske.1960. Tako je na 13. BEATRISA RAJT. 9 .naucnika&invalida usvojen zakljucak da su za invalide ovi izrazi najprihvatljiviji u poredjenju sa ostalim terminima.od strane strucnjaka. invalida u Tel Avivu 1976.uzroke nastanka.odnosno invalidne osobe.defektolozi.bez obzira na izvore. HENDIKEP-bilo kakav nedostatak za datog pojedinca koji nastaje kao posledica ostecenje ili invaliditeta.hendikep&HO ->invalidnost&hendikep nisu sinonimi.jer smatraju da izraz HO ne odgovara ljudskim bicima sa psihofiz.pola.zavisno od starosti.fizioloske ili anatomske strukture ili fje. Isti autori iznose svoj stav protiv upotrebe ovog izraza.fizicke ili 2ge barijere koje mu sprecavaju normalni pristup u razl. godine. (dekada invalida u svetu).&1992. Termine hendikep&HO prihvataju lica sa psihofizickim poremecajima i/ili nedostacima.drustvene.koji ogranicava ili sprecava ispunjavanje uloge koja je normalna.sisteme drustva koji su 2gim gradjanima dostupni. Hendikep se javlja kada invalid nailazi na kulturne.postojanja&delovanja smetnji.

jer su H tretirani kao manje sposobni&kao gubitnici u borbi za opstanak. SOCIJALDARVINIZAM Usled Velike ekonomske krize (’29.aprila 1948.) opada zainteresovanost sociologa za zivot&polozaj HO u drustvu sto je dovelo do porasta broja sociologa koji su zastupali socijal-darvinisticku teoriju&njeno ucenje. U takvom teorijskom ucenju za HO nije bilo ni mesta ni vremena.oformljena od strane UNaroda sa sedistem u Zenevi. Za hendikep je istaknuto da je to ‘gubitak ili ogranicenje prilika za saradjivanje u zivotu zajednice na istoj ravni kao i svi ostali’. 7. je ovakva teorija postojala i pre Darvinove teorije=Herbet Spenserova Organska teorija u kojoj Spenser kategorijom borbe za opstanak objasnjava podelu drustva na vladajue&potcinjene.koje na osnovu pojedinix stavki iz Darvinove teorije nastoje da objasne razvitak ljudskog drustva.humaniji i manje segregativni. U nasoj def.prirodno odabiranje u kom jaci.tako&od strane okolike&clanova drustva.Po misljenju ove autorke invalidnst se pretezno utvrdjuje dijagnozom lakara ili tima lekara&2gih strucnjaka o psihickim i/ili fizickim ostecenjima.-’33. 8.smetnjama ili nedostacima koje ogranicavaju normalno delovanje pojedinix organa ili celokupnog organizma invalida.zdraviji&sposobniji pobedjuje.godine.tjs. SD je zloupotrebio Darvinova naucna otkrica koristeci ih u politicke svrhe kako&kad je odgovaralo nacistichkoj rasnoj ideologiji.hendikep moze biti prouzrokovan delovanjem razlicitih cinilaca koji poticu kako od strane HO. U soc. SD je shvatanje u politickoj teoriji&sociologiji koje pripada biologistickim teorijama. Medjutim. Zastupnici Spenserove teorije (Lapuzh.lica smatrajuci da su ti termini prikladniji. SD istice borbu za opstanak. U svom programu akcija pravi razliku koja postoji u znacenjima termina kada je rec o ostecenju. NAUCNI METOD 10 .Gumplovich) tvrdili su da je borba za opstanak ona u kojoj u kojoj vise rase potcinjavaju nize.invaliditetu ili hendikepu. teoriji&praxi vecina teoreticara upotrebljava termin HO ili h. na masu&elitu. Njihovo ucenje preuzeli su tvorci fashistichke rasne teorije oslanjajuci se direktno na socdarvinisticko ucenje. SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA (WHO) je nastala 7.

odnosno naucno ispituje. Specificnost SHO ispoljava se u njenoj povezanosti sa vecim brjem posebnih nauka.saznavanja&prihvatanja istine o predmetu koji se istrazuje. postupci&nacini otkrivanja. Proucavanja SHO moraju biti uskladjena sa cinjenicama koje proizilaze iz utvrdjenix cinjenica sociologije&posebnih soc.psihologija).najzad .SHO mora imati siroke mogucnosti koriscenja odredjenih znanja posebnih nauka&naucnih disciplina. Pojedine nauke se izrazito medjusobno razlikuju po predmetima proucavanja&metodama kojima se sluze prilikom naucnog istrazivanja. Naucnici u svojim istrazivanjima koriste odredjene postupke&nacine rada.odnostno MULTIDISCIPLINARNI METOD. U najsirem smislu metod obuxvata 3 elementa: . Sve drustv.zaseba naucni metod.ali se svaka nauka koristi OPSTIM METODAMA istrazivanja.tjs.interesi&polozaj HO u drustvu&obelezja odnosa drustva prema toj populaciji.tjs. Akademik prof.koje omogucuje da se postupak bolje prilagodi predmetu&ovaj tako potpuno sazna i. Da bi se pravilno utvrdile potrebe.zatim sledi .delovanja&zakljucivanja tjs. njen je sastavni deo.Svaka nauka&naucna disciplina nastaju kao izraz potreba ljudi da otkriju tacna obelezja tjs.sa 2ge strane. 11 .nauka nema potpuno specifican.pomocu kojih otkrivamo one osobine cije nam saznanje predstavlja cilj naucnog istrazivanja.tjs.kako bi se sto pravilnije istrazile&odredile veze izmedju pojedinaca&grupacija HO&konkretnog drustva. radnje koju treba izvrsiti da bi se doslo do saznanja predmeta.sa jedne strane&naucnim dostignucima 2gih nauka (defektologija..POSTUPAK kako se dolazi do znanja.nauke&naucne discipline koriste se opstim metodama koje naucnici PRILAGODJAVAJU zaxtevima konkretnog predmeta naucnog istrazivanja u nameri da dobiju sto potpunija&tacnija saznanja.daljeg znanja.dr RADOMIR LUKIC smatra da je metod postupak (radnja) kojim se na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke dolazi do potpunijeg.ZNANJE o samom predmetu.SREDSTVA pomocu kojih se predmet moze saznati. HO prilikom naucnih istrazivanja koristi razne metode. Metod oduhvata nacine istrazivanja&primenjene postupke tokom naucnog istrazivanja= prakticni postupci logicnog razmisljanja. istinu o predmetu koji proucavaju&njegovoj sustini.pedagogija.ali isto tako on se upotrebljava u njoj.kao i pojedinix njihovih metoda istrazivanja prilikom preduzimanja sopstvenih ispitivanja pojedinih pojava.kao i materijalna sredstva.sto znaci da nijedna drustv. konkretizovani specificni postupci. U tom smislu metod pretxodi nauci.

nejasnoce&skucenosti pojmova&termina u toj oblasti. Istrazivac mora raspolagati pretxodnim znanjima o predmetu koji treba prouciti.naukama koje nisu dovoljno orazvijene.cije veze treba traziti imajuci u vidu da su.tjs. TEORIJSKA DEFINICIJA PREDMETA je logicki postupak kojim se pomocu apstraktnih pojmova odredjuje sustina pojave koju zelimo da istrazimo.sto utice na tacnost&potpunost saznanja o pojavi koja se 12 .ili da mogu biti u vezi sa 2gim pojavama koje su uocene u drustvu. Predmet istrazivanja odredjuje se na osnovu opste metodoloske orijentacije.postoje&razne teskoce koje nastaju zbog skromne terminologije. Svako naucno istrazivanje ima vise medjusobno logicno povezanih faza: -FORMULISANJE PROBLEMA -CILJ ISTRAZIVANJA -DEFINISANJE OSNOVNIH VARIJABLI -POSTAVLJANJE HIPOTEZE -IZBOR UZORKA.CLANAK I SL) Formulisanje problema ili predmeta naucnog istrazivanja sastoji se u odredjivanju predmeta proucavanja konkretnix pojava.9.plansko. RADNA DEF. Ona tacno odredjuje pojmove. zbog neodredjenosti.objektivno&cilju usmereno teorijsko ili empirijsko ispitivanje nekog problema.kao sto je SHO. U svim drustv.prema odredjenim metodoloskim pravilim. U istrazivanjima u SHO istrazivac polazi od teorijskih saznanja koje se odnose na pojavu ili problem koji se istrazuje u vezi sa HO.cija je svrha da se pruzi precizan odgovor na unapred postavljeno pitanje. POSTUPAK&METODI NAUCNOG SAZNANJA NAUCNO ISTRAZIVANJE je sistematsko.METODA&TEHNIKA ISTRAZIVANJA -FAZA IZVODJENJA ISTRAZIVANJA -FAZA OBRADE&ANALIZE -TUMACENJE DOBIJENIH REZULTATA -KRAJNJI REZULTAT (PISANI NAUCNI RAD. Utvrdjuje se teorijski&radno. PREDMETA utvrdjuje pokazatelje koji predstavljaju spoljasnje manifestacije apstraktnog koncepta&koji se mogu iskustveno ispitati&proveriti.

soc-kulturoloski odnosi. Postupak provere hipoteze je neophodan jer postavljana hipoteza ne mora biti tacna. ISTRAZIVAC u oblasti SHO treba da tezi da predmet istrazivanja tacno odredi na nacin kojim se doprinosti resavanju postojecih problema zivota&rada HO&njihovog uklapanja u konkretno drustvo. Logicki oblik hipoteze je STAV-iskaz odredjenog predmetnom znacenja&pretpostavljanje saznajne vrednosti koju tek treba proveriti.cak&prevazici.odnosi okoline prema HO (u porodici.proucava&njenim obelezjima. Pozeljno je da odredjeno istrazivanje moze posluziti kao polaziste za prakticnu akciju drustva u resavanju problema u kosrist HO. POLAZNE PRETPOSTAVKE se postavljaju kad se teorijski&prakticno odredjuje predmet istrazivanja=HIPOTEZE=misaone pretpostavke o predmetima koji se istrazuju. Hipoteze podlezu teorijskoj&empirijskoj proveri. Hipoteza treba da bude pojmovno jasno odredjena.u drustvu). 10.o njihovim svojstvima. Sve ove cinioce istrazivac treba da ima u vidu.stanju. Uz pomoc formulisane hipoteze istrazivac uspostavlja vezu izmedju predmeta istrazivanja (koji je odredjen na osnovu prethodnih znanja) kao&cinjenica za koje smatra da mogu biti njegovi uzroci.o odnosim sa 2gim predmetima itd. Teorijski hipoteza oznacava stavove koji u nauci nisu provereni. SPECIFICNOST PRIKUPLJANJA PODATAKA 13 .a njena empirijska provera vrsi se uporedjivanjem sa vec proverenim cinjenicama.mada je ovakva resenja tesko postici.fji. tacno odrede pojmovi&pruzi mogucnost svakom da ix proveri.uskladjena sa raspolozivim tehnickim&2gim sredstvima koja ce se upotrebiti tokom naucnog istrazivanja. Tako formulisana hipoteza treba da bude putokaz istrazivacu da svoje aktivnosti usmeri u odredjenom pravcu istrazivanja u kom postoje mogucnosti uspostavljanja odnosa izmedju poznatih&nepoznatih cinilaca.. ovaj problem se moze uprostiti..ukoliko se radnom def.karakteristike kategorija HO. Postavljanjem radne def.na radnom mestu.da ih identifikuje&uvazava prilikom postavljanja predmeta istrazivanja.strukturi. TESKOCE koje tom prilikom treba savladti zavise od mnogobrojnih cinilaca: socio-ekonomski odnosi.specificnost pojedinog hendikepa ili HO.

Svaki clan istrazivackog tima treba da obavlja svoj deo posla za koji je strucno osposobljen. Ovaj zaxtev proizilazi iz slozenosti stanja.dobro proucenom planu&programu rada.na obelezja osposobljavanja za radne aktivnosti. Prikupljanje podataka o istrazivackom radu obuhvata izbor valjanih izvora podataka koje treba pronaci. Ukljucivanje&izbor potrebnih podataka uz pomoc sredstava koja se u metodologiji primenjuju je postupak koji je nazvan METOD PRIKUPLJANJA PODATAKA ili TEHNIKA PRIKUPLJANJA PODATAKA. Posebnu paznju treba obratiti na: uslove&odnose zivota u porodici.kao&o eventualnim zakonitostima tih pojava&njihovih odnosa u drustvu.na obelezja ljudskih odnosa u radnoj sredini.kao&na ucesca HO u procesima rada&vrednovanje njihovog rada u procesu proizvodnje.= sastavni deo naucnog metoda koji sluzi proveravanju hipoteze. Timski rad se mora razvijati po unapred odredjenom. Prikupljanje podataka ostvaruje se POSMATRANJEM koje moze biti NEPOSREDNO&POSREDNO.klasifikovati&pripremiti radi dalje obrade. U zavisnosti od predmeta istrazivanja prikupljaju se podaci koji se odnose na habilitaciju&rehabilitaciju HO&na zadovoljavanje posebnih potreba koje ova populacija ima s obzirom na obelezja konkretnog hendikepa&zbivanja u drustvu&drustv. Ma koliko zeli da je 14 . Prikupljanje podataka treba da se zasniva na empirijskom istrazivanju. Posredno se vrsi kada istrazivac ne posmatra ili ne moze posmatrati pojavu koja je predmet istrazivanja.utvrdjenom.odnosno proizilaze iz njih&na osnovu kojih se donose zakljuchci o stanju&obelezjima njihove sustine&njihovih bitnih cinilaca.odnosima. Istrazivac je ljudsko bice koje poseduje kako opsta drustvena obelezja.u ustanovama za smestaj HO. TIMSKI RAD strucnjaka raznih uzih specijalnosti je vazna karakteristika svremenog modela prikupljanja podataka. Ova faza predstavlja neposredno pronalazenje&sredjivanje podataka koji se odnose na pojave&veze.upravo radi uporedjivanja sa potrebama osobama bez hendikepa. Samo takav plan moze biti dobra&ispravna podloga na kojoj se ostvaruju aktivnosti kojim se obezbedjuje jedinstvenost prikupljanja podataka&njihove obrade radi donosenja pravilnih zakljucaka o pojavama koje se istrazuju.tako&specificna obelezja licnosti.vec neku 2gu pojavu.promena&pojava nastalih u samim HO ili njihovoj okolini. Neposredno posmatranje podrazumeva nacin proucavanja istrazivaca koji neposredno posmatra pojavu koju proucava.ciji je odnos sa pojavom koja je predmet istrazivanja istrazivacu poznat&utvrdjen.

objektivan prema grupi koju proucava. INDIREKTNO POSMATRANJE.on nije uvek u stanju da tu svoju nameru&ostvari. U svakodnevnom zivotu dogadjaju se razni procesi koji uticu na osecanja.prouzrokujuci smanjivanje ili promenu objektivnosti posmatraca.kao&za naucno obrazlozenje dobijenih rezultata.sve u nameri da na taj nacin pribavi podatke koji mogu biti korisni za dobijanje rezultata konkretnog predmeta istrazivanja.nego neku 2gu pojavu ciji je osnos poznat&moze se upotrebiti sa pojavom koja se istrazuje.analiziraju&posle razlaganja&sinteze sluze za donosenje zakljucaka o predmetu istrazivanja.pravican.nepristrasan.klasifikuju&naucno obrazlazu. POSMATRANJE BEZ UCESCE POSMATRACA-ucestvovanje istrazivaca svedeno iskljucivo na posmatranje ponasanja&reagovanja posmatranih osoba.kako i na koji nacin ce ga obaviti. DIREKTNO POSMATRANJE.na njihova uzajamna delovanja.pri cemu moze da prixvati&neku od uloga koja je tipicna za posmatranu sredinu.sistematski posmatraju. Prikupljanje podataka istrazivanjem sastoji se u zapazanju&opisivanju odredjene drustv. Posmatranje kao metod predstavlja neposredno culno zapazanje pojave koja je predmet proucavanja. Naucno posmatranje organizuje se po unapred pripremljenom planu&usresredjeno je na tacno odredjene pojave&objekte koji se precizno. Posledice tih procesa mogu uticati na promenu emocija&ponasanja posmatraca&posmatranih. Svi podaci koji su znacajni za istrazivanje beleze se na utvrdjen nacin. 15 .istrazivac ne posmatra odredjenu pojavu koja je predmet porucavanja posredno.slusajuci neposredno njihove razgovore.posmatrac je obavezan da u potpunosti&bez promena izvrsava utvrdjeni plan posmatranja.ali en ucestvujuci pri tome licno ni u kakvom aktivnosti bilo kog clana posmatrane grupe.sa nepovoljnim uticajem na pouzdanost rezultata istrazivanja. KONTROLISANO POSMATRANJE.istrazivac svojim culima i/ili instrumentima neposredno posmatra planom odredjenu pojavu koja je predmet istrazivanja.utvrdjuju.istrazivac aktivno ucestvuje u aktivnostim clanova grupe. VRSTE POSMATRANJA: SLOBODNO POSMATRANJE-kada istrazivac tjs.ponasanje&akrivnosti istrazivaca&HO. posmatrac odredjene pojave sam odlucuje da li ce u konkretnoj situaciji izvesti odredjeno posmatranje. POSMATRANJE SA UCESTVOVANJEM.pojave koja je uneta u plan posmatranja kao zadatak koji ce se izvrsiti.kada.

POJEDINACNO POSMATRANJE obima ili ucestalosti drustv. ispitanika u pisanom obliku koriste se kada ispitivac nije u stanju da neposrednim razgovorom uspostavi vezu sa ispitanikom (nrp. Zbog toga posmatrac nekad mora da se krije. Medjutim.pojava ili kada predmet istrazivanja predstavljaju raznolike pojave u odredjenoj drustv.kako bi dobio sto realnije podatke o posmatranoj pojavi.ili pak pojedine drustv. EKSPERIMENT. :) 11. Izuzetak. ako je ispitanik osoba sa poremecajem sluxa&govora) PREMA NACINU ODGOVARNJA NA PITANJA: SLOBODNO ISPITIVANJE&ISPITIVANJE SA ODREDJENIM ODGOVOROM.onakve kakva je ona zaista u stvarnosti.pojava izazvala na vest.kada su u pitanju serije drustv. U slucajevima prikupljanja podataka posmatranjem u SHO postoji pravilo da posmatrac mora nepristrasno ucestvovati u postupcima posmatranja pojave.naslozeniji&specifican oblik naucnog posmatranja.kategoriji stanovnika. Postoji&misljenje&u slucaju kada bi se drustv. Ispitivanja se mogu obavljati tokom usmenog razgovora ili se vrse u pisanom obliku. Sastoji se iz aktivnosti preduzetih prilikom posmatranja odredjene pojave koja je izazvana na vestacki nacin. Blagonaklono prixvatanje posmatraca nastaje u vecini slucajeva.kada istrazivac aktivno ucestvuje u eksperimentu (mada. 16 . Vecina naucnika&teoreticara smatra da u drustvu nije moguce vestacko stvaranja pojave samo radi toga da bi se ista proucavala.a ispitanik odgovara na njih.narocito kada se grupi HO prethodno na prikladan nacin objasni svrxa eksperimenta.moze uticati da se njihovo ponasanje promeni).grupe znacajne za predvidjeno istrazivanje.nacin ona ne bi bila ista u poredjenju sa pojavom koja spontano nastaje u svakodnevnom zivotu. MASOVNO POSMATRANJE.desava se da samo prisustvo posmatraca u eksperimentu samo po sebi izaziva odredjene teskoce.cinjenica da neki stranac posmatra clanove grupe HO u kojoj je nastala neka pojava. Ponasanje ljudi je drugacije u slucajevima kada se sa njima eksperimentise. Ispitivanja postavljanjem pitanja&odg.mada je to skrivanje tesko izvesti.pojaveposmatraju se pojedinacni primeri odredjene pojave u drustvu ili drustvima.ispitivac postavlja pitanja koja se odnose na pojavu koja je predmet istrazivanja. VRSTE&OBELEZJA ISPITIVANJA Metod ispitivanja.&onda kada prihvate stranu osobu HO se cesto ustrucavaju da se ponasanju uobicajeno.

stepen&kategoriju hendikepa.odnosno intelektualnim nivoom ispitanika.ne koristim i sl. unapred pripremljeni intervju u pisanom obliku.) +strana=odgovori podesni za statist.obradu. Odgovori mogu biti stereotipni (da.mogucnost da se preciznije sagledaju problemi&stavovi. siromansniji.a samim tim&nepredvidivi. *EKSTENZIVAN INTERVJU: to je intervju sa stereotipnim pitanjimaispitivac postavlja ispitaniku seriju inapred pripremljenih konkretnih pitanja koja su tipicna za ispitivanu pojvau.) ili slobodni 17 . Odgovori koji se ocekuju imaju razlicita obelezja jer mogu biti stereotipni (da.uporedjuju&statisticki obradjuju. Ako je manja grupa mogu se intervjuisati svi pripadnici..koristim.*Slobodno ispitivanje: ispitivac postavlja pitanja zavisno od situacije koja postoji ili nastaje tokom razgovora.dobro. Pitanja moraju biti precizna&mogucnostima sto kraca. Ispitanici mogu biti odabrani po metodu uzoraka kada je u pitanju veca grupa.socio-kulturnim vrednostima sredine u kojoj ispitanik zivi. Koristi se za sastavljanje statistickih pregleda na osnovu odgovora. Koristi se za ispitivane HO kojima su mentalne&govorne sposobnosti ocuvane ili kod HO sa poremecajima sluha&govora ako se dobro sluze gestovnom komunikacijom.vrlo dobro..ne.ne znam isl. *INTENZIVNI INTERVJU:ispitivac samoinicijativno&potpuno slobodno.odlicno.razlikuju se EKSTENZIVAN&INTENZIVAN INTERVJU.metodicno dobro rasporedjena. Ako su odgovori slobodni. –strana=posto su odgovori suzeni unapred na kratke odgovore rezultati ispitivanja su skuceniji tjs. Obratiti paznju na vrstu. -strana=teskoce da se dobijeni odgovori klasifikuju.mnogo/slabo.srednje.teznje&namere koje su zajednicke za citavu grupu HO koja je intervjuisana.bez unapred pripremljenih ili postavljenih pitanja. *Ispitivanje sa odredjenim odgovorom: ispitanik odgovara na pitanja birajuci 1 od ranije pripremljenih odgovora (da ili ne/malo.u skladu sa obrazovnim. +strana=dobijeni odgovori potpuniji&verodostojnije prikazuju cinjenice. UPITNIK//ANKETA je pisani oblik ispitivanja koji se sastoji iz odredjenog broja unapred pripremljenih pitanja.) ili slobodni.ne. Podaci koji se dobijaju ovom vrstom intervjua su veoma vazni za istrazivanja u oblasti SHO jer pruzaju mogucnosti da se sagledaju pojedinacni problemi&stavovi ispitanika. Koristi se da se dublje pronikne u sustinu problema.vodi razgovori&usmerava ga na pojavu koju zeli da ispita. INTERVJU je usmereno ili proizvoljno ispitivanje 1 osobe ili > osoba.

neposrednom dostavom ispitaniku.Test kao nacin merenja&utvrdjivanja sklonosti pojedinca obavlja se radi dobijanja. Primenom METODA MERENJA dobijaju se precizni podaci &tacna saznanja o pojavama. Pomoc se moze pruziti&citanjem pitanja (ako je osoba slepa) ili zapisivanjem odgovora (ako HO tesko pise ili nije u mogucnosti). POZIV na ucestvovanje u anketi (SLANJE UPITNIKA) moze se izvrsiti na vise nacina: upitnik se moze dostaviti posredstvom drustvenih organizacija HO (Savez gluvih&nagluvih). TEST: sastoji se iz sistematsko rasporedjenih pitanja ili tvrdnji na koje ispitanik treba da odgovori najcesce u pisanom obliku.najcesce nesvesno. kolicinsko utvrdjivanje&razmatranje rezultata utvrdjivane pojave koju istrazujemo. Prilikom urucivanja upitnika treba naglasiti da je anketa anonimna. Moze biti sastavljen&od niza crteza. 18 .. MATEMATICKO-STATISTICKI METOD ZNACAJ: mogucnost preciznog posmatranja pojave&tacnog utvrdjivanja kolicina raznih obelezja pojedine pojave&istih pojava u celini.(ispitanik odgovara na pitanje shodno svojoj volji.ocenjivanja i uporedjivanja obelezja vrednosti ispitanika na osnovu njegovih ispoljenih misljenja.sto je vazno za utvrdjivanje stanja&zakonitosti pojave. U neposrednom kontaktu sa ispitanikom istrazivac moze pruziti dodatna objasnjenja u vezi postavljenih pitanja. Pod ‘merenje’ se podrazumeva kvantitativno tjs.raspolozenju).grafikona. Obicno se pre sprovodjenja ankete obavlja PROBNO ISPITIVANJE=PILOT ANKETA koja sluzi radi provere da li su sve pripreme za sprovodjenje ankete ispravno obavljene.shvatanju.znanju..nuditi neposrednu pomoc prilikom popunjavanja..fotografija.Prilikom primene testa u SHO treba voditi racuna da dodijeni rezultati nisu uvek tacni jer prilikom ispitivanja ispitanici odgovaraju subjektivno.slanjem na adresu. Ovaj posmednji nacin dostave je najpodesniji jer se pri tom ispitivac moze blize upoznati sa ispitanikom&time stvoriti pogodnije uslove za obavljanje ankete&dobijanje odgovora.radne aktivnosti.pri cemu se rezultati analiziranih podataka jednog uporedjuju sa rezultatima testa 2gog ispitanika.tvrdjenja ili pretpostavki. 12.. U SHO test se koristi prilikom istrazivanja sklonosti ispitanika za odredj.

merenje velicine razreda brojem ucenika koji poxadjaju taj razred) MERENJE U SIREM SMISLU. Od prosecne vrednosti moze odstupati svaka pojedina vrednost konkretne drustv. pogonu meri se velicina ove populacije koja ucestvuje u ukupnom broju zaposlenih u procesima rada jedne zastitne radionice). Njom utvrdjuje struktura drustv.utvrdjivanje koliko puta se 1ica merenja nalazi u pojavi koja se istrazuje.s tim sto je je poznat stalan odnos izmedju metila&pojave koja se meri (povodom sticanja > stepena obrazovanja HO meri se i utvrdjuje drustvena pokretljivost te osobe) Sam postupak merenja moze se ostvariti&posmatrati u uzem&sirem smislu. MERENJE U UZEM SMISLU. 19 .pojave. STATISCITKI ZAKONI.koeficijenti varijacija.Pojave koje proucava SHO su vrlo slozene&cesto su zavisne > od kvaliteta nego od kvantiteta. STATISTICKE METODE se u SHO prilikom prikupljanja&proucavanja podataka s obzirom na slozenost&brojnost pojava koje se istrazuju. NEPOSREDNO MERILO-ono koje je iste vrste.pri cemu se najveci. SREDNJA VREDNOST.tako da se ne moze utvrditi tacan kolicinski odnos izmedju pojava sa razlicitim kolicinama odnosnog svojstva.standardne devijacije i uzroci. MERILOM se utvrdjuje kolicina prilikom istrazivanja odredj.istovetno sa pojavom koju merimo (npr.brojchanih vrednosti na jednu brojku (koja predstavlja prosecnu vrednost). Vrste merila: neposredno&posredno (izvedeno). Iz ovih zakonitosti nastaju zakoni na osnovu kojih se mogu. Taj odnos se utvrdjuje samo priblizno&pojave se rasporedjuju po redu koji odgovara kolicini svojstava koja imaju: od onih koji ih imaju u najmanjoj do onih koji ih imaju u najvecoj meri. utvrdjivanjem broja lica ostecenog vida u odredj.vrsiti predvidjanja nastanka&promena buducih stanja u drustvu&drustv. Zatim brojanjem utvrdjenih 1ica pristupa mat-stat obradi (npr.nastaju utvrdjivanjem zakonitosti odredjenih drustvenih pojava iste vrste. te pojave imaju ista obelezja.uz pomoc racuna verovatnoce.pojava.odnosno obimu. To su statisticki zakoni.zakonit nacin tjs.dobija se merenjem > broja pojava&svodjenjem odgovarajucih pokazatelja razl.pojave u manjoj ili > meri.u slucajevima kada ne postoje =e 1ice merenja.odnosima. Postoji odredjena pravilnost zbivanja i/ili odnosa.prezezni broj posmatranih desava na odredjen. POSREDNO (IZVEDENO) MERILO-razlikuje se od neposrednog po kvalitetu.srednje vrednosti.korelacija.

neupotrebljivi u svojstvu naucnog dokaza.tjs. Kao dokumenti za analizu sadrzaja podataka u SHO mogu sluziti razni nalazi defektologa. Ne posmatraju se svi podaci iste vrste vec samo odredjen broj manjih podataka.psihologa i drugih strucnjaka.a ne samo njihova struktura.skraceni postupak prikupljanja podataka. Njim se utvrdjuju odnosi medju pojavama. Ona lica koja se nisu uklapala u pojeidne standarde nisu bili dobro vidjeni u drustvu. Zakljuchci koji se dobijaju samo su delimicno tacni&zbog toga cesto neprihvatljivi.kada su fizicka snaga.skladan fizicki razvoj&izgled tela.lekara.KORELACIJA=kovarijacija. UZORAK. Pod dokumentom se podrazumeva svako obavestenje koje je na neki nacin registrovano a odnosi se na predmet istrazivanja. Dokumenta mogu biti faktografska (zabelezene samo cinjenice bez komentara) ili sadrze razna saopstenja&obavestenja.promena&odnosa posmatrane pojave.metod cesto koriscen u naucnim istrazivanjima.odnosno privlacnost&lepota ljudskog tela.kao&duhovne sposobnosti pojedinaca bili visoko cenjeni u drustvu. Prilikom primene mat-stat metoda treba imati u vidu da se moze dobiti samo slika pojedinih obelezja stanja. KOEFICIJENT VARIJACIJE. lepote tela. Primena ovakvog postupka na HO proizilazi&iz postavki anticke filofozije o jedinstvu duha&tela (‘U zdravom telu-zdrav duh’). 20 . Zakljuci do kojih se dolazi se zatim primenjuju na ostale podatke. ANALIZA SADRZAJA.kolicnik standardne devijacije&aritmeticke sredine&moze se prikazati u vidu obrasca.snage&duhovne sposobnosti bili odlucujuci prilikom donosenja odluke da lice hoce ili nece HO biti iskljucena iz drustvene zajednice. 13.metod prikupljanja podataka na osnovu analize dokumenata&registrovanih podataka o pojavama koje su predmet istrazivanja. Tako su zahtevi fiz. ODNOST DRUSTVA PREMA OSOBAMA SA INVALIDNOSCU U ANTICI Po Lavu Vugotskom MISTICHNO RAZDOBLJE obuhvata radzoblje stare kulture&anticke civilizacije.kao&iz vrlo postojanog ubedjenja da nedostaci izrazeni na jenom od segmenata ljudskog totaliteta (psihofizicko jedinstvo) izazivaju nedostatke&poremecaje u 2gim elementima ljudskog bica. Ovaj metod predstavlja izvesnu sredinu izmedju proucavaja pojedinacnih slucajeva&statistickih metoda kojim se obuhvataju sve cinjenice koje su dostupne.

izrazito vojnickoj drzavi. Ponekad su takve bebe iznosili na trg ili pred xram&tamo. Jedno vreme je ovaj postupak smatran ispravnim. Stanovnistvo u Rimskoj imperiji je imalo nesto humaniji odnos prema HO u poredjenju sa gradjanim antickih grckih drzava. imperiji HO nisu bile fiz.slabovidost).U Antickoj Sparti. U Rimu novorodjena deca nisu odmah primana u porodicu.na razne nacine izdvajana su iz drustva radi preduzimanja odredjenix mera izolacije ili likvidacije. U njemu je takodje propisano da jedinke iz te populacije ne mogu zauzeti ili biti postavljene na neku znacajniju fju u javnom ili politickom zivotu drustva.ali nisu bile dobro prixvacene u drustvu. U R.deca kod kojih je utvrdjen hendikep.ono se mora unistiti ili na 2gi nacin odstraniti iz kuce.sto je posebno vazilo za slabunjavu decu&Hbebe.je postojalo pravilo unistavanja hendikepirane&slabunjave dece. Deseti dan posle rodjenja novorodjence se donese ocu koji posle pregleda odlucuje da li ce ono biti primljeno u porodicu. u sumu. Osim gradjana takav postupak odobravali su cuveni grcki filozofi Platon&Aristotel.U tu svrxu su se pravile korpice u koje bi se bebe smestale&odnosile na neko pusto ili skrovito mesto.unistenje mogle su izbeci&starije osobe.ako bi se nasao neki kupac. Posle zavrsenog pregleda.najcesce precutno.dok je kasnije unistavanje Hbeba bilo dozvoljeno.veku pne je primenjivan postupak zdravstvene kontrole gradjana kojoj je bilo obuxvaceno&pronalazenje Hdece. Posle izvrsenog pregleda clanovi saveta donosili su neporecivu odluku da li ce beba biti vracena roditeljima ili unistena. Ako odluci da ne moze biti primljeno. Takodje je poznato da Rimsko pravo taksativno nabraja da slepe. Ova deca su bivala eliminisala u cilju odrzavanje telesno&dusevno zdravog potomstva.ugl. Justinijanov zakon=zbornik propisa&odluka rimskih careva sa komentarima poznatih rimskih pravnika. ili navodeci da se to cini iz ekonomskih razloga. U Atini u 4. Cesto su bile bacene u reku ili gradsku kanalizaciju. Postupak fizickog unistenja mogle su izbeci samo one bebe kod kojih hendikep nije bio izrazen ili se u tom uzrastu nije mogao utvrditi (nagluvost. Da li ce se novorodjence podizati ili ce biti unisteno zavisilo je od odluke koju je ‘Savet staraca drzave Sparte’ donosio prve nedelje posle rodjenja deteta.unistavane ali su ipak bile gradjani 2og reda&njihov polozaj je zavisio od vrste&stepena ometenosti&od klasne pripadnosti.kao naglasavanje potrebe da potomstvo bude&ostane telesno&dusevno zdravo. Fiz.gluve&neme osobe mogu nasledici svoje roditelje ali da nasledjenu imovinu ne mogu otudjivati.sadrzavao je&zakonske propise o invalidnim 21 . Spartanska deca su vise pripadala drzavi nego svojim roditeljima.prodavali.

zivot bio primeren SLOBODNIM LJUDIMA u dobro uredjenoj zajednici.filozofije&politicke misli. Jos od xerojskog doba grcke istorije smatralo se da je zivot dostojan coveka 22 .reforme&uopste organizacija drustv.licima kojima nije bila priznata poslovna sposobnost.trgovati ili se baviti politikom. Medju HO bilo je&onih koje je drustvo cenilo kao ugledne clanove drustva (pesnici.muzicari.polozaj HO.pripadnici plebejaca bili su izlozeni svim nacinima omalovazavanja&povredjivanja. Grci su u zavisnosti od politickog uredjenja pojedinix drzava&idejnix koncepcija. soc. problemima razmisljali uporedo sa formiranjem drzave.OD GOVORNOST. Tako su formulisane&VREDNOSTI na osnovu kojih je svaki gradjanin mogao da procenjuje vlastite postupke&ucinke u odnosu na 2ge ljude.UZAJAMNOST.lecenju&moralno-etickim obelezjima lekarskog poziva.reforme&preduzimali prakticne mere. Na sudbinu&odnos prema HO veliki uticaj imao je soc. Zbirka ‘Corpus Hippocraticum’ obuhvata vise od 100 knjiga koje sadrze naucna&strucna izlaganja raznih autora o coveku. Uprkos tome.nastankom literarnog stvaralastva. Verovao je da su dusevne bolesti prouzrokovane pojavom neravnoteze izmedju zhuchi.u klasicnoj literaturi se nalaze svedocenja koja ukazuju da u antickoj kulturi&civilizaciji nisu bila strana misljenja&ponasanja uglednix ljudi koji su se suprotstavljali omalovazavanju&ubijanju Hdece&odraslih. Hipokrat pominje mogucnost lecenja dusevnih bolesnika. Pesnici.tako da HO nisu mogle ucestvovati u ekonomskom zivotu.njenih roditelja ili rodjaka.SOLIDARNOST.ukljucujuci&fiz.filozofi&drzavnici razmisljali su o tome kakvo je delovanje potrebno da bi soc. Sve soc.&politickog zivota polazile su od opstih vrednosti: PRAVEDNOST.ZAST ITA SIROMASNIH.sprovodili&odredj.medju kojim su cesto svrstane&MRO. [[STARI GRCI su o soc.kao&u odnosu na postupke 2gix ljudi&zajednice prema njemu samom. Pripadnici klase patricija bili su vise zasticeni od neprijateljskix stavova ljudi.POMAGANJE.bolesnicima.SLOBODA&DEMOKRATIJA.besednici.kao&da se ravnoteza&normalno stanje mogu ponovo uspostaviti pustanjem krvi pomocu pijavica&razveseljavanjem bolesnika shalama&muzikom.sluzi&krvi u organizmu bolesnika.unistenje.glumci&2ge nadarene HO). Grcki filofoz&lekar Asklepiad je u Rimu osnovao skolu u kojoj je poducavao buduce sanitetsko osoblje o nacinima lecenja epilepsije&2gih mentalih bolesti primenom Hipokratovih metoda lecenja. Za razliku od njih. Najmanje mogucnosti da prezive imale su HO koje su pripadale klasi robova.POLITICKA=OST.

otkup od strane drzave onih koji su zapali u duznicko ropstvo.zastite.zastita Grka.zastite drzava je placala lekare da bi lecili siromasne gradjane.zastita gradjana.planu drzava je preduzimala organizovane aktivnosti za zastitu vecih grupacija siromasnih: preraspodele zemljisnix poseda. Kada su ix Germani osvojili&to je kraj ne samo ZRC-a nego&robovlasnickog poretka u Zap. Znacajana je soc.KANALIZACIJE.uticaj-stvarana su kulturna dobra trajne vrednosti).GRADNJA VODOVODA.kao sto se menjala filozofija. veka n.-ekonomskih prilika&karaktera politicke vlasti.brisanje dugova.narocito onoj ciji su roditelji poginuli u ratu: drzava se o takvoj deci starala sve do njihovog odrastanja.ali je ipak drzava bila glavni nosilac ukupne soc. U slucajevima prenaseljenosti nekih oblasti-problem u prehrani resavao se kolonizacijom u susedne oblasti gde je bilo uslova. Do 1.u Staroj Grckoj. Na individ. Na sirem planu to je preventivna zdr.e.god.kada su Turci osvojili Carigrad) 23 . Bilo je perioda kada su gradjani kojima je bila neophodna soc.god pne.organizovanje javnih radova radi zaposljavanja onih koji nemaju zemalju kako bi im se stvorili uslovi da zive od sopstvenog rada (sto je imalo&siri drustv.zastita. kao jedinstvena drzava. IRC (Vizantija) traje do 1453. SOCIJALNO-POLITICKA PRAKSA U RIMU (istorija Rima pocinje od 753. praksa u Grckoj menjala se u zavisnosti od drustv. Soc.narocito u Atini je bila relativno razvijena soc. Grcka drzava je sprovodila&odgovarajuce mere u oblasti ZDRAVSTVENE ZASTITE.a da je zajednica ili drzava duzna da se brine o svojim gradjanima. planu drzava je brinula da ima zdrav podmladak. U soc.veka pne postaje svetska imperija//traje do druge polovine 4.BRIGA O DECI BEZ RODITELJA.tada dolazi do podele na ZAPRCAR sa centrom u Rimu&ISTORIMCAR sa centrom u Carigradu. delovanje spadala je u prvom redu ZASTITA SIROMASNIH GRADJANA. Na sirem drustv. Znaci.kao sastavni deo globalne politike. Nekad je to bila odgovarajuca materijalna pomoc radi zadovovoljavanja materijalnih potreba pojedinaca (koji to ne mogu da zadovolje sopstvenim radom).pa su u sadrzaj obrazovanja&vaspitanja bile ukljucene&fizicke vezbe. Sto se tice direktne zdr.sprecavanje epidemija. Sprovodjene su&XIGIJENSKE MERE.moguc jedino u ZAJEDNICI sa 2gim ljudima..pomoc bili prepusteni sami sebi.kada je osnovan kao grad-drzava.Evr. ZRC je postojalo do 476.

za vreme Cezara drzava je kupovala zemlju&delila seljacima sa decom koji nisu imali posede/davani su krediti onima koji su bili spremni da ih uloze u povecanje 24 .Rimsko robovlasnicko drustvo je jedino drustvo u istoriji ljudske civilizacije u kome je osnovni factor proizvodnje bio robovski rad.veka pne formirali relativno razvijenu pravnu regulativu (‘Zakon o 12 ploca’) robovi ni u kom pogledu a ni kasnije.zastita nije bila jedinstvena na celoj teriroriji.nego&da ih ubije.zastite.dok je provincijama posveceno manje paznje (resavanje soc.a da za to nikome ne odgovara-> veliki broj pobuna&ustanaka koje su rimske vlasti u krvi gusile.koji su bili u najtezem polozaju) SLOBODNI GRADJANI: PATRICIJI (aristokratija)&PLEBEJCI.gradski plebs. Od plebejaca na najnizoj drustv.jer ni jedan slobodan gradjanin nije bio obavezan da radi ili da se bavi zanatima jer je to smatrano nedostojnim slobodnog coveka. imovinske reforme (npr. PODELE unutar R. ‘Zakon o zitu’. Prema njima nije sprovodila nikakve mere soc.mnoge soc.srazmerno broju stanovnika. Plebejcima koji nisu raspolagali vlastitim prixodima za izdrzavanje sebe&svoje porodice drz. podela: ROBOVI&SLOBODNI GRADJANI. Cak ni bioloska reprodukcija robova nije bila pravno regulisana. Braca Grah: oduzet deo zemljisnjh poseda od veleposednika&podeljen siromasnjim gradjanima.koji je mogao ne samo da ih fizicki kaznjava.drustva bile su visestruke. Vladalo je uverenje da je sramota da se slobodni gradjani bave fizickim radom&zanatima (mada su se u selima slobodni&polu-slobodni seljaci bavili proizvodnjom.rob.zastitu.tokom dogradnje rimskog prava.drzava je imala.od onih koji su radili u poljoprivredi ili ratnih zarobljenika. Soc.bili su prepusteni samovolji svog gospodara. Patricije.drzava je iz svojih magacina prodavala zito siromasnim gradjanima po nizim cenama. R. R.nisu bili njegov subjekt.nisu mogli da formiraju porodicu. Mada su Rimljani jos sredinom 5.drzava je povremeno sprovodila odredj.ali oni su smatrani ljudima nizeg reda).ali ipak nisu svi robovi bili u =om polozaju u pogledu uslova zivota (povoljniji status oni koji u gradovima sluze u kucama patricija ili se bave zanatskim poslovima za svog gospodara. Robovi nisu subject prava&nemaju nikakvu soc.pitanja izvan Rima bilo je prepusteno tamosnjim upraviteljima).proletarijat&vojska se nisu bavili nikakvom proizvodnjom. je bila duzna da obezbedi to izdrzavanje. Osn.mere koje su isle u prilog siromasnim gradjanima (plebsu uglavnom) najcesce su bile ogranicene na metropolu.lestvici nastaje proletarijat.vise robova nego bilo koja robovlasnicka drzava (pogovotu od kad je postala svetska imperija).

Kao vera&ideologija Hr je nadzivelo sve dosadasnje drustv.gradjana u G.dr. Osnivac hriscanstva je bio Isus Hrist (‘Isus’svetovno ime. I pored zagovaranja soc.] 14.u R.iz judaizma.pa su formirane hr. Talmud i dr.gradjane na privredjivanje -javni radovi za podizanje spomenika kulture obavljani od strane slob. je istupilo sa IDEJOM O =OSTI LJUDI. forme da dokona masa ispuni vreme => pozorista&gladijatorske borbe da bi se odvratila paznja od politickoh&socijalnix pitanja.PITANJA Hriscanstvo je nastalo u Palestini u I veku nase ere.bar kada se radilo o onim koji su ziveli u Rimu. Na samom pocetku stvaranja Hr.rob.odnosima&raspada porodice.ne verskim ili humanism ciljevima (ocuvati stabilnost drzave => soc.-pol.formirana je organizacija (crkva)&izgradjena idejna osnova.u istocnim provincijama Rimskog carstva.kultura i jezika&klasna nejednakost u R. zastita slobodnim siromasnim gradjanima je postojala.neposredno pred njegov raspad.opstine koje su okupljale 200-300 ljudi medju kojima su vladali saradnja&pomaganje.carstva ).trebalo je pronaci&odg.hr nije bilo ni 25 .=osti.rezime&religije. sis.pomoc kao prevencija pobune plebsa). SOCIJALNA KONCEPCIJA HRISCANSTVA&ULOGA CRKVE U RESAVANJU SOC..-robovi.dolazi do anarxije u seks.’Hrist’=»Pomazanik«-osoba pomazana svetim uljem.. Rim ispod nivoa Stare Grcke: -odnos prema robovima mnogo suroviji -vecina grckix mislilaca podsticala je sl. Ta zastita je bila motivisana politickim. Formiranje Hr je trajalo 3 veka&u tom periodu je formulisana legenda o osnivacu&njegovom bozanskom poreklu.sto nije bio slucaj u Grckoj.onaj koga je Bog izabrao za određenu misiju).a od nehriscanskih antickih izvora Tacit (koji navodi da je Isus po nalogu Pontija Pilata u Jerusalimu razapet na krst pod optuzbom za zaveru R.proizvodnje/siromasne gradjane oslobadjali od dugova da ne bi zapali u duznicko ropstvo) Odr. -u vreme krize u R. soc. Uporedo sa zadovoljavanjem potreba isxrane. Glavni izvori o Isusu Hrisu su novozavetni spisi (jevandjelja i poslanice). Prvi propovednici su bili protiv privatne svojine&za zajednicku potrosnju. carstvu (u novoj religiji potcinjeni vide spas). Preduslovi za nastanak Hr su izmesanost naroda.

propovednika.ona ih je 3 veka surovo progonila. Medju plebejcima postoje bogati. subverzivnim (rusilackim) elementom unutar drzave.crkve prema drzavi.koja se vise ne smatra otelotvorenjem zla.ukljucujuci&samog osnivaca. Verovatno je to bio jedan od razloga zbog kojih je vlast promenila odnos prema hriscanima => Car Konstantin je 30.aprila 313.. Neron je optuzio hriscane da su zapalili Rim. Pri takvoj strukturi.smatrajuci hr.covekovim grehom.jer su takve ideje bile prijemcive za obespravljenje.koja je pre svega odgovarala aristokratiji kao vladajucem sloji.godine ‘Milanskim ediktom’ priznao xr.prosirilo na sve delove R.grupe&citave narode unutar carstva).ucenje bilo suprotno postojecoj ideologiji&politickoj praxi (u R.god) menja se i odnos xr.imperije.eksploatisane&ponizene pojedince. Uporedo sa sirenjem vere formira se i ogranizacijacrkva.religije prvo kao ravnopravne.politicki ni socijani pokret vec pre svega VERSKI.koji su se delili na patricije tjs. Privatna svojina&bogatstvo se ne osudjuju ali se smatra da su poxlepa&gramzivost u suprotnosti sa Bozijim zakonima&zato bogati ne treba da zaboravljaju svoju 26 .pa je razlog za progon taj sto je xr.obaveza&prava vernika.jer se na taj nacin zasluziju Bozija milost. Od tada crkva tvrdi da je drzava neophodna kako bi svojim zakonima oblikovala spoljasnje odnose&ponasanje ljudi. Jednakost se svodi iskljucivo na =ost pred bogom&prixvata se nejednakost na Zemlji koja se objasnjva 1. Vlast se prema hriscanima odnosila surovije nego prema kriminalcima.potlacene.privatnoj svojini&bogatstvu.vlasti. Tacit je nazvao Isusa kriminalcem&opravdavao potupak Pontija Pilata. Priznavanje xr. kao raznopravnu religiju sa politeistickom religijom u R.pojava ucenja koje propoveda =ost svih ljudi.jedino apeluje na milosrdje prema robovima.za sta je zasluge imao apostol Petar.pa makar to bilo&samo pred bogom&porucuje bogatim da svoju imovinu razdele siromasnima-sustinski je predstavljala atak na postojeci sis.a da crkva treba da bude usmerena na regulisanje verskog zivota. Rim postaje steciste hr. Zato se ubrzo ideja =osti ogranicila samo na =ost pred bogom.zaslugom apostola Pavla.a kasnije&kao drzavne religije (387.siromasni&apsolutno siromasni. U toku prva 3 veka od svog nastanka hr se.imperiji. aristokratiju&plebejce.ciji je cilj bilo pridobijanje svih ljudi bez obzira na njihove imovinske razlike. Crkvi ne smeta ni ropstvo. Promenjeno je&shvatanje o =osti. Iako se propovednici hr.a vernicima se vise ne savetuje da ne sluze vlasti. Negativan odnos prema hriscanima imali su&obrazovani&uceni ljudi-npr.nisu direktno suprotstavljali rim.carstvu je postojala kvalitativna podela na robove&ostale gradjane.mada se uprkos progonima sirenje hr nije moglo zaustaviti.

crkva je preduzimala odgovarajuce soc.uz istovremenoj podsticanje na rad kako bi doprineli poboljsanju svog polozaja&da bogati umire savest&dozive satisfakciju iskupljenja grexova. istovremeno su sirili&saznanja o potrebi ispoljavanja milosrdja svakog xriscana prema svim ljudima koji su nemocni.a jos manje popraviti njihov soc.a davanje milostinje postaje religiozna duznost. Mada.proglasavajuci postojece staleske podele prirodnim&od Boga uspostavljenim.religije&kao ravnopravne&kao drzavne.pa je samim tim&crkva imala svoj (materijalni) interes da se svim sredstvima bori za ocuvanje feudalizma. Promene koje su nastupile pruzale su uslove&mogucnosti HO da prezive.bilo je ostrix sukoba izmedju pojedinix papa&svetovnih vladara jer su&jedni&2gi zeleli da imaju apsolutnu vlast.vec je zavisilo od darezljivosti bogatix&dobijali su je oni koji su direktno prosili. Dolazilo je do sukoba izmedju crkve &vlasti.jer su&jedni&2gi xteli da imaju primat u odlucivanju o drustvenom zivotu. Propovednici xr. Crkva je samo nesposobnima za prosjacenje na 27 .crkva kao organizacija&institucija moze biti faktor integracije drustva).polozaj. Davanje milostinje nije bilo sistematski organizovano.jer je siromastvo. Apel za milosrdjem smatra se cinizmom. Feudalizam. Usvajanjem xriscanstva STAV PREMA HO se znatno poboljsao.akcije-i pored gresnosti ljudi mogu dobiti Boziji oprostaj.kao drustveni poredak koji je preovladavao u srednjem veku&cinili su ga feudalci (zemljoposednici)&zakupnici (seljaci koji su obradjivali zakupljenu zemlju) bio je period u kome su veze&saradnje crkve&drzave bile najtesnje.kaznom zbog gresnog zivota.tu dobrotu su dokazivali davanjem materijalnix priloga crkvi i pruzanjem pomoci onima kojima je ona potrebna.pre svega.koja sada kao&drzava raspolaze odgovarajucom moci&vlasti.a siromastvo ne treba smatrati sramotom. Zato sto je znala da takvo objasnjenje nece zadovoljiti siromasne. Autoritet crkve je poceo da raste jer crkva postaje jedina ujedinjujuca snaga. Tako crkva. Crkva je postala najveci veleposednik u feudalizmu.ali ga siromasni lakse ostvaruju (‘Kamila ce pre proci kroz iglene usi nego sto ce bogatas stici u Carstvo nebesko’).siromasnu sabracu po veri. Siromastvo se smatralo Bozijom voljom. Da bogati ne bi ostali bez nade.postaje saucesnik u drzavnim poslovima&pocinje da utice na drustvene tokove&odnose (sto je&bio cilj priznavanja xr. Milosrdje za katolicku crkvu ima 2struku ulogu:da pomogne onima na najnizoj lesvici bede.pa je u ekonomskom pogledu mogla da se iz=achi sa plemstvom.proizvod sistema koji vladajuca klasa&crkva svim sredstvima brane.crkva je razvila ideologiju MILOSRDJA koje se proglasava 1om od bitnih moralnih vrednosti.

a pri tome je nastojala da religijsko sxvatanje Pravde udje u sadrzaj Pozitivnog prava (pravo koje donosi covek. U soc.ekonomskix uslova&potreba.pa je nastojala da&pitanje pravednosti interpretira kroz teologiju&tako nastaju ’10 Bozijix zapovesti’ (Pravednost je jedino imanentna Bogu.pa je dolazilo do SUKOBA&unutar same crkve (jos&zbog tumacenja pojedinix biblijskih stavova) sto je dovelo do RASKOLA&PODELE NA ZAPADNU (KATOLICKU)&ISTOCNU (PRAVOSLAVNU) 1054. Rad&stvaranje dobara kao osnovna vrlina. 28 .cesto&za isplatu troskova lecenja bolesnika&davanje pomoci siromasnima&HO.nekretnina vernika&darova bogatix. Crkva je organizovala versko poducavanje kao vid obrazovanja za siromasnu decu. Ukinute su dazbine. Konkretne oblike Pravde crkva je formulisala u zavisnosti od drustv.vec ciscenje starog od pogresnog&da se covek oslobodi stega Vatikana. Crkva nije mogla ostati na apstraktnim principima pozivajuci se samo na bozansku pravdu. Protestantizam je formirao uverenja da se marljivoscu&stidljivoscu&samodisciplinom moze doprineti poboljsanju uslova zivota. Nisu sve norme Poz.prava koje je drzava donosila odgovarale interesima&sxvatanjima crkve. Dakle. Sledeci sukob koji je imao masovne razmere&velike drustvene posledice bio je PROTESTANTIZAM tjs.ubiranje sredstava od str.bolesni.. Nemocni.pa&u pitanjima Pravde. [FAZA AZILIZIRANJA tjs. ZADATAK reformacije nije bio izgradjivanje novog teolosko-religijskog sis. Od priloga.pogledu zadrzao je milosrdje kao vrednost ali je glavni nosilac soc.’oprost grexova’. Kritika drzave&njenog sis.veku u okviru katolicke crkve.godine.najosnovnije uslove&skromne mogucnosti da prezive. Vlast drzave je sluzila zastiti interesa crkve.zastite morala da bude i drzava. REFORMACIJA u 16.ljudi su gresni&od grexa se jedino mogu izbaviti ako slede Bozije zakone&ponasaju se u skladu sa principima Pravde).za xr. Crkve za tzv.pravde dolazila je u obzir samo ako je sluzila zastiti interesa crkve.suprotno od Prirodnog). naivno-biolosko razdoblje po Lavu Vigotskom] Pored =osti&milosrdja.mala deca).organizovan nacin pruzala pomoc (stari. Prema njoj konacna odluka pripada Bogu u svemu.siromasni&H su u azilima nalazili utociste.reformacija nije uticala na slabljenje religije ali je dovela do promena u odnosu prema svetovnoj vlasti.religiju i PRAVDENOST spada u bitne vrednosti.vec se morala pozabaviti &pitanjima ovozemaljske pravde.prodajom oprosta grexova nastali su AZILI. Ogranicena je moc Papa.prixvatilista koja su sluzila za okupljanje vernika.

nezavisno do drzave. SAMARICANSKO MILOSRDJE.tak oda danas u okviru Pravoslavlja deluje oko 15 autokefalnih Crkava). U srednjevekovnoj Srbiji Crkva je pri manastirima organizovala smestaj.zast.ne moze ga naslediti’. Najbitnija soc.Sava je dobrocinstvo&milosrdje smatrao osnovnim principom odnosa medju ljudima.koja treba da organizuje&sprovodi soc.gluvih.ako se stara o njemu&ne upravlja dobro njegovom imovinom. Crkva je smatrala da je sira socijalna zastita duznost&obaveza drzave.ali su&za njih stizali prilozi od bogatix ljudi.pa srpska&mnoge 2ge. O dogadjajima u srednjevek.Nakon Raskola Katolicka Crkva je ostala jedinstvena. Srbiji govori nam delo ‘Krmchija Sv.bilo je tzv. Obaveza je prema bogu&xriscanskom verovanju da se ljudi medjusobno postuju&pomazu.unutar pravoslavlja postojale su razlike od zemlje do zemlje.-zastitne mere (ako drzava vlada ljudima-obavezna je da ih u svemu shtiti).xranu&lecenje siromasnih.hromix i obolelih na 2gim udovima’..nezavisno od broja samostalih drzava a Pravoslavna Crkva nije uspela da ocuva jedinstveni centar pa se tako formiraju autokefalne Crkve (prvo bugarska. Takve bolnice smatrane su drzavnim. Ovi pravni spisi predstavljaju zbirku zakonskih propisa iz doba Nemanjica u kojima se pominje&osnivanje ‘casnih domova’ za smestaj ‘bolesnih. Navedeno je&da ‘se odstrane iz Crkve oni koji se podsmevaju slepcu. Sv.gluvom.da organizuje soc.sto je&cinila. Veliki br manastira imao je neku vrstu bolnica.slepih.vrednost.a narocito da bogati cine dobrocinstva&pomazu siromasnima.sto je u to vreme znacilo veliku&tesku kaznu. ODNOS PRAVOSLAVNE CRKVE PREMA OSOBAMA SA INVALIDITETOM Za razliku od katolicke crkve koja je imala jedinstveno glediste o soc.za ciju se realizaciju zalagala pravoslavna crkva u Srbiji.Save’ koje je prikazao dr Miodrag Popovic. 15.ali je ostala dosledna prvobitnom xriscanskom sxvatanju milosrdja kao bitnog religijskog&etickog nacela. Propisano je&da gluvi&nemi opravdano mogu biti naslednici&da ‘ko ima srodnika gluva&nema. Crkva moze. Neke od njih su otvarali vladari&za njih davali odredjene priloge.pitanjima. ‘Milostinja vredi vise od posta&od svake 29 .hromom’. To je istovremeno&put za ostvarivanje pravde&pravicnosti.

ucestvuje u njihovom fizickom unistavanju (najcesce spaljivanjem).organizovanje pri manastirima neke vrste obrazovanje dece.] Za vreme ropstva pod Turcima pri manastirima koji su ostali pruzana je zdravstvena&2ga pomoc iako veoma skromno jer su Turci lisili Crkvu njenih poseda.vec&stvaranje jedne drugacije slike o svetu30 . To su zaceci novog kulutnog poretka-H&R.-pobeda Fr. [Dusanov zakonik&nomokanon Sv. Indirektna kritika feud.zastita samoxranih udovica&starih osoba. revolucije) &nastanka kapitalizma.Save su najvazniji zakoni feudalne Srbije] Staranje o HO se spominje&u Dus.zrtve&molitve’.zakoniku&u 2gim spisima tog vremena&njihov sadrzaj jasno ukazuje da su postojali humani odnosi prema HO kako od strane predstavnika srpske srednjevekovne drzave.tako da su najbitnija pitanja koja se ticu soc.ishrana siromasnih&ubogih pri manastirima_takodje postojale su&odredbe kojima su bile predvidjene ostre kazne za vlasteline u slucaju pljacki sela.nepogoda. ODNOS DRUSTVA PREMA OSI U PERIODU HUMANIZMA&RENESANSE U drustveno-politickom slmislu renesansa se uzimala za pocetak nestajanja feudalizma (traje od 476.pomoc u slucaju element. 16.poretka pocela je OBNOVOM ANTICKE FILOZOFIJE&KULURE uopste.).-pad ZRimskog carstva do 1789. Crkva nije mogla da resi sve soc. Crkva je uprkos tome pruzala otpor. staranje o nezbrinutoj deci.mera.probleme jer je siromastva&bede bilo mnogo.dodela napustene zemlje siromasnima koji nisu imali svoju. To nije bila samo kritika starog.za vreme inkvizicije.a kasnije je doslo&do direktnog osporavanja teoloskih dogmi.a svestenstvo izlozili nasilju&teroru.pa je&drzava morala da preduzima niz soc. Srpske pravoslavne crkve. Ne treba praviti razliku medju ljudima na osnovu njihovog polozaja jer su svi ‘stvorenih od istog praxa’. [Rimokatolicka crkva u srednjem veku sa jedne strane nastavlja sa aziliziranjem svojih nemocnih&hendikepiranih vernika&brine o njima a sa druge strane.zastite siromasnih gradjana regulisana normativno statutima gradova.a kasnije&Dusanovim zakonikom (npr.unistavanja domacinstava&sl.poducavanje zena za vodjenje domacinstava.tako&od srpske vlastele&od str.

nego samo utopijska vizija jednog novog drustva). Razum kao kriterijum saznavanja&vrednovanja. Rada svakog pojedinca.zato nije prirodno sprecavati ljude da razviju svoje sposobnosti&ostvaruju prava koja im pripadaju.) 17. dela.nova umetnost&filozofija koja U CENTAR STAVLJA COVEKA.sto je izazvalo porast interesovanja nauke za ovu populaciju&njene probleme.kapitala.on je taj koji coveku omogucuje da menja prirodu da bi zadovoljio ljudske potrebe&organizovao individualni&drustveni zivot. Rodilo se uverenje da covek sopstvenim umom&delom moze da nadje smisao vlastite egzistencije&da organizuje individualni&soc.kad se bude pravila razlika izmedju plemica&ostalix gradjana. Na takvo stanje je usledila kritika (ne direktna. Tokom formiranja kapital. (Makijaveli-15.. zivot u kom realizuje vlastite snage.slobodu (uz rec ‘obnova’ stoji pojam ‘humanizam’). Ovo razdoblje se odlikuje aktivnoscu veceg&stalno rastuceg broja filantropa koji su vodili brigu o izvesnom broju HO.vek-slobodna republika se moze uspostaviti samo kada u drustvu ne bude podela ljudi na staleze.Lajbnic) 31 . To je FAZA SEGREGACIJE. JEDNAKOST. SUMNJA U RELIGIJSKE DOGME&hriscanske vrednosti.naucnix&umetn. Bogatstvo plemica kao rezultat prevare&nasilja/unutar gradj. Sto se prakse tice. Razum postaje princip od koga treba zapoceti duxovni&materijalni preporod.ona je tokom renesanse bila daleko ne samo od drustvene nego&od politicke =osti. vrednosti (borba protiv feudalizma-protiv privilegije vladajuce feudalne klase) Priroda je sve ljude obdarila manje-vise slicnim sposobnostima-> prirodna jednakost. prv.razvija licnost.odnosa nejednakosti su se najdrasticnije ispoljavale u periodu tzv.Spinoza.jedna od osn.njegovu individualnost.PRIRODA&DRUSTVO postaju osnovni predmet filoz. Za umne ljude-COVEK.pristalice racionalizma (Dekart. Traga se za ljudskim.akumul.klase nejednakost kao rezult. DELOVANJE FILANTROPA NA ZBRINJAVANJU OSI Kao posledica znacajnog kulturnog pokreta u svetu poznatog pod nazivom HUM&REN dolazi do promene drustva prema HO.a ne za bozanskim vrednostima.&16. U prakticnom sprovodjenju ideje za ostvarivanje boljih&humanijih uslova z&rada ljudi.

tako da je sprovodio&tehniku citanja sa usana.pedagozi&drugi strucnjaci. Ovim problemima bavili su se mnogi lekari.veliki fra mislilac.oblikuje&menja prema nacelima razuma.[RACIONALIZAM=saznanje coveka&njegov neposredni odnos prama 2gom coveku&svetu uopste se stvara.preteche 32 .iznosi cinjenice o potrebi&mogucnostima obrazovanja slepih. SOCIJALNI PROBLEMI IZAZVANI PRVOBITNOM AKUMULACIJOM KAPITALA [malo o feudalizmu: F zapocinje padom ZRC 476.u svom radu ‘Pismo o slepima za one koji vide’. Drustveni poredak koji je preovladavao u srednjem veku i cinili su ga feudalci (zemljoposednici)&zakupnici (seljaci koji su obradjivali zakupljenu zemlju)] U poslednjoj etapi feudalizma (burzoazija deli vlast sa feudalcima. U istom razdoblju raste&zainteresovanost strucnjaka za rehab. DIDRO. razvoj manufakturne proizvodnje.takodje istaknuti knjizevnik&istoricar. PEDRO&HUAN PABLO BONS su gluvoneme sticenike ucili da govore. Medju njima je bio&dr Johan Konard Amon koji je poznat kao prvi strucnjak u Evropi koji se specijalizovao za praktican rad na podrucju patologije govora&koji se smatra ocem logopedije.] razvile su&filantropske aktivnosti svih osoba koje su bile spremne da pruze pomoc clanovima drustva kojima je pomoc bila neophodna (osobama sa psiho-fizickim poremecajima i/ili nedostacima).tjs. Defektologija tako pocinje kao neposredna praksa filantropije ili ljubavi prema coveku osudjenom da trpi zbog nedostatka koji je stalan&nepromenljiv.zalagao se za obrazovanje slepih&na osnovu istrazivanja je zakljucio da se opsti soc.&obrazovanje slepih.a samim tim&PRVI OBLIK DEFEKTOLOSKE REHABILITACIJE.godine. STRUCNJACI: JERONIM KARDANA je u 16om veku ucio gluvoneme da pisu&tako se sporazumevaju sa okolinom. ‘Gluve osobe imaju razvijene govorne organe ali zbog gluvoce nemaju razvijen govor’. VOLTER.plemstvom. 18. Delovanjem humanista&filantropska misao je pokrenula obuku govora lica sa ostecenim sluhom.godine a zavrsava se pobedom Francuske revolucije 1789.polozaj slepih u drustvu moze&mora podici&unaprediti primenom njima prikladnog obrazovanja.

kategorija postoji&1 nehomogen sloj koga su cinili prognani sa sela (jer je zemlja koju su obradjivali pretvarana u pasnjake za gajenje ovaca jer je vuna trebala da zadovolji potrebe tekstilne manufakture-‘ovce su pojele ljude’ by Tomas Mor: u gradovima zbog ogromnog priliva stanovnistva sa sela nema dovoljno zaposlenja&drzava problem nezaposlenosti pokusava da resi represivnim merama da bi se sprecilo nezadovoljstvo.nesposobni za rad&sl.pa&osuda na smrt. Vladajuca feudalna klasa drzi bitne poluge politicke plasti.otpustene pratnje&posluge feudalaca.kao i dela plemstva formira nova klasa BURZHOAZIJA. Novi oblici proizvodnje zaxtevali su&povecanje radne snage koja se mogola regrutovati ugl. sa sela. Oni su bili bez ikakvih sredstava za zivot&samim tim su bili prinudjeni na prosjacenje&skitnju. [ Represivno zakonodavstvo-nehumano ali nuzno]) . 19.filozofskim&umetnickim stremljenjima od pocetka 16og veka.slobodnih seljaka&dela gradskog stanovnistva nastaje RADNICKA KLASA.masinske industrije!!!) sa jedne strane osetniji ekonomski&kulturni napredak u gradovima ZEvrope. Sve te promene dovode&do menjanja soc. Pored navedenih soc.&16.a sa 2ge krupna socijalna raslojavanja&beda jednog dela stanovnistva.sakacenje.zigosanje vrelim gvozdjem po celu ili grudima.doneseni su ZAKONI PROTIV SKITNICHENJA kojim su propisivane veoma surove kazne: bicevanje.a na 2goj strani od bivsih kmetova.nacin&nivo proizvodnje&upravljanja. OSIM NJIX postoje zanatlije. Da bi se takve pojave suzbile. SOCIJALNO-POLITICKA KONCEPCIJA TOMASA MORA 33 . Takvo stanje je trajalo vise od 1 veka.a neki su postali&razbojnici.uprkos novim naucnim.a crkva je.gradska sirotinja (koja nije mogla ili nije htela da se zaposli u manufakturnim radionicama).veku.u osnovi glavna ideoloska snaga = VREME ZACETKA KAPITALIZMA = proces koji je kasnije nazvan PRVOBITNA AKUMULACIJA KAPITALA.strukture => na jednoj strani od odredjenog broja zanatlija&trgovaca.u svim ZEvropskim zemljama u 15. -> usled napustanja sela&zaposljavanja u industriji feudalci vise nisu bili u mogucnosti da zadrze dotadasnje odnose. Vlasti pritom nisu ulazile u razloge zbog kojix su ljudi bili to sto jesu (vecina u taj polozaj dovedena silom).trgovci&malobrojna inteligencija koji ne pripadaju ni jednoj od ove 2 klase.

ratova.verskih sukoba&raskola. Proces raspadanja feudalnog poretka&nastanak burzhoaskog bio je dugotrajan.Tomas Mor je stanje prvobitne akumulacije kapitala objsanio recenicom ‘ovce su pojele ljude’. Podizana su&sirotista za nezbrinute a uz njih&razlicite radionice.zastita koju je Crkva do tada pruzala nije mogla da zadovolji rastuce potrebe.pobijeno je najmanje 150. 34 . Zbog suprotstavljanja kralju za vreme trajanja svoje sluzbe na mestu kancelara Engleske u vreme Henriha VIII giljotiran je.sto je dovelo do toga da seljaci odlaze u gradove u potrazi za zaradom (a to izaziva problem nezaposlenosti koje drzava pokusava da resi represivnim merama da bi se sprecilo nezadovoljstvo). Kritikovao je kapitalizam.odnosa pa soc. Kritikuje privatnu svojinu.jer je bilo korisnije da se telesne kazne zamane novoizgradjenim zatvorima&popravilistima u kojima su beskucnici predstavljali radnu snagu koja donosi profit. tj. Seljaci su bili izvan bilo kakve soc. Za vreme vladavine kralja Henriha VIII pobijeno je oko 72 000 ljudi koji su bili proglaseni skitnicama.mada su nasilno proterani iz svojih stanista..socijalno stanje tokom razvoja manufakturne proizvodnje (proleterizacija seljaka&raspustenih pratnji beskucnika pretvorenih u beskucnike). Prvi put iznosi ideju o drustvu bez eksploatacije sto ce postati glavna ideja socijalista.tako da tu ulogu preuzima drzava (sto je&bio zaxtev protestantske reformacije – ‘milosrdje zameniti organizovanom brirom drzave’). zastite&tezak polozaj terao ih je na bune&ustanke protiv feudalaca (u Nemackoj se dogodio najveci otpor seljaka koji je bio uvod u dugugodisnji rat. Ubrzo je vlast sxvatila da je sprovodjenje Zakona protiv skitnicenja moralo biti ublazeno. privatnu svojinu kao uzrok svih zala. Proteklo je nekoliko vekova od pocetka razvoja novih oblika proizvodnje&gradjanske klase do definitivnog rusenja feudalnog sistema (1789.jer je zemlja koju su ljudi obradjivali pretvarana u pasnjake da bi se zadovoljile potrebe tekstilne manufakture za vunom.000 seljaka).gladi..kao&epidemija.godine.god)&u tom periodu evropska drustva su prolazila kroz veoma surove procese svakojakih nasilja. Siromastvo&beda su se toliko uvecali tokom raspada feud.god) opisao je drustvene prilike tog vremena u Engleskoj.ali je po katolickoj crkvi svetac od 1935. Tomas Mor je bio svedok tih dogadjaja&u svom delu ‘UTOPIJA’ (1516.

imajuci u vidu&odgovarajuci STRUCNI KADAR koji ce primenjivati odgovarajuce POSTUPKE HABILITACIJE&REHABILITACIJE zasnovanim na dostignucima savremene nauke&tehnike. Postignuca mnogix uticajnih ljudi&organizacija su bila usmerena na stvaranje uslova da se u drustvenoj zajednici poboljsaju.tokom 20.polovini 19og veka doprineo je opsti napredak socio-ekonomskix&soc-kulturnih odnosa u drustvu (naglo su se razvijale proizvodne snage.koje je Vigotski nazvao NAUCNI ili SOCIJALNOPEDAGOSKI PERIOD.veka u svetu nastaju&mnogobrojni primeti ekstremno negativnih&dehumanizovanih odnosa prema HO => pocetkom 1939.prof. UTICAJ RAZVOJA NAUKE 19.rata tim organizacijama se pridruzuju&medjunarodne organizacije.narocito industrijska proizvodnja zaxvaljujuci naucnim&texnickim otkricima koja su delovala na razvoj nauke&texnologije). U tu svrhu bilo je naophodno obezbediti znatna finansijska&materijalna SREDSTVA kojima bi se omogucilo povecanje njihovog zbrinjavanja u privatnim&drzavnim specijalizovanim INSTITUCIJAMA. Defektolozi su pokusavali da prosire traganja usmerena na otkrivanje sto prikladnijix&humanijih nacina&oblika zbrinjavanja.20.osposoblj. U 20.komiteti. U mnogim zemljama su napori defektologa bili krunisani ociglednim poboljsanjem zivotnix i/ili radnih uslova pri cemu su stvoreni humaniji medjuljudski odnosi u mnogim drustvenim zajednicama. Medjutim.skolovanja. U ovom razdoblju bio je u porastu broj SKOLOVANIH DEFEKTOLOGA. u Nemackoj je usvojen ‘Nacionalni program eutanazije’ koji je obuhvatao masovno istrebljenje&unistenje nesposobnih za rad.xumanizuju odnosim prema HO.. RAZDOBLJE SOCIJALNE INTEGRACIJE. Rastao je&broj humanitarnih drustava za zastitu HO.a narocito II sv. VEKA NA HUMANIZACIJU ODNOSA PREMA OSI Znacajnim promenama u 2.hronicno obolelih od odredjenih bolesti. veku razvija se tzv.time&strucnjaka uze specijalizacije koji su metodama zasnovanim na rezultatima nauke&primenom savremene tehnike organizovali&usavrsili rehabilitaciju HO. Odluku o tome koja osoba&kada mora biti unistena fizicki donosila je 35 . Posle okoncanja I. Narocito je bio zapazen razvoj naucnog istrazivanja u oblasti defektologije.asocicacije.retardiranih i drugih osoba ‘nekorisnih za drustvo’.zaposljavanja&sto neposrednijeg ukljucivanja HO u otvoreno drustvo.

da bi se kasnije sirio na 2ge ZEvropske zemlje.medju kojima je samo u gasnim komorama 275.zapoceo je u Engleskoj.SIRENJU UNUTRASNJEG&SPOLJNJEG TTRZISTA&RAZVOJU NAUKE.veka.brodarstvo). EKONOMSKU OSNOVU LK je imao u razvoju MASINSKE INDUSTRIJE&IZGRADNJI FABRICKOG SISTEMA PROIZVODNJE. U tom pokolju je sirom Evrope usmrceno mnostvo dece.a zatim&u Francuskoj. Ovom progresu doprineo je&razvoj medicine (u smislu ranijeg otkrivanja&suzbijanja poremecaja&bolesti).a u sferi ekonomije RAZVOJ TRZISTA na kome se roba valorizuje (vrednuje).lekara&sl. Tacan br zrtava se ne zna ali nije sporno da iznosi nekoliko miliona (tokom II sv.000 mentalno&fizicki HO). LIBERALNI KAPITALIZAM: OPSTE KARAKTERISTIKE. Uporedo s komisijom delovale su&posebne grupacije koje su imale zadatak da fiz.RAZVOJU SAOBRACAJA (zeleznica.Roma.podrazumevajuci pri tome ‘Hitlerovsko-nemacku rasu’. 36 . veka (pobeda Fr. Druga polovina 20. u nemackim logorima je brutalno usmrceno mnogo HO. Za njegov pocetak uzima se kraj 18.revolucije).kao&uvodjenjem novih tehnologija.SOC.posebna komisija sastavljena od strucnjaka iz redova politicara.IDEJE&PRAXA Nastao nakon procesa prvobitne akumulacije kapitala-kao nova era u razvoju kapitalistickih odnosa. Novo je sto je kao osnova MASINSKA PROIZVODNJA.000 Srba.u sferi politike-novi institutI-VISEPARTIJSKI PARLAMENTARNI SISTEM (pravo glasa&politika =ost). Ovaj oblik kapitalizma.pri cemu je usmrceno oko 500.tehnike&proizvodnih snaga uopste.kao ikapitalizam uopste.rata u nacistickom logoru Nezavisne drzave Hrvatske u Jasenovcu liseno je zivota oko 750.uniste iskljucivo decu koja su bila na razne nacine odvajana od porodice&ubijana radi tako imenovanog ‘chishcenja&ocuvanja chistote rase’.uz koriscenje racunara&robotike. Nacisti su eutanaziju primenjivali navodno radi ‘ocuvanja arijevske rase’.Jevreja&2gih naroda.veka donela je&pojedine xumane promene koje su nastale humanizacijom odnosa prema HO u pojedinim drzavama.000 ljudi pripadnika srpskog naroda. Izvanredni razvoj nauke.a zavrsetak poslednja cetvrtina 19.omladine&odraslih lica.doneo je +promene u mnogim drustvima koje su pracene znacajnim otkricima&njihovom primenom na podrucju tehnike. 21.pre svega elektronike.

organizovanju&funkcionisanju drustva&njegovih institucija. Eksploatacija radnika se ne sprovodi pomocu drzavne prinude kao u robovlasnickom&feudalnom sistemu.koja treba da pociva na ZAJEDNICKOM RADU SVIH. Na taj nacin ce se minimizirati drustvene ne=osti medju ljudima.jer su kapitalisti&radnici formalno slobodni da svoje odnose regulisu ugovorom.je problematiku =osti&2gih soc. POTRAZNJA&PONUDA odredjuju nivo zaposljavanja.zbog cega Mil predlaze postepene&stalne REFORME koje.pol. drustveni odnosi pocivaju na vladavini privatnog kapitala. pitanja razmatrao u vezi sa pitanjama SLOBODE koja je centralna kategorija njegovog ukupnog ucenje.zastite&nema izgradjenu bilo kakvu soc. ne vaze principi =osti&soc.pored ostalog.zalagao se za takav drustveni poredak u kome ce se na najbolji moguci nacin dovesti u SKLAD SLOBODNO DELOVANJE POJEDINCA SA POSTOJANJEM&ODRZAVANJEM PRIVATNE SVOJINE&’OPSTIM DOBROM CELINE’.ukljcuju PROSVECIVANJE LJUDI&OCUVANJE PRIRODNOG PRIRASTAJA. Feudalna klasa je politicki&ekonomski porazena.pa&radnika.pravde.visinu najamnine&cenu proizvoda.koja je vlast u period manufakturne proizvodnje delila sa feudalcima tjs.a radnici nemaju mogucnosti da uticu na menjanje uslova rada&visinu najamnine jer ne poseduju sopstvenu organizaciju.plemstvom. privatni kapitalista sve odnose regulise po svom naxodjenju. 37 .&soc. [javna&privatna svojina su strogo razgraniceni. odnosa smatralo se shtetnim).] *MIL*. stepen ne=osti zavisi od rada&sposobnosti pojedinaca-drustvo odganizovano prema slobodi&privatnoj svojini istovremeno je&PRAVEDNO DRUSTVO.&politickim pitanjima.ali u stvarnosti su SVE POLITICKE PARTIJE POD UTICAJEM&KONTROLOM BURZOAZIJE ZBOG NJENE EKONOMSKSE NADMOCNOSTI. Postoji pravo svih. =ost se sastoji u jednakom pravu svakog coveka na STICANJE SVOJINE.sada nema ozbiljnijeg politickog protivnika prilikom odlucivanja o ekon. Kapitalisti odredjuju&duzinu radnog vremena.tjs. drzava ne moze da deluje ni u sferi soc.da slobodno formiraju politicke stranke.a ne=ost tjs. Ziveo je&delovao u vreme LK. U fazi LK drzava se nije mesala u privredni zivot (svako njeno uplitanje u regulisanje ekon.ujedno je suzbijen&uticaj Crkve koja jeodvojena od drzave.cije su osnovne ideje&do dana danasnjeg aktuelne. sindikat u ovoj fazi razvoja kapitalizma.Uporedo sa ekonomskim dostignucima rasla je&politicka moc burzoaske klase.premda malo modifikovane. Mil je takođe bio naklonjen biračkom pravu za žene i (kasnije) radničkim zadrugama.sem u meri koja je potrebna da bi se obezbedilo postovanje zakona&ugovora zarad nesmetanog funkcionisanja privredne&2ge delatnosti koje su bile neophodne za drustvo.

kao&drugi predstavnici liberalizma.pri cemu je primarno dejstvo bioloskih faktora. S. Svaka druga =ost za njega je neprixvatljiva.spade ured onih mislilaca iz doba LK kod kojih preovladjuje optimisticko uverenje da je progress uopste.kulturni&socijalni razvoj. To je za njega prvi&osnovni princip ispravne =osti.zivot.njihovo ostvarenje bi nacilo povredu nacela Slobode&=osti.pa dolazi do zakonodavnih promena u Engl.da bude izraz njihovih osecanja&savesti).a sam soc.sa 2ge strane u 2.koja bi trebala da se temelji na njihovoj dobrovoljnosti.permanentan&da se odvja evolutivno. Princip solidarnosti za S. Za materijalni. 22. On odbacije komunisticke ideje koje zagovaraju drustvenu =ost ljudi jer one ne deluju u skladu sa moralnim zakonom. soc.nuzan je PROCES EVOLUTIVNOG PRELAZA (u kom se covek prilagodjava prirodnoj&drustvenoj sredini).treba raditi na tome da se ljudi MORALNO VASPITAVAJU tako da vode brigu sami o sebi. Umesto filantropskog ocajavanja zbog siromasnjih&bednih. Sto se tice brige drustva za siromasne.zivot&polozaj coveka usvetu zavisi od njegovog TRUDA DA SE UKLOPI u opste tokove&da tako unapredjuje licni&kolektivni soc. UTOPIJSKA KRITIKA SOC.protiv toga da se drzava bavi soc.veka prinudili su burzoaziju da menja pogled na soc.kao&Mil. spade u moralnu sferu.-politicka ideja jeste da SVI LJUDI IMAJU =O PRAVO NA SLOBODU.beda.pitanja.problemima&da svojim merama resave problem siromasnix jer bi na taj nacin povredila slobodu onih od kojih se oduzima da bi se 2gima davalo (svaka raspodela koja bi pocivala na arbitrazi drzave.zivota.*HERBERT SPENSER*.odnosno blagostanje covecanstva u kome nece biti bede&zla&u kome ce biti sve vise pravde.umesto na zakonu ponude&potraznje bila bi nepravedna). je. Osnovna S.treba moralnim uticajem razvijati svest o uzajamnoj pomoci (drustvo treba da vrsi moralni uticaj na pojedince kako bi se kod njih razvijala svest o UZAJAMNOJ POMOCI.pa&u sferi soc.sa jedne&narastanje radnickog pokreta.KAPITALIZMA 38 . Siromastvo&soc.Nemackoj ukojima je uvedeno zdravstveno osiguranje uslucaju invalidnosti&starosno osiguranje &to predstavlja kraj LK.STANJA U VREME LIB.da ne bi opterecivali 2ge.polovini 19..

a sa njim nastaje&KAPITALIZAM.jer ona ne resave ni problem drustv.banari. Takav rad je pravican.bez prinude&eksploatacije-suprotnom tadasnjim uslovima. FURIJE je smatrao da se drzavom moze valjano upravljati&rukovoditi prema PRINCIPIMA RAZUMA (razvoj slobodne licnosti. Socijalutopisti slede opstu metodolosku nit prosvetiteljstva. Period civilizacije deli na tri faze: . Uredjena drzava mora prevladati stanje nezaposlenosti&Sen Simon saradnju industrije&nauke vidi kao jedini nacin. Da bi se uspostavilo pravedno drustvo.revolucije.birokrate.harmonije.jer se svojina stice radom.zemljoradnici)&klase besposlicara (plemici. Zamisljao je drustvo harmonije kao drustvo materijalnog izobilja u kome nema zavisti.a NAUKA najmeritornije sredstvo organizacije drustvene prakse.neophodna je racionalna organizacija drzave koja bi ibla uskladu sa zaxtevima industrijalizacije.&politickih ideja. SEN-SIMON je dao najveci doprinos kritici&vrsio najveci uticaj na kasniji razvoj soc.pa je osnovao RADNICKE KOLONIJE U PREDIONICAMA PAMUKA U New 39 . Suprotnosti se javljaju izmedju klase industrijalaca (fabrikanti.Furije&Oven kao predstavnici socijalutopizma smatrali su da revolucija nije put ni nacin uspostavljanja pravednog stanja.rentijeri.naucnici.=ost svakog pojedinca.za njih je RAZUM kritetrijum saznanja&vrednovanja. Sen-Simon.SOCIJANTIZAM kao priprema za formiranje slozenih oblika udruzivanja.GARANTIZAM kao drustvo prostih asocijacija .SOCIJALUTOPIZAM = izraz nezadovoljstva zbog neispunjenih obaveza datih neposredno pre&za vreme Fr.vojnici).njegov doprinos&rad…).radnici. OVENova delatnost nije bila samo teorijska kao kod Sen-Simona&Furijeaon je u Engleskoj pokusao da sprovede osnovna nacela o uredjenju odnosa u procesu rada u kome se ostvaruje =ost&pravednost. .nestaju klase&ne=osti.svi ljudi su ukljuceni u proces proizvodnje kao akcionari.mada Furije ne smatra da svi ljudi treba da budu iz=cheni u imovinskom pogledu (jer doprinos pojedinca nije =ak). NAUKA je glavna pokretacka snaga napredka covecanstva.humanog drustva.ne ukida zlo&nepravdemniti uspostavlja organizaciju drustva na principima razuma. Klasa besposlicara ce nestati tako sto ce se ukinuti pravo na nasledjivanje.Osnovna pokretacka snaga drustvenog progresa RAZVOJ INDUSTRIJE.XARMONIZAM kao stvar buducnosti (prerovladavanje kapitalistickih odnosa) u kojoj jos uvek postoje paraziti.vlasnici sredstava za proizvodnju&svako ima mogucnosti da razvija&ispoljava svoje sposobnosti.a RAD&STVARALASTVO treba da budu osnov svake drustvene vlasti.

Doslo je do bojkota od strane burzoazije koji je doveo do raspada kolonija.bolesnim.skracenje radnog vremena za 3h.sa nagomilanim soc.koji predstavlja drzavno staranje o siromasnim.njihovom skolovanju&osposobljavanju za obavljanje odredjenih poslova.godine usvojen ‘Sirotinjski zakon’.RELIGIJU&POSTOJECI OBLIK BRAKA (temelje na kojima je pocivao tadasnji poredak) video je kao prepreke za ostvarenje soc.problemima koje je trebalo efikasnije resavati.utvrdjeni OBLICI STARANJA.Lenark-u.postojale su 4 fabrike. Sproveo je SOC.pa je tim povodom 1834.zakon oogranicenju zenskog&dechijeg rada).medju 40 . Produktivnost rada je povecana.ali je Oven znao da su to parcijalna resenja&da ne sezu dalje od radionica -> neophodne su drustvene reforme&reforma drustvenih institucija u celini.polozaj ovih grupacija kao zadatak morao se poveriti ORGANIZOVANOJ DRUSTVENOJ ZAJEDNICI.koja zivi&radi u kooperativnoj koloniji koja je bila obavezna da se stara o nemocnima. Ublaziti soc.iznemoglim&invalidima koji su bili ekonomski&zdravstveno ugrozeni. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ‘SLUZBENOG STARANJA O SIROTINJI’ Nagomilani ekonomski problem u drustvu pocetkom 19. Sve radnike koji su ziveli sa svojim porodicama u naselju smatrao je clanovima velike porodice.a PRIVATNU SVOJINU.bolesnih. Organizovane su&’UBOZNICHKE KUCE’. Posebnu paznju je posvecivao deci.=osti&pravednosti sto je&opisao u delu ‘Novi pogled na svet’ koje je kritika istih.siromasnix&svix osoba nesposobnih za rad.iznamoglih.koje su bile obavezne da prihvataju osobe iz zakonom odredjenog kruga korisnika.kao&DRZAVNE USTANOVE koje su bile odredjene&obvezne da se staraju o svojim korisnicima.za njihovo resavanje morala se angazovati&DRZAVA.veka iziskivali su preduzimanje prikladnih mera kojima ce se ublaziti tezak polozaj starijih. 23.jer zbog rasprostranjenosti&tezine ovog problema privatna inicijativa nije mogla vise da bude nacin.vaspitanja&osposobljavanja za rad Oven naziva ‘Institut za formiranje karaktera’. Svoj sistem obrazovanja. Velika Britanija bila je jedna od najrazvijenijih industrijskih zemalja. ‘Nas cilj je cilj svih razumnih bica-sreca’.MERE: briga o deci zaposlenix. Ovim zakonom propisan je KRUG KORISNIKA.pravila o njihovom vaspitanju&obrazovanju.

umece&vestinu pojedinix zanata da bi kasnije. Medju njima je&EMIL DIRKEM.sto je bilo izuzetno vazno (ne samo za tu populaciju nego&za RAZVOJ DEFEKTOLOSKE TEORIJE&PRAKSE).mogli da se zaposle&prestanu da koriste finansijsku pomoc drzave.mnogi teoreticari se bave proucavanjem&resavanjem ovih problema.sticali znanja. Uz njih su se nalazile radionice u kojima su svi sposobni za rad bili obavezni da radom zaradjuju sredstva za sopstveno izdrzavanje&podmirenje potreba svoje porodice.sa 2ge strane.pod nadzorom majstora.potrebe.pomoci.mesto&ulogu soc.decu.pa su se mladi trudili da sto pre&sto bolje nauce zanat&napuste uboz.kojima su se nalazile&HO.hend. UTICAJ GRADJANSKE SOCIOLOGIJE NA ZASTITU&ZBRINJAVANJE OSI Sredinom&u 2oj polovini 19.veka RAZVOJ DEFEKTOLOSKE TEORIJE&PRAKSE bio je zavisan od napredka ekonomske moci&kulture datog drustva. DRUSTVENA PODELA RADA-rastavljeni &uprosceni rad sveden na pojedine pokrete koji se ponavljaju. zanimanja. Shvatajuci znacaj. Na drustvenom planu posledica-> podvrgavanje licnosti coveka mexanizovanom radu.slucaj’ sa stanovista drustvene solidarnosti. One su se bavile prikupljanjem materijalnih sredstava&raznim 2gim aktivnostima kojima su doprinosile ublazavanju teskoca koje pogadjaju decu bez roditelja.koju on razlikuje &striktno odvaja od texnicke. cim se zaposle.posebno onix osoba koje zbog nesposobnosti za rad&invalidnosti postaju socijalni slucajevi. 24.politike&zastite gradjana u savremenoj drzavi. bili veoma teski.a ta nastojanja podsticala je&drzava u nameri da ih sto pre izbrise iz liste korisnika soc. U ovim radionicama su deca&omladina.ZASTITE LJUDI&to iz redova pogodjenix zivotnim nedacama&razvrstanih u red ‘soc.omladinu&odrasne HO.da mogu sebi da obezbede samostalan ili bar delimicno samostalan zivot. POSLEDICE – nastajanje HUMANITARNIH&DOBROTVORNIH ORGANIZACIJA sirom Evrope radi pruzanja pomoci nemocnima&ugrozenima. Mnoge od njih obuhvatale su&vaspitanje.sa jedne strane&bitnih obelezja socijalne politike u drzavi.koji je proucavao PROBLEME SOC. 41 . Uslovi zivota su u uboz. DIRKEM je svoje sxvatanje solidarnosti zasnovao na temelju drustvene podele rada.obrazovanje&osposobljavanje osoba u stanju soc.strucno osposobljeni za obavljanje odredj.u kojima su korisnici ziveli&radili.

Karateristicna je za drustva nizeg razvoja u kojima profesije nisu izdiferencirane. U razvijenijoj specijalizaciji niko nije dovoljan samom sebi. ORGANSKA SOLIDARNOST razvija se na razlicitosti individua za nju je karakteristicno restitutivno pravo.u modernom drustvu.nego iziskuje potrebu da se ljudi uzajamno dopunjuju. priznaje da. formulise&pojmove mehanicka&organska solidarnost.iako istorijski oblik takve solidarnosti vidi u prvobitnim oblicima drustvene organizacije.oni postaju atomi kojima drustvo raspolaze.tjs. Drustvena koxezija kod MS obezb.nego je upucen na mnostvo 2gih ljudi.rada&specijalizacije. 42 .a solidarnost se moze uvecati na nivou kolektiviteta samo ako se smanjuje individualnost pojedinca. OS je mogla nastati samo u razvijenijim civilizacijama. Naravno. Visok stepen individualnosti clanova zajednice. I ovde su ljudi zavisni od zajendice.TEXNICKA PODELA RADA-podela rada po grupama&ona je osnova profesionalnog strukturiranja.tjs.nego &zato sto im je takva saradnja uslov opstanka. MEHANICKA SOLIDARNST uspostavlja se na osnovu grupisanja ljudi po slicnosti. a spoljasnji izraz je represivno pravo cije sankcije idu od prekora do smrtne kazne ili izgnanstva iz zajednice.nego vracanje u predjasnje stanje onoga sto je poremeceno prekrsajem).a ne da se sukobljavaju. Najvisi stepen MS postize se kada se individualna&kolektivna svest podudaraju. OS mogla se razviti na temelju vece podeljenosti drustv.cak&vise nego na nivou nerazvijene drustv. Pojedinci unutar grupe ne saradjuju samo zato sto su slicni.ali oni ovde imaju mnogo > mogucnosti da razviju svoju licnost jer specijalizovani rad zaxteva daleko vise inicijative nego uniformna podela rada. MS predstavlja neposrednu vezu individua&globalne zajednice/istovetnost indiv.Na temelju ove podele D.da saradjuju.podele rada. na stepenu MS. D. Razlicitost koja ovde posotji medju njima ne negira samu solidarnost.gde razlicita zanimanja nisu razvijena.jer takvi oblici drustvenog organizovanja vise ne postoje&zbog toga daje analogiju sa klanovima.kao sto je xorda. se potcinjavanjem individualnix svesti zajednickom cilju.time se gubi individualnost pojedinca.pre svega na osnovu licnih sposobnosti pojedinaca.&kolektivnog verovanja. Takvo jacanje individualnosti u organizovanoj zajednici cini drustvo jedinstvenijim. To ima&pozivitne moralne posledice.to ne moze empirijski dokazati.odnosno pozitivno zakonodavstvo (glavna svrxa nije kazna.

HO.pedagoge.a MORALNIM UTICAJEM obezbediti brigu drustva za siromasne (razvijati svest o uzajamnoj pomoci). Dirkem je smatrao da je ovakav sistem prikladniji u poredjenju sa sprovodjenjem zakonskih propisa o staranju&pomoci osobama pogodjenim soc. Spenser je podsticao razne strucnjake (lekare.prvi&osnovni princip =osti (PRAVEDNOST je u vezi sa principom =osti.problemima&da svojim merama resava problem siromasnih. svako uspostavljanje =osti nezavisno od rezultata rada nije pravedno. Svoj stav je prakticno dokazao licnim ucescem u karitativnoj ogranizaciji ‘Drustvo za ogranizaciju pomoci’.jer ljudi treba dase moralno vaspitavaju tako da sami vode brigu o sebi da ne bi opterecivali 2ge. HERBERT SPENSER-cuveni engl.medju kojima se nalaze&invalidi.slucajem.politicka ideja je da su svi ljudi imaju =o pravo na slobodu.a u izuzetnim slucajevima javnim sluzbama&bolnicama. 43 .jer su drzavne sluzbe suvise udaljene od pojedinca.njihovog izbavljanja iz grupe socijalnih slucajeva.tjs.sto je. Spenser se zalagao da se problem zadovoljavanja potreba&zbrinjavanja invalida resavaju METODOM SAMOPOMOCI.po Dirkemu v&o HO&resavanje njihovih problema (ukljucujuci&njihovo cuvanje&zbrinjavanje) treba poveriti na prvom mestu PORODICI.jer bi se na taj nacin ostvarila solidarnost&uzajamnost resavanja problema ugrozenosti clanova porodica.zastitu&zbrinjavanje ljudi pogodjenih socijalnim slucajem.po njemu.medju kojima se nalaze&HO.psihologe.dakle za organsku solidarnost ili u okviru delatnosti koju u drustvu obavljaju.sociolog.tjs. On je protiv toga da se drzava bavi soc.tjs. Njegova osnovna soc.sociologe…) da razvijanjem teorije rasvetljavaju&pomazu u resavanju mnogih slozenih problema u prakticnom radu na podrzucju defektologije. Dao je svoj doprinos resavanju problema&pitanja koje se odnose na soc. Shodno tome.tek zatim karitativnim organizacijama. SOLIDARNOST spada u moralnu sferu-drustvo treba da vrsi moralni uticaj kako bi se kod ljudi razvijala svest o uzajamnoj pomoci tako da bi to bio izraz njihovih osecanja&savesti).Dirkem se zalagao za primenu sistema UDRUZIVANJA LJUDI PO ZANIMANJIMA. od konkretne porodice&da su one najcesce neprikladne&neefikasne da se bave resavanjem problema osoba nesposoban za samostalan zivot&rad.

koju treba eticku uvazavati. Znacajan deo njegove analize kapitalizma (od prvobitne akumulacije kapitala do kraja liberalnog kapitalizma) se odnosi na soc. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KONCEPCIJE TOMASA MALTUSA Glavna prepkupacija T.M.pitanja.pa pravo na opsttanak imaju oni koji su ustanju sebi da obezbede sredstva za zivot => jedini nacin zaustavljanja sirenja bede je SPRECAVANJE PREKOMERNOG PORASTA STANOVNISTVA a to je moguce na 2 nacina: moralnim uticajem&represivnim sredstvima. Prema tome. RAZUM nalaze da ljudi uskladjuju svoje strasti sa svojim mogucnostima.siromasne treba prepustiti PRIVATNO INICIJATIVI. ne=osti medju ljudima) nije neravnomerna raspodela bogatstva nego PRIRODNA ZAKONITOST USLOVLJENA SRASTIMA koje dovode do NERAZUMNOG UMNOZAVANJA (narocito kod siromasnijih slojeva). DRZAVA NE TREBA DA POMAZE SIROMASNE jer bi na taj nacin uvecala bedu.ratovi&sl.25.pa se zato Maltus zalaze za moralni uticaj kroz socijalizaciju&edukaciju. podsticala uvecanje siromastva koje ocekuje zastitu&brigu drzave.tjs.a pomaganje siromasnih bi znacilo oduzimanje od onih koji imaju-sto bi uzrokovalo novo siromastvo.sto je dovelo do POVLACENJA DRZAVNIH INSTITUCIJA iz sfere brige za siromasne. 26.jer se broj ljudi povecava geometrijskom progresijom.pitanja.polozaj radnih slojeva drustva. Odnos prema siromasnima za koji se zalagao Maltus je prihvacen u Engleskij tada. su soc. Maltus se zalaze za moralni uticaj.a sredstva za zivot aritmetickom => UZROK BEDE jednog broja ljudi (tjs.ali ipak imati u vidu da to povlaci&odredjene drustvene posledice. MARXOVE SOCIJALNE KONCEPCIJE Kao&gradjanske mislioce 19og veka&Marxa su zaokupljala soc.posledice bile su veliki porast ne samo materijalne nego&moralne bede.posebno problemi siromastva.ali se NIKAD ne moze ostvariri zato sto covek ne moze dazivi uizobilju niti svi ljudi mogu = da dele darove prirode. Soc. Bavi se problematikom =osti. 44 .jer uprotivnom neravnomerni porast stanovnistva ce se regulisati merama razlicitih formi represije kao sto su gladmbolest.isticuci da je ta ideja plemenita&privlacna.

pre svega u ogranizovanju radnickog poktera&njegove borbe za poboljsanje ekonomsko-socijalnih uslova zivota.prema tome ni o soc.u razl.OTUDJENE&AUTENTICNE.oblicima: glad.eksploatacija.manipulisane potrebe.ukupan materijalni&moralni polozaj radnih slojeva drustva koji se manifestuje u razl.ponizavajuci karakter dobrocinstva&milosrdja&sl.medjutim.nepostojanja soc.stambena ugrozenost. Sto se tice pravednosti.pol.kapitalizmom.zakljucci&anticipacije u vezi sa nekim centralnim kategorijama koje se odnose&na soc.NUZNE& LUKSUZNE.bogatstva.bogatstvo potreba. To je uslov cele istorije koji se mora ispunjavati svakog dana&svakog sata.lose radnicko zakonodavstvo.danas kao&pre 1000godna da bi se ljudi samoodrzali u zivotu. kontekstima je bilo reci o pitanjima koja se mogu uvrstiti u problematiku soc.zastite ili njena nedovoljnost.rad zena&dece pod teskim uslovima koji ostavlja trajne posledice na drustvo u celini.politici. Kompleksan sadrzaj koji se izrazava kategorijama =osti. vezuje za covekovo ispoljavanje koje kao rezultat ima opredmecivanje&prisvajanje predmetnog sveta.nije se njom posebno bavio. Covek bivstvuje tako sto nastoji da zadovolji svoje raznovrsne&brojne potrebe sto zavisi od istorijskih uslova&nivoa razvoja coveka.nezaposlenost.a solidarnost je razmatrao kao pitanje ogranizovanja radnicke klase u borbi za njena prava. Slede razmatranja koja se odnose na duzinu radnog dana.pravednosti&solidarnosti obuhvata centralna pitanja o kojima je raspravljao u vezi sa problematikom prvobitne akululacije kapitala&lib.pol.INDIVIDUALNE&DRUSTVENE. Od posebnog teorijskog znacaja su analize. POTREBE&NJIHOVO ZADOVOLJAVANJE M. Kriticka razmatranja naznacenih pitanja su u to vreme bila od izuzetnog znacaja. Podele deli na: PRIRODNE&DUHOVNE. To je.niske najamnine koje ne prate porast proizvodnje&uvecanje drustv.sem u sklopu pitanja =osti. On uvodi pojmove: radikalne potrebe.velika smrtnost. Marxovo SHVATANJE POTREBA je znacajno posto je problematika potreba kod njega u neposrednoj vezi sa pitanjima =osti a posebno&sa problematikom pravednosti&solidarnosti.Ni o jednom posebnom pitanju M. Ali zadovoljavanje prvih 45 .a ne kao poseban teorijski problem. Istorija nastanka potreba je u nerazdvojivoj vezi sa proizvodnjeom sredstava za zivot. sredstava za zadovoljavanje potreba kojima se obezbedjuje ‘proizvodnja samog materijalnog zivota’.KVALITATIVNE&KVANT ITATIVNE.koja je posebno zaokupljala M.bolest. nije pravio nikakve zaokruzene predmetne studije. savremenike.tjs.u stvari.

**Iako sve individue ucestvuju u procesu proizvodnje (opstem razvoju bogatstva).PREDMETI VLADAJU COVEKOM. potreba svih. U uslovima privatne svojine.niko unapred nije iskljucen iz prisvajanja bogatstva roda. Bogatstvo roda se uspostavlja na siromastvu individue. potreba.** Doduse.nego na jedno strani stvara bogatsvo a na 2goj bedu.a time&SVET TUDJIH STVARI kao&tudja moc koja ga potcinjava. &prirodne promene se istorijski menjaju u zavisnosti od opsteg razvoja coveka. Analizom nacina proizvodnje&prisvajanja u kapital.pored zadovoljavanja elementarnih prirodnih potreba. istorijskim okolnostima.stvaraju se LAZNE POTREBE.proizvodjenje potreba&njihovo zadovoljavanje prelazi u svoju suprotnost jer sluzi pokretanju mehanizma ciji je smisao produkovanje sto > robe. Proizvodjenje novih potreba odvaja coveka od 2gih zivih bica pre svega po tome sto ‘prvim istorijskim cinom’ zapocinje proizvodjenje&duhovnih potreba.sto je dovelo do pretvaranja prirodnih odnosa u odnose medju stvarima&potcinjavanja coveka zakonima ekonomije (jer primarni cilje proizvodnje nije zadovoljavanje covekovih potreba.pre svega kvantitativnih potreba.aktivnosti na njihovom zadovoljavanju&orudja kojima se one zadovoljavaju podstakli su na ‘proizvodjenje novih potreba’.nego sticanje profita).pocinje da proizvodi sredstva pomocu kojih proizvodi nove potrebe koje nisu uslovljene samo covekovom bioloskom konstitucijom.otudjenog rada&robnonovcanog oblika privrede.potreba.&umesto da covek vlada predmetnim svetom koji je sam stvorio.umesto instinskih.autenticnoh potreba.&drustv.odnosno zadov. mogucnosti u odredj.sto predstavlja ‘prvo istorijsko delo’ – istorija zapocinje od momenta kada covek.a nju odredjuje kapital. Menja se&nacin zadovoljavanja tih potreba.elementarnih potreba. Tako dolazi do preokrenutog odnosa u zadovoljavanju covekovih potreba. => kapitalizam 46 .jer podela rada odredjuje njihovo mesto u prisvajanju. cime je omogucio proizvodjenje novih.kvantitet&kvalitet&pomera se donja granica njihovog zadovoljavanja.kulture&dr.za kojom se onda naknadno stvara vestacka potreba.a time&zadovolj.ali postoji granica toga zadovoljavanja koja je odredjena KUPOVNOM SNAGOM.tradicije.one ne ucestvuju ravnopravno u podmirivanju svojih potreba. To ne doprinosi zadovolj. OSNOVNA POTREBA postaje potreba za POSEDOVANJEM stvari. indiv. drustvu dosao je do zakljucka da je KAPITALIZAM doprineo snaznom razvoju ljudskih potreba jer je oslobodio coveka od ‘pupcane vrpce prirodne zajednice’ (oslobodio je coveka od neposredne zavisnosti od prirodnih uslova). Covek stvara svoj predmetni svet radi zadovoljavanja potreba na datom nivou indiv.

iz cega se zakljucuje da ona OSLOBADJAJUCI SEBE OSLOBADJA CELO DRUSTVO. Tako M.Cak&sam ZIVI RAD se pojavljuje kao tudji prema zivoj radnoj snazi.jer bi time negirao samog sebe. najamni rad&zadovoljio potrebe svoje licnosti. Radnik vremenom postaje svestan raskoraka izmedju svojih potreba&polozaja. Temeljeci se na privatnoj svojini.kapitalisticko drustvo stvara&odredjeni odnos prema radniku.kapital ne moze da ide na radikalno skracenje radnog vremena. Da bi ukinuo nacin dotadasnje egzistencije.tjs.ali&svest o novim potrebama. dolazi do pojma RADIKALNE POTREBE = ovaplocenje vrednosti svekolikog covekovog ispoljavanja.isto tako je orudje TUDJE ORUDJE.cije je ono vlasnistvo ispoljavanja zivota. Za M.proleterijat.materijalna osnova.ciji je on rad. Opsta trka za bogatstvom&profitom tera rad preko granice njegove prirodne potrebnosti&tako stvara materijalne elemente za razvitak bogate individualnosti.gde je on ‘slucajno’ – zbog podele rada zasnovane na privatnoj svojini – potchinjen. potreban pasivni element.ne samo da ne moze da zadovolji. Kako toj klasi nije ucinjena ‘nikakva posebna nepravda nego nepravda uopste’.sto je moguce samo TRANSCENDIRANJEM KAPITALISTICKOG DRUSTVA.proizvodi potrebe koje.proizvodi&svog ‘grobara. Stoga ova klasa nema nikakve posebne interese jer joj nije ni ucinjena posebna nepravda nego nepravda uopste.drustvo proizvodeci potrebu za radnom snagom. Ali u praxi ona moze biti delotvorna samo ako ‘zaxvati mase’.pa to vodi zaostravanju protivrecnosti izmedju rada&kapitala. ga nalazi u PROLETERIJATU zato sto je on jedina klasa u gradjanskom drustvu koja je vezna ‘radikalnim lancima’&koja poseduje ‘univerzalni karakter svojim univerzanim patnjama’.on mora da prevlada postojece stanje.otudjenom radu&podeli rada.nego na ‘samo covecansko pravo’. . Time se razvija SVEST RADNIKA o potrebi skracenja radnog vremena. Spoznajom uslova privredjivanja (svest o 47 .ona se ne poziva na istorijsko..jer je USTUPLJEN KAPITALU ZA OPREDMECENI RAD. je radikalna on teorija koja postulira coveka kao najvisu vrednost. Tako kap.nego to&ne sme. Ako ne zeli da dovode u pitanje sopstveno oplodjivanje. njen rad se pojavljuje samo kao dodatak materijalu&orudju &stoga se opredmecuje u necemu sto joj ne pripada. Zato ‘radikalna revolucija moze biti samo revolucija radikalnih potreba’. ‘Materijal koji radna snaga obradjuje je TUDJI MATERIJAL.M.koja je =o svestrana u svojoj proizvodnji kao&u potrosnji.za proizvod samog rada’. Posto je svakoj revol. Sam rad&njegovi uslovi su radniku nametnuti spolja. ako je teorijski projektovano trebanje prihvaceno&kolektivno (‘teorija se u jednom narodu uvek ostvaruje samo ukoliko je ostvarenje njegovih potreba’).tjs.

[Potrebe jednog tipa drustva ne mogu se projektovati na sis.vec potpuno nove koje tek treba ostvariti. Svest o tome da takvi odnosi ne mogu postati temelj slobode konstituise KOLEKTIVNO TREBANJE koje se ne svodi na potrebe imanja. Svoj koncept radik.koja izgradjuje&svoj system potreba. vrednosti u odnosu na kapitalisticko drustvo.posedovanja >. udruzenih proizvodjaca se ukida suprotnosti izmedju radnog vremena&slobodnog vremena.ali&cinjenice da ih ne moze zadovoljiti ako ne transcenidira kap.razvitak koji sa svoje strane deluje povratno na proizvodnu snagu rada kao najveca proizvodna snaga’. Slodobno vreme.u asoc.zato predmetni svet postaje ljudski sam ou neotudjenom drustvu u kome predmeti postaju drustveni predmeti kojima se covek potvrdjuje ‘ne samo u misljenju nego&u svim culima’-zato je opredmecenje covekovog bica na ljudski&neotudjen nacin&u tome da ‘covekova cula ucini ljudskim&da stvori ljudsko culo koje odgovara celokupnom bogatstvu ljudskog prirodnog bica’_novo drustvo stvara kvalitativno 2gacije potrebe.KOMUNIZAM = asocijacija slobodno udruzenih proizvodjaca.vec na revolucionisanje drustv.drustva.drustva koje pociva na otudjenom radu. vremena za puni razvitak individuuma. Od toga polazi nova projekcija gradj.ALI POVRATNO UTICE NA RAZVOJ PROIZVODNIH SNAGA sa 2ge strane. POTREBA PODRUSHTVLJAVANJA – u podrustv.otudjenju&potrebi zadovoljavanja svoje licnosti) radna snaga postaje svesna radikalnih potreba.nacin proizvodnje&potrosnje.] Radikalne potrebe u drustvu udruzenih proizvodjaca imaju promenjen status u sis. ‘Usteda radnog vremena = je povecanju slobodnog vremena.pa maker&za manjinu drustva. stvara ‘bogatstvo roda’ a na 2goj ‘siromastvo individue’.potreba je M.’stupa bogat covek&bogata covekova potreba’.odnosa. odnosima se&cula kvalitativno razlikuju od onih u otudjenom drustvu koje sve potrebe svodi na posedovanje.potreba u kapitalistickom drustvu. Svest o novim potrebama koje je proizveo kapital ‘koja je&sama proizvod nacina proizvodnje zasnovanog na kapitalu’. radikalne potrebe nisu one koje su ostvarene.tjs.na kome se na 1 str.sa 1e strane. potreba sasvim drugacijg tipa.emancipacija coveka se ocituje&u kvalitativnom menjanju njegove culnosti. SLOBODNO VREME je radiklna potreba radno-priozvodnog dela drustva. O slobodnom vremenu kao uslovu za formiranje drugacijeg coveka&nastanak 48 .omogucava RAZVOJ INDIVIDUE. Medjutim. Nju ni kapital ne moze da zadovolji&zato dolazi do zaostravanje protivrecnosti izmedju rada&kapitala.pa umesto bogatstva na 1oj&siromastva na 2goj strani.radikalno drugaciji od sis.koje nisu postojale u prethodnom. kasnije razvijao na osnovu analize protivrecnosti kap.najavljuje njegovu propast.

M.dok je duhovna. Uvodeci pojam ‘bogatstvo potreba’ postavio je osnove za prevladavanje dihotomije podele potreba&sadrzajnom interpretacijom ‘coveka bogatog potrebama’ dao znacajan doprinos daljem obogacivanju pojma humanizam. Samo ‘carstvo nuznosti’ nije ono iz vremena kapitalizma jer udruzeni proizvodjaci imaju slobodu da ‘racionalno urede ovaj svoj promet materije s prirodom.cime je ukazao&navrednosne kriterijume za procenjivanja dostignuca odredjenih soc.promeni oblik vlasnistva. psiholoska dimenzija ostala na marginama njegovih razmatranja (‘istinske potrebe postoje samo ako postoje predmeti pomocu kojih se one mogu zadovoljiti’).pri cemu je akcenat uvek na proizvodnji. ona pitanja gde je pravio distinkcije izmedju istinskih&laznih potreba. M.promena.vec zbog epohalne organicenosti.pri cemu je celokupan proces materijalne&duhovne reprodukcije zivota usmerio na istiske potrebe. Mada se ovde potrebe uvecavaju. Potrebe je posmatrao u okviru istorije&razvoja&razmatrajuci predmetnost potreba je uocio vezu&odnos izmedju potreba&proizvodnje&potrosnje.psihologije.da ga dovedu pod svoju zajednicku kontrol.naznacio je alternativne oblike zivota.ali ne zbog svoje nemarnosti.inhibicija&fobija. Uvodjenjem pojma ‘radikalne potrebe’.za koje je uslov skracenje radnog vremena namenjenog za proizvodnju..postoje&neke epohalne ogranicenosti koje nije mogao da prevladanpr.njihovim povezivanjem sa razvojem svesti. Medjutim&zadovoljavanje materijalnih potreba.navike ljudi. je analizi potreba pristupio svestranije&kompletnije od svih svojih prethodnika. nije imao potrebna saznanja iz oblasti soc. M.razviju proizvodne snage&svest ljudi o saznanju sta su istinske potrebe.’uvecavaju se&proizvodne snage koje te potrebe zadovoljavaju’.osecanja. [ M.] [ Pored nesumnjivog Marxovog doprinosa kritickoj teoriji potreba. je ipak prenebregao neke bitne cinjenice-nije dovoljno da se srusi stari poredak.proizvodnja koja ostaje u ‘CARSTVU NUZNOSTI’ se odvija pod drugacijim okolnostima od onih u kapitalizmu. je izlozio&sustinu otudjenja potreba&naznacio forme manipulacije potrebama. govori prilikom razmatranja ‘CARSTVA SLOBODE’. uspostavljanje slobodne ljudske zajednice u kojoj nece biti potrebe za bilo kakvom represijom.umesto da on njima gospodari kao neka slepa sila. ISTINSKA RESENJA M. da ga vrse sa naj< utroskom snage&pod uslovima koji su najdostojniji&najadekvatniji njihovoj ljudskoj prirodi’. je video u revolucionarnom obrtu.& nakon najradikalnijih revolucionatnih obrta se javljaju odredjene psiholoske reakcije kao recidivi starih trauma. .tjs.novih potreba M.njihova psihologija&sl.pa da se automatski promene&nacin misljenja. Zbog toga se nije mogao 49 .tjs.

ali to nije dovoljan uslov slobode&opste ljudske emancipacije.bez koje nije moguce ni temeljno razjasnjenje kako izbeci soc.pitanja. Da bi se ostvario process razotudjenja&uspostavio princip =ke vaznosti svih ljudi. Taj put mora ici prevladavanjem podele coveka na egoistickog gradjanina individuuma&stvaranjem uslova u kojima se covekov svet&njegovi odnosi svode na samog coveka. vidjenje pozitivnog ukidanja privatne svojine ne treba tumaciti kao zaxtev za ukidanje svakog posedovanja&potpunu nivelaciju u 50 .da organizuje svoje vlastiti snage kao drustv.pre svega radnih proizvodjackih slojeva. &soc. problem. M.a time&razumevanja sustine drustv. Ako se problem ne=osti ne resava ni distributivno-komunistickim ni gradjansko-liberalnim modelom prisvajanja predmetnog sveta postavlja se pitanje da li je moguce uspostaviti drustv. uopstavanje posedovanja) = M. se ne bavi moralnom osudom ne=osti niti zeli da stvara projekciju idealnog drustva =osti. dobrima (od kojih mnoge namece trziste&koje nisu uvek stvarne. kako zapoceti PROCES PREVLADAVANJA OTUDJENJA da bi covek mogao na svestran nacin da ispoljava svoj genericke moci.vec samo ono KOJE OMOGUCUJE EKSPLOATACIJU 2OG COVEKA (tjs. Problem je u tome kakav se odnos uspostavlja u prisvajanju predmetnog sveta. snage. > govori o ne=osti nego o =osti. =ost za M.traume usled neostvarivanja ocekivanih zadovoljenja&onih potreba za koje postoje predmeti ali su kvalitativno&kvant.niti na pitanje svojine&raspodele (kako su mislili predstavnici komunistickih utopija).odnose u kojima bi se realizovala neka treca. M.nego pitanjima kako ogranizovati drustvo koje bi omogucilo razvijanje svestranih oblika zivota&formiranje coveka ‘bogatog potrebama’!! To ne znaci da se prostim kvantitativnim rastom materijalnih dobara&zadovoljavanjem rastucih potreba za razl. Otuda je problem =sti PITANJE JEDNAKE VREDNOSTI SVIH LJUDI -> =ost se ne moze svesti samo na pitanje politicke&pravne =osti (kako su taj problem videle tadasnje gradjanske teorije).sagledavajuci njenu sustinu kroz razlicite forme otudjenja coveka u gradjanskom drustvu. smatra da su razvoj proizvodnih snaga&materijalno bogatstvo pretpostavka jednog poretka.nego&lazne) resavaju bitni soc.niti se prevladavaju ne=osti. nedostupne vecini clanova drustva.ne znaci da treba UKINUTI svako POSEDOVANJE. je uneposrednoj vezi sa sproblematikom zadovoljavanja potreba.upustiti u temeljnu analizu filogenetske strukture covekovog bica.tako da M.zadovoljavajuca forma prisvajanja koja bi obezbedila razvoj coveka bogatog potrebM&mogucnost ispoljavanja njegovih generickih sposobnosti tjs. =ost&ne=ost je opstedrustveno pitanje jer se tice ukupne drustvene situacije&polozaja velikih delova drustva.

jer nemaju svi =e sposobnosti.pri cemu bi se uspostavio princip =osti u sferi odlucivanja (ne da svi o svemu odlucuju.odnosno =osti pred zakonom u resavanju drustv.nego da svi imaju pod=e mogucnosti da prema svojim sposobnostima ucestvuju u odlucivanju usvim sferama drustv.cija dinamika treba da vodi formiranju coveka bogatog potrebama (kvantitet ali&kvalitet potreba).mada je&to shvatio kao proces koji pozitivno prevladava privatnu svojinu u korist covekvog slobodnog&ravnopravnog prisvajanja predmetnog sveta radi zaodovoljavanja licnih&drustv. Dakle.sto ej vodilo samovolji onih koji odlucuju&produbljivanju ne=osti u sferi licnih prava&sloboda.=osti.pa&socijalnix.nego *razvojem proizvodnih snaga. se zalaze ne za nivelaciju svojine kao resenje problema ne=osti.prisvajanju (tako nesto bi bilo besmisleno kao soc.kao&da stvaraoci dobara ravnopravno odlucuju o uslovima&rezultatima proizvodnje predmetnog sveta&ovladavanju stvorenim predmetnim bogatstvom).problem =osti&ne=osti (bar u dosadasnjoj istoriji) se vezivao sa nekim 2gi ciniocima npr. Uopstavanje svojine&princip o =im mogucnostima odlucivanja ne znaci da svi imaju =o. nikad nije tvrdio da je ostvarivanje soc.a =ost uslova u prisvajanju pruza svima mogucnost da na kvalitativni nacnin zadovoljavaju svoje potrebe na nivou drustv.cilj.M.sto se moze postici ako rad&doprinos budu merilo raspodele&zadovoljavanja potreba. To se ne moze postici stihijom trzista niti spoljasnjom prinudom.racionalnom organizacijom proizvodnje (koja bi se odvijala pod uslovima najdostojinijim coveku)&stvaranjem =ih uslova za odlucivanje.vec za njeno pozitivno prevladavanje odnosno PODRUSHTVLJAVANJE. => M.pitanja. Sustina je DA SE ONEMOGUCI DA JEDNA GRUPA LJUDI MOZE IMATI VLAST NAD 2GOM. koncepcija se bazira na razdvajanju svojine&prisvajanja&zaxtevu za ravnopravno ucesce svih u odlucivanju. [ To je kasnije imalo uticaja na socijalisticku praxu-zapostavljeno pitanje pravne =osti.pravdajuci to opstim interesom. Posedovanje u smislu zadovoljavanja potreba bi trebalo da se prosiri na sve ljude (na taj nacin svojina prestaje da bude osnova moci. Medjutim. pravna =ost kao bitan element soc. On je samo to smatrao nedovoljnim&zato je stavio akcenat na svojinu&odlucivanje.a sa stanovista pojedinca znacilo bi ukidanje svake individualnosti).potreba.mogucnosti. se tim pitanjima < bavio jer je smatrao da je PRAVO INSTRUMENT U RUKAMA VLADAJUCE KLASE za odrzavanje postojeceg sis.=osti moguce ignorisanjem principa =osti pred zakonom.* 51 . Pravna regulative je potisnuta u korist donosenja ad hoc odluka.zivota). klasnih ne=osti. M. ] M.ili da su svi =o kompetentni u odlucivanju.

tjs.ali znatno manje nego =ost&ne=ost.originalnom nacinu integrisanja ljudi u zajednicu.nego samo 1 klasu-burzoaziju (pa se&ljudska prava koja proklamuje burz.integraciju u formi slobodne asocijacije potrebno je&da vecina ljudi autonomno&bez nametanja prihvati odredjene norme&vrednosti (drustv. =ost.). je razvio ideje o jednom novom. M.bilo je to na skromnom nivou koji je odredjivao materijalni razvoj pojedinih socijalistickih zemalja.tjs.sigurnost radnog mesta. kod Marxa nasla odredjenu primenu u novostvorernim socijalistickim zemljama (puna zaposlenost.onoga sto nije ali je istorijski realno moguce.pol. U ovoj koncepciji. M.na odredjen nacin su prisutni&kod M.ucenjem. Medjutim.jer su uvek medjusobno isprepletane&povezane. Habermass primecuje da je utopijska perspektiva postala politicki delotvorna istorijska svest.koje su prisutne u gradjanskoj misli.uz koje idu&potrebe.ali je to ona utopijska E-ja.pol.ima utopijskog.oblasti.jer je njegovo stanoviste da gradjansko drustvo nije emancipovalo coveka kao coveka.pravde.tako da su M.koja je moguca u svetu u kome je prevladano otudjenje ne samo u radu nego&u misljenju&stvaralastvu.besplatno&ravnopravno obrazovanje&sl. Istina. svode na pravo egoistickog coveka koji je odvojen od zajednice). 2go je pitanje kako su te ideje njihovi nosioci razumevali.Sto se tice pravednosti&soc.a nakon pobede tih revolucija su koncipirani&izgradjivani osnovni principi soc.veku su izvodjene u ime M.kao&u politici.narocito tokom 19og veka.a narocito kako su one prakticno primenjivane. Za. ideje su bile osnova u formiranju socijalistickog poretka.sferu. soc. Za njega je tememlj istinske integracije drustva ‘slobodna asocijacija proizvodjaca’. drustva zbog toga sto je ono podeljeno na klase ciji su interesi suprotni&nepomirljivi.ideologiji 52 .zdravstveno&penzijsko osiguranje. solidarnost ne egzistira na nivou globalnog gradj.solidarnost).kao&kod najuticajnijih mislilaca njegovog vremena.u kojoj je prevladano otudjenje&ljudi organizuju svoje ‘vlastite snage kao drustvene snage’.. [ M.). Zadovoljavanje autenticnih potreba je put ka autenticnoj egzistenciji. soc.pravednost. mnogih socijaldemokratskih partija u ZEvr zemljama koje su kasnsije osvajale vlast. ideja. Socijalisticke revolucije u 20.zastita dece. Za drustv. koncepcije se ne mogu organiciti samo na soc.pol. koliko je to imalo sustinske veze sa izvornim M. Govori o opstoj revolucionarnoj solidarnosti proleterijata (ali to ne predstavlja znacajan doprinos probematici soc. Distinkciju izmedju utopizma&utopijskog je uocio Bloh: utopijsko je shvatio kao projekat alternativnih zivotnih mogucnosti.cinjenica je da su mnoga pitanja soc.koja se razlikuje od utopizma poput onog kod Tomasa Mora.jer prozimaju mnogo sifre&ostale drustv..-pol.

U shvatanju&uspostavljanju procesa integracije osnovno polaziste socijaldemok.politika.soc.u soc.bez kojih bi soc.njena idejna osnova marsizam. Prema Rilu.uslovima.postojala je&jedna drugacija socijalisticka orijentacija.sferi su postignuti znacajni rezultati. Istina.oni su ugl.veka usla je u upotrebu kovanica soc.uz 2ga civilizacijska dostignuca.politike’.PREDMET&CILJEVI SOCIJALNE POLITIKE Teorijsko razmatranje&prakticno resavanje soc. rezultat pravno-administrativnog sprovodjenja soc.kao&one koje je socijalisticki pokret tokom svog razvoja isticao kao svoja nacela: humanizam. Bila je to zapadnoevropska socijaldemokratija.taj naziv je u literaturu uveo Nemac Vilhem Hajnrih Ril.politikom-treba saciniti primerene programe rekonstrukcije drustva. ideja istiuz < ili > doslednosi u primeni tih ideja&uz odgovarajuce ideje u skladu sa vremenom&drustv. Nisu svi pokusaji koji su nastali iz M.programa od strane drzave. Soc.demokratija. bile su vrednosti koje su vec sadrzane u izvornom marxizmu. Ovakvo shvatanje sadrzaja soc.a ne samoostvarenja preko aktivnog neposrednog uticaja pojedinaca&drustv. smatrala da je.pol.itd.problema prisutno je u svim organizovanim zajednicama jos od Antickog doba.takve procese je moguce zaustaviti odgovarajucom soc.solidarnost. Oni koji su u ime M.ali tako da je on sada mnogo rigorozniji nego sto je to bio onaj u ‘starom svet’ koji su srusili. POJAM.koja je tokom celog stoleca nakon M. pokusali da grade ‘novi svet’ u stvari su ojacali sistem. U ovom delu se analiziraju problemi razaranja tradicionalnih veza&odnosa u drustvu koji su izazvani industrijalizacijom.grupa na njihovo koncipiranje&realizovanje (&ovde se pokazala nadmoc sveta sistema nad svetom zivota).upotrebivsi ga u naslovu svog dela ‘Prirodna istorija naroda kao osnova nemacke soc.cije je delo drzava blagostanja.zivot miliona ljudi izgledao znatno drugacije. Polazeci od tih nacela.integracija ljudi u zajednicu pretpostavlja ukidanje dominacije sistema nad svetom zivota.politika treba da se bavi celinom drustvenih procesa&odnosa obuhvatajuci ukupnu drustvenu strukturu. pravda&2ga. u Nemackoj prihvatilo je Udruzenje za 53 . Tek sredinom 19. 27.sloboda. -> soc.

soc.pol. U V. Od pocetka 19. Koji ce se od navedenih sadrzaja uzeti kao PREDMET SOC. Za neke autore to je staranje o siromasnim&nesposobnim za privredjivanje.pol.protivrecnosti&ocuvanja soc.sistem soc. ZAVISI OD DRUSTVENOG UREDJENJA.pa se za soc. treba da bude u fji ublazavanja soc.).koje je osnovano 1873.za 3e-sistem soc. postaje bitan faktor razvoja ukupnog drustvenog&licnog standarda gradjana&uspostavljanja&razvijanja celokupnog sis.sluzbama. Ne postoji potpuna saglasnost autora o tome sta cini PREDMET soc. treba da se organici na problematiku soc.pol.ali onda nastaju teskoce da li je moguce sve 54 .vec&posebna teorijska disciplina ciji je zadatak da kriticki analizira odredjene soc.upravljanje soc.rata preovladjuje stanoviste da soc.sistem.smanjivanje soc. upotrebljava sinonim soc. kao teorijske delatnosti. KAO PRAKSE usmerene na onaj deo stvarnosti koja obuhvata odredjena pitanja soc.sigurnosti.EKONOMSKE RAZVIJENOSTI POJEDINIH ZEMALJA..protivrecnosti&ukaze na puteve njihovog razresavanja&na neophodne soc.sigurnosti&delovanje u pravcu podizanja licnog&drustvenog standarde svih gradjana i sl.IDEJNE ORIJENTACIJE OSNOVNIH OSNOVNIH NOSILACA SOC.-demokratkse partije. Nakon II sv. kao prakticne delatnosti deo stvarnosti u kojoj se odvijaju (organizovanim delatnostima drzave&2gih politickix subjekata) bar sledeci oblici soc. Dakle.sigurnosti&upravljanja soc.pol. Sto se tice pitanja sta se moze smatrati predmetom soc.pol. Nije sporno da svaka od njih moze biti predmet naucnog proucavanja.sluzbama.sigurnosti.godine&ono je smatralo da soc.pol.POL.za 2ge zivotni&radni uslovi odredjenih slojeva drustva (npr.reforme.konflikata itd.mira u gradjanskom drustvu).radnicke klase). Pod ovim pojomov se vise ne podrazumeva samo organizovana delatnost drzave&2gih drustv.sigurnosti.prakse: zastita siromansih&nesposobnih za privredjivanje.boles&smrt u porodici i sl.&politickox cinilaca radi obezbedjivanja soc.a narocito od 60ix godina 20og veka dolazi&do razvoja teorije o soc.pre svega tam ogde su na vlast dosle soc. obuhvata vise sfera stvarnosti. zemljama.soc.unapredjivanje zivotnih&radnih uslova.na osnovu empirijskih cinjenica ne bi trebalo da bude sporno to da je predmet soc.osiguranja&upravljanja soc.pol.administracija (tako shvacena soc.zadovoljavanje potreba gradjana.poplave.ne=osti. treba da deluje&u pravcu integracije radnicke klase u postojeci drustv.pol.soc.neutralisanje drustv.soc.pol.pol.zivota ljudi.soc. sluzbama.zastita ugrozenih visom silom (zemljotresi.POLITIKE.veka do II sv.problem postaje slozeniji i to zbog toga sto predmet soc.pol.Britaniji dolazi do terminoloske promene.rata u zapevr.

drustv.polozaj pojedinih kategorija stanovnistva. => soc..pol. OSNOVNI CILJEVI DRZAVE BLAGOSTANJA. kao jednog od aspekata globalne politike jednog drustva.KAO REALIZATORA IDEJA SOCIJALDEMOKRATIJE U PRAKSI: -eliminisanje siromastva -smanjivanje soc.pol.praksi.ne=osti (preuzeto iz izvornog Marksizma) -pobosljanje standarda gradjana ( -II. ne=ostima.&drustvenih subjekata& teorijskog razmatranja te problematike.marksisticka&neoliberalna.-demokrati su smatrali da se naznaceni soc. kao posebne&specificne delatnosti drzave&2gih pol.-politicke delatnosti. Socijaldemokratija je najzasluznija za razvoj soc.soc.analizira problematiku ljudskih potreba.ciljevi mogu uspesno ostvarivati pod pretpostavkom da se postuju&razvijaju vrednosti koje oni smatraju temeljnim a to su: Sloboda.koje je stvorio liberalni kapitalizam sa svojim ‘lesefer’ („pusti svojim tokom“.koji su u neposrednoj vezi sa predmetima soc.pol.sigurnosti -podsticanje drustv.tehnika&mehanizama realizacije projektovane soc..odnosno konstituisanja posedne teorijske discipline koja se predaje kao predmet&izucava u odg.posojece soc. kao teorijske discipline smatra se odredjeni deo stvarnosti u kome se odvija praksa soc. KONCEPCIJE: socijaldemokratska.&ekonomskog razvoja -humanizacija drustv. „ostavi na miru“) trzistem. skolskim institucijama. je teorijska delatnost ciji je osnovni zadatak da analizira aktuelnu soc. strategija izgradjivanja prakticne soc.pol i sl. U zavisnosti od shvatanja CILJEVA soc. Konkretnije. =ost.da predlaze odgovarajuce soc.tjs.pol.reforme.situaciju.to su problemi koji se u vezi sa procesima&odnosima dogadjaju u konkretnoj soc.pol.Pravednost&Solidarnost.kriticki preispitije politicke&ekonomske odluke&mere sa stanovista njihovog moguceg uticaja na soc.ali pod uslovom da se ne ugrozi ekonomski razvoj&profitabilnost kapitalisticke klase.pol.izbor ciljeva&vrednosti&njihova analiza.demokratija je u pocetku iz izvornog Marksizma crpela svoje 55 .izbor odgovarajuce saznajne koncepcije.protivrecnosti&nacin&sredstva njihovog razresavanja.razvoja -aktiviranje svih ljudskih resursa -uskladjivanje soc.odnosa i sl. Soc.njih podvesti pod jednu naucnu disciplinu? Pod predmetom soc. Proklamovanjem naznacenih ciljeva trebalo je da se ucine USTUPCI RADNICIMA&DREDNJIM SLOJEVIMA pogodjenim velijim soc. Soc.) -razvijanje sis.formirala su se&razlicita stanovista.

ideje&teorijske postavke zasnivala na njemu (zadovoljavanje ljudskix potreba. 28.prevladavanje soc.jer bi neprixvatanje ropstva znacilo sigurnu smrt (npr. POJAM SOCIJALNE SIGURNOSTI Sigurnost je opste kulturno-eticka vrednost. polaziste neoliberalizma-ciljevi soc.posebno Slobode&=osti.grupe da sami resavaju svoje soc. Istorija civilizacije pokazuje cak&DOMINACIJU OVE VREDNOSTI&njeno prixvatanje od strane vecine stanovnistva.pol.politike moraju biti uskladjeni sa ekonomskim mogucnostima. Zapadnoevropski marksisti smatraju da osn.problemi ne mogu resiti na 2gi nacin.drustva. Uporedo sa socijaldemokratskim&marksistickim teorijskim koncepcijama egzistirale su-a i poslednjih decenija dobijaju na znacaju: liberalno-konzervativne odnosno neoliber. Osn.drzava treba da podstice soc.niti ogranicavati slobodnu utakmicu u sticanju dobara. ciljevi koje socdemokratija smatra svojim programskim opredeljenjima ne mogu biti realizovani unutar kapital.gubljenja 56 . Drzava ne treba da se mesa u soc.&drustvenog standarda.tjs.u reciprocnom odnosu sa 2gim vrednostima jer ako ona nije obezbedjena nema realizacije ostalih bitnih vrednosti. Mere soc. Svaki pojedinac je odgovoran za svoj polozaj.pol. U pocetku ropstvo je bio jedini izbor za stanovnistvo porazeno u ratu.pol.pol. opcije drustvenog&ekonomskog razvoja a time&shvatanja soc.podizanje individ.radi zastite). da sluzi uvecanju drustv. Svaka redistribucija u korist soc.&njenih ciljeva. soc. ako se odredjeni soc. I savremena istorija belezi situavije kada Sigurnost dominira uponasanju-posebno za vreme kriza drustva.=osti). ne mogu protivreciti strzisnom principu.bogatstva&podstice pojedince&drustv.a zapostavljanje&mirenje sa < Slobode&=osti.neki kmetovi koji su dobrovoljno prixvatali feudalce jer im je bio ugrozen fizicki opstanak.obezbedj.&neokonz.sfere je necelishodna.a drzava je duzna samo da stvori pocetne uslove za ravnopravno ucesce svih u trzisnoj utakmici&da sprecava eventualne zloupotrebe.problem.soc.jer proizvodi drustvene&ekonomske krize => cilj soc.cak i stetna.sferu.sigurnosti.sem ako je to neophodno. koja ce biti u sluzbi ekonomskog razvoja&doprinositi intergaciji drustva&njegovoj stabilnosti.

Potreba za Sigurnoscu spada u red osnovnih potreba&u vecini slucajeva se svrstava odmah posle fizioloskih potreba.nezaposlenost.perspektive&povecane nesigurnosti u svim segmentima licnog.obrazovni.osiguranja: predupredjenje&neutralisanje najznacajnijih socijalnih rizika (starost. Maslov stavlja potrebu Sigurnosti odmah posle fizioloskix potreba u svojoj xijerarxiji potreba.smrt.soc. U tim slucajevima izbor za vecinu moze da bude drustvo sa manje Slobode.stabilnost.porodicnog&ukupnog drustv.kulturni. Razlicite norme.bolest.takodje&ustanove&institucije u svim segmentima drustva obezbedjuju garanciju Sigurnosti.strepnje&xaosa.Pravde&=osti ali sa obezbedjenom minimalnom Sigurnosti za vecinu stanovnistva.) Znacajan deo organizovanih odgovora savremenih drustava na sve moguce rizike (soc.sigurnost osiguranika&clanova porodica.nezaposlenost) u sis.kao sto su: obicajne.invalidnost. Npr.sigurnosti.starost. OSNOVNI CILJ-pruzanje pravnih garancija kao zastite od moguce diskriminacije. obveznog soc.smanjenje brojnih rizika (kako socijalnix tako&2gix) jeste motiv&interes pojedinca ali&drustva u celini.texnoloski.sigurnost korisnika. POJAM SOCIJALNOG OBEZBEDJENJA 57 . Blize odredjujuci njen sadrzaj. Podrucja nesigurnosti se prosiruju delovanjem brojnih faktora (savremeni covek je izlozen novim oblicima dominacije. ZNACAJ soc.institucija koje su van njegove kontrole itd.SIGURNOSTI.rizici: smrt. Najvazniji deo savremenih sis. Njihova razvijenost (obuxvat korisnika. Njihovo pravno utemeljavanje u socijalnom zakonodavstvu ima poseban znacaj za soc.osiguranja sto obezbedjuje ekonomsku&soc. Naucni.red.bolest.moralne.oslobodjenost od straxa. institucionalizovana praksa sistema sigurnosti-SOCIJALNO OSIGURANJE (osiguranici placaju doprinose&tako sebi&svojoj porodici obezbedjuju svoja odredjena prava). 29.nacin finansiranj&sl.manipulacije&kontrole zbog delovanja sve brojnijih&slozenijih drustv.verske.pravne.uskracivanja prava&sl.nabraja brojne potrebe: bezbednost.smrt u porodici…) jesu&SISTEMI SOC.visina sredstava.kao&razvoj drustvenih odnosa uopste nije umanjio potrebu za sigurnoscu savremenog coveka.) je merilo socijalnog razvoja zemlje.zakon&sl. Teznja za sredjenim zivotom u smislu njegove organizovanosti.zastita.kao vazan deo institucionalizovane prakse socijalne politike.vrste rizika. zivota.

jer zavisi od karakteristika drustva.rizika) -PRAVEDNOST -SVEOBUHVATNOST 30. U tom smislu postoji ODGOVORNOST DRZAVE da garantuje osnovnu soc.vrednosti&vrednovanja&mnogih 2gih faktora koji se 58 .sigurnosti): -UNIVERZALNOST (sveobuhvatnost stanovnistva&pokrivenost svih znacajnij soc.sigurnost svim gradjanima.socijalnix.cije se zasnivanje povezuje sa Drzavom Blagostanja&obuhvataju celokupno stanovnistvo.rizika.OBEZBEDJENJA= razvijeniji&obuhvatniji oblik osiguranja od znacajnijih soc.politickix&kulturnih promena. Osnovno polaziste: soc.ciljevi su deo gradjanskog statusa zajedno sa licnim.politickog&kulturnog razvoja.soc.obezbedjenja.mera&aktivnosti uokviru sis. to su objektivni uslovi u kojima pojedinac ili grupa zivi.soc. KVALITET ZIVOTA-POJMOVNO ODREDJENJE Pojmom ‘kvalitet zivota’ zele se oznaciti neke od bitnix karakteristika zivota coveka. u sklopu ukupnih ekonomskix.potrebe. stvaraju pre svega ekonomski jake drzave.posebno kada se nadju u stanju soc.soc.uvazavanje ljudskix prava&sloboda) je neophodan uslov razvoja kompleksnix sistema. Za razliku od sis.obezbedjenja (razlikuju se od 2gix delova sis.kao&sis.osiguranja (odnosi se iskljucivo na osiguranike koji placanjem doprinosa obezb.grupa. PRINCIPI soc. Ovakve sis. KZ-kvalitativno zadovoljenje osnovnih materijalnih&nematerijalnih potreba pojedinaca&sirih drustv.ekonomskog.ekonomskim&politickim pravima. Ukupan razvoj drustvenih odnosa (demokratizacija. Mora se sagledati u okviru odredjenog globalno drustva tjs.humanizacija. Sadrzaj kvalitetnog zivota permanentno se menja. sebi&clanovima svoje porodice odredjena prava) socijalno obezbedjenje prosiruje socijalno-pravne garancije na celokupno stanovnistvo.SISTEMI SOC.

ekonomska&politicka strukturisanost drustva.pa se u vezi sa indikatorima kvaliteta zivota istrazuje&INDIKATOR SIROMASTVA= pokazatelj rasprostranjenosti soc.) Svi ovi parametri se najcesce sintetizuju u tri indikatora: -ocekivano trajanja zivota -stopa decijeg mortaliteta -stopa pismenosti Kvalitet zivota neki autori odredjuju kao ‘osnovno blagostanje’.drustvenog 59 .dobara (sto direktno utice na drustveni standard&KZ ovih delova populacije).neposredno&posredno odnose na coveka&nacin njegovog delovanja&zivljenja.stepen demokratizacije sistema.realizacija upraksi politickih. Manifestuje se padom proizvodnje.a kao indikatore uzimaju: ocekivano trajanje zivota.grupa je merilo =osti&ne=osti u drustvu. mnogi faktori koji ucestvuju na sam kvalitet zdr.zastite nisu uzeti u obzirobuxvacenost stanovnistva zdrav..* Na KZ uticu brojni faktori: nivo ekonomske razvijenosti.ne=osti u jednom drustvu.jer iskazuje ne= ucesce delova populacije u koriscenju drustv.zastitom.drustv.dostignuti kulutrni razvoj… Viseznacnost KZ upucuje na upotrebu razlicitih indikatora njegovog merenja.odnosa.karakter drust. Ali.sigurnost zaposlenja&radnog mesta&sl.pa je uobicajeni parameter merenja kvaliteta u ekonomskim&drustv. KZ je jedan od pokazatelja socio-ekonomskog polozaja pojedinca.naukama INDEKS KVALITETA ZIVOTA koji obuhvata: -rast drustvenog proizvoda po stanovniku -kvantitet&kvalitet isxrane -zdravlje -stanovanje -kulturne potrebe -kvalitet koriscenja slobodnog vremena -sigurnost (pravna&socijalna.npr.ekonomskih&socijalnih praca. *Odnos izmedju mogucnosti zadovoljavanja potreba&njihovog kvaliteta kod pojedinaca&drustv.razvijenost mreze zdrav.obrazovanje (mereno brojem studenata u odnosu na ukupno stanovnistvo)&zdravlje (mereno brojem lekara&bolnickih kreveta u odnosu na odredjen broj stanovnistva).grupa&slojeva&dostignutog drustvenog razvoja u celini.materijalno ucesce korisnika u snosenju usluha&sl.ustanova&njihova dotsupnost.

predmetna je delatnost svakog coveka. Pojedinac moze da zadovolji svoje potrebe unutar odredjene drustv. POTREBE LJUDI&’STANJE SOCIJALNE POTREBE’ Potrebe nastaju usled nedostatka necega sto se zeli. Nacin.ukljucujuci&odredjene potrebe&prava koja znacajno uticu na ukupnu zivotnu situaciju pojedinaca&drustv.kvantitet&kvalitet potreba nisu jednom zauvek dati niti unapred fiksirani.grupa (npr. Pod uticajem savremenih civilizacijskih promena.oblici.bruto proizvoda&nacionalnog dohotka. 31.&drustv. Tako su potreba&predmet u uzajamnom odnosu.slobodu od manipulacije. celine (ne samo kao individua).nego se menjaju.).pogorsanjem zdravstvenog stanja stanovnistva. da formulise moguce pravce.porastom soc.nacin.jezik.povecanjem smrtnosti novorodjencadi.stope zaposlenosti&kvaliteta zdrav.participaciju u politickim odnosima&procesima. potreba. Kroz nju se covek formira&razvija kao ljudsko drustveno bice.treba reci da problematika potreba spada medju njena centralna pitanja.smanjenjem prirhoda vecine porodica. Drustvena sredina utice na stvaranje raznovrsnih potreba. Za odredjen skup indiv.sredstva&nosioce zadovoljavanja ljudskih potreba.patologije&sl.razvijaju se&menjaju.takodje je predmetna delatnost coveka. 60 .pol..pa je zadovoljavanje potreba uvek u korelaciji sa odredjenim sistemom vrednosti koji je istovremeno uslovljen drustv.nastaju odredjene potrebe.pol.koja se ispoljava kao opredmecenje coveka putem njegovog ispoljavanja.ali&demokratizacije&xumanizacije drustva pojmovno odredjivanje KZ se prosiruje. bavi&time da defeinise sta je na datom nivou drustv.tako da se soc. Covekov odnos prema svetu je predmetni pa iz toga sledi da su ljudske potrebe predmetne.-istorijskim razvojem.usluga.kulturu.kao temelj nastanka&stvaranja ljudskih potreba.nacela. pravo na zdravu prirodnu okolinu.pol.stvarima&orudjima ali&prema 2gim ljudima-drugi covekpostaje potreba&predmet njegove potrebe. razvoja individualna&drustv. Kada je rec o soc. Svaka ljudska svrsishodna delatnost.birokratske samovolje&dr.politici.pa je smisaono zadatak&cilj soc. potreba za koje se smatra da ih je neophodno zadovoljiti. najcesce se upotrebljava pojam SOC. Pre svega proizvodnja.u soc. U tom prosecu covek uspostavlja odnos prema predmetima.

lazne. Zadovoljavanje potreba zavisi od nivoa drustv.profesionalna oboljenja.smrt) -porodicni (problem u vezi sa podizanjem dece iz strukturalno poremecenih porodica) -profesionalni (povreda na radu. slucajeva koji pogadjaju veci deo populacije.onda su nuzan uslov prezivljavanja.da bi opstao. objektivno-subjektivni odnos coveka&okoline.autenticnih potreba (cije bi zadovoljavanje unapredilo licni&kolektivnih zivot ljudi).saznanja.bolest. sa 2ge strane mora da projektuje sebe u svoju okolinu. KLASIFIKACIJA ljudskih potreba: -osnovne ili vitalne: potrebe opstanka.covekovih shvatanja. niz predmeta ili usluga koji su uslov covekovog bioloskog opstanka. Potreba je dinamican odnos coveka prema svemu. primarne (elementarne) potrebe. odnose se na pojedinca (neki dogadjaj koji bitno menja zivot) SOCIJALNI PROBLEMI = mnostvo soc.potrosnjom itd se moze uticati da se stvore vestacke.-istorijskog razvoja.fizicki karakter. problema: -fizioloski (materinstvo.raligijskim uverenjima.moralom.nazaposlenost) -drustveni (ratovi&revolucije) 61 .mogucnosti. Pored pravih. Isto tako potreba je&subjektivno.navika.predmeta.neautenticne potrebe koje nisu vrednosti&koje otudjuju coveka od coveka.covek mora da prisvaja&apsorbuje izvezne objekte svoje okoline.oblicima prisvajanja. Potreba je fizicko-psiholoska.. Uzroci nastajanja soc.ali to ne cini na nacin u smislu licnog posedovanja neke stvari.obicajima..psiholosko stanje napetosti&oskudice.zasniva medjusobne odnose u drustvu&stvara takve oblike zajednice koje ce biti preduslov za razvoj novix potreba.istinskih. ona granica iznad koje prestaje goli opstanak coveka (to je istorijski promenljiva kategorija) -vise ili sekundarne potrebe: okvir preko koga se iskazuje covek.starost. Ima 2 dimenzije: sa jedne strane. Ukoliko radikalne potrebe (samorealizacija coveka) dobiju objektivan. SOCIJALNI SLUCAJEVI se odnose na neke objektivne dogadjaje koji dovode do pogorsanja uslova zivota.mora da objektivizira svoje culne.intelektualne&fizicke moci.ali&one potrebe koje pojedinac zadovoljava u zajednici.POTREBA=odredjene potrebe pojedinca kao jedinki koje su uslov njihove egzistencije kao ljudskog bica.pri cemu participira sa 2gim ljudima.smrtni slucajevi na radu.

neugrozenost zivota.stalan posao.sigurnost.tjs.ljubav.zastitu&kontrolu sopstvenog zivota&okruženja.-prirodna okolina (zemljotres.priznanja svojih uspeha. sve porodice&pojedinci korisnici odredjenih vrsta prestacija u okviru sis. pri cemu prve (nize) potrebe postoje&dalje. stabilnost.zedji. vlast ‘nizih’ potreba slabi&licnost je slobodna da razvija svoj mogucnosti. resavanje problema. Nize potrebe su cvrsce povezane sa bioloskim datostima&ako one nisu zadovoljene. Prvi&osnovni nivo su FIZIOLOSKE POTREBE (zadovoljavanje gladji. Karakteristika stanja soc.ali u ukupnom sistemu motivacije ne zauzimaju najvaznije mesto. Treci nivo Maslovljeve hijerarhije obuhvata DRUSTVENE POTREBE tjs. potrebama. sigurnosti. nesigurnosti. privrzenost. Prolazenjem kroz takve stupnjeve razvija se licnost u kojoj se brojne potrebe slazu po cvrstom hijerarhijskom redu.prijateljstvo&pripadnost). spontanost. Za njihovo zadovoljavanje mora posotjati odgovarajuci insititucionalizovani sistem u okviru koga su uredjeni odnosi koji se ticu soc. potrebe je da su svi clanovi drustva tjs. stanja soc. 32.uspeh. POTREBA ZA PRIPADNOSCU&LJUBAVLJU (naklonost. potrebe.u njemu je rec pre svega o primarnim lj. 62 .zdravlja. prihvatanje cinjenica).kako materijalne tako&nematerijalne prirode.potreba za snom).postovanje 2gih. nastaje nova (na visem nivou) potreba. POTREBE ZA SIGURNOSCU&BEZBEDNOSCU postaju pokretacka snaga ponasanja pojedinca. Kada se zadovolji potreba na nizem nivou.imovine.ugled).da se aktualizuje. koje se rangiraju po važnosti od nizih prema visim.identifikacija. 5i nivo je POTREBA ZA SAMOOSTVARENJEM TJS.poplave) SISTEM SOCIJALNE SIGURNOSTI.postojanost. soc.sigurnost porodice. vise potrebe ne mogu da se pojave. One obuhvataju red. LICNE POTREBE OSI&NJIHOVO ZADOVOLJAVANJE Maslovljeva teorija Hijerarhije ljudskih potreba izdvaja pet osnovnih ljudskih potreba. Sledeci nivo je POTREBA ZA UVAZAVANJEM (samopostovanje. manjak predrasuda. SAMOAKTUALIZACIJOM LICNOSTI (moralnost. Posle zadovoljenja potreba na prvom nivou. kreativnost.

sudaraju se sa stavom sredine opterecene predrasudama ili sa nepostojanjem/neprimenjivanjem odg. koje se vezuju za fizicke potrebe.za sigurnoscu (predvidivost 63 .nezeljenom.a kroz ostvarivanje izvesnog stepena samostalnosti&nezavisnosti. Tako se suocavamo sa grupom ljudi koja ima potpuno pravo da se oseca odbacenom.insntitucije koje pruzaju usluge za sve vrste potreba u okviru lokalne zajednice. Nezaposlenost. Manje od 1% OSI je zaposleno u tzv. OSI je ostvarivanje nezavisnosti ometeno&unapred delimicno uskraceno.oblici uklapanja sa 2gim ljudima koji su uobicajeni&neophodni za zivot&funkcionisanje.’vise’ se odnose na to da se neke od ovih potreba u procesu razvoja javljaju ranije.Termini ‘nize’&.sigurnost.a neke kasnije. *Cetiri niza nivoa (fizioloske potrebe. Zadovoljenje ovih potreba pomaze osobi da raste&razvija se kao ljudsko biće. Medjutim. S 2ge strane susrecemo se&sa potpunim negiranjem novonastale situacije..koje bi trebalo da obezbedjuju prilagodjene poslove&uslove rada.samim tim&niska materijalna primanja remeti ispunjenje 2ge po Hijerarhiji vazne potrebe. zrelosti. -Pored stvaranja uslova za zadovoljenje fizioloskih potreba (sto im siromastvo u kome zive cesto ne dozvoljava). zastitnim radionicama.podstreka. Covek je socijalno bice&nema nijedne od navedenih 5 potreba koju moze da zadovolji sam. psihosocijalnog stanja&funkcionisanja.bez ucesca 2gih ljudskih bica. Nesto je drugaciji polozaj onih koji su invalidnosti stekli tokom zivota.bilo da je osoba sa njime rodjena). zaposlenje&aktivno ucesce u okruzenju je za licnost uslov pravilnog sazrevanja&individualizacije. Oni imaju 2ih teskocaprihvatanje promene&sazivljavanje sa njom na najcelishodniji nacin.sira zajednica) omogucava jednostavnim razumevanjem bez diskriminacije.nakon vec realizovane licne&soc. zakonskih propisa.ako su OSI ipak motivisane da se zaposle.nekorisnom&nesamostalnom&na ovaj nacin im je oduzeta jedna neophodna socijalna uloga. potrebe rasta (samoostvarenje) se stalno razvijaju.tjs.uz restrukturisanje prethodnog sis. sa specificnom nesposobnoscu psiholoske&socijalne reorganizacije. Za razliku od njih koje se moraju zadovoljiti.* Razvoj licnosti OSI podrazumeva iste stepenice&krajnju =u mogucnost samoaktualizacije UKOLIKO joj to njeno okruzenje (porodica u kojoj je osoba rodjena&sazreva.pa samim tim za njih nema izazova..vec zbog prisutnog motornog deficita (bilo da je tokom zivota stecen.pripadnost&poštovanje) su grupisani kao potrebe nedostatka.

Medjutim.zadovoljavanja potreba). Ova uskracenost posledica je predrasuda u okruzenju prema OSI. 64 .one se nedovoljno angazuju oko stvaranja licne socijalne&emotivne mreze.koja im garantuje zastitu&trajno zadovoljavanje bazicnix potreba.neko umesto njih obavlja.ili nemaju novac ili su naviknuti na to da sve.tamo se smanjuje mogucnost da se ta.postoje velika ocekivanja da u udruzenju ostvare zeljenu komunikaciju koja im je potrebna.ali izveznim delom&izostajanjem potrebne spremnosti da se aktiviraju.ali ne&jedino moguce => izrazena okrenutost porodici predstavlja znacajno ogranicenje: limitirajuci tako komunikacije.komunikacijom. U primarnoj porodici se vise zadrzavaju oni koji su rodjeni sa invaliditetom ili su da stekli u ranijim godinama.sto&jeste najprirodnije mesto za zadovoljavanje istih. prepreka koje uvode OSI u pasivnost.zbog spleta raznih prakticnix&soc. Iz tog razloga su OSI toliko usmerene prema porodici.a ne licnim angazmanom.dok su oni koji su invaliditet stekli kasnije zasnivaju svoje porodice. raspolaganje novcem koje je u savremenom svetu jedna od odlika minimalnog stepena nezavisnosti je OSI uskraceno: ili nisu u prilici da novcem raspolazu.sve do razvijanja nesposobnosti da je preuzmu).uskracujuci bogatstvo spoljnih impulsa.jer veliki br OSI onesposobljava za aktivan odnos prema sebi&2gima&to im gusi preostale potencijale (npr. Problem je&visegodisnje socijalno zanemarivanje&kompenzatorna uloga porodice.uz prihvatanje njenih pravila&organicenja. Velika vaznost crkve u zivotu OSI u kontradikciji je sa podatkom o znacaju religije za njixx (samo 35%).druzenjem&dodatnom podrskom. Verovatno&da se vremenom uzivljavaju u ulogu zrtve. -Kod znacajnog broja ispitanika nije u ogrovarajucoj meri zadovoljena potreba za ljubavlju. Sa 2ge strane.tako da je moguce da je visok procenat onih koji ocekuju pomoc uslovljen realnom materijalnom ugrozenoscu. Znacajan podatak je da 78% OSI ili odlazi u crkvu ili bi to cinile da im crkve nisu fizicki nedostupne ili da ih u tome ne onemogucava zdravstveno stanje.a&ostale potrebe ispune na 2om mestu&sa 2gim ljudima. Dakle.koja po prirodi stvari treba da ocekuje da se njena situacija resi spolja.pa&ovu ulogu.a tim&unutrasnju psiholosku&emocionalnu raznovrsnost.prve 2 potrebe OSI zadovoljavaju u porodici.tako da je verovatno odlazak u crkvu ili zelja za odlaskom predstavlja vise potrebu za pripadanjem.prihvatanjem&ponistavanjem razlika (‘pred Bogom smo svi =i’) nego autenticnu religioznu orijentaciju.kao&onih koje ove osobe razvijaju prema okruzenju.sto moze da se tumaci&kao znacajna pozivitna snaga licnosti&potvrda njenog mentalnog zdravlja.ocekujuci da im se stvari ‘dogode’. Takodje.

Zakljucak (sto se tice prve 2 potrebe): nisu u punoj meri zadovoljene potrebe OSI za sigurnoscu,pripadanjem,naklonoscu,ljubavlju,identifikovanje&bliskom komunikacijom sa sebi slicnima&licna inicijativa u pokusaji obezbedjivanja ispunjenja svih ovih potreba je ugusena spoljnim uskracivanjima. Potreba za postovanjem,kao sledeca po redu,podrazumeva pre svega prisustvo odgovarajuce mere samopostovanja (=prepoznavanje&realisticna procena sopstvenih kompetencija&mogucnosti,kao&licnih granica,u individualnom&soc. kontekstu). Samopostovanje se obezb. kroz proces prepoznavanja&prixvatanja opstix&posebnih vrednosti&njihovo valorizovanje,te procenjivanje da su u licnosti prisutni parcijalni kvaliteti koji odvoraraju prepoznatim vrednostima. Steceno samopostovanje ne zavisi toliko od procene 2gih,ali,pogotovu u najranijem detinjstvu,2gi imaju dosta znacaja. OSI se mog unaci u situaciji da im je samopostovanje ugrozeno,jer im je tesko da procene koje to posebne kvalitete poseduju,posto im okruzenje ne omogucava da svoje sposobnosti testiraju (testiranje licnih potencijala se odvija kroz radno angazovanje,ostvarivanjem relativne nezavisnosti od 2gih,razvijanjem licnih sposobnosti,kreativnoscu,intelektualnim&duhovnim napredovanjem). Tako,oni pocinju da samopostovanjem crpe iz ljubavi koja im se pruza&koja postaje indirektni dokaz prepoznatih vrednosti&uslova za samopostovanje,pa to predstavlja opasnost od povecanja zaxteva,pogotovo prema porodici,a time&povecanja zavisnosti&daljeg angazovanja porodice oko sebe. Potreba za uspehom&ugledom ugl. se realizuje preko postizanja odredjenih ciljeva&kroz akciju prema postizanju cilja. Visok je % onih koji nemaju potrebu za samoafirmacijom,dokazivanjem&licnim razvojem. Istina,mnogi koji to&zele da ucine (npr. uz pomoc udruzenja),svoje zelje ne mogu da sprovedu u realnost. Postoji manjak potrebe za ucenjem novog&obrazovanjem. Takodje 1/3 ispitanih nema kulturne potrebe.

33. POJAM&PRINCIPI SOCIJALNOG OSIGURANJA

65

= najvazniji deo savremenih sistema socijalne sigurnosti. Njegovim zasnivanjem u Nemackoj zapocinje izgradjivanje institucionalizovane prakse sis. sigurnosti. = oblast soc. politike kojom se radnicima&clanovim njihovih porodica garantuje materijalno obezbedjenje&zdrav. zastita. Predupredjenje&neutralisanje najznacajnijih soc. rizika (starost,smrt,invalidnost,bolest,nezaposlenosti) u sis. ozaveznog soc. osiguranja ima znacaj za ekonomsku&soc. sigurnost osiguranika&clanova porodica,jer vecina osiguranih rizika po posledicama prevazilali mogucnosti pojedinaca&njihovih porodica,sto bi svakodnevni zivot ucinilo nesigurnijim&neizvesnijim. Soc. osiguranje je OBLAST SOC. POLITIKE. KORISNICI osiguranja su OSIGURANICI (radnici&clanovi njihovih porodica). Osiguranje se ustanovljava&sprovodi za odredjene soc. slucajeve*/rizike kao sto su bolest,smrt,invalidnosti&nezaposlenost. SADRZAJ soc. osiguranja cine MATERIJALNO OBEZBEDJENJE&ZDRAVSTVENA ZASTITA na teret fondova osiguranja. OSNOVNA NACELA/PRINCIPI: -obaveznosti (radnici obazevno osigurani; osiguranje tece od momenta zasnivanja radnog odnosa&tada je poslodavac obavezan da kod odgovarajucih sluzbi vrsi prijavljivanje lica koja stupaju u radni odnos) -solidarnost&uzajamnosti (obaveza svih osiguranika da placaju doprinose,a prava koriste samo oni koji su stekli uslove za njihovo ostvarivanje [u vecem obimu prava koriste samo invalidi rada,zene&clanovi porodica posle smrti osiguranika]) -samoupravnost Nas sistem soc. osiguranja obuhvata: penziono (11% doprinos na bruto osnovici),invalidsko (-II-),zdravstveno (6.15%)&osiguranje za slucaj nezaposlenosti (0.75%). Doprinose daju radnici ali&poslodavac. Od DUZINE MINULOG RADA aktivnih osiguranika&visine doprinosa uplacivanih u fondove soc. osiguranja direktno zavisi visina PENZIJSKIH PRIMANJA u okviru zdravstvenog osiguranja&osiguranja za slucaj nezaposlenosti. Uslov za ostvarivanje soc.zastite je materijalna neobezbedjenost. *soc. slucaj-objektivni dogadjaji koji dovode do pogorsanja uslova zivota pojedinaca.

66

34. SOLIDARNOST&UZAJAMNOST - OPSTE ODREDJENJE
Termin Solidarnost je nastao u Rimskom pravu&njime se porazumevala odredjena obligaciona uzajamnost. U siru upotrebu usao je u 18.&19.veku,najcesce koriscen unutar radnickog pokreta&politickih programa onih drustvenih snaga koje su se zalagale za uspostavljanje medjusobne saradnje,potpomaganja&integracije unutar odredjenih drustvenih grupacija,kako bi se uspesnije organizovale radi pobosljavanja uslova zivota&ostvarivanja postavljenih ciljeva,odnosno prevladavanja postojece nezadovoljavajuceg stanja. Kasnije je ovaj termin preuzela gradjanska teorija da bi parirala znacenju&smislu koji je pojam ‘solidarnost’ imao u klasnoj borbi radnicke klase. Iz njega se razvila posebna doktrina – SOLIDARIZAM koju su zasnovali fr.teoreticar Digi (u oblasti prava),utemeljivsi pravnu filozofiju solidarizma&Dirkem (u sklopu socioloske klasifikacije oblika drustvenosti). Od kada je usao u siru upotrebu pa sve do danas,ovaj pojam je koriscen u razlicitim znacenjima&razlicitim idejnim&ideoloskim koncepcijama,tako da je,usled cestog upotrebljavanja za oznacavanje veoma sirokih,a neretko&raznovrsnih sadrzaja,pojmovno postao sve neprecizniji. Mada je S. pre svega vrednosni pojam,aksiologija se njegovim odredjivanjem bavi < nego odredjivanjem 2gih vrednosnih pojmova (Sloboda,=ost,Pravednosti,Ravnopravnost,Potrebe…),pa se tako,u aksioloskom znacenju,pojam S. upotrebljava za oznacavanje duhovnog&moralnog stava&zaxteva za uzajamnu pomoc ljudi (pri tome je bitno da to bude izraz unutrasnje voljne odluke ljudi,koji prevazilaze licne interese identifikujuci se sa problemima 2gih ljudi,osecajuci odgovornost ne samo prema sebi,nego&prema 2gome). U sociologiji,politikologiji&u oblasti teorija o soc. politici&soc. politici kao praksi,pojam S. siroko je rasprostranjen&jedan je od temeljnijih pojmova = ODREDJENI OBLIK PONASANJA&AKTIVNOSTI LJUDI&INSTITUCIJA,PRI CEMU SE TRAZI PODRSKA POJEDINACA,GRUPA&ORGANIZACIJA U SPROVODJENJU ODREDJENE AKCIJE POMOCI ONIMA KOJIMA JE ONA NEOPHODNA ILI POBOLJSANJA USLOVA ZIVOTA GRADJANA
67

Npr.nacelo. se upotrebljava kada je potrebno podstaci ljude u resavanju odredjenih pitanja u vezu sa standardom ljudi na komunalnom nivou (izgradnja puteva.svesti&savesti. sigurnost za sve clanove drustva.respektujuci bitna nacela humaniteta&temeljnih vrednosti.obavezno skolovanje&dr. ‘odozgo’. kada je rec o odredjenim kapitalnim projektima koje drzava organizuje.o S. Takodje. bi se mogla nazvati S. nije moguce jednoznacno odrediti.podrazumeva se da nije moguce uspostaviti matematicki precizan ekvivalent izmedju davanja&uzimanja. kada je rec o izdvajanju sredstava za zdrav.s jedne strane. ni sa aksioloskog ni sa naucnog gledista nije odrzivo nazvati S.ako se to posmatra sa vrednosne ravni. izdvajanje gradjana za osn.ali se mogu&institucionalizovati&postati obavezujuci za sve.da se obezbedi osnovna soc. vidove zdrav. Ovakvi oblici S.pod kojim se podrazumeva delovanje&usmerenost pojedinaca ka sjedinjavanju sa 2gim ljudima&zajednicom.zastita invalida&hendikepiranih). ne bi trebalo govoriti ni u onim slucajevima u kojima je drzava duzna da obezbedi minimalno zadovoljenje potreba gradjana radi njihove egzistencije&integracije zajednice&njenog funkcionisanja.UOPSTE. potvrdjuje tezu o njegovoj nepreciznosti&neadekvatnosti. To se moze podvesti pod POJAM UZAJAMNOSTI. Ovako shvacena S. = duhovni&moralni princip. kao vrednosti uopste)&drugisocijalni (shiri). najcesce se regulisu razlicitim odlukama&zakonima. Naravno.&penz.vodovoda…). zastite&za penzijsko osiguranje (jer je to pravo steceno na osnovu rada&vlastitih ulaganja). Sledi da pojam S.pod kojim se podrazumeva odredjeni reciprocitet. predstavlja opstu vrednost jer je kao nacelo prihvatljiva za sve ljude koji 68 .dajem na jednoj strani da bih dobio na 2oj.&2gu zastitu koja se odnosi na ukupnu soc. Takva S.sa 2ge strane. U tom smislu moze se reci da S.norma.skola.jer ovaj pojam ne bi trebalo upotrebljavati za ona ucesca gradjana u izdvajanju sredstava radi uzajamne pomoci na koja oni imaju pravo na osnovu svog radnog ucinka.egoizma&licnih interesa.a zatim trazi pomoc od gradjana (narodni zajmovi). politiku (zdrav.decja zastita. CILJ UZAJAMNOSTI je teznja da se.premda to&nije cilj uzajamnosti.decju zastitu. Navedena upotreba pojma S.uspostavi odredjena ravnoteza izmedju zajednice&pojedinaca&. U tom smislu pojam S.pa postoje bar 2 nivoa: prvi je aksioloski (odnosno odredjenost S. Takvi zaxtevi&apeli za solidarnoscu mogu biti prepusteni osecanjima&volji pojedinaca koji zele u tome da ucestvuju.uz istovremeno prevazilazenje partikularnosti. se temelji na slobodnom opredeljenju&delovanju ljudi&izraz je njihove autonomne voljne odluke. osiguranje. U aksioloskom smislu S.

bica = podlozni prirodnim zakonima sledila je konsenkvenca da to vazi&za =ost u njihovim pravima.S.stoje na stanovistu da je zivot coveka&njegov razvoj moguc jedino u zajednici sa 2im ljudima. Tokom razvoja drustva.da bi se odrzavo u svetu.S. JEDNAKOST – POJMOVNO ODREDJENJE =ost. Iz te prirodne osobenosti da su svi ljudi kao prir. kao opsta vrednost. politike koja je bila usmerena na celinu drustv. utemeljena na emocionalnoj osnovi&slobodnoj voljnoj odluci nije bila dovoljna osnova na kojoj bi jedna zajednica normalno funkcionisala. Iako je S. Na toj osnovi nastale su sve teorijske&politicke koncepcije koje su zagovarale =ost ljudi u politickom&soc. treba utemeljiti kao princip ‘opste volje drustva’.svesti&savesti ona je determinisana&spoljasnjim faktorima (oni odnosi&aktivnosti koji cine sadrzaj S. je u emocionalno-vrednosnom stavu da je duznost coveka da pruzi moralnu.podstice&usmerava ljude da pomognu 2ima. izraz autonomne slobodne volje. Osnova S. uslova.ili bar njeno vazenje unutar odredjene drustv.a to je priroda.-S.znanim ili neznanim.prirodi.dobila je ontolosko utemeljenje onda kada se doslo do uverenja&spoznaje da svi ljudi. politici a kamoli o umemeljenju na principuma humaniteta ako ne postoji odnos prema =osti&ne=osti.a da pritom ne ocekuje nikakav recioprocitet. Posto se nije moglo biti sigurno u to da ce se vecina ljudi u praksi ponasati prema vrednosnom nacelu S.ugradjena u normativni system cime bi se obezbedio neophodan minimum egzistencije&pojedinca&zajednice*. pravima. 69 . kao moralni princip morala biti institucionalizovana. *S.* 35. Nezavisno od toga. Nacelo S.pa je *S. dolazi do izrazaja kada je drustvo u krizi ili kada je pogodjeno prirodnim ili 2gim nepogodama ili katastrofama. Jednakost kao vrednost nije jednostavno definisati.imaju u sebi nesto sto je opste.zajednice. Ne moze se temeljito raspravljati o soc.unutar grupe kojoj pripada.a posebno zbog raslojavanja drustva.bio prinudjen da se udruzuje sa 2gim ljudima). nastali su zato sto je covek.a odstupanja sankcionisati.time sto su ljudska bica. kao izraz volje pojedinaca ostaje kao osnovna vrednost institucionalizovane S. =ost je uzimana kao jedan od osnovnih ciljeva&temeljnih principa one soc.materijalnu&2ge oblike podrske&pomoci.

prinuda predstavlja ne=ost. Ako je rec o odnosu =osti&pravednosti. Naime. statusu. Na osnovu navedenog proizilazi da je pitanje =osti PITANJE JEDNAKE VREDNOSTI SVIH LJUDI.nego se proteze na svaki 2gi odnos. drustv.jednaka raspodela dobara&drustv. Ali to ne znaci da postojanje&sirih formi individualnih&drustv. zivotu ljudi.jer se ne=ost uvek konkretno manifestuje u politickom. grupa ljudi.ekonomskom&soc. uslovi da se takva =ost&realizuje.a tesko je pretpostaviti da moze postojati. Tacno je da pravednost uvek predstavlja odredjenu =ost.odnosno ne=osti&nepravednosti&ne=osti&prinude. Istina.Od nastanka grcke civilizacije do danas je bar u odredjenoj ogranicenoj formi praktikovan&teorijski prihvatan princip =osti u okviru odredj.mada je tacno da je svaka nepravednost suprotna principu =osti.svaka =ost nije&u smislu vrednosti automatski&pravednost ako ne postoje realni drustv.ona je temeljno povezana sa =oscu.nikad&nigde nije postojala. Takva =ost bi dovela do potiranja svake individualnosti&slobode licnosti&kao takva prestavljala bi negaciju celokupnog sis. politike to moze uvoditi uspostavljanj primitivnog oblika egalitarizma (potpuna =osti medju ljudima.u slucaju da se =ost shvati kao istovetnost.svaka ne=ost predstavlja razliku.treba reci da se parovi navedenih pojmova cesto stavljaju u korelaciju te se neretko smatra da oni izrazavaju iste sadrzaje. vrednosti. Takodje. sloboda automatski uspostavlja reciprocni sis.apsolutna =ost kao princip organizacije nekog drustva.odnosno negaciji celokupnog bogatstva koje u sebi potencijalno nosi covek kao genericko bice. =osti. To znaci da se =ost ne moze svesti na problem politicke&pravne =osti.a =ost se shvata kao pravednost.jer problem =osti&ne=osti nije samo saznajni vec pre svega aksioloski problem koji izrasta unutar idredjene soc.ali svaka razlika nema znacenje ne=osti ljudi u njihovom soc. Ali. Zbog toga je nuzno raschlanjivanje pojma =ost&ne=ost.=osti&slobode.ni svaka =ost ne more biti nepravednost.a sloboda od realizacije odredjenjih formi =osti. koji ne ostaje samo u sferi distribucije materijalnih dobara. Medjutim. Stepen =osti u principu zavisi od stepena slobode. Sto se tice slobode. politiku to je od kardinalnog znacaja. Za soc.izmedju pojmova =ost&istovetnosti se cesto ne pravi razlika. Neprihvatljivo je izjednacavanje razlicitosti&ne=osti.niti na pitanje svojine&raspodele. Takodje.niti svaka drustv.u prakticnoj realizaciji u sferi soc. 70 . uticaja medju clanovima zajednice).cime se ukida&svaka autonomnosti ljudske licnost.realnosti.odnosno =ost je jedna od aksioloskih pretpostavki slobode.pa u krajnjoj liniji to vodi ka ‘slomu vrednosti’.

Pod soc. grupacija. pol. 2.treba da zauzima kriticku distancu prema politici. Politika takodje nuzno ulazi&u soc.pokrete&drustv.ne=osti. interesa&ciljeva vladajuce 71 .statusnim pitanjima pojedinix drustv.nepravedniji&neslobodniji.ne=ost u razlicitim formama bila&ostala osnovno obelezje svih dosadasnjih drustava.odnosu prema privilegizaciji&deprivilegizaciji. sistem razlicito se odnosi prema pitanjima strukturisanja =osti. GLOBALNA POLITIKA ODNOSNO POLITICKI SISTEM EKONOMSKA RAZVIJENOST&EKONOMSKI SISTEM IDEOLOGIJA MORAL RELIGIJA Neki od ovih faktora medjusobno su isprepletani&tesno povezani&njih je u realnosti tesko.odnosno.zavisi od celine politickog sistema. DETERMINANTE OD ZNACAJA ZA SADRZAJ&KARAKTER SOCIJALNIH CILJEVA BITNE DETERMINANTE SOC.kao teorijska delatnost zeli da zadrzi relatinu samostalnost.pored ostalog. politka. borbi&soc.koja je. Ako soc. institucije za koje se moze reci da su humanisticki usmereni. sfere&na taj nacin direktno utice na soc.odnosu prema marginalnim grupama. stratifikacije.najcesce nemoguce izolovano posmatrati. Svaki pol. politikom kao prakticnom delatnoscu se.svet bi verovatno bio znatno suroviji. POL: 1.moze podrazumevati organizovana delatnost drzave&2gih politickih subjekata&to znaci da je soc. Da nije teorijskih zalaganja za =ost kao vrednost&prakticne borbe.stanovnistvu prema odredjenim oblicima drustv. 3.popriste borbe za vlast (borba za ostvarivanje odredj. Istorija soc. Istina. 36.=ost&ne=ost je opstedrustveno pitanje jer se tice ukupne situacije&polozaja svih ljudi. politiku.po pravilu. ucenja pokazuje da je pitanje =osti bilo jedno od centralnih za sve one teorije. 5. Stoga =ost spada u bitne aksioloske katerogije. 4.zivot je isao svojim tokom. u neraskidivoj vezi sa globalnom politikom svake drzave.

*Buduci da glob.korporacije). snage na vlasti moraju da vode racuna o realnim mogucnostima.udaljena od vrednosti koje koristi soc.pol.pol.pol. zemljama).sto je za one u opoziciji manje bitno. politike&razl. pol. U suprotnom smeru deluju sindikati.pod cijim uticajem su ostvarena mnoga soc.a politika je jos od formiranja gradjanskog drustva < > indiferentna. Pol. u savremenom kapitalistickom drustvu postoje ogromne razlike u odnosu globalne politike prema soc.pol. prava.zaxtevima radikalnije).soc. polazi od odredjenih moralnih vrednosti (pravednosti. kao posebne. Odnos razlicitih partiijsko-politickih subjekata prema soc. politike kao teorijske delatnosti.pol. politici (npr. 72 . odnosi globalne politike u datom sistemu prema soc.pravda.jer je to jedna od bitnih sfera koja utice na opredeljenje biraca. potrebe.oni determinisu&karakter&ciljeve ukupne soc.jer u osnovi odredjuju&organizuju&institucije&metode&sredstva preko kojih se sprovode odgovarajuce soc.. Medjutim. sistemi tako postoje&razlicite soc.. pol.a neretko&u suprotnosti sa moralnom. pol. Odredjeni privredni subjekti (kompanije.sistemom.veliku paznju posvecuju soc. (politcki ciljevi u pogledu sredstava ostvarivanja najcesce nisu u saglasnosti sa bitnim vrednostima kao pretpostavkama humnisticki zasnovane soc.poslednjix decenija njihova uloga&moc su sve < .nastoje da sto je moguce > ogranice izdvajanja za soc. mere. snaga koje imaju vlast ili u njoj participiraju.sistem bitno odredjuje ukupne drustvene odnose.teorijske.nego onih koje se nalaze u opoziciji (koje su u soc. Kako postoje razliciti pol.grupacija u konkretnom drustvu.mesto odredjenix drustv. najdirektnije uslovljena glob.principe raspodele&2ga pitanja znacajna za zivot&radne uslove ljudi&njihovu soc.odlucivanje o nacinu&procesu proizvodnje. politike).narocito u predizbornoj propaganda.koji se razlicuju od ciljeva soc.pol. zavisi od njihove probramske orijentacije ali&pozicije u datom vremenu.odnosno vlasnici sredstava za proizvodnju&kapitala. pravda).tako da je soc. u SAD&one u vecini zapadnoevr.grupacije. Veci je uticaj onih pol..kao determinisuci faktor soc.strukturiranje drustva. Uvek ostaje odredjena suprotnosti izmedju politike&soc.politika.&pol.poslovna udruzenja.odnosno pol. Sve opozicione partije. pol.koja proizilazi iz njihove prirode: soc. sigurnost.kriticke discipline).

uticuci na ekonomski&politicki system.predstavljaju jedan od osnovnih faktora proizvodnih snaga od kojih najneposrednije zavisi&uvecanje materij. stranke imaju odlucujuci uticaj na kreiranje soc.jer smatraju da izdvajanja za soc.tjs.pol. navedenih potreba&uopste resavanja soc.mogu da postoje znacajne razlike u pogledu razvijenosti soc.cak&ako su snage koje kreiraju ekonomske&politicke odnose&u jednom&u 2gom slucaju po programskoj orijentariji usmerene ka smanjivanju soc. ne=osti&zastitu onih grupa&pojedinaca koji nisu u mogucnosti da sami sebi obezb. npr.tako da siromasna drustva objektivno ne mogu graditi soc. koja je omogucavala znacajan nivo zadovoljavanja individ. zastite odredjenih slojeva drustva&pojedinaca.odevanja.ciljeve&sustinu soc.&kada se radi o priblizno izjednacenom materijalnom nivou pojedinih zemalja. kao teorijske delatnosti.pol.smanjivanje soc. oblici soc. razvijeniji sadrzaji soc. POSREDNO. potreba gradjana. ne=osti&razl.pol.pol.&drustv. Neposredniji uticaj ogleda se u tome sto od materij.(neo)liberalne orijentacije kada imaju odlucujuci uticaj u drustvu vrse radikalne restrikcije u sferi soc.sto za rezultat ima povecanje poizvodnje.pol.pravde.do zdrav.Buduci da je predmet soc. slabe materijalnu osnovu drustva ) Kao sto ekonomska osnova utice na razvijenost ili suzenost sadrzava.zadovoljavanje individ. Soc.&zajednickih potreba (od ishrane.pol.pol.koji u znatnoj meri odredjuje karakter. ( Medjutim. Materijalna osnova determinise soc.pol.razvojem-obrazovani ljudi. To zavisi od toga koje pol.unapredjivanje zivotnih&radnih uslova. zastite.pitanja determinisan je ekonomskim razvojem. ne=osti&ostvarivanju soc.tako&soc. osnove zavise radni&zivotni uslovi ljudi.pol.partije socijaldemokratske orijentacije sprovode soc.pol.. potrebe umanjuju akumulaciju. Nivo zadovolj. povratno utice na ekonomsku osnovu. obrazovanje je takodje u direktnom odnosu sa ekon. utice&na 73 . partije konzervativne.pristupa obrazovanju&kulturnim dobrima&postojanja odg.zadovoljavanje njihovih potreba. pol.zastite bitno uticu na radne sposobnosti stanovnistva. barem minimum egzistencijalnih potreba.smanjivanje soc. sluzbi neophonih za zivot gradjana). sigurnosti gradjana. problematika soc.npr.nivo&obim takve delatnosti determinisani su&materijalnim mogucnostima konkretnog drustva.posedovanje neophodnih sredstava za normalno funkcionisanje domacinstva.osnove. u sferi zdrav.sa znanjima&umecima primenljivim u procesu proizvodnje. kao ona bogatija.pol. To se odnosi &na razvijenost soc.struktura&nivo potrosnjie.njihov zivotni standard.

drustva.oni nastoje da&2ge uvere da su one najadekvatnije&najprimerenije datim uslovima&vremenu.pol.tjs. razvoj uskladjuju. Koncepcije soc.pol. Druge pak opcije koje 74 . koja ne bi imala ideolosku dimenziju. Da bi se to izbeglo.koji su izraz ideoloskih opredeljenja razlicitih aktera.nije moguca soc.ona je nuzno determinisana ideoloski. Posto su uvereni u ispravnost svojih koncepcija.primerenijim stvarnim zivotnim problemima.sistema => manja se karakter&sadrzaj soc. ide preko granica ekon.pol.sis.politika proizvod odredjenih drustv.pol.grupacije kojoj pripadaju.posle promena u mat. Pri tome se ne uvidja da izmedju njihovog uverenja&misljenja&istine postoji rascep.svestranje analizirajuci uzroke soc.pribegava se restrikcijama u soc. koncepcije. Naravno. osnove.a time su&njihovi sadrzaji < ideoloski.pol.zato sto tvorci ideja&odredjenih vrednosnix.pol.treba nastojati da se skon.Buduci da je&soc.a sve to bitno utice na materijalnu osnovu odredj.&pol.pitanjima pristupaju celovitije. koje soc.&soc.blize su istinitom saznanju. zavisi od materij.sis.mogucnosti. Posebne grupe ljudi.. nacela formiraju sliku o svetu sa stanovista odredjene klase.uz pol. determinisana.sis.odnosno onih koji u datom trenutku imaju vlast.karakter&odnose u raspodeli&oblike potrosnje.koje.komplementarni su&njihova neuskladjenost ima negativne posledice = ako se u koncipiranju&sprovodjenju soc.osnovi => promene u ekonomskim odnosima => promene ekon.klase&partije. Ekon. Dominantan je uticaj onih grupacija koje kreiraju politiku.potrebe kako se u slucaju prekoracivanja ne bi zaustavio ekonomski razvoj&imati u vidu da neadekvatna izdvajanja u soc.&soc.tako da nije osnovno pitanje da li je.a zatim to prikazuju kao interes celog drustva. Stavise. Ekon.problema.ako su one nagle&radikalne-> soc.zaposljavanje. mera njene ideologizacije.politickih&soc. Istorijski posmatrano.sferi.to radja ekonomske probleme&vodi u krize.sukoba&pokusaja trazenja kompromisa unutar tih sukoba.nego kakvom&cijom ideologijom je soc.jer se ona bavi pitanjima unutar klasno podeljenog drustva. razvoj zavise jedan od 2og.tenzije&nemiri. sferu proizvode negativne posledice po ekonomski razvoj. je mozda&najbitnija determinanta soc. Nuzno je znati mogucu meru izdvajanja za soc. drustvenog sloja.ekon.tjs.&to permanentno.formiraju vlastiti pogled na svet&u skladu sa njim formulisu&odgovarajuce politicke&soc.tragajuci za adekvatnim resenjima. da bi se ti problemi prevladali.u skladu sa polozajem&mestom unutar globalnog drustva&sopstvenim interesima.

a time su&njihovi koncepti > pod uticajem ideologije. Naravno.odnosa. kao jedan od znacajnih elemenata drustv.&politic.udaljenije su od sagledavanja celine drustv. sa njim. relig.&psihicki zivot ljudi&na ukupne drustv.bice < podlozna ideologiji&manje zavisna od dnevne politike. koje smatraju da su soc.ucescem u religijskim manifestacijama.solidarnost.uspostavlja komunikac. koja svoj koncept kao teorija gradi polazeci od stvarnih zivotnih problema ljudi&cije kategorije izrazavaju stvarne odnose.nijedna religija ne ostaje samo na doktrinarnom nivou.vrsenjem pojedinix verskih radnji…Istinski vernik je samo onaj koji sve to cini zbog unutrasnjih potreba&osecanja.ravnopravnost treba > ceniti od onih koje te vrednosti minimiziraju ili odbaciju neke od njih.tako da ona determinise soc. zastitu onih delova drustva&pojedinaca koji nisu bili u mogucnosti sami sebi da obezbede minimum egzistencije.kolektivne manifestacije vere ostvaruju se putem odredjenih obreda. pre svega kao prakticnu delatnost&njen uticaj je bio razlicit u pojedinim istorijskim razdobljima.pojave&procese (Religija ima 2struku fju: psiholosku&drustvenu. Religija procenjuje&postojece oblike drustv. Religioznost je psiholoske prirode. ideja. Religija se manifest. Nekada su odredj.One teorijske opcije soc. Samo ona soc.pravednost. Takav koncept ima > izglede da se konsituise kao naucna teorija.vrednosti =ost. Doktrinarni nivo se manif.nego 75 . potrebama). drustv.okrenutost vere spoljasnjem iskustvu.soc.jedan od oblika drustvene svesti&sis. zviota. verska zajednica obavlja. U tom cilju se formulisu odgovarajuca nacela koja coveku-verniku daju putokaz u organizovanju licnog&kolektivnog zivota.pol.a religija drustvene.zivota&na taj nacin utice&na formiranje politickih&ideoloskih opredeljenja vernika.. Spoljasnje.verovanja&vrednosti vrsi odredjeni uticaj na drustv.pol.pol.integrisuci se u zajednicu na taj nacin).pitanja posmatraju iz perspective parcijalnih interesa odredjene klase. ne samo religijskim obrednim radnjama nego&razl. pol. Religija kao duhovna tvorevina. Interes religije&njenih institucija za drustv.podstaknuta razl.probleme ispoljava se u 2strukom smislu: doktrinarnom&prakticnom. Tako da treba razlikovati religioznost od religije. institucije bile znacajni nosiosi soc. aktivnostima koje odredj. Religija determinise soc.pol. Psiholoska fja se odnosi na unutrasnji dozivljaj pojedinca-osecanje poboznosti. u formulisanju religiozno-moralnix vrednosti&podsticanju ljudi na vrsenje odredjenih obreda (tako se vernik priblizava Bogu.a ne zbog navike ili zato sto to od njega ocekuje verska zajednica.koja se svodila na soc.ali istovremeno&saradnju&dijaloga sa ljudima.

odnosno na soc. zastite pojedinaca&odredj. u vreme kriza&drustv.nastoji&da prakticno sudeluje u resavanju konkretnih pitanja&problema (neposredno: soc. aktivnosti katolicke crkve koja ima razradjenu soc.pol.da rese bitna soc. religijske instit. institucija.-od karaktera religije. razloga.nastoje da u soc. *Dakle.potresa.norme&vrednosti zamenjeni svetovnimuticaj&delovanje crkve ugl.razvojem svetovnih ustanova&njihovom nezavisnoscu od religije&njenih institucija&soc.tako&prakticno (npr.pol. projekata.tjs. sferi ozhivotvore odgovarajuce religijske principe.nego samo to da oni svoja religiozna uverenja premestaju u privatnu sferu. kretanja&promena.religija dobija na znacaju.pol.. polazi od odredj.kako doktrinarno.-zastitne aktivnosti. sve < je determinisana religijom.iz razl. vrednosti na osnovu kojih se grade&posebne forme delovanja. => religijske institucije se ukljucuju u neka prakticna delovanja&pomoci.pol.njen uticaj se povecava&ona u > meri determinise soc.kao posebnog&specificnog pogleda na svet. pol. doktrinu.pol.ne resavaju takve probleme). > ili < uticaj religije na res.norme&vrednosti. a na prihvacenim vrednostima nastaju&moralne norme(#).ukljucujuci&ona koja su predmet soc. Posto soc.koju. svesti moral utice na formulisanje&sprovodjenje odr.-pol. grupa privremeno ili trajno ugrozenih (drzava&2ge svetovne institucije.-pol. structure koje se bave soc.posredno: uticuci na drustvene&polit.a ne da se kriza prevlada).pa u sklopu 2gih cinilaca&oblika drustv. To ne znaci da vecina ljudi nije&dalje religiozna. Tamo gde je Crkva odvojena od Drzave&gde drzava ima izgradjen sis.a resavanje 2gih pitanja.pitanja&omoguce zadovoljavanje vitalnih potreba ljudi (npr. problematika je prisutna u religiji. 1og drustva zavisi od njegovih mogucnosti. gde su religijski simboli.pa prema 76 . se ogranicava na povremene aktivnosti soc.u vreme kada ideologija&politika izgube svoj uticaj usled gubljenja poverenja ljudi u njih.* To ne znaci da odgov.odnosno mogucnosti svetovnih institucija da osmisle tokove drustv.zivota.pol.prilagodjava&reinterpretira). soc.soc.preko drustv. problema.&deluje nezavisno od bilo kakvih religijskih normi&vrednosti.nastoje resiti racionalnim putem&unutar svetovne sfere.mada je ta pomoc najcesce simbolicna. soc.zavisno od drustv.< > se svodi na pomoc pojedincima&grupama da se prilagode postojecoj krizi.problema u datom drustvu) Religijske ustanove u ime religije. soc. ne sudeluju u resavanju pitanja soc.

kada su srusena stara carstva&feudalni odnosi.kao&globalna politika.&20. Odnos pol.pol. U antickom grckom drustvu ugl. multinacionalnih kompanija radi uvecanja profita&ostvarivanja 77 .tako je&uticaj morala na soc.tako da danas. bitno odredjen karakterom odnosa politike&morala.tjs.institucijama (pre svega u Parlamentu).pol.kad asu uspostavljene demokratske institucije&obespravljena&exploatisana radnicka klasa se izborila za vlastito sindikalno organizovanje&ucesce u pol.&kao teorijska delatnost pod snaznim uticajem vladajuce globalne politike. kao posebna sfera prakticne delatnosti drzave.bila je u skladu sa principima morala. pol.morale su da budu u skladu sa nacelima vrline.&morala je istorijski promenljiv. &tadasnja soc.sloboda. nije postojala suprotnosti izmedju njih (izuzetak: periodi tiranije&oligarhije). bila&u fji moralnih ciljeva&normi nisu dugo trajali.tjs.mozda > nego u vreme Makijavelija. veka ucinili svoje.prakticno potpun raskid izmedju pol.pol.&morala (o cemu svedoci utemeljivac pol.pol.kako je soc.a pojavom novih vrednosti pojavljuju se&nove moralne norme. je stavljena u fju moralnih ciljeva.pol. U tom periodu nastaje soc.pol. Politicke odluke koje su bile javne.=ost).demokratija&pol. Tek kada su revolucije&oslobodilacki pokreti tokom 19. zemljama). morale norme bile su temeljene pre svega na religijskim vrednostima. evroamerickog sveta je u sluzbi krupnog kapitala. Tek nastankom gradjanskog drustva neke od tradicionalnih normi se zanemaruju. programska orijentacija&delovanje najznacajnijih socijaldemokratskih partija u zapadnoevr.a u znatnoj meri&svetovnim zivotom.Posle raspada antickog robovlasnickog drustva nastaje feudalizam. delatnost koja se odnosila na resavanje problema koje danas podvodimo pod tim pojmom. Odredjeni moralni principi su determinisali soc.jer mlada gradjanska klasa u prvi plan stavlja politicki pragmatizam. [[ Savremena globalna pol. (npr. Politicke&moralne norme imale su zajednicke vrednosne osnove (pravednost.. je izgubila svaku vezu sa moralnom.&morala.pol. Medjutim.nije znacila&povratak antickom shvatanju odnosa pol.a&kao teorijska aktivnost.jer je borba za vlast&dominaciju vodila degradaciji politike. sveta-Makijaveli). klase&obnova anticke culture-vracanje antickim izvorima&uzorima).tome&na gradjenje soc.a 2ge reinterpretiraju.sa 1000godisnjom vladavinomCrkve nad celokupnim duhovnim. Periodi kada je pol.doktrine gradj. Renesansa (period nastanka&razvoja gradj.kada je u znacajnoj meri obuzdan pljachkashki ‘razbojnichki’ kapitalizam nastao u vreme prvobitne akumulacije kapitala.

dominacije nad celim svetom.veka prosirio na sve bivse socijalisticke zemlje.. koja najvise odgovara uvecanju profita od kojeg ce narod imati malo koristi.minimizirati istinsku kulturu&zameniti je subkulturom. Da bi nova ideologija bila delotvorna. (#) moralne norme vazhe&deluju spontano.koja se realizuje pod geslom ‘novog svetskog poretka’.uglavnom je isteklo.]] Najznacajniji doprinos u smislu raskida morala&soc. 37.drzave.bez nametanja od strane neke ustanove (crkve.godine&vladali neprekidno 40 78 .nacionalne&opsteljudske humanisticke vrednosti&normativne ideale. Ukratko: razoriti sve tradicionalne.ukljucujuci&ekonomsku politiku.osporiti suverenitet naroda kao zastarelo.koja je temeljena&na odredjenim opsteljudskim vrednostima&na moralnim normala izvedenih iz njih.razara se&unistava njihova privreda&celokupna proizvodnja kako bi se stvorili uslovi za trziste evroamerickix zemalja.neophodno je ukloniti sve prepreke koje mogu biti smetnja pokoravanju tih zemalja: osporiti&negirati sva ona stanovista koja afirmiru covekovu licnost. dala je&daje savremena doktrina neoliberalizma.konzervativno stanoviste&to u ime ostvarivanja navodnih ljudskih prava.)&bez pretnji kaznom&nagradom-jedina kazna je savest prekrsitelja. Vreme soc.pol.razoriti postojeci obrazovni sis. U Svedskoj su socijaldemokrati dosli na vlast jos 1933.potisnuti iz svesti ljudi nacionalna oscanja.rata&njeno organizovanje je bilo moguce kada je unutar socijaldemokratije (nasuprot liberalistickim shvatanjima) sazrelo uverenje da drzava treba da bude kljucni instrument politike.pol. Svedska&VB su prve zapocele takvu orijentaciju. Konkretne mere koje proklamovani ‘novi svetski poredak’ preduzimao su kolonijalizam.koji se u poslednjoj deceniji 20.a skolske institucije pretvoriti u tehnicke servise za pripremu odredjene ‘strucnosti’. sferi koje izazivaju brojna protivrechja&napetosti . drzave blagostanja. Na delu su radikalne restrikcije u soc.skole itd. OSNOVNA TEORIJSKA POLAZISTA KONCEPTA ‘DRZAVE BLAGOSTANJA’ & NJIHOVA REALIZACIJA U PRAKSI NASTANAK DB vezan je za period posle II sv.razvijene zemlje su iscrple u znatnoj meri svoje prirodne resurse -> preti opasnost stagnacije&kriza.

godina; njihova iskustva su bila korisna za 2ge ZEvropske socijaldemokratije. U VB laburisti su pobedili na izborima 1945.god&ostali na vlasti do 1951.god&za to vreme su isvrene znacajne reforme,posebno u sferi soc. politike. Soc.demokr. su smartali da je drzava natklasna institucija&da je njena osnovna uloga da obezbedi neophodan nivo drustvenog konsenzusa radi zajednickih interesa svih gradjana&da omoguci ostvarenje pravedne zajednice,slobode&=osti. Medju prvima koji su zagovarali naglasenu ulogu drzave u drustv.zivotu bili su FABIJANCI = drzava treba da bude osnovni nosilac reformi kojima ce se izvrsiti transformacija drustva u pravcu socijalizma,ali ne na naucnim osnovama (kako misle marksisti) nego na moralnim principima (jer kapitalizam proizvodi teske soc. probleme,siromastvo&2ge nedace,nehuman je&nemoralan). Laburisti su imali znacajan uspeh u sprovodjenju tih ideja u praksi. Reformisticko opredeljenje ZEvropske orijentacije u DB bilo je usmereno na konkretno resavanje soc.pitanja (smanjenje siromastva,zaposljavanje,prosirenje zdravstvene&soc. zastite,osiguranje za vreme nezaposlenosti,obezbedjenje penzija,promene u obrazovnom sis. u smislu njegove dostupnosti sto sirim slojevima drustva&sl.) Na globalnom planu DB je nastojala da klasne suprotnosti resava kompromisom,jer je to najcelishodniji nacin za uspostavljanje&odrzavanje stabilnosti jednog drustva. Postepene&mirne promene koje vode ka socijalizmu za socijaldemokrate su moralne&legitimne. Parlamentarna demokratija je dovoljna da se dodje do socijalizma. Revolucija&svki oblik nasilja ne samo da nisu potrebni,nego su&neprihvatljivi (sa moralne tacke gledista). Vlade soc.dem. partije su vlast osvajale slobodnim izborima&voljom vecine gradjana,tako da su bile u mogucnosti da svoja programska opredeljenja nesmetano ostvaruju u praksi. Iako su skoro sve zapevr zemlje tokom rata ekonomski osiromasile,a neke su&bile razorene u materijalnom pogledu,socdem vlasti su za relativno kratko vreme izvrsile temeljnu rekonstrukciju kapitalistickog drustva: zapoceo je period ekonomskog rasta,razvoja demokratskih institucija&uspostavljanje sis. soc. sigurnostinezabelezen u istoriji evropskog drustva. Doslo je do znacajnog poboljsanja zivotnog standarda&uopste uslova zivota najsirih slojeva drustva,narasla je brojnost,moc&uticaj radnicke klase&sve to je omogucavalo drzavi da uspesno realizuje ono sto su socdemokr obecavali pre dolaska na vlast DB se zalagala ne samo za ekonomske,soc.&pol. reforme nego istovremeno&za ekonomski rast u najsirem smislu,povecanje
79

industrijske produktivnosti&investicija. U tome,kao&u opstoj izgradnji ‘drustva izobilja’ nalaze se razlozi opsteg konsenzusa. Programske razlike medju partijama (socdemokr&burzoaskim) u vreme uspona DB u prakticnoj politici nisu izazvale sukobljavanja (iako su to partije suprotnih ideoloskih orijentacija),jer su socdemokr (pogotovo laburisti u Engl) gradili svoju politiku na tezi da sva pitanja,pa&klasne sukobe treba resavati kompromisom,sto je 50ih&60ih prihvaceno kao opsti nacin drustvene&politicke komunikacije&ponasanja medju razl. pol. opcijama. [[Tvrdnja da DB prestavlja beskonfliktno drustvo u ideoloskom smislu imala je,pored ostalog,za cilj da uveri gradjane da se radi o drustvu novog kvaliteta koje se sustinski razlikuje od svih dotadasnjih- drustvu u kome nece biti neslobode,nepravde&ne=osti. Imalo je to&siru ideolosku poruku,a to je da se pod okriljem DB izgradjuje drustvo koje se sustinski razlikuje od onog na Istoku,za koje su tamosnji teoreticari tvrdili da je beskonfliktno&da su u njemu ostvarene ideje =osti,soc.pravde,solidarnosti&dr. To je&1 od razloga vrlo razvijene antikomunisticke propagande u kojoj se socijaldemokr u biti nisu razlikovali od gradjanskih orijentacija. Negativan odnos zapevr socijaldemokratije prema socijalistickim zemljama,uprkos njenom verbalnom izjasnjavanju za socijalisticko drustvo,logican je jer socdemokr&DB nikad nisu konkretnim merama dovodili u pitanje temelje kapitalistickog drustva,naprotiv one su uvek radile na rekonstrukciji kapital. drustva&to je doprinelo resavanju kljucnih soc.problema (masovna nezaposlenost,siromastvo,lose zdrav. stanje stanovnistva,nepismenost&nizak obrazovni nivo) koji su u stvari predstavljali prepreku ekonomskog razvoja]] Neke od konkretnih mera soc. pol. sprovedenih u vreme DB: Osnovi soc.reformi koje su sprovedene za vreme prve posleratne vlade laburista utemeljeni su u ‘Planu o penzijskom osiguranju’ Vilijama Lorda Beveridza. Cilj je bio resavanje soc.problema. Beveridz je nakon toga objavio brosuru ‘Puna zaposlenost u slobodnom drustvu’. Centralno pitanje Plana je obezbedjivanje minimuma nacionalnih prestacija,pre svega starosne penzije,koja ne treba da zavisi od prethodnih doprinosa&primanja,niti od konkretnog imovnog stanja. U penzijski fond sve odigurane osobe daju = doprinos&zato imaju ista prava. Oni koji imaju > ,uplatu za soc.osiguranje vrse kao poreski obveznici,prema svojim primanjima&tako daju > doprinos drzavnom budzetu,iz koga se neophodna sredstva uplacuju u fond soc.osiguranja. Siri smisao&cilje Plana,ali&2gih
80

prestacija,jeste smanjivanje soc.ne=osti&uspostavljanje > stepena solidarnosti,sto treba da doprinese klasnom miru. Beveridz nije pripadao laburistima,nego je bio konzervativac. Njegove ideje o soc.pol. bile su polaziste ili bar inspiracija za donosenje > zakonskih akata za vreme vladavine laburista (najvaznije su: zakon o nacionalnom osiguranju,nacionalni program zdrav. zastite,program porodicnih davanja,posebno porodicama sa malom decom&sl). Celokupna regulativa se zasnivala na principu nacionalne solidarnosti&opstoj orijentaciji drzave da se celokupnom stanovnistvu obezb. soc. sigurnost,tjs. zastita od najznacajnijih rizika. Pored ovih mera socdemokrati su izgradili kompleksan sis. obezbedjenja,polazeci od stanovista da on nije nista < znacajan za stabilnost poretka od ekonomskog rasta,modernizacije,tehnickog progresa&visoke stope zaposlenosti& u najsirem smislu je obuhvatao: povoljne radne uslove,odgovarajuci dohodak,skracenje radnog vremena,besplatno obrazovanje&sl. [OSNOVNI CILJEVI DRZAVE BLAGOSTANJA,KAO REALIZATORA IDEJA SOCIJALDEMOKRATIJE U PRAKSI: - eliminisanje siromastva - smanjivanje soc.ne=osti (preuzeto iz izvornog Marksizma) - pobosljanje standarda gradjana ( -II- ) - razvijanje sis.soc.sigurnosti - podsticanje drustv.razvoja - aktiviranje svih ljudskih resursa - uskladjivanje soc.&ekonomskog razvoja - humanizacija drustv.odnosa&sl. Proklamovanjem naznacenih ciljeva trebalo je da se ucine USTUPCI RADNICIMA&DREDNJIM SLOJEVIMA pogodjenim velijim soc. ne=ostima,koje je stvorio liberalni kapitalizam sa svojim ‘lesefer’ („pusti svojim tokom“, „ostavi na miru“) trzistem,ali pod uslovom da se ne ugrozi ekonomski razvoj&profitabilnost kapitalisticke klase. Soc.-demokrati su smatrali da se naznaceni soc.ciljevi mogu uspesno ostvarivati pod pretpostavkom da se postuju&razvijaju vrednosti koje oni smatraju temeljnim a to su: Sloboda,drustv. =ost,Pravednost&Solidarnost. Soc.demokratija je u pocetku iz izvornog Marksizma crpela svoje ideje&teorijske postavke zasnivala na njemu (zadovoljavanje ljudskix potreba,obezbedj. soc.sigurnosti,podizanje individ.&drustvenog standarda,prevladavanje soc. ne=osti itd.),{sa 57e stranice}]
81

[[Oni koji su u ime M. ideja istiuz < ili > doslednosi u primeni tih ideja&uz odgovarajuce ideje u skladu sa vremenom&drustv.vec je samo jedna od etapa u razvoju kapitalizma. kapitalistickog nacina privredjivanja.u soc. DB-a su posebno dolazila od onih sa suprotnih ideoloskih pozicija: neoliberala&makrsista. Npr: DB se u vezi sa resavanjem problematike ljudskih potreba ne bavi uzrocima nego posledicama&ne dovodi u pitanje kapitalisticki sis. Mada on smatra da bi do tih promena doslo&da nije bilo krize.solidarnost. pravda&2ga.ali tako da je on sada mnogo rigorozniji nego sto je to bio onaj u ‘starom svet’ koji su srusili.-1974.koje bi oni daleko bolje obavljali bez drzavnog uplitanja (prepusteni medjusobnoj utakmici&konkurenciji).ali se opstom krizom 1972. Nisu svi pokusaji koji su nastali iz M.pol. Hajek smatra da je jedan od glavnih uzroka krize DB nacin na koji drzava izdvaja za realizaciju soc.&to zbog unutrasnjih teskoca&protivrecnosti koje bi se nuzno ispoljile.drzave sukobljavaju sa postojecim sis. pokazalo da se probrami soc. sigurnost koju je u praksi uspostavila DB nisu mogle da ignorisu ni partije suprotnih ideoloskih orijentarija&drugacijih soc. bile su vrednosti koje su vec sadrzane u izvornom marxizmu. Polazeci od tih nacela.&upregne ga u svoj soc.kao&one koje je socijalisticki pokret tokom svog razvoja isticao kao svoja nacela: humanizam.sto se slaze sa Habermasovom teorijom da je intervencijom drzave moguce osigurati koegsistenciju izmedju demokratije&kapitalizma samo u posleratnom periodu.sloboda. DB se preterano&neprincipijelno mesa ne samo u ekonomski zivot drustva nego& u individualne poslove pojedinca.koncepcija kada su smenjivale s vlasti socijaldemokratske partije  DBje tokom duzeg perioda uspela da obuzda privatni kapital.postojala je&jedna drugacija socijalisticka orijentacija. proizvodnje&prisvajanja.vrednosti koje je afirmisala socdemokr&soc.uslovima. pokusali da grade ‘novi svet’ u stvari su ojacali sistem.soc. Bila je to zapadnoevropska socijaldemokratija.da ukroti kapitalisticki privredni sis.demokratija.sferi su postignuti znacajni 82 . U shvatanju&uspostavljanju procesa integracije osnovno polaziste socijaldemok. DB ne void drustvo u socijalizam. smatrala da je.uz 2ga civilizacijska dostignuca.cije je delo drzava blagostanja.OSPORAVANJA soc. probram.njena idejna osnova marsizam. siljeva (izdvajanja su inace prevelika) Soc.koja je tokom celog stoleca nakon M.

grupa na njihovo koncipiranje&realizovanje (&ovde se pokazala nadmoc sveta sistema nad svetom zivota).zivot miliona ljudi izgledao znatno drugacije.uslova za sve 2ge vrednosti.pa prema tome&shvatanja slobode kao nacela&izvora moralnosti.neoliberali u vrednost ubrajaju NE=OST. Kako postoje razlike medju ljudima.oni su ugl. ne=ost je nuzna posledica ne=ih sposobnosti&mogucnosti ljudi. rezultat pravno-administrativnog sprovodjenja soc. To mora biti onemoguceno zakonima kao opstim pravilima koja se bez bilo cije arbitrarnosti primenjuju = na sve ljude. (Pomoc siromasnima ne bi smela ici preko usluga.ali ima brojne pristalice&u 2gim zemljama sveta.bez kojih bi soc.od Antike pa do danas.zato svaki pokusaj drzave da deluje u pravcu izjednacavanja ljudi (osim ako se ne radi o stvaranju =ih pocetnih uslova) ima destabilizirajuce posledice u smislu drustv. Ne=ost je razumljiva&prirodna.kao odsustvo prinude. a =ost odbacuju jer je navodno nespojiva sa slobodom.koji su u vrednosti ubrajali bar neke oblike =osti.rezultati.rezultat slobode pojedinca da se takmici sa 2gim pojedincima&da pri tome stice&prisvaja. Hajek slobodu odredjuje negativno. NEOLIBERALIZAM&NEOKONZERVATIZAM OSNOVNI PRINCIPI&KARAKTERISTIKE NEOLIBERALIZAM je danas jedna od vodecih politickoekonomski&socijalnih teorija u SAD-u. U svakom 2gom slucaju prinuda 83 . razvoja => svako insistiranje na =osti kontraproduktivno.SLOBODNO TRZISNO DRUSTVO&MINIMALNA DRAZAVA.]] 38.programa od strane drzave.pracena savetima&obrazovanjem za rad.a ne samoostvarenja preko aktivnog neposrednog uticaja pojedinaca&drustv.a na prvom mestu su POJEDINAC&NJEGOVA SLOBODA. Takvi zahtevi vode vrednosnom razlikovanju siromasnih od ostalih gradjana. razvoj nego&po sistem vrednosi.kako bi se osposobili da se sami o sebi brinu. Za razliku od najveceg broja mislilaca&teoreticara.nego direktno kao novcana pomoc. Temeljne vrednosti od kojih polazi su sloboda&individualizam. Prinudu prema pojedincu mogu da vrse 2gi ljudi.organizacije&drzava.ne smao po drustv.time se sprovodi diskriminacija ‘manje vrednih’ slojeva drustva. Istina.od kojih se neki svrstavaju u ‘potklasu’) Hajek se smatra utemeljivacem neoliberalne koncepcije uopste.

Drustvo je skup pojedinaca koji saradjuju ili su u sukobu sa 2gim pojedincima.to nije rezultat namere ili nepravde.cinjenje nepravde svima koji svojom sposobnoscu&radom u trzisnoj utakmici sticu >. Konkurencija je najsigurniji put u progres jer se desava izmedju slobodnih pojedinaca koji su svesni cinjenice da njihova sloboda nije nicim ogranicena osim slobodom 2gih pojedinaca.u sta drzava ne sme da se mesa niti na bilo koji nacin sputava slobodno preduzetnistvo.u skladu sa svojim zeljama&interesima. Jedino je individua sposobna da procenjuje ono sto je dobro&korisno za nju. socijalna pravda bi vodila ogranicenju individualnih sloboda pojedinca).pri cemu postoji obaveza da se postuju ustanovljena pravila. svaka distributivna tjs.znaci povredu licne slobode&individualnosti coveka.usporava ekonomski rast. Sloboda je moguca samo u drustvu u kome nesmetano funkcionise slobodno trziste.jer se od nekoga oduzima da bi se 2gom dalo. Svaki intervencionizam drzave. Udruzeni pojedinci. On je neodvojiv od slobode. Indiv. Svako treba da ima = pocetne mogucnosti&niko ne sme da stekne 84 .bez cega nema ekonomskog progresa => individualna sloboda osnova stabilnosti svakog drustva&ekonomskog napretka.suprotan je principima slobodnog trzista&time ogranicava individualnu slobodu kao prirodno pravo ljudi.tjs. u opravdavanju takvog nacina zivota= svako je odgovoran za svoj polozaj u celini => teznja da se bude uspesan u utakmici sa 2gim pojedincima.remeti drustvenu ravnotezu.) Neoliberali proglasavajuci =ost nevrednoscu isto cine&sa pravdom (temelj slobode je nesputano slobodno preduzetnistvo u ekon. (Trziste ne moze biti izvor neslobode jer njemu nije imanentna namera nego spontanost. Takav nacin preraspodele je proizvoljan.on remeti zakonitosti trzista. INDIVIDUALIZAM je za neoliberale 2ga temeljna vrednost.a time se povredjuje sloboda&individualnost pojedinca.prepreku da on realizuje svoje sposobnosti&mogucnosti.a trziste osnovni regulator odnosa&odredjivanja mesta svakog pojedinca u drustvu. je&princip od koga se polaz u objasnjenju drustva&ponasanja pojedinaca u njemu. Ideoloske osnove individualizma nalaze se u americkom nacinu zivota&shvatanja. Svako uplitanje drzave da navodno ispravi soc.u mogucnosti su da sami mnogo bolje&uspesnije obavljaju vecinu poslova koje danas obavlja drzava. Ako je neko pogodjen okolnostima kao posledicom trzisne utakmice.vec postoje pojedinci koji ga sacinjavaju.nego zakonitosti trzista.koja ne moze biti uzrok neslobode. Ne postoji nikakvo drustvo po sebi&za sebe. sferi&ujedno osnova napretka drustva. ‘nepravde’ koje su rezultat trzisnih odnosa u stvari je cinjenje nepravde. sferi.ne samo u ekonomskoj nego&u soc.kao&sloboda od njega.

prednost na neposten nacin (silom,prevarom,’vezom’ & sl.). Nagrada treba da zavisi od sposobnosti,doprinosa produktivnijem&kvalitetnijem radu&postignutih rezultata. Rezultat velikih sposobnosti&dobrih rezultata su bogatstvo,ugled,prestiz,moc... Na taj nacin se sticu&odredjene vrline,koje se u suprotnom gube. 'Svako je kovac svoje srece'-kaze krilatica liberalizma 19. veka. Medjutim,zbog ideoloskih potreba precutkuju da u neuspehu pojedinca glavni udeo ima drustv.sis. u kome postoji najamni rad,nezaposlenost,neadekvatna ili veoma losa zdr.zastita,teskoce ili nemogucnost da se stekne obrazovanje,bez obzira na sposobnosti,ukoliko se ne prirada imucnim slojevima,teskoce u resavanju stambenih pitanja… Precutkuje se &rasna,etnicka&polna diskriminacija.Brojni su primeri ideoloskih obmana u vezi sa odnosom trzista&ekonomije-postoji apsolutna sloboda trzista ali je u praksi sasvim drugacije. [ Upakovana u teorijske oblande o slobodnom trzistu,finansijama&minimalnoj drzavi,ova ideologija je istovremeno&u fji opravdavanja sirenja multinacionalinih kompanija na sve delove sveta&pretvaranja < razvijenih zemalja u sirovinsku bazu pod izgovorom da se to cini u interesu razvoja tih zemalja. Na udaru neolib. ideologije prvo se nasla DB,narocito njihova soc.pol.,uz istovremeno podrzavanje mera&prakse koje su sprovodili Tacherova&Regan. Neolib. idelogija privatizacije&demontiranja drzava&njihovih soc.institucija u bivsim socijalistickim zemaljama ima uspesnu primenu&danas. Rezultati u ekonomskoj sferi su katastrofalni&pod vidom ogranicenja uloge drzave zrtvovane su njene soc.fje,prosveta,zdravstvo,sis. soc. sigurnosti ] Neoloberali izrazavaju veliku zabrinutost zbog navodnog sirenja egalitarizma jos od 70ih godina. Prema njima,za to je kriza drzava koja svojom soc. pol.,stiteci siromasne,shiri egalitarizam&time unistava tradicionalne vrednosti&potkopava moralne standarde jer pojedinca lisava mogucnosti individualnog razvoje. Neoliberali proglasavajuci =ost nevrednoscu isto cine&sa pravdom (temelj slobode je nesputano slobodno preduzetnistvo u ekon. sferi&ujedno osnova napretka drustva,a trziste osnovni regulator odnosa&odredjivanja mesta svakog pojedinca u drustvu; svaka distributivna tjs. socijalna pravda bi vodila ogranicenju individualnih sloboda pojedinca). [[::Neoliberalizam je ekonomsko, a ne i sire politicko glediste. Program smanjivanja trgovinskih prepreka&unutrasnjih trzisnih ogranisenja kao put ka kapitalistickom sistemu vise oslonjenom na slobodno trziste.
85

Neoliberali prihvataju izvesnu ulogu vlade u ekonomiji, posebno potrebu za centralnom bankom&sposobnom odbranom, ali nastoje da vladino uredjivanje (posebno poreze) smanji na sto je moguce < meru. Ovakva ekonomska shvatanja nisu nuzno pracena&politickim liberalnim stavovima: neoliberali cesto ne staju iza licnih sloboda po etickim pitanjima ili moralnim principima (recimo, po pitanju seksualnih sloboda).::]] NEOKONZERVATIZAM se nalazi nasuprot liberalnim shvatanjima. Njegova teorija,kao&teorija klasicnog liberalizma,seze u 19.vek. Prvo se javio kao reakcija na rezultate Francuske revolucije. Konzervativne ideje su bile stalni pratilac svih liberalnih&progresivnih ideja,suprotstavljajuci se svemu sto je novo radi ocuvanja postojeceg stanja,odnosno vracanja starog poretka. U odnosu prema soc.pol. ne postoje veliek razlike u odnosu na neoliberale jer su&jedni&2gi za restriktivnu soc.pol. Medjutim,u smislu osnovnih vrednosti od kojih polaze postoje bitne razlike,jer su za neokonz. NACIJA,HIJERARHIJA,DISCIPLINOVANO DRUSTVO&JAKA DRZAVA na prvom mestu. Konzervativci umesto slobode isticu VRLINU&time ‘slobodnom’ drustvu suprotstavljaju ‘dobro’ drustvo. Oni ne negiraju slobodu nego zaxtevaju da ona bude uskladjena sa vrlinom,odnosno idejom moralnog drustva. Smatraju da individualizam za koji se neoliberali zalazu slabi drustveni odganizam,jer covek koji je sveden na samog sebe predstavlja opasnos za zajendicu,jer je ljudska priroda iskvarena&nuzno ju je obuzdavati drzavnom vlascu,koju treba ojacati&2gim sredstvima -RELIGIJA,VERA,TRADICIJA,pa&PREDRASUDE&PRAZNOVERJ E,odnosno svim 2gim-samo ne istinom&umom. U pogledu vrednosti se slazu sa neolib. tako sto odbacuju =ost&pravednost kao vrednosti. Drzava treba da odrzava postojece ne=osti ili da ih ponovo povrati ako su poremecene u korist =ost. To ce biti moguce ako se neguje tradicija&podanistvo prema drzavi jer je to zaloga za stabilnost poretka,sto znaci ocuvanje statusa quo. Ideologija neokonz. u krajnjoj liniji nije suprotna neolib. u smislu generalne orijentacije-ODBRANE KAPITALISTICKOG PORETKA. Jaka drzava moze&mora da obezbedi pokornost gradjana,jer neokonz. ne veruju u njihovu dobrovoljnu lojalnost (o kojoj govore neoliberali),kao ni u ’civilno drustvo’ kome oni suprotstavljaju autoritarnu drzavnu vlast,tako da su za neokonz. CRKVA&PATRIJARHALNA PORODICA kljucne institucije za stabilnost drustva koje treba jacati.

86

NEOLIB.&NEOKONZERVATIZAM-sustinski se ne razlikuju u gledistima o globalizaciji,odnosno uspostavljanju tzv. novog svetskog poretka: restrikcija u sferi prava na rad,soc.osiguranja,zdrav.zastite,mogucnosti obrazovanja za sve,nezavisno od imovnog stanja,pristupa kulturnim dobrima// imaju uticaj na ekonomsku politiku&politicki zivot&unutrasnju&spoljnu politiku SAD-a,a&sire.

39. GLOBALIZACIJA&RESAVANJE SOCIJALNIH PITANJA
Pod G. se ugl podrazumeva POVEZANOST ZEMALJA&DRUSTAVA U SFERI KOMUNIKACIJA,TEXNOLOGIJE&EKONOMIJE,narocito medjuzavisnost nacionalnix ekonomija&transnacionalnix ekonomskix organizacija&jacanje njixove moci nad ekonomijama pojedinix drzava,posebno manjih&texnoloski nerazvijenix. Imajuci to u vidu,neki teoreticari G. sxvataju kao SISTEM,tjs.SVETSKI POREDAK. 2 razl. stanovista o karakteristikama G: 1. Povezivanje drzava&drustava (G.) jeste proces modernizacije (inspiracija delo Dirkema) 2. Proces dominacije,tjs. nasilne ekspanzije kapitalizma (inspiracija Marx) U novije vreme drugacija stanovista: npr. G. je zakoniti&univerzalni process sa sirim obelezjima “gvozdene nuznosti”; G. ne postoji u svetskim razmerama,ona je regionalna, (postoji severno-americki,pacifickoazijski&evropski region/unutar njih se moze govoriti o G.,dok je u svetskim razmerama svet podeljen. Izvan pomenutix grupacija posoji&tzv. Treci svet a to su manje razvijene,nerazvijene&siromasne zemalje koje zavise od razvijenijix) Postoji&3. stanoviste gde se trazi sredina npr. Svet je u procecu G.,ali ona je project dominacije Zapada,pre svega Amerike,ciji je cilj potcinjavanje svix 2gix zemalja njihovim interesima,unistenje nacionalnih ekonomija&svih 2gix formi samostalnosti tih zemalja&nametanje Americkog lifestyle-a. BROJ NEZAPOSLENIH visestruko veci nego sto je bio u Drzavi Blagostanja.Glavni uzrok nije samo razvoj novix texnologija koje zaxtevaju manje radne snage,vec SELENJE PROIZVODNJE (zajedno sa

87

zastarelom&prljavom texnologijom) u zemlje jeftine radne snage,jer profit ima primat nad dobrobiti&sudbinom zaposlenix&njihovim soc.polozajem. PROFIT&EKSPANZIJA KORPORACIJA vrxovna su nacela kojima se rukovodi NEOLIBERALNA ELITA MOCI. Da bi se odrzavo postojeci sis. nejednakosti (pored Slobode&Individualizma, Nejednakost je za neoliberale temeljna vrednost)&obuzdala eventualna teznja soc.ugrozenix klasa&slojeva za promenama u sferi soc.odnosa,vlast se kao produzena ruka multinacionalnog kapitala brine o tome da stepen demokratije bude uvek doziran samo u onoj meri koja nece ugroziti njene interese,tjs.interese kapitala. Nosioce G. ne interesuje cinjenica da se na taj nacin gubi decenijama stvarana “demokratska supstanca”. DOZIRANJE DEMOKRATIJE PO MERI VLASTI moguce je zato sto je sistem organizovan tako da uticaj naroda ogranici samo na izbore. Ako narod nije zadovoljan postojecim soc.stanjem,mora da saceka sledece izbore da bi promenio vladajucu garnituru,ali time se ugl. nista ne dobija jer je VLAST SAMO IZVRSILAC VOLJE MULTINACIONALNOG KAPITALA. Doziranoj demokratiji doprinose&brojne tzv. nevladine organizacije,koje sirom sveta formira ugl. Amerika (vecina ix je u sluzbi multinac.kapitala&deluje po instrukcijama spoljnix faktora& u njixovom interesu). Usmerene su protiv nacionalnix interesa zemalja u kojima deluju,neretko doprinoseci&etnickim sukobima. Mnoge imaju predznak ‘humanitarne’. Pod pritiskom G. Zapadnoevropske zemlje su bile prinudjene da revidiraju svoj soc.program. Moc transnacionalnix korporacija&uvecanje bogatstva uskog kruga kapitalisticke klase-osn. cilj&prioritet G. Medjunarodne organizacije KREDITIMA DIKTIRAJU PONASANJE ZEMALJA DUZNIKA jer odredjuju njihovu ekonomsku strategiju,nacin investiranja,prioritete,visinu izdvajanja za javne potrebe,cene vitalnix proizvoda,visinu najamnina itd. Vlade zemalja duznika imaju vecu odgovornost prema inostranim kreditorima nego prema gradjanima u svojoj zemlji. Brojni su&2gi oblici podredjivanja nacionalnih drzavanjihova ekonomija&kultura (za koje se tvrdida priradaju ostacima retrogradnog tribalizma&da kao takve treba da izumru) podredjuju se globalnoj ekonomiji&politici. Od vlada tih zemalja zaxteva se da uklone sve prepreke koje sputavaju slobodno kretanje kapitala. Postavljaju se barijere za uvoz&izvoz ukoliko to remeti interese multinac.kompanija. Na politickom planu,vladajuce strukture se prisiljavaju da ‘demokratski’ sputavaju&ogranicavaju soc.zaxteve masa koje bi mogle ometati delovanje multinac.kompanija. Mere za to: poducavanje&instruktaza,propaganda protiv ‘neposlusnix vlada’,ekonomski&politicki pritisci uz istovremeno
88

informacionix medijskih sistema omogucuje G. razvoj zahvaljujuci projektu ‘Novog svetskog ekonomskog programa. POSLEDICE: destrukcija ekonomije. Medijska satanizacija srpskog naroda.&privrednim strukturama) pljackaju nacionalno bogatstvo&novac 89 .materijalna razaranja&ljudske zrtve. Tako se namecu celom svetu drustvena merila. kultura se plasira u prvom redu kroz razne muz.a cilj je iskorenjavanje moralnix standarda. Pocetkom sadasnjeg koncepta globalizacije doslo je do kraha tog programa: ionako nezavidan soc. potreba vecine svog stanovnistva. [ U vreme kad su u ZEvr.obezvredjivanje tradicije&kulture&ponistavanje sistema vrednosti. drzave blagostanja postizale znacajne rezultate u zadovoljavanju soc. Ofanzivni nastup neoliberalizma.kompanija.koji je pod okriljem Ujedinjenih Nacija realizovan skoro 3 decenije. masovne kulture.pa i vojno razaranje. G.ekonomska blokada&sve 2ge sankcije.nacin zivota&potrosacka psihologija potrosaca takve robe.kao ideologije G. je na periferiji svetskih zbivanja ali ne toliko udaljena da bi nas svetski mocnici ostavili na miru.&to prema principima psihologije manipulacije.zemlje Treceg sveta.od pocetka je usmerena na PONISTAVANJE NACIONALNOG IDENTITETA.xitove.vojna intervencija kao krajnje sredstvo-> sve ove mere su svojevrstan oblik novog tipa kolonizacije. polozaj vecine stanovnistva rapidno se poceo pogorsavati.pruzanje podrske opozicionim snagama za koje se zna ili se osnovano pretpostavlja da ce kada dodju na vlast slediti drugaciju politiku. G. SRBIJA&GLOBALIZACIJA-S.transnacionalne korporacije (u sprezi sa vladajucim pol.serije.vecina ovih zemalja tone u siromastvo&bedu. Znacajnu ulugu imaju MAS MEDIJI&MASOVNA KULTURA.koja je primerena potrebama&zaxtevima multinac.filmove u kojima preovladjuje nasilje&sl.a ne da otkriju Istinu.Fja medija kao industrijskix pogona koji proizvode&plasiraju info u obimu&na nancin na koji odgovara gospodarima novog svetskog poretka je da naprave sopstvenu. Vrxunska kultura nije pogodna a jos manje finanskijski isplativa za sirenje putem elektronskix medija jer vecina koja satima sedi ispred TV-a nema mnogo razumevanja za tu vrstu kulture.-je.dugovi su za nesto > od jedne decenije uvecani za preko 10x. 4x im je smanjena pomoc u odnosu na onu koju su ranije dobijalne (pomoc Amerike smanjena za 30x!).liberalna ideologija koja je dovela do podel&duboke krize unutar inteligencije.zapocele su svoj ekonomski&soc.nedavno oslobodjene od kolonijalizma.doslo je do velikog uvecanja kamata koje te zemlje dovodi do duznickog ropstva.

S 2ge strane.a zatim u napretku medicine&tehnologije. U zemljama u razvoju nalazi se 80 odsto od ukupnog broja OSI.koriscenja nagaznih mina. odnosno 10% od ukupnog broja stanovnika.siromastva. Postoje brojne teskoce u obelezavanju tacnog broja OSI koje nastaju zbog nedostatka jedinstvene definicije.prebacuju u strane banke -> neki analiticari smatraju da se zemlje Afrike nalaze u Cetvrtom svetu (jer su neke bivse socijalisticke zemlje zauzele Treci)&da su&danas na nivou na kojem su bile u doba kolonijalizma.kako pokazuju podaci UN.000. Znacenje. potrebe najizrazenija posledica invaliditeta].nedovoljne zdrav.broj OSI je > &zbog cestih ratova.vezuje za termin 'invalidne osobe'. odnosno oko 500 miliona ljudi u svetu. saobracajnih nezgoda. Tome doprinose.kao&definicije zavisni su od socijalnih. 40.obuhvaceno posledicama invalidnosti – clanovi su porodice u kojoj zivi OSI ili su na drugaciji nacin povezani sa njima.broj OSI kreće se 7-10% od ukupne populacije.pravnih&2gih uslova.porast standarda&produzetak zivotnog veka.povecava se broj osoba koje zive sa invaliditetom. rad [27%] .jer su njihove zdravst. NEDOSTATAK ADEKVATNIH PODATAKA O BROJU&STRUKTURI LJUDI KOJI ZIVE SA INVALIDITETOM jasan je pokazatelj nedovoljne brige&organizovanosti&znacajna prepreka za istrazivanje pojava&problema sa kojima se OSI susrecu (losa evidencija OSI je nesto bolja u zdrav.takodje.politickih. racuna se da je 25% ljudi. ustanovama [70% .koje su u pojedinim sredinama. UZROCI PORASTA BROJA OSI U SAVREMENIM DRUSTVIMA Poslednjih godina. možemo ocekivati da broj takvih osoba iznosi oko 800.bolesti ili elementarnih nepogoda.kao&razlicitog znacenja. zastite.na izvestan nacin. Pored toga. Ukoliko primenimo ustaljenu procenu WHO za teritoriju Srbije.povreda na radu.a izrazito losa u centrima za soc. Uzroke takvog trenda treba traziti najpre u rastu svetske populacije. U nasoj zemlji ne postoje tacni podaci o broju OSI.narusavanja okoline. zloupotrebe supstanci. ocekivano losija u 90 . Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (WHO).

.od kojih je najveci njihov deo socijalno odredjen. Nezaposlenost kao najznacajnija soc.odgovoran za porast izolacije&segregacije&dominaciju medicinske profesije u resavanju problema invalidnosti.ali njegova dominacija.zanemaruje sredinu u kojoj osoba zivi.ali u poredjenju sa sopom nezaposlenosti u populaciji kao celina. je ideolosko pitanje koje zahteva soc.invalidnost nije stvar individue. promene.ali samo u seoskim naseljima).moze biti uzrok invalidnosti.SOCIJALNOG&BIOPSIHOSOCIJAL NOG MODELA INVALIDNOSTI MEDICINSKI MODEL sagledava invalidnost kao individualni problem. nesto bolja u sluzbi penzijsko-invalidskog osiguranja. odgovornost drustva da sredinu modifikuje tako da bude omogucena puna participacija OSI u svim sferama zivota => problem inv. 41. karakteristika ove grupacija. % nezaposlenosti se razlikuje od zemlje do zemlje.shvata invalidnost kao socijalno definisan&kreiran problem. Na nivou javnozdravstvene politike resenja se traze u razvoju sluzbi za rehabilit.direktno prouzrokovan bolescu.kod OSI je 2-3x > .opovredom ili nekim 2gim ostecenjem zdravlja&zbog toga zaxteva medicinsku pomoc&negu koju pruzaju profesionalci. Model je ostro kritikovan od strane niza strucanjaka. OSNOVNA OBELEZJA MEDICINSKOG. Osnovni nacin resavanja problema invalidnosti je lecenje.vec je to vrlo kompleksna kolekcija razlicitih stanja. Resavanje problema invalidnost zahteva socijalnu akciju&postoji soc.fokusiran samo na fizicko ostecenje.sama po sebi.a isto tako politicko pitanje povezano sa ljudskim pravima. SOCIJALNI MODEL je dijametralno suprotan medicinskom.&povecanog broja kompetentnog kadra iz te oblasti.rehabilitacija&adaptacija individue na posojece stanje.invalidnosti.cini se. Osnova tog modela je davno formulisan stav medicinske sociologije da se bolest kao stanje mora razlikovati od onesposobljenosti.mnogi 2gi faktori koji nisu povezani sa bolesti mogu uticati na njenu pojavu. Mada bolest.kao&kada se radi o nezaposlenima&osobama sa nizom skolskom spremom.nije time bitno ugrozena: model je restiktivan. Neki istrazivaci se zalazu za to da se ovaj model nazove socijalno91 .nerazvijenim opstinama.

Neki od problema u mnogim zemljama u svetu a&kod nas su: ograniceno ukljucivanje u mnogim sferama. zivota (narocito onih koji se ticu njix samix). u prirodi&intenzitetu funkcionisanja osobe)&do promena u participaciji (prirodi&intenzitetu individualnog ukljucivanja u zivotne situacije).adaptacija stambenih prostora. Nasuprot medicinskom. [opsirnije u 43.emocionalnog) individue&njene okoline.medicinski&isticu da invalidnost nije licna karakterisika.vec ‘prazan proctor izmedju invididualnog kapaciteta&okolinskih zaxteva’.Bikenbah da je to univerzalni model za razvoj teorije&za istrazivanja.u pojedinim zemaljama ukupan polozaj OSI nije resen&&dalje veliki broj OSI zivi u klimi diskriminacije.pitanju] 42.ekonomski problemi.povreda ili trauma) ostavlja posledice u vidu ostecenja (gubitna ili abnormalnosti telesne structure ili fizioloske funkcije) dovodi do promena u aktivnostima (tjs.ovaj model je podrzan od niza istrazivaca. stanja deluju kontekstualni faktori: licni&okolinski.OBLICI DISKRIMINACIJE OSI U SAVREMENIM DRUSTVIMA Uprkos znacajnom angazmanu medjunarodne organizacije &brojnim naporima. BIOPSIHOSOCIJALNI MODEL invalidnost shvata kao multidimenzionalni fenomen nastao kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdravst. stanja (fizickog.kao&za aktivisticki pristup za poboljsanje polozaja OSI u zajednici.mentalnog.npr.koje se (zbog takve klime&politike) odricu znacajnog rezervoara ljudskih potencijala.ne koristeci te ljude ni priblizno njihovim mogucnostima. Ograniceno ukljucivanje u sferi obrazovanja se ogleda kroz cinjenicu da su mnoga deca sa invaliditetom iskljucena iz skolskih tokova ili su zatvorena u 92 . Na stepen&karakter svake od ovih posledica ostecenog zdrav.predrasuda&neznanja sa cesto nezadovoljenim elementanim potrebama.vec one uticu na ukupan socioekonomski razvoj mnogih zajednica. Proces interakcije ima sledeci karakter: naruseno zdravstveno stanje (kao rezultat akutne ili xronicne bolesti. Ograniceno ukljucivanje OSI je prisutno u aktivnostima&odlucivanju u svom oblastima drustv. Susman istice znacaj modela za istrazivanje stigmatizacije. Posledice ovakvog statusa nisu samo individualne.

kulturnih. soc. 93 . Sto se tice sfere zaposljavanja veliki broj OSI je iskljucen iz trzista rada (daleko > stopa nezaposlenosti nego u bilo kojoj 2goj grupaciji).sluzbe za podrsku.nerazvijno civilno drustvo&nedostatak podrske).mentalnog. [Okolinska ogranicenja mogu poticati iz niza sektora: fizicka okolina (recimo ogranicenja vezana za stanovanje. Adaptacija stambenih prostora je skupa&nedostupna za mnoge OSI. okolina (predrasude.ulica&slicno).emocionalnog) invididue&njene okoline. Veliki br OSI je iskljucen iz javnog zivota zbog nepristupacnosti prevoznih sredstava.religijskih.pa su oni u > broju slucajeva izdrzavana lica.civilno drustvo.transport.javnih.FAKTORI OD UTICAJA NA INTERAKCIJU POJEDINCA.teren itd. stanja (fizickog.klima.ekonomska okolina (ogranicene mogucnosti za zaposljavanje&razvoj karijere).diskriminacija.a kao rezultat te interakcije javljaju se disfje koje se ispoljavaju kao: 1) gubitak ili abnormalnost u telesnom funkcionisanju&strukturi 2) limitacije u aktivnostima 3) ogranicenja u participaciji Na stepen&karakter svake od ovih posledica ostecenog zdrav.sazaljenje. 43. zdravstveni sektor (nedostupan.samim tim su ekonomski problemi izrazeni kod velikog broja (upravo iz razloga nezaposlenosti). stavovi.institucije koje ne pruzaju optimalne mogucnosti za normalnu socijalnu integraciju. struktura. stanja deluju KONTEXTUALNI FAKTORI&to licni&okolinski.razlicitih standarda kvaliteta. 1) OKOLINSKI faktori su soc.pravna&soc.NJIHOVOG ZDRAVSTVENOG STANJA&SOCIJALNOG OKRUZENJA Biopsihosocijalni model invalidnost shvata kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdrav.diskriminativan).sportskih&ostalih manifestacija.arhitektonske barijere.zdravstvenih.

arhitektonskim resenjima do sitnih potrba koje su skoro beznacajne u pogledu materijalnih&2gih ulaganja ulaganja nehendikepiranih. poreklo.ukupan obrazac ponasanja. faktora kroz grupe: .vrednosti&ubedjenja .stavovi.sluzbe .soc.karakter&niz 2gih faktora koji uticu na to da se nesposobnost ispolji kod invididue.nedovoljno pravne regulative ili neadekvatna regulative). Istinski humano&demokratsko je ono drustvo koje svojim clanovima. OGRANICENJA U SOCIJALNOM OKRUZENJUKOJA UTICU NA INTEGRACIJU OSI Barijere koje otezavaju integraciju HO u svet ‘normalnih’ razlicite su&krecu se od diskriminacije u drustvu&u medjuljudskim odnosima do raznik 2gih.nudi sto vise povoljnih sansi za zivot koje sup o= prihvatljivi za sve clanove drustva.edukacija. relevantnih za zivot&opstanak).edukacija&informacija (nemogucnost ukljucivanja u redovne edukativne tokove.proslo&sadasnje iskustvo.produkti&tehnologija . Medjuljudski odnosi.sistemi&politika] 44.znaci&HO. pravna podrska (nedostatak.vrlo su slozeni&zavise od mnostva raznih cinilacca.*Svi ti faktori mogu predstavljati barijere za punu participaciju OSI u zivotu zajednice&reducirati dostupnost resursa koji im dozvoljavaju zivot&aktivnost] 2) LICNI faktori su pol.medju kojima se nalaze: vrste&stepen 94 .godine starosti.nacin savladavanja stresa.kao sto su barijere u saobracaju.podrska&odnosi .prirodna okolina&covekom izmenjena okolina .mada HO one znace mnogo.profesija.kada su u pitanju HO. [Moguci okvir za analizu kontext.nedostatak info.

ekon.samim HO. Kao ogranicenje integraciji HO u drustvo&uspostavljanju dobre komunikacije sa nehendikepiranima. radnicima. Na integr.ulica&slicno).kao&da li je rec o odnosima medju samim HO.sve dozivljava kao dokaz ravnopravnosti sa ‘normalnim’ radnicima&potvrdu o uspesnoj interakciji u drustvo. Okolinska ogranicenja mogu poticati iz niza sektora: fizicka okolina (recimo ogranicenja vezana za stanovanje.sxodno razlicitim slucajevima. radnik teze uklapa&nalazi svoje mesto. Od uticaja na medjuljudske odnose su&razne kombinacije.dokazujuci se stalno&ponovo. okolina (predrasude.imajuci u vidu iste ili razlicite vrste ometenosti.pretezno agrikulturnim drustvima. soc.ili izmedju njih. Hendikep sam po sebi u medjuljudskim odnosima u izvesnoj meri opterecuje&HO&nehendikepirane osobe. postojanje razlika madju ljudima stvaraju pripadnicima tzv.nego u < razvijenim.od uticaja su&predrasude. zivota utice&nivo razvijenosti kulture&kulturnog ponasanja odredjene sredine u datom drustvu.limitacije u aktivnostima&ogranicenja u participaciji biti >a. HO u tokove drustv. Biopsihosocijalni model invalidnost shvata kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdrav.visoko-razvijenim industrijalizovanim drustvima.dakle > u urbanoj ego u ruralnog sredini. Na integraciju HO u otvoreno drustvo utice&socio-ekonomski&sociokulturni nivo razvijenosti datog drustva.diskriminacija.pol&godine zivota HO&dr.ometenosti.da li je xendikep urodjen&sta je uzrok njegovom nastanku.sa slozenim tehnosloskim procesima. Hendikepirani pojedinac je > uocljiv u dinamicnim.zahteva angazovanje kadra visoke strucnosti&odgovarajucih kvalifikacija. Sto je visi nivo soc. ‘normalne’ populacije negativne utiske o HO&njihovim sposobnostima.bez obzira na to da mora prihvatiti utakmicu sa nehend.transport. Savremeni nacin industrijske proizvodnje. odnosa jedna ljudske zajednice.to su tendencije ka vrednovanju svih kvaliteta. Pronalazenje dobrog&prihvatljivog ponasanja za obe strane je od bitnog znacaja za HO.utoliko ce posledice zdravstvenog problema u vidu ostecenja.koja postavljaju nize zahteve pred svoje clanove.nerazvijno civilno 95 .ukoliko je zadobijen tokom zivota u kom dobu zivota je nastupilo.koji odgovaraju visokoj proizvodnji (produktivnosti)&ucincima u postupcima rada&procesu proizvodnje izrazeni&veci. Naravno da se u takvu proizvodnju hend. Ukoliko u tome uspe.jer im uliva samopouzdanje&ubedjenje da uprkos hendikepu&postojecim razlikama mogu biti prihvaceni u drustvu. Ukoliko su ogranicenja koja poticu iz okoline izrazenija.sazaljenje. stanja invididue&njene okoline.

POSEBNO OUN NA POBOLJSANJU POLOZAJA OSI Od 70ih godina angazovanost na promociji ljudskih prava pocinje da dominita antivnosima UN&iz tog perioda datira donosenje niza dokumenata kojima se regulisu prava OSI.. DEKADOM INVALIDA&na kraju te decade je proglasen 3. Najznacajniji uspeh bio je formulisanje svetskog programa akcije koji se tice OSI.razlicitih standarda kvaliteta. edukacija&informacija (nemogucnost ukljucivanja u redovne edukativne tokove. 45. Program je posebnu paznju posvetio potrebama zene.regionalnom&internacionalnom nivou sa akcentom an -=e mogucnosti. Generalna skupstina UN je proglasila period os 1983. 2struka stigmatizacija: kao zena&kao OI. Jedan od najznacajnijih ishoda dekade invalida je 96 .decembar kao SVETSKI DAN INVALIDA. 1) Deklaracija o pravima MRL 1971. zdravstveni sektor (nedostupan.nedostatak info.diskriminativan).soc. pravna podrska (nedostatak. Zene su te koje.nedovoljno pravne regulative ili neadekvatna regulative).pruzaju svu pomov clanovim porodice sa tim problemom. zastite 2) Deklaracija o pravima OSI 1975. relevantnih za zivot&opstanak). – prema kojoj se garantuju =a gradjanska&politicka prava 3) Internacionalna godina OSI 1981.ekonomska okolina (ogranicene mogucnosti za zaposljavanje&razvoj karijere).rehabilitaciju&prevenciju invaliditeta. – koja je pokrenula niz akcija na nacionalnom.obrazovanja.iako same ne zive sa invaliditetom.drustvo&nedostatak podrske).*Svi ti faktori mogu predstavljati barijere za punu participaciju OSI u zivotu zajednice&reducirati dostupnost resursa koji im dozvoljavaju zivot&aktivnost.prema njoj se MRL garantuju ista prava koje imaju&2ge osobe ali se isovremeno prepoznaju njihove specificne potrebe u sferi zdravlja.-1992. AKTIVNOSTI MEDJUNARODNIH ORGANIZACIJA.

) Pravila sadrze: .pa to predstavlja zabranu diskriminacije u primeni garantovanih prava po osnovu invalidnosti.usvajanje standardnih pravila UN za iz=acavanje mogucnosti koje se pruzaju invalidima (1993.bezbednost licnosti.boje.slobodu.mehanizmi za pracenje Ovaj document je 1995.pola. Medjunarodni pravni akti kojima se regulisu prava OSI.veroispovesti.obuka osoblja. veliki bri OSI nije obavesten o svojim pravima.porodicni zivot.ZNACAJ NORMATIVNO-PRAVNOG UREDJENJA POLOZAJA. porekla. zivotu.obrazovanje. svakom garantuje pravo na zivot.medjunarodna saradnja . 46.imovine.ciljna podrucja za ravnopravno ucesce – pristupacnost. 97 .rodjenja ili 2gih okolnosti’. Povezanost OSI sa sis.&zaposljavanju OSI Univerznalna deklaracija UN o pravima coveka OSI se ne spominju izricito.jezika.rehabilitacija .brige je delimicna&pretezno formalnog karaktera.zakonodavstvo.medicinska zastita.sport.nacionalnog ili drustv.politickog ili 2gog misljenja. drustv.mere sprovodjenja – informacija.zaposljavanje. rehab.ali se prava predvidjena deklaracijom garantuju ‘svakom coveku.preduslovi za ravnopravno ucesce – podizanje svesti. sporost administracije je znacajna prepreka da OSI realizuju svoja prava.bez ikakvih razlika u pogledu rase.PRAVA&BENEFICIJA OSI Postojanje pravne drzave koja ce obezbediti ravnopravnost svih gradjana podrazumeva&pruzanje =ih mogucnosti OSI da ravnopravno participiraju u drustv.kultura. potpisala&nasa zemlja. 1) Univerzalna deklaracija UN o pravima coveka 2) Konvencija o pravima deteta 3) Standardna pravila UN za iz=avanje mogucnosti koje se pruzavju OSI 4) Konvencije medjunarodne organizacije rada o prof.vera… .

ukljucujuci&soc.) treba da uzivaju pun&dostojanstven zivot u uslovima kojima se obezb.zloupotrebe.osim u slucajevima kada nadlezni organi utvrde da je odvajanje u najboljem interesu deteta. Drzave clanice priznaju da deca ometena u razvoju (ment.zanemarivanja ili nemarnog odnosa (sto je od posebnog znacaja za decu sa invalid.onesposobljenost.obuci. zajednica suvise cesto svodi na pasivne objekte brige&ne omogucava im da sami istupaju u raznovrsnim pravnim odnostima.vec je ovde predvidjena&pomoc koja ce detetu omoguciti efikasan pristup obrazovanju. Konvencija o pravima deteta Drzave potpisnice obavezale su se da ce postovati&obezbedjivati prava predvidjena Konvencijom svakom detetu ‘bez ikakve diskriminacije&bez obzira na rasu.boju koze.povreda. uvazava se pravo svakg deteta da koristi soc.podstice samostalnost&olaksava aktivno ucesce deca sa invalid..veroispovest.osiguranje. preduzimanje odg.cesto donose vazne odluke o zivotnim pitanjima umesto samih OSI.).etnicko ili socijalno poreklo. ili mentalnog nasilja.1993.bez cega nema soc.rodjenje ili 2gi status deteta ili njegovog roditelja ili zakonitog staratelja’. da deca ne budu odvojena od svojih roditelja protiv njihove volje.pol.pripremi za zaposljavanje. ili fiz.integracije OS (mnoge zemlje nisu jos usvojile adekvatnu nacionalnu zakonsku regulative koja ce osigurati primenu ovog prava). u zajednici.&medicinske zastite&na rehabilitaciju. Svrha ovih pravila je da obezbede da OSI uzivaju ista prava&obaveze kao&ostali clanovi drustva u kojem zive. pravo deteta na najvisi nivo zdravst. Standardna pravila UN za iz=acavanje mogucnosti koje se pruzaju OSI Kao kruna dekade invalida. njihovo dostojanstvo.zastitu. ne zaustavlja se na pukom medicinskom zbrinjavanju. mera radi zastite dece od svih oblika fiz. Pomoc koja se pruza detetu sa invalid.imovno stanje.U najrazvijenijim drustvima najsire shvacena licna sloboda OSI nije uvek u praksi ispostovana: 2gi-bilo porodica.cime se njihovo pravo da budu priznati kao pravni subjekti ne postuje.politicko ili 2go ubedjenje. 98 . OSI drustv.bilo strucnjaci. Da bi se OSI obezbedili uslovi za ravnopravno ucesce u svim oblastima drustv.

ili mentalne mane.znatno smanjeni zbog propisno priznate fiz. reintegraciju) OSI u drustvo.nege&milostinje. ULOGA UDRUZENJA OSI U JACANJU CIVILNOG DRUSTVA Udruzenja&organizacije lica sa fizickim&senzornim ostecenjima cine poseban segment treceg sektora u Srbiji.rehabilit.potencijalima&doprinosu drustvu. Grupi organizacija za samopomoc pripadaju&mnoga udruzenja izbeglica&raseljenih lica.ukoliko se praktikuju.samohranih majki&sl. Oni imaju mnogo zajednickih karakteristika sa ostalim vrstama organizacija za koje se kod nas odomacio termin ‘nevladine organizacije’ ili ‘NVO’ (‘’non govermental organization”).rehab.&zaposljavanju OSI Konvencija izraz ‘invalid’ definise kao lice ciji su izgledi da obezbedi odgovarajuce zaposlenje.potrebama.a ne pasivni objekti tudje brige.koji.drzave pre svega treba da preduzmu akcije za podizanje svesti o OSI.njihovim pravima.kao&da napreduje u njemu. Jace od ostalih NVO. Ovom konvencijom su zacrtani principi prof. Udruzenja lica sa fizickim&senzornim ostecenjima spadaju u deo nevladinog sektora koji nazivamo ‘GRUPAMA ZA SAMOPOMOC’.zivota. Zbog toga one cesto ostaju relativno 99 .cime se obezbedjuje da ne dodje do diskriminacije izmedju razl.ove grupe su usmerene prevashodno na dobrobit sopstvenih clanova&na medjusobnu pomoc clanova. Samo ako ostvarjuju pravo na adekvatno obrazovnje&zaposljavanje OSI mogu da razviju svoje stvaralacke potencijale. 47.budu ekonomski nezavisni&aktivni subjekti u drustvu.&politike zaposaljvanja OSI. Logika njihovog postojanja redukuje socijalne probleme na nivo pojedinca. Konvencije medjunarodne organizacije rada o prof. Konvencije primenjuju na sve kategorije OSI.potpomazu integraciju (tjs. kategorija OSI (recimo invalida rada&2gih grupacija invalida). Ove grupe nastaju iz potrebe da se ljudi koji se nalaze u posebno teskim zivotnim situacijama sretnu sa 2gima koji imaju slicna iskustva.

sa EKSTERNALIZOVANIM FOKUSOM – usmeravaju snagu na otklanjanje uzroka nepovoljne situacije.clan je centar&smosao postojanja.a cesto je&nepozeljno.a ukljucivanje ‘ostalih’ ili ‘2gih’ zasniva se na licnim&emotivnim vezama//pojam ‘clanstva’ je izuzetno vazan. za samopo. Udruzenja kombinuju ciljne grupe&nisu > iskljucivo usmerena na clanove koji imaju istu dijagnozu. briga za svakog pojedinca. onima koji su zainteresovani za resavanje problema ili cije iskustvo.priklanjaju se nekada jednom.org. U zavisnosti od usmerenja&glavnih aktivnosti grupe.topla atmosfera.znanja.to je najcesce osoba koja ima ili razume (zbog neposrednog iskustva) problem zbog kog je grupa nastala.obuka u zivotnim vestinama&pomoc u prezivljavanju&navikavanju na novu. njihov vid angazovanja cesto&hronoloski sledi nakon prvog&proistice iz prvog//intenzitet&znacaj clanstva labave.poboljsa soc.jacaju svest okruzenja o sopstvenom problemu&broju osoba koje snose posledice tog problema. se mogu podeliti na one 1) sa INTERNALIZOVANIM FOKUSOM . 2) 100 . Najcesce organizacije kombinuju oba nacina rada. politika&zajednickim snagama ostvati soc.snage usmeravaju prevashodno na pojedinacne clanove drustva&brigu za poboljsanje njihovog psihofizickog stanja.ali istovremeno&sa ciljem da se izmeni (diskriminativno) ponasanje okoline prema clanovima.organizuju kampanje.psihosocijalna&finansijska pomc. humanitarna. Kada su dobro odganizovane. bave se zastupanjem&lobiranjem. Organizacije za samopomoc se osnivaju da bi promenile zivot pojedinca.poznanstva mogu biti korisni.tjs.ovakve grupe su izuzetno povoljne za priodobijanje volontera koji brze&jasnije uocavaju rezultate svoga rada u kontaktu sa konkretnim osobama sa kojima komuniciraju&kojima pomazu. integracija odredjene grupe.mada stalno prisustvo ljudi koji ne dele iskustvo nije nuzno.zatvorene&izolovane u odnosu na ostale NVO.tesku&ponekad trajno izmenjenu situaciju cine sustinu njihovog postojanja.a u zavisnosti od okruzenja&stepena razvoja organizacije.dodatna snaga crpi se iz saveznistva sa 2gima. nastoje da dodju do sistemskog resenja.a nekada 2gom nacinu rada.niz malih gestova&akcija.

bez obzira da li ono to zeli ili ne.sto znaci da se prava u p&i osigur. stizu&ostvaruju u zavisnosti od duzine ulaganja sredstava za ovaj vid osiguranja.). Osnov osiguranja cini rad osiguranika.da se prava ostvarjuju pod istim uslovima&u istoj visini zavisno od ulaganja korisnika.prava na najnizu penziju&sl.48. P&I osig.pocne da obavlja samostalnu delatnost ili da se bavi poljoprivrednom delatnoscu. se ostvaruju na osnovu obima&duzine ulaganja.zdravstveno odiguranje .sto se izrazava duzinom rada&visinom zarada. PRAVA&KORISNICI PENZIJSKOINVALIDSKOG OSIGURANJA Svrha&osnovni smisao SOCIJALNOG OSIGURANJA je obezbedjivanje soc.a da prava ostvaruju samo oni osiguranici koji ispunjavaju propisane uslove za njihovo sticanje (primena ovih nacela posebno dolazi do izrazaja u slucajevima ostvarivanja prava na porodicnu penziju. sigurnosti&ocuvanje&unapredjenje zdravlja osiguranika&njihovih pororida kada su oni privremeno ili trajno spreceni da radom obezbede sebi&clanovima svoje porodice egzistenciju. Nacela uzajemnosti&solidarnosti podrazumevaju obavezu svih osiguranika na ulaganje sredstava. Prava iz sis. soc. Prava iz P&I osi. OBAVEZNOST osiguranja znaci da ona nastaje od dana kada se lice zaposli.uz postovanje odredjenih nacela utvrdjenih republickim zakonima. Obavezno osigurana lica su podeljena u 3 kategorije: 1) zaposleni 2) osiguranici samostalnih delatnosti 3) zemljoradnici 101 .penzijsko&invalidno osiguranje .pri cemu se postuje&princip o nezastarevanju stecenih prava.osiguranje za slucaj nezapolsenosti Osnovno polaziste sva 3 sistema je da osiguranicima ganantuju ista prava. su licna&ne mogu se prenositi na 2ga lica. Sis. osiguranja obuhvata: .

sebi&clanovima svoje porodice.na radnom kampu ili takmicenju.u vojnoj vezbi ili vrsenju 2gi obaveza iz oblasti odbrane zemlje.na 2gim 102 .pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju .pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju . posao sa punim radnim vremenom 4) za slucaj smrti – pravo na porodicnu penziju 5) za slucaj telesnog ostecenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolescu – pravo na novcanu nadoknadu za telesno ostecenje 6) pravo na novcanu nadoknadu za pomoc&negu 7) pravo na naknadu pogrebnih troskova 8) pravo na nabavku specijalnih pomagala za citanje&pisanje DOBROVOLJNO P&I OSIG. – njime osiguranici mogu.pravo na raspor.pravo na rasporedjivanje.]] LICA KOJIMA SE OBEZBEDJUJU PRAVA ZA SLUCAJ INVALIDNOSTI&TELESNOG OSTECENJA: lica koja pretrpe povredu na radu ucestvujuci u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreca. > obim&2gu vrstu prava od prava utvrdjenih Zakonom o osnovama P&I osig. na 2gi odg.u skladu sa posebnim zakonom.pravo na invalidsku penziju .pravo na novcane nadoknade u vezi koriscenja prava na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju &rasporedjivanje.odnosno zaposlenje na 2gom odgovarajucem poslu 3) za slucaj opasnosti od nastanka invalidnosti: .odnosno na zaposlenje na 2gom odgovarajucem poslu sa punim radnim vremenom .obezb.PRAVA IZ P&I OSIG: 1) za slucaj starosti – pravo na starosnu penziju 2) za slucaj invalidnosti: . [[ 11% na bruto osnovici se daje za P&I osig.

ostecenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolescu sledecim licima: licima koja u skladu sa propisima o radnim odnosima obavljaju odredjene poslove po osnovu ugovora o volonterskom radu.suzbijanjem. PRAVA&KORISNICI U SIS.trudnocom. zastite. zastie ili 2gu porodicu&korisnici pomoci ciji je hranilac na odsluzenju vojnog roka 103 .koja uputi organizacija nadlezna za zaposljavanje.prema Zakonu o zdr.soc. zastita grupacija stanovnistva izlozenih povecanom riziku oboljevanja.licima koja se nalaze na strucnom osposobljavanju.ugovora o dopunskom radu&ugovora o delu.profesionalnoj praksi ili prakticnoj nastavi.osiguranja za uvod=65.a najkasnije do 26.poslovima&zadacima za koje je zakonom utvrdjeno da su od opsteg interesa. ZASTITI u okviru koje se prioritetno obezbedjuje: zdr.nezaposlena lica.godine zivota 2) zene u vezi sa planiranjem porodice. zast.korisnici stalnih novcanih pomoci&pomoci za smestaj u ustanovu soc.licima koja se nalaze na izdrzavanu kazne zatvora dok rade u privrednom 1ici ustanove za izdrzavanje kazne zatvora (radionice)&na 2gom radnom mestu. Pravo za slucaj inv.str.dokvalifikaciji&prekvalifikaciji.licima koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene ili povremene poslove preko omladinske zadruge.] Zdravstvena zastita se. zastitom su obuhvacena: 1) deca do navrsenih 15godina zivota.materijalno neobezbedjena lica. Republike Srbije zasniva na PRIMARNOJ ZDR.&tel. Zdr.porodjajem&materinstvom 3) lica starija od 65 godina zivota 4) hendikepirana&invalidna lica.skolska deca&studenti do kraja propisanog redovnog skolovanja. ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA [vidi pitanje sis.ucenicima&studentima koji se u skladu sa zakonom nalaze na obaveznom proizvodnom radu.ranim otkrivanjem&lecenjem najcescih bolesti od > socijalno-medicinskog znacaja&sprovodjenje obaveznih mera kolektivne zdrav. zdr. zastita stanovnista u vezi sa sprecavanjem. 49.

penzionere .ustanova: dom zdravlja.bolnica.] Krug korisnika OBAVEZNOG OSIGURANJA obuhvata : .secerne bolesti.vlasnike radnji.zaposlene kod stranih poslodavaca u zemlji.multipla skleroze.lica koja samostalno obavljaju privrednu&2gu delatnost .lica zaposlena u preduzecima&ustanovama u zemlji&na radu u nasim preduzecima&predstvnistvima u inostranstvu.apoteka.dusevnih bolesti&poremecaja.neukazivanje na posledice u slucaju odbijanja lecenja&neupoznavanje sa dokumentacijom o zdr. zastitu u okviru svoje delatnosti ili ne uputi pacijenta u2gu odgovarajucu ustanovu.nezaposlene (privremeno)&dok ostvaruju pravo na novcanu nadoknadu . osiguranja: 1) ZDRAVSTVENA ZASTITA 2) NAKNADA ZA VREME PRIVREMENE SPRECENOSTI ZA RAD (BOLOVANJE) 104 .institut.strane drzavljane koji rade na teritoriji RS (u skladu sa medjunarodnim ugovorima&poslebnim ugovorima) Osnovna PRAVA iz zdrav.izabrana&imenovana lica.zavod.reduzeca.klinicki centar.zemljoradnike koji se bave poljoprivredom (ako nisu zaposleni) .5) 2ga lica od zaraznih boelsti.reumatske groznice.cerebralne paralize. 3 odredbe koje se odnose na zabranu intervencije bez pristanka pacijenta.odnosno osnivace .klinicko-bolnicki centar.apotekarska ustanova.kod privatnih poslodavaca.klinika.hronicne bubrezne insuficijencije&2ge bolesti&povrede u vezi sa pruzanjem usluge zdr. ustanova ako ne pruzi zdrav.svestenike&verske sluzbenike .zdravstveni centar.hemofilije. zastite Sredstva za ostvarivanje se obezbedjuju iz budzeta Republike Srbije. stanju su podlozne kaznenim merama. [Postoji 11 vrsta zdrav.hipertenzije.kojima podleze&zdrav.progresivnih neuro-misicnih oboljenja.kod privatnih poslodavaca u zemlji.koronarno&cerebralno vaskularne bolesti.malignih bolesti.ako za taj rad primaju platu .zavod za zastitu zdravlja.

odnosno osnivaci radnji ako u njima obavljaju odr.prevenciju&lecenje bolesti usta&zuba . poslove&lica koja obavljaju samostalne delatnosti&verski sluzbenici.odredjeni za pratioca bolesnika upucenog na lecenje ili lekarski pregled na 2go mesto.osnosno dok boravi kao pratilac u stacionaru. obaveznim zdrav.odnosno sprecavanje.licima prema kojima se sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenje u zdrav.lecenje obolelih&povredjenih&2ge vrste med.medicinske mere&postupke za unapredjenje zdrav.suzbijanje&rano otkrivanje bolesti&2gih poremecaja zdravlja .lekove. pomoci .pod uslovom da su: usled bolesti ili povrede privremeno spreceni za rad. Naknada zarade pripada&licima na izdrzavanju kazne zatvora. ustanovi&obaveznog lecenja alkoholicara&narkomana. Za prvih 60 dana sprecenosti za rad isplatu naknade 105 . pomoci radi utvrdjivanja. osiguranicima obuhvata: .lekarske preglede&2ge vrste med. IZNOS nadoknade utvrdjuje se u visino od 70100% od osnova.proteze.vlasnici.pomocne sanitetne sprave. Osnov na naknadu zarade zaposlenog ostvarene u mesecu koji prethodi sprecenosti za rad.izolovani kao kliconose ili zbog pojave zaraze u njihovoj okolini.somatoprotetsku pomoc&stomatoloske materijale 2) NAKNADU ZARADE usled bolesti mogu ostvariri zaposleni.spreceni za rad usled med.3) NAKNADA PUTNIH TROSKOVA U VEZI SA KORISCENJEM ZDRAV. ispitivanja.ZASTITE 4) NAKNADA POGREBNIH TROSKOVA 1) ZDRAVSTVENA ZASTITA koja se obezb.ortopedska&2ga pomagala.pracenja&proveravanja zdrav. stanja.pomocni materijal koji sluzi za primenu lekova&sanitetski materijal potreban za lecenje .odredjeni da neguju obolelog clana uze porodice pod odredjenim uslovima.med. stanja .spreceni da rade zbog dobrovoljnog davanja tkiva ili organa. rehabilitaciju u ambulantno-poliklinickim&stacionarnim ustanovama .

15%).kao&pratiocu u slucaju potrebe za njegovim angazovanjem.stacionarno lecenje. zastite ili radi ocene privremene sprecenosti za rad (uslov je najmanje 30km.kao& < broj pacijenata po zaposlenom lekatu. Nacin pruzanja med.obezbedjuje poslodavac iz svojih sredstava.lekovi. kategorijama OSI&nacin ostvarivanja prava na specificna pomagala za korekciju&kompenzaciju treba utvrdjivati od strane republicke vlade. osiguranja.s tim da su izuzetak lica upucena na hemodijalizu koja imaju pravo na naknadu troskova prevoza bez obzira na udaljenost zdrav. osiguranja obezbedjuju se doprinosom osiguranika&poslodavaca od bruto zarada (6. 3) NAKNADA TROSKOVA PREVOZA u vezi sa koriscenjem zdrav.pregledi. 50. pomoci razl. Medicinsko lecenje treba sprovoditi u okviru opsteg programa zdra. osiguranje. ustanoce od mesta stanovanja). 106 . Potrebno je obezbediti fizicku&efektivnu dostupnost. 4) NAKNADA POGREBNIH TROSKOVA u slucaju smrti osiguranika pripada clanovima porodice ili licu koje izvrsi sahranu. zastite&u okviru zdrav. SREDSTVA za finansiranje zdrav. Visina nadoknade iznosti 70% prosecne mesecne zarade u opstini u pretposlednjem mesecu. Ovo pravo pripada osiguraniku u slucaju kada je od izabranog lekara zdrav. ustanove ili nadlezne lekarske komisije upucen ili pozvan u 2go mesto radi ostvarivanja zdrav. zemljoradnika po osnovu katastarskog prihoda&2gih osiguranika. OSI U SISTEMU ZDRAVSTVENE ZASTITE Zakonom treba urediti da se OSI pruze besplatna medicinska pomoc.ali ne moze biti niza od 50% ili veca od 75% od prosecne zarade zaposlenih u Republici.a posle tog roka Zavod za zdrav. se osiguranicima&clanovima njihovih porodica. zastite obezb.

rata&clanovi porodica civilnih zrtava rata.rata prava po ovom osnovu mogu koristiti&clanovi porodica civ. 52.dodatak za negu&pomoc 2gog lica .uz znacajna placanja ‘iz dzepa’)msto takodje umanjuje dostupnost.zdr.rehabilitaciji ili pomoci u kuci. Osobe sa motornim poremecajima imaju velike probleme u efekrivnoj dostupnosti zdrav.besplatna&povlascena voznja . zastita&novcane naknade uvezi sa ostvarenjem iste .mesecno novcano primanje . usluga je izuzetno malo. zastite su veliki (6x > . SREDSTVA za ostvarivanje prava civilnih OSI rata obezb.Imajuci u vidu zdrav. sluzbe. se u budzetu RSrbije. Rata.narocito kada se radi o kucnim posetama. probleme koji se mogu javiti kod OSI.koriscenje zdrav. PRAVA: . PRAVA VOJNIH INVALIDA&USLOVI ZA NJIHOVO OSTVARIVANJE 107 . Karakteristicno je da u nasoj zemlji nedostaju servisi za opravku tehnickih pomagala neophodnih za kvalitetniji zivot OSI. Troskovi zdrav. Dostupnost je izrazito mala za osobe sa nizim obrazovanjem.inv. PRAVA CIVILNIH INVALIDA RATA Regulisana su Zakonom opravima civ.licna invalidnina .naknada pogrebnih troskova.&soc.ortopedski dodatak . Inv.narocito ako zive u seoskim naseljima.kao&za one koji nisu zaposleni.a osim civ. 51.naknada za ishranu&smestaj za vreme putovanja&boravka u 2gom mestu po pozivu nadleznih organa .inv.

zastite.. Podela prava s obzirom da li se radi o: 108 .ta se podela vrsi po kritetijumima koji se onose na VRSTU STANJA SOC. lica sa 60% inval.zastiti&obezbedjivanju soc. POTREBE od uticaja na primenu odgovarajucih zakonskih normi u cilju ostvarenja odgovarajuceg prava iz sis.porodice palih boraca&clanovi porodica vojnih invalida. OSNOVNA PRAVA U SISTEMU SOCIJALNE ZASTITE OSI Zakon o soc.zast... [Dopunsku zastitu obezbedjuju 1ice lokalne samouprave. Zakon se odnosi na sve gradjene R. lica sa 90 % invl. lica sa 40% inval.. Osnovna prava vojnih invalida. lica sa 80% inval..Srbije.clanova porodica palih boraca&clanova porodica vojnih invalida: 1) licna invalidnina 2) dodatak za negu&pomoc 3) ortopedski dodatak 4) zdrav. Prema proceni invaliditeta. lica sa 50% inval.Prava imaju borci.vojna lica sa invliditetom.] 53.zastite 5) ortopedska&2ga pomagala 6) besplatna&povlascena voznja 7) naknada za ishranu&smestaj za vreme putovanja&boravka u 2gom mestu 8) pravo na putnicko&motorno vozilo 9) naknada za vreme nezaposlenosti 10) banjsko&klimatsko lecenje SREDSTVA za ostvarivanje&koriscenje prava-budzet RS. lica sa 20 % invaliditeta. zastite..&2ga prava u vezi sa ostvarivanjem zdr.vojni invalidi se razvrstavaju u 10 grupa vojnog invaliditeta: lica sa 100% invaliditeta kojima je za redovan zivot potrebna pomoc&nega 2gog lica. lica sa 70% inv.koje obuhvata razlicitim pravima iz oblasti soc. soc. lica sa 100% invaliditeta. lica sa 30% inval..te ako se moze govoriti o nekoj podeli gradjana u smislu ovog Zakona. zastite. sigurnosti gradjana je primarni propis za uredjenje oblasti soc.

lice ometeno u MR). ometenosti.lice koje se nadje u skitnji ili 2go lice kome je iz 2gih razloga potrebno privremeno zbrinjavanje&nadzor.dete sa teskim telesnim smetnjama u razovju (paraliza.dnevni boravak.povrede ili bolesti neophodna pomoc&nega radi zadovoljavanja osnovnix zivotnih potreba.za njegovo koriscenje potrebno je ispuniti odredjene uslove.ovo pravo najcelishodniji oblik soc.odraslo lice s atelesnim&culnim ostecenjima.u smislu ovog Zakona.t&t ometenosti. pravo na smestaj u 2gu porodicu.pravo na smestaj u ustanovu soc.distrofija. Pravo na smestaj u ustanovu soc.dete obolelo od autizma.ostvaruje se na osnuvu propisa o P&I osig.dete sa teskim telesnim smetnjama urazvoju stepena umerene.dete ometeno u razvoju (mentalnom ili telesnom)&dete obolelo od autizma.dete sa poremecajima u drust.dete obolelo od autizma. Licima sa invalid.odraslo lice ometeno u MR. 109 .dete visestruko ometeno u razvoju.odraslo lice sa invaliditetom (telesnim&culnim ostecenjima. Zakonom je definisano sta se smatra detetom ometenim u razvoju: slepo dete. zastite&2gu porodicu: kao oblik soc. zastite.penzioner&2go staro lice.kvadriplegija. Dodatak za negu&pomoc 2gog lica: ima lice kome je zbog prirode&tezine stanja.s obzirom na okolnosti slucaja&ukupne licne&okolinske faktore.jednokratna pomoc i b) pravima koja s obzirom na svoju prirodu mogu ostvariti samo OSI: dodatak za negu&pomoc 2gog lica.zastite lica ustanju soc.dete visestruko ometeno u razvoju 9sa 2 ili > ometenosti). potrebe kojima je.otprema korisnika za smestaj uustanovu soc.trudnica&samohrana majka sa detetom do 9 meseci zivota deteta (sa potrebom za privremenim zbrinjavanjem).multipla skleroza&ostale urodjene&stecene telesne smetnje). pomoc ukuci. ima za cilj dosezanje nivoa socijalne sigurnosti pojedinca ili porodice.nazivaju se: dete ometeno u razvoju (stepena umerene.plegija. zastite&moze ga ostvariti: dete bez roditeljskog staranja. Pravo na materijalno obezbedjenje: pravo koje nije ekskluzivno pravo OSI.cerebralna paraliza.teske&teze ment. zastite ili u 2gu porodicu.glupo.dete sa smetnjama u telesnom razvoju.a) pravima koja pored ostalih lica mogu koristiti&OSI: pravo na materijalno obezbedjenje. ponasanju. ekskluzivno pravo lica sa invaliditetom.pomoc za osposobljavanje za rad.paraplegija..tesko hronicno obolelo lice.

Pravo na pomoc za osposobljavanje za rad: naj> utice na omogucavanje soc. ugrozenih porodica .isticu zainteresovanost drustva da se prema OSI ophodi kao prema nesposobnim osobama kojima je potrebna pomoc da bi funkcionisala uokviru svojih nemogucnosti ili preostavlih mogucnosti.a to pravo ne mogu da ostvare po 2gom pravnom osnovu.naknade troskova prevoza&naknade troskova osposobljavanja. zastiti.vaspitne&ekonomske fje . Ovo pravo se ostvaruje u vidu: upucivanja na osposobljavanje. brige o pojedincu u stanju soc.ovo pravo ide za isticanjem.mogu osposobiti za odredjeni rad.naknade troskova smestaja. lica koja se.brige o deci trebalo bi da omoguci: .sa primesama altruizma. potrebe.ne bi li se zaxvaljujuci tome ova lica sto > osposobila za samostalan (ili sto samostalniji) zivot koji ih nece iskljucivo gurati na pojilista drust.pravu deteta na uslove zivota koji omogucavaju njegov pravilan psihofizicki razvoj&obavezi drzave da im to omoguci (Zakon odrustvenoj brizi o deci).decom sa smetnjama u razvoju.svrsi.pa za razliku od tih prava.zastitne. Sva pomenuta prava koja OSI mogu otvarivati usoc.predstavljaju ‘zastitnicka prava’ po svojoj koncepciji. POJAM&CILJEVI DRUSTVENE BRIGE O DECI Sistem drustvene brige o deci zasniva se na pravu&duznosti roditelja da se staraju o podizanju&vaspitanju svoje dece.stvaranje osnovnih uslova za priblizno ujednacavanje nivoa razvojnih potreba dece .patricipacije OSI.odgovarajucu sadrzinu rada sa decom bez roditeljskog staranja.cilju.pomoc porodici u ostvarivanju njene reproduktivne.dr.materijalnog obezbedjenja.prema psihofizickim sposobnostima&godinama zivota.kulturne.posebnu zastitu 3eg deteta u porodicama sa 3je dece 110 .sportske&stvaralacke aktivnosti . Tako definisan sis. 54.razvojem&stavljanjem u fju preostalih sposobnosti OSI.predskolsko vaspitanje&obrazovanja .odmor&rekreaciju decem . Ovo pravo imaju deca&omladina ometena u razvoju&odrasla inval.decom na duzem bolnickom lecenju&decom iz soc.

duzina porodiljskog odsustva 12 meseci za 1.PRAVO NA NADOKNADU ZA VREME PORODILJSKOG ILI PRODUZENOG PORODILJSKOG ODSUSTVA ZAPOSLENOG RODITELJA&ODSUSTVA SA RADA USVOJIOCA RADI NEGE DETETA . godine zivota&automatski pripada porodicama koje ostvaruju pravo na materijalno obezbedjenje.DODATAK NA DECU – veoma znacajno pravo u sis.a u opstinama sa negativnom stopom prirodnog prirastaja stanovnistva&za 4o dete. . vezuje se za materijalni census&broj dece&isplacuje se za prvo 3je dece pod odredjenim materijalnim uslovima. 111 .a za 3e dete uporodici sa 3je dece&decom sa smetnjama u razvoju nezavisno od toga. ovo pravo ima svaka majka za prvo troje dece uporodici. 2 godine za trece dete.&2.moze se produziti&do 5 godina starosti deteta. drustv.&9 meseci za 4o&svako naredno. novcani iznos ovog prava je 30% od prosecne zarade po zaposlenom u privredi RS u trajanju od godinu dana od rodjenja deteta//pomoc za opremu novorodjencata se isplacuje kao jednokratna novcana pomoc u visini prosecne mesecne zarade u RS.imaju ga sve porodilje koje nisu zasnovale radni odnos u trajanju od godinu dana od rodjenja deteta&to za 3je dece.55. PRAVA U SISTEMU DRUSTVENE BRIGE O DECI Obuhvata sledeca prava&mere materijalne pomoci porodicama: .24 za 3e&9 meseci za 4o&svako naredno. brige o deci.dok je isplata za 4o dete predvidjena samo u onim opstinama koje imaju negativnu stopu prirodnog prirastaja . ostvaruje se do 19.ukljucujuci&POMOC ZA OPREMU NOVORODJENCADI – ostvaruju ga porodilje koje nisu u radnom odnosu.a uslucajevima postojanja tezih oboljenja kod dece.MATERINSKI DODATAK. dete.u trajanju od godinu dana za prvo&drugo dete. razloga potrebna nega majke. majka ima pravo da posle isteka porodiljskog odsustva radi sa polovinom radnog vremena.ako mu je iz zdrav.do 3 godine starosti deteta.

distribucija profesionalnih kadrova (nastavnikalekara.KORISCENJE koje se najcesce procenjuje indikatorima vezanim za udeo ucenika sa invalid.FIZICKU DOSTUPNOST koja se procenjuje indikatorima geografske distribucije sluzbi koje pruzaju usluge OSI. skola&zavoda.rehabilitacionih cenatra).VO PROGRAM UGODINI PRED POLAZAK U SKOLU (3H DNEVNO) .REGRESIRANJE TROSKOVA BORAVKA DECE U PRESKOL. . koji poxadjaju spec. VASP. institucija.vec&kvalitet zivota&satisfakciju OSI. POJAM DOSTUPNOSTI podrazumeva 3 osnovna koncepta: .&OBRAZOVANJE&PREVENTIVNU ZDRAV.sestara)&2gih resursa (bolesnicki kreveti) u odnosu na populaciju koja zivi sa invaliditetom. sluzbe. USTANOVAMA ODMORA&REKREACIJE 56. STAROSTI U DECIJEM ODMARALISTU . ili 112 .kao sto su geograf. stanje. Smatra se da je dostupnost ovih sluzbi jedan od najboljih kritetijuma koji odredjuju ne samo zdrav. DETE – u opstinama sa negativnim prirodnim prirastajem stanovnistva . ustanova (spec.NAKNADU TROSKOVA BORAVKA U PREDSKOLSKOJ USTANOVI ZA 3.PREDSKOLSKO VASPITANJE&OBRAZOVANJE ZA DECU BEZ RODITELJSKOG STARANJA.PREDSKOL.zdrav.ZASTITU DECE PREDSKOLSKOG UZRASTA&BORAVAK DECE OSNOVNOSKOLSKOG UZRASTA DO 10god.DECU SA SMETNJAMA URAZVOJU&DECU NA DUZEM BOLNICKOM LECENJU .BORAVAK. .80% zivi uzemljama u razvoju u kojima su samo za 1-2% osoba dostupne neophodne zdrav. distrib. UTICAJ DOSTUPNOSTI INSTITUCIJA NA KVALITET ZIVOTA OSI Prema procenama SZO od ukupnoj broja OSI u svetskoj populaciji (500 miliona).ODMOR&REKREACIJU DECE DO 15god..

Slicna je situacija&kada je rec o obrazovanju: izuzetno je nizak udeo dece sa inval.pokazateljima xospitalizacije. 57. u obaveznom skolovanju. zastite-prisutan je.psihologa ima daleko < &najcesce u urbanism centrima. status&cini ugled osobe.buduci da fizicka dostupnost ne mora da podrazumeva istovrermeno&efektivnu zbog brojnih&razlicitih barijera koje ove osobe onemogucavaju da koriste institucije za podrsku. ZA UNAPREDJENJE institucionalnih okruzenja neophodne su intervencije zasnovane na zajednici&participaciji OSI u njihovom dizajniranju. cesto moraju dugo da putuju iz ruralnih predela.ne samo jer nemaju osnovne izvore materijalnih resursa.predrasude.cak&kada su one fiizcki dostupne (barijere ukljucuju arhitektonske barijere.ortopeda.neobavestenost o mogucnostima koriscenja.nego&usled cinjenice da se u savremenim drustvima rad visoko vrednuje. DRUSTVENI ZNACAJ SKOLOVANJA&OBRAZOVANJA OSI 113 . znacajne su varijacije udostupnosti&kvalitetu zdrav.veliki broj med.udeo lica sa invaliditetom koja traze zaposlenje. Sto se tice zdrav.a&troskovi zdr.sto dodatno smanjuje njihov kvalitet zivota.ponasanje sluzbenika koji bi trebalo da pruze podrsku) Mnogi ljudi koji su prinudjeni da zive sa invaliditetom su sistematski iskljuceni iz brojnih zivotnih oblasti.troskove. Niska dostupnost je karakteristicna&za ostale javne sluzbe nro.prilagodjena OSI po fizickim karakteristikama objekta ili duzini radnog vremena.pored lekara opste prakse. .sestara.definise soc. transportne&sluzbe za razonodu.lokaciju – udaljenost institucije. zastite. zastite su daleko > nego za prosecnu populaciju.tako da ljudi sa inv.vanbolnickih usluga ili usluga trajnog smestaja po glavi za ovu populaciju. OSI je znacajno smanjena mogucnost zaposljavanja.EFEKTIVNU DOSTUPNOST koja je narocito znacajna&cesto ogranicena u popuaciji OSI.dok fizijatara.2ge skole.jer brojne barijere ometaju ili potpuno onemogucavaju njihovo koriscenje.vreme cekanja.prisutan je&otpor da se sredina prilagodi potrebama OSI. U mnogim zemljama nedostaju odgovarajuca radna mesta.

deca mogu uspesno skolovati&osposobiti za zivot&rad u drustvu. 114 .dece. Edukacija OSI treba da bude deo nacionalnog planiranja u oblasti obrazovanja.Karakter rada se menja danas zbog ubrzanog razvoja nauke&tehnologije.ukljucujuci& OSI. RAZVOJNI PUT SPECIJALNOG SKOLSTVA U SRBIJI DO II SVETSKOG RATA U 2.te su cesto osudjene na ulogu pasivnog objekta drustvene brige.samostalnost. Sve je kompjuterizovano a obrazovanje je u resursima broj 1.prof.korisni clanovi drustva a samim tim sticu i .segregiranim skolama. dece&omladine.nemaju dovoljno uslova za dalje obrazovanje koje bi ih kasnije ucinilo konkurentima pri zaposljavanju. Do tada je postojalo pojedinacno angazovanje pedagoga koji su se bavili v&o hend.veka manja se stav drustva&drzave u pogledu humanizacije potreba za organizovanim institucionalnim vaspitanjem&obrazovanjem hend.materijalna sigurnost .razvoja probrama.licnu satisfakciju 58.nezavisnost . rehabilitacija . Rezultati njihovog delovanja&truda imali su veliki znacaj za buducnost te dece jer je relativno brzo dokazano da se&hend.nastave&skolske organizacije. Obavezno osmogodisnje skolovanje kod nas obuhvata svu decu od 7-15 godina. Drustveni znacaj skolovanja: .za koje se vrsi prilagodjavanje nastavnih sadrzaja&motora izvodjenja nastave njihovim sposobnostima&mogucnostima. polovini 19.tako da raditi na komplikovanim softverima a biti neobrazovan nije moguce.zaposlenost .samo po sebi znacajno smanjuje sanse OSI za sticanje redovnog srednjeg&visokog obrazovanja. Od najranijeg doba sve OSI se izdvajaju. Obrazovanje OSI u specijalnim.

Skoro istovemeno sa razvojem v&o h. Po zavrsetki I svetskog rata. Zanimljiv je podatak da su u Srbiji 1890.god.nazalost. Nastavni kadar koji se bavio v&o h.dece uglavnom je skolovan u Becu.Pouceni takvim iskustvo javilo se > interesovanje pedagoga za ovakav rad. Pri kraju 19.istorija. JOVAN BOLJARIC je 1894. Srpski ratni invalidi leceni su&skolovani u Grckoj&Francuskoj. Popovic je napustio Beograd&otisao u Sremsku Mitrovicu u kojoj je naredne godine otvorio privatni zavod za gluvonemu decu u kome su se ona skolovala&prof.Engleska.dece raznih vrsta ometenosti. Nesto kasnije nastaju zavodi&skole koje su se bavile v&o h. Nastava je obuhvatala sledece predmete: pismenost.pa su otvarani PRIVATNI ZAVODI&PRIVATNE SKOLE.a oko 40 invalida polagalo je&polozilo ispit iz ucenja fr.racun.godine gluvonemi decaci poxadjali redovne skole zajendno sa decom redovne populacije.Pragu&Berlinu jer su univerziteti u tim gradovima dostizali najvisi nivo tadasnje nauke&prakse u svetu. veka pojavili su se prvi privatni zavodi&privatne skole za h.a nesto kasnije su otvarane SKOLE POD PATRONATOM DRZAVE.ukinuta posle 20 dana postojanja. srpskom jeziku.racunaju&komuniciraj usa cujucom populacijom. Na ostrvu Krf u vojnom logoru invalidkog odreda srpske vojske otvorena je skola za opismenjavanje&skolovanje srpskih ratnih invalida uz pomoc srpske Vlade&tadasnjeg ministra prosvete Kraljevine Srbije Ljude Davidovica. Ovakav ‘intergativni’ vid obrazovanja h..Holandija.narocito na podrucju specijalne pedagogije.skolstva bio je osujecen izbijanjem I svetskog rata.zemljopis&higijena.dee je bio prihvacen kao human&vrlo koristan za h. javljaju se pedagozi entuzijasti u Srbiji koji su pojedinacno ucili > broj gluvonemih da pisu. jezika.decu.nauka xriscanska. Razvoj spec. osposobljavala na maternjem tjs. Iste godine je u Beogradu otvorena skola za gluvonemu decu koju je osnovalo Drustvo ‘Kralj Decanski’ radi svestranog staranja o gluvonemoj deci. Sve ispite polozilo je preko 300 srpskih invalida&rekonvalescenata.dok je 2 godine kasnije za istu populaciju VELJKO RAMADANOVIC otvorio prvi privatni zavod u Pozarevcu. RADIVOJE POPOVIC je vec 1885.decu tek narednog veka u svetu.u skladu sa napretkom nauke&drustva nastaju krupne promene u sprovodjenju sistemskog&organizovanog 115 .dece u E.prvo u Evropi (u kojoj je takvo skolovanje vec bilo tradicionalno: Francuska. u Beogradu otvorio privatnu skolu za v&obucavanje gluvoneme dece&omladine.godine otvorio privatnu skolu za gluvonemu decu koja je.).

elementarno obrazovanje treba da bude obavezno. Na ove promene imalo je uticaj&insistiranje UN da prava na vaspitanje. Uspesan napredak spec.usavrsavanja razmene naucnih.kulturnih&2gih dostignuca medju zemljama.ostvarenje soc.jer strucnjaci nisu bili zadovoljni da 116 . osposobljavanje imaju svi pripadnici mladih generacija. zajednici u svojstvu njenih punopravnih clanova.otvaraju se privatne&drzavne skole.dece&omladine. 59. Sredinom 20-ix godina je osnovan prvi tecaj za ucitelje buduce vaspitace h. sigurnosti svih gradjana u skladu sa ekonomskih mogucnostima datog drustva.odnosa. prirode.strucnih.obrazovanje. skolstva koji je doprinosio usavrsavanju v&o OSI.dece.pretezno prema vrstama hendikepa.materijalnotexnickih.jer su se otvarale skole pod patronatom drzave&radilo se na obrazovnjau strucnog kadra radi vodjenja nastave na osnovu savremenijih dostignuca spec. pedagogije. SPECIJALNO SKOLSTVO POSLE II SVETSKOG RATA Posle II sv. pedagogije&skolovanja zaustvljen je nedacama koje je doneo II svetski rat.rata pocela je naglo da se razvija humanizacija drustva&drustv.ali je nakon njegovog okoncanja ovom xumanom zadatku ponovo obracena izuzetna paznja. Sve ovo je doprinelo nastanku promena drustv. =ost prava svih ljudskih bica na zadovoljavanje osnovnih potreba materijalne&nemater.kao posledica razvijanja pegadogije&spec.skolovanja OSI: mnoge zemlje preuzele su pogodne aktivnosti radi donosenja povoljnijih mera soc. Vidan napredak u medjunarodnim odnosima postignut je propagiranjem prava coveka&gradjanina: ravnopravnost svih ljudi bez obzira na pol.dece&omladine.postizani su znacajni rezultati na podrucjima nauke.nacionalnu&versku opredeljenost. pedagogije&defektologije tog vremena.dolazi do demokratizacije odnosa medju ljudima.texnike&texnologije. osnovno. Dolazi do razvoja spec. odnosa prema OSI u pogledu zadovoljoavanja njihovih zivotnih potreba da normalno zive&rade u drustv.pri cemu nasa zemlja nije zaostajala.rasu. Traga se za novim nacinima o&v h. politike&prosvetnog zakonodavstva radi boljeg organizovanja&napredka institucionalnog obrazovanja h.prof.

potrebama njenih vaspitanika. Neophodne su&pripreme&upoznavanje svih osoba koje ce stalno dolaziti u vezu sa h.se u skolama primenjuje samo skraceni program redovne skole.treba prethodno pribaviti podatke od odgovarajucih specijalista o stanju hendikepa konkretne dece. INTEGRACIJA h.kao&misljenje psihologa o osobinama&sklonostima h.izgradnja sopstvenih formi rada.U ISTOM RAZREDU Svaki od pomenutih nacina skolovanja ima svoje opravdanje u pogledu prihvatanja.dece&omladine. Takodje.a odluku o tome koji ce se od njih primeniti tokom osnovnog obrazovanja deteta treba prepustiti strucnjacima koji ce na osnovu uticajnijih cinjenica.POSEBNA ODELJENJA ZA OSI U REDOVNIM SKOLAMA . Kada je rec o posebnim odeljenjima za h.najprikladniji&najkorisniji.ucenika u odeljenja sa nehendikepiranom vrsnjacima. Spec.ucenike u redovnim skolama&ntegracija h.dece u redovne skole obavlja se na dva nacina: stvaranje posebnih odeljenja za h.NASTAVA U REDOVNOJ SKOLI U KOJOJ JE IZVRSENA INTEGRACIJA OSI SA NEHENDIKEPIRANOM VECINOM.koji bi bili u skladu sa opstom humanizacijom odnosa u drustvu. skoli se postavljaju zadaci pozitivnog stvaralastva. Da bi jedan ili 2gi nacin integracije bio uspesan potrebne su razne PRIPREMA koje znatno povecavaju troskove skolovanja mladih. OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENIH MODELA OBRAZOVANJA Na osnovu literature utvrdjeno je da u savremenom svetu u najvecem broju zemalja postoje TRI MODELA obrazovanja OSI: .deteta& sve ove podatke uzeti u obzir prilikom uklapanja deteta u vrsnjacku grupu.ucenikom.karakteristika&mogucnosti svakog hend. 60.kao&utvrdjivanje kakvu ulogu ima svaki pojedinac koji ucestvuje u procesu njegovog obrazovanja.koje ce odgovarati spec.deteta preporuciti koji nacin skolovanja je za konkretno dete najbolji.SPECIJALNE (POSEBNE) SKOLE (najvise im se zamera segregacija) . Tokom 60-ih godina radi se na osavremenjavanju pedagogije&nacina skolovanja h.ucenike u redovnim skolama (razred koji poxadjaju deca iste vrste ometenosti) strucnjaci ukazuju na 117 .

> su ucila kod kuce. Iskustva su takodje pozitivna.dece da savlada barijere koje se mogu pojaviti tokom poxadjanja nastave. Posle ovakvog nacina skolovanja h.predstavlja > < primetnu smetnju.vrsnjake. Integrisani vid skolovanja podrzava se&zbog toga sto pruza stvarne mogucnosti h. vrsnjacima pokazuju > spremnost&umesnost da ih prihvate u svakodnevnom zivotu&radnoj sredini kao sebi ravnim partnerima. Drugi vid integracije h.ogranicenje ili nesto sto otezava razvoj organizma&kao takav stimulise pojacano. To se dogadjalo spontano.dece u redovne skole podrazumeva ukljucivanje h.odnosno nedostatak. &ovom nacinu integracije treba da prethodi posebna procena defektologa.saradnicima ili bracnim drugovima.dece (po jedno ili >) u redovna odeljenja sa neh.fizickog&muzickog obrazovanja. ucenika. koji su u detinjstvu bili u drustvu sa hend.vrsnjacima. ucenici su vecinom prihvatali svoje h.oni su se trudili da nadoknade svoj nedostatak na taj nacin sto su nastojala da postignu sto bolje rezultate u onim aktivnostima&radu gde su mogli da se iskazu kao =i. Zavisno od vrste hendikepa poxadjaju zajednicku nastavu&casove likovnog.osobe mnogo lakse ostvaruju integraciju u drustvo jer su naviknute na ponasanja&zahteve neh.intenzivno napredovanje.deca prihvataju ovakav nacin skolovanja – stekla su bolje radne navike& > odgovornost prema skolskim obavezama. H.bez laznog milosrdja im pomagali da se snadju u novoj sredini.cak&bolji od svojih neh.pokazala su se 2struko korisnim. Neh. vrsnjacima&da im se dopadnu.zelela su da se prikazu svojim znanjem pred svojim nehend.psihologa&ostalih strucnjaka o sposobnostima&mogucnostima h. U posebnim odeljenjima h.savladjivanja&reporodukovanja gradiva predvidjenog za sve ucenike. 1) kada je rec o h. 2) neh. 118 . Iskustva stecena ovakvim nacinom skolovanja koji je nazvan 'integrisani nacin skolovanja' h.slabost.drugova.postignute povoljne rezultate prilikom integracije ove dece u sredinu nehend.ucenicima.s obzirom na neospornu cinjenicu da defekt.dece.deci da se postepeno navikavaju&prihvate rezim neh.integrisanim u redovne razrede sa nehen.ucenici se nalaze pod stalim nadzorom strucnjaka za v&o&od njih treba da sticu znanja predvidjena programom nastave.podsticali ih da pravilno resavaju postavljene zadatke.&da normalno nastave da zive&rade&kada napuste skolu. vrsnjacima.ukljucujuci&prakticno izvodjenje radnih postupaka. vodila > racuna o svom izgledu&ponasanju.provodili sa njima slobodno vreme izmedju casova u druzenju&igri.

&sirenjem xris. Polazeci od ranoxriscanskog ucenja pravoslavna crkva je ostala dosledna stanovistvu&propovedanju da je milosrdje duznost vernika&trazila je od njih da ispoljavaju milosrdje prema ubogim. priznato od strane drzave u svojstvu zvanicne religije.tjs. Ostarivanje medj.POKOJISHTA. zastite svih sestara&brace po Bogu. U azilima pri crkvama&manastirima bilo je za sve one koji su mogli da se nauce nekom radu organizovano odgovarajuce osposobljavanje.mada su oni koji su mogli da rade ucestvovali&davali veliki doprinos svojim radom.pomenuta sredstva koriscena su u crkvama&manastirima. sklonista. Kada je xr. Xrisc.xriscani su razvijali odnose medjusobne solidarnosti&uzajamnosti kakvi nastaju u drustv.zivot&rad OSI. U njima su 119 .dok su pojedini ucestvovali u odrzavanju reda&cistoce na crkv.a u Srbiji su ih nazivali NEMOCNICE.a nerad&lenjosti osnaceni su kao veliki poroci.Sava videvsi takve ustanove putujuci po Vizantiji. Zbog cestih&nemilosrdnih progona. U Vizantiji su ta prixvatilista dozivljavali kao poklone ('grc.tjs. &pored znatnih sredstava koje su vernici davali Crkva nije bila u stanju da pruzi pomoc.STRANOPRIJEMNICE (prihvatilista tudjinaca).61. OSI su prema preostalim mogucnostima osposobljavane da rade razne poslove&zanate.u okviru kojix su ziveli.lecenje. opstina u koje su vernici unosili pretezni deo ili svu svoju imovinu.bolesnih..u prvo vreme pokrenuto je od strane&u sklopu xrisc. U AZILIMA koji su uz njih osnovali.stiteci se uzajamno. je rad isticalo kao najlepsu vrlinu coveka. Pri manastirima su osnivane 'KSENODOHIJE' . Pojedine OSI koje su umele da lepo pisu&crtaju su se bavile prepisivanjem crkvenih spisa&knjiga.radili&stvarali materijalna dobra koja su zatima zajednicki koristili. RAZVOJNI PUT OSPOSOBLJAVANJA ZA RAD OSI Sa pojavom xrisc. imanju.xranu&odecu svima.iznemoglih&ubogih bio je velik imajuci u vidu posledice ratnih sukoba&epidemija zaraznix bolesti koje su xarale Evropom. grupama ciji je opstanak moguc samo u uslovima cvrste medjusobne poveznosti jedinki.medju kojima su bile&OSI. Broj hend.veroispovesti nastaje znatno povoljnije vreme za opstanak.2gi su skupljali priloge vernika.prilikom priprema sluzbe&tokom bogosluzenja.utociste. Njihovom osnivanju u srednjevekovnoj Srbiji mnogo je doprineo&Sv. Mnogi su se bavili poljoprivrednom proizvodnjom na crkvenim imanjima. &posle podele xriscanstva Crkva je nastalavila sa ovakvim aktivnostima. 'ksena'='poklon').bolesnim&OSI.

pa prof.deci bez rod.da bi kasnije filantropi oformljavali organizacije za zbrinjavanje&osposobljavanje za rad OSI.strucno osposobljeni za obavljanje odreedj. 'uboznice' u kojima su ziveli&radili.pruzali im utociste&zastitu. staranja&invalidima. zavisili su od znanja. kojim drzava sprovodi sis. zanimanja.mogli da se zaposle&prestanu da koriste finansijsku pomoc drzave.sumskih plodova.kao&od motivacije&sposobnosti.ravnopravnost svih ljudi). bili veoma teski. Uspesi obog osposoblj. Sticenici u nemocnicama su bili osposobljeni da se staraju&pruzaju pomoc osobama koje nisu bile sposobne da obavljaju bilokakav rad.. je nastao kao rezultat sprovodjenja mera socijalne zastite u Engl. Uz njih su se nalazile radionice u kojima su svi sposobni za rad bili obavezni da radom zaradjuju sredstva za sopstveno izdrzavanje &podmirenje potreba svoje porodice.sticali znanja. cim se zaposle. rat. Osnivali su manje azile u koje su primali..a ta nastojanja podsticala je&drzava u nameri da ih sto pre izbrise iz liste korisnika soc. Usponu nauke&tehnike u 20om veku se prikljucila &DEFEKTOLOGIJA koja izrasta u autenticnu nauku. obaveznog sluzbenog staranja o siromasnim.rehab.veka.pokusavajuci da ih osposobe za obavljanje pojedinih oblika rada.pomoci.preostalih sposobnosti OSI.=ost.. U ovim radionicama su deca&omladina.+sve ono gorepomenuto). Na porast interesovanja za ove oblasti imali su&Balkanski ratovi.vocarstvu. Osim Crkve.pedagoga za OSI.vrste&stepena ometenosti.angazovanosti.&strucno osposobljavanje dobijaju svoje odgovarajuce mesto.vecih interesovanja lekara.umece&vestinu pojedinix zanata da bi kasnije.god.starim. U periodu humanizma&renesanse dolazi do novog shvatanja sveta&coveka.&soc.pojedini FILANTROPI su pruzali pomoc&starali se o OSI.koje su bile izazvane opstim promenama u drustvu (gradjansko drustvo proklamuje osnovna nacela prava coveka&gradjanina na slobodu.pod nadzorom majstora.zastite gradjana -> 'Sirotinjski zakon' iz 1834.istrajnosti&spretnosti pojedinaca koji su se trudili an neki svoj nacin da osposobe OSI da sto bolje obavlja konkretnu aktivnosti. Drzava je postala glavni nosilac soc.gajenje pcela.veka dolazi do jos vecih promena u odnosu drustva prema OSI. U 2oj polovini 19. Ovaj trend se prosirio&na druge razvijene zemlje u 2goj polovini 19.OSI uceni da rade poslove koji su mogli obavljati (u ratarstvu. Uslovi zivota su u uboz.vinogradarstvu. Korisnici su bili pretezno smesteni u tzv.skupljanju letine..pol.pa su se mladi trudili da sto pre&sto bolje nauce zanat&napuste uboz.iznemoglim. 120 . Prvi&Drugi sv.

limarska.koji je pre rata u Pozarevcu osnovao privatni Zavod za gluvoneme&svoje sticenike vrlo uspesno osposobljavao za svakodnevni zivot.vrsena su preusmeravanja na osposobljavanje za obavljanje 2gih radnih procesa.krojacka&berberska radionica.pri cemu su uzimane u obzir sklonosti&zelje doticnog pacijenta. Sve pomenute radionice su radile po licnoj inicijativi& > privatnim sredstvima. Po uzoru na zbivanja na Krfu otvorene su radionice za prof. STVARANJE PRVIH RADIONICA SA PROFESIONALNO OSPOSOBLJAVANJA OSI KOD NAS Prva reedukacija (rexabilitacija) invalida srpske vojske pocela je da se primenjuje NA KRFU MARTA 1916. pristupilo se prekvalifikaciji invalida za 2ge poslove. Nesto kasnije se otvaraju radionice za izucavanje 2gih zanata. srpskih invalida u Bizerti.lekara&komandanta logora invalidskog odreda na Krfu. U radionici invalidskog odreda su izucvani razni zanati: pletarski. Stolarska radionica je poslovala narocito uspesno – njeni radnici su napravili sav namestaj za skolu.tjs. u Bizeru je stigao VELJKO RAMADANOVIC.tjs. godine.&strucnog osposoblj.stolarski. Njoj se pristupalo tek posle izvrsenog pregleda specijalista&dobijanja njihovog misljenja o preostalim sposobnostima invalida. Ukoliko to nije bilo moguce zbog prirode hendikepa. Prilikom sprovodjenja rehab. u sklopu primene psihoterapije usmerene na podsticanje volje za zivot&rad.defektolog.u kojoj se takodje nalazio invalidski odred srpske vojske.62. izrazena je osnovna teznja da se svakom invalidu pomogne&osposobi ako je moguce da se bavi profesiom kojom se bavio u civilstvu.&strucno osposoblj.a sredinom 1917. 1917. Uporedo sa ovim pristupilo se opismenjavanju invalida&osnivanju stolarske radionice.rehab.ucitelja&bogoslovaca koji su se na Krfu zatekli u vojnom logoru srpskog invalidskog odreda kao invalidi. Reedukacija&osposobljavanje za rad su preduzeti na inicijativu lekara. Akcije su zapoceli lekari predavanjima okupljenim invalidima radi podizanja morala.ranjenici&rekonvalescent (=medicinski oporavljanici).a po uputstvu dr SIME PETROVICA. Ramadanovic se samoinicijativno javio tamosnjem saveznickom komandantu sa molbom da se dozvoli otvaranje skole&radionice u kojima bi se skolovali&reedukovali slepi&gluvi srpski 121 .godine su otvorene&obucarska.

Strucnjaci sirom Srbije&Jugoslavije su.&strucno osposoblj. Tako su 1947.).bile su usmerene na stvaranje&unapredjenje uslova za funkcionisanje na nauci zasnovanom sistemu prof.kao&integraciju OSI u otvoreno drustvo&stvaraju se uslovi za njihovu delimicnu ili potpunu ekonomsku samostalnost.Savez slepih&slabovidih.jer se na taj nacin deluje na ukljucivanje OSI u procese rada&proizvodnje..tako sto ce im ponuditi razne olaksice koje su opisane u Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji koji 122 . Sredinom XX-og veka u Jugoslviji je pocelo osnivanje posebnih radionica za prof.ratnici.nezavisnost&licna satisfakcija.intenzivnije&organizovanije pristupali podizanju ovakvih skola&radionica za prof. osposoblj. Nesto kasnije nastaju&radionice u kojima su osposobljavane MRO. Danasnja istrazivanja pokazuju da je < od 1% OSI zaposleno u tim radionicama zastitnog tipa.&struno osposoblj. organizacije (Savez gluvih&nagluvih.koji je vrlo brzo postigao znacajne rezultate. Drzava treba da stimulise kapitaliste da zaposle OSI.pol. OSPOSOBLJAVANJE&ZAPOSLJAVANJE OSI Defektolozi su tacnim&neospornim argumentima skretali paznju&ukazivali na neophodnost organizovanja posebnih ustanovama namenjenih ratnim invalidima za njihovu rehab.osposoblj.rehab.god.integracija.rehab.a za rukovodioca je postavljen VR. u Beogradu&Novom Sadu osnovane radionice zastitnog tipa za osposobljavanje gluvih&slepih osoba.&str.uz primenu nacela humanizma.po zavrsetku rata. OSI u nasoj zemlji u razdoblju duzem od jednog veka je prolazilo kroz vise faza. Ove radionice obezbedjuju svojoj specificnoj radnoj snazi pruzaju prilagodjene poslove&uslove rada.zastite.solidarnosti&uzajamnosti. 63. Organizovana&institucionalizovana prof. Znacaj zaposljavanja OSI u zastitnim radionicama je: prof.&strucnog osposobljavanja OSI.zaposljavanje.reh.rehab..a podrsku su im pruzali drzavni organi&drustv.&soc. OSI..predlog je odobren&pristupljeno je osnivanju. ZASTITNE RADIONICE&NJIHOV ZNACAJ ZA PROF.. OSI pod patronatom drzave.u kojima je bilo&oscilacija&teskih perioda. Mere soc.

vecinom.suprotno odredbama Ustava RS o zabrani bilo kakve diskriminacije gradjana u prakticnom zivotu su retki slucajevi da se prof.&radno osposobljenih OSI. STATUS&LICNI UGLED OSOBE -> zaposljavanje na odgovarajucem mestu je veoma vazan dogadjaj za prof.niti su im prijateljski naklonjeni. godine.odnosno zanimanja za koje je osposobljena.smatraju da su OSI&posle uspesno obavljene prof.iskustva&kvalifikacije za obavljanje odredjene radne aktivnosti.rexabilitovana&strucno osposoblj. maja 2009.da ce radna grupa u koju ce OSI doci biti ostecena tjs.druzenje&saradnju-sto dovodi do zakljucaka da su ovi&slicni zakljucci posledica NEOBAVESTENOSTI nehen. Uprkos tome.koja zasnivanje radnog odnosa dozivljava kao nagradu za njen veliki trud. Tzv.uspesnoj integraciji u drustvo&kao potvrdu ravnopravnosti u zivotu&radu u zajednici sa nehendik. da ce ostali radnici u toj grupi biti prinudjeni da rade&za hendik.da nisu u stanju da dobro obavljaju posao za koji su osposobljene. osposobljenu OSI.radnik samo smetati ostalim radnicima tokom obavljanja zajednickih radnih zadataka.. (imas ga na 123.124. Na ispoljavanje nepovoljnog&odbijajuceg stava ljudi prema OSI mogu delovati razna njihova obelezja: vrste&stepen ometenosti.strani) 64.rehab. kolega.da su OSI nepodesni za komunikaciju.&125.radne radatke. osoba prihvata&zaposljava bez otpora clanova radne ogranizacije. ZAPOSLJAVANJE OSI U TRZISNOJ PRIVREDI OSI je znacajno smanjena mogucnost zaposljavanja sto dodatno smanjuje njihov kvalitet zivora ne samo jer nemaju osnovne licne izvore materijalnih resursa. vecine o stvarnim sposobnostima&mogucnostima delovanja prof.nego&usled cinjenice da se u savremenim drustvima RAD VISOKO VREDNUJE&DEFINISE SOC.&strucnog osposoblj.umesnosti.rad&napore koje je ulozila tokom sticanja znanja.. ‘normalni ljudi’ u svojim kontaktima sa OSI nisu voljni niti spremni da im pomognu&da ih prihvate. Ona dozivljava zaposlenje kao znacajan korak ka samostalnosti.da OSI trazi privilegovan polozaj u radnoj grupi. clana radne grupe ako zele da postignu normu.spremnosti.godine 123 .rehab.126.da ce h.& dalje pretezno bespomocne osobe.je na snagu stupio 23.da ce OSI nepovoljno uticati na produktivnost rada svojih nehend.

prof.&radnom osposobljavanju.zaposljavanja&rada&postuje radnu&tehnolosku disciplinu. moze da ostvari pravo: 1) na utvrdjivanje statusa&procenu radne sposobnosti.koji je na snagu stupio 23.rehab. 600 000 OSI zivi u Srbiji. rehab.&obuku. 5) na zaposljavanje pod posebnim uslovima. troskova kojima ce biti izlozeni ukoliko zaposle OSI&prilagode radno mesto zaxtevima njene ometenosti. 2) na podsticanje zaposljavanja. 124 .strucno osposoblj. je znacajan za zaposlj. godine. 6) da prihvati mere aktivne politike zaposljavanja. rehab.pol.tjs. 3) da aktivno trazi zaposlenje.nivo opste zaposlenosti itd.u skladu sa profesionalnim sposobnostima.usavrsavanje. 5) da saraduje sa strucnim radnicima u toku prof. 2) da se ukljucuje u obrazovanje.a sa 2ge strane: tip&velicina preduzeca ili ustanove. 7) da prihvati zaposlenje. 4) na zaposljavanje pod opstim uslovima. u skladu sa ovim zakonom.a samo 22 500 ih je prijavljeno Nacionalnoj sluzbi za zaposljavanje. informisanje.zivota. 3) na mere&aktivnosti profes. 4) da prihvati prof. OSI ima obavezu: 1) da se odazove na poziv za procenu radne sposobnosti&utvrdjivanje statusa.. Odbijanje da zasnuju radni odnos sa OSI poslodavci ponekad obrazlazu izdacima koji ce nastati prilikom adaptacije sredstava za rad..radne&socijalne ukljucenosti&afirmaciju =ih mogucnosti na trzistu rada. maja 2009. OSI u trzisnoj privredi. Zakon o prof.skolovanje.obrazovanje&kvalifikacija.radno iskustvo itd.savetovanje&individualni plan zaposljavanja. 6) na mere aktivne politike zaposljavanja. rehab.. Profesionalna rehabilitacija OSI sprovodi se primenom mera&aktivnosti koje obuhvataju: 1) karijerno vodjenje. OSI. 7) na zaposljavanje u posebnim organizovanim oblicima zaposljavanja&radnog angazovanja OSI.

opste&prilagodjene programe za unapredjenje radno-socijalne integracije.strucnu podrsku.rehab. u postupku javne ili druge nabavke. Poslodavac koji ne zaposli placa penale u visini 3strukog iznosa minimalne zarade utvrdjene u skladu sa propisima o radu. 6) edukaciju&trening seminare za poslodavce.izuzev obaveza nastalih u realizaciji ugovora iz oblasti trgovine na veliko – u vrednosti od 20 prosecnih zarada u privredi Republike Srbije oslobadja se obaveze zaposljavanja jedne osobe sa invaliditetom za narednih 12 meseci od dana izvrsenja obaveze. Novoosnovani poslodavac nema obavezu zaposljavanja u trajanju od 24 meseca od dana osnivanja. 3) pojedinacne&grupne. Poslodavac koji. OSI&2ga lica. Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih duzan je da ima u radnom odnosu jednu OSI. u smislu ovog zakona.rehab. 7) predloge&obuku za primenu adekvatnih tehnickih&tehnoloskih resenja u cilju podizanja efikasnosti OSI u ucenju&radu.tehnicku pomoc. rehab. 4) razvoj motivacije.2) radno osposobljavanje.&na svakih narednih zapocetih 50 zaposlenih po jednu OSI.odrzavanje&unapredjivanje radnih&radno-socijalnih vestina&sposobnosti. Poslodavac koji ucestvuje u finansiranju zarada (ucesce ne moze biti manje od 50% prosecne zarade u privredi RS) OSI u preduzecu za prof.koji ukljucuje pomoc u prihvatanju sopstvene invalidnosti sa stanovista mogucnosti ukljucivanja u rad&pojedine mere prof. jeste obaveza svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da ima u radnom odnosu odredjeni broj OSI.pracenje&procenu rezultata prof. izvrsi finansijske obaveze iz ugovora o poslovno-tehnickoj saradnji sa preduzecem za prof. rehab.za svaku OSI koju nije 125 .kao&sluzbe podrske.kao&iz ugovora o kupovini proizvoda ili vrsenju usluga tog preduzeca.&zaposljavanje OSI. 5) individualni savetodavni rad.rehab. . Poslodavac koji ima 50& > zaposlenih duzan je da ima u radnom odnosu najmanje dve osobe sa invaliditetom.prekvalifikaciju&programe za sticanje. Obaveza zaposljavanja.strucna lica za radno osposoblj.&prof.&zaposljavanje OSI ili socijalnom preduzecu&organizaciji oslobadja se obaveze zaposljavanja onog broja OSI cije zarade finansira.dokvalifikaciju..

rehab. 2) radni centri.000 .00 dinara kaznice se za prekrsaj pravno lice.rehab. Posebni oblici zaposljav. 3) ne ispuni obavezu zaposljavanja OSI ili prijavi da je zaposlena osoba koja se ne smatra OSI u skladu sa ovim zakonom.&soc. DRUSTVENO-EKONOMSKA OPRAVDANOSTI PROF. Novcanom kaznom od 200.400.mogu biti organizovani kao: 1) preduzeca za prof.000 dinara kaznice se za prekrsaj odgovorno lice ako ne snosi troskove prof.1.zaposlio. 3) socijalno preduzece&organizacija.jer se na taj nacin deluje na ukljucivanje OSI u procese rada&proizvodnje.. 65.rehab.000. 2) ne omoguci zaposlenoj OSI odsustvo sa rada za vreme trajanja prof.&strucnog osposobljavanja OSI.rehab.Obaveza uplate penala prestaje sa mesecom u kome je poslodavac zaposlio propisan broj OSI.kao&integraciju OSI u otvoreno drustvo&stvaraju se uslovi za njihovu delimicnu ili potpunu ekonomsku samostalnost.&zaposljavanje OSI.000 .OSPOSOBLJ.pol.rehab. Novcanom kaznom od 5. Novcanom kaznom od 10.uz primenu nacela humanizma.000. OSI Mere soc. Sredstva koja se ulazu u skolovanje OSI moraju 126 . ako: 1) ne snosi troskove prof..solidarnosti&uzajamnosti.bile su usmerene na stvaranje&unapredjenje uslova za funkcionisanje na nauci zasnovanom sistemu prof.odnosno radno angazovanje&poboljsanje kvaliteta zivota OSI.zastite.50.000 dinara kaznice se za isti prekrsaj&preduzetnik.000 .&radnog angazovanja OSI koji imaju za cilj zaposljavanje.

trajna&organizovana celina.negovanje.specificna ail&slozena drustv.jedinstvenih&nezamenljivih relacija. 127 .a prestaje smrcu).postuje individualne&razvojne potrebe svih clanova. Pripadnost porodici je data bez izbora (rodjenjem. POLOZAJ&PROBLEMI PORODICA OSI Porodica je osnovna.zadovoljavanje seksualnih. USPESNA PORODICA je ona porodica koja se prilagodjava kroz vreme.vek je kraci za osobe muskog pola.funkcionalnije porodice raspolazu sirim repertoarom resenja& > fleksibilnoscu.da se vrate kroz ukljucivanjem OSI u procese rada&proizvodnje inace je to izgubljena investicija.u kojoj OSI zivi sa roditeljima. 66. Ziv.emocionslnih&2gih potreba.dok se u porodicni identitet ugradjuje&zajednicka porodicna proslost. Postoji znacajna razlika u strukturi porodie izmedju osoba sa urodjenim&ranostecenim invaliditetom&osoba sa kasnije stecenim invalid.ostvaruje svoj smisao u razlicitim konfiguracijama.deci&clanovima sa posebnim potrebama. U najvecem % to su siromasna domacinstva (79% prema prihodima po pojedinom glanu je ‘ispod granice siromastva’). Porodice pruzaju zastitnu ulogu – podaci ukazuju da je duzi zivotni vek posebno ako se zivi sa svojim roditeljima.cak&uslov za zasnivanje porodice. U krugu porodice se razvijaju najvazniji procesi ljuskog zivota: reprodukcija radjanjem potomstva.posebno brinuci o starima.tragajuci za funkcionalalnom formom.koja najcesce predstvalja osnovu.samce&udovce.v&socijalizacija dece. Iskustvo braka&roditeljstva je bitni preduslov za kvalitetniji zivot.porodice&sredine. BRAK u savremenom drustvu postoji kao zakonom utvrdjena zajednica muza&zene.usvojenjem.brakom.visegeneracijska.odrzava porodicno jedinstvo. Porodica kao ‘zivi sistem’.iskustvo sadasnjosti&neizvesnost buducnosti. grupa koja prestavlja najtrajniji oblik zivljenja drustvenih bica.a putevi prilagodjavanja nisu jedinstveni.ekonomsko privredjivanje&odrzavanje materijslnih dobara.podizanje.a njeno trajanje je ostvareno kzor sistem eocionalnih odnosa.mada se u savremenim uslovima ne moze zaobici postojanje vanbracne zajednice kao mogucnosti za zasnivanje&postojanje porodice.na bavi predvidivog ponasanja u skladu sa porodicnim pravilima. Porodicna konfiguracija je cesto slozena. Uspesnost porodice se dalje ogleda kroz uskladjenost pojedinca.

osamostavljivanja. najcesce kao cvrsto do rigidno umrezeni sistemi.pojacavajuci tako unutarporodicnu tenziju&stres.koje sa jedne strane pruza sigurnost&osecanje pripadnosti.ukoliko bi im to bilo dozvoljeno). Porodice sa OSI funkc.zadrzavajuci poznate obrasce ponasanja.ali na ushtrb prosirenja repertoara novih resenja&sadrzaja&zaustavlja porodicni razvoj.ALI jednako ima&onih koji bi mogli biti samostalniji ili bi mogli da urade > . Rigidnost porodicnog sistema odrzava porodicni ‘status quo’.ocuvanje porodicne celine&njeno prilagodjavanje u skladu sa unutarporodicnim razvojnim&idiosinkraticnim individualnim potrebama&ocekivanim. Podaci ukazuju da porodica za ispitanike predstavlja izvor ne samo prakticne podrske vec&najintenzivnije socijalnoafektivno uporiste.a fleksibilnost menjanje. Emocionalna povezanost unutar porodice obezbedjuje uslove za iskustvo pripadanja&licne slobode.uloge&liderstvo u sistemu.gde je stepen 128 . 32% ispitanika izjavljuje da im je u svakodnevnom funkcionisanju&objektivno poptrecna neposredna pomoc u realizaciji svakodnevnih aktivnosti (sudeci prema podacima.tesko menjajuci&usvajajuci nova pravila.ima&porodica&OSI koji ne mogu drugacije.ali&vanrednim zaxtevima koji poticu iz spoljasnje sredine.da menja eksplicitna&implicitna pravila ponasanja.’umrezenosti. Dobijeni podaci upucuju na znacajno izrazenu rigidnost u porodicnom funkcionisanju..do veoma izrazene kohezivnosti-emocionalno zapletenih odnosa.sticanja samopouzdanja&samopostovanja.preko povezanosti. Postoje cvrsto definisane granice medju podsistemima unutar porodicnog sistema.ostvaruje se osciliranjem u dijapazonu od strukturisanog do fleksibilnog.obezbedjuje kontinuitet. PORODICNA ADAPTIBILNOST = sposobnost porodice da se prilagodjava.a ekstremni domeni rigidnog&haoticnog prilagodjavanja porodice predstavljaju oblike difunkcionalnosti.otezavajuci procese individualne diferencijacije. PORODICNA KOHEZIVNOST = emocionalna povezanost izmedju clanova porodice&krece se od emocionalne razdvojenosti. Funkcionalna adaptacija.sto obezbedjuje stabilnosti.sadrzana u konotaciji porodicne normalnosti.ali sa 2ge strane obeshrabruje izlazak iz porodicnog sistema.porodica se prilagodjava zaxtevima za promenom veoma sporo.povecavajuci tako unutrasnji porodicni stres&rizik od uspostavljanja razlicitih formi disfunkcionalnosti.PORODICNA KOHEZIVNOST&ADAPTIBILNOST su dimenzije porodicnog funkcionisanja koje obezbedjuju kontinuitet&menjanje.

ugrozavajuci dozivljaj licne slobode.sabotirajuci samopouzdanje.ali obeshrabruju osamostaljivanje pojedinih clanova. Nije li ovakvo stvorena porodica ‘tvrdjava’ istovremeno&’zatvor zastite’ koji ‘stiti’ od ucesca u procesu donosenja odluka. naizgled paradoksalnog zastoja u razvoju.uz sirenje ili suzavanje porod. Druga odlika ovih porodica je fenomem medjusobnog prezasticavanja.intenzivniji nego sto je to sklonost ka rigidnom nacinu prilagodjavanja.to teze menja svoju strukturu&najcesce pod stresom eskalira ka > stepenu disfunkcionalnosti.socijalno povlacenje.ali istovremeno KRUTE&TESKO PROMENLJIVE.prakticnom&socijalnom nivou.na emocionalnom. Koliko su granice unutar porodicnog sistema porozne (‘svi sve znaju jedni o 2gima’) toliko je granica prema spolj.samopostovanja.stiti od ucesca u drustvu&sustinski ne doprinosti razvijanju zdravog selfkoncepta. Smena porodicnih ciklusa uvek pretpostavlja revizuju porodicnih uloga&odnosa.period puberteta&adolescencije.pa se razmimoilazenja zaobilaze porastom unutrasnje tenzije.prepoznavanja&ispunjavanja svoje 129 . odnose te tako prerastaju u konflikte.izostajanje elasticnosti u odnosu na porodicne uloge. suprasistemu cvrsta. Komunikacije unutar ovako organizovanih porodica najcesce su podrazumevajuce.stupanja u odnose sa osobama van porodice.koja se odrazava kroz psihosomatske smetnje.ometa prepoznavanje&ispunjavanje pojedinacnih emocionalnih&socijalnih potreba clanova.umrezavanja.nesporazumi se dozivljavaju kao ugrozavajuci za duboko umrezene medj. Sto je porodicni sistem rigidniji&umrezeniji.pojacane kohezivnosti. One obezbedjuju visok nivo sigunosti.odvajanje&odlazak iz porodicnog doma)&procesom&sadrzajem konotiraju svojevrstan porodicni gubitak. mreze sto dodatno opterecuje porodicni sistem.gotovo razvojno zaustavljene.koje istovremeno stiti ali&ogranicava licnu autonomiju&podriva samopouzdanje.tjs. Vestine uspesnog razresavanja konfliktnih situacija u ovim porodicama nisu razvijene.intenzivno osecanje pripadnosti. POSEBNO RIZICAN PERIOD za ove porodice je period tranzicije iz jednog zivotnog ciklusa porodice u 2gi. Prelasci iz jedne faze porodicnog zivljenja u narednu (polazak deteta u skolu. Porodice sa OSI su *VISOKO KOHEZIVNE.potistenost.nemenjanje.diktiranja generalnog porodicnog stava u odnosu na porodicni svet.tendencija ka fiksnoj hijerarhijskoj raspodeliu moci u odnosu na procese donosenja odluka. Stabilnost u odnosu na porodicna pravila.NISKO ADAPTIBILNE*.emocionalne povezanosti&lojalnosti.sa zaxtevom za usvajanje novih uloga&novih obrazaca ponasanja.

Zakljucak: oslanjanje iskljucivo na porodicu se pokazalo neprimerenim&najcesce nezeljene pojave su sindrom iscrpljenosti&sagorevanja.sticanja sposobnosti odupitanja&zahtevanja da se bude saslusan&uvazen.promena porodicnih uloga. Suprgu je u stanju da bez povoda ili zbog bezazlene sitnice ostro napada svoju hendik.cesto je odsutan od kuce.koja mora da se snalazi kako ume u vrlo teskim 130 . Po pravilu zena ima znatno bolji ekonomski status nego nehend. su tolerantnije prema clanovima porodice. ‘Mesovite’ porodice (u kojima je majka hend.pa je sva nriga o deci&domacinstvu prepustena supruzi. dete. Ovakve porodice zive cesce u ruralnim nego u urbanim sredinama. U takvim porodicama cesto nastaju sukobi medju supruznicima&poremecaju porodicnih odnosa. suprug. Zene sa inval.u odnosu na kog se nalaze u podredjenom polozaju. Najbolji rezultati se postizu kombinovanjem pruzanja nege&podrske od strane clanova porodice ali&rodjaka&2gih koji ne pripadaju porodicnom sistemu. supruzi grubo&duboko razaraju porodicne odnose prouzrokujuci sve > medjusobnu netreljivost.napija se&zivi svoj zivot izvan porodice.cesto&kasnije&prepustaju ih ocu iz bojazni da ce dete biti dovedeno u nepovoljan polozaj medju vrsnjacima.majka nije). njenog deteta. odnosa&prilikom radnih aktivnosti.kako u vaspitanje dece. 67.redje izazivaju sukobe u porodicnim osnosima&najcesce (shodno preostalim sposobnostima) posle rehabilitacije postizu zadovoljavajuce rezultate tokom medj. POLOZAJ ZENE U PORODICI SA OSI Za zenu su posledice invaliditeta posebno teske jer ona tada zivi sa 2strukom stigmatizacijom:&kao zena&kao OSI. Ukoliko se rodi hend.ekonomski pritisak na porodicu. Pri tome porodica najcesce ostaje strukturalno ocuvana ali stalne svadje&prebacivanja hendik. suprugu.tako&u ispunjavanju zelja svom suprugu. Izbegavaju kontakte sa vrsnjacima svog deteta u vreme njihovog predskolskog uzrasta.privatnosti. a otac nije) se javljaju redje u poredjenju sa suprotnom kombinacijom (otac HO. majke su vrlo odane porodici&ulazu mnogo truda.najcesce se majci pripusuje krivica sto je uzrok > da majka prihvata pomoc sturcnjaka prilikom preduzimanja postupaka rehab. Hendi.lakse prihvataju&strpljivije podnose hendikep&rehabilitaciju.

pogotovu kad deca odrastu. Ona se u toj situaciji oseca izgubljeno. supruge su u ‘mesovitom’ braku pretezno mladje od svojih h. suprugu.zene pristaju na primenu vestackog oplodjavanja&one su posle porodjaja veoma nezne majke.do granica svojix maximalnih sposobnosti.vremenom se vezavsi za njega.spremna na velike zrtve samo da se porodica sacuva.supruga. Ukoliko odrasla deca pocnu da se ponasaju kao njihov otac (ne slusajuci majku&prebacujuci joj hendikep) nastaju porodicne svadje koje pocinju razarajuce da deluju sve do raspada takve porodice.prihickim&materijalnim uslovima.stekla odgovarajuce iskustvo u radu sa njima&naviknuta na HO lakse se opredeljuje&pristaje da se uda za h.koje se trude. Nije redak slucaj ni da zena bracnom vezom resava svoje probleme opstanka&boljeg zivota.kao&2ge povoljne uslove da neguju. zena bila placena da se stara o h. U stranoj literaturi se napominje da pojedine h. Nije redak slucaj ni da je nehend. U porodicama u kojima je muskarac HO a zena nije rodjenje deteta se iscekuje sa strepnjom&radoscu&ako novi clan porodice neposredno posle rodjenja pokazuje neke neobicnosti roditelji se obracaju za pomoc strucnjacima u cilju blagovremene reakcije. U ovim porodicama majka se najvise stara o deci&pojavljuje kao roditelj u kotaktima sa spoljnim svetom&pruza ogromnu paznju svom suprugu. osobama. Desava se da se pojedine zene svesno odlucuju da zive u nepotpunoj porodici.s obzirom da joj je oduzimanjem poroda otet smisao zivota&najveca radost koju je u zivotu imala.nego u ruralnim sredinama.sto se prenosi&na ostale clanove porodice.imaju svoj zanimanje.supruga. Nehendik. To su zene koje znaju uzrok&posledice svog hendikepa.supruga.iamjuci u vidu hendikep majke. Sam nagovestaj da suprug zeli razvod braka tesko pogadja hend.vaspitavaju&skoluju svoje dete.. Bracni zivot postaje sve slozeniji&tezi. 131 .pocev od resenja stambenog pitanja do nasledjivanja nepokretne i/ili popkretne imovine svog h.koja je. Uglavnom su to zene unesrecene hendikepom koje nisu nasle odgovarajuceg partnera sa kojim bi zasnovale potpunu porodicu.da do toga ne dodje.da obezbede najpovoljnije uslove za zivot&rad svog deteta.muskarcu. U ovakvim porodicama cesci su razvodi brakova nego u onima u kojima je pater familias hendik.&to cesce u urbanim. Njen strax od razvoda je > ukoliko postoji mogucnost da u sudskom postupku razvoda braka sud dodeli decu ocu na staranje. Najcesce poticu iz siromasnix porodica koje pripadaju nizem socioekonomskom statusu u odnosu na supruga.materijalno potpuno obezbedjene. Buduca mlada je ranije po svojoj profesiji dolazila u kontakt sa hend.

grupa koja obavlja niz fja o 2) kao pravni entitet.moralne.pri cemu ona predstavlja grupu osoba spojenih brakom&srodstvom tih osoba.izmedju kojih postoje odredjena prava&duznosti koje su sankcionisane pravnim normama&nasledjenim obicajima Porodica je u sadrzinskom.osoba treba imati u vidu razne ‘kombinacije’ partnera koje nastaju prilikom sklapanja braka. KARAKTERISTIKE PORODICNIX ODNOSA U ZAVISNOSTI OD VRSTE&STEPENA INVALIDNOSTI CLANOVA PORODICE Porodica se moze posmatrati dvojako: 1) kao drustv.estetske) potrebe&obezbedjuju reprodukciju drustva radjanjem potomstva (bioloske osnove porodice) b) zasniva sistem srodnickih odnosa koji predstavljaju osnov za polne tabue&podele unutar porodice (bio-socijalne osnove porodice) c) obezbedjuje&razvija soc.pa partneri u porodicama mogu biti: 132 .68.&individualne (moralne&psihicke) osobine licnosti (socijalne osnove porodice) d) obezbedjuje odredjene ekonomske (proizvodno-potrosacke ili samo potrosacke) delatnosti u okviru porodice (ekonomska osnova porodice) Prilikom socioloskog proucavanja porodice h.strukturnom&formalnom pogledu istorijski promenljiva drustv. grupa ljudi cije su univerzalna obelezja: a) pociva na heteroseksualnim vezama pomocu kojix muskarac&zena zadovoljavaju prirodne&2ge (duhovne.

osposobljavanja.oni veruju da je njegovo rodjenje dovoljan&pouzdan dokaz da oni nisu nista < vredni od ostalih ljudi. partnera u bracnoj zajednici je pojava da suprug ima hend. Nastaju&tokom zajednickog skolovanja. zasnivaju na poznanstvu&ljubavi iz mladjih dana.Porodica u kojima su patneri iste kategorije ometenosti.U slucajevima kada porodicu zasnivaju partneri razl.. suprugom nego ostali kandidati koji 133 . radno mesto koje su u stanju&da zadrze.&nehend. Partneri najcesce imaju samo 1 dete. Najcesca kombinacija hend.zavrsili skolovanje.Prilikom izbora partnera OSI zele da pronadju partnera koji nije h.sto je posledica iskustva koje su supruznici stekli nedacama koje su nastale zbog hendikepa&roditeljstva&nepovoljno se odrazile na negovanje&podizanje deteta..istovremene rehabilitacije ili tokom prof.a da supruga nije h. Ukoliko je prvo dete zdravo..&ako to uspeju taj dogadjaj dozivljavaju kao svoj najveci postignut uspeh u zivotu. vrste ometenosti.kao&posredstvo msrodnika..SAMO 1 MEDJU BRACNIM PARTNERIMA JE HO U obe ove kombinacije STEPEN OMETENOSTI igra znacajnu ulogu. . Odstupanje od pojave da postoji 1 dete u ovakvim porodicama je u slucaju ako su roditelji MRO&u takvim porodicama obicno ima > dece.koji imaju stabilan polozaj u drustvu.muskarci imaju mnogo > sanse nego h.kvalifikovali se za odg.OBOJE HENDIKEPIRANI SA ISTOM VRSTOM OMETENOSTI (razlicitih ili istih intenziteta) .kako bi im zivot bio lepsi&laksi. H.poznanstvo&simpatije nastaju tokom rada u istom preduzecu ili kao posledica prethodno pomenutih posredovanja.supruznika koje zive zajedno sa roditeljima jednog od partnera. Partneri biraju bracnog druga sa namerom da se u buducem zajednickom zivotu dopunjuju&uzajamno pomazu. U takvim slucajevim najcesce nastaju trogeneracijske porodice.kao&da bi se lake druzili sa redovnom populacijom. .osoba.osobe.mogu lake sklopiti brak sa neh.kao&iz straxa da se ometenost ne pojavi u narednom potomku.prijatelja&sl.sto je izazvalo donosenje odluke roditelja da se zadrze na porodici sa 1 detetom.poseduju znatniju pokretnu&nepokretnu imovinu. rehab. Muskarci koji su uspesno obavili odg. porodice h. Poznanstva nastaju u organizacijama u kojima rada ili u kojima se OSI okupljaju h.zene da pronadju nehend.brak&porodica se ugl. bracnog druga. Kada su oba partnera OSI brak je najcesci temelj na kom oni grade&zasnivaju porodicu.tj. .reseno stambeno pitanje.

po nasem pravu brak je priznata&uredjena zajednica zivota 1 muskarca&1 zene. Ekonomska fja braka&porodice moze ali&ne mora da se poklapa.za koga se (ukoliko se&brinula o njemu) u medjuvremenu vezala.neformalni.zene javlja se sticajem okolnosti da je buduca mlada ranije dolazila u kontakt sa h.estetske&dr.raskidiva samo u svucajevima predvidjenim zakonom.]] Porodice OSI uglavnom imaju odlike savrsene porodice&sadrze kombinaciju obelezja&patrijarhalnog&demokratskog tipa oblika porodice.gradjanski. Brak je u formalnom smislu dvovalentna drustv.[[ brak je zakonom utvrdjena zajednica muskarca&zene.emocije&dr. Razvodi partnera u kojima je suprug h. Braku u odnosu na porodicu nedostaje bioloska reprodukcija. KARAKTERISTIKE BRAKA&PORODICE OSI U URBANOJ&RURALNOJ SREDINI BRAK – dvopolna prirodna.musk&ne.zakljucena u svecanoj formi.osobama po svojoj profesiji.poligamski. Nehe. U ruralnim sredinama uobicajeno da porodica zivi sa roditeljima jednog od supruznika.crkveni. grupa sastavljena od 2 jedinke koje su razlicite po polu&u odnosu na porodicu.osoba.socijalne. Razvodom braka odnosi izmedju bracnih partnera prestaju.polna&drustvena koja (zavisno od istorijskih&drustv.muskarcem. U tom 134 . Izmedju braka&porodice postoje razlike u formalnom&sadrzinskom smislu.jer je on uza grupa u kojoj supruznici zadovoljavaju polni nagon.fakticki.za razliku od porodicnih odnosa koji&dalje pstoje bez obzira na cinjenicu da su se bracni partneri razveli jer se srodnicki odnosi sa njihovom decom nastavljaju.kao&razlicit e sadrzaje&zadatke: ekonomske. Najcesce poticu iz siromasnih porodica&pripadaju nizem socioekonomskom statusu.pravne. Cest slucaj u mesovitim brakovima izmedju h. uslova) moze imati razlicite oblike: monogamski. Te porodice nastaju u vecini slucajeva sklapanjem braka.najcesce u tradicionalnoj trogeneracijskoj porodici.pa je vec stekla iskustva u radu sa h. supruge su u ovim brakovima pretezno mlade.prakticke. 69.nemaju pomenute.a redje se zasnivaju na navbracnim vezama supruznika.osobama&mnogo lake se opredeljuje za brak sa h.moralne.kao&druge privilegije.supruga.cak 20& > godina od svojih h.po njihovom slobodnom pristanku. su mnogo redji nego oni u kojima je supruga h.duhovne.

koja je. Pri tome porodica najcesce ostaje strukturalno ocuvana ali stalne svadje&prebacivanja hendik. U BRAKU Hendi.napija se&zivi svoj zivot izvan porodice.koja mora da se snalazi kako ume u vrlo teskim prihickim&materijalnim uslovima.visu kvalifikaciju.pa je sva briga o deci&domacinstvu prepustena supruzi.. Zene u takvim porodicama pretezno nisu zaposlene&bave se odgajanjem dece&vodjenjem domacinstva. Izbegavaju kontakte sa vrsnjacima svog deteta u vreme njihovog predskolskog uzrasta.&to cesce u urbanim.nego u ruralnim sredinama. U takvim porodicama cesto nastaju sukobi medju supruznicima&poremecaju porodicnih odnosa. 70.kako u vaspitanje dece.u kojima ima > dece.muskarac ima dominantan polozaj ako ima bolji ekonomski status. Njen strax od razvoda je > ukoliko postoji mogucnost da u 135 . Ukoliko odrasla deca pocnu da se ponasaju kao njihov otac (ne slusajuci majku&prebacujuci joj hendikep) nastaju porodicne svadje koje pocinju razarajuce da deluju sve do raspada takve porodice.bolji polozaj u drustvu ili radnoj organizaciji.poredivsi sa brojem dece u urbanism sredinama. majke su vrlo odane porodici&ulazu mnogo truda.sa izuzetnom u slucaju porodica u kojima su roditelji MRO.da do toga ne dodje. Bracni zivot postaje sve slozeniji&tezi.slucaju h. javljaju se redje od prethodne kombinacije&zive pretezno u ruralnim sredinama.dete).cesto&kasnije&prepustaju ih ocu iz bojazni da ce dete biti dovedeno u nepovoljan polozaj medju vrsnjacima. U urbanim sredinama porodice h.osoba pretezno imaju tri clana (otac.sto se prenosi&na ostale clanove porodice.pogotovu kad deca odrastu. PROBLEMI&POLOZAJ ZENE SA INV. suprugu. Sam nagovestaj da suprug zeli razvod braka tesko pogadja hend.u odnosu na kog se nalaze u podredjenom polozaju.ima >.narocito ako poseduje pokretna ili nepokretna dobra koja ga ekonomski obezbedjuju. supruzi grubo&duboko razaraju porodicne odnose prouzrokujuci sve > medjusobnu netreljivost.spremna na velike zrtve samo da se porodica sacuva. U ovakvim porodicama cesci su razvodi brakova nego u onima u kojima je pater familias hendik. Porodice u kojima je majka h. Slicno je kada muskarac ima bolje obrazovanje.majka.tako&u ispunjavanju zelja svom suprugu.koji.cesto je odsutan od kuce. suprugu. Suprgu je u stanju da bez povoda ili zbog bezazlene sitnice ostro napada svoju hendik.

supruga.sudskom postupku razvoda braka sud dodeli decu ocu na staranje. Brakovi zene sa ivaliditetom&ne.s obzirom da joj je oduzimanjem poroda otet smisao zivota&najveca radost koju je u zivotu imala.vaspitavaju&skoluju svoje dete. Ona se u toj situaciji oseca izbugljeno. zenom nego ostali kandidati koji nemaju ovakve privilegije.supruga.boljeg polozaja u drustvu&radnoj organizaciji. radno mesto koje su u stanju da zadrze.supruga.da obezbede najpovoljnije uslove za zivot&rad svog deteta 71.pogotovu ukoliko h.muskarac ima dominantan polozaj zbog boljeg ekonomskog statusa.imaju svoj zanimanje.zavrsili skolovanje. Desava se da se pojedine zene svesno odlucuju da zive u nepotpunoj porodici. Nije redak slucaj da zena bracnom vezom resava svoje probleme opstanka&boljeg zivota..kao&2ge povoljne uslove da neguju. Nehendik. rehab.iamjuci u vidu hendikep majke. Najcesce poticu iz siromasnix porodica koje pripadaju nizem socioekonomskom statusu u odnosu na supruga. To su zene koje znaju uzrok&posledice svog hendikepa.imaju stabilna polozaj u drustvu. Muskarci koji su uspesno obavili odg. U stranoj literaturi se napominje da pojedine h. osobama.posedovanja nepokretnih ili 2gih dobara koja ga ekonomski obezbedjuju ili zbog viseg obrazovanja. supruge su u ‘mesovitom’ braku pretezno mladje od svojih h.pocev od resenja stambenog pitanja do nasledjivanja nepokretne i/ili popkretne imovine svog h.koje se trude.poseduju znatnu imovinu mogu lakse sklopiti brak sa neh.do granica svojix maximalnih sposobnosti.kvalifikovali se za odg. Buduca mlada je ranije po svojoj profesiji dolazila u kontakt sa hend.zene pristaju na primenu vestackog oplodjavanja&one su posle porodjaja veoma nezne majke.reseno stambeno pitanje. 136 .vise kvalifikacije. ULOGA EKONOMSKOG FAKTORA U IZBORU OSI ZA BRAK Uloga ekonomskog faktora u izboru OSI je itekako prisutna. Uglavnom su to zene unesrecene hendikepom koje nisu nasle odgovarajuceg partnera sa kojim bi zasnovale potpunu porodicu.supruga su cesci u ruralnim sredinama.stekla odgovarajuce iskustvo u radu sa njima&naviknuta na HO lakse se opredeljuje&pristaje da se uda za h.materijalno potpuno obezbedjene.

ali cesce u ruralnim nego u urbanism sredinama.telesna inval. 73. ispasta porodicni grex. od uticaja su.radno mesto. 137 . skole&da se bave specijalnim zanimanjima. [PREDRASUDA je vrsta stava koji se ne zasniva ni na validnom iskustvu ni na racionalnim argumentima.izmedjuostalog&predrasude. genetski je kaznjena. negativne utiske o OSI&njihovim sposobnostima. Ove porodice zive u 3gener. ima zabranu na srecu. opravdano&neminovno zrtvuje interese ostalih clanova porodice.koje se javljaju kao ostecenje sluha.Slicno se dogadja&suprotno (zena OSI.usmeravanja&regulisanja delatnosti usmerene ka odredjenom cilju. Najcesce predrasude koje se javljaju u nasoj sredini a koje se vezuju za porodicu u kojoj zivi OSI su: manje vredna porodica. 72. xipersenzibilna je&zavidi drugima. porodici sa roditeljima zene koja poseduje raznu pokretnu&nepokr. deca&mladi treba da poxadjaju spec. moze biti pozitivna ili negativna ] Postojenja razlika medju ljudima. itd. PREDRASUDE PREMA PORODICI CIJI JE CLAN OSI Kao ogranicenje integraciji OSI u drustvo&uspostavljanju dobre komunikacije sa neh. Zbog predrasuda nehend.muskarac ne).afektivno je opterecen&veoma optoran na promenu.vida. stvaraju pripadnicima tzv. FAKTORI OD ZNACAJA ZA MOTIVACIJU ZA RAD OSI MOTIVACIJA = slozen psihicki process pokretanja. ‘normane populacije.ima bolji platu. nema mogucnosti da zivi kao ostale porodice u drustvu. imovinu. se ponekad ponasaju kao da je samo po sebi razumljivo da postoji nesklad izmedju hendikepa&pozitivnih kvaliteta&osobina OSI. duguje zaxvalnosti ako je clan OSI zaposlen ili ima svoju porodicu.

autonomija. FAKTORI koji uticu na motivaciju: . OSI takodje uticu na donosenje odluke da li ce prof.nego osobe sa tezim stepenom ometenosti.opremljenost radnog mesta za obavljanje odr.zenama.&strucno osposobljenih osoba.stavovi.tesko nalaze posao.samim tim zaposleni muskarac ce na random mestu biti > motivisan da radi.rehab. Ovaj motiv postoji&kod OSI.karakteristike posla (razlicite vesine.osoba dobiti odgovarajuce zaposlenje. Ta pojava se tumaci tradicionalnim povlascenim polozejem muskarca u porodici u nasem drustvu.slicnosti&znacenje zadataka.koje rukovodioci preduzeca izbegavaju da zaposle.pojedinac > uocljiv u 138 .osobe takodje spadaju u cinioce koji uticu na zaposljavanje – zaposlenje lakse dobijaju osobe koje imaju odg. socio-kulturni nivo sredine utice na mogucnost da OSI dobije resenje o zaposlenju.karakteristike radnog mesta Osobe sa laksim oblicima ometenosti pre dobijaju zaposlenje. Dosad su se muskarci bolje snalazili&lake su dobijali zaposlenje u poredjenju sa h.&strucnom ospos. Poslodavci takodje radije zaposljavaju mlade h.osobe moze uticati na zaposljavanje.da se istakne u odnosu na 2ge ljude. Opsta populacija im jasno stavlja do znanja da su drugaciji.manje ce izostajati sa posla.rehab.dok se zena mora brinuti o deci&domacinstvu. manifestuje se u potrebi pojedinca da postigne znacajan uspeh u nekoj aktivnosti.prakticnu&materijalnu podrsku a u krajnjem slucaju se povlace u sebe. Socijalna sredina.osposobljena h.individualne karakteristike (potrebe. Obrazovanje&kvalifikovanost h.interesi) .kao&radon iskustvo. Pol h. koje su prosli.jer se desava da priroda radnog zadatka omogucava da radnici iste struke&istih kvalifikacija rade zajedno u radnim grupama.uprkos prof.MOTIV ZA POSTIGNUCEM = jedan od vaznix&veoma proucavanih socijalnih motiva. U > industrjskim preduzecima se lakse odlucuju da zaposle grupu prof.jer je uoceno da hen.lakes ce se uklopiti u proces rada). Nacin organizovanja proizvodnje&konkretnog radnog postupka.nalaze se na donjem delu lestvice ekonomskog&socijalnog statusa.osobe. Sve ovo demoralise OSI.povratna veza) . obrazovanje&kvalifikaciju.tjs.povlace se u svoje porodice koje im pruzaju emocionalnu. kao pater familias je u obavezi da brani&ekonomski obezbedjuje clanove porodice.mada je manje izrazen jer im je onemoguceno da napreduju u poslu. postupaka od str.kao&u 2gim zemljama (muskarac je taj koji treba da se stara o porodici.

na osnovu stereotipa ukorenjenih za pojedine vrste inval. Pozvezivanju populacije OSi u drustvenu grupu doprinela je&vecina neh.. vecina podstice OSI da private sopstvenu stigmu&da sami poveruju da su drugaciji od redovne populacije. Cinjenica da je neka osoba slepa.koja postavljaju nize zahteve pred svoje clanove.gluva. Njih u grupu povezuju zajednicka obelezja koja su nastala na razne nacine&raznovrsno se ispoljavaju.sto u vecini slucajeva 139 . vecina opravdava time sto smatra da je ona korisna za OSI (da je njihovo zbijanje u posebnu drustv. razloga&pobuda povezuju&zajednicki deluju radi zadovoljavanja svojih opstih&specificnih pobuda&zastite svojih interesa u drustvu. Iz tih razloga ‘normalna’ vecina cesto koristi SEGREGACIJU&STIGMATIZACIJU u odnosima prema OSI kao sredstvo&nacin stvaranja odstojanja drustva od svojih OSI clanova. KARAKTERISTIKE OSI KAO DRUSTVENE GRUPE OSI cine grupu ljudi koja se iz razl.visokoindustrijalizovanim drustvima.dinamicnim.vecina stiti od kontakta sa OSI. Iz tih razloga neh. Segregaciju koju namece neh. ‘normalne’ vecine. grupu korisno jer se tako OSI sami grupisu&time stvaraju prilike&pogodnosti da budu prihvaceni&vrednovani na ravnopravnoj osnovi).nego u < razvijenim agrikulturnim drustvima.dobri&odani prijatelji.telesno invalidna&sl. ljudi kao ‘drugacije’ od karakt. OSI su najcesce ocenjivane od strane neh. Kao posledica ovakvog stava medju normalnim ljudima nastaje praksa da oni ocenjuju&vrednuju OSI bez obzira na vrstu&stepen njihove ometenosti&na rezultate koje postizu u zivotu&radu. Ovo je 1 od nacina kojim se neh. Ne vodeci racuna koliko su OSI zaista dobri radnici.kolege&ljudi-stigma ih prati do kraja zivota.pri cemu ‘normalne osobe’ cesto smatraju da su OSI inferiorne u mnogim oblastima rada&zivota. ce uciniti da hendikep postane njen predznak koji ostaje tokom rada&zivota sa hene. Ta obelezja manifestuju se u svojstvu hendikepa koji diskriminacjski deluje na OSI&osujecuje samopotvrdjivanje&razvoj OSI&cini je zavisnom u ekonomskom&drustvenom smislu. koja vrednuje karakteristike hendikep. 74. Ovakav stav&odnosi se javljaju kao posledica prikrivenih ili javno izrazenih zelja ‘normanih’ da se OSI sto > izoluju kako bi izbegli&najmanju mogucnost susreta sa njima.

Podeli OSI na podgrupe doprinose&razl.lepote&2gih osobina koje se u zivotu&radu cene&predstavljaju prednost u sociokulturnim&2gim medjuljudskim 140 .njih u grupu povezuju upravo obelezja hen.dovodi OSI u polozaj da su izlozene DISKRIMINACIJI u odnosu na svet redovne populacije. Oni nacelno&jesu drugaciji od vecine. samo na osnovu postojeceg hendikepa. Na taj nacin neh.predstavlja vrlo negativan&segregirajuci postupak&predznak. Kulturno-umetnicko drustvo slepih osoba itd.sem istovetnog ili slicnog hend.sklonosti.kamuflira.koliko je OSI spremna&vesta da svoju ometenost prikrije.hijerarhijska imobilnost u drustv. vecine u drustvu. S 2ge strane OSI. sto neminovno dovodi do podele OSI na PODGRUPE. Teza ogranicenja izazvana vrstom&stepoenom invalid.stepena.kao uzrocnog cinioca na ispoljavanje razlih oblika&nacina netrpeljivosti ili omalovazavanja OSI od strane neh. organizacije koje su osnovane u nameri da okupljaju OSI po vrsti hendikepa.sto mora delovati negativno na oblikovanje&ispoljavanje medjuljuskih odnosa. Stigma prati OSI bez obzira kakve rezultate oni postizu u svojoj profesiji. vecine. navode OSI da private sustinu misljenja znatne vecine ‘normalnih’ kao&da su zbog hendikepa drugaciji ljudi od vecne.sto je uocljivo vec po njihovim nazivima: Savez gluvih&nagluvih osoba.koliko je hen.socijalna izolovanost&imobilnost.povezuju&2ga zajednicka obelezja: oskudno opste obrazovanje.deluju&vaspitanje.to su cinenice koje se ne mogu objektivno poreci.nedovoljna strucna osposobljenost.sposobnosti. Time diskriminacija OSI postaje jos izrazenija.da se organizuju u grupe po vrstama hend.ali ono sto je u svemu tome nepravedno&nehumano jeste oznacavanje OSI razlicitim od neh.niske skolske ili strucne kvalifikacije. cine OSI < ili > zavisnim od neh.karakterne osobine&polozaj neh. Osim vrste&intenziteta hen. podsticu&ohrabruju OSI da traze zasebno&u izvesnom smislu 2gacije mesto u drustvu. NEHOMOGENOST GRUPE OSI ispoljava se&zavisi od vrste ometenosti. uocljiv ili se ne primecuje. u drustvu. OSI ne cine homogenu grupu ljudi koji na isti nacin&u istoj meri izazivaju diskriminaciju od strane hen. koja u velikoj meri odredjuju potrebe&mogucnosti OSI da zivi u svojstvu clana ljudske zajednice.raumevanje.&samim tim okolina ih dozivljava kao razlicite.niski zivotni standard.&da u tim grupama traze svoju srecu. Mada medju OSI postoje razlike.prijatelje&podrsku da mogu ostvarivati svoje potrebe u profesionalnom&emocionalnom zivotu. Svaka OSI prekrsi 1 ili > vazecih normi u pogledu fizickog integriteta.. podeli rada. Neh..do koje dolazi&zbog stava&misljenja sami OSI jedne vrste ometenosti u odnosu na 1gu vrstu ometenosti.

Medju posledicama takvog ekonomskog stanja nastaje nov stimulus za stvaranje dodatnih uslova&mogucnosti za ispoljavanje samoodbrane&samozastite OSI . nije jasno vidljiv pokusavaju na razl.ZAJEDNICKOG OSLONCA tokom preduzimanja raznih 141 .OSI u vecini slucajeva imaju nisku kvalifikaciju&tesko nalaze posao.koji se nalaze u ZBIJANJU SVOJIH REDOVA RADI PRUZANJA CVRSCEG. Posto hen. OSI razlicito reaguju na stigmu&na nekorektne odnose neh. obrazovanja&prof.spec..&da kvalitetno obavlja poverene joj poslove. delimicno ispraviti ili ublaziti hendikep&time anulirati zavisnost od nehen. umanjuje njihove sanse u zivotu.radu&drustvu. Kada su u pitanju opsti drustv.prof. Slicna situacija nastaje kada je OSI izdrzavana od strane drzave. osobe reaguju vrslo cesto&to diskriminacijom&nepovoljnim etiketiranjem OSI.porast psihickih tegoba a samim tim&delovanja stigma). u radnoj grupi u kojoj se nalazi OSI narocito reaguju ako je ona zvanicno oslobodjena da obavlja odredj. OSI. bez obzira na cinjenice da je&koliko je OSI samostalna. osoba.OSI u kojih hen. Upravo zbog takvog odnosa vecina neh. osposobljavanja u posebnim uslovima.najcesce isticanjem da se OSI nalaze u privilegovanom polozaju ili da uzivaju protekciju staresina. domove za OSI ili institucije koje se bave rehab.koje se delimicno uspesnije resavaju zaposljavanjem u zastitnim preduzecima&radionicama. Izmedju ostalih cinilaca koji povezuju OSI u drust.uprkos postojanja velikog raspona dovitljivih metoda. grupu&podgrupu su nacini&obelezja obavljanja postupka rehab.odnosima. osoba.&habil.kojim mogu zadovoljavati samo osnovne potrebe (zbog kojih moze nastati narusavanje zdravlja.stigma zbog hend. Narocito se javljaju teskoce prilikom zaposljavanja OSI u otvoreno drustvo.ili prihvatanjem OSI u specijalizovane ustanove tjs. S obzirom da to u veini slucajeva nije moguce OSI su prinudjene da se uklope u onu grupu ljudi koja ce im pruziti razumevanje&podrsku. Vecina ‘normalnih’ ljudi ocekuje od OSI da ce postupcima rehab. Neh. osoba.ospos.odnosi&polozaji OSI u drustvu.pa&u slucaju da se zaposle rade na marginalnim poslovima.sto se odrazava&na njihova primanja. No. ostaje&prati ih do kraja njihovog zivota.ona ipak&uvek ostaje&pripada grupi hen. aktivnosti. Takva protivljenja se izrazavaju prikriveno. Na ta odstupanja od uobicajenih normi neh.koje su sastavni deo radnog postupka.sticanje ‘prelazne ocene’ je obicno ispunjeno stresom.s obzirom na njen hendik. Medju cinioce koji OSI povezuju u njihovu grupu su&njihovi ekonomski&socijalni polozaj u drustvu. nacine da izbegnu stigmu&prikriju ga.

lica treba sa zaljenjem priznati da su ti napori bili samo delimicno uspesni. JM je kao oblik drustvene svesti neposredno povezano sa socijalnom praksom kao&svi 2gi oblici svesti element je socijalno-psiholoskog mehanizma koji deluje na drustv. vecine prema OSI.jer OSI&dalje predstavljaju marginalnu grupu u nasem drustvu. 75.zajednica.aktivnosti u borbama za samoodrzanje&zastitu sopstvenih opstih&posebnih interesa grupe OSI. Djordjeviceva def: JM je oblik ispoljavanja socijalnih stavova pripadnika politicke javnosti o datoj situaciji. relevantnih problema. zajednice prema odredjenim drustv.podrzavanja ili protivljenja prema postupcima.mada se one trude da ga prikriju ulazuci znatne napore da smanje nepotrebno izazvane tenzije koje se vestacki stvaraju&podrzavaju od strana neh. situacijama koje poprimaju vid problema bitnog za zivot&praksu soc.postupcima&ponasanju grupa&pojedinaca.merama&odlukamastavovima&dogadjajima koji su od interesa za drustvo a poticu od strane veceg broja stanovnistva jedne drust. ponasanja u procesu resavanja soc.problemu. pojavama.cime je uslovljena njegova funkcija stimulisanja subjekata politicke prakse na odredjen tip drustv.dok postoje&situacije da je samo umisljeni odraz odredjenog javnog mnjenja. kolektivna misao. 142 . oblik kolektivnog rasudjivanja politicke javnosti o aktuelnim drustv. Ono cesto ima veliki stvarni a ponekad&imaginarni znacaj za drustvo&uticaj na drustv.emocionalna reakcija jednog broja ljudi na razlicite postojece probleme u drustv.cak&prinudom. zajednice. stalno prate OSI.ponasanje ljudi. pojava psihickog porekla koja se izrazava posredstvom stavova koji predstavljaju trajnu organizaciju motivacionih. zajednicu. Posledice hen.perceptivnih&saznajnih procesa. Uprkos naporima koje ulazu OSI&humani ljudi da se smanje odstojanja u odnosu na neh. stvarnosti. Moze nastati spontano ili planiranim smisljenim aktivnostima. UTICAJ JAVNOG MNJENJA NA POBOLJSANJE POLOZAJA OSI Javno mnjenje = preovladujuci stav pripadnika drustv. izraz odobravanja ili osude.

tzv. POJAVA KONFORMIZMA ZAVISI OD postojanja&delovanja pogodnih prilika&uslova. drustv.mada svi zive u istom drustvu. Iz tih razloga je drustv. Tako mnogi segmenti drustv.a u svojom socijalnom dimenzijom se oblikuje&ispoljava kao kolktivna svest. Zato se sa pravom istice da su slobodno izraz. pojavama u drustvu. Pri tome pojedinci sa istog stanovista mogu imati ista ili razlicita gledista na odr. Individualno&kolektivno ponasanje ljudi se razlicito izrazavaju. Zahvaljujuci razvijanju demokratskih&humanih odnosas medju ljudima u savremenom drustvu stvaraju se sve > mogucnosti za slobodno izrazavanje.tjs. Tako&na mogucnost osposobljavanja OSI razlicito gledaju defektolog ili neko ko ne poznaje mogucnost rehab.pri cemu se izjednacavanje najcesce obavlja bez primene sile od strane drustva. U istom drustvu&istim ili slicnim okolnostima ljudi kao pojedinci razlicito misle o odr. OBLIKOVANJE JM prestavlja vrlo slozen postupak na koji uticu mnogi cinioci.U strukturi JM su psiholoska&socijalna dimenzija koje su medjusobno povezane&ispoljavaju se kao posebni oblik drustv.. drustv. Konformizam deluje u svakoj drust. se pretezno zasniva na sledecim ciniocima: 143 .zajednice povodom odr.razvoj drustva&drustv.razmenu ideja.konf.mada su&jedno/2go ponasanje drustveno uslovljeni. pitanja ili problema. drzavne vlasti. K. DA BI DOSLO DO IZRAZAVANJA JM u drustvu mora postojati barem minimum saglasnosti umisljenjima.razmene ideja&misljenja pojedinaca&drustv. probleme. grupa JM ima izuzetno znacajan uticaj. stvarnosti ostaju izvan interesovanja mnogih ljudi. U takvim situacijama na prevazilazenje razlika u misljenju pojedinaca&drustv. svesti. DRUSTVENI KONFORMIZAM = uspostavljan minimum jedinstva raznih stanovista&gledista clanova drust. zajednici&predstavlja osnovicu za ujednacavanje ponasanja ljudi.stavova&mnjenja pojedinaca&drustv. veoma znacajan za oblikovanje&izrazavanje JM.ukoliko su ljudi masovno zainteresovani. grupa o mnogim pitanjima bitnim za zivot ljudi. odnosa.grupa oni temelji na kojia izrasta&razvija se JM u svojstvu bitnog cinioca napretka humanog drustva. tih osoba.odnosno oni ne posmatraju.ne osecaju&ne vide na isti nacin svet koji ih okruzuje.odnosno pomocu psiholoske dimenzije JM je odredjeno u svom pojavnom obliku kao manifestacija psihickog porekla.

pri cemu se JM oblikuje medj. sa OSI koje prate stigme&predsrasude) 3) OPSTE VAZECI SISTEM VREDNOSTI (vrednosti imaju prakticnu fju ujednacavanja delovanja ljudi u socij.bez prisile ponasanja) 2) KORPUS KULTURNIH UZORA (u oblasti nauke.1) JEDINSTVENI NORMATIVNI POREDAK (norme koje regulisu soc. sredini.sto cini srz komuniciranja medju ljudima bez kog se ne bi oblikovalo ni JM) 5) EDUKATIVNO-INFORMATIVNI SISTEM (mehanizmi posredstvom kojih se sire obavestenja sa vaspitnim&obrazovnim sadrzajima/obavestavanje&propaganda su se pokazali kao mocno sredstvo koje deluje na oblikovanje znanja ljudi.kakav je recimo pravni poredak!.time&uticaja na oblikovanje JM koje se u drustv.sa namerom da se mnjenje pojedinaca uskladi sa porukama koje su nu upucene) Pre nego sto JM postane KOLEKTIVNI OBLIK SVESTI&pojava za sebe.kao&prilikom odredjivanja razlika medju ljudima po sistemu vrednosti/na osnovu sis.vrednosti se grade osnovna nacela zivota&rada koja predstavljaju temelj bitnih vrednosti prilikom odredjivanja&ocenjivanja ponasanja pojedinaca kao clanova drustva) 4) OPSTI SISTEM SIMBOLICKIH AKTIVNOSTI (postojanje&primena simbola prate&uoblicavaju komuniciranje medju ljudima/simboli&njihova primena znace&preduslov nastanka procesa misljenja. Tokom toga nastaje utapanje licnih ili grupnih stavova ili misljenja u > < ujednaceno 144 .postoji kao licno (privatno) misljenje pojedinaca u svojstvu pripadnika javnosti.kao&standardi koji se pojavljuju kao zajednicka osnova kulturnog ponasanja ljudi/duboko su urezani u covekovu licnost tokom njegove socijalizacije&prestavljaju trajni izvor konformizma uprakticnom zivotu/standardi iz oblasti kulture mogu steci vaznost sankcija npr.kao&na stvaranje&ispoljavanje JM/sredstva javnog obavestavanja se cesto zasnivaju na unapred pripremljenim porukama koje su upucene sirokom krugu ljudi. Stara Grcka&unistavanje dece koja nisu bila u skladu sa normama skladnog tela&fizicke lepote.kulture.tehnike.praksu ljudi u drustvu (ne organizovan sis. normi. zajednici izrazava govorom ili u pisanom obliku/posredstvom jezika se ostvaruje razmena poruka&ideja ljudi.&danas je slicno npr. komunikacijama.

nanoseci stetu&nepravdu OSI.grupa&javnog mnjenja promenili u poz. Moze se ocekivati da ce ovakve aktivnosti imati uticaj&na javno mnjenje. OBAVESTAVANJEM JAVNOSTI.kada je rec o licnom. Javno izreceno misljenje je u mnogim slucajevima u skladu sa necelima humanizma.STALNIM IZNOSENJEM&PROPAGIRANJEM HUMANIH.do stava da ih treba izbegavati.drugacije.drusv.poredivsi ih sa vecinom.PLEMENITIH&STRUCNIH POIRUKA.netrpeljivosti.onda je to mnjenje obojeno licnim stavovima pojedinava prema OSI&krece se od neprihvatanja. Na taj nacin se uspesno utice na pravilno oblikovanje saznanja&ponasanja vecine ljudi o mestu.nepouzdane na poslu&druzenju. smislu potrebno je organizovati aktivnosti sredstava javnog obavestavanja usmerene ka humanizaciji medjuljudskih odnosa u korist OSI.POSREDSTVOM TELEVIZIJE. U misljenju koje pojedinac javno iznosi se mogu naci razl. 76.ulozi&znacaju koji imaju OSI u savremenom drustvu. FAKTORI OD UTICAJA ZA IZBOR BUDUCEG MODELA RESAVANJA PROBLEMA INVALIDNOSTI U SRBIJI 145 .privatnom misljenju pojedinaca. Medjutim. Da bi se nepovoljni stavovi pojedinaca.pocev od stava da su OSI manje sposobne. stavovi.zajednicko mnjenje u okviru stava&javne komunikacije pripadnika javnosti&nosilaca JM.do svesrdnix odnosa prema OSI. JM moze u znatnoj meri olaksati uklapanje OSI u drustvo&sve njegove tokove. Kada su u pitanju OSI onda se privatno&javno mnjenje cesto razlikuju. Postoje&misljenja 2gih pojedinaca da OSI treba prihvatiti&pruziti im pozitivne sanse da se potvrde u drustvu.nesposobne ili osobe nize vrednosti.STAMPE&FILMOVA o neophodnosti oblikovanja&ispoljavanja covecnih odnosa prema OSI se vrsi snazan uticaj na siroku javnost&na JM. Ova negativna misljenja poticu iz neobavestenosti&predrasuda.Postoje&privatna misljenja da OSI mogu biti&jesu korisne za drustvo.ali dasu one.RADIO EMISIJA.

tjs.kao&aktivna participacija ljudi na koje se ti problemi odnose u svakoj etapi njihovog resavanja.Problemi OSI postoje u svkoj oblasti zivota.predstavnika civilnog sektora&posebno udruzenja OSI. Uloga medija ovde je od neprocenljivog znacaja.sistematicnosti. Program treba da dovede&do porasta nacionalne svesti. Za njihovo resavanje potrebno je mnogo empatije. u svakoj sferi fizickog.eksperata za pojedine oblasti.PRAVA&BENEFICIJE OSI 1) Unapredjenje institucionalog okruzenja&povecanje njegove efikasne dostupnosti 146 . Probramom bi trebalo da rukovodi Komisija sastavljena od predstavnika Vlade (resornih ministarstava).tjs.ekonomskog&psihosocijalnog okruzenja. U okviru Svetskog programa akcije treba doneti NACIONALNI PROGRAM AKCIJE.gde bi kroz otvorene diskusije u stalnom zasedanju doprineo mobilizaciji javnosti.senzitivnossti&angazovanosti&za realizaciju tog cilaj se predlaze organizovanje Nacionalnog foruma. stvaranje uslova gde bi princip =ih mogucnosti za sve omogucio OSI da najbolje iskoriste svoje potencvijale.kao&svi 2gi clanovi zajednice.znanja&finansijskih sredstava.senzitivnosti. Program treba da obuhvati niz aktivnosti ciji sadrzaj&dinamiku realizacije treba posebno razraditi. Donosenje posebnog srednjerocnog plana akcije bio bi dobar zajednicki okvir za obezbedjenje etapnog resavanja problema.strucnosti. Osnovni ciljevi Programa bili bi usmereni na smanjenje okolinskih barijera za najveci broj OSI. Istrazivanje je istaklo nekoliko znacajnih oblasti koje bi trebale da budu Njegov sastavni deo: 1) UNAPREDJENJE UNSTITUCIONALNOG OKRUZENJA&POVECANEJ NJEGOVE EFIKASNE DOSTUPNOSTI 2) PSIHOSOCIJALNI ASPEKTI INVALIDITETA 3)OSI&CIVILNO DRUSTVO 4) POLOZAJ.

&soc. U sferi obrazovanja.ali&razvijanje vestina nastavnika za rad sa ovom populacijom. U situacijama kada opsti obr.program treba da bude zasnivan na zajednici.mora biti prepoznat princip pravicnosti&=osti u osnovnom.mlade&odrasle OSI. treba da bude dostupno cak&deci sa najtezim poremecajima (buduci da nasa zemlja spada u one sa obaveznim osnovnim skolovanjem). odeljenja u osnovnim&srednjim skolama. Preporucuje se ukljucivanje roditelja&Udruzenja OSI u svim oblicima edukativnog procesa.preporucuje se iniciranje posebnih projekata koji ce biti usmereni na OSI.Za prepoznavanje znacaja dostupnosti sluzbi za obrazovanje.&okruzenje’.imajuci u vidu rezultate studije ’Osobe sa inv.a sam Nac.. U pogledu potencijala za zaposljavanje.javnog transporta.zgrada.a organizacije OSI moraju da budu konsultovane u izradi standarda&normi za dostupnost.odraslim osobama.zdrav.na niovou Vlade&drzave. Edukacija OSI treba da bude integralni deo naciponalnog planiranja u oblasti obrazovanja.preporucuje se razvijanje prelaznog oblika specijalizovanih skola&spec. Zahtevi za dostupnoscu moraju da budu ispunjeni od pocetka dizajniranja fiz.srednjeskolskom&visokom obrazovanju za ecu.predskolskoj deci.tako da po njima drzave treba da uvedu: • • programe akcije koji ce obezb. nacin zadovolji potrebe OSI.barijera koje ce obezb.zastitu&ostalih javnih sluzbi&nasa zemlja treba da usvoji&primenjuje preporuke Ujedinjenih nacija u ovoj oblasti. Posebna paznja se mora posvetiti najmladjoj deci sa inv. dostupnost fizicke okoline za OSI mere koje ce obez. sistem (prevashodno usled fizickih barijera) ne moze da na odg.sa odg.zaposlenje.okolike. srandardima. Samo osnovno obraz.pored osnovnih preporuka UN koje se odnose na =e mogucnosti za zaposljavanja.orijentisani ka sticanju dohodka za 147 . dostupnost informacija&komunikacija za ovu populaciju Ovakve aktivnosti podrazumevaju razvoj standarda&vodica za uklanjanje fiz.putem integrisanih okruzenja.zaposlenja. dostupnost obrazovnih institucija.sto podrazumeva&odgovarajucu dostupnost pomocnih sluzbi.a narocito zenama.sto podrazumeva fleksibilnost nastavnih sadrzava. Integrisana edukacija obuhvata&ucestvovanje zajednice.a koje se odnose na proces stvaranja =ih mogucnosti u svim sferama drustva.

Skolovanjem&osposobljavanjem kroz rad obezbediti senzitivne&kvalifikovane strucnjake za ovakve oblike rada. Namece se&potreba obezbedjivanja prof. institucije (otklanjanje arhit. Razmotriti mogucnost osposobljavanja OSI u kadrovskim skolama&fakultetima za preuzimanje vodecih uloga.ovu populaciju&stimulisanja alternativnih oblika samozaposljavanja (malih ruralnih&urbanih preduzeca).vec&satisfakciju zdravstvenom zastitom medju OSI. Razvijati multidisciolinarni pristup problemu&stvarati multid.narocito u sluzbi opste medicine. Kada je rec o zdrav. Putem kontinuirane edukacije.uvodjenje mogucnosti da se transportuju za potrebe odlaska kod lekara.ali&medijskih kampanja koje ce podstaci javnost na prevazilazenje negativnih stavova&predrasuda u vezi sa zaposlenim OSI. Na ovaj nacin je moguce bolje razumevanje&nalazenje sveobuhvatnih resenja koja ce unaprediti ne samo koriscenje&dostupnost.sluzbe&nevladinih organizacija. zastite u zajednici kroz partnerstvo drzavne zdrav. Neizostavno je uvazavanje potreba OSI. Ovakvi projekti obavezno ukljucuju&davanje grantova&mikrokredita od strane drzave ili donatorskih organizacija neoph.o njihovom isksustvu.tako&medju 2gim specijalistima. Takodje jepotrebno&sprovodjenje komplementarne studije kako medju lekarima opste medicine.sluzbi&planiranje duzeg vremena pri pojedinacnim posetama za kontrole zdravlja ove populacije. sluzbama. Potrebno je&unapredjenje organizacije rada zdrav. timove u institucijama&siroj zajednici.njihovih ideja.stavovima&barijerama opazenim u tretmanu OSI. barijera).radnika za rad sa OSI. uslove za kvalitetan zivot.kao&tehnicko prilagodjavanje ulaza u zdrav. Kao alternativno resenje se preporucuje razvijanje razl. 2) Psihosocijalni aspekti invaliditeta Potrebno je definisati u okviru Programa posebne potprograme iz ove oblasti.kao&ukljucivanje prihosocijalnih sadrzaja u sve 2ge potprograme.neophodno je eliminisanje fizickih barijera (npr. Nastaviti sa daljim razvojem savetovalista za OSI&obezbediti im stalne alternativne 148 .inovacija&zelja da rade profitabilni odrzivi posao koji im obezb. oblika zdrav. arhitektonske barijere).prekvalifikacija. za razvijanje posla. U zemljama blagostanja se preporucuje&dodatno materijano stimulisanje lakara na cijim se listama za lecenje nalaze OSI.potrebno je unaprediti&vestine lekara&ostalih zdrav.

strucnjaka (konstatovanje zajednickih ciljeva.ali&specificnosti misija razlicitih udruzenja). Napraviti zajednicki bilten na nivou Republike za sva udruzenja. Organizovano&sistematski prenostiti iskustva&primere dobre praxe iz 2gih zemalja.ogranizovati ih kao konsultantski tim.izvore finansiranja.u kojima je uloga korisnika aktivnija nego do sada. Organizovati razgovore&edukaciju na teme konomskog. Povezivanje udruzenja (umrezavanje). Praviti posebne programe za mlade.jer su savetovalista od izuzetnog znacaja upruzanju psihosocijalne podrske.roditelje OSI.decu.barem na nivou opstina.zene. Uspostavljanje koordinacije udruzenja OSI.kao&2gih clanova udruzenja u nekim 2gim oblastima (zavisno od poslova koje obavljaju za udruzenje).radi izvodjenja zajednickih akcija. Napraviti ’kartu vestina’ tjs. stranim udruzenjima&organizacijama OSI.edukovati o specificnosima udruzenja OSI&oranizovati trening ljudi iz udruzenja OSI.na popularan&informativan nacin. Saciniti projekat o povezivanju NVO&udruzenja OSI kroz poslebne programe ne-finansijskog partnerstva&saradnje. Organizovanje akcija u kojima bi se za svako udruzenja nabavio kompjuter&osposobila najmanje 1 osoba za rad. Pripremanje&odrzavanje internet prezentacija udruzenja OSI.reforme&strukturno prilagodjavanje.kako bi se olaksao pristup donosiocima odluka&ucesce udruzenja u kreiranju politike koja utice na clanstvo. Napraviti projeka akcije u okviru koga bi se obavio strategijski redizajn udruzenja OSI. Obucavanje lidera udruzenja OSI za menadzment. razvoja civilnog drustva. spisak vestina kojima raspolazu clanovi udruzenja&razvijati aktivnosti oko onoga sto sami clanovi prepoznaju kao svoje jake strane.drustv. Izvrsiti selekciju najboljih poznavalaca razvoja&menadzmenta NVO. Upoznavanje organizacija sa donatorima&medjuvladinim institucijama koje uticu an kreiranje politike. Razmotriti strateski razvoj urduzenja kroz seriju radnih sastanaka ljudi iz udruzenja&odr. 3) OSI&civilno drustvo Predlaze se formiranje mobilnog ekspertskog tima koji bi obavio detaljnu situacionu analizu medju udruzenjima OSI. Ispitati mogucnost ukljucivanja invalida na osnovne&vise komjuterske kurseve koji mogu da obezbede posao. Ispitati mogucnost direktnog povezivanja sa odg. Ukljucivanje 149 .

4) Polozaj.pokretacka snaga&nada za buducnost. OSI kao volontera od kojih treba traziti da vode dnevnik rada na osnovu koga ce kasnije podeliti svoja iskustva sa 2gima. 150 . zivota. Nigde se ne vidi praksa ili bas zalaganje da se te osobe shvate kao (potencijalno) samostalni subjekti soc.integrisanja OSI.poslovno&finansijskih jakih pojedinaca&firmi&njihovo stimulisanje za podrsku OSI kroz donacije ili ukljucivanej usavetodavna tela udruzenja. Stoga je neophodno u kreiranju&normativnom uredjenju pitanja vezanih za invalidnost zaloziti se za donosenje osnovnog zakona o polozaju.a kroz najveci broj proistice stav da su OSI objekti zastite. Animiranje lokalne zajednice za ucesce uproblemima OSI&njihovo resavanje.pravima&beneficijama OSI.mada velikom broju njih nedostaje temelj. Ukljuc. Razvijanje prijateljskih&poslovnih odnosa sa predstavnicima lokanih medija&senzibilisanje pojedinacnih novinara za ovu problematiku. Integracija. Pored toga norme su neharmonizovane sa relevantnim normama medjunarodnog prava.prava&beneficije OSI Postoje brojna opsta akta cije norme u nasoj sredini uredjuju polozaj&prava OSI.&=e mogucnosti su osnovni zaxtevi&poruke ovog istrazivanja.koji bi bio zasnovan na nediskriminaciji&potrebi sto potpunijeg soc.nediskr.

151 .

152 .

153 .

154 .

155 .

156 .

157 .

158 .

159 .

160 .

161 .

162 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful