SOCIOLOGIJA

HENDIKEPIRANIH
OSOBA

Cilj nauke: da objasni celu klasu objekata koje je predmet njenog

istrazivanja&utvdri zakone,
Cilj naucne discipline: da opise pojave iz odredjenog dela stvarnosti.

1. PREDMET&ODNOS OPSTE&POSEBNIX
SOCIOLOGIJA
NAUKA (by S. Pejanovic)-podrazumeva sistematsko&metodoloski
izvedeno znanje sa ciljem utvrdjivanja istine o stvarnosti.
PREDMET NAUKE su problemi koji se postavljaju pred coveka u vezi sa
stvarima&procesima radi njihovog prakticnog resavanja a sa ciljem da se
zadovolje odredjene potrebe.
SOC.XEND.OSOBA-ili soc.invalidnix osoba po svom nastansku spada u
‘mladju’ soc. Da bi se odredio predmet njenog proucavanja kao posebne
sociologije,prvo treba definisati predmet opste sociologije kao nauke.
Medju teoreticarima sociolozima jos uvek se vode rasprave o sadrzaju
definicije opste sociologije jer postoje izvesna. Jedna od prixvacenijix def. je
def. Djurichica da je OPSTA SOCIOLOGIJA drustvena nauka koja za
predmet svog proucavanja ima pojmovno odredjenje drustva,njegova
nastanak,strukturu&kretanje.
Shodno ovako def. predmetu opsta soc. je teorijsko-empirijska-
fundamentalna nauka o drustvu koja se bavi celinom drustvenix
pojava,njihovom povezanoscu,uslovljenoshcu&razvojem.Soc. kao najopstija

1
nauka o drustvu&o zakonitostima njegovog razvoja nije uvek u mogucnosti
da specificnim pojavama,koje postoje&javljaju se u drustvu obrati
odgovarajucu paznju. Samim tim postoje slucajevi da nastale pojave u
drustvu nisu dovoljno proucene,cime se sputavaju mogucnosti da se o njima
pruze adekvatna objasnjenje.
Ova cinjenica zapazena je jos u razdoblju Anticke filozofije,cuveni mislilac
Antike Aristotel (4.vek pne) isticao je u svom delu ‘Politika’ ‘da se
pojave&cinjenice u drustvu mogu u dovoljnoj meri sagledati samo onda
kada ih rashchlanimo na sastavne delove.
Iz prakticnih razloga,zbog promena u drustvu,nemogucnosti opste soc. da
obuhvati sve pojave&svrsishodno ih prouci,zbog potrebe da se naucno
sagledaju&razjasne pojedina specificna podrucja drustvenog zivota svih
ljudi&pojedinacnih drust.grupa nastaju posebne sociolocije.
Proucavanje&naucno objasnjenje pojedinih drustv.pojava znacajnih za
drustvo u celini kao sto su politika,moral,vaspitanje,ljudski rad,lokalne
zajednice,religija,drustv.grupe,kultura,doveli su do stvaranja
SPECIJALIZOVANIH GRANA SOC. kao sto su:
soc.porodice,soc.morala,soc.rada,soc.drustv.grupa,soc.kulture,soc.religije...
Sve posebne soc. koriste metode&sredstva opste soc. prilikom svojix
istrazivanja,proucavanja&naucnog objasnjavanja pojedinix pojava u drustvu
koje su predmet razmatranja odredjene posebne soc. POSEBNE SOC. su
nauke koje za predmet svog proucavanja imaju pojedine specificne
drustvene pojave,cije veze&odnose istrazuje naucnim metodama&rezultate
istrazivanja uporedjuju sa rezultatima proucavanja ostalih pojava u drustvu.
Posebne soc. tragaju za sto potpunijim saznanjima&naucno dokazanim
cinjenicama o pojedinim specificnim pojavama od znacaja za
drustvo&nauku dovodeci ih u vezu sa opstim pojavama u drustvu. Na taj
nacin obavlja se proces razvoja nauke,humanizacije z. ljudi&napretka
ukupnog drustva.
Napretkom nauke medju teoreticarima koji su pripadali gradjanskom smeru
sociologije,pojavljuje se nastojanje da se soc. obogati empirijskim
istrazivanjima pojedinih znacajnih pojava za drustvo jer se celokupno
drustvo,kao skup ogromnog broja slozenih drustvenih pojava ne moze
valjano prouciti&objasniti samo sa teorijskog stanovista. Soc. kao nauka
mora biti sazdana od naucno utvrdjenih&naucno objasnjenih teorijskih
postavki na osnovu konkretnih podataka naucnih istrazivanja o odredjenim
pojavama znacajnix za drustvo.
Tokom 30-ix god. 20og veka pocinju da se pojavljuju teorijsko-empirijske
socioloske studije pojedinih znacajnih pojava (rasprave o
kulturi,religiji,porodici...) Posebne soc. prvo nastaju u socilog.gradjanskog

2
smera,dok su sociolozi markstisticke orijentacije ideju o formiranju
posebnih soc. prixvatili mnogo kasnije.
RAZLIKA IZMEDJU OPSTE&POSEBNIH SOC.-posebne soc. ne
proucavaju uzajamno dejstvo svih drust.pojava vec samo specificne veze
drustvene pojave&svih ostalih drust.pojava. Posebne soc. se javljaju kao
delovi opste soc. koja time postaje slozena nauka. Ako opstu soc.
posmatramo kao teorijsku nauku,posebne soc. sa opstom soc. cine SISTEM
SOCIOLOSKIX DISCIPLINA&medjusobno se odnose kao pojedinacno-
posebno.
Opsta teorijska soc. koristi istrazivanja iz oblasti pojedinix soc. prilikom
teorijskih uopstavanja&formulisanja naucnih zakona,dok posebne soc.
,polazeci od osnoca opste soc.,proucavaju pojedine,posebne pojave koje
nastaju u drustvu&kao takve postaju predmet istrazivanja. ZNACAJ
POSEBNIH SOC,medju njima &SHO: za razvoj opste soc. (jer obogacuju
znanja o grupi ljudi koja je mnogobrojna&znacajna sa stanovista razvoja
savremenog drustva),unapredjenja kulture&humanih odnosa medju ljudima.

2. POCECI,POTREBE&MOGUCNOSTI
KONSTITUISANJA SHO
Prvi nagovestaji 60ix godina 20og veka. Do tada su radovi sociologa bili
usmereni samo na pitanja&probleme rehabilitacije ove populacije.
Tokom I sv.rata postaje izrazenije angazovanje&usmeravanje soc.&njihova
ukazivanja na potrebu proucavanja problema HO zbog strasnih posledica
rata,velikog brja izginulix vojnika&civila,naroicto dece,velikog brja
ranjenika,invalida,zbog potrebe lecenja,rehabilitacije&osposobljavanja za
rad ovih populacija.
Na probleme invalida ukazivali su tokom I sv.rata strucnjaci,belgijski
drzavljani. Stvorena je ideja o kooperaciji kulturnog drustva svih
saveznickih zemalja.
1916.-Francusko-belgijski odbor
Maj 1916.-priprema ‘Konferencije o pitanjima invalida’ zemalja
saveznica u I sv.ratu.
Program rada Konferencije:
1. Problemi fizikalne reedukacije
2. Problemi prof.reedukacije
3. Zaposljavanje invalida
4. Ekonomska&soc. pitanja,kao&interesi invalida

3
 5. Mogucnosti reedukacije,prof.osposoblj.,ekonomski&soc.interesi
slepih,gluvih&invalida poremecene svesti
6. Proucavanje&unapredjenje zakonodavstva&integracije za
invalide;propaganda o njihovoh
reedukaciji,osposobljavanju&skolovanju

Konferencija je odrzana od 8.-11. maja 1917. god u Parizu,uz prisustvo

delegacija svih zemalja saveznica&velikog broja naucnika&strucnjaka
razlicitih specijalnosti.
KOMITET za proucavanje problema invalida rata&resavanje njihovih
znacajnihij pitanja. ZADATAK: podsticati bavljenje svim problemima
invalida,njihovim mestom u drustvu,ukazivati na nacin resavanja njihovih
potreba&problema u svakodnevnom zivotu&radu,odrzavati stalne veze sa
invalidima&pruzati strucnu pomoc u toku&posle rata.
Po okoncanju rata zbrinjavanje invalida&njihova integracija u drustvene
tokove resavani su merama koje je preduzimala drzava u skladu sa
soc.politikom zemlje&njenim ekonomskim mogucnostima. To su
pomogle&hum.organizacije,invalidne organ.&imucni dobrotvori.
Vreme izmedju 2 svetska rata obelezeno je opstim razvojem&napretkom
nauke&tehnike-defektologija dozivljava svoj uspon. Velika ekonomska kriza
(1929.-1933.) donosi socijalne posledice koje su uticale da su sociolozi
poceli da se bave problemima koji su se tada pojavilii.

3. NAUCNO-TEORIJSKA OSNOVA
KONSTITUISANJA SHO
Po zavrsetku II sv. rata u svim zemljama ucesnicama u ratu nastupa
razdoblje u kome se nauka&strucnjaci u velikoj meri ukljucuju u aktivnosti
kojima se resavaju problemi&zadovoljavaju potrebe invalida. Novi problemi
nastaju jer za rad osposobljenu HO treba uklopiti u texnoloske procese
rada&proizvodnje&na taj nacin ostvariti njenu ravnopravnost u
ekonomskom&socijalnom smislu sa nehendikepiranom vecinom. Prvi koji
su trazili nacine resavanja problema bili su oni soc. koji su se bavili
soc.rada&oni soc. teoreticari koji su obavljali naucna istrazivanja
stanja&promena u drustv.grupama,imajuci u vidu HO u drustvo sa
socioloskog stanovista. Radovi soc. koji su objavljeni tokom prve dve
decenije po zavrsetku II sv. rata,naveli su soc. na ideju o neophodnosti

4
celovitog sagledavanja potreba,interesa,polozaja&integracije HO u
svakidaslji zivot&rad.
Vec 60ix god 20og veka javljaju se sociolozi u Americi sa
nagovestajima o potrebi konstituisanja posebne soc. tjs. SOC. HEND.
OSOBA.
1965.-KARMEL KONFERENCIJA U SAD
Ovu konferenciju je organizovala americka socioloska organizacija,grupa
istaknutih americkih sociologa&dala je znacajan doprinos zacetku
socioloskog proucavanja zivota,posebnih potreba&mesta HO u otvorenom
drustvu.
Izneta je ideja o potrebi konstituisanja nove soc. discipline tjs. SHO. Prisutni
soc.&strucnjaci iz oblasti rehabilitacije HO,socijalne politike&dr. pozitivno
su reagovali na predlog da se ustanovi posebna soc.&to SHO,sto je
aklamacijom (=jednoglasno, pristankom svih, bez pojedinačnog glasanja)
prihvaceno. Posle zavrsetka konferencije soc. su pristupili pripremama za
realizaciju pricvacene ideje.
Pod rukovodstvom MARVINA SUSMANA bilo je izdato delo
‘Soc.&rehabilitacija’,cije je objavljivanje izazvalo pozitivno prihvatanje
medju strucnjacima&u siroj javnosti,tako da je vec pocetkom 1968. u
Bostonu osnovan KOMITET ZA INVALIDE U OKVIRU AMERICKE
SOCIOLOSKE ASOCIJACIJE,pod rukovodstvom Richarda
Smita&Lorensa Habera.
Ova asocijacija je na sastansku odrzanom 1969.god. u San Francisku
osnovala poseban odbor sa zadatkom da organizuje SIMPOZIJUM na
temu ‘Soc.invalida’. Odrzan je krajem iste godine,ucestvovali su soc. iz
Kanade,Vel.Brit.,SAD-a.
Odrzavanje ovog simpozijuma moze se oznaciti kao temelj&pocetak razvoja
SHO kao posebne nauke,shodno misljenju vecine autora.

4. PREDMET&CILJEVI SHO
Izucavanje SHO obuhvata sve osobe koje zbog svog hendikepa imaju
manje mogucnosti da se ukljuce u zivot,rad&ravnopravne odnose sa
populacijom ljudi koji sebe smatraju ‘normalnim’. To su pojedinci ili grupe
ljudi koji zbog postojanja hendikepa bivaju napravilno ili negativno
vrednovani od strane tzv. ‘normalne’ sredine u kojoj zive&rade.
Invalidi nisu sustinski hendikepirani samo zbog svoje
invalidnosti,vec&zato sto ih oni oko njih obelezavaju kao hendikepirane.

5
Pripadnici ‘normalne’ okoline najcesce indiferentno ili
nepovoljno,omalovazavajuce se odnose prema HO. Bez ozbira na trud HO
da dokazu da svojim radom zasluzuju da budu jednakopravni sa svim
clanovim drustvene zajednice. Za soc. je HO samo ona osoba cije
ostecenje izaziva kod drugih osecanje razlicitosti&koja je zato razlicito
drustveno vrednovana.
Prilikom def. predmeta proucavanja SHO nastaju razlike u izlaganju
pojedinix teoreticara. U inostranoj,pa&nasoj literaturi upotrebljavaju se
sledeci izrazi: SOC. HO,SOC. INVALIDNIH LICA,SOC.
ONESPOSOBLJENIH,SOC. OMETENIH OSOBA.
PREDMET SHO treba da obuhvati:
-posebne potrebe
-opste&posebne uslove zivota
-probleme egzistencije
-polozaj u drustvu

R.BASTD-fra.sociolog je u svojoj knjizi ‘Soc. mentalno obolelih’ istakao

da su rehabilitacija,rad,karijera&licni zivot invalidnix lica osnovni predmet
proucavanja posebne soc.-soc.invalidnix lica.
KONSTANTINA SAFILIOS ROTCHILD u svojoj knjizi ‘Soc.&soc.
psihologija HO&rehabilitacija’ istakla je da proucavanje uslova zivota
invalida&njihovog mesta koje zauzimaju u drustv.-ekonomskim odnosima
predstavlja predmet proucavanja kojima se bavi posebna soc.invalida.
Pri definisanju predmeta SHO treba utvrditi koje osobe treba smatrazi HO,u
socioloskom smislu.
Sa razvojem defektologije&srodnih nauka,sa usavrsavanjem posebnih
soc.,stvarani su&uslovi za razvoj SHO u svojstvu posebne soc. koja svojim
predmetom proucavanja obuhvata stanje,promene,obelezja,uzroke,posledice
hendikepa,kao&potrebe,uslove zivota&rada HO,njihove
interese,mesto&polozaj u
drustvu&drust.odnosima,ukljucujuci&aktivnost&uticaj drustva na
zadovoljavanje njihovih potreba&interesa.
Predmet SHO ima 2 jasno izrazena segmenta:
1. USLOVI ZIVOTA,rada&medjusobnih odnosa,specificnost
zadovoljavanja potreba,mesto,polozaj&interese HO u srustvenoj
stvarnosti&drustv.odnosima
2. Utvrdjivanje najprikladnijeg odredjivanja,najpogodnije primene
postupaka koje DRUSTVO TREBA&MOZE PREDUZETI radi
ublazavanja&prevazilazenja smetnji,nedostataka&teskoca u
zivotu,radu&polozaju HO u konkretnom drustvu,u sklopu stvarnih

6
 ekonomskih&2gih uslova od uticaja na preduzimanje ili
nepreduzimanje konkretnih mera tjs. drustvenih aktivnosti.

5. ODNOS SHO&SRODNIX NAUKA

SHO ima veze sa prirodnim,socioloskim&nesocioloskim naukama jer je
predmet njenog istrazivanja kompleksan&predstavlja granicno podrucje
istrazivanja. Medju drustvenim naukama najprisutnija je
soc.morala,religije,marginalnix drustvenix grupa.
Na razvijanje&osamostaljivanje SHO veliki uticaj imale
su&nauke&naucne discipline koje se bave proucavanjem&resavanjem
problema HO,medju kojima najznacajnije mesto ima
DEFEKTOLOGIJA,koja se kao nauka najneposrednije bavi
proucavanjem&resavanjem problema HO. Pored defekt. U ovu grupu
spadaju psihologija,pedagogija,soc.politika,medicinske&2ge nauke.

6. POJMOVNI APARAT
20.vek,narocito period posle zavrsetka II sv.rata,oznacava se kao razdoblje
napretka&razvoja nauke u svetu i nasoj zemlji. Opsti razvoj nauke u to
vreme doprineo je&razvoju defektologije&njen uspon&potvrdjivanje u
svojstvu autenticne nauke,sto je bilo od velikog znacaja za populaciju ljudi
za psiho-fizickim poremecajima i/ili nedostacima.
U tom periodu nastaju mnoga naucna dela&strucni radovi teoreticara koji
se bave proucavanjem pitanja od znacaja za zivot&rad&mesto u drustvu
osoba sa psihofizickim poremecajima i/ili nedostacima. U tim naucnim
radovima iz oblasti defektologije pojavljuju se razl.pojmovi kojim se
oznacavaju hend.osobe. Ponekad to izaziva razne nesporazume u naucnim
raspravama.
Ta POJMOVNA RAZNOLIKOST nastaje kao posledica teznje autora da
se nadje odgovarajuci pojam,tj. izraz koji bi u naucnoj&strucnoj
literaturi,kao&u govornom sporazumevanju pravilno&potpuno odgovarajuce
odredjivao ovu populaciju&pojedince.
Pojam mora biti U NAJMANJOJ MERI SEGREGACIONALAN ZA
HO&KRATAK!!!
Na traganje za prikladnim pojmom koji bi zadovoljio sve ose uslove uticali
su rezultati razvoja nauke&naucno-istrazivackog rada u oblasti

7
defektolocije,rezultati unapredjenja socioekonomskih&sockulturnih odnosa
u drustvu,humanizacija odnosa medju ljudima,opste prixvaceni stavovi o
ljudskom dostojanstvu svih ljudi,o slobodi coveka,o
licnim,politickom&socijalnim pravima ljudi,kao&potpuno iskljucenje prava
na segregaciju coveka.
Najcesce upotrebljavani pojmovi u naucnim&strucnim radovima iz oblasti
defekt. su: defektne osobe,lica sa psihofizickim defektivitetom,osobe sa
ostecenjem,osoba sa teskocama u razvoju,osobe sa smanjenim
sposobnostima,osobe ometene u razvoju,ometene osobe,osobe sa teskocama
u socijalnoj integraciji,hendikepirane osobe,invalidne osobe,invalidi&dr.
Preteznom vecinom pojmova koji se koriste u svakodnevnom z. izrazava se
teznja za humanizacijom odnosa prema onim ljudskim bicima koja se
zbog urodjenix ili tokom zivota zadobijenih psihofizickix poremecaja
i/ili nedostataka nalaze u situaciji da uz pomoc strucnjaka&drustvene
zajednice ostvare,u granicama mogucnosti svakog pojedinca,humane
uslove zivota,rada&integracije u tokove drustvenih aktivnosti.
Postoje teskoce pri upotrebi&tumacenju nekih pojmova koje polaze iz
sustine znacenja izraza. Potreba nje pojam kojim ce se
najprikladnije,jasno&sveobuhvano odrediti pojedinci&citava populacija HO.
Treba voditi racuna&kakve asocijacije pojedini pojmovi mogu izazvati u
sirim krugovim ljudi koji po profesiji nisu defektolozi ili strucnjaci koji se
bave resavanjem ovih problema.
Jedan od najstarijix pojmova koji se u def. upotrebaljva kada se zeli
oznaciti ovakva osoba je DEFEKTNA OSOBA. DEFEKT (‘defectus’) je
rec latinskog porekla koja znaci:
nedostatak,manjak,kvar,mana,greska,pogreska. DEFEKTAN znaci: koji je
ostecen,koji nema sve delove&oblike,krnj,pokvaren,koji ima nekakvu
manu,nepotpun. Po misljenju strucnjaka ‘defektan’ ili ‘def.osoba’ ima
nedostataka jer se u zargonu cesto upotrebljava u smislu
potcenjivanja,cak&radi vredjanja. Upravo zbog navedenix
sintagmi&konotacija,ovaj termin se u strucnoj literaturi izbegava.
HENDIKEP (‘handicap’ je engl. reci znaci:otezavanje,smetanj,lisavanje
vrednosti,nepredvidjena nezgoda,okolnost koja sprecava neku
aktivnost,davanje prednosti (’fora’) slabijem takmicaru (rec hendikep
objasnjena je izrazom ‘hand in cap’ sto znaci ‘ruka u sheshiru’,koji se
najcesce upotrebljava na xipodromima dajuci prednosti slabijim trkackim
konjima u nameri da se njixove sanse da pobede u toj trci izjednace sa
favoritima). U prenosnom smislu ta rec znaci da je neko ostecen,razvojno
ometen.

8
 Autori Kovacevic,Stanchic,Mejovshek u svom radu ‘Osnovne teorije
defektologije’ pod pojmom HO podrazumevaju ona lica koja zbog nekih
ostecenja,teskoca u razvoju imaju teskoce u soc.integraciji. Isti autori iznose
svoj stav protiv upotrebe ovog izraza,jer smatraju da izraz HO ne odgovara
ljudskim bicima sa psihofiz. poremecajima i/ili nedostacima,jer nestaje
razlika izmedju ostecenja&hendikepa tako da ovaj termin nije popruno
upotrebljiv. Termine hendikep&HO prihvataju lica sa psihofizickim
poremecajima i/ili nedostacima,odnosno invalidne osobe.
Tako je na 13. Svetskom kongresu o rehabilit. invalida u Tel Avivu
1976. godine,od strane strucnjaka,naucnika&invalida usvojen zakljucak da
su za invalide ovi izrazi najprihvatljiviji u poredjenju sa ostalim terminima.
Od znacaja za upotrebu pojedinix termina su&def. pojedinix strucnih
termina koje su navedeni&objasnjeni u Svetskom programu za invalide
Ujedinjenix naroda prilikom proglasenja desetleca izmedju 1983.&1992.
(dekada invalida u svetu). Utvrdjeni su i objasnjeni sledeci pojmovi:
OSTECENJE-bilo kakav gubitak ili abnormalnost psiholoske,fizioloske ili
anatomske strukture ili fje.
INVALIDITET-bilo kakvo ogranicavanje ili nedostatak (koji nastaje
ostecenjem) sposobnosti izvodjenja aktivnoti na nacin ili unutar raspona koji
se smatra normalnim za ljudsko bice.
HENDIKEP-bilo kakav nedostatak za datog pojedinca koji nastaje kao
posledica ostecenje ili invaliditeta,koji ogranicava ili sprecava ispunjavanje
uloge koja je normalna,zavisno od starosti,pola,delovanja&znacaja
drustvenih&kulturnih cinilaca imajuci u vidu datog pojedinca. Hendikep je
fja odnosa izmedju invalida&njegove okoline. Hendikep se javlja kada
invalid nailazi na kulturne,drustvene,fizicke ili 2ge barijere koje mu
sprecavaju normalni pristup u razl.sisteme drustva koji su 2gim gradjanima
dostupni.
Mnogi autori,defektolozi,ukazuju da postoji razlika u znacenju termina
invalidnost,invalidno lice,hendikep&HO ->invalidnost&hendikep nisu
sinonimi.
BEATRISA RAJT,ugledna naucnica iz oblasti defektologije,1960.god.
istice ovu cinjenicu:
-INVALIDNOST=ogranicenje fja koje su izazvane ostecenjem sposobnosti
odredjenog organa ili dela&sprecavaju coveciji organizam da normalno
funkcionise.
-HENDIKEP=postojanje stvarnih prepreka na koje invalidna osoba nailazi u
teznji da postigne ili odrzi njoj neophodne uslove za normalan zivot&rad,bez
obzira na izvore,uzroke nastanka,postojanja&delovanja smetnji.

9
Po misljenju ove autorke invalidnst se pretezno utvrdjuje dijagnozom lakara
ili tima lekara&2gih strucnjaka o psihickim i/ili fizickim
ostecenjima,smetnjama ili nedostacima koje ogranicavaju normalno
delovanje pojedinix organa ili celokupnog organizma invalida.
Medjutim,hendikep moze biti prouzrokovan delovanjem razlicitih cinilaca
koji poticu kako od strane HO,tako&od strane okolike&clanova drustva.
SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA (WHO) je nastala 7.aprila
1948.godine,oformljena od strane UNaroda sa sedistem u Zenevi. U svom
programu akcija pravi razliku koja postoji u znacenjima termina kada je rec
o ostecenju,invaliditetu ili hendikepu. Za hendikep je istaknuto da je to
‘gubitak ili ogranicenje prilika za saradjivanje u zivotu zajednice na istoj
ravni kao i svi ostali’.
U nasoj def. teoriji&praxi vecina teoreticara upotrebljava termin HO ili
h.lica smatrajuci da su ti termini prikladniji,humaniji i manje segregativni.

7. SOCIJALDARVINIZAM
Usled Velike ekonomske krize (’29.-’33.) opada zainteresovanost
sociologa za zivot&polozaj HO u drustvu sto je dovelo do porasta broja
sociologa koji su zastupali socijal-darvinisticku teoriju&njeno ucenje.
SD je shvatanje u politickoj teoriji&sociologiji koje pripada biologistickim
teorijama,koje na osnovu pojedinix stavki iz Darvinove teorije nastoje da
objasne razvitak ljudskog drustva. SD istice borbu za opstanak,prirodno
odabiranje u kom jaci,zdraviji&sposobniji pobedjuje.
U soc. je ovakva teorija postojala i pre Darvinove teorije=Herbet
Spenserova Organska teorija u kojoj Spenser kategorijom borbe za
opstanak objasnjava podelu drustva na vladajue&potcinjene,tjs. na
masu&elitu.
Zastupnici Spenserove teorije (Lapuzh,Gumplovich) tvrdili su da je borba
za opstanak ona u kojoj u kojoj vise rase potcinjavaju nize. Njihovo ucenje
preuzeli su tvorci fashistichke rasne teorije oslanjajuci se direktno na soc-
darvinisticko ucenje. SD je zloupotrebio Darvinova naucna otkrica koristeci
ih u politicke svrhe kako&kad je odgovaralo nacistichkoj rasnoj ideologiji.
U takvom teorijskom ucenju za HO nije bilo ni mesta ni vremena,jer su H
tretirani kao manje sposobni&kao gubitnici u borbi za opstanak.

8. NAUCNI METOD

10
 Svaka nauka&naucna disciplina nastaju kao izraz potreba ljudi da otkriju
tacna obelezja tjs. istinu o predmetu koji proucavaju&njegovoj sustini.
Naucnici u svojim istrazivanjima koriste odredjene postupke&nacine rada.
Metod oduhvata nacine istrazivanja&primenjene postupke tokom
naucnog istrazivanja= prakticni postupci logicnog
razmisljanja,delovanja&zakljucivanja tjs. postupci&nacini
otkrivanja,saznavanja&prihvatanja istine o predmetu koji se
istrazuje,odnosno naucno ispituje. Akademik prof.dr RADOMIR LUKIC
smatra da je metod postupak (radnja) kojim se na osnovu prethodnog znanja
o predmetu nauke dolazi do potpunijeg,daljeg znanja. U tom smislu metod
pretxodi nauci,ali isto tako on se upotrebljava u njoj,tjs. njen je sastavni deo.
U najsirem smislu metod obuxvata 3 elementa:
- POSTUPAK kako se dolazi do znanja,tjs. radnje koju treba izvrsiti da bi
se doslo do saznanja predmeta,zatim sledi
- ZNANJE o samom predmetu,koje omogucuje da se postupak bolje
prilagodi predmetu&ovaj tako potpuno sazna i,najzad
- SREDSTVA pomocu kojih se predmet moze saznati,tjs. konkretizovani
specificni postupci,kao i materijalna sredstva,pomocu kojih otkrivamo one
osobine cije nam saznanje predstavlja cilj naucnog istrazivanja.
Pojedine nauke se izrazito medjusobno razlikuju po predmetima
proucavanja&metodama kojima se sluze prilikom naucnog istrazivanja,ali se
svaka nauka koristi OPSTIM METODAMA istrazivanja,sto znaci da nijedna
drustv.nauka nema potpuno specifican,zaseba naucni metod. Sve
drustv.nauke&naucne discipline koriste se opstim metodama koje naucnici
PRILAGODJAVAJU zaxtevima konkretnog predmeta naucnog istrazivanja u
nameri da dobiju sto potpunija&tacnija saznanja.
Specificnost SHO ispoljava se u njenoj povezanosti sa vecim brjem
posebnih nauka. Proucavanja SHO moraju biti uskladjena sa cinjenicama
koje proizilaze iz utvrdjenix cinjenica sociologije&posebnih soc.,sa jedne
strane&naucnim dostignucima 2gih nauka
(defektologija,pedagogija,psihologija),sa 2ge strane. Da bi se pravilno
utvrdile potrebe,interesi&polozaj HO u drustvu&obelezja odnosa drustva
prema toj populaciji,SHO mora imati siroke mogucnosti koriscenja
odredjenih znanja posebnih nauka&naucnih disciplina,kao i pojedinix
njihovih metoda istrazivanja prilikom preduzimanja sopstvenih ispitivanja
pojedinih pojava. HO prilikom naucnih istrazivanja koristi razne
metode,odnostno MULTIDISCIPLINARNI METOD,kako bi se sto
pravilnije istrazile&odredile veze izmedju pojedinaca&grupacija
HO&konkretnog drustva.

11
 9. POSTUPAK&METODI NAUCNOG
SAZNANJA

NAUCNO ISTRAZIVANJE je sistematsko,plansko,objektivno&cilju

usmereno teorijsko ili empirijsko ispitivanje nekog problema,prema
odredjenim metodoloskim pravilim,cija je svrha da se pruzi precizan
odgovor na unapred postavljeno pitanje. Svako naucno istrazivanje ima vise
medjusobno logicno povezanih faza:
-FORMULISANJE PROBLEMA
-CILJ ISTRAZIVANJA
-DEFINISANJE OSNOVNIH VARIJABLI
-POSTAVLJANJE HIPOTEZE
-IZBOR UZORKA,METODA&TEHNIKA ISTRAZIVANJA
-FAZA IZVODJENJA ISTRAZIVANJA
-FAZA OBRADE&ANALIZE
-TUMACENJE DOBIJENIH REZULTATA
-KRAJNJI REZULTAT (PISANI NAUCNI RAD,CLANAK I SL)

Formulisanje problema ili predmeta naucnog istrazivanja sastoji se u

odredjivanju predmeta proucavanja konkretnix pojava,cije veze treba traziti
imajuci u vidu da su,ili da mogu biti u vezi sa 2gim pojavama koje su
uocene u drustvu. Istrazivac mora raspolagati pretxodnim znanjima o
predmetu koji treba prouciti. U istrazivanjima u SHO istrazivac polazi od
teorijskih saznanja koje se odnose na pojavu ili problem koji se istrazuje u
vezi sa HO. Predmet istrazivanja odredjuje se na osnovu opste metodoloske
orijentacije. Utvrdjuje se teorijski&radno. TEORIJSKA DEFINICIJA
PREDMETA je logicki postupak kojim se pomocu apstraktnih pojmova
odredjuje sustina pojave koju zelimo da istrazimo. RADNA DEF.
PREDMETA utvrdjuje pokazatelje koji predstavljaju spoljasnje
manifestacije apstraktnog koncepta&koji se mogu iskustveno
ispitati&proveriti. Ona tacno odredjuje pojmove.
U svim drustv.naukama koje nisu dovoljno orazvijene,kao sto je
SHO,postoje&razne teskoce koje nastaju zbog skromne terminologije,tjs.
zbog neodredjenosti,nejasnoce&skucenosti pojmova&termina u toj
oblasti,sto utice na tacnost&potpunost saznanja o pojavi koja se

12
proucava&njenim obelezjima. Postavljanjem radne def. ovaj problem se
moze uprostiti,cak&prevazici,ukoliko se radnom def. tacno odrede
pojmovi&pruzi mogucnost svakom da ix proveri.
ISTRAZIVAC u oblasti SHO treba da tezi da predmet istrazivanja tacno
odredi na nacin kojim se doprinosti resavanju postojecih problema
zivota&rada HO&njihovog uklapanja u konkretno drustvo. Pozeljno je da
odredjeno istrazivanje moze posluziti kao polaziste za prakticnu akciju
drustva u resavanju problema u kosrist HO,mada je ovakva resenja tesko
postici.
TESKOCE koje tom prilikom treba savladti zavise od mnogobrojnih
cinilaca: socio-ekonomski odnosi,soc-kulturoloski odnosi,karakteristike
kategorija HO,specificnost pojedinog hendikepa ili HO,odnosi okoline
prema HO (u porodici,na radnom mestu,u drustvu)... Sve ove cinioce
istrazivac treba da ima u vidu,da ih identifikuje&uvazava prilikom
postavljanja predmeta istrazivanja.
POLAZNE PRETPOSTAVKE se postavljaju kad se teorijski&prakticno
odredjuje predmet istrazivanja=HIPOTEZE=misaone pretpostavke o
predmetima koji se istrazuju,o njihovim
svojstvima,strukturi,fji,stanju,o odnosim sa 2gim predmetima itd.
Logicki oblik hipoteze je STAV-iskaz odredjenog predmetnom
znacenja&pretpostavljanje saznajne vrednosti koju tek treba proveriti.
Uz pomoc formulisane hipoteze istrazivac uspostavlja vezu izmedju
predmeta istrazivanja (koji je odredjen na osnovu prethodnih znanja)
kao&cinjenica za koje smatra da mogu biti njegovi uzroci. Tako formulisana
hipoteza treba da bude putokaz istrazivacu da svoje aktivnosti usmeri u
odredjenom pravcu istrazivanja u kom postoje mogucnosti uspostavljanja
odnosa izmedju poznatih&nepoznatih cinilaca. Hipoteze podlezu
teorijskoj&empirijskoj proveri. Postupak provere hipoteze je neophodan jer
postavljana hipoteza ne mora biti tacna. Teorijski hipoteza oznacava stavove
koji u nauci nisu provereni,a njena empirijska provera vrsi se
uporedjivanjem sa vec proverenim cinjenicama. Hipoteza treba da bude
pojmovno jasno odredjena,uskladjena sa raspolozivim tehnickim&2gim
sredstvima koja ce se upotrebiti tokom naucnog istrazivanja.

10. SPECIFICNOST PRIKUPLJANJA

PODATAKA

13
 = sastavni deo naucnog metoda koji sluzi proveravanju hipoteze.
Prikupljanje podataka o istrazivackom radu obuhvata izbor valjanih izvora
podataka koje treba pronaci,klasifikovati&pripremiti radi dalje obrade.
Ukljucivanje&izbor potrebnih podataka uz pomoc sredstava koja se u
metodologiji primenjuju je postupak koji je nazvan METOD
PRIKUPLJANJA PODATAKA ili TEHNIKA PRIKUPLJANJA
PODATAKA. Ova faza predstavlja neposredno pronalazenje&sredjivanje
podataka koji se odnose na pojave&veze,odnosno proizilaze iz njih&na
osnovu kojih se donose zakljuchci o stanju&obelezjima njihove
sustine&njihovih bitnih cinilaca,kao&o eventualnim zakonitostima tih
pojava&njihovih odnosa u drustvu. U zavisnosti od predmeta istrazivanja
prikupljaju se podaci koji se odnose na habilitaciju&rehabilitaciju HO&na
zadovoljavanje posebnih potreba koje ova populacija ima s obzirom na
obelezja konkretnog hendikepa&zbivanja u
drustvu&drustv.odnosima,upravo radi uporedjivanja sa potrebama osobama
bez hendikepa.
Posebnu paznju treba obratiti na: uslove&odnose zivota u porodici,u
ustanovama za smestaj HO,na obelezja osposobljavanja za radne
aktivnosti,na obelezja ljudskih odnosa u radnoj sredini,kao&na ucesca HO u
procesima rada&vrednovanje njihovog rada u procesu proizvodnje.
Prikupljanje podataka treba da se zasniva na empirijskom istrazivanju.
TIMSKI RAD strucnjaka raznih uzih specijalnosti je vazna
karakteristika svremenog modela prikupljanja podataka. Ovaj zaxtev
proizilazi iz slozenosti stanja,promena&pojava nastalih u samim HO ili
njihovoj okolini. Svaki clan istrazivackog tima treba da obavlja svoj deo
posla za koji je strucno osposobljen. Timski rad se mora razvijati po unapred
odredjenom,utvrdjenom,dobro proucenom planu&programu rada. Samo
takav plan moze biti dobra&ispravna podloga na kojoj se ostvaruju
aktivnosti kojim se obezbedjuje jedinstvenost prikupljanja
podataka&njihove obrade radi donosenja pravilnih zakljucaka o pojavama
koje se istrazuju.
Prikupljanje podataka ostvaruje se POSMATRANJEM koje moze biti
NEPOSREDNO&POSREDNO. Neposredno posmatranje podrazumeva
nacin proucavanja istrazivaca koji neposredno posmatra pojavu koju
proucava. Posredno se vrsi kada istrazivac ne posmatra ili ne moze
posmatrati pojavu koja je predmet istrazivanja,vec neku 2gu pojavu,ciji je
odnos sa pojavom koja je predmet istrazivanja istrazivacu poznat&utvrdjen.
Istrazivac je ljudsko bice koje poseduje kako opsta drustvena
obelezja,tako&specificna obelezja licnosti. Ma koliko zeli da je

14
nepristrasan,pravican,objektivan prema grupi koju proucava,on nije uvek u
stanju da tu svoju nameru&ostvari. U svakodnevnom zivotu dogadjaju se
razni procesi koji uticu na osecanja,ponasanje&akrivnosti istrazivaca&HO.
Posledice tih procesa mogu uticati na promenu emocija&ponasanja
posmatraca&posmatranih,prouzrokujuci smanjivanje ili promenu
objektivnosti posmatraca,sa nepovoljnim uticajem na pouzdanost rezultata
istrazivanja.
Posmatranje kao metod predstavlja neposredno culno zapazanje pojave
koja je predmet proucavanja. Prikupljanje podataka istrazivanjem sastoji se
u zapazanju&opisivanju odredjene drustv.pojave koja je uneta u plan
posmatranja kao zadatak koji ce se izvrsiti. Naucno posmatranje organizuje
se po unapred pripremljenom planu&usresredjeno je na tacno odredjene
pojave&objekte koji se precizno,sistematski
posmatraju,utvrdjuju,klasifikuju&naucno obrazlazu. Svi podaci koji su
znacajni za istrazivanje beleze se na utvrdjen nacin,analiziraju&posle
razlaganja&sinteze sluze za donosenje zakljucaka o predmetu
istrazivanja,kao&za naucno obrazlozenje dobijenih rezultata.
VRSTE POSMATRANJA:
SLOBODNO POSMATRANJE-kada istrazivac tjs. posmatrac odredjene
pojave sam odlucuje da li ce u konkretnoj situaciji izvesti odredjeno
posmatranje,kada,kako i na koji nacin ce ga obaviti.
KONTROLISANO POSMATRANJE- posmatrac je obavezan da u
potpunosti&bez promena izvrsava utvrdjeni plan posmatranja.
DIREKTNO POSMATRANJE- istrazivac svojim culima i/ili instrumentima
neposredno posmatra planom odredjenu pojavu koja je predmet istrazivanja.
INDIREKTNO POSMATRANJE- istrazivac ne posmatra odredjenu pojavu
koja je predmet porucavanja posredno,nego neku 2gu pojavu ciji je osnos
poznat&moze se upotrebiti sa pojavom koja se istrazuje.
POSMATRANJE BEZ UCESCE POSMATRACA-ucestvovanje
istrazivaca svedeno iskljucivo na posmatranje ponasanja&reagovanja
posmatranih osoba,na njihova uzajamna delovanja,slusajuci neposredno
njihove razgovore,ali en ucestvujuci pri tome licno ni u kakvom aktivnosti
bilo kog clana posmatrane grupe.
POSMATRANJE SA UCESTVOVANJEM- istrazivac aktivno ucestvuje u
aktivnostim clanova grupe,pri cemu moze da prixvati&neku od uloga koja je
tipicna za posmatranu sredinu,sve u nameri da na taj nacin pribavi podatke
koji mogu biti korisni za dobijanje rezultata konkretnog predmeta
istrazivanja.

15
POJEDINACNO POSMATRANJE obima ili ucestalosti drustv.pojave-
posmatraju se pojedinacni primeri odredjene pojave u drustvu ili
drustvima,ili pak pojedine drustv.grupe znacajne za predvidjeno istrazivanje.
MASOVNO POSMATRANJE- kada su u pitanju serije drustv.pojava ili
kada predmet istrazivanja predstavljaju raznolike pojave u odredjenoj
drustv.kategoriji stanovnika.
EKSPERIMENT- naslozeniji&specifican oblik naucnog posmatranja.
Sastoji se iz aktivnosti preduzetih prilikom posmatranja odredjene pojave
koja je izazvana na vestacki nacin. Vecina naucnika&teoreticara smatra da u
drustvu nije moguce vestacko stvaranja pojave samo radi toga da bi se ista
proucavala. Postoji&misljenje&u slucaju kada bi se drustv.pojava izazvala
na vest.nacin ona ne bi bila ista u poredjenju sa pojavom koja spontano
nastaje u svakodnevnom zivotu. Ponasanje ljudi je drugacije u slucajevima
kada se sa njima eksperimentise. U slucajevima prikupljanja podataka
posmatranjem u SHO postoji pravilo da posmatrac mora nepristrasno
ucestvovati u postupcima posmatranja pojave,onakve kakva je ona zaista u
stvarnosti. Izuzetak- kada istrazivac aktivno ucestvuje u eksperimentu
(mada,desava se da samo prisustvo posmatraca u eksperimentu samo po sebi
izaziva odredjene teskoce- cinjenica da neki stranac posmatra clanove grupe
HO u kojoj je nastala neka pojava,moze uticati da se njihovo ponasanje
promeni). Blagonaklono prixvatanje posmatraca nastaje u vecini
slucajeva,narocito kada se grupi HO prethodno na prikladan nacin objasni
svrxa eksperimenta. Medjutim,&onda kada prihvate stranu osobu HO se
cesto ustrucavaju da se ponasanju uobicajeno. Zbog toga posmatrac nekad
mora da se krije,kako bi dobio sto realnije podatke o posmatranoj
pojavi,mada je to skrivanje tesko izvesti. :)

11. VRSTE&OBELEZJA ISPITIVANJA

Metod ispitivanja- ispitivac postavlja pitanja koja se odnose na pojavu
koja je predmet istrazivanja,a ispitanik odgovara na njih. Ispitivanja se mogu
obavljati tokom usmenog razgovora ili se vrse u pisanom obliku. Ispitivanja
postavljanjem pitanja&odg. ispitanika u pisanom obliku koriste se kada
ispitivac nije u stanju da neposrednim razgovorom uspostavi vezu sa
ispitanikom (nrp. ako je ispitanik osoba sa poremecajem sluxa&govora)
PREMA NACINU ODGOVARNJA NA PITANJA:
SLOBODNO ISPITIVANJE&ISPITIVANJE SA ODREDJENIM
ODGOVOROM.

16
*Slobodno ispitivanje: ispitivac postavlja pitanja zavisno od situacije koja
postoji ili nastaje tokom razgovora. +strana=dobijeni odgovori
potpuniji&verodostojnije prikazuju cinjenice.
-strana=teskoce da se dobijeni odgovori klasifikuju,uporedjuju&statisticki
obradjuju.
*Ispitivanje sa odredjenim odgovorom: ispitanik odgovara na pitanja
birajuci 1 od ranije pripremljenih odgovora (da ili
ne/malo,srednje,mnogo/slabo,dobro,vrlo dobro,odlicno...) +strana=odgovori
podesni za statist.obradu. –strana=posto su odgovori suzeni unapred na
kratke odgovore rezultati ispitivanja su skuceniji tjs. siromansniji.

INTERVJU je usmereno ili proizvoljno ispitivanje 1 osobe ili > osoba.

Ispitanici mogu biti odabrani po metodu uzoraka kada je u pitanju veca
grupa. Ako je manja grupa mogu se intervjuisati svi pripadnici. Odgovori
koji se ocekuju imaju razlicita obelezja jer mogu biti stereotipni (da,ne,ne
znam isl.) ili slobodni. Ako su odgovori slobodni,a samim
tim&nepredvidivi,razlikuju se EKSTENZIVAN&INTENZIVAN
INTERVJU.
*EKSTENZIVAN INTERVJU: to je intervju sa stereotipnim pitanjima-
ispitivac postavlja ispitaniku seriju inapred pripremljenih konkretnih pitanja
koja su tipicna za ispitivanu pojvau. Koristi se za sastavljanje statistickih
pregleda na osnovu odgovora.
*INTENZIVNI INTERVJU:ispitivac samoinicijativno&potpuno
slobodno,bez unapred pripremljenih ili postavljenih pitanja,vodi
razgovori&usmerava ga na pojavu koju zeli da ispita. Koristi se da se dublje
pronikne u sustinu problema. Podaci koji se dobijaju ovom vrstom intervjua
su veoma vazni za istrazivanja u oblasti SHO jer pruzaju mogucnosti da se
sagledaju pojedinacni problemi&stavovi ispitanika,mogucnost da se
preciznije sagledaju problemi&stavovi,teznje&namere koje su zajednicke za
citavu grupu HO koja je intervjuisana. Koristi se za ispitivane HO kojima su
mentalne&govorne sposobnosti ocuvane ili kod HO sa poremecajima
sluha&govora ako se dobro sluze gestovnom komunikacijom.

UPITNIK//ANKETA je pisani oblik ispitivanja koji se sastoji iz

odredjenog broja unapred pripremljenih pitanja; unapred pripremljeni
intervju u pisanom obliku. Pitanja moraju biti precizna&mogucnostima sto
kraca,metodicno dobro rasporedjena,u skladu sa obrazovnim,odnosno
intelektualnim nivoom ispitanika,socio-kulturnim vrednostima sredine u
kojoj ispitanik zivi. Obratiti paznju na vrstu,stepen&kategoriju hendikepa.
Odgovori mogu biti stereotipni (da,ne,koristim,ne koristim i sl.) ili slobodni

17
(ispitanik odgovara na pitanje shodno svojoj
volji,znanju,shvatanju,raspolozenju).
POZIV na ucestvovanje u anketi (SLANJE UPITNIKA) moze se izvrsiti na
vise nacina: upitnik se moze dostaviti posredstvom drustvenih organizacija
HO (Savez gluvih&nagluvih),slanjem na adresu,neposrednom dostavom
ispitaniku. Ovaj posmednji nacin dostave je najpodesniji jer se pri tom
ispitivac moze blize upoznati sa ispitanikom&time stvoriti pogodnije uslove
za obavljanje ankete&dobijanje odgovora. U neposrednom kontaktu sa
ispitanikom istrazivac moze pruziti dodatna objasnjenja u vezi postavljenih
pitanja,nuditi neposrednu pomoc prilikom popunjavanja. Pomoc se moze
pruziti&citanjem pitanja (ako je osoba slepa) ili zapisivanjem odgovora (ako
HO tesko pise ili nije u mogucnosti). Prilikom urucivanja upitnika treba
naglasiti da je anketa anonimna. Obicno se pre sprovodjenja ankete obavlja
PROBNO ISPITIVANJE=PILOT ANKETA koja sluzi radi provere da li su
sve pripreme za sprovodjenje ankete ispravno obavljene.

TEST: sastoji se iz sistematsko rasporedjenih pitanja ili tvrdnji na koje

ispitanik treba da odgovori najcesce u pisanom obliku. Moze biti
sastavljen&od niza crteza,fotografija,grafikona...Test kao nacin
merenja&utvrdjivanja sklonosti pojedinca obavlja se radi
dobijanja,ocenjivanja i uporedjivanja obelezja vrednosti ispitanika na
osnovu njegovih ispoljenih misljenja,tvrdjenja ili pretpostavki,pri cemu se
rezultati analiziranih podataka jednog uporedjuju sa rezultatima testa 2gog
ispitanika. U SHO test se koristi prilikom istrazivanja sklonosti ispitanika za
odredj.radne aktivnosti...Prilikom primene testa u SHO treba voditi racuna
da dodijeni rezultati nisu uvek tacni jer prilikom ispitivanja ispitanici
odgovaraju subjektivno,najcesce nesvesno.

12. MATEMATICKO-STATISTICKI METOD

ZNACAJ: mogucnost preciznog posmatranja pojave&tacnog

utvrdjivanja kolicina raznih obelezja pojedine pojave&istih pojava u
celini. Primenom METODA MERENJA dobijaju se precizni podaci
&tacna saznanja o pojavama,sto je vazno za utvrdjivanje stanja&zakonitosti
pojave. Pod ‘merenje’ se podrazumeva kvantitativno tjs. kolicinsko
utvrdjivanje&razmatranje rezultata utvrdjivane pojave koju istrazujemo.

18
Pojave koje proucava SHO su vrlo slozene&cesto su zavisne > od kvaliteta
nego od kvantiteta.
MERILOM se utvrdjuje kolicina prilikom istrazivanja odredj.pojave.
Vrste merila: neposredno&posredno (izvedeno).
NEPOSREDNO MERILO-ono koje je iste vrste,istovetno sa pojavom koju
merimo (npr. utvrdjivanjem broja lica ostecenog vida u odredj. pogonu meri
se velicina ove populacije koja ucestvuje u ukupnom broju zaposlenih u
procesima rada jedne zastitne radionice).
POSREDNO (IZVEDENO) MERILO-razlikuje se od neposrednog po
kvalitetu,s tim sto je je poznat stalan odnos izmedju metila&pojave koja se
meri (povodom sticanja > stepena obrazovanja HO meri se i utvrdjuje
drustvena pokretljivost te osobe)
Sam postupak merenja moze se ostvariti&posmatrati u uzem&sirem smislu.
MERENJE U UZEM SMISLU- utvrdjivanje koliko puta se 1ica merenja
nalazi u pojavi koja se istrazuje. Zatim brojanjem utvrdjenih 1ica pristupa
mat-stat obradi (npr. merenje velicine razreda brojem ucenika koji poxadjaju
taj razred)
MERENJE U SIREM SMISLU- u slucajevima kada ne postoje =e 1ice
merenja,tako da se ne moze utvrditi tacan kolicinski odnos izmedju pojava
sa razlicitim kolicinama odnosnog svojstva. Taj odnos se utvrdjuje samo
priblizno&pojave se rasporedjuju po redu koji odgovara kolicini svojstava
koja imaju: od onih koji ih imaju u najmanjoj do onih koji ih imaju u
najvecoj meri.

STATISTICKE METODE se u SHO prilikom

prikupljanja&proucavanja podataka s obzirom na slozenost&brojnost
pojava koje se istrazuju. To su statisticki zakoni,srednje
vrednosti,korelacija,koeficijenti varijacija,standardne devijacije i uzroci.
STATISCITKI ZAKONI- nastaju utvrdjivanjem zakonitosti odredjenih
drustvenih pojava iste vrste. Postoji odredjena pravilnost zbivanja i/ili
odnosa,pri cemu se najveci,prezezni broj posmatranih desava na
odredjen,zakonit nacin tjs. te pojave imaju ista obelezja. Iz ovih zakonitosti
nastaju zakoni na osnovu kojih se mogu,uz pomoc racuna verovatnoce,vrsiti
predvidjanja nastanka&promena buducih stanja u drustvu&drustv.odnosima.
SREDNJA VREDNOST- dobija se merenjem > broja pojava&svodjenjem
odgovarajucih pokazatelja razl.brojchanih vrednosti na jednu brojku (koja
predstavlja prosecnu vrednost). Njom utvrdjuje struktura drustv.pojava. Od
prosecne vrednosti moze odstupati svaka pojedina vrednost konkretne
drustv.pojave u manjoj ili > meri,odnosno obimu.

19
KORELACIJA=kovarijacija- metod cesto koriscen u naucnim
istrazivanjima. Njim se utvrdjuju odnosi medju pojavama,a ne samo njihova
struktura.
KOEFICIJENT VARIJACIJE- kolicnik standardne
devijacije&aritmeticke sredine&moze se prikazati u vidu obrasca.
UZORAK- skraceni postupak prikupljanja podataka. Ne posmatraju se svi
podaci iste vrste vec samo odredjen broj manjih podataka. Zakljuci do kojih
se dolazi se zatim primenjuju na ostale podatke. Ovaj metod predstavlja
izvesnu sredinu izmedju proucavaja pojedinacnih slucajeva&statistickih
metoda kojim se obuhvataju sve cinjenice koje su dostupne. Zakljuchci koji
se dobijaju samo su delimicno tacni&zbog toga cesto neprihvatljivi,tjs.
neupotrebljivi u svojstvu naucnog dokaza.
Prilikom primene mat-stat metoda treba imati u vidu da se moze dobiti samo
slika pojedinih obelezja stanja,promena&odnosa posmatrane pojave.
ANALIZA SADRZAJA- metod prikupljanja podataka na osnovu analize
dokumenata&registrovanih podataka o pojavama koje su predmet
istrazivanja. Pod dokumentom se podrazumeva svako obavestenje koje je na
neki nacin registrovano a odnosi se na predmet istrazivanja. Dokumenta
mogu biti faktografska (zabelezene samo cinjenice bez komentara) ili sadrze
razna saopstenja&obavestenja. Kao dokumenti za analizu sadrzaja podataka
u SHO mogu sluziti razni nalazi defektologa,lekara,psihologa i drugih
strucnjaka.

13. ODNOST DRUSTVA PREMA OSOBAMA SA

INVALIDNOSCU U ANTICI

Po Lavu Vugotskom MISTICHNO RAZDOBLJE obuhvata radzoblje stare

kulture&anticke civilizacije,kada su fizicka snaga,skladan fizicki
razvoj&izgled tela,odnosno privlacnost&lepota ljudskog tela,kao&duhovne
sposobnosti pojedinaca bili visoko cenjeni u drustvu. Ona lica koja se nisu
uklapala u pojeidne standarde nisu bili dobro vidjeni u drustvu. Tako su
zahtevi fiz. lepote tela,snage&duhovne sposobnosti bili odlucujuci prilikom
donosenja odluke da lice hoce ili nece HO biti iskljucena iz drustvene
zajednice. Primena ovakvog postupka na HO proizilazi&iz postavki anticke
filofozije o jedinstvu duha&tela (‘U zdravom telu-zdrav duh’),kao&iz vrlo
postojanog ubedjenja da nedostaci izrazeni na jenom od segmenata ljudskog
totaliteta (psihofizicko jedinstvo) izazivaju nedostatke&poremecaje u 2gim
elementima ljudskog bica.

20
 U Antickoj Sparti,izrazito vojnickoj drzavi,je postojalo pravilo unistavanja
hendikepirane&slabunjave dece. Spartanska deca su vise pripadala drzavi
nego svojim roditeljima. Da li ce se novorodjence podizati ili ce biti
unisteno zavisilo je od odluke koju je ‘Savet staraca drzave Sparte’ donosio
prve nedelje posle rodjenja deteta. Posle izvrsenog pregleda clanovi saveta
donosili su neporecivu odluku da li ce beba biti vracena roditeljima ili
unistena. Ova deca su bivala eliminisala u cilju odrzavanje telesno&dusevno
zdravog potomstva.
U Atini u 4.veku pne je primenjivan postupak zdravstvene kontrole
gradjana kojoj je bilo obuxvaceno&pronalazenje Hdece. Posle zavrsenog
pregleda,deca kod kojih je utvrdjen hendikep,na razne nacine izdvajana su iz
drustva radi preduzimanja odredjenix mera izolacije ili likvidacije. Osim
gradjana takav postupak odobravali su cuveni grcki filozofi
Platon&Aristotel. Jedno vreme je ovaj postupak smatran ispravnim,kao
naglasavanje potrebe da potomstvo bude&ostane telesno&dusevno
zdravo,dok je kasnije unistavanje Hbeba bilo dozvoljeno,najcesce precutno,
ili navodeci da se to cini iz ekonomskih razloga.
U Rimu novorodjena deca nisu odmah primana u porodicu,sto je posebno
vazilo za slabunjavu decu&Hbebe. Deseti dan posle rodjenja novorodjence
se donese ocu koji posle pregleda odlucuje da li ce ono biti primljeno u
porodicu. Ako odluci da ne moze biti primljeno,ono se mora unistiti ili na
2gi nacin odstraniti iz kuce.U tu svrxu su se pravile korpice u koje bi se bebe
smestale&odnosile na neko pusto ili skrovito mesto,ugl. u sumu. Ponekad su
takve bebe iznosili na trg ili pred xram&tamo,ako bi se nasao neki
kupac,prodavali. Cesto su bile bacene u reku ili gradsku kanalizaciju.
Postupak fizickog unistenja mogle su izbeci samo one bebe kod kojih
hendikep nije bio izrazen ili se u tom uzrastu nije mogao utvrditi
(nagluvost,slabovidost). Fiz.unistenje mogle su izbeci&starije osobe,ali nisu
bile dobro prixvacene u drustvu. Stanovnistvo u Rimskoj imperiji je imalo
nesto humaniji odnos prema HO u poredjenju sa gradjanim antickih grckih
drzava. U R. imperiji HO nisu bile fiz.unistavane ali su ipak bile gradjani
2og reda&njihov polozaj je zavisio od vrste&stepena ometenosti&od klasne
pripadnosti. Takodje je poznato da Rimsko pravo taksativno nabraja da
slepe,gluve&neme osobe mogu nasledici svoje roditelje ali da nasledjenu
imovinu ne mogu otudjivati. U njemu je takodje propisano da jedinke iz te
populacije ne mogu zauzeti ili biti postavljene na neku znacajniju fju u
javnom ili politickom zivotu drustva.
Justinijanov zakon=zbornik propisa&odluka rimskih careva sa komentarima
poznatih rimskih pravnika,sadrzavao je&zakonske propise o invalidnim

21
licima kojima nije bila priznata poslovna sposobnost,tako da HO nisu mogle
ucestvovati u ekonomskom zivotu,trgovati ili se baviti politikom.
Na sudbinu&odnos prema HO veliki uticaj imao je soc.polozaj HO,njenih
roditelja ili rodjaka. Pripadnici klase patricija bili su vise zasticeni od
neprijateljskix stavova ljudi. Za razliku od njih,pripadnici plebejaca bili su
izlozeni svim nacinima
omalovazavanja&povredjivanja,ukljucujuci&fiz.unistenje. Najmanje
mogucnosti da prezive imale su HO koje su pripadale klasi robova. Medju
HO bilo je&onih koje je drustvo cenilo kao ugledne clanove drustva
(pesnici,muzicari,besednici,glumci&2ge nadarene HO).
Uprkos tome,u klasicnoj literaturi se nalaze svedocenja koja ukazuju da u
antickoj kulturi&civilizaciji nisu bila strana misljenja&ponasanja uglednix
ljudi koji su se suprotstavljali omalovazavanju&ubijanju Hdece&odraslih.
Zbirka ‘Corpus Hippocraticum’ obuhvata vise od 100 knjiga koje sadrze
naucna&strucna izlaganja raznih autora o
coveku,bolesnicima,lecenju&moralno-etickim obelezjima lekarskog poziva.
Hipokrat pominje mogucnost lecenja dusevnih bolesnika,medju kojim su
cesto svrstane&MRO. Verovao je da su dusevne bolesti prouzrokovane
pojavom neravnoteze izmedju zhuchi,sluzi&krvi u organizmu
bolesnika,kao&da se ravnoteza&normalno stanje mogu ponovo uspostaviti
pustanjem krvi pomocu pijavica&razveseljavanjem bolesnika
shalama&muzikom. Grcki filofoz&lekar Asklepiad je u Rimu osnovao
skolu u kojoj je poducavao buduce sanitetsko osoblje o nacinima lecenja
epilepsije&2gih mentalih bolesti primenom Hipokratovih metoda lecenja.

[[STARI GRCI su o soc. problemima razmisljali uporedo sa formiranjem

drzave,nastankom literarnog stvaralastva,filozofije&politicke misli.
Pesnici,filozofi&drzavnici razmisljali su o tome kakvo je delovanje potrebno
da bi soc.zivot bio primeren SLOBODNIM LJUDIMA u dobro uredjenoj
zajednici. Tako su formulisane&VREDNOSTI na osnovu kojih je svaki
gradjanin mogao da procenjuje vlastite postupke&ucinke u odnosu na 2ge
ljude,kao&u odnosu na postupke 2gix ljudi&zajednice prema njemu samom.
Sve soc.reforme&uopste organizacija drustv.&politickog zivota polazile su
od opstih vrednosti:
PRAVEDNOST,POLITICKA=OST,SLOBODA&DEMOKRATIJA,OD
GOVORNOST,SOLIDARNOST,UZAJAMNOST,POMAGANJE,ZAST
ITA SIROMASNIH.
Grci su u zavisnosti od politickog uredjenja pojedinix drzava&idejnix
koncepcija,sprovodili&odredj. soc.reforme&preduzimali prakticne mere. Jos
od xerojskog doba grcke istorije smatralo se da je zivot dostojan coveka

22
moguc jedino u ZAJEDNICI sa 2gim ljudima,a da je zajednica ili drzava
duzna da se brine o svojim gradjanima. Soc. praksa u Grckoj menjala se u
zavisnosti od drustv.-ekonomskih prilika&karaktera politicke vlasti,kao sto
se menjala filozofija.
Bilo je perioda kada su gradjani kojima je bila neophodna soc.pomoc bili
prepusteni sami sebi,ali je ipak drzava bila glavni nosilac ukupne soc.zastite.
U soc. delovanje spadala je u prvom redu ZASTITA SIROMASNIH
GRADJANA. Nekad je to bila odgovarajuca materijalna pomoc radi
zadovovoljavanja materijalnih potreba pojedinaca (koji to ne mogu da
zadovolje sopstvenim radom). Na sirem drustv.planu drzava je preduzimala
organizovane aktivnosti za zastitu vecih grupacija siromasnih: preraspodele
zemljisnix poseda,brisanje dugova,otkup od strane drzave onih koji su zapali
u duznicko ropstvo,organizovanje javnih radova radi zaposljavanja onih koji
nemaju zemalju kako bi im se stvorili uslovi da zive od sopstvenog rada (sto
je imalo&siri drustv.uticaj-stvarana su kulturna dobra trajne vrednosti).
U slucajevima prenaseljenosti nekih oblasti-problem u prehrani resavao se
kolonizacijom u susedne oblasti gde je bilo uslova.
Znacajana je soc.zastita Grka- BRIGA O DECI BEZ
RODITELJA,narocito onoj ciji su roditelji poginuli u ratu: drzava se o
takvoj deci starala sve do njihovog odrastanja.
Grcka drzava je sprovodila&odgovarajuce mere u oblasti ZDRAVSTVENE
ZASTITE. Na sirem planu to je preventivna zdr.zastita- sprecavanje
epidemija. Sprovodjene su&XIGIJENSKE MERE,GRADNJA
VODOVODA,KANALIZACIJE.
Na individ. planu drzava je brinula da ima zdrav podmladak,pa su u sadrzaj
obrazovanja&vaspitanja bile ukljucene&fizicke vezbe. Sto se tice direktne
zdr.zastite drzava je placala lekare da bi lecili siromasne gradjane.
Znaci,u Staroj Grckoj,narocito u Atini je bila relativno razvijena soc.zastita
gradjana,kao sastavni deo globalne politike.

SOCIJALNO-POLITICKA PRAKSA U RIMU

(istorija Rima pocinje od 753.god pne,kada je osnovan kao grad-drzava. Do

1.veka pne postaje svetska imperija//traje do druge polovine 4. veka n.e. kao
jedinstvena drzava,tada dolazi do podele na ZAPRCAR sa centrom u
Rimu&ISTORIMCAR sa centrom u Carigradu. ZRC je postojalo do 476.
Kada su ix Germani osvojili&to je kraj ne samo ZRC-a
nego&robovlasnickog poretka u Zap.Evr. IRC (Vizantija) traje do
1453.god.,kada su Turci osvojili Carigrad)

23
Rimsko robovlasnicko drustvo je jedino drustvo u istoriji ljudske civilizacije
u kome je osnovni factor proizvodnje bio robovski rad. Vladalo je
uverenje da je sramota da se slobodni gradjani bave fizickim
radom&zanatima (mada su se u selima slobodni&polu-slobodni seljaci
bavili proizvodnjom,ali oni su smatrani ljudima nizeg reda). Patricije,gradski
plebs,proletarijat&vojska se nisu bavili nikakvom proizvodnjom.
R.drzava je imala,srazmerno broju stanovnika,vise robova nego bilo koja
robovlasnicka drzava (pogovotu od kad je postala svetska imperija). Prema
njima nije sprovodila nikakve mere soc.zastite,bili su prepusteni samovolji
svog gospodara,koji je mogao ne samo da ih fizicki kaznjava,nego&da ih
ubije,a da za to nikome ne odgovara-> veliki broj pobuna&ustanaka koje su
rimske vlasti u krvi gusile. Mada su Rimljani jos sredinom 5.veka pne
formirali relativno razvijenu pravnu regulativu (‘Zakon o 12 ploca’) robovi
ni u kom pogledu a ni kasnije,tokom dogradnje rimskog prava,nisu bili
njegov subjekt. Cak ni bioloska reprodukcija robova nije bila pravno
regulisana,nisu mogli da formiraju porodicu.
Soc.zastita nije bila jedinstvena na celoj teriroriji- mnoge soc.mere koje
su isle u prilog siromasnim gradjanima (plebsu uglavnom) najcesce su bile
ogranicene na metropolu,dok je provincijama posveceno manje paznje
(resavanje soc.pitanja izvan Rima bilo je prepusteno tamosnjim
upraviteljima).
PODELE unutar R.rob.drustva bile su visestruke. Osn. podela:
ROBOVI&SLOBODNI GRADJANI. Robovi nisu subject prava&nemaju
nikakvu soc.zastitu,ali ipak nisu svi robovi bili u =om polozaju u pogledu
uslova zivota (povoljniji status oni koji u gradovima sluze u kucama
patricija ili se bave zanatskim poslovima za svog gospodara,od onih koji su
radili u poljoprivredi ili ratnih zarobljenika,koji su bili u najtezem polozaju)
SLOBODNI GRADJANI: PATRICIJI (aristokratija)&PLEBEJCI. Od
plebejaca na najnizoj drustv.lestvici nastaje proletarijat.
Plebejcima koji nisu raspolagali vlastitim prixodima za izdrzavanje
sebe&svoje porodice drz. je bila duzna da obezbedi to izdrzavanje,jer ni
jedan slobodan gradjanin nije bio obavezan da radi ili da se bavi
zanatima jer je to smatrano nedostojnim slobodnog coveka.
R.drzava je povremeno sprovodila odredj. imovinske reforme (npr. Braca
Grah: oduzet deo zemljisnjh poseda od veleposednika&podeljen
siromasnjim gradjanima, ‘Zakon o zitu’- drzava je iz svojih magacina
prodavala zito siromasnim gradjanima po nizim cenama; za vreme Cezara
drzava je kupovala zemlju&delila seljacima sa decom koji nisu imali
posede/davani su krediti onima koji su bili spremni da ih uloze u povecanje

24
proizvodnje/siromasne gradjane oslobadjali od dugova da ne bi zapali u
duznicko ropstvo)
Odr. soc. zastita slobodnim siromasnim gradjanima je postojala,bar kada se
radilo o onim koji su ziveli u Rimu. Ta zastita je bila motivisana
politickim,ne verskim ili humanism ciljevima (ocuvati stabilnost drzave =>
soc.pomoc kao prevencija pobune plebsa). Uporedo sa zadovoljavanjem
potreba isxrane,trebalo je pronaci&odg. forme da dokona masa ispuni vreme
=> pozorista&gladijatorske borbe da bi se odvratila paznja od
politickoh&socijalnix pitanja.

Rim ispod nivoa Stare Grcke:

-odnos prema robovima mnogo suroviji
-vecina grckix mislilaca podsticala je sl.gradjane na privredjivanje
-javni radovi za podizanje spomenika kulture obavljani od strane
slob.gradjana u G.,u R.-robovi.
-u vreme krize u R.rob.dr.,neposredno pred njegov raspad,dolazi do anarxije
u seks.odnosima&raspada porodice,sto nije bio slucaj u Grckoj.]
14. SOCIJALNA KONCEPCIJA
HRISCANSTVA&ULOGA CRKVE U RESAVANJU
SOC.PITANJA

Hriscanstvo je nastalo u Palestini u I veku nase ere,iz judaizma,u istocnim

provincijama Rimskog carstva. Osnivac hriscanstva je bio Isus Hrist (‘Isus’-
svetovno ime,’Hrist’=»Pomazanik«-osoba pomazana svetim uljem,onaj
koga je Bog izabrao za određenu misiju). Glavni izvori o Isusu Hrisu su
novozavetni spisi (jevandjelja i poslanice),a od nehriscanskih antickih
izvora Tacit (koji navodi da je Isus po nalogu Pontija Pilata u Jerusalimu
razapet na krst pod optuzbom za zaveru R.carstva ), Talmud i dr. Preduslovi
za nastanak Hr su izmesanost naroda,kultura i jezika&klasna nejednakost u
R. carstvu (u novoj religiji potcinjeni vide spas). Formiranje Hr je trajalo 3
veka&u tom periodu je formulisana legenda o osnivacu&njegovom
bozanskom poreklu,formirana je organizacija (crkva)&izgradjena idejna
osnova. Kao vera&ideologija Hr je nadzivelo sve dosadasnje drustv.-pol.
sis,rezime&religije.
Na samom pocetku stvaranja Hr. je istupilo sa IDEJOM O =OSTI LJUDI.
Prvi propovednici su bili protiv privatne svojine&za zajednicku potrosnju,pa
su formirane hr.opstine koje su okupljale 200-300 ljudi medju kojima su
vladali saradnja&pomaganje. I pored zagovaranja soc.=osti,hr nije bilo ni

25
politicki ni socijani pokret vec pre svega VERSKI,ciji je cilj bilo
pridobijanje svih ljudi bez obzira na njihove imovinske razlike. Zato se
ubrzo ideja =osti ogranicila samo na =ost pred bogom.
U toku prva 3 veka od svog nastanka hr se,zaslugom apostola
Pavla,prosirilo na sve delove R.imperije. Rim postaje steciste
hr.propovednika. Uporedo sa sirenjem vere formira se i ogranizacija-
crkva,za sta je zasluge imao apostol Petar.
Iako se propovednici hr.,ukljucujuci&samog osnivaca,nisu direktno
suprotstavljali rim.vlasti,ona ih je 3 veka surovo progonila,smatrajuci hr.
subverzivnim (rusilackim) elementom unutar drzave,pa je razlog za progon
taj sto je xr.ucenje bilo suprotno postojecoj ideologiji&politickoj praxi (u
R.carstvu je postojala kvalitativna podela na robove&ostale gradjane,koji su
se delili na patricije tjs. aristokratiju&plebejce. Medju plebejcima postoje
bogati,siromasni&apsolutno siromasni. Pri takvoj strukturi,koja je pre svega
odgovarala aristokratiji kao vladajucem sloji,pojava ucenja koje propoveda
=ost svih ljudi,pa makar to bilo&samo pred bogom&porucuje bogatim da
svoju imovinu razdele siromasnima-sustinski je predstavljala atak na
postojeci sis,jer su takve ideje bile prijemcive za
obespravljenje,potlacene,eksploatisane&ponizene pojedince,grupe&citave
narode unutar carstva).
Negativan odnos prema hriscanima imali su&obrazovani&uceni ljudi-npr.
Tacit je nazvao Isusa kriminalcem&opravdavao potupak Pontija Pilata;
Neron je optuzio hriscane da su zapalili Rim. Vlast se prema hriscanima
odnosila surovije nego prema kriminalcima,mada se uprkos progonima
sirenje hr nije moglo zaustaviti. Verovatno je to bio jedan od razloga zbog
kojih je vlast promenila odnos prema hriscanima => Car Konstantin je
30.aprila 313.godine ‘Milanskim ediktom’ priznao xr. kao raznopravnu
religiju sa politeistickom religijom u R.imperiji. Priznavanje xr.religije prvo
kao ravnopravne,a kasnije&kao drzavne religije (387.god) menja se i odnos
xr.crkve prema drzavi,koja se vise ne smatra otelotvorenjem zla,a vernicima
se vise ne savetuje da ne sluze vlasti. Od tada crkva tvrdi da je drzava
neophodna kako bi svojim zakonima oblikovala spoljasnje
odnose&ponasanje ljudi,a da crkva treba da bude usmerena na regulisanje
verskog zivota,obaveza&prava vernika. Promenjeno je&shvatanje o
=osti,privatnoj svojini&bogatstvu. Jednakost se svodi iskljucivo na =ost
pred bogom&prixvata se nejednakost na Zemlji koja se objasnjva
1.covekovim grehom. Crkvi ne smeta ni ropstvo,jedino apeluje na milosrdje
prema robovima,jer se na taj nacin zasluziju Bozija milost. Privatna
svojina&bogatstvo se ne osudjuju ali se smatra da su poxlepa&gramzivost u
suprotnosti sa Bozijim zakonima&zato bogati ne treba da zaboravljaju svoju

26
siromasnu sabracu po veri. Tako crkva,koja sada kao&drzava raspolaze
odgovarajucom moci&vlasti,postaje saucesnik u drzavnim
poslovima&pocinje da utice na drustvene tokove&odnose (sto je&bio cilj
priznavanja xr.religije&kao ravnopravne&kao drzavne- crkva kao
organizacija&institucija moze biti faktor integracije drustva).
Dolazilo je do sukoba izmedju crkve &vlasti,jer su&jedni&2gi xteli da
imaju primat u odlucivanju o drustvenom zivotu.
Feudalizam- kao drustveni poredak koji je preovladavao u srednjem
veku&cinili su ga feudalci (zemljoposednici)&zakupnici (seljaci koji su
obradjivali zakupljenu zemlju) bio je period u kome su veze&saradnje
crkve&drzave bile najtesnje. Autoritet crkve je poceo da raste jer crkva
postaje jedina ujedinjujuca snaga. Mada,bilo je ostrix sukoba izmedju
pojedinix papa&svetovnih vladara jer su&jedni&2gi zeleli da imaju
apsolutnu vlast. Crkva je postala najveci veleposednik u feudalizmu,pa je u
ekonomskom pogledu mogla da se iz=achi sa plemstvom,pa je samim
tim&crkva imala svoj (materijalni) interes da se svim sredstvima bori za
ocuvanje feudalizma,proglasavajuci postojece staleske podele
prirodnim&od Boga uspostavljenim. Siromastvo se smatralo Bozijom
voljom,kaznom zbog gresnog zivota. Zato sto je znala da takvo objasnjenje
nece zadovoljiti siromasne,a jos manje popraviti njihov soc.polozaj,crkva je
preduzimala odgovarajuce soc.akcije-i pored gresnosti ljudi mogu dobiti
Boziji oprostaj,ali ga siromasni lakse ostvaruju (‘Kamila ce pre proci kroz
iglene usi nego sto ce bogatas stici u Carstvo nebesko’). Da bogati ne bi
ostali bez nade,crkva je razvila ideologiju MILOSRDJA koje se
proglasava 1om od bitnih moralnih vrednosti,a davanje milostinje postaje
religiozna duznost,a siromastvo ne treba smatrati sramotom. Apel za
milosrdjem smatra se cinizmom,jer je siromastvo,pre svega,proizvod sistema
koji vladajuca klasa&crkva svim sredstvima brane.
Milosrdje za katolicku crkvu ima 2struku ulogu:da pomogne onima na
najnizoj lesvici bede,uz istovremenoj podsticanje na rad kako bi doprineli
poboljsanju svog polozaja&da bogati umire savest&dozive satisfakciju
iskupljenja grexova.
Usvajanjem xriscanstva STAV PREMA HO se znatno poboljsao. Promene
koje su nastupile pruzale su uslove&mogucnosti HO da prezive.
Propovednici xr. istovremeno su sirili&saznanja o potrebi ispoljavanja
milosrdja svakog xriscana prema svim ljudima koji su nemocni;tu dobrotu
su dokazivali davanjem materijalnix priloga crkvi i pruzanjem pomoci
onima kojima je ona potrebna. Davanje milostinje nije bilo sistematski
organizovano,vec je zavisilo od darezljivosti bogatix&dobijali su je oni koji
su direktno prosili. Crkva je samo nesposobnima za prosjacenje na

27
organizovan nacin pruzala pomoc (stari,bolesni,mala deca). Od
priloga,nekretnina vernika&darova bogatix,prodajom oprosta grexova
nastali su AZILI- prixvatilista koja su sluzila za okupljanje
vernika,cesto&za isplatu troskova lecenja bolesnika&davanje pomoci
siromasnima&HO. Nemocni,siromasni&H su u azilima nalazili
utociste,najosnovnije uslove&skromne mogucnosti da prezive. Crkva je
organizovala versko poducavanje kao vid obrazovanja za siromasnu decu.
[FAZA AZILIZIRANJA tjs. naivno-biolosko razdoblje po Lavu
Vigotskom]

Pored =osti&milosrdja,za xr.religiju i PRAVDENOST spada u bitne

vrednosti. Crkva nije mogla ostati na apstraktnim principima pozivajuci se
samo na bozansku pravdu,vec se morala pozabaviti &pitanjima
ovozemaljske pravde,pa je nastojala da&pitanje pravednosti interpretira kroz
teologiju&tako nastaju ’10 Bozijix zapovesti’ (Pravednost je jedino
imanentna Bogu,ljudi su gresni&od grexa se jedino mogu izbaviti ako slede
Bozije zakone&ponasaju se u skladu sa principima Pravde).
Vlast drzave je sluzila zastiti interesa crkve. Kritika drzave&njenog
sis.pravde dolazila je u obzir samo ako je sluzila zastiti interesa crkve.
Konkretne oblike Pravde crkva je formulisala u zavisnosti od drustv.-
ekonomskix uslova&potreba,a pri tome je nastojala da religijsko sxvatanje
Pravde udje u sadrzaj Pozitivnog prava (pravo koje donosi covek,suprotno
od Prirodnog). Nisu sve norme Poz.prava koje je drzava donosila odgovarale
interesima&sxvatanjima crkve,pa je dolazilo do SUKOBA&unutar same
crkve (jos&zbog tumacenja pojedinix biblijskih stavova) sto je dovelo do
RASKOLA&PODELE NA ZAPADNU (KATOLICKU)&ISTOCNU
(PRAVOSLAVNU) 1054.godine.
Sledeci sukob koji je imao masovne razmere&velike drustvene posledice
bio je PROTESTANTIZAM tjs. REFORMACIJA u 16.veku u okviru
katolicke crkve. ZADATAK reformacije nije bio izgradjivanje novog
teolosko-religijskog sis.,vec ciscenje starog od pogresnog&da se covek
oslobodi stega Vatikana. Ogranicena je moc Papa. Protestantizam je
formirao uverenja da se marljivoscu&stidljivoscu&samodisciplinom moze
doprineti poboljsanju uslova zivota. Rad&stvaranje dobara kao osnovna
vrlina. U soc.pogledu zadrzao je milosrdje kao vrednost ali je glavni nosilac
soc.zastite morala da bude i drzava. Ukinute su dazbine,ubiranje sredstava
od str. Crkve za tzv.’oprost grexova’. Dakle,reformacija nije uticala na
slabljenje religije ali je dovela do promena u odnosu prema svetovnoj vlasti.
Prema njoj konacna odluka pripada Bogu u svemu,pa&u pitanjima Pravde.

28
Nakon Raskola Katolicka Crkva je ostala jedinstvena,nezavisno od broja
samostalih drzava a Pravoslavna Crkva nije uspela da ocuva jedinstveni
centar pa se tako formiraju autokefalne Crkve (prvo bugarska,pa
srpska&mnoge 2ge,tak oda danas u okviru Pravoslavlja deluje oko 15
autokefalnih Crkava).

15. ODNOS PRAVOSLAVNE CRKVE PREMA

OSOBAMA SA INVALIDITETOM

Za razliku od katolicke crkve koja je imala jedinstveno glediste o

soc.pitanjima,unutar pravoslavlja postojale su razlike od zemlje do
zemlje,ali je ostala dosledna prvobitnom xriscanskom sxvatanju
milosrdja kao bitnog religijskog&etickog nacela.
Crkva je smatrala da je sira socijalna zastita duznost&obaveza drzave,koja
treba da organizuje&sprovodi soc.-zastitne mere (ako drzava vlada
ljudima-obavezna je da ih u svemu shtiti). Crkva moze,nezavisno do
drzave,da organizuje soc.zast.,sto je&cinila.
U srednjevekovnoj Srbiji Crkva je pri manastirima organizovala
smestaj,xranu&lecenje siromasnih. Veliki br manastira imao je neku vrstu
bolnica. Neke od njih su otvarali vladari&za njih davali odredjene priloge.
Takve bolnice smatrane su drzavnim,ali su&za njih stizali prilozi od bogatix
ljudi. Najbitnija soc.vrednost,za ciju se realizaciju zalagala pravoslavna
crkva u Srbiji,bilo je tzv. SAMARICANSKO MILOSRDJE.
O dogadjajima u srednjevek. Srbiji govori nam delo ‘Krmchija Sv.Save’
koje je prikazao dr Miodrag Popovic. Ovi pravni spisi predstavljaju zbirku
zakonskih propisa iz doba Nemanjica u kojima se pominje&osnivanje
‘casnih domova’ za smestaj ‘bolesnih,slepih,gluvih,hromix i obolelih na
2gim udovima’. Propisano je&da gluvi&nemi opravdano mogu biti
naslednici&da ‘ko ima srodnika gluva&nema,ako se stara o njemu&ne
upravlja dobro njegovom imovinom,ne moze ga naslediti’. Navedeno je&da
‘se odstrane iz Crkve oni koji se podsmevaju slepcu,gluvom,hromom’,sto je
u to vreme znacilo veliku&tesku kaznu. Sv.Sava je
dobrocinstvo&milosrdje smatrao osnovnim principom odnosa medju
ljudima. Obaveza je prema bogu&xriscanskom verovanju da se ljudi
medjusobno postuju&pomazu,a narocito da bogati cine
dobrocinstva&pomazu siromasnima. To je istovremeno&put za ostvarivanje
pravde&pravicnosti. ‘Milostinja vredi vise od posta&od svake

29
zrtve&molitve’. Ne treba praviti razliku medju ljudima na osnovu njihovog
polozaja jer su svi ‘stvorenih od istog praxa’.
Crkva nije mogla da resi sve soc.probleme jer je siromastva&bede bilo
mnogo,pa je&drzava morala da preduzima niz soc.mera,tako da su najbitnija
pitanja koja se ticu soc.zastite siromasnih gradjana regulisana normativno
statutima gradova,a kasnije&Dusanovim zakonikom (npr. staranje o
nezbrinutoj deci,zastita samoxranih udovica&starih osoba,organizovanje pri
manastirima neke vrste obrazovanje dece,poducavanje zena za vodjenje
domacinstava,pomoc u slucaju element.nepogoda,dodela napustene zemlje
siromasnima koji nisu imali svoju,ishrana siromasnih&ubogih pri
manastirima_takodje postojale su&odredbe kojima su bile predvidjene ostre
kazne za vlasteline u slucaju pljacki sela,unistavanja domacinstava&sl.).
[Dusanov zakonik&nomokanon Sv.Save su najvazniji zakoni feudalne
Srbije]
Staranje o HO se spominje&u Dus.zakoniku&u 2gim spisima tog
vremena&njihov sadrzaj jasno ukazuje da su postojali humani odnosi prema
HO kako od strane predstavnika srpske srednjevekovne drzave,tako&od
srpske vlastele&od str. Srpske pravoslavne crkve.
[Rimokatolicka crkva u srednjem veku sa jedne strane nastavlja sa
aziliziranjem svojih nemocnih&hendikepiranih vernika&brine o njima a sa
druge strane,za vreme inkvizicije,ucestvuje u njihovom fizickom unistavanju
(najcesce spaljivanjem).]
Za vreme ropstva pod Turcima pri manastirima koji su ostali pruzana je
zdravstvena&2ga pomoc iako veoma skromno jer su Turci lisili Crkvu
njenih poseda,a svestenstvo izlozili nasilju&teroru. Crkva je uprkos tome
pruzala otpor.

16. ODNOS DRUSTVA PREMA OSI U PERIODU

HUMANIZMA&RENESANSE

U drustveno-politickom slmislu renesansa se uzimala za pocetak nestajanja

feudalizma (traje od 476.-pad ZRimskog carstva do 1789.-pobeda Fr.
revolucije) &nastanka kapitalizma.
Indirektna kritika feud.poretka pocela je OBNOVOM ANTICKE
FILOZOFIJE&KULURE uopste,a kasnije je doslo&do direktnog
osporavanja teoloskih dogmi. To su zaceci novog kulutnog poretka-H&R. To
nije bila samo kritika starog,vec&stvaranje jedne drugacije slike o svetu-

30
nova umetnost&filozofija koja U CENTAR STAVLJA COVEKA,njegovu
individualnost,slobodu (uz rec ‘obnova’ stoji pojam ‘humanizam’).
SUMNJA U RELIGIJSKE DOGME&hriscanske vrednosti. Rodilo se
uverenje da covek sopstvenim umom&delom moze da nadje smisao vlastite
egzistencije&da organizuje individualni&soc. zivot u kom realizuje vlastite
snage,razvija licnost. Za umne ljude-COVEK,PRIRODA&DRUSTVO
postaju osnovni predmet filoz.,naucnix&umetn. dela. Traga se za ljudskim,a
ne za bozanskim vrednostima. Razum kao kriterijum
saznavanja&vrednovanja. Razum postaje princip od koga treba zapoceti
duxovni&materijalni preporod,on je taj koji coveku omogucuje da menja
prirodu da bi zadovoljio ljudske potrebe&organizovao
individualni&drustveni zivot.
JEDNAKOST- jedna od osn. vrednosti (borba protiv feudalizma-protiv
privilegije vladajuce feudalne klase) Priroda je sve ljude obdarila manje-vise
slicnim sposobnostima-> prirodna jednakost,zato nije prirodno sprecavati
ljude da razviju svoje sposobnosti&ostvaruju prava koja im pripadaju. Sto se
prakse tice,ona je tokom renesanse bila daleko ne samo od drustvene
nego&od politicke =osti. Tokom formiranja kapital.odnosa nejednakosti su
se najdrasticnije ispoljavale u periodu tzv. prv.akumul.kapitala. Na takvo
stanje je usledila kritika (ne direktna,nego samo utopijska vizija jednog
novog drustva).
(Makijaveli-15.&16.vek-slobodna republika se moze uspostaviti samo kada
u drustvu ne bude podela ljudi na staleze,kad se bude pravila razlika izmedju
plemica&ostalix gradjana. Bogatstvo plemica kao rezultat
prevare&nasilja/unutar gradj.klase nejednakost kao rezult. Rada svakog
pojedinca.)

17. DELOVANJE FILANTROPA NA

ZBRINJAVANJU OSI

Kao posledica znacajnog kulturnog pokreta u svetu poznatog pod nazivom

HUM&REN dolazi do promene drustva prema HO. To je FAZA
SEGREGACIJE. Ovo razdoblje se odlikuje aktivnoscu veceg&stalno
rastuceg broja filantropa koji su vodili brigu o izvesnom broju HO,sto je
izazvalo porast interesovanja nauke za ovu populaciju&njene probleme.
U prakticnom sprovodjenju ideje za ostvarivanje boljih&humanijih uslova
z&rada ljudi,pristalice racionalizma (Dekart,Spinoza,Lajbnic)

31
[RACIONALIZAM=saznanje coveka&njegov neposredni odnos prama
2gom coveku&svetu uopste se stvara,oblikuje&menja prema nacelima
razuma.] razvile su&filantropske aktivnosti svih osoba koje su bile spremne
da pruze pomoc clanovima drustva kojima je pomoc bila neophodna
(osobama sa psiho-fizickim poremecajima i/ili nedostacima). Delovanjem
humanista&filantropska misao je pokrenula obuku govora lica sa ostecenim
sluhom,a samim tim&PRVI OBLIK DEFEKTOLOSKE
REHABILITACIJE. Defektologija tako pocinje kao neposredna praksa
filantropije ili ljubavi prema coveku osudjenom da trpi zbog nedostatka koji
je stalan&nepromenljiv.
STRUCNJACI:
JERONIM KARDANA je u 16om veku ucio gluvoneme da pisu&tako se
sporazumevaju sa okolinom.
PEDRO&HUAN PABLO BONS su gluvoneme sticenike ucili da govore.
Ovim problemima bavili su se mnogi lekari,pedagozi&drugi strucnjaci.
Medju njima je bio&dr Johan Konard Amon koji je poznat kao prvi
strucnjak u Evropi koji se specijalizovao za praktican rad na podrucju
patologije govora&koji se smatra ocem logopedije. ‘Gluve osobe imaju
razvijene govorne organe ali zbog gluvoce nemaju razvijen govor’,tako da je
sprovodio&tehniku citanja sa usana.
U istom razdoblju raste&zainteresovanost strucnjaka za
rehab.&obrazovanje slepih. DIDRO,veliki fra mislilac,u svom radu ‘Pismo
o slepima za one koji vide’,iznosi cinjenice o potrebi&mogucnostima
obrazovanja slepih. VOLTER,takodje istaknuti knjizevnik&istoricar,zalagao
se za obrazovanje slepih&na osnovu istrazivanja je zakljucio da se opsti
soc.polozaj slepih u drustvu moze&mora podici&unaprediti primenom
njima prikladnog obrazovanja.

18. SOCIJALNI PROBLEMI IZAZVANI

PRVOBITNOM AKUMULACIJOM KAPITALA

[malo o feudalizmu: F zapocinje padom ZRC 476.godine a zavrsava se

pobedom Francuske revolucije 1789.godine. Drustveni poredak koji je
preovladavao u srednjem veku i cinili su ga feudalci
(zemljoposednici)&zakupnici (seljaci koji su obradjivali zakupljenu zemlju)]
U poslednjoj etapi feudalizma (burzoazija deli vlast sa
feudalcima,tjs.plemstvom; razvoj manufakturne proizvodnje,preteche

32
masinske industrije!!!) sa jedne strane osetniji ekonomski&kulturni
napredak u gradovima ZEvrope,a sa 2ge krupna socijalna raslojavanja&beda
jednog dela stanovnistva. Novi oblici proizvodnje zaxtevali su&povecanje
radne snage koja se mogola regrutovati ugl. sa sela. -> usled napustanja
sela&zaposljavanja u industriji feudalci vise nisu bili u mogucnosti da
zadrze dotadasnje odnose,nacin&nivo proizvodnje&upravljanja. Sve te
promene dovode&do menjanja soc.strukture => na jednoj strani od
odredjenog broja zanatlija&trgovaca,kao i dela plemstva formira nova klasa
BURZHOAZIJA,a na 2goj strani od bivsih kmetova,slobodnih seljaka&dela
gradskog stanovnistva nastaje RADNICKA KLASA. OSIM NJIX postoje
zanatlije,trgovci&malobrojna inteligencija koji ne pripadaju ni jednoj od ove
2 klase. Pored navedenih soc.kategorija postoji&1 nehomogen sloj koga su
cinili prognani sa sela (jer je zemlja koju su obradjivali pretvarana u
pasnjake za gajenje ovaca jer je vuna trebala da zadovolji potrebe tekstilne
manufakture-‘ovce su pojele ljude’ by Tomas Mor: u gradovima zbog
ogromnog priliva stanovnistva sa sela nema dovoljno zaposlenja&drzava
problem nezaposlenosti pokusava da resi represivnim merama da bi se
sprecilo nezadovoljstvo. [ Represivno zakonodavstvo-nehumano ali
nuzno]) ,otpustene pratnje&posluge feudalaca,gradska sirotinja (koja
nije mogla ili nije htela da se zaposli u manufakturnim
radionicama),nesposobni za rad&sl. Oni su bili bez ikakvih sredstava za
zivot&samim tim su bili prinudjeni na prosjacenje&skitnju,a neki su
postali&razbojnici. Da bi se takve pojave suzbile,u svim ZEvropskim
zemljama u 15.&16.veku,doneseni su ZAKONI PROTIV
SKITNICHENJA kojim su propisivane veoma surove kazne:
bicevanje,zigosanje vrelim gvozdjem po celu ili
grudima,sakacenje,pa&osuda na smrt. Vlasti pritom nisu ulazile u razloge
zbog kojix su ljudi bili to sto jesu (vecina u taj polozaj dovedena silom).
Takvo stanje je trajalo vise od 1 veka.
Vladajuca feudalna klasa drzi bitne poluge politicke plasti,a crkva je,uprkos
novim naucnim,filozofskim&umetnickim stremljenjima od pocetka 16og
veka,u osnovi glavna ideoloska snaga = VREME ZACETKA
KAPITALIZMA = proces koji je kasnije nazvan PRVOBITNA
AKUMULACIJA KAPITALA.

19. SOCIJALNO-POLITICKA KONCEPCIJA

TOMASA MORA

33
 Tomas Mor je stanje prvobitne akumulacije kapitala objsanio recenicom
‘ovce su pojele ljude’,jer je zemlja koju su ljudi obradjivali pretvarana u
pasnjake da bi se zadovoljile potrebe tekstilne manufakture za vunom,sto
je dovelo do toga da seljaci odlaze u gradove u potrazi za zaradom (a to
izaziva problem nezaposlenosti koje drzava pokusava da resi represivnim
merama da bi se sprecilo nezadovoljstvo). Tomas Mor je bio svedok tih
dogadjaja&u svom delu ‘UTOPIJA’ (1516.god) opisao je drustvene prilike
tog vremena u Engleskoj. Kritikuje privatnu svojinu,socijalno stanje tokom
razvoja manufakturne proizvodnje (proleterizacija seljaka&raspustenih
pratnji beskucnika pretvorenih u beskucnike). Kritikovao je kapitalizam, tj.
privatnu svojinu kao uzrok svih zala. Prvi put iznosi ideju o drustvu bez
eksploatacije sto ce postati glavna ideja socijalista. Zbog suprotstavljanja
kralju za vreme trajanja svoje sluzbe na mestu kancelara Engleske u vreme
Henriha VIII giljotiran je,ali je po katolickoj crkvi svetac od 1935.godine.
Za vreme vladavine kralja Henriha VIII pobijeno je oko 72 000 ljudi koji su
bili proglaseni skitnicama,mada su nasilno proterani iz svojih stanista. Ubrzo
je vlast sxvatila da je sprovodjenje Zakona protiv skitnicenja moralo biti
ublazeno,jer je bilo korisnije da se telesne kazne zamane novoizgradjenim
zatvorima&popravilistima u kojima su beskucnici predstavljali radnu snagu
koja donosi profit. Podizana su&sirotista za nezbrinute a uz njih&razlicite
radionice.
Siromastvo&beda su se toliko uvecali tokom raspada feud.odnosa pa
soc.zastita koju je Crkva do tada pruzala nije mogla da zadovolji rastuce
potrebe,tako da tu ulogu preuzima drzava (sto je&bio zaxtev protestantske
reformacije – ‘milosrdje zameniti organizovanom brirom drzave’).
Seljaci su bili izvan bilo kakve soc. zastite&tezak polozaj terao ih je na
bune&ustanke protiv feudalaca (u Nemackoj se dogodio najveci otpor
seljaka koji je bio uvod u dugugodisnji rat,pobijeno je najmanje 150.000
seljaka).
Proces raspadanja feudalnog poretka&nastanak burzhoaskog bio je
dugotrajan. Proteklo je nekoliko vekova od pocetka razvoja novih oblika
proizvodnje&gradjanske klase do definitivnog rusenja feudalnog sistema
(1789.god)&u tom periodu evropska drustva su prolazila kroz veoma surove
procese svakojakih nasilja,verskih
sukoba&raskola,kao&epidemija,ratova,gladi...

34
 20. UTICAJ RAZVOJA NAUKE 19. VEKA NA
HUMANIZACIJU ODNOSA PREMA OSI

Znacajnim promenama u 2.polovini 19og veka doprineo je opsti napredak

socio-ekonomskix&soc-kulturnih odnosa u drustvu (naglo su se razvijale
proizvodne snage,narocito industrijska proizvodnja zaxvaljujuci
naucnim&texnickim otkricima koja su delovala na razvoj
nauke&texnologije).
U 20. veku razvija se tzv. RAZDOBLJE SOCIJALNE
INTEGRACIJE,koje je Vigotski nazvao NAUCNI ili SOCIJALNO-
PEDAGOSKI PERIOD. Postignuca mnogix uticajnih ljudi&organizacija
su bila usmerena na stvaranje uslova da se u drustvenoj zajednici
poboljsaju,xumanizuju odnosim prema HO. U tu svrhu bilo je naophodno
obezbediti znatna finansijska&materijalna SREDSTVA kojima bi se
omogucilo povecanje njihovog zbrinjavanja u privatnim&drzavnim
specijalizovanim INSTITUCIJAMA,imajuci u vidu&odgovarajuci
STRUCNI KADAR koji ce primenjivati odgovarajuce POSTUPKE
HABILITACIJE&REHABILITACIJE zasnovanim na dostignucima
savremene nauke&tehnike. Rastao je&broj humanitarnih drustava za zastitu
HO. Posle okoncanja I,a narocito II sv.rata tim organizacijama se
pridruzuju&medjunarodne organizacije,asocicacije,komiteti.
U ovom razdoblju bio je u porastu broj SKOLOVANIH
DEFEKTOLOGA,time&strucnjaka uze specijalizacije koji su metodama
zasnovanim na rezultatima nauke&primenom savremene tehnike
organizovali&usavrsili rehabilitaciju HO. Narocito je bio zapazen razvoj
naucnog istrazivanja u oblasti defektologije. Defektolozi su pokusavali da
prosire traganja usmerena na otkrivanje sto prikladnijix&humanijih
nacina&oblika zbrinjavanja,skolovanja,prof.osposoblj.,zaposljavanja&sto
neposrednijeg ukljucivanja HO u otvoreno drustvo. U mnogim zemljama su
napori defektologa bili krunisani ociglednim poboljsanjem zivotnix i/ili
radnih uslova pri cemu su stvoreni humaniji medjuljudski odnosi u mnogim
drustvenim zajednicama.
Medjutim,tokom 20.veka u svetu nastaju&mnogobrojni primeti ekstremno
negativnih&dehumanizovanih odnosa prema HO => pocetkom 1939. u
Nemackoj je usvojen ‘Nacionalni program eutanazije’ koji je obuhvatao
masovno istrebljenje&unistenje nesposobnih za rad,hronicno obolelih od
odredjenih bolesti,retardiranih i drugih osoba ‘nekorisnih za drustvo’.
Odluku o tome koja osoba&kada mora biti unistena fizicki donosila je

35
posebna komisija sastavljena od strucnjaka iz redova politicara,lekara&sl.
Uporedo s komisijom delovale su&posebne grupacije koje su imale zadatak
da fiz.uniste iskljucivo decu koja su bila na razne nacine odvajana od
porodice&ubijana radi tako imenovanog ‘chishcenja&ocuvanja chistote
rase’. Nacisti su eutanaziju primenjivali navodno radi ‘ocuvanja arijevske
rase’,podrazumevajuci pri tome ‘Hitlerovsko-nemacku rasu’. U tom pokolju
je sirom Evrope usmrceno mnostvo dece,omladine&odraslih lica. Tacan br
zrtava se ne zna ali nije sporno da iznosi nekoliko miliona (tokom II sv.rata u
nacistickom logoru Nezavisne drzave Hrvatske u Jasenovcu liseno je zivota
oko 750.000 Srba,Roma,Jevreja&2gih naroda,pri cemu je usmrceno oko
500.000 ljudi pripadnika srpskog naroda; u nemackim logorima je brutalno
usmrceno mnogo HO,medju kojima je samo u gasnim komorama 275.000
mentalno&fizicki HO).
Druga polovina 20.veka donela je&pojedine xumane promene koje su
nastale humanizacijom odnosa prema HO u pojedinim drzavama. Izvanredni
razvoj nauke,tehnike&proizvodnih snaga uopste,doneo je +promene u
mnogim drustvima koje su pracene znacajnim otkricima&njihovom
primenom na podrucju tehnike,pre svega elektronike,kao&uvodjenjem novih
tehnologija,uz koriscenje racunara&robotike. Ovom progresu doprineo
je&razvoj medicine (u smislu ranijeg otkrivanja&suzbijanja
poremecaja&bolesti).
21. LIBERALNI KAPITALIZAM: OPSTE
KARAKTERISTIKE,SOC.IDEJE&PRAXA

Nastao nakon procesa prvobitne akumulacije kapitala-kao nova era u

razvoju kapitalistickih odnosa. Za njegov pocetak uzima se kraj 18. veka
(pobeda Fr.revolucije),a zavrsetak poslednja cetvrtina 19.veka. Ovaj oblik
kapitalizma,kao ikapitalizam uopste,zapoceo je u Engleskoj,a zatim&u
Francuskoj,da bi se kasnije sirio na 2ge ZEvropske zemlje.
EKONOMSKU OSNOVU LK je imao u razvoju MASINSKE
INDUSTRIJE&IZGRADNJI FABRICKOG SISTEMA
PROIZVODNJE,RAZVOJU SAOBRACAJA
(zeleznica,brodarstvo),SIRENJU UNUTRASNJEG&SPOLJNJEG
TTRZISTA&RAZVOJU NAUKE.
Novo je sto je kao osnova MASINSKA PROIZVODNJA,a u sferi
ekonomije RAZVOJ TRZISTA na kome se roba valorizuje (vrednuje),u sferi
politike-novi institutI-VISEPARTIJSKI PARLAMENTARNI SISTEM
(pravo glasa&politika =ost).

36
 Uporedo sa ekonomskim dostignucima rasla je&politicka moc burzoaske
klase,koja je vlast u period manufakturne proizvodnje delila sa feudalcima
tjs.plemstvom- sada nema ozbiljnijeg politickog protivnika prilikom
odlucivanja o ekon.&politickim pitanjima,organizovanju&funkcionisanju
drustva&njegovih institucija. Feudalna klasa je politicki&ekonomski
porazena,ujedno je suzbijen&uticaj Crkve koja jeodvojena od drzave.
U fazi LK drzava se nije mesala u privredni zivot (svako njeno uplitanje
u regulisanje ekon.&soc. odnosa smatralo se shtetnim),sem u meri koja je
potrebna da bi se obezbedilo postovanje zakona&ugovora zarad nesmetanog
funkcionisanja privredne&2ge delatnosti koje su bile neophodne za drustvo.
Eksploatacija radnika se ne sprovodi pomocu drzavne prinude kao u
robovlasnickom&feudalnom sistemu,jer su kapitalisti&radnici formalno
slobodni da svoje odnose regulisu ugovorom. POTRAZNJA&PONUDA
odredjuju nivo zaposljavanja,visinu najamnine&cenu proizvoda. Kapitalisti
odredjuju&duzinu radnog vremena,a radnici nemaju mogucnosti da uticu
na menjanje uslova rada&visinu najamnine jer ne poseduju sopstvenu
organizaciju,tjs. sindikat u ovoj fazi razvoja kapitalizma. Postoji pravo
svih,pa&radnika,da slobodno formiraju politicke stranke,ali u stvarnosti su
SVE POLITICKE PARTIJE POD UTICAJEM&KONTROLOM
BURZOAZIJE ZBOG NJENE EKONOMSKSE NADMOCNOSTI.
[javna&privatna svojina su strogo razgraniceni; drustveni odnosi pocivaju na
vladavini privatnog kapitala; ne vaze principi =osti&soc.pravde; privatni
kapitalista sve odnose regulise po svom naxodjenju; drzava ne moze da
deluje ni u sferi soc.zastite&nema izgradjenu bilo kakvu soc.pol.]
*MIL*,cije su osnovne ideje&do dana danasnjeg aktuelne,premda malo
modifikovane,je problematiku =osti&2gih soc. pitanja razmatrao u vezi sa
pitanjama SLOBODE koja je centralna kategorija njegovog ukupnog
ucenje. Ziveo je&delovao u vreme LK,zalagao se za takav drustveni poredak
u kome ce se na najbolji moguci nacin dovesti u SKLAD SLOBODNO
DELOVANJE POJEDINCA SA POSTOJANJEM&ODRZAVANJEM
PRIVATNE SVOJINE&’OPSTIM DOBROM CELINE’,koja treba da
pociva na ZAJEDNICKOM RADU SVIH. Na taj nacin ce se minimizirati
drustvene ne=osti medju ljudima,zbog cega Mil predlaze postepene&stalne
REFORME koje,pored ostalog,ukljcuju PROSVECIVANJE
LJUDI&OCUVANJE PRIRODNOG PRIRASTAJA. =ost se sastoji u
jednakom pravu svakog coveka na STICANJE SVOJINE,a ne=ost tjs.
stepen ne=osti zavisi od rada&sposobnosti pojedinaca-drustvo odganizovano
prema slobodi&privatnoj svojini istovremeno je&PRAVEDNO DRUSTVO.
Mil je takođe bio naklonjen biračkom pravu za žene i (kasnije) radničkim
zadrugama.

37
 *HERBERT SPENSER*,kao&Mil,spade ured onih mislilaca iz doba LK
kod kojih preovladjuje optimisticko uverenje da je progress uopste,pa&u
sferi soc.zivota,permanentan&da se odvja evolutivno,a sam
soc.zivot&polozaj coveka usvetu zavisi od njegovog TRUDA DA SE
UKLOPI u opste tokove&da tako unapredjuje licni&kolektivni soc.zivot.
Osnovna S. soc.-politicka ideja jeste da SVI LJUDI IMAJU =O PRAVO
NA SLOBODU. To je za njega prvi&osnovni princip ispravne =osti. Svaka
druga =ost za njega je neprixvatljiva. On odbacije komunisticke ideje koje
zagovaraju drustvenu =ost ljudi jer one ne deluju u skladu sa moralnim
zakonom- njihovo ostvarenje bi nacilo povredu nacela Slobode&=osti. S.
je,kao&drugi predstavnici liberalizma,protiv toga da se drzava bavi
soc.problemima&da svojim merama resave problem siromasnix jer bi na taj
nacin povredila slobodu onih od kojih se oduzima da bi se 2gima davalo
(svaka raspodela koja bi pocivala na arbitrazi drzave,umesto na zakonu
ponude&potraznje bila bi nepravedna). Umesto filantropskog ocajavanja
zbog siromasnjih&bednih,treba raditi na tome da se ljudi MORALNO
VASPITAVAJU tako da vode brigu sami o sebi,da ne bi opterecivali 2ge.
Sto se tice brige drustva za siromasne,treba moralnim uticajem razvijati
svest o uzajamnoj pomoci (drustvo treba da vrsi moralni uticaj na
pojedince kako bi se kod njih razvijala svest o UZAJAMNOJ POMOCI,koja
bi trebala da se temelji na njihovoj dobrovoljnosti,da bude izraz njihovih
osecanja&savesti). Princip solidarnosti za S. spade u moralnu sferu.
Za materijalni,kulturni&socijalni razvoj,odnosno blagostanje covecanstva u
kome nece biti bede&zla&u kome ce biti sve vise pravde,nuzan je PROCES
EVOLUTIVNOG PRELAZA (u kom se covek prilagodjava
prirodnoj&drustvenoj sredini),pri cemu je primarno dejstvo bioloskih
faktora.
Siromastvo&soc.beda,sa jedne&narastanje radnickog pokreta,sa 2ge strane
u 2.polovini 19.veka prinudili su burzoaziju da menja pogled na
soc.pitanja,pa dolazi do zakonodavnih promena u Engl.,Nemackoj ukojima
je uvedeno zdravstveno osiguranje uslucaju invalidnosti&starosno
osiguranje &to predstavlja kraj LK.

22. UTOPIJSKA KRITIKA SOC.STANJA U

VREME LIB.KAPITALIZMA

38
 SOCIJALUTOPIZAM = izraz nezadovoljstva zbog neispunjenih obaveza
datih neposredno pre&za vreme Fr.revolucije. Socijalutopisti slede opstu
metodolosku nit prosvetiteljstva- za njih je RAZUM kritetrijum
saznanja&vrednovanja,a NAUKA najmeritornije sredstvo organizacije
drustvene prakse. Sen-Simon,Furije&Oven kao predstavnici socijalutopizma
smatrali su da revolucija nije put ni nacin uspostavljanja pravednog
stanja,humanog drustva,jer ona ne resave ni problem drustv.harmonije,ne
ukida zlo&nepravdemniti uspostavlja organizaciju drustva na principima
razuma.
SEN-SIMON je dao najveci doprinos kritici&vrsio najveci uticaj na
kasniji razvoj soc.&politickih ideja. NAUKA je glavna pokretacka snaga
napredka covecanstva,a RAD&STVARALASTVO treba da budu osnov
svake drustvene vlasti. Da bi se uspostavilo pravedno drustvo,neophodna je
racionalna organizacija drzave koja bi ibla uskladu sa zaxtevima
industrijalizacije. Suprotnosti se javljaju izmedju klase industrijalaca
(fabrikanti,banari,naucnici,radnici,zemljoradnici)&klase besposlicara
(plemici,rentijeri,birokrate,vojnici). Klasa besposlicara ce nestati tako sto ce
se ukinuti pravo na nasledjivanje,jer se svojina stice radom. Uredjena
drzava mora prevladati stanje nezaposlenosti&Sen Simon saradnju
industrije&nauke vidi kao jedini nacin.
FURIJE je smatrao da se drzavom moze valjano upravljati&rukovoditi
prema PRINCIPIMA RAZUMA (razvoj slobodne licnosti,=ost svakog
pojedinca,njegov doprinos&rad…).Osnovna pokretacka snaga drustvenog
progresa RAZVOJ INDUSTRIJE,a sa njim nastaje&KAPITALIZAM.
Period civilizacije deli na tri faze:
- GARANTIZAM kao drustvo prostih asocijacija
- SOCIJANTIZAM kao priprema za formiranje slozenih oblika
udruzivanja- svi ljudi su ukljuceni u proces proizvodnje kao
akcionari,vlasnici sredstava za proizvodnju&svako ima mogucnosti da
razvija&ispoljava svoje sposobnosti. Takav rad je pravican,bez
prinude&eksploatacije-suprotnom tadasnjim uslovima.
- XARMONIZAM kao stvar buducnosti (prerovladavanje kapitalistickih
odnosa) u kojoj jos uvek postoje paraziti,mada Furije ne smatra da svi ljudi
treba da budu iz=cheni u imovinskom pogledu (jer doprinos pojedinca nije
=ak). Zamisljao je drustvo harmonije kao drustvo materijalnog izobilja u
kome nema zavisti,nestaju klase&ne=osti.
OVENova delatnost nije bila samo teorijska kao kod Sen-Simona&Furijea-
on je u Engleskoj pokusao da sprovede osnovna nacela o uredjenju odnosa u
procesu rada u kome se ostvaruje =ost&pravednost,pa je osnovao
RADNICKE KOLONIJE U PREDIONICAMA PAMUKA U New

39
Lenark-u,postojale su 4 fabrike. Sve radnike koji su ziveli sa svojim
porodicama u naselju smatrao je clanovima velike porodice,koja zivi&radi u
kooperativnoj koloniji koja je bila obavezna da se stara o nemocnima.
Posebnu paznju je posvecivao deci- njihovom skolovanju&osposobljavanju
za obavljanje odredjenih poslova. Svoj sistem
obrazovanja,vaspitanja&osposobljavanja za rad Oven naziva ‘Institut za
formiranje karaktera’. Sproveo je SOC.MERE: briga o deci
zaposlenix,pravila o njihovom vaspitanju&obrazovanju,skracenje radnog
vremena za 3h,zakon oogranicenju zenskog&dechijeg rada). Produktivnost
rada je povecana,ali je Oven znao da su to parcijalna resenja&da ne sezu
dalje od radionica -> neophodne su drustvene reforme&reforma
drustvenih institucija u celini,a PRIVATNU
SVOJINU,RELIGIJU&POSTOJECI OBLIK BRAKA (temelje na
kojima je pocivao tadasnji poredak) video je kao prepreke za ostvarenje
soc.=osti&pravednosti sto je&opisao u delu ‘Novi pogled na svet’ koje je
kritika istih.
Doslo je do bojkota od strane burzoazije koji je doveo do raspada kolonija.
‘Nas cilj je cilj svih razumnih bica-sreca’.

23. OSNOVNE KARAKTERISTIKE

‘SLUZBENOG STARANJA O SIROTINJI’
Nagomilani ekonomski problem u drustvu pocetkom 19.veka iziskivali
su preduzimanje prikladnih mera kojima ce se ublaziti tezak polozaj
starijih,iznamoglih,bolesnih,siromasnix&svix osoba nesposobnih za rad,jer
zbog rasprostranjenosti&tezine ovog problema privatna inicijativa nije
mogla vise da bude nacin. Ublaziti soc.polozaj ovih grupacija kao zadatak
morao se poveriti ORGANIZOVANOJ DRUSTVENOJ ZAJEDNICI,za
njihovo resavanje morala se angazovati&DRZAVA.
Velika Britanija bila je jedna od najrazvijenijih industrijskih zemalja,sa
nagomilanim soc.problemima koje je trebalo efikasnije resavati,pa je tim
povodom 1834.godine usvojen ‘Sirotinjski zakon’,koji predstavlja drzavno
staranje o siromasnim,bolesnim,iznemoglim&invalidima koji su bili
ekonomski&zdravstveno ugrozeni. Ovim zakonom propisan je KRUG
KORISNIKA,utvrdjeni OBLICI STARANJA,kao&DRZAVNE
USTANOVE koje su bile odredjene&obvezne da se staraju o svojim
korisnicima. Organizovane su&’UBOZNICHKE KUCE’,koje su bile
obavezne da prihvataju osobe iz zakonom odredjenog kruga korisnika,medju

40
kojima su se nalazile&HO,u kojima su korisnici ziveli&radili. Uz njih su se
nalazile radionice u kojima su svi sposobni za rad bili obavezni da radom
zaradjuju sredstva za sopstveno izdrzavanje&podmirenje potreba svoje
porodice. U ovim radionicama su deca&omladina,pod nadzorom
majstora,sticali znanja,umece&vestinu pojedinix zanata da bi kasnije,strucno
osposobljeni za obavljanje odredj. zanimanja,mogli da se zaposle&prestanu
da koriste finansijsku pomoc drzave. Uslovi zivota su u uboz. bili veoma
teski,pa su se mladi trudili da sto pre&sto bolje nauce zanat&napuste uboz.
cim se zaposle,a ta nastojanja podsticala je&drzava u nameri da ih sto pre
izbrise iz liste korisnika soc.pomoci.
POSLEDICE – nastajanje HUMANITARNIH&DOBROTVORNIH
ORGANIZACIJA sirom Evrope radi pruzanja pomoci
nemocnima&ugrozenima. One su se bavile prikupljanjem materijalnih
sredstava&raznim 2gim aktivnostima kojima su doprinosile ublazavanju
teskoca koje pogadjaju decu bez roditelja,hend.decu,omladinu&odrasne HO.
Mnoge od njih obuhvatale su&vaspitanje,obrazovanje&osposobljavanje
osoba u stanju soc.potrebe,da mogu sebi da obezbede samostalan ili bar
delimicno samostalan zivot,sto je bilo izuzetno vazno (ne samo za tu
populaciju nego&za RAZVOJ DEFEKTOLOSKE TEORIJE&PRAKSE).
24. UTICAJ GRADJANSKE SOCIOLOGIJE NA
ZASTITU&ZBRINJAVANJE OSI

Sredinom&u 2oj polovini 19.veka RAZVOJ DEFEKTOLOSKE

TEORIJE&PRAKSE bio je zavisan od napredka ekonomske
moci&kulture datog drustva,sa jedne strane&bitnih obelezja socijalne
politike u drzavi,sa 2ge strane.
Shvatajuci znacaj,mesto&ulogu soc.politike&zastite gradjana u savremenoj
drzavi,posebno onix osoba koje zbog nesposobnosti za rad&invalidnosti
postaju socijalni slucajevi,mnogi teoreticari se bave
proucavanjem&resavanjem ovih problema. Medju njima je&EMIL
DIRKEM,koji je proucavao PROBLEME SOC.ZASTITE LJUDI&to iz
redova pogodjenix zivotnim nedacama&razvrstanih u red ‘soc.slucaj’ sa
stanovista drustvene solidarnosti.
DIRKEM je svoje sxvatanje solidarnosti zasnovao na temelju
drustvene podele rada,koju on razlikuje &striktno odvaja od texnicke.
DRUSTVENA PODELA RADA-rastavljeni &uprosceni rad sveden na
pojedine pokrete koji se ponavljaju. Na drustvenom planu posledica->
podvrgavanje licnosti coveka mexanizovanom radu.

41
 TEXNICKA PODELA RADA-podela rada po grupama&ona je osnova
profesionalnog strukturiranja,pre svega na osnovu licnih sposobnosti
pojedinaca.Na temelju ove podele D. formulise&pojmove
mehanicka&organska solidarnost.

MEHANICKA SOLIDARNST uspostavlja se na osnovu grupisanja ljudi

po slicnosti, a spoljasnji izraz je represivno pravo cije sankcije idu od
prekora do smrtne kazne ili izgnanstva iz zajednice.
Karateristicna je za drustva nizeg razvoja u kojima profesije nisu
izdiferencirane. Drustvena koxezija kod MS obezb. se potcinjavanjem
individualnix svesti zajednickom cilju. Pojedinci unutar grupe ne saradjuju
samo zato sto su slicni,nego &zato sto im je takva saradnja uslov
opstanka. Najvisi stepen MS postize se kada se individualna&kolektivna
svest podudaraju. Naravno,time se gubi individualnost pojedinca,oni postaju
atomi kojima drustvo raspolaze. D. priznaje da,iako istorijski oblik takve
solidarnosti vidi u prvobitnim oblicima drustvene organizacije,kao sto je
xorda,to ne moze empirijski dokazati,jer takvi oblici drustvenog
organizovanja vise ne postoje&zbog toga daje analogiju sa klanovima. MS
predstavlja neposrednu vezu individua&globalne zajednice/istovetnost
indiv.&kolektivnog verovanja,a solidarnost se moze uvecati na nivou
kolektiviteta samo ako se smanjuje individualnost pojedinca.

ORGANSKA SOLIDARNOST razvija se na razlicitosti individua za nju

je karakteristicno restitutivno pravo,odnosno pozitivno zakonodavstvo
(glavna svrxa nije kazna,nego vracanje u predjasnje stanje onoga sto je
poremeceno prekrsajem). Visok stepen individualnosti clanova zajednice.
Razlicitost koja ovde posotji medju njima ne negira samu solidarnost,nego
iziskuje potrebu da se ljudi uzajamno dopunjuju,da saradjuju,a ne da se
sukobljavaju. Takvo jacanje individualnosti u organizovanoj zajednici cini
drustvo jedinstvenijim. OS mogla se razviti na temelju vece podeljenosti
drustv.rada&specijalizacije. U razvijenijoj specijalizaciji niko nije dovoljan
samom sebi,nego je upucen na mnostvo 2gih ljudi. I ovde su ljudi zavisni
od zajendice,cak&vise nego na nivou nerazvijene drustv.podele rada,tjs. na
stepenu MS,ali oni ovde imaju mnogo > mogucnosti da razviju svoju licnost
jer specijalizovani rad zaxteva daleko vise inicijative nego uniformna podela
rada,gde razlicita zanimanja nisu razvijena. To ima&pozivitne moralne
posledice. OS je mogla nastati samo u razvijenijim civilizacijama,tjs.u
modernom drustvu.

42
 Dirkem se zalagao za primenu sistema UDRUZIVANJA LJUDI PO
ZANIMANJIMA,dakle za organsku solidarnost ili u okviru delatnosti koju
u drustvu obavljaju,jer bi se na taj nacin ostvarila solidarnost&uzajamnost
resavanja problema ugrozenosti clanova porodica,tjs.njihovog izbavljanja iz
grupe socijalnih slucajeva. Dirkem je smatrao da je ovakav sistem
prikladniji u poredjenju sa sprovodjenjem zakonskih propisa o
staranju&pomoci osobama pogodjenim soc.slucajem,medju kojima se
nalaze&HO,jer su drzavne sluzbe suvise udaljene od pojedinca,tjs. od
konkretne porodice&da su one najcesce neprikladne&neefikasne da se bave
resavanjem problema osoba nesposoban za samostalan zivot&rad. Shodno
tome,po Dirkemu v&o HO&resavanje njihovih problema
(ukljucujuci&njihovo cuvanje&zbrinjavanje) treba poveriti na prvom mestu
PORODICI,tek zatim karitativnim organizacijama,a u izuzetnim slucajevima
javnim sluzbama&bolnicama.

HERBERT SPENSER-cuveni engl.sociolog. Njegova osnovna soc.-

politicka ideja je da su svi ljudi imaju =o pravo na slobodu,sto je,po
njemu,prvi&osnovni princip =osti (PRAVEDNOST je u vezi sa principom
=osti; svako uspostavljanje =osti nezavisno od rezultata rada nije pravedno;
SOLIDARNOST spada u moralnu sferu-drustvo treba da vrsi moralni uticaj
kako bi se kod ljudi razvijala svest o uzajamnoj pomoci tako da bi to bio
izraz njihovih osecanja&savesti).
Dao je svoj doprinos resavanju problema&pitanja koje se odnose na
soc.zastitu&zbrinjavanje ljudi pogodjenih socijalnim slucajem,medju kojima
se nalaze&invalidi,tjs.HO. Spenser se zalagao da se problem zadovoljavanja
potreba&zbrinjavanja invalida resavaju METODOM SAMOPOMOCI,a
MORALNIM UTICAJEM obezbediti brigu drustva za siromasne (razvijati
svest o uzajamnoj pomoci). On je protiv toga da se drzava bavi
soc.problemima&da svojim merama resava problem siromasnih,jer ljudi
treba dase moralno vaspitavaju tako da sami vode brigu o sebi da ne bi
opterecivali 2ge. Svoj stav je prakticno dokazao licnim ucescem u
karitativnoj ogranizaciji ‘Drustvo za ogranizaciju pomoci’.
Spenser je podsticao razne strucnjake
(lekare,pedagoge,psihologe,sociologe…) da razvijanjem teorije
rasvetljavaju&pomazu u resavanju mnogih slozenih problema u prakticnom
radu na podrzucju defektologije.

43
 25. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KONCEPCIJE
TOMASA MALTUSA

Glavna prepkupacija T.M. su soc.pitanja,posebno problemi siromastva.

Bavi se problematikom =osti,isticuci da je ta ideja plemenita&privlacna,ali
se NIKAD ne moze ostvariri zato sto covek ne moze dazivi uizobilju niti svi
ljudi mogu = da dele darove prirode,jer se broj ljudi povecava
geometrijskom progresijom,a sredstva za zivot aritmetickom =>
UZROK BEDE jednog broja ljudi (tjs. ne=osti medju ljudima) nije
neravnomerna raspodela bogatstva nego PRIRODNA ZAKONITOST
USLOVLJENA SRASTIMA koje dovode do NERAZUMNOG
UMNOZAVANJA (narocito kod siromasnijih slojeva),pa pravo na opsttanak
imaju oni koji su ustanju sebi da obezbede sredstva za zivot =>
jedini nacin zaustavljanja sirenja bede je SPRECAVANJE
PREKOMERNOG PORASTA STANOVNISTVA a to je moguce na 2
nacina: moralnim uticajem&represivnim sredstvima. Maltus se zalaze za
moralni uticaj,jer uprotivnom neravnomerni porast stanovnistva ce se
regulisati merama razlicitih formi represije kao sto su gladmbolest,ratovi&sl.
RAZUM nalaze da ljudi uskladjuju svoje strasti sa svojim mogucnostima,pa
se zato Maltus zalaze za moralni uticaj kroz socijalizaciju&edukaciju.
DRZAVA NE TREBA DA POMAZE SIROMASNE jer bi na taj nacin
uvecala bedu,tjs. podsticala uvecanje siromastva koje ocekuje zastitu&brigu
drzave,a pomaganje siromasnih bi znacilo oduzimanje od onih koji imaju-sto
bi uzrokovalo novo siromastvo. Prema tome,siromasne treba prepustiti
PRIVATNO INICIJATIVI,koju treba eticku uvazavati,ali ipak imati u vidu
da to povlaci&odredjene drustvene posledice.
Odnos prema siromasnima za koji se zalagao Maltus je prihvacen u
Engleskij tada,sto je dovelo do POVLACENJA DRZAVNIH INSTITUCIJA
iz sfere brige za siromasne. Soc.posledice bile su veliki porast ne samo
materijalne nego&moralne bede.

26. MARXOVE SOCIJALNE KONCEPCIJE

Kao&gradjanske mislioce 19og veka&Marxa su zaokupljala soc.pitanja.

Znacajan deo njegove analize kapitalizma (od prvobitne akumulacije
kapitala do kraja liberalnog kapitalizma) se odnosi na soc.polozaj radnih
slojeva drustva.

44
 Ni o jednom posebnom pitanju M. nije pravio nikakve zaokruzene
predmetne studije,prema tome ni o soc.politici,medjutim,u razl. kontekstima
je bilo reci o pitanjima koja se mogu uvrstiti u problematiku soc.pol.
Kompleksan sadrzaj koji se izrazava kategorijama
=osti,pravednosti&solidarnosti obuhvata centralna pitanja o kojima je
raspravljao u vezi sa problematikom prvobitne akululacije
kapitala&lib.kapitalizmom. To je,u stvari,ukupan materijalni&moralni
polozaj radnih slojeva drustva koji se manifestuje u razl.oblicima:
glad,stambena ugrozenost,bolest,velika smrtnost,eksploatacija,rad
zena&dece pod teskim uslovima koji ostavlja trajne posledice na drustvo u
celini. Slede razmatranja koja se odnose na duzinu radnog dana,niske
najamnine koje ne prate porast proizvodnje&uvecanje
drustv.bogatstva,nezaposlenost,nepostojanja soc.zastite ili njena
nedovoljnost,lose radnicko zakonodavstvo,ponizavajuci karakter
dobrocinstva&milosrdja&sl.
Kriticka razmatranja naznacenih pitanja su u to vreme bila od izuzetnog
znacaja,pre svega u ogranizovanju radnickog poktera&njegove borbe za
poboljsanje ekonomsko-socijalnih uslova zivota. Od posebnog teorijskog
znacaja su analize,zakljucci&anticipacije u vezi sa nekim centralnim
kategorijama koje se odnose&na soc.pol. Sto se tice pravednosti,koja je
posebno zaokupljala M. savremenike,nije se njom posebno bavio,sem u
sklopu pitanja =osti,a solidarnost je razmatrao kao pitanje ogranizovanja
radnicke klase u borbi za njena prava,a ne kao poseban teorijski problem.
Marxovo SHVATANJE POTREBA je znacajno posto je problematika
potreba kod njega u neposrednoj vezi sa pitanjima =osti a posebno&sa
problematikom pravednosti&solidarnosti.
POTREBE&NJIHOVO ZADOVOLJAVANJE M. vezuje za covekovo
ispoljavanje koje kao rezultat ima opredmecivanje&prisvajanje
predmetnog sveta. Covek bivstvuje tako sto nastoji da zadovolji svoje
raznovrsne&brojne potrebe sto zavisi od istorijskih uslova&nivoa razvoja
coveka. Podele deli na:
PRIRODNE&DUHOVNE,INDIVIDUALNE&DRUSTVENE,NUZNE&
LUKSUZNE,OTUDJENE&AUTENTICNE,KVALITATIVNE&KVANT
ITATIVNE. On uvodi pojmove: radikalne potrebe,manipulisane
potrebe,bogatstvo potreba.
Istorija nastanka potreba je u nerazdvojivoj vezi sa proizvodnjeom
sredstava za zivot,tjs. sredstava za zadovoljavanje potreba kojima se
obezbedjuje ‘proizvodnja samog materijalnog zivota’. To je uslov cele
istorije koji se mora ispunjavati svakog dana&svakog sata,danas kao&pre
1000godna da bi se ljudi samoodrzali u zivotu. Ali zadovoljavanje prvih

45
elementarnih potreba,aktivnosti na njihovom zadovoljavanju&orudja kojima
se one zadovoljavaju podstakli su na ‘proizvodjenje novih potreba’,sto
predstavlja ‘prvo istorijsko delo’ – istorija zapocinje od momenta kada
covek,pored zadovoljavanja elementarnih prirodnih potreba,pocinje da
proizvodi sredstva pomocu kojih proizvodi nove potrebe koje nisu
uslovljene samo covekovom bioloskom konstitucijom. &prirodne promene
se istorijski menjaju u zavisnosti od opsteg razvoja
coveka,tradicije,kulture&dr. Menja se&nacin zadovoljavanja tih
potreba,kvantitet&kvalitet&pomera se donja granica njihovog
zadovoljavanja. Proizvodjenje novih potreba odvaja coveka od 2gih zivih
bica pre svega po tome sto ‘prvim istorijskim cinom’ zapocinje
proizvodjenje&duhovnih potreba.
Analizom nacina proizvodnje&prisvajanja u kapital. drustvu dosao je do
zakljucka da je KAPITALIZAM doprineo snaznom razvoju ljudskih
potreba jer je oslobodio coveka od ‘pupcane vrpce prirodne zajednice’
(oslobodio je coveka od neposredne zavisnosti od prirodnih uslova), cime je
omogucio proizvodjenje novih,pre svega kvantitativnih potreba. OSNOVNA
POTREBA postaje potreba za POSEDOVANJEM stvari,sto je dovelo do
pretvaranja prirodnih odnosa u odnose medju stvarima&potcinjavanja
coveka zakonima ekonomije (jer primarni cilje proizvodnje nije
zadovoljavanje covekovih potreba,nego sticanje profita). Tako dolazi do
preokrenutog odnosa u zadovoljavanju covekovih potreba- umesto
instinskih,autenticnoh potreba,stvaraju se LAZNE POTREBE,a
time&SVET TUDJIH STVARI kao&tudja moc koja ga
potcinjava.&umesto da covek vlada predmetnim svetom koji je sam
stvorio,PREDMETI VLADAJU COVEKOM.
Covek stvara svoj predmetni svet radi zadovoljavanja potreba na datom
nivou indiv.&drustv. mogucnosti u odredj. istorijskim okolnostima. U
uslovima privatne svojine,otudjenog rada&robnonovcanog oblika
privrede,proizvodjenje potreba&njihovo zadovoljavanje prelazi u svoju
suprotnost jer sluzi pokretanju mehanizma ciji je smisao produkovanje sto >
robe,za kojom se onda naknadno stvara vestacka potreba. To ne doprinosi
zadovolj. potreba svih,nego na jedno strani stvara bogatsvo a na 2goj bedu.
Bogatstvo roda se uspostavlja na siromastvu individue. **Iako sve individue
ucestvuju u procesu proizvodnje (opstem razvoju bogatstva),one ne
ucestvuju ravnopravno u podmirivanju svojih potreba,jer podela rada
odredjuje njihovo mesto u prisvajanju,a time&zadovolj. indiv.
potreba.** Doduse,niko unapred nije iskljucen iz prisvajanja bogatstva
roda,odnosno zadov.potreba,ali postoji granica toga zadovoljavanja koja je
odredjena KUPOVNOM SNAGOM,a nju odredjuje kapital. => kapitalizam

46
proizvodi potrebe koje,ne samo da ne moze da zadovolji,nego to&ne sme,jer
bi time negirao samog sebe. Tako M. dolazi do pojma RADIKALNE
POTREBE = ovaplocenje vrednosti svekolikog covekovog ispoljavanja.
Za M. je radikalna on teorija koja postulira coveka kao najvisu vrednost.
Ali u praxi ona moze biti delotvorna samo ako ‘zaxvati mase’,tjs. ako je
teorijski projektovano trebanje prihvaceno&kolektivno (‘teorija se u jednom
narodu uvek ostvaruje samo ukoliko je ostvarenje njegovih potreba’). Zato
‘radikalna revolucija moze biti samo revolucija radikalnih potreba’. Posto je
svakoj revol. potreban pasivni element,,materijalna osnova,M. ga nalazi u
PROLETERIJATU zato sto je on jedina klasa u gradjanskom drustvu koja
je vezna ‘radikalnim lancima’&koja poseduje ‘univerzalni karakter svojim
univerzanim patnjama’. Kako toj klasi nije ucinjena ‘nikakva posebna
nepravda nego nepravda uopste’,ona se ne poziva na istorijsko,nego na
‘samo covecansko pravo’. Stoga ova klasa nema nikakve posebne interese
jer joj nije ni ucinjena posebna nepravda nego nepravda uopste,iz cega se
zakljucuje da ona OSLOBADJAJUCI SEBE OSLOBADJA CELO
DRUSTVO.
Temeljeci se na privatnoj svojini,otudjenom radu&podeli
rada,kapitalisticko drustvo stvara&odredjeni odnos prema radniku. Sam
rad&njegovi uslovi su radniku nametnuti spolja. ‘Materijal koji radna snaga
obradjuje je TUDJI MATERIJAL,isto tako je orudje TUDJE ORUDJE;
njen rad se pojavljuje samo kao dodatak materijalu&orudju &stoga se
opredmecuje u necemu sto joj ne pripada.Cak&sam ZIVI RAD se
pojavljuje kao tudji prema zivoj radnoj snazi,ciji je on rad,cije je ono
vlasnistvo ispoljavanja zivota,jer je USTUPLJEN KAPITALU ZA
OPREDMECENI RAD,za proizvod samog rada’. Radnik vremenom
postaje svestan raskoraka izmedju svojih potreba&polozaja,gde je on
‘slucajno’ – zbog podele rada zasnovane na privatnoj svojini – potchinjen.
Da bi ukinuo nacin dotadasnje egzistencije,tjs. najamni rad&zadovoljio
potrebe svoje licnosti,on mora da prevlada postojece stanje,sto je moguce
samo TRANSCENDIRANJEM KAPITALISTICKOG DRUSTVA. Tako
kap.drustvo proizvodeci potrebu za radnom snagom,proizvodi&svog
‘grobara; - proleterijat. Opsta trka za bogatstvom&profitom tera rad
preko granice njegove prirodne potrebnosti&tako stvara materijalne
elemente za razvitak bogate individualnosti,koja je =o svestrana u
svojoj proizvodnji kao&u potrosnji. Time se razvija SVEST RADNIKA
o potrebi skracenja radnog vremena,ali&svest o novim potrebama. Ako
ne zeli da dovode u pitanje sopstveno oplodjivanje,kapital ne moze da ide na
radikalno skracenje radnog vremena,pa to vodi zaostravanju protivrecnosti
izmedju rada&kapitala. Spoznajom uslova privredjivanja (svest o

47
otudjenju&potrebi zadovoljavanja svoje licnosti) radna snaga postaje svesna
radikalnih potreba,ali&cinjenice da ih ne moze zadovoljiti ako ne
transcenidira kap.nacin proizvodnje&potrosnje. Svest o novim potrebama
koje je proizveo kapital ‘koja je&sama proizvod nacina proizvodnje
zasnovanog na kapitalu’,najavljuje njegovu propast.
Svoj koncept radik.potreba je M. kasnije razvijao na osnovu analize
protivrecnosti kap.drustva koje pociva na otudjenom radu,na kome se na 1
str. stvara ‘bogatstvo roda’ a na 2goj ‘siromastvo individue’. Svest o tome da
takvi odnosi ne mogu postati temelj slobode konstituise KOLEKTIVNO
TREBANJE koje se ne svodi na potrebe imanja,posedovanja >,vec na
revolucionisanje drustv.odnosa. Od toga polazi nova projekcija
gradj.drustva- KOMUNIZAM = asocijacija slobodno udruzenih
proizvodjaca,koja izgradjuje&svoj system potreba,radikalno drugaciji od
sis.potreba u kapitalistickom drustvu. [Potrebe jednog tipa drustva ne mogu
se projektovati na sis. potreba sasvim drugacijg tipa; radikalne potrebe nisu
one koje su ostvarene,pa maker&za manjinu drustva,vec potpuno nove koje
tek treba ostvariti; POTREBA PODRUSHTVLJAVANJA – u podrustv.
odnosima se&cula kvalitativno razlikuju od onih u otudjenom drustvu koje
sve potrebe svodi na posedovanje,emancipacija coveka se ocituje&u
kvalitativnom menjanju njegove culnosti,zato predmetni svet postaje ljudski
sam ou neotudjenom drustvu u kome predmeti postaju drustveni predmeti
kojima se covek potvrdjuje ‘ne samo u misljenju nego&u svim culima’-zato
je opredmecenje covekovog bica na ljudski&neotudjen nacin&u tome da
‘covekova cula ucini ljudskim&da stvori ljudsko culo koje odgovara
celokupnom bogatstvu ljudskog prirodnog bica’_novo drustvo stvara
kvalitativno 2gacije potrebe,koje nisu postojale u prethodnom,pa umesto
bogatstva na 1oj&siromastva na 2goj strani,’stupa bogat covek&bogata
covekova potreba’.]
Radikalne potrebe u drustvu udruzenih proizvodjaca imaju promenjen
status u sis. vrednosti u odnosu na kapitalisticko drustvo. SLOBODNO
VREME je radiklna potreba radno-priozvodnog dela drustva. Nju ni
kapital ne moze da zadovolji&zato dolazi do zaostravanje protivrecnosti
izmedju rada&kapitala. Medjutim,u asoc. udruzenih proizvodjaca se ukida
suprotnosti izmedju radnog vremena&slobodnog vremena. Slodobno
vreme,sa 1e strane,omogucava RAZVOJ INDIVIDUE,ALI
POVRATNO UTICE NA RAZVOJ PROIZVODNIH SNAGA sa 2ge
strane. ‘Usteda radnog vremena = je povecanju slobodnog vremena,tjs.
vremena za puni razvitak individuuma,razvitak koji sa svoje strane deluje
povratno na proizvodnu snagu rada kao najveca proizvodna snaga’. O
slobodnom vremenu kao uslovu za formiranje drugacijeg coveka&nastanak

48
novih potreba M. govori prilikom razmatranja ‘CARSTVA SLOBODE’,za
koje je uslov skracenje radnog vremena namenjenog za proizvodnju.
Medjutim&zadovoljavanje materijalnih potreba,proizvodnja koja ostaje u
‘CARSTVU NUZNOSTI’ se odvija pod drugacijim okolnostima od onih u
kapitalizmu. Mada se ovde potrebe uvecavaju,’uvecavaju se&proizvodne
snage koje te potrebe zadovoljavaju’. Samo ‘carstvo nuznosti’ nije ono iz
vremena kapitalizma jer udruzeni proizvodjaci imaju slobodu da ‘racionalno
urede ovaj svoj promet materije s prirodom,da ga dovedu pod svoju
zajednicku kontrol,umesto da on njima gospodari kao neka slepa sila; da ga
vrse sa naj< utroskom snage&pod uslovima koji su
najdostojniji&najadekvatniji njihovoj ljudskoj prirodi’.
[ M. je analizi potreba pristupio svestranije&kompletnije od svih svojih
prethodnika. Potrebe je posmatrao u okviru istorije&razvoja&razmatrajuci
predmetnost potreba je uocio vezu&odnos izmedju
potreba&proizvodnje&potrosnje,pri cemu je akcenat uvek na proizvodnji.
M. je izlozio&sustinu otudjenja potreba&naznacio forme manipulacije
potrebama. Uvodeci pojam ‘bogatstvo potreba’ postavio je osnove za
prevladavanje dihotomije podele potreba&sadrzajnom interpretacijom
‘coveka bogatog potrebama’ dao znacajan doprinos daljem obogacivanju
pojma humanizam. Uvodjenjem pojma ‘radikalne potrebe’,njihovim
povezivanjem sa razvojem svesti,naznacio je alternativne oblike zivota,cime
je ukazao&navrednosne kriterijume za procenjivanja dostignuca odredjenih
soc.promena.]
[ Pored nesumnjivog Marxovog doprinosa kritickoj teoriji
potreba,postoje&neke epohalne ogranicenosti koje nije mogao da prevlada-
npr. ona pitanja gde je pravio distinkcije izmedju istinskih&laznih
potreba,pri cemu je celokupan proces materijalne&duhovne reprodukcije
zivota usmerio na istiske potrebe,dok je duhovna,tjs. psiholoska dimenzija
ostala na marginama njegovih razmatranja (‘istinske potrebe postoje samo
ako postoje predmeti pomocu kojih se one mogu zadovoljiti’).
ISTINSKA RESENJA M. je video u revolucionarnom obrtu,tjs.
uspostavljanje slobodne ljudske zajednice u kojoj nece biti potrebe za bilo
kakvom represijom. M. je ipak prenebregao neke bitne cinjenice-nije
dovoljno da se srusi stari poredak,promeni oblik vlasnistva,razviju
proizvodne snage&svest ljudi o saznanju sta su istinske potrebe,pa da se
automatski promene&nacin misljenja,osecanja,navike ljudi,njihova
psihologija&sl. - - & nakon najradikalnijih revolucionatnih obrta se javljaju
odredjene psiholoske reakcije kao recidivi starih trauma,inhibicija&fobija.
M. nije imao potrebna saznanja iz oblasti soc.psihologije,ali ne zbog svoje
nemarnosti,vec zbog epohalne organicenosti. Zbog toga se nije mogao

49
upustiti u temeljnu analizu filogenetske strukture covekovog bica,bez koje
nije moguce ni temeljno razjasnjenje kako izbeci soc.traume usled
neostvarivanja ocekivanih zadovoljenja&onih potreba za koje postoje
predmeti ali su kvalitativno&kvant. nedostupne vecini clanova drustva.
=ost za M. je uneposrednoj vezi sa sproblematikom zadovoljavanja
potreba,a time&razumevanja sustine drustv. &soc.pitanja. Otuda je problem
=sti PITANJE JEDNAKE VREDNOSTI SVIH LJUDI -> =ost se ne
moze svesti samo na pitanje politicke&pravne =osti (kako su taj problem
videle tadasnje gradjanske teorije),niti na pitanje svojine&raspodele (kako su
mislili predstavnici komunistickih utopija). =ost&ne=ost je opstedrustveno
pitanje jer se tice ukupne drustvene situacije&polozaja velikih delova
drustva,pre svega radnih proizvodjackih slojeva,tako da M. > govori o
ne=osti nego o =osti,sagledavajuci njenu sustinu kroz razlicite forme
otudjenja coveka u gradjanskom drustvu.
M. se ne bavi moralnom osudom ne=osti niti zeli da stvara projekciju
idealnog drustva =osti,nego pitanjima kako ogranizovati drustvo koje bi
omogucilo razvijanje svestranih oblika zivota&formiranje coveka ‘bogatog
potrebama’!! To ne znaci da se prostim kvantitativnim rastom materijalnih
dobara&zadovoljavanjem rastucih potreba za razl. dobrima (od kojih mnoge
namece trziste&koje nisu uvek stvarne,nego&lazne) resavaju bitni soc.
problem,niti se prevladavaju ne=osti. M. smatra da su razvoj proizvodnih
snaga&materijalno bogatstvo pretpostavka jednog poretka,ali to nije
dovoljan uslov slobode&opste ljudske emancipacije. Problem je u tome
kakav se odnos uspostavlja u prisvajanju predmetnog sveta.
Ako se problem ne=osti ne resava ni distributivno-komunistickim ni
gradjansko-liberalnim modelom prisvajanja predmetnog sveta postavlja se
pitanje da li je moguce uspostaviti drustv.odnose u kojima bi se realizovala
neka treca,zadovoljavajuca forma prisvajanja koja bi obezbedila razvoj
coveka bogatog potrebM&mogucnost ispoljavanja njegovih generickih
sposobnosti tjs. kako zapoceti PROCES PREVLADAVANJA
OTUDJENJA da bi covek mogao na svestran nacin da ispoljava svoj
genericke moci,da organizuje svoje vlastiti snage kao drustv. snage. Taj
put mora ici prevladavanjem podele coveka na egoistickog gradjanina
individuuma&stvaranjem uslova u kojima se covekov svet&njegovi
odnosi svode na samog coveka.
Da bi se ostvario process razotudjenja&uspostavio princip =ke vaznosti
svih ljudi,ne znaci da treba UKINUTI svako POSEDOVANJE,vec samo ono
KOJE OMOGUCUJE EKSPLOATACIJU 2OG COVEKA (tjs. uopstavanje
posedovanja) = M. vidjenje pozitivnog ukidanja privatne svojine ne treba
tumaciti kao zaxtev za ukidanje svakog posedovanja&potpunu nivelaciju u

50
prisvajanju (tako nesto bi bilo besmisleno kao soc.cilj,a sa stanovista
pojedinca znacilo bi ukidanje svake individualnosti). Posedovanje u smislu
zadovoljavanja potreba bi trebalo da se prosiri na sve ljude (na taj nacin
svojina prestaje da bude osnova moci,a =ost uslova u prisvajanju pruza
svima mogucnost da na kvalitativni nacnin zadovoljavaju svoje potrebe na
nivou drustv.mogucnosti,kao&da stvaraoci dobara ravnopravno odlucuju o
uslovima&rezultatima proizvodnje predmetnog sveta&ovladavanju
stvorenim predmetnim bogatstvom). Dakle,M. se zalaze ne za nivelaciju
svojine kao resenje problema ne=osti,vec za njeno pozitivno prevladavanje
odnosno PODRUSHTVLJAVANJE,pri cemu bi se uspostavio princip =osti u
sferi odlucivanja (ne da svi o svemu odlucuju,nego da svi imaju pod=e
mogucnosti da prema svojim sposobnostima ucestvuju u odlucivanju usvim
sferama drustv.zivota). Uopstavanje svojine&princip o =im mogucnostima
odlucivanja ne znaci da svi imaju =o,ili da su svi =o kompetentni u
odlucivanju,jer nemaju svi =e sposobnosti. Sustina je DA SE
ONEMOGUCI DA JEDNA GRUPA LJUDI MOZE IMATI VLAST
NAD 2GOM,sto se moze postici ako rad&doprinos budu merilo
raspodele&zadovoljavanja potreba.
=> M. koncepcija se bazira na razdvajanju svojine&prisvajanja&zaxtevu za
ravnopravno ucesce svih u odlucivanju. Medjutim,problem =osti&ne=osti
(bar u dosadasnjoj istoriji) se vezivao sa nekim 2gi ciniocima npr. pravna
=ost kao bitan element soc.=osti. M. se tim pitanjima < bavio jer je smatrao
da je PRAVO INSTRUMENT U RUKAMA VLADAJUCE KLASE za
odrzavanje postojeceg sis. klasnih ne=osti. [ To je kasnije imalo uticaja na
socijalisticku praxu-zapostavljeno pitanje pravne =osti,odnosno =osti pred
zakonom u resavanju drustv.pitanja,pa&socijalnix. Pravna regulative je
potisnuta u korist donosenja ad hoc odluka,pravdajuci to opstim
interesom,sto ej vodilo samovolji onih koji odlucuju&produbljivanju ne=osti
u sferi licnih prava&sloboda. ]
M. nikad nije tvrdio da je ostvarivanje soc.=osti moguce ignorisanjem
principa =osti pred zakonom. On je samo to smatrao nedovoljnim&zato je
stavio akcenat na svojinu&odlucivanje,mada je&to shvatio kao proces koji
pozitivno prevladava privatnu svojinu u korist covekvog
slobodnog&ravnopravnog prisvajanja predmetnog sveta radi
zaodovoljavanja licnih&drustv.potreba,cija dinamika treba da vodi
formiranju coveka bogatog potrebama (kvantitet ali&kvalitet potreba). To se
ne moze postici stihijom trzista niti spoljasnjom prinudom,nego *razvojem
proizvodnih snaga,racionalnom organizacijom proizvodnje (koja bi se
odvijala pod uslovima najdostojinijim coveku)&stvaranjem =ih uslova
za odlucivanje.*

51
 Sto se tice pravednosti&soc.pravde,koje su prisutne u gradjanskoj
misli,narocito tokom 19og veka,na odredjen nacin su prisutni&kod M.,ali
znatno manje nego =ost&ne=ost,jer je njegovo stanoviste da gradjansko
drustvo nije emancipovalo coveka kao coveka,nego samo 1 klasu-burzoaziju
(pa se&ljudska prava koja proklamuje burz. svode na pravo egoistickog
coveka koji je odvojen od zajednice).
Za. M. solidarnost ne egzistira na nivou globalnog gradj. drustva zbog toga
sto je ono podeljeno na klase ciji su interesi suprotni&nepomirljivi.. Govori
o opstoj revolucionarnoj solidarnosti proleterijata (ali to ne predstavlja
znacajan doprinos probematici soc.pol.).
[ M. koncepcije se ne mogu organiciti samo na soc.sferu,jer prozimaju
mnogo sifre&ostale drustv.oblasti. U ovoj koncepciji,kao&kod najuticajnijih
mislilaca njegovog vremena,ima utopijskog,ali je to ona utopijska E-ja,koja
se razlikuje od utopizma poput onog kod Tomasa Mora. Distinkciju izmedju
utopizma&utopijskog je uocio Bloh: utopijsko je shvatio kao projekat
alternativnih zivotnih mogucnosti,onoga sto nije ali je istorijski realno
moguce. Habermass primecuje da je utopijska perspektiva postala politicki
delotvorna istorijska svest,tako da su M. soc.-pol. ideje su bile osnova u
formiranju socijalistickog poretka,tjs. mnogih socijaldemokratskih partija u
ZEvr zemljama koje su kasnsije osvajale vlast. Socijalisticke revolucije u
20.veku su izvodjene u ime M. ideja,a nakon pobede tih revolucija su
koncipirani&izgradjivani osnovni principi soc.pol. 2go je pitanje kako su te
ideje njihovi nosioci razumevali,a narocito kako su one prakticno
primenjivane,tjs. koliko je to imalo sustinske veze sa izvornim M.
soc.ucenjem. Medjutim,cinjenica je da su mnoga pitanja soc.pol. kod Marxa
nasla odredjenu primenu u novostvorernim socijalistickim zemljama (puna
zaposlenost,sigurnost radnog mesta,zdravstveno&penzijsko
osiguranje,zastita dece,besplatno&ravnopravno obrazovanje&sl.). Istina,bilo
je to na skromnom nivou koji je odredjivao materijalni razvoj pojedinih
socijalistickih zemalja.
M. je razvio ideje o jednom novom,originalnom nacinu integrisanja ljudi u
zajednicu. Za njega je tememlj istinske integracije drustva ‘slobodna
asocijacija proizvodjaca’,u kojoj je prevladano otudjenje&ljudi organizuju
svoje ‘vlastite snage kao drustvene snage’. Za drustv.integraciju u formi
slobodne asocijacije potrebno je&da vecina ljudi autonomno&bez nametanja
prihvati odredjene norme&vrednosti (drustv. =ost,pravednost,solidarnost),uz
koje idu&potrebe,jer su uvek medjusobno isprepletane&povezane.
Zadovoljavanje autenticnih potreba je put ka autenticnoj
egzistenciji,koja je moguca u svetu u kome je prevladano otudjenje ne
samo u radu nego&u misljenju&stvaralastvu,kao&u politici,ideologiji

52
itd. -> soc.integracija ljudi u zajednicu pretpostavlja ukidanje dominacije
sistema nad svetom zivota.
Oni koji su u ime M. pokusali da grade ‘novi svet’ u stvari su ojacali
sistem,ali tako da je on sada mnogo rigorozniji nego sto je to bio onaj u
‘starom svet’ koji su srusili. Nisu svi pokusaji koji su nastali iz M. ideja isti-
uz < ili > doslednosi u primeni tih ideja&uz odgovarajuce ideje u skladu sa
vremenom&drustv.uslovima,postojala je&jedna drugacija socijalisticka
orijentacija,koja je tokom celog stoleca nakon M. smatrala da je,uz 2ga
civilizacijska dostignuca,njena idejna osnova marsizam. Bila je to
zapadnoevropska socijaldemokratija,cije je delo drzava blagostanja. U
shvatanju&uspostavljanju procesa integracije osnovno polaziste
socijaldemok. bile su vrednosti koje su vec sadrzane u izvornom
marxizmu,kao&one koje je socijalisticki pokret tokom svog razvoja isticao
kao svoja nacela: humanizam,solidarnost,sloboda,demokratija,soc.
pravda&2ga. Polazeci od tih nacela,u soc.sferi su postignuti znacajni
rezultati,bez kojih bi soc.zivot miliona ljudi izgledao znatno drugacije.
Istina,oni su ugl. rezultat pravno-administrativnog sprovodjenja
soc.programa od strane drzave,a ne samoostvarenja preko aktivnog
neposrednog uticaja pojedinaca&drustv.grupa na njihovo
koncipiranje&realizovanje (&ovde se pokazala nadmoc sveta sistema nad
svetom zivota).

27. POJAM,PREDMET&CILJEVI SOCIJALNE

POLITIKE

Teorijsko razmatranje&prakticno resavanje soc.problema prisutno je u svim

organizovanim zajednicama jos od Antickog doba. Tek sredinom 19.veka
usla je u upotrebu kovanica soc.politika,taj naziv je u literaturu uveo Nemac
Vilhem Hajnrih Ril,upotrebivsi ga u naslovu svog dela ‘Prirodna istorija
naroda kao osnova nemacke soc.politike’. U ovom delu se analiziraju
problemi razaranja tradicionalnih veza&odnosa u drustvu koji su izazvani
industrijalizacijom. Prema Rilu,takve procese je moguce zaustaviti
odgovarajucom soc.politikom-treba saciniti primerene programe
rekonstrukcije drustva. Soc.politika treba da se bavi celinom drustvenih
procesa&odnosa obuhvatajuci ukupnu drustvenu strukturu. Ovakvo
shvatanje sadrzaja soc.pol. u Nemackoj prihvatilo je Udruzenje za

53
soc.pol.,koje je osnovano 1873.godine&ono je smatralo da soc.pol. treba da
deluje&u pravcu integracije radnicke klase u postojeci drustv.sistem.
Od pocetka 19.veka do II sv.rata preovladjuje stanoviste da soc.pol. treba
da se organici na problematiku soc.sigurnosti&upravljanja soc.sluzbama. U
V.Britaniji dolazi do terminoloske promene,pa se za soc.pol. upotrebljava
sinonim soc.administracija (tako shvacena soc.pol. treba da bude u fji
ublazavanja soc.protivrecnosti&ocuvanja soc.mira u gradjanskom drustvu).
Nakon II sv.rata u zapevr. zemljama,pre svega tam ogde su na vlast dosle
soc.-demokratkse partije,soc.pol. postaje bitan faktor razvoja ukupnog
drustvenog&licnog standarda gradjana&uspostavljanja&razvijanja
celokupnog sis.soc.sigurnosti,a narocito od 60ix godina 20og veka
dolazi&do razvoja teorije o soc.pol. Pod ovim pojomov se vise ne
podrazumeva samo organizovana delatnost drzave&2gih drustv.&politickox
cinilaca radi obezbedjivanja soc.sigurnosti,soc.osiguranja&upravljanja
soc.sluzbama,vec&posebna teorijska disciplina ciji je zadatak da kriticki
analizira odredjene soc.protivrecnosti&ukaze na puteve njihovog
razresavanja&na neophodne soc.reforme.
Ne postoji potpuna saglasnost autora o tome sta cini PREDMET soc.pol.
KAO PRAKSE usmerene na onaj deo stvarnosti koja obuhvata odredjena
pitanja soc.zivota ljudi. Za neke autore to je staranje o
siromasnim&nesposobnim za privredjivanje,za 2ge zivotni&radni uslovi
odredjenih slojeva drustva (npr.radnicke klase),za 3e-sistem
soc.sigurnosti&delovanje u pravcu podizanja licnog&drustvenog standarde
svih gradjana i sl. Koji ce se od navedenih sadrzaja uzeti kao PREDMET
SOC.POL. ZAVISI OD DRUSTVENOG UREDJENJA,EKONOMSKE
RAZVIJENOSTI POJEDINIH ZEMALJA,IDEJNE ORIJENTACIJE
OSNOVNIH OSNOVNIH NOSILACA SOC.POLITIKE.
Dakle,na osnovu empirijskih cinjenica ne bi trebalo da bude sporno to da je
predmet soc.pol. kao prakticne delatnosti deo stvarnosti u kojoj se
odvijaju (organizovanim delatnostima drzave&2gih politickix subjekata) bar
sledeci oblici soc.prakse: zastita siromansih&nesposobnih za
privredjivanje,soc.zastita ugrozenih visom silom
(zemljotresi,poplave,boles&smrt u porodici i sl.),sistem
soc.sigurnosti,zadovoljavanje potreba gradjana,unapredjivanje
zivotnih&radnih uslova,smanjivanje soc.ne=osti,upravljanje soc.
sluzbama,neutralisanje drustv.konflikata itd.
Sto se tice pitanja sta se moze smatrati predmetom soc.pol. kao teorijske
delatnosti,problem postaje slozeniji i to zbog toga sto predmet soc.pol.
obuhvata vise sfera stvarnosti. Nije sporno da svaka od njih moze biti
predmet naucnog proucavanja,ali onda nastaju teskoce da li je moguce sve

54
njih podvesti pod jednu naucnu disciplinu? Pod predmetom soc.pol. kao
teorijske discipline smatra se odredjeni deo stvarnosti u kome se odvija
praksa soc.pol. kao jednog od aspekata globalne politike jednog drustva.
Konkretnije,to su problemi koji se u vezi sa procesima&odnosima dogadjaju
u konkretnoj soc.praksi; strategija izgradjivanja prakticne soc.-politicke
delatnosti,izbor ciljeva&vrednosti&njihova analiza,izbor odgovarajuce
saznajne koncepcije,tehnika&mehanizama realizacije projektovane soc.pol i
sl. => soc.pol. je teorijska delatnost ciji je osnovni zadatak da analizira
aktuelnu soc.situaciju,posojece soc.protivrecnosti&nacin&sredstva njihovog
razresavanja,da predlaze odgovarajuce soc.reforme,analizira problematiku
ljudskih potreba,kriticki preispitije politicke&ekonomske odluke&mere sa
stanovista njihovog moguceg uticaja na soc.polozaj pojedinih kategorija
stanovnistva.
U zavisnosti od shvatanja CILJEVA soc.pol.,koji su u neposrednoj vezi sa
predmetima soc.pol.,formirala su se&razlicita stanovista,tjs. KONCEPCIJE:
socijaldemokratska,marksisticka&neoliberalna. Socijaldemokratija je
najzasluznija za razvoj soc.pol. kao posebne&specificne delatnosti
drzave&2gih pol.&drustvenih subjekata&
teorijskog razmatranja te problematike,odnosno konstituisanja posedne
teorijske discipline koja se predaje kao predmet&izucava u odg. skolskim
institucijama. OSNOVNI CILJEVI DRZAVE BLAGOSTANJA,KAO
REALIZATORA IDEJA SOCIJALDEMOKRATIJE U PRAKSI:
-eliminisanje siromastva
-smanjivanje soc.ne=osti (preuzeto iz izvornog Marksizma)
-pobosljanje standarda gradjana ( -II- )
-razvijanje sis.soc.sigurnosti
-podsticanje drustv.razvoja
-aktiviranje svih ljudskih resursa
-uskladjivanje soc.&ekonomskog razvoja
-humanizacija drustv.odnosa i sl.

Proklamovanjem naznacenih ciljeva trebalo je da se ucine USTUPCI

RADNICIMA&DREDNJIM SLOJEVIMA pogodjenim velijim soc.
ne=ostima,koje je stvorio liberalni kapitalizam sa svojim ‘lesefer’ („pusti
svojim tokom“, „ostavi na miru“) trzistem,ali pod uslovom da se ne ugrozi
ekonomski razvoj&profitabilnost kapitalisticke klase. Soc.-demokrati su
smatrali da se naznaceni soc.ciljevi mogu uspesno ostvarivati pod
pretpostavkom da se postuju&razvijaju vrednosti koje oni smatraju
temeljnim a to su: Sloboda,drustv. =ost,Pravednost&Solidarnost. Soc.-
demokratija je u pocetku iz izvornog Marksizma crpela svoje

55
ideje&teorijske postavke zasnivala na njemu (zadovoljavanje ljudskix
potreba,obezbedj. soc.sigurnosti,podizanje individ.&drustvenog
standarda,prevladavanje soc.=osti).
Zapadnoevropski marksisti smatraju da osn.soc. ciljevi koje socdemokratija
smatra svojim programskim opredeljenjima ne mogu biti realizovani unutar
kapital.drustva.
Uporedo sa socijaldemokratskim&marksistickim teorijskim
koncepcijama egzistirale su-a i poslednjih decenija dobijaju na znacaju:
liberalno-konzervativne odnosno neoliber.&neokonz. opcije
drustvenog&ekonomskog razvoja a time&shvatanja soc.pol.&njenih ciljeva.
Osn. polaziste neoliberalizma-ciljevi soc.politike moraju biti uskladjeni sa
ekonomskim mogucnostima. Mere soc.pol. ne mogu protivreciti strzisnom
principu,niti ogranicavati slobodnu utakmicu u sticanju dobara. Drzava ne
treba da se mesa u soc.sferu,sem ako je to neophodno,tjs. ako se odredjeni
soc.problemi ne mogu resiti na 2gi nacin- drzava treba da podstice soc.pol.
koja ce biti u sluzbi ekonomskog razvoja&doprinositi intergaciji
drustva&njegovoj stabilnosti. Svaki pojedinac je odgovoran za svoj polozaj.
Svaka redistribucija u korist soc.sfere je necelishodna,cak i stetna,jer
proizvodi drustvene&ekonomske krize => cilj soc.pol. da sluzi uvecanju
drustv.bogatstva&podstice pojedince&drustv.grupe da sami resavaju svoje
soc.problem,a drzava je duzna samo da stvori pocetne uslove za
ravnopravno ucesce svih u trzisnoj utakmici&da sprecava eventualne
zloupotrebe.

28. POJAM SOCIJALNE SIGURNOSTI

Sigurnost je opste kulturno-eticka vrednost,u reciprocnom odnosu sa 2gim

vrednostima jer ako ona nije obezbedjena nema realizacije ostalih bitnih
vrednosti,posebno Slobode&=osti. Istorija civilizacije pokazuje
cak&DOMINACIJU OVE VREDNOSTI&njeno prixvatanje od strane
vecine stanovnistva,a zapostavljanje&mirenje sa < Slobode&=osti.
U pocetku ropstvo je bio jedini izbor za stanovnistvo porazeno u ratu,jer bi
neprixvatanje ropstva znacilo sigurnu smrt (npr.neki kmetovi koji su
dobrovoljno prixvatali feudalce jer im je bio ugrozen fizicki opstanak,radi
zastite). I savremena istorija belezi situavije kada Sigurnost dominira
uponasanju-posebno za vreme kriza drustva,gubljenja

56
perspektive&povecane nesigurnosti u svim segmentima
licnog,porodicnog&ukupnog drustv. zivota. U tim slucajevima izbor za
vecinu moze da bude drustvo sa manje Slobode,Pravde&=osti ali sa
obezbedjenom minimalnom Sigurnosti za vecinu stanovnistva.
Potreba za Sigurnoscu spada u red osnovnih potreba&u vecini slucajeva
se svrstava odmah posle fizioloskih potreba. Npr. Maslov stavlja potrebu
Sigurnosti odmah posle fizioloskix potreba u svojoj xijerarxiji potreba. Blize
odredjujuci njen sadrzaj,nabraja brojne potrebe:
bezbednost,zastita,stabilnost,oslobodjenost od
straxa,strepnje&xaosa,red,zakon&sl.
Teznja za sredjenim zivotom u smislu njegove organizovanosti,smanjenje
brojnih rizika (kako socijalnix tako&2gix) jeste motiv&interes pojedinca
ali&drustva u celini. Razlicite norme,kao sto su:
obicajne,moralne,verske,pravne,takodje&ustanove&institucije u svim
segmentima drustva obezbedjuju garanciju Sigurnosti.
Naucni,texnoloski,obrazovni,kulturni,kao&razvoj drustvenih odnosa
uopste nije umanjio potrebu za sigurnoscu savremenog coveka. Podrucja
nesigurnosti se prosiruju delovanjem brojnih faktora (savremeni covek je
izlozen novim oblicima dominacije,manipulacije&kontrole zbog delovanja
sve brojnijih&slozenijih drustv.institucija koje su van njegove kontrole itd.)
Znacajan deo organizovanih odgovora savremenih drustava na sve
moguce rizike (soc.rizici: smrt,nezaposlenost,starost,bolest,smrt u
porodici…) jesu&SISTEMI SOC.SIGURNOSTI,kao vazan deo
institucionalizovane prakse socijalne politike. Njihova razvijenost
(obuxvat korisnika,visina sredstava,vrste rizika,nacin finansiranj&sl.) je
merilo socijalnog razvoja zemlje. Njihovo pravno utemeljavanje u
socijalnom zakonodavstvu ima poseban znacaj za soc.sigurnost korisnika.
OSNOVNI CILJ-pruzanje pravnih garancija kao zastite od moguce
diskriminacije,uskracivanja prava&sl.
Najvazniji deo savremenih sis.soc.sigurnosti, institucionalizovana praksa
sistema sigurnosti-SOCIJALNO OSIGURANJE (osiguranici placaju
doprinose&tako sebi&svojoj porodici obezbedjuju svoja odredjena prava).
ZNACAJ soc.osiguranja: predupredjenje&neutralisanje najznacajnijih
socijalnih rizika (starost,smrt,invalidnost,bolest,nezaposlenost) u sis.
obveznog soc.osiguranja sto obezbedjuje ekonomsku&soc.sigurnost
osiguranika&clanova porodica.

29. POJAM SOCIJALNOG OBEZBEDJENJA

57
 SISTEMI SOC.OBEZBEDJENJA= razvijeniji&obuhvatniji oblik
osiguranja od znacajnijih soc.rizika,cije se zasnivanje povezuje sa Drzavom
Blagostanja&obuhvataju celokupno stanovnistvo. Osnovno polaziste:
soc.ciljevi su deo gradjanskog statusa zajedno sa
licnim,ekonomskim&politickim pravima. U tom smislu postoji
ODGOVORNOST DRZAVE da garantuje osnovnu soc.sigurnost svim
gradjanima,posebno kada se nadju u stanju soc.potrebe.
Za razliku od sis.soc.osiguranja (odnosi se iskljucivo na osiguranike koji
placanjem doprinosa obezb. sebi&clanovima svoje porodice odredjena
prava) socijalno obezbedjenje prosiruje socijalno-pravne garancije na
celokupno stanovnistvo. Ovakve sis. stvaraju pre svega ekonomski jake
drzave.
Ukupan razvoj drustvenih odnosa
(demokratizacija,humanizacija,uvazavanje ljudskix prava&sloboda) je
neophodan uslov razvoja kompleksnix sistema,mera&aktivnosti uokviru
sis.soc.obezbedjenja.
PRINCIPI soc.obezbedjenja (razlikuju se od 2gix delova
sis.soc.sigurnosti):
-UNIVERZALNOST (sveobuhvatnost stanovnistva&pokrivenost svih
znacajnij soc.rizika)
-PRAVEDNOST
-SVEOBUHVATNOST

30. KVALITET ZIVOTA-POJMOVNO

ODREDJENJE

Pojmom ‘kvalitet zivota’ zele se oznaciti neke od bitnix karakteristika

zivota coveka; to su objektivni uslovi u kojima pojedinac ili grupa zivi.
KZ-kvalitativno zadovoljenje osnovnih materijalnih&nematerijalnih potreba
pojedinaca&sirih drustv.grupa. Mora se sagledati u okviru odredjenog
globalno drustva tjs. u sklopu ukupnih
ekonomskix,socijalnix,politickix&kulturnih promena.
Sadrzaj kvalitetnog zivota permanentno se menja,jer zavisi od
karakteristika drustva,ekonomskog,politickog&kulturnog
razvoja,kao&sis.vrednosti&vrednovanja&mnogih 2gih faktora koji se

58
neposredno&posredno odnose na coveka&nacin njegovog
delovanja&zivljenja.
KZ je jedan od pokazatelja socio-ekonomskog polozaja
pojedinca,drustv.grupa&slojeva&dostignutog drustvenog razvoja u celini.
*Odnos izmedju mogucnosti zadovoljavanja potreba&njihovog kvaliteta kod
pojedinaca&drustv.grupa je merilo =osti&ne=osti u drustvu.*
Na KZ uticu brojni faktori: nivo ekonomske razvijenosti,karakter
drust.odnosa,ekonomska&politicka strukturisanost drustva,stepen
demokratizacije sistema,realizacija upraksi
politickih,ekonomskih&socijalnih praca,dostignuti kulutrni razvoj…
Viseznacnost KZ upucuje na upotrebu razlicitih indikatora njegovog
merenja,pa je uobicajeni parameter merenja kvaliteta u
ekonomskim&drustv.naukama INDEKS KVALITETA ZIVOTA koji
obuhvata:

-rast drustvenog proizvoda po stanovniku

-kvantitet&kvalitet isxrane
-zdravlje
-stanovanje
-kulturne potrebe
-kvalitet koriscenja slobodnog vremena
-sigurnost (pravna&socijalna,sigurnost zaposlenja&radnog mesta&sl.)

Svi ovi parametri se najcesce sintetizuju u tri indikatora:

-ocekivano trajanja zivota
-stopa decijeg mortaliteta
-stopa pismenosti

Kvalitet zivota neki autori odredjuju kao ‘osnovno blagostanje’,a kao

indikatore uzimaju: ocekivano trajanje zivota,obrazovanje (mereno brojem
studenata u odnosu na ukupno stanovnistvo)&zdravlje (mereno brojem
lekara&bolnickih kreveta u odnosu na odredjen broj stanovnistva). Ali,npr.
mnogi faktori koji ucestvuju na sam kvalitet zdr.zastite nisu uzeti u obzir-
obuxvacenost stanovnistva zdrav.zastitom,razvijenost mreze
zdrav.ustanova&njihova dotsupnost,materijalno ucesce korisnika u snosenju
usluha&sl.,pa se u vezi sa indikatorima kvaliteta zivota
istrazuje&INDIKATOR SIROMASTVA= pokazatelj rasprostranjenosti
soc.ne=osti u jednom drustvu,jer iskazuje ne= ucesce delova populacije u
koriscenju drustv.dobara (sto direktno utice na drustveni standard&KZ
ovih delova populacije). Manifestuje se padom proizvodnje,drustvenog bruto

59
proizvoda&nacionalnog dohotka,stope zaposlenosti&kvaliteta
zdrav.usluga,smanjenjem prirhoda vecine porodica,pogorsanjem
zdravstvenog stanja stanovnistva,povecanjem smrtnosti
novorodjencadi,porastom soc.patologije&sl.
Pod uticajem savremenih civilizacijskih
promena,ali&demokratizacije&xumanizacije drustva pojmovno odredjivanje
KZ se prosiruje,ukljucujuci&odredjene potrebe&prava koja znacajno uticu
na ukupnu zivotnu situaciju pojedinaca&drustv.grupa (npr. pravo na zdravu
prirodnu okolinu,kulturu,jezik,participaciju u politickim
odnosima&procesima,slobodu od manipulacije,birokratske samovolje&dr.).

31. POTREBE LJUDI&’STANJE SOCIJALNE

POTREBE’

Potrebe nastaju usled nedostatka necega sto se zeli. Drustvena sredina utice
na stvaranje raznovrsnih potreba. Nacin,oblici,kvantitet&kvalitet potreba
nisu jednom zauvek dati niti unapred fiksirani,nego se menjaju,pa je
zadovoljavanje potreba uvek u korelaciji sa odredjenim sistemom vrednosti
koji je istovremeno uslovljen drustv.-istorijskim razvojem.
Covekov odnos prema svetu je predmetni pa iz toga sledi da su ljudske
potrebe predmetne. Pre svega proizvodnja,kao temelj nastanka&stvaranja
ljudskih potreba,predmetna je delatnost svakog coveka. Svaka ljudska
svrsishodna delatnost,koja se ispoljava kao opredmecenje coveka putem
njegovog ispoljavanja,takodje je predmetna delatnost coveka. Kroz nju se
covek formira&razvija kao ljudsko drustveno bice,nastaju odredjene
potrebe,razvijaju se&menjaju. U tom prosecu covek uspostavlja odnos
prema predmetima,stvarima&orudjima ali&prema 2gim ljudima-drugi
covekpostaje potreba&predmet njegove potrebe. Tako su potreba&predmet u
uzajamnom odnosu.
Kada je rec o soc.politici.,treba reci da problematika potreba spada medju
njena centralna pitanja,pa je smisaono zadatak&cilj soc.pol. da formulise
moguce pravce,nacela,nacin,sredstva&nosioce zadovoljavanja ljudskih
potreba. Pojedinac moze da zadovolji svoje potrebe unutar odredjene drustv.
celine (ne samo kao individua),tako da se soc.pol. bavi&time da defeinise
sta je na datom nivou drustv. razvoja individualna&drustv. potreba. Za
odredjen skup indiv.&drustv. potreba za koje se smatra da ih je neophodno
zadovoljiti,u soc.pol. najcesce se upotrebljava pojam SOC.

60
POTREBA=odredjene potrebe pojedinca kao jedinki koje su uslov
njihove egzistencije kao ljudskog bica,ali&one potrebe koje pojedinac
zadovoljava u zajednici,pri cemu participira sa 2gim ljudima,ali to ne
cini na nacin u smislu licnog posedovanja neke stvari,predmeta.
Zadovoljavanje potreba zavisi od nivoa drustv.-istorijskog
razvoja,covekovih shvatanja,navika,saznanja,mogucnosti...
Pored pravih,istinskih,autenticnih potreba (cije bi zadovoljavanje unapredilo
licni&kolektivnih zivot ljudi),obicajima,moralom,raligijskim
uverenjima,oblicima prisvajanja,potrosnjom itd se moze uticati da se stvore
vestacke,lazne,neautenticne potrebe koje nisu vrednosti&koje otudjuju
coveka od coveka.
Potreba je dinamican odnos coveka prema svemu. Ima 2 dimenzije: sa
jedne strane,da bi opstao,covek mora da prisvaja&apsorbuje izvezne objekte
svoje okoline, sa 2ge strane mora da projektuje sebe u svoju okolinu,mora da
objektivizira svoje culne,intelektualne&fizicke moci.
Potreba je fizicko-psiholoska; objektivno-subjektivni odnos
coveka&okoline. Ukoliko radikalne potrebe (samorealizacija coveka) dobiju
objektivan,fizicki karakter,onda su nuzan uslov prezivljavanja. Isto tako
potreba je&subjektivno,psiholosko stanje napetosti&oskudice.

KLASIFIKACIJA ljudskih potreba:

-osnovne ili vitalne: potrebe opstanka; niz predmeta ili usluga koji su uslov
covekovog bioloskog opstanka; primarne (elementarne) potrebe; ona granica
iznad koje prestaje goli opstanak coveka (to je istorijski promenljiva
kategorija)
-vise ili sekundarne potrebe: okvir preko koga se iskazuje covek,zasniva
medjusobne odnose u drustvu&stvara takve oblike zajednice koje ce biti
preduslov za razvoj novix potreba.

SOCIJALNI SLUCAJEVI se odnose na neke objektivne dogadjaje koji

dovode do pogorsanja uslova zivota, odnose se na pojedinca (neki dogadjaj
koji bitno menja zivot)
SOCIJALNI PROBLEMI = mnostvo soc. slucajeva koji pogadjaju veci
deo populacije. Uzroci nastajanja soc. problema:
-fizioloski (materinstvo,bolest,starost,smrt)
-porodicni (problem u vezi sa podizanjem dece iz strukturalno poremecenih
porodica)
-profesionalni (povreda na radu,profesionalna oboljenja,smrtni slucajevi na
radu,nazaposlenost)
-drustveni (ratovi&revolucije)

61
-prirodna okolina (zemljotres,poplave)

SISTEM SOCIJALNE SIGURNOSTI- u njemu je rec pre svega o

primarnim lj. potrebama,kako materijalne tako&nematerijalne prirode. Za
njihovo zadovoljavanje mora posotjati odgovarajuci insititucionalizovani
sistem u okviru koga su uredjeni odnosi koji se ticu soc. nesigurnosti,tjs.
stanja soc. potrebe. Karakteristika stanja soc. potrebe je da su svi clanovi
drustva tjs. sve porodice&pojedinci korisnici odredjenih vrsta prestacija u
okviru sis. soc. sigurnosti.

32. LICNE POTREBE OSI&NJIHOVO

ZADOVOLJAVANJE

Maslovljeva teorija Hijerarhije ljudskih potreba izdvaja pet osnovnih

ljudskih potreba, koje se rangiraju po važnosti od nizih prema visim. Nize
potrebe su cvrsce povezane sa bioloskim datostima&ako one nisu
zadovoljene, vise potrebe ne mogu da se pojave. Kada se zadovolji potreba
na nizem nivou, nastaje nova (na visem nivou) potreba, pri cemu prve (nize)
potrebe postoje&dalje,ali u ukupnom sistemu motivacije ne zauzimaju
najvaznije mesto. Prolazenjem kroz takve stupnjeve razvija se licnost u
kojoj se brojne potrebe slazu po cvrstom hijerarhijskom redu, vlast ‘nizih’
potreba slabi&licnost je slobodna da razvija svoj mogucnosti,da se
aktualizuje.
Prvi&osnovni nivo su FIZIOLOSKE POTREBE (zadovoljavanje
gladji,zedji,potreba za snom). Posle zadovoljenja potreba na prvom nivou,
POTREBE ZA SIGURNOSCU&BEZBEDNOSCU postaju pokretacka
snaga ponasanja pojedinca. One obuhvataju red,
stabilnost,sigurnost,postojanost,zastitu&kontrolu sopstvenog
zivota&okruženja, neugrozenost zivota,stalan posao,sigurnost
porodice,zdravlja,imovine. Treci nivo Maslovljeve hijerarhije obuhvata
DRUSTVENE POTREBE tjs. POTREBA ZA
PRIPADNOSCU&LJUBAVLJU (naklonost,identifikacija,ljubav,
privrzenost,prijateljstvo&pripadnost). Sledeci nivo je POTREBA ZA
UVAZAVANJEM (samopostovanje,uspeh,postovanje 2gih,priznanja svojih
uspeha,ugled). 5i nivo je POTREBA ZA SAMOOSTVARENJEM TJS.
SAMOAKTUALIZACIJOM LICNOSTI (moralnost, kreativnost,
spontanost, resavanje problema, manjak predrasuda, prihvatanje cinjenica).

62
 Termini ‘nize’&;’vise’ se odnose na to da se neke od ovih potreba u
procesu razvoja javljaju ranije,a neke kasnije.
*Cetiri niza nivoa (fizioloske potrebe,sigurnost,pripadnost&poštovanje) su
grupisani kao potrebe nedostatka, koje se vezuju za fizicke potrebe.
Zadovoljenje ovih potreba pomaze osobi da raste&razvija se kao ljudsko
biće. Za razliku od njih koje se moraju zadovoljiti, potrebe rasta
(samoostvarenje) se stalno razvijaju.*

Razvoj licnosti OSI podrazumeva iste stepenice&krajnju =u mogucnost

samoaktualizacije UKOLIKO joj to njeno okruzenje (porodica u kojoj je
osoba rodjena&sazreva,oblici uklapanja sa 2gim ljudima koji su
uobicajeni&neophodni za zivot&funkcionisanje,insntitucije koje pruzaju
usluge za sve vrste potreba u okviru lokalne zajednice,sira zajednica)
omogucava jednostavnim razumevanjem bez diskriminacije.
Covek je socijalno bice&nema nijedne od navedenih 5 potreba koju moze
da zadovolji sam,bez ucesca 2gih ljudskih bica.

-Pored stvaranja uslova za zadovoljenje fizioloskih potreba (sto im

siromastvo u kome zive cesto ne dozvoljava), zaposlenje&aktivno ucesce u
okruzenju je za licnost uslov pravilnog sazrevanja&individualizacije,a kroz
ostvarivanje izvesnog stepena samostalnosti&nezavisnosti. OSI je
ostvarivanje nezavisnosti ometeno&unapred delimicno uskraceno,vec
zbog prisutnog motornog deficita (bilo da je tokom zivota stecen,bilo da je
osoba sa njime rodjena). Medjutim,ako su OSI ipak motivisane da se
zaposle,sudaraju se sa stavom sredine opterecene predrasudama ili sa
nepostojanjem/neprimenjivanjem odg. zakonskih propisa. Manje od 1% OSI
je zaposleno u tzv. zastitnim radionicama,koje bi trebalo da obezbedjuju
prilagodjene poslove&uslove rada. Tako se suocavamo sa grupom ljudi koja
ima potpuno pravo da se oseca
odbacenom,nezeljenom,nekorisnom&nesamostalnom&na ovaj nacin im je
oduzeta jedna neophodna socijalna uloga,pa samim tim za njih nema
izazova,podstreka...
Nesto je drugaciji polozaj onih koji su invalidnosti stekli tokom
zivota,nakon vec realizovane licne&soc. zrelosti. Oni imaju 2ih teskoca-
prihvatanje promene&sazivljavanje sa njom na najcelishodniji nacin,uz
restrukturisanje prethodnog sis. psihosocijalnog stanja&funkcionisanja. S
2ge strane susrecemo se&sa potpunim negiranjem novonastale situacije,tjs.
sa specificnom nesposobnoscu psiholoske&socijalne reorganizacije.
Nezaposlenost,samim tim&niska materijalna primanja remeti ispunjenje
2ge po Hijerarhiji vazne potrebe- za sigurnoscu (predvidivost

63
zadovoljavanja potreba). Iz tog razloga su OSI toliko usmerene prema
porodici,koja im garantuje zastitu&trajno zadovoljavanje bazicnix potreba.
Medjutim,tamo se smanjuje mogucnost da se ta,a&ostale potrebe ispune na
2om mestu&sa 2gim ljudima. U primarnoj porodici se vise zadrzavaju oni
koji su rodjeni sa invaliditetom ili su da stekli u ranijim godinama,dok su oni
koji su invaliditet stekli kasnije zasnivaju svoje porodice.
Problem je&visegodisnje socijalno zanemarivanje&kompenzatorna
uloga porodice,jer veliki br OSI onesposobljava za aktivan odnos prema
sebi&2gima&to im gusi preostale potencijale (npr. raspolaganje novcem
koje je u savremenom svetu jedna od odlika minimalnog stepena
nezavisnosti je OSI uskraceno: ili nisu u prilici da novcem raspolazu,ili
nemaju novac ili su naviknuti na to da sve,pa&ovu ulogu,neko umesto njih
obavlja,sve do razvijanja nesposobnosti da je preuzmu).
Verovatno&da se vremenom uzivljavaju u ulogu zrtve,koja po prirodi stvari
treba da ocekuje da se njena situacija resi spolja,a ne licnim
angazmanom,tako da je moguce da je visok procenat onih koji ocekuju
pomoc uslovljen realnom materijalnom ugrozenoscu,ali izveznim
delom&izostajanjem potrebne spremnosti da se aktiviraju.
Dakle,prve 2 potrebe OSI zadovoljavaju u porodici,uz prihvatanje njenih
pravila&organicenja,sto&jeste najprirodnije mesto za zadovoljavanje
istih,ali ne&jedino moguce => izrazena okrenutost porodici predstavlja
znacajno ogranicenje: limitirajuci tako komunikacije,uskracujuci bogatstvo
spoljnih impulsa,a tim&unutrasnju psiholosku&emocionalnu raznovrsnost.
-Kod znacajnog broja ispitanika nije u ogrovarajucoj meri zadovoljena
potreba za ljubavlju,komunikacijom,druzenjem&dodatnom podrskom. Ova
uskracenost posledica je predrasuda u okruzenju prema OSI,kao&onih koje
ove osobe razvijaju prema okruzenju. Takodje,zbog spleta raznih
prakticnix&soc. prepreka koje uvode OSI u pasivnost,one se nedovoljno
angazuju oko stvaranja licne socijalne&emotivne mreze,ocekujuci da im se
stvari ‘dogode’. Sa 2ge strane,postoje velika ocekivanja da u udruzenju
ostvare zeljenu komunikaciju koja im je potrebna,sto moze da se
tumaci&kao znacajna pozivitna snaga licnosti&potvrda njenog mentalnog
zdravlja.
Znacajan podatak je da 78% OSI ili odlazi u crkvu ili bi to cinile da im
crkve nisu fizicki nedostupne ili da ih u tome ne onemogucava zdravstveno
stanje. Velika vaznost crkve u zivotu OSI u kontradikciji je sa podatkom o
znacaju religije za njixx (samo 35%),tako da je verovatno odlazak u crkvu ili
zelja za odlaskom predstavlja vise potrebu za
pripadanjem,prihvatanjem&ponistavanjem razlika (‘pred Bogom smo svi
=i’) nego autenticnu religioznu orijentaciju.

64
 Zakljucak (sto se tice prve 2 potrebe): nisu u punoj meri zadovoljene
potrebe OSI za
sigurnoscu,pripadanjem,naklonoscu,ljubavlju,identifikovanje&bliskom
komunikacijom sa sebi slicnima&licna inicijativa u pokusaji obezbedjivanja
ispunjenja svih ovih potreba je ugusena spoljnim uskracivanjima.
Potreba za postovanjem,kao sledeca po redu,podrazumeva pre svega
prisustvo odgovarajuce mere samopostovanja (=prepoznavanje&realisticna
procena sopstvenih kompetencija&mogucnosti,kao&licnih granica,u
individualnom&soc. kontekstu).
Samopostovanje se obezb. kroz proces prepoznavanja&prixvatanja
opstix&posebnih vrednosti&njihovo valorizovanje,te procenjivanje da su u
licnosti prisutni parcijalni kvaliteti koji odvoraraju prepoznatim
vrednostima. Steceno samopostovanje ne zavisi toliko od procene
2gih,ali,pogotovu u najranijem detinjstvu,2gi imaju dosta znacaja. OSI se
mog unaci u situaciji da im je samopostovanje ugrozeno,jer im je tesko da
procene koje to posebne kvalitete poseduju,posto im okruzenje ne
omogucava da svoje sposobnosti testiraju (testiranje licnih potencijala se
odvija kroz radno angazovanje,ostvarivanjem relativne nezavisnosti od
2gih,razvijanjem licnih sposobnosti,kreativnoscu,intelektualnim&duhovnim
napredovanjem). Tako,oni pocinju da samopostovanjem crpe iz ljubavi koja
im se pruza&koja postaje indirektni dokaz prepoznatih vrednosti&uslova za
samopostovanje,pa to predstavlja opasnost od povecanja zaxteva,pogotovo
prema porodici,a time&povecanja zavisnosti&daljeg angazovanja porodice
oko sebe.
Potreba za uspehom&ugledom ugl. se realizuje preko postizanja odredjenih
ciljeva&kroz akciju prema postizanju cilja.
Visok je % onih koji nemaju potrebu za
samoafirmacijom,dokazivanjem&licnim razvojem. Istina,mnogi koji
to&zele da ucine (npr. uz pomoc udruzenja),svoje zelje ne mogu da
sprovedu u realnost.
Postoji manjak potrebe za ucenjem novog&obrazovanjem. Takodje 1/3
ispitanih nema kulturne potrebe.

33. POJAM&PRINCIPI SOCIJALNOG

OSIGURANJA

65
= najvazniji deo savremenih sistema socijalne sigurnosti. Njegovim
zasnivanjem u Nemackoj zapocinje izgradjivanje institucionalizovane prakse
sis. sigurnosti. = oblast soc. politike kojom se radnicima&clanovim njihovih
porodica garantuje materijalno obezbedjenje&zdrav. zastita.
Predupredjenje&neutralisanje najznacajnijih soc. rizika
(starost,smrt,invalidnost,bolest,nezaposlenosti) u sis. ozaveznog soc.
osiguranja ima znacaj za ekonomsku&soc. sigurnost osiguranika&clanova
porodica,jer vecina osiguranih rizika po posledicama prevazilali mogucnosti
pojedinaca&njihovih porodica,sto bi svakodnevni zivot ucinilo
nesigurnijim&neizvesnijim.
Soc. osiguranje je OBLAST SOC. POLITIKE.
KORISNICI osiguranja su OSIGURANICI (radnici&clanovi njihovih
porodica).
Osiguranje se ustanovljava&sprovodi za odredjene soc. slucajeve*/rizike
kao sto su bolest,smrt,invalidnosti&nezaposlenost.
SADRZAJ soc. osiguranja cine MATERIJALNO
OBEZBEDJENJE&ZDRAVSTVENA ZASTITA na teret fondova
osiguranja.

OSNOVNA NACELA/PRINCIPI:
-obaveznosti (radnici obazevno osigurani; osiguranje tece od momenta
zasnivanja radnog odnosa&tada je poslodavac obavezan da kod
odgovarajucih sluzbi vrsi prijavljivanje lica koja stupaju u radni odnos)
-solidarnost&uzajamnosti (obaveza svih osiguranika da placaju
doprinose,a prava koriste samo oni koji su stekli uslove za njihovo
ostvarivanje [u vecem obimu prava koriste samo invalidi rada,zene&clanovi
porodica posle smrti osiguranika])
-samoupravnost
Nas sistem soc. osiguranja obuhvata: penziono (11% doprinos na bruto
osnovici),invalidsko (-II-),zdravstveno (6.15%)&osiguranje za slucaj
nezaposlenosti (0.75%). Doprinose daju radnici ali&poslodavac.
Od DUZINE MINULOG RADA aktivnih osiguranika&visine doprinosa
uplacivanih u fondove soc. osiguranja direktno zavisi visina PENZIJSKIH
PRIMANJA u okviru zdravstvenog osiguranja&osiguranja za slucaj
nezaposlenosti.
Uslov za ostvarivanje soc.zastite je materijalna neobezbedjenost.
*soc. slucaj-objektivni dogadjaji koji dovode do pogorsanja uslova zivota
pojedinaca.

66
 34. SOLIDARNOST&UZAJAMNOST - OPSTE
ODREDJENJE

Termin Solidarnost je nastao u Rimskom pravu&njime se porazumevala

odredjena obligaciona uzajamnost. U siru upotrebu usao je u
18.&19.veku,najcesce koriscen unutar radnickog pokreta&politickih
programa onih drustvenih snaga koje su se zalagale za uspostavljanje
medjusobne saradnje,potpomaganja&integracije unutar odredjenih
drustvenih grupacija,kako bi se uspesnije organizovale radi pobosljavanja
uslova zivota&ostvarivanja postavljenih ciljeva,odnosno prevladavanja
postojece nezadovoljavajuceg stanja. Kasnije je ovaj termin preuzela
gradjanska teorija da bi parirala znacenju&smislu koji je pojam ‘solidarnost’
imao u klasnoj borbi radnicke klase. Iz njega se razvila posebna doktrina –
SOLIDARIZAM koju su zasnovali fr.teoreticar Digi (u oblasti
prava),utemeljivsi pravnu filozofiju solidarizma&Dirkem (u sklopu
socioloske klasifikacije oblika drustvenosti).

Od kada je usao u siru upotrebu pa sve do danas,ovaj pojam je koriscen u

razlicitim znacenjima&razlicitim idejnim&ideoloskim koncepcijama,tako da
je,usled cestog upotrebljavanja za oznacavanje veoma sirokih,a
neretko&raznovrsnih sadrzaja,pojmovno postao sve neprecizniji. Mada je S.
pre svega vrednosni pojam,aksiologija se njegovim odredjivanjem bavi <
nego odredjivanjem 2gih vrednosnih pojmova
(Sloboda,=ost,Pravednosti,Ravnopravnost,Potrebe…),pa se tako,u
aksioloskom znacenju,pojam S. upotrebljava za oznacavanje
duhovnog&moralnog stava&zaxteva za uzajamnu pomoc ljudi (pri tome je
bitno da to bude izraz unutrasnje voljne odluke ljudi,koji prevazilaze licne
interese identifikujuci se sa problemima 2gih ljudi,osecajuci odgovornost ne
samo prema sebi,nego&prema 2gome).

U sociologiji,politikologiji&u oblasti teorija o soc. politici&soc. politici

kao praksi,pojam S. siroko je rasprostranjen&jedan je od temeljnijih
pojmova = ODREDJENI OBLIK PONASANJA&AKTIVNOSTI
LJUDI&INSTITUCIJA,PRI CEMU SE TRAZI PODRSKA
POJEDINACA,GRUPA&ORGANIZACIJA U SPROVODJENJU
ODREDJENE AKCIJE POMOCI ONIMA KOJIMA JE ONA
NEOPHODNA ILI POBOLJSANJA USLOVA ZIVOTA GRADJANA

67
UOPSTE. Takvi zaxtevi&apeli za solidarnoscu mogu biti prepusteni
osecanjima&volji pojedinaca koji zele u tome da ucestvuju,ali se
mogu&institucionalizovati&postati obavezujuci za sve. Takva S. bi se
mogla nazvati S. ‘odozgo’. Ovakvi oblici S. najcesce se regulisu razlicitim
odlukama&zakonima. U tom smislu pojam S. se upotrebljava kada je
potrebno podstaci ljude u resavanju odredjenih pitanja u vezu sa standardom
ljudi na komunalnom nivou (izgradnja puteva,skola,vodovoda…); kada je
rec o odredjenim kapitalnim projektima koje drzava organizuje,a zatim trazi
pomoc od gradjana (narodni zajmovi); kada je rec o izdvajanju sredstava za
zdrav.&2gu zastitu koja se odnosi na ukupnu soc. politiku (zdrav.&penz.
osiguranje,decja zastita,zastita invalida&hendikepiranih).
Navedena upotreba pojma S. potvrdjuje tezu o njegovoj
nepreciznosti&neadekvatnosti,jer ovaj pojam ne bi trebalo upotrebljavati
za ona ucesca gradjana u izdvajanju sredstava radi uzajamne pomoci
na koja oni imaju pravo na osnovu svog radnog ucinka. Takodje,o S. ne
bi trebalo govoriti ni u onim slucajevima u kojima je drzava duzna da
obezbedi minimalno zadovoljenje potreba gradjana radi njihove
egzistencije&integracije zajednice&njenog funkcionisanja. Npr. ni sa
aksioloskog ni sa naucnog gledista nije odrzivo nazvati S. izdvajanje
gradjana za osn. vidove zdrav. zastite&za penzijsko osiguranje (jer je to
pravo steceno na osnovu rada&vlastitih ulaganja),decju zastitu,obavezno
skolovanje&dr. To se moze podvesti pod POJAM UZAJAMNOSTI,pod
kojim se podrazumeva odredjeni reciprocitet- dajem na jednoj strani da
bih dobio na 2oj. Naravno,ako se to posmatra sa vrednosne
ravni,podrazumeva se da nije moguce uspostaviti matematicki precizan
ekvivalent izmedju davanja&uzimanja,premda to&nije cilj uzajamnosti.
CILJ UZAJAMNOSTI je teznja da se,s jedne strane,uspostavi odredjena
ravnoteza izmedju zajednice&pojedinaca&,sa 2ge strane,da se obezbedi
osnovna soc. sigurnost za sve clanove drustva.
Sledi da pojam S. nije moguce jednoznacno odrediti,pa postoje bar 2 nivoa:
prvi je aksioloski (odnosno odredjenost S. kao vrednosti uopste)&drugi-
socijalni (shiri).
U aksioloskom smislu S. = duhovni&moralni princip,nacelo,norma,pod
kojim se podrazumeva delovanje&usmerenost pojedinaca ka
sjedinjavanju sa 2gim ljudima&zajednicom,uz istovremeno
prevazilazenje partikularnosti,egoizma&licnih interesa,respektujuci
bitna nacela humaniteta&temeljnih vrednosti. Ovako shvacena S. se
temelji na slobodnom opredeljenju&delovanju ljudi&izraz je njihove
autonomne voljne odluke,svesti&savesti. U tom smislu moze se reci da S.
predstavlja opstu vrednost jer je kao nacelo prihvatljiva za sve ljude koji

68
stoje na stanovistu da je zivot coveka&njegov razvoj moguc jedino u
zajednici sa 2im ljudima. Nacelo S.podstice&usmerava ljude da pomognu
2ima,znanim ili neznanim. Osnova S. je u emocionalno-vrednosnom stavu
da je duznost coveka da pruzi moralnu,materijalnu&2ge oblike
podrske&pomoci,a da pritom ne ocekuje nikakav recioprocitet.
Iako je S. izraz autonomne slobodne volje,svesti&savesti ona je
determinisana&spoljasnjim faktorima (oni odnosi&aktivnosti koji cine
sadrzaj S. nastali su zato sto je covek,da bi se odrzavo u svetu,prirodi,unutar
grupe kojoj pripada,bio prinudjen da se udruzuje sa 2gim ljudima).
Tokom razvoja drustva,a posebno zbog raslojavanja drustva,S. utemeljena
na emocionalnoj osnovi&slobodnoj voljnoj odluci nije bila dovoljna osnova
na kojoj bi jedna zajednica normalno funkcionisala,pa je *S. kao moralni
princip morala biti institucionalizovana,ugradjena u normativni system cime
bi se obezbedio neophodan minimum egzistencije&pojedinca&zajednice*.
Posto se nije moglo biti sigurno u to da ce se vecina ljudi u praksi ponasati
prema vrednosnom nacelu S.-S. treba utemeljiti kao princip ‘opste volje
drustva’,a odstupanja sankcionisati. *S. kao izraz volje pojedinaca ostaje kao
osnovna vrednost institucionalizovane S. Nezavisno od toga,S. dolazi do
izrazaja kada je drustvo u krizi ili kada je pogodjeno prirodnim ili 2gim
nepogodama ili katastrofama.*

35. JEDNAKOST – POJMOVNO ODREDJENJE

=ost, kao opsta vrednost,dobila je ontolosko utemeljenje onda kada se

doslo do uverenja&spoznaje da svi ljudi,time sto su ljudska bica,imaju u
sebi nesto sto je opste,a to je priroda. Iz te prirodne osobenosti da su svi ljudi
kao prir.bica = podlozni prirodnim zakonima sledila je konsenkvenca da to
vazi&za =ost u njihovim pravima. Na toj osnovi nastale su sve
teorijske&politicke koncepcije koje su zagovarale =ost ljudi u
politickom&soc. pravima,ili bar njeno vazenje unutar odredjene
drustv.zajednice. =ost je uzimana kao jedan od osnovnih ciljeva&temeljnih
principa one soc. politike koja je bila usmerena na celinu drustv. uslova. Ne
moze se temeljito raspravljati o soc. politici a kamoli o umemeljenju na
principuma humaniteta ako ne postoji odnos prema =osti&ne=osti.
Jednakost kao vrednost nije jednostavno definisati.

69
 Od nastanka grcke civilizacije do danas je bar u odredjenoj ogranicenoj
formi praktikovan&teorijski prihvatan princip =osti u okviru odredj. grupa
ljudi. Ali,nikad&nigde nije postojala,a tesko je pretpostaviti da moze
postojati,apsolutna =ost kao princip organizacije nekog drustva. Takva =ost
bi dovela do potiranja svake individualnosti&slobode licnosti&kao takva
prestavljala bi negaciju celokupnog sis. vrednosti. Zbog toga je nuzno
raschlanjivanje pojma =ost&ne=ost,jer problem =osti&ne=osti nije samo
saznajni vec pre svega aksioloski problem koji izrasta unutar idredjene
soc.realnosti,jer se ne=ost uvek konkretno manifestuje u
politickom,ekonomskom&soc. zivotu ljudi.
Takodje,izmedju pojmova =ost&istovetnosti se cesto ne pravi razlika. Za
soc. politiku to je od kardinalnog znacaja. Naime,u slucaju da se =ost
shvati kao istovetnost,u prakticnoj realizaciji u sferi soc. politike to moze
uvoditi uspostavljanj primitivnog oblika egalitarizma (potpuna =osti medju
ljudima,jednaka raspodela dobara&drustv. uticaja medju clanovima
zajednice), koji ne ostaje samo u sferi distribucije materijalnih dobara,nego
se proteze na svaki 2gi odnos,pa u krajnjoj liniji to vodi ka ‘slomu
vrednosti’,odnosno negaciji celokupnog bogatstva koje u sebi potencijalno
nosi covek kao genericko bice,cime se ukida&svaka autonomnosti ljudske
licnost. Neprihvatljivo je izjednacavanje razlicitosti&ne=osti. Istina,svaka
ne=ost predstavlja razliku,ali svaka razlika nema znacenje ne=osti ljudi u
njihovom soc. statusu. Ako je rec o odnosu
=osti&pravednosti,=osti&slobode,odnosno
ne=osti&nepravednosti&ne=osti&prinude,treba reci da se parovi navedenih
pojmova cesto stavljaju u korelaciju te se neretko smatra da oni izrazavaju
iste sadrzaje. Tacno je da pravednost uvek predstavlja odredjenu =ost,a
=ost se shvata kao pravednost. Medjutim,svaka =ost nije&u smislu
vrednosti automatski&pravednost ako ne postoje realni drustv. uslovi da se
takva =ost&realizuje. Takodje,ni svaka =ost ne more biti nepravednost,mada
je tacno da je svaka nepravednost suprotna principu =osti. Sto se tice
slobode,ona je temeljno povezana sa =oscu. Stepen =osti u principu zavisi
od stepena slobode,a sloboda od realizacije odredjenjih formi =osti,odnosno
=ost je jedna od aksioloskih pretpostavki slobode. Ali to ne znaci da
postojanje&sirih formi individualnih&drustv. sloboda automatski
uspostavlja reciprocni sis. drustv. =osti,niti svaka drustv. prinuda predstavlja
ne=ost.
Na osnovu navedenog proizilazi da je pitanje =osti PITANJE JEDNAKE
VREDNOSTI SVIH LJUDI. To znaci da se =ost ne moze svesti na
problem politicke&pravne =osti,niti na pitanje svojine&raspodele.

70
=ost&ne=ost je opstedrustveno pitanje jer se tice ukupne situacije&polozaja
svih ljudi. Stoga =ost spada u bitne aksioloske katerogije.
Istorija soc. borbi&soc. ucenja pokazuje da je pitanje =osti bilo jedno od
centralnih za sve one teorije,pokrete&drustv. institucije za koje se moze reci
da su humanisticki usmereni. Istina,zivot je isao svojim tokom- ne=ost u
razlicitim formama bila&ostala osnovno obelezje svih dosadasnjih drustava.
Da nije teorijskih zalaganja za =ost kao vrednost&prakticne borbe,svet bi
verovatno bio znatno suroviji,nepravedniji&neslobodniji.

36. DETERMINANTE OD ZNACAJA ZA

SADRZAJ&KARAKTER SOCIJALNIH CILJEVA

BITNE DETERMINANTE SOC. POL:

1. GLOBALNA POLITIKA ODNOSNO POLITICKI SISTEM

2. EKONOMSKA RAZVIJENOST&EKONOMSKI SISTEM
3. IDEOLOGIJA
4. MORAL
5. RELIGIJA

Neki od ovih faktora medjusobno su isprepletani&tesno povezani&njih je u

realnosti tesko,najcesce nemoguce izolovano posmatrati.

Pod soc. politikom kao prakticnom delatnoscu se,pored ostalog,moze

podrazumevati organizovana delatnost drzave&2gih politickih subjekata&to
znaci da je soc. pol. u neraskidivoj vezi sa globalnom politikom svake
drzave,odnosno,zavisi od celine politickog sistema.
Svaki pol. sistem razlicito se odnosi prema pitanjima strukturisanja
=osti,ne=osti,statusnim pitanjima pojedinix drustv. grupacija,odnosu prema
privilegizaciji&deprivilegizaciji,stanovnistvu prema odredjenim oblicima
drustv. stratifikacije,odnosu prema marginalnim grupama. Politika takodje
nuzno ulazi&u soc. sfere&na taj nacin direktno utice na soc. politiku. Ako
soc. politka,kao teorijska delatnost zeli da zadrzi relatinu samostalnost,treba
da zauzima kriticku distancu prema politici,koja je,po pravilu,popriste borbe
za vlast (borba za ostvarivanje odredj. interesa&ciljeva vladajuce

71
grupacije,koji se razlicuju od ciljeva soc. pol. kao posebne,teorijske,kriticke
discipline).
Uvek ostaje odredjena suprotnosti izmedju politike&soc. politike kao
teorijske delatnosti,koja proizilazi iz njihove prirode: soc. pol. polazi od
odredjenih moralnih vrednosti (pravednosti,pravda,soc. pravda),a politika je
jos od formiranja gradjanskog drustva < > indiferentna,a neretko&u
suprotnosti sa moralnom,udaljena od vrednosti koje koristi soc. pol. (politcki
ciljevi u pogledu sredstava ostvarivanja najcesce nisu u saglasnosti sa bitnim
vrednostima kao pretpostavkama humnisticki zasnovane soc. politike).

Kako postoje razliciti pol. sistemi tako postoje&razlicite soc. politike&razl.

odnosi globalne politike u datom sistemu prema soc. politici (npr. u
savremenom kapitalistickom drustvu postoje ogromne razlike u odnosu
globalne politike prema soc.pol. u SAD&one u vecini zapadnoevr.
zemljama).
*Buduci da glob.politika,odnosno pol.sistem bitno odredjuje ukupne
drustvene odnose,strukturiranje drustva,mesto odredjenix drustv.grupacija u
konkretnom drustvu,odlucivanje o nacinu&procesu proizvodnje,principe
raspodele&2ga pitanja znacajna za zivot&radne uslove ljudi&njihovu soc.
sigurnost,oni determinisu&karakter&ciljeve ukupne soc.pol.,jer u osnovi
odredjuju&organizuju&institucije&metode&sredstva preko kojih se
sprovode odgovarajuce soc. mere,tako da je soc.pol. najdirektnije
uslovljena glob. pol.&pol.sistemom.
Odnos razlicitih partiijsko-politickih subjekata prema soc.pol. zavisi od
njihove probramske orijentacije ali&pozicije u datom vremenu. Veci je
uticaj onih pol. snaga koje imaju vlast ili u njoj participiraju,nego onih koje
se nalaze u opoziciji (koje su u soc.zaxtevima radikalnije). Pol. snage na
vlasti moraju da vode racuna o realnim mogucnostima,sto je za one u
opoziciji manje bitno. Sve opozicione partije,narocito u predizbornoj
propaganda,veliku paznju posvecuju soc.pol.,jer je to jedna od bitnih sfera
koja utice na opredeljenje biraca.
Odredjeni privredni subjekti (kompanije,poslovna
udruzenja,korporacije),odnosno vlasnici sredstava za
proizvodnju&kapitala,kao determinisuci faktor soc.pol.,nastoje da sto je
moguce > ogranice izdvajanja za soc. potrebe. U suprotnom smeru deluju
sindikati,pod cijim uticajem su ostvarena mnoga soc. prava.
Medjutim,poslednjix decenija njihova uloga&moc su sve < .

72
 Buduci da je predmet soc.pol. problematika soc. sigurnosti
gradjana,zadovoljavanje njihovih potreba,unapredjivanje zivotnih&radnih
uslova,smanjivanje soc. ne=osti&razl. oblici soc. zastite odredjenih slojeva
drustva&pojedinaca,nivo&obim takve delatnosti determinisani
su&materijalnim mogucnostima konkretnog drustva. To se odnosi &na
razvijenost soc.pol. kao teorijske delatnosti. Materijalna osnova determinise
soc.pol. POSREDNO,uticuci na ekonomski&politicki system,koji u znatnoj
meri odredjuje karakter,ciljeve&sustinu soc.pol. Neposredniji uticaj ogleda
se u tome sto od materij. osnove zavise radni&zivotni uslovi ljudi,njihov
zivotni standard,struktura&nivo potrosnjie,zadovoljavanje
individ.&zajednickih potreba (od ishrane,odevanja,posedovanje neophodnih
sredstava za normalno funkcionisanje domacinstva,do zdrav. zastite,pristupa
obrazovanju&kulturnim dobrima&postojanja odg. sluzbi neophonih za zivot
gradjana).
Nivo zadovolj. navedenih potreba&uopste resavanja soc.pitanja
determinisan je ekonomskim razvojem,tako da siromasna drustva
objektivno ne mogu graditi soc.pol. kao ona bogatija,cak&ako su snage koje
kreiraju ekonomske&politicke odnose&u jednom&u 2gom slucaju po
programskoj orijentariji usmerene ka smanjivanju soc. ne=osti&ostvarivanju
soc.pravde.
( Medjutim,&kada se radi o priblizno izjednacenom materijalnom nivou
pojedinih zemalja,mogu da postoje znacajne razlike u pogledu razvijenosti
soc.pol. To zavisi od toga koje pol. stranke imaju odlucujuci uticaj na
kreiranje soc.pol. npr.partije socijaldemokratske orijentacije sprovode soc.
pol. koja je omogucavala znacajan nivo zadovoljavanja individ.&drustv.
potreba gradjana,smanjivanje soc. ne=osti&zastitu onih grupa&pojedinaca
koji nisu u mogucnosti da sami sebi obezb. barem minimum egzistencijalnih
potreba; partije konzervativne,(neo)liberalne orijentacije kada imaju
odlucujuci uticaj u drustvu vrse radikalne restrikcije u sferi soc.pol.,jer
smatraju da izdvajanja za soc. potrebe umanjuju akumulaciju,tjs. slabe
materijalnu osnovu drustva )
Kao sto ekonomska osnova utice na razvijenost ili suzenost
sadrzava,tako&soc.pol. povratno utice na ekonomsku osnovu,npr.
razvijeniji sadrzaji soc.pol. u sferi zdrav.zastite bitno uticu na radne
sposobnosti stanovnistva,sto za rezultat ima povecanje poizvodnje;
obrazovanje je takodje u direktnom odnosu sa ekon.razvojem-obrazovani
ljudi,sa znanjima&umecima primenljivim u procesu
proizvodnje,predstavljaju jedan od osnovnih faktora proizvodnih snaga od
kojih najneposrednije zavisi&uvecanje materij.osnove. Soc.pol. utice&na

73
zaposljavanje,karakter&odnose u raspodeli&oblike potrosnje,a sve to bitno
utice na materijalnu osnovu odredj. drustva.
Ekon.sis. je mozda&najbitnija determinanta soc.pol.,uz pol.sis.
Naravno,ekon.sis. zavisi od materij. osnove. Istorijski posmatrano,posle
promena u mat.osnovi => promene u ekonomskim odnosima => promene
ekon.&pol.sistema => manja se karakter&sadrzaj soc.pol.
Ekon.&soc. razvoj zavise jedan od 2og,komplementarni su&njihova
neuskladjenost ima negativne posledice = ako se u
koncipiranju&sprovodjenju soc.pol. ide preko granica ekon.mogucnosti,to
radja ekonomske probleme&vodi u krize. da bi se ti problemi
prevladali,pribegava se restrikcijama u soc.sferi,koje,ako su one
nagle&radikalne-> soc.tenzije&nemiri. Da bi se to izbeglo,treba nastojati da
se skon.&soc. razvoj uskladjuju,&to permanentno. Nuzno je znati mogucu
meru izdvajanja za soc.potrebe kako se u slucaju prekoracivanja ne bi
zaustavio ekonomski razvoj&imati u vidu da neadekvatna izdvajanja u soc.
sferu proizvode negativne posledice po ekonomski razvoj.

Posebne grupe ljudi,klase&partije,u skladu sa polozajem&mestom unutar

globalnog drustva&sopstvenim interesima,formiraju vlastiti pogled na
svet&u skladu sa njim formulisu&odgovarajuce politicke&soc. koncepcije.
Posto su uvereni u ispravnost svojih koncepcija,oni nastoje da&2ge uvere da
su one najadekvatnije&najprimerenije datim uslovima&vremenu. Pri tome
se ne uvidja da izmedju njihovog uverenja&misljenja&istine postoji
rascep,zato sto tvorci ideja&odredjenih vrednosnix,politickih&soc.
nacela formiraju sliku o svetu sa stanovista odredjene klase,tjs.
drustvenog sloja,grupacije kojoj pripadaju,a zatim to prikazuju kao interes
celog drustva. Dominantan je uticaj onih grupacija koje kreiraju
politiku,odnosno onih koji u datom trenutku imaju vlast.Buduci da
je&soc.politika proizvod odredjenih drustv.sukoba&pokusaja trazenja
kompromisa unutar tih sukoba,koji su izraz ideoloskih opredeljenja
razlicitih aktera,ona je nuzno determinisana ideoloski. Stavise,nije moguca
soc.pol. koja ne bi imala ideolosku dimenziju,jer se ona bavi pitanjima
unutar klasno podeljenog drustva,tako da nije osnovno pitanje da li je,nego
kakvom&cijom ideologijom je soc.pol. determinisana,tjs. mera njene
ideologizacije.
Koncepcije soc.pol. koje soc.pitanjima pristupaju celovitije,svestranje
analizirajuci uzroke soc.problema,tragajuci za adekvatnim
resenjima,primerenijim stvarnim zivotnim problemima,blize su istinitom
saznanju,a time su&njihovi sadrzaji < ideoloski. Druge pak opcije koje

74
soc.pitanja posmatraju iz perspective parcijalnih interesa odredjene
klase,udaljenije su od sagledavanja celine drustv.odnosa,a time su&njihovi
koncepti > pod uticajem ideologije.One teorijske opcije soc.pol. koje
smatraju da su soc.vrednosti =ost,pravednost,solidarnost,ravnopravnost treba
> ceniti od onih koje te vrednosti minimiziraju ili odbaciju neke od njih.
Samo ona soc.pol. koja svoj koncept kao teorija gradi polazeci od stvarnih
zivotnih problema ljudi&cije kategorije izrazavaju stvarne odnose,bice <
podlozna ideologiji&manje zavisna od dnevne politike. Takav koncept ima >
izglede da se konsituise kao naucna teorija.

Religija kao duhovna tvorevina,jedan od oblika drustvene svesti&sis.

ideja,verovanja&vrednosti vrsi odredjeni uticaj na drustv.&psihicki zivot
ljudi&na ukupne drustv.pojave&procese (Religija ima 2struku fju:
psiholosku&drustvenu. Psiholoska fja se odnosi na unutrasnji dozivljaj
pojedinca-osecanje poboznosti,okrenutost vere spoljasnjem iskustvu.
Spoljasnje,kolektivne manifestacije vere ostvaruju se putem odredjenih
obreda,ucescem u religijskim manifestacijama,vrsenjem pojedinix verskih
radnji…Istinski vernik je samo onaj koji sve to cini zbog unutrasnjih
potreba&osecanja,a ne zbog navike ili zato sto to od njega ocekuje verska
zajednica. Tako da treba razlikovati religioznost od religije. Religioznost je
psiholoske prirode,a religija drustvene. Religija se manifest. ne samo
religijskim obrednim radnjama nego&razl. drustv. aktivnostima koje odredj.
verska zajednica obavlja,podstaknuta razl. potrebama).
Religija determinise soc. pol. pre svega kao prakticnu delatnost&njen uticaj
je bio razlicit u pojedinim istorijskim razdobljima. Nekada su odredj. relig.
institucije bile znacajni nosiosi soc.pol.,koja se svodila na soc. zastitu onih
delova drustva&pojedinaca koji nisu bili u mogucnosti sami sebi da
obezbede minimum egzistencije.
Interes religije&njenih institucija za drustv.probleme ispoljava se u
2strukom smislu: doktrinarnom&prakticnom. Doktrinarni nivo se manif. u
formulisanju religiozno-moralnix vrednosti&podsticanju ljudi na vrsenje
odredjenih obreda (tako se vernik priblizava Bogu,uspostavlja komunikac.
sa njim,ali istovremeno&saradnju&dijaloga sa ljudima,integrisuci se u
zajednicu na taj nacin). U tom cilju se formulisu odgovarajuca nacela koja
coveku-verniku daju putokaz u organizovanju licnog&kolektivnog zivota.
Religija procenjuje&postojece oblike drustv.zivota&na taj nacin utice&na
formiranje politickih&ideoloskih opredeljenja vernika,tako da ona
determinise soc.pol. kao jedan od znacajnih elemenata drustv.&politic.
zviota. Naravno,nijedna religija ne ostaje samo na doktrinarnom nivou,nego

75
nastoji&da prakticno sudeluje u resavanju konkretnih pitanja&problema
(neposredno: soc.-zastitne aktivnosti,posredno: uticuci na drustvene&polit.
structure koje se bave soc.problema u datom drustvu)
Religijske ustanove u ime religije,kao posebnog&specificnog pogleda na
svet,nastoje da u soc. sferi ozhivotvore odgovarajuce religijske
principe,norme&vrednosti.
> ili < uticaj religije na res. soc. problema,odnosno na soc.pol. 1og drustva
zavisi od njegovih mogucnosti,odnosno mogucnosti svetovnih institucija da
osmisle tokove drustv.zivota,da rese bitna soc.pitanja&omoguce
zadovoljavanje vitalnih potreba ljudi (npr. u vreme kriza&drustv.potresa,u
vreme kada ideologija&politika izgube svoj uticaj usled gubljenja poverenja
ljudi u njih,religija dobija na znacaju,njen uticaj se povecava&ona u > meri
determinise soc.pol. => religijske institucije se ukljucuju u neka prakticna
delovanja&pomoci,mada je ta pomoc najcesce simbolicna,< > se svodi na
pomoc pojedincima&grupama da se prilagode postojecoj krizi,a ne da se
kriza prevlada).
Tamo gde je Crkva odvojena od Drzave&gde drzava ima izgradjen sis.
soc.pol.&deluje nezavisno od bilo kakvih religijskih normi&vrednosti,tjs.
gde su religijski simboli,norme&vrednosti zamenjeni svetovnim-
uticaj&delovanje crkve ugl. se ogranicava na povremene aktivnosti soc.
zastite pojedinaca&odredj. grupa privremeno ili trajno ugrozenih
(drzava&2ge svetovne institucije,iz razl. razloga,ne resavaju takve
probleme).
*Dakle,razvojem svetovnih ustanova&njihovom nezavisnoscu od
religije&njenih institucija&soc.pol. sve < je determinisana religijom. To
ne znaci da vecina ljudi nije&dalje religiozna,nego samo to da oni svoja
religiozna uverenja premestaju u privatnu sferu,a resavanje 2gih
pitanja,ukljucujuci&ona koja su predmet soc.pol.,nastoje resiti
racionalnim putem&unutar svetovne sfere,preko drustv. institucija.*
To ne znaci da odgov. religijske instit. ne sudeluju u resavanju pitanja soc.
pol.-od karaktera religije,soc.-pol. problematika je prisutna u religiji,kako
doktrinarno,tako&prakticno (npr. aktivnosti katolicke crkve koja ima
razradjenu soc.-pol. doktrinu,koju,zavisno od drustv.
kretanja&promena,prilagodjava&reinterpretira).

Posto soc.pol. polazi od odredj. vrednosti na osnovu kojih se

grade&posebne forme delovanja, a na prihvacenim vrednostima
nastaju&moralne norme(#),pa u sklopu 2gih cinilaca&oblika drustv. svesti
moral utice na formulisanje&sprovodjenje odr. soc. projekata,pa prema

76
tome&na gradjenje soc.pol. Medjutim,kako je soc.pol.&kao teorijska
delatnost pod snaznim uticajem vladajuce globalne politike,tako je&uticaj
morala na soc.pol. bitno odredjen karakterom odnosa politike&morala.
Odnos pol.&morala je istorijski promenljiv. U antickom grckom drustvu
ugl. nije postojala suprotnosti izmedju njih (izuzetak: periodi
tiranije&oligarhije). Politicke odluke koje su bile javne,morale su da budu u
skladu sa nacelima vrline. &tadasnja soc.pol.,tjs. delatnost koja se odnosila
na resavanje problema koje danas podvodimo pod tim pojmom,bila je u
skladu sa principima morala,kao&globalna politika. Politicke&moralne
norme imale su zajednicke vrednosne osnove
(pravednost,sloboda,demokratija&pol.=ost).Posle raspada antickog
robovlasnickog drustva nastaje feudalizam,sa 1000godisnjom
vladavinomCrkve nad celokupnim duhovnim,a u znatnoj meri&svetovnim
zivotom; morale norme bile su temeljene pre svega na religijskim
vrednostima.
Tek nastankom gradjanskog drustva neke od tradicionalnih normi se
zanemaruju,a 2ge reinterpretiraju,a pojavom novih vrednosti pojavljuju
se&nove moralne norme. Renesansa (period nastanka&razvoja gradj.
klase&obnova anticke culture-vracanje antickim izvorima&uzorima),nije
znacila&povratak antickom shvatanju odnosa pol.&morala,jer mlada
gradjanska klasa u prvi plan stavlja politicki pragmatizam,prakticno potpun
raskid izmedju pol.&morala (o cemu svedoci utemeljivac pol.doktrine gradj.
sveta-Makijaveli).
Tek kada su revolucije&oslobodilacki pokreti tokom 19.&20. veka ucinili
svoje,kada su srusena stara carstva&feudalni odnosi,kada je u znacajnoj meri
obuzdan pljachkashki ‘razbojnichki’ kapitalizam nastao u vreme prvobitne
akumulacije kapitala,kad asu uspostavljene demokratske
institucije&obespravljena&exploatisana radnicka klasa se izborila za vlastito
sindikalno organizovanje&ucesce u pol.institucijama (pre svega u
Parlamentu),pol. je stavljena u fju moralnih ciljeva. U tom periodu nastaje
soc.pol. kao posebna sfera prakticne delatnosti drzave,a&kao teorijska
aktivnost. Odredjeni moralni principi su determinisali soc. pol. (npr.
programska orijentacija&delovanje najznacajnijih socijaldemokratskih
partija u zapadnoevr. zemljama).
Periodi kada je pol. bila&u fji moralnih ciljeva&normi nisu dugo trajali,jer
je borba za vlast&dominaciju vodila degradaciji politike,tako da
danas,mozda > nego u vreme Makijavelija,pol. je izgubila svaku vezu sa
moralnom.
[[ Savremena globalna pol. evroamerickog sveta je u sluzbi krupnog
kapitala,tjs. multinacionalnih kompanija radi uvecanja profita&ostvarivanja

77
dominacije nad celim svetom,koja se realizuje pod geslom ‘novog svetskog
poretka’. Vreme soc.pol. drzave blagostanja,koja je temeljena&na
odredjenim opsteljudskim vrednostima&na moralnim normala izvedenih iz
njih,uglavnom je isteklo. Na delu su radikalne restrikcije u soc. sferi koje
izazivaju brojna protivrechja&napetosti - razvijene zemlje su iscrple u
znatnoj meri svoje prirodne resurse -> preti opasnost stagnacije&kriza.
Konkretne mere koje proklamovani ‘novi svetski poredak’ preduzimao su
kolonijalizam,koji se u poslednjoj deceniji 20.veka prosirio na sve bivse
socijalisticke zemlje- razara se&unistava njihova privreda&celokupna
proizvodnja kako bi se stvorili uslovi za trziste evroamerickix zemalja. Da bi
nova ideologija bila delotvorna,neophodno je ukloniti sve prepreke koje
mogu biti smetnja pokoravanju tih zemalja: osporiti&negirati sva ona
stanovista koja afirmiru covekovu licnost,minimizirati istinsku
kulturu&zameniti je subkulturom,potisnuti iz svesti ljudi nacionalna
oscanja,osporiti suverenitet naroda kao zastarelo,konzervativno
stanoviste&to u ime ostvarivanja navodnih ljudskih prava,razoriti postojeci
obrazovni sis.,a skolske institucije pretvoriti u tehnicke servise za pripremu
odredjene ‘strucnosti’, koja najvise odgovara uvecanju profita od kojeg ce
narod imati malo koristi. Ukratko: razoriti sve
tradicionalne,nacionalne&opsteljudske humanisticke vrednosti&normativne
ideale.]]
Najznacajniji doprinos u smislu raskida morala&soc.pol. dala je&daje
savremena doktrina neoliberalizma.

(#) moralne norme vazhe&deluju spontano,bez nametanja od strane neke

ustanove (crkve,drzave,skole itd.)&bez pretnji kaznom&nagradom-jedina
kazna je savest prekrsitelja.
37. OSNOVNA TEORIJSKA POLAZISTA
KONCEPTA ‘DRZAVE BLAGOSTANJA’ & NJIHOVA
REALIZACIJA U PRAKSI

NASTANAK DB vezan je za period posle II sv.rata&njeno

organizovanje je bilo moguce kada je unutar socijaldemokratije (nasuprot
liberalistickim shvatanjima) sazrelo uverenje da drzava treba da bude
kljucni instrument politike,ukljucujuci&ekonomsku politiku.
Svedska&VB su prve zapocele takvu orijentaciju. U Svedskoj su
socijaldemokrati dosli na vlast jos 1933.godine&vladali neprekidno 40

78
godina; njihova iskustva su bila korisna za 2ge ZEvropske
socijaldemokratije. U VB laburisti su pobedili na izborima 1945.god&ostali
na vlasti do 1951.god&za to vreme su isvrene znacajne reforme,posebno u
sferi soc. politike.
Soc.demokr. su smartali da je drzava natklasna institucija&da je njena
osnovna uloga da obezbedi neophodan nivo drustvenog konsenzusa radi
zajednickih interesa svih gradjana&da omoguci ostvarenje pravedne
zajednice,slobode&=osti.
Medju prvima koji su zagovarali naglasenu ulogu drzave u drustv.zivotu
bili su FABIJANCI = drzava treba da bude osnovni nosilac reformi
kojima ce se izvrsiti transformacija drustva u pravcu socijalizma,ali ne
na naucnim osnovama (kako misle marksisti) nego na moralnim
principima (jer kapitalizam proizvodi teske soc. probleme,siromastvo&2ge
nedace,nehuman je&nemoralan). Laburisti su imali znacajan uspeh u
sprovodjenju tih ideja u praksi.
Reformisticko opredeljenje ZEvropske orijentacije u DB bilo je usmereno
na konkretno resavanje soc.pitanja (smanjenje
siromastva,zaposljavanje,prosirenje zdravstvene&soc. zastite,osiguranje za
vreme nezaposlenosti,obezbedjenje penzija,promene u obrazovnom sis. u
smislu njegove dostupnosti sto sirim slojevima drustva&sl.)
Na globalnom planu DB je nastojala da klasne suprotnosti resava
kompromisom,jer je to najcelishodniji nacin za uspostavljanje&odrzavanje
stabilnosti jednog drustva. Postepene&mirne promene koje vode ka
socijalizmu za socijaldemokrate su moralne&legitimne. Parlamentarna
demokratija je dovoljna da se dodje do socijalizma. Revolucija&svki oblik
nasilja ne samo da nisu potrebni,nego su&neprihvatljivi (sa moralne tacke
gledista).
Vlade soc.dem. partije su vlast osvajale slobodnim izborima&voljom
vecine gradjana,tako da su bile u mogucnosti da svoja programska
opredeljenja nesmetano ostvaruju u praksi. Iako su skoro sve zapevr zemlje
tokom rata ekonomski osiromasile,a neke su&bile razorene u materijalnom
pogledu,socdem vlasti su za relativno kratko vreme izvrsile temeljnu
rekonstrukciju kapitalistickog drustva: zapoceo je period ekonomskog
rasta,razvoja demokratskih institucija&uspostavljanje sis. soc. sigurnosti-
nezabelezen u istoriji evropskog drustva. Doslo je do znacajnog poboljsanja
zivotnog standarda&uopste uslova zivota najsirih slojeva drustva,narasla je
brojnost,moc&uticaj radnicke klase&sve to je omogucavalo drzavi da
uspesno realizuje ono sto su socdemokr obecavali pre dolaska na vlast
DB se zalagala ne samo za ekonomske,soc.&pol. reforme nego
istovremeno&za ekonomski rast u najsirem smislu,povecanje

79
industrijske produktivnosti&investicija. U tome,kao&u opstoj izgradnji
‘drustva izobilja’ nalaze se razlozi opsteg konsenzusa. Programske razlike
medju partijama (socdemokr&burzoaskim) u vreme uspona DB u prakticnoj
politici nisu izazvale sukobljavanja (iako su to partije suprotnih ideoloskih
orijentacija),jer su socdemokr (pogotovo laburisti u Engl) gradili svoju
politiku na tezi da sva pitanja,pa&klasne sukobe treba resavati
kompromisom,sto je 50ih&60ih prihvaceno kao opsti nacin
drustvene&politicke komunikacije&ponasanja medju razl. pol. opcijama.

[[Tvrdnja da DB prestavlja beskonfliktno drustvo u ideoloskom smislu

imala je,pored ostalog,za cilj da uveri gradjane da se radi o drustvu novog
kvaliteta koje se sustinski razlikuje od svih dotadasnjih- drustvu u kome
nece biti neslobode,nepravde&ne=osti. Imalo je to&siru ideolosku poruku,a
to je da se pod okriljem DB izgradjuje drustvo koje se sustinski razlikuje od
onog na Istoku,za koje su tamosnji teoreticari tvrdili da je beskonfliktno&da
su u njemu ostvarene ideje =osti,soc.pravde,solidarnosti&dr. To je&1 od
razloga vrlo razvijene antikomunisticke propagande u kojoj se
socijaldemokr u biti nisu razlikovali od gradjanskih orijentacija.
Negativan odnos zapevr socijaldemokratije prema socijalistickim
zemljama,uprkos njenom verbalnom izjasnjavanju za socijalisticko
drustvo,logican je jer socdemokr&DB nikad nisu konkretnim merama
dovodili u pitanje temelje kapitalistickog drustva,naprotiv one su uvek radile
na rekonstrukciji kapital. drustva&to je doprinelo resavanju kljucnih
soc.problema (masovna nezaposlenost,siromastvo,lose zdrav. stanje
stanovnistva,nepismenost&nizak obrazovni nivo) koji su u stvari
predstavljali prepreku ekonomskog razvoja]]

Neke od konkretnih mera soc. pol. sprovedenih u vreme DB:

Osnovi soc.reformi koje su sprovedene za vreme prve posleratne vlade

laburista utemeljeni su u ‘Planu o penzijskom osiguranju’ Vilijama Lorda
Beveridza. Cilj je bio resavanje soc.problema. Beveridz je nakon toga
objavio brosuru ‘Puna zaposlenost u slobodnom drustvu’. Centralno pitanje
Plana je obezbedjivanje minimuma nacionalnih prestacija,pre svega
starosne penzije,koja ne treba da zavisi od prethodnih
doprinosa&primanja,niti od konkretnog imovnog stanja. U penzijski fond
sve odigurane osobe daju = doprinos&zato imaju ista prava. Oni koji
imaju > ,uplatu za soc.osiguranje vrse kao poreski obveznici,prema svojim
primanjima&tako daju > doprinos drzavnom budzetu,iz koga se neophodna
sredstva uplacuju u fond soc.osiguranja. Siri smisao&cilje Plana,ali&2gih

80
prestacija,jeste smanjivanje soc.ne=osti&uspostavljanje > stepena
solidarnosti,sto treba da doprinese klasnom miru. Beveridz nije pripadao
laburistima,nego je bio konzervativac. Njegove ideje o soc.pol. bile su
polaziste ili bar inspiracija za donosenje > zakonskih akata za vreme
vladavine laburista (najvaznije su: zakon o nacionalnom
osiguranju,nacionalni program zdrav. zastite,program porodicnih
davanja,posebno porodicama sa malom decom&sl). Celokupna regulativa se
zasnivala na principu nacionalne solidarnosti&opstoj orijentaciji drzave da
se celokupnom stanovnistvu obezb. soc. sigurnost,tjs. zastita od
najznacajnijih rizika.
Pored ovih mera socdemokrati su izgradili kompleksan sis.
obezbedjenja,polazeci od stanovista da on nije nista < znacajan za
stabilnost poretka od ekonomskog rasta,modernizacije,tehnickog
progresa&visoke stope zaposlenosti& u najsirem smislu je obuhvatao:
povoljne radne uslove,odgovarajuci dohodak,skracenje radnog
vremena,besplatno obrazovanje&sl.

[OSNOVNI CILJEVI DRZAVE BLAGOSTANJA,KAO REALIZATORA

IDEJA SOCIJALDEMOKRATIJE U PRAKSI:
- eliminisanje siromastva
- smanjivanje soc.ne=osti (preuzeto iz izvornog Marksizma)
- pobosljanje standarda gradjana ( -II- )
- razvijanje sis.soc.sigurnosti
- podsticanje drustv.razvoja
- aktiviranje svih ljudskih resursa
- uskladjivanje soc.&ekonomskog razvoja
- humanizacija drustv.odnosa&sl.

Proklamovanjem naznacenih ciljeva trebalo je da se ucine USTUPCI

RADNICIMA&DREDNJIM SLOJEVIMA pogodjenim velijim soc.
ne=ostima,koje je stvorio liberalni kapitalizam sa svojim ‘lesefer’ („pusti
svojim tokom“, „ostavi na miru“) trzistem,ali pod uslovom da se ne ugrozi
ekonomski razvoj&profitabilnost kapitalisticke klase. Soc.-demokrati su
smatrali da se naznaceni soc.ciljevi mogu uspesno ostvarivati pod
pretpostavkom da se postuju&razvijaju vrednosti koje oni smatraju
temeljnim a to su: Sloboda,drustv. =ost,Pravednost&Solidarnost. Soc.-
demokratija je u pocetku iz izvornog Marksizma crpela svoje
ideje&teorijske postavke zasnivala na njemu (zadovoljavanje ljudskix
potreba,obezbedj. soc.sigurnosti,podizanje individ.&drustvenog
standarda,prevladavanje soc. ne=osti itd.),{sa 57e stranice}]

81
OSPORAVANJA soc.pol. DB-a su posebno dolazila od onih sa suprotnih
ideoloskih pozicija: neoliberala&makrsista. Npr: DB se u vezi sa
resavanjem problematike ljudskih potreba ne bavi uzrocima nego
posledicama&ne dovodi u pitanje kapitalisticki sis.
proizvodnje&prisvajanja; DB ne void drustvo u socijalizam,vec je samo
jedna od etapa u razvoju kapitalizma; DB se preterano&neprincipijelno mesa
ne samo u ekonomski zivot drustva nego& u individualne poslove
pojedinca,koje bi oni daleko bolje obavljali bez drzavnog uplitanja
(prepusteni medjusobnoj utakmici&konkurenciji); Hajek smatra da je jedan
od glavnih uzroka krize DB nacin na koji drzava izdvaja za realizaciju soc.
siljeva (izdvajanja su inace prevelika)

Soc.vrednosti koje je afirmisala socdemokr&soc. sigurnost koju je u praksi

uspostavila DB nisu mogle da ignorisu ni partije suprotnih ideoloskih
orijentarija&drugacijih soc.koncepcija kada su smenjivale s vlasti
socijaldemokratske partije 

DBje tokom duzeg perioda uspela da obuzda privatni kapital,da ukroti

kapitalisticki privredni sis.&upregne ga u svoj soc. probram,ali se opstom
krizom 1972.-1974. pokazalo da se probrami soc.drzave sukobljavaju sa
postojecim sis. kapitalistickog nacina privredjivanja,sto se slaze sa
Habermasovom teorijom da je intervencijom drzave moguce osigurati
koegsistenciju izmedju demokratije&kapitalizma samo u posleratnom
periodu. Mada on smatra da bi do tih promena doslo&da nije bilo krize,&to
zbog unutrasnjih teskoca&protivrecnosti koje bi se nuzno ispoljile.

[[Oni koji su u ime M. pokusali da grade ‘novi svet’ u stvari su ojacali

sistem,ali tako da je on sada mnogo rigorozniji nego sto je to bio onaj u
‘starom svet’ koji su srusili. Nisu svi pokusaji koji su nastali iz M. ideja isti-
uz < ili > doslednosi u primeni tih ideja&uz odgovarajuce ideje u skladu sa
vremenom&drustv.uslovima,postojala je&jedna drugacija socijalisticka
orijentacija,koja je tokom celog stoleca nakon M. smatrala da je,uz 2ga
civilizacijska dostignuca,njena idejna osnova marsizam. Bila je to
zapadnoevropska socijaldemokratija,cije je delo drzava blagostanja. U
shvatanju&uspostavljanju procesa integracije osnovno polaziste
socijaldemok. bile su vrednosti koje su vec sadrzane u izvornom
marxizmu,kao&one koje je socijalisticki pokret tokom svog razvoja isticao
kao svoja nacela: humanizam,solidarnost,sloboda,demokratija,soc.
pravda&2ga. Polazeci od tih nacela,u soc.sferi su postignuti znacajni

82
rezultati,bez kojih bi soc.zivot miliona ljudi izgledao znatno drugacije.
Istina,oni su ugl. rezultat pravno-administrativnog sprovodjenja
soc.programa od strane drzave,a ne samoostvarenja preko aktivnog
neposrednog uticaja pojedinaca&drustv.grupa na njihovo
koncipiranje&realizovanje (&ovde se pokazala nadmoc sveta sistema nad
svetom zivota).]]

38.
NEOLIBERALIZAM&NEOKONZERVATIZAM -
OSNOVNI PRINCIPI&KARAKTERISTIKE

NEOLIBERALIZAM je danas jedna od vodecih politicko-

ekonomski&socijalnih teorija u SAD-u,ali ima brojne pristalice&u 2gim
zemljama sveta. Temeljne vrednosti od kojih polazi su
sloboda&individualizam,a na prvom mestu su POJEDINAC&NJEGOVA
SLOBODA,SLOBODNO TRZISNO DRUSTVO&MINIMALNA
DRAZAVA.
Za razliku od najveceg broja mislilaca&teoreticara,od Antike pa do
danas,koji su u vrednosti ubrajali bar neke oblike =osti,neoliberali u
vrednost ubrajaju NE=OST, a =ost odbacuju jer je navodno nespojiva sa
slobodom. Ne=ost je razumljiva&prirodna,rezultat slobode pojedinca da se
takmici sa 2gim pojedincima&da pri tome stice&prisvaja. Kako postoje
razlike medju ljudima, ne=ost je nuzna posledica ne=ih
sposobnosti&mogucnosti ljudi,zato svaki pokusaj drzave da deluje u pravcu
izjednacavanja ljudi (osim ako se ne radi o stvaranju =ih pocetnih uslova)
ima destabilizirajuce posledice u smislu drustv. razvoja => svako insistiranje
na =osti kontraproduktivno,ne smao po drustv. razvoj nego&po sistem
vrednosi. (Pomoc siromasnima ne bi smela ici preko usluga,nego direktno
kao novcana pomoc,pracena savetima&obrazovanjem za rad,kako bi se
osposobili da se sami o sebi brinu. Takvi zahtevi vode vrednosnom
razlikovanju siromasnih od ostalih gradjana,time se sprovodi diskriminacija
‘manje vrednih’ slojeva drustva,od kojih se neki svrstavaju u ‘potklasu’)
Hajek se smatra utemeljivacem neoliberalne koncepcije uopste,pa prema
tome&shvatanja slobode kao nacela&izvora moralnosti,uslova za sve 2ge
vrednosti. Hajek slobodu odredjuje negativno,kao odsustvo prinude.
Prinudu prema pojedincu mogu da vrse 2gi ljudi,organizacije&drzava. To
mora biti onemoguceno zakonima kao opstim pravilima koja se bez bilo cije
arbitrarnosti primenjuju = na sve ljude. U svakom 2gom slucaju prinuda

83
znaci povredu licne slobode&individualnosti coveka,prepreku da on
realizuje svoje sposobnosti&mogucnosti. Sloboda je moguca samo u drustvu
u kome nesmetano funkcionise slobodno trziste,u sta drzava ne sme da se
mesa niti na bilo koji nacin sputava slobodno preduzetnistvo. Svaki
intervencionizam drzave,ne samo u ekonomskoj nego&u soc. sferi,suprotan
je principima slobodnog trzista&time ogranicava individualnu slobodu kao
prirodno pravo ljudi,remeti drustvenu ravnotezu,usporava ekonomski rast.
(Trziste ne moze biti izvor neslobode jer njemu nije imanentna namera
nego spontanost,koja ne moze biti uzrok neslobode. Ako je neko pogodjen
okolnostima kao posledicom trzisne utakmice,to nije rezultat namere ili
nepravde,nego zakonitosti trzista.)
Neoliberali proglasavajuci =ost nevrednoscu isto cine&sa pravdom (temelj
slobode je nesputano slobodno preduzetnistvo u ekon. sferi&ujedno osnova
napretka drustva,a trziste osnovni regulator odnosa&odredjivanja mesta
svakog pojedinca u drustvu; svaka distributivna tjs. socijalna pravda bi
vodila ogranicenju individualnih sloboda pojedinca). Svako uplitanje drzave
da navodno ispravi soc. ‘nepravde’ koje su rezultat trzisnih odnosa u stvari je
cinjenje nepravde,jer se od nekoga oduzima da bi se 2gom dalo,cinjenje
nepravde svima koji svojom sposobnoscu&radom u trzisnoj utakmici sticu
>. Takav nacin preraspodele je proizvoljan,on remeti zakonitosti trzista,a
time se povredjuje sloboda&individualnost pojedinca,bez cega nema
ekonomskog progresa => individualna sloboda osnova stabilnosti svakog
drustva&ekonomskog napretka.
INDIVIDUALIZAM je za neoliberale 2ga temeljna vrednost. On je
neodvojiv od slobode,kao&sloboda od njega. Indiv. je&princip od koga se
polaz u objasnjenju drustva&ponasanja pojedinaca u njemu. Jedino je
individua sposobna da procenjuje ono sto je dobro&korisno za nju.
Drustvo je skup pojedinaca koji saradjuju ili su u sukobu sa 2gim
pojedincima. Ne postoji nikakvo drustvo po sebi&za sebe,vec postoje
pojedinci koji ga sacinjavaju. Udruzeni pojedinci,u skladu sa svojim
zeljama&interesima,u mogucnosti su da sami mnogo bolje&uspesnije
obavljaju vecinu poslova koje danas obavlja drzava. Konkurencija je
najsigurniji put u progres jer se desava izmedju slobodnih pojedinaca koji su
svesni cinjenice da njihova sloboda nije nicim ogranicena osim slobodom
2gih pojedinaca.
Ideoloske osnove individualizma nalaze se u americkom nacinu
zivota&shvatanja,tjs. u opravdavanju takvog nacina zivota= svako je
odgovoran za svoj polozaj u celini => teznja da se bude uspesan u utakmici
sa 2gim pojedincima,pri cemu postoji obaveza da se postuju ustanovljena
pravila. Svako treba da ima = pocetne mogucnosti&niko ne sme da stekne

84
prednost na neposten nacin (silom,prevarom,’vezom’ & sl.). Nagrada treba
da zavisi od sposobnosti,doprinosa produktivnijem&kvalitetnijem
radu&postignutih rezultata. Rezultat velikih sposobnosti&dobrih rezultata su
bogatstvo,ugled,prestiz,moc... Na taj nacin se sticu&odredjene vrline,koje se
u suprotnom gube. 'Svako je kovac svoje srece'-kaze krilatica liberalizma 19.
veka.
Medjutim,zbog ideoloskih potreba precutkuju da u neuspehu pojedinca
glavni udeo ima drustv.sis. u kome postoji najamni
rad,nezaposlenost,neadekvatna ili veoma losa zdr.zastita,teskoce ili
nemogucnost da se stekne obrazovanje,bez obzira na sposobnosti,ukoliko se
ne prirada imucnim slojevima,teskoce u resavanju stambenih pitanja…
Precutkuje se &rasna,etnicka&polna diskriminacija.Brojni su primeri
ideoloskih obmana u vezi sa odnosom trzista&ekonomije-postoji apsolutna
sloboda trzista ali je u praksi sasvim drugacije.

[ Upakovana u teorijske oblande o slobodnom

trzistu,finansijama&minimalnoj drzavi,ova ideologija je istovremeno&u fji
opravdavanja sirenja multinacionalinih kompanija na sve delove
sveta&pretvaranja < razvijenih zemalja u sirovinsku bazu pod izgovorom da
se to cini u interesu razvoja tih zemalja. Na udaru neolib. ideologije prvo se
nasla DB,narocito njihova soc.pol.,uz istovremeno podrzavanje
mera&prakse koje su sprovodili Tacherova&Regan. Neolib. idelogija
privatizacije&demontiranja drzava&njihovih soc.institucija u bivsim
socijalistickim zemaljama ima uspesnu primenu&danas. Rezultati u
ekonomskoj sferi su katastrofalni&pod vidom ogranicenja uloge drzave
zrtvovane su njene soc.fje,prosveta,zdravstvo,sis. soc. sigurnosti ]

Neoloberali izrazavaju veliku zabrinutost zbog navodnog sirenja

egalitarizma jos od 70ih godina. Prema njima,za to je kriza drzava koja
svojom soc. pol.,stiteci siromasne,shiri egalitarizam&time unistava
tradicionalne vrednosti&potkopava moralne standarde jer pojedinca lisava
mogucnosti individualnog razvoje.
Neoliberali proglasavajuci =ost nevrednoscu isto cine&sa pravdom (temelj
slobode je nesputano slobodno preduzetnistvo u ekon. sferi&ujedno osnova
napretka drustva,a trziste osnovni regulator odnosa&odredjivanja mesta
svakog pojedinca u drustvu; svaka distributivna tjs. socijalna pravda bi
vodila ogranicenju individualnih sloboda pojedinca).
[[::Neoliberalizam je ekonomsko, a ne i sire politicko glediste.
Program smanjivanja trgovinskih prepreka&unutrasnjih trzisnih ogranisenja
kao put ka kapitalistickom sistemu vise oslonjenom na slobodno trziste.

85
Neoliberali prihvataju izvesnu ulogu vlade u ekonomiji, posebno potrebu za
centralnom bankom&sposobnom odbranom, ali nastoje da vladino
uredjivanje (posebno poreze) smanji na sto je moguce < meru. Ovakva
ekonomska shvatanja nisu nuzno pracena&politickim liberalnim stavovima:
neoliberali cesto ne staju iza licnih sloboda po etickim pitanjima ili
moralnim principima (recimo, po pitanju seksualnih sloboda).::]]

NEOKONZERVATIZAM se nalazi nasuprot liberalnim shvatanjima.

Njegova teorija,kao&teorija klasicnog liberalizma,seze u 19.vek. Prvo se
javio kao reakcija na rezultate Francuske revolucije. Konzervativne ideje
su bile stalni pratilac svih liberalnih&progresivnih ideja,suprotstavljajuci se
svemu sto je novo radi ocuvanja postojeceg stanja,odnosno vracanja starog
poretka. U odnosu prema soc.pol. ne postoje veliek razlike u odnosu na
neoliberale jer su&jedni&2gi za restriktivnu soc.pol.
Medjutim,u smislu osnovnih vrednosti od kojih polaze postoje bitne
razlike,jer su za neokonz. NACIJA,HIJERARHIJA,DISCIPLINOVANO
DRUSTVO&JAKA DRZAVA na prvom mestu. Konzervativci umesto
slobode isticu VRLINU&time ‘slobodnom’ drustvu suprotstavljaju ‘dobro’
drustvo. Oni ne negiraju slobodu nego zaxtevaju da ona bude uskladjena
sa vrlinom,odnosno idejom moralnog drustva. Smatraju da individualizam
za koji se neoliberali zalazu slabi drustveni odganizam,jer covek koji je
sveden na samog sebe predstavlja opasnos za zajendicu,jer je ljudska priroda
iskvarena&nuzno ju je obuzdavati drzavnom vlascu,koju treba ojacati&2gim
sredstvima
-RELIGIJA,VERA,TRADICIJA,pa&PREDRASUDE&PRAZNOVERJ
E,odnosno svim 2gim-samo ne istinom&umom.
U pogledu vrednosti se slazu sa neolib. tako sto odbacuju =ost&pravednost
kao vrednosti. Drzava treba da odrzava postojece ne=osti ili da ih ponovo
povrati ako su poremecene u korist =ost. To ce biti moguce ako se neguje
tradicija&podanistvo prema drzavi jer je to zaloga za stabilnost poretka,sto
znaci ocuvanje statusa quo.
Ideologija neokonz. u krajnjoj liniji nije suprotna neolib. u smislu
generalne orijentacije-ODBRANE KAPITALISTICKOG PORETKA.
Jaka drzava moze&mora da obezbedi pokornost gradjana,jer neokonz. ne
veruju u njihovu dobrovoljnu lojalnost (o kojoj govore neoliberali),kao ni u
’civilno drustvo’ kome oni suprotstavljaju autoritarnu drzavnu vlast,tako da
su za neokonz. CRKVA&PATRIJARHALNA PORODICA kljucne
institucije za stabilnost drustva koje treba jacati.

86
NEOLIB.&NEOKONZERVATIZAM-sustinski se ne razlikuju u gledistima
o globalizaciji,odnosno uspostavljanju tzv. novog svetskog poretka:
restrikcija u sferi prava na rad,soc.osiguranja,zdrav.zastite,mogucnosti
obrazovanja za sve,nezavisno od imovnog stanja,pristupa kulturnim
dobrima// imaju uticaj na ekonomsku politiku&politicki
zivot&unutrasnju&spoljnu politiku SAD-a,a&sire.

39. GLOBALIZACIJA&RESAVANJE
SOCIJALNIH PITANJA

Pod G. se ugl podrazumeva POVEZANOST ZEMALJA&DRUSTAVA U

SFERI KOMUNIKACIJA,TEXNOLOGIJE&EKONOMIJE,narocito
medjuzavisnost nacionalnix ekonomija&transnacionalnix ekonomskix
organizacija&jacanje njixove moci nad ekonomijama pojedinix
drzava,posebno manjih&texnoloski nerazvijenix. Imajuci to u vidu,neki
teoreticari G. sxvataju kao SISTEM,tjs.SVETSKI POREDAK.

2 razl. stanovista o karakteristikama G:

1. Povezivanje drzava&drustava (G.) jeste proces modernizacije
(inspiracija delo Dirkema)
2. Proces dominacije,tjs. nasilne ekspanzije kapitalizma (inspiracija
Marx)

U novije vreme drugacija stanovista: npr. G. je zakoniti&univerzalni process

sa sirim obelezjima “gvozdene nuznosti”; G. ne postoji u svetskim
razmerama,ona je regionalna, (postoji severno-americki,pacificko-
azijski&evropski region/unutar njih se moze govoriti o G.,dok je u svetskim
razmerama svet podeljen. Izvan pomenutix grupacija posoji&tzv. Treci svet
a to su manje razvijene,nerazvijene&siromasne zemalje koje zavise od
razvijenijix)
Postoji&3. stanoviste gde se trazi sredina npr. Svet je u procecu G.,ali ona je
project dominacije Zapada,pre svega Amerike,ciji je cilj potcinjavanje svix
2gix zemalja njihovim interesima,unistenje nacionalnih ekonomija&svih
2gix formi samostalnosti tih zemalja&nametanje Americkog lifestyle-a.
BROJ NEZAPOSLENIH visestruko veci nego sto je bio u Drzavi
Blagostanja.Glavni uzrok nije samo razvoj novix texnologija koje zaxtevaju
manje radne snage,vec SELENJE PROIZVODNJE (zajedno sa

87
zastarelom&prljavom texnologijom) u zemlje jeftine radne snage,jer profit
ima primat nad dobrobiti&sudbinom zaposlenix&njihovim soc.polozajem.
PROFIT&EKSPANZIJA KORPORACIJA vrxovna su nacela kojima
se rukovodi NEOLIBERALNA ELITA MOCI.
Da bi se odrzavo postojeci sis. nejednakosti (pored
Slobode&Individualizma, Nejednakost je za neoliberale temeljna
vrednost)&obuzdala eventualna teznja soc.ugrozenix klasa&slojeva za
promenama u sferi soc.odnosa,vlast se kao produzena ruka multinacionalnog
kapitala brine o tome da stepen demokratije bude uvek doziran samo u onoj
meri koja nece ugroziti njene interese,tjs.interese kapitala. Nosioce G. ne
interesuje cinjenica da se na taj nacin gubi decenijama stvarana
“demokratska supstanca”. DOZIRANJE DEMOKRATIJE PO MERI
VLASTI moguce je zato sto je sistem organizovan tako da uticaj naroda
ogranici samo na izbore. Ako narod nije zadovoljan postojecim
soc.stanjem,mora da saceka sledece izbore da bi promenio vladajucu
garnituru,ali time se ugl. nista ne dobija jer je VLAST SAMO IZVRSILAC
VOLJE MULTINACIONALNOG KAPITALA. Doziranoj demokratiji
doprinose&brojne tzv. nevladine organizacije,koje sirom sveta formira ugl.
Amerika (vecina ix je u sluzbi multinac.kapitala&deluje po instrukcijama
spoljnix faktora& u njixovom interesu). Usmerene su protiv nacionalnix
interesa zemalja u kojima deluju,neretko doprinoseci&etnickim sukobima.
Mnoge imaju predznak ‘humanitarne’.
Pod pritiskom G. Zapadnoevropske zemlje su bile prinudjene da revidiraju
svoj soc.program. Moc transnacionalnix korporacija&uvecanje
bogatstva uskog kruga kapitalisticke klase-osn. cilj&prioritet G.
Medjunarodne organizacije KREDITIMA DIKTIRAJU PONASANJE
ZEMALJA DUZNIKA jer odredjuju njihovu ekonomsku strategiju,nacin
investiranja,prioritete,visinu izdvajanja za javne potrebe,cene vitalnix
proizvoda,visinu najamnina itd. Vlade zemalja duznika imaju vecu
odgovornost prema inostranim kreditorima nego prema gradjanima u
svojoj zemlji. Brojni su&2gi oblici podredjivanja nacionalnih drzava-
njihova ekonomija&kultura (za koje se tvrdida priradaju ostacima
retrogradnog tribalizma&da kao takve treba da izumru) podredjuju se
globalnoj ekonomiji&politici. Od vlada tih zemalja zaxteva se da uklone sve
prepreke koje sputavaju slobodno kretanje kapitala. Postavljaju se
barijere za uvoz&izvoz ukoliko to remeti interese multinac.kompanija. Na
politickom planu,vladajuce strukture se prisiljavaju da ‘demokratski’
sputavaju&ogranicavaju soc.zaxteve masa koje bi mogle ometati delovanje
multinac.kompanija. Mere za to: poducavanje&instruktaza,propaganda
protiv ‘neposlusnix vlada’,ekonomski&politicki pritisci uz istovremeno

88
pruzanje podrske opozicionim snagama za koje se zna ili se osnovano
pretpostavlja da ce kada dodju na vlast slediti drugaciju politiku,koja je
primerena potrebama&zaxtevima multinac.kompanija,vojna intervencija kao
krajnje sredstvo-> sve ove mere su svojevrstan oblik novog tipa
kolonizacije.
Znacajnu ulugu imaju MAS MEDIJI&MASOVNA KULTURA.Fja
medija kao industrijskix pogona koji proizvode&plasiraju info u obimu&na
nancin na koji odgovara gospodarima novog svetskog poretka je da naprave
sopstvenu,a ne da otkriju Istinu,&to prema principima psihologije
manipulacije. G. informacionix medijskih sistema omogucuje G. masovne
kulture. Vrxunska kultura nije pogodna a jos manje finanskijski isplativa za
sirenje putem elektronskix medija jer vecina koja satima sedi ispred TV-a
nema mnogo razumevanja za tu vrstu kulture. G. kultura se plasira u prvom
redu kroz razne muz.xitove,serije,filmove u kojima preovladjuje nasilje&sl.
Tako se namecu celom svetu drustvena merila,nacin zivota&potrosacka
psihologija potrosaca takve robe.
SRBIJA&GLOBALIZACIJA-S. je na periferiji svetskih zbivanja ali ne
toliko udaljena da bi nas svetski mocnici ostavili na miru. Ofanzivni nastup
neoliberalizma,kao ideologije G.-je,od pocetka je usmerena na
PONISTAVANJE NACIONALNOG IDENTITETA,a cilj je iskorenjavanje
moralnix standarda,obezvredjivanje tradicije&kulture&ponistavanje sistema
vrednosti. Medijska satanizacija srpskog naroda,ekonomska blokada&sve
2ge sankcije,pa i vojno razaranje. POSLEDICE: destrukcija
ekonomije,materijalna razaranja&ljudske zrtve,liberalna ideologija koja je
dovela do podel&duboke krize unutar inteligencije.

[ U vreme kad su u ZEvr. drzave blagostanja postizale znacajne rezultate u

zadovoljavanju soc. potreba vecine svog stanovnistva,zemlje Treceg
sveta,nedavno oslobodjene od kolonijalizma,zapocele su svoj
ekonomski&soc. razvoj zahvaljujuci projektu ‘Novog svetskog ekonomskog
programa,koji je pod okriljem Ujedinjenih Nacija realizovan skoro 3
decenije. Pocetkom sadasnjeg koncepta globalizacije doslo je do kraha tog
programa: ionako nezavidan soc. polozaj vecine stanovnistva rapidno se
poceo pogorsavati,vecina ovih zemalja tone u siromastvo&bedu,dugovi su
za nesto > od jedne decenije uvecani za preko 10x, 4x im je smanjena
pomoc u odnosu na onu koju su ranije dobijalne (pomoc Amerike smanjena
za 30x!),doslo je do velikog uvecanja kamata koje te zemlje dovodi do
duznickog ropstva,transnacionalne korporacije (u sprezi sa vladajucim
pol.&privrednim strukturama) pljackaju nacionalno bogatstvo&novac

89
prebacuju u strane banke -> neki analiticari smatraju da se zemlje Afrike
nalaze u Cetvrtom svetu (jer su neke bivse socijalisticke zemlje zauzele
Treci)&da su&danas na nivou na kojem su bile u doba kolonijalizma.

40. UZROCI PORASTA BROJA OSI U

SAVREMENIM DRUSTVIMA

Poslednjih godina,kako pokazuju podaci UN,povecava se broj osoba

koje zive sa invaliditetom. Uzroke takvog trenda treba traziti najpre u rastu
svetske populacije,a zatim u napretku medicine&tehnologije. Tome
doprinose,takodje,porast standarda&produzetak zivotnog veka.
S 2ge strane,broj OSI je > &zbog cestih ratova, saobracajnih
nezgoda,bolesti ili elementarnih nepogoda,koriscenja nagaznih mina,
zloupotrebe supstanci,narusavanja okoline,siromastva,nedovoljne
zdrav. zastite,povreda na radu.
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (WHO),broj OSI
kreće se 7-10% od ukupne populacije, odnosno oko 500 miliona ljudi u
svetu. U zemljama u razvoju nalazi se 80 odsto od ukupnog broja OSI.
Pored toga, racuna se da je 25% ljudi,na izvestan nacin,obuhvaceno
posledicama invalidnosti – clanovi su porodice u kojoj zivi OSI ili su na
drugaciji nacin povezani sa njima.
U nasoj zemlji ne postoje tacni podaci o broju OSI. Ukoliko primenimo
ustaljenu procenu WHO za teritoriju Srbije, možemo ocekivati da broj
takvih osoba iznosi oko 800.000, odnosno 10% od ukupnog broja
stanovnika.
Postoje brojne teskoce u obelezavanju tacnog broja OSI koje nastaju
zbog nedostatka jedinstvene definicije,kao&razlicitog znacenja,koje su u
pojedinim sredinama,vezuje za termin 'invalidne osobe'.
Znacenje,kao&definicije zavisni su od socijalnih,politickih,pravnih&2gih
uslova.
NEDOSTATAK ADEKVATNIH PODATAKA O BROJU&STRUKTURI
LJUDI KOJI ZIVE SA INVALIDITETOM jasan je pokazatelj nedovoljne
brige&organizovanosti&znacajna prepreka za istrazivanje pojava&problema
sa kojima se OSI susrecu (losa evidencija OSI je nesto bolja u zdrav.
ustanovama [70% - jer su njihove zdravst. potrebe najizrazenija posledica
invaliditeta],a izrazito losa u centrima za soc. rad [27%] ; ocekivano losija u

90
nerazvijenim opstinama,kao&kada se radi o nezaposlenima&osobama sa
nizom skolskom spremom; nesto bolja u sluzbi penzijsko-invalidskog
osiguranja,ali samo u seoskim naseljima).
Nezaposlenost kao najznacajnija soc. karakteristika ove grupacija. %
nezaposlenosti se razlikuje od zemlje do zemlje,ali u poredjenju sa sopom
nezaposlenosti u populaciji kao celina,kod OSI je 2-3x > .

41. OSNOVNA OBELEZJA

MEDICINSKOG,SOCIJALNOG&BIOPSIHOSOCIJAL
NOG MODELA INVALIDNOSTI

MEDICINSKI MODEL sagledava invalidnost kao individualni

problem,direktno prouzrokovan bolescu,opovredom ili nekim 2gim
ostecenjem zdravlja&zbog toga zaxteva medicinsku pomoc&negu koju
pruzaju profesionalci. Osnovni nacin resavanja problema invalidnosti je
lecenje,rehabilitacija&adaptacija individue na posojece stanje. Na nivou
javnozdravstvene politike resenja se traze u razvoju sluzbi za
rehabilit.&povecanog broja kompetentnog kadra iz te oblasti. Model je ostro
kritikovan od strane niza strucanjaka,ali njegova dominacija,cini se,nije time
bitno ugrozena: model je restiktivan,fokusiran samo na fizicko
ostecenje,zanemaruje sredinu u kojoj osoba zivi,odgovoran za porast
izolacije&segregacije&dominaciju medicinske profesije u resavanju
problema invalidnosti.
SOCIJALNI MODEL je dijametralno suprotan medicinskom,shvata
invalidnost kao socijalno definisan&kreiran problem,invalidnost nije
stvar individue,vec je to vrlo kompleksna kolekcija razlicitih stanja,od kojih
je najveci njihov deo socijalno odredjen.. Osnova tog modela je davno
formulisan stav medicinske sociologije da se bolest kao stanje mora
razlikovati od onesposobljenosti,invalidnosti. Mada bolest,sama po
sebi,moze biti uzrok invalidnosti,mnogi 2gi faktori koji nisu povezani sa
bolesti mogu uticati na njenu pojavu.
Resavanje problema invalidnost zahteva socijalnu akciju&postoji soc.
odgovornost drustva da sredinu modifikuje tako da bude omogucena puna
participacija OSI u svim sferama zivota => problem inv. je ideolosko pitanje
koje zahteva soc. promene,a isto tako politicko pitanje povezano sa ljudskim
pravima. Neki istrazivaci se zalazu za to da se ovaj model nazove socijalno-

91
medicinski&isticu da invalidnost nije licna karakterisika,vec ‘prazan proctor
izmedju invididualnog kapaciteta&okolinskih zaxteva’. Nasuprot
medicinskom,ovaj model je podrzan od niza istrazivaca,npr. Susman istice
znacaj modela za istrazivanje stigmatizacije,Bikenbah da je to univerzalni
model za razvoj teorije&za istrazivanja,kao&za aktivisticki pristup za
poboljsanje polozaja OSI u zajednici.
BIOPSIHOSOCIJALNI MODEL invalidnost shvata kao
multidimenzionalni fenomen nastao kao rezultat interakcije izmedju
narusenog zdravst. stanja (fizickog,mentalnog,emocionalnog)
individue&njene okoline. Proces interakcije ima sledeci karakter: naruseno
zdravstveno stanje (kao rezultat akutne ili xronicne bolesti,povreda ili
trauma) ostavlja posledice u vidu ostecenja (gubitna ili abnormalnosti
telesne structure ili fizioloske funkcije) dovodi do promena u aktivnostima
(tjs. u prirodi&intenzitetu funkcionisanja osobe)&do promena u
participaciji (prirodi&intenzitetu individualnog ukljucivanja u zivotne
situacije).
Na stepen&karakter svake od ovih posledica ostecenog zdrav. stanja deluju
kontekstualni faktori: licni&okolinski. [opsirnije u 43.pitanju]

42.OBLICI DISKRIMINACIJE OSI U

SAVREMENIM DRUSTVIMA

Uprkos znacajnom angazmanu medjunarodne organizacije &brojnim

naporima,u pojedinim zemaljama ukupan polozaj OSI nije resen&&dalje
veliki broj OSI zivi u klimi diskriminacije,predrasuda&neznanja sa cesto
nezadovoljenim elementanim potrebama. Posledice ovakvog statusa nisu
samo individualne,vec one uticu na ukupan socioekonomski razvoj mnogih
zajednica,koje se (zbog takve klime&politike) odricu znacajnog rezervoara
ljudskih potencijala,ne koristeci te ljude ni priblizno njihovim
mogucnostima.
Neki od problema u mnogim zemljama u svetu a&kod nas su: ograniceno
ukljucivanje u mnogim sferama,adaptacija stambenih
prostora,ekonomski problemi.
Ograniceno ukljucivanje OSI je prisutno u aktivnostima&odlucivanju u
svom oblastima drustv. zivota (narocito onih koji se ticu njix samix).
Ograniceno ukljucivanje u sferi obrazovanja se ogleda kroz cinjenicu da su
mnoga deca sa invaliditetom iskljucena iz skolskih tokova ili su zatvorena u

92
institucije koje ne pruzaju optimalne mogucnosti za normalnu socijalnu
integraciju. Sto se tice sfere zaposljavanja veliki broj OSI je iskljucen iz
trzista rada (daleko > stopa nezaposlenosti nego u bilo kojoj 2goj
grupaciji),samim tim su ekonomski problemi izrazeni kod velikog broja
(upravo iz razloga nezaposlenosti),pa su oni u > broju slucajeva izdrzavana
lica. Adaptacija stambenih prostora je skupa&nedostupna za mnoge OSI.
Veliki br OSI je iskljucen iz javnog zivota zbog nepristupacnosti prevoznih
sredstava,javnih,zdravstvenih,kulturnih,religijskih,sportskih&ostalih
manifestacija.

43.FAKTORI OD UTICAJA NA INTERAKCIJU

POJEDINCA,NJIHOVOG ZDRAVSTVENOG
STANJA&SOCIJALNOG OKRUZENJA

Biopsihosocijalni model invalidnost shvata kao rezultat interakcije izmedju

narusenog zdrav. stanja (fizickog,mentalnog,emocionalnog)
invididue&njene okoline,a kao rezultat te interakcije javljaju se disfje koje
se ispoljavaju kao:

1) gubitak ili abnormalnost u telesnom funkcionisanju&strukturi

2) limitacije u aktivnostima
3) ogranicenja u participaciji

Na stepen&karakter svake od ovih posledica ostecenog zdrav. stanja deluju

KONTEXTUALNI FAKTORI&to licni&okolinski.

1) OKOLINSKI faktori su soc. stavovi,civilno drustvo,pravna&soc.

struktura,sluzbe za podrsku,arhitektonske barijere,klima,teren
itd.
[Okolinska ogranicenja mogu poticati iz niza sektora: fizicka okolina
(recimo ogranicenja vezana za stanovanje,transport,ulica&slicno), soc.
okolina (predrasude,diskriminacija,sazaljenje,nerazvijno civilno
drustvo&nedostatak podrske),ekonomska okolina (ogranicene
mogucnosti za zaposljavanje&razvoj karijere), zdravstveni sektor
(nedostupan,razlicitih standarda kvaliteta,diskriminativan),

93
 edukacija&informacija (nemogucnost ukljucivanja u redovne
edukativne tokove,nedostatak info. relevantnih za zivot&opstanak),
pravna podrska (nedostatak,nedovoljno pravne regulative ili
neadekvatna regulative).*Svi ti faktori mogu predstavljati barijere za
punu participaciju OSI u zivotu zajednice&reducirati dostupnost resursa
koji im dozvoljavaju zivot&aktivnost]

2) LICNI faktori su pol,godine starosti,nacin savladavanja stresa,soc.

poreklo,edukacija,profesija,proslo&sadasnje iskustvo,ukupan
obrazac ponasanja,karakter&niz 2gih faktora koji uticu na to da se
nesposobnost ispolji kod invididue.

[Moguci okvir za analizu kontext. faktora kroz grupe:

- produkti&tehnologija
- prirodna okolina&covekom izmenjena okolina
- podrska&odnosi
- stavovi,vrednosti&ubedjenja
- sluzbe
- sistemi&politika]

44. OGRANICENJA U SOCIJALNOM

OKRUZENJUKOJA UTICU NA INTEGRACIJU OSI

Barijere koje otezavaju integraciju HO u svet ‘normalnih’ razlicite

su&krecu se od diskriminacije u drustvu&u medjuljudskim odnosima do
raznik 2gih,kao sto su barijere u saobracaju,arhitektonskim resenjima do
sitnih potrba koje su skoro beznacajne u pogledu materijalnih&2gih ulaganja
ulaganja nehendikepiranih,mada HO one znace mnogo.
Istinski humano&demokratsko je ono drustvo koje svojim
clanovima,znaci&HO,nudi sto vise povoljnih sansi za zivot koje sup o=
prihvatljivi za sve clanove drustva.
Medjuljudski odnosi,kada su u pitanju HO,vrlo su slozeni&zavise od
mnostva raznih cinilacca,medju kojima se nalaze: vrste&stepen

94
ometenosti,da li je xendikep urodjen&sta je uzrok njegovom
nastanku,ukoliko je zadobijen tokom zivota u kom dobu zivota je
nastupilo,pol&godine zivota HO&dr. Od uticaja na medjuljudske odnose
su&razne kombinacije,imajuci u vidu iste ili razlicite vrste
ometenosti,kao&da li je rec o odnosima medju samim HO,samim HO,ili
izmedju njih,sxodno razlicitim slucajevima.
Hendikep sam po sebi u medjuljudskim odnosima u izvesnoj meri
opterecuje&HO&nehendikepirane osobe. Pronalazenje
dobrog&prihvatljivog ponasanja za obe strane je od bitnog znacaja za
HO,jer im uliva samopouzdanje&ubedjenje da uprkos
hendikepu&postojecim razlikama mogu biti prihvaceni u drustvu.
Na integraciju HO u otvoreno drustvo utice&socio-ekonomski&socio-
kulturni nivo razvijenosti datog drustva. Sto je visi nivo soc.ekon. odnosa
jedna ljudske zajednice,to su tendencije ka vrednovanju svih kvaliteta,koji
odgovaraju visokoj proizvodnji (produktivnosti)&ucincima u postupcima
rada&procesu proizvodnje izrazeni&veci. Savremeni nacin industrijske
proizvodnje,sa slozenim tehnosloskim procesima,zahteva angazovanje kadra
visoke strucnosti&odgovarajucih kvalifikacija. Naravno da se u takvu
proizvodnju hend. radnik teze uklapa&nalazi svoje mesto. Ukoliko u tome
uspe,bez obzira na to da mora prihvatiti utakmicu sa nehend.
radnicima,dokazujuci se stalno&ponovo,sve dozivljava kao dokaz
ravnopravnosti sa ‘normalnim’ radnicima&potvrdu o uspesnoj interakciji u
drustvo.
Na integr. HO u tokove drustv. zivota utice&nivo razvijenosti
kulture&kulturnog ponasanja odredjene sredine u datom drustvu.
Hendikepirani pojedinac je > uocljiv u dinamicnim,visoko-razvijenim
industrijalizovanim drustvima,nego u < razvijenim,pretezno agrikulturnim
drustvima,koja postavljaju nize zahteve pred svoje clanove,dakle > u
urbanoj ego u ruralnog sredini.
Kao ogranicenje integraciji HO u drustvo&uspostavljanju dobre
komunikacije sa nehendikepiranima,od uticaja su&predrasude. postojanje
razlika madju ljudima stvaraju pripadnicima tzv. ‘normalne’ populacije
negativne utiske o HO&njihovim sposobnostima.
Biopsihosocijalni model invalidnost shvata kao rezultat interakcije izmedju
narusenog zdrav. stanja invididue&njene okoline. Ukoliko su ogranicenja
koja poticu iz okoline izrazenija,utoliko ce posledice zdravstvenog problema
u vidu ostecenja,limitacije u aktivnostima&ogranicenja u participaciji biti
>a. Okolinska ogranicenja mogu poticati iz niza sektora: fizicka okolina
(recimo ogranicenja vezana za stanovanje,transport,ulica&slicno), soc.
okolina (predrasude,diskriminacija,sazaljenje,nerazvijno civilno

95
drustvo&nedostatak podrske),ekonomska okolina (ogranicene mogucnosti
za zaposljavanje&razvoj karijere), zdravstveni sektor (nedostupan,razlicitih
standarda kvaliteta,diskriminativan), edukacija&informacija (nemogucnost
ukljucivanja u redovne edukativne tokove,nedostatak info. relevantnih za
zivot&opstanak), pravna podrska (nedostatak,nedovoljno pravne regulative
ili neadekvatna regulative).*Svi ti faktori mogu predstavljati barijere za
punu participaciju OSI u zivotu zajednice&reducirati dostupnost resursa koji
im dozvoljavaju zivot&aktivnost.

45. AKTIVNOSTI MEDJUNARODNIH

ORGANIZACIJA,POSEBNO OUN NA POBOLJSANJU
POLOZAJA OSI

Od 70ih godina angazovanost na promociji ljudskih prava pocinje da

dominita antivnosima UN&iz tog perioda datira donosenje niza dokumenata
kojima se regulisu prava OSI.

1) Deklaracija o pravima MRL 1971.- prema njoj se MRL garantuju

ista prava koje imaju&2ge osobe ali se isovremeno prepoznaju
njihove specificne potrebe u sferi zdravlja,obrazovanja,soc. zastite
2) Deklaracija o pravima OSI 1975. – prema kojoj se garantuju =a
gradjanska&politicka prava
3) Internacionalna godina OSI 1981. – koja je pokrenula niz akcija na
nacionalnom,regionalnom&internacionalnom nivou sa akcentom an
-=e mogucnosti,rehabilitaciju&prevenciju invaliditeta.

Najznacajniji uspeh bio je formulisanje svetskog programa akcije koji se

tice OSI. Program je posebnu paznju posvetio potrebama zene. 2struka
stigmatizacija: kao zena&kao OI. Zene su te koje,iako same ne zive sa
invaliditetom,pruzaju svu pomov clanovim porodice sa tim problemom.
Generalna skupstina UN je proglasila period os 1983.-1992. DEKADOM
INVALIDA&na kraju te decade je proglasen 3.decembar kao SVETSKI
DAN INVALIDA. Jedan od najznacajnijih ishoda dekade invalida je

96
usvajanje standardnih pravila UN za iz=acavanje mogucnosti koje se
pruzaju invalidima (1993.) Pravila sadrze:
- preduslovi za ravnopravno ucesce – podizanje svesti,medicinska
zastita,rehabilitacija
- ciljna podrucja za ravnopravno ucesce –
pristupacnost,obrazovanje,zaposljavanje,porodicni zivot,kultura,sport,vera…
- mere sprovodjenja – informacija,zakonodavstvo,obuka
osoblja,medjunarodna saradnja
- mehanizmi za pracenje
Ovaj document je 1995. potpisala&nasa zemlja.

46.ZNACAJ NORMATIVNO-PRAVNOG
UREDJENJA POLOZAJA,PRAVA&BENEFICIJA OSI

Postojanje pravne drzave koja ce obezbediti ravnopravnost svih gradjana

podrazumeva&pruzanje =ih mogucnosti OSI da ravnopravno participiraju u
drustv. zivotu.
Povezanost OSI sa sis. drustv.brige je delimicna&pretezno formalnog
karaktera; sporost administracije je znacajna prepreka da OSI realizuju svoja
prava; veliki bri OSI nije obavesten o svojim pravima.
Medjunarodni pravni akti kojima se regulisu prava OSI;
1) Univerzalna deklaracija UN o pravima coveka
2) Konvencija o pravima deteta
3) Standardna pravila UN za iz=avanje mogucnosti koje se pruzavju OSI
4) Konvencije medjunarodne organizacije rada o prof.
rehab.&zaposljavanju OSI

Univerznalna deklaracija UN o pravima coveka

OSI se ne spominju izricito,ali se prava predvidjena deklaracijom garantuju
‘svakom coveku,bez ikakvih razlika u pogledu
rase,boje,pola,jezika,veroispovesti,politickog ili 2gog misljenja,nacionalnog
ili drustv. porekla,imovine,rodjenja ili 2gih okolnosti’,pa to predstavlja
zabranu diskriminacije u primeni garantovanih prava po osnovu invalidnosti;
svakom garantuje pravo na zivot,slobodu,bezbednost licnosti.

97
 U najrazvijenijim drustvima najsire shvacena licna sloboda OSI nije uvek u
praksi ispostovana: 2gi-bilo porodica,bilo strucnjaci,cesto donose vazne
odluke o zivotnim pitanjima umesto samih OSI. OSI drustv. zajednica suvise
cesto svodi na pasivne objekte brige&ne omogucava im da sami istupaju u
raznovrsnim pravnim odnostima,cime se njihovo pravo da budu priznati kao
pravni subjekti ne postuje.

Konvencija o pravima deteta

Drzave potpisnice obavezale su se da ce postovati&obezbedjivati prava

predvidjena Konvencijom svakom detetu ‘bez ikakve diskriminacije&bez
obzira na rasu,boju koze,pol,veroispovest,politicko ili 2go ubedjenje,etnicko
ili socijalno poreklo,imovno stanje,,onesposobljenost,rodjenje ili 2gi status
deteta ili njegovog roditelja ili zakonitog staratelja’; da deca ne budu
odvojena od svojih roditelja protiv njihove volje,osim u slucajevima kada
nadlezni organi utvrde da je odvajanje u najboljem interesu deteta;
preduzimanje odg. mera radi zastite dece od svih oblika fiz. ili mentalnog
nasilja,povreda,zloupotrebe,zanemarivanja ili nemarnog odnosa (sto je od
posebnog znacaja za decu sa invalid.). Drzave clanice priznaju da deca
ometena u razvoju (ment. ili fiz.) treba da uzivaju pun&dostojanstven zivot u
uslovima kojima se obezb. njihovo dostojanstvo,podstice
samostalnost&olaksava aktivno ucesce deca sa invalid. u zajednici; pravo
deteta na najvisi nivo zdravst.&medicinske zastite&na rehabilitaciju;
uvazava se pravo svakg deteta da koristi
soc.zastitu,ukljucujuci&soc.osiguranje. Pomoc koja se pruza detetu sa
invalid. ne zaustavlja se na pukom medicinskom zbrinjavanju,vec je ovde
predvidjena&pomoc koja ce detetu omoguciti efikasan pristup
obrazovanju,obuci,pripremi za zaposljavanje,bez cega nema soc.integracije
OS (mnoge zemlje nisu jos usvojile adekvatnu nacionalnu zakonsku
regulative koja ce osigurati primenu ovog prava).

Standardna pravila UN za iz=acavanje mogucnosti koje se pruzaju OSI

Kao kruna dekade invalida,1993. Svrha ovih pravila je da obezbede da OSI

uzivaju ista prava&obaveze kao&ostali clanovi drustva u kojem zive. Da bi
se OSI obezbedili uslovi za ravnopravno ucesce u svim oblastima drustv.

98
zivota,drzave pre svega treba da preduzmu akcije za podizanje svesti o
OSI,njihovim pravima,potrebama,potencijalima&doprinosu drustvu.

Konvencije medjunarodne organizacije rada o

prof.rehabilit.&zaposljavanju OSI

Konvencija izraz ‘invalid’ definise kao lice ciji su izgledi da obezbedi

odgovarajuce zaposlenje,kao&da napreduje u njemu,znatno smanjeni zbog
propisno priznate fiz. ili mentalne mane. Konvencije primenjuju na sve
kategorije OSI,cime se obezbedjuje da ne dodje do diskriminacije izmedju
razl. kategorija OSI (recimo invalida rada&2gih grupacija invalida). Ovom
konvencijom su zacrtani principi prof.rehab.&politike zaposaljvanja
OSI,koji,ukoliko se praktikuju,potpomazu integraciju (tjs. reintegraciju) OSI
u drustvo. Samo ako ostvarjuju pravo na adekvatno
obrazovnje&zaposljavanje OSI mogu da razviju svoje stvaralacke
potencijale,budu ekonomski nezavisni&aktivni subjekti u drustvu,a ne
pasivni objekti tudje brige,nege&milostinje.

47. ULOGA UDRUZENJA OSI U JACANJU

CIVILNOG DRUSTVA

Udruzenja&organizacije lica sa fizickim&senzornim ostecenjima cine

poseban segment treceg sektora u Srbiji. Oni imaju mnogo zajednickih
karakteristika sa ostalim vrstama organizacija za koje se kod nas odomacio
termin ‘nevladine organizacije’ ili ‘NVO’ (‘’non govermental organization”).
Udruzenja lica sa fizickim&senzornim ostecenjima spadaju u deo
nevladinog sektora koji nazivamo ‘GRUPAMA ZA SAMOPOMOC’. Ove
grupe nastaju iz potrebe da se ljudi koji se nalaze u posebno teskim
zivotnim situacijama sretnu sa 2gima koji imaju slicna iskustva. Grupi
organizacija za samopomoc pripadaju&mnoga udruzenja
izbeglica&raseljenih lica,samohranih majki&sl. Jace od ostalih NVO,ove
grupe su usmerene prevashodno na dobrobit sopstvenih clanova&na
medjusobnu pomoc clanova. Logika njihovog postojanja redukuje socijalne
probleme na nivo pojedinca. Zbog toga one cesto ostaju relativno

99
zatvorene&izolovane u odnosu na ostale NVO. Kada su dobro
odganizovane,ovakve grupe su izuzetno povoljne za priodobijanje volontera
koji brze&jasnije uocavaju rezultate svoga rada u kontaktu sa konkretnim
osobama sa kojima komuniciraju&kojima pomazu. Organizacije za
samopomoc se osnivaju da bi promenile zivot pojedinca,ali
istovremeno&sa ciljem da se izmeni (diskriminativno) ponasanje okoline
prema clanovima,poboljsa soc. politika&zajednickim snagama ostvati soc.
integracija odredjene grupe.
U zavisnosti od usmerenja&glavnih aktivnosti grupe,org. za samopo. se
mogu podeliti na one

1) sa INTERNALIZOVANIM FOKUSOM - snage usmeravaju

prevashodno na pojedinacne clanove drustva&brigu za poboljsanje
njihovog psihofizickog stanja;
humanitarna,psihosocijalna&finansijska pomc,obuka u zivotnim
vestinama&pomoc u prezivljavanju&navikavanju na
novu,tesku&ponekad trajno izmenjenu situaciju cine sustinu njihovog
postojanja; briga za svakog pojedinca,topla atmosfera,niz malih
gestova&akcija,a ukljucivanje ‘ostalih’ ili ‘2gih’ zasniva se na
licnim&emotivnim vezama//pojam ‘clanstva’ je izuzetno vazan,clan
je centar&smosao postojanja,to je najcesce osoba koja ima ili razume
(zbog neposrednog iskustva) problem zbog kog je grupa nastala,mada
stalno prisustvo ljudi koji ne dele iskustvo nije nuzno,a cesto
je&nepozeljno.

2) sa EKSTERNALIZOVANIM FOKUSOM – usmeravaju snagu na

otklanjanje uzroka nepovoljne situacije; bave se
zastupanjem&lobiranjem,organizuju kampanje.jacaju svest okruzenja
o sopstvenom problemu&broju osoba koje snose posledice tog
problema; nastoje da dodju do sistemskog resenja; njihov vid
angazovanja cesto&hronoloski sledi nakon prvog&proistice iz
prvog//intenzitet&znacaj clanstva labave,dodatna snaga crpi se iz
saveznistva sa 2gima,tjs. onima koji su zainteresovani za resavanje
problema ili cije iskustvo,znanja,poznanstva mogu biti korisni.
Najcesce organizacije kombinuju oba nacina rada,a u zavisnosti od
okruzenja&stepena razvoja organizacije,priklanjaju se nekada jednom,a
nekada 2gom nacinu rada.
Udruzenja kombinuju ciljne grupe&nisu > iskljucivo usmerena na clanove
koji imaju istu dijagnozu.

100
 48. PRAVA&KORISNICI PENZIJSKO-
INVALIDSKOG OSIGURANJA

Svrha&osnovni smisao SOCIJALNOG OSIGURANJA je obezbedjivanje

soc. sigurnosti&ocuvanje&unapredjenje zdravlja osiguranika&njihovih
pororida kada su oni privremeno ili trajno spreceni da radom obezbede
sebi&clanovima svoje porodice egzistenciju.

Sis. soc. osiguranja obuhvata:

- penzijsko&invalidno osiguranje
- zdravstveno odiguranje
- osiguranje za slucaj nezapolsenosti

Osnovno polaziste sva 3 sistema je da osiguranicima ganantuju ista

prava,da se prava ostvarjuju pod istim uslovima&u istoj visini zavisno
od ulaganja korisnika.
Prava iz sis. P&I osig. se ostvaruju na osnovu obima&duzine ulaganja,uz
postovanje odredjenih nacela utvrdjenih republickim zakonima.
OBAVEZNOST osiguranja znaci da ona nastaje od dana kada se lice
zaposli,pocne da obavlja samostalnu delatnost ili da se bavi poljoprivrednom
delatnoscu,bez obzira da li ono to zeli ili ne. Osnov osiguranja cini rad
osiguranika,sto znaci da se prava u p&i osigur. stizu&ostvaruju u zavisnosti
od duzine ulaganja sredstava za ovaj vid osiguranja,sto se izrazava duzinom
rada&visinom zarada.
Nacela uzajemnosti&solidarnosti podrazumevaju obavezu svih
osiguranika na ulaganje sredstava,a da prava ostvaruju samo oni
osiguranici koji ispunjavaju propisane uslove za njihovo sticanje
(primena ovih nacela posebno dolazi do izrazaja u slucajevima ostvarivanja
prava na porodicnu penziju,prava na najnizu penziju&sl.). Prava iz P&I osi.
su licna&ne mogu se prenositi na 2ga lica,pri cemu se postuje&princip o
nezastarevanju stecenih prava.

Obavezno osigurana lica su podeljena u 3 kategorije:

1) zaposleni
2) osiguranici samostalnih delatnosti
3) zemljoradnici

101
PRAVA IZ P&I OSIG:

1) za slucaj starosti – pravo na starosnu penziju

2) za slucaj invalidnosti:
- pravo na invalidsku penziju
- pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju
- pravo na rasporedjivanje,odnosno na zaposlenje na 2gom
odgovarajucem poslu sa punim radnim vremenom
- pravo na novcane nadoknade u vezi koriscenja prava na
prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju &rasporedjivanje,odnosno
zaposlenje na 2gom odgovarajucem poslu

3) za slucaj opasnosti od nastanka invalidnosti:

- pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju
- pravo na raspor. na 2gi odg. posao sa punim radnim vremenom

4) za slucaj smrti – pravo na porodicnu penziju

5) za slucaj telesnog ostecenja prouzrokovanog povredom na radu ili

profesionalnom bolescu – pravo na novcanu nadoknadu za telesno
ostecenje

6) pravo na novcanu nadoknadu za pomoc&negu

7) pravo na naknadu pogrebnih troskova

8) pravo na nabavku specijalnih pomagala za citanje&pisanje

DOBROVOLJNO P&I OSIG. – njime osiguranici mogu,u skladu sa

posebnim zakonom,obezb. sebi&clanovima svoje porodice, > obim&2gu
vrstu prava od prava utvrdjenih Zakonom o osnovama P&I osig.

[[ 11% na bruto osnovici se daje za P&I osig.]]

LICA KOJIMA SE OBEZBEDJUJU PRAVA ZA SLUCAJ

INVALIDNOSTI&TELESNOG OSTECENJA: lica koja pretrpe povredu na
radu ucestvujuci u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih
nepogoda ili nesreca,u vojnoj vezbi ili vrsenju 2gi obaveza iz oblasti

102
odbrane zemlje,na radnom kampu ili takmicenju,na 2gim
poslovima&zadacima za koje je zakonom utvrdjeno da su od opsteg interesa.
Pravo za slucaj inv.&tel. ostecenja prouzrokovanih povredom na radu ili
profesionalnom bolescu sledecim licima: licima koja u skladu sa propisima o
radnim odnosima obavljaju odredjene poslove po osnovu ugovora o
volonterskom radu,ugovora o dopunskom radu&ugovora o delu,licima koja
u skladu sa zakonom obavljaju privremene ili povremene poslove preko
omladinske zadruge,licima koja se nalaze na strucnom
osposobljavanju,dokvalifikaciji&prekvalifikaciji,koja uputi organizacija
nadlezna za zaposljavanje,ucenicima&studentima koji se u skladu sa
zakonom nalaze na obaveznom proizvodnom radu,profesionalnoj praksi ili
prakticnoj nastavi,licima koja se nalaze na izdrzavanu kazne zatvora dok
rade u privrednom 1ici ustanove za izdrzavanje kazne zatvora
(radionice)&na 2gom radnom mestu.

49. PRAVA&KORISNICI U SIS.

ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

[vidi pitanje sis.soc.osiguranja za uvod=65.str.]

Zdravstvena zastita se,prema Zakonu o zdr. zast. Republike Srbije zasniva
na PRIMARNOJ ZDR. ZASTITI u okviru koje se prioritetno obezbedjuje:
zdr. zastita grupacija stanovnistva izlozenih povecanom riziku oboljevanja,
zdr. zastita stanovnista u vezi sa sprecavanjem,suzbijanjem,ranim
otkrivanjem&lecenjem najcescih bolesti od > socijalno-medicinskog
znacaja&sprovodjenje obaveznih mera kolektivne zdrav. zastite.

Zdr. zastitom su obuhvacena:

1) deca do navrsenih 15godina zivota,skolska deca&studenti do kraja

propisanog redovnog skolovanja,a najkasnije do 26.godine zivota
2) zene u vezi sa planiranjem
porodice,trudnocom,porodjajem&materinstvom
3) lica starija od 65 godina zivota
4) hendikepirana&invalidna lica,nezaposlena lica,materijalno
neobezbedjena lica,korisnici stalnih novcanih pomoci&pomoci za smestaj u
ustanovu soc. zastie ili 2gu porodicu&korisnici pomoci ciji je hranilac na
odsluzenju vojnog roka

103
 5) 2ga lica od zaraznih boelsti,malignih bolesti,secerne
bolesti,hemofilije,dusevnih bolesti&poremecaja,progresivnih neuro-misicnih
oboljenja,cerebralne paralize,multipla skleroze,reumatske
groznice,hipertenzije,koronarno&cerebralno vaskularne bolesti,hronicne
bubrezne insuficijencije&2ge bolesti&povrede u vezi sa pruzanjem usluge
zdr. zastite

Sredstva za ostvarivanje se obezbedjuju iz budzeta Republike Srbije.

3 odredbe koje se odnose na zabranu intervencije bez pristanka
pacijenta,neukazivanje na posledice u slucaju odbijanja
lecenja&neupoznavanje sa dokumentacijom o zdr. stanju su podlozne
kaznenim merama,kojima podleze&zdrav. ustanova ako ne pruzi zdrav.
zastitu u okviru svoje delatnosti ili ne uputi pacijenta u2gu odgovarajucu
ustanovu.
[Postoji 11 vrsta zdrav.ustanova: dom zdravlja,apoteka,bolnica,zavod,zavod
za zastitu zdravlja,klinika,institut,apotekarska ustanova,zdravstveni
centar,klinicko-bolnicki centar,klinicki centar.]

Krug korisnika OBAVEZNOG OSIGURANJA obuhvata :

- lica zaposlena u preduzecima&ustanovama u zemlji&na radu u nasim

preduzecima&predstvnistvima u inostranstvu,zaposlene kod stranih
poslodavaca u zemlji,kod privatnih poslodavaca u zemlji,kod privatnih
poslodavaca,izabrana&imenovana lica,ako za taj rad primaju platu
- nezaposlene (privremeno)&dok ostvaruju pravo na novcanu nadoknadu
- penzionere
- vlasnike radnji,reduzeca,odnosno osnivace
- lica koja samostalno obavljaju privrednu&2gu delatnost
- zemljoradnike koji se bave poljoprivredom (ako nisu zaposleni)
- svestenike&verske sluzbenike
- strane drzavljane koji rade na teritoriji RS (u skladu sa medjunarodnim
ugovorima&poslebnim ugovorima)

Osnovna PRAVA iz zdrav. osiguranja:

1) ZDRAVSTVENA ZASTITA
2) NAKNADA ZA VREME PRIVREMENE SPRECENOSTI ZA
RAD (BOLOVANJE)

104
 3) NAKNADA PUTNIH TROSKOVA U VEZI SA
KORISCENJEM ZDRAV.ZASTITE
4) NAKNADA POGREBNIH TROSKOVA

1) ZDRAVSTVENA ZASTITA koja se obezb. obaveznim zdrav.

osiguranicima obuhvata:

- medicinske mere&postupke za unapredjenje zdrav. stanja,odnosno

sprecavanje,suzbijanje&rano otkrivanje bolesti&2gih poremecaja
zdravlja
- lekarske preglede&2ge vrste med. pomoci radi
utvrdjivanja,pracenja&proveravanja zdrav. stanja
- lecenje obolelih&povredjenih&2ge vrste med. pomoci
- prevenciju&lecenje bolesti usta&zuba
- med. rehabilitaciju u ambulantno-poliklinickim&stacionarnim
ustanovama
- lekove,pomocni materijal koji sluzi za primenu lekova&sanitetski
materijal potreban za lecenje
- proteze,ortopedska&2ga pomagala,pomocne sanitetne
sprave,somatoprotetsku pomoc&stomatoloske materijale

2) NAKNADU ZARADE usled bolesti mogu ostvariri

zaposleni,vlasnici,odnosno osnivaci radnji ako u njima obavljaju odr.
poslove&lica koja obavljaju samostalne delatnosti&verski
sluzbenici,pod uslovom da su: usled bolesti ili povrede privremeno
spreceni za rad,spreceni za rad usled med. ispitivanja,izolovani kao
kliconose ili zbog pojave zaraze u njihovoj okolini,odredjeni da
neguju obolelog clana uze porodice pod odredjenim uslovima,spreceni
da rade zbog dobrovoljnog davanja tkiva ili organa,odredjeni za
pratioca bolesnika upucenog na lecenje ili lekarski pregled na 2go
mesto,osnosno dok boravi kao pratilac u stacionaru. Naknada zarade
pripada&licima na izdrzavanju kazne zatvora,licima prema kojima se
sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenje u zdrav.
ustanovi&obaveznog lecenja alkoholicara&narkomana. Osnov na
naknadu zarade zaposlenog ostvarene u mesecu koji prethodi
sprecenosti za rad. IZNOS nadoknade utvrdjuje se u visino od 70-
100% od osnova. Za prvih 60 dana sprecenosti za rad isplatu naknade

105
 obezbedjuje poslodavac iz svojih sredstava,a posle tog roka Zavod za
zdrav. osiguranje.

3) NAKNADA TROSKOVA PREVOZA u vezi sa koriscenjem zdrav.

zastite obezb. se osiguranicima&clanovima njihovih
porodica,kao&pratiocu u slucaju potrebe za njegovim angazovanjem.
Ovo pravo pripada osiguraniku u slucaju kada je od izabranog lekara
zdrav. ustanove ili nadlezne lekarske komisije upucen ili pozvan u 2go
mesto radi ostvarivanja zdrav. zastite ili radi ocene privremene
sprecenosti za rad (uslov je najmanje 30km,s tim da su izuzetak lica
upucena na hemodijalizu koja imaju pravo na naknadu troskova
prevoza bez obzira na udaljenost zdrav. ustanoce od mesta
stanovanja).

4) NAKNADA POGREBNIH TROSKOVA u slucaju smrti

osiguranika pripada clanovima porodice ili licu koje izvrsi sahranu.
Visina nadoknade iznosti 70% prosecne mesecne zarade u opstini u
pretposlednjem mesecu,ali ne moze biti niza od 50% ili veca od 75%
od prosecne zarade zaposlenih u Republici.

SREDSTVA za finansiranje zdrav. osiguranja obezbedjuju se doprinosom

osiguranika&poslodavaca od bruto zarada (6.15%), zemljoradnika po
osnovu katastarskog prihoda&2gih osiguranika.

50. OSI U SISTEMU ZDRAVSTVENE ZASTITE

Zakonom treba urediti da se OSI pruze besplatna medicinska

pomoc,pregledi,lekovi,stacionarno lecenje. Nacin pruzanja med. pomoci
razl. kategorijama OSI&nacin ostvarivanja prava na specificna pomagala za
korekciju&kompenzaciju treba utvrdjivati od strane republicke vlade.
Medicinsko lecenje treba sprovoditi u okviru opsteg programa zdra.
zastite&u okviru zdrav. osiguranja.

Potrebno je obezbediti fizicku&efektivnu dostupnost,kao& < broj

pacijenata po zaposlenom lekatu.

106
 Imajuci u vidu zdrav. probleme koji se mogu javiti kod OSI,koriscenje
zdrav. usluga je izuzetno malo,narocito kada se radi o kucnim
posetama,rehabilitaciji ili pomoci u kuci.
Osobe sa motornim poremecajima imaju velike probleme u efekrivnoj
dostupnosti zdrav.&soc. sluzbe,narocito ako zive u seoskim naseljima.
Dostupnost je izrazito mala za osobe sa nizim obrazovanjem,kao&za one
koji nisu zaposleni.
Troskovi zdrav. zastite su veliki (6x > ,uz znacajna placanja ‘iz dzepa’)msto
takodje umanjuje dostupnost.
Karakteristicno je da u nasoj zemlji nedostaju servisi za opravku tehnickih
pomagala neophodnih za kvalitetniji zivot OSI.

51. PRAVA CIVILNIH INVALIDA RATA

Regulisana su Zakonom opravima civ. Inv. Rata,a osim civ.inv.rata prava

po ovom osnovu mogu koristiti&clanovi porodica civ.inv.rata&clanovi
porodica civilnih zrtava rata.

PRAVA:
- licna invalidnina
- dodatak za negu&pomoc 2gog lica
- ortopedski dodatak
- zdr. zastita&novcane naknade uvezi sa ostvarenjem iste
- besplatna&povlascena voznja
- naknada za ishranu&smestaj za vreme putovanja&boravka u 2gom
mestu po pozivu nadleznih organa
- mesecno novcano primanje
- naknada pogrebnih troskova.

SREDSTVA za ostvarivanje prava civilnih OSI rata obezb. se u budzetu

RSrbije.

52. PRAVA VOJNIH INVALIDA&USLOVI ZA

NJIHOVO OSTVARIVANJE

107
 Prava imaju borci,vojna lica sa invliditetom,porodice palih
boraca&clanovi porodica vojnih invalida.
Prema proceni invaliditeta,vojni invalidi se razvrstavaju u 10 grupa vojnog
invaliditeta: lica sa 100% invaliditeta kojima je za redovan zivot potrebna
pomoc&nega 2gog lica, lica sa 100% invaliditeta, lica sa 90 % invl., lica sa
80% inval., lica sa 70% inv., lica sa 60% inval., lica sa 50% inval., lica sa
40% inval., lica sa 30% inval., lica sa 20 % invaliditeta.

Osnovna prava vojnih invalida,clanova porodica palih boraca&clanova

porodica vojnih invalida:
1) licna invalidnina
2) dodatak za negu&pomoc
3) ortopedski dodatak
4) zdrav.zast.&2ga prava u vezi sa ostvarivanjem zdr.zastite
5) ortopedska&2ga pomagala
6) besplatna&povlascena voznja
7) naknada za ishranu&smestaj za vreme putovanja&boravka u 2gom
mestu
8) pravo na putnicko&motorno vozilo
9) naknada za vreme nezaposlenosti
10) banjsko&klimatsko lecenje

SREDSTVA za ostvarivanje&koriscenje prava-budzet RS.

[Dopunsku zastitu obezbedjuju 1ice lokalne samouprave.]

53. OSNOVNA PRAVA U SISTEMU SOCIJALNE

ZASTITE OSI

Zakon o soc.zastiti&obezbedjivanju soc. sigurnosti gradjana je

primarni propis za uredjenje oblasti soc. zastite. Zakon se odnosi na sve
gradjene R.Srbije,koje obuhvata razlicitim pravima iz oblasti soc. zastite,te
ako se moze govoriti o nekoj podeli gradjana u smislu ovog Zakona,ta se
podela vrsi po kritetijumima koji se onose na VRSTU STANJA SOC.
POTREBE od uticaja na primenu odgovarajucih zakonskih normi u cilju
ostvarenja odgovarajuceg prava iz sis. soc. zastite.

Podela prava s obzirom da li se radi o:

108
a) pravima koja pored ostalih lica mogu koristiti&OSI: pravo na
materijalno obezbedjenje,pravo na smestaj u ustanovu soc. zastite, pravo na
smestaj u 2gu porodicu, pomoc ukuci,dnevni boravak,otprema korisnika za
smestaj uustanovu soc. zastite ili u 2gu porodicu,jednokratna pomoc

i
b) pravima koja s obzirom na svoju prirodu mogu ostvariti samo OSI:
dodatak za negu&pomoc 2gog lica,pomoc za osposobljavanje za rad.

Pravo na materijalno obezbedjenje: pravo koje nije ekskluzivno pravo

OSI,za njegovo koriscenje potrebno je ispuniti odredjene uslove; ima za cilj
dosezanje nivoa socijalne sigurnosti pojedinca ili porodice.
Pravo na smestaj u ustanovu soc. zastite&2gu porodicu: kao oblik
soc.zastite lica ustanju soc. potrebe kojima je,s obzirom na okolnosti
slucaja&ukupne licne&okolinske faktore,ovo pravo najcelishodniji oblik
soc. zastite&moze ga ostvariti: dete bez roditeljskog staranja,dete ometeno u
razvoju (mentalnom ili telesnom)&dete obolelo od autizma,dete sa
poremecajima u drust. ponasanju,trudnica&samohrana majka sa detetom do
9 meseci zivota deteta (sa potrebom za privremenim zbrinjavanjem),odraslo
lice sa invaliditetom (telesnim&culnim ostecenjima,tesko hronicno obolelo
lice,lice ometeno u MR),penzioner&2go staro lice,lice koje se nadje u skitnji
ili 2go lice kome je iz 2gih razloga potrebno privremeno
zbrinjavanje&nadzor. Licima sa invalid.,u smislu ovog Zakona,nazivaju se:
dete ometeno u razvoju (stepena umerene,teske&teze ment. ometenosti,dete
visestruko ometeno u razvoju,dete obolelo od autizma,dete sa smetnjama u
telesnom razvoju,odraslo lice s atelesnim&culnim ostecenjima,odraslo lice
ometeno u MR. Zakonom je definisano sta se smatra detetom ometenim u
razvoju: slepo dete,glupo,dete sa teskim telesnim smetnjama u razovju
(paraliza,cerebralna
paraliza,distrofija,plegija,paraplegija,kvadriplegija,multipla skleroza&ostale
urodjene&stecene telesne smetnje),dete sa teskim telesnim smetnjama
urazvoju stepena umerene,t&t ometenosti,dete obolelo od autizma,dete
visestruko ometeno u razvoju 9sa 2 ili > ometenosti).

Dodatak za negu&pomoc 2gog lica: ima lice kome je zbog

prirode&tezine stanja,povrede ili bolesti neophodna pomoc&nega radi
zadovoljavanja osnovnix zivotnih potreba;ostvaruje se na osnuvu propisa o
P&I osig; ekskluzivno pravo lica sa invaliditetom.

109
 Pravo na pomoc za osposobljavanje za rad: naj> utice na omogucavanje
soc.patricipacije OSI. Sva pomenuta prava koja OSI mogu otvarivati usoc.
zastiti,predstavljaju ‘zastitnicka prava’ po svojoj koncepciji,cilju,svrsi,sa
primesama altruizma,isticu zainteresovanost drustva da se prema OSI ophodi
kao prema nesposobnim osobama kojima je potrebna pomoc da bi
funkcionisala uokviru svojih nemogucnosti ili preostavlih mogucnosti,pa za
razliku od tih prava,ovo pravo ide za isticanjem,razvojem&stavljanjem u fju
preostalih sposobnosti OSI,ne bi li se zaxvaljujuci tome ova lica sto >
osposobila za samostalan (ili sto samostalniji) zivot koji ih nece iskljucivo
gurati na pojilista drust. brige o pojedincu u stanju soc. potrebe. Ovo pravo
imaju deca&omladina ometena u razvoju&odrasla inval. lica koja se,prema
psihofizickim sposobnostima&godinama zivota,mogu osposobiti za
odredjeni rad,a to pravo ne mogu da ostvare po 2gom pravnom osnovu. Ovo
pravo se ostvaruje u vidu: upucivanja na osposobljavanje,materijalnog
obezbedjenja,naknade troskova smestaja,naknade troskova
prevoza&naknade troskova osposobljavanja.

54. POJAM&CILJEVI DRUSTVENE BRIGE O

DECI

Sistem drustvene brige o deci zasniva se na pravu&duznosti roditelja da

se staraju o podizanju&vaspitanju svoje dece,pravu deteta na uslove zivota
koji omogucavaju njegov pravilan psihofizicki razvoj&obavezi drzave da im
to omoguci (Zakon odrustvenoj brizi o deci). Tako definisan sis.dr.brige o
deci trebalo bi da omoguci:

- stvaranje osnovnih uslova za priblizno ujednacavanje nivoa razvojnih

potreba dece
- pomoc porodici u ostvarivanju njene
reproduktivne,zastitne,vaspitne&ekonomske fje
- predskolsko vaspitanje&obrazovanja
- odmor&rekreaciju decem
- kulturne,sportske&stvaralacke aktivnosti
- odgovarajucu sadrzinu rada sa decom bez roditeljskog staranja,decom sa
smetnjama u razvoju,decom na duzem bolnickom lecenju&decom iz soc.
ugrozenih porodica
- posebnu zastitu 3eg deteta u porodicama sa 3je dece

110
 55. PRAVA U SISTEMU DRUSTVENE BRIGE O
DECI

Obuhvata sledeca prava&mere materijalne pomoci porodicama:

- PRAVO NA NADOKNADU ZA VREME PORODILJSKOG ILI

PRODUZENOG PORODILJSKOG ODSUSTVA ZAPOSLENOG
RODITELJA&ODSUSTVA SA RADA USVOJIOCA RADI NEGE
DETETA - u trajanju od godinu dana za prvo&drugo dete; 2 godine za trece
dete,&9 meseci za 4o&svako naredno; duzina porodiljskog odsustva 12
meseci za 1.&2. dete,24 za 3e&9 meseci za 4o&svako naredno,a
uslucajevima postojanja tezih oboljenja kod dece,moze se produziti&do 5
godina starosti deteta; majka ima pravo da posle isteka porodiljskog
odsustva radi sa polovinom radnog vremena,do 3 godine starosti deteta,ako
mu je iz zdrav. razloga potrebna nega majke.

- MATERINSKI DODATAK,ukljucujuci&POMOC ZA OPREMU

NOVORODJENCADI – ostvaruju ga porodilje koje nisu u radnom
odnosu,imaju ga sve porodilje koje nisu zasnovale radni odnos u trajanju od
godinu dana od rodjenja deteta&to za 3je dece,a u opstinama sa negativnom
stopom prirodnog prirastaja stanovnistva&za 4o dete; novcani iznos ovog
prava je 30% od prosecne zarade po zaposlenom u privredi RS u trajanju od
godinu dana od rodjenja deteta//pomoc za opremu novorodjencata se
isplacuje kao jednokratna novcana pomoc u visini prosecne mesecne zarade
u RS; ovo pravo ima svaka majka za prvo troje dece uporodici,dok je isplata
za 4o dete predvidjena samo u onim opstinama koje imaju negativnu stopu
prirodnog prirastaja

- DODATAK NA DECU – veoma znacajno pravo u sis. drustv. brige o deci;

vezuje se za materijalni census&broj dece&isplacuje se za prvo 3je dece pod
odredjenim materijalnim uslovima,a za 3e dete uporodici sa 3je
dece&decom sa smetnjama u razvoju nezavisno od toga; ostvaruje se do 19.
godine zivota&automatski pripada porodicama koje ostvaruju pravo na
materijalno obezbedjenje.

111
- NAKNADU TROSKOVA BORAVKA U PREDSKOLSKOJ
USTANOVI ZA 3. DETE – u opstinama sa negativnim prirodnim
prirastajem stanovnistva

- PREDSKOLSKO VASPITANJE&OBRAZOVANJE ZA DECU BEZ

RODITELJSKOG STARANJA,DECU SA SMETNJAMA
URAZVOJU&DECU NA DUZEM BOLNICKOM LECENJU

- VO PROGRAM UGODINI PRED POLAZAK U SKOLU (3H

DNEVNO)

- BORAVAK,PREDSKOL. VASP.&OBRAZOVANJE&PREVENTIVNU
ZDRAV.ZASTITU DECE PREDSKOLSKOG UZRASTA&BORAVAK
DECE OSNOVNOSKOLSKOG UZRASTA DO 10god.

- ODMOR&REKREACIJU DECE DO 15god. STAROSTI U

DECIJEM ODMARALISTU

- REGRESIRANJE TROSKOVA BORAVKA DECE U PRESKOL.

USTANOVAMA ODMORA&REKREACIJE

56. UTICAJ DOSTUPNOSTI INSTITUCIJA NA

KVALITET ZIVOTA OSI

Prema procenama SZO od ukupnoj broja OSI u svetskoj populaciji (500

miliona),80% zivi uzemljama u razvoju u kojima su samo za 1-2% osoba
dostupne neophodne zdrav. sluzbe. Smatra se da je dostupnost ovih sluzbi
jedan od najboljih kritetijuma koji odredjuju ne samo zdrav.
stanje,vec&kvalitet zivota&satisfakciju OSI.
POJAM DOSTUPNOSTI podrazumeva 3 osnovna koncepta:
- FIZICKU DOSTUPNOST koja se procenjuje indikatorima
geografske distribucije sluzbi koje pruzaju usluge OSI,kao sto su
geograf. distrib. ustanova (spec. skola&zavoda,zdrav.
institucija,rehabilitacionih cenatra),distribucija profesionalnih kadrova
(nastavnikalekara,sestara)&2gih resursa (bolesnicki kreveti) u odnosu
na populaciju koja zivi sa invaliditetom.
- KORISCENJE koje se najcesce procenjuje indikatorima vezanim za
udeo ucenika sa invalid. koji poxadjaju spec. ili

112
 2ge skole,udeo lica sa invaliditetom koja traze
zaposlenje,pokazateljima xospitalizacije,vanbolnickih usluga ili usluga
trajnog smestaja po glavi za ovu populaciju.
- EFEKTIVNU DOSTUPNOST koja je narocito znacajna&cesto
ogranicena u popuaciji OSI,buduci da fizicka dostupnost ne mora da
podrazumeva istovrermeno&efektivnu zbog brojnih&razlicitih
barijera koje ove osobe onemogucavaju da koriste institucije za
podrsku,cak&kada su one fiizcki dostupne (barijere ukljucuju
arhitektonske barijere,lokaciju – udaljenost institucije,troskove,vreme
cekanja,predrasude,neobavestenost o mogucnostima
koriscenja,ponasanje sluzbenika koji bi trebalo da pruze podrsku)

Mnogi ljudi koji su prinudjeni da zive sa invaliditetom su sistematski

iskljuceni iz brojnih zivotnih oblasti. OSI je znacajno smanjena
mogucnost zaposljavanja,sto dodatno smanjuje njihov kvalitet zivota,ne
samo jer nemaju osnovne izvore materijalnih resursa,nego&usled cinjenice
da se u savremenim drustvima rad visoko vrednuje,definise soc. status&cini
ugled osobe. U mnogim zemljama nedostaju odgovarajuca radna
mesta,prilagodjena OSI po fizickim karakteristikama objekta ili duzini
radnog vremena,prisutan je&otpor da se sredina prilagodi potrebama OSI.
Slicna je situacija&kada je rec o obrazovanju: izuzetno je nizak udeo dece
sa inval. u obaveznom skolovanju.
Sto se tice zdrav. zastite-prisutan je,pored lekara opste prakse,veliki broj
med.sestara,dok fizijatara,ortopeda,psihologa ima daleko < &najcesce u
urbanism centrima,tako da ljudi sa inv. cesto moraju dugo da putuju iz
ruralnih predela; znacajne su varijacije udostupnosti&kvalitetu zdrav.
zastite,a&troskovi zdr. zastite su daleko > nego za prosecnu populaciju.
Niska dostupnost je karakteristicna&za ostale javne sluzbe nro.
transportne&sluzbe za razonodu,jer brojne barijere ometaju ili potpuno
onemogucavaju njihovo koriscenje.
ZA UNAPREDJENJE institucionalnih okruzenja neophodne su
intervencije zasnovane na zajednici&participaciji OSI u njihovom
dizajniranju.

57. DRUSTVENI ZNACAJ

SKOLOVANJA&OBRAZOVANJA OSI

113
 Karakter rada se menja danas zbog ubrzanog razvoja nauke&tehnologije.
Sve je kompjuterizovano a obrazovanje je u resursima broj 1,tako da raditi
na komplikovanim softverima a biti neobrazovan nije moguce.
Edukacija OSI treba da bude deo nacionalnog planiranja u oblasti
obrazovanja,razvoja probrama,nastave&skolske organizacije.
Obavezno osmogodisnje skolovanje kod nas obuhvata svu decu od 7-15
godina,ukljucujuci& OSI,za koje se vrsi prilagodjavanje nastavnih
sadrzaja&motora izvodjenja nastave njihovim
sposobnostima&mogucnostima.

Obrazovanje OSI u specijalnim,segregiranim skolama,samo po sebi

znacajno smanjuje sanse OSI za sticanje redovnog srednjeg&visokog
obrazovanja. Od najranijeg doba sve OSI se izdvajaju,nemaju dovoljno
uslova za dalje obrazovanje koje bi ih kasnije ucinilo konkurentima pri
zaposljavanju,te su cesto osudjene na ulogu pasivnog objekta drustvene
brige.
Drustveni znacaj skolovanja:
- prof. rehabilitacija
- zaposlenost
- samostalnost,nezavisnost
- materijalna sigurnost
- korisni clanovi drustva
a samim tim sticu i
- licnu satisfakciju

58. RAZVOJNI PUT SPECIJALNOG SKOLSTVA

U SRBIJI DO II SVETSKOG RATA

U 2. polovini 19.veka manja se stav drustva&drzave u pogledu

humanizacije potreba za organizovanim institucionalnim
vaspitanjem&obrazovanjem hend. dece&omladine. Do tada je postojalo
pojedinacno angazovanje pedagoga koji su se bavili v&o hend.dece.
Rezultati njihovog delovanja&truda imali su veliki znacaj za buducnost te
dece jer je relativno brzo dokazano da se&hend. deca mogu uspesno
skolovati&osposobiti za zivot&rad u drustvu.

114
 Pouceni takvim iskustvo javilo se > interesovanje pedagoga za ovakav
rad,pa su otvarani PRIVATNI ZAVODI&PRIVATNE SKOLE,a nesto
kasnije su otvarane SKOLE POD PATRONATOM DRZAVE- prvo u
Evropi (u kojoj je takvo skolovanje vec bilo tradicionalno:
Francuska,Engleska,Holandija..).
Skoro istovemeno sa razvojem v&o h.dece u E. javljaju se pedagozi
entuzijasti u Srbiji koji su pojedinacno ucili > broj gluvonemih da
pisu,racunaju&komuniciraj usa cujucom populacijom. Pri kraju 19. veka
pojavili su se prvi privatni zavodi&privatne skole za h.decu.
RADIVOJE POPOVIC je vec 1885.godine otvorio privatnu skolu za
gluvonemu decu koja je,nazalost,ukinuta posle 20 dana postojanja. Popovic
je napustio Beograd&otisao u Sremsku Mitrovicu u kojoj je naredne godine
otvorio privatni zavod za gluvonemu decu u kome su se ona skolovala&prof.
osposobljavala na maternjem tjs. srpskom jeziku.
JOVAN BOLJARIC je 1894.god. u Beogradu otvorio privatnu skolu za
v&obucavanje gluvoneme dece&omladine,dok je 2 godine kasnije za istu
populaciju VELJKO RAMADANOVIC otvorio prvi privatni zavod u
Pozarevcu. Iste godine je u Beogradu otvorena skola za gluvonemu decu
koju je osnovalo Drustvo ‘Kralj Decanski’ radi svestranog staranja o
gluvonemoj deci. Nesto kasnije nastaju zavodi&skole koje su se bavile v&o
h.dece raznih vrsta ometenosti.
Nastavni kadar koji se bavio v&o h.dece uglavnom je skolovan u
Becu,Pragu&Berlinu jer su univerziteti u tim gradovima dostizali najvisi
nivo tadasnje nauke&prakse u svetu,narocito na podrucju specijalne
pedagogije.
Zanimljiv je podatak da su u Srbiji 1890.godine gluvonemi decaci
poxadjali redovne skole zajendno sa decom redovne populacije. Ovakav
‘intergativni’ vid obrazovanja h.dee je bio prihvacen kao human&vrlo
koristan za h.decu tek narednog veka u svetu.
Razvoj spec.skolstva bio je osujecen izbijanjem I svetskog rata. Srpski
ratni invalidi leceni su&skolovani u Grckoj&Francuskoj. Na ostrvu Krf u
vojnom logoru invalidkog odreda srpske vojske otvorena je skola za
opismenjavanje&skolovanje srpskih ratnih invalida uz pomoc srpske
Vlade&tadasnjeg ministra prosvete Kraljevine Srbije Ljude Davidovica.
Nastava je obuhvatala sledece predmete: pismenost,racun,nauka
xriscanska,istorija,zemljopis&higijena. Sve ispite polozilo je preko 300
srpskih invalida&rekonvalescenata,a oko 40 invalida polagalo je&polozilo
ispit iz ucenja fr. jezika.
Po zavrsetki I svetskog rata,u skladu sa napretkom nauke&drustva
nastaju krupne promene u sprovodjenju sistemskog&organizovanog

115
skolovanja OSI: mnoge zemlje preuzele su pogodne aktivnosti radi
donosenja povoljnijih mera soc. politike&prosvetnog zakonodavstva radi
boljeg organizovanja&napredka institucionalnog obrazovanja
h.dece&omladine- otvaraju se privatne&drzavne skole,pretezno prema
vrstama hendikepa,pri cemu nasa zemlja nije zaostajala,jer su se otvarale
skole pod patronatom drzave&radilo se na obrazovnjau strucnog kadra radi
vodjenja nastave na osnovu savremenijih dostignuca spec.
pedagogije&defektologije tog vremena.
Sredinom 20-ix godina je osnovan prvi tecaj za ucitelje buduce vaspitace
h.dece.
Uspesan napredak spec. pedagogije&skolovanja zaustvljen je nedacama
koje je doneo II svetski rat,ali je nakon njegovog okoncanja ovom
xumanom zadatku ponovo obracena izuzetna paznja.

59. SPECIJALNO SKOLSTVO POSLE II

SVETSKOG RATA

Posle II sv.rata pocela je naglo da se razvija humanizacija

drustva&drustv.odnosa,postizani su znacajni rezultati na podrucjima
nauke,texnike&texnologije,dolazi do demokratizacije odnosa medju
ljudima,usavrsavanja razmene naucnih,strucnih,materijalno-
texnickih,kulturnih&2gih dostignuca medju zemljama. Vidan napredak u
medjunarodnim odnosima postignut je propagiranjem prava
coveka&gradjanina: ravnopravnost svih ljudi bez obzira na
pol,rasu,nacionalnu&versku opredeljenost, =ost prava svih ljudskih bica na
zadovoljavanje osnovnih potreba materijalne&nemater. prirode,ostvarenje
soc. sigurnosti svih gradjana u skladu sa ekonomskih mogucnostima datog
drustva.
Sve ovo je doprinelo nastanku promena drustv. odnosa prema OSI u
pogledu zadovoljoavanja njihovih zivotnih potreba da normalno zive&rade u
drustv. zajednici u svojstvu njenih punopravnih clanova. Na ove promene
imalo je uticaj&insistiranje UN da prava na vaspitanje,obrazovanje,prof.
osposobljavanje imaju svi pripadnici mladih generacija;
osnovno,elementarno obrazovanje treba da bude obavezno.
Dolazi do razvoja spec. skolstva koji je doprinosio usavrsavanju v&o
OSI,kao posledica razvijanja pegadogije&spec. pedagogije. Traga se za
novim nacinima o&v h.dece&omladine,jer strucnjaci nisu bili zadovoljni da

116
se u skolama primenjuje samo skraceni program redovne skole. Spec. skoli
se postavljaju zadaci pozitivnog stvaralastva,izgradnja sopstvenih formi
rada,koje ce odgovarati spec. potrebama njenih vaspitanika.
Tokom 60-ih godina radi se na osavremenjavanju pedagogije&nacina
skolovanja h.dece&omladine,koji bi bili u skladu sa opstom humanizacijom
odnosa u drustvu.

60. OSNOVNE KARAKTERISTIKE

SAVREMENIH MODELA OBRAZOVANJA
Na osnovu literature utvrdjeno je da u savremenom svetu u najvecem broju
zemalja postoje TRI MODELA obrazovanja OSI:

- SPECIJALNE (POSEBNE) SKOLE (najvise im se zamera segregacija)

- POSEBNA ODELJENJA ZA OSI U REDOVNIM SKOLAMA
- NASTAVA U REDOVNOJ SKOLI U KOJOJ JE IZVRSENA
INTEGRACIJA OSI SA NEHENDIKEPIRANOM VECINOM,U
ISTOM RAZREDU

Svaki od pomenutih nacina skolovanja ima svoje opravdanje u pogledu

prihvatanja,a odluku o tome koji ce se od njih primeniti tokom osnovnog
obrazovanja deteta treba prepustiti strucnjacima koji ce na osnovu uticajnijih
cinjenica,karakteristika&mogucnosti svakog hend.deteta preporuciti koji
nacin skolovanja je za konkretno dete
najbolji,najprikladniji&najkorisniji.
INTEGRACIJA h.dece u redovne skole obavlja se na dva nacina:
stvaranje posebnih odeljenja za h.ucenike u redovnim
skolama&ntegracija h.ucenika u odeljenja sa nehendikepiranom
vrsnjacima. Da bi jedan ili 2gi nacin integracije bio uspesan potrebne su
razne PRIPREMA koje znatno povecavaju troskove skolovanja mladih.
Takodje,treba prethodno pribaviti podatke od odgovarajucih specijalista o
stanju hendikepa konkretne dece,kao&misljenje psihologa o
osobinama&sklonostima h.deteta& sve ove podatke uzeti u obzir prilikom
uklapanja deteta u vrsnjacku grupu. Neophodne su&pripreme&upoznavanje
svih osoba koje ce stalno dolaziti u vezu sa h.ucenikom,kao&utvrdjivanje
kakvu ulogu ima svaki pojedinac koji ucestvuje u procesu njegovog
obrazovanja.
Kada je rec o posebnim odeljenjima za h.ucenike u redovnim skolama
(razred koji poxadjaju deca iste vrste ometenosti) strucnjaci ukazuju na

117
postignute povoljne rezultate prilikom integracije ove dece u sredinu
nehend. ucenika. U posebnim odeljenjima h.ucenici se nalaze pod stalim
nadzorom strucnjaka za v&o&od njih treba da sticu znanja predvidjena
programom nastave,ukljucujuci&prakticno izvodjenje radnih postupaka.
Zavisno od vrste hendikepa poxadjaju zajednicku nastavu&casove
likovnog,fizickog&muzickog obrazovanja. H.deca prihvataju ovakav nacin
skolovanja – stekla su bolje radne navike& > odgovornost prema skolskim
obavezama, > su ucila kod kuce, vodila > racuna o svom
izgledu&ponasanju,zelela su da se prikazu svojim znanjem pred svojim
nehend. vrsnjacima&da im se dopadnu.
Drugi vid integracije h.dece u redovne skole podrazumeva ukljucivanje
h.dece (po jedno ili >) u redovna odeljenja sa neh. vrsnjacima. Iskustva su
takodje pozitivna. &ovom nacinu integracije treba da prethodi posebna
procena defektologa,psihologa&ostalih strucnjaka o
sposobnostima&mogucnostima h.dece da savlada barijere koje se mogu
pojaviti tokom poxadjanja nastave,savladjivanja&reporodukovanja gradiva
predvidjenog za sve ucenike.
Iskustva stecena ovakvim nacinom skolovanja koji je nazvan 'integrisani
nacin skolovanja' h.dece,pokazala su se 2struko korisnim. 1) kada je rec o
h.ucenicima,integrisanim u redovne razrede sa nehen.vrsnjacima,oni su se
trudili da nadoknade svoj nedostatak na taj nacin sto su nastojala da postignu
sto bolje rezultate u onim aktivnostima&radu gde su mogli da se iskazu kao
=i,cak&bolji od svojih neh.drugova. To se dogadjalo spontano,s obzirom na
neospornu cinjenicu da defekt,odnosno nedostatak,predstavlja > < primetnu
smetnju,slabost,ogranicenje ili nesto sto otezava razvoj organizma&kao
takav stimulise pojacano,intenzivno napredovanje. 2) neh. ucenici su
vecinom prihvatali svoje h.vrsnjake,bez laznog milosrdja im pomagali da se
snadju u novoj sredini,podsticali ih da pravilno resavaju postavljene
zadatke,provodili sa njima slobodno vreme izmedju casova u druzenju&igri.
Integrisani vid skolovanja podrzava se&zbog toga sto pruza stvarne
mogucnosti h.deci da se postepeno navikavaju&prihvate rezim neh.&da
normalno nastave da zive&rade&kada napuste skolu. Posle ovakvog nacina
skolovanja h.osobe mnogo lakse ostvaruju integraciju u drustvo jer su
naviknute na ponasanja&zahteve neh. Neh. koji su u detinjstvu bili u drustvu
sa hend. vrsnjacima pokazuju > spremnost&umesnost da ih prihvate u
svakodnevnom zivotu&radnoj sredini kao sebi ravnim
partnerima,saradnicima ili bracnim drugovima.

118
 61. RAZVOJNI PUT OSPOSOBLJAVANJA ZA
RAD OSI

Sa pojavom xrisc.&sirenjem xris.veroispovesti nastaje znatno povoljnije

vreme za opstanak,zivot&rad OSI. Zbog cestih&nemilosrdnih
progona,stiteci se uzajamno,xriscani su razvijali odnose medjusobne
solidarnosti&uzajamnosti kakvi nastaju u drustv. grupama ciji je opstanak
moguc samo u uslovima cvrste medjusobne poveznosti jedinki. Ostarivanje
medj. zastite svih sestara&brace po Bogu,medju kojima su bile&OSI,u prvo
vreme pokrenuto je od strane&u sklopu xrisc. opstina u koje su vernici
unosili pretezni deo ili svu svoju imovinu,u okviru kojix su
ziveli,radili&stvarali materijalna dobra koja su zatima zajednicki koristili.
Kada je xr. priznato od strane drzave u svojstvu zvanicne religije,pomenuta
sredstva koriscena su u crkvama&manastirima,tjs. U AZILIMA koji su uz
njih osnovali. Broj hend.,bolesnih,iznemoglih&ubogih bio je velik imajuci u
vidu posledice ratnih sukoba&epidemija zaraznix bolesti koje su xarale
Evropom. &pored znatnih sredstava koje su vernici davali Crkva nije bila u
stanju da pruzi pomoc,utociste,lecenje,xranu&odecu svima,mada su oni koji
su mogli da rade ucestvovali&davali veliki doprinos svojim radom.
Xrisc. je rad isticalo kao najlepsu vrlinu coveka,a nerad&lenjosti osnaceni
su kao veliki poroci.
U azilima pri crkvama&manastirima bilo je za sve one koji su mogli da se
nauce nekom radu organizovano odgovarajuce osposobljavanje. OSI su
prema preostalim mogucnostima osposobljavane da rade razne
poslove&zanate. Mnogi su se bavili poljoprivrednom proizvodnjom na
crkvenim imanjima,2gi su skupljali priloge vernika,dok su pojedini
ucestvovali u odrzavanju reda&cistoce na crkv. imanju,prilikom priprema
sluzbe&tokom bogosluzenja. Pojedine OSI koje su umele da lepo
pisu&crtaju su se bavile prepisivanjem crkvenih spisa&knjiga. &posle
podele xriscanstva Crkva je nastalavila sa ovakvim aktivnostima.
Polazeci od ranoxriscanskog ucenja pravoslavna crkva je ostala dosledna
stanovistvu&propovedanju da je milosrdje duznost vernika&trazila je od
njih da ispoljavaju milosrdje prema ubogim,bolesnim&OSI. Pri manastirima
su osnivane 'KSENODOHIJE' ,tjs. sklonista. U Vizantiji su ta prixvatilista
dozivljavali kao poklone ('grc. 'ksena'='poklon'),a u Srbiji su ih nazivali
NEMOCNICE,POKOJISHTA,STRANOPRIJEMNICE (prihvatilista
tudjinaca). Njihovom osnivanju u srednjevekovnoj Srbiji mnogo je
doprineo&Sv.Sava videvsi takve ustanove putujuci po Vizantiji. U njima su

119
OSI uceni da rade poslove koji su mogli obavljati (u
ratarstvu,vocarstvu,vinogradarstvu,skupljanju letine,sumskih
plodova,gajenje pcela...+sve ono gorepomenuto). Sticenici u nemocnicama
su bili osposobljeni da se staraju&pruzaju pomoc osobama koje nisu bile
sposobne da obavljaju bilokakav rad.
Uspesi obog osposoblj. zavisili su od
znanja,angazovanosti,istrajnosti&spretnosti pojedinaca koji su se trudili an
neki svoj nacin da osposobe OSI da sto bolje obavlja konkretnu
aktivnosti,kao&od motivacije&sposobnosti,vrste&stepena
ometenosti,preostalih sposobnosti OSI.
U periodu humanizma&renesanse dolazi do novog shvatanja
sveta&coveka,vecih interesovanja lekara,pedagoga za OSI. Osim
Crkve,pojedini FILANTROPI su pruzali pomoc&starali se o OSI. Osnivali
su manje azile u koje su primali..,pruzali im utociste&zastitu,pokusavajuci
da ih osposobe za obavljanje pojedinih oblika rada.
U 2oj polovini 19.veka dolazi do jos vecih promena u odnosu drustva
prema OSI,koje su bile izazvane opstim promenama u drustvu (gradjansko
drustvo proklamuje osnovna nacela prava coveka&gradjanina na
slobodu,=ost,ravnopravnost svih ljudi). Drzava je postala glavni nosilac
soc.pol.&soc.zastite gradjana -> 'Sirotinjski zakon' iz 1834.god. je nastao
kao rezultat sprovodjenja mera socijalne zastite u Engl. kojim drzava
sprovodi sis. obaveznog sluzbenog staranja o
siromasnim,starim,iznemoglim,deci bez rod. staranja&invalidima. Korisnici
su bili pretezno smesteni u tzv. 'uboznice' u kojima su ziveli&radili. Uz njih
su se nalazile radionice u kojima su svi sposobni za rad bili obavezni da
radom zaradjuju sredstva za sopstveno izdrzavanje &podmirenje potreba
svoje porodice. U ovim radionicama su deca&omladina,pod nadzorom
majstora,sticali znanja,umece&vestinu pojedinix zanata da bi kasnije,strucno
osposobljeni za obavljanje odreedj. zanimanja,mogli da se zaposle&prestanu
da koriste finansijsku pomoc drzave. Uslovi zivota su u uboz. bili veoma
teski,pa su se mladi trudili da sto pre&sto bolje nauce zanat&napuste uboz.
cim se zaposle,a ta nastojanja podsticala je&drzava u nameri da ih sto pre
izbrise iz liste korisnika soc.pomoci. Ovaj trend se prosirio&na druge
razvijene zemlje u 2goj polovini 19.veka,da bi kasnije filantropi oformljavali
organizacije za zbrinjavanje&osposobljavanje za rad OSI.
Usponu nauke&tehnike u 20om veku se prikljucila &DEFEKTOLOGIJA
koja izrasta u autenticnu nauku,pa prof.rehab.&strucno osposobljavanje
dobijaju svoje odgovarajuce mesto. Na porast interesovanja
za ove oblasti imali su&Balkanski ratovi, Prvi&Drugi sv. rat.

120
 62. STVARANJE PRVIH RADIONICA SA
PROFESIONALNO OSPOSOBLJAVANJA OSI KOD
NAS
Prva reedukacija (rexabilitacija) invalida srpske vojske pocela je da se
primenjuje NA KRFU MARTA 1916. godine.
Reedukacija&osposobljavanje za rad su preduzeti na inicijativu
lekara,ucitelja&bogoslovaca koji su se na Krfu zatekli u vojnom logoru
srpskog invalidskog odreda kao invalidi,ranjenici&rekonvalescent
(=medicinski oporavljanici). Akcije su zapoceli lekari predavanjima
okupljenim invalidima radi podizanja morala,tjs. u sklopu primene
psihoterapije usmerene na podsticanje volje za zivot&rad. Uporedo sa ovim
pristupilo se opismenjavanju invalida&osnivanju stolarske radionice. Nesto
kasnije se otvaraju radionice za izucavanje 2gih zanata. Prilikom
sprovodjenja rehab.&strucnog osposoblj. izrazena je osnovna teznja da se
svakom invalidu pomogne&osposobi ako je moguce da se bavi profesiom
kojom se bavio u civilstvu. Ukoliko to nije bilo moguce zbog prirode
hendikepa,vrsena su preusmeravanja na osposobljavanje za obavljanje 2gih
radnih procesa,tjs. pristupilo se prekvalifikaciji invalida za 2ge poslove. Njoj
se pristupalo tek posle izvrsenog pregleda specijalista&dobijanja njihovog
misljenja o preostalim sposobnostima invalida,pri cemu su uzimane u obzir
sklonosti&zelje doticnog pacijenta.
U radionici invalidskog odreda su izucvani razni zanati:
pletarski,stolarski,a sredinom 1917.godine su
otvorene&obucarska,limarska,krojacka&berberska radionica. Stolarska
radionica je poslovala narocito uspesno – njeni radnici su napravili sav
namestaj za skolu. Sve pomenute radionice su radile po licnoj inicijativi& >
privatnim sredstvima,a po uputstvu dr SIME
PETROVICA,lekara&komandanta logora invalidskog odreda na Krfu.
Po uzoru na zbivanja na Krfu otvorene su radionice za prof.rehab.&strucno
osposoblj. srpskih invalida u Bizerti,u kojoj se takodje nalazio invalidski
odred srpske vojske. 1917. u Bizeru je stigao VELJKO
RAMADANOVIC,defektolog,koji je pre rata u Pozarevcu osnovao privatni
Zavod za gluvoneme&svoje sticenike vrlo uspesno osposobljavao za
svakodnevni zivot. Ramadanovic se samoinicijativno javio tamosnjem
saveznickom komandantu sa molbom da se dozvoli otvaranje
skole&radionice u kojima bi se skolovali&reedukovali slepi&gluvi srpski

121
ratnici,predlog je odobren&pristupljeno je osnivanju,a za rukovodioca je
postavljen VR,koji je vrlo brzo postigao znacajne rezultate.
Strucnjaci sirom Srbije&Jugoslavije su,po zavrsetku
rata,intenzivnije&organizovanije pristupali podizanju ovakvih
skola&radionica za prof.rehab. OSI pod patronatom drzave.

63. ZASTITNE RADIONICE&NJIHOV ZNACAJ

ZA PROF. OSPOSOBLJAVANJE&ZAPOSLJAVANJE
OSI

Defektolozi su tacnim&neospornim argumentima skretali

paznju&ukazivali na neophodnost organizovanja posebnih ustanovama
namenjenih ratnim invalidima za njihovu rehab.&strucno osposoblj.,a
podrsku su im pruzali drzavni organi&drustv. organizacije (Savez
gluvih&nagluvih,Savez slepih&slabovidih...).
Sredinom XX-og veka u Jugoslviji je pocelo osnivanje posebnih
radionica za prof.rehab.&struno osposoblj. OSI. Tako su 1947.god. u
Beogradu&Novom Sadu osnovane radionice zastitnog tipa za
osposobljavanje gluvih&slepih osoba. Nesto kasnije nastaju&radionice u
kojima su osposobljavane MRO.
Mere soc.pol.&soc.zastite,uz primenu nacela
humanizma,solidarnosti&uzajamnosti,bile su usmerene na
stvaranje&unapredjenje uslova za funkcionisanje na nauci zasnovanom
sistemu prof.rehab.&strucnog osposobljavanja OSI,jer se na taj nacin deluje
na ukljucivanje OSI u procese rada&proizvodnje,kao&integraciju OSI
u otvoreno drustvo&stvaraju se uslovi za njihovu delimicnu ili potpunu
ekonomsku samostalnost. Ove radionice obezbedjuju svojoj specificnoj
radnoj snazi pruzaju prilagodjene poslove&uslove rada.
Organizovana&institucionalizovana prof.reh.&str.osposoblj. OSI u nasoj
zemlji u razdoblju duzem od jednog veka je prolazilo kroz vise faza,u
kojima je bilo&oscilacija&teskih perioda.
Danasnja istrazivanja pokazuju da je < od 1% OSI zaposleno u tim
radionicama zastitnog tipa.
Znacaj zaposljavanja OSI u zastitnim radionicama je: prof.
osposoblj.,zaposljavanje,integracija,nezavisnost&licna satisfakcija.
Drzava treba da stimulise kapitaliste da zaposle OSI,tako sto ce im ponuditi
razne olaksice koje su opisane u Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji koji

122
je na snagu stupio 23. maja 2009. godine. (imas ga na
123.,124.&125.,126.strani)

64. ZAPOSLJAVANJE OSI U TRZISNOJ

PRIVREDI

OSI je znacajno smanjena mogucnost zaposljavanja sto dodatno smanjuje

njihov kvalitet zivora ne samo jer nemaju osnovne licne izvore materijalnih
resursa,nego&usled cinjenice da se u savremenim drustvima RAD VISOKO
VREDNUJE&DEFINISE SOC. STATUS&LICNI UGLED OSOBE ->
zaposljavanje na odgovarajucem mestu je veoma vazan dogadjaj za prof.
osposobljenu OSI,koja zasnivanje radnog odnosa dozivljava kao nagradu za
njen veliki trud,rad&napore koje je ulozila tokom sticanja
znanja,spremnosti,umesnosti,iskustva&kvalifikacije za obavljanje odredjene
radne aktivnosti,odnosno zanimanja za koje je osposobljena. Ona dozivljava
zaposlenje kao znacajan korak ka samostalnosti,uspesnoj integraciji u
drustvo&kao potvrdu ravnopravnosti u zivotu&radu u zajednici sa nehendik.
vecinom.
Uprkos tome,suprotno odredbama Ustava RS o zabrani bilo kakve
diskriminacije gradjana u prakticnom zivotu su retki slucajevi da se
prof.rexabilitovana&strucno osposoblj. osoba prihvata&zaposljava bez
otpora clanova radne ogranizacije. Tzv. ‘normalni ljudi’ u svojim kontaktima
sa OSI nisu voljni niti spremni da im pomognu&da ih prihvate,niti su im
prijateljski naklonjeni,smatraju da su OSI&posle uspesno obavljene
prof.rehab.&strucnog osposoblj.& dalje pretezno bespomocne osobe,da nisu
u stanju da dobro obavljaju posao za koji su osposobljene,da ce radna grupa
u koju ce OSI doci biti ostecena tjs. da ce ostali radnici u toj grupi biti
prinudjeni da rade&za hendik. clana radne grupe ako zele da postignu
normu,radne radatke,da ce h.radnik samo smetati ostalim radnicima tokom
obavljanja zajednickih radnih zadataka,da ce OSI nepovoljno uticati na
produktivnost rada svojih nehend, kolega,da OSI trazi privilegovan polozaj u
radnoj grupi,da su OSI nepodesni za komunikaciju,druzenje&saradnju-sto
dovodi do zakljucaka da su ovi&slicni zakljucci posledica
NEOBAVESTENOSTI nehen. vecine o stvarnim
sposobnostima&mogucnostima delovanja prof.rehab.&radno osposobljenih
OSI. Na ispoljavanje nepovoljnog&odbijajuceg stava ljudi prema OSI mogu
delovati razna njihova obelezja: vrste&stepen ometenosti,godine

123
zivota,pol,obrazovanje&kvalifikacija,radno iskustvo itd,a sa 2ge strane:
tip&velicina preduzeca ili ustanove,nivo opste zaposlenosti itd.

600 000 OSI zivi u Srbiji,a samo 22 500 ih je prijavljeno Nacionalnoj sluzbi
za zaposljavanje.

Odbijanje da zasnuju radni odnos sa OSI poslodavci ponekad obrazlazu

izdacima koji ce nastati prilikom adaptacije sredstava za rad,tjs. troskova
kojima ce biti izlozeni ukoliko zaposle OSI&prilagode radno mesto
zaxtevima njene ometenosti. Zakon o prof.rehab.&radnom
osposobljavanju,koji je na snagu stupio 23. maja 2009. godine. je
znacajan za zaposlj. OSI u trzisnoj privredi.
OSI, u skladu sa ovim zakonom, moze da ostvari pravo:
1) na utvrdjivanje statusa&procenu radne sposobnosti;
2) na podsticanje zaposljavanja,radne&socijalne ukljucenosti&afirmaciju
=ih mogucnosti na trzistu rada;
3) na mere&aktivnosti profes. rehab.;
4) na zaposljavanje pod opstim uslovima;
5) na zaposljavanje pod posebnim uslovima;
6) na mere aktivne politike zaposljavanja;
7) na zaposljavanje u posebnim organizovanim oblicima
zaposljavanja&radnog angazovanja OSI.

OSI ima obavezu:

1) da se odazove na poziv za procenu radne sposobnosti&utvrdjivanje
statusa;
2) da se ukljucuje u obrazovanje,skolovanje,usavrsavanje,strucno
osposoblj.&obuku;
3) da aktivno trazi zaposlenje;
4) da prihvati prof. rehab.;
5) da saraduje sa strucnim radnicima u toku prof.
rehab.,zaposljavanja&rada&postuje radnu&tehnolosku disciplinu;
6) da prihvati mere aktivne politike zaposljavanja;
7) da prihvati zaposlenje,u skladu sa profesionalnim sposobnostima.

Profesionalna rehabilitacija OSI sprovodi se primenom

mera&aktivnosti koje obuhvataju:
1) karijerno vodjenje,prof. informisanje,savetovanje&individualni plan
zaposljavanja;

124
2) radno osposobljavanje,dokvalifikaciju,prekvalifikaciju&programe za
sticanje,odrzavanje&unapredjivanje radnih&radno-socijalnih
vestina&sposobnosti;
3) pojedinacne&grupne,opste&prilagodjene programe za unapredjenje
radno-socijalne integracije;
4) razvoj motivacije,tehnicku pomoc,strucnu podrsku,pracenje&procenu
rezultata prof.rehab.;
5) individualni savetodavni rad,koji ukljucuje pomoc u prihvatanju
sopstvene invalidnosti sa stanovista mogucnosti ukljucivanja u
rad&pojedine mere prof.rehab. ;
6) edukaciju&trening seminare za poslodavce,strucna lica za radno
osposoblj.&prof. rehab. OSI&2ga lica;
7) predloge&obuku za primenu adekvatnih tehnickih&tehnoloskih resenja u
cilju podizanja efikasnosti OSI u ucenju&radu,kao&sluzbe podrske;

Obaveza zaposljavanja, u smislu ovog zakona, jeste obaveza svakog

poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da ima u radnom odnosu
odredjeni broj OSI. Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih duzan je
da ima u radnom odnosu jednu OSI. Poslodavac koji ima 50& > zaposlenih
duzan je da ima u radnom odnosu najmanje dve osobe sa
invaliditetom,&na svakih narednih zapocetih 50 zaposlenih po jednu OSI.

Novoosnovani poslodavac nema obavezu zaposljavanja u trajanju od 24

meseca od dana osnivanja.

Poslodavac koji ucestvuje u finansiranju zarada (ucesce ne moze biti manje

od 50% prosecne zarade u privredi RS) OSI u preduzecu za
prof.rehab.&zaposljavanje OSI ili socijalnom preduzecu&organizaciji
oslobadja se obaveze zaposljavanja onog broja OSI cije zarade finansira.

Poslodavac koji, u postupku javne ili druge nabavke, izvrsi finansijske

obaveze iz ugovora o poslovno-tehnickoj saradnji sa preduzecem za prof.
rehab.&zaposljavanje OSI,kao&iz ugovora o kupovini proizvoda ili vrsenju
usluga tog preduzeca,izuzev obaveza nastalih u realizaciji ugovora iz oblasti
trgovine na veliko – u vrednosti od 20 prosecnih zarada u privredi Republike
Srbije oslobadja se obaveze zaposljavanja jedne osobe sa invaliditetom za
narednih 12 meseci od dana izvrsenja obaveze.

Poslodavac koji ne zaposli placa penale u visini 3strukog iznosa minimalne

zarade utvrdjene u skladu sa propisima o radu,za svaku OSI koju nije

125
zaposlio.Obaveza uplate penala prestaje sa mesecom u kome je poslodavac
zaposlio propisan broj OSI.

Posebni oblici zaposljav.&radnog angazovanja OSI koji imaju za cilj

zaposljavanje,odnosno radno angazovanje&poboljsanje kvaliteta
zivota OSI,mogu biti organizovani kao:

1) preduzeca za prof.rehab.&zaposljavanje OSI;

2) radni centri;
3) socijalno preduzece&organizacija.

Novcanom kaznom od 200.000 - 1.000.000,00 dinara kaznice se za

prekrsaj pravno lice, ako:
1) ne snosi troskove prof.rehab.;
2) ne omoguci zaposlenoj OSI odsustvo sa rada za vreme trajanja
prof.rehab.;
3) ne ispuni obavezu zaposljavanja OSI ili prijavi da je zaposlena osoba koja
se ne smatra OSI u skladu sa ovim zakonom.

Novcanom kaznom od 10.000 - 50.000 dinara kaznice se za prekrsaj

odgovorno lice ako ne snosi troskove prof.rehab.
Novcanom kaznom od 5.000 - 400.000 dinara kaznice se za isti
prekrsaj&preduzetnik.

65. DRUSTVENO-EKONOMSKA
OPRAVDANOSTI PROF.OSPOSOBLJ. OSI

Mere soc.pol.&soc.zastite,uz primenu nacela

humanizma,solidarnosti&uzajamnosti,bile su usmerene na
stvaranje&unapredjenje uslova za funkcionisanje na nauci zasnovanom
sistemu prof.rehab.&strucnog osposobljavanja OSI,jer se na taj nacin deluje
na ukljucivanje OSI u procese rada&proizvodnje,kao&integraciju OSI u
otvoreno drustvo&stvaraju se uslovi za njihovu delimicnu ili potpunu
ekonomsku samostalnost. Sredstva koja se ulazu u skolovanje OSI moraju

126
da se vrate kroz ukljucivanjem OSI u procese rada&proizvodnje inace je to
izgubljena investicija.

66. POLOZAJ&PROBLEMI PORODICA OSI

Porodica je osnovna,specificna ail&slozena drustv. grupa koja prestavlja

najtrajniji oblik zivljenja drustvenih bica. U krugu porodice se razvijaju
najvazniji procesi ljuskog zivota: reprodukcija radjanjem
potomstva,podizanje,negovanje,v&socijalizacija dece,ekonomsko
privredjivanje&odrzavanje materijslnih dobara,zadovoljavanje
seksualnih,emocionslnih&2gih potreba. Pripadnost porodici je data bez
izbora (rodjenjem,usvojenjem,brakom,a prestaje smrcu),a njeno trajanje je
ostvareno kzor sistem eocionalnih odnosa,jedinstvenih&nezamenljivih
relacija,dok se u porodicni identitet ugradjuje&zajednicka porodicna
proslost,iskustvo sadasnjosti&neizvesnost buducnosti. Porodica kao ‘zivi
sistem’,trajna&organizovana celina,ostvaruje svoj smisao u razlicitim
konfiguracijama,tragajuci za funkcionalalnom formom. USPESNA
PORODICA je ona porodica koja se prilagodjava kroz vreme,na bavi
predvidivog ponasanja u skladu sa porodicnim pravilima,odrzava porodicno
jedinstvo,postuje individualne&razvojne potrebe svih clanova,posebno
brinuci o starima,deci&clanovima sa posebnim potrebama. Uspesnost
porodice se dalje ogleda kroz uskladjenost pojedinca,porodice&sredine,a
putevi prilagodjavanja nisu jedinstveni- funkcionalnije porodice raspolazu
sirim repertoarom resenja& > fleksibilnoscu.
BRAK u savremenom drustvu postoji kao zakonom utvrdjena zajednica
muza&zene,koja najcesce predstvalja osnovu,cak&uslov za zasnivanje
porodice,mada se u savremenim uslovima ne moze zaobici postojanje
vanbracne zajednice kao mogucnosti za zasnivanje&postojanje porodice.

Porodicna konfiguracija je cesto slozena,visegeneracijska,u kojoj OSI zivi

sa roditeljima. U najvecem % to su siromasna domacinstva (79% prema
prihodima po pojedinom glanu je ‘ispod granice siromastva’). Postoji
znacajna razlika u strukturi porodie izmedju osoba sa
urodjenim&ranostecenim invaliditetom&osoba sa kasnije stecenim invalid.
Porodice pruzaju zastitnu ulogu – podaci ukazuju da je duzi zivotni vek
posebno ako se zivi sa svojim roditeljima. Ziv.vek je kraci za osobe muskog
pola,samce&udovce. Iskustvo braka&roditeljstva je bitni preduslov za
kvalitetniji zivot.

127
 PORODICNA KOHEZIVNOST&ADAPTIBILNOST su dimenzije
porodicnog funkcionisanja koje obezbedjuju kontinuitet&menjanje,ocuvanje
porodicne celine&njeno prilagodjavanje u skladu sa unutarporodicnim
razvojnim&idiosinkraticnim individualnim
potrebama&ocekivanim,ali&vanrednim zaxtevima koji poticu iz spoljasnje
sredine.
PORODICNA KOHEZIVNOST = emocionalna povezanost izmedju
clanova porodice&krece se od emocionalne razdvojenosti,preko
povezanosti,do veoma izrazene kohezivnosti-emocionalno zapletenih
odnosa,’umrezenosti;. Emocionalna povezanost unutar porodice obezbedjuje
uslove za iskustvo pripadanja&licne slobode.
Podaci ukazuju da porodica za ispitanike predstavlja izvor ne samo
prakticne podrske vec&najintenzivnije socijalnoafektivno uporiste,koje sa
jedne strane pruza sigurnost&osecanje pripadnosti,ali sa 2ge strane
obeshrabruje izlazak iz porodicnog sistema,pojacavajuci tako
unutarporodicnu tenziju&stres,otezavajuci procese individualne
diferencijacije,osamostavljivanja,sticanja samopouzdanja&samopostovanja.
32% ispitanika izjavljuje da im je u svakodnevnom
funkcionisanju&objektivno poptrecna neposredna pomoc u realizaciji
svakodnevnih aktivnosti (sudeci prema podacima,ima&porodica&OSI koji
ne mogu drugacije,ALI jednako ima&onih koji bi mogli biti samostalniji ili
bi mogli da urade > ,ukoliko bi im to bilo dozvoljeno).
PORODICNA ADAPTIBILNOST = sposobnost porodice da se
prilagodjava,da menja eksplicitna&implicitna pravila
ponasanja,uloge&liderstvo u sistemu. Rigidnost porodicnog sistema odrzava
porodicni ‘status quo’,obezbedjuje kontinuitet,a fleksibilnost menjanje.
Funkcionalna adaptacija,sadrzana u konotaciji porodicne
normalnosti,ostvaruje se osciliranjem u dijapazonu od strukturisanog do
fleksibilnog,a ekstremni domeni rigidnog&haoticnog prilagodjavanja
porodice predstavljaju oblike difunkcionalnosti.
Dobijeni podaci upucuju na znacajno izrazenu rigidnost u porodicnom
funkcionisanju- porodica se prilagodjava zaxtevima za promenom veoma
sporo,zadrzavajuci poznate obrasce ponasanja,tesko menjajuci&usvajajuci
nova pravila,povecavajuci tako unutrasnji porodicni stres&rizik od
uspostavljanja razlicitih formi disfunkcionalnosti. Postoje cvrsto definisane
granice medju podsistemima unutar porodicnog sistema,sto obezbedjuje
stabilnosti,ali na ushtrb prosirenja repertoara novih
resenja&sadrzaja&zaustavlja porodicni razvoj. Porodice sa OSI funkc.
najcesce kao cvrsto do rigidno umrezeni sistemi,gde je stepen

128
umrezavanja,pojacane kohezivnosti,intenzivniji nego sto je to sklonost ka
rigidnom nacinu prilagodjavanja.
Komunikacije unutar ovako organizovanih porodica najcesce su
podrazumevajuce,nesporazumi se dozivljavaju kao ugrozavajuci za duboko
umrezene medj. odnose te tako prerastaju u konflikte. Vestine uspesnog
razresavanja konfliktnih situacija u ovim porodicama nisu razvijene,pa se
razmimoilazenja zaobilaze porastom unutrasnje tenzije,koja se odrazava
kroz psihosomatske smetnje,potistenost,socijalno povlacenje. Druga odlika
ovih porodica je fenomem medjusobnog prezasticavanja,koje istovremeno
stiti ali&ogranicava licnu autonomiju&podriva samopouzdanje. Koliko su
granice unutar porodicnog sistema porozne (‘svi sve znaju jedni o 2gima’)
toliko je granica prema spolj. suprasistemu cvrsta.
POSEBNO RIZICAN PERIOD za ove porodice je period tranzicije iz
jednog zivotnog ciklusa porodice u 2gi. Smena porodicnih ciklusa uvek
pretpostavlja revizuju porodicnih uloga&odnosa,na
emocionalnom,prakticnom&socijalnom nivou. Prelasci iz jedne faze
porodicnog zivljenja u narednu (polazak deteta u skolu,period
puberteta&adolescencije,odvajanje&odlazak iz porodicnog
doma)&procesom&sadrzajem konotiraju svojevrstan porodicni gubitak,sa
zaxtevom za usvajanje novih uloga&novih obrazaca ponasanja,uz sirenje ili
suzavanje porod. mreze sto dodatno opterecuje porodicni sistem. Sto je
porodicni sistem rigidniji&umrezeniji,to teze menja svoju
strukturu&najcesce pod stresom eskalira ka > stepenu disfunkcionalnosti,tjs.
naizgled paradoksalnog zastoja u razvoju.
Porodice sa OSI su *VISOKO KOHEZIVNE,ali istovremeno
KRUTE&TESKO PROMENLJIVE,NISKO ADAPTIBILNE*,gotovo
razvojno zaustavljene. One obezbedjuju visok nivo sigunosti,intenzivno
osecanje pripadnosti,emocionalne povezanosti&lojalnosti,ali obeshrabruju
osamostaljivanje pojedinih clanova,ugrozavajuci dozivljaj licne
slobode,sabotirajuci samopouzdanje. Stabilnost u odnosu na porodicna
pravila,nemenjanje,izostajanje elasticnosti u odnosu na porodicne
uloge,tendencija ka fiksnoj hijerarhijskoj raspodeliu moci u odnosu na
procese donosenja odluka,diktiranja generalnog porodicnog stava u odnosu
na porodicni svet,ometa prepoznavanje&ispunjavanje pojedinacnih
emocionalnih&socijalnih potreba clanova. Nije li ovakvo stvorena porodica
‘tvrdjava’ istovremeno&’zatvor zastite’ koji ‘stiti’ od ucesca u procesu
donosenja odluka,stupanja u odnose sa osobama van porodice,stiti od ucesca
u drustvu&sustinski ne doprinosti razvijanju zdravog self-
koncepta,samopostovanja,prepoznavanja&ispunjavanja svoje

129
privatnosti,sticanja sposobnosti odupitanja&zahtevanja da se bude
saslusan&uvazen.

Zakljucak: oslanjanje iskljucivo na porodicu se pokazalo

neprimerenim&najcesce nezeljene pojave su sindrom
iscrpljenosti&sagorevanja,promena porodicnih uloga,ekonomski pritisak na
porodicu. Najbolji rezultati se postizu kombinovanjem pruzanja
nege&podrske od strane clanova porodice ali&rodjaka&2gih koji ne
pripadaju porodicnom sistemu.

67. POLOZAJ ZENE U PORODICI SA OSI

Za zenu su posledice invaliditeta posebno teske jer ona tada zivi sa
2strukom stigmatizacijom:&kao zena&kao OSI.
‘Mesovite’ porodice (u kojima je majka hend. a otac nije) se javljaju redje
u poredjenju sa suprotnom kombinacijom (otac HO,majka nije). Ovakve
porodice zive cesce u ruralnim nego u urbanim sredinama. Po pravilu zena
ima znatno bolji ekonomski status nego nehend. suprug. Zene sa inval. su
tolerantnije prema clanovima porodice,lakse prihvataju&strpljivije podnose
hendikep&rehabilitaciju,redje izazivaju sukobe u porodicnim
osnosima&najcesce (shodno preostalim sposobnostima) posle rehabilitacije
postizu zadovoljavajuce rezultate tokom medj. odnosa&prilikom radnih
aktivnosti. Ukoliko se rodi hend. dete,najcesce se majci pripusuje krivica sto
je uzrok > da majka prihvata pomoc sturcnjaka prilikom preduzimanja
postupaka rehab. njenog deteta.
Hendi. majke su vrlo odane porodici&ulazu mnogo truda,kako u vaspitanje
dece,tako&u ispunjavanju zelja svom suprugu,u odnosu na kog se nalaze u
podredjenom polozaju. Izbegavaju kontakte sa vrsnjacima svog deteta u
vreme njihovog predskolskog uzrasta,cesto&kasnije&prepustaju ih ocu iz
bojazni da ce dete biti dovedeno u nepovoljan polozaj medju vrsnjacima.
U takvim porodicama cesto nastaju sukobi medju
supruznicima&poremecaju porodicnih odnosa. Pri tome porodica najcesce
ostaje strukturalno ocuvana ali stalne svadje&prebacivanja hendik. supruzi
grubo&duboko razaraju porodicne odnose prouzrokujuci sve > medjusobnu
netreljivost. Suprgu je u stanju da bez povoda ili zbog bezazlene sitnice ostro
napada svoju hendik. suprugu,cesto je odsutan od kuce,napija se&zivi svoj
zivot izvan porodice,pa je sva nriga o deci&domacinstvu prepustena
supruzi,koja mora da se snalazi kako ume u vrlo teskim

130
prihickim&materijalnim uslovima. Bracni zivot postaje sve
slozeniji&tezi,sto se prenosi&na ostale clanove porodice,pogotovu kad deca
odrastu. Ukoliko odrasla deca pocnu da se ponasaju kao njihov otac (ne
slusajuci majku&prebacujuci joj hendikep) nastaju porodicne svadje koje
pocinju razarajuce da deluju sve do raspada takve porodice. U ovakvim
porodicama cesci su razvodi brakova nego u onima u kojima je pater
familias hendik.,&to cesce u urbanim,nego u ruralnim sredinama.
Sam nagovestaj da suprug zeli razvod braka tesko pogadja hend.
suprugu,koja je,da do toga ne dodje,spremna na velike zrtve samo da se
porodica sacuva. Njen strax od razvoda je > ukoliko postoji mogucnost da u
sudskom postupku razvoda braka sud dodeli decu ocu na staranje,iamjuci u
vidu hendikep majke. Ona se u toj situaciji oseca izgubljeno,s obzirom da joj
je oduzimanjem poroda otet smisao zivota&najveca radost koju je u zivotu
imala.
U porodicama u kojima je muskarac HO a zena nije rodjenje deteta se
iscekuje sa strepnjom&radoscu&ako novi clan porodice neposredno posle
rodjenja pokazuje neke neobicnosti roditelji se obracaju za pomoc
strucnjacima u cilju blagovremene reakcije. U ovim porodicama majka se
najvise stara o deci&pojavljuje kao roditelj u kotaktima sa spoljnim
svetom&pruza ogromnu paznju svom suprugu.
Nehendik. supruge su u ‘mesovitom’ braku pretezno mladje od svojih
h.supruga. Najcesce poticu iz siromasnix porodica koje pripadaju nizem
socioekonomskom statusu u odnosu na supruga. Buduca mlada je ranije po
svojoj profesiji dolazila u kontakt sa hend. osobama,stekla odgovarajuce
iskustvo u radu sa njima&naviknuta na HO lakse se opredeljuje&pristaje da
se uda za h.supruga. Nije redak slucaj ni da je nehend. zena bila placena da
se stara o h.muskarcu,vremenom se vezavsi za njega. Nije redak slucaj ni da
zena bracnom vezom resava svoje probleme opstanka&boljeg zivota,pocev
od resenja stambenog pitanja do nasledjivanja nepokretne i/ili popkretne
imovine svog h.supruga.
Desava se da se pojedine zene svesno odlucuju da zive u nepotpunoj
porodici. Uglavnom su to zene unesrecene hendikepom koje nisu nasle
odgovarajuceg partnera sa kojim bi zasnovale potpunu porodicu. To su zene
koje znaju uzrok&posledice svog hendikepa,materijalno potpuno
obezbedjene,imaju svoj zanimanje,kao&2ge povoljne uslove da
neguju,vaspitavaju&skoluju svoje dete.
U stranoj literaturi se napominje da pojedine h.zene pristaju na primenu
vestackog oplodjavanja&one su posle porodjaja veoma nezne majke,koje
se trude,do granica svojix maximalnih sposobnosti,da obezbede
najpovoljnije uslove za zivot&rad svog deteta.

131
 68. KARAKTERISTIKE PORODICNIX ODNOSA
U ZAVISNOSTI OD VRSTE&STEPENA
INVALIDNOSTI CLANOVA PORODICE

Porodica se moze posmatrati dvojako:

1) kao drustv. grupa koja obavlja niz fja o

2) kao pravni entitet,pri cemu ona predstavlja grupu osoba spojenih
brakom&srodstvom tih osoba,izmedju kojih postoje odredjena
prava&duznosti koje su sankcionisane pravnim normama&nasledjenim
obicajima

Porodica je u sadrzinskom,strukturnom&formalnom pogledu istorijski

promenljiva drustv. grupa ljudi cije su univerzalna obelezja:

a) pociva na heteroseksualnim vezama pomocu kojix muskarac&zena

zadovoljavaju prirodne&2ge (duhovne,moralne,estetske)
potrebe&obezbedjuju reprodukciju drustva radjanjem potomstva
(bioloske osnove porodice)

b) zasniva sistem srodnickih odnosa koji predstavljaju osnov za polne

tabue&podele unutar porodice (bio-socijalne osnove porodice)

c) obezbedjuje&razvija soc.&individualne (moralne&psihicke) osobine

licnosti (socijalne osnove porodice)

d) obezbedjuje odredjene ekonomske (proizvodno-potrosacke ili samo

potrosacke) delatnosti u okviru porodice (ekonomska osnova
porodice)

Prilikom socioloskog proucavanja porodice h.osoba treba imati u vidu

razne ‘kombinacije’ partnera koje nastaju prilikom sklapanja braka,pa
partneri u porodicama mogu biti:

132
- OBOJE HENDIKEPIRANI SA ISTOM VRSTOM OMETENOSTI
(razlicitih ili istih intenziteta)
- SAMO 1 MEDJU BRACNIM PARTNERIMA JE HO

U obe ove kombinacije STEPEN OMETENOSTI igra znacajnu ulogu.

- Porodica u kojima su patneri iste kategorije ometenosti,brak&porodica se

ugl. zasnivaju na poznanstvu&ljubavi iz mladjih dana. Nastaju&tokom
zajednickog skolovanja,istovremene rehabilitacije ili tokom
prof.osposobljavanja. Poznanstva nastaju u organizacijama u kojima rada ili
u kojima se OSI okupljaju h.osobe,kao&posredstvo msrodnika,prijatelja&sl.

- U slucajevima kada porodicu zasnivaju partneri razl. vrste

ometenosti,poznanstvo&simpatije nastaju tokom rada u istom preduzecu ili
kao posledica prethodno pomenutih posredovanja. Partneri biraju bracnog
druga sa namerom da se u buducem zajednickom zivotu
dopunjuju&uzajamno pomazu,kako bi im zivot bio lepsi&laksi,kao&da bi se
lake druzili sa redovnom populacijom.
Kada su oba partnera OSI brak je najcesci temelj na kom oni
grade&zasnivaju porodicu. U takvim slucajevim najcesce nastaju
trogeneracijske porodice,tj. porodice h.supruznika koje zive zajedno sa
roditeljima jednog od partnera. Partneri najcesce imaju samo 1 dete,sto je
posledica iskustva koje su supruznici stekli nedacama koje su nastale zbog
hendikepa&roditeljstva&nepovoljno se odrazile na negovanje&podizanje
deteta,sto je izazvalo donosenje odluke roditelja da se zadrze na porodici sa
1 detetom,kao&iz straxa da se ometenost ne pojavi u narednom potomku.
Ukoliko je prvo dete zdravo,oni veruju da je njegovo rodjenje
dovoljan&pouzdan dokaz da oni nisu nista < vredni od ostalih ljudi.
Odstupanje od pojave da postoji 1 dete u ovakvim porodicama je u slucaju
ako su roditelji MRO&u takvim porodicama obicno ima > dece.

- Prilikom izbora partnera OSI zele da pronadju partnera koji nije

h.,&ako to uspeju taj dogadjaj dozivljavaju kao svoj najveci postignut uspeh
u zivotu. Najcesca kombinacija hend.&nehend. partnera u bracnoj zajednici
je pojava da suprug ima hend.,a da supruga nije h.osoba. H.muskarci imaju
mnogo > sanse nego h.zene da pronadju nehend. bracnog druga. Muskarci
koji su uspesno obavili odg. rehab.,zavrsili skolovanje,kvalifikovali se za
odg. radno mesto koje su u stanju&da zadrze,koji imaju stabilan polozaj u
drustvu,reseno stambeno pitanje,poseduju znatniju pokretnu&nepokretnu
imovinu,mogu lake sklopiti brak sa neh. suprugom nego ostali kandidati koji

133
nemaju pomenute,kao&druge privilegije. Nehe. supruge su u ovim
brakovima pretezno mlade,cak 20& > godina od svojih h.supruga. Najcesce
poticu iz siromasnih porodica&pripadaju nizem socioekonomskom statusu.
Cest slucaj u mesovitim brakovima izmedju h.musk&ne.zene javlja se
sticajem okolnosti da je buduca mlada ranije dolazila u kontakt sa
h.osobama po svojoj profesiji,pa je vec stekla iskustva u radu sa
h.osobama&mnogo lake se opredeljuje za brak sa h.muskarcem,za koga se
(ukoliko se&brinula o njemu) u medjuvremenu vezala. Razvodi partnera u
kojima je suprug h. su mnogo redji nego oni u kojima je supruga h.osoba.

69. KARAKTERISTIKE BRAKA&PORODICE OSI

U URBANOJ&RURALNOJ SREDINI

BRAK – dvopolna prirodna,polna&drustvena koja (zavisno od

istorijskih&drustv. uslova) moze imati razlicite oblike:
monogamski,poligamski,gradjanski,crkveni,neformalni,fakticki,kao&razlicit
e sadrzaje&zadatke:
ekonomske,pravne,socijalne,duhovne,moralne,prakticke,estetske&dr;[[ brak
je zakonom utvrdjena zajednica muskarca&zene; po nasem pravu brak je
priznata&uredjena zajednica zivota 1 muskarca&1 zene,zakljucena u
svecanoj formi,po njihovom slobodnom pristanku,raskidiva samo u
svucajevima predvidjenim zakonom.
Izmedju braka&porodice postoje razlike u formalnom&sadrzinskom
smislu. Brak je u formalnom smislu dvovalentna drustv. grupa sastavljena od
2 jedinke koje su razlicite po polu&u odnosu na porodicu. Razvodom braka
odnosi izmedju bracnih partnera prestaju,za razliku od porodicnih odnosa
koji&dalje pstoje bez obzira na cinjenicu da su se bracni partneri razveli jer
se srodnicki odnosi sa njihovom decom nastavljaju. Braku u odnosu na
porodicu nedostaje bioloska reprodukcija,jer je on uza grupa u kojoj
supruznici zadovoljavaju polni nagon,emocije&dr. Ekonomska fja
braka&porodice moze ali&ne mora da se poklapa.]]
Porodice OSI uglavnom imaju odlike savrsene porodice&sadrze
kombinaciju obelezja&patrijarhalnog&demokratskog tipa oblika porodice.
Te porodice nastaju u vecini slucajeva sklapanjem braka,a redje se zasnivaju
na navbracnim vezama supruznika.
U ruralnim sredinama uobicajeno da porodica zivi sa roditeljima jednog
od supruznika,najcesce u tradicionalnoj trogeneracijskoj porodici. U tom

134
slucaju h.muskarac ima dominantan polozaj ako ima bolji ekonomski
status,narocito ako poseduje pokretna ili nepokretna dobra koja ga
ekonomski obezbedjuju. Slicno je kada muskarac ima bolje obrazovanje,visu
kvalifikaciju,bolji polozaj u drustvu ili radnoj organizaciji. Zene u takvim
porodicama pretezno nisu zaposlene&bave se odgajanjem dece&vodjenjem
domacinstva,koji,poredivsi sa brojem dece u urbanism sredinama,ima >.
U urbanim sredinama porodice h.osoba pretezno imaju tri clana
(otac,majka,dete),sa izuzetnom u slucaju porodica u kojima su roditelji
MRO,u kojima ima > dece.
Porodice u kojima je majka h. javljaju se redje od prethodne
kombinacije&zive pretezno u ruralnim sredinama.

70. PROBLEMI&POLOZAJ ZENE SA INV. U

BRAKU

Hendi. majke su vrlo odane porodici&ulazu mnogo truda,kako u vaspitanje

dece,tako&u ispunjavanju zelja svom suprugu,u odnosu na kog se nalaze u
podredjenom polozaju. Izbegavaju kontakte sa vrsnjacima svog deteta u
vreme njihovog predskolskog uzrasta,cesto&kasnije&prepustaju ih ocu iz
bojazni da ce dete biti dovedeno u nepovoljan polozaj medju vrsnjacima.
U takvim porodicama cesto nastaju sukobi medju
supruznicima&poremecaju porodicnih odnosa. Pri tome porodica najcesce
ostaje strukturalno ocuvana ali stalne svadje&prebacivanja hendik. supruzi
grubo&duboko razaraju porodicne odnose prouzrokujuci sve > medjusobnu
netreljivost. Suprgu je u stanju da bez povoda ili zbog bezazlene sitnice ostro
napada svoju hendik. suprugu,cesto je odsutan od kuce,napija se&zivi svoj
zivot izvan porodice,pa je sva briga o deci&domacinstvu prepustena
supruzi,koja mora da se snalazi kako ume u vrlo teskim
prihickim&materijalnim uslovima. Bracni zivot postaje sve
slozeniji&tezi,sto se prenosi&na ostale clanove porodice,pogotovu kad deca
odrastu. Ukoliko odrasla deca pocnu da se ponasaju kao njihov otac (ne
slusajuci majku&prebacujuci joj hendikep) nastaju porodicne svadje koje
pocinju razarajuce da deluju sve do raspada takve porodice. U ovakvim
porodicama cesci su razvodi brakova nego u onima u kojima je pater
familias hendik.,&to cesce u urbanim,nego u ruralnim sredinama.
Sam nagovestaj da suprug zeli razvod braka tesko pogadja hend.
suprugu,koja je,da do toga ne dodje,spremna na velike zrtve samo da se
porodica sacuva. Njen strax od razvoda je > ukoliko postoji mogucnost da u

135
sudskom postupku razvoda braka sud dodeli decu ocu na staranje,iamjuci u
vidu hendikep majke. Ona se u toj situaciji oseca izbugljeno,s obzirom da joj
je oduzimanjem poroda otet smisao zivota&najveca radost koju je u zivotu
imala.
Brakovi zene sa ivaliditetom&ne.supruga su cesci u ruralnim sredinama.
Desava se da se pojedine zene svesno odlucuju da zive u nepotpunoj
porodici. Uglavnom su to zene unesrecene hendikepom koje nisu nasle
odgovarajuceg partnera sa kojim bi zasnovale potpunu porodicu. To su zene
koje znaju uzrok&posledice svog hendikepa,materijalno potpuno
obezbedjene,imaju svoj zanimanje,kao&2ge povoljne uslove da
neguju,vaspitavaju&skoluju svoje dete.
U stranoj literaturi se napominje da pojedine h.zene pristaju na primenu
vestackog oplodjavanja&one su posle porodjaja veoma nezne majke,koje
se trude,do granica svojix maximalnih sposobnosti,da obezbede
najpovoljnije uslove za zivot&rad svog deteta

71. ULOGA EKONOMSKOG FAKTORA U

IZBORU OSI ZA BRAK

Uloga ekonomskog faktora u izboru OSI je itekako prisutna.

Nije redak slucaj da zena bracnom vezom resava svoje probleme
opstanka&boljeg zivota,pocev od resenja stambenog pitanja do nasledjivanja
nepokretne i/ili popkretne imovine svog h.supruga.
Buduca mlada je ranije po svojoj profesiji dolazila u kontakt sa hend.
osobama,stekla odgovarajuce iskustvo u radu sa njima&naviknuta na HO
lakse se opredeljuje&pristaje da se uda za h.supruga,pogotovu ukoliko
h.muskarac ima dominantan polozaj zbog boljeg ekonomskog
statusa,posedovanja nepokretnih ili 2gih dobara koja ga ekonomski
obezbedjuju ili zbog viseg obrazovanja,vise kvalifikacije,boljeg polozaja u
drustvu&radnoj organizaciji. Nehendik. supruge su u ‘mesovitom’ braku
pretezno mladje od svojih h.supruga. Najcesce poticu iz siromasnix porodica
koje pripadaju nizem socioekonomskom statusu u odnosu na supruga.
Muskarci koji su uspesno obavili odg. rehab.,zavrsili
skolovanje,kvalifikovali se za odg. radno mesto koje su u stanju da
zadrze,imaju stabilna polozaj u drustvu,reseno stambeno pitanje,poseduju
znatnu imovinu mogu lakse sklopiti brak sa neh. zenom nego ostali
kandidati koji nemaju ovakve privilegije.

136
 Slicno se dogadja&suprotno (zena OSI,muskarac ne),ali cesce u ruralnim
nego u urbanism sredinama.
Ove porodice zive u 3gener. porodici sa roditeljima zene koja poseduje
raznu pokretnu&nepokr. imovinu,ima bolji platu,radno mesto.

72. PREDRASUDE PREMA PORODICI CIJI JE

CLAN OSI

Kao ogranicenje integraciji OSI u drustvo&uspostavljanju dobre

komunikacije sa neh. od uticaja su,izmedjuostalog&predrasude.
[PREDRASUDA je vrsta stava koji se ne zasniva ni na validnom iskustvu
ni na racionalnim argumentima,afektivno je opterecen&veoma optoran na
promenu; moze biti pozitivna ili negativna ]
Postojenja razlika medju ljudima,koje se javljaju kao ostecenje
sluha,vida,telesna inval. itd. stvaraju pripadnicima tzv. ‘normane populacije;
negativne utiske o OSI&njihovim sposobnostima. Najcesce predrasude koje
se javljaju u nasoj sredini a koje se vezuju za porodicu u kojoj zivi OSI su:
manje vredna porodica, ispasta porodicni grex, genetski je kaznjena,
ima zabranu na srecu, opravdano&neminovno zrtvuje interese ostalih
clanova porodice, nema mogucnosti da zivi kao ostale porodice u
drustvu, duguje zaxvalnosti ako je clan OSI zaposlen ili ima svoju
porodicu, deca&mladi treba da poxadjaju spec. skole&da se bave
specijalnim zanimanjima, xipersenzibilna je&zavidi drugima.
Zbog predrasuda nehend. se ponekad ponasaju kao da je samo po sebi
razumljivo da postoji nesklad izmedju hendikepa&pozitivnih
kvaliteta&osobina OSI.

73. FAKTORI OD ZNACAJA ZA MOTIVACIJU ZA

RAD OSI

MOTIVACIJA = slozen psihicki process

pokretanja,usmeravanja&regulisanja delatnosti usmerene ka odredjenom
cilju.

137
 MOTIV ZA POSTIGNUCEM = jedan od vaznix&veoma proucavanih
socijalnih motiva; manifestuje se u potrebi pojedinca da postigne znacajan
uspeh u nekoj aktivnosti,da se istakne u odnosu na 2ge ljude. Ovaj motiv
postoji&kod OSI,mada je manje izrazen jer im je onemoguceno da
napreduju u poslu,nalaze se na donjem delu lestvice
ekonomskog&socijalnog statusa,tesko nalaze posao. Opsta populacija im
jasno stavlja do znanja da su drugaciji. Sve ovo demoralise OSI,povlace se u
svoje porodice koje im pruzaju emocionalnu,prakticnu&materijalnu podrsku
a u krajnjem slucaju se povlace u sebe.

FAKTORI koji uticu na motivaciju:

- individualne karakteristike (potrebe,stavovi,interesi)
- karakteristike posla (razlicite vesine,autonomija,slicnosti&znacenje
zadataka,povratna veza)
- karakteristike radnog mesta

Osobe sa laksim oblicima ometenosti pre dobijaju zaposlenje,nego osobe sa

tezim stepenom ometenosti,koje rukovodioci preduzeca izbegavaju da
zaposle,uprkos prof.rehab.&strucnom ospos. koje su prosli.
Pol h.osobe moze uticati na zaposljavanje. Dosad su se muskarci bolje
snalazili&lake su dobijali zaposlenje u poredjenju sa h.zenama. Ta pojava se
tumaci tradicionalnim povlascenim polozejem muskarca u porodici u nasem
drustvu,kao&u 2gim zemljama (muskarac je taj koji treba da se stara o
porodici; kao pater familias je u obavezi da brani&ekonomski obezbedjuje
clanove porodice,dok se zena mora brinuti o deci&domacinstvu,samim tim
zaposleni muskarac ce na random mestu biti > motivisan da radi,manje ce
izostajati sa posla,lakes ce se uklopiti u proces rada).
Obrazovanje&kvalifikovanost h.osobe takodje spadaju u cinioce koji uticu
na zaposljavanje – zaposlenje lakse dobijaju osobe koje imaju odg.
obrazovanje&kvalifikaciju,kao&radon iskustvo. Poslodavci takodje radije
zaposljavaju mlade h.osobe.
Nacin organizovanja proizvodnje&konkretnog radnog
postupka,opremljenost radnog mesta za obavljanje odr. postupaka od str.
OSI takodje uticu na donosenje odluke da li ce prof.osposobljena h.osoba
dobiti odgovarajuce zaposlenje. U > industrjskim preduzecima se lakse
odlucuju da zaposle grupu prof.rehab.&strucno osposobljenih osoba,jer se
desava da priroda radnog zadatka omogucava da radnici iste struke&istih
kvalifikacija rade zajedno u radnim grupama.
Socijalna sredina,tjs. socio-kulturni nivo sredine utice na mogucnost da
OSI dobije resenje o zaposlenju,jer je uoceno da hen.pojedinac > uocljiv u

138
dinamicnim,visokoindustrijalizovanim drustvima,nego u < razvijenim
agrikulturnim drustvima,koja postavljaju nize zahteve pred svoje clanove.

74. KARAKTERISTIKE OSI KAO DRUSTVENE

GRUPE
OSI cine grupu ljudi koja se iz razl. razloga&pobuda povezuju&zajednicki
deluju radi zadovoljavanja svojih opstih&specificnih pobuda&zastite svojih
interesa u drustvu. Njih u grupu povezuju zajednicka obelezja koja su
nastala na razne nacine&raznovrsno se ispoljavaju. Ta obelezja manifestuju
se u svojstvu hendikepa koji diskriminacjski deluje na OSI&osujecuje
samopotvrdjivanje&razvoj OSI&cini je zavisnom u
ekonomskom&drustvenom smislu.
Pozvezivanju populacije OSi u drustvenu grupu doprinela je&vecina neh.
koja vrednuje karakteristike hendikep. ljudi kao ‘drugacije’ od karakt.
‘normalne’ vecine,pri cemu ‘normalne osobe’ cesto smatraju da su OSI
inferiorne u mnogim oblastima rada&zivota. Iz tih razloga ‘normalna’
vecina cesto koristi SEGREGACIJU&STIGMATIZACIJU u odnosima
prema OSI kao sredstvo&nacin stvaranja odstojanja drustva od svojih
OSI clanova. Ovo je 1 od nacina kojim se neh.vecina stiti od kontakta sa
OSI.
Segregaciju koju namece neh. vecina opravdava time sto smatra da je ona
korisna za OSI (da je njihovo zbijanje u posebnu drustv. grupu korisno jer se
tako OSI sami grupisu&time stvaraju prilike&pogodnosti da budu
prihvaceni&vrednovani na ravnopravnoj osnovi). Ovakav stav&odnosi se
javljaju kao posledica prikrivenih ili javno izrazenih zelja ‘normanih’ da se
OSI sto > izoluju kako bi izbegli&najmanju mogucnost susreta sa njima. Iz
tih razloga neh. vecina podstice OSI da private sopstvenu stigmu&da sami
poveruju da su drugaciji od redovne populacije.
Ne vodeci racuna koliko su OSI zaista dobri radnici,dobri&odani
prijatelji,kolege&ljudi-stigma ih prati do kraja zivota. Cinjenica da je neka
osoba slepa,gluva,telesno invalidna&sl. ce uciniti da hendikep postane njen
predznak koji ostaje tokom rada&zivota sa hene. Kao posledica ovakvog
stava medju normalnim ljudima nastaje praksa da oni ocenjuju&vrednuju
OSI bez obzira na vrstu&stepen njihove ometenosti&na rezultate koje
postizu u zivotu&radu. OSI su najcesce ocenjivane od strane neh. na osnovu
stereotipa ukorenjenih za pojedine vrste inval.,sto u vecini slucajeva

139
predstavlja vrlo negativan&segregirajuci postupak&predznak. Stigma prati
OSI bez obzira kakve rezultate oni postizu u svojoj profesiji,dovodi OSI u
polozaj da su izlozene DISKRIMINACIJI u odnosu na svet redovne
populacije,sto mora delovati negativno na oblikovanje&ispoljavanje
medjuljuskih odnosa.
OSI ne cine homogenu grupu ljudi koji na isti nacin&u istoj meri izazivaju
diskriminaciju od strane hen. vecine u drustvu. NEHOMOGENOST
GRUPE OSI ispoljava se&zavisi od vrste ometenosti,stepena,koliko je
hen. uocljiv ili se ne primecuje,koliko je OSI spremna&vesta da svoju
ometenost prikrije,kamuflira, sto neminovno dovodi do podele OSI na
PODGRUPE,do koje dolazi&zbog stava&misljenja sami OSI jedne vrste
ometenosti u odnosu na 1gu vrstu ometenosti.
Podeli OSI na podgrupe doprinose&razl. organizacije koje su osnovane u
nameri da okupljaju OSI po vrsti hendikepa,sto je uocljivo vec po njihovim
nazivima: Savez gluvih&nagluvih osoba, Kulturno-umetnicko drustvo slepih
osoba itd. Mada medju OSI postoje razlike,njih u grupu povezuju upravo
obelezja hen. koja u velikoj meri odredjuju potrebe&mogucnosti OSI da zivi
u svojstvu clana ljudske zajednice. Osim vrste&intenziteta hen.,kao
uzrocnog cinioca na ispoljavanje razlih oblika&nacina netrpeljivosti ili
omalovazavanja OSI od strane neh. vecine,deluju&vaspitanje,karakterne
osobine&polozaj neh. u drustvu. S 2ge strane OSI,sem istovetnog ili slicnog
hend.,povezuju&2ga zajednicka obelezja: oskudno opste
obrazovanje,nedovoljna strucna osposobljenost,niske skolske ili strucne
kvalifikacije,hijerarhijska imobilnost u drustv. podeli rada,niski zivotni
standard,socijalna izolovanost&imobilnost.
Neh. podsticu&ohrabruju OSI da traze zasebno&u izvesnom smislu 2gacije
mesto u drustvu,da se organizuju u grupe po vrstama hend.&da u tim
grupama traze svoju srecu,raumevanje,prijatelje&podrsku da mogu
ostvarivati svoje potrebe u profesionalnom&emocionalnom zivotu. Na taj
nacin neh. navode OSI da private sustinu misljenja znatne vecine
‘normalnih’ kao&da su zbog hendikepa drugaciji ljudi od vecne. Time
diskriminacija OSI postaje jos izrazenija.
Teza ogranicenja izazvana vrstom&stepoenom invalid. cine OSI < ili >
zavisnim od neh.&samim tim okolina ih dozivljava kao razlicite. Oni
nacelno&jesu drugaciji od vecine,to su cinenice koje se ne mogu objektivno
poreci,ali ono sto je u svemu tome nepravedno&nehumano jeste
oznacavanje OSI razlicitim od neh. samo na osnovu postojeceg hendikepa.
Svaka OSI prekrsi 1 ili > vazecih normi u pogledu fizickog
integriteta,sposobnosti,sklonosti,lepote&2gih osobina koje se u zivotu&radu
cene&predstavljaju prednost u sociokulturnim&2gim medjuljudskim

140
odnosima. Na ta odstupanja od uobicajenih normi neh. osobe reaguju vrslo
cesto&to diskriminacijom&nepovoljnim etiketiranjem OSI. Neh. u radnoj
grupi u kojoj se nalazi OSI narocito reaguju ako je ona zvanicno oslobodjena
da obavlja odredj. aktivnosti,koje su sastavni deo radnog postupka,s obzirom
na njen hendik. Takva protivljenja se izrazavaju prikriveno,najcesce
isticanjem da se OSI nalaze u privilegovanom polozaju ili da uzivaju
protekciju staresina.
Izmedju ostalih cinilaca koji povezuju OSI u drust. grupu&podgrupu su
nacini&obelezja obavljanja postupka rehab.,spec. obrazovanja&prof.
osposobljavanja u posebnim uslovima. Narocito se javljaju teskoce
prilikom zaposljavanja OSI u otvoreno drustvo,koje se delimicno uspesnije
resavaju zaposljavanjem u zastitnim preduzecima&radionicama,ili
prihvatanjem OSI u specijalizovane ustanove tjs. domove za OSI ili
institucije koje se bave rehab.&habil. OSI.
Vecina ‘normalnih’ ljudi ocekuje od OSI da ce postupcima rehab.
delimicno ispraviti ili ublaziti hendikep&time anulirati zavisnost od nehen.
osoba. S obzirom da to u veini slucajeva nije moguce OSI su prinudjene da
se uklope u onu grupu ljudi koja ce im pruziti razumevanje&podrsku.
Kada su u pitanju opsti drustv.odnosi&polozaji OSI u drustvu,stigma zbog
hend. ostaje&prati ih do kraja njihovog zivota. Upravo zbog takvog odnosa
vecina neh. bez obzira na cinjenice da je&koliko je OSI
samostalna,prof.ospos.&da kvalitetno obavlja poverene joj poslove,ona
ipak&uvek ostaje&pripada grupi hen. osoba.
OSI razlicito reaguju na stigmu&na nekorektne odnose neh. osoba. Posto
hen. umanjuje njihove sanse u zivotu,radu&drustvu,OSI u kojih hen. nije
jasno vidljiv pokusavaju na razl. nacine da izbegnu stigmu&prikriju ga.
No,uprkos postojanja velikog raspona dovitljivih metoda,sticanje ‘prelazne
ocene’ je obicno ispunjeno stresom.
Medju cinioce koji OSI povezuju u njihovu grupu su&njihovi
ekonomski&socijalni polozaj u drustvu.OSI u vecini slucajeva imaju
nisku kvalifikaciju&tesko nalaze posao,pa&u slucaju da se zaposle rade na
marginalnim poslovima,sto se odrazava&na njihova primanja,kojim mogu
zadovoljavati samo osnovne potrebe (zbog kojih moze nastati narusavanje
zdravlja,porast psihickih tegoba a samim tim&delovanja stigma). Slicna
situacija nastaje kada je OSI izdrzavana od strane drzave. Medju
posledicama takvog ekonomskog stanja nastaje nov stimulus za stvaranje
dodatnih uslova&mogucnosti za ispoljavanje samoodbrane&samozastite
OSI ,koji se nalaze u ZBIJANJU SVOJIH REDOVA RADI PRUZANJA
CVRSCEG,ZAJEDNICKOG OSLONCA tokom preduzimanja raznih

141
aktivnosti u borbama za samoodrzanje&zastitu sopstvenih opstih&posebnih
interesa grupe OSI.
Posledice hen. stalno prate OSI,mada se one trude da ga prikriju ulazuci
znatne napore da smanje nepotrebno izazvane tenzije koje se vestacki
stvaraju&podrzavaju od strana neh. vecine prema OSI. Uprkos naporima
koje ulazu OSI&humani ljudi da se smanje odstojanja u odnosu na neh. lica
treba sa zaljenjem priznati da su ti napori bili samo delimicno uspesni,jer
OSI&dalje predstavljaju marginalnu grupu u nasem drustvu.

75. UTICAJ JAVNOG MNJENJA NA

POBOLJSANJE POLOZAJA OSI

Javno mnjenje = preovladujuci stav pripadnika drustv. zajednice

prema odredjenim drustv. pojavama,postupcima&ponasanju
grupa&pojedinaca. Ono cesto ima veliki stvarni a ponekad&imaginarni
znacaj za drustvo&uticaj na drustv. zajednicu; oblik kolektivnog
rasudjivanja politicke javnosti o aktuelnim drustv. situacijama koje
poprimaju vid problema bitnog za zivot&praksu soc.zajednica; izraz
odobravanja ili osude,podrzavanja ili protivljenja prema
postupcima,merama&odlukamastavovima&dogadjajima koji su od interesa
za drustvo a poticu od strane veceg broja stanovnistva jedne drust. zajednice;
pojava psihickog porekla koja se izrazava posredstvom stavova koji
predstavljaju trajnu organizaciju motivacionih,perceptivnih&saznajnih
procesa; kolektivna misao,emocionalna reakcija jednog broja ljudi na
razlicite postojece probleme u drustv. stvarnosti. Moze nastati spontano ili
planiranim smisljenim aktivnostima,cak&prinudom,dok postoje&situacije
da je samo umisljeni odraz odredjenog javnog mnjenja.

Djordjeviceva def: JM je oblik ispoljavanja socijalnih stavova pripadnika

politicke javnosti o datoj situaciji,problemu,cime je uslovljena njegova
funkcija stimulisanja subjekata politicke prakse na odredjen tip drustv.
ponasanja u procesu resavanja soc. relevantnih problema.

JM je kao oblik drustvene svesti neposredno povezano sa socijalnom

praksom kao&svi 2gi oblici svesti element je socijalno-psiholoskog
mehanizma koji deluje na drustv.ponasanje ljudi.

142
 U strukturi JM su psiholoska&socijalna dimenzija koje su medjusobno
povezane&ispoljavaju se kao posebni oblik drustv. svesti,odnosno pomocu
psiholoske dimenzije JM je odredjeno u svom pojavnom obliku kao
manifestacija psihickog porekla,a u svojom socijalnom dimenzijom se
oblikuje&ispoljava kao kolktivna svest.

Individualno&kolektivno ponasanje ljudi se razlicito izrazavaju,mada

su&jedno/2go ponasanje drustveno uslovljeni. U istom drustvu&istim ili
slicnim okolnostima ljudi kao pojedinci razlicito misle o odr. pojavama u
drustvu,odnosno oni ne posmatraju,ne osecaju&ne vide na isti nacin svet
koji ih okruzuje. Tako&na mogucnost osposobljavanja OSI razlicito gledaju
defektolog ili neko ko ne poznaje mogucnost rehab. tih osoba,mada svi zive
u istom drustvu. Tako mnogi segmenti drustv. stvarnosti ostaju izvan
interesovanja mnogih ljudi. U takvim situacijama na prevazilazenje razlika u
misljenju pojedinaca&drustv. grupa JM ima izuzetno znacajan uticaj,ukoliko
su ljudi masovno zainteresovani.

OBLIKOVANJE JM prestavlja vrlo slozen postupak na koji uticu mnogi

cinioci. Zahvaljujuci razvijanju demokratskih&humanih odnosas medju
ljudima u savremenom drustvu stvaraju se sve > mogucnosti za slobodno
izrazavanje,razmenu ideja,stavova&mnjenja pojedinaca&drustv. grupa o
mnogim pitanjima bitnim za zivot ljudi,razvoj drustva&drustv. odnosa. Zato
se sa pravom istice da su slobodno izraz.,razmene ideja&misljenja
pojedinaca&drustv.grupa oni temelji na kojia izrasta&razvija se JM u
svojstvu bitnog cinioca napretka humanog drustva.

DA BI DOSLO DO IZRAZAVANJA JM u drustvu mora postojati barem

minimum saglasnosti umisljenjima,tzv. DRUSTVENI KONFORMIZAM
= uspostavljan minimum jedinstva raznih stanovista&gledista clanova
drust.zajednice povodom odr. drustv. pitanja ili problema. Pri tome pojedinci
sa istog stanovista mogu imati ista ili razlicita gledista na odr. drustv.
probleme.

Konformizam deluje u svakoj drust. zajednici&predstavlja osnovicu za

ujednacavanje ponasanja ljudi,pri cemu se izjednacavanje najcesce obavlja
bez primene sile od strane drustva,tjs. drzavne vlasti. Iz tih razloga je
drustv.konf. veoma znacajan za oblikovanje&izrazavanje JM.

POJAVA KONFORMIZMA ZAVISI OD postojanja&delovanja pogodnih

prilika&uslova. K. se pretezno zasniva na sledecim ciniocima:

143
1) JEDINSTVENI NORMATIVNI POREDAK (norme koje regulisu
soc.praksu ljudi u drustvu (ne organizovan sis. normi,kakav je recimo pravni
poredak!,bez prisile ponasanja)

2) KORPUS KULTURNIH UZORA (u oblasti

nauke,tehnike,kulture,kao&standardi koji se pojavljuju kao zajednicka
osnova kulturnog ponasanja ljudi/duboko su urezani u covekovu licnost
tokom njegove socijalizacije&prestavljaju trajni izvor konformizma
uprakticnom zivotu/standardi iz oblasti kulture mogu steci vaznost sankcija
npr. Stara Grcka&unistavanje dece koja nisu bila u skladu sa normama
skladnog tela&fizicke lepote,&danas je slicno npr. sa OSI koje prate
stigme&predsrasude)

3) OPSTE VAZECI SISTEM VREDNOSTI (vrednosti imaju prakticnu fju

ujednacavanja delovanja ljudi u socij. sredini,kao&prilikom odredjivanja
razlika medju ljudima po sistemu vrednosti/na osnovu sis.vrednosti se grade
osnovna nacela zivota&rada koja predstavljaju temelj bitnih vrednosti
prilikom odredjivanja&ocenjivanja ponasanja pojedinaca kao clanova
drustva)

4) OPSTI SISTEM SIMBOLICKIH AKTIVNOSTI (postojanje&primena

simbola prate&uoblicavaju komuniciranje medju ljudima/simboli&njihova
primena znace&preduslov nastanka procesa misljenja,time&uticaja na
oblikovanje JM koje se u drustv. zajednici izrazava govorom ili u pisanom
obliku/posredstvom jezika se ostvaruje razmena poruka&ideja ljudi,sto cini
srz komuniciranja medju ljudima bez kog se ne bi oblikovalo ni JM)

5) EDUKATIVNO-INFORMATIVNI SISTEM (mehanizmi posredstvom

kojih se sire obavestenja sa vaspitnim&obrazovnim
sadrzajima/obavestavanje&propaganda su se pokazali kao mocno sredstvo
koje deluje na oblikovanje znanja ljudi,kao&na stvaranje&ispoljavanje
JM/sredstva javnog obavestavanja se cesto zasnivaju na unapred
pripremljenim porukama koje su upucene sirokom krugu ljudi,sa namerom
da se mnjenje pojedinaca uskladi sa porukama koje su nu upucene)

Pre nego sto JM postane KOLEKTIVNI OBLIK SVESTI&pojava za

sebe,postoji kao licno (privatno) misljenje pojedinaca u svojstvu
pripadnika javnosti,pri cemu se JM oblikuje medj. komunikacijama. Tokom
toga nastaje utapanje licnih ili grupnih stavova ili misljenja u > < ujednaceno

144
zajednicko mnjenje u okviru stava&javne komunikacije pripadnika
javnosti&nosilaca JM.

Kada su u pitanju OSI onda se privatno&javno mnjenje cesto

razlikuju. Javno izreceno misljenje je u mnogim slucajevima u skladu sa
necelima humanizma. Medjutim,kada je rec o licnom,privatnom misljenju
pojedinaca,onda je to mnjenje obojeno licnim stavovima pojedinava prema
OSI&krece se od neprihvatanja,netrpeljivosti,do svesrdnix odnosa prema
OSI. U misljenju koje pojedinac javno iznosi se mogu naci razl.
stavovi,pocev od stava da su OSI manje sposobne,nesposobne ili osobe nize
vrednosti,nepouzdane na poslu&druzenju,do stava da ih treba izbegavati.
Postoje&misljenja 2gih pojedinaca da OSI treba prihvatiti&pruziti im
pozitivne sanse da se potvrde u drustvu,ali dasu one,poredivsi ih sa
vecinom,drugacije. Ova negativna misljenja poticu iz
neobavestenosti&predrasuda,nanoseci stetu&nepravdu OSI. Da bi se
nepovoljni stavovi pojedinaca,drusv.grupa&javnog mnjenja promenili u poz.
smislu potrebno je organizovati aktivnosti sredstava javnog obavestavanja
usmerene ka humanizaciji medjuljudskih odnosa u korist OSI. Moze se
ocekivati da ce ovakve aktivnosti imati uticaj&na javno
mnjenje.Postoje&privatna misljenja da OSI mogu biti&jesu korisne za
drustvo.

OBAVESTAVANJEM JAVNOSTI,STALNIM
IZNOSENJEM&PROPAGIRANJEM
HUMANIH,PLEMENITIH&STRUCNIH POIRUKA,POSREDSTVOM
TELEVIZIJE,RADIO EMISIJA,STAMPE&FILMOVA o neophodnosti
oblikovanja&ispoljavanja covecnih odnosa prema OSI se vrsi snazan uticaj
na siroku javnost&na JM. Na taj nacin se uspesno utice na pravilno
oblikovanje saznanja&ponasanja vecine ljudi o mestu,ulozi&znacaju koji
imaju OSI u savremenom drustvu.

JM moze u znatnoj meri olaksati uklapanje OSI u drustvo&sve njegove

tokove.

76. FAKTORI OD UTICAJA ZA IZBOR

BUDUCEG MODELA RESAVANJA PROBLEMA
INVALIDNOSTI U SRBIJI

145
 Problemi OSI postoje u svkoj oblasti zivota,tjs. u svakoj sferi
fizickog,ekonomskog&psihosocijalnog okruzenja. Za njihovo resavanje
potrebno je mnogo
empatije,senzitivnosti,strucnosti,sistematicnosti,znanja&finansijskih
sredstava,kao&aktivna participacija ljudi na koje se ti problemi odnose u
svakoj etapi njihovog resavanja.

U okviru Svetskog programa akcije treba doneti NACIONALNI

PROGRAM AKCIJE. Donosenje posebnog srednjerocnog plana akcije
bio bi dobar zajednicki okvir za obezbedjenje etapnog resavanja problema.
Osnovni ciljevi Programa bili bi usmereni na smanjenje okolinskih barijera
za najveci broj OSI,tjs. stvaranje uslova gde bi princip =ih mogucnosti za
sve omogucio OSI da najbolje iskoriste svoje potencvijale,kao&svi 2gi
clanovi zajednice. Probramom bi trebalo da rukovodi Komisija sastavljena
od predstavnika Vlade (resornih ministarstava),eksperata za pojedine
oblasti,predstavnika civilnog sektora&posebno udruzenja OSI. Program
treba da dovede&do porasta nacionalne
svesti,senzitivnossti&angazovanosti&za realizaciju tog cilaj se predlaze
organizovanje Nacionalnog foruma,gde bi kroz otvorene diskusije u
stalnom zasedanju doprineo mobilizaciji javnosti. Uloga medija ovde je od
neprocenljivog znacaja.

Program treba da obuhvati niz aktivnosti ciji sadrzaj&dinamiku realizacije

treba posebno razraditi. Istrazivanje je istaklo nekoliko znacajnih oblasti
koje bi trebale da budu Njegov sastavni deo:

1) UNAPREDJENJE UNSTITUCIONALNOG
OKRUZENJA&POVECANEJ NJEGOVE EFIKASNE DOSTUPNOSTI

2) PSIHOSOCIJALNI ASPEKTI INVALIDITETA

3)OSI&CIVILNO DRUSTVO

4) POLOZAJ,PRAVA&BENEFICIJE OSI

1) Unapredjenje institucionalog okruzenja&povecanje njegove efikasne

dostupnosti

146
 Za prepoznavanje znacaja dostupnosti sluzbi za
obrazovanje,zaposlenje,zdrav.&soc.zastitu&ostalih javnih sluzbi&nasa
zemlja treba da usvoji&primenjuje preporuke Ujedinjenih nacija u ovoj
oblasti,a koje se odnose na proces stvaranja =ih mogucnosti u svim sferama
drustva,tako da po njima drzave treba da uvedu:

 programe akcije koji ce obezb. dostupnost fizicke okoline za OSI

 mere koje ce obez. dostupnost informacija&komunikacija za ovu
populaciju

Ovakve aktivnosti podrazumevaju razvoj standarda&vodica za uklanjanje

fiz.barijera koje ce obezb. dostupnost obrazovnih
institucija,zaposlenja,javnog transporta,zgrada. Zahtevi za dostupnoscu
moraju da budu ispunjeni od pocetka dizajniranja fiz.okolike,a organizacije
OSI moraju da budu konsultovane u izradi standarda&normi za dostupnost.

U sferi obrazovanja,na niovou Vlade&drzave,mora biti prepoznat princip

pravicnosti&=osti u osnovnom,srednjeskolskom&visokom obrazovanju
za ecu,mlade&odrasle OSI,putem integrisanih okruzenja. Edukacija OSI
treba da bude integralni deo naciponalnog planiranja u oblasti
obrazovanja,sto podrazumeva&odgovarajucu dostupnost pomocnih sluzbi.
Preporucuje se ukljucivanje roditelja&Udruzenja OSI u svim oblicima
edukativnog procesa. Samo osnovno obraz. treba da bude dostupno
cak&deci sa najtezim poremecajima (buduci da nasa zemlja spada u one sa
obaveznim osnovnim skolovanjem). Posebna paznja se mora posvetiti
najmladjoj deci sa inv.,predskolskoj deci,odraslim osobama,a narocito
zenama,sto podrazumeva fleksibilnost nastavnih sadrzava,ali&razvijanje
vestina nastavnika za rad sa ovom populacijom. Integrisana edukacija
obuhvata&ucestvovanje zajednice,a sam Nac.program treba da bude
zasnivan na zajednici.

U situacijama kada opsti obr. sistem (prevashodno usled fizickih barijera)

ne moze da na odg. nacin zadovolji potrebe OSI,preporucuje se razvijanje
prelaznog oblika specijalizovanih skola&spec. odeljenja u
osnovnim&srednjim skolama,sa odg. srandardima.

U pogledu potencijala za zaposljavanje,pored osnovnih preporuka UN koje

se odnose na =e mogucnosti za zaposljavanja,imajuci u vidu rezultate
studije ’Osobe sa inv.&okruzenje’,preporucuje se iniciranje posebnih
projekata koji ce biti usmereni na OSI,orijentisani ka sticanju dohodka za

147
ovu populaciju&stimulisanja alternativnih oblika samozaposljavanja (malih
ruralnih&urbanih preduzeca). Neizostavno je uvazavanje potreba
OSI,njihovih ideja,inovacija&zelja da rade profitabilni odrzivi posao koji im
obezb. uslove za kvalitetan zivot. Ovakvi projekti obavezno
ukljucuju&davanje grantova&mikrokredita od strane drzave ili donatorskih
organizacija neoph. za razvijanje posla. Namece se&potreba
obezbedjivanja prof.prekvalifikacija,ali&medijskih kampanja koje ce
podstaci javnost na prevazilazenje negativnih stavova&predrasuda u vezi sa
zaposlenim OSI.

Kada je rec o zdrav. sluzbama,neophodno je eliminisanje fizickih barijera

(npr. arhitektonske barijere). Potrebno je&unapredjenje organizacije rada
zdrav.sluzbi&planiranje duzeg vremena pri pojedinacnim posetama za
kontrole zdravlja ove populacije,uvodjenje mogucnosti da se transportuju za
potrebe odlaska kod lekara,kao&tehnicko prilagodjavanje ulaza u zdrav.
institucije (otklanjanje arhit. barijera). Putem kontinuirane
edukacije,potrebno je unaprediti&vestine lekara&ostalih zdrav.radnika za
rad sa OSI,narocito u sluzbi opste medicine. U zemljama blagostanja se
preporucuje&dodatno materijano stimulisanje lakara na cijim se listama za
lecenje nalaze OSI. Takodje jepotrebno&sprovodjenje komplementarne
studije kako medju lekarima opste medicine,tako&medju 2gim
specijalistima,o njihovom isksustvu,stavovima&barijerama opazenim u
tretmanu OSI. Na ovaj nacin je moguce bolje razumevanje&nalazenje
sveobuhvatnih resenja koja ce unaprediti ne samo
koriscenje&dostupnost,vec&satisfakciju zdravstvenom zastitom medju OSI.
Kao alternativno resenje se preporucuje razvijanje razl. oblika zdrav. zastite
u zajednici kroz partnerstvo drzavne zdrav.sluzbe&nevladinih organizacija.

2) Psihosocijalni aspekti invaliditeta

Potrebno je definisati u okviru Programa posebne potprograme iz ove

oblasti,kao&ukljucivanje prihosocijalnih sadrzaja u sve 2ge potprograme.
Skolovanjem&osposobljavanjem kroz rad obezbediti
senzitivne&kvalifikovane strucnjake za ovakve oblike rada. Razmotriti
mogucnost osposobljavanja OSI u kadrovskim skolama&fakultetima za
preuzimanje vodecih uloga. Razvijati multidisciolinarni pristup
problemu&stvarati multid. timove u institucijama&siroj zajednici. Nastaviti
sa daljim razvojem savetovalista za OSI&obezbediti im stalne alternativne

148
izvore finansiranja,jer su savetovalista od izuzetnog znacaja upruzanju
psihosocijalne podrske.

3) OSI&civilno drustvo

Predlaze se formiranje mobilnog ekspertskog tima koji bi obavio detaljnu

situacionu analizu medju udruzenjima OSI. Saciniti projekat o povezivanju
NVO&udruzenja OSI kroz poslebne programe ne-finansijskog
partnerstva&saradnje. Izvrsiti selekciju najboljih poznavalaca
razvoja&menadzmenta NVO,ogranizovati ih kao konsultantski
tim,edukovati o specificnosima udruzenja OSI&oranizovati trening ljudi iz
udruzenja OSI. Ispitati mogucnost ukljucivanja invalida na osnovne&vise
komjuterske kurseve koji mogu da obezbede posao. Praviti posebne
programe za mlade,zene,decu,roditelje OSI,u kojima je uloga korisnika
aktivnija nego do sada. Organizovano&sistematski prenostiti
iskustva&primere dobre praxe iz 2gih zemalja. Ispitati mogucnost direktnog
povezivanja sa odg. stranim udruzenjima&organizacijama OSI. Napraviti
’kartu vestina’ tjs. spisak vestina kojima raspolazu clanovi
udruzenja&razvijati aktivnosti oko onoga sto sami clanovi prepoznaju kao
svoje jake strane. Napraviti zajednicki bilten na nivou Republike za sva
udruzenja. Napraviti projeka akcije u okviru koga bi se obavio strategijski
redizajn udruzenja OSI. Razmotriti strateski razvoj urduzenja kroz seriju
radnih sastanaka ljudi iz udruzenja&odr. strucnjaka (konstatovanje
zajednickih ciljeva,ali&specificnosti misija razlicitih udruzenja).
Organizovati razgovore&edukaciju na teme konomskog,drustv. razvoja
civilnog drustva,na popularan&informativan nacin. Upoznavanje
organizacija sa donatorima&medjuvladinim institucijama koje uticu an
kreiranje politike,reforme&strukturno prilagodjavanje,kako bi se olaksao
pristup donosiocima odluka&ucesce udruzenja u kreiranju politike koja utice
na clanstvo. Povezivanje udruzenja (umrezavanje). Organizovanje akcija u
kojima bi se za svako udruzenja nabavio kompjuter&osposobila najmanje 1
osoba za rad. Pripremanje&odrzavanje internet prezentacija udruzenja OSI.
Obucavanje lidera udruzenja OSI za menadzment,kao&2gih clanova
udruzenja u nekim 2gim oblastima (zavisno od poslova koje obavljaju za
udruzenje). Uspostavljanje koordinacije udruzenja OSI,barem na nivou
opstina,radi izvodjenja zajednickih akcija. Ukljucivanje

149
poslovno&finansijskih jakih pojedinaca&firmi&njihovo stimulisanje za
podrsku OSI kroz donacije ili ukljucivanej usavetodavna tela udruzenja.
Animiranje lokalne zajednice za ucesce uproblemima OSI&njihovo
resavanje. Razvijanje prijateljskih&poslovnih odnosa sa predstavnicima
lokanih medija&senzibilisanje pojedinacnih novinara za ovu problematiku.
Ukljuc. OSI kao volontera od kojih treba traziti da vode dnevnik rada na
osnovu koga ce kasnije podeliti svoja iskustva sa 2gima.

4) Polozaj,prava&beneficije OSI

Postoje brojna opsta akta cije norme u nasoj sredini uredjuju polozaj&prava
OSI,mada velikom broju njih nedostaje temelj,a kroz najveci broj proistice
stav da su OSI objekti zastite. Nigde se ne vidi praksa ili bas zalaganje da se
te osobe shvate kao (potencijalno) samostalni subjekti soc. zivota.

Pored toga norme su neharmonizovane sa relevantnim normama

medjunarodnog prava. Stoga je neophodno u kreiranju&normativnom
uredjenju pitanja vezanih za invalidnost zaloziti se za donosenje osnovnog
zakona o polozaju,pravima&beneficijama OSI,koji bi bio zasnovan na
nediskriminaciji&potrebi sto potpunijeg soc.integrisanja OSI.
Integracija,nediskr.&=e mogucnosti su osnovni zaxtevi&poruke ovog
istrazivanja,pokretacka snaga&nada za buducnost.

150
151
152
153
154
155
156
157
158
159
160
161
162