SOCIOLOGIJA HENDIKEPIRANIH OSOBA

Cilj nauke: da objasni celu klasu objekata koje je predmet njenog istrazivanja&utvdri zakone, Cilj naucne discipline: da opise pojave iz odredjenog dela stvarnosti.

1. PREDMET&ODNOS OPSTE&POSEBNIX SOCIOLOGIJA
NAUKA (by S. Pejanovic)-podrazumeva sistematsko&metodoloski izvedeno znanje sa ciljem utvrdjivanja istine o stvarnosti. PREDMET NAUKE su problemi koji se postavljaju pred coveka u vezi sa stvarima&procesima radi njihovog prakticnog resavanja a sa ciljem da se zadovolje odredjene potrebe. SOC.XEND.OSOBA-ili soc.invalidnix osoba po svom nastansku spada u ‘mladju’ soc. Da bi se odredio predmet njenog proucavanja kao posebne sociologije,prvo treba definisati predmet opste sociologije kao nauke. Medju teoreticarima sociolozima jos uvek se vode rasprave o sadrzaju definicije opste sociologije jer postoje izvesna. Jedna od prixvacenijix def. je def. Djurichica da je OPSTA SOCIOLOGIJA drustvena nauka koja za predmet svog proucavanja ima pojmovno odredjenje drustva,njegova nastanak,strukturu&kretanje. Shodno ovako def. predmetu opsta soc. je teorijsko-empirijskafundamentalna nauka o drustvu koja se bavi celinom drustvenix pojava,njihovom povezanoscu,uslovljenoshcu&razvojem.Soc. kao najopstija
1

nauka o drustvu&o zakonitostima njegovog razvoja nije uvek u mogucnosti da specificnim pojavama,koje postoje&javljaju se u drustvu obrati odgovarajucu paznju. Samim tim postoje slucajevi da nastale pojave u drustvu nisu dovoljno proucene,cime se sputavaju mogucnosti da se o njima pruze adekvatna objasnjenje. Ova cinjenica zapazena je jos u razdoblju Anticke filozofije,cuveni mislilac Antike Aristotel (4.vek pne) isticao je u svom delu ‘Politika’ ‘da se pojave&cinjenice u drustvu mogu u dovoljnoj meri sagledati samo onda kada ih rashchlanimo na sastavne delove. Iz prakticnih razloga,zbog promena u drustvu,nemogucnosti opste soc. da obuhvati sve pojave&svrsishodno ih prouci,zbog potrebe da se naucno sagledaju&razjasne pojedina specificna podrucja drustvenog zivota svih ljudi&pojedinacnih drust.grupa nastaju posebne sociolocije. Proucavanje&naucno objasnjenje pojedinih drustv.pojava znacajnih za drustvo u celini kao sto su politika,moral,vaspitanje,ljudski rad,lokalne zajednice,religija,drustv.grupe,kultura,doveli su do stvaranja SPECIJALIZOVANIH GRANA SOC. kao sto su: soc.porodice,soc.morala,soc.rada,soc.drustv.grupa,soc.kulture,soc.religije... Sve posebne soc. koriste metode&sredstva opste soc. prilikom svojix istrazivanja,proucavanja&naucnog objasnjavanja pojedinix pojava u drustvu koje su predmet razmatranja odredjene posebne soc. POSEBNE SOC. su nauke koje za predmet svog proucavanja imaju pojedine specificne drustvene pojave,cije veze&odnose istrazuje naucnim metodama&rezultate istrazivanja uporedjuju sa rezultatima proucavanja ostalih pojava u drustvu. Posebne soc. tragaju za sto potpunijim saznanjima&naucno dokazanim cinjenicama o pojedinim specificnim pojavama od znacaja za drustvo&nauku dovodeci ih u vezu sa opstim pojavama u drustvu. Na taj nacin obavlja se proces razvoja nauke,humanizacije z. ljudi&napretka ukupnog drustva. Napretkom nauke medju teoreticarima koji su pripadali gradjanskom smeru sociologije,pojavljuje se nastojanje da se soc. obogati empirijskim istrazivanjima pojedinih znacajnih pojava za drustvo jer se celokupno drustvo,kao skup ogromnog broja slozenih drustvenih pojava ne moze valjano prouciti&objasniti samo sa teorijskog stanovista. Soc. kao nauka mora biti sazdana od naucno utvrdjenih&naucno objasnjenih teorijskih postavki na osnovu konkretnih podataka naucnih istrazivanja o odredjenim pojavama znacajnix za drustvo. Tokom 30-ix god. 20og veka pocinju da se pojavljuju teorijsko-empirijske socioloske studije pojedinih znacajnih pojava (rasprave o kulturi,religiji,porodici...) Posebne soc. prvo nastaju u socilog.gradjanskog
2

smera,dok su sociolozi markstisticke orijentacije ideju o formiranju posebnih soc. prixvatili mnogo kasnije. RAZLIKA IZMEDJU OPSTE&POSEBNIH SOC.-posebne soc. ne proucavaju uzajamno dejstvo svih drust.pojava vec samo specificne veze drustvene pojave&svih ostalih drust.pojava. Posebne soc. se javljaju kao delovi opste soc. koja time postaje slozena nauka. Ako opstu soc. posmatramo kao teorijsku nauku,posebne soc. sa opstom soc. cine SISTEM SOCIOLOSKIX DISCIPLINA&medjusobno se odnose kao pojedinacnoposebno. Opsta teorijska soc. koristi istrazivanja iz oblasti pojedinix soc. prilikom teorijskih uopstavanja&formulisanja naucnih zakona,dok posebne soc. ,polazeci od osnoca opste soc.,proucavaju pojedine,posebne pojave koje nastaju u drustvu&kao takve postaju predmet istrazivanja. ZNACAJ POSEBNIH SOC,medju njima &SHO: za razvoj opste soc. (jer obogacuju znanja o grupi ljudi koja je mnogobrojna&znacajna sa stanovista razvoja savremenog drustva),unapredjenja kulture&humanih odnosa medju ljudima.

2. POCECI,POTREBE&MOGUCNOSTI KONSTITUISANJA SHO
Prvi nagovestaji 60ix godina 20og veka. Do tada su radovi sociologa bili usmereni samo na pitanja&probleme rehabilitacije ove populacije. Tokom I sv.rata postaje izrazenije angazovanje&usmeravanje soc.&njihova ukazivanja na potrebu proucavanja problema HO zbog strasnih posledica rata,velikog brja izginulix vojnika&civila,naroicto dece,velikog brja ranjenika,invalida,zbog potrebe lecenja,rehabilitacije&osposobljavanja za rad ovih populacija. Na probleme invalida ukazivali su tokom I sv.rata strucnjaci,belgijski drzavljani. Stvorena je ideja o kooperaciji kulturnog drustva svih saveznickih zemalja. 1916.-Francusko-belgijski odbor Maj 1916.-priprema ‘Konferencije o pitanjima invalida’ zemalja saveznica u I sv.ratu. Program rada Konferencije: 1. Problemi fizikalne reedukacije 2. Problemi prof.reedukacije 3. Zaposljavanje invalida 4. Ekonomska&soc. pitanja,kao&interesi invalida
3

osposobljavanju&skolovanju Konferencija je odrzana od 8. Po okoncanju rata zbrinjavanje invalida&njihova integracija u drustvene tokove resavani su merama koje je preduzimala drzava u skladu sa soc. Mogucnosti reedukacije.njihovim mestom u drustvu.5. ZADATAK: podsticati bavljenje svim problemima invalida.-1933.gluvih&invalida poremecene svesti 6. god u Parizu. Radovi soc. To su pomogle&hum.) donosi socijalne posledice koje su uticale da su sociolozi poceli da se bave problemima koji su se tada pojavilii. KOMITET za proucavanje problema invalida rata&resavanje njihovih znacajnihij pitanja.politikom zemlje&njenim ekonomskim mogucnostima.prof.-11. rata.propaganda o njihovoh reedukaciji. 3.rada&oni soc. NAUCNO-TEORIJSKA OSNOVA KONSTITUISANJA SHO Po zavrsetku II sv. teoreticari koji su obavljali naucna istrazivanja stanja&promena u drustv.invalidne organ. na ideju o neophodnosti 4 .uz prisustvo delegacija svih zemalja saveznica&velikog broja naucnika&strucnjaka razlicitih specijalnosti. Novi problemi nastaju jer za rad osposobljenu HO treba uklopiti u texnoloske procese rada&proizvodnje&na taj nacin ostvariti njenu ravnopravnost u ekonomskom&socijalnom smislu sa nehendikepiranom vecinom. maja 1917.ekonomski&soc. koji su objavljeni tokom prve dve decenije po zavrsetku II sv.naveli su soc.ukazivati na nacin resavanja njihovih potreba&problema u svakodnevnom zivotu&radu.osposoblj. Vreme izmedju 2 svetska rata obelezeno je opstim razvojem&napretkom nauke&tehnike-defektologija dozivljava svoj uspon.grupama. koji su se bavili soc.imajuci u vidu HO u drustvo sa socioloskog stanovista.odrzavati stalne veze sa invalidima&pruzati strucnu pomoc u toku&posle rata. Prvi koji su trazili nacine resavanja problema bili su oni soc.. rata u svim zemljama ucesnicama u ratu nastupa razdoblje u kome se nauka&strucnjaci u velikoj meri ukljucuju u aktivnosti kojima se resavaju problemi&zadovoljavaju potrebe invalida. Proucavanje&unapredjenje zakonodavstva&integracije za invalide. Velika ekonomska kriza (1929.interesi slepih.&imucni dobrotvori.organizacije.

To su pojedinci ili grupe ljudi koji zbog postojanja hendikepa bivaju napravilno ili negativno vrednovani od strane tzv.&to SHO.grupa istaknutih americkih sociologa&dala je znacajan doprinos zacetku socioloskog proucavanja zivota. su pristupili pripremama za realizaciju pricvacene ideje. u San Francisku osnovala poseban odbor sa zadatkom da organizuje SIMPOZIJUM na temu ‘Soc. Prisutni soc. SOC. Pod rukovodstvom MARVINA SUSMANA bilo je izdato delo ‘Soc. Vec 60ix god 20og veka javljaju se sociolozi u Americi sa nagovestajima o potrebi konstituisanja posebne soc.interesa.socijalne politike&dr. Izneta je ideja o potrebi konstituisanja nove soc. Ova asocijacija je na sastansku odrzanom 1969.invalida’.SAD-a.tako da je vec pocetkom 1968.god. ‘normalne’ sredine u kojoj zive&rade.ucestvovali su soc.cije je objavljivanje izazvalo pozitivno prihvatanje medju strucnjacima&u siroj javnosti.polozaja&integracije HO u svakidaslji zivot&rad. 4. 5 . 1965. bez pojedinačnog glasanja) prihvaceno.celovitog sagledavanja potreba. Invalidi nisu sustinski hendikepirani samo zbog svoje invalidnosti. Odrzavanje ovog simpozijuma moze se oznaciti kao temelj&pocetak razvoja SHO kao posebne nauke. tjs.vec&zato sto ih oni oko njih obelezavaju kao hendikepirane.shodno misljenju vecine autora. PREDMET&CILJEVI SHO Izucavanje SHO obuhvata sve osobe koje zbog svog hendikepa imaju manje mogucnosti da se ukljuce u zivot. SHO.posebnih potreba&mesta HO u otvorenom drustvu. Posle zavrsetka konferencije soc.&strucnjaci iz oblasti rehabilitacije HO. OSOBA.. HEND.Vel.&rehabilitacija’.pod rukovodstvom Richarda Smita&Lorensa Habera. pristankom svih.Brit. discipline tjs. u Bostonu osnovan KOMITET ZA INVALIDE U OKVIRU AMERICKE SOCIOLOSKE ASOCIJACIJE. Odrzan je krajem iste godine.rad&ravnopravne odnose sa populacijom ljudi koji sebe smatraju ‘normalnim’. iz Kanade.-KARMEL KONFERENCIJA U SAD Ovu konferenciju je organizovala americka socioloska organizacija.sto je aklamacijom (=jednoglasno. pozitivno su reagovali na predlog da se ustanovi posebna soc.

psihologija HO&rehabilitacija’ istakla je da proucavanje uslova zivota invalida&njihovog mesta koje zauzimaju u drustv.invalida.karijera&licni zivot invalidnix lica osnovni predmet proucavanja posebne soc. Predmet SHO ima 2 jasno izrazena segmenta: 1.kao&potrebe.-soc.promene. OMETENIH OSOBA.radu&polozaju HO u konkretnom drustvu.rad. Utvrdjivanje najprikladnijeg odredjivanja. koja svojim predmetom proucavanja obuhvata stanje.. Bez ozbira na trud HO da dokazu da svojim radom zasluzuju da budu jednakopravni sa svim clanovim drustvene zajednice. U inostranoj.sa usavrsavanjem posebnih soc. USLOVI ZIVOTA. je HO samo ona osoba cije ostecenje izaziva kod drugih osecanje razlicitosti&koja je zato razlicito drustveno vrednovana. ONESPOSOBLJENIH.-ekonomskim odnosima predstavlja predmet proucavanja kojima se bavi posebna soc.uzroke.SOC.posledice hendikepa.u sklopu stvarnih 6 .u socioloskom smislu.BASTD-fra. Pri definisanju predmeta SHO treba utvrditi koje osobe treba smatrazi HO. HO.nedostataka&teskoca u zivotu. mentalno obolelih’ istakao da su rehabilitacija. predmeta proucavanja SHO nastaju razlike u izlaganju pojedinix teoreticara.uslove zivota&rada HO.&soc.odnosima 2.Pripadnici ‘normalne’ okoline najcesce indiferentno ili nepovoljno.mesto.specificnost zadovoljavanja potreba.obelezja. PREDMET SHO treba da obuhvati: -posebne potrebe -opste&posebne uslove zivota -probleme egzistencije -polozaj u drustvu R. Za soc.polozaj&interese HO u srustvenoj stvarnosti&drustv.SOC.najpogodnije primene postupaka koje DRUSTVO TREBA&MOZE PREDUZETI radi ublazavanja&prevazilazenja smetnji.SOC.ukljucujuci&aktivnost&uticaj drustva na zadovoljavanje njihovih potreba&interesa.njihove interese. Prilikom def.pa&nasoj literaturi upotrebljavaju se sledeci izrazi: SOC. KONSTANTINA SAFILIOS ROTCHILD u svojoj knjizi ‘Soc.odnosima.invalidnix lica.stvarani su&uslovi za razvoj SHO u svojstvu posebne soc. INVALIDNIH LICA.omalovazavajuce se odnose prema HO.mesto&polozaj u drustvu&drust.rada&medjusobnih odnosa. Sa razvojem defektologije&srodnih nauka.sociolog je u svojoj knjizi ‘Soc.

marginalnix drustvenix grupa.vek. ODNOS SHO&SRODNIX NAUKA SHO ima veze sa prirodnim. POJMOVNI APARAT 20. Ponekad to izaziva razne nesporazume u naucnim raspravama.narocito period posle zavrsetka II sv.politika. drustvenih aktivnosti. Pojam mora biti U NAJMANJOJ MERI SEGREGACIONALAN ZA HO&KRATAK!!! Na traganje za prikladnim pojmom koji bi zadovoljio sve ose uslove uticali su rezultati razvoja nauke&naucno-istrazivackog rada u oblasti 7 . 5. Pored defekt.pedagogija.sto je bilo od velikog znacaja za populaciju ljudi za psiho-fizickim poremecajima i/ili nedostacima. U tom periodu nastaju mnoga naucna dela&strucni radovi teoreticara koji se bave proucavanjem pitanja od znacaja za zivot&rad&mesto u drustvu osoba sa psihofizickim poremecajima i/ili nedostacima.socioloskim&nesocioloskim naukama jer je predmet njenog istrazivanja kompleksan&predstavlja granicno podrucje istrazivanja. U tim naucnim radovima iz oblasti defektologije pojavljuju se razl. U ovu grupu spadaju psihologija.koja se kao nauka najneposrednije bavi proucavanjem&resavanjem problema HO.osobe.oznacava se kao razdoblje napretka&razvoja nauke u svetu i nasoj zemlji. Opsti razvoj nauke u to vreme doprineo je&razvoju defektologije&njen uspon&potvrdjivanje u svojstvu autenticne nauke.tj.soc.morala. Medju drustvenim naukama najprisutnija je soc.pojmovi kojim se oznacavaju hend.religije. Ta POJMOVNA RAZNOLIKOST nastaje kao posledica teznje autora da se nadje odgovarajuci pojam. izraz koji bi u naucnoj&strucnoj literaturi.rata.ekonomskih&2gih uslova od uticaja na preduzimanje ili nepreduzimanje konkretnih mera tjs.medju kojima najznacajnije mesto ima DEFEKTOLOGIJA. 6. Na razvijanje&osamostaljivanje SHO veliki uticaj imale su&nauke&naucne discipline koje se bave proucavanjem&resavanjem problema HO.kao&u govornom sporazumevanju pravilno&potpuno odgovarajuce odredjivao ovu populaciju&pojedince.medicinske&2ge nauke.

su: defektne osobe.osobe sa smanjenim sposobnostima.koji se najcesce upotrebljava na xipodromima dajuci prednosti slabijim trkackim konjima u nameri da se njixove sanse da pobede u toj trci izjednace sa favoritima). 8 .nepotpun. DEFEKTAN znaci: koji je ostecen. izrazava se teznja za humanizacijom odnosa prema onim ljudskim bicima koja se zbog urodjenix ili tokom zivota zadobijenih psihofizickix poremecaja i/ili nedostataka nalaze u situaciji da uz pomoc strucnjaka&drustvene zajednice ostvare.razvojno ometen. HENDIKEP (‘handicap’ je engl.defektolocije.invalidne osobe.manjak. Najcesce upotrebljavani pojmovi u naucnim&strucnim radovima iz oblasti defekt.osobe sa teskocama u socijalnoj integraciji. Po misljenju strucnjaka ‘defektan’ ili ‘def.jasno&sveobuhvano odrediti pojedinci&citava populacija HO.humanizacija odnosa medju ljudima.osobe sa ostecenjem. Postoje teskoce pri upotrebi&tumacenju nekih pojmova koje polaze iz sustine znacenja izraza. Preteznom vecinom pojmova koji se koriste u svakodnevnom z.okolnost koja sprecava neku aktivnost. Jedan od najstarijix pojmova koji se u def.politickom&socijalnim pravima ljudi.o licnim.greska.koji ima nekakvu manu.nepredvidjena nezgoda. Treba voditi racuna&kakve asocijacije pojedini pojmovi mogu izazvati u sirim krugovim ljudi koji po profesiji nisu defektolozi ili strucnjaci koji se bave resavanjem ovih problema.cak&radi vredjanja. Upravo zbog navedenix sintagmi&konotacija. U prenosnom smislu ta rec znaci da je neko ostecen.rezultati unapredjenja socioekonomskih&sockulturnih odnosa u drustvu.ometene osobe. upotrebaljva kada se zeli oznaciti ovakva osoba je DEFEKTNA OSOBA.ovaj termin se u strucnoj literaturi izbegava.koji nema sve delove&oblike.osoba sa teskocama u razvoju.smetanj. DEFEKT (‘defectus’) je rec latinskog porekla koja znaci: nedostatak. reci znaci:otezavanje.opste prixvaceni stavovi o ljudskom dostojanstvu svih ljudi.lica sa psihofizickim defektivitetom.mana. Potreba nje pojam kojim ce se najprikladnije.kvar.pokvaren.osoba’ ima nedostataka jer se u zargonu cesto upotrebljava u smislu potcenjivanja.lisavanje vrednosti.krnj.pogreska.davanje prednosti (’fora’) slabijem takmicaru (rec hendikep objasnjena je izrazom ‘hand in cap’ sto znaci ‘ruka u sheshiru’.kao&potpuno iskljucenje prava na segregaciju coveka.u granicama mogucnosti svakog pojedinca.invalidi&dr.osobe ometene u razvoju.humane uslove zivota.hendikepirane osobe.rada&integracije u tokove drustvenih aktivnosti.o slobodi coveka.

god.&1992. godine.defektolozi.odnosno invalidne osobe. Mnogi autori.invalidno lice. Tako je na 13.fizicke ili 2ge barijere koje mu sprecavaju normalni pristup u razl.teskoca u razvoju imaju teskoce u soc.ukazuju da postoji razlika u znacenju termina invalidnost.jer smatraju da izraz HO ne odgovara ljudskim bicima sa psihofiz. (dekada invalida u svetu).Stanchic. Svetskom kongresu o rehabilit.delovanja&znacaja drustvenih&kulturnih cinilaca imajuci u vidu datog pojedinca.jer nestaje razlika izmedju ostecenja&hendikepa tako da ovaj termin nije popruno upotrebljiv. 9 .integraciji.ugledna naucnica iz oblasti defektologije. invalida u Tel Avivu 1976.pola. pojedinix strucnih termina koje su navedeni&objasnjeni u Svetskom programu za invalide Ujedinjenix naroda prilikom proglasenja desetleca izmedju 1983.Mejovshek u svom radu ‘Osnovne teorije defektologije’ pod pojmom HO podrazumevaju ona lica koja zbog nekih ostecenja.sisteme drustva koji su 2gim gradjanima dostupni. INVALIDITET-bilo kakvo ogranicavanje ili nedostatak (koji nastaje ostecenjem) sposobnosti izvodjenja aktivnoti na nacin ili unutar raspona koji se smatra normalnim za ljudsko bice.drustvene.od strane strucnjaka. Hendikep se javlja kada invalid nailazi na kulturne.postojanja&delovanja smetnji.Autori Kovacevic.1960.zavisno od starosti. Isti autori iznose svoj stav protiv upotrebe ovog izraza.fizioloske ili anatomske strukture ili fje. Utvrdjeni su i objasnjeni sledeci pojmovi: OSTECENJE-bilo kakav gubitak ili abnormalnost psiholoske. Od znacaja za upotrebu pojedinix termina su&def. poremecajima i/ili nedostacima.koji ogranicava ili sprecava ispunjavanje uloge koja je normalna. HENDIKEP-bilo kakav nedostatak za datog pojedinca koji nastaje kao posledica ostecenje ili invaliditeta.hendikep&HO ->invalidnost&hendikep nisu sinonimi. -HENDIKEP=postojanje stvarnih prepreka na koje invalidna osoba nailazi u teznji da postigne ili odrzi njoj neophodne uslove za normalan zivot&rad. BEATRISA RAJT. Termine hendikep&HO prihvataju lica sa psihofizickim poremecajima i/ili nedostacima.naucnika&invalida usvojen zakljucak da su za invalide ovi izrazi najprihvatljiviji u poredjenju sa ostalim terminima. Hendikep je fja odnosa izmedju invalida&njegove okoline. istice ovu cinjenicu: -INVALIDNOST=ogranicenje fja koje su izazvane ostecenjem sposobnosti odredjenog organa ili dela&sprecavaju coveciji organizam da normalno funkcionise.uzroke nastanka.bez obzira na izvore.

aprila 1948.godine. U svom programu akcija pravi razliku koja postoji u znacenjima termina kada je rec o ostecenju. 7. na masu&elitu.tjs.invaliditetu ili hendikepu.smetnjama ili nedostacima koje ogranicavaju normalno delovanje pojedinix organa ili celokupnog organizma invalida.zdraviji&sposobniji pobedjuje. SD istice borbu za opstanak. Za hendikep je istaknuto da je to ‘gubitak ili ogranicenje prilika za saradjivanje u zivotu zajednice na istoj ravni kao i svi ostali’.koje na osnovu pojedinix stavki iz Darvinove teorije nastoje da objasne razvitak ljudskog drustva. U soc.jer su H tretirani kao manje sposobni&kao gubitnici u borbi za opstanak. je ovakva teorija postojala i pre Darvinove teorije=Herbet Spenserova Organska teorija u kojoj Spenser kategorijom borbe za opstanak objasnjava podelu drustva na vladajue&potcinjene.) opada zainteresovanost sociologa za zivot&polozaj HO u drustvu sto je dovelo do porasta broja sociologa koji su zastupali socijal-darvinisticku teoriju&njeno ucenje.-’33. Medjutim.tako&od strane okolike&clanova drustva.prirodno odabiranje u kom jaci.Gumplovich) tvrdili su da je borba za opstanak ona u kojoj u kojoj vise rase potcinjavaju nize. U takvom teorijskom ucenju za HO nije bilo ni mesta ni vremena. 8.Po misljenju ove autorke invalidnst se pretezno utvrdjuje dijagnozom lakara ili tima lekara&2gih strucnjaka o psihickim i/ili fizickim ostecenjima. SD je shvatanje u politickoj teoriji&sociologiji koje pripada biologistickim teorijama.lica smatrajuci da su ti termini prikladniji. NAUCNI METOD 10 . Zastupnici Spenserove teorije (Lapuzh. teoriji&praxi vecina teoreticara upotrebljava termin HO ili h. SOCIJALDARVINIZAM Usled Velike ekonomske krize (’29.oformljena od strane UNaroda sa sedistem u Zenevi. U nasoj def. SD je zloupotrebio Darvinova naucna otkrica koristeci ih u politicke svrhe kako&kad je odgovaralo nacistichkoj rasnoj ideologiji. SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA (WHO) je nastala 7.humaniji i manje segregativni.hendikep moze biti prouzrokovan delovanjem razlicitih cinilaca koji poticu kako od strane HO. Njihovo ucenje preuzeli su tvorci fashistichke rasne teorije oslanjajuci se direktno na socdarvinisticko ucenje.

SREDSTVA pomocu kojih se predmet moze saznati.Svaka nauka&naucna disciplina nastaju kao izraz potreba ljudi da otkriju tacna obelezja tjs.nauke&naucne discipline koriste se opstim metodama koje naucnici PRILAGODJAVAJU zaxtevima konkretnog predmeta naucnog istrazivanja u nameri da dobiju sto potpunija&tacnija saznanja. Specificnost SHO ispoljava se u njenoj povezanosti sa vecim brjem posebnih nauka.POSTUPAK kako se dolazi do znanja. U tom smislu metod pretxodi nauci.sa 2ge strane. Metod oduhvata nacine istrazivanja&primenjene postupke tokom naucnog istrazivanja= prakticni postupci logicnog razmisljanja.SHO mora imati siroke mogucnosti koriscenja odredjenih znanja posebnih nauka&naucnih disciplina.psihologija).nauka nema potpuno specifican.odnostno MULTIDISCIPLINARNI METOD.odnosno naucno ispituje.pedagogija. Sve drustv..sto znaci da nijedna drustv.kao i materijalna sredstva. Akademik prof.koje omogucuje da se postupak bolje prilagodi predmetu&ovaj tako potpuno sazna i.zaseba naucni metod.ali isto tako on se upotrebljava u njoj.interesi&polozaj HO u drustvu&obelezja odnosa drustva prema toj populaciji.ali se svaka nauka koristi OPSTIM METODAMA istrazivanja.dr RADOMIR LUKIC smatra da je metod postupak (radnja) kojim se na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke dolazi do potpunijeg.daljeg znanja. Pojedine nauke se izrazito medjusobno razlikuju po predmetima proucavanja&metodama kojima se sluze prilikom naucnog istrazivanja.saznavanja&prihvatanja istine o predmetu koji se istrazuje. istinu o predmetu koji proucavaju&njegovoj sustini. njen je sastavni deo.zatim sledi .tjs.kao i pojedinix njihovih metoda istrazivanja prilikom preduzimanja sopstvenih ispitivanja pojedinih pojava. U najsirem smislu metod obuxvata 3 elementa: .pomocu kojih otkrivamo one osobine cije nam saznanje predstavlja cilj naucnog istrazivanja.ZNANJE o samom predmetu. radnje koju treba izvrsiti da bi se doslo do saznanja predmeta.najzad .tjs. Naucnici u svojim istrazivanjima koriste odredjene postupke&nacine rada.delovanja&zakljucivanja tjs. HO prilikom naucnih istrazivanja koristi razne metode. Da bi se pravilno utvrdile potrebe.kako bi se sto pravilnije istrazile&odredile veze izmedju pojedinaca&grupacija HO&konkretnog drustva. 11 . postupci&nacini otkrivanja. Proucavanja SHO moraju biti uskladjena sa cinjenicama koje proizilaze iz utvrdjenix cinjenica sociologije&posebnih soc. konkretizovani specificni postupci.tjs.sa jedne strane&naucnim dostignucima 2gih nauka (defektologija.

TEORIJSKA DEFINICIJA PREDMETA je logicki postupak kojim se pomocu apstraktnih pojmova odredjuje sustina pojave koju zelimo da istrazimo.sto utice na tacnost&potpunost saznanja o pojavi koja se 12 .ili da mogu biti u vezi sa 2gim pojavama koje su uocene u drustvu. PREDMETA utvrdjuje pokazatelje koji predstavljaju spoljasnje manifestacije apstraktnog koncepta&koji se mogu iskustveno ispitati&proveriti. RADNA DEF.prema odredjenim metodoloskim pravilim.kao sto je SHO.cije veze treba traziti imajuci u vidu da su. zbog neodredjenosti.METODA&TEHNIKA ISTRAZIVANJA -FAZA IZVODJENJA ISTRAZIVANJA -FAZA OBRADE&ANALIZE -TUMACENJE DOBIJENIH REZULTATA -KRAJNJI REZULTAT (PISANI NAUCNI RAD. Svako naucno istrazivanje ima vise medjusobno logicno povezanih faza: -FORMULISANJE PROBLEMA -CILJ ISTRAZIVANJA -DEFINISANJE OSNOVNIH VARIJABLI -POSTAVLJANJE HIPOTEZE -IZBOR UZORKA. Utvrdjuje se teorijski&radno.9.cija je svrha da se pruzi precizan odgovor na unapred postavljeno pitanje.postoje&razne teskoce koje nastaju zbog skromne terminologije. Istrazivac mora raspolagati pretxodnim znanjima o predmetu koji treba prouciti. POSTUPAK&METODI NAUCNOG SAZNANJA NAUCNO ISTRAZIVANJE je sistematsko.nejasnoce&skucenosti pojmova&termina u toj oblasti. Predmet istrazivanja odredjuje se na osnovu opste metodoloske orijentacije.tjs. U istrazivanjima u SHO istrazivac polazi od teorijskih saznanja koje se odnose na pojavu ili problem koji se istrazuje u vezi sa HO.plansko.objektivno&cilju usmereno teorijsko ili empirijsko ispitivanje nekog problema. Ona tacno odredjuje pojmove. U svim drustv.naukama koje nisu dovoljno orazvijene.CLANAK I SL) Formulisanje problema ili predmeta naucnog istrazivanja sastoji se u odredjivanju predmeta proucavanja konkretnix pojava.

Uz pomoc formulisane hipoteze istrazivac uspostavlja vezu izmedju predmeta istrazivanja (koji je odredjen na osnovu prethodnih znanja) kao&cinjenica za koje smatra da mogu biti njegovi uzroci.stanju. Logicki oblik hipoteze je STAV-iskaz odredjenog predmetnom znacenja&pretpostavljanje saznajne vrednosti koju tek treba proveriti.soc-kulturoloski odnosi.odnosi okoline prema HO (u porodici.fji.. Tako formulisana hipoteza treba da bude putokaz istrazivacu da svoje aktivnosti usmeri u odredjenom pravcu istrazivanja u kom postoje mogucnosti uspostavljanja odnosa izmedju poznatih&nepoznatih cinilaca. Hipoteze podlezu teorijskoj&empirijskoj proveri.ukoliko se radnom def.na radnom mestu. TESKOCE koje tom prilikom treba savladti zavise od mnogobrojnih cinilaca: socio-ekonomski odnosi.u drustvu). tacno odrede pojmovi&pruzi mogucnost svakom da ix proveri.cak&prevazici. Hipoteza treba da bude pojmovno jasno odredjena. Postavljanjem radne def.o njihovim svojstvima.da ih identifikuje&uvazava prilikom postavljanja predmeta istrazivanja.specificnost pojedinog hendikepa ili HO.uskladjena sa raspolozivim tehnickim&2gim sredstvima koja ce se upotrebiti tokom naucnog istrazivanja. SPECIFICNOST PRIKUPLJANJA PODATAKA 13 .mada je ovakva resenja tesko postici. 10. Pozeljno je da odredjeno istrazivanje moze posluziti kao polaziste za prakticnu akciju drustva u resavanju problema u kosrist HO. ovaj problem se moze uprostiti.karakteristike kategorija HO. Teorijski hipoteza oznacava stavove koji u nauci nisu provereni.proucava&njenim obelezjima.o odnosim sa 2gim predmetima itd. ISTRAZIVAC u oblasti SHO treba da tezi da predmet istrazivanja tacno odredi na nacin kojim se doprinosti resavanju postojecih problema zivota&rada HO&njihovog uklapanja u konkretno drustvo.strukturi.a njena empirijska provera vrsi se uporedjivanjem sa vec proverenim cinjenicama. POLAZNE PRETPOSTAVKE se postavljaju kad se teorijski&prakticno odredjuje predmet istrazivanja=HIPOTEZE=misaone pretpostavke o predmetima koji se istrazuju.. Sve ove cinioce istrazivac treba da ima u vidu. Postupak provere hipoteze je neophodan jer postavljana hipoteza ne mora biti tacna.

kao&o eventualnim zakonitostima tih pojava&njihovih odnosa u drustvu.utvrdjenom.upravo radi uporedjivanja sa potrebama osobama bez hendikepa. Posebnu paznju treba obratiti na: uslove&odnose zivota u porodici.tako&specificna obelezja licnosti.na obelezja osposobljavanja za radne aktivnosti. Istrazivac je ljudsko bice koje poseduje kako opsta drustvena obelezja.klasifikovati&pripremiti radi dalje obrade. Svaki clan istrazivackog tima treba da obavlja svoj deo posla za koji je strucno osposobljen.u ustanovama za smestaj HO. Neposredno posmatranje podrazumeva nacin proucavanja istrazivaca koji neposredno posmatra pojavu koju proucava.odnosno proizilaze iz njih&na osnovu kojih se donose zakljuchci o stanju&obelezjima njihove sustine&njihovih bitnih cinilaca.promena&pojava nastalih u samim HO ili njihovoj okolini. Ova faza predstavlja neposredno pronalazenje&sredjivanje podataka koji se odnose na pojave&veze. Prikupljanje podataka treba da se zasniva na empirijskom istrazivanju. Ovaj zaxtev proizilazi iz slozenosti stanja. Samo takav plan moze biti dobra&ispravna podloga na kojoj se ostvaruju aktivnosti kojim se obezbedjuje jedinstvenost prikupljanja podataka&njihove obrade radi donosenja pravilnih zakljucaka o pojavama koje se istrazuju.dobro proucenom planu&programu rada. Ma koliko zeli da je 14 . U zavisnosti od predmeta istrazivanja prikupljaju se podaci koji se odnose na habilitaciju&rehabilitaciju HO&na zadovoljavanje posebnih potreba koje ova populacija ima s obzirom na obelezja konkretnog hendikepa&zbivanja u drustvu&drustv. Posredno se vrsi kada istrazivac ne posmatra ili ne moze posmatrati pojavu koja je predmet istrazivanja. Ukljucivanje&izbor potrebnih podataka uz pomoc sredstava koja se u metodologiji primenjuju je postupak koji je nazvan METOD PRIKUPLJANJA PODATAKA ili TEHNIKA PRIKUPLJANJA PODATAKA. Prikupljanje podataka o istrazivackom radu obuhvata izbor valjanih izvora podataka koje treba pronaci. Timski rad se mora razvijati po unapred odredjenom.kao&na ucesca HO u procesima rada&vrednovanje njihovog rada u procesu proizvodnje.na obelezja ljudskih odnosa u radnoj sredini. TIMSKI RAD strucnjaka raznih uzih specijalnosti je vazna karakteristika svremenog modela prikupljanja podataka.vec neku 2gu pojavu.ciji je odnos sa pojavom koja je predmet istrazivanja istrazivacu poznat&utvrdjen.odnosima.= sastavni deo naucnog metoda koji sluzi proveravanju hipoteze. Prikupljanje podataka ostvaruje se POSMATRANJEM koje moze biti NEPOSREDNO&POSREDNO.

Prikupljanje podataka istrazivanjem sastoji se u zapazanju&opisivanju odredjene drustv.istrazivac ne posmatra odredjenu pojavu koja je predmet porucavanja posredno.klasifikuju&naucno obrazlazu.kada. 15 .sve u nameri da na taj nacin pribavi podatke koji mogu biti korisni za dobijanje rezultata konkretnog predmeta istrazivanja. posmatrac odredjene pojave sam odlucuje da li ce u konkretnoj situaciji izvesti odredjeno posmatranje.na njihova uzajamna delovanja. DIREKTNO POSMATRANJE.posmatrac je obavezan da u potpunosti&bez promena izvrsava utvrdjeni plan posmatranja.utvrdjuju. Svi podaci koji su znacajni za istrazivanje beleze se na utvrdjen nacin.istrazivac svojim culima i/ili instrumentima neposredno posmatra planom odredjenu pojavu koja je predmet istrazivanja. Posledice tih procesa mogu uticati na promenu emocija&ponasanja posmatraca&posmatranih. POSMATRANJE SA UCESTVOVANJEM.nepristrasan.analiziraju&posle razlaganja&sinteze sluze za donosenje zakljucaka o predmetu istrazivanja.pri cemu moze da prixvati&neku od uloga koja je tipicna za posmatranu sredinu.istrazivac aktivno ucestvuje u aktivnostim clanova grupe. Posmatranje kao metod predstavlja neposredno culno zapazanje pojave koja je predmet proucavanja.slusajuci neposredno njihove razgovore.pravican.ali en ucestvujuci pri tome licno ni u kakvom aktivnosti bilo kog clana posmatrane grupe. Naucno posmatranje organizuje se po unapred pripremljenom planu&usresredjeno je na tacno odredjene pojave&objekte koji se precizno.sistematski posmatraju.objektivan prema grupi koju proucava. KONTROLISANO POSMATRANJE.ponasanje&akrivnosti istrazivaca&HO. POSMATRANJE BEZ UCESCE POSMATRACA-ucestvovanje istrazivaca svedeno iskljucivo na posmatranje ponasanja&reagovanja posmatranih osoba. VRSTE POSMATRANJA: SLOBODNO POSMATRANJE-kada istrazivac tjs.sa nepovoljnim uticajem na pouzdanost rezultata istrazivanja. INDIREKTNO POSMATRANJE. U svakodnevnom zivotu dogadjaju se razni procesi koji uticu na osecanja.kao&za naucno obrazlozenje dobijenih rezultata.pojave koja je uneta u plan posmatranja kao zadatak koji ce se izvrsiti.on nije uvek u stanju da tu svoju nameru&ostvari.prouzrokujuci smanjivanje ili promenu objektivnosti posmatraca.kako i na koji nacin ce ga obaviti.nego neku 2gu pojavu ciji je osnos poznat&moze se upotrebiti sa pojavom koja se istrazuje.

kategoriji stanovnika.naslozeniji&specifican oblik naucnog posmatranja. MASOVNO POSMATRANJE.&onda kada prihvate stranu osobu HO se cesto ustrucavaju da se ponasanju uobicajeno. Medjutim.kada su u pitanju serije drustv. Ispitivanja postavljanjem pitanja&odg.a ispitanik odgovara na njih. Ispitivanja se mogu obavljati tokom usmenog razgovora ili se vrse u pisanom obliku. U slucajevima prikupljanja podataka posmatranjem u SHO postoji pravilo da posmatrac mora nepristrasno ucestvovati u postupcima posmatranja pojave.ili pak pojedine drustv. 16 . Zbog toga posmatrac nekad mora da se krije.desava se da samo prisustvo posmatraca u eksperimentu samo po sebi izaziva odredjene teskoce.pojaveposmatraju se pojedinacni primeri odredjene pojave u drustvu ili drustvima. Postoji&misljenje&u slucaju kada bi se drustv.POJEDINACNO POSMATRANJE obima ili ucestalosti drustv. ispitanika u pisanom obliku koriste se kada ispitivac nije u stanju da neposrednim razgovorom uspostavi vezu sa ispitanikom (nrp.kako bi dobio sto realnije podatke o posmatranoj pojavi.mada je to skrivanje tesko izvesti.ispitivac postavlja pitanja koja se odnose na pojavu koja je predmet istrazivanja.moze uticati da se njihovo ponasanje promeni).nacin ona ne bi bila ista u poredjenju sa pojavom koja spontano nastaje u svakodnevnom zivotu.grupe znacajne za predvidjeno istrazivanje. Blagonaklono prixvatanje posmatraca nastaje u vecini slucajeva. Vecina naucnika&teoreticara smatra da u drustvu nije moguce vestacko stvaranja pojave samo radi toga da bi se ista proucavala.pojava izazvala na vest.cinjenica da neki stranac posmatra clanove grupe HO u kojoj je nastala neka pojava.kada istrazivac aktivno ucestvuje u eksperimentu (mada. Ponasanje ljudi je drugacije u slucajevima kada se sa njima eksperimentise. ako je ispitanik osoba sa poremecajem sluxa&govora) PREMA NACINU ODGOVARNJA NA PITANJA: SLOBODNO ISPITIVANJE&ISPITIVANJE SA ODREDJENIM ODGOVOROM. EKSPERIMENT. :) 11. VRSTE&OBELEZJA ISPITIVANJA Metod ispitivanja.onakve kakva je ona zaista u stvarnosti. Izuzetak.narocito kada se grupi HO prethodno na prikladan nacin objasni svrxa eksperimenta.pojava ili kada predmet istrazivanja predstavljaju raznolike pojave u odredjenoj drustv. Sastoji se iz aktivnosti preduzetih prilikom posmatranja odredjene pojave koja je izazvana na vestacki nacin.

) ili slobodni.ne.metodicno dobro rasporedjena.a samim tim&nepredvidivi.vrlo dobro. Koristi se za sastavljanje statistickih pregleda na osnovu odgovora.teznje&namere koje su zajednicke za citavu grupu HO koja je intervjuisana. Koristi se za ispitivane HO kojima su mentalne&govorne sposobnosti ocuvane ili kod HO sa poremecajima sluha&govora ako se dobro sluze gestovnom komunikacijom.ne koristim i sl.) +strana=odgovori podesni za statist. Odgovori koji se ocekuju imaju razlicita obelezja jer mogu biti stereotipni (da. Obratiti paznju na vrstu.ne znam isl.) ili slobodni 17 .u skladu sa obrazovnim.bez unapred pripremljenih ili postavljenih pitanja. unapred pripremljeni intervju u pisanom obliku. *Ispitivanje sa odredjenim odgovorom: ispitanik odgovara na pitanja birajuci 1 od ranije pripremljenih odgovora (da ili ne/malo.srednje.koristim. Odgovori mogu biti stereotipni (da.stepen&kategoriju hendikepa.mnogo/slabo.. +strana=dobijeni odgovori potpuniji&verodostojnije prikazuju cinjenice. -strana=teskoce da se dobijeni odgovori klasifikuju.razlikuju se EKSTENZIVAN&INTENZIVAN INTERVJU.obradu. Ako su odgovori slobodni. Podaci koji se dobijaju ovom vrstom intervjua su veoma vazni za istrazivanja u oblasti SHO jer pruzaju mogucnosti da se sagledaju pojedinacni problemi&stavovi ispitanika.*Slobodno ispitivanje: ispitivac postavlja pitanja zavisno od situacije koja postoji ili nastaje tokom razgovora. INTERVJU je usmereno ili proizvoljno ispitivanje 1 osobe ili > osoba.uporedjuju&statisticki obradjuju. Koristi se da se dublje pronikne u sustinu problema.mogucnost da se preciznije sagledaju problemi&stavovi.ne.odnosno intelektualnim nivoom ispitanika. Ako je manja grupa mogu se intervjuisati svi pripadnici.socio-kulturnim vrednostima sredine u kojoj ispitanik zivi.dobro.. –strana=posto su odgovori suzeni unapred na kratke odgovore rezultati ispitivanja su skuceniji tjs. *EKSTENZIVAN INTERVJU: to je intervju sa stereotipnim pitanjimaispitivac postavlja ispitaniku seriju inapred pripremljenih konkretnih pitanja koja su tipicna za ispitivanu pojvau. siromansniji. *INTENZIVNI INTERVJU:ispitivac samoinicijativno&potpuno slobodno. Pitanja moraju biti precizna&mogucnostima sto kraca.odlicno. UPITNIK//ANKETA je pisani oblik ispitivanja koji se sastoji iz odredjenog broja unapred pripremljenih pitanja.vodi razgovori&usmerava ga na pojavu koju zeli da ispita. Ispitanici mogu biti odabrani po metodu uzoraka kada je u pitanju veca grupa.

nuditi neposrednu pomoc prilikom popunjavanja.neposrednom dostavom ispitaniku. TEST: sastoji se iz sistematsko rasporedjenih pitanja ili tvrdnji na koje ispitanik treba da odgovori najcesce u pisanom obliku. U neposrednom kontaktu sa ispitanikom istrazivac moze pruziti dodatna objasnjenja u vezi postavljenih pitanja. Ovaj posmednji nacin dostave je najpodesniji jer se pri tom ispitivac moze blize upoznati sa ispitanikom&time stvoriti pogodnije uslove za obavljanje ankete&dobijanje odgovora. Prilikom urucivanja upitnika treba naglasiti da je anketa anonimna.najcesce nesvesno. kolicinsko utvrdjivanje&razmatranje rezultata utvrdjivane pojave koju istrazujemo.raspolozenju).fotografija.tvrdjenja ili pretpostavki. U SHO test se koristi prilikom istrazivanja sklonosti ispitanika za odredj.Prilikom primene testa u SHO treba voditi racuna da dodijeni rezultati nisu uvek tacni jer prilikom ispitivanja ispitanici odgovaraju subjektivno.grafikona.(ispitanik odgovara na pitanje shodno svojoj volji.shvatanju.slanjem na adresu. Pod ‘merenje’ se podrazumeva kvantitativno tjs. Primenom METODA MERENJA dobijaju se precizni podaci &tacna saznanja o pojavama. Pomoc se moze pruziti&citanjem pitanja (ako je osoba slepa) ili zapisivanjem odgovora (ako HO tesko pise ili nije u mogucnosti). Obicno se pre sprovodjenja ankete obavlja PROBNO ISPITIVANJE=PILOT ANKETA koja sluzi radi provere da li su sve pripreme za sprovodjenje ankete ispravno obavljene.Test kao nacin merenja&utvrdjivanja sklonosti pojedinca obavlja se radi dobijanja.znanju..pri cemu se rezultati analiziranih podataka jednog uporedjuju sa rezultatima testa 2gog ispitanika.radne aktivnosti.. 12. 18 . POZIV na ucestvovanje u anketi (SLANJE UPITNIKA) moze se izvrsiti na vise nacina: upitnik se moze dostaviti posredstvom drustvenih organizacija HO (Savez gluvih&nagluvih). Moze biti sastavljen&od niza crteza. MATEMATICKO-STATISTICKI METOD ZNACAJ: mogucnost preciznog posmatranja pojave&tacnog utvrdjivanja kolicina raznih obelezja pojedine pojave&istih pojava u celini..ocenjivanja i uporedjivanja obelezja vrednosti ispitanika na osnovu njegovih ispoljenih misljenja..sto je vazno za utvrdjivanje stanja&zakonitosti pojave.

pojave.pri cemu se najveci.uz pomoc racuna verovatnoce. SREDNJA VREDNOST. Njom utvrdjuje struktura drustv.koeficijenti varijacija. utvrdjivanjem broja lica ostecenog vida u odredj. STATISTICKE METODE se u SHO prilikom prikupljanja&proucavanja podataka s obzirom na slozenost&brojnost pojava koje se istrazuju. NEPOSREDNO MERILO-ono koje je iste vrste.standardne devijacije i uzroci.odnosima.pojava.srednje vrednosti.tako da se ne moze utvrditi tacan kolicinski odnos izmedju pojava sa razlicitim kolicinama odnosnog svojstva. Od prosecne vrednosti moze odstupati svaka pojedina vrednost konkretne drustv. 19 . Iz ovih zakonitosti nastaju zakoni na osnovu kojih se mogu. Zatim brojanjem utvrdjenih 1ica pristupa mat-stat obradi (npr.zakonit nacin tjs.dobija se merenjem > broja pojava&svodjenjem odgovarajucih pokazatelja razl. STATISCITKI ZAKONI. Vrste merila: neposredno&posredno (izvedeno).u slucajevima kada ne postoje =e 1ice merenja.brojchanih vrednosti na jednu brojku (koja predstavlja prosecnu vrednost). Taj odnos se utvrdjuje samo priblizno&pojave se rasporedjuju po redu koji odgovara kolicini svojstava koja imaju: od onih koji ih imaju u najmanjoj do onih koji ih imaju u najvecoj meri.odnosno obimu. merenje velicine razreda brojem ucenika koji poxadjaju taj razred) MERENJE U SIREM SMISLU. te pojave imaju ista obelezja.nastaju utvrdjivanjem zakonitosti odredjenih drustvenih pojava iste vrste. MERENJE U UZEM SMISLU.Pojave koje proucava SHO su vrlo slozene&cesto su zavisne > od kvaliteta nego od kvantiteta. To su statisticki zakoni.utvrdjivanje koliko puta se 1ica merenja nalazi u pojavi koja se istrazuje. MERILOM se utvrdjuje kolicina prilikom istrazivanja odredj. POSREDNO (IZVEDENO) MERILO-razlikuje se od neposrednog po kvalitetu.prezezni broj posmatranih desava na odredjen. Postoji odredjena pravilnost zbivanja i/ili odnosa.s tim sto je je poznat stalan odnos izmedju metila&pojave koja se meri (povodom sticanja > stepena obrazovanja HO meri se i utvrdjuje drustvena pokretljivost te osobe) Sam postupak merenja moze se ostvariti&posmatrati u uzem&sirem smislu.korelacija.pojave u manjoj ili > meri.istovetno sa pojavom koju merimo (npr. pogonu meri se velicina ove populacije koja ucestvuje u ukupnom broju zaposlenih u procesima rada jedne zastitne radionice).vrsiti predvidjanja nastanka&promena buducih stanja u drustvu&drustv.

Njim se utvrdjuju odnosi medju pojavama.promena&odnosa posmatrane pojave.kao&iz vrlo postojanog ubedjenja da nedostaci izrazeni na jenom od segmenata ljudskog totaliteta (psihofizicko jedinstvo) izazivaju nedostatke&poremecaje u 2gim elementima ljudskog bica. ANALIZA SADRZAJA.odnosno privlacnost&lepota ljudskog tela. UZORAK. KOEFICIJENT VARIJACIJE. 13. Zakljuchci koji se dobijaju samo su delimicno tacni&zbog toga cesto neprihvatljivi. Tako su zahtevi fiz.skladan fizicki razvoj&izgled tela.a ne samo njihova struktura. Zakljuci do kojih se dolazi se zatim primenjuju na ostale podatke. Ovaj metod predstavlja izvesnu sredinu izmedju proucavaja pojedinacnih slucajeva&statistickih metoda kojim se obuhvataju sve cinjenice koje su dostupne.skraceni postupak prikupljanja podataka. Prilikom primene mat-stat metoda treba imati u vidu da se moze dobiti samo slika pojedinih obelezja stanja.kada su fizicka snaga.tjs.KORELACIJA=kovarijacija. Pod dokumentom se podrazumeva svako obavestenje koje je na neki nacin registrovano a odnosi se na predmet istrazivanja.metod prikupljanja podataka na osnovu analize dokumenata&registrovanih podataka o pojavama koje su predmet istrazivanja. Primena ovakvog postupka na HO proizilazi&iz postavki anticke filofozije o jedinstvu duha&tela (‘U zdravom telu-zdrav duh’).kolicnik standardne devijacije&aritmeticke sredine&moze se prikazati u vidu obrasca.psihologa i drugih strucnjaka. neupotrebljivi u svojstvu naucnog dokaza. Ona lica koja se nisu uklapala u pojeidne standarde nisu bili dobro vidjeni u drustvu.kao&duhovne sposobnosti pojedinaca bili visoko cenjeni u drustvu. ODNOST DRUSTVA PREMA OSOBAMA SA INVALIDNOSCU U ANTICI Po Lavu Vugotskom MISTICHNO RAZDOBLJE obuhvata radzoblje stare kulture&anticke civilizacije. Kao dokumenti za analizu sadrzaja podataka u SHO mogu sluziti razni nalazi defektologa.metod cesto koriscen u naucnim istrazivanjima. Ne posmatraju se svi podaci iste vrste vec samo odredjen broj manjih podataka. lepote tela.snage&duhovne sposobnosti bili odlucujuci prilikom donosenja odluke da lice hoce ili nece HO biti iskljucena iz drustvene zajednice.lekara. 20 . Dokumenta mogu biti faktografska (zabelezene samo cinjenice bez komentara) ili sadrze razna saopstenja&obavestenja.

prodavali.na razne nacine izdvajana su iz drustva radi preduzimanja odredjenix mera izolacije ili likvidacije.kao naglasavanje potrebe da potomstvo bude&ostane telesno&dusevno zdravo.ono se mora unistiti ili na 2gi nacin odstraniti iz kuce.unistavane ali su ipak bile gradjani 2og reda&njihov polozaj je zavisio od vrste&stepena ometenosti&od klasne pripadnosti.deca kod kojih je utvrdjen hendikep. U Rimu novorodjena deca nisu odmah primana u porodicu.ako bi se nasao neki kupac. Osim gradjana takav postupak odobravali su cuveni grcki filozofi Platon&Aristotel. Da li ce se novorodjence podizati ili ce biti unisteno zavisilo je od odluke koju je ‘Savet staraca drzave Sparte’ donosio prve nedelje posle rodjenja deteta.je postojalo pravilo unistavanja hendikepirane&slabunjave dece. Ponekad su takve bebe iznosili na trg ili pred xram&tamo. Cesto su bile bacene u reku ili gradsku kanalizaciju.unistenje mogle su izbeci&starije osobe.izrazito vojnickoj drzavi.ugl. Ako odluci da ne moze biti primljeno. u sumu.najcesce precutno.veku pne je primenjivan postupak zdravstvene kontrole gradjana kojoj je bilo obuxvaceno&pronalazenje Hdece. imperiji HO nisu bile fiz.gluve&neme osobe mogu nasledici svoje roditelje ali da nasledjenu imovinu ne mogu otudjivati.ali nisu bile dobro prixvacene u drustvu. Fiz. Postupak fizickog unistenja mogle su izbeci samo one bebe kod kojih hendikep nije bio izrazen ili se u tom uzrastu nije mogao utvrditi (nagluvost.sadrzavao je&zakonske propise o invalidnim 21 . U njemu je takodje propisano da jedinke iz te populacije ne mogu zauzeti ili biti postavljene na neku znacajniju fju u javnom ili politickom zivotu drustva. Takodje je poznato da Rimsko pravo taksativno nabraja da slepe. Posle izvrsenog pregleda clanovi saveta donosili su neporecivu odluku da li ce beba biti vracena roditeljima ili unistena. U Atini u 4.dok je kasnije unistavanje Hbeba bilo dozvoljeno. Deseti dan posle rodjenja novorodjence se donese ocu koji posle pregleda odlucuje da li ce ono biti primljeno u porodicu. Stanovnistvo u Rimskoj imperiji je imalo nesto humaniji odnos prema HO u poredjenju sa gradjanim antickih grckih drzava.slabovidost).sto je posebno vazilo za slabunjavu decu&Hbebe. Jedno vreme je ovaj postupak smatran ispravnim. Ova deca su bivala eliminisala u cilju odrzavanje telesno&dusevno zdravog potomstva. Justinijanov zakon=zbornik propisa&odluka rimskih careva sa komentarima poznatih rimskih pravnika. Posle zavrsenog pregleda.U tu svrxu su se pravile korpice u koje bi se bebe smestale&odnosile na neko pusto ili skrovito mesto. U R. ili navodeci da se to cini iz ekonomskih razloga. Spartanska deca su vise pripadala drzavi nego svojim roditeljima.U Antickoj Sparti.

licima kojima nije bila priznata poslovna sposobnost.lecenju&moralno-etickim obelezjima lekarskog poziva. Hipokrat pominje mogucnost lecenja dusevnih bolesnika.kao&da se ravnoteza&normalno stanje mogu ponovo uspostaviti pustanjem krvi pomocu pijavica&razveseljavanjem bolesnika shalama&muzikom.u klasicnoj literaturi se nalaze svedocenja koja ukazuju da u antickoj kulturi&civilizaciji nisu bila strana misljenja&ponasanja uglednix ljudi koji su se suprotstavljali omalovazavanju&ubijanju Hdece&odraslih.pripadnici plebejaca bili su izlozeni svim nacinima omalovazavanja&povredjivanja. Tako su formulisane&VREDNOSTI na osnovu kojih je svaki gradjanin mogao da procenjuje vlastite postupke&ucinke u odnosu na 2ge ljude.SOLIDARNOST.reforme&preduzimali prakticne mere. Na sudbinu&odnos prema HO veliki uticaj imao je soc. Verovao je da su dusevne bolesti prouzrokovane pojavom neravnoteze izmedju zhuchi. Sve soc.POMAGANJE. Grci su u zavisnosti od politickog uredjenja pojedinix drzava&idejnix koncepcija.trgovati ili se baviti politikom. Grcki filofoz&lekar Asklepiad je u Rimu osnovao skolu u kojoj je poducavao buduce sanitetsko osoblje o nacinima lecenja epilepsije&2gih mentalih bolesti primenom Hipokratovih metoda lecenja. Pripadnici klase patricija bili su vise zasticeni od neprijateljskix stavova ljudi.UZAJAMNOST.medju kojim su cesto svrstane&MRO. soc. [[STARI GRCI su o soc.SLOBODA&DEMOKRATIJA.tako da HO nisu mogle ucestvovati u ekonomskom zivotu. Za razliku od njih.muzicari.filozofi&drzavnici razmisljali su o tome kakvo je delovanje potrebno da bi soc.bolesnicima.sprovodili&odredj. Medju HO bilo je&onih koje je drustvo cenilo kao ugledne clanove drustva (pesnici.polozaj HO.POLITICKA=OST.besednici.sluzi&krvi u organizmu bolesnika.ukljucujuci&fiz. Pesnici.njenih roditelja ili rodjaka.&politickog zivota polazile su od opstih vrednosti: PRAVEDNOST.nastankom literarnog stvaralastva.ZAST ITA SIROMASNIH.reforme&uopste organizacija drustv. Uprkos tome.glumci&2ge nadarene HO). Zbirka ‘Corpus Hippocraticum’ obuhvata vise od 100 knjiga koje sadrze naucna&strucna izlaganja raznih autora o coveku.filozofije&politicke misli.OD GOVORNOST.unistenje. Jos od xerojskog doba grcke istorije smatralo se da je zivot dostojan coveka 22 .kao&u odnosu na postupke 2gix ljudi&zajednice prema njemu samom. Najmanje mogucnosti da prezive imale su HO koje su pripadale klasi robova.zivot bio primeren SLOBODNIM LJUDIMA u dobro uredjenoj zajednici. problemima razmisljali uporedo sa formiranjem drzave.

Soc. planu drzava je brinula da ima zdrav podmladak.narocito u Atini je bila relativno razvijena soc.ali je ipak drzava bila glavni nosilac ukupne soc.god pne.kada je osnovan kao grad-drzava. Kada su ix Germani osvojili&to je kraj ne samo ZRC-a nego&robovlasnickog poretka u Zap. Na individ.u Staroj Grckoj.e.a da je zajednica ili drzava duzna da se brine o svojim gradjanima.zastita gradjana. Znaci. kao jedinstvena drzava. delovanje spadala je u prvom redu ZASTITA SIROMASNIH GRADJANA.otkup od strane drzave onih koji su zapali u duznicko ropstvo.tada dolazi do podele na ZAPRCAR sa centrom u Rimu&ISTORIMCAR sa centrom u Carigradu.GRADNJA VODOVODA.kada su Turci osvojili Carigrad) 23 .KANALIZACIJE.zastita.brisanje dugova. Grcka drzava je sprovodila&odgovarajuce mere u oblasti ZDRAVSTVENE ZASTITE.zastite drzava je placala lekare da bi lecili siromasne gradjane.zastita Grka. SOCIJALNO-POLITICKA PRAKSA U RIMU (istorija Rima pocinje od 753.uticaj-stvarana su kulturna dobra trajne vrednosti).organizovanje javnih radova radi zaposljavanja onih koji nemaju zemalju kako bi im se stvorili uslovi da zive od sopstvenog rada (sto je imalo&siri drustv.pomoc bili prepusteni sami sebi.narocito onoj ciji su roditelji poginuli u ratu: drzava se o takvoj deci starala sve do njihovog odrastanja. IRC (Vizantija) traje do 1453.-ekonomskih prilika&karaktera politicke vlasti. Na sirem drustv.veka pne postaje svetska imperija//traje do druge polovine 4. Do 1.Evr.sprecavanje epidemija.kao sto se menjala filozofija.planu drzava je preduzimala organizovane aktivnosti za zastitu vecih grupacija siromasnih: preraspodele zemljisnix poseda. praksa u Grckoj menjala se u zavisnosti od drustv. Sto se tice direktne zdr.BRIGA O DECI BEZ RODITELJA.moguc jedino u ZAJEDNICI sa 2gim ljudima.kao sastavni deo globalne politike. U soc.. Bilo je perioda kada su gradjani kojima je bila neophodna soc. Nekad je to bila odgovarajuca materijalna pomoc radi zadovovoljavanja materijalnih potreba pojedinaca (koji to ne mogu da zadovolje sopstvenim radom).zastite. U slucajevima prenaseljenosti nekih oblasti-problem u prehrani resavao se kolonizacijom u susedne oblasti gde je bilo uslova.god. Znacajana je soc. ZRC je postojalo do 476. veka n.pa su u sadrzaj obrazovanja&vaspitanja bile ukljucene&fizicke vezbe. Sprovodjene su&XIGIJENSKE MERE. Na sirem planu to je preventivna zdr.

PODELE unutar R.mere koje su isle u prilog siromasnim gradjanima (plebsu uglavnom) najcesce su bile ogranicene na metropolu.drzava je iz svojih magacina prodavala zito siromasnim gradjanima po nizim cenama.bili su prepusteni samovolji svog gospodara.drzava je povremeno sprovodila odredj.koji je mogao ne samo da ih fizicki kaznjava.tokom dogradnje rimskog prava.zastite. je bila duzna da obezbedi to izdrzavanje.ali ipak nisu svi robovi bili u =om polozaju u pogledu uslova zivota (povoljniji status oni koji u gradovima sluze u kucama patricija ili se bave zanatskim poslovima za svog gospodara.gradski plebs.Rimsko robovlasnicko drustvo je jedino drustvo u istoriji ljudske civilizacije u kome je osnovni factor proizvodnje bio robovski rad.srazmerno broju stanovnika. imovinske reforme (npr. Od plebejaca na najnizoj drustv.zastitu. Prema njima nije sprovodila nikakve mere soc.dok je provincijama posveceno manje paznje (resavanje soc. Patricije.koji su bili u najtezem polozaju) SLOBODNI GRADJANI: PATRICIJI (aristokratija)&PLEBEJCI. Osn. ‘Zakon o zitu’. Robovi nisu subject prava&nemaju nikakvu soc. Mada su Rimljani jos sredinom 5.a da za to nikome ne odgovara-> veliki broj pobuna&ustanaka koje su rimske vlasti u krvi gusile.mnoge soc.rob.lestvici nastaje proletarijat. R. Cak ni bioloska reprodukcija robova nije bila pravno regulisana.proletarijat&vojska se nisu bavili nikakvom proizvodnjom. Braca Grah: oduzet deo zemljisnjh poseda od veleposednika&podeljen siromasnjim gradjanima. podela: ROBOVI&SLOBODNI GRADJANI.nego&da ih ubije.od onih koji su radili u poljoprivredi ili ratnih zarobljenika. Vladalo je uverenje da je sramota da se slobodni gradjani bave fizickim radom&zanatima (mada su se u selima slobodni&polu-slobodni seljaci bavili proizvodnjom.zastita nije bila jedinstvena na celoj teriroriji.vise robova nego bilo koja robovlasnicka drzava (pogovotu od kad je postala svetska imperija).veka pne formirali relativno razvijenu pravnu regulativu (‘Zakon o 12 ploca’) robovi ni u kom pogledu a ni kasnije.nisu bili njegov subjekt. R.jer ni jedan slobodan gradjanin nije bio obavezan da radi ili da se bavi zanatima jer je to smatrano nedostojnim slobodnog coveka. Soc.pitanja izvan Rima bilo je prepusteno tamosnjim upraviteljima).ali oni su smatrani ljudima nizeg reda).nisu mogli da formiraju porodicu.drzava je imala.drustva bile su visestruke. za vreme Cezara drzava je kupovala zemlju&delila seljacima sa decom koji nisu imali posede/davani su krediti onima koji su bili spremni da ih uloze u povecanje 24 . Plebejcima koji nisu raspolagali vlastitim prixodima za izdrzavanje sebe&svoje porodice drz.

Rim ispod nivoa Stare Grcke: -odnos prema robovima mnogo suroviji -vecina grckix mislilaca podsticala je sl. Prvi propovednici su bili protiv privatne svojine&za zajednicku potrosnju.PITANJA Hriscanstvo je nastalo u Palestini u I veku nase ere.kultura i jezika&klasna nejednakost u R. Talmud i dr.-robovi. je istupilo sa IDEJOM O =OSTI LJUDI.onaj koga je Bog izabrao za određenu misiju). Na samom pocetku stvaranja Hr.formirana je organizacija (crkva)&izgradjena idejna osnova. soc.pomoc kao prevencija pobune plebsa). Preduslovi za nastanak Hr su izmesanost naroda..gradjane na privredjivanje -javni radovi za podizanje spomenika kulture obavljani od strane slob.u istocnim provincijama Rimskog carstva..-pol.rob.odnosima&raspada porodice.carstva ). Osnivac hriscanstva je bio Isus Hrist (‘Isus’svetovno ime.dr.u R.] 14.dolazi do anarxije u seks.’Hrist’=»Pomazanik«-osoba pomazana svetim uljem.proizvodnje/siromasne gradjane oslobadjali od dugova da ne bi zapali u duznicko ropstvo) Odr. SOCIJALNA KONCEPCIJA HRISCANSTVA&ULOGA CRKVE U RESAVANJU SOC.iz judaizma.trebalo je pronaci&odg. sis. Glavni izvori o Isusu Hrisu su novozavetni spisi (jevandjelja i poslanice).sto nije bio slucaj u Grckoj.hr nije bilo ni 25 .opstine koje su okupljale 200-300 ljudi medju kojima su vladali saradnja&pomaganje. I pored zagovaranja soc. Ta zastita je bila motivisana politickim.gradjana u G. forme da dokona masa ispuni vreme => pozorista&gladijatorske borbe da bi se odvratila paznja od politickoh&socijalnix pitanja. zastita slobodnim siromasnim gradjanima je postojala. Uporedo sa zadovoljavanjem potreba isxrane.bar kada se radilo o onim koji su ziveli u Rimu.pa su formirane hr.a od nehriscanskih antickih izvora Tacit (koji navodi da je Isus po nalogu Pontija Pilata u Jerusalimu razapet na krst pod optuzbom za zaveru R.=osti. Formiranje Hr je trajalo 3 veka&u tom periodu je formulisana legenda o osnivacu&njegovom bozanskom poreklu.neposredno pred njegov raspad.ne verskim ili humanism ciljevima (ocuvati stabilnost drzave => soc. -u vreme krize u R. carstvu (u novoj religiji potcinjeni vide spas). Kao vera&ideologija Hr je nadzivelo sve dosadasnje drustv.rezime&religije.

potlacene.god) menja se i odnos xr. Rim postaje steciste hr.politicki ni socijani pokret vec pre svega VERSKI.siromasni&apsolutno siromasni.privatnoj svojini&bogatstvu. Od tada crkva tvrdi da je drzava neophodna kako bi svojim zakonima oblikovala spoljasnje odnose&ponasanje ljudi.ona ih je 3 veka surovo progonila.jer se na taj nacin zasluziju Bozija milost.prosirilo na sve delove R. Medju plebejcima postoje bogati.obaveza&prava vernika.mada se uprkos progonima sirenje hr nije moglo zaustaviti. Zato se ubrzo ideja =osti ogranicila samo na =ost pred bogom. Iako se propovednici hr. Negativan odnos prema hriscanima imali su&obrazovani&uceni ljudi-npr.za sta je zasluge imao apostol Petar.imperije.godine ‘Milanskim ediktom’ priznao xr.imperiji.pojava ucenja koje propoveda =ost svih ljudi.pa makar to bilo&samo pred bogom&porucuje bogatim da svoju imovinu razdele siromasnima-sustinski je predstavljala atak na postojeci sis.jer su takve ideje bile prijemcive za obespravljenje. Promenjeno je&shvatanje o =osti.zaslugom apostola Pavla.koji su se delili na patricije tjs. Vlast se prema hriscanima odnosila surovije nego prema kriminalcima. Crkvi ne smeta ni ropstvo.ucenje bilo suprotno postojecoj ideologiji&politickoj praxi (u R.aprila 313. Tacit je nazvao Isusa kriminalcem&opravdavao potupak Pontija Pilata. Privatna svojina&bogatstvo se ne osudjuju ali se smatra da su poxlepa&gramzivost u suprotnosti sa Bozijim zakonima&zato bogati ne treba da zaboravljaju svoju 26 . Neron je optuzio hriscane da su zapalili Rim. Jednakost se svodi iskljucivo na =ost pred bogom&prixvata se nejednakost na Zemlji koja se objasnjva 1. Verovatno je to bio jedan od razloga zbog kojih je vlast promenila odnos prema hriscanima => Car Konstantin je 30.koja se vise ne smatra otelotvorenjem zla. kao raznopravnu religiju sa politeistickom religijom u R.eksploatisane&ponizene pojedince. subverzivnim (rusilackim) elementom unutar drzave.grupe&citave narode unutar carstva).a da crkva treba da bude usmerena na regulisanje verskog zivota.ciji je cilj bilo pridobijanje svih ljudi bez obzira na njihove imovinske razlike.pa je razlog za progon taj sto je xr.religije prvo kao ravnopravne.a vernicima se vise ne savetuje da ne sluze vlasti. Uporedo sa sirenjem vere formira se i ogranizacijacrkva.koja je pre svega odgovarala aristokratiji kao vladajucem sloji. U toku prva 3 veka od svog nastanka hr se.. Pri takvoj strukturi. Priznavanje xr.jedino apeluje na milosrdje prema robovima. aristokratiju&plebejce.covekovim grehom.ukljucujuci&samog osnivaca.nisu direktno suprotstavljali rim.a kasnije&kao drzavne religije (387.smatrajuci hr.crkve prema drzavi.propovednika.vlasti.carstvu je postojala kvalitativna podela na robove&ostale gradjane.

tu dobrotu su dokazivali davanjem materijalnix priloga crkvi i pruzanjem pomoci onima kojima je ona potrebna.jer je siromastvo.ali ga siromasni lakse ostvaruju (‘Kamila ce pre proci kroz iglene usi nego sto ce bogatas stici u Carstvo nebesko’). Crkva je postala najveci veleposednik u feudalizmu. Da bogati ne bi ostali bez nade.polozaj. Crkva je samo nesposobnima za prosjacenje na 27 .postaje saucesnik u drzavnim poslovima&pocinje da utice na drustvene tokove&odnose (sto je&bio cilj priznavanja xr.religije&kao ravnopravne&kao drzavne. Siromastvo se smatralo Bozijom voljom.siromasnu sabracu po veri.crkva je preduzimala odgovarajuce soc. Feudalizam. Usvajanjem xriscanstva STAV PREMA HO se znatno poboljsao. Dolazilo je do sukoba izmedju crkve &vlasti.kao drustveni poredak koji je preovladavao u srednjem veku&cinili su ga feudalci (zemljoposednici)&zakupnici (seljaci koji su obradjivali zakupljenu zemlju) bio je period u kome su veze&saradnje crkve&drzave bile najtesnje.pre svega. Zato sto je znala da takvo objasnjenje nece zadovoljiti siromasne.proglasavajuci postojece staleske podele prirodnim&od Boga uspostavljenim.koja sada kao&drzava raspolaze odgovarajucom moci&vlasti. Milosrdje za katolicku crkvu ima 2struku ulogu:da pomogne onima na najnizoj lesvici bede.a jos manje popraviti njihov soc.crkva kao organizacija&institucija moze biti faktor integracije drustva). istovremeno su sirili&saznanja o potrebi ispoljavanja milosrdja svakog xriscana prema svim ljudima koji su nemocni. Autoritet crkve je poceo da raste jer crkva postaje jedina ujedinjujuca snaga.a davanje milostinje postaje religiozna duznost. Tako crkva.akcije-i pored gresnosti ljudi mogu dobiti Boziji oprostaj. Davanje milostinje nije bilo sistematski organizovano.vec je zavisilo od darezljivosti bogatix&dobijali su je oni koji su direktno prosili.crkva je razvila ideologiju MILOSRDJA koje se proglasava 1om od bitnih moralnih vrednosti.kaznom zbog gresnog zivota. Promene koje su nastupile pruzale su uslove&mogucnosti HO da prezive. Mada.uz istovremenoj podsticanje na rad kako bi doprineli poboljsanju svog polozaja&da bogati umire savest&dozive satisfakciju iskupljenja grexova.a siromastvo ne treba smatrati sramotom.proizvod sistema koji vladajuca klasa&crkva svim sredstvima brane.bilo je ostrix sukoba izmedju pojedinix papa&svetovnih vladara jer su&jedni&2gi zeleli da imaju apsolutnu vlast.pa je u ekonomskom pogledu mogla da se iz=achi sa plemstvom.pa je samim tim&crkva imala svoj (materijalni) interes da se svim sredstvima bori za ocuvanje feudalizma.jer su&jedni&2gi xteli da imaju primat u odlucivanju o drustvenom zivotu. Propovednici xr. Apel za milosrdjem smatra se cinizmom.

veku u okviru katolicke crkve.prava koje je drzava donosila odgovarale interesima&sxvatanjima crkve. U soc. Prema njoj konacna odluka pripada Bogu u svemu.zastite morala da bude i drzava. Protestantizam je formirao uverenja da se marljivoscu&stidljivoscu&samodisciplinom moze doprineti poboljsanju uslova zivota.vec ciscenje starog od pogresnog&da se covek oslobodi stega Vatikana.’oprost grexova’. Ukinute su dazbine. 28 .najosnovnije uslove&skromne mogucnosti da prezive.ubiranje sredstava od str. ZADATAK reformacije nije bio izgradjivanje novog teolosko-religijskog sis.bolesni. Kritika drzave&njenog sis.a pri tome je nastojala da religijsko sxvatanje Pravde udje u sadrzaj Pozitivnog prava (pravo koje donosi covek.ljudi su gresni&od grexa se jedino mogu izbaviti ako slede Bozije zakone&ponasaju se u skladu sa principima Pravde).pravde dolazila je u obzir samo ako je sluzila zastiti interesa crkve. Rad&stvaranje dobara kao osnovna vrlina.pogledu zadrzao je milosrdje kao vrednost ali je glavni nosilac soc.vec se morala pozabaviti &pitanjima ovozemaljske pravde. Vlast drzave je sluzila zastiti interesa crkve. [FAZA AZILIZIRANJA tjs.nekretnina vernika&darova bogatix.ekonomskix uslova&potreba. Konkretne oblike Pravde crkva je formulisala u zavisnosti od drustv.cesto&za isplatu troskova lecenja bolesnika&davanje pomoci siromasnima&HO.organizovan nacin pruzala pomoc (stari.godine.za xr..pa&u pitanjima Pravde.religiju i PRAVDENOST spada u bitne vrednosti. Crkva nije mogla ostati na apstraktnim principima pozivajuci se samo na bozansku pravdu. Crkva je organizovala versko poducavanje kao vid obrazovanja za siromasnu decu. Crkve za tzv.siromasni&H su u azilima nalazili utociste.mala deca). Dakle.suprotno od Prirodnog). Ogranicena je moc Papa.pa je dolazilo do SUKOBA&unutar same crkve (jos&zbog tumacenja pojedinix biblijskih stavova) sto je dovelo do RASKOLA&PODELE NA ZAPADNU (KATOLICKU)&ISTOCNU (PRAVOSLAVNU) 1054. Nemocni. Nisu sve norme Poz.reformacija nije uticala na slabljenje religije ali je dovela do promena u odnosu prema svetovnoj vlasti. Sledeci sukob koji je imao masovne razmere&velike drustvene posledice bio je PROTESTANTIZAM tjs. Od priloga.pa je nastojala da&pitanje pravednosti interpretira kroz teologiju&tako nastaju ’10 Bozijix zapovesti’ (Pravednost je jedino imanentna Bogu.prixvatilista koja su sluzila za okupljanje vernika. naivno-biolosko razdoblje po Lavu Vigotskom] Pored =osti&milosrdja. REFORMACIJA u 16.prodajom oprosta grexova nastali su AZILI.

gluvih. O dogadjajima u srednjevek.. Obaveza je prema bogu&xriscanskom verovanju da se ljudi medjusobno postuju&pomazu. SAMARICANSKO MILOSRDJE. ODNOS PRAVOSLAVNE CRKVE PREMA OSOBAMA SA INVALIDITETOM Za razliku od katolicke crkve koja je imala jedinstveno glediste o soc.Sava je dobrocinstvo&milosrdje smatrao osnovnim principom odnosa medju ljudima. Ovi pravni spisi predstavljaju zbirku zakonskih propisa iz doba Nemanjica u kojima se pominje&osnivanje ‘casnih domova’ za smestaj ‘bolesnih.hromom’.xranu&lecenje siromasnih.Save’ koje je prikazao dr Miodrag Popovic.koja treba da organizuje&sprovodi soc. Najbitnija soc.sto je&cinila.vrednost.ali su&za njih stizali prilozi od bogatix ljudi.ali je ostala dosledna prvobitnom xriscanskom sxvatanju milosrdja kao bitnog religijskog&etickog nacela.nezavisno do drzave. U srednjevekovnoj Srbiji Crkva je pri manastirima organizovala smestaj.da organizuje soc. 15.tak oda danas u okviru Pravoslavlja deluje oko 15 autokefalnih Crkava). Crkva moze. Crkva je smatrala da je sira socijalna zastita duznost&obaveza drzave.hromix i obolelih na 2gim udovima’. Veliki br manastira imao je neku vrstu bolnica. ‘Milostinja vredi vise od posta&od svake 29 . To je istovremeno&put za ostvarivanje pravde&pravicnosti.ako se stara o njemu&ne upravlja dobro njegovom imovinom.bilo je tzv.zast.unutar pravoslavlja postojale su razlike od zemlje do zemlje.Nakon Raskola Katolicka Crkva je ostala jedinstvena. Sv.gluvom.pitanjima. Navedeno je&da ‘se odstrane iz Crkve oni koji se podsmevaju slepcu.-zastitne mere (ako drzava vlada ljudima-obavezna je da ih u svemu shtiti).sto je u to vreme znacilo veliku&tesku kaznu.nezavisno od broja samostalih drzava a Pravoslavna Crkva nije uspela da ocuva jedinstveni centar pa se tako formiraju autokefalne Crkve (prvo bugarska.pa srpska&mnoge 2ge. Takve bolnice smatrane su drzavnim.ne moze ga naslediti’.za ciju se realizaciju zalagala pravoslavna crkva u Srbiji. Propisano je&da gluvi&nemi opravdano mogu biti naslednici&da ‘ko ima srodnika gluva&nema. Neke od njih su otvarali vladari&za njih davali odredjene priloge. Srbiji govori nam delo ‘Krmchija Sv.a narocito da bogati cine dobrocinstva&pomazu siromasnima.slepih.

a svestenstvo izlozili nasilju&teroru.zastita samoxranih udovica&starih osoba. Srpske pravoslavne crkve.vec&stvaranje jedne drugacije slike o svetu30 .tako da su najbitnija pitanja koja se ticu soc.).unistavanja domacinstava&sl. [Rimokatolicka crkva u srednjem veku sa jedne strane nastavlja sa aziliziranjem svojih nemocnih&hendikepiranih vernika&brine o njima a sa druge strane. Crkva nije mogla da resi sve soc. To su zaceci novog kulutnog poretka-H&R. Indirektna kritika feud.zrtve&molitve’. To nije bila samo kritika starog. [Dusanov zakonik&nomokanon Sv.mera.] Za vreme ropstva pod Turcima pri manastirima koji su ostali pruzana je zdravstvena&2ga pomoc iako veoma skromno jer su Turci lisili Crkvu njenih poseda. Crkva je uprkos tome pruzala otpor.poretka pocela je OBNOVOM ANTICKE FILOZOFIJE&KULURE uopste. staranje o nezbrinutoj deci. revolucije) &nastanka kapitalizma.organizovanje pri manastirima neke vrste obrazovanje dece.-pobeda Fr.za vreme inkvizicije.ucestvuje u njihovom fizickom unistavanju (najcesce spaljivanjem).a kasnije je doslo&do direktnog osporavanja teoloskih dogmi.zakoniku&u 2gim spisima tog vremena&njihov sadrzaj jasno ukazuje da su postojali humani odnosi prema HO kako od strane predstavnika srpske srednjevekovne drzave.Save su najvazniji zakoni feudalne Srbije] Staranje o HO se spominje&u Dus.-pad ZRimskog carstva do 1789.zastite siromasnih gradjana regulisana normativno statutima gradova.dodela napustene zemlje siromasnima koji nisu imali svoju.pa je&drzava morala da preduzima niz soc.ishrana siromasnih&ubogih pri manastirima_takodje postojale su&odredbe kojima su bile predvidjene ostre kazne za vlasteline u slucaju pljacki sela.nepogoda.poducavanje zena za vodjenje domacinstava. Ne treba praviti razliku medju ljudima na osnovu njihovog polozaja jer su svi ‘stvorenih od istog praxa’. ODNOS DRUSTVA PREMA OSI U PERIODU HUMANIZMA&RENESANSE U drustveno-politickom slmislu renesansa se uzimala za pocetak nestajanja feudalizma (traje od 476. 16.pomoc u slucaju element.a kasnije&Dusanovim zakonikom (npr.probleme jer je siromastva&bede bilo mnogo.tako&od srpske vlastele&od str.

on je taj koji coveku omogucuje da menja prirodu da bi zadovoljio ljudske potrebe&organizovao individualni&drustveni zivot. Rodilo se uverenje da covek sopstvenim umom&delom moze da nadje smisao vlastite egzistencije&da organizuje individualni&soc.Spinoza.pristalice racionalizma (Dekart.naucnix&umetn.nego samo utopijska vizija jednog novog drustva).akumul.odnosa nejednakosti su se najdrasticnije ispoljavale u periodu tzv. (Makijaveli-15. Razum kao kriterijum saznavanja&vrednovanja.&16. Sto se prakse tice. DELOVANJE FILANTROPA NA ZBRINJAVANJU OSI Kao posledica znacajnog kulturnog pokreta u svetu poznatog pod nazivom HUM&REN dolazi do promene drustva prema HO.vek-slobodna republika se moze uspostaviti samo kada u drustvu ne bude podela ljudi na staleze. Za umne ljude-COVEK.zato nije prirodno sprecavati ljude da razviju svoje sposobnosti&ostvaruju prava koja im pripadaju. JEDNAKOST.PRIRODA&DRUSTVO postaju osnovni predmet filoz. Na takvo stanje je usledila kritika (ne direktna.slobodu (uz rec ‘obnova’ stoji pojam ‘humanizam’). Rada svakog pojedinca. SUMNJA U RELIGIJSKE DOGME&hriscanske vrednosti. U prakticnom sprovodjenju ideje za ostvarivanje boljih&humanijih uslova z&rada ljudi. Ovo razdoblje se odlikuje aktivnoscu veceg&stalno rastuceg broja filantropa koji su vodili brigu o izvesnom broju HO.razvija licnost.) 17. vrednosti (borba protiv feudalizma-protiv privilegije vladajuce feudalne klase) Priroda je sve ljude obdarila manje-vise slicnim sposobnostima-> prirodna jednakost.ona je tokom renesanse bila daleko ne samo od drustvene nego&od politicke =osti.Lajbnic) 31 .klase nejednakost kao rezult. Tokom formiranja kapital.njegovu individualnost.nova umetnost&filozofija koja U CENTAR STAVLJA COVEKA. Razum postaje princip od koga treba zapoceti duxovni&materijalni preporod.jedna od osn. Bogatstvo plemica kao rezultat prevare&nasilja/unutar gradj.kad se bude pravila razlika izmedju plemica&ostalix gradjana.sto je izazvalo porast interesovanja nauke za ovu populaciju&njene probleme. prv.. Traga se za ljudskim. zivot u kom realizuje vlastite snage.kapitala. To je FAZA SEGREGACIJE.a ne za bozanskim vrednostima. dela.

DIDRO.tjs.veliki fra mislilac. PEDRO&HUAN PABLO BONS su gluvoneme sticenike ucili da govore. U istom razdoblju raste&zainteresovanost strucnjaka za rehab.[RACIONALIZAM=saznanje coveka&njegov neposredni odnos prama 2gom coveku&svetu uopste se stvara.oblikuje&menja prema nacelima razuma.zalagao se za obrazovanje slepih&na osnovu istrazivanja je zakljucio da se opsti soc. ‘Gluve osobe imaju razvijene govorne organe ali zbog gluvoce nemaju razvijen govor’. 18.pedagozi&drugi strucnjaci. STRUCNJACI: JERONIM KARDANA je u 16om veku ucio gluvoneme da pisu&tako se sporazumevaju sa okolinom.godine.preteche 32 .plemstvom. Medju njima je bio&dr Johan Konard Amon koji je poznat kao prvi strucnjak u Evropi koji se specijalizovao za praktican rad na podrucju patologije govora&koji se smatra ocem logopedije. SOCIJALNI PROBLEMI IZAZVANI PRVOBITNOM AKUMULACIJOM KAPITALA [malo o feudalizmu: F zapocinje padom ZRC 476. Defektologija tako pocinje kao neposredna praksa filantropije ili ljubavi prema coveku osudjenom da trpi zbog nedostatka koji je stalan&nepromenljiv.takodje istaknuti knjizevnik&istoricar. VOLTER. Delovanjem humanista&filantropska misao je pokrenula obuku govora lica sa ostecenim sluhom.] razvile su&filantropske aktivnosti svih osoba koje su bile spremne da pruze pomoc clanovima drustva kojima je pomoc bila neophodna (osobama sa psiho-fizickim poremecajima i/ili nedostacima).u svom radu ‘Pismo o slepima za one koji vide’. razvoj manufakturne proizvodnje. Ovim problemima bavili su se mnogi lekari.tako da je sprovodio&tehniku citanja sa usana.iznosi cinjenice o potrebi&mogucnostima obrazovanja slepih.a samim tim&PRVI OBLIK DEFEKTOLOSKE REHABILITACIJE.polozaj slepih u drustvu moze&mora podici&unaprediti primenom njima prikladnog obrazovanja. Drustveni poredak koji je preovladavao u srednjem veku i cinili su ga feudalci (zemljoposednici)&zakupnici (seljaci koji su obradjivali zakupljenu zemlju)] U poslednjoj etapi feudalizma (burzoazija deli vlast sa feudalcima.godine a zavrsava se pobedom Francuske revolucije 1789.&obrazovanje slepih.

a crkva je. Takvo stanje je trajalo vise od 1 veka. Vlasti pritom nisu ulazile u razloge zbog kojix su ljudi bili to sto jesu (vecina u taj polozaj dovedena silom).pa&osuda na smrt. 19. [ Represivno zakonodavstvo-nehumano ali nuzno]) . Vladajuca feudalna klasa drzi bitne poluge politicke plasti.u svim ZEvropskim zemljama u 15.kao i dela plemstva formira nova klasa BURZHOAZIJA.slobodnih seljaka&dela gradskog stanovnistva nastaje RADNICKA KLASA.uprkos novim naucnim.otpustene pratnje&posluge feudalaca. -> usled napustanja sela&zaposljavanja u industriji feudalci vise nisu bili u mogucnosti da zadrze dotadasnje odnose.u osnovi glavna ideoloska snaga = VREME ZACETKA KAPITALIZMA = proces koji je kasnije nazvan PRVOBITNA AKUMULACIJA KAPITALA.nacin&nivo proizvodnje&upravljanja.zigosanje vrelim gvozdjem po celu ili grudima.nesposobni za rad&sl.filozofskim&umetnickim stremljenjima od pocetka 16og veka. SOCIJALNO-POLITICKA KONCEPCIJA TOMASA MORA 33 .a sa 2ge krupna socijalna raslojavanja&beda jednog dela stanovnistva.doneseni su ZAKONI PROTIV SKITNICHENJA kojim su propisivane veoma surove kazne: bicevanje. Novi oblici proizvodnje zaxtevali su&povecanje radne snage koja se mogola regrutovati ugl.masinske industrije!!!) sa jedne strane osetniji ekonomski&kulturni napredak u gradovima ZEvrope.strukture => na jednoj strani od odredjenog broja zanatlija&trgovaca.sakacenje.a na 2goj strani od bivsih kmetova. Pored navedenih soc.gradska sirotinja (koja nije mogla ili nije htela da se zaposli u manufakturnim radionicama).trgovci&malobrojna inteligencija koji ne pripadaju ni jednoj od ove 2 klase. OSIM NJIX postoje zanatlije.veku.a neki su postali&razbojnici. Da bi se takve pojave suzbile.&16. sa sela.kategorija postoji&1 nehomogen sloj koga su cinili prognani sa sela (jer je zemlja koju su obradjivali pretvarana u pasnjake za gajenje ovaca jer je vuna trebala da zadovolji potrebe tekstilne manufakture-‘ovce su pojele ljude’ by Tomas Mor: u gradovima zbog ogromnog priliva stanovnistva sa sela nema dovoljno zaposlenja&drzava problem nezaposlenosti pokusava da resi represivnim merama da bi se sprecilo nezadovoljstvo. Oni su bili bez ikakvih sredstava za zivot&samim tim su bili prinudjeni na prosjacenje&skitnju. Sve te promene dovode&do menjanja soc.

Podizana su&sirotista za nezbrinute a uz njih&razlicite radionice. Kritikuje privatnu svojinu.jer je zemlja koju su ljudi obradjivali pretvarana u pasnjake da bi se zadovoljile potrebe tekstilne manufakture za vunom.sto je dovelo do toga da seljaci odlaze u gradove u potrazi za zaradom (a to izaziva problem nezaposlenosti koje drzava pokusava da resi represivnim merama da bi se sprecilo nezadovoljstvo). Siromastvo&beda su se toliko uvecali tokom raspada feud.ratova.gladi.Tomas Mor je stanje prvobitne akumulacije kapitala objsanio recenicom ‘ovce su pojele ljude’.godine.god)&u tom periodu evropska drustva su prolazila kroz veoma surove procese svakojakih nasilja. 34 . Kritikovao je kapitalizam. Za vreme vladavine kralja Henriha VIII pobijeno je oko 72 000 ljudi koji su bili proglaseni skitnicama. Proces raspadanja feudalnog poretka&nastanak burzhoaskog bio je dugotrajan. Prvi put iznosi ideju o drustvu bez eksploatacije sto ce postati glavna ideja socijalista..pobijeno je najmanje 150. Proteklo je nekoliko vekova od pocetka razvoja novih oblika proizvodnje&gradjanske klase do definitivnog rusenja feudalnog sistema (1789.socijalno stanje tokom razvoja manufakturne proizvodnje (proleterizacija seljaka&raspustenih pratnji beskucnika pretvorenih u beskucnike). Ubrzo je vlast sxvatila da je sprovodjenje Zakona protiv skitnicenja moralo biti ublazeno. privatnu svojinu kao uzrok svih zala. tj.jer je bilo korisnije da se telesne kazne zamane novoizgradjenim zatvorima&popravilistima u kojima su beskucnici predstavljali radnu snagu koja donosi profit.kao&epidemija.ali je po katolickoj crkvi svetac od 1935. Seljaci su bili izvan bilo kakve soc.000 seljaka). zastite&tezak polozaj terao ih je na bune&ustanke protiv feudalaca (u Nemackoj se dogodio najveci otpor seljaka koji je bio uvod u dugugodisnji rat.verskih sukoba&raskola.odnosa pa soc..god) opisao je drustvene prilike tog vremena u Engleskoj. Zbog suprotstavljanja kralju za vreme trajanja svoje sluzbe na mestu kancelara Engleske u vreme Henriha VIII giljotiran je.tako da tu ulogu preuzima drzava (sto je&bio zaxtev protestantske reformacije – ‘milosrdje zameniti organizovanom brirom drzave’).zastita koju je Crkva do tada pruzala nije mogla da zadovolji rastuce potrebe.mada su nasilno proterani iz svojih stanista. Tomas Mor je bio svedok tih dogadjaja&u svom delu ‘UTOPIJA’ (1516.

U tu svrhu bilo je naophodno obezbediti znatna finansijska&materijalna SREDSTVA kojima bi se omogucilo povecanje njihovog zbrinjavanja u privatnim&drzavnim specijalizovanim INSTITUCIJAMA.veka u svetu nastaju&mnogobrojni primeti ekstremno negativnih&dehumanizovanih odnosa prema HO => pocetkom 1939.xumanizuju odnosim prema HO.20. veku razvija se tzv. UTICAJ RAZVOJA NAUKE 19..polovini 19og veka doprineo je opsti napredak socio-ekonomskix&soc-kulturnih odnosa u drustvu (naglo su se razvijale proizvodne snage. U ovom razdoblju bio je u porastu broj SKOLOVANIH DEFEKTOLOGA.retardiranih i drugih osoba ‘nekorisnih za drustvo’. VEKA NA HUMANIZACIJU ODNOSA PREMA OSI Znacajnim promenama u 2. Medjutim.rata tim organizacijama se pridruzuju&medjunarodne organizacije. RAZDOBLJE SOCIJALNE INTEGRACIJE. Narocito je bio zapazen razvoj naucnog istrazivanja u oblasti defektologije.koje je Vigotski nazvao NAUCNI ili SOCIJALNOPEDAGOSKI PERIOD.prof. U mnogim zemljama su napori defektologa bili krunisani ociglednim poboljsanjem zivotnix i/ili radnih uslova pri cemu su stvoreni humaniji medjuljudski odnosi u mnogim drustvenim zajednicama.narocito industrijska proizvodnja zaxvaljujuci naucnim&texnickim otkricima koja su delovala na razvoj nauke&texnologije). Odluku o tome koja osoba&kada mora biti unistena fizicki donosila je 35 .skolovanja. Rastao je&broj humanitarnih drustava za zastitu HO.zaposljavanja&sto neposrednijeg ukljucivanja HO u otvoreno drustvo. Posle okoncanja I.time&strucnjaka uze specijalizacije koji su metodama zasnovanim na rezultatima nauke&primenom savremene tehnike organizovali&usavrsili rehabilitaciju HO.osposoblj. u Nemackoj je usvojen ‘Nacionalni program eutanazije’ koji je obuhvatao masovno istrebljenje&unistenje nesposobnih za rad.asocicacije.a narocito II sv.hronicno obolelih od odredjenih bolesti. U 20.komiteti.tokom 20. Postignuca mnogix uticajnih ljudi&organizacija su bila usmerena na stvaranje uslova da se u drustvenoj zajednici poboljsaju. Defektolozi su pokusavali da prosire traganja usmerena na otkrivanje sto prikladnijix&humanijih nacina&oblika zbrinjavanja.imajuci u vidu&odgovarajuci STRUCNI KADAR koji ce primenjivati odgovarajuce POSTUPKE HABILITACIJE&REHABILITACIJE zasnovanim na dostignucima savremene nauke&tehnike.

posebna komisija sastavljena od strucnjaka iz redova politicara.medju kojima je samo u gasnim komorama 275. EKONOMSKU OSNOVU LK je imao u razvoju MASINSKE INDUSTRIJE&IZGRADNJI FABRICKOG SISTEMA PROIZVODNJE.veka donela je&pojedine xumane promene koje su nastale humanizacijom odnosa prema HO u pojedinim drzavama.000 Srba. LIBERALNI KAPITALIZAM: OPSTE KARAKTERISTIKE.IDEJE&PRAXA Nastao nakon procesa prvobitne akumulacije kapitala-kao nova era u razvoju kapitalistickih odnosa. Ovaj oblik kapitalizma.kao ikapitalizam uopste. veka (pobeda Fr. Uporedo s komisijom delovale su&posebne grupacije koje su imale zadatak da fiz.a zavrsetak poslednja cetvrtina 19. Tacan br zrtava se ne zna ali nije sporno da iznosi nekoliko miliona (tokom II sv.rata u nacistickom logoru Nezavisne drzave Hrvatske u Jasenovcu liseno je zivota oko 750.brodarstvo).tehnike&proizvodnih snaga uopste.revolucije).da bi se kasnije sirio na 2ge ZEvropske zemlje. Novo je sto je kao osnova MASINSKA PROIZVODNJA. U tom pokolju je sirom Evrope usmrceno mnostvo dece. Za njegov pocetak uzima se kraj 18.Jevreja&2gih naroda.pre svega elektronike.Roma.doneo je +promene u mnogim drustvima koje su pracene znacajnim otkricima&njihovom primenom na podrucju tehnike. Izvanredni razvoj nauke.omladine&odraslih lica. 21.pri cemu je usmrceno oko 500.SOC. u nemackim logorima je brutalno usmrceno mnogo HO.000 ljudi pripadnika srpskog naroda.SIRENJU UNUTRASNJEG&SPOLJNJEG TTRZISTA&RAZVOJU NAUKE.uz koriscenje racunara&robotike.000 mentalno&fizicki HO).u sferi politike-novi institutI-VISEPARTIJSKI PARLAMENTARNI SISTEM (pravo glasa&politika =ost).zapoceo je u Engleskoj.veka. 36 .kao&uvodjenjem novih tehnologija.lekara&sl.RAZVOJU SAOBRACAJA (zeleznica. Nacisti su eutanaziju primenjivali navodno radi ‘ocuvanja arijevske rase’.podrazumevajuci pri tome ‘Hitlerovsko-nemacku rasu’.uniste iskljucivo decu koja su bila na razne nacine odvajana od porodice&ubijana radi tako imenovanog ‘chishcenja&ocuvanja chistote rase’. Druga polovina 20. Ovom progresu doprineo je&razvoj medicine (u smislu ranijeg otkrivanja&suzbijanja poremecaja&bolesti).a zatim&u Francuskoj.a u sferi ekonomije RAZVOJ TRZISTA na kome se roba valorizuje (vrednuje).

zastite&nema izgradjenu bilo kakvu soc.pored ostalog. Kapitalisti odredjuju&duzinu radnog vremena.] *MIL*.ujedno je suzbijen&uticaj Crkve koja jeodvojena od drzave. [javna&privatna svojina su strogo razgraniceni.je problematiku =osti&2gih soc. drustveni odnosi pocivaju na vladavini privatnog kapitala. stepen ne=osti zavisi od rada&sposobnosti pojedinaca-drustvo odganizovano prema slobodi&privatnoj svojini istovremeno je&PRAVEDNO DRUSTVO.organizovanju&funkcionisanju drustva&njegovih institucija.a radnici nemaju mogucnosti da uticu na menjanje uslova rada&visinu najamnine jer ne poseduju sopstvenu organizaciju. Ziveo je&delovao u vreme LK.&politickim pitanjima. U fazi LK drzava se nije mesala u privredni zivot (svako njeno uplitanje u regulisanje ekon. ne vaze principi =osti&soc. POTRAZNJA&PONUDA odredjuju nivo zaposljavanja. =ost se sastoji u jednakom pravu svakog coveka na STICANJE SVOJINE.zalagao se za takav drustveni poredak u kome ce se na najbolji moguci nacin dovesti u SKLAD SLOBODNO DELOVANJE POJEDINCA SA POSTOJANJEM&ODRZAVANJEM PRIVATNE SVOJINE&’OPSTIM DOBROM CELINE’.ukljcuju PROSVECIVANJE LJUDI&OCUVANJE PRIRODNOG PRIRASTAJA.ali u stvarnosti su SVE POLITICKE PARTIJE POD UTICAJEM&KONTROLOM BURZOAZIJE ZBOG NJENE EKONOMSKSE NADMOCNOSTI.visinu najamnine&cenu proizvoda.a ne=ost tjs.tjs.zbog cega Mil predlaze postepene&stalne REFORME koje.sada nema ozbiljnijeg politickog protivnika prilikom odlucivanja o ekon.pa&radnika.sem u meri koja je potrebna da bi se obezbedilo postovanje zakona&ugovora zarad nesmetanog funkcionisanja privredne&2ge delatnosti koje su bile neophodne za drustvo.koja je vlast u period manufakturne proizvodnje delila sa feudalcima tjs.premda malo modifikovane. Feudalna klasa je politicki&ekonomski porazena. Na taj nacin ce se minimizirati drustvene ne=osti medju ljudima.&soc.pol. Postoji pravo svih.pravde.cije su osnovne ideje&do dana danasnjeg aktuelne.Uporedo sa ekonomskim dostignucima rasla je&politicka moc burzoaske klase. Eksploatacija radnika se ne sprovodi pomocu drzavne prinude kao u robovlasnickom&feudalnom sistemu. 37 . privatni kapitalista sve odnose regulise po svom naxodjenju.jer su kapitalisti&radnici formalno slobodni da svoje odnose regulisu ugovorom.da slobodno formiraju politicke stranke. sindikat u ovoj fazi razvoja kapitalizma. drzava ne moze da deluje ni u sferi soc.koja treba da pociva na ZAJEDNICKOM RADU SVIH. odnosa smatralo se shtetnim).plemstvom. pitanja razmatrao u vezi sa pitanjama SLOBODE koja je centralna kategorija njegovog ukupnog ucenje. Mil je takođe bio naklonjen biračkom pravu za žene i (kasnije) radničkim zadrugama.

-politicka ideja jeste da SVI LJUDI IMAJU =O PRAVO NA SLOBODU. Svaka druga =ost za njega je neprixvatljiva.treba moralnim uticajem razvijati svest o uzajamnoj pomoci (drustvo treba da vrsi moralni uticaj na pojedince kako bi se kod njih razvijala svest o UZAJAMNOJ POMOCI.permanentan&da se odvja evolutivno.pa dolazi do zakonodavnih promena u Engl..problemima&da svojim merama resave problem siromasnix jer bi na taj nacin povredila slobodu onih od kojih se oduzima da bi se 2gima davalo (svaka raspodela koja bi pocivala na arbitrazi drzave. To je za njega prvi&osnovni princip ispravne =osti.polovini 19.da bude izraz njihovih osecanja&savesti).a sam soc.treba raditi na tome da se ljudi MORALNO VASPITAVAJU tako da vode brigu sami o sebi.beda. Umesto filantropskog ocajavanja zbog siromasnjih&bednih.kao&drugi predstavnici liberalizma.pri cemu je primarno dejstvo bioloskih faktora. Siromastvo&soc.STANJA U VREME LIB.sa jedne&narastanje radnickog pokreta.zivot. On odbacije komunisticke ideje koje zagovaraju drustvenu =ost ljudi jer one ne deluju u skladu sa moralnim zakonom. Osnovna S. soc.zivot&polozaj coveka usvetu zavisi od njegovog TRUDA DA SE UKLOPI u opste tokove&da tako unapredjuje licni&kolektivni soc. Za materijalni.kao&Mil. Princip solidarnosti za S.pa&u sferi soc.umesto na zakonu ponude&potraznje bila bi nepravedna). UTOPIJSKA KRITIKA SOC.nuzan je PROCES EVOLUTIVNOG PRELAZA (u kom se covek prilagodjava prirodnoj&drustvenoj sredini). Sto se tice brige drustva za siromasne.protiv toga da se drzava bavi soc.zivota.odnosno blagostanje covecanstva u kome nece biti bede&zla&u kome ce biti sve vise pravde.kulturni&socijalni razvoj.spade ured onih mislilaca iz doba LK kod kojih preovladjuje optimisticko uverenje da je progress uopste.njihovo ostvarenje bi nacilo povredu nacela Slobode&=osti. 22.pitanja.veka prinudili su burzoaziju da menja pogled na soc.da ne bi opterecivali 2ge. spade u moralnu sferu. je.KAPITALIZMA 38 .*HERBERT SPENSER*.Nemackoj ukojima je uvedeno zdravstveno osiguranje uslucaju invalidnosti&starosno osiguranje &to predstavlja kraj LK.koja bi trebala da se temelji na njihovoj dobrovoljnosti. S.sa 2ge strane u 2.

a NAUKA najmeritornije sredstvo organizacije drustvene prakse.jer se svojina stice radom.vojnici). Klasa besposlicara ce nestati tako sto ce se ukinuti pravo na nasledjivanje.Furije&Oven kao predstavnici socijalutopizma smatrali su da revolucija nije put ni nacin uspostavljanja pravednog stanja. Sen-Simon.harmonije. . Takav rad je pravican.birokrate.pa je osnovao RADNICKE KOLONIJE U PREDIONICAMA PAMUKA U New 39 .bez prinude&eksploatacije-suprotnom tadasnjim uslovima. OVENova delatnost nije bila samo teorijska kao kod Sen-Simona&Furijeaon je u Engleskoj pokusao da sprovede osnovna nacela o uredjenju odnosa u procesu rada u kome se ostvaruje =ost&pravednost.SOCIJANTIZAM kao priprema za formiranje slozenih oblika udruzivanja. NAUKA je glavna pokretacka snaga napredka covecanstva.rentijeri. FURIJE je smatrao da se drzavom moze valjano upravljati&rukovoditi prema PRINCIPIMA RAZUMA (razvoj slobodne licnosti. Da bi se uspostavilo pravedno drustvo. Zamisljao je drustvo harmonije kao drustvo materijalnog izobilja u kome nema zavisti.jer ona ne resave ni problem drustv.naucnici.zemljoradnici)&klase besposlicara (plemici.mada Furije ne smatra da svi ljudi treba da budu iz=cheni u imovinskom pogledu (jer doprinos pojedinca nije =ak). Suprotnosti se javljaju izmedju klase industrijalaca (fabrikanti.revolucije.XARMONIZAM kao stvar buducnosti (prerovladavanje kapitalistickih odnosa) u kojoj jos uvek postoje paraziti.humanog drustva.za njih je RAZUM kritetrijum saznanja&vrednovanja.Osnovna pokretacka snaga drustvenog progresa RAZVOJ INDUSTRIJE.banari.neophodna je racionalna organizacija drzave koja bi ibla uskladu sa zaxtevima industrijalizacije.ne ukida zlo&nepravdemniti uspostavlja organizaciju drustva na principima razuma.=ost svakog pojedinca.svi ljudi su ukljuceni u proces proizvodnje kao akcionari.SOCIJALUTOPIZAM = izraz nezadovoljstva zbog neispunjenih obaveza datih neposredno pre&za vreme Fr. Socijalutopisti slede opstu metodolosku nit prosvetiteljstva.GARANTIZAM kao drustvo prostih asocijacija .&politickih ideja.radnici. Period civilizacije deli na tri faze: .nestaju klase&ne=osti. SEN-SIMON je dao najveci doprinos kritici&vrsio najveci uticaj na kasniji razvoj soc.vlasnici sredstava za proizvodnju&svako ima mogucnosti da razvija&ispoljava svoje sposobnosti. Uredjena drzava mora prevladati stanje nezaposlenosti&Sen Simon saradnju industrije&nauke vidi kao jedini nacin.a sa njim nastaje&KAPITALIZAM.njegov doprinos&rad…).a RAD&STVARALASTVO treba da budu osnov svake drustvene vlasti.

Ublaziti soc.koje su bile obavezne da prihvataju osobe iz zakonom odredjenog kruga korisnika.MERE: briga o deci zaposlenix. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ‘SLUZBENOG STARANJA O SIROTINJI’ Nagomilani ekonomski problem u drustvu pocetkom 19.pa je tim povodom 1834.bolesnih. Velika Britanija bila je jedna od najrazvijenijih industrijskih zemalja.polozaj ovih grupacija kao zadatak morao se poveriti ORGANIZOVANOJ DRUSTVENOJ ZAJEDNICI.koji predstavlja drzavno staranje o siromasnim.pravila o njihovom vaspitanju&obrazovanju.postojale su 4 fabrike.kao&DRZAVNE USTANOVE koje su bile odredjene&obvezne da se staraju o svojim korisnicima.sa nagomilanim soc.=osti&pravednosti sto je&opisao u delu ‘Novi pogled na svet’ koje je kritika istih.vaspitanja&osposobljavanja za rad Oven naziva ‘Institut za formiranje karaktera’.koja zivi&radi u kooperativnoj koloniji koja je bila obavezna da se stara o nemocnima.ali je Oven znao da su to parcijalna resenja&da ne sezu dalje od radionica -> neophodne su drustvene reforme&reforma drustvenih institucija u celini.veka iziskivali su preduzimanje prikladnih mera kojima ce se ublaziti tezak polozaj starijih.godine usvojen ‘Sirotinjski zakon’. Doslo je do bojkota od strane burzoazije koji je doveo do raspada kolonija.jer zbog rasprostranjenosti&tezine ovog problema privatna inicijativa nije mogla vise da bude nacin.medju 40 . Posebnu paznju je posvecivao deci.utvrdjeni OBLICI STARANJA.zakon oogranicenju zenskog&dechijeg rada).iznamoglih.skracenje radnog vremena za 3h. Organizovane su&’UBOZNICHKE KUCE’. Sve radnike koji su ziveli sa svojim porodicama u naselju smatrao je clanovima velike porodice.iznemoglim&invalidima koji su bili ekonomski&zdravstveno ugrozeni. Svoj sistem obrazovanja.bolesnim. Produktivnost rada je povecana.njihovom skolovanju&osposobljavanju za obavljanje odredjenih poslova.a PRIVATNU SVOJINU. Ovim zakonom propisan je KRUG KORISNIKA.siromasnix&svix osoba nesposobnih za rad.RELIGIJU&POSTOJECI OBLIK BRAKA (temelje na kojima je pocivao tadasnji poredak) video je kao prepreke za ostvarenje soc. Sproveo je SOC. 23.problemima koje je trebalo efikasnije resavati. ‘Nas cilj je cilj svih razumnih bica-sreca’.za njihovo resavanje morala se angazovati&DRZAVA.Lenark-u.

koju on razlikuje &striktno odvaja od texnicke. Na drustvenom planu posledica-> podvrgavanje licnosti coveka mexanizovanom radu.strucno osposobljeni za obavljanje odredj.politike&zastite gradjana u savremenoj drzavi.posebno onix osoba koje zbog nesposobnosti za rad&invalidnosti postaju socijalni slucajevi.kojima su se nalazile&HO.umece&vestinu pojedinix zanata da bi kasnije.mogli da se zaposle&prestanu da koriste finansijsku pomoc drzave. POSLEDICE – nastajanje HUMANITARNIH&DOBROTVORNIH ORGANIZACIJA sirom Evrope radi pruzanja pomoci nemocnima&ugrozenima.pod nadzorom majstora.potrebe. DIRKEM je svoje sxvatanje solidarnosti zasnovao na temelju drustvene podele rada.sto je bilo izuzetno vazno (ne samo za tu populaciju nego&za RAZVOJ DEFEKTOLOSKE TEORIJE&PRAKSE).sticali znanja.veka RAZVOJ DEFEKTOLOSKE TEORIJE&PRAKSE bio je zavisan od napredka ekonomske moci&kulture datog drustva.a ta nastojanja podsticala je&drzava u nameri da ih sto pre izbrise iz liste korisnika soc.obrazovanje&osposobljavanje osoba u stanju soc.koji je proucavao PROBLEME SOC.omladinu&odrasne HO.hend.ZASTITE LJUDI&to iz redova pogodjenix zivotnim nedacama&razvrstanih u red ‘soc. DRUSTVENA PODELA RADA-rastavljeni &uprosceni rad sveden na pojedine pokrete koji se ponavljaju.slucaj’ sa stanovista drustvene solidarnosti. U ovim radionicama su deca&omladina.pa su se mladi trudili da sto pre&sto bolje nauce zanat&napuste uboz.decu. Medju njima je&EMIL DIRKEM. cim se zaposle.u kojima su korisnici ziveli&radili. zanimanja. Uslovi zivota su u uboz. 24.da mogu sebi da obezbede samostalan ili bar delimicno samostalan zivot. Uz njih su se nalazile radionice u kojima su svi sposobni za rad bili obavezni da radom zaradjuju sredstva za sopstveno izdrzavanje&podmirenje potreba svoje porodice. 41 .mesto&ulogu soc. Shvatajuci znacaj.sa jedne strane&bitnih obelezja socijalne politike u drzavi. One su se bavile prikupljanjem materijalnih sredstava&raznim 2gim aktivnostima kojima su doprinosile ublazavanju teskoca koje pogadjaju decu bez roditelja.mnogi teoreticari se bave proucavanjem&resavanjem ovih problema.pomoci. bili veoma teski. Mnoge od njih obuhvatale su&vaspitanje. UTICAJ GRADJANSKE SOCIOLOGIJE NA ZASTITU&ZBRINJAVANJE OSI Sredinom&u 2oj polovini 19.sa 2ge strane.

formulise&pojmove mehanicka&organska solidarnost.nego iziskuje potrebu da se ljudi uzajamno dopunjuju.kao sto je xorda.Na temelju ove podele D. OS mogla se razviti na temelju vece podeljenosti drustv.TEXNICKA PODELA RADA-podela rada po grupama&ona je osnova profesionalnog strukturiranja.iako istorijski oblik takve solidarnosti vidi u prvobitnim oblicima drustvene organizacije. priznaje da.tjs.da saradjuju. na stepenu MS. Pojedinci unutar grupe ne saradjuju samo zato sto su slicni.gde razlicita zanimanja nisu razvijena. a spoljasnji izraz je represivno pravo cije sankcije idu od prekora do smrtne kazne ili izgnanstva iz zajednice.a ne da se sukobljavaju.&kolektivnog verovanja.tjs.nego &zato sto im je takva saradnja uslov opstanka. Naravno. Visok stepen individualnosti clanova zajednice.ali oni ovde imaju mnogo > mogucnosti da razviju svoju licnost jer specijalizovani rad zaxteva daleko vise inicijative nego uniformna podela rada.nego je upucen na mnostvo 2gih ljudi.oni postaju atomi kojima drustvo raspolaze. I ovde su ljudi zavisni od zajendice. OS je mogla nastati samo u razvijenijim civilizacijama. Najvisi stepen MS postize se kada se individualna&kolektivna svest podudaraju. D.time se gubi individualnost pojedinca. Takvo jacanje individualnosti u organizovanoj zajednici cini drustvo jedinstvenijim. Karateristicna je za drustva nizeg razvoja u kojima profesije nisu izdiferencirane.to ne moze empirijski dokazati.odnosno pozitivno zakonodavstvo (glavna svrxa nije kazna. ORGANSKA SOLIDARNOST razvija se na razlicitosti individua za nju je karakteristicno restitutivno pravo. U razvijenijoj specijalizaciji niko nije dovoljan samom sebi. se potcinjavanjem individualnix svesti zajednickom cilju.nego vracanje u predjasnje stanje onoga sto je poremeceno prekrsajem). Drustvena koxezija kod MS obezb. Razlicitost koja ovde posotji medju njima ne negira samu solidarnost. MS predstavlja neposrednu vezu individua&globalne zajednice/istovetnost indiv.u modernom drustvu. MEHANICKA SOLIDARNST uspostavlja se na osnovu grupisanja ljudi po slicnosti. 42 .a solidarnost se moze uvecati na nivou kolektiviteta samo ako se smanjuje individualnost pojedinca.rada&specijalizacije.pre svega na osnovu licnih sposobnosti pojedinaca.cak&vise nego na nivou nerazvijene drustv.podele rada.jer takvi oblici drustvenog organizovanja vise ne postoje&zbog toga daje analogiju sa klanovima. To ima&pozivitne moralne posledice.

sociolog. 43 . Dirkem je smatrao da je ovakav sistem prikladniji u poredjenju sa sprovodjenjem zakonskih propisa o staranju&pomoci osobama pogodjenim soc.po njemu.slucajem.psihologe.zastitu&zbrinjavanje ljudi pogodjenih socijalnim slucajem. HERBERT SPENSER-cuveni engl.tek zatim karitativnim organizacijama. On je protiv toga da se drzava bavi soc.medju kojima se nalaze&invalidi.jer su drzavne sluzbe suvise udaljene od pojedinca. Spenser se zalagao da se problem zadovoljavanja potreba&zbrinjavanja invalida resavaju METODOM SAMOPOMOCI.problemima&da svojim merama resava problem siromasnih.prvi&osnovni princip =osti (PRAVEDNOST je u vezi sa principom =osti. Svoj stav je prakticno dokazao licnim ucescem u karitativnoj ogranizaciji ‘Drustvo za ogranizaciju pomoci’. od konkretne porodice&da su one najcesce neprikladne&neefikasne da se bave resavanjem problema osoba nesposoban za samostalan zivot&rad. Spenser je podsticao razne strucnjake (lekare.tjs.njihovog izbavljanja iz grupe socijalnih slucajeva.sto je. Njegova osnovna soc.tjs. SOLIDARNOST spada u moralnu sferu-drustvo treba da vrsi moralni uticaj kako bi se kod ljudi razvijala svest o uzajamnoj pomoci tako da bi to bio izraz njihovih osecanja&savesti).politicka ideja je da su svi ljudi imaju =o pravo na slobodu. Dao je svoj doprinos resavanju problema&pitanja koje se odnose na soc.sociologe…) da razvijanjem teorije rasvetljavaju&pomazu u resavanju mnogih slozenih problema u prakticnom radu na podrzucju defektologije.HO.a u izuzetnim slucajevima javnim sluzbama&bolnicama.jer ljudi treba dase moralno vaspitavaju tako da sami vode brigu o sebi da ne bi opterecivali 2ge.dakle za organsku solidarnost ili u okviru delatnosti koju u drustvu obavljaju.pedagoge.jer bi se na taj nacin ostvarila solidarnost&uzajamnost resavanja problema ugrozenosti clanova porodica.Dirkem se zalagao za primenu sistema UDRUZIVANJA LJUDI PO ZANIMANJIMA.po Dirkemu v&o HO&resavanje njihovih problema (ukljucujuci&njihovo cuvanje&zbrinjavanje) treba poveriti na prvom mestu PORODICI.medju kojima se nalaze&HO. svako uspostavljanje =osti nezavisno od rezultata rada nije pravedno.tjs. Shodno tome.a MORALNIM UTICAJEM obezbediti brigu drustva za siromasne (razvijati svest o uzajamnoj pomoci).

ne=osti medju ljudima) nije neravnomerna raspodela bogatstva nego PRIRODNA ZAKONITOST USLOVLJENA SRASTIMA koje dovode do NERAZUMNOG UMNOZAVANJA (narocito kod siromasnijih slojeva). MARXOVE SOCIJALNE KONCEPCIJE Kao&gradjanske mislioce 19og veka&Marxa su zaokupljala soc.pa pravo na opsttanak imaju oni koji su ustanju sebi da obezbede sredstva za zivot => jedini nacin zaustavljanja sirenja bede je SPRECAVANJE PREKOMERNOG PORASTA STANOVNISTVA a to je moguce na 2 nacina: moralnim uticajem&represivnim sredstvima.jer se broj ljudi povecava geometrijskom progresijom. DRZAVA NE TREBA DA POMAZE SIROMASNE jer bi na taj nacin uvecala bedu.ali ipak imati u vidu da to povlaci&odredjene drustvene posledice.pitanja. 26.sto je dovelo do POVLACENJA DRZAVNIH INSTITUCIJA iz sfere brige za siromasne. RAZUM nalaze da ljudi uskladjuju svoje strasti sa svojim mogucnostima. Bavi se problematikom =osti.a pomaganje siromasnih bi znacilo oduzimanje od onih koji imaju-sto bi uzrokovalo novo siromastvo.M.polozaj radnih slojeva drustva.a sredstva za zivot aritmetickom => UZROK BEDE jednog broja ljudi (tjs. Odnos prema siromasnima za koji se zalagao Maltus je prihvacen u Engleskij tada. podsticala uvecanje siromastva koje ocekuje zastitu&brigu drzave. 44 .pitanja. su soc. Maltus se zalaze za moralni uticaj.ratovi&sl.tjs.koju treba eticku uvazavati.25. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KONCEPCIJE TOMASA MALTUSA Glavna prepkupacija T.posebno problemi siromastva.ali se NIKAD ne moze ostvariri zato sto covek ne moze dazivi uizobilju niti svi ljudi mogu = da dele darove prirode.pa se zato Maltus zalaze za moralni uticaj kroz socijalizaciju&edukaciju. Znacajan deo njegove analize kapitalizma (od prvobitne akumulacije kapitala do kraja liberalnog kapitalizma) se odnosi na soc. Prema tome.posledice bile su veliki porast ne samo materijalne nego&moralne bede. Soc.siromasne treba prepustiti PRIVATNO INICIJATIVI.jer uprotivnom neravnomerni porast stanovnistva ce se regulisati merama razlicitih formi represije kao sto su gladmbolest.isticuci da je ta ideja plemenita&privlacna.

bolest. Covek bivstvuje tako sto nastoji da zadovolji svoje raznovrsne&brojne potrebe sto zavisi od istorijskih uslova&nivoa razvoja coveka. nije pravio nikakve zaokruzene predmetne studije. Podele deli na: PRIRODNE&DUHOVNE.nepostojanja soc.Ni o jednom posebnom pitanju M.prema tome ni o soc. kontekstima je bilo reci o pitanjima koja se mogu uvrstiti u problematiku soc.niske najamnine koje ne prate porast proizvodnje&uvecanje drustv.INDIVIDUALNE&DRUSTVENE.bogatstva.KVALITATIVNE&KVANT ITATIVNE.zastite ili njena nedovoljnost. Slede razmatranja koja se odnose na duzinu radnog dana. sredstava za zadovoljavanje potreba kojima se obezbedjuje ‘proizvodnja samog materijalnog zivota’.kapitalizmom.tjs. vezuje za covekovo ispoljavanje koje kao rezultat ima opredmecivanje&prisvajanje predmetnog sveta.u razl.a ne kao poseban teorijski problem. Marxovo SHVATANJE POTREBA je znacajno posto je problematika potreba kod njega u neposrednoj vezi sa pitanjima =osti a posebno&sa problematikom pravednosti&solidarnosti.pravednosti&solidarnosti obuhvata centralna pitanja o kojima je raspravljao u vezi sa problematikom prvobitne akululacije kapitala&lib. Ali zadovoljavanje prvih 45 .velika smrtnost.pol.nije se njom posebno bavio. Od posebnog teorijskog znacaja su analize.pre svega u ogranizovanju radnickog poktera&njegove borbe za poboljsanje ekonomsko-socijalnih uslova zivota.danas kao&pre 1000godna da bi se ljudi samoodrzali u zivotu.ponizavajuci karakter dobrocinstva&milosrdja&sl. Sto se tice pravednosti.manipulisane potrebe.nezaposlenost.zakljucci&anticipacije u vezi sa nekim centralnim kategorijama koje se odnose&na soc. POTREBE&NJIHOVO ZADOVOLJAVANJE M. To je.bogatstvo potreba.u stvari.oblicima: glad.NUZNE& LUKSUZNE. savremenike. On uvodi pojmove: radikalne potrebe.OTUDJENE&AUTENTICNE. Istorija nastanka potreba je u nerazdvojivoj vezi sa proizvodnjeom sredstava za zivot.eksploatacija.stambena ugrozenost.lose radnicko zakonodavstvo.rad zena&dece pod teskim uslovima koji ostavlja trajne posledice na drustvo u celini.ukupan materijalni&moralni polozaj radnih slojeva drustva koji se manifestuje u razl.medjutim. To je uslov cele istorije koji se mora ispunjavati svakog dana&svakog sata. Kriticka razmatranja naznacenih pitanja su u to vreme bila od izuzetnog znacaja. Kompleksan sadrzaj koji se izrazava kategorijama =osti.politici.pol.sem u sklopu pitanja =osti.a solidarnost je razmatrao kao pitanje ogranizovanja radnicke klase u borbi za njena prava.koja je posebno zaokupljala M.

jer podela rada odredjuje njihovo mesto u prisvajanju.one ne ucestvuju ravnopravno u podmirivanju svojih potreba.a time&zadovolj. Menja se&nacin zadovoljavanja tih potreba.otudjenog rada&robnonovcanog oblika privrede.autenticnoh potreba. Analizom nacina proizvodnje&prisvajanja u kapital.niko unapred nije iskljucen iz prisvajanja bogatstva roda.pocinje da proizvodi sredstva pomocu kojih proizvodi nove potrebe koje nisu uslovljene samo covekovom bioloskom konstitucijom.kvantitet&kvalitet&pomera se donja granica njihovog zadovoljavanja.za kojom se onda naknadno stvara vestacka potreba. U uslovima privatne svojine.a nju odredjuje kapital. OSNOVNA POTREBA postaje potreba za POSEDOVANJEM stvari.pre svega kvantitativnih potreba.ali postoji granica toga zadovoljavanja koja je odredjena KUPOVNOM SNAGOM.&umesto da covek vlada predmetnim svetom koji je sam stvorio. indiv.** Doduse.aktivnosti na njihovom zadovoljavanju&orudja kojima se one zadovoljavaju podstakli su na ‘proizvodjenje novih potreba’.&drustv.potreba.a time&SVET TUDJIH STVARI kao&tudja moc koja ga potcinjava.umesto instinskih.sto je dovelo do pretvaranja prirodnih odnosa u odnose medju stvarima&potcinjavanja coveka zakonima ekonomije (jer primarni cilje proizvodnje nije zadovoljavanje covekovih potreba. cime je omogucio proizvodjenje novih. drustvu dosao je do zakljucka da je KAPITALIZAM doprineo snaznom razvoju ljudskih potreba jer je oslobodio coveka od ‘pupcane vrpce prirodne zajednice’ (oslobodio je coveka od neposredne zavisnosti od prirodnih uslova).proizvodjenje potreba&njihovo zadovoljavanje prelazi u svoju suprotnost jer sluzi pokretanju mehanizma ciji je smisao produkovanje sto > robe. => kapitalizam 46 . Proizvodjenje novih potreba odvaja coveka od 2gih zivih bica pre svega po tome sto ‘prvim istorijskim cinom’ zapocinje proizvodjenje&duhovnih potreba. Tako dolazi do preokrenutog odnosa u zadovoljavanju covekovih potreba.PREDMETI VLADAJU COVEKOM. istorijskim okolnostima.kulture&dr.nego na jedno strani stvara bogatsvo a na 2goj bedu. potreba svih. Bogatstvo roda se uspostavlja na siromastvu individue.odnosno zadov.stvaraju se LAZNE POTREBE. mogucnosti u odredj. &prirodne promene se istorijski menjaju u zavisnosti od opsteg razvoja coveka.elementarnih potreba.sto predstavlja ‘prvo istorijsko delo’ – istorija zapocinje od momenta kada covek.nego sticanje profita).tradicije. To ne doprinosi zadovolj. **Iako sve individue ucestvuju u procesu proizvodnje (opstem razvoju bogatstva). Covek stvara svoj predmetni svet radi zadovoljavanja potreba na datom nivou indiv. potreba.pored zadovoljavanja elementarnih prirodnih potreba.

nego to&ne sme.Cak&sam ZIVI RAD se pojavljuje kao tudji prema zivoj radnoj snazi.ciji je on rad.kapitalisticko drustvo stvara&odredjeni odnos prema radniku. je radikalna on teorija koja postulira coveka kao najvisu vrednost. Temeljeci se na privatnoj svojini.pa to vodi zaostravanju protivrecnosti izmedju rada&kapitala. Ali u praxi ona moze biti delotvorna samo ako ‘zaxvati mase’.sto je moguce samo TRANSCENDIRANJEM KAPITALISTICKOG DRUSTVA.proizvodi&svog ‘grobara. Spoznajom uslova privredjivanja (svest o 47 .ali&svest o novim potrebama.jer bi time negirao samog sebe.jer je USTUPLJEN KAPITALU ZA OPREDMECENI RAD.kapital ne moze da ide na radikalno skracenje radnog vremena. potreban pasivni element.proizvodi potrebe koje.cije je ono vlasnistvo ispoljavanja zivota.nego na ‘samo covecansko pravo’.koja je =o svestrana u svojoj proizvodnji kao&u potrosnji. Kako toj klasi nije ucinjena ‘nikakva posebna nepravda nego nepravda uopste’.za proizvod samog rada’.M. dolazi do pojma RADIKALNE POTREBE = ovaplocenje vrednosti svekolikog covekovog ispoljavanja. Stoga ova klasa nema nikakve posebne interese jer joj nije ni ucinjena posebna nepravda nego nepravda uopste. Time se razvija SVEST RADNIKA o potrebi skracenja radnog vremena.iz cega se zakljucuje da ona OSLOBADJAJUCI SEBE OSLOBADJA CELO DRUSTVO.on mora da prevlada postojece stanje.otudjenom radu&podeli rada. Da bi ukinuo nacin dotadasnje egzistencije. Za M.. .isto tako je orudje TUDJE ORUDJE. ‘Materijal koji radna snaga obradjuje je TUDJI MATERIJAL.proleterijat. Tako kap. ako je teorijski projektovano trebanje prihvaceno&kolektivno (‘teorija se u jednom narodu uvek ostvaruje samo ukoliko je ostvarenje njegovih potreba’). najamni rad&zadovoljio potrebe svoje licnosti. Sam rad&njegovi uslovi su radniku nametnuti spolja.ona se ne poziva na istorijsko.tjs. ga nalazi u PROLETERIJATU zato sto je on jedina klasa u gradjanskom drustvu koja je vezna ‘radikalnim lancima’&koja poseduje ‘univerzalni karakter svojim univerzanim patnjama’. Ako ne zeli da dovode u pitanje sopstveno oplodjivanje. Radnik vremenom postaje svestan raskoraka izmedju svojih potreba&polozaja. Opsta trka za bogatstvom&profitom tera rad preko granice njegove prirodne potrebnosti&tako stvara materijalne elemente za razvitak bogate individualnosti. Zato ‘radikalna revolucija moze biti samo revolucija radikalnih potreba’.drustvo proizvodeci potrebu za radnom snagom.tjs. Posto je svakoj revol.gde je on ‘slucajno’ – zbog podele rada zasnovane na privatnoj svojini – potchinjen.materijalna osnova. njen rad se pojavljuje samo kao dodatak materijalu&orudju &stoga se opredmecuje u necemu sto joj ne pripada.ne samo da ne moze da zadovolji. Tako M.

odnosa.vec na revolucionisanje drustv. Svoj koncept radik.potreba je M. Nju ni kapital ne moze da zadovolji&zato dolazi do zaostravanje protivrecnosti izmedju rada&kapitala.radikalno drugaciji od sis.u asoc. radikalne potrebe nisu one koje su ostvarene.otudjenju&potrebi zadovoljavanja svoje licnosti) radna snaga postaje svesna radikalnih potreba.omogucava RAZVOJ INDIVIDUE. POTREBA PODRUSHTVLJAVANJA – u podrustv.emancipacija coveka se ocituje&u kvalitativnom menjanju njegove culnosti.najavljuje njegovu propast. SLOBODNO VREME je radiklna potreba radno-priozvodnog dela drustva. vrednosti u odnosu na kapitalisticko drustvo.nacin proizvodnje&potrosnje. odnosima se&cula kvalitativno razlikuju od onih u otudjenom drustvu koje sve potrebe svodi na posedovanje. [Potrebe jednog tipa drustva ne mogu se projektovati na sis.vec potpuno nove koje tek treba ostvariti.pa maker&za manjinu drustva. potreba sasvim drugacijg tipa.razvitak koji sa svoje strane deluje povratno na proizvodnu snagu rada kao najveca proizvodna snaga’. O slobodnom vremenu kao uslovu za formiranje drugacijeg coveka&nastanak 48 .zato predmetni svet postaje ljudski sam ou neotudjenom drustvu u kome predmeti postaju drustveni predmeti kojima se covek potvrdjuje ‘ne samo u misljenju nego&u svim culima’-zato je opredmecenje covekovog bica na ljudski&neotudjen nacin&u tome da ‘covekova cula ucini ljudskim&da stvori ljudsko culo koje odgovara celokupnom bogatstvu ljudskog prirodnog bica’_novo drustvo stvara kvalitativno 2gacije potrebe. kasnije razvijao na osnovu analize protivrecnosti kap.ali&cinjenice da ih ne moze zadovoljiti ako ne transcenidira kap.drustva koje pociva na otudjenom radu. Svest o tome da takvi odnosi ne mogu postati temelj slobode konstituise KOLEKTIVNO TREBANJE koje se ne svodi na potrebe imanja.ALI POVRATNO UTICE NA RAZVOJ PROIZVODNIH SNAGA sa 2ge strane.] Radikalne potrebe u drustvu udruzenih proizvodjaca imaju promenjen status u sis. vremena za puni razvitak individuuma.koje nisu postojale u prethodnom. Svest o novim potrebama koje je proizveo kapital ‘koja je&sama proizvod nacina proizvodnje zasnovanog na kapitalu’. Od toga polazi nova projekcija gradj.tjs. Slodobno vreme.drustva.na kome se na 1 str.’stupa bogat covek&bogata covekova potreba’.koja izgradjuje&svoj system potreba. stvara ‘bogatstvo roda’ a na 2goj ‘siromastvo individue’.KOMUNIZAM = asocijacija slobodno udruzenih proizvodjaca.sa 1e strane. udruzenih proizvodjaca se ukida suprotnosti izmedju radnog vremena&slobodnog vremena. ‘Usteda radnog vremena = je povecanju slobodnog vremena.potreba u kapitalistickom drustvu. Medjutim.pa umesto bogatstva na 1oj&siromastva na 2goj strani.posedovanja >.

pri cemu je celokupan proces materijalne&duhovne reprodukcije zivota usmerio na istiske potrebe.postoje&neke epohalne ogranicenosti koje nije mogao da prevladanpr.pa da se automatski promene&nacin misljenja. Medjutim&zadovoljavanje materijalnih potreba.proizvodnja koja ostaje u ‘CARSTVU NUZNOSTI’ se odvija pod drugacijim okolnostima od onih u kapitalizmu.tjs. uspostavljanje slobodne ljudske zajednice u kojoj nece biti potrebe za bilo kakvom represijom.psihologije.tjs. Uvodeci pojam ‘bogatstvo potreba’ postavio je osnove za prevladavanje dihotomije podele potreba&sadrzajnom interpretacijom ‘coveka bogatog potrebama’ dao znacajan doprinos daljem obogacivanju pojma humanizam. psiholoska dimenzija ostala na marginama njegovih razmatranja (‘istinske potrebe postoje samo ako postoje predmeti pomocu kojih se one mogu zadovoljiti’).umesto da on njima gospodari kao neka slepa sila. Zbog toga se nije mogao 49 .promena. ISTINSKA RESENJA M.osecanja. M. da ga vrse sa naj< utroskom snage&pod uslovima koji su najdostojniji&najadekvatniji njihovoj ljudskoj prirodi’..promeni oblik vlasnistva. M.vec zbog epohalne organicenosti.] [ Pored nesumnjivog Marxovog doprinosa kritickoj teoriji potreba. Mada se ovde potrebe uvecavaju. .’uvecavaju se&proizvodne snage koje te potrebe zadovoljavaju’.njihova psihologija&sl.& nakon najradikalnijih revolucionatnih obrta se javljaju odredjene psiholoske reakcije kao recidivi starih trauma. Potrebe je posmatrao u okviru istorije&razvoja&razmatrajuci predmetnost potreba je uocio vezu&odnos izmedju potreba&proizvodnje&potrosnje. je izlozio&sustinu otudjenja potreba&naznacio forme manipulacije potrebama.dok je duhovna.razviju proizvodne snage&svest ljudi o saznanju sta su istinske potrebe.njihovim povezivanjem sa razvojem svesti. [ M. govori prilikom razmatranja ‘CARSTVA SLOBODE’.pri cemu je akcenat uvek na proizvodnji.za koje je uslov skracenje radnog vremena namenjenog za proizvodnju.novih potreba M. je analizi potreba pristupio svestranije&kompletnije od svih svojih prethodnika. Uvodjenjem pojma ‘radikalne potrebe’. ona pitanja gde je pravio distinkcije izmedju istinskih&laznih potreba.navike ljudi. je video u revolucionarnom obrtu.cime je ukazao&navrednosne kriterijume za procenjivanja dostignuca odredjenih soc. nije imao potrebna saznanja iz oblasti soc.da ga dovedu pod svoju zajednicku kontrol.inhibicija&fobija. M.naznacio je alternativne oblike zivota. je ipak prenebregao neke bitne cinjenice-nije dovoljno da se srusi stari poredak.ali ne zbog svoje nemarnosti. Samo ‘carstvo nuznosti’ nije ono iz vremena kapitalizma jer udruzeni proizvodjaci imaju slobodu da ‘racionalno urede ovaj svoj promet materije s prirodom.

M.niti na pitanje svojine&raspodele (kako su mislili predstavnici komunistickih utopija). nedostupne vecini clanova drustva.nego pitanjima kako ogranizovati drustvo koje bi omogucilo razvijanje svestranih oblika zivota&formiranje coveka ‘bogatog potrebama’!! To ne znaci da se prostim kvantitativnim rastom materijalnih dobara&zadovoljavanjem rastucih potreba za razl.upustiti u temeljnu analizu filogenetske strukture covekovog bica. Otuda je problem =sti PITANJE JEDNAKE VREDNOSTI SVIH LJUDI -> =ost se ne moze svesti samo na pitanje politicke&pravne =osti (kako su taj problem videle tadasnje gradjanske teorije). problem. dobrima (od kojih mnoge namece trziste&koje nisu uvek stvarne.da organizuje svoje vlastiti snage kao drustv.pre svega radnih proizvodjackih slojeva.sagledavajuci njenu sustinu kroz razlicite forme otudjenja coveka u gradjanskom drustvu. Problem je u tome kakav se odnos uspostavlja u prisvajanju predmetnog sveta. Ako se problem ne=osti ne resava ni distributivno-komunistickim ni gradjansko-liberalnim modelom prisvajanja predmetnog sveta postavlja se pitanje da li je moguce uspostaviti drustv.traume usled neostvarivanja ocekivanih zadovoljenja&onih potreba za koje postoje predmeti ali su kvalitativno&kvant. je uneposrednoj vezi sa sproblematikom zadovoljavanja potreba. M. uopstavanje posedovanja) = M. snage.niti se prevladavaju ne=osti. se ne bavi moralnom osudom ne=osti niti zeli da stvara projekciju idealnog drustva =osti.ne znaci da treba UKINUTI svako POSEDOVANJE.zadovoljavajuca forma prisvajanja koja bi obezbedila razvoj coveka bogatog potrebM&mogucnost ispoljavanja njegovih generickih sposobnosti tjs. =ost&ne=ost je opstedrustveno pitanje jer se tice ukupne drustvene situacije&polozaja velikih delova drustva.tako da M. > govori o ne=osti nego o =osti.a time&razumevanja sustine drustv. Da bi se ostvario process razotudjenja&uspostavio princip =ke vaznosti svih ljudi. &soc. smatra da su razvoj proizvodnih snaga&materijalno bogatstvo pretpostavka jednog poretka. vidjenje pozitivnog ukidanja privatne svojine ne treba tumaciti kao zaxtev za ukidanje svakog posedovanja&potpunu nivelaciju u 50 . Taj put mora ici prevladavanjem podele coveka na egoistickog gradjanina individuuma&stvaranjem uslova u kojima se covekov svet&njegovi odnosi svode na samog coveka.ali to nije dovoljan uslov slobode&opste ljudske emancipacije.bez koje nije moguce ni temeljno razjasnjenje kako izbeci soc.nego&lazne) resavaju bitni soc.vec samo ono KOJE OMOGUCUJE EKSPLOATACIJU 2OG COVEKA (tjs. =ost za M.pitanja. kako zapoceti PROCES PREVLADAVANJA OTUDJENJA da bi covek mogao na svestran nacin da ispoljava svoj genericke moci.odnose u kojima bi se realizovala neka treca.

mogucnosti. koncepcija se bazira na razdvajanju svojine&prisvajanja&zaxtevu za ravnopravno ucesce svih u odlucivanju. => M.* 51 . Dakle.jer nemaju svi =e sposobnosti.cija dinamika treba da vodi formiranju coveka bogatog potrebama (kvantitet ali&kvalitet potreba).pitanja. Uopstavanje svojine&princip o =im mogucnostima odlucivanja ne znaci da svi imaju =o.ili da su svi =o kompetentni u odlucivanju.a sa stanovista pojedinca znacilo bi ukidanje svake individualnosti).sto se moze postici ako rad&doprinos budu merilo raspodele&zadovoljavanja potreba.=osti. ] M. To se ne moze postici stihijom trzista niti spoljasnjom prinudom.vec za njeno pozitivno prevladavanje odnosno PODRUSHTVLJAVANJE.M.racionalnom organizacijom proizvodnje (koja bi se odvijala pod uslovima najdostojinijim coveku)&stvaranjem =ih uslova za odlucivanje. Sustina je DA SE ONEMOGUCI DA JEDNA GRUPA LJUDI MOZE IMATI VLAST NAD 2GOM. M. [ To je kasnije imalo uticaja na socijalisticku praxu-zapostavljeno pitanje pravne =osti.odnosno =osti pred zakonom u resavanju drustv. pravna =ost kao bitan element soc.nego *razvojem proizvodnih snaga. klasnih ne=osti.a =ost uslova u prisvajanju pruza svima mogucnost da na kvalitativni nacnin zadovoljavaju svoje potrebe na nivou drustv. se tim pitanjima < bavio jer je smatrao da je PRAVO INSTRUMENT U RUKAMA VLADAJUCE KLASE za odrzavanje postojeceg sis.kao&da stvaraoci dobara ravnopravno odlucuju o uslovima&rezultatima proizvodnje predmetnog sveta&ovladavanju stvorenim predmetnim bogatstvom). Posedovanje u smislu zadovoljavanja potreba bi trebalo da se prosiri na sve ljude (na taj nacin svojina prestaje da bude osnova moci.pravdajuci to opstim interesom.prisvajanju (tako nesto bi bilo besmisleno kao soc.pa&socijalnix. se zalaze ne za nivelaciju svojine kao resenje problema ne=osti. Pravna regulative je potisnuta u korist donosenja ad hoc odluka.mada je&to shvatio kao proces koji pozitivno prevladava privatnu svojinu u korist covekvog slobodnog&ravnopravnog prisvajanja predmetnog sveta radi zaodovoljavanja licnih&drustv. Medjutim.sto ej vodilo samovolji onih koji odlucuju&produbljivanju ne=osti u sferi licnih prava&sloboda.potreba.zivota). On je samo to smatrao nedovoljnim&zato je stavio akcenat na svojinu&odlucivanje.=osti moguce ignorisanjem principa =osti pred zakonom.problem =osti&ne=osti (bar u dosadasnjoj istoriji) se vezivao sa nekim 2gi ciniocima npr.cilj. nikad nije tvrdio da je ostvarivanje soc.nego da svi imaju pod=e mogucnosti da prema svojim sposobnostima ucestvuju u odlucivanju usvim sferama drustv.pri cemu bi se uspostavio princip =osti u sferi odlucivanja (ne da svi o svemu odlucuju.

u kojoj je prevladano otudjenje&ljudi organizuju svoje ‘vlastite snage kao drustvene snage’.pol.tako da su M.sferu.tjs.koja se razlikuje od utopizma poput onog kod Tomasa Mora. koliko je to imalo sustinske veze sa izvornim M.nego samo 1 klasu-burzoaziju (pa se&ljudska prava koja proklamuje burz. Istina. Za njega je tememlj istinske integracije drustva ‘slobodna asocijacija proizvodjaca’.ucenjem.ali je to ona utopijska E-ja. Zadovoljavanje autenticnih potreba je put ka autenticnoj egzistenciji.jer je njegovo stanoviste da gradjansko drustvo nije emancipovalo coveka kao coveka.ideologiji 52 . 2go je pitanje kako su te ideje njihovi nosioci razumevali. U ovoj koncepciji. soc. Govori o opstoj revolucionarnoj solidarnosti proleterijata (ali to ne predstavlja znacajan doprinos probematici soc. je razvio ideje o jednom novom.pol.ima utopijskog.jer prozimaju mnogo sifre&ostale drustv.uz koje idu&potrebe. mnogih socijaldemokratskih partija u ZEvr zemljama koje su kasnsije osvajale vlast. ideje su bile osnova u formiranju socijalistickog poretka.originalnom nacinu integrisanja ljudi u zajednicu.pravednost. Za drustv. M. koncepcije se ne mogu organiciti samo na soc.tjs.pol.ali znatno manje nego =ost&ne=ost. drustva zbog toga sto je ono podeljeno na klase ciji su interesi suprotni&nepomirljivi.a nakon pobede tih revolucija su koncipirani&izgradjivani osnovni principi soc.).bilo je to na skromnom nivou koji je odredjivao materijalni razvoj pojedinih socijalistickih zemalja.zdravstveno&penzijsko osiguranje.zastita dece.besplatno&ravnopravno obrazovanje&sl. [ M.solidarnost). =ost.koja je moguca u svetu u kome je prevladano otudjenje ne samo u radu nego&u misljenju&stvaralastvu.kao&kod najuticajnijih mislilaca njegovog vremena. svode na pravo egoistickog coveka koji je odvojen od zajednice)..sigurnost radnog mesta.koje su prisutne u gradjanskoj misli.cinjenica je da su mnoga pitanja soc.Sto se tice pravednosti&soc.pravde.kao&u politici. Za.na odredjen nacin su prisutni&kod M.veku su izvodjene u ime M.)..jer su uvek medjusobno isprepletane&povezane. Distinkciju izmedju utopizma&utopijskog je uocio Bloh: utopijsko je shvatio kao projekat alternativnih zivotnih mogucnosti.-pol. M.integraciju u formi slobodne asocijacije potrebno je&da vecina ljudi autonomno&bez nametanja prihvati odredjene norme&vrednosti (drustv.onoga sto nije ali je istorijski realno moguce.oblasti. soc. Socijalisticke revolucije u 20. kod Marxa nasla odredjenu primenu u novostvorernim socijalistickim zemljama (puna zaposlenost. Medjutim.a narocito kako su one prakticno primenjivane. ideja.narocito tokom 19og veka. Habermass primecuje da je utopijska perspektiva postala politicki delotvorna istorijska svest. solidarnost ne egzistira na nivou globalnog gradj.

sloboda.zivot miliona ljudi izgledao znatno drugacije.kao&one koje je socijalisticki pokret tokom svog razvoja isticao kao svoja nacela: humanizam.uslovima.cije je delo drzava blagostanja.u soc. pokusali da grade ‘novi svet’ u stvari su ojacali sistem.programa od strane drzave. U ovom delu se analiziraju problemi razaranja tradicionalnih veza&odnosa u drustvu koji su izazvani industrijalizacijom.problema prisutno je u svim organizovanim zajednicama jos od Antickog doba. bile su vrednosti koje su vec sadrzane u izvornom marxizmu.veka usla je u upotrebu kovanica soc. Ovakvo shvatanje sadrzaja soc.oni su ugl. Soc.sferi su postignuti znacajni rezultati.solidarnost. ideja istiuz < ili > doslednosi u primeni tih ideja&uz odgovarajuce ideje u skladu sa vremenom&drustv.integracija ljudi u zajednicu pretpostavlja ukidanje dominacije sistema nad svetom zivota.PREDMET&CILJEVI SOCIJALNE POLITIKE Teorijsko razmatranje&prakticno resavanje soc.taj naziv je u literaturu uveo Nemac Vilhem Hajnrih Ril.grupa na njihovo koncipiranje&realizovanje (&ovde se pokazala nadmoc sveta sistema nad svetom zivota). rezultat pravno-administrativnog sprovodjenja soc.politikom-treba saciniti primerene programe rekonstrukcije drustva.demokratija. Oni koji su u ime M. Prema Rilu.politike’. pravda&2ga.itd. Polazeci od tih nacela.soc.uz 2ga civilizacijska dostignuca.politika.ali tako da je on sada mnogo rigorozniji nego sto je to bio onaj u ‘starom svet’ koji su srusili.postojala je&jedna drugacija socijalisticka orijentacija. Istina. U shvatanju&uspostavljanju procesa integracije osnovno polaziste socijaldemok.njena idejna osnova marsizam. POJAM. 27. Bila je to zapadnoevropska socijaldemokratija.koja je tokom celog stoleca nakon M.bez kojih bi soc. -> soc.upotrebivsi ga u naslovu svog dela ‘Prirodna istorija naroda kao osnova nemacke soc.politika treba da se bavi celinom drustvenih procesa&odnosa obuhvatajuci ukupnu drustvenu strukturu.takve procese je moguce zaustaviti odgovarajucom soc. Nisu svi pokusaji koji su nastali iz M.a ne samoostvarenja preko aktivnog neposrednog uticaja pojedinaca&drustv. u Nemackoj prihvatilo je Udruzenje za 53 . smatrala da je. Tek sredinom 19.pol.

ali onda nastaju teskoce da li je moguce sve 54 .rata preovladjuje stanoviste da soc.soc..koje je osnovano 1873. kao prakticne delatnosti deo stvarnosti u kojoj se odvijaju (organizovanim delatnostima drzave&2gih politickix subjekata) bar sledeci oblici soc.pol.a narocito od 60ix godina 20og veka dolazi&do razvoja teorije o soc. Sto se tice pitanja sta se moze smatrati predmetom soc. treba da se organici na problematiku soc.pa se za soc.rata u zapevr.sluzbama.zadovoljavanje potreba gradjana.zivota ljudi. kao teorijske delatnosti.pol.pol.boles&smrt u porodici i sl.Britaniji dolazi do terminoloske promene.administracija (tako shvacena soc. KAO PRAKSE usmerene na onaj deo stvarnosti koja obuhvata odredjena pitanja soc.poplave.sistem soc.veka do II sv. Ne postoji potpuna saglasnost autora o tome sta cini PREDMET soc.pol.za 3e-sistem soc.pol. zemljama. obuhvata vise sfera stvarnosti.pol.neutralisanje drustv.sigurnosti.na osnovu empirijskih cinjenica ne bi trebalo da bude sporno to da je predmet soc.mira u gradjanskom drustvu).smanjivanje soc.POL.protivrecnosti&ocuvanja soc.za 2ge zivotni&radni uslovi odredjenih slojeva drustva (npr.&politickox cinilaca radi obezbedjivanja soc.problem postaje slozeniji i to zbog toga sto predmet soc.sistem.godine&ono je smatralo da soc.pol.sigurnosti.soc.unapredjivanje zivotnih&radnih uslova.pol.sigurnosti&upravljanja soc.POLITIKE. Za neke autore to je staranje o siromasnim&nesposobnim za privredjivanje. Od pocetka 19.soc.radnicke klase).pol.upravljanje soc. U V.soc. Nakon II sv.ne=osti.konflikata itd. Pod ovim pojomov se vise ne podrazumeva samo organizovana delatnost drzave&2gih drustv.sigurnosti.reforme. postaje bitan faktor razvoja ukupnog drustvenog&licnog standarda gradjana&uspostavljanja&razvijanja celokupnog sis.sigurnosti&delovanje u pravcu podizanja licnog&drustvenog standarde svih gradjana i sl.vec&posebna teorijska disciplina ciji je zadatak da kriticki analizira odredjene soc. treba da deluje&u pravcu integracije radnicke klase u postojeci drustv.sluzbama. upotrebljava sinonim soc. treba da bude u fji ublazavanja soc.pol.osiguranja&upravljanja soc.soc. Nije sporno da svaka od njih moze biti predmet naucnog proucavanja. Dakle.pre svega tam ogde su na vlast dosle soc.prakse: zastita siromansih&nesposobnih za privredjivanje.EKONOMSKE RAZVIJENOSTI POJEDINIH ZEMALJA. sluzbama.pol. ZAVISI OD DRUSTVENOG UREDJENJA.zastita ugrozenih visom silom (zemljotresi. Koji ce se od navedenih sadrzaja uzeti kao PREDMET SOC.).-demokratkse partije.protivrecnosti&ukaze na puteve njihovog razresavanja&na neophodne soc.IDEJNE ORIJENTACIJE OSNOVNIH OSNOVNIH NOSILACA SOC.

da predlaze odgovarajuce soc. kao posebne&specificne delatnosti drzave&2gih pol.sigurnosti -podsticanje drustv. „ostavi na miru“) trzistem.koje je stvorio liberalni kapitalizam sa svojim ‘lesefer’ („pusti svojim tokom“.) -razvijanje sis.pol.tjs.formirala su se&razlicita stanovista.ali pod uslovom da se ne ugrozi ekonomski razvoj&profitabilnost kapitalisticke klase.razvoja -aktiviranje svih ljudskih resursa -uskladjivanje soc.marksisticka&neoliberalna.-demokrati su smatrali da se naznaceni soc.pol.tehnika&mehanizama realizacije projektovane soc.&drustvenih subjekata& teorijskog razmatranja te problematike.ne=osti (preuzeto iz izvornog Marksizma) -pobosljanje standarda gradjana ( -II.posojece soc. Soc. U zavisnosti od shvatanja CILJEVA soc.drustv.odnosa i sl.KAO REALIZATORA IDEJA SOCIJALDEMOKRATIJE U PRAKSI: -eliminisanje siromastva -smanjivanje soc..reforme.&ekonomskog razvoja -humanizacija drustv. Socijaldemokratija je najzasluznija za razvoj soc.kriticki preispitije politicke&ekonomske odluke&mere sa stanovista njihovog moguceg uticaja na soc.pol. => soc. KONCEPCIJE: socijaldemokratska.Pravednost&Solidarnost.koji su u neposrednoj vezi sa predmetima soc.analizira problematiku ljudskih potreba. =ost. Soc.-politicke delatnosti.pol. OSNOVNI CILJEVI DRZAVE BLAGOSTANJA.ciljevi mogu uspesno ostvarivati pod pretpostavkom da se postuju&razvijaju vrednosti koje oni smatraju temeljnim a to su: Sloboda.njih podvesti pod jednu naucnu disciplinu? Pod predmetom soc.demokratija je u pocetku iz izvornog Marksizma crpela svoje 55 .pol. kao jednog od aspekata globalne politike jednog drustva. je teorijska delatnost ciji je osnovni zadatak da analizira aktuelnu soc.izbor ciljeva&vrednosti&njihova analiza..to su problemi koji se u vezi sa procesima&odnosima dogadjaju u konkretnoj soc.praksi. kao teorijske discipline smatra se odredjeni deo stvarnosti u kome se odvija praksa soc.izbor odgovarajuce saznajne koncepcije. Konkretnije. skolskim institucijama. strategija izgradjivanja prakticne soc.polozaj pojedinih kategorija stanovnistva. Proklamovanjem naznacenih ciljeva trebalo je da se ucine USTUPCI RADNICIMA&DREDNJIM SLOJEVIMA pogodjenim velijim soc.soc.pol i sl.situaciju. ne=ostima.odnosno konstituisanja posedne teorijske discipline koja se predaje kao predmet&izucava u odg.protivrecnosti&nacin&sredstva njihovog razresavanja.pol.

pol.jer proizvodi drustvene&ekonomske krize => cilj soc.niti ogranicavati slobodnu utakmicu u sticanju dobara.pol.sferu. ako se odredjeni soc. Zapadnoevropski marksisti smatraju da osn. Istorija civilizacije pokazuje cak&DOMINACIJU OVE VREDNOSTI&njeno prixvatanje od strane vecine stanovnistva. Osn.gubljenja 56 . Uporedo sa socijaldemokratskim&marksistickim teorijskim koncepcijama egzistirale su-a i poslednjih decenija dobijaju na znacaju: liberalno-konzervativne odnosno neoliber.soc.ideje&teorijske postavke zasnivala na njemu (zadovoljavanje ljudskix potreba.u reciprocnom odnosu sa 2gim vrednostima jer ako ona nije obezbedjena nema realizacije ostalih bitnih vrednosti. I savremena istorija belezi situavije kada Sigurnost dominira uponasanju-posebno za vreme kriza drustva. 28.podizanje individ.pol.obezbedj. polaziste neoliberalizma-ciljevi soc.drzava treba da podstice soc.sfere je necelishodna. da sluzi uvecanju drustv.neki kmetovi koji su dobrovoljno prixvatali feudalce jer im je bio ugrozen fizicki opstanak.sem ako je to neophodno.problemi ne mogu resiti na 2gi nacin. POJAM SOCIJALNE SIGURNOSTI Sigurnost je opste kulturno-eticka vrednost. koja ce biti u sluzbi ekonomskog razvoja&doprinositi intergaciji drustva&njegovoj stabilnosti.a drzava je duzna samo da stvori pocetne uslove za ravnopravno ucesce svih u trzisnoj utakmici&da sprecava eventualne zloupotrebe. ne mogu protivreciti strzisnom principu.tjs.bogatstva&podstice pojedince&drustv.&drustvenog standarda.drustva.problem.&njenih ciljeva.sigurnosti. Svaka redistribucija u korist soc.radi zastite).cak i stetna. ciljevi koje socdemokratija smatra svojim programskim opredeljenjima ne mogu biti realizovani unutar kapital. U pocetku ropstvo je bio jedini izbor za stanovnistvo porazeno u ratu.jer bi neprixvatanje ropstva znacilo sigurnu smrt (npr.grupe da sami resavaju svoje soc.posebno Slobode&=osti.prevladavanje soc. Svaki pojedinac je odgovoran za svoj polozaj.&neokonz. Mere soc. Drzava ne treba da se mesa u soc. soc.=osti).politike moraju biti uskladjeni sa ekonomskim mogucnostima.a zapostavljanje&mirenje sa < Slobode&=osti.pol. opcije drustvenog&ekonomskog razvoja a time&shvatanja soc.

kulturni.oslobodjenost od straxa. ZNACAJ soc.uskracivanja prava&sl.smanjenje brojnih rizika (kako socijalnix tako&2gix) jeste motiv&interes pojedinca ali&drustva u celini.) je merilo socijalnog razvoja zemlje. Njihova razvijenost (obuxvat korisnika.rizici: smrt.visina sredstava.texnoloski.smrt.pravne. 29. Njihovo pravno utemeljavanje u socijalnom zakonodavstvu ima poseban znacaj za soc.bolest.starost.perspektive&povecane nesigurnosti u svim segmentima licnog.porodicnog&ukupnog drustv.red.institucija koje su van njegove kontrole itd.stabilnost.zastita.nabraja brojne potrebe: bezbednost.osiguranja: predupredjenje&neutralisanje najznacajnijih socijalnih rizika (starost.takodje&ustanove&institucije u svim segmentima drustva obezbedjuju garanciju Sigurnosti.bolest.nacin finansiranj&sl.kao&razvoj drustvenih odnosa uopste nije umanjio potrebu za sigurnoscu savremenog coveka. Npr. Maslov stavlja potrebu Sigurnosti odmah posle fizioloskix potreba u svojoj xijerarxiji potreba. Teznja za sredjenim zivotom u smislu njegove organizovanosti.nezaposlenost) u sis.osiguranja sto obezbedjuje ekonomsku&soc.zakon&sl. Potreba za Sigurnoscu spada u red osnovnih potreba&u vecini slucajeva se svrstava odmah posle fizioloskih potreba.kao sto su: obicajne. U tim slucajevima izbor za vecinu moze da bude drustvo sa manje Slobode.kao vazan deo institucionalizovane prakse socijalne politike.nezaposlenost.sigurnost korisnika. POJAM SOCIJALNOG OBEZBEDJENJA 57 .obrazovni. Blize odredjujuci njen sadrzaj.smrt u porodici…) jesu&SISTEMI SOC.SIGURNOSTI. OSNOVNI CILJ-pruzanje pravnih garancija kao zastite od moguce diskriminacije.sigurnosti.invalidnost. Razlicite norme. Podrucja nesigurnosti se prosiruju delovanjem brojnih faktora (savremeni covek je izlozen novim oblicima dominacije. zivota.) Znacajan deo organizovanih odgovora savremenih drustava na sve moguce rizike (soc. institucionalizovana praksa sistema sigurnosti-SOCIJALNO OSIGURANJE (osiguranici placaju doprinose&tako sebi&svojoj porodici obezbedjuju svoja odredjena prava).moralne.vrste rizika.soc.Pravde&=osti ali sa obezbedjenom minimalnom Sigurnosti za vecinu stanovnistva. obveznog soc.sigurnost osiguranika&clanova porodica.manipulacije&kontrole zbog delovanja sve brojnijih&slozenijih drustv. Najvazniji deo savremenih sis.strepnje&xaosa.verske. Naucni.

SISTEMI SOC.kao&sis.posebno kada se nadju u stanju soc.sigurnost svim gradjanima. Ukupan razvoj drustvenih odnosa (demokratizacija. Osnovno polaziste: soc. Mora se sagledati u okviru odredjenog globalno drustva tjs.ekonomskim&politickim pravima. PRINCIPI soc.obezbedjenja.socijalnix. to su objektivni uslovi u kojima pojedinac ili grupa zivi.ekonomskog.uvazavanje ljudskix prava&sloboda) je neophodan uslov razvoja kompleksnix sistema.ciljevi su deo gradjanskog statusa zajedno sa licnim.jer zavisi od karakteristika drustva.rizika) -PRAVEDNOST -SVEOBUHVATNOST 30. sebi&clanovima svoje porodice odredjena prava) socijalno obezbedjenje prosiruje socijalno-pravne garancije na celokupno stanovnistvo.humanizacija. u sklopu ukupnih ekonomskix.obezbedjenja (razlikuju se od 2gix delova sis. Za razliku od sis. Ovakve sis.politickix&kulturnih promena.OBEZBEDJENJA= razvijeniji&obuhvatniji oblik osiguranja od znacajnijih soc. KVALITET ZIVOTA-POJMOVNO ODREDJENJE Pojmom ‘kvalitet zivota’ zele se oznaciti neke od bitnix karakteristika zivota coveka. U tom smislu postoji ODGOVORNOST DRZAVE da garantuje osnovnu soc.grupa.rizika.mera&aktivnosti uokviru sis.cije se zasnivanje povezuje sa Drzavom Blagostanja&obuhvataju celokupno stanovnistvo.soc.osiguranja (odnosi se iskljucivo na osiguranike koji placanjem doprinosa obezb.potrebe.soc.soc.vrednosti&vrednovanja&mnogih 2gih faktora koji se 58 .sigurnosti): -UNIVERZALNOST (sveobuhvatnost stanovnistva&pokrivenost svih znacajnij soc. stvaraju pre svega ekonomski jake drzave.politickog&kulturnog razvoja. KZ-kvalitativno zadovoljenje osnovnih materijalnih&nematerijalnih potreba pojedinaca&sirih drustv. Sadrzaj kvalitetnog zivota permanentno se menja.

odnosa.naukama INDEKS KVALITETA ZIVOTA koji obuhvata: -rast drustvenog proizvoda po stanovniku -kvantitet&kvalitet isxrane -zdravlje -stanovanje -kulturne potrebe -kvalitet koriscenja slobodnog vremena -sigurnost (pravna&socijalna.dobara (sto direktno utice na drustveni standard&KZ ovih delova populacije).) Svi ovi parametri se najcesce sintetizuju u tri indikatora: -ocekivano trajanja zivota -stopa decijeg mortaliteta -stopa pismenosti Kvalitet zivota neki autori odredjuju kao ‘osnovno blagostanje’.grupa&slojeva&dostignutog drustvenog razvoja u celini.drustvenog 59 .npr.dostignuti kulutrni razvoj… Viseznacnost KZ upucuje na upotrebu razlicitih indikatora njegovog merenja.zastitom. *Odnos izmedju mogucnosti zadovoljavanja potreba&njihovog kvaliteta kod pojedinaca&drustv.stepen demokratizacije sistema. mnogi faktori koji ucestvuju na sam kvalitet zdr.pa se u vezi sa indikatorima kvaliteta zivota istrazuje&INDIKATOR SIROMASTVA= pokazatelj rasprostranjenosti soc.grupa je merilo =osti&ne=osti u drustvu.sigurnost zaposlenja&radnog mesta&sl.zastite nisu uzeti u obzirobuxvacenost stanovnistva zdrav.pa je uobicajeni parameter merenja kvaliteta u ekonomskim&drustv.ne=osti u jednom drustvu.drustv. Manifestuje se padom proizvodnje.jer iskazuje ne= ucesce delova populacije u koriscenju drustv. KZ je jedan od pokazatelja socio-ekonomskog polozaja pojedinca. Ali.* Na KZ uticu brojni faktori: nivo ekonomske razvijenosti.ekonomskih&socijalnih praca.materijalno ucesce korisnika u snosenju usluha&sl..realizacija upraksi politickih.ekonomska&politicka strukturisanost drustva.ustanova&njihova dotsupnost.a kao indikatore uzimaju: ocekivano trajanje zivota.obrazovanje (mereno brojem studenata u odnosu na ukupno stanovnistvo)&zdravlje (mereno brojem lekara&bolnickih kreveta u odnosu na odredjen broj stanovnistva).neposredno&posredno odnose na coveka&nacin njegovog delovanja&zivljenja.razvijenost mreze zdrav.karakter drust.

potreba za koje se smatra da ih je neophodno zadovoljiti.nego se menjaju.kulturu.birokratske samovolje&dr. Kroz nju se covek formira&razvija kao ljudsko drustveno bice.razvijaju se&menjaju.nacin.. Za odredjen skup indiv.kvantitet&kvalitet potreba nisu jednom zauvek dati niti unapred fiksirani.treba reci da problematika potreba spada medju njena centralna pitanja.politici.slobodu od manipulacije. celine (ne samo kao individua).patologije&sl.pa je smisaono zadatak&cilj soc.ukljucujuci&odredjene potrebe&prava koja znacajno uticu na ukupnu zivotnu situaciju pojedinaca&drustv.sredstva&nosioce zadovoljavanja ljudskih potreba.smanjenjem prirhoda vecine porodica. Svaka ljudska svrsishodna delatnost. Pojedinac moze da zadovolji svoje potrebe unutar odredjene drustv.porastom soc. Pre svega proizvodnja.ali&demokratizacije&xumanizacije drustva pojmovno odredjivanje KZ se prosiruje. 31.nastaju odredjene potrebe.oblici. 60 .stope zaposlenosti&kvaliteta zdrav.koja se ispoljava kao opredmecenje coveka putem njegovog ispoljavanja.povecanjem smrtnosti novorodjencadi. potreba.tako da se soc. Tako su potreba&predmet u uzajamnom odnosu. Kada je rec o soc.-istorijskim razvojem.pogorsanjem zdravstvenog stanja stanovnistva.stvarima&orudjima ali&prema 2gim ljudima-drugi covekpostaje potreba&predmet njegove potrebe. bavi&time da defeinise sta je na datom nivou drustv.pol.jezik.pa je zadovoljavanje potreba uvek u korelaciji sa odredjenim sistemom vrednosti koji je istovremeno uslovljen drustv. Drustvena sredina utice na stvaranje raznovrsnih potreba.usluga.nacela.pol.grupa (npr.bruto proizvoda&nacionalnog dohotka. razvoja individualna&drustv.pol. najcesce se upotrebljava pojam SOC. pravo na zdravu prirodnu okolinu.participaciju u politickim odnosima&procesima.&drustv. POTREBE LJUDI&’STANJE SOCIJALNE POTREBE’ Potrebe nastaju usled nedostatka necega sto se zeli. Pod uticajem savremenih civilizacijskih promena.). Nacin.u soc.kao temelj nastanka&stvaranja ljudskih potreba. Covekov odnos prema svetu je predmetni pa iz toga sledi da su ljudske potrebe predmetne. U tom prosecu covek uspostavlja odnos prema predmetima.takodje je predmetna delatnost coveka. da formulise moguce pravce.predmetna je delatnost svakog coveka.

SOCIJALNI SLUCAJEVI se odnose na neke objektivne dogadjaje koji dovode do pogorsanja uslova zivota.oblicima prisvajanja. Ukoliko radikalne potrebe (samorealizacija coveka) dobiju objektivan.smrt) -porodicni (problem u vezi sa podizanjem dece iz strukturalno poremecenih porodica) -profesionalni (povreda na radu.raligijskim uverenjima.mora da objektivizira svoje culne..da bi opstao.intelektualne&fizicke moci. Zadovoljavanje potreba zavisi od nivoa drustv.pri cemu participira sa 2gim ljudima.ali to ne cini na nacin u smislu licnog posedovanja neke stvari.istinskih. sa 2ge strane mora da projektuje sebe u svoju okolinu. problema: -fizioloski (materinstvo.zasniva medjusobne odnose u drustvu&stvara takve oblike zajednice koje ce biti preduslov za razvoj novix potreba.mogucnosti. Uzroci nastajanja soc. odnose se na pojedinca (neki dogadjaj koji bitno menja zivot) SOCIJALNI PROBLEMI = mnostvo soc. Pored pravih.saznanja.-istorijskog razvoja. primarne (elementarne) potrebe.navika.covek mora da prisvaja&apsorbuje izvezne objekte svoje okoline. slucajeva koji pogadjaju veci deo populacije.lazne.onda su nuzan uslov prezivljavanja.moralom.starost.ali&one potrebe koje pojedinac zadovoljava u zajednici.autenticnih potreba (cije bi zadovoljavanje unapredilo licni&kolektivnih zivot ljudi).potrosnjom itd se moze uticati da se stvore vestacke. ona granica iznad koje prestaje goli opstanak coveka (to je istorijski promenljiva kategorija) -vise ili sekundarne potrebe: okvir preko koga se iskazuje covek.predmeta. objektivno-subjektivni odnos coveka&okoline. Potreba je fizicko-psiholoska.neautenticne potrebe koje nisu vrednosti&koje otudjuju coveka od coveka. Isto tako potreba je&subjektivno.fizicki karakter. niz predmeta ili usluga koji su uslov covekovog bioloskog opstanka..nazaposlenost) -drustveni (ratovi&revolucije) 61 .profesionalna oboljenja.bolest.covekovih shvatanja.psiholosko stanje napetosti&oskudice. KLASIFIKACIJA ljudskih potreba: -osnovne ili vitalne: potrebe opstanka. Ima 2 dimenzije: sa jedne strane. Potreba je dinamican odnos coveka prema svemu.POTREBA=odredjene potrebe pojedinca kao jedinki koje su uslov njihove egzistencije kao ljudskog bica.obicajima.smrtni slucajevi na radu.

stabilnost. POTREBA ZA PRIPADNOSCU&LJUBAVLJU (naklonost. POTREBE ZA SIGURNOSCU&BEZBEDNOSCU postaju pokretacka snaga ponasanja pojedinca. One obuhvataju red. pri cemu prve (nize) potrebe postoje&dalje.poplave) SISTEM SOCIJALNE SIGURNOSTI.potreba za snom).kako materijalne tako&nematerijalne prirode. nastaje nova (na visem nivou) potreba. potrebama. vise potrebe ne mogu da se pojave. potrebe je da su svi clanovi drustva tjs. SAMOAKTUALIZACIJOM LICNOSTI (moralnost.zedji.postojanost. Karakteristika stanja soc. Posle zadovoljenja potreba na prvom nivou. Treci nivo Maslovljeve hijerarhije obuhvata DRUSTVENE POTREBE tjs.zdravlja.imovine.identifikacija. Za njihovo zadovoljavanje mora posotjati odgovarajuci insititucionalizovani sistem u okviru koga su uredjeni odnosi koji se ticu soc.stalan posao. privrzenost.sigurnost.da se aktualizuje. stanja soc.ali u ukupnom sistemu motivacije ne zauzimaju najvaznije mesto.ugled). spontanost.sigurnost porodice. 5i nivo je POTREBA ZA SAMOOSTVARENJEM TJS. LICNE POTREBE OSI&NJIHOVO ZADOVOLJAVANJE Maslovljeva teorija Hijerarhije ljudskih potreba izdvaja pet osnovnih ljudskih potreba.-prirodna okolina (zemljotres.postovanje 2gih. koje se rangiraju po važnosti od nizih prema visim. Nize potrebe su cvrsce povezane sa bioloskim datostima&ako one nisu zadovoljene. sve porodice&pojedinci korisnici odredjenih vrsta prestacija u okviru sis. neugrozenost zivota. manjak predrasuda. soc.ljubav. Sledeci nivo je POTREBA ZA UVAZAVANJEM (samopostovanje.tjs. prihvatanje cinjenica).uspeh.priznanja svojih uspeha. 62 . resavanje problema.u njemu je rec pre svega o primarnim lj. 32. nesigurnosti. potrebe. vlast ‘nizih’ potreba slabi&licnost je slobodna da razvija svoj mogucnosti. sigurnosti. kreativnost.prijateljstvo&pripadnost). Prolazenjem kroz takve stupnjeve razvija se licnost u kojoj se brojne potrebe slazu po cvrstom hijerarhijskom redu. Kada se zadovolji potreba na nizem nivou.zastitu&kontrolu sopstvenog zivota&okruženja. Prvi&osnovni nivo su FIZIOLOSKE POTREBE (zadovoljavanje gladji.

bez ucesca 2gih ljudskih bica.nezeljenom.. Medjutim. Zadovoljenje ovih potreba pomaze osobi da raste&razvija se kao ljudsko biće. koje se vezuju za fizicke potrebe.pripadnost&poštovanje) su grupisani kao potrebe nedostatka.nekorisnom&nesamostalnom&na ovaj nacin im je oduzeta jedna neophodna socijalna uloga.za sigurnoscu (predvidivost 63 .podstreka. zaposlenje&aktivno ucesce u okruzenju je za licnost uslov pravilnog sazrevanja&individualizacije. Tako se suocavamo sa grupom ljudi koja ima potpuno pravo da se oseca odbacenom.tjs.vec zbog prisutnog motornog deficita (bilo da je tokom zivota stecen.* Razvoj licnosti OSI podrazumeva iste stepenice&krajnju =u mogucnost samoaktualizacije UKOLIKO joj to njeno okruzenje (porodica u kojoj je osoba rodjena&sazreva. Nezaposlenost..nakon vec realizovane licne&soc.sudaraju se sa stavom sredine opterecene predrasudama ili sa nepostojanjem/neprimenjivanjem odg. *Cetiri niza nivoa (fizioloske potrebe.bilo da je osoba sa njime rodjena). -Pored stvaranja uslova za zadovoljenje fizioloskih potreba (sto im siromastvo u kome zive cesto ne dozvoljava).pa samim tim za njih nema izazova. zastitnim radionicama. Za razliku od njih koje se moraju zadovoljiti.sira zajednica) omogucava jednostavnim razumevanjem bez diskriminacije. Manje od 1% OSI je zaposleno u tzv.oblici uklapanja sa 2gim ljudima koji su uobicajeni&neophodni za zivot&funkcionisanje.’vise’ se odnose na to da se neke od ovih potreba u procesu razvoja javljaju ranije.a neke kasnije. Oni imaju 2ih teskocaprihvatanje promene&sazivljavanje sa njom na najcelishodniji nacin.koje bi trebalo da obezbedjuju prilagodjene poslove&uslove rada. psihosocijalnog stanja&funkcionisanja.sigurnost.samim tim&niska materijalna primanja remeti ispunjenje 2ge po Hijerarhiji vazne potrebe.ako su OSI ipak motivisane da se zaposle. Nesto je drugaciji polozaj onih koji su invalidnosti stekli tokom zivota.uz restrukturisanje prethodnog sis.a kroz ostvarivanje izvesnog stepena samostalnosti&nezavisnosti. sa specificnom nesposobnoscu psiholoske&socijalne reorganizacije. zakonskih propisa. potrebe rasta (samoostvarenje) se stalno razvijaju. Covek je socijalno bice&nema nijedne od navedenih 5 potreba koju moze da zadovolji sam.Termini ‘nize’&. S 2ge strane susrecemo se&sa potpunim negiranjem novonastale situacije. zrelosti. OSI je ostvarivanje nezavisnosti ometeno&unapred delimicno uskraceno.insntitucije koje pruzaju usluge za sve vrste potreba u okviru lokalne zajednice.

U primarnoj porodici se vise zadrzavaju oni koji su rodjeni sa invaliditetom ili su da stekli u ranijim godinama.dok su oni koji su invaliditet stekli kasnije zasnivaju svoje porodice. Sa 2ge strane.koja im garantuje zastitu&trajno zadovoljavanje bazicnix potreba.prve 2 potrebe OSI zadovoljavaju u porodici.prihvatanjem&ponistavanjem razlika (‘pred Bogom smo svi =i’) nego autenticnu religioznu orijentaciju.komunikacijom.tako da je verovatno odlazak u crkvu ili zelja za odlaskom predstavlja vise potrebu za pripadanjem. Dakle.zadovoljavanja potreba). Takodje.koja po prirodi stvari treba da ocekuje da se njena situacija resi spolja.sto&jeste najprirodnije mesto za zadovoljavanje istih. Problem je&visegodisnje socijalno zanemarivanje&kompenzatorna uloga porodice.sve do razvijanja nesposobnosti da je preuzmu).ocekujuci da im se stvari ‘dogode’. -Kod znacajnog broja ispitanika nije u ogrovarajucoj meri zadovoljena potreba za ljubavlju. Medjutim.zbog spleta raznih prakticnix&soc.druzenjem&dodatnom podrskom.kao&onih koje ove osobe razvijaju prema okruzenju. raspolaganje novcem koje je u savremenom svetu jedna od odlika minimalnog stepena nezavisnosti je OSI uskraceno: ili nisu u prilici da novcem raspolazu.sto moze da se tumaci&kao znacajna pozivitna snaga licnosti&potvrda njenog mentalnog zdravlja. Verovatno&da se vremenom uzivljavaju u ulogu zrtve.a tim&unutrasnju psiholosku&emocionalnu raznovrsnost.uz prihvatanje njenih pravila&organicenja. 64 .tamo se smanjuje mogucnost da se ta.ali izveznim delom&izostajanjem potrebne spremnosti da se aktiviraju.pa&ovu ulogu.one se nedovoljno angazuju oko stvaranja licne socijalne&emotivne mreze.ali ne&jedino moguce => izrazena okrenutost porodici predstavlja znacajno ogranicenje: limitirajuci tako komunikacije.postoje velika ocekivanja da u udruzenju ostvare zeljenu komunikaciju koja im je potrebna. prepreka koje uvode OSI u pasivnost.a ne licnim angazmanom.tako da je moguce da je visok procenat onih koji ocekuju pomoc uslovljen realnom materijalnom ugrozenoscu.ili nemaju novac ili su naviknuti na to da sve. Ova uskracenost posledica je predrasuda u okruzenju prema OSI.a&ostale potrebe ispune na 2om mestu&sa 2gim ljudima. Znacajan podatak je da 78% OSI ili odlazi u crkvu ili bi to cinile da im crkve nisu fizicki nedostupne ili da ih u tome ne onemogucava zdravstveno stanje. Velika vaznost crkve u zivotu OSI u kontradikciji je sa podatkom o znacaju religije za njixx (samo 35%).jer veliki br OSI onesposobljava za aktivan odnos prema sebi&2gima&to im gusi preostale potencijale (npr.uskracujuci bogatstvo spoljnih impulsa.neko umesto njih obavlja. Iz tog razloga su OSI toliko usmerene prema porodici.

Zakljucak (sto se tice prve 2 potrebe): nisu u punoj meri zadovoljene potrebe OSI za sigurnoscu,pripadanjem,naklonoscu,ljubavlju,identifikovanje&bliskom komunikacijom sa sebi slicnima&licna inicijativa u pokusaji obezbedjivanja ispunjenja svih ovih potreba je ugusena spoljnim uskracivanjima. Potreba za postovanjem,kao sledeca po redu,podrazumeva pre svega prisustvo odgovarajuce mere samopostovanja (=prepoznavanje&realisticna procena sopstvenih kompetencija&mogucnosti,kao&licnih granica,u individualnom&soc. kontekstu). Samopostovanje se obezb. kroz proces prepoznavanja&prixvatanja opstix&posebnih vrednosti&njihovo valorizovanje,te procenjivanje da su u licnosti prisutni parcijalni kvaliteti koji odvoraraju prepoznatim vrednostima. Steceno samopostovanje ne zavisi toliko od procene 2gih,ali,pogotovu u najranijem detinjstvu,2gi imaju dosta znacaja. OSI se mog unaci u situaciji da im je samopostovanje ugrozeno,jer im je tesko da procene koje to posebne kvalitete poseduju,posto im okruzenje ne omogucava da svoje sposobnosti testiraju (testiranje licnih potencijala se odvija kroz radno angazovanje,ostvarivanjem relativne nezavisnosti od 2gih,razvijanjem licnih sposobnosti,kreativnoscu,intelektualnim&duhovnim napredovanjem). Tako,oni pocinju da samopostovanjem crpe iz ljubavi koja im se pruza&koja postaje indirektni dokaz prepoznatih vrednosti&uslova za samopostovanje,pa to predstavlja opasnost od povecanja zaxteva,pogotovo prema porodici,a time&povecanja zavisnosti&daljeg angazovanja porodice oko sebe. Potreba za uspehom&ugledom ugl. se realizuje preko postizanja odredjenih ciljeva&kroz akciju prema postizanju cilja. Visok je % onih koji nemaju potrebu za samoafirmacijom,dokazivanjem&licnim razvojem. Istina,mnogi koji to&zele da ucine (npr. uz pomoc udruzenja),svoje zelje ne mogu da sprovedu u realnost. Postoji manjak potrebe za ucenjem novog&obrazovanjem. Takodje 1/3 ispitanih nema kulturne potrebe.

33. POJAM&PRINCIPI SOCIJALNOG OSIGURANJA

65

= najvazniji deo savremenih sistema socijalne sigurnosti. Njegovim zasnivanjem u Nemackoj zapocinje izgradjivanje institucionalizovane prakse sis. sigurnosti. = oblast soc. politike kojom se radnicima&clanovim njihovih porodica garantuje materijalno obezbedjenje&zdrav. zastita. Predupredjenje&neutralisanje najznacajnijih soc. rizika (starost,smrt,invalidnost,bolest,nezaposlenosti) u sis. ozaveznog soc. osiguranja ima znacaj za ekonomsku&soc. sigurnost osiguranika&clanova porodica,jer vecina osiguranih rizika po posledicama prevazilali mogucnosti pojedinaca&njihovih porodica,sto bi svakodnevni zivot ucinilo nesigurnijim&neizvesnijim. Soc. osiguranje je OBLAST SOC. POLITIKE. KORISNICI osiguranja su OSIGURANICI (radnici&clanovi njihovih porodica). Osiguranje se ustanovljava&sprovodi za odredjene soc. slucajeve*/rizike kao sto su bolest,smrt,invalidnosti&nezaposlenost. SADRZAJ soc. osiguranja cine MATERIJALNO OBEZBEDJENJE&ZDRAVSTVENA ZASTITA na teret fondova osiguranja. OSNOVNA NACELA/PRINCIPI: -obaveznosti (radnici obazevno osigurani; osiguranje tece od momenta zasnivanja radnog odnosa&tada je poslodavac obavezan da kod odgovarajucih sluzbi vrsi prijavljivanje lica koja stupaju u radni odnos) -solidarnost&uzajamnosti (obaveza svih osiguranika da placaju doprinose,a prava koriste samo oni koji su stekli uslove za njihovo ostvarivanje [u vecem obimu prava koriste samo invalidi rada,zene&clanovi porodica posle smrti osiguranika]) -samoupravnost Nas sistem soc. osiguranja obuhvata: penziono (11% doprinos na bruto osnovici),invalidsko (-II-),zdravstveno (6.15%)&osiguranje za slucaj nezaposlenosti (0.75%). Doprinose daju radnici ali&poslodavac. Od DUZINE MINULOG RADA aktivnih osiguranika&visine doprinosa uplacivanih u fondove soc. osiguranja direktno zavisi visina PENZIJSKIH PRIMANJA u okviru zdravstvenog osiguranja&osiguranja za slucaj nezaposlenosti. Uslov za ostvarivanje soc.zastite je materijalna neobezbedjenost. *soc. slucaj-objektivni dogadjaji koji dovode do pogorsanja uslova zivota pojedinaca.

66

34. SOLIDARNOST&UZAJAMNOST - OPSTE ODREDJENJE
Termin Solidarnost je nastao u Rimskom pravu&njime se porazumevala odredjena obligaciona uzajamnost. U siru upotrebu usao je u 18.&19.veku,najcesce koriscen unutar radnickog pokreta&politickih programa onih drustvenih snaga koje su se zalagale za uspostavljanje medjusobne saradnje,potpomaganja&integracije unutar odredjenih drustvenih grupacija,kako bi se uspesnije organizovale radi pobosljavanja uslova zivota&ostvarivanja postavljenih ciljeva,odnosno prevladavanja postojece nezadovoljavajuceg stanja. Kasnije je ovaj termin preuzela gradjanska teorija da bi parirala znacenju&smislu koji je pojam ‘solidarnost’ imao u klasnoj borbi radnicke klase. Iz njega se razvila posebna doktrina – SOLIDARIZAM koju su zasnovali fr.teoreticar Digi (u oblasti prava),utemeljivsi pravnu filozofiju solidarizma&Dirkem (u sklopu socioloske klasifikacije oblika drustvenosti). Od kada je usao u siru upotrebu pa sve do danas,ovaj pojam je koriscen u razlicitim znacenjima&razlicitim idejnim&ideoloskim koncepcijama,tako da je,usled cestog upotrebljavanja za oznacavanje veoma sirokih,a neretko&raznovrsnih sadrzaja,pojmovno postao sve neprecizniji. Mada je S. pre svega vrednosni pojam,aksiologija se njegovim odredjivanjem bavi < nego odredjivanjem 2gih vrednosnih pojmova (Sloboda,=ost,Pravednosti,Ravnopravnost,Potrebe…),pa se tako,u aksioloskom znacenju,pojam S. upotrebljava za oznacavanje duhovnog&moralnog stava&zaxteva za uzajamnu pomoc ljudi (pri tome je bitno da to bude izraz unutrasnje voljne odluke ljudi,koji prevazilaze licne interese identifikujuci se sa problemima 2gih ljudi,osecajuci odgovornost ne samo prema sebi,nego&prema 2gome). U sociologiji,politikologiji&u oblasti teorija o soc. politici&soc. politici kao praksi,pojam S. siroko je rasprostranjen&jedan je od temeljnijih pojmova = ODREDJENI OBLIK PONASANJA&AKTIVNOSTI LJUDI&INSTITUCIJA,PRI CEMU SE TRAZI PODRSKA POJEDINACA,GRUPA&ORGANIZACIJA U SPROVODJENJU ODREDJENE AKCIJE POMOCI ONIMA KOJIMA JE ONA NEOPHODNA ILI POBOLJSANJA USLOVA ZIVOTA GRADJANA
67

nije moguce jednoznacno odrediti.pod kojim se podrazumeva odredjeni reciprocitet.nacelo. osiguranje.o S.sa 2ge strane. Sledi da pojam S. ‘odozgo’. ne bi trebalo govoriti ni u onim slucajevima u kojima je drzava duzna da obezbedi minimalno zadovoljenje potreba gradjana radi njihove egzistencije&integracije zajednice&njenog funkcionisanja. predstavlja opstu vrednost jer je kao nacelo prihvatljiva za sve ljude koji 68 .respektujuci bitna nacela humaniteta&temeljnih vrednosti. Takva S. potvrdjuje tezu o njegovoj nepreciznosti&neadekvatnosti.svesti&savesti.da se obezbedi osnovna soc. kada je rec o odredjenim kapitalnim projektima koje drzava organizuje. Npr.podrazumeva se da nije moguce uspostaviti matematicki precizan ekvivalent izmedju davanja&uzimanja.ako se to posmatra sa vrednosne ravni. Navedena upotreba pojma S. kao vrednosti uopste)&drugisocijalni (shiri). vidove zdrav.decju zastitu.&2gu zastitu koja se odnosi na ukupnu soc.zastita invalida&hendikepiranih).a zatim trazi pomoc od gradjana (narodni zajmovi). Takvi zaxtevi&apeli za solidarnoscu mogu biti prepusteni osecanjima&volji pojedinaca koji zele u tome da ucestvuju. Ovakvi oblici S.uspostavi odredjena ravnoteza izmedju zajednice&pojedinaca&. sigurnost za sve clanove drustva. U tom smislu moze se reci da S. bi se mogla nazvati S.vodovoda…).uz istovremeno prevazilazenje partikularnosti. = duhovni&moralni princip. izdvajanje gradjana za osn.jer ovaj pojam ne bi trebalo upotrebljavati za ona ucesca gradjana u izdvajanju sredstava radi uzajamne pomoci na koja oni imaju pravo na osnovu svog radnog ucinka. U aksioloskom smislu S. najcesce se regulisu razlicitim odlukama&zakonima.pod kojim se podrazumeva delovanje&usmerenost pojedinaca ka sjedinjavanju sa 2gim ljudima&zajednicom.ali se mogu&institucionalizovati&postati obavezujuci za sve.skola.premda to&nije cilj uzajamnosti. se upotrebljava kada je potrebno podstaci ljude u resavanju odredjenih pitanja u vezu sa standardom ljudi na komunalnom nivou (izgradnja puteva. Naravno. ni sa aksioloskog ni sa naucnog gledista nije odrzivo nazvati S.decja zastita.UOPSTE. Ovako shvacena S.dajem na jednoj strani da bih dobio na 2oj. U tom smislu pojam S.s jedne strane.obavezno skolovanje&dr. Takodje. kada je rec o izdvajanju sredstava za zdrav. CILJ UZAJAMNOSTI je teznja da se.pa postoje bar 2 nivoa: prvi je aksioloski (odnosno odredjenost S. zastite&za penzijsko osiguranje (jer je to pravo steceno na osnovu rada&vlastitih ulaganja). se temelji na slobodnom opredeljenju&delovanju ljudi&izraz je njihove autonomne voljne odluke.norma. To se moze podvesti pod POJAM UZAJAMNOSTI.egoizma&licnih interesa. politiku (zdrav.&penz.

a to je priroda. Nacelo S. Osnova S.pa je *S.unutar grupe kojoj pripada. Tokom razvoja drustva. *S. politike koja je bila usmerena na celinu drustv. Iako je S. kao opsta vrednost. treba utemeljiti kao princip ‘opste volje drustva’. utemeljena na emocionalnoj osnovi&slobodnoj voljnoj odluci nije bila dovoljna osnova na kojoj bi jedna zajednica normalno funkcionisala. Ne moze se temeljito raspravljati o soc.a da pritom ne ocekuje nikakav recioprocitet.znanim ili neznanim.imaju u sebi nesto sto je opste.-S.materijalnu&2ge oblike podrske&pomoci.bica = podlozni prirodnim zakonima sledila je konsenkvenca da to vazi&za =ost u njihovim pravima. Posto se nije moglo biti sigurno u to da ce se vecina ljudi u praksi ponasati prema vrednosnom nacelu S. uslova. je u emocionalno-vrednosnom stavu da je duznost coveka da pruzi moralnu.time sto su ljudska bica. Nezavisno od toga. nastali su zato sto je covek.prirodi.dobila je ontolosko utemeljenje onda kada se doslo do uverenja&spoznaje da svi ljudi.ili bar njeno vazenje unutar odredjene drustv.a posebno zbog raslojavanja drustva.* 35. JEDNAKOST – POJMOVNO ODREDJENJE =ost.ugradjena u normativni system cime bi se obezbedio neophodan minimum egzistencije&pojedinca&zajednice*. pravima. 69 . kao moralni princip morala biti institucionalizovana.da bi se odrzavo u svetu. =ost je uzimana kao jedan od osnovnih ciljeva&temeljnih principa one soc. Jednakost kao vrednost nije jednostavno definisati.bio prinudjen da se udruzuje sa 2gim ljudima). izraz autonomne slobodne volje.zajednice.podstice&usmerava ljude da pomognu 2ima.svesti&savesti ona je determinisana&spoljasnjim faktorima (oni odnosi&aktivnosti koji cine sadrzaj S. politici a kamoli o umemeljenju na principuma humaniteta ako ne postoji odnos prema =osti&ne=osti.stoje na stanovistu da je zivot coveka&njegov razvoj moguc jedino u zajednici sa 2im ljudima. Na toj osnovi nastale su sve teorijske&politicke koncepcije koje su zagovarale =ost ljudi u politickom&soc.S.S. kao izraz volje pojedinaca ostaje kao osnovna vrednost institucionalizovane S.a odstupanja sankcionisati. dolazi do izrazaja kada je drustvo u krizi ili kada je pogodjeno prirodnim ili 2gim nepogodama ili katastrofama. Iz te prirodne osobenosti da su svi ljudi kao prir.

cime se ukida&svaka autonomnosti ljudske licnost.u prakticnoj realizaciji u sferi soc.niti na pitanje svojine&raspodele. politiku to je od kardinalnog znacaja.ni svaka =ost ne more biti nepravednost. sloboda automatski uspostavlja reciprocni sis.a tesko je pretpostaviti da moze postojati. Takodje. =osti.ekonomskom&soc.izmedju pojmova =ost&istovetnosti se cesto ne pravi razlika. grupa ljudi. Sto se tice slobode. Na osnovu navedenog proizilazi da je pitanje =osti PITANJE JEDNAKE VREDNOSTI SVIH LJUDI.jer se ne=ost uvek konkretno manifestuje u politickom. To znaci da se =ost ne moze svesti na problem politicke&pravne =osti.nego se proteze na svaki 2gi odnos.ali svaka razlika nema znacenje ne=osti ljudi u njihovom soc.mada je tacno da je svaka nepravednost suprotna principu =osti. koji ne ostaje samo u sferi distribucije materijalnih dobara.realnosti. Naime. Tacno je da pravednost uvek predstavlja odredjenu =ost.niti svaka drustv. drustv. uticaja medju clanovima zajednice). Takva =ost bi dovela do potiranja svake individualnosti&slobode licnosti&kao takva prestavljala bi negaciju celokupnog sis.treba reci da se parovi navedenih pojmova cesto stavljaju u korelaciju te se neretko smatra da oni izrazavaju iste sadrzaje. vrednosti. 70 . Zbog toga je nuzno raschlanjivanje pojma =ost&ne=ost. Za soc. Ako je rec o odnosu =osti&pravednosti. prinuda predstavlja ne=ost. Neprihvatljivo je izjednacavanje razlicitosti&ne=osti.=osti&slobode.u slucaju da se =ost shvati kao istovetnost.svaka =ost nije&u smislu vrednosti automatski&pravednost ako ne postoje realni drustv. Medjutim. Stepen =osti u principu zavisi od stepena slobode.svaka ne=ost predstavlja razliku. Takodje.a sloboda od realizacije odredjenjih formi =osti.jer problem =osti&ne=osti nije samo saznajni vec pre svega aksioloski problem koji izrasta unutar idredjene soc. politike to moze uvoditi uspostavljanj primitivnog oblika egalitarizma (potpuna =osti medju ljudima. Ali.odnosno ne=osti&nepravednosti&ne=osti&prinude.odnosno negaciji celokupnog bogatstva koje u sebi potencijalno nosi covek kao genericko bice. uslovi da se takva =ost&realizuje.ona je temeljno povezana sa =oscu. Istina.odnosno =ost je jedna od aksioloskih pretpostavki slobode.apsolutna =ost kao princip organizacije nekog drustva. statusu. Ali to ne znaci da postojanje&sirih formi individualnih&drustv.pa u krajnjoj liniji to vodi ka ‘slomu vrednosti’.a =ost se shvata kao pravednost.nikad&nigde nije postojala.jednaka raspodela dobara&drustv.Od nastanka grcke civilizacije do danas je bar u odredjenoj ogranicenoj formi praktikovan&teorijski prihvatan princip =osti u okviru odredj. zivotu ljudi.

u neraskidivoj vezi sa globalnom politikom svake drzave. Stoga =ost spada u bitne aksioloske katerogije. Pod soc.koja je. interesa&ciljeva vladajuce 71 . Svaki pol. politka.ne=osti. pol. POL: 1.stanovnistvu prema odredjenim oblicima drustv.statusnim pitanjima pojedinix drustv. 3. sistem razlicito se odnosi prema pitanjima strukturisanja =osti.kao teorijska delatnost zeli da zadrzi relatinu samostalnost. ucenja pokazuje da je pitanje =osti bilo jedno od centralnih za sve one teorije. grupacija. politiku. Da nije teorijskih zalaganja za =ost kao vrednost&prakticne borbe. sfere&na taj nacin direktno utice na soc.najcesce nemoguce izolovano posmatrati. 2.popriste borbe za vlast (borba za ostvarivanje odredj.nepravedniji&neslobodniji.odnosu prema privilegizaciji&deprivilegizaciji.=ost&ne=ost je opstedrustveno pitanje jer se tice ukupne situacije&polozaja svih ljudi.pored ostalog.svet bi verovatno bio znatno suroviji. Istina. stratifikacije. GLOBALNA POLITIKA ODNOSNO POLITICKI SISTEM EKONOMSKA RAZVIJENOST&EKONOMSKI SISTEM IDEOLOGIJA MORAL RELIGIJA Neki od ovih faktora medjusobno su isprepletani&tesno povezani&njih je u realnosti tesko. Ako soc. institucije za koje se moze reci da su humanisticki usmereni.odnosu prema marginalnim grupama. 36. Istorija soc.zavisi od celine politickog sistema.treba da zauzima kriticku distancu prema politici.moze podrazumevati organizovana delatnost drzave&2gih politickih subjekata&to znaci da je soc. politikom kao prakticnom delatnoscu se. 5.ne=ost u razlicitim formama bila&ostala osnovno obelezje svih dosadasnjih drustava.odnosno.po pravilu.zivot je isao svojim tokom. borbi&soc.pokrete&drustv. 4. Politika takodje nuzno ulazi&u soc. DETERMINANTE OD ZNACAJA ZA SADRZAJ&KARAKTER SOCIJALNIH CILJEVA BITNE DETERMINANTE SOC.

.jer u osnovi odredjuju&organizuju&institucije&metode&sredstva preko kojih se sprovode odgovarajuce soc.soc.grupacija u konkretnom drustvu.jer je to jedna od bitnih sfera koja utice na opredeljenje biraca. zavisi od njihove probramske orijentacije ali&pozicije u datom vremenu. snaga koje imaju vlast ili u njoj participiraju.narocito u predizbornoj propaganda.pol.politika. kao posebne.pravda. Medjutim. u SAD&one u vecini zapadnoevr. pravda). politici (npr. Odnos razlicitih partiijsko-politickih subjekata prema soc..pod cijim uticajem su ostvarena mnoga soc. pol.teorijske. prava.poslovna udruzenja. 72 .poslednjix decenija njihova uloga&moc su sve < . potrebe.a neretko&u suprotnosti sa moralnom. sistemi tako postoje&razlicite soc. (politcki ciljevi u pogledu sredstava ostvarivanja najcesce nisu u saglasnosti sa bitnim vrednostima kao pretpostavkama humnisticki zasnovane soc.kao determinisuci faktor soc. polazi od odredjenih moralnih vrednosti (pravednosti.sistemom. mere.. zemljama). sigurnost. Pol.odlucivanje o nacinu&procesu proizvodnje.principe raspodele&2ga pitanja znacajna za zivot&radne uslove ljudi&njihovu soc. *Buduci da glob.koja proizilazi iz njihove prirode: soc.a politika je jos od formiranja gradjanskog drustva < > indiferentna.pol. Sve opozicione partije. pol. U suprotnom smeru deluju sindikati. pol. pol.mesto odredjenix drustv.pol.odnosno pol.korporacije). Veci je uticaj onih pol. Odredjeni privredni subjekti (kompanije.pol. snage na vlasti moraju da vode racuna o realnim mogucnostima.pol. Kako postoje razliciti pol.tako da je soc. Uvek ostaje odredjena suprotnosti izmedju politike&soc.udaljena od vrednosti koje koristi soc.nego onih koje se nalaze u opoziciji (koje su u soc. najdirektnije uslovljena glob.zaxtevima radikalnije).grupacije. odnosi globalne politike u datom sistemu prema soc.nastoje da sto je moguce > ogranice izdvajanja za soc.sistem bitno odredjuje ukupne drustvene odnose. politike&razl.oni determinisu&karakter&ciljeve ukupne soc.veliku paznju posvecuju soc.&pol.sto je za one u opoziciji manje bitno.pol. politike). u savremenom kapitalistickom drustvu postoje ogromne razlike u odnosu globalne politike prema soc.kriticke discipline).odnosno vlasnici sredstava za proizvodnju&kapitala. politike kao teorijske delatnosti.koji se razlicuju od ciljeva soc.strukturiranje drustva.

predstavljaju jedan od osnovnih faktora proizvodnih snaga od kojih najneposrednije zavisi&uvecanje materij. potreba gradjana. npr.uticuci na ekonomski&politicki system.pol.pol.pol. oblici soc. navedenih potreba&uopste resavanja soc.sto za rezultat ima povecanje poizvodnje. ne=osti&zastitu onih grupa&pojedinaca koji nisu u mogucnosti da sami sebi obezb. koja je omogucavala znacajan nivo zadovoljavanja individ.pol.&zajednickih potreba (od ishrane.cak&ako su snage koje kreiraju ekonomske&politicke odnose&u jednom&u 2gom slucaju po programskoj orijentariji usmerene ka smanjivanju soc.nivo&obim takve delatnosti determinisani su&materijalnim mogucnostima konkretnog drustva. ne=osti&ostvarivanju soc.razvojem-obrazovani ljudi.posedovanje neophodnih sredstava za normalno funkcionisanje domacinstva.odevanja.pitanja determinisan je ekonomskim razvojem. ne=osti&razl.pol. To zavisi od toga koje pol.zadovoljavanje individ.smanjivanje soc.tjs.pravde.partije socijaldemokratske orijentacije sprovode soc.pristupa obrazovanju&kulturnim dobrima&postojanja odg.Buduci da je predmet soc.zadovoljavanje njihovih potreba.ciljeve&sustinu soc.. problematika soc.&drustv.do zdrav. To se odnosi &na razvijenost soc. Soc. slabe materijalnu osnovu drustva ) Kao sto ekonomska osnova utice na razvijenost ili suzenost sadrzava. sigurnosti gradjana.zastite bitno uticu na radne sposobnosti stanovnistva.(neo)liberalne orijentacije kada imaju odlucujuci uticaj u drustvu vrse radikalne restrikcije u sferi soc. pol. kao ona bogatija.sa znanjima&umecima primenljivim u procesu proizvodnje.osnove.&kada se radi o priblizno izjednacenom materijalnom nivou pojedinih zemalja. ( Medjutim.jer smatraju da izdvajanja za soc. razvijeniji sadrzaji soc.koji u znatnoj meri odredjuje karakter. zastite. stranke imaju odlucujuci uticaj na kreiranje soc.pol. partije konzervativne. sluzbi neophonih za zivot gradjana). barem minimum egzistencijalnih potreba.njihov zivotni standard.struktura&nivo potrosnjie.npr. kao teorijske delatnosti.unapredjivanje zivotnih&radnih uslova.pol. zastite odredjenih slojeva drustva&pojedinaca. osnove zavise radni&zivotni uslovi ljudi.tako da siromasna drustva objektivno ne mogu graditi soc.smanjivanje soc.pol. potrebe umanjuju akumulaciju.pol. Neposredniji uticaj ogleda se u tome sto od materij.pol. obrazovanje je takodje u direktnom odnosu sa ekon. Materijalna osnova determinise soc. povratno utice na ekonomsku osnovu.mogu da postoje znacajne razlike u pogledu razvijenosti soc. u sferi zdrav.pol. utice&na 73 . Nivo zadovolj. POSREDNO.tako&soc.

nego kakvom&cijom ideologijom je soc. Ekon.tenzije&nemiri.jer se ona bavi pitanjima unutar klasno podeljenog drustva.sis.pol.odnosno onih koji u datom trenutku imaju vlast.sis.sis.blize su istinitom saznanju.a time su&njihovi sadrzaji < ideoloski. je mozda&najbitnija determinanta soc.formiraju vlastiti pogled na svet&u skladu sa njim formulisu&odgovarajuce politicke&soc.zato sto tvorci ideja&odredjenih vrednosnix.koji su izraz ideoloskih opredeljenja razlicitih aktera.oni nastoje da&2ge uvere da su one najadekvatnije&najprimerenije datim uslovima&vremenu.komplementarni su&njihova neuskladjenost ima negativne posledice = ako se u koncipiranju&sprovodjenju soc.tjs.posle promena u mat. koja ne bi imala ideolosku dimenziju. nacela formiraju sliku o svetu sa stanovista odredjene klase.osnovi => promene u ekonomskim odnosima => promene ekon. Ekon. koncepcije.a sve to bitno utice na materijalnu osnovu odredj.&pol.politika proizvod odredjenih drustv. Dominantan je uticaj onih grupacija koje kreiraju politiku. da bi se ti problemi prevladali.potrebe kako se u slucaju prekoracivanja ne bi zaustavio ekonomski razvoj&imati u vidu da neadekvatna izdvajanja u soc.mogucnosti.pol. Da bi se to izbeglo. razvoj zavise jedan od 2og..to radja ekonomske probleme&vodi u krize.pol. Pri tome se ne uvidja da izmedju njihovog uverenja&misljenja&istine postoji rascep.politickih&soc.tako da nije osnovno pitanje da li je.&to permanentno. determinisana.sferi.Buduci da je&soc. Stavise. drustvenog sloja. zavisi od materij. Koncepcije soc. osnove. koje soc.karakter&odnose u raspodeli&oblike potrosnje.uz pol.pol. Nuzno je znati mogucu meru izdvajanja za soc. razvoj uskladjuju.sistema => manja se karakter&sadrzaj soc.ako su one nagle&radikalne-> soc. drustva. mera njene ideologizacije. sferu proizvode negativne posledice po ekonomski razvoj.treba nastojati da se skon.svestranje analizirajuci uzroke soc.&soc.primerenijim stvarnim zivotnim problemima.koje.pol. Istorijski posmatrano.&soc.ona je nuzno determinisana ideoloski.zaposljavanje.ekon. Naravno.nije moguca soc.grupacije kojoj pripadaju. Posebne grupe ljudi.tragajuci za adekvatnim resenjima. ide preko granica ekon.tjs.problema. Posto su uvereni u ispravnost svojih koncepcija.pitanjima pristupaju celovitije.u skladu sa polozajem&mestom unutar globalnog drustva&sopstvenim interesima.klase&partije.pol. Druge pak opcije koje 74 .a zatim to prikazuju kao interes celog drustva.pribegava se restrikcijama u soc.sukoba&pokusaja trazenja kompromisa unutar tih sukoba.

institucije bile znacajni nosiosi soc.One teorijske opcije soc.nego 75 .ucescem u religijskim manifestacijama. ne samo religijskim obrednim radnjama nego&razl.pol.vrednosti =ost.okrenutost vere spoljasnjem iskustvu. koje smatraju da su soc. pol. Religija se manifest.&politic.jedan od oblika drustvene svesti&sis.pol.soc. drustv. u formulisanju religiozno-moralnix vrednosti&podsticanju ljudi na vrsenje odredjenih obreda (tako se vernik priblizava Bogu.&psihicki zivot ljudi&na ukupne drustv. pre svega kao prakticnu delatnost&njen uticaj je bio razlicit u pojedinim istorijskim razdobljima.pitanja posmatraju iz perspective parcijalnih interesa odredjene klase.integrisuci se u zajednicu na taj nacin). Tako da treba razlikovati religioznost od religije.podstaknuta razl. Doktrinarni nivo se manif.pravednost.probleme ispoljava se u 2strukom smislu: doktrinarnom&prakticnom.udaljenije su od sagledavanja celine drustv.a religija drustvene. Religija procenjuje&postojece oblike drustv. Nekada su odredj.pojave&procese (Religija ima 2struku fju: psiholosku&drustvenu.bice < podlozna ideologiji&manje zavisna od dnevne politike. kao jedan od znacajnih elemenata drustv. ideja.solidarnost. U tom cilju se formulisu odgovarajuca nacela koja coveku-verniku daju putokaz u organizovanju licnog&kolektivnog zivota.kolektivne manifestacije vere ostvaruju se putem odredjenih obreda.nijedna religija ne ostaje samo na doktrinarnom nivou. Religija determinise soc.ravnopravnost treba > ceniti od onih koje te vrednosti minimiziraju ili odbaciju neke od njih. Takav koncept ima > izglede da se konsituise kao naucna teorija. Naravno.tako da ona determinise soc. potrebama).zivota&na taj nacin utice&na formiranje politickih&ideoloskih opredeljenja vernika. zastitu onih delova drustva&pojedinaca koji nisu bili u mogucnosti sami sebi da obezbede minimum egzistencije. Psiholoska fja se odnosi na unutrasnji dozivljaj pojedinca-osecanje poboznosti. Religioznost je psiholoske prirode. Religija kao duhovna tvorevina. Samo ona soc. aktivnostima koje odredj.pol.vrsenjem pojedinix verskih radnji…Istinski vernik je samo onaj koji sve to cini zbog unutrasnjih potreba&osecanja. koja svoj koncept kao teorija gradi polazeci od stvarnih zivotnih problema ljudi&cije kategorije izrazavaju stvarne odnose. Interes religije&njenih institucija za drustv.a time su&njihovi koncepti > pod uticajem ideologije.ali istovremeno&saradnju&dijaloga sa ljudima. Spoljasnje.pol. zviota..koja se svodila na soc. relig. sa njim.a ne zbog navike ili zato sto to od njega ocekuje verska zajednica.uspostavlja komunikac.odnosa.verovanja&vrednosti vrsi odredjeni uticaj na drustv. verska zajednica obavlja.

tako&prakticno (npr.njen uticaj se povecava&ona u > meri determinise soc.ne resavaju takve probleme).koju. ne sudeluju u resavanju pitanja soc.pol. grupa privremeno ili trajno ugrozenih (drzava&2ge svetovne institucije. svesti moral utice na formulisanje&sprovodjenje odr.kao posebnog&specificnog pogleda na svet.pol. *Dakle. polazi od odredj.-pol. aktivnosti katolicke crkve koja ima razradjenu soc. institucija.pol. gde su religijski simboli.prilagodjava&reinterpretira).odnosno mogucnosti svetovnih institucija da osmisle tokove drustv. > ili < uticaj religije na res. soc.tjs. sferi ozhivotvore odgovarajuce religijske principe. 1og drustva zavisi od njegovih mogucnosti.pa u sklopu 2gih cinilaca&oblika drustv. Posto soc. soc.ukljucujuci&ona koja su predmet soc.zavisno od drustv.pol.a resavanje 2gih pitanja.pol.religija dobija na znacaju. => religijske institucije se ukljucuju u neka prakticna delovanja&pomoci. doktrinu.. se ogranicava na povremene aktivnosti soc. problematika je prisutna u religiji. projekata.nego samo to da oni svoja religiozna uverenja premestaju u privatnu sferu. religijske instit.a ne da se kriza prevlada).nastoje da u soc.norme&vrednosti zamenjeni svetovnimuticaj&delovanje crkve ugl. kretanja&promena.pol.nastoje resiti racionalnim putem&unutar svetovne sfere. vrednosti na osnovu kojih se grade&posebne forme delovanja.-pol. u vreme kriza&drustv.mada je ta pomoc najcesce simbolicna.preko drustv.odnosno na soc.posredno: uticuci na drustvene&polit.-od karaktera religije.zivota.iz razl. Tamo gde je Crkva odvojena od Drzave&gde drzava ima izgradjen sis.da rese bitna soc.potresa. razloga. pol.razvojem svetovnih ustanova&njihovom nezavisnoscu od religije&njenih institucija&soc. a na prihvacenim vrednostima nastaju&moralne norme(#).soc. problema.norme&vrednosti.problema u datom drustvu) Religijske ustanove u ime religije.u vreme kada ideologija&politika izgube svoj uticaj usled gubljenja poverenja ljudi u njih. structure koje se bave soc.nastoji&da prakticno sudeluje u resavanju konkretnih pitanja&problema (neposredno: soc.pa prema 76 . sve < je determinisana religijom. zastite pojedinaca&odredj. To ne znaci da vecina ljudi nije&dalje religiozna.* To ne znaci da odgov.-zastitne aktivnosti.kako doktrinarno.&deluje nezavisno od bilo kakvih religijskih normi&vrednosti.pitanja&omoguce zadovoljavanje vitalnih potreba ljudi (npr. soc.< > se svodi na pomoc pojedincima&grupama da se prilagode postojecoj krizi.

pol.kako je soc.doktrine gradj.demokratija&pol.&kao teorijska delatnost pod snaznim uticajem vladajuce globalne politike. Politicke odluke koje su bile javne. (npr. U antickom grckom drustvu ugl.bila je u skladu sa principima morala. [[ Savremena globalna pol.a 2ge reinterpretiraju.&morala.pol. zemljama). bitno odredjen karakterom odnosa politike&morala. Tek kada su revolucije&oslobodilacki pokreti tokom 19.kada su srusena stara carstva&feudalni odnosi. veka ucinili svoje.tako da danas.a pojavom novih vrednosti pojavljuju se&nove moralne norme.. je izgubila svaku vezu sa moralnom.morale su da budu u skladu sa nacelima vrline. Tek nastankom gradjanskog drustva neke od tradicionalnih normi se zanemaruju. je stavljena u fju moralnih ciljeva.prakticno potpun raskid izmedju pol.&20. evroamerickog sveta je u sluzbi krupnog kapitala. Medjutim.Posle raspada antickog robovlasnickog drustva nastaje feudalizam. programska orijentacija&delovanje najznacajnijih socijaldemokratskih partija u zapadnoevr. Politicke&moralne norme imale su zajednicke vrednosne osnove (pravednost.tjs. bila&u fji moralnih ciljeva&normi nisu dugo trajali.a u znatnoj meri&svetovnim zivotom.nije znacila&povratak antickom shvatanju odnosa pol.&morala je istorijski promenljiv. Odredjeni moralni principi su determinisali soc. delatnost koja se odnosila na resavanje problema koje danas podvodimo pod tim pojmom.sloboda.mozda > nego u vreme Makijavelija.=ost). U tom periodu nastaje soc. pol.tome&na gradjenje soc. kao posebna sfera prakticne delatnosti drzave. nije postojala suprotnosti izmedju njih (izuzetak: periodi tiranije&oligarhije).institucijama (pre svega u Parlamentu). Renesansa (period nastanka&razvoja gradj.pol.pol.tjs.sa 1000godisnjom vladavinomCrkve nad celokupnim duhovnim.pol.jer je borba za vlast&dominaciju vodila degradaciji politike. &tadasnja soc. morale norme bile su temeljene pre svega na religijskim vrednostima. Odnos pol.jer mlada gradjanska klasa u prvi plan stavlja politicki pragmatizam.pol.kad asu uspostavljene demokratske institucije&obespravljena&exploatisana radnicka klasa se izborila za vlastito sindikalno organizovanje&ucesce u pol. multinacionalnih kompanija radi uvecanja profita&ostvarivanja 77 .pol.tako je&uticaj morala na soc.&morala (o cemu svedoci utemeljivac pol.kao&globalna politika.kada je u znacajnoj meri obuzdan pljachkashki ‘razbojnichki’ kapitalizam nastao u vreme prvobitne akumulacije kapitala. klase&obnova anticke culture-vracanje antickim izvorima&uzorima).a&kao teorijska aktivnost. sveta-Makijaveli). Periodi kada je pol.

(#) moralne norme vazhe&deluju spontano.koji se u poslednjoj deceniji 20.osporiti suverenitet naroda kao zastarelo.koja se realizuje pod geslom ‘novog svetskog poretka’. drzave blagostanja.koja je temeljena&na odredjenim opsteljudskim vrednostima&na moralnim normala izvedenih iz njih.a skolske institucije pretvoriti u tehnicke servise za pripremu odredjene ‘strucnosti’.neophodno je ukloniti sve prepreke koje mogu biti smetnja pokoravanju tih zemalja: osporiti&negirati sva ona stanovista koja afirmiru covekovu licnost. Vreme soc. Ukratko: razoriti sve tradicionalne.pol.rata&njeno organizovanje je bilo moguce kada je unutar socijaldemokratije (nasuprot liberalistickim shvatanjima) sazrelo uverenje da drzava treba da bude kljucni instrument politike. dala je&daje savremena doktrina neoliberalizma.dominacije nad celim svetom.)&bez pretnji kaznom&nagradom-jedina kazna je savest prekrsitelja.razara se&unistava njihova privreda&celokupna proizvodnja kako bi se stvorili uslovi za trziste evroamerickix zemalja. Na delu su radikalne restrikcije u soc.uglavnom je isteklo. U Svedskoj su socijaldemokrati dosli na vlast jos 1933.ukljucujuci&ekonomsku politiku.potisnuti iz svesti ljudi nacionalna oscanja.razvijene zemlje su iscrple u znatnoj meri svoje prirodne resurse -> preti opasnost stagnacije&kriza. Konkretne mere koje proklamovani ‘novi svetski poredak’ preduzimao su kolonijalizam. sferi koje izazivaju brojna protivrechja&napetosti . 37.konzervativno stanoviste&to u ime ostvarivanja navodnih ljudskih prava. Svedska&VB su prve zapocele takvu orijentaciju.drzave.nacionalne&opsteljudske humanisticke vrednosti&normativne ideale.]] Najznacajniji doprinos u smislu raskida morala&soc.razoriti postojeci obrazovni sis.godine&vladali neprekidno 40 78 .bez nametanja od strane neke ustanove (crkve. OSNOVNA TEORIJSKA POLAZISTA KONCEPTA ‘DRZAVE BLAGOSTANJA’ & NJIHOVA REALIZACIJA U PRAKSI NASTANAK DB vezan je za period posle II sv. koja najvise odgovara uvecanju profita od kojeg ce narod imati malo koristi.minimizirati istinsku kulturu&zameniti je subkulturom.pol.veka prosirio na sve bivse socijalisticke zemlje.skole itd.. Da bi nova ideologija bila delotvorna.

godina; njihova iskustva su bila korisna za 2ge ZEvropske socijaldemokratije. U VB laburisti su pobedili na izborima 1945.god&ostali na vlasti do 1951.god&za to vreme su isvrene znacajne reforme,posebno u sferi soc. politike. Soc.demokr. su smartali da je drzava natklasna institucija&da je njena osnovna uloga da obezbedi neophodan nivo drustvenog konsenzusa radi zajednickih interesa svih gradjana&da omoguci ostvarenje pravedne zajednice,slobode&=osti. Medju prvima koji su zagovarali naglasenu ulogu drzave u drustv.zivotu bili su FABIJANCI = drzava treba da bude osnovni nosilac reformi kojima ce se izvrsiti transformacija drustva u pravcu socijalizma,ali ne na naucnim osnovama (kako misle marksisti) nego na moralnim principima (jer kapitalizam proizvodi teske soc. probleme,siromastvo&2ge nedace,nehuman je&nemoralan). Laburisti su imali znacajan uspeh u sprovodjenju tih ideja u praksi. Reformisticko opredeljenje ZEvropske orijentacije u DB bilo je usmereno na konkretno resavanje soc.pitanja (smanjenje siromastva,zaposljavanje,prosirenje zdravstvene&soc. zastite,osiguranje za vreme nezaposlenosti,obezbedjenje penzija,promene u obrazovnom sis. u smislu njegove dostupnosti sto sirim slojevima drustva&sl.) Na globalnom planu DB je nastojala da klasne suprotnosti resava kompromisom,jer je to najcelishodniji nacin za uspostavljanje&odrzavanje stabilnosti jednog drustva. Postepene&mirne promene koje vode ka socijalizmu za socijaldemokrate su moralne&legitimne. Parlamentarna demokratija je dovoljna da se dodje do socijalizma. Revolucija&svki oblik nasilja ne samo da nisu potrebni,nego su&neprihvatljivi (sa moralne tacke gledista). Vlade soc.dem. partije su vlast osvajale slobodnim izborima&voljom vecine gradjana,tako da su bile u mogucnosti da svoja programska opredeljenja nesmetano ostvaruju u praksi. Iako su skoro sve zapevr zemlje tokom rata ekonomski osiromasile,a neke su&bile razorene u materijalnom pogledu,socdem vlasti su za relativno kratko vreme izvrsile temeljnu rekonstrukciju kapitalistickog drustva: zapoceo je period ekonomskog rasta,razvoja demokratskih institucija&uspostavljanje sis. soc. sigurnostinezabelezen u istoriji evropskog drustva. Doslo je do znacajnog poboljsanja zivotnog standarda&uopste uslova zivota najsirih slojeva drustva,narasla je brojnost,moc&uticaj radnicke klase&sve to je omogucavalo drzavi da uspesno realizuje ono sto su socdemokr obecavali pre dolaska na vlast DB se zalagala ne samo za ekonomske,soc.&pol. reforme nego istovremeno&za ekonomski rast u najsirem smislu,povecanje
79

industrijske produktivnosti&investicija. U tome,kao&u opstoj izgradnji ‘drustva izobilja’ nalaze se razlozi opsteg konsenzusa. Programske razlike medju partijama (socdemokr&burzoaskim) u vreme uspona DB u prakticnoj politici nisu izazvale sukobljavanja (iako su to partije suprotnih ideoloskih orijentacija),jer su socdemokr (pogotovo laburisti u Engl) gradili svoju politiku na tezi da sva pitanja,pa&klasne sukobe treba resavati kompromisom,sto je 50ih&60ih prihvaceno kao opsti nacin drustvene&politicke komunikacije&ponasanja medju razl. pol. opcijama. [[Tvrdnja da DB prestavlja beskonfliktno drustvo u ideoloskom smislu imala je,pored ostalog,za cilj da uveri gradjane da se radi o drustvu novog kvaliteta koje se sustinski razlikuje od svih dotadasnjih- drustvu u kome nece biti neslobode,nepravde&ne=osti. Imalo je to&siru ideolosku poruku,a to je da se pod okriljem DB izgradjuje drustvo koje se sustinski razlikuje od onog na Istoku,za koje su tamosnji teoreticari tvrdili da je beskonfliktno&da su u njemu ostvarene ideje =osti,soc.pravde,solidarnosti&dr. To je&1 od razloga vrlo razvijene antikomunisticke propagande u kojoj se socijaldemokr u biti nisu razlikovali od gradjanskih orijentacija. Negativan odnos zapevr socijaldemokratije prema socijalistickim zemljama,uprkos njenom verbalnom izjasnjavanju za socijalisticko drustvo,logican je jer socdemokr&DB nikad nisu konkretnim merama dovodili u pitanje temelje kapitalistickog drustva,naprotiv one su uvek radile na rekonstrukciji kapital. drustva&to je doprinelo resavanju kljucnih soc.problema (masovna nezaposlenost,siromastvo,lose zdrav. stanje stanovnistva,nepismenost&nizak obrazovni nivo) koji su u stvari predstavljali prepreku ekonomskog razvoja]] Neke od konkretnih mera soc. pol. sprovedenih u vreme DB: Osnovi soc.reformi koje su sprovedene za vreme prve posleratne vlade laburista utemeljeni su u ‘Planu o penzijskom osiguranju’ Vilijama Lorda Beveridza. Cilj je bio resavanje soc.problema. Beveridz je nakon toga objavio brosuru ‘Puna zaposlenost u slobodnom drustvu’. Centralno pitanje Plana je obezbedjivanje minimuma nacionalnih prestacija,pre svega starosne penzije,koja ne treba da zavisi od prethodnih doprinosa&primanja,niti od konkretnog imovnog stanja. U penzijski fond sve odigurane osobe daju = doprinos&zato imaju ista prava. Oni koji imaju > ,uplatu za soc.osiguranje vrse kao poreski obveznici,prema svojim primanjima&tako daju > doprinos drzavnom budzetu,iz koga se neophodna sredstva uplacuju u fond soc.osiguranja. Siri smisao&cilje Plana,ali&2gih
80

prestacija,jeste smanjivanje soc.ne=osti&uspostavljanje > stepena solidarnosti,sto treba da doprinese klasnom miru. Beveridz nije pripadao laburistima,nego je bio konzervativac. Njegove ideje o soc.pol. bile su polaziste ili bar inspiracija za donosenje > zakonskih akata za vreme vladavine laburista (najvaznije su: zakon o nacionalnom osiguranju,nacionalni program zdrav. zastite,program porodicnih davanja,posebno porodicama sa malom decom&sl). Celokupna regulativa se zasnivala na principu nacionalne solidarnosti&opstoj orijentaciji drzave da se celokupnom stanovnistvu obezb. soc. sigurnost,tjs. zastita od najznacajnijih rizika. Pored ovih mera socdemokrati su izgradili kompleksan sis. obezbedjenja,polazeci od stanovista da on nije nista < znacajan za stabilnost poretka od ekonomskog rasta,modernizacije,tehnickog progresa&visoke stope zaposlenosti& u najsirem smislu je obuhvatao: povoljne radne uslove,odgovarajuci dohodak,skracenje radnog vremena,besplatno obrazovanje&sl. [OSNOVNI CILJEVI DRZAVE BLAGOSTANJA,KAO REALIZATORA IDEJA SOCIJALDEMOKRATIJE U PRAKSI: - eliminisanje siromastva - smanjivanje soc.ne=osti (preuzeto iz izvornog Marksizma) - pobosljanje standarda gradjana ( -II- ) - razvijanje sis.soc.sigurnosti - podsticanje drustv.razvoja - aktiviranje svih ljudskih resursa - uskladjivanje soc.&ekonomskog razvoja - humanizacija drustv.odnosa&sl. Proklamovanjem naznacenih ciljeva trebalo je da se ucine USTUPCI RADNICIMA&DREDNJIM SLOJEVIMA pogodjenim velijim soc. ne=ostima,koje je stvorio liberalni kapitalizam sa svojim ‘lesefer’ („pusti svojim tokom“, „ostavi na miru“) trzistem,ali pod uslovom da se ne ugrozi ekonomski razvoj&profitabilnost kapitalisticke klase. Soc.-demokrati su smatrali da se naznaceni soc.ciljevi mogu uspesno ostvarivati pod pretpostavkom da se postuju&razvijaju vrednosti koje oni smatraju temeljnim a to su: Sloboda,drustv. =ost,Pravednost&Solidarnost. Soc.demokratija je u pocetku iz izvornog Marksizma crpela svoje ideje&teorijske postavke zasnivala na njemu (zadovoljavanje ljudskix potreba,obezbedj. soc.sigurnosti,podizanje individ.&drustvenog standarda,prevladavanje soc. ne=osti itd.),{sa 57e stranice}]
81

ali tako da je on sada mnogo rigorozniji nego sto je to bio onaj u ‘starom svet’ koji su srusili.&upregne ga u svoj soc.solidarnost. ideja istiuz < ili > doslednosi u primeni tih ideja&uz odgovarajuce ideje u skladu sa vremenom&drustv.sto se slaze sa Habermasovom teorijom da je intervencijom drzave moguce osigurati koegsistenciju izmedju demokratije&kapitalizma samo u posleratnom periodu. siljeva (izdvajanja su inace prevelika) Soc.postojala je&jedna drugacija socijalisticka orijentacija. Bila je to zapadnoevropska socijaldemokratija.koje bi oni daleko bolje obavljali bez drzavnog uplitanja (prepusteni medjusobnoj utakmici&konkurenciji).pol. pokazalo da se probrami soc.vrednosti koje je afirmisala socdemokr&soc.njena idejna osnova marsizam.drzave sukobljavaju sa postojecim sis. DB-a su posebno dolazila od onih sa suprotnih ideoloskih pozicija: neoliberala&makrsista.&to zbog unutrasnjih teskoca&protivrecnosti koje bi se nuzno ispoljile.da ukroti kapitalisticki privredni sis.sloboda. smatrala da je.demokratija.OSPORAVANJA soc. proizvodnje&prisvajanja. sigurnost koju je u praksi uspostavila DB nisu mogle da ignorisu ni partije suprotnih ideoloskih orijentarija&drugacijih soc. U shvatanju&uspostavljanju procesa integracije osnovno polaziste socijaldemok. kapitalistickog nacina privredjivanja. pravda&2ga. [[Oni koji su u ime M.vec je samo jedna od etapa u razvoju kapitalizma.u soc.koncepcija kada su smenjivale s vlasti socijaldemokratske partije  DBje tokom duzeg perioda uspela da obuzda privatni kapital. Mada on smatra da bi do tih promena doslo&da nije bilo krize. DB se preterano&neprincipijelno mesa ne samo u ekonomski zivot drustva nego& u individualne poslove pojedinca.-1974. Hajek smatra da je jedan od glavnih uzroka krize DB nacin na koji drzava izdvaja za realizaciju soc. Polazeci od tih nacela.soc. Nisu svi pokusaji koji su nastali iz M. bile su vrednosti koje su vec sadrzane u izvornom marxizmu.ali se opstom krizom 1972. pokusali da grade ‘novi svet’ u stvari su ojacali sistem. DB ne void drustvo u socijalizam. probram.koja je tokom celog stoleca nakon M.sferi su postignuti znacajni 82 .uslovima.kao&one koje je socijalisticki pokret tokom svog razvoja isticao kao svoja nacela: humanizam.uz 2ga civilizacijska dostignuca. Npr: DB se u vezi sa resavanjem problematike ljudskih potreba ne bavi uzrocima nego posledicama&ne dovodi u pitanje kapitalisticki sis.cije je delo drzava blagostanja.

rezultat slobode pojedinca da se takmici sa 2gim pojedincima&da pri tome stice&prisvaja. Kako postoje razlike medju ljudima. ne=ost je nuzna posledica ne=ih sposobnosti&mogucnosti ljudi. Temeljne vrednosti od kojih polazi su sloboda&individualizam.]] 38.pa prema tome&shvatanja slobode kao nacela&izvora moralnosti. razvoj nego&po sistem vrednosi.od kojih se neki svrstavaju u ‘potklasu’) Hajek se smatra utemeljivacem neoliberalne koncepcije uopste. a =ost odbacuju jer je navodno nespojiva sa slobodom.neoliberali u vrednost ubrajaju NE=OST.ali ima brojne pristalice&u 2gim zemljama sveta. To mora biti onemoguceno zakonima kao opstim pravilima koja se bez bilo cije arbitrarnosti primenjuju = na sve ljude.a na prvom mestu su POJEDINAC&NJEGOVA SLOBODA.a ne samoostvarenja preko aktivnog neposrednog uticaja pojedinaca&drustv. Ne=ost je razumljiva&prirodna. Za razliku od najveceg broja mislilaca&teoreticara. U svakom 2gom slucaju prinuda 83 . razvoja => svako insistiranje na =osti kontraproduktivno.nego direktno kao novcana pomoc.oni su ugl. Prinudu prema pojedincu mogu da vrse 2gi ljudi.rezultati.uslova za sve 2ge vrednosti.od Antike pa do danas.grupa na njihovo koncipiranje&realizovanje (&ovde se pokazala nadmoc sveta sistema nad svetom zivota).zivot miliona ljudi izgledao znatno drugacije. Takvi zahtevi vode vrednosnom razlikovanju siromasnih od ostalih gradjana. rezultat pravno-administrativnog sprovodjenja soc.koji su u vrednosti ubrajali bar neke oblike =osti.zato svaki pokusaj drzave da deluje u pravcu izjednacavanja ljudi (osim ako se ne radi o stvaranju =ih pocetnih uslova) ima destabilizirajuce posledice u smislu drustv.SLOBODNO TRZISNO DRUSTVO&MINIMALNA DRAZAVA.kako bi se osposobili da se sami o sebi brinu. NEOLIBERALIZAM&NEOKONZERVATIZAM OSNOVNI PRINCIPI&KARAKTERISTIKE NEOLIBERALIZAM je danas jedna od vodecih politickoekonomski&socijalnih teorija u SAD-u. Hajek slobodu odredjuje negativno. (Pomoc siromasnima ne bi smela ici preko usluga.organizacije&drzava. Istina.kao odsustvo prinude.bez kojih bi soc.pracena savetima&obrazovanjem za rad.time se sprovodi diskriminacija ‘manje vrednih’ slojeva drustva.programa od strane drzave.ne smao po drustv.

INDIVIDUALIZAM je za neoliberale 2ga temeljna vrednost. u opravdavanju takvog nacina zivota= svako je odgovoran za svoj polozaj u celini => teznja da se bude uspesan u utakmici sa 2gim pojedincima. Konkurencija je najsigurniji put u progres jer se desava izmedju slobodnih pojedinaca koji su svesni cinjenice da njihova sloboda nije nicim ogranicena osim slobodom 2gih pojedinaca. Ne postoji nikakvo drustvo po sebi&za sebe. sferi.koja ne moze biti uzrok neslobode. ‘nepravde’ koje su rezultat trzisnih odnosa u stvari je cinjenje nepravde.pri cemu postoji obaveza da se postuju ustanovljena pravila.u sta drzava ne sme da se mesa niti na bilo koji nacin sputava slobodno preduzetnistvo.suprotan je principima slobodnog trzista&time ogranicava individualnu slobodu kao prirodno pravo ljudi.to nije rezultat namere ili nepravde.znaci povredu licne slobode&individualnosti coveka.) Neoliberali proglasavajuci =ost nevrednoscu isto cine&sa pravdom (temelj slobode je nesputano slobodno preduzetnistvo u ekon.u skladu sa svojim zeljama&interesima. svaka distributivna tjs. On je neodvojiv od slobode. Ako je neko pogodjen okolnostima kao posledicom trzisne utakmice.ne samo u ekonomskoj nego&u soc.kao&sloboda od njega. Udruzeni pojedinci.remeti drustvenu ravnotezu. Takav nacin preraspodele je proizvoljan.bez cega nema ekonomskog progresa => individualna sloboda osnova stabilnosti svakog drustva&ekonomskog napretka. sferi&ujedno osnova napretka drustva. Svaki intervencionizam drzave. Svako uplitanje drzave da navodno ispravi soc.a trziste osnovni regulator odnosa&odredjivanja mesta svakog pojedinca u drustvu. Drustvo je skup pojedinaca koji saradjuju ili su u sukobu sa 2gim pojedincima.jer se od nekoga oduzima da bi se 2gom dalo. socijalna pravda bi vodila ogranicenju individualnih sloboda pojedinca). (Trziste ne moze biti izvor neslobode jer njemu nije imanentna namera nego spontanost.tjs. Jedino je individua sposobna da procenjuje ono sto je dobro&korisno za nju. je&princip od koga se polaz u objasnjenju drustva&ponasanja pojedinaca u njemu.nego zakonitosti trzista.usporava ekonomski rast. Svako treba da ima = pocetne mogucnosti&niko ne sme da stekne 84 .a time se povredjuje sloboda&individualnost pojedinca.u mogucnosti su da sami mnogo bolje&uspesnije obavljaju vecinu poslova koje danas obavlja drzava.on remeti zakonitosti trzista.vec postoje pojedinci koji ga sacinjavaju.cinjenje nepravde svima koji svojom sposobnoscu&radom u trzisnoj utakmici sticu >. Ideoloske osnove individualizma nalaze se u americkom nacinu zivota&shvatanja.prepreku da on realizuje svoje sposobnosti&mogucnosti. Sloboda je moguca samo u drustvu u kome nesmetano funkcionise slobodno trziste. Indiv.

prednost na neposten nacin (silom,prevarom,’vezom’ & sl.). Nagrada treba da zavisi od sposobnosti,doprinosa produktivnijem&kvalitetnijem radu&postignutih rezultata. Rezultat velikih sposobnosti&dobrih rezultata su bogatstvo,ugled,prestiz,moc... Na taj nacin se sticu&odredjene vrline,koje se u suprotnom gube. 'Svako je kovac svoje srece'-kaze krilatica liberalizma 19. veka. Medjutim,zbog ideoloskih potreba precutkuju da u neuspehu pojedinca glavni udeo ima drustv.sis. u kome postoji najamni rad,nezaposlenost,neadekvatna ili veoma losa zdr.zastita,teskoce ili nemogucnost da se stekne obrazovanje,bez obzira na sposobnosti,ukoliko se ne prirada imucnim slojevima,teskoce u resavanju stambenih pitanja… Precutkuje se &rasna,etnicka&polna diskriminacija.Brojni su primeri ideoloskih obmana u vezi sa odnosom trzista&ekonomije-postoji apsolutna sloboda trzista ali je u praksi sasvim drugacije. [ Upakovana u teorijske oblande o slobodnom trzistu,finansijama&minimalnoj drzavi,ova ideologija je istovremeno&u fji opravdavanja sirenja multinacionalinih kompanija na sve delove sveta&pretvaranja < razvijenih zemalja u sirovinsku bazu pod izgovorom da se to cini u interesu razvoja tih zemalja. Na udaru neolib. ideologije prvo se nasla DB,narocito njihova soc.pol.,uz istovremeno podrzavanje mera&prakse koje su sprovodili Tacherova&Regan. Neolib. idelogija privatizacije&demontiranja drzava&njihovih soc.institucija u bivsim socijalistickim zemaljama ima uspesnu primenu&danas. Rezultati u ekonomskoj sferi su katastrofalni&pod vidom ogranicenja uloge drzave zrtvovane su njene soc.fje,prosveta,zdravstvo,sis. soc. sigurnosti ] Neoloberali izrazavaju veliku zabrinutost zbog navodnog sirenja egalitarizma jos od 70ih godina. Prema njima,za to je kriza drzava koja svojom soc. pol.,stiteci siromasne,shiri egalitarizam&time unistava tradicionalne vrednosti&potkopava moralne standarde jer pojedinca lisava mogucnosti individualnog razvoje. Neoliberali proglasavajuci =ost nevrednoscu isto cine&sa pravdom (temelj slobode je nesputano slobodno preduzetnistvo u ekon. sferi&ujedno osnova napretka drustva,a trziste osnovni regulator odnosa&odredjivanja mesta svakog pojedinca u drustvu; svaka distributivna tjs. socijalna pravda bi vodila ogranicenju individualnih sloboda pojedinca). [[::Neoliberalizam je ekonomsko, a ne i sire politicko glediste. Program smanjivanja trgovinskih prepreka&unutrasnjih trzisnih ogranisenja kao put ka kapitalistickom sistemu vise oslonjenom na slobodno trziste.
85

Neoliberali prihvataju izvesnu ulogu vlade u ekonomiji, posebno potrebu za centralnom bankom&sposobnom odbranom, ali nastoje da vladino uredjivanje (posebno poreze) smanji na sto je moguce < meru. Ovakva ekonomska shvatanja nisu nuzno pracena&politickim liberalnim stavovima: neoliberali cesto ne staju iza licnih sloboda po etickim pitanjima ili moralnim principima (recimo, po pitanju seksualnih sloboda).::]] NEOKONZERVATIZAM se nalazi nasuprot liberalnim shvatanjima. Njegova teorija,kao&teorija klasicnog liberalizma,seze u 19.vek. Prvo se javio kao reakcija na rezultate Francuske revolucije. Konzervativne ideje su bile stalni pratilac svih liberalnih&progresivnih ideja,suprotstavljajuci se svemu sto je novo radi ocuvanja postojeceg stanja,odnosno vracanja starog poretka. U odnosu prema soc.pol. ne postoje veliek razlike u odnosu na neoliberale jer su&jedni&2gi za restriktivnu soc.pol. Medjutim,u smislu osnovnih vrednosti od kojih polaze postoje bitne razlike,jer su za neokonz. NACIJA,HIJERARHIJA,DISCIPLINOVANO DRUSTVO&JAKA DRZAVA na prvom mestu. Konzervativci umesto slobode isticu VRLINU&time ‘slobodnom’ drustvu suprotstavljaju ‘dobro’ drustvo. Oni ne negiraju slobodu nego zaxtevaju da ona bude uskladjena sa vrlinom,odnosno idejom moralnog drustva. Smatraju da individualizam za koji se neoliberali zalazu slabi drustveni odganizam,jer covek koji je sveden na samog sebe predstavlja opasnos za zajendicu,jer je ljudska priroda iskvarena&nuzno ju je obuzdavati drzavnom vlascu,koju treba ojacati&2gim sredstvima -RELIGIJA,VERA,TRADICIJA,pa&PREDRASUDE&PRAZNOVERJ E,odnosno svim 2gim-samo ne istinom&umom. U pogledu vrednosti se slazu sa neolib. tako sto odbacuju =ost&pravednost kao vrednosti. Drzava treba da odrzava postojece ne=osti ili da ih ponovo povrati ako su poremecene u korist =ost. To ce biti moguce ako se neguje tradicija&podanistvo prema drzavi jer je to zaloga za stabilnost poretka,sto znaci ocuvanje statusa quo. Ideologija neokonz. u krajnjoj liniji nije suprotna neolib. u smislu generalne orijentacije-ODBRANE KAPITALISTICKOG PORETKA. Jaka drzava moze&mora da obezbedi pokornost gradjana,jer neokonz. ne veruju u njihovu dobrovoljnu lojalnost (o kojoj govore neoliberali),kao ni u ’civilno drustvo’ kome oni suprotstavljaju autoritarnu drzavnu vlast,tako da su za neokonz. CRKVA&PATRIJARHALNA PORODICA kljucne institucije za stabilnost drustva koje treba jacati.

86

NEOLIB.&NEOKONZERVATIZAM-sustinski se ne razlikuju u gledistima o globalizaciji,odnosno uspostavljanju tzv. novog svetskog poretka: restrikcija u sferi prava na rad,soc.osiguranja,zdrav.zastite,mogucnosti obrazovanja za sve,nezavisno od imovnog stanja,pristupa kulturnim dobrima// imaju uticaj na ekonomsku politiku&politicki zivot&unutrasnju&spoljnu politiku SAD-a,a&sire.

39. GLOBALIZACIJA&RESAVANJE SOCIJALNIH PITANJA
Pod G. se ugl podrazumeva POVEZANOST ZEMALJA&DRUSTAVA U SFERI KOMUNIKACIJA,TEXNOLOGIJE&EKONOMIJE,narocito medjuzavisnost nacionalnix ekonomija&transnacionalnix ekonomskix organizacija&jacanje njixove moci nad ekonomijama pojedinix drzava,posebno manjih&texnoloski nerazvijenix. Imajuci to u vidu,neki teoreticari G. sxvataju kao SISTEM,tjs.SVETSKI POREDAK. 2 razl. stanovista o karakteristikama G: 1. Povezivanje drzava&drustava (G.) jeste proces modernizacije (inspiracija delo Dirkema) 2. Proces dominacije,tjs. nasilne ekspanzije kapitalizma (inspiracija Marx) U novije vreme drugacija stanovista: npr. G. je zakoniti&univerzalni process sa sirim obelezjima “gvozdene nuznosti”; G. ne postoji u svetskim razmerama,ona je regionalna, (postoji severno-americki,pacifickoazijski&evropski region/unutar njih se moze govoriti o G.,dok je u svetskim razmerama svet podeljen. Izvan pomenutix grupacija posoji&tzv. Treci svet a to su manje razvijene,nerazvijene&siromasne zemalje koje zavise od razvijenijix) Postoji&3. stanoviste gde se trazi sredina npr. Svet je u procecu G.,ali ona je project dominacije Zapada,pre svega Amerike,ciji je cilj potcinjavanje svix 2gix zemalja njihovim interesima,unistenje nacionalnih ekonomija&svih 2gix formi samostalnosti tih zemalja&nametanje Americkog lifestyle-a. BROJ NEZAPOSLENIH visestruko veci nego sto je bio u Drzavi Blagostanja.Glavni uzrok nije samo razvoj novix texnologija koje zaxtevaju manje radne snage,vec SELENJE PROIZVODNJE (zajedno sa

87

zastarelom&prljavom texnologijom) u zemlje jeftine radne snage,jer profit ima primat nad dobrobiti&sudbinom zaposlenix&njihovim soc.polozajem. PROFIT&EKSPANZIJA KORPORACIJA vrxovna su nacela kojima se rukovodi NEOLIBERALNA ELITA MOCI. Da bi se odrzavo postojeci sis. nejednakosti (pored Slobode&Individualizma, Nejednakost je za neoliberale temeljna vrednost)&obuzdala eventualna teznja soc.ugrozenix klasa&slojeva za promenama u sferi soc.odnosa,vlast se kao produzena ruka multinacionalnog kapitala brine o tome da stepen demokratije bude uvek doziran samo u onoj meri koja nece ugroziti njene interese,tjs.interese kapitala. Nosioce G. ne interesuje cinjenica da se na taj nacin gubi decenijama stvarana “demokratska supstanca”. DOZIRANJE DEMOKRATIJE PO MERI VLASTI moguce je zato sto je sistem organizovan tako da uticaj naroda ogranici samo na izbore. Ako narod nije zadovoljan postojecim soc.stanjem,mora da saceka sledece izbore da bi promenio vladajucu garnituru,ali time se ugl. nista ne dobija jer je VLAST SAMO IZVRSILAC VOLJE MULTINACIONALNOG KAPITALA. Doziranoj demokratiji doprinose&brojne tzv. nevladine organizacije,koje sirom sveta formira ugl. Amerika (vecina ix je u sluzbi multinac.kapitala&deluje po instrukcijama spoljnix faktora& u njixovom interesu). Usmerene su protiv nacionalnix interesa zemalja u kojima deluju,neretko doprinoseci&etnickim sukobima. Mnoge imaju predznak ‘humanitarne’. Pod pritiskom G. Zapadnoevropske zemlje su bile prinudjene da revidiraju svoj soc.program. Moc transnacionalnix korporacija&uvecanje bogatstva uskog kruga kapitalisticke klase-osn. cilj&prioritet G. Medjunarodne organizacije KREDITIMA DIKTIRAJU PONASANJE ZEMALJA DUZNIKA jer odredjuju njihovu ekonomsku strategiju,nacin investiranja,prioritete,visinu izdvajanja za javne potrebe,cene vitalnix proizvoda,visinu najamnina itd. Vlade zemalja duznika imaju vecu odgovornost prema inostranim kreditorima nego prema gradjanima u svojoj zemlji. Brojni su&2gi oblici podredjivanja nacionalnih drzavanjihova ekonomija&kultura (za koje se tvrdida priradaju ostacima retrogradnog tribalizma&da kao takve treba da izumru) podredjuju se globalnoj ekonomiji&politici. Od vlada tih zemalja zaxteva se da uklone sve prepreke koje sputavaju slobodno kretanje kapitala. Postavljaju se barijere za uvoz&izvoz ukoliko to remeti interese multinac.kompanija. Na politickom planu,vladajuce strukture se prisiljavaju da ‘demokratski’ sputavaju&ogranicavaju soc.zaxteve masa koje bi mogle ometati delovanje multinac.kompanija. Mere za to: poducavanje&instruktaza,propaganda protiv ‘neposlusnix vlada’,ekonomski&politicki pritisci uz istovremeno
88

dugovi su za nesto > od jedne decenije uvecani za preko 10x.serije. G.filmove u kojima preovladjuje nasilje&sl. Pocetkom sadasnjeg koncepta globalizacije doslo je do kraha tog programa: ionako nezavidan soc.&privrednim strukturama) pljackaju nacionalno bogatstvo&novac 89 .a ne da otkriju Istinu. [ U vreme kad su u ZEvr.&to prema principima psihologije manipulacije. drzave blagostanja postizale znacajne rezultate u zadovoljavanju soc.vojna intervencija kao krajnje sredstvo-> sve ove mere su svojevrstan oblik novog tipa kolonizacije. masovne kulture.pruzanje podrske opozicionim snagama za koje se zna ili se osnovano pretpostavlja da ce kada dodju na vlast slediti drugaciju politiku.transnacionalne korporacije (u sprezi sa vladajucim pol. POSLEDICE: destrukcija ekonomije. SRBIJA&GLOBALIZACIJA-S.liberalna ideologija koja je dovela do podel&duboke krize unutar inteligencije.vecina ovih zemalja tone u siromastvo&bedu.zapocele su svoj ekonomski&soc. informacionix medijskih sistema omogucuje G.koji je pod okriljem Ujedinjenih Nacija realizovan skoro 3 decenije.koja je primerena potrebama&zaxtevima multinac.a cilj je iskorenjavanje moralnix standarda.kao ideologije G.nedavno oslobodjene od kolonijalizma. Vrxunska kultura nije pogodna a jos manje finanskijski isplativa za sirenje putem elektronskix medija jer vecina koja satima sedi ispred TV-a nema mnogo razumevanja za tu vrstu kulture. kultura se plasira u prvom redu kroz razne muz. razvoj zahvaljujuci projektu ‘Novog svetskog ekonomskog programa.zemlje Treceg sveta.nacin zivota&potrosacka psihologija potrosaca takve robe.-je.Fja medija kao industrijskix pogona koji proizvode&plasiraju info u obimu&na nancin na koji odgovara gospodarima novog svetskog poretka je da naprave sopstvenu. Tako se namecu celom svetu drustvena merila. Medijska satanizacija srpskog naroda. potreba vecine svog stanovnistva. je na periferiji svetskih zbivanja ali ne toliko udaljena da bi nas svetski mocnici ostavili na miru. Znacajnu ulugu imaju MAS MEDIJI&MASOVNA KULTURA. 4x im je smanjena pomoc u odnosu na onu koju su ranije dobijalne (pomoc Amerike smanjena za 30x!).doslo je do velikog uvecanja kamata koje te zemlje dovodi do duznickog ropstva. polozaj vecine stanovnistva rapidno se poceo pogorsavati.od pocetka je usmerena na PONISTAVANJE NACIONALNOG IDENTITETA.ekonomska blokada&sve 2ge sankcije.xitove.materijalna razaranja&ljudske zrtve.obezvredjivanje tradicije&kulture&ponistavanje sistema vrednosti.kompanija.pa i vojno razaranje. G. Ofanzivni nastup neoliberalizma.

kako pokazuju podaci UN. odnosno 10% od ukupnog broja stanovnika. U nasoj zemlji ne postoje tacni podaci o broju OSI. Postoje brojne teskoce u obelezavanju tacnog broja OSI koje nastaju zbog nedostatka jedinstvene definicije.000. Ukoliko primenimo ustaljenu procenu WHO za teritoriju Srbije.prebacuju u strane banke -> neki analiticari smatraju da se zemlje Afrike nalaze u Cetvrtom svetu (jer su neke bivse socijalisticke zemlje zauzele Treci)&da su&danas na nivou na kojem su bile u doba kolonijalizma. 40. S 2ge strane. racuna se da je 25% ljudi. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (WHO).broj OSI kreće se 7-10% od ukupne populacije.broj OSI je > &zbog cestih ratova.takodje.bolesti ili elementarnih nepogoda.nedovoljne zdrav.koriscenja nagaznih mina.povecava se broj osoba koje zive sa invaliditetom.porast standarda&produzetak zivotnog veka.jer su njihove zdravst. UZROCI PORASTA BROJA OSI U SAVREMENIM DRUSTVIMA Poslednjih godina. zloupotrebe supstanci.vezuje za termin 'invalidne osobe'.politickih. NEDOSTATAK ADEKVATNIH PODATAKA O BROJU&STRUKTURI LJUDI KOJI ZIVE SA INVALIDITETOM jasan je pokazatelj nedovoljne brige&organizovanosti&znacajna prepreka za istrazivanje pojava&problema sa kojima se OSI susrecu (losa evidencija OSI je nesto bolja u zdrav. ocekivano losija u 90 . potrebe najizrazenija posledica invaliditeta]. možemo ocekivati da broj takvih osoba iznosi oko 800.koje su u pojedinim sredinama.pravnih&2gih uslova.obuhvaceno posledicama invalidnosti – clanovi su porodice u kojoj zivi OSI ili su na drugaciji nacin povezani sa njima. zastite.povreda na radu. rad [27%] .a zatim u napretku medicine&tehnologije. saobracajnih nezgoda. ustanovama [70% .siromastva.kao&definicije zavisni su od socijalnih.na izvestan nacin.a izrazito losa u centrima za soc.kao&razlicitog znacenja. Uzroke takvog trenda treba traziti najpre u rastu svetske populacije. Pored toga. U zemljama u razvoju nalazi se 80 odsto od ukupnog broja OSI. Tome doprinose. odnosno oko 500 miliona ljudi u svetu. Znacenje.narusavanja okoline.

zanemaruje sredinu u kojoj osoba zivi. promene.SOCIJALNOG&BIOPSIHOSOCIJAL NOG MODELA INVALIDNOSTI MEDICINSKI MODEL sagledava invalidnost kao individualni problem. Resavanje problema invalidnost zahteva socijalnu akciju&postoji soc.ali njegova dominacija. Mada bolest. SOCIJALNI MODEL je dijametralno suprotan medicinskom. Osnovni nacin resavanja problema invalidnosti je lecenje. nesto bolja u sluzbi penzijsko-invalidskog osiguranja.a isto tako politicko pitanje povezano sa ljudskim pravima.nerazvijenim opstinama.sama po sebi.rehabilitacija&adaptacija individue na posojece stanje.shvata invalidnost kao socijalno definisan&kreiran problem.ali samo u seoskim naseljima).. OSNOVNA OBELEZJA MEDICINSKOG.odgovoran za porast izolacije&segregacije&dominaciju medicinske profesije u resavanju problema invalidnosti.moze biti uzrok invalidnosti.ali u poredjenju sa sopom nezaposlenosti u populaciji kao celina. Na nivou javnozdravstvene politike resenja se traze u razvoju sluzbi za rehabilit. 41.fokusiran samo na fizicko ostecenje.invalidnosti.opovredom ili nekim 2gim ostecenjem zdravlja&zbog toga zaxteva medicinsku pomoc&negu koju pruzaju profesionalci.&povecanog broja kompetentnog kadra iz te oblasti. je ideolosko pitanje koje zahteva soc. Neki istrazivaci se zalazu za to da se ovaj model nazove socijalno91 .cini se. karakteristika ove grupacija.vec je to vrlo kompleksna kolekcija razlicitih stanja.mnogi 2gi faktori koji nisu povezani sa bolesti mogu uticati na njenu pojavu.od kojih je najveci njihov deo socijalno odredjen. % nezaposlenosti se razlikuje od zemlje do zemlje.nije time bitno ugrozena: model je restiktivan. odgovornost drustva da sredinu modifikuje tako da bude omogucena puna participacija OSI u svim sferama zivota => problem inv.kao&kada se radi o nezaposlenima&osobama sa nizom skolskom spremom. Model je ostro kritikovan od strane niza strucanjaka.invalidnost nije stvar individue.kod OSI je 2-3x > . Osnova tog modela je davno formulisan stav medicinske sociologije da se bolest kao stanje mora razlikovati od onesposobljenosti.direktno prouzrokovan bolescu. Nezaposlenost kao najznacajnija soc.

Na stepen&karakter svake od ovih posledica ostecenog zdrav.u pojedinim zemaljama ukupan polozaj OSI nije resen&&dalje veliki broj OSI zivi u klimi diskriminacije.OBLICI DISKRIMINACIJE OSI U SAVREMENIM DRUSTVIMA Uprkos znacajnom angazmanu medjunarodne organizacije &brojnim naporima.ne koristeci te ljude ni priblizno njihovim mogucnostima.povreda ili trauma) ostavlja posledice u vidu ostecenja (gubitna ili abnormalnosti telesne structure ili fizioloske funkcije) dovodi do promena u aktivnostima (tjs.Bikenbah da je to univerzalni model za razvoj teorije&za istrazivanja.vec ‘prazan proctor izmedju invididualnog kapaciteta&okolinskih zaxteva’.pitanju] 42.medicinski&isticu da invalidnost nije licna karakterisika.adaptacija stambenih prostora. Neki od problema u mnogim zemljama u svetu a&kod nas su: ograniceno ukljucivanje u mnogim sferama. Posledice ovakvog statusa nisu samo individualne.emocionalnog) individue&njene okoline.vec one uticu na ukupan socioekonomski razvoj mnogih zajednica. Susman istice znacaj modela za istrazivanje stigmatizacije.predrasuda&neznanja sa cesto nezadovoljenim elementanim potrebama. Proces interakcije ima sledeci karakter: naruseno zdravstveno stanje (kao rezultat akutne ili xronicne bolesti.mentalnog.ekonomski problemi. stanja deluju kontekstualni faktori: licni&okolinski.kao&za aktivisticki pristup za poboljsanje polozaja OSI u zajednici. u prirodi&intenzitetu funkcionisanja osobe)&do promena u participaciji (prirodi&intenzitetu individualnog ukljucivanja u zivotne situacije). Ograniceno ukljucivanje OSI je prisutno u aktivnostima&odlucivanju u svom oblastima drustv.koje se (zbog takve klime&politike) odricu znacajnog rezervoara ljudskih potencijala. Nasuprot medicinskom. stanja (fizickog.npr.ovaj model je podrzan od niza istrazivaca. [opsirnije u 43. BIOPSIHOSOCIJALNI MODEL invalidnost shvata kao multidimenzionalni fenomen nastao kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdravst. Ograniceno ukljucivanje u sferi obrazovanja se ogleda kroz cinjenicu da su mnoga deca sa invaliditetom iskljucena iz skolskih tokova ili su zatvorena u 92 . zivota (narocito onih koji se ticu njix samix).

religijskih. soc.diskriminacija. struktura.FAKTORI OD UTICAJA NA INTERAKCIJU POJEDINCA.arhitektonske barijere.teren itd.institucije koje ne pruzaju optimalne mogucnosti za normalnu socijalnu integraciju.kulturnih. 93 . zdravstveni sektor (nedostupan. [Okolinska ogranicenja mogu poticati iz niza sektora: fizicka okolina (recimo ogranicenja vezana za stanovanje.javnih. stavovi.sluzbe za podrsku. Sto se tice sfere zaposljavanja veliki broj OSI je iskljucen iz trzista rada (daleko > stopa nezaposlenosti nego u bilo kojoj 2goj grupaciji).zdravstvenih. Veliki br OSI je iskljucen iz javnog zivota zbog nepristupacnosti prevoznih sredstava.NJIHOVOG ZDRAVSTVENOG STANJA&SOCIJALNOG OKRUZENJA Biopsihosocijalni model invalidnost shvata kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdrav.transport.razlicitih standarda kvaliteta. stanja deluju KONTEXTUALNI FAKTORI&to licni&okolinski.diskriminativan). 43.pravna&soc.nerazvijno civilno drustvo&nedostatak podrske). okolina (predrasude.pa su oni u > broju slucajeva izdrzavana lica.samim tim su ekonomski problemi izrazeni kod velikog broja (upravo iz razloga nezaposlenosti). 1) OKOLINSKI faktori su soc. stanja (fizickog.mentalnog.a kao rezultat te interakcije javljaju se disfje koje se ispoljavaju kao: 1) gubitak ili abnormalnost u telesnom funkcionisanju&strukturi 2) limitacije u aktivnostima 3) ogranicenja u participaciji Na stepen&karakter svake od ovih posledica ostecenog zdrav.ekonomska okolina (ogranicene mogucnosti za zaposljavanje&razvoj karijere).civilno drustvo.ulica&slicno).sportskih&ostalih manifestacija.emocionalnog) invididue&njene okoline.klima.sazaljenje. Adaptacija stambenih prostora je skupa&nedostupna za mnoge OSI.

nudi sto vise povoljnih sansi za zivot koje sup o= prihvatljivi za sve clanove drustva.arhitektonskim resenjima do sitnih potrba koje su skoro beznacajne u pogledu materijalnih&2gih ulaganja ulaganja nehendikepiranih.soc.profesija.edukacija.podrska&odnosi .znaci&HO. faktora kroz grupe: .nedostatak info.ukupan obrazac ponasanja. poreklo.produkti&tehnologija .karakter&niz 2gih faktora koji uticu na to da se nesposobnost ispolji kod invididue.mada HO one znace mnogo.edukacija&informacija (nemogucnost ukljucivanja u redovne edukativne tokove.nedovoljno pravne regulative ili neadekvatna regulative).sistemi&politika] 44.nacin savladavanja stresa.sluzbe .prirodna okolina&covekom izmenjena okolina .kada su u pitanju HO.stavovi.medju kojima se nalaze: vrste&stepen 94 . OGRANICENJA U SOCIJALNOM OKRUZENJUKOJA UTICU NA INTEGRACIJU OSI Barijere koje otezavaju integraciju HO u svet ‘normalnih’ razlicite su&krecu se od diskriminacije u drustvu&u medjuljudskim odnosima do raznik 2gih.kao sto su barijere u saobracaju. Medjuljudski odnosi. [Moguci okvir za analizu kontext. Istinski humano&demokratsko je ono drustvo koje svojim clanovima.*Svi ti faktori mogu predstavljati barijere za punu participaciju OSI u zivotu zajednice&reducirati dostupnost resursa koji im dozvoljavaju zivot&aktivnost] 2) LICNI faktori su pol.vrlo su slozeni&zavise od mnostva raznih cinilacca.godine starosti.vrednosti&ubedjenja . pravna podrska (nedostatak. relevantnih za zivot&opstanak).proslo&sadasnje iskustvo.

Savremeni nacin industrijske proizvodnje. radnik teze uklapa&nalazi svoje mesto.dokazujuci se stalno&ponovo. Okolinska ogranicenja mogu poticati iz niza sektora: fizicka okolina (recimo ogranicenja vezana za stanovanje.koji odgovaraju visokoj proizvodnji (produktivnosti)&ucincima u postupcima rada&procesu proizvodnje izrazeni&veci.visoko-razvijenim industrijalizovanim drustvima.ekon.zahteva angazovanje kadra visoke strucnosti&odgovarajucih kvalifikacija. Kao ogranicenje integraciji HO u drustvo&uspostavljanju dobre komunikacije sa nehendikepiranima.sve dozivljava kao dokaz ravnopravnosti sa ‘normalnim’ radnicima&potvrdu o uspesnoj interakciji u drustvo.jer im uliva samopouzdanje&ubedjenje da uprkos hendikepu&postojecim razlikama mogu biti prihvaceni u drustvu.dakle > u urbanoj ego u ruralnog sredini. Naravno da se u takvu proizvodnju hend. Ukoliko u tome uspe.ili izmedju njih.sazaljenje. HO u tokove drustv.samim HO.imajuci u vidu iste ili razlicite vrste ometenosti.nerazvijno civilno 95 . Na integr. radnicima. ‘normalne’ populacije negativne utiske o HO&njihovim sposobnostima. Na integraciju HO u otvoreno drustvo utice&socio-ekonomski&sociokulturni nivo razvijenosti datog drustva. Hendikep sam po sebi u medjuljudskim odnosima u izvesnoj meri opterecuje&HO&nehendikepirane osobe. zivota utice&nivo razvijenosti kulture&kulturnog ponasanja odredjene sredine u datom drustvu.koja postavljaju nize zahteve pred svoje clanove.pretezno agrikulturnim drustvima.limitacije u aktivnostima&ogranicenja u participaciji biti >a.nego u < razvijenim.utoliko ce posledice zdravstvenog problema u vidu ostecenja.ulica&slicno). Od uticaja na medjuljudske odnose su&razne kombinacije.od uticaja su&predrasude.transport.kao&da li je rec o odnosima medju samim HO. okolina (predrasude.to su tendencije ka vrednovanju svih kvaliteta. postojanje razlika madju ljudima stvaraju pripadnicima tzv. Ukoliko su ogranicenja koja poticu iz okoline izrazenija.sa slozenim tehnosloskim procesima. stanja invididue&njene okoline. Sto je visi nivo soc. Hendikepirani pojedinac je > uocljiv u dinamicnim.bez obzira na to da mora prihvatiti utakmicu sa nehend.ukoliko je zadobijen tokom zivota u kom dobu zivota je nastupilo.sxodno razlicitim slucajevima. odnosa jedna ljudske zajednice.da li je xendikep urodjen&sta je uzrok njegovom nastanku. Pronalazenje dobrog&prihvatljivog ponasanja za obe strane je od bitnog znacaja za HO.diskriminacija. soc.pol&godine zivota HO&dr. Biopsihosocijalni model invalidnost shvata kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdrav.ometenosti.

zastite 2) Deklaracija o pravima OSI 1975. relevantnih za zivot&opstanak).diskriminativan).-1992. – koja je pokrenula niz akcija na nacionalnom. 45.pruzaju svu pomov clanovim porodice sa tim problemom. Generalna skupstina UN je proglasila period os 1983. zdravstveni sektor (nedostupan.rehabilitaciju&prevenciju invaliditeta. Jedan od najznacajnijih ishoda dekade invalida je 96 . Najznacajniji uspeh bio je formulisanje svetskog programa akcije koji se tice OSI.. Program je posebnu paznju posvetio potrebama zene.nedostatak info. 1) Deklaracija o pravima MRL 1971. 2struka stigmatizacija: kao zena&kao OI.decembar kao SVETSKI DAN INVALIDA.iako same ne zive sa invaliditetom. – prema kojoj se garantuju =a gradjanska&politicka prava 3) Internacionalna godina OSI 1981. edukacija&informacija (nemogucnost ukljucivanja u redovne edukativne tokove.obrazovanja.nedovoljno pravne regulative ili neadekvatna regulative).razlicitih standarda kvaliteta. DEKADOM INVALIDA&na kraju te decade je proglasen 3. AKTIVNOSTI MEDJUNARODNIH ORGANIZACIJA.prema njoj se MRL garantuju ista prava koje imaju&2ge osobe ali se isovremeno prepoznaju njihove specificne potrebe u sferi zdravlja. pravna podrska (nedostatak.soc.ekonomska okolina (ogranicene mogucnosti za zaposljavanje&razvoj karijere).regionalnom&internacionalnom nivou sa akcentom an -=e mogucnosti.drustvo&nedostatak podrske).POSEBNO OUN NA POBOLJSANJU POLOZAJA OSI Od 70ih godina angazovanost na promociji ljudskih prava pocinje da dominita antivnosima UN&iz tog perioda datira donosenje niza dokumenata kojima se regulisu prava OSI.*Svi ti faktori mogu predstavljati barijere za punu participaciju OSI u zivotu zajednice&reducirati dostupnost resursa koji im dozvoljavaju zivot&aktivnost. Zene su te koje.

veroispovesti. drustv. porekla. Povezanost OSI sa sis.zaposljavanje.bez ikakvih razlika u pogledu rase.usvajanje standardnih pravila UN za iz=acavanje mogucnosti koje se pruzaju invalidima (1993. 97 .brige je delimicna&pretezno formalnog karaktera.mere sprovodjenja – informacija.sport.porodicni zivot.slobodu. Medjunarodni pravni akti kojima se regulisu prava OSI. sporost administracije je znacajna prepreka da OSI realizuju svoja prava.jezika.&zaposljavanju OSI Univerznalna deklaracija UN o pravima coveka OSI se ne spominju izricito.vera… . veliki bri OSI nije obavesten o svojim pravima.mehanizmi za pracenje Ovaj document je 1995.medicinska zastita.medjunarodna saradnja .boje.politickog ili 2gog misljenja.PRAVA&BENEFICIJA OSI Postojanje pravne drzave koja ce obezbediti ravnopravnost svih gradjana podrazumeva&pruzanje =ih mogucnosti OSI da ravnopravno participiraju u drustv.preduslovi za ravnopravno ucesce – podizanje svesti.rehabilitacija .imovine.pola. 1) Univerzalna deklaracija UN o pravima coveka 2) Konvencija o pravima deteta 3) Standardna pravila UN za iz=avanje mogucnosti koje se pruzavju OSI 4) Konvencije medjunarodne organizacije rada o prof.) Pravila sadrze: .ali se prava predvidjena deklaracijom garantuju ‘svakom coveku.ciljna podrucja za ravnopravno ucesce – pristupacnost.rodjenja ili 2gih okolnosti’.nacionalnog ili drustv. zivotu. svakom garantuje pravo na zivot. 46.obuka osoblja.kultura. potpisala&nasa zemlja.bezbednost licnosti. rehab.ZNACAJ NORMATIVNO-PRAVNOG UREDJENJA POLOZAJA.pa to predstavlja zabranu diskriminacije u primeni garantovanih prava po osnovu invalidnosti.obrazovanje.zakonodavstvo.

rodjenje ili 2gi status deteta ili njegovog roditelja ili zakonitog staratelja’.boju koze.).cesto donose vazne odluke o zivotnim pitanjima umesto samih OSI. u zajednici. Pomoc koja se pruza detetu sa invalid.zastitu..osiguranje. OSI drustv. ili mentalnog nasilja.&medicinske zastite&na rehabilitaciju.integracije OS (mnoge zemlje nisu jos usvojile adekvatnu nacionalnu zakonsku regulative koja ce osigurati primenu ovog prava).povreda.veroispovest. 98 .zloupotrebe.onesposobljenost. uvazava se pravo svakg deteta da koristi soc. zajednica suvise cesto svodi na pasivne objekte brige&ne omogucava im da sami istupaju u raznovrsnim pravnim odnostima. mera radi zastite dece od svih oblika fiz. Drzave clanice priznaju da deca ometena u razvoju (ment.pripremi za zaposljavanje.obuci.) treba da uzivaju pun&dostojanstven zivot u uslovima kojima se obezb.U najrazvijenijim drustvima najsire shvacena licna sloboda OSI nije uvek u praksi ispostovana: 2gi-bilo porodica.zanemarivanja ili nemarnog odnosa (sto je od posebnog znacaja za decu sa invalid. Standardna pravila UN za iz=acavanje mogucnosti koje se pruzaju OSI Kao kruna dekade invalida. ili fiz.vec je ovde predvidjena&pomoc koja ce detetu omoguciti efikasan pristup obrazovanju.bez cega nema soc.politicko ili 2go ubedjenje.podstice samostalnost&olaksava aktivno ucesce deca sa invalid. Konvencija o pravima deteta Drzave potpisnice obavezale su se da ce postovati&obezbedjivati prava predvidjena Konvencijom svakom detetu ‘bez ikakve diskriminacije&bez obzira na rasu.osim u slucajevima kada nadlezni organi utvrde da je odvajanje u najboljem interesu deteta. preduzimanje odg.1993.bilo strucnjaci. Svrha ovih pravila je da obezbede da OSI uzivaju ista prava&obaveze kao&ostali clanovi drustva u kojem zive.etnicko ili socijalno poreklo.cime se njihovo pravo da budu priznati kao pravni subjekti ne postuje.imovno stanje. da deca ne budu odvojena od svojih roditelja protiv njihove volje.ukljucujuci&soc. pravo deteta na najvisi nivo zdravst. ne zaustavlja se na pukom medicinskom zbrinjavanju.pol. njihovo dostojanstvo. Da bi se OSI obezbedili uslovi za ravnopravno ucesce u svim oblastima drustv.

a ne pasivni objekti tudje brige.znatno smanjeni zbog propisno priznate fiz. Grupi organizacija za samopomoc pripadaju&mnoga udruzenja izbeglica&raseljenih lica. Udruzenja lica sa fizickim&senzornim ostecenjima spadaju u deo nevladinog sektora koji nazivamo ‘GRUPAMA ZA SAMOPOMOC’.njihovim pravima. Zbog toga one cesto ostaju relativno 99 .ukoliko se praktikuju. Konvencije medjunarodne organizacije rada o prof. Samo ako ostvarjuju pravo na adekvatno obrazovnje&zaposljavanje OSI mogu da razviju svoje stvaralacke potencijale. 47. reintegraciju) OSI u drustvo.drzave pre svega treba da preduzmu akcije za podizanje svesti o OSI. ili mentalne mane.potrebama. kategorija OSI (recimo invalida rada&2gih grupacija invalida).&politike zaposaljvanja OSI.rehab. ULOGA UDRUZENJA OSI U JACANJU CIVILNOG DRUSTVA Udruzenja&organizacije lica sa fizickim&senzornim ostecenjima cine poseban segment treceg sektora u Srbiji.rehabilit.potencijalima&doprinosu drustvu.samohranih majki&sl. Ove grupe nastaju iz potrebe da se ljudi koji se nalaze u posebno teskim zivotnim situacijama sretnu sa 2gima koji imaju slicna iskustva.&zaposljavanju OSI Konvencija izraz ‘invalid’ definise kao lice ciji su izgledi da obezbedi odgovarajuce zaposlenje.budu ekonomski nezavisni&aktivni subjekti u drustvu.zivota.koji. Konvencije primenjuju na sve kategorije OSI.ove grupe su usmerene prevashodno na dobrobit sopstvenih clanova&na medjusobnu pomoc clanova. Oni imaju mnogo zajednickih karakteristika sa ostalim vrstama organizacija za koje se kod nas odomacio termin ‘nevladine organizacije’ ili ‘NVO’ (‘’non govermental organization”).kao&da napreduje u njemu. Logika njihovog postojanja redukuje socijalne probleme na nivo pojedinca. Ovom konvencijom su zacrtani principi prof.cime se obezbedjuje da ne dodje do diskriminacije izmedju razl.potpomazu integraciju (tjs. Jace od ostalih NVO.nege&milostinje.

Organizacije za samopomoc se osnivaju da bi promenile zivot pojedinca.poboljsa soc. politika&zajednickim snagama ostvati soc. za samopo.a u zavisnosti od okruzenja&stepena razvoja organizacije.psihosocijalna&finansijska pomc.priklanjaju se nekada jednom.obuka u zivotnim vestinama&pomoc u prezivljavanju&navikavanju na novu. bave se zastupanjem&lobiranjem.clan je centar&smosao postojanja. njihov vid angazovanja cesto&hronoloski sledi nakon prvog&proistice iz prvog//intenzitet&znacaj clanstva labave. 2) 100 .organizuju kampanje.ovakve grupe su izuzetno povoljne za priodobijanje volontera koji brze&jasnije uocavaju rezultate svoga rada u kontaktu sa konkretnim osobama sa kojima komuniciraju&kojima pomazu.a cesto je&nepozeljno. Najcesce organizacije kombinuju oba nacina rada.dodatna snaga crpi se iz saveznistva sa 2gima. U zavisnosti od usmerenja&glavnih aktivnosti grupe.tjs.jacaju svest okruzenja o sopstvenom problemu&broju osoba koje snose posledice tog problema.a ukljucivanje ‘ostalih’ ili ‘2gih’ zasniva se na licnim&emotivnim vezama//pojam ‘clanstva’ je izuzetno vazan. briga za svakog pojedinca.niz malih gestova&akcija.org. humanitarna. nastoje da dodju do sistemskog resenja. Kada su dobro odganizovane.ali istovremeno&sa ciljem da se izmeni (diskriminativno) ponasanje okoline prema clanovima.tesku&ponekad trajno izmenjenu situaciju cine sustinu njihovog postojanja. integracija odredjene grupe.topla atmosfera.poznanstva mogu biti korisni.snage usmeravaju prevashodno na pojedinacne clanove drustva&brigu za poboljsanje njihovog psihofizickog stanja.a nekada 2gom nacinu rada. Udruzenja kombinuju ciljne grupe&nisu > iskljucivo usmerena na clanove koji imaju istu dijagnozu.to je najcesce osoba koja ima ili razume (zbog neposrednog iskustva) problem zbog kog je grupa nastala.zatvorene&izolovane u odnosu na ostale NVO. se mogu podeliti na one 1) sa INTERNALIZOVANIM FOKUSOM .mada stalno prisustvo ljudi koji ne dele iskustvo nije nuzno. onima koji su zainteresovani za resavanje problema ili cije iskustvo. sa EKSTERNALIZOVANIM FOKUSOM – usmeravaju snagu na otklanjanje uzroka nepovoljne situacije.znanja.

prava na najnizu penziju&sl. PRAVA&KORISNICI PENZIJSKOINVALIDSKOG OSIGURANJA Svrha&osnovni smisao SOCIJALNOG OSIGURANJA je obezbedjivanje soc. Sis.pri cemu se postuje&princip o nezastarevanju stecenih prava.penzijsko&invalidno osiguranje . osiguranja obuhvata: . Nacela uzajemnosti&solidarnosti podrazumevaju obavezu svih osiguranika na ulaganje sredstava.a da prava ostvaruju samo oni osiguranici koji ispunjavaju propisane uslove za njihovo sticanje (primena ovih nacela posebno dolazi do izrazaja u slucajevima ostvarivanja prava na porodicnu penziju. stizu&ostvaruju u zavisnosti od duzine ulaganja sredstava za ovaj vid osiguranja.zdravstveno odiguranje .osiguranje za slucaj nezapolsenosti Osnovno polaziste sva 3 sistema je da osiguranicima ganantuju ista prava.sto znaci da se prava u p&i osigur. Obavezno osigurana lica su podeljena u 3 kategorije: 1) zaposleni 2) osiguranici samostalnih delatnosti 3) zemljoradnici 101 .uz postovanje odredjenih nacela utvrdjenih republickim zakonima.bez obzira da li ono to zeli ili ne.da se prava ostvarjuju pod istim uslovima&u istoj visini zavisno od ulaganja korisnika. sigurnosti&ocuvanje&unapredjenje zdravlja osiguranika&njihovih pororida kada su oni privremeno ili trajno spreceni da radom obezbede sebi&clanovima svoje porodice egzistenciju.).pocne da obavlja samostalnu delatnost ili da se bavi poljoprivrednom delatnoscu. Prava iz P&I osi.48. soc. se ostvaruju na osnovu obima&duzine ulaganja. OBAVEZNOST osiguranja znaci da ona nastaje od dana kada se lice zaposli.sto se izrazava duzinom rada&visinom zarada. Prava iz sis. su licna&ne mogu se prenositi na 2ga lica. P&I osig. Osnov osiguranja cini rad osiguranika.

obezb.na 2gim 102 .odnosno zaposlenje na 2gom odgovarajucem poslu 3) za slucaj opasnosti od nastanka invalidnosti: . – njime osiguranici mogu. na 2gi odg.na radnom kampu ili takmicenju.pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju . posao sa punim radnim vremenom 4) za slucaj smrti – pravo na porodicnu penziju 5) za slucaj telesnog ostecenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolescu – pravo na novcanu nadoknadu za telesno ostecenje 6) pravo na novcanu nadoknadu za pomoc&negu 7) pravo na naknadu pogrebnih troskova 8) pravo na nabavku specijalnih pomagala za citanje&pisanje DOBROVOLJNO P&I OSIG.]] LICA KOJIMA SE OBEZBEDJUJU PRAVA ZA SLUCAJ INVALIDNOSTI&TELESNOG OSTECENJA: lica koja pretrpe povredu na radu ucestvujuci u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreca.odnosno na zaposlenje na 2gom odgovarajucem poslu sa punim radnim vremenom .pravo na rasporedjivanje. [[ 11% na bruto osnovici se daje za P&I osig. sebi&clanovima svoje porodice.PRAVA IZ P&I OSIG: 1) za slucaj starosti – pravo na starosnu penziju 2) za slucaj invalidnosti: .pravo na invalidsku penziju .u vojnoj vezbi ili vrsenju 2gi obaveza iz oblasti odbrane zemlje.u skladu sa posebnim zakonom.pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju . > obim&2gu vrstu prava od prava utvrdjenih Zakonom o osnovama P&I osig.pravo na novcane nadoknade u vezi koriscenja prava na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju &rasporedjivanje.pravo na raspor.

zdr.soc.licima koja se nalaze na izdrzavanu kazne zatvora dok rade u privrednom 1ici ustanove za izdrzavanje kazne zatvora (radionice)&na 2gom radnom mestu.prema Zakonu o zdr.] Zdravstvena zastita se. zastita stanovnista u vezi sa sprecavanjem.porodjajem&materinstvom 3) lica starija od 65 godina zivota 4) hendikepirana&invalidna lica.godine zivota 2) zene u vezi sa planiranjem porodice.profesionalnoj praksi ili prakticnoj nastavi.nezaposlena lica.&tel.materijalno neobezbedjena lica. zast. zastitom su obuhvacena: 1) deca do navrsenih 15godina zivota. PRAVA&KORISNICI U SIS.licima koja se nalaze na strucnom osposobljavanju.poslovima&zadacima za koje je zakonom utvrdjeno da su od opsteg interesa. Republike Srbije zasniva na PRIMARNOJ ZDR.skolska deca&studenti do kraja propisanog redovnog skolovanja.suzbijanjem.a najkasnije do 26.dokvalifikaciji&prekvalifikaciji.ranim otkrivanjem&lecenjem najcescih bolesti od > socijalno-medicinskog znacaja&sprovodjenje obaveznih mera kolektivne zdrav. ostecenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolescu sledecim licima: licima koja u skladu sa propisima o radnim odnosima obavljaju odredjene poslove po osnovu ugovora o volonterskom radu.str.ucenicima&studentima koji se u skladu sa zakonom nalaze na obaveznom proizvodnom radu. zastite.ugovora o dopunskom radu&ugovora o delu.korisnici stalnih novcanih pomoci&pomoci za smestaj u ustanovu soc. 49.licima koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene ili povremene poslove preko omladinske zadruge. zastie ili 2gu porodicu&korisnici pomoci ciji je hranilac na odsluzenju vojnog roka 103 . Zdr.trudnocom. ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA [vidi pitanje sis.osiguranja za uvod=65. ZASTITI u okviru koje se prioritetno obezbedjuje: zdr.koja uputi organizacija nadlezna za zaposljavanje. zastita grupacija stanovnistva izlozenih povecanom riziku oboljevanja. Pravo za slucaj inv.

osiguranja: 1) ZDRAVSTVENA ZASTITA 2) NAKNADA ZA VREME PRIVREMENE SPRECENOSTI ZA RAD (BOLOVANJE) 104 .strane drzavljane koji rade na teritoriji RS (u skladu sa medjunarodnim ugovorima&poslebnim ugovorima) Osnovna PRAVA iz zdrav.cerebralne paralize.hemofilije.] Krug korisnika OBAVEZNOG OSIGURANJA obuhvata : .lica zaposlena u preduzecima&ustanovama u zemlji&na radu u nasim preduzecima&predstvnistvima u inostranstvu.reduzeca.ako za taj rad primaju platu .koronarno&cerebralno vaskularne bolesti.odnosno osnivace .institut.zaposlene kod stranih poslodavaca u zemlji.kod privatnih poslodavaca.zavod za zastitu zdravlja.nezaposlene (privremeno)&dok ostvaruju pravo na novcanu nadoknadu .kod privatnih poslodavaca u zemlji.zemljoradnike koji se bave poljoprivredom (ako nisu zaposleni) .kojima podleze&zdrav.multipla skleroze.ustanova: dom zdravlja.5) 2ga lica od zaraznih boelsti.hronicne bubrezne insuficijencije&2ge bolesti&povrede u vezi sa pruzanjem usluge zdr. [Postoji 11 vrsta zdrav.bolnica.klinicko-bolnicki centar.zdravstveni centar. 3 odredbe koje se odnose na zabranu intervencije bez pristanka pacijenta.klinika.apoteka. ustanova ako ne pruzi zdrav.penzionere .apotekarska ustanova.vlasnike radnji.secerne bolesti.neukazivanje na posledice u slucaju odbijanja lecenja&neupoznavanje sa dokumentacijom o zdr.zavod.malignih bolesti. zastite Sredstva za ostvarivanje se obezbedjuju iz budzeta Republike Srbije.hipertenzije. zastitu u okviru svoje delatnosti ili ne uputi pacijenta u2gu odgovarajucu ustanovu.klinicki centar.progresivnih neuro-misicnih oboljenja.lica koja samostalno obavljaju privrednu&2gu delatnost . stanju su podlozne kaznenim merama.svestenike&verske sluzbenike .izabrana&imenovana lica.reumatske groznice.dusevnih bolesti&poremecaja.

odnosno sprecavanje.odnosno osnivaci radnji ako u njima obavljaju odr. ispitivanja. rehabilitaciju u ambulantno-poliklinickim&stacionarnim ustanovama .spreceni da rade zbog dobrovoljnog davanja tkiva ili organa.med. pomoci .suzbijanje&rano otkrivanje bolesti&2gih poremecaja zdravlja . Osnov na naknadu zarade zaposlenog ostvarene u mesecu koji prethodi sprecenosti za rad. obaveznim zdrav. IZNOS nadoknade utvrdjuje se u visino od 70100% od osnova. Za prvih 60 dana sprecenosti za rad isplatu naknade 105 . poslove&lica koja obavljaju samostalne delatnosti&verski sluzbenici.lekove. stanja . Naknada zarade pripada&licima na izdrzavanju kazne zatvora.vlasnici. pomoci radi utvrdjivanja.licima prema kojima se sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenje u zdrav.pod uslovom da su: usled bolesti ili povrede privremeno spreceni za rad.ZASTITE 4) NAKNADA POGREBNIH TROSKOVA 1) ZDRAVSTVENA ZASTITA koja se obezb. stanja.prevenciju&lecenje bolesti usta&zuba .pomocne sanitetne sprave.izolovani kao kliconose ili zbog pojave zaraze u njihovoj okolini.pracenja&proveravanja zdrav. ustanovi&obaveznog lecenja alkoholicara&narkomana.spreceni za rad usled med. osiguranicima obuhvata: .odredjeni da neguju obolelog clana uze porodice pod odredjenim uslovima.medicinske mere&postupke za unapredjenje zdrav.pomocni materijal koji sluzi za primenu lekova&sanitetski materijal potreban za lecenje .lekarske preglede&2ge vrste med.3) NAKNADA PUTNIH TROSKOVA U VEZI SA KORISCENJEM ZDRAV.lecenje obolelih&povredjenih&2ge vrste med.osnosno dok boravi kao pratilac u stacionaru.somatoprotetsku pomoc&stomatoloske materijale 2) NAKNADU ZARADE usled bolesti mogu ostvariri zaposleni.ortopedska&2ga pomagala.odredjeni za pratioca bolesnika upucenog na lecenje ili lekarski pregled na 2go mesto.proteze.

stacionarno lecenje. 3) NAKNADA TROSKOVA PREVOZA u vezi sa koriscenjem zdrav. zastite obezb. pomoci razl. zastite ili radi ocene privremene sprecenosti za rad (uslov je najmanje 30km. Visina nadoknade iznosti 70% prosecne mesecne zarade u opstini u pretposlednjem mesecu. Nacin pruzanja med.obezbedjuje poslodavac iz svojih sredstava. kategorijama OSI&nacin ostvarivanja prava na specificna pomagala za korekciju&kompenzaciju treba utvrdjivati od strane republicke vlade. osiguranja. osiguranja obezbedjuju se doprinosom osiguranika&poslodavaca od bruto zarada (6.kao&pratiocu u slucaju potrebe za njegovim angazovanjem. SREDSTVA za finansiranje zdrav.s tim da su izuzetak lica upucena na hemodijalizu koja imaju pravo na naknadu troskova prevoza bez obzira na udaljenost zdrav.lekovi. ustanoce od mesta stanovanja). osiguranje. Potrebno je obezbediti fizicku&efektivnu dostupnost.pregledi. Medicinsko lecenje treba sprovoditi u okviru opsteg programa zdra. 50. se osiguranicima&clanovima njihovih porodica. ustanove ili nadlezne lekarske komisije upucen ili pozvan u 2go mesto radi ostvarivanja zdrav. Ovo pravo pripada osiguraniku u slucaju kada je od izabranog lekara zdrav. zastite&u okviru zdrav.ali ne moze biti niza od 50% ili veca od 75% od prosecne zarade zaposlenih u Republici.a posle tog roka Zavod za zdrav. OSI U SISTEMU ZDRAVSTVENE ZASTITE Zakonom treba urediti da se OSI pruze besplatna medicinska pomoc. 106 . 4) NAKNADA POGREBNIH TROSKOVA u slucaju smrti osiguranika pripada clanovima porodice ili licu koje izvrsi sahranu.15%). zemljoradnika po osnovu katastarskog prihoda&2gih osiguranika.kao& < broj pacijenata po zaposlenom lekatu.

Rata.rata&clanovi porodica civilnih zrtava rata. sluzbe. PRAVA CIVILNIH INVALIDA RATA Regulisana su Zakonom opravima civ. se u budzetu RSrbije.mesecno novcano primanje .narocito kada se radi o kucnim posetama.koriscenje zdrav.a osim civ. Karakteristicno je da u nasoj zemlji nedostaju servisi za opravku tehnickih pomagala neophodnih za kvalitetniji zivot OSI.narocito ako zive u seoskim naseljima. zastite su veliki (6x > . PRAVA: . 52. Osobe sa motornim poremecajima imaju velike probleme u efekrivnoj dostupnosti zdrav.naknada za ishranu&smestaj za vreme putovanja&boravka u 2gom mestu po pozivu nadleznih organa .inv.naknada pogrebnih troskova.kao&za one koji nisu zaposleni. probleme koji se mogu javiti kod OSI.uz znacajna placanja ‘iz dzepa’)msto takodje umanjuje dostupnost. Dostupnost je izrazito mala za osobe sa nizim obrazovanjem.Imajuci u vidu zdrav.licna invalidnina .rata prava po ovom osnovu mogu koristiti&clanovi porodica civ.dodatak za negu&pomoc 2gog lica .rehabilitaciji ili pomoci u kuci. 51.besplatna&povlascena voznja . Troskovi zdrav. Inv. SREDSTVA za ostvarivanje prava civilnih OSI rata obezb. usluga je izuzetno malo.inv.ortopedski dodatak . PRAVA VOJNIH INVALIDA&USLOVI ZA NJIHOVO OSTVARIVANJE 107 . zastita&novcane naknade uvezi sa ostvarenjem iste .zdr.&soc.

Osnovna prava vojnih invalida.te ako se moze govoriti o nekoj podeli gradjana u smislu ovog Zakona.Prava imaju borci.koje obuhvata razlicitim pravima iz oblasti soc.&2ga prava u vezi sa ostvarivanjem zdr. lica sa 40% inval.zastiti&obezbedjivanju soc. sigurnosti gradjana je primarni propis za uredjenje oblasti soc.vojna lica sa invliditetom. lica sa 20 % invaliditeta. POTREBE od uticaja na primenu odgovarajucih zakonskih normi u cilju ostvarenja odgovarajuceg prava iz sis.vojni invalidi se razvrstavaju u 10 grupa vojnog invaliditeta: lica sa 100% invaliditeta kojima je za redovan zivot potrebna pomoc&nega 2gog lica. [Dopunsku zastitu obezbedjuju 1ice lokalne samouprave.. lica sa 90 % invl. zastite. zastite.. lica sa 70% inv. zastite. Podela prava s obzirom da li se radi o: 108 ..ta se podela vrsi po kritetijumima koji se onose na VRSTU STANJA SOC.Srbije. lica sa 60% inval. lica sa 50% inval. soc. Zakon se odnosi na sve gradjene R. lica sa 80% inval.porodice palih boraca&clanovi porodica vojnih invalida.] 53. lica sa 30% inval.zastite 5) ortopedska&2ga pomagala 6) besplatna&povlascena voznja 7) naknada za ishranu&smestaj za vreme putovanja&boravka u 2gom mestu 8) pravo na putnicko&motorno vozilo 9) naknada za vreme nezaposlenosti 10) banjsko&klimatsko lecenje SREDSTVA za ostvarivanje&koriscenje prava-budzet RS.zast. Prema proceni invaliditeta. OSNOVNA PRAVA U SISTEMU SOCIJALNE ZASTITE OSI Zakon o soc.clanova porodica palih boraca&clanova porodica vojnih invalida: 1) licna invalidnina 2) dodatak za negu&pomoc 3) ortopedski dodatak 4) zdrav..... lica sa 100% invaliditeta.

dete ometeno u razvoju (mentalnom ili telesnom)&dete obolelo od autizma. ometenosti.dete sa teskim telesnim smetnjama urazvoju stepena umerene. ekskluzivno pravo lica sa invaliditetom.jednokratna pomoc i b) pravima koja s obzirom na svoju prirodu mogu ostvariti samo OSI: dodatak za negu&pomoc 2gog lica.dete obolelo od autizma. ponasanju.odraslo lice sa invaliditetom (telesnim&culnim ostecenjima..tesko hronicno obolelo lice.otprema korisnika za smestaj uustanovu soc.odraslo lice ometeno u MR. zastite&moze ga ostvariti: dete bez roditeljskog staranja.glupo.dete obolelo od autizma.za njegovo koriscenje potrebno je ispuniti odredjene uslove.dnevni boravak.kvadriplegija.distrofija.nazivaju se: dete ometeno u razvoju (stepena umerene. Dodatak za negu&pomoc 2gog lica: ima lice kome je zbog prirode&tezine stanja. ima za cilj dosezanje nivoa socijalne sigurnosti pojedinca ili porodice.zastite lica ustanju soc.pravo na smestaj u ustanovu soc.a) pravima koja pored ostalih lica mogu koristiti&OSI: pravo na materijalno obezbedjenje.u smislu ovog Zakona. potrebe kojima je.paraplegija.penzioner&2go staro lice. zastite. Pravo na smestaj u ustanovu soc.cerebralna paraliza.dete visestruko ometeno u razvoju 9sa 2 ili > ometenosti). zastite ili u 2gu porodicu.ovo pravo najcelishodniji oblik soc.teske&teze ment.odraslo lice s atelesnim&culnim ostecenjima.ostvaruje se na osnuvu propisa o P&I osig.trudnica&samohrana majka sa detetom do 9 meseci zivota deteta (sa potrebom za privremenim zbrinjavanjem). Pravo na materijalno obezbedjenje: pravo koje nije ekskluzivno pravo OSI.dete sa teskim telesnim smetnjama u razovju (paraliza.lice ometeno u MR).dete visestruko ometeno u razvoju. pomoc ukuci. Licima sa invalid.lice koje se nadje u skitnji ili 2go lice kome je iz 2gih razloga potrebno privremeno zbrinjavanje&nadzor.s obzirom na okolnosti slucaja&ukupne licne&okolinske faktore. Zakonom je definisano sta se smatra detetom ometenim u razvoju: slepo dete. zastite&2gu porodicu: kao oblik soc. pravo na smestaj u 2gu porodicu. 109 .pomoc za osposobljavanje za rad.dete sa poremecajima u drust.t&t ometenosti.dete sa smetnjama u telesnom razvoju.multipla skleroza&ostale urodjene&stecene telesne smetnje).povrede ili bolesti neophodna pomoc&nega radi zadovoljavanja osnovnix zivotnih potreba.plegija.

pomoc porodici u ostvarivanju njene reproduktivne.Pravo na pomoc za osposobljavanje za rad: naj> utice na omogucavanje soc.materijalnog obezbedjenja. Ovo pravo se ostvaruje u vidu: upucivanja na osposobljavanje.mogu osposobiti za odredjeni rad.naknade troskova prevoza&naknade troskova osposobljavanja.sportske&stvaralacke aktivnosti .patricipacije OSI. lica koja se.ne bi li se zaxvaljujuci tome ova lica sto > osposobila za samostalan (ili sto samostalniji) zivot koji ih nece iskljucivo gurati na pojilista drust.pravu deteta na uslove zivota koji omogucavaju njegov pravilan psihofizicki razvoj&obavezi drzave da im to omoguci (Zakon odrustvenoj brizi o deci). potrebe.decom sa smetnjama u razvoju. ugrozenih porodica . Ovo pravo imaju deca&omladina ometena u razvoju&odrasla inval. Tako definisan sis.prema psihofizickim sposobnostima&godinama zivota.zastitne.kulturne.predstavljaju ‘zastitnicka prava’ po svojoj koncepciji.isticu zainteresovanost drustva da se prema OSI ophodi kao prema nesposobnim osobama kojima je potrebna pomoc da bi funkcionisala uokviru svojih nemogucnosti ili preostavlih mogucnosti.dr.vaspitne&ekonomske fje .stvaranje osnovnih uslova za priblizno ujednacavanje nivoa razvojnih potreba dece .posebnu zastitu 3eg deteta u porodicama sa 3je dece 110 .odmor&rekreaciju decem .cilju.sa primesama altruizma.a to pravo ne mogu da ostvare po 2gom pravnom osnovu.decom na duzem bolnickom lecenju&decom iz soc.naknade troskova smestaja. Sva pomenuta prava koja OSI mogu otvarivati usoc.svrsi. 54.pa za razliku od tih prava.razvojem&stavljanjem u fju preostalih sposobnosti OSI.brige o deci trebalo bi da omoguci: . zastiti.ovo pravo ide za isticanjem. POJAM&CILJEVI DRUSTVENE BRIGE O DECI Sistem drustvene brige o deci zasniva se na pravu&duznosti roditelja da se staraju o podizanju&vaspitanju svoje dece.predskolsko vaspitanje&obrazovanja .odgovarajucu sadrzinu rada sa decom bez roditeljskog staranja. brige o pojedincu u stanju soc.

PRAVA U SISTEMU DRUSTVENE BRIGE O DECI Obuhvata sledeca prava&mere materijalne pomoci porodicama: . majka ima pravo da posle isteka porodiljskog odsustva radi sa polovinom radnog vremena. dete. godine zivota&automatski pripada porodicama koje ostvaruju pravo na materijalno obezbedjenje. 2 godine za trece dete. vezuje se za materijalni census&broj dece&isplacuje se za prvo 3je dece pod odredjenim materijalnim uslovima.ukljucujuci&POMOC ZA OPREMU NOVORODJENCADI – ostvaruju ga porodilje koje nisu u radnom odnosu.&2.MATERINSKI DODATAK.a uslucajevima postojanja tezih oboljenja kod dece.imaju ga sve porodilje koje nisu zasnovale radni odnos u trajanju od godinu dana od rodjenja deteta&to za 3je dece. brige o deci. duzina porodiljskog odsustva 12 meseci za 1.u trajanju od godinu dana za prvo&drugo dete.a za 3e dete uporodici sa 3je dece&decom sa smetnjama u razvoju nezavisno od toga.24 za 3e&9 meseci za 4o&svako naredno.moze se produziti&do 5 godina starosti deteta.dok je isplata za 4o dete predvidjena samo u onim opstinama koje imaju negativnu stopu prirodnog prirastaja . . razloga potrebna nega majke.a u opstinama sa negativnom stopom prirodnog prirastaja stanovnistva&za 4o dete. ovo pravo ima svaka majka za prvo troje dece uporodici.&9 meseci za 4o&svako naredno.55.DODATAK NA DECU – veoma znacajno pravo u sis.PRAVO NA NADOKNADU ZA VREME PORODILJSKOG ILI PRODUZENOG PORODILJSKOG ODSUSTVA ZAPOSLENOG RODITELJA&ODSUSTVA SA RADA USVOJIOCA RADI NEGE DETETA . ostvaruje se do 19.do 3 godine starosti deteta. drustv. 111 .ako mu je iz zdrav. novcani iznos ovog prava je 30% od prosecne zarade po zaposlenom u privredi RS u trajanju od godinu dana od rodjenja deteta//pomoc za opremu novorodjencata se isplacuje kao jednokratna novcana pomoc u visini prosecne mesecne zarade u RS.

NAKNADU TROSKOVA BORAVKA U PREDSKOLSKOJ USTANOVI ZA 3. ustanova (spec. koji poxadjaju spec.VO PROGRAM UGODINI PRED POLAZAK U SKOLU (3H DNEVNO) .zdrav. STAROSTI U DECIJEM ODMARALISTU .kao sto su geograf.sestara)&2gih resursa (bolesnicki kreveti) u odnosu na populaciju koja zivi sa invaliditetom.80% zivi uzemljama u razvoju u kojima su samo za 1-2% osoba dostupne neophodne zdrav. .PREDSKOLSKO VASPITANJE&OBRAZOVANJE ZA DECU BEZ RODITELJSKOG STARANJA. VASP.KORISCENJE koje se najcesce procenjuje indikatorima vezanim za udeo ucenika sa invalid. ili 112 . sluzbe..vec&kvalitet zivota&satisfakciju OSI.FIZICKU DOSTUPNOST koja se procenjuje indikatorima geografske distribucije sluzbi koje pruzaju usluge OSI.BORAVAK. UTICAJ DOSTUPNOSTI INSTITUCIJA NA KVALITET ZIVOTA OSI Prema procenama SZO od ukupnoj broja OSI u svetskoj populaciji (500 miliona). POJAM DOSTUPNOSTI podrazumeva 3 osnovna koncepta: .DECU SA SMETNJAMA URAZVOJU&DECU NA DUZEM BOLNICKOM LECENJU . . skola&zavoda. distrib.ODMOR&REKREACIJU DECE DO 15god. USTANOVAMA ODMORA&REKREACIJE 56. DETE – u opstinama sa negativnim prirodnim prirastajem stanovnistva .rehabilitacionih cenatra).REGRESIRANJE TROSKOVA BORAVKA DECE U PRESKOL.&OBRAZOVANJE&PREVENTIVNU ZDRAV.PREDSKOL.distribucija profesionalnih kadrova (nastavnikalekara. institucija. stanje. Smatra se da je dostupnost ovih sluzbi jedan od najboljih kritetijuma koji odredjuju ne samo zdrav.ZASTITU DECE PREDSKOLSKOG UZRASTA&BORAVAK DECE OSNOVNOSKOLSKOG UZRASTA DO 10god.

sestara. ZA UNAPREDJENJE institucionalnih okruzenja neophodne su intervencije zasnovane na zajednici&participaciji OSI u njihovom dizajniranju. cesto moraju dugo da putuju iz ruralnih predela. status&cini ugled osobe.ponasanje sluzbenika koji bi trebalo da pruze podrsku) Mnogi ljudi koji su prinudjeni da zive sa invaliditetom su sistematski iskljuceni iz brojnih zivotnih oblasti. zastite-prisutan je.lokaciju – udaljenost institucije. zastite su daleko > nego za prosecnu populaciju.cak&kada su one fiizcki dostupne (barijere ukljucuju arhitektonske barijere.2ge skole.jer brojne barijere ometaju ili potpuno onemogucavaju njihovo koriscenje.EFEKTIVNU DOSTUPNOST koja je narocito znacajna&cesto ogranicena u popuaciji OSI. zastite.nego&usled cinjenice da se u savremenim drustvima rad visoko vrednuje. transportne&sluzbe za razonodu.predrasude.pokazateljima xospitalizacije.udeo lica sa invaliditetom koja traze zaposlenje.vreme cekanja.sto dodatno smanjuje njihov kvalitet zivota.ortopeda.prisutan je&otpor da se sredina prilagodi potrebama OSI.psihologa ima daleko < &najcesce u urbanism centrima. DRUSTVENI ZNACAJ SKOLOVANJA&OBRAZOVANJA OSI 113 . .definise soc. U mnogim zemljama nedostaju odgovarajuca radna mesta.tako da ljudi sa inv. Sto se tice zdrav. znacajne su varijacije udostupnosti&kvalitetu zdrav. Slicna je situacija&kada je rec o obrazovanju: izuzetno je nizak udeo dece sa inval. 57.prilagodjena OSI po fizickim karakteristikama objekta ili duzini radnog vremena. OSI je znacajno smanjena mogucnost zaposljavanja.troskove.ne samo jer nemaju osnovne izvore materijalnih resursa.veliki broj med. Niska dostupnost je karakteristicna&za ostale javne sluzbe nro. u obaveznom skolovanju.vanbolnickih usluga ili usluga trajnog smestaja po glavi za ovu populaciju.dok fizijatara.a&troskovi zdr.pored lekara opste prakse.neobavestenost o mogucnostima koriscenja.buduci da fizicka dostupnost ne mora da podrazumeva istovrermeno&efektivnu zbog brojnih&razlicitih barijera koje ove osobe onemogucavaju da koriste institucije za podrsku.

114 .veka manja se stav drustva&drzave u pogledu humanizacije potreba za organizovanim institucionalnim vaspitanjem&obrazovanjem hend.ukljucujuci& OSI. Rezultati njihovog delovanja&truda imali su veliki znacaj za buducnost te dece jer je relativno brzo dokazano da se&hend. deca mogu uspesno skolovati&osposobiti za zivot&rad u drustvu.nemaju dovoljno uslova za dalje obrazovanje koje bi ih kasnije ucinilo konkurentima pri zaposljavanju. Obavezno osmogodisnje skolovanje kod nas obuhvata svu decu od 7-15 godina. Drustveni znacaj skolovanja: . Od najranijeg doba sve OSI se izdvajaju. rehabilitacija .prof.licnu satisfakciju 58.zaposlenost . Edukacija OSI treba da bude deo nacionalnog planiranja u oblasti obrazovanja. Obrazovanje OSI u specijalnim. RAZVOJNI PUT SPECIJALNOG SKOLSTVA U SRBIJI DO II SVETSKOG RATA U 2.dece.nezavisnost .samo po sebi znacajno smanjuje sanse OSI za sticanje redovnog srednjeg&visokog obrazovanja. dece&omladine. polovini 19.korisni clanovi drustva a samim tim sticu i .samostalnost.tako da raditi na komplikovanim softverima a biti neobrazovan nije moguce. Do tada je postojalo pojedinacno angazovanje pedagoga koji su se bavili v&o hend.nastave&skolske organizacije.Karakter rada se menja danas zbog ubrzanog razvoja nauke&tehnologije.razvoja probrama.materijalna sigurnost .segregiranim skolama.te su cesto osudjene na ulogu pasivnog objekta drustvene brige.za koje se vrsi prilagodjavanje nastavnih sadrzaja&motora izvodjenja nastave njihovim sposobnostima&mogucnostima. Sve je kompjuterizovano a obrazovanje je u resursima broj 1.

racun. RADIVOJE POPOVIC je vec 1885. Pri kraju 19.godine otvorio privatnu skolu za gluvonemu decu koja je. Zanimljiv je podatak da su u Srbiji 1890.).ukinuta posle 20 dana postojanja.Holandija.dece uglavnom je skolovan u Becu.Engleska.decu.godine gluvonemi decaci poxadjali redovne skole zajendno sa decom redovne populacije.nazalost..skolstva bio je osujecen izbijanjem I svetskog rata.istorija. u Beogradu otvorio privatnu skolu za v&obucavanje gluvoneme dece&omladine. osposobljavala na maternjem tjs. Skoro istovemeno sa razvojem v&o h.prvo u Evropi (u kojoj je takvo skolovanje vec bilo tradicionalno: Francuska.zemljopis&higijena.dee je bio prihvacen kao human&vrlo koristan za h. Razvoj spec. Na ostrvu Krf u vojnom logoru invalidkog odreda srpske vojske otvorena je skola za opismenjavanje&skolovanje srpskih ratnih invalida uz pomoc srpske Vlade&tadasnjeg ministra prosvete Kraljevine Srbije Ljude Davidovica. javljaju se pedagozi entuzijasti u Srbiji koji su pojedinacno ucili > broj gluvonemih da pisu.racunaju&komuniciraj usa cujucom populacijom. srpskom jeziku.god. Ovakav ‘intergativni’ vid obrazovanja h. Srpski ratni invalidi leceni su&skolovani u Grckoj&Francuskoj.pa su otvarani PRIVATNI ZAVODI&PRIVATNE SKOLE.dece u E.dok je 2 godine kasnije za istu populaciju VELJKO RAMADANOVIC otvorio prvi privatni zavod u Pozarevcu.dece raznih vrsta ometenosti.Pouceni takvim iskustvo javilo se > interesovanje pedagoga za ovakav rad. Popovic je napustio Beograd&otisao u Sremsku Mitrovicu u kojoj je naredne godine otvorio privatni zavod za gluvonemu decu u kome su se ona skolovala&prof.narocito na podrucju specijalne pedagogije.u skladu sa napretkom nauke&drustva nastaju krupne promene u sprovodjenju sistemskog&organizovanog 115 .Pragu&Berlinu jer su univerziteti u tim gradovima dostizali najvisi nivo tadasnje nauke&prakse u svetu. Po zavrsetki I svetskog rata.decu tek narednog veka u svetu. Nastavni kadar koji se bavio v&o h.a oko 40 invalida polagalo je&polozilo ispit iz ucenja fr. jezika. JOVAN BOLJARIC je 1894.nauka xriscanska. Nastava je obuhvatala sledece predmete: pismenost.a nesto kasnije su otvarane SKOLE POD PATRONATOM DRZAVE. Iste godine je u Beogradu otvorena skola za gluvonemu decu koju je osnovalo Drustvo ‘Kralj Decanski’ radi svestranog staranja o gluvonemoj deci. Nesto kasnije nastaju zavodi&skole koje su se bavile v&o h. veka pojavili su se prvi privatni zavodi&privatne skole za h. Sve ispite polozilo je preko 300 srpskih invalida&rekonvalescenata.

rasu. osposobljavanje imaju svi pripadnici mladih generacija. zajednici u svojstvu njenih punopravnih clanova. odnosa prema OSI u pogledu zadovoljoavanja njihovih zivotnih potreba da normalno zive&rade u drustv.nacionalnu&versku opredeljenost.obrazovanje. Vidan napredak u medjunarodnim odnosima postignut je propagiranjem prava coveka&gradjanina: ravnopravnost svih ljudi bez obzira na pol. Sredinom 20-ix godina je osnovan prvi tecaj za ucitelje buduce vaspitace h. Traga se za novim nacinima o&v h.dolazi do demokratizacije odnosa medju ljudima.pri cemu nasa zemlja nije zaostajala.prof. 59.otvaraju se privatne&drzavne skole.dece&omladine.texnike&texnologije.kulturnih&2gih dostignuca medju zemljama. pedagogije&skolovanja zaustvljen je nedacama koje je doneo II svetski rat.ali je nakon njegovog okoncanja ovom xumanom zadatku ponovo obracena izuzetna paznja.skolovanja OSI: mnoge zemlje preuzele su pogodne aktivnosti radi donosenja povoljnijih mera soc.jer strucnjaci nisu bili zadovoljni da 116 . osnovno. pedagogije. politike&prosvetnog zakonodavstva radi boljeg organizovanja&napredka institucionalnog obrazovanja h.postizani su znacajni rezultati na podrucjima nauke. prirode.elementarno obrazovanje treba da bude obavezno. Na ove promene imalo je uticaj&insistiranje UN da prava na vaspitanje.odnosa. pedagogije&defektologije tog vremena.dece&omladine.strucnih. skolstva koji je doprinosio usavrsavanju v&o OSI.jer su se otvarale skole pod patronatom drzave&radilo se na obrazovnjau strucnog kadra radi vodjenja nastave na osnovu savremenijih dostignuca spec. sigurnosti svih gradjana u skladu sa ekonomskih mogucnostima datog drustva.kao posledica razvijanja pegadogije&spec. Sve ovo je doprinelo nastanku promena drustv.materijalnotexnickih. Uspesan napredak spec. SPECIJALNO SKOLSTVO POSLE II SVETSKOG RATA Posle II sv.pretezno prema vrstama hendikepa. Dolazi do razvoja spec.ostvarenje soc. =ost prava svih ljudskih bica na zadovoljavanje osnovnih potreba materijalne&nemater.rata pocela je naglo da se razvija humanizacija drustva&drustv.dece.usavrsavanja razmene naucnih.

Tokom 60-ih godina radi se na osavremenjavanju pedagogije&nacina skolovanja h. OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENIH MODELA OBRAZOVANJA Na osnovu literature utvrdjeno je da u savremenom svetu u najvecem broju zemalja postoje TRI MODELA obrazovanja OSI: . 60.koje ce odgovarati spec.NASTAVA U REDOVNOJ SKOLI U KOJOJ JE IZVRSENA INTEGRACIJA OSI SA NEHENDIKEPIRANOM VECINOM. potrebama njenih vaspitanika.najprikladniji&najkorisniji. Kada je rec o posebnim odeljenjima za h.a odluku o tome koji ce se od njih primeniti tokom osnovnog obrazovanja deteta treba prepustiti strucnjacima koji ce na osnovu uticajnijih cinjenica.POSEBNA ODELJENJA ZA OSI U REDOVNIM SKOLAMA .SPECIJALNE (POSEBNE) SKOLE (najvise im se zamera segregacija) .dece&omladine.deteta& sve ove podatke uzeti u obzir prilikom uklapanja deteta u vrsnjacku grupu.treba prethodno pribaviti podatke od odgovarajucih specijalista o stanju hendikepa konkretne dece.izgradnja sopstvenih formi rada.koji bi bili u skladu sa opstom humanizacijom odnosa u drustvu. Neophodne su&pripreme&upoznavanje svih osoba koje ce stalno dolaziti u vezu sa h. Da bi jedan ili 2gi nacin integracije bio uspesan potrebne su razne PRIPREMA koje znatno povecavaju troskove skolovanja mladih.se u skolama primenjuje samo skraceni program redovne skole.deteta preporuciti koji nacin skolovanja je za konkretno dete najbolji.karakteristika&mogucnosti svakog hend.U ISTOM RAZREDU Svaki od pomenutih nacina skolovanja ima svoje opravdanje u pogledu prihvatanja. Spec.ucenika u odeljenja sa nehendikepiranom vrsnjacima. INTEGRACIJA h.kao&misljenje psihologa o osobinama&sklonostima h.kao&utvrdjivanje kakvu ulogu ima svaki pojedinac koji ucestvuje u procesu njegovog obrazovanja.dece u redovne skole obavlja se na dva nacina: stvaranje posebnih odeljenja za h.ucenike u redovnim skolama&ntegracija h.ucenikom. skoli se postavljaju zadaci pozitivnog stvaralastva.ucenike u redovnim skolama (razred koji poxadjaju deca iste vrste ometenosti) strucnjaci ukazuju na 117 . Takodje.

&ovom nacinu integracije treba da prethodi posebna procena defektologa.s obzirom na neospornu cinjenicu da defekt. Integrisani vid skolovanja podrzava se&zbog toga sto pruza stvarne mogucnosti h.bez laznog milosrdja im pomagali da se snadju u novoj sredini.dece (po jedno ili >) u redovna odeljenja sa neh.vrsnjacima. U posebnim odeljenjima h.zelela su da se prikazu svojim znanjem pred svojim nehend. vrsnjacima&da im se dopadnu.osobe mnogo lakse ostvaruju integraciju u drustvo jer su naviknute na ponasanja&zahteve neh. To se dogadjalo spontano. H.slabost. Neh. vrsnjacima.dece u redovne skole podrazumeva ukljucivanje h.dece.odnosno nedostatak.saradnicima ili bracnim drugovima.oni su se trudili da nadoknade svoj nedostatak na taj nacin sto su nastojala da postignu sto bolje rezultate u onim aktivnostima&radu gde su mogli da se iskazu kao =i.predstavlja > < primetnu smetnju. Drugi vid integracije h.deci da se postepeno navikavaju&prihvate rezim neh. Posle ovakvog nacina skolovanja h.integrisanim u redovne razrede sa nehen. Iskustva su takodje pozitivna.intenzivno napredovanje.provodili sa njima slobodno vreme izmedju casova u druzenju&igri.postignute povoljne rezultate prilikom integracije ove dece u sredinu nehend.ukljucujuci&prakticno izvodjenje radnih postupaka.pokazala su se 2struko korisnim. koji su u detinjstvu bili u drustvu sa hend.psihologa&ostalih strucnjaka o sposobnostima&mogucnostima h.&da normalno nastave da zive&rade&kada napuste skolu.deca prihvataju ovakav nacin skolovanja – stekla su bolje radne navike& > odgovornost prema skolskim obavezama. Iskustva stecena ovakvim nacinom skolovanja koji je nazvan 'integrisani nacin skolovanja' h.ucenicima. ucenici su vecinom prihvatali svoje h. 2) neh.ucenici se nalaze pod stalim nadzorom strucnjaka za v&o&od njih treba da sticu znanja predvidjena programom nastave.fizickog&muzickog obrazovanja. > su ucila kod kuce. ucenika.vrsnjake. vrsnjacima pokazuju > spremnost&umesnost da ih prihvate u svakodnevnom zivotu&radnoj sredini kao sebi ravnim partnerima. 118 . 1) kada je rec o h.cak&bolji od svojih neh.ogranicenje ili nesto sto otezava razvoj organizma&kao takav stimulise pojacano.drugova.dece da savlada barijere koje se mogu pojaviti tokom poxadjanja nastave. Zavisno od vrste hendikepa poxadjaju zajednicku nastavu&casove likovnog. vodila > racuna o svom izgledu&ponasanju.podsticali ih da pravilno resavaju postavljene zadatke.savladjivanja&reporodukovanja gradiva predvidjenog za sve ucenike.

imanju.a nerad&lenjosti osnaceni su kao veliki poroci.dok su pojedini ucestvovali u odrzavanju reda&cistoce na crkv.stiteci se uzajamno.pomenuta sredstva koriscena su u crkvama&manastirima. Pojedine OSI koje su umele da lepo pisu&crtaju su se bavile prepisivanjem crkvenih spisa&knjiga. opstina u koje su vernici unosili pretezni deo ili svu svoju imovinu.prilikom priprema sluzbe&tokom bogosluzenja.tjs.61. RAZVOJNI PUT OSPOSOBLJAVANJA ZA RAD OSI Sa pojavom xrisc. zastite svih sestara&brace po Bogu.lecenje. Mnogi su se bavili poljoprivrednom proizvodnjom na crkvenim imanjima.&sirenjem xris. 'ksena'='poklon'). OSI su prema preostalim mogucnostima osposobljavane da rade razne poslove&zanate. Xrisc.POKOJISHTA.u okviru kojix su ziveli.2gi su skupljali priloge vernika. Kada je xr.xriscani su razvijali odnose medjusobne solidarnosti&uzajamnosti kakvi nastaju u drustv.a u Srbiji su ih nazivali NEMOCNICE. U AZILIMA koji su uz njih osnovali.xranu&odecu svima. je rad isticalo kao najlepsu vrlinu coveka.tjs.medju kojima su bile&OSI.radili&stvarali materijalna dobra koja su zatima zajednicki koristili. Zbog cestih&nemilosrdnih progona. sklonista. U njima su 119 . Broj hend.mada su oni koji su mogli da rade ucestvovali&davali veliki doprinos svojim radom. Ostarivanje medj.utociste.. U azilima pri crkvama&manastirima bilo je za sve one koji su mogli da se nauce nekom radu organizovano odgovarajuce osposobljavanje. U Vizantiji su ta prixvatilista dozivljavali kao poklone ('grc.u prvo vreme pokrenuto je od strane&u sklopu xrisc. grupama ciji je opstanak moguc samo u uslovima cvrste medjusobne poveznosti jedinki. Pri manastirima su osnivane 'KSENODOHIJE' . Polazeci od ranoxriscanskog ucenja pravoslavna crkva je ostala dosledna stanovistvu&propovedanju da je milosrdje duznost vernika&trazila je od njih da ispoljavaju milosrdje prema ubogim.zivot&rad OSI. &posle podele xriscanstva Crkva je nastalavila sa ovakvim aktivnostima.Sava videvsi takve ustanove putujuci po Vizantiji. Njihovom osnivanju u srednjevekovnoj Srbiji mnogo je doprineo&Sv. &pored znatnih sredstava koje su vernici davali Crkva nije bila u stanju da pruzi pomoc.bolesnim&OSI.bolesnih.veroispovesti nastaje znatno povoljnije vreme za opstanak.STRANOPRIJEMNICE (prihvatilista tudjinaca).iznemoglih&ubogih bio je velik imajuci u vidu posledice ratnih sukoba&epidemija zaraznix bolesti koje su xarale Evropom. priznato od strane drzave u svojstvu zvanicne religije.

zanimanja.ravnopravnost svih ljudi).pruzali im utociste&zastitu.da bi kasnije filantropi oformljavali organizacije za zbrinjavanje&osposobljavanje za rad OSI.+sve ono gorepomenuto). Sticenici u nemocnicama su bili osposobljeni da se staraju&pruzaju pomoc osobama koje nisu bile sposobne da obavljaju bilokakav rad. obaveznog sluzbenog staranja o siromasnim.koje su bile izazvane opstim promenama u drustvu (gradjansko drustvo proklamuje osnovna nacela prava coveka&gradjanina na slobodu.umece&vestinu pojedinix zanata da bi kasnije.pol.pojedini FILANTROPI su pruzali pomoc&starali se o OSI. Ovaj trend se prosirio&na druge razvijene zemlje u 2goj polovini 19. Na porast interesovanja za ove oblasti imali su&Balkanski ratovi.=ost.strucno osposobljeni za obavljanje odreedj.starim.a ta nastojanja podsticala je&drzava u nameri da ih sto pre izbrise iz liste korisnika soc. Uspesi obog osposoblj.OSI uceni da rade poslove koji su mogli obavljati (u ratarstvu. staranja&invalidima. zavisili su od znanja. kojim drzava sprovodi sis.. Prvi&Drugi sv. Korisnici su bili pretezno smesteni u tzv. Drzava je postala glavni nosilac soc.vrste&stepena ometenosti.pokusavajuci da ih osposobe za obavljanje pojedinih oblika rada.rehab.gajenje pcela.vecih interesovanja lekara.pa prof.kao&od motivacije&sposobnosti. 120 .vinogradarstvu. cim se zaposle.pomoci.&strucno osposobljavanje dobijaju svoje odgovarajuce mesto.zastite gradjana -> 'Sirotinjski zakon' iz 1834. U 2oj polovini 19. Uz njih su se nalazile radionice u kojima su svi sposobni za rad bili obavezni da radom zaradjuju sredstva za sopstveno izdrzavanje &podmirenje potreba svoje porodice. 'uboznice' u kojima su ziveli&radili. bili veoma teski. rat.pa su se mladi trudili da sto pre&sto bolje nauce zanat&napuste uboz.skupljanju letine.deci bez rod.&soc.. U ovim radionicama su deca&omladina.preostalih sposobnosti OSI.veka dolazi do jos vecih promena u odnosu drustva prema OSI. Osim Crkve.. U periodu humanizma&renesanse dolazi do novog shvatanja sveta&coveka.veka. je nastao kao rezultat sprovodjenja mera socijalne zastite u Engl.pedagoga za OSI..iznemoglim.pod nadzorom majstora.sumskih plodova.istrajnosti&spretnosti pojedinaca koji su se trudili an neki svoj nacin da osposobe OSI da sto bolje obavlja konkretnu aktivnosti.mogli da se zaposle&prestanu da koriste finansijsku pomoc drzave. Uslovi zivota su u uboz.angazovanosti. Usponu nauke&tehnike u 20om veku se prikljucila &DEFEKTOLOGIJA koja izrasta u autenticnu nauku. Osnivali su manje azile u koje su primali.god.vocarstvu.sticali znanja.

U radionici invalidskog odreda su izucvani razni zanati: pletarski.tjs. Ramadanovic se samoinicijativno javio tamosnjem saveznickom komandantu sa molbom da se dozvoli otvaranje skole&radionice u kojima bi se skolovali&reedukovali slepi&gluvi srpski 121 .lekara&komandanta logora invalidskog odreda na Krfu. Ukoliko to nije bilo moguce zbog prirode hendikepa. Reedukacija&osposobljavanje za rad su preduzeti na inicijativu lekara. STVARANJE PRVIH RADIONICA SA PROFESIONALNO OSPOSOBLJAVANJA OSI KOD NAS Prva reedukacija (rexabilitacija) invalida srpske vojske pocela je da se primenjuje NA KRFU MARTA 1916.ucitelja&bogoslovaca koji su se na Krfu zatekli u vojnom logoru srpskog invalidskog odreda kao invalidi. Stolarska radionica je poslovala narocito uspesno – njeni radnici su napravili sav namestaj za skolu. Akcije su zapoceli lekari predavanjima okupljenim invalidima radi podizanja morala. Njoj se pristupalo tek posle izvrsenog pregleda specijalista&dobijanja njihovog misljenja o preostalim sposobnostima invalida.limarska. godine. pristupilo se prekvalifikaciji invalida za 2ge poslove. izrazena je osnovna teznja da se svakom invalidu pomogne&osposobi ako je moguce da se bavi profesiom kojom se bavio u civilstvu. Sve pomenute radionice su radile po licnoj inicijativi& > privatnim sredstvima. srpskih invalida u Bizerti.defektolog. Uporedo sa ovim pristupilo se opismenjavanju invalida&osnivanju stolarske radionice.godine su otvorene&obucarska. Po uzoru na zbivanja na Krfu otvorene su radionice za prof.krojacka&berberska radionica.a sredinom 1917.tjs.u kojoj se takodje nalazio invalidski odred srpske vojske. u Bizeru je stigao VELJKO RAMADANOVIC.&strucnog osposoblj.a po uputstvu dr SIME PETROVICA.ranjenici&rekonvalescent (=medicinski oporavljanici). Nesto kasnije se otvaraju radionice za izucavanje 2gih zanata.62.&strucno osposoblj.koji je pre rata u Pozarevcu osnovao privatni Zavod za gluvoneme&svoje sticenike vrlo uspesno osposobljavao za svakodnevni zivot.vrsena su preusmeravanja na osposobljavanje za obavljanje 2gih radnih procesa.rehab. Prilikom sprovodjenja rehab. 1917.stolarski.pri cemu su uzimane u obzir sklonosti&zelje doticnog pacijenta. u sklopu primene psihoterapije usmerene na podsticanje volje za zivot&rad.

.uz primenu nacela humanizma... Strucnjaci sirom Srbije&Jugoslavije su. ZASTITNE RADIONICE&NJIHOV ZNACAJ ZA PROF.bile su usmerene na stvaranje&unapredjenje uslova za funkcionisanje na nauci zasnovanom sistemu prof.&strucno osposoblj.ratnici.integracija. Nesto kasnije nastaju&radionice u kojima su osposobljavane MRO.kao&integraciju OSI u otvoreno drustvo&stvaraju se uslovi za njihovu delimicnu ili potpunu ekonomsku samostalnost.po zavrsetku rata.a za rukovodioca je postavljen VR. organizacije (Savez gluvih&nagluvih. OSI.a podrsku su im pruzali drzavni organi&drustv.osposoblj.&strucnog osposobljavanja OSI. OSPOSOBLJAVANJE&ZAPOSLJAVANJE OSI Defektolozi su tacnim&neospornim argumentima skretali paznju&ukazivali na neophodnost organizovanja posebnih ustanovama namenjenih ratnim invalidima za njihovu rehab.&soc.rehab. Mere soc.god.solidarnosti&uzajamnosti.intenzivnije&organizovanije pristupali podizanju ovakvih skola&radionica za prof.zaposljavanje.). 63.koji je vrlo brzo postigao znacajne rezultate.rehab. Znacaj zaposljavanja OSI u zastitnim radionicama je: prof.zastite. Sredinom XX-og veka u Jugoslviji je pocelo osnivanje posebnih radionica za prof.. Drzava treba da stimulise kapitaliste da zaposle OSI.rehab. OSI u nasoj zemlji u razdoblju duzem od jednog veka je prolazilo kroz vise faza. Organizovana&institucionalizovana prof.pol. Ove radionice obezbedjuju svojoj specificnoj radnoj snazi pruzaju prilagodjene poslove&uslove rada. Danasnja istrazivanja pokazuju da je < od 1% OSI zaposleno u tim radionicama zastitnog tipa. OSI pod patronatom drzave.Savez slepih&slabovidih.&str.nezavisnost&licna satisfakcija.reh. u Beogradu&Novom Sadu osnovane radionice zastitnog tipa za osposobljavanje gluvih&slepih osoba.jer se na taj nacin deluje na ukljucivanje OSI u procese rada&proizvodnje.predlog je odobren&pristupljeno je osnivanju. Tako su 1947.tako sto ce im ponuditi razne olaksice koje su opisane u Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji koji 122 .&struno osposoblj.u kojima je bilo&oscilacija&teskih perioda. osposoblj.

&125.da nisu u stanju da dobro obavljaju posao za koji su osposobljene.& dalje pretezno bespomocne osobe.iskustva&kvalifikacije za obavljanje odredjene radne aktivnosti.rehab.124.uspesnoj integraciji u drustvo&kao potvrdu ravnopravnosti u zivotu&radu u zajednici sa nehendik. (imas ga na 123.rad&napore koje je ulozila tokom sticanja znanja.smatraju da su OSI&posle uspesno obavljene prof.koja zasnivanje radnog odnosa dozivljava kao nagradu za njen veliki trud. kolega.da ce radna grupa u koju ce OSI doci biti ostecena tjs. godine.spremnosti.strani) 64.rehab. ‘normalni ljudi’ u svojim kontaktima sa OSI nisu voljni niti spremni da im pomognu&da ih prihvate. osoba prihvata&zaposljava bez otpora clanova radne ogranizacije. STATUS&LICNI UGLED OSOBE -> zaposljavanje na odgovarajucem mestu je veoma vazan dogadjaj za prof. ZAPOSLJAVANJE OSI U TRZISNOJ PRIVREDI OSI je znacajno smanjena mogucnost zaposljavanja sto dodatno smanjuje njihov kvalitet zivora ne samo jer nemaju osnovne licne izvore materijalnih resursa. osposobljenu OSI..odnosno zanimanja za koje je osposobljena.je na snagu stupio 23. vecinom.godine 123 . clana radne grupe ako zele da postignu normu.&strucnog osposoblj. da ce ostali radnici u toj grupi biti prinudjeni da rade&za hendik..druzenje&saradnju-sto dovodi do zakljucaka da su ovi&slicni zakljucci posledica NEOBAVESTENOSTI nehen.nego&usled cinjenice da se u savremenim drustvima RAD VISOKO VREDNUJE&DEFINISE SOC.da ce OSI nepovoljno uticati na produktivnost rada svojih nehend.niti su im prijateljski naklonjeni.da su OSI nepodesni za komunikaciju.126. Uprkos tome.da ce h.radnik samo smetati ostalim radnicima tokom obavljanja zajednickih radnih zadataka.rexabilitovana&strucno osposoblj.&radno osposobljenih OSI. maja 2009.da OSI trazi privilegovan polozaj u radnoj grupi. Na ispoljavanje nepovoljnog&odbijajuceg stava ljudi prema OSI mogu delovati razna njihova obelezja: vrste&stepen ometenosti.umesnosti. vecine o stvarnim sposobnostima&mogucnostima delovanja prof. Tzv.suprotno odredbama Ustava RS o zabrani bilo kakve diskriminacije gradjana u prakticnom zivotu su retki slucajevi da se prof.radne radatke. Ona dozivljava zaposlenje kao znacajan korak ka samostalnosti.

moze da ostvari pravo: 1) na utvrdjivanje statusa&procenu radne sposobnosti.. 4) da prihvati prof. troskova kojima ce biti izlozeni ukoliko zaposle OSI&prilagode radno mesto zaxtevima njene ometenosti.&radnom osposobljavanju.strucno osposoblj. OSI u trzisnoj privredi. 3) na mere&aktivnosti profes.a samo 22 500 ih je prijavljeno Nacionalnoj sluzbi za zaposljavanje.pol. 2) na podsticanje zaposljavanja.. OSI ima obavezu: 1) da se odazove na poziv za procenu radne sposobnosti&utvrdjivanje statusa. 5) na zaposljavanje pod posebnim uslovima.nivo opste zaposlenosti itd. 5) da saraduje sa strucnim radnicima u toku prof. Profesionalna rehabilitacija OSI sprovodi se primenom mera&aktivnosti koje obuhvataju: 1) karijerno vodjenje. je znacajan za zaposlj.skolovanje. OSI. informisanje.u skladu sa profesionalnim sposobnostima.a sa 2ge strane: tip&velicina preduzeca ili ustanove. Odbijanje da zasnuju radni odnos sa OSI poslodavci ponekad obrazlazu izdacima koji ce nastati prilikom adaptacije sredstava za rad. 2) da se ukljucuje u obrazovanje.koji je na snagu stupio 23.&obuku. maja 2009.prof. 6) na mere aktivne politike zaposljavanja. rehab. Zakon o prof. 600 000 OSI zivi u Srbiji. 124 .zaposljavanja&rada&postuje radnu&tehnolosku disciplinu.obrazovanje&kvalifikacija.savetovanje&individualni plan zaposljavanja. 7) na zaposljavanje u posebnim organizovanim oblicima zaposljavanja&radnog angazovanja OSI.usavrsavanje.zivota. 7) da prihvati zaposlenje.radno iskustvo itd.rehab. rehab. godine. rehab. 3) da aktivno trazi zaposlenje. 4) na zaposljavanje pod opstim uslovima.. u skladu sa ovim zakonom.radne&socijalne ukljucenosti&afirmaciju =ih mogucnosti na trzistu rada.tjs. 6) da prihvati mere aktivne politike zaposljavanja.

Novoosnovani poslodavac nema obavezu zaposljavanja u trajanju od 24 meseca od dana osnivanja. 5) individualni savetodavni rad. Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih duzan je da ima u radnom odnosu jednu OSI. Poslodavac koji ne zaposli placa penale u visini 3strukog iznosa minimalne zarade utvrdjene u skladu sa propisima o radu.strucnu podrsku.2) radno osposobljavanje.tehnicku pomoc. OSI&2ga lica.rehab.&prof.koji ukljucuje pomoc u prihvatanju sopstvene invalidnosti sa stanovista mogucnosti ukljucivanja u rad&pojedine mere prof. Poslodavac koji ucestvuje u finansiranju zarada (ucesce ne moze biti manje od 50% prosecne zarade u privredi RS) OSI u preduzecu za prof. 3) pojedinacne&grupne. u postupku javne ili druge nabavke. 7) predloge&obuku za primenu adekvatnih tehnickih&tehnoloskih resenja u cilju podizanja efikasnosti OSI u ucenju&radu. u smislu ovog zakona. izvrsi finansijske obaveze iz ugovora o poslovno-tehnickoj saradnji sa preduzecem za prof.&na svakih narednih zapocetih 50 zaposlenih po jednu OSI.&zaposljavanje OSI ili socijalnom preduzecu&organizaciji oslobadja se obaveze zaposljavanja onog broja OSI cije zarade finansira.izuzev obaveza nastalih u realizaciji ugovora iz oblasti trgovine na veliko – u vrednosti od 20 prosecnih zarada u privredi Republike Srbije oslobadja se obaveze zaposljavanja jedne osobe sa invaliditetom za narednih 12 meseci od dana izvrsenja obaveze. 6) edukaciju&trening seminare za poslodavce. jeste obaveza svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da ima u radnom odnosu odredjeni broj OSI.strucna lica za radno osposoblj.rehab.dokvalifikaciju.&zaposljavanje OSI. Obaveza zaposljavanja. 4) razvoj motivacije.za svaku OSI koju nije 125 . Poslodavac koji.kao&sluzbe podrske. Poslodavac koji ima 50& > zaposlenih duzan je da ima u radnom odnosu najmanje dve osobe sa invaliditetom.kao&iz ugovora o kupovini proizvoda ili vrsenju usluga tog preduzeca.opste&prilagodjene programe za unapredjenje radno-socijalne integracije. .. rehab.rehab. rehab.pracenje&procenu rezultata prof.odrzavanje&unapredjivanje radnih&radno-socijalnih vestina&sposobnosti.prekvalifikaciju&programe za sticanje.

OSI Mere soc.50.jer se na taj nacin deluje na ukljucivanje OSI u procese rada&proizvodnje.OSPOSOBLJ.000 . Novcanom kaznom od 10.000 dinara kaznice se za isti prekrsaj&preduzetnik.solidarnosti&uzajamnosti. Novcanom kaznom od 200. 2) ne omoguci zaposlenoj OSI odsustvo sa rada za vreme trajanja prof.&strucnog osposobljavanja OSI. 3) ne ispuni obavezu zaposljavanja OSI ili prijavi da je zaposlena osoba koja se ne smatra OSI u skladu sa ovim zakonom.000.rehab..pol. ako: 1) ne snosi troskove prof. DRUSTVENO-EKONOMSKA OPRAVDANOSTI PROF.000 dinara kaznice se za prekrsaj odgovorno lice ako ne snosi troskove prof.kao&integraciju OSI u otvoreno drustvo&stvaraju se uslovi za njihovu delimicnu ili potpunu ekonomsku samostalnost.rehab.1.&radnog angazovanja OSI koji imaju za cilj zaposljavanje.000 . 2) radni centri.. Posebni oblici zaposljav.rehab.mogu biti organizovani kao: 1) preduzeca za prof.&zaposljavanje OSI.000.zaposlio.rehab.odnosno radno angazovanje&poboljsanje kvaliteta zivota OSI.rehab. Novcanom kaznom od 5.zastite.400.00 dinara kaznice se za prekrsaj pravno lice.Obaveza uplate penala prestaje sa mesecom u kome je poslodavac zaposlio propisan broj OSI. Sredstva koja se ulazu u skolovanje OSI moraju 126 .bile su usmerene na stvaranje&unapredjenje uslova za funkcionisanje na nauci zasnovanom sistemu prof. 65.uz primenu nacela humanizma.&soc. 3) socijalno preduzece&organizacija.000 .

cak&uslov za zasnivanje porodice.brakom.posebno brinuci o starima. grupa koja prestavlja najtrajniji oblik zivljenja drustvenih bica. Uspesnost porodice se dalje ogleda kroz uskladjenost pojedinca.da se vrate kroz ukljucivanjem OSI u procese rada&proizvodnje inace je to izgubljena investicija.porodice&sredine. 127 .usvojenjem.emocionslnih&2gih potreba.ostvaruje svoj smisao u razlicitim konfiguracijama.deci&clanovima sa posebnim potrebama. POLOZAJ&PROBLEMI PORODICA OSI Porodica je osnovna.trajna&organizovana celina.negovanje.visegeneracijska.koja najcesce predstvalja osnovu. U krugu porodice se razvijaju najvazniji procesi ljuskog zivota: reprodukcija radjanjem potomstva. Iskustvo braka&roditeljstva je bitni preduslov za kvalitetniji zivot.podizanje.u kojoj OSI zivi sa roditeljima.postuje individualne&razvojne potrebe svih clanova.a prestaje smrcu).v&socijalizacija dece.zadovoljavanje seksualnih.specificna ail&slozena drustv. Postoji znacajna razlika u strukturi porodie izmedju osoba sa urodjenim&ranostecenim invaliditetom&osoba sa kasnije stecenim invalid.na bavi predvidivog ponasanja u skladu sa porodicnim pravilima.dok se u porodicni identitet ugradjuje&zajednicka porodicna proslost. U najvecem % to su siromasna domacinstva (79% prema prihodima po pojedinom glanu je ‘ispod granice siromastva’).jedinstvenih&nezamenljivih relacija. BRAK u savremenom drustvu postoji kao zakonom utvrdjena zajednica muza&zene.funkcionalnije porodice raspolazu sirim repertoarom resenja& > fleksibilnoscu.vek je kraci za osobe muskog pola.samce&udovce. USPESNA PORODICA je ona porodica koja se prilagodjava kroz vreme.ekonomsko privredjivanje&odrzavanje materijslnih dobara.mada se u savremenim uslovima ne moze zaobici postojanje vanbracne zajednice kao mogucnosti za zasnivanje&postojanje porodice.a njeno trajanje je ostvareno kzor sistem eocionalnih odnosa.a putevi prilagodjavanja nisu jedinstveni.odrzava porodicno jedinstvo. Porodice pruzaju zastitnu ulogu – podaci ukazuju da je duzi zivotni vek posebno ako se zivi sa svojim roditeljima.iskustvo sadasnjosti&neizvesnost buducnosti. 66. Porodica kao ‘zivi sistem’. Porodicna konfiguracija je cesto slozena.tragajuci za funkcionalalnom formom. Ziv. Pripadnost porodici je data bez izbora (rodjenjem.

.ali&vanrednim zaxtevima koji poticu iz spoljasnje sredine.sticanja samopouzdanja&samopostovanja.sadrzana u konotaciji porodicne normalnosti. Podaci ukazuju da porodica za ispitanike predstavlja izvor ne samo prakticne podrske vec&najintenzivnije socijalnoafektivno uporiste.a fleksibilnost menjanje.osamostavljivanja.tesko menjajuci&usvajajuci nova pravila.’umrezenosti.da menja eksplicitna&implicitna pravila ponasanja.do veoma izrazene kohezivnosti-emocionalno zapletenih odnosa.pojacavajuci tako unutarporodicnu tenziju&stres.ALI jednako ima&onih koji bi mogli biti samostalniji ili bi mogli da urade > . 32% ispitanika izjavljuje da im je u svakodnevnom funkcionisanju&objektivno poptrecna neposredna pomoc u realizaciji svakodnevnih aktivnosti (sudeci prema podacima.ostvaruje se osciliranjem u dijapazonu od strukturisanog do fleksibilnog.sto obezbedjuje stabilnosti.a ekstremni domeni rigidnog&haoticnog prilagodjavanja porodice predstavljaju oblike difunkcionalnosti. Funkcionalna adaptacija. najcesce kao cvrsto do rigidno umrezeni sistemi.zadrzavajuci poznate obrasce ponasanja. Dobijeni podaci upucuju na znacajno izrazenu rigidnost u porodicnom funkcionisanju. Rigidnost porodicnog sistema odrzava porodicni ‘status quo’.porodica se prilagodjava zaxtevima za promenom veoma sporo. PORODICNA ADAPTIBILNOST = sposobnost porodice da se prilagodjava.koje sa jedne strane pruza sigurnost&osecanje pripadnosti.ocuvanje porodicne celine&njeno prilagodjavanje u skladu sa unutarporodicnim razvojnim&idiosinkraticnim individualnim potrebama&ocekivanim.uloge&liderstvo u sistemu.otezavajuci procese individualne diferencijacije. Porodice sa OSI funkc. PORODICNA KOHEZIVNOST = emocionalna povezanost izmedju clanova porodice&krece se od emocionalne razdvojenosti.ali sa 2ge strane obeshrabruje izlazak iz porodicnog sistema.ukoliko bi im to bilo dozvoljeno).povecavajuci tako unutrasnji porodicni stres&rizik od uspostavljanja razlicitih formi disfunkcionalnosti.PORODICNA KOHEZIVNOST&ADAPTIBILNOST su dimenzije porodicnog funkcionisanja koje obezbedjuju kontinuitet&menjanje. Emocionalna povezanost unutar porodice obezbedjuje uslove za iskustvo pripadanja&licne slobode.preko povezanosti.obezbedjuje kontinuitet.ima&porodica&OSI koji ne mogu drugacije.ali na ushtrb prosirenja repertoara novih resenja&sadrzaja&zaustavlja porodicni razvoj. Postoje cvrsto definisane granice medju podsistemima unutar porodicnog sistema.gde je stepen 128 .

Sto je porodicni sistem rigidniji&umrezeniji. POSEBNO RIZICAN PERIOD za ove porodice je period tranzicije iz jednog zivotnog ciklusa porodice u 2gi.uz sirenje ili suzavanje porod. suprasistemu cvrsta.pojacane kohezivnosti. odnose te tako prerastaju u konflikte. Nije li ovakvo stvorena porodica ‘tvrdjava’ istovremeno&’zatvor zastite’ koji ‘stiti’ od ucesca u procesu donosenja odluka. naizgled paradoksalnog zastoja u razvoju. mreze sto dodatno opterecuje porodicni sistem.gotovo razvojno zaustavljene.intenzivno osecanje pripadnosti.nemenjanje. Porodice sa OSI su *VISOKO KOHEZIVNE. Smena porodicnih ciklusa uvek pretpostavlja revizuju porodicnih uloga&odnosa.samopostovanja.potistenost.sabotirajuci samopouzdanje.koje istovremeno stiti ali&ogranicava licnu autonomiju&podriva samopouzdanje. Komunikacije unutar ovako organizovanih porodica najcesce su podrazumevajuce.socijalno povlacenje.nesporazumi se dozivljavaju kao ugrozavajuci za duboko umrezene medj.ali obeshrabruju osamostaljivanje pojedinih clanova.stupanja u odnose sa osobama van porodice.ali istovremeno KRUTE&TESKO PROMENLJIVE.odvajanje&odlazak iz porodicnog doma)&procesom&sadrzajem konotiraju svojevrstan porodicni gubitak. Vestine uspesnog razresavanja konfliktnih situacija u ovim porodicama nisu razvijene.izostajanje elasticnosti u odnosu na porodicne uloge. One obezbedjuju visok nivo sigunosti. Stabilnost u odnosu na porodicna pravila.period puberteta&adolescencije.diktiranja generalnog porodicnog stava u odnosu na porodicni svet.ugrozavajuci dozivljaj licne slobode.na emocionalnom.tjs.tendencija ka fiksnoj hijerarhijskoj raspodeliu moci u odnosu na procese donosenja odluka.sa zaxtevom za usvajanje novih uloga&novih obrazaca ponasanja. Prelasci iz jedne faze porodicnog zivljenja u narednu (polazak deteta u skolu.emocionalne povezanosti&lojalnosti.umrezavanja.prakticnom&socijalnom nivou.intenzivniji nego sto je to sklonost ka rigidnom nacinu prilagodjavanja.stiti od ucesca u drustvu&sustinski ne doprinosti razvijanju zdravog selfkoncepta.koja se odrazava kroz psihosomatske smetnje.ometa prepoznavanje&ispunjavanje pojedinacnih emocionalnih&socijalnih potreba clanova.prepoznavanja&ispunjavanja svoje 129 . Druga odlika ovih porodica je fenomem medjusobnog prezasticavanja.to teze menja svoju strukturu&najcesce pod stresom eskalira ka > stepenu disfunkcionalnosti.pa se razmimoilazenja zaobilaze porastom unutrasnje tenzije. Koliko su granice unutar porodicnog sistema porozne (‘svi sve znaju jedni o 2gima’) toliko je granica prema spolj.NISKO ADAPTIBILNE*.

supruzi grubo&duboko razaraju porodicne odnose prouzrokujuci sve > medjusobnu netreljivost. U takvim porodicama cesto nastaju sukobi medju supruznicima&poremecaju porodicnih odnosa. 67.lakse prihvataju&strpljivije podnose hendikep&rehabilitaciju.koja mora da se snalazi kako ume u vrlo teskim 130 . su tolerantnije prema clanovima porodice. majke su vrlo odane porodici&ulazu mnogo truda.cesto je odsutan od kuce.ekonomski pritisak na porodicu.pa je sva nriga o deci&domacinstvu prepustena supruzi.promena porodicnih uloga. ‘Mesovite’ porodice (u kojima je majka hend. Ukoliko se rodi hend. Pri tome porodica najcesce ostaje strukturalno ocuvana ali stalne svadje&prebacivanja hendik. Suprgu je u stanju da bez povoda ili zbog bezazlene sitnice ostro napada svoju hendik.kako u vaspitanje dece.majka nije). suprug. POLOZAJ ZENE U PORODICI SA OSI Za zenu su posledice invaliditeta posebno teske jer ona tada zivi sa 2strukom stigmatizacijom:&kao zena&kao OSI. njenog deteta. dete.u odnosu na kog se nalaze u podredjenom polozaju. a otac nije) se javljaju redje u poredjenju sa suprotnom kombinacijom (otac HO. Po pravilu zena ima znatno bolji ekonomski status nego nehend. Zene sa inval. Najbolji rezultati se postizu kombinovanjem pruzanja nege&podrske od strane clanova porodice ali&rodjaka&2gih koji ne pripadaju porodicnom sistemu.tako&u ispunjavanju zelja svom suprugu.privatnosti.cesto&kasnije&prepustaju ih ocu iz bojazni da ce dete biti dovedeno u nepovoljan polozaj medju vrsnjacima.redje izazivaju sukobe u porodicnim osnosima&najcesce (shodno preostalim sposobnostima) posle rehabilitacije postizu zadovoljavajuce rezultate tokom medj. suprugu. Hendi. odnosa&prilikom radnih aktivnosti. Ovakve porodice zive cesce u ruralnim nego u urbanim sredinama. Izbegavaju kontakte sa vrsnjacima svog deteta u vreme njihovog predskolskog uzrasta.najcesce se majci pripusuje krivica sto je uzrok > da majka prihvata pomoc sturcnjaka prilikom preduzimanja postupaka rehab.sticanja sposobnosti odupitanja&zahtevanja da se bude saslusan&uvazen.napija se&zivi svoj zivot izvan porodice. Zakljucak: oslanjanje iskljucivo na porodicu se pokazalo neprimerenim&najcesce nezeljene pojave su sindrom iscrpljenosti&sagorevanja.

&to cesce u urbanim. Buduca mlada je ranije po svojoj profesiji dolazila u kontakt sa hend. Nehendik.supruga..materijalno potpuno obezbedjene. U stranoj literaturi se napominje da pojedine h.imaju svoj zanimanje. Bracni zivot postaje sve slozeniji&tezi. Uglavnom su to zene unesrecene hendikepom koje nisu nasle odgovarajuceg partnera sa kojim bi zasnovale potpunu porodicu. Ukoliko odrasla deca pocnu da se ponasaju kao njihov otac (ne slusajuci majku&prebacujuci joj hendikep) nastaju porodicne svadje koje pocinju razarajuce da deluju sve do raspada takve porodice.zene pristaju na primenu vestackog oplodjavanja&one su posle porodjaja veoma nezne majke.muskarcu. Ona se u toj situaciji oseca izgubljeno. supruge su u ‘mesovitom’ braku pretezno mladje od svojih h. zena bila placena da se stara o h. Najcesce poticu iz siromasnix porodica koje pripadaju nizem socioekonomskom statusu u odnosu na supruga. To su zene koje znaju uzrok&posledice svog hendikepa.vremenom se vezavsi za njega. Sam nagovestaj da suprug zeli razvod braka tesko pogadja hend.do granica svojix maximalnih sposobnosti. U ovim porodicama majka se najvise stara o deci&pojavljuje kao roditelj u kotaktima sa spoljnim svetom&pruza ogromnu paznju svom suprugu.nego u ruralnim sredinama. suprugu.da obezbede najpovoljnije uslove za zivot&rad svog deteta.iamjuci u vidu hendikep majke. U ovakvim porodicama cesci su razvodi brakova nego u onima u kojima je pater familias hendik.spremna na velike zrtve samo da se porodica sacuva.stekla odgovarajuce iskustvo u radu sa njima&naviknuta na HO lakse se opredeljuje&pristaje da se uda za h. U porodicama u kojima je muskarac HO a zena nije rodjenje deteta se iscekuje sa strepnjom&radoscu&ako novi clan porodice neposredno posle rodjenja pokazuje neke neobicnosti roditelji se obracaju za pomoc strucnjacima u cilju blagovremene reakcije.koje se trude.supruga. Desava se da se pojedine zene svesno odlucuju da zive u nepotpunoj porodici.sto se prenosi&na ostale clanove porodice.s obzirom da joj je oduzimanjem poroda otet smisao zivota&najveca radost koju je u zivotu imala.vaspitavaju&skoluju svoje dete. Nije redak slucaj ni da je nehend.pocev od resenja stambenog pitanja do nasledjivanja nepokretne i/ili popkretne imovine svog h.koja je. Njen strax od razvoda je > ukoliko postoji mogucnost da u sudskom postupku razvoda braka sud dodeli decu ocu na staranje. 131 .pogotovu kad deca odrastu. osobama. Nije redak slucaj ni da zena bracnom vezom resava svoje probleme opstanka&boljeg zivota.da do toga ne dodje.supruga.prihickim&materijalnim uslovima.kao&2ge povoljne uslove da neguju.

grupa koja obavlja niz fja o 2) kao pravni entitet.moralne.strukturnom&formalnom pogledu istorijski promenljiva drustv. KARAKTERISTIKE PORODICNIX ODNOSA U ZAVISNOSTI OD VRSTE&STEPENA INVALIDNOSTI CLANOVA PORODICE Porodica se moze posmatrati dvojako: 1) kao drustv.&individualne (moralne&psihicke) osobine licnosti (socijalne osnove porodice) d) obezbedjuje odredjene ekonomske (proizvodno-potrosacke ili samo potrosacke) delatnosti u okviru porodice (ekonomska osnova porodice) Prilikom socioloskog proucavanja porodice h.68.pri cemu ona predstavlja grupu osoba spojenih brakom&srodstvom tih osoba.pa partneri u porodicama mogu biti: 132 .izmedju kojih postoje odredjena prava&duznosti koje su sankcionisane pravnim normama&nasledjenim obicajima Porodica je u sadrzinskom.osoba treba imati u vidu razne ‘kombinacije’ partnera koje nastaju prilikom sklapanja braka. grupa ljudi cije su univerzalna obelezja: a) pociva na heteroseksualnim vezama pomocu kojix muskarac&zena zadovoljavaju prirodne&2ge (duhovne.estetske) potrebe&obezbedjuju reprodukciju drustva radjanjem potomstva (bioloske osnove porodice) b) zasniva sistem srodnickih odnosa koji predstavljaju osnov za polne tabue&podele unutar porodice (bio-socijalne osnove porodice) c) obezbedjuje&razvija soc.

zene da pronadju nehend.osoba.a da supruga nije h. partnera u bracnoj zajednici je pojava da suprug ima hend.&ako to uspeju taj dogadjaj dozivljavaju kao svoj najveci postignut uspeh u zivotu. Partneri biraju bracnog druga sa namerom da se u buducem zajednickom zivotu dopunjuju&uzajamno pomazu. bracnog druga.osobe.supruznika koje zive zajedno sa roditeljima jednog od partnera.kao&da bi se lake druzili sa redovnom populacijom. .U slucajevima kada porodicu zasnivaju partneri razl. Partneri najcesce imaju samo 1 dete. porodice h.OBOJE HENDIKEPIRANI SA ISTOM VRSTOM OMETENOSTI (razlicitih ili istih intenziteta) .Porodica u kojima su patneri iste kategorije ometenosti. Najcesca kombinacija hend. H.kvalifikovali se za odg.istovremene rehabilitacije ili tokom prof. Kada su oba partnera OSI brak je najcesci temelj na kom oni grade&zasnivaju porodicu. zasnivaju na poznanstvu&ljubavi iz mladjih dana.muskarci imaju mnogo > sanse nego h.mogu lake sklopiti brak sa neh. suprugom nego ostali kandidati koji 133 .poznanstvo&simpatije nastaju tokom rada u istom preduzecu ili kao posledica prethodno pomenutih posredovanja.kako bi im zivot bio lepsi&laksi. Odstupanje od pojave da postoji 1 dete u ovakvim porodicama je u slucaju ako su roditelji MRO&u takvim porodicama obicno ima > dece. .zavrsili skolovanje.sto je izazvalo donosenje odluke roditelja da se zadrze na porodici sa 1 detetom. rehab.kao&iz straxa da se ometenost ne pojavi u narednom potomku..prijatelja&sl. Muskarci koji su uspesno obavili odg. . U takvim slucajevim najcesce nastaju trogeneracijske porodice.oni veruju da je njegovo rodjenje dovoljan&pouzdan dokaz da oni nisu nista < vredni od ostalih ljudi. radno mesto koje su u stanju&da zadrze. Poznanstva nastaju u organizacijama u kojima rada ili u kojima se OSI okupljaju h.sto je posledica iskustva koje su supruznici stekli nedacama koje su nastale zbog hendikepa&roditeljstva&nepovoljno se odrazile na negovanje&podizanje deteta.SAMO 1 MEDJU BRACNIM PARTNERIMA JE HO U obe ove kombinacije STEPEN OMETENOSTI igra znacajnu ulogu.&nehend.kao&posredstvo msrodnika.brak&porodica se ugl.. vrste ometenosti.reseno stambeno pitanje.poseduju znatniju pokretnu&nepokretnu imovinu.koji imaju stabilan polozaj u drustvu. Ukoliko je prvo dete zdravo..tj. Nastaju&tokom zajednickog skolovanja..Prilikom izbora partnera OSI zele da pronadju partnera koji nije h.osposobljavanja.

zakljucena u svecanoj formi. Nehe.fakticki. Najcesce poticu iz siromasnih porodica&pripadaju nizem socioekonomskom statusu.socijalne. 69.jer je on uza grupa u kojoj supruznici zadovoljavaju polni nagon.[[ brak je zakonom utvrdjena zajednica muskarca&zene.pravne. supruge su u ovim brakovima pretezno mlade.osobama&mnogo lake se opredeljuje za brak sa h. Braku u odnosu na porodicu nedostaje bioloska reprodukcija.estetske&dr.cak 20& > godina od svojih h.poligamski.zene javlja se sticajem okolnosti da je buduca mlada ranije dolazila u kontakt sa h.nemaju pomenute.kao&razlicit e sadrzaje&zadatke: ekonomske. Razvodom braka odnosi izmedju bracnih partnera prestaju. uslova) moze imati razlicite oblike: monogamski. KARAKTERISTIKE BRAKA&PORODICE OSI U URBANOJ&RURALNOJ SREDINI BRAK – dvopolna prirodna. U ruralnim sredinama uobicajeno da porodica zivi sa roditeljima jednog od supruznika. Cest slucaj u mesovitim brakovima izmedju h.muskarcem.duhovne. su mnogo redji nego oni u kojima je supruga h.a redje se zasnivaju na navbracnim vezama supruznika.pa je vec stekla iskustva u radu sa h. grupa sastavljena od 2 jedinke koje su razlicite po polu&u odnosu na porodicu.po njihovom slobodnom pristanku.prakticke. Brak je u formalnom smislu dvovalentna drustv.musk&ne. U tom 134 .supruga.moralne.najcesce u tradicionalnoj trogeneracijskoj porodici.osobama po svojoj profesiji.gradjanski.neformalni.raskidiva samo u svucajevima predvidjenim zakonom.crkveni. Ekonomska fja braka&porodice moze ali&ne mora da se poklapa.emocije&dr.]] Porodice OSI uglavnom imaju odlike savrsene porodice&sadrze kombinaciju obelezja&patrijarhalnog&demokratskog tipa oblika porodice. Razvodi partnera u kojima je suprug h.za razliku od porodicnih odnosa koji&dalje pstoje bez obzira na cinjenicu da su se bracni partneri razveli jer se srodnicki odnosi sa njihovom decom nastavljaju. Izmedju braka&porodice postoje razlike u formalnom&sadrzinskom smislu.za koga se (ukoliko se&brinula o njemu) u medjuvremenu vezala.osoba.kao&druge privilegije.polna&drustvena koja (zavisno od istorijskih&drustv. Te porodice nastaju u vecini slucajeva sklapanjem braka. po nasem pravu brak je priznata&uredjena zajednica zivota 1 muskarca&1 zene.

70.osoba pretezno imaju tri clana (otac.napija se&zivi svoj zivot izvan porodice.majka. javljaju se redje od prethodne kombinacije&zive pretezno u ruralnim sredinama. Zene u takvim porodicama pretezno nisu zaposlene&bave se odgajanjem dece&vodjenjem domacinstva.ima >. U ovakvim porodicama cesci su razvodi brakova nego u onima u kojima je pater familias hendik.kako u vaspitanje dece.pogotovu kad deca odrastu.nego u ruralnim sredinama. Suprgu je u stanju da bez povoda ili zbog bezazlene sitnice ostro napada svoju hendik.. majke su vrlo odane porodici&ulazu mnogo truda.cesto&kasnije&prepustaju ih ocu iz bojazni da ce dete biti dovedeno u nepovoljan polozaj medju vrsnjacima. U BRAKU Hendi.pa je sva briga o deci&domacinstvu prepustena supruzi. U urbanim sredinama porodice h.u odnosu na kog se nalaze u podredjenom polozaju.poredivsi sa brojem dece u urbanism sredinama.da do toga ne dodje.muskarac ima dominantan polozaj ako ima bolji ekonomski status. Njen strax od razvoda je > ukoliko postoji mogucnost da u 135 .koja je.sa izuzetnom u slucaju porodica u kojima su roditelji MRO.slucaju h.cesto je odsutan od kuce. PROBLEMI&POLOZAJ ZENE SA INV.bolji polozaj u drustvu ili radnoj organizaciji.sto se prenosi&na ostale clanove porodice.&to cesce u urbanim. Porodice u kojima je majka h.u kojima ima > dece. Ukoliko odrasla deca pocnu da se ponasaju kao njihov otac (ne slusajuci majku&prebacujuci joj hendikep) nastaju porodicne svadje koje pocinju razarajuce da deluju sve do raspada takve porodice.koja mora da se snalazi kako ume u vrlo teskim prihickim&materijalnim uslovima.dete).koji. Bracni zivot postaje sve slozeniji&tezi. suprugu. Pri tome porodica najcesce ostaje strukturalno ocuvana ali stalne svadje&prebacivanja hendik. Izbegavaju kontakte sa vrsnjacima svog deteta u vreme njihovog predskolskog uzrasta. U takvim porodicama cesto nastaju sukobi medju supruznicima&poremecaju porodicnih odnosa.visu kvalifikaciju.spremna na velike zrtve samo da se porodica sacuva. Slicno je kada muskarac ima bolje obrazovanje.narocito ako poseduje pokretna ili nepokretna dobra koja ga ekonomski obezbedjuju. suprugu. Sam nagovestaj da suprug zeli razvod braka tesko pogadja hend. supruzi grubo&duboko razaraju porodicne odnose prouzrokujuci sve > medjusobnu netreljivost.tako&u ispunjavanju zelja svom suprugu.

Nehendik.imaju svoj zanimanje.materijalno potpuno obezbedjene. supruge su u ‘mesovitom’ braku pretezno mladje od svojih h.vaspitavaju&skoluju svoje dete. radno mesto koje su u stanju da zadrze.iamjuci u vidu hendikep majke.stekla odgovarajuce iskustvo u radu sa njima&naviknuta na HO lakse se opredeljuje&pristaje da se uda za h. U stranoj literaturi se napominje da pojedine h.vise kvalifikacije.kvalifikovali se za odg.supruga.sudskom postupku razvoda braka sud dodeli decu ocu na staranje. ULOGA EKONOMSKOG FAKTORA U IZBORU OSI ZA BRAK Uloga ekonomskog faktora u izboru OSI je itekako prisutna. zenom nego ostali kandidati koji nemaju ovakve privilegije.zavrsili skolovanje. Nije redak slucaj da zena bracnom vezom resava svoje probleme opstanka&boljeg zivota.reseno stambeno pitanje. Desava se da se pojedine zene svesno odlucuju da zive u nepotpunoj porodici.supruga.s obzirom da joj je oduzimanjem poroda otet smisao zivota&najveca radost koju je u zivotu imala.poseduju znatnu imovinu mogu lakse sklopiti brak sa neh. Muskarci koji su uspesno obavili odg. rehab.zene pristaju na primenu vestackog oplodjavanja&one su posle porodjaja veoma nezne majke. To su zene koje znaju uzrok&posledice svog hendikepa. Buduca mlada je ranije po svojoj profesiji dolazila u kontakt sa hend.pocev od resenja stambenog pitanja do nasledjivanja nepokretne i/ili popkretne imovine svog h. Najcesce poticu iz siromasnix porodica koje pripadaju nizem socioekonomskom statusu u odnosu na supruga.pogotovu ukoliko h.koje se trude.supruga su cesci u ruralnim sredinama. Uglavnom su to zene unesrecene hendikepom koje nisu nasle odgovarajuceg partnera sa kojim bi zasnovale potpunu porodicu.boljeg polozaja u drustvu&radnoj organizaciji.muskarac ima dominantan polozaj zbog boljeg ekonomskog statusa.. Ona se u toj situaciji oseca izbugljeno.posedovanja nepokretnih ili 2gih dobara koja ga ekonomski obezbedjuju ili zbog viseg obrazovanja.supruga.da obezbede najpovoljnije uslove za zivot&rad svog deteta 71. osobama.do granica svojix maximalnih sposobnosti. Brakovi zene sa ivaliditetom&ne.imaju stabilna polozaj u drustvu. 136 .kao&2ge povoljne uslove da neguju.

137 . porodici sa roditeljima zene koja poseduje raznu pokretnu&nepokr.izmedjuostalog&predrasude. deca&mladi treba da poxadjaju spec. FAKTORI OD ZNACAJA ZA MOTIVACIJU ZA RAD OSI MOTIVACIJA = slozen psihicki process pokretanja.radno mesto. se ponekad ponasaju kao da je samo po sebi razumljivo da postoji nesklad izmedju hendikepa&pozitivnih kvaliteta&osobina OSI. nema mogucnosti da zivi kao ostale porodice u drustvu. negativne utiske o OSI&njihovim sposobnostima. ima zabranu na srecu. moze biti pozitivna ili negativna ] Postojenja razlika medju ljudima. stvaraju pripadnicima tzv. ispasta porodicni grex. Zbog predrasuda nehend. duguje zaxvalnosti ako je clan OSI zaposlen ili ima svoju porodicu. 72. PREDRASUDE PREMA PORODICI CIJI JE CLAN OSI Kao ogranicenje integraciji OSI u drustvo&uspostavljanju dobre komunikacije sa neh.usmeravanja&regulisanja delatnosti usmerene ka odredjenom cilju. 73. opravdano&neminovno zrtvuje interese ostalih clanova porodice. xipersenzibilna je&zavidi drugima.telesna inval. skole&da se bave specijalnim zanimanjima.koje se javljaju kao ostecenje sluha. genetski je kaznjena. itd. ‘normane populacije.muskarac ne).Slicno se dogadja&suprotno (zena OSI.vida.ali cesce u ruralnim nego u urbanism sredinama. od uticaja su. Ove porodice zive u 3gener.ima bolji platu. Najcesce predrasude koje se javljaju u nasoj sredini a koje se vezuju za porodicu u kojoj zivi OSI su: manje vredna porodica.afektivno je opterecen&veoma optoran na promenu. [PREDRASUDA je vrsta stava koji se ne zasniva ni na validnom iskustvu ni na racionalnim argumentima. imovinu.

samim tim zaposleni muskarac ce na random mestu biti > motivisan da radi. Sve ovo demoralise OSI. Pol h. OSI takodje uticu na donosenje odluke da li ce prof. koje su prosli.rehab.&strucnom ospos.tesko nalaze posao.interesi) . Socijalna sredina.MOTIV ZA POSTIGNUCEM = jedan od vaznix&veoma proucavanih socijalnih motiva.slicnosti&znacenje zadataka. Dosad su se muskarci bolje snalazili&lake su dobijali zaposlenje u poredjenju sa h.prakticnu&materijalnu podrsku a u krajnjem slucaju se povlace u sebe.nego osobe sa tezim stepenom ometenosti.lakes ce se uklopiti u proces rada).&strucno osposobljenih osoba.opremljenost radnog mesta za obavljanje odr.mada je manje izrazen jer im je onemoguceno da napreduju u poslu. Nacin organizovanja proizvodnje&konkretnog radnog postupka.jer je uoceno da hen.tjs. Opsta populacija im jasno stavlja do znanja da su drugaciji.zenama.manje ce izostajati sa posla. manifestuje se u potrebi pojedinca da postigne znacajan uspeh u nekoj aktivnosti.rehab.kao&u 2gim zemljama (muskarac je taj koji treba da se stara o porodici.osobe.da se istakne u odnosu na 2ge ljude. Obrazovanje&kvalifikovanost h. FAKTORI koji uticu na motivaciju: .osobe moze uticati na zaposljavanje. postupaka od str. Poslodavci takodje radije zaposljavaju mlade h.osobe takodje spadaju u cinioce koji uticu na zaposljavanje – zaposlenje lakse dobijaju osobe koje imaju odg. kao pater familias je u obavezi da brani&ekonomski obezbedjuje clanove porodice.dok se zena mora brinuti o deci&domacinstvu.povlace se u svoje porodice koje im pruzaju emocionalnu. obrazovanje&kvalifikaciju.osposobljena h.jer se desava da priroda radnog zadatka omogucava da radnici iste struke&istih kvalifikacija rade zajedno u radnim grupama.nalaze se na donjem delu lestvice ekonomskog&socijalnog statusa.povratna veza) . Ovaj motiv postoji&kod OSI.karakteristike posla (razlicite vesine. Ta pojava se tumaci tradicionalnim povlascenim polozejem muskarca u porodici u nasem drustvu.stavovi.karakteristike radnog mesta Osobe sa laksim oblicima ometenosti pre dobijaju zaposlenje.pojedinac > uocljiv u 138 . U > industrjskim preduzecima se lakse odlucuju da zaposle grupu prof.autonomija.individualne karakteristike (potrebe.koje rukovodioci preduzeca izbegavaju da zaposle.uprkos prof.osoba dobiti odgovarajuce zaposlenje.kao&radon iskustvo. socio-kulturni nivo sredine utice na mogucnost da OSI dobije resenje o zaposlenju.

telesno invalidna&sl. vecina opravdava time sto smatra da je ona korisna za OSI (da je njihovo zbijanje u posebnu drustv.kolege&ljudi-stigma ih prati do kraja zivota. Njih u grupu povezuju zajednicka obelezja koja su nastala na razne nacine&raznovrsno se ispoljavaju. 74.dinamicnim.koja postavljaju nize zahteve pred svoje clanove. razloga&pobuda povezuju&zajednicki deluju radi zadovoljavanja svojih opstih&specificnih pobuda&zastite svojih interesa u drustvu..nego u < razvijenim agrikulturnim drustvima. Ta obelezja manifestuju se u svojstvu hendikepa koji diskriminacjski deluje na OSI&osujecuje samopotvrdjivanje&razvoj OSI&cini je zavisnom u ekonomskom&drustvenom smislu. KARAKTERISTIKE OSI KAO DRUSTVENE GRUPE OSI cine grupu ljudi koja se iz razl. Ovo je 1 od nacina kojim se neh. Cinjenica da je neka osoba slepa.visokoindustrijalizovanim drustvima. Segregaciju koju namece neh. vecina podstice OSI da private sopstvenu stigmu&da sami poveruju da su drugaciji od redovne populacije. ce uciniti da hendikep postane njen predznak koji ostaje tokom rada&zivota sa hene. Pozvezivanju populacije OSi u drustvenu grupu doprinela je&vecina neh. OSI su najcesce ocenjivane od strane neh. Iz tih razloga neh. Iz tih razloga ‘normalna’ vecina cesto koristi SEGREGACIJU&STIGMATIZACIJU u odnosima prema OSI kao sredstvo&nacin stvaranja odstojanja drustva od svojih OSI clanova. ljudi kao ‘drugacije’ od karakt.vecina stiti od kontakta sa OSI. na osnovu stereotipa ukorenjenih za pojedine vrste inval.gluva. koja vrednuje karakteristike hendikep. grupu korisno jer se tako OSI sami grupisu&time stvaraju prilike&pogodnosti da budu prihvaceni&vrednovani na ravnopravnoj osnovi).pri cemu ‘normalne osobe’ cesto smatraju da su OSI inferiorne u mnogim oblastima rada&zivota. ‘normalne’ vecine. Ovakav stav&odnosi se javljaju kao posledica prikrivenih ili javno izrazenih zelja ‘normanih’ da se OSI sto > izoluju kako bi izbegli&najmanju mogucnost susreta sa njima. Kao posledica ovakvog stava medju normalnim ljudima nastaje praksa da oni ocenjuju&vrednuju OSI bez obzira na vrstu&stepen njihove ometenosti&na rezultate koje postizu u zivotu&radu.sto u vecini slucajeva 139 .dobri&odani prijatelji. Ne vodeci racuna koliko su OSI zaista dobri radnici.

sklonosti.njih u grupu povezuju upravo obelezja hen.stepena. Na taj nacin neh.socijalna izolovanost&imobilnost. sto neminovno dovodi do podele OSI na PODGRUPE.niski zivotni standard.da se organizuju u grupe po vrstama hend.hijerarhijska imobilnost u drustv. uocljiv ili se ne primecuje.sem istovetnog ili slicnog hend. Mada medju OSI postoje razlike. Osim vrste&intenziteta hen.koliko je OSI spremna&vesta da svoju ometenost prikrije.ali ono sto je u svemu tome nepravedno&nehumano jeste oznacavanje OSI razlicitim od neh.sposobnosti. koja u velikoj meri odredjuju potrebe&mogucnosti OSI da zivi u svojstvu clana ljudske zajednice. Neh. navode OSI da private sustinu misljenja znatne vecine ‘normalnih’ kao&da su zbog hendikepa drugaciji ljudi od vecne.koliko je hen. Teza ogranicenja izazvana vrstom&stepoenom invalid.lepote&2gih osobina koje se u zivotu&radu cene&predstavljaju prednost u sociokulturnim&2gim medjuljudskim 140 .&samim tim okolina ih dozivljava kao razlicite. cine OSI < ili > zavisnim od neh.dovodi OSI u polozaj da su izlozene DISKRIMINACIJI u odnosu na svet redovne populacije.kamuflira.. Kulturno-umetnicko drustvo slepih osoba itd. Stigma prati OSI bez obzira kakve rezultate oni postizu u svojoj profesiji.karakterne osobine&polozaj neh. vecine.povezuju&2ga zajednicka obelezja: oskudno opste obrazovanje. Svaka OSI prekrsi 1 ili > vazecih normi u pogledu fizickog integriteta.do koje dolazi&zbog stava&misljenja sami OSI jedne vrste ometenosti u odnosu na 1gu vrstu ometenosti. u drustvu.deluju&vaspitanje.sto je uocljivo vec po njihovim nazivima: Savez gluvih&nagluvih osoba. podeli rada.to su cinenice koje se ne mogu objektivno poreci. vecine u drustvu. Oni nacelno&jesu drugaciji od vecine.raumevanje. Time diskriminacija OSI postaje jos izrazenija.predstavlja vrlo negativan&segregirajuci postupak&predznak..sto mora delovati negativno na oblikovanje&ispoljavanje medjuljuskih odnosa. S 2ge strane OSI.&da u tim grupama traze svoju srecu. samo na osnovu postojeceg hendikepa.kao uzrocnog cinioca na ispoljavanje razlih oblika&nacina netrpeljivosti ili omalovazavanja OSI od strane neh. OSI ne cine homogenu grupu ljudi koji na isti nacin&u istoj meri izazivaju diskriminaciju od strane hen. NEHOMOGENOST GRUPE OSI ispoljava se&zavisi od vrste ometenosti. Podeli OSI na podgrupe doprinose&razl.prijatelje&podrsku da mogu ostvarivati svoje potrebe u profesionalnom&emocionalnom zivotu. podsticu&ohrabruju OSI da traze zasebno&u izvesnom smislu 2gacije mesto u drustvu.niske skolske ili strucne kvalifikacije.nedovoljna strucna osposobljenost. organizacije koje su osnovane u nameri da okupljaju OSI po vrsti hendikepa.

Neh.uprkos postojanja velikog raspona dovitljivih metoda.pa&u slucaju da se zaposle rade na marginalnim poslovima. Slicna situacija nastaje kada je OSI izdrzavana od strane drzave.porast psihickih tegoba a samim tim&delovanja stigma). domove za OSI ili institucije koje se bave rehab.najcesce isticanjem da se OSI nalaze u privilegovanom polozaju ili da uzivaju protekciju staresina. Upravo zbog takvog odnosa vecina neh. osposobljavanja u posebnim uslovima. osoba.&habil. No.ona ipak&uvek ostaje&pripada grupi hen.. Vecina ‘normalnih’ ljudi ocekuje od OSI da ce postupcima rehab. osoba. ostaje&prati ih do kraja njihovog zivota. u radnoj grupi u kojoj se nalazi OSI narocito reaguju ako je ona zvanicno oslobodjena da obavlja odredj. osoba.ospos.koji se nalaze u ZBIJANJU SVOJIH REDOVA RADI PRUZANJA CVRSCEG. Narocito se javljaju teskoce prilikom zaposljavanja OSI u otvoreno drustvo. obrazovanja&prof. bez obzira na cinjenice da je&koliko je OSI samostalna.s obzirom na njen hendik.spec. osobe reaguju vrslo cesto&to diskriminacijom&nepovoljnim etiketiranjem OSI.OSI u kojih hen. Medju cinioce koji OSI povezuju u njihovu grupu su&njihovi ekonomski&socijalni polozaj u drustvu.koje se delimicno uspesnije resavaju zaposljavanjem u zastitnim preduzecima&radionicama. umanjuje njihove sanse u zivotu. aktivnosti.stigma zbog hend. nije jasno vidljiv pokusavaju na razl.radu&drustvu. Medju posledicama takvog ekonomskog stanja nastaje nov stimulus za stvaranje dodatnih uslova&mogucnosti za ispoljavanje samoodbrane&samozastite OSI .ZAJEDNICKOG OSLONCA tokom preduzimanja raznih 141 . Posto hen.prof. Na ta odstupanja od uobicajenih normi neh. Izmedju ostalih cinilaca koji povezuju OSI u drust. Takva protivljenja se izrazavaju prikriveno.kojim mogu zadovoljavati samo osnovne potrebe (zbog kojih moze nastati narusavanje zdravlja. nacine da izbegnu stigmu&prikriju ga.&da kvalitetno obavlja poverene joj poslove.koje su sastavni deo radnog postupka.ili prihvatanjem OSI u specijalizovane ustanove tjs. S obzirom da to u veini slucajeva nije moguce OSI su prinudjene da se uklope u onu grupu ljudi koja ce im pruziti razumevanje&podrsku. Kada su u pitanju opsti drustv.sto se odrazava&na njihova primanja.odnosima.OSI u vecini slucajeva imaju nisku kvalifikaciju&tesko nalaze posao. OSI razlicito reaguju na stigmu&na nekorektne odnose neh. delimicno ispraviti ili ublaziti hendikep&time anulirati zavisnost od nehen. OSI. grupu&podgrupu su nacini&obelezja obavljanja postupka rehab.sticanje ‘prelazne ocene’ je obicno ispunjeno stresom.odnosi&polozaji OSI u drustvu.

stvarnosti.ponasanje ljudi. relevantnih problema. pojavama. zajednice.problemu. zajednicu.aktivnosti u borbama za samoodrzanje&zastitu sopstvenih opstih&posebnih interesa grupe OSI. oblik kolektivnog rasudjivanja politicke javnosti o aktuelnim drustv. stalno prate OSI.dok postoje&situacije da je samo umisljeni odraz odredjenog javnog mnjenja.cime je uslovljena njegova funkcija stimulisanja subjekata politicke prakse na odredjen tip drustv.mada se one trude da ga prikriju ulazuci znatne napore da smanje nepotrebno izazvane tenzije koje se vestacki stvaraju&podrzavaju od strana neh. 75.perceptivnih&saznajnih procesa. vecine prema OSI. 142 .cak&prinudom.postupcima&ponasanju grupa&pojedinaca.emocionalna reakcija jednog broja ljudi na razlicite postojece probleme u drustv. ponasanja u procesu resavanja soc. lica treba sa zaljenjem priznati da su ti napori bili samo delimicno uspesni. Ono cesto ima veliki stvarni a ponekad&imaginarni znacaj za drustvo&uticaj na drustv. Djordjeviceva def: JM je oblik ispoljavanja socijalnih stavova pripadnika politicke javnosti o datoj situaciji. Uprkos naporima koje ulazu OSI&humani ljudi da se smanje odstojanja u odnosu na neh.merama&odlukamastavovima&dogadjajima koji su od interesa za drustvo a poticu od strane veceg broja stanovnistva jedne drust. pojava psihickog porekla koja se izrazava posredstvom stavova koji predstavljaju trajnu organizaciju motivacionih.zajednica. izraz odobravanja ili osude. Moze nastati spontano ili planiranim smisljenim aktivnostima.podrzavanja ili protivljenja prema postupcima. zajednice prema odredjenim drustv. JM je kao oblik drustvene svesti neposredno povezano sa socijalnom praksom kao&svi 2gi oblici svesti element je socijalno-psiholoskog mehanizma koji deluje na drustv. Posledice hen. kolektivna misao. situacijama koje poprimaju vid problema bitnog za zivot&praksu soc. UTICAJ JAVNOG MNJENJA NA POBOLJSANJE POLOZAJA OSI Javno mnjenje = preovladujuci stav pripadnika drustv.jer OSI&dalje predstavljaju marginalnu grupu u nasem drustvu.

U strukturi JM su psiholoska&socijalna dimenzija koje su medjusobno povezane&ispoljavaju se kao posebni oblik drustv.ne osecaju&ne vide na isti nacin svet koji ih okruzuje. probleme. tih osoba. Konformizam deluje u svakoj drust. DRUSTVENI KONFORMIZAM = uspostavljan minimum jedinstva raznih stanovista&gledista clanova drust.odnosno oni ne posmatraju. drustv. stvarnosti ostaju izvan interesovanja mnogih ljudi. grupa o mnogim pitanjima bitnim za zivot ljudi.zajednice povodom odr. zajednici&predstavlja osnovicu za ujednacavanje ponasanja ljudi. svesti.mada su&jedno/2go ponasanje drustveno uslovljeni. veoma znacajan za oblikovanje&izrazavanje JM. Iz tih razloga je drustv. POJAVA KONFORMIZMA ZAVISI OD postojanja&delovanja pogodnih prilika&uslova. Zahvaljujuci razvijanju demokratskih&humanih odnosas medju ljudima u savremenom drustvu stvaraju se sve > mogucnosti za slobodno izrazavanje.ukoliko su ljudi masovno zainteresovani.. Tako&na mogucnost osposobljavanja OSI razlicito gledaju defektolog ili neko ko ne poznaje mogucnost rehab.pri cemu se izjednacavanje najcesce obavlja bez primene sile od strane drustva. pitanja ili problema. drustv.razmenu ideja. grupa JM ima izuzetno znacajan uticaj. Pri tome pojedinci sa istog stanovista mogu imati ista ili razlicita gledista na odr.a u svojom socijalnom dimenzijom se oblikuje&ispoljava kao kolktivna svest.razvoj drustva&drustv.tjs. Individualno&kolektivno ponasanje ljudi se razlicito izrazavaju. U istom drustvu&istim ili slicnim okolnostima ljudi kao pojedinci razlicito misle o odr.odnosno pomocu psiholoske dimenzije JM je odredjeno u svom pojavnom obliku kao manifestacija psihickog porekla. se pretezno zasniva na sledecim ciniocima: 143 . Tako mnogi segmenti drustv.grupa oni temelji na kojia izrasta&razvija se JM u svojstvu bitnog cinioca napretka humanog drustva. Zato se sa pravom istice da su slobodno izraz.razmene ideja&misljenja pojedinaca&drustv. pojavama u drustvu.mada svi zive u istom drustvu.tzv. drzavne vlasti.konf. K. U takvim situacijama na prevazilazenje razlika u misljenju pojedinaca&drustv. odnosa.stavova&mnjenja pojedinaca&drustv. DA BI DOSLO DO IZRAZAVANJA JM u drustvu mora postojati barem minimum saglasnosti umisljenjima. OBLIKOVANJE JM prestavlja vrlo slozen postupak na koji uticu mnogi cinioci.

&danas je slicno npr. normi.1) JEDINSTVENI NORMATIVNI POREDAK (norme koje regulisu soc. Stara Grcka&unistavanje dece koja nisu bila u skladu sa normama skladnog tela&fizicke lepote.praksu ljudi u drustvu (ne organizovan sis.postoji kao licno (privatno) misljenje pojedinaca u svojstvu pripadnika javnosti.sto cini srz komuniciranja medju ljudima bez kog se ne bi oblikovalo ni JM) 5) EDUKATIVNO-INFORMATIVNI SISTEM (mehanizmi posredstvom kojih se sire obavestenja sa vaspitnim&obrazovnim sadrzajima/obavestavanje&propaganda su se pokazali kao mocno sredstvo koje deluje na oblikovanje znanja ljudi.kao&standardi koji se pojavljuju kao zajednicka osnova kulturnog ponasanja ljudi/duboko su urezani u covekovu licnost tokom njegove socijalizacije&prestavljaju trajni izvor konformizma uprakticnom zivotu/standardi iz oblasti kulture mogu steci vaznost sankcija npr. Tokom toga nastaje utapanje licnih ili grupnih stavova ili misljenja u > < ujednaceno 144 .kulture.kao&na stvaranje&ispoljavanje JM/sredstva javnog obavestavanja se cesto zasnivaju na unapred pripremljenim porukama koje su upucene sirokom krugu ljudi.bez prisile ponasanja) 2) KORPUS KULTURNIH UZORA (u oblasti nauke. komunikacijama.time&uticaja na oblikovanje JM koje se u drustv.kao&prilikom odredjivanja razlika medju ljudima po sistemu vrednosti/na osnovu sis.tehnike. zajednici izrazava govorom ili u pisanom obliku/posredstvom jezika se ostvaruje razmena poruka&ideja ljudi. sredini.kakav je recimo pravni poredak!. sa OSI koje prate stigme&predsrasude) 3) OPSTE VAZECI SISTEM VREDNOSTI (vrednosti imaju prakticnu fju ujednacavanja delovanja ljudi u socij.sa namerom da se mnjenje pojedinaca uskladi sa porukama koje su nu upucene) Pre nego sto JM postane KOLEKTIVNI OBLIK SVESTI&pojava za sebe.pri cemu se JM oblikuje medj.vrednosti se grade osnovna nacela zivota&rada koja predstavljaju temelj bitnih vrednosti prilikom odredjivanja&ocenjivanja ponasanja pojedinaca kao clanova drustva) 4) OPSTI SISTEM SIMBOLICKIH AKTIVNOSTI (postojanje&primena simbola prate&uoblicavaju komuniciranje medju ljudima/simboli&njihova primena znace&preduslov nastanka procesa misljenja.

stavovi. Kada su u pitanju OSI onda se privatno&javno mnjenje cesto razlikuju. OBAVESTAVANJEM JAVNOSTI.zajednicko mnjenje u okviru stava&javne komunikacije pripadnika javnosti&nosilaca JM. Medjutim.PLEMENITIH&STRUCNIH POIRUKA.netrpeljivosti. U misljenju koje pojedinac javno iznosi se mogu naci razl. Moze se ocekivati da ce ovakve aktivnosti imati uticaj&na javno mnjenje.privatnom misljenju pojedinaca. Na taj nacin se uspesno utice na pravilno oblikovanje saznanja&ponasanja vecine ljudi o mestu. smislu potrebno je organizovati aktivnosti sredstava javnog obavestavanja usmerene ka humanizaciji medjuljudskih odnosa u korist OSI.do stava da ih treba izbegavati.poredivsi ih sa vecinom.pocev od stava da su OSI manje sposobne.onda je to mnjenje obojeno licnim stavovima pojedinava prema OSI&krece se od neprihvatanja. JM moze u znatnoj meri olaksati uklapanje OSI u drustvo&sve njegove tokove.Postoje&privatna misljenja da OSI mogu biti&jesu korisne za drustvo.STALNIM IZNOSENJEM&PROPAGIRANJEM HUMANIH. Da bi se nepovoljni stavovi pojedinaca. 76.do svesrdnix odnosa prema OSI.nesposobne ili osobe nize vrednosti.nanoseci stetu&nepravdu OSI.drugacije.ulozi&znacaju koji imaju OSI u savremenom drustvu. FAKTORI OD UTICAJA ZA IZBOR BUDUCEG MODELA RESAVANJA PROBLEMA INVALIDNOSTI U SRBIJI 145 .grupa&javnog mnjenja promenili u poz. Postoje&misljenja 2gih pojedinaca da OSI treba prihvatiti&pruziti im pozitivne sanse da se potvrde u drustvu.drusv.STAMPE&FILMOVA o neophodnosti oblikovanja&ispoljavanja covecnih odnosa prema OSI se vrsi snazan uticaj na siroku javnost&na JM.kada je rec o licnom.RADIO EMISIJA.POSREDSTVOM TELEVIZIJE. Javno izreceno misljenje je u mnogim slucajevima u skladu sa necelima humanizma.nepouzdane na poslu&druzenju.ali dasu one. Ova negativna misljenja poticu iz neobavestenosti&predrasuda.

tjs. Za njihovo resavanje potrebno je mnogo empatije.tjs. Probramom bi trebalo da rukovodi Komisija sastavljena od predstavnika Vlade (resornih ministarstava).sistematicnosti.Problemi OSI postoje u svkoj oblasti zivota.znanja&finansijskih sredstava.senzitivnosti.kao&svi 2gi clanovi zajednice.kao&aktivna participacija ljudi na koje se ti problemi odnose u svakoj etapi njihovog resavanja. Program treba da dovede&do porasta nacionalne svesti. Donosenje posebnog srednjerocnog plana akcije bio bi dobar zajednicki okvir za obezbedjenje etapnog resavanja problema.gde bi kroz otvorene diskusije u stalnom zasedanju doprineo mobilizaciji javnosti. Program treba da obuhvati niz aktivnosti ciji sadrzaj&dinamiku realizacije treba posebno razraditi.strucnosti. u svakoj sferi fizickog. Uloga medija ovde je od neprocenljivog znacaja.senzitivnossti&angazovanosti&za realizaciju tog cilaj se predlaze organizovanje Nacionalnog foruma. Istrazivanje je istaklo nekoliko znacajnih oblasti koje bi trebale da budu Njegov sastavni deo: 1) UNAPREDJENJE UNSTITUCIONALNOG OKRUZENJA&POVECANEJ NJEGOVE EFIKASNE DOSTUPNOSTI 2) PSIHOSOCIJALNI ASPEKTI INVALIDITETA 3)OSI&CIVILNO DRUSTVO 4) POLOZAJ.predstavnika civilnog sektora&posebno udruzenja OSI.eksperata za pojedine oblasti. stvaranje uslova gde bi princip =ih mogucnosti za sve omogucio OSI da najbolje iskoriste svoje potencvijale.ekonomskog&psihosocijalnog okruzenja. Osnovni ciljevi Programa bili bi usmereni na smanjenje okolinskih barijera za najveci broj OSI.PRAVA&BENEFICIJE OSI 1) Unapredjenje institucionalog okruzenja&povecanje njegove efikasne dostupnosti 146 . U okviru Svetskog programa akcije treba doneti NACIONALNI PROGRAM AKCIJE.

putem integrisanih okruzenja. dostupnost fizicke okoline za OSI mere koje ce obez. U pogledu potencijala za zaposljavanje.na niovou Vlade&drzave. Zahtevi za dostupnoscu moraju da budu ispunjeni od pocetka dizajniranja fiz.a sam Nac.imajuci u vidu rezultate studije ’Osobe sa inv. odeljenja u osnovnim&srednjim skolama. U sferi obrazovanja.odraslim osobama.mora biti prepoznat princip pravicnosti&=osti u osnovnom.ali&razvijanje vestina nastavnika za rad sa ovom populacijom.srednjeskolskom&visokom obrazovanju za ecu. Preporucuje se ukljucivanje roditelja&Udruzenja OSI u svim oblicima edukativnog procesa.zaposlenja. srandardima.orijentisani ka sticanju dohodka za 147 .zdrav.zastitu&ostalih javnih sluzbi&nasa zemlja treba da usvoji&primenjuje preporuke Ujedinjenih nacija u ovoj oblasti. Posebna paznja se mora posvetiti najmladjoj deci sa inv.predskolskoj deci.javnog transporta. nacin zadovolji potrebe OSI.a narocito zenama.preporucuje se iniciranje posebnih projekata koji ce biti usmereni na OSI.sto podrazumeva&odgovarajucu dostupnost pomocnih sluzbi.zaposlenje.preporucuje se razvijanje prelaznog oblika specijalizovanih skola&spec.tako da po njima drzave treba da uvedu: • • programe akcije koji ce obezb.a organizacije OSI moraju da budu konsultovane u izradi standarda&normi za dostupnost.Za prepoznavanje znacaja dostupnosti sluzbi za obrazovanje.. Integrisana edukacija obuhvata&ucestvovanje zajednice.&okruzenje’. sistem (prevashodno usled fizickih barijera) ne moze da na odg.mlade&odrasle OSI.sto podrazumeva fleksibilnost nastavnih sadrzava. U situacijama kada opsti obr.barijera koje ce obezb. Samo osnovno obraz.program treba da bude zasnivan na zajednici.sa odg.okolike. treba da bude dostupno cak&deci sa najtezim poremecajima (buduci da nasa zemlja spada u one sa obaveznim osnovnim skolovanjem).pored osnovnih preporuka UN koje se odnose na =e mogucnosti za zaposljavanja.zgrada. Edukacija OSI treba da bude integralni deo naciponalnog planiranja u oblasti obrazovanja. dostupnost informacija&komunikacija za ovu populaciju Ovakve aktivnosti podrazumevaju razvoj standarda&vodica za uklanjanje fiz.&soc.a koje se odnose na proces stvaranja =ih mogucnosti u svim sferama drustva. dostupnost obrazovnih institucija.

inovacija&zelja da rade profitabilni odrzivi posao koji im obezb.prekvalifikacija. Takodje jepotrebno&sprovodjenje komplementarne studije kako medju lekarima opste medicine. Namece se&potreba obezbedjivanja prof. Razvijati multidisciolinarni pristup problemu&stvarati multid. oblika zdrav.radnika za rad sa OSI.tako&medju 2gim specijalistima. uslove za kvalitetan zivot.neophodno je eliminisanje fizickih barijera (npr.ali&medijskih kampanja koje ce podstaci javnost na prevazilazenje negativnih stavova&predrasuda u vezi sa zaposlenim OSI.stavovima&barijerama opazenim u tretmanu OSI.sluzbi&planiranje duzeg vremena pri pojedinacnim posetama za kontrole zdravlja ove populacije.uvodjenje mogucnosti da se transportuju za potrebe odlaska kod lekara.ovu populaciju&stimulisanja alternativnih oblika samozaposljavanja (malih ruralnih&urbanih preduzeca). arhitektonske barijere).sluzbe&nevladinih organizacija. zastite u zajednici kroz partnerstvo drzavne zdrav. Razmotriti mogucnost osposobljavanja OSI u kadrovskim skolama&fakultetima za preuzimanje vodecih uloga. timove u institucijama&siroj zajednici. Ovakvi projekti obavezno ukljucuju&davanje grantova&mikrokredita od strane drzave ili donatorskih organizacija neoph. Na ovaj nacin je moguce bolje razumevanje&nalazenje sveobuhvatnih resenja koja ce unaprediti ne samo koriscenje&dostupnost. za razvijanje posla. Potrebno je&unapredjenje organizacije rada zdrav. sluzbama. institucije (otklanjanje arhit. Kao alternativno resenje se preporucuje razvijanje razl. Neizostavno je uvazavanje potreba OSI.narocito u sluzbi opste medicine. barijera).vec&satisfakciju zdravstvenom zastitom medju OSI. 2) Psihosocijalni aspekti invaliditeta Potrebno je definisati u okviru Programa posebne potprograme iz ove oblasti. Kada je rec o zdrav.kao&tehnicko prilagodjavanje ulaza u zdrav.kao&ukljucivanje prihosocijalnih sadrzaja u sve 2ge potprograme. Nastaviti sa daljim razvojem savetovalista za OSI&obezbediti im stalne alternativne 148 .njihovih ideja.potrebno je unaprediti&vestine lekara&ostalih zdrav.o njihovom isksustvu. Skolovanjem&osposobljavanjem kroz rad obezbediti senzitivne&kvalifikovane strucnjake za ovakve oblike rada. U zemljama blagostanja se preporucuje&dodatno materijano stimulisanje lakara na cijim se listama za lecenje nalaze OSI. Putem kontinuirane edukacije.

ali&specificnosti misija razlicitih udruzenja). Organizovanje akcija u kojima bi se za svako udruzenja nabavio kompjuter&osposobila najmanje 1 osoba za rad. Izvrsiti selekciju najboljih poznavalaca razvoja&menadzmenta NVO. strucnjaka (konstatovanje zajednickih ciljeva. 3) OSI&civilno drustvo Predlaze se formiranje mobilnog ekspertskog tima koji bi obavio detaljnu situacionu analizu medju udruzenjima OSI.jer su savetovalista od izuzetnog znacaja upruzanju psihosocijalne podrske. Napraviti ’kartu vestina’ tjs.reforme&strukturno prilagodjavanje. Organizovati razgovore&edukaciju na teme konomskog.zene. razvoja civilnog drustva. Praviti posebne programe za mlade. Ukljucivanje 149 . Saciniti projekat o povezivanju NVO&udruzenja OSI kroz poslebne programe ne-finansijskog partnerstva&saradnje.kako bi se olaksao pristup donosiocima odluka&ucesce udruzenja u kreiranju politike koja utice na clanstvo. Uspostavljanje koordinacije udruzenja OSI. Povezivanje udruzenja (umrezavanje).u kojima je uloga korisnika aktivnija nego do sada. Ispitati mogucnost direktnog povezivanja sa odg. Upoznavanje organizacija sa donatorima&medjuvladinim institucijama koje uticu an kreiranje politike.barem na nivou opstina.drustv.na popularan&informativan nacin.edukovati o specificnosima udruzenja OSI&oranizovati trening ljudi iz udruzenja OSI.izvore finansiranja. Napraviti projeka akcije u okviru koga bi se obavio strategijski redizajn udruzenja OSI. Obucavanje lidera udruzenja OSI za menadzment.roditelje OSI.radi izvodjenja zajednickih akcija. Pripremanje&odrzavanje internet prezentacija udruzenja OSI.ogranizovati ih kao konsultantski tim. spisak vestina kojima raspolazu clanovi udruzenja&razvijati aktivnosti oko onoga sto sami clanovi prepoznaju kao svoje jake strane. Razmotriti strateski razvoj urduzenja kroz seriju radnih sastanaka ljudi iz udruzenja&odr.decu. Organizovano&sistematski prenostiti iskustva&primere dobre praxe iz 2gih zemalja. Napraviti zajednicki bilten na nivou Republike za sva udruzenja. stranim udruzenjima&organizacijama OSI. Ispitati mogucnost ukljucivanja invalida na osnovne&vise komjuterske kurseve koji mogu da obezbede posao.kao&2gih clanova udruzenja u nekim 2gim oblastima (zavisno od poslova koje obavljaju za udruzenje).

prava&beneficije OSI Postoje brojna opsta akta cije norme u nasoj sredini uredjuju polozaj&prava OSI. 4) Polozaj.poslovno&finansijskih jakih pojedinaca&firmi&njihovo stimulisanje za podrsku OSI kroz donacije ili ukljucivanej usavetodavna tela udruzenja.koji bi bio zasnovan na nediskriminaciji&potrebi sto potpunijeg soc.a kroz najveci broj proistice stav da su OSI objekti zastite.nediskr. Animiranje lokalne zajednice za ucesce uproblemima OSI&njihovo resavanje. Integracija.pravima&beneficijama OSI. Nigde se ne vidi praksa ili bas zalaganje da se te osobe shvate kao (potencijalno) samostalni subjekti soc. 150 . zivota.integrisanja OSI. Razvijanje prijateljskih&poslovnih odnosa sa predstavnicima lokanih medija&senzibilisanje pojedinacnih novinara za ovu problematiku. Stoga je neophodno u kreiranju&normativnom uredjenju pitanja vezanih za invalidnost zaloziti se za donosenje osnovnog zakona o polozaju. OSI kao volontera od kojih treba traziti da vode dnevnik rada na osnovu koga ce kasnije podeliti svoja iskustva sa 2gima.mada velikom broju njih nedostaje temelj.pokretacka snaga&nada za buducnost. Pored toga norme su neharmonizovane sa relevantnim normama medjunarodnog prava.&=e mogucnosti su osnovni zaxtevi&poruke ovog istrazivanja. Ukljuc.

151 .

152 .

153 .

154 .

155 .

156 .

157 .

158 .

159 .

160 .

161 .

162 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful