SOCIOLOGIJA HENDIKEPIRANIH OSOBA

Cilj nauke: da objasni celu klasu objekata koje je predmet njenog istrazivanja&utvdri zakone, Cilj naucne discipline: da opise pojave iz odredjenog dela stvarnosti.

1. PREDMET&ODNOS OPSTE&POSEBNIX SOCIOLOGIJA
NAUKA (by S. Pejanovic)-podrazumeva sistematsko&metodoloski izvedeno znanje sa ciljem utvrdjivanja istine o stvarnosti. PREDMET NAUKE su problemi koji se postavljaju pred coveka u vezi sa stvarima&procesima radi njihovog prakticnog resavanja a sa ciljem da se zadovolje odredjene potrebe. SOC.XEND.OSOBA-ili soc.invalidnix osoba po svom nastansku spada u ‘mladju’ soc. Da bi se odredio predmet njenog proucavanja kao posebne sociologije,prvo treba definisati predmet opste sociologije kao nauke. Medju teoreticarima sociolozima jos uvek se vode rasprave o sadrzaju definicije opste sociologije jer postoje izvesna. Jedna od prixvacenijix def. je def. Djurichica da je OPSTA SOCIOLOGIJA drustvena nauka koja za predmet svog proucavanja ima pojmovno odredjenje drustva,njegova nastanak,strukturu&kretanje. Shodno ovako def. predmetu opsta soc. je teorijsko-empirijskafundamentalna nauka o drustvu koja se bavi celinom drustvenix pojava,njihovom povezanoscu,uslovljenoshcu&razvojem.Soc. kao najopstija
1

nauka o drustvu&o zakonitostima njegovog razvoja nije uvek u mogucnosti da specificnim pojavama,koje postoje&javljaju se u drustvu obrati odgovarajucu paznju. Samim tim postoje slucajevi da nastale pojave u drustvu nisu dovoljno proucene,cime se sputavaju mogucnosti da se o njima pruze adekvatna objasnjenje. Ova cinjenica zapazena je jos u razdoblju Anticke filozofije,cuveni mislilac Antike Aristotel (4.vek pne) isticao je u svom delu ‘Politika’ ‘da se pojave&cinjenice u drustvu mogu u dovoljnoj meri sagledati samo onda kada ih rashchlanimo na sastavne delove. Iz prakticnih razloga,zbog promena u drustvu,nemogucnosti opste soc. da obuhvati sve pojave&svrsishodno ih prouci,zbog potrebe da se naucno sagledaju&razjasne pojedina specificna podrucja drustvenog zivota svih ljudi&pojedinacnih drust.grupa nastaju posebne sociolocije. Proucavanje&naucno objasnjenje pojedinih drustv.pojava znacajnih za drustvo u celini kao sto su politika,moral,vaspitanje,ljudski rad,lokalne zajednice,religija,drustv.grupe,kultura,doveli su do stvaranja SPECIJALIZOVANIH GRANA SOC. kao sto su: soc.porodice,soc.morala,soc.rada,soc.drustv.grupa,soc.kulture,soc.religije... Sve posebne soc. koriste metode&sredstva opste soc. prilikom svojix istrazivanja,proucavanja&naucnog objasnjavanja pojedinix pojava u drustvu koje su predmet razmatranja odredjene posebne soc. POSEBNE SOC. su nauke koje za predmet svog proucavanja imaju pojedine specificne drustvene pojave,cije veze&odnose istrazuje naucnim metodama&rezultate istrazivanja uporedjuju sa rezultatima proucavanja ostalih pojava u drustvu. Posebne soc. tragaju za sto potpunijim saznanjima&naucno dokazanim cinjenicama o pojedinim specificnim pojavama od znacaja za drustvo&nauku dovodeci ih u vezu sa opstim pojavama u drustvu. Na taj nacin obavlja se proces razvoja nauke,humanizacije z. ljudi&napretka ukupnog drustva. Napretkom nauke medju teoreticarima koji su pripadali gradjanskom smeru sociologije,pojavljuje se nastojanje da se soc. obogati empirijskim istrazivanjima pojedinih znacajnih pojava za drustvo jer se celokupno drustvo,kao skup ogromnog broja slozenih drustvenih pojava ne moze valjano prouciti&objasniti samo sa teorijskog stanovista. Soc. kao nauka mora biti sazdana od naucno utvrdjenih&naucno objasnjenih teorijskih postavki na osnovu konkretnih podataka naucnih istrazivanja o odredjenim pojavama znacajnix za drustvo. Tokom 30-ix god. 20og veka pocinju da se pojavljuju teorijsko-empirijske socioloske studije pojedinih znacajnih pojava (rasprave o kulturi,religiji,porodici...) Posebne soc. prvo nastaju u socilog.gradjanskog
2

smera,dok su sociolozi markstisticke orijentacije ideju o formiranju posebnih soc. prixvatili mnogo kasnije. RAZLIKA IZMEDJU OPSTE&POSEBNIH SOC.-posebne soc. ne proucavaju uzajamno dejstvo svih drust.pojava vec samo specificne veze drustvene pojave&svih ostalih drust.pojava. Posebne soc. se javljaju kao delovi opste soc. koja time postaje slozena nauka. Ako opstu soc. posmatramo kao teorijsku nauku,posebne soc. sa opstom soc. cine SISTEM SOCIOLOSKIX DISCIPLINA&medjusobno se odnose kao pojedinacnoposebno. Opsta teorijska soc. koristi istrazivanja iz oblasti pojedinix soc. prilikom teorijskih uopstavanja&formulisanja naucnih zakona,dok posebne soc. ,polazeci od osnoca opste soc.,proucavaju pojedine,posebne pojave koje nastaju u drustvu&kao takve postaju predmet istrazivanja. ZNACAJ POSEBNIH SOC,medju njima &SHO: za razvoj opste soc. (jer obogacuju znanja o grupi ljudi koja je mnogobrojna&znacajna sa stanovista razvoja savremenog drustva),unapredjenja kulture&humanih odnosa medju ljudima.

2. POCECI,POTREBE&MOGUCNOSTI KONSTITUISANJA SHO
Prvi nagovestaji 60ix godina 20og veka. Do tada su radovi sociologa bili usmereni samo na pitanja&probleme rehabilitacije ove populacije. Tokom I sv.rata postaje izrazenije angazovanje&usmeravanje soc.&njihova ukazivanja na potrebu proucavanja problema HO zbog strasnih posledica rata,velikog brja izginulix vojnika&civila,naroicto dece,velikog brja ranjenika,invalida,zbog potrebe lecenja,rehabilitacije&osposobljavanja za rad ovih populacija. Na probleme invalida ukazivali su tokom I sv.rata strucnjaci,belgijski drzavljani. Stvorena je ideja o kooperaciji kulturnog drustva svih saveznickih zemalja. 1916.-Francusko-belgijski odbor Maj 1916.-priprema ‘Konferencije o pitanjima invalida’ zemalja saveznica u I sv.ratu. Program rada Konferencije: 1. Problemi fizikalne reedukacije 2. Problemi prof.reedukacije 3. Zaposljavanje invalida 4. Ekonomska&soc. pitanja,kao&interesi invalida
3

osposobljavanju&skolovanju Konferencija je odrzana od 8. To su pomogle&hum.osposoblj.politikom zemlje&njenim ekonomskim mogucnostima. Mogucnosti reedukacije.invalidne organ. NAUCNO-TEORIJSKA OSNOVA KONSTITUISANJA SHO Po zavrsetku II sv.grupama.. 3.uz prisustvo delegacija svih zemalja saveznica&velikog broja naucnika&strucnjaka razlicitih specijalnosti. Velika ekonomska kriza (1929. rata u svim zemljama ucesnicama u ratu nastupa razdoblje u kome se nauka&strucnjaci u velikoj meri ukljucuju u aktivnosti kojima se resavaju problemi&zadovoljavaju potrebe invalida.gluvih&invalida poremecene svesti 6. Prvi koji su trazili nacine resavanja problema bili su oni soc. teoreticari koji su obavljali naucna istrazivanja stanja&promena u drustv.njihovim mestom u drustvu.interesi slepih. Proucavanje&unapredjenje zakonodavstva&integracije za invalide. maja 1917. koji su se bavili soc. Vreme izmedju 2 svetska rata obelezeno je opstim razvojem&napretkom nauke&tehnike-defektologija dozivljava svoj uspon.-1933. ZADATAK: podsticati bavljenje svim problemima invalida.) donosi socijalne posledice koje su uticale da su sociolozi poceli da se bave problemima koji su se tada pojavilii.&imucni dobrotvori. Novi problemi nastaju jer za rad osposobljenu HO treba uklopiti u texnoloske procese rada&proizvodnje&na taj nacin ostvariti njenu ravnopravnost u ekonomskom&socijalnom smislu sa nehendikepiranom vecinom. rata.imajuci u vidu HO u drustvo sa socioloskog stanovista. KOMITET za proucavanje problema invalida rata&resavanje njihovih znacajnihij pitanja.odrzavati stalne veze sa invalidima&pruzati strucnu pomoc u toku&posle rata.organizacije.ukazivati na nacin resavanja njihovih potreba&problema u svakodnevnom zivotu&radu.prof. Po okoncanju rata zbrinjavanje invalida&njihova integracija u drustvene tokove resavani su merama koje je preduzimala drzava u skladu sa soc.propaganda o njihovoh reedukaciji. god u Parizu.ekonomski&soc. na ideju o neophodnosti 4 . koji su objavljeni tokom prve dve decenije po zavrsetku II sv.naveli su soc.rada&oni soc. Radovi soc.-11.5.

u Bostonu osnovan KOMITET ZA INVALIDE U OKVIRU AMERICKE SOCIOLOSKE ASOCIJACIJE. SHO. Posle zavrsetka konferencije soc.polozaja&integracije HO u svakidaslji zivot&rad. PREDMET&CILJEVI SHO Izucavanje SHO obuhvata sve osobe koje zbog svog hendikepa imaju manje mogucnosti da se ukljuce u zivot. 5 .grupa istaknutih americkih sociologa&dala je znacajan doprinos zacetku socioloskog proucavanja zivota. su pristupili pripremama za realizaciju pricvacene ideje. Izneta je ideja o potrebi konstituisanja nove soc. bez pojedinačnog glasanja) prihvaceno. ‘normalne’ sredine u kojoj zive&rade.&rehabilitacija’. iz Kanade.celovitog sagledavanja potreba.invalida’. Odrzavanje ovog simpozijuma moze se oznaciti kao temelj&pocetak razvoja SHO kao posebne nauke.posebnih potreba&mesta HO u otvorenom drustvu.Brit.pod rukovodstvom Richarda Smita&Lorensa Habera.&to SHO. SOC.tako da je vec pocetkom 1968. OSOBA.. HEND.cije je objavljivanje izazvalo pozitivno prihvatanje medju strucnjacima&u siroj javnosti.rad&ravnopravne odnose sa populacijom ljudi koji sebe smatraju ‘normalnim’.&strucnjaci iz oblasti rehabilitacije HO. Ova asocijacija je na sastansku odrzanom 1969. discipline tjs.SAD-a. Odrzan je krajem iste godine.ucestvovali su soc. pristankom svih.Vel. To su pojedinci ili grupe ljudi koji zbog postojanja hendikepa bivaju napravilno ili negativno vrednovani od strane tzv. 4. tjs.interesa. Pod rukovodstvom MARVINA SUSMANA bilo je izdato delo ‘Soc. pozitivno su reagovali na predlog da se ustanovi posebna soc.shodno misljenju vecine autora. Invalidi nisu sustinski hendikepirani samo zbog svoje invalidnosti. Vec 60ix god 20og veka javljaju se sociolozi u Americi sa nagovestajima o potrebi konstituisanja posebne soc.sto je aklamacijom (=jednoglasno.vec&zato sto ih oni oko njih obelezavaju kao hendikepirane. 1965. u San Francisku osnovala poseban odbor sa zadatkom da organizuje SIMPOZIJUM na temu ‘Soc.-KARMEL KONFERENCIJA U SAD Ovu konferenciju je organizovala americka socioloska organizacija.god. Prisutni soc.socijalne politike&dr.

njihove interese.specificnost zadovoljavanja potreba. HO.invalidnix lica. U inostranoj.sociolog je u svojoj knjizi ‘Soc.SOC. ONESPOSOBLJENIH.mesto&polozaj u drustvu&drust.&soc.SOC. Prilikom def.odnosima.SOC.mesto.najpogodnije primene postupaka koje DRUSTVO TREBA&MOZE PREDUZETI radi ublazavanja&prevazilazenja smetnji.pa&nasoj literaturi upotrebljavaju se sledeci izrazi: SOC. je HO samo ona osoba cije ostecenje izaziva kod drugih osecanje razlicitosti&koja je zato razlicito drustveno vrednovana.u socioloskom smislu. KONSTANTINA SAFILIOS ROTCHILD u svojoj knjizi ‘Soc.rad.uslove zivota&rada HO. PREDMET SHO treba da obuhvati: -posebne potrebe -opste&posebne uslove zivota -probleme egzistencije -polozaj u drustvu R.Pripadnici ‘normalne’ okoline najcesce indiferentno ili nepovoljno.-soc.uzroke.sa usavrsavanjem posebnih soc. INVALIDNIH LICA.invalida.kao&potrebe.obelezja.BASTD-fra.radu&polozaju HO u konkretnom drustvu. mentalno obolelih’ istakao da su rehabilitacija.polozaj&interese HO u srustvenoj stvarnosti&drustv.omalovazavajuce se odnose prema HO..stvarani su&uslovi za razvoj SHO u svojstvu posebne soc.rada&medjusobnih odnosa.nedostataka&teskoca u zivotu.odnosima 2. USLOVI ZIVOTA. Sa razvojem defektologije&srodnih nauka.ukljucujuci&aktivnost&uticaj drustva na zadovoljavanje njihovih potreba&interesa. OMETENIH OSOBA.-ekonomskim odnosima predstavlja predmet proucavanja kojima se bavi posebna soc.karijera&licni zivot invalidnix lica osnovni predmet proucavanja posebne soc. psihologija HO&rehabilitacija’ istakla je da proucavanje uslova zivota invalida&njihovog mesta koje zauzimaju u drustv. Pri definisanju predmeta SHO treba utvrditi koje osobe treba smatrazi HO.promene.u sklopu stvarnih 6 . predmeta proucavanja SHO nastaju razlike u izlaganju pojedinix teoreticara. Za soc. Predmet SHO ima 2 jasno izrazena segmenta: 1. koja svojim predmetom proucavanja obuhvata stanje. Bez ozbira na trud HO da dokazu da svojim radom zasluzuju da budu jednakopravni sa svim clanovim drustvene zajednice.posledice hendikepa. Utvrdjivanje najprikladnijeg odredjivanja.

Opsti razvoj nauke u to vreme doprineo je&razvoju defektologije&njen uspon&potvrdjivanje u svojstvu autenticne nauke. 6. 5.pedagogija.morala.vek. Pojam mora biti U NAJMANJOJ MERI SEGREGACIONALAN ZA HO&KRATAK!!! Na traganje za prikladnim pojmom koji bi zadovoljio sve ose uslove uticali su rezultati razvoja nauke&naucno-istrazivackog rada u oblasti 7 . Medju drustvenim naukama najprisutnija je soc.osobe. izraz koji bi u naucnoj&strucnoj literaturi.ekonomskih&2gih uslova od uticaja na preduzimanje ili nepreduzimanje konkretnih mera tjs.oznacava se kao razdoblje napretka&razvoja nauke u svetu i nasoj zemlji. POJMOVNI APARAT 20. Ponekad to izaziva razne nesporazume u naucnim raspravama.soc.pojmovi kojim se oznacavaju hend.koja se kao nauka najneposrednije bavi proucavanjem&resavanjem problema HO.sto je bilo od velikog znacaja za populaciju ljudi za psiho-fizickim poremecajima i/ili nedostacima. Na razvijanje&osamostaljivanje SHO veliki uticaj imale su&nauke&naucne discipline koje se bave proucavanjem&resavanjem problema HO.medicinske&2ge nauke.socioloskim&nesocioloskim naukama jer je predmet njenog istrazivanja kompleksan&predstavlja granicno podrucje istrazivanja. Pored defekt. ODNOS SHO&SRODNIX NAUKA SHO ima veze sa prirodnim.narocito period posle zavrsetka II sv.religije.tj. U ovu grupu spadaju psihologija. Ta POJMOVNA RAZNOLIKOST nastaje kao posledica teznje autora da se nadje odgovarajuci pojam.medju kojima najznacajnije mesto ima DEFEKTOLOGIJA.marginalnix drustvenix grupa.rata. drustvenih aktivnosti.kao&u govornom sporazumevanju pravilno&potpuno odgovarajuce odredjivao ovu populaciju&pojedince. U tim naucnim radovima iz oblasti defektologije pojavljuju se razl.politika. U tom periodu nastaju mnoga naucna dela&strucni radovi teoreticara koji se bave proucavanjem pitanja od znacaja za zivot&rad&mesto u drustvu osoba sa psihofizickim poremecajima i/ili nedostacima.

8 .ometene osobe.koji se najcesce upotrebljava na xipodromima dajuci prednosti slabijim trkackim konjima u nameri da se njixove sanse da pobede u toj trci izjednace sa favoritima). Jedan od najstarijix pojmova koji se u def.mana.humanizacija odnosa medju ljudima.davanje prednosti (’fora’) slabijem takmicaru (rec hendikep objasnjena je izrazom ‘hand in cap’ sto znaci ‘ruka u sheshiru’.pogreska.jasno&sveobuhvano odrediti pojedinci&citava populacija HO.nepotpun. Postoje teskoce pri upotrebi&tumacenju nekih pojmova koje polaze iz sustine znacenja izraza.politickom&socijalnim pravima ljudi. reci znaci:otezavanje.osoba’ ima nedostataka jer se u zargonu cesto upotrebljava u smislu potcenjivanja.kvar.kao&potpuno iskljucenje prava na segregaciju coveka.o slobodi coveka.hendikepirane osobe. Treba voditi racuna&kakve asocijacije pojedini pojmovi mogu izazvati u sirim krugovim ljudi koji po profesiji nisu defektolozi ili strucnjaci koji se bave resavanjem ovih problema. upotrebaljva kada se zeli oznaciti ovakva osoba je DEFEKTNA OSOBA.osobe sa teskocama u socijalnoj integraciji.u granicama mogucnosti svakog pojedinca.smetanj. Potreba nje pojam kojim ce se najprikladnije.opste prixvaceni stavovi o ljudskom dostojanstvu svih ljudi.okolnost koja sprecava neku aktivnost. U prenosnom smislu ta rec znaci da je neko ostecen. DEFEKT (‘defectus’) je rec latinskog porekla koja znaci: nedostatak. su: defektne osobe.rezultati unapredjenja socioekonomskih&sockulturnih odnosa u drustvu.rada&integracije u tokove drustvenih aktivnosti.defektolocije. HENDIKEP (‘handicap’ je engl. Preteznom vecinom pojmova koji se koriste u svakodnevnom z.invalidi&dr.lisavanje vrednosti.invalidne osobe. Upravo zbog navedenix sintagmi&konotacija.osobe ometene u razvoju.o licnim.koji ima nekakvu manu.osobe sa ostecenjem.ovaj termin se u strucnoj literaturi izbegava. Najcesce upotrebljavani pojmovi u naucnim&strucnim radovima iz oblasti defekt.krnj.razvojno ometen.humane uslove zivota.cak&radi vredjanja.koji nema sve delove&oblike.manjak. DEFEKTAN znaci: koji je ostecen.pokvaren.lica sa psihofizickim defektivitetom.greska.osoba sa teskocama u razvoju.osobe sa smanjenim sposobnostima. izrazava se teznja za humanizacijom odnosa prema onim ljudskim bicima koja se zbog urodjenix ili tokom zivota zadobijenih psihofizickix poremecaja i/ili nedostataka nalaze u situaciji da uz pomoc strucnjaka&drustvene zajednice ostvare. Po misljenju strucnjaka ‘defektan’ ili ‘def.nepredvidjena nezgoda.

invalidno lice. -HENDIKEP=postojanje stvarnih prepreka na koje invalidna osoba nailazi u teznji da postigne ili odrzi njoj neophodne uslove za normalan zivot&rad. Tako je na 13. Mnogi autori. godine.postojanja&delovanja smetnji.bez obzira na izvore.drustvene. Hendikep je fja odnosa izmedju invalida&njegove okoline. Svetskom kongresu o rehabilit. Utvrdjeni su i objasnjeni sledeci pojmovi: OSTECENJE-bilo kakav gubitak ili abnormalnost psiholoske.sisteme drustva koji su 2gim gradjanima dostupni.uzroke nastanka.naucnika&invalida usvojen zakljucak da su za invalide ovi izrazi najprihvatljiviji u poredjenju sa ostalim terminima. HENDIKEP-bilo kakav nedostatak za datog pojedinca koji nastaje kao posledica ostecenje ili invaliditeta.ugledna naucnica iz oblasti defektologije. 9 . Termine hendikep&HO prihvataju lica sa psihofizickim poremecajima i/ili nedostacima.1960.defektolozi.integraciji.jer smatraju da izraz HO ne odgovara ljudskim bicima sa psihofiz.god.od strane strucnjaka.Mejovshek u svom radu ‘Osnovne teorije defektologije’ pod pojmom HO podrazumevaju ona lica koja zbog nekih ostecenja. BEATRISA RAJT. pojedinix strucnih termina koje su navedeni&objasnjeni u Svetskom programu za invalide Ujedinjenix naroda prilikom proglasenja desetleca izmedju 1983. poremecajima i/ili nedostacima. Od znacaja za upotrebu pojedinix termina su&def.fizioloske ili anatomske strukture ili fje.Stanchic.jer nestaje razlika izmedju ostecenja&hendikepa tako da ovaj termin nije popruno upotrebljiv.koji ogranicava ili sprecava ispunjavanje uloge koja je normalna.ukazuju da postoji razlika u znacenju termina invalidnost. istice ovu cinjenicu: -INVALIDNOST=ogranicenje fja koje su izazvane ostecenjem sposobnosti odredjenog organa ili dela&sprecavaju coveciji organizam da normalno funkcionise.Autori Kovacevic. (dekada invalida u svetu).fizicke ili 2ge barijere koje mu sprecavaju normalni pristup u razl. invalida u Tel Avivu 1976.&1992. INVALIDITET-bilo kakvo ogranicavanje ili nedostatak (koji nastaje ostecenjem) sposobnosti izvodjenja aktivnoti na nacin ili unutar raspona koji se smatra normalnim za ljudsko bice.zavisno od starosti.odnosno invalidne osobe.pola.hendikep&HO ->invalidnost&hendikep nisu sinonimi. Isti autori iznose svoj stav protiv upotrebe ovog izraza.teskoca u razvoju imaju teskoce u soc. Hendikep se javlja kada invalid nailazi na kulturne.delovanja&znacaja drustvenih&kulturnih cinilaca imajuci u vidu datog pojedinca.

U svom programu akcija pravi razliku koja postoji u znacenjima termina kada je rec o ostecenju.koje na osnovu pojedinix stavki iz Darvinove teorije nastoje da objasne razvitak ljudskog drustva. 8.tako&od strane okolike&clanova drustva. Njihovo ucenje preuzeli su tvorci fashistichke rasne teorije oslanjajuci se direktno na socdarvinisticko ucenje. Medjutim.hendikep moze biti prouzrokovan delovanjem razlicitih cinilaca koji poticu kako od strane HO. U nasoj def. SD je shvatanje u politickoj teoriji&sociologiji koje pripada biologistickim teorijama.zdraviji&sposobniji pobedjuje.aprila 1948. SOCIJALDARVINIZAM Usled Velike ekonomske krize (’29. SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA (WHO) je nastala 7. U soc.tjs.invaliditetu ili hendikepu. teoriji&praxi vecina teoreticara upotrebljava termin HO ili h.humaniji i manje segregativni.Gumplovich) tvrdili su da je borba za opstanak ona u kojoj u kojoj vise rase potcinjavaju nize.jer su H tretirani kao manje sposobni&kao gubitnici u borbi za opstanak. Zastupnici Spenserove teorije (Lapuzh.oformljena od strane UNaroda sa sedistem u Zenevi.smetnjama ili nedostacima koje ogranicavaju normalno delovanje pojedinix organa ili celokupnog organizma invalida.-’33. na masu&elitu.Po misljenju ove autorke invalidnst se pretezno utvrdjuje dijagnozom lakara ili tima lekara&2gih strucnjaka o psihickim i/ili fizickim ostecenjima. NAUCNI METOD 10 . SD istice borbu za opstanak. U takvom teorijskom ucenju za HO nije bilo ni mesta ni vremena. 7.prirodno odabiranje u kom jaci. SD je zloupotrebio Darvinova naucna otkrica koristeci ih u politicke svrhe kako&kad je odgovaralo nacistichkoj rasnoj ideologiji. Za hendikep je istaknuto da je to ‘gubitak ili ogranicenje prilika za saradjivanje u zivotu zajednice na istoj ravni kao i svi ostali’.lica smatrajuci da su ti termini prikladniji.godine.) opada zainteresovanost sociologa za zivot&polozaj HO u drustvu sto je dovelo do porasta broja sociologa koji su zastupali socijal-darvinisticku teoriju&njeno ucenje. je ovakva teorija postojala i pre Darvinove teorije=Herbet Spenserova Organska teorija u kojoj Spenser kategorijom borbe za opstanak objasnjava podelu drustva na vladajue&potcinjene.

ali se svaka nauka koristi OPSTIM METODAMA istrazivanja. istinu o predmetu koji proucavaju&njegovoj sustini. radnje koju treba izvrsiti da bi se doslo do saznanja predmeta.sto znaci da nijedna drustv. HO prilikom naucnih istrazivanja koristi razne metode.pedagogija. Pojedine nauke se izrazito medjusobno razlikuju po predmetima proucavanja&metodama kojima se sluze prilikom naucnog istrazivanja.ali isto tako on se upotrebljava u njoj.SREDSTVA pomocu kojih se predmet moze saznati. Proucavanja SHO moraju biti uskladjena sa cinjenicama koje proizilaze iz utvrdjenix cinjenica sociologije&posebnih soc.Svaka nauka&naucna disciplina nastaju kao izraz potreba ljudi da otkriju tacna obelezja tjs. Akademik prof.kao i pojedinix njihovih metoda istrazivanja prilikom preduzimanja sopstvenih ispitivanja pojedinih pojava. Sve drustv. konkretizovani specificni postupci.sa jedne strane&naucnim dostignucima 2gih nauka (defektologija.najzad .koje omogucuje da se postupak bolje prilagodi predmetu&ovaj tako potpuno sazna i.tjs.pomocu kojih otkrivamo one osobine cije nam saznanje predstavlja cilj naucnog istrazivanja. njen je sastavni deo. U tom smislu metod pretxodi nauci.tjs.sa 2ge strane.zatim sledi .nauke&naucne discipline koriste se opstim metodama koje naucnici PRILAGODJAVAJU zaxtevima konkretnog predmeta naucnog istrazivanja u nameri da dobiju sto potpunija&tacnija saznanja. 11 .interesi&polozaj HO u drustvu&obelezja odnosa drustva prema toj populaciji.POSTUPAK kako se dolazi do znanja.daljeg znanja.kako bi se sto pravilnije istrazile&odredile veze izmedju pojedinaca&grupacija HO&konkretnog drustva. U najsirem smislu metod obuxvata 3 elementa: . Da bi se pravilno utvrdile potrebe.kao i materijalna sredstva..delovanja&zakljucivanja tjs.odnostno MULTIDISCIPLINARNI METOD.psihologija).zaseba naucni metod.odnosno naucno ispituje.ZNANJE o samom predmetu.SHO mora imati siroke mogucnosti koriscenja odredjenih znanja posebnih nauka&naucnih disciplina.dr RADOMIR LUKIC smatra da je metod postupak (radnja) kojim se na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke dolazi do potpunijeg.saznavanja&prihvatanja istine o predmetu koji se istrazuje.tjs. Naucnici u svojim istrazivanjima koriste odredjene postupke&nacine rada. Specificnost SHO ispoljava se u njenoj povezanosti sa vecim brjem posebnih nauka. Metod oduhvata nacine istrazivanja&primenjene postupke tokom naucnog istrazivanja= prakticni postupci logicnog razmisljanja.nauka nema potpuno specifican. postupci&nacini otkrivanja.

Svako naucno istrazivanje ima vise medjusobno logicno povezanih faza: -FORMULISANJE PROBLEMA -CILJ ISTRAZIVANJA -DEFINISANJE OSNOVNIH VARIJABLI -POSTAVLJANJE HIPOTEZE -IZBOR UZORKA. Istrazivac mora raspolagati pretxodnim znanjima o predmetu koji treba prouciti.naukama koje nisu dovoljno orazvijene. PREDMETA utvrdjuje pokazatelje koji predstavljaju spoljasnje manifestacije apstraktnog koncepta&koji se mogu iskustveno ispitati&proveriti.9.sto utice na tacnost&potpunost saznanja o pojavi koja se 12 . TEORIJSKA DEFINICIJA PREDMETA je logicki postupak kojim se pomocu apstraktnih pojmova odredjuje sustina pojave koju zelimo da istrazimo. zbog neodredjenosti. Utvrdjuje se teorijski&radno.cije veze treba traziti imajuci u vidu da su.cija je svrha da se pruzi precizan odgovor na unapred postavljeno pitanje.ili da mogu biti u vezi sa 2gim pojavama koje su uocene u drustvu.METODA&TEHNIKA ISTRAZIVANJA -FAZA IZVODJENJA ISTRAZIVANJA -FAZA OBRADE&ANALIZE -TUMACENJE DOBIJENIH REZULTATA -KRAJNJI REZULTAT (PISANI NAUCNI RAD. RADNA DEF.tjs.postoje&razne teskoce koje nastaju zbog skromne terminologije.kao sto je SHO. Predmet istrazivanja odredjuje se na osnovu opste metodoloske orijentacije. Ona tacno odredjuje pojmove.objektivno&cilju usmereno teorijsko ili empirijsko ispitivanje nekog problema.plansko.CLANAK I SL) Formulisanje problema ili predmeta naucnog istrazivanja sastoji se u odredjivanju predmeta proucavanja konkretnix pojava. U istrazivanjima u SHO istrazivac polazi od teorijskih saznanja koje se odnose na pojavu ili problem koji se istrazuje u vezi sa HO. POSTUPAK&METODI NAUCNOG SAZNANJA NAUCNO ISTRAZIVANJE je sistematsko.prema odredjenim metodoloskim pravilim. U svim drustv.nejasnoce&skucenosti pojmova&termina u toj oblasti.

strukturi.karakteristike kategorija HO. Postavljanjem radne def. POLAZNE PRETPOSTAVKE se postavljaju kad se teorijski&prakticno odredjuje predmet istrazivanja=HIPOTEZE=misaone pretpostavke o predmetima koji se istrazuju. ISTRAZIVAC u oblasti SHO treba da tezi da predmet istrazivanja tacno odredi na nacin kojim se doprinosti resavanju postojecih problema zivota&rada HO&njihovog uklapanja u konkretno drustvo. SPECIFICNOST PRIKUPLJANJA PODATAKA 13 .odnosi okoline prema HO (u porodici.o njihovim svojstvima. Uz pomoc formulisane hipoteze istrazivac uspostavlja vezu izmedju predmeta istrazivanja (koji je odredjen na osnovu prethodnih znanja) kao&cinjenica za koje smatra da mogu biti njegovi uzroci. tacno odrede pojmovi&pruzi mogucnost svakom da ix proveri.uskladjena sa raspolozivim tehnickim&2gim sredstvima koja ce se upotrebiti tokom naucnog istrazivanja.mada je ovakva resenja tesko postici. Sve ove cinioce istrazivac treba da ima u vidu.u drustvu). Pozeljno je da odredjeno istrazivanje moze posluziti kao polaziste za prakticnu akciju drustva u resavanju problema u kosrist HO.a njena empirijska provera vrsi se uporedjivanjem sa vec proverenim cinjenicama.na radnom mestu. 10.soc-kulturoloski odnosi. Teorijski hipoteza oznacava stavove koji u nauci nisu provereni. Logicki oblik hipoteze je STAV-iskaz odredjenog predmetnom znacenja&pretpostavljanje saznajne vrednosti koju tek treba proveriti.cak&prevazici.da ih identifikuje&uvazava prilikom postavljanja predmeta istrazivanja...stanju. Postupak provere hipoteze je neophodan jer postavljana hipoteza ne mora biti tacna. TESKOCE koje tom prilikom treba savladti zavise od mnogobrojnih cinilaca: socio-ekonomski odnosi.ukoliko se radnom def.o odnosim sa 2gim predmetima itd.fji. Tako formulisana hipoteza treba da bude putokaz istrazivacu da svoje aktivnosti usmeri u odredjenom pravcu istrazivanja u kom postoje mogucnosti uspostavljanja odnosa izmedju poznatih&nepoznatih cinilaca. ovaj problem se moze uprostiti.proucava&njenim obelezjima.specificnost pojedinog hendikepa ili HO. Hipoteza treba da bude pojmovno jasno odredjena. Hipoteze podlezu teorijskoj&empirijskoj proveri.

U zavisnosti od predmeta istrazivanja prikupljaju se podaci koji se odnose na habilitaciju&rehabilitaciju HO&na zadovoljavanje posebnih potreba koje ova populacija ima s obzirom na obelezja konkretnog hendikepa&zbivanja u drustvu&drustv.kao&na ucesca HO u procesima rada&vrednovanje njihovog rada u procesu proizvodnje.u ustanovama za smestaj HO. Posebnu paznju treba obratiti na: uslove&odnose zivota u porodici. Prikupljanje podataka ostvaruje se POSMATRANJEM koje moze biti NEPOSREDNO&POSREDNO.odnosima. Samo takav plan moze biti dobra&ispravna podloga na kojoj se ostvaruju aktivnosti kojim se obezbedjuje jedinstvenost prikupljanja podataka&njihove obrade radi donosenja pravilnih zakljucaka o pojavama koje se istrazuju.na obelezja ljudskih odnosa u radnoj sredini.tako&specificna obelezja licnosti.kao&o eventualnim zakonitostima tih pojava&njihovih odnosa u drustvu.na obelezja osposobljavanja za radne aktivnosti. Ovaj zaxtev proizilazi iz slozenosti stanja.klasifikovati&pripremiti radi dalje obrade. Prikupljanje podataka o istrazivackom radu obuhvata izbor valjanih izvora podataka koje treba pronaci.ciji je odnos sa pojavom koja je predmet istrazivanja istrazivacu poznat&utvrdjen.utvrdjenom. Prikupljanje podataka treba da se zasniva na empirijskom istrazivanju. Ma koliko zeli da je 14 .= sastavni deo naucnog metoda koji sluzi proveravanju hipoteze.promena&pojava nastalih u samim HO ili njihovoj okolini. Svaki clan istrazivackog tima treba da obavlja svoj deo posla za koji je strucno osposobljen. Istrazivac je ljudsko bice koje poseduje kako opsta drustvena obelezja. Ova faza predstavlja neposredno pronalazenje&sredjivanje podataka koji se odnose na pojave&veze.odnosno proizilaze iz njih&na osnovu kojih se donose zakljuchci o stanju&obelezjima njihove sustine&njihovih bitnih cinilaca.upravo radi uporedjivanja sa potrebama osobama bez hendikepa. Neposredno posmatranje podrazumeva nacin proucavanja istrazivaca koji neposredno posmatra pojavu koju proucava. Posredno se vrsi kada istrazivac ne posmatra ili ne moze posmatrati pojavu koja je predmet istrazivanja. TIMSKI RAD strucnjaka raznih uzih specijalnosti je vazna karakteristika svremenog modela prikupljanja podataka. Timski rad se mora razvijati po unapred odredjenom.dobro proucenom planu&programu rada. Ukljucivanje&izbor potrebnih podataka uz pomoc sredstava koja se u metodologiji primenjuju je postupak koji je nazvan METOD PRIKUPLJANJA PODATAKA ili TEHNIKA PRIKUPLJANJA PODATAKA.vec neku 2gu pojavu.

istrazivac svojim culima i/ili instrumentima neposredno posmatra planom odredjenu pojavu koja je predmet istrazivanja.kada.istrazivac ne posmatra odredjenu pojavu koja je predmet porucavanja posredno.pri cemu moze da prixvati&neku od uloga koja je tipicna za posmatranu sredinu. VRSTE POSMATRANJA: SLOBODNO POSMATRANJE-kada istrazivac tjs. posmatrac odredjene pojave sam odlucuje da li ce u konkretnoj situaciji izvesti odredjeno posmatranje.sve u nameri da na taj nacin pribavi podatke koji mogu biti korisni za dobijanje rezultata konkretnog predmeta istrazivanja.utvrdjuju. DIREKTNO POSMATRANJE.objektivan prema grupi koju proucava.nego neku 2gu pojavu ciji je osnos poznat&moze se upotrebiti sa pojavom koja se istrazuje.pravican. 15 . U svakodnevnom zivotu dogadjaju se razni procesi koji uticu na osecanja.posmatrac je obavezan da u potpunosti&bez promena izvrsava utvrdjeni plan posmatranja.slusajuci neposredno njihove razgovore.sistematski posmatraju. Prikupljanje podataka istrazivanjem sastoji se u zapazanju&opisivanju odredjene drustv.ali en ucestvujuci pri tome licno ni u kakvom aktivnosti bilo kog clana posmatrane grupe.on nije uvek u stanju da tu svoju nameru&ostvari.analiziraju&posle razlaganja&sinteze sluze za donosenje zakljucaka o predmetu istrazivanja. POSMATRANJE BEZ UCESCE POSMATRACA-ucestvovanje istrazivaca svedeno iskljucivo na posmatranje ponasanja&reagovanja posmatranih osoba.na njihova uzajamna delovanja.pojave koja je uneta u plan posmatranja kao zadatak koji ce se izvrsiti.istrazivac aktivno ucestvuje u aktivnostim clanova grupe. KONTROLISANO POSMATRANJE. Posledice tih procesa mogu uticati na promenu emocija&ponasanja posmatraca&posmatranih. INDIREKTNO POSMATRANJE.prouzrokujuci smanjivanje ili promenu objektivnosti posmatraca. Posmatranje kao metod predstavlja neposredno culno zapazanje pojave koja je predmet proucavanja.sa nepovoljnim uticajem na pouzdanost rezultata istrazivanja. Naucno posmatranje organizuje se po unapred pripremljenom planu&usresredjeno je na tacno odredjene pojave&objekte koji se precizno. Svi podaci koji su znacajni za istrazivanje beleze se na utvrdjen nacin. POSMATRANJE SA UCESTVOVANJEM.kao&za naucno obrazlozenje dobijenih rezultata.ponasanje&akrivnosti istrazivaca&HO.nepristrasan.kako i na koji nacin ce ga obaviti.klasifikuju&naucno obrazlazu.

&onda kada prihvate stranu osobu HO se cesto ustrucavaju da se ponasanju uobicajeno. Ispitivanja se mogu obavljati tokom usmenog razgovora ili se vrse u pisanom obliku. Vecina naucnika&teoreticara smatra da u drustvu nije moguce vestacko stvaranja pojave samo radi toga da bi se ista proucavala. EKSPERIMENT.mada je to skrivanje tesko izvesti. Sastoji se iz aktivnosti preduzetih prilikom posmatranja odredjene pojave koja je izazvana na vestacki nacin.desava se da samo prisustvo posmatraca u eksperimentu samo po sebi izaziva odredjene teskoce.POJEDINACNO POSMATRANJE obima ili ucestalosti drustv.pojava ili kada predmet istrazivanja predstavljaju raznolike pojave u odredjenoj drustv.a ispitanik odgovara na njih.ili pak pojedine drustv. ako je ispitanik osoba sa poremecajem sluxa&govora) PREMA NACINU ODGOVARNJA NA PITANJA: SLOBODNO ISPITIVANJE&ISPITIVANJE SA ODREDJENIM ODGOVOROM. Postoji&misljenje&u slucaju kada bi se drustv. Izuzetak. ispitanika u pisanom obliku koriste se kada ispitivac nije u stanju da neposrednim razgovorom uspostavi vezu sa ispitanikom (nrp.kako bi dobio sto realnije podatke o posmatranoj pojavi.pojaveposmatraju se pojedinacni primeri odredjene pojave u drustvu ili drustvima.kategoriji stanovnika.ispitivac postavlja pitanja koja se odnose na pojavu koja je predmet istrazivanja.nacin ona ne bi bila ista u poredjenju sa pojavom koja spontano nastaje u svakodnevnom zivotu.pojava izazvala na vest.naslozeniji&specifican oblik naucnog posmatranja. MASOVNO POSMATRANJE. Blagonaklono prixvatanje posmatraca nastaje u vecini slucajeva. :) 11.onakve kakva je ona zaista u stvarnosti. Zbog toga posmatrac nekad mora da se krije.narocito kada se grupi HO prethodno na prikladan nacin objasni svrxa eksperimenta. VRSTE&OBELEZJA ISPITIVANJA Metod ispitivanja.cinjenica da neki stranac posmatra clanove grupe HO u kojoj je nastala neka pojava.moze uticati da se njihovo ponasanje promeni).kada istrazivac aktivno ucestvuje u eksperimentu (mada. Ponasanje ljudi je drugacije u slucajevima kada se sa njima eksperimentise. U slucajevima prikupljanja podataka posmatranjem u SHO postoji pravilo da posmatrac mora nepristrasno ucestvovati u postupcima posmatranja pojave. 16 .kada su u pitanju serije drustv. Ispitivanja postavljanjem pitanja&odg.grupe znacajne za predvidjeno istrazivanje. Medjutim.

Koristi se za ispitivane HO kojima su mentalne&govorne sposobnosti ocuvane ili kod HO sa poremecajima sluha&govora ako se dobro sluze gestovnom komunikacijom. INTERVJU je usmereno ili proizvoljno ispitivanje 1 osobe ili > osoba. Pitanja moraju biti precizna&mogucnostima sto kraca.ne znam isl. Koristi se da se dublje pronikne u sustinu problema. +strana=dobijeni odgovori potpuniji&verodostojnije prikazuju cinjenice.ne.ne koristim i sl.koristim.mnogo/slabo. *Ispitivanje sa odredjenim odgovorom: ispitanik odgovara na pitanja birajuci 1 od ranije pripremljenih odgovora (da ili ne/malo.) ili slobodni.socio-kulturnim vrednostima sredine u kojoj ispitanik zivi.bez unapred pripremljenih ili postavljenih pitanja.vrlo dobro.srednje.) +strana=odgovori podesni za statist. Koristi se za sastavljanje statistickih pregleda na osnovu odgovora. Podaci koji se dobijaju ovom vrstom intervjua su veoma vazni za istrazivanja u oblasti SHO jer pruzaju mogucnosti da se sagledaju pojedinacni problemi&stavovi ispitanika.stepen&kategoriju hendikepa. Ako su odgovori slobodni. Ispitanici mogu biti odabrani po metodu uzoraka kada je u pitanju veca grupa.metodicno dobro rasporedjena.*Slobodno ispitivanje: ispitivac postavlja pitanja zavisno od situacije koja postoji ili nastaje tokom razgovora.teznje&namere koje su zajednicke za citavu grupu HO koja je intervjuisana.uporedjuju&statisticki obradjuju..odlicno. Odgovori koji se ocekuju imaju razlicita obelezja jer mogu biti stereotipni (da.a samim tim&nepredvidivi.obradu.ne. UPITNIK//ANKETA je pisani oblik ispitivanja koji se sastoji iz odredjenog broja unapred pripremljenih pitanja.vodi razgovori&usmerava ga na pojavu koju zeli da ispita..mogucnost da se preciznije sagledaju problemi&stavovi. *EKSTENZIVAN INTERVJU: to je intervju sa stereotipnim pitanjimaispitivac postavlja ispitaniku seriju inapred pripremljenih konkretnih pitanja koja su tipicna za ispitivanu pojvau. *INTENZIVNI INTERVJU:ispitivac samoinicijativno&potpuno slobodno. unapred pripremljeni intervju u pisanom obliku. siromansniji. Odgovori mogu biti stereotipni (da. -strana=teskoce da se dobijeni odgovori klasifikuju. Obratiti paznju na vrstu.) ili slobodni 17 . –strana=posto su odgovori suzeni unapred na kratke odgovore rezultati ispitivanja su skuceniji tjs.odnosno intelektualnim nivoom ispitanika.u skladu sa obrazovnim.razlikuju se EKSTENZIVAN&INTENZIVAN INTERVJU.dobro. Ako je manja grupa mogu se intervjuisati svi pripadnici.

.slanjem na adresu. MATEMATICKO-STATISTICKI METOD ZNACAJ: mogucnost preciznog posmatranja pojave&tacnog utvrdjivanja kolicina raznih obelezja pojedine pojave&istih pojava u celini. Obicno se pre sprovodjenja ankete obavlja PROBNO ISPITIVANJE=PILOT ANKETA koja sluzi radi provere da li su sve pripreme za sprovodjenje ankete ispravno obavljene. Pomoc se moze pruziti&citanjem pitanja (ako je osoba slepa) ili zapisivanjem odgovora (ako HO tesko pise ili nije u mogucnosti). Prilikom urucivanja upitnika treba naglasiti da je anketa anonimna.grafikona. Pod ‘merenje’ se podrazumeva kvantitativno tjs.neposrednom dostavom ispitaniku.Test kao nacin merenja&utvrdjivanja sklonosti pojedinca obavlja se radi dobijanja.sto je vazno za utvrdjivanje stanja&zakonitosti pojave.ocenjivanja i uporedjivanja obelezja vrednosti ispitanika na osnovu njegovih ispoljenih misljenja.. U SHO test se koristi prilikom istrazivanja sklonosti ispitanika za odredj. Moze biti sastavljen&od niza crteza..najcesce nesvesno.nuditi neposrednu pomoc prilikom popunjavanja. U neposrednom kontaktu sa ispitanikom istrazivac moze pruziti dodatna objasnjenja u vezi postavljenih pitanja. 12.. 18 .(ispitanik odgovara na pitanje shodno svojoj volji.shvatanju.znanju.Prilikom primene testa u SHO treba voditi racuna da dodijeni rezultati nisu uvek tacni jer prilikom ispitivanja ispitanici odgovaraju subjektivno. TEST: sastoji se iz sistematsko rasporedjenih pitanja ili tvrdnji na koje ispitanik treba da odgovori najcesce u pisanom obliku.radne aktivnosti. Primenom METODA MERENJA dobijaju se precizni podaci &tacna saznanja o pojavama.fotografija. POZIV na ucestvovanje u anketi (SLANJE UPITNIKA) moze se izvrsiti na vise nacina: upitnik se moze dostaviti posredstvom drustvenih organizacija HO (Savez gluvih&nagluvih).raspolozenju). Ovaj posmednji nacin dostave je najpodesniji jer se pri tom ispitivac moze blize upoznati sa ispitanikom&time stvoriti pogodnije uslove za obavljanje ankete&dobijanje odgovora.pri cemu se rezultati analiziranih podataka jednog uporedjuju sa rezultatima testa 2gog ispitanika. kolicinsko utvrdjivanje&razmatranje rezultata utvrdjivane pojave koju istrazujemo.tvrdjenja ili pretpostavki.

nastaju utvrdjivanjem zakonitosti odredjenih drustvenih pojava iste vrste. te pojave imaju ista obelezja. utvrdjivanjem broja lica ostecenog vida u odredj.uz pomoc racuna verovatnoce.dobija se merenjem > broja pojava&svodjenjem odgovarajucih pokazatelja razl.istovetno sa pojavom koju merimo (npr.s tim sto je je poznat stalan odnos izmedju metila&pojave koja se meri (povodom sticanja > stepena obrazovanja HO meri se i utvrdjuje drustvena pokretljivost te osobe) Sam postupak merenja moze se ostvariti&posmatrati u uzem&sirem smislu.Pojave koje proucava SHO su vrlo slozene&cesto su zavisne > od kvaliteta nego od kvantiteta.srednje vrednosti.standardne devijacije i uzroci.odnosima.vrsiti predvidjanja nastanka&promena buducih stanja u drustvu&drustv. To su statisticki zakoni.pri cemu se najveci. Zatim brojanjem utvrdjenih 1ica pristupa mat-stat obradi (npr. merenje velicine razreda brojem ucenika koji poxadjaju taj razred) MERENJE U SIREM SMISLU. POSREDNO (IZVEDENO) MERILO-razlikuje se od neposrednog po kvalitetu. Taj odnos se utvrdjuje samo priblizno&pojave se rasporedjuju po redu koji odgovara kolicini svojstava koja imaju: od onih koji ih imaju u najmanjoj do onih koji ih imaju u najvecoj meri.brojchanih vrednosti na jednu brojku (koja predstavlja prosecnu vrednost).tako da se ne moze utvrditi tacan kolicinski odnos izmedju pojava sa razlicitim kolicinama odnosnog svojstva. Od prosecne vrednosti moze odstupati svaka pojedina vrednost konkretne drustv.u slucajevima kada ne postoje =e 1ice merenja. 19 . pogonu meri se velicina ove populacije koja ucestvuje u ukupnom broju zaposlenih u procesima rada jedne zastitne radionice). Iz ovih zakonitosti nastaju zakoni na osnovu kojih se mogu.pojava. Postoji odredjena pravilnost zbivanja i/ili odnosa.pojave.utvrdjivanje koliko puta se 1ica merenja nalazi u pojavi koja se istrazuje.koeficijenti varijacija.pojave u manjoj ili > meri.prezezni broj posmatranih desava na odredjen. Vrste merila: neposredno&posredno (izvedeno).korelacija. MERILOM se utvrdjuje kolicina prilikom istrazivanja odredj. Njom utvrdjuje struktura drustv. STATISTICKE METODE se u SHO prilikom prikupljanja&proucavanja podataka s obzirom na slozenost&brojnost pojava koje se istrazuju. STATISCITKI ZAKONI. SREDNJA VREDNOST. NEPOSREDNO MERILO-ono koje je iste vrste. MERENJE U UZEM SMISLU.zakonit nacin tjs.odnosno obimu.

KORELACIJA=kovarijacija.metod cesto koriscen u naucnim istrazivanjima. Ne posmatraju se svi podaci iste vrste vec samo odredjen broj manjih podataka. Pod dokumentom se podrazumeva svako obavestenje koje je na neki nacin registrovano a odnosi se na predmet istrazivanja. Dokumenta mogu biti faktografska (zabelezene samo cinjenice bez komentara) ili sadrze razna saopstenja&obavestenja. ODNOST DRUSTVA PREMA OSOBAMA SA INVALIDNOSCU U ANTICI Po Lavu Vugotskom MISTICHNO RAZDOBLJE obuhvata radzoblje stare kulture&anticke civilizacije.kolicnik standardne devijacije&aritmeticke sredine&moze se prikazati u vidu obrasca.metod prikupljanja podataka na osnovu analize dokumenata&registrovanih podataka o pojavama koje su predmet istrazivanja.snage&duhovne sposobnosti bili odlucujuci prilikom donosenja odluke da lice hoce ili nece HO biti iskljucena iz drustvene zajednice. ANALIZA SADRZAJA.kada su fizicka snaga. Njim se utvrdjuju odnosi medju pojavama.promena&odnosa posmatrane pojave.tjs. neupotrebljivi u svojstvu naucnog dokaza. Ona lica koja se nisu uklapala u pojeidne standarde nisu bili dobro vidjeni u drustvu. 20 .lekara. Ovaj metod predstavlja izvesnu sredinu izmedju proucavaja pojedinacnih slucajeva&statistickih metoda kojim se obuhvataju sve cinjenice koje su dostupne.kao&duhovne sposobnosti pojedinaca bili visoko cenjeni u drustvu. Tako su zahtevi fiz. Zakljuci do kojih se dolazi se zatim primenjuju na ostale podatke.skladan fizicki razvoj&izgled tela. KOEFICIJENT VARIJACIJE.psihologa i drugih strucnjaka.odnosno privlacnost&lepota ljudskog tela.kao&iz vrlo postojanog ubedjenja da nedostaci izrazeni na jenom od segmenata ljudskog totaliteta (psihofizicko jedinstvo) izazivaju nedostatke&poremecaje u 2gim elementima ljudskog bica. Zakljuchci koji se dobijaju samo su delimicno tacni&zbog toga cesto neprihvatljivi. Kao dokumenti za analizu sadrzaja podataka u SHO mogu sluziti razni nalazi defektologa. Prilikom primene mat-stat metoda treba imati u vidu da se moze dobiti samo slika pojedinih obelezja stanja. 13. UZORAK. Primena ovakvog postupka na HO proizilazi&iz postavki anticke filofozije o jedinstvu duha&tela (‘U zdravom telu-zdrav duh’).skraceni postupak prikupljanja podataka.a ne samo njihova struktura. lepote tela.

unistavane ali su ipak bile gradjani 2og reda&njihov polozaj je zavisio od vrste&stepena ometenosti&od klasne pripadnosti. Ponekad su takve bebe iznosili na trg ili pred xram&tamo. Osim gradjana takav postupak odobravali su cuveni grcki filozofi Platon&Aristotel.najcesce precutno.ali nisu bile dobro prixvacene u drustvu. U Atini u 4.prodavali. Posle zavrsenog pregleda. Da li ce se novorodjence podizati ili ce biti unisteno zavisilo je od odluke koju je ‘Savet staraca drzave Sparte’ donosio prve nedelje posle rodjenja deteta.kao naglasavanje potrebe da potomstvo bude&ostane telesno&dusevno zdravo. Spartanska deca su vise pripadala drzavi nego svojim roditeljima. Fiz.sto je posebno vazilo za slabunjavu decu&Hbebe. Postupak fizickog unistenja mogle su izbeci samo one bebe kod kojih hendikep nije bio izrazen ili se u tom uzrastu nije mogao utvrditi (nagluvost.slabovidost).ugl.izrazito vojnickoj drzavi. U njemu je takodje propisano da jedinke iz te populacije ne mogu zauzeti ili biti postavljene na neku znacajniju fju u javnom ili politickom zivotu drustva. Deseti dan posle rodjenja novorodjence se donese ocu koji posle pregleda odlucuje da li ce ono biti primljeno u porodicu. Jedno vreme je ovaj postupak smatran ispravnim. Takodje je poznato da Rimsko pravo taksativno nabraja da slepe. Ako odluci da ne moze biti primljeno.je postojalo pravilo unistavanja hendikepirane&slabunjave dece. Posle izvrsenog pregleda clanovi saveta donosili su neporecivu odluku da li ce beba biti vracena roditeljima ili unistena. ili navodeci da se to cini iz ekonomskih razloga.ono se mora unistiti ili na 2gi nacin odstraniti iz kuce.ako bi se nasao neki kupac.U tu svrxu su se pravile korpice u koje bi se bebe smestale&odnosile na neko pusto ili skrovito mesto.veku pne je primenjivan postupak zdravstvene kontrole gradjana kojoj je bilo obuxvaceno&pronalazenje Hdece.unistenje mogle su izbeci&starije osobe. Cesto su bile bacene u reku ili gradsku kanalizaciju.na razne nacine izdvajana su iz drustva radi preduzimanja odredjenix mera izolacije ili likvidacije. U Rimu novorodjena deca nisu odmah primana u porodicu.deca kod kojih je utvrdjen hendikep. u sumu.U Antickoj Sparti. imperiji HO nisu bile fiz. Stanovnistvo u Rimskoj imperiji je imalo nesto humaniji odnos prema HO u poredjenju sa gradjanim antickih grckih drzava.dok je kasnije unistavanje Hbeba bilo dozvoljeno. Ova deca su bivala eliminisala u cilju odrzavanje telesno&dusevno zdravog potomstva.sadrzavao je&zakonske propise o invalidnim 21 . U R. Justinijanov zakon=zbornik propisa&odluka rimskih careva sa komentarima poznatih rimskih pravnika.gluve&neme osobe mogu nasledici svoje roditelje ali da nasledjenu imovinu ne mogu otudjivati.

kao&da se ravnoteza&normalno stanje mogu ponovo uspostaviti pustanjem krvi pomocu pijavica&razveseljavanjem bolesnika shalama&muzikom. Pripadnici klase patricija bili su vise zasticeni od neprijateljskix stavova ljudi.medju kojim su cesto svrstane&MRO.reforme&preduzimali prakticne mere. Sve soc.ZAST ITA SIROMASNIH. Verovao je da su dusevne bolesti prouzrokovane pojavom neravnoteze izmedju zhuchi.SLOBODA&DEMOKRATIJA. Grcki filofoz&lekar Asklepiad je u Rimu osnovao skolu u kojoj je poducavao buduce sanitetsko osoblje o nacinima lecenja epilepsije&2gih mentalih bolesti primenom Hipokratovih metoda lecenja.pripadnici plebejaca bili su izlozeni svim nacinima omalovazavanja&povredjivanja.polozaj HO.sprovodili&odredj.bolesnicima.muzicari.licima kojima nije bila priznata poslovna sposobnost.SOLIDARNOST.&politickog zivota polazile su od opstih vrednosti: PRAVEDNOST.lecenju&moralno-etickim obelezjima lekarskog poziva.filozofi&drzavnici razmisljali su o tome kakvo je delovanje potrebno da bi soc. Uprkos tome. Grci su u zavisnosti od politickog uredjenja pojedinix drzava&idejnix koncepcija. Pesnici.glumci&2ge nadarene HO). Na sudbinu&odnos prema HO veliki uticaj imao je soc.unistenje. Medju HO bilo je&onih koje je drustvo cenilo kao ugledne clanove drustva (pesnici.zivot bio primeren SLOBODNIM LJUDIMA u dobro uredjenoj zajednici.u klasicnoj literaturi se nalaze svedocenja koja ukazuju da u antickoj kulturi&civilizaciji nisu bila strana misljenja&ponasanja uglednix ljudi koji su se suprotstavljali omalovazavanju&ubijanju Hdece&odraslih. Hipokrat pominje mogucnost lecenja dusevnih bolesnika.sluzi&krvi u organizmu bolesnika.besednici.tako da HO nisu mogle ucestvovati u ekonomskom zivotu. Najmanje mogucnosti da prezive imale su HO koje su pripadale klasi robova.njenih roditelja ili rodjaka.OD GOVORNOST.filozofije&politicke misli. Jos od xerojskog doba grcke istorije smatralo se da je zivot dostojan coveka 22 .nastankom literarnog stvaralastva.UZAJAMNOST. soc.POMAGANJE.POLITICKA=OST.kao&u odnosu na postupke 2gix ljudi&zajednice prema njemu samom. Zbirka ‘Corpus Hippocraticum’ obuhvata vise od 100 knjiga koje sadrze naucna&strucna izlaganja raznih autora o coveku.reforme&uopste organizacija drustv. [[STARI GRCI su o soc. Za razliku od njih. Tako su formulisane&VREDNOSTI na osnovu kojih je svaki gradjanin mogao da procenjuje vlastite postupke&ucinke u odnosu na 2ge ljude.trgovati ili se baviti politikom.ukljucujuci&fiz. problemima razmisljali uporedo sa formiranjem drzave.

zastita.sprecavanje epidemija. Sprovodjene su&XIGIJENSKE MERE.narocito u Atini je bila relativno razvijena soc.narocito onoj ciji su roditelji poginuli u ratu: drzava se o takvoj deci starala sve do njihovog odrastanja. Znaci.god pne. Kada su ix Germani osvojili&to je kraj ne samo ZRC-a nego&robovlasnickog poretka u Zap.brisanje dugova. Grcka drzava je sprovodila&odgovarajuce mere u oblasti ZDRAVSTVENE ZASTITE. Sto se tice direktne zdr.veka pne postaje svetska imperija//traje do druge polovine 4.KANALIZACIJE.pomoc bili prepusteni sami sebi.tada dolazi do podele na ZAPRCAR sa centrom u Rimu&ISTORIMCAR sa centrom u Carigradu.zastita gradjana. IRC (Vizantija) traje do 1453. veka n.u Staroj Grckoj.e. SOCIJALNO-POLITICKA PRAKSA U RIMU (istorija Rima pocinje od 753.Evr. Na sirem drustv.otkup od strane drzave onih koji su zapali u duznicko ropstvo.uticaj-stvarana su kulturna dobra trajne vrednosti). Na individ. praksa u Grckoj menjala se u zavisnosti od drustv.BRIGA O DECI BEZ RODITELJA. Nekad je to bila odgovarajuca materijalna pomoc radi zadovovoljavanja materijalnih potreba pojedinaca (koji to ne mogu da zadovolje sopstvenim radom).kao sastavni deo globalne politike. Na sirem planu to je preventivna zdr. ZRC je postojalo do 476.-ekonomskih prilika&karaktera politicke vlasti.organizovanje javnih radova radi zaposljavanja onih koji nemaju zemalju kako bi im se stvorili uslovi da zive od sopstvenog rada (sto je imalo&siri drustv.kada su Turci osvojili Carigrad) 23 . U slucajevima prenaseljenosti nekih oblasti-problem u prehrani resavao se kolonizacijom u susedne oblasti gde je bilo uslova.. U soc.god.kada je osnovan kao grad-drzava.pa su u sadrzaj obrazovanja&vaspitanja bile ukljucene&fizicke vezbe.planu drzava je preduzimala organizovane aktivnosti za zastitu vecih grupacija siromasnih: preraspodele zemljisnix poseda. delovanje spadala je u prvom redu ZASTITA SIROMASNIH GRADJANA. Do 1.kao sto se menjala filozofija.zastita Grka.zastite.ali je ipak drzava bila glavni nosilac ukupne soc. Soc. kao jedinstvena drzava. Znacajana je soc.a da je zajednica ili drzava duzna da se brine o svojim gradjanima. Bilo je perioda kada su gradjani kojima je bila neophodna soc.GRADNJA VODOVODA.moguc jedino u ZAJEDNICI sa 2gim ljudima.zastite drzava je placala lekare da bi lecili siromasne gradjane. planu drzava je brinula da ima zdrav podmladak.

je bila duzna da obezbedi to izdrzavanje. R.nego&da ih ubije. Prema njima nije sprovodila nikakve mere soc.veka pne formirali relativno razvijenu pravnu regulativu (‘Zakon o 12 ploca’) robovi ni u kom pogledu a ni kasnije.drzava je iz svojih magacina prodavala zito siromasnim gradjanima po nizim cenama.mere koje su isle u prilog siromasnim gradjanima (plebsu uglavnom) najcesce su bile ogranicene na metropolu.pitanja izvan Rima bilo je prepusteno tamosnjim upraviteljima).srazmerno broju stanovnika.jer ni jedan slobodan gradjanin nije bio obavezan da radi ili da se bavi zanatima jer je to smatrano nedostojnim slobodnog coveka.gradski plebs.zastite.proletarijat&vojska se nisu bavili nikakvom proizvodnjom.koji su bili u najtezem polozaju) SLOBODNI GRADJANI: PATRICIJI (aristokratija)&PLEBEJCI.nisu bili njegov subjekt.koji je mogao ne samo da ih fizicki kaznjava.tokom dogradnje rimskog prava. Osn. Soc.Rimsko robovlasnicko drustvo je jedino drustvo u istoriji ljudske civilizacije u kome je osnovni factor proizvodnje bio robovski rad. PODELE unutar R.zastitu.drzava je imala. podela: ROBOVI&SLOBODNI GRADJANI. Cak ni bioloska reprodukcija robova nije bila pravno regulisana.bili su prepusteni samovolji svog gospodara. Plebejcima koji nisu raspolagali vlastitim prixodima za izdrzavanje sebe&svoje porodice drz. Braca Grah: oduzet deo zemljisnjh poseda od veleposednika&podeljen siromasnjim gradjanima.rob.zastita nije bila jedinstvena na celoj teriroriji. Mada su Rimljani jos sredinom 5.lestvici nastaje proletarijat.mnoge soc. imovinske reforme (npr. za vreme Cezara drzava je kupovala zemlju&delila seljacima sa decom koji nisu imali posede/davani su krediti onima koji su bili spremni da ih uloze u povecanje 24 .od onih koji su radili u poljoprivredi ili ratnih zarobljenika.ali oni su smatrani ljudima nizeg reda).ali ipak nisu svi robovi bili u =om polozaju u pogledu uslova zivota (povoljniji status oni koji u gradovima sluze u kucama patricija ili se bave zanatskim poslovima za svog gospodara. Patricije. Robovi nisu subject prava&nemaju nikakvu soc. Od plebejaca na najnizoj drustv.vise robova nego bilo koja robovlasnicka drzava (pogovotu od kad je postala svetska imperija).dok je provincijama posveceno manje paznje (resavanje soc.drustva bile su visestruke.a da za to nikome ne odgovara-> veliki broj pobuna&ustanaka koje su rimske vlasti u krvi gusile. R. Vladalo je uverenje da je sramota da se slobodni gradjani bave fizickim radom&zanatima (mada su se u selima slobodni&polu-slobodni seljaci bavili proizvodnjom.nisu mogli da formiraju porodicu. ‘Zakon o zitu’.drzava je povremeno sprovodila odredj.

carstvu (u novoj religiji potcinjeni vide spas). forme da dokona masa ispuni vreme => pozorista&gladijatorske borbe da bi se odvratila paznja od politickoh&socijalnix pitanja.neposredno pred njegov raspad. Ta zastita je bila motivisana politickim.a od nehriscanskih antickih izvora Tacit (koji navodi da je Isus po nalogu Pontija Pilata u Jerusalimu razapet na krst pod optuzbom za zaveru R..gradjana u G.-robovi. Prvi propovednici su bili protiv privatne svojine&za zajednicku potrosnju. soc. je istupilo sa IDEJOM O =OSTI LJUDI.pomoc kao prevencija pobune plebsa).dr. Formiranje Hr je trajalo 3 veka&u tom periodu je formulisana legenda o osnivacu&njegovom bozanskom poreklu.rob.pa su formirane hr.sto nije bio slucaj u Grckoj.=osti.formirana je organizacija (crkva)&izgradjena idejna osnova.iz judaizma. Osnivac hriscanstva je bio Isus Hrist (‘Isus’svetovno ime. Kao vera&ideologija Hr je nadzivelo sve dosadasnje drustv.u R.opstine koje su okupljale 200-300 ljudi medju kojima su vladali saradnja&pomaganje.PITANJA Hriscanstvo je nastalo u Palestini u I veku nase ere.u istocnim provincijama Rimskog carstva. zastita slobodnim siromasnim gradjanima je postojala. Uporedo sa zadovoljavanjem potreba isxrane.-pol.gradjane na privredjivanje -javni radovi za podizanje spomenika kulture obavljani od strane slob.kultura i jezika&klasna nejednakost u R. -u vreme krize u R. Talmud i dr.hr nije bilo ni 25 .bar kada se radilo o onim koji su ziveli u Rimu.odnosima&raspada porodice..rezime&religije.trebalo je pronaci&odg. sis.carstva ).’Hrist’=»Pomazanik«-osoba pomazana svetim uljem.] 14.proizvodnje/siromasne gradjane oslobadjali od dugova da ne bi zapali u duznicko ropstvo) Odr. I pored zagovaranja soc. Glavni izvori o Isusu Hrisu su novozavetni spisi (jevandjelja i poslanice). Preduslovi za nastanak Hr su izmesanost naroda.dolazi do anarxije u seks. Na samom pocetku stvaranja Hr. SOCIJALNA KONCEPCIJA HRISCANSTVA&ULOGA CRKVE U RESAVANJU SOC.ne verskim ili humanism ciljevima (ocuvati stabilnost drzave => soc. Rim ispod nivoa Stare Grcke: -odnos prema robovima mnogo suroviji -vecina grckix mislilaca podsticala je sl.onaj koga je Bog izabrao za određenu misiju).

godine ‘Milanskim ediktom’ priznao xr.pojava ucenja koje propoveda =ost svih ljudi.pa makar to bilo&samo pred bogom&porucuje bogatim da svoju imovinu razdele siromasnima-sustinski je predstavljala atak na postojeci sis.crkve prema drzavi. Tacit je nazvao Isusa kriminalcem&opravdavao potupak Pontija Pilata.jer se na taj nacin zasluziju Bozija milost. Verovatno je to bio jedan od razloga zbog kojih je vlast promenila odnos prema hriscanima => Car Konstantin je 30.propovednika.obaveza&prava vernika. U toku prva 3 veka od svog nastanka hr se. kao raznopravnu religiju sa politeistickom religijom u R.mada se uprkos progonima sirenje hr nije moglo zaustaviti.za sta je zasluge imao apostol Petar.prosirilo na sve delove R.koja se vise ne smatra otelotvorenjem zla. Priznavanje xr.zaslugom apostola Pavla.religije prvo kao ravnopravne. Negativan odnos prema hriscanima imali su&obrazovani&uceni ljudi-npr.ona ih je 3 veka surovo progonila. Promenjeno je&shvatanje o =osti. subverzivnim (rusilackim) elementom unutar drzave.a da crkva treba da bude usmerena na regulisanje verskog zivota. Rim postaje steciste hr.ciji je cilj bilo pridobijanje svih ljudi bez obzira na njihove imovinske razlike. Uporedo sa sirenjem vere formira se i ogranizacijacrkva.carstvu je postojala kvalitativna podela na robove&ostale gradjane.aprila 313.koji su se delili na patricije tjs.smatrajuci hr. Iako se propovednici hr. Privatna svojina&bogatstvo se ne osudjuju ali se smatra da su poxlepa&gramzivost u suprotnosti sa Bozijim zakonima&zato bogati ne treba da zaboravljaju svoju 26 .koja je pre svega odgovarala aristokratiji kao vladajucem sloji.ukljucujuci&samog osnivaca.covekovim grehom.grupe&citave narode unutar carstva). Crkvi ne smeta ni ropstvo.ucenje bilo suprotno postojecoj ideologiji&politickoj praxi (u R.pa je razlog za progon taj sto je xr.imperije. Pri takvoj strukturi. Zato se ubrzo ideja =osti ogranicila samo na =ost pred bogom.a kasnije&kao drzavne religije (387. Neron je optuzio hriscane da su zapalili Rim.imperiji. Medju plebejcima postoje bogati. Od tada crkva tvrdi da je drzava neophodna kako bi svojim zakonima oblikovala spoljasnje odnose&ponasanje ljudi.eksploatisane&ponizene pojedince. Vlast se prema hriscanima odnosila surovije nego prema kriminalcima.a vernicima se vise ne savetuje da ne sluze vlasti. Jednakost se svodi iskljucivo na =ost pred bogom&prixvata se nejednakost na Zemlji koja se objasnjva 1.privatnoj svojini&bogatstvu..siromasni&apsolutno siromasni.vlasti.nisu direktno suprotstavljali rim.god) menja se i odnos xr. aristokratiju&plebejce.jer su takve ideje bile prijemcive za obespravljenje.potlacene.politicki ni socijani pokret vec pre svega VERSKI.jedino apeluje na milosrdje prema robovima.

a siromastvo ne treba smatrati sramotom.religije&kao ravnopravne&kao drzavne.pre svega.kaznom zbog gresnog zivota.jer su&jedni&2gi xteli da imaju primat u odlucivanju o drustvenom zivotu.vec je zavisilo od darezljivosti bogatix&dobijali su je oni koji su direktno prosili.pa je samim tim&crkva imala svoj (materijalni) interes da se svim sredstvima bori za ocuvanje feudalizma. Mada. Davanje milostinje nije bilo sistematski organizovano.ali ga siromasni lakse ostvaruju (‘Kamila ce pre proci kroz iglene usi nego sto ce bogatas stici u Carstvo nebesko’). Tako crkva.crkva je razvila ideologiju MILOSRDJA koje se proglasava 1om od bitnih moralnih vrednosti. Zato sto je znala da takvo objasnjenje nece zadovoljiti siromasne. Siromastvo se smatralo Bozijom voljom. Usvajanjem xriscanstva STAV PREMA HO se znatno poboljsao. istovremeno su sirili&saznanja o potrebi ispoljavanja milosrdja svakog xriscana prema svim ljudima koji su nemocni.polozaj.bilo je ostrix sukoba izmedju pojedinix papa&svetovnih vladara jer su&jedni&2gi zeleli da imaju apsolutnu vlast.crkva kao organizacija&institucija moze biti faktor integracije drustva).jer je siromastvo. Crkva je samo nesposobnima za prosjacenje na 27 . Dolazilo je do sukoba izmedju crkve &vlasti. Da bogati ne bi ostali bez nade. Crkva je postala najveci veleposednik u feudalizmu. Autoritet crkve je poceo da raste jer crkva postaje jedina ujedinjujuca snaga.crkva je preduzimala odgovarajuce soc. Apel za milosrdjem smatra se cinizmom. Feudalizam.tu dobrotu su dokazivali davanjem materijalnix priloga crkvi i pruzanjem pomoci onima kojima je ona potrebna.proizvod sistema koji vladajuca klasa&crkva svim sredstvima brane.kao drustveni poredak koji je preovladavao u srednjem veku&cinili su ga feudalci (zemljoposednici)&zakupnici (seljaci koji su obradjivali zakupljenu zemlju) bio je period u kome su veze&saradnje crkve&drzave bile najtesnje.a jos manje popraviti njihov soc.a davanje milostinje postaje religiozna duznost.postaje saucesnik u drzavnim poslovima&pocinje da utice na drustvene tokove&odnose (sto je&bio cilj priznavanja xr. Propovednici xr.koja sada kao&drzava raspolaze odgovarajucom moci&vlasti.pa je u ekonomskom pogledu mogla da se iz=achi sa plemstvom.proglasavajuci postojece staleske podele prirodnim&od Boga uspostavljenim.uz istovremenoj podsticanje na rad kako bi doprineli poboljsanju svog polozaja&da bogati umire savest&dozive satisfakciju iskupljenja grexova. Milosrdje za katolicku crkvu ima 2struku ulogu:da pomogne onima na najnizoj lesvici bede. Promene koje su nastupile pruzale su uslove&mogucnosti HO da prezive.akcije-i pored gresnosti ljudi mogu dobiti Boziji oprostaj.siromasnu sabracu po veri.

reformacija nije uticala na slabljenje religije ali je dovela do promena u odnosu prema svetovnoj vlasti. Sledeci sukob koji je imao masovne razmere&velike drustvene posledice bio je PROTESTANTIZAM tjs. Od priloga.ubiranje sredstava od str. ZADATAK reformacije nije bio izgradjivanje novog teolosko-religijskog sis.. Prema njoj konacna odluka pripada Bogu u svemu.mala deca). Dakle. Konkretne oblike Pravde crkva je formulisala u zavisnosti od drustv.pa je dolazilo do SUKOBA&unutar same crkve (jos&zbog tumacenja pojedinix biblijskih stavova) sto je dovelo do RASKOLA&PODELE NA ZAPADNU (KATOLICKU)&ISTOCNU (PRAVOSLAVNU) 1054.pogledu zadrzao je milosrdje kao vrednost ali je glavni nosilac soc. Crkva je organizovala versko poducavanje kao vid obrazovanja za siromasnu decu.ljudi su gresni&od grexa se jedino mogu izbaviti ako slede Bozije zakone&ponasaju se u skladu sa principima Pravde).godine. REFORMACIJA u 16.religiju i PRAVDENOST spada u bitne vrednosti.vec ciscenje starog od pogresnog&da se covek oslobodi stega Vatikana.najosnovnije uslove&skromne mogucnosti da prezive. Ukinute su dazbine. 28 .za xr.prodajom oprosta grexova nastali su AZILI. Nisu sve norme Poz.siromasni&H su u azilima nalazili utociste. Kritika drzave&njenog sis. Protestantizam je formirao uverenja da se marljivoscu&stidljivoscu&samodisciplinom moze doprineti poboljsanju uslova zivota. Crkve za tzv.pa je nastojala da&pitanje pravednosti interpretira kroz teologiju&tako nastaju ’10 Bozijix zapovesti’ (Pravednost je jedino imanentna Bogu.zastite morala da bude i drzava.veku u okviru katolicke crkve.pravde dolazila je u obzir samo ako je sluzila zastiti interesa crkve.’oprost grexova’.vec se morala pozabaviti &pitanjima ovozemaljske pravde. Crkva nije mogla ostati na apstraktnim principima pozivajuci se samo na bozansku pravdu. naivno-biolosko razdoblje po Lavu Vigotskom] Pored =osti&milosrdja.pa&u pitanjima Pravde.prixvatilista koja su sluzila za okupljanje vernika.prava koje je drzava donosila odgovarale interesima&sxvatanjima crkve. Rad&stvaranje dobara kao osnovna vrlina. Nemocni.nekretnina vernika&darova bogatix. Vlast drzave je sluzila zastiti interesa crkve.bolesni.organizovan nacin pruzala pomoc (stari.ekonomskix uslova&potreba. [FAZA AZILIZIRANJA tjs.suprotno od Prirodnog). U soc. Ogranicena je moc Papa.cesto&za isplatu troskova lecenja bolesnika&davanje pomoci siromasnima&HO.a pri tome je nastojala da religijsko sxvatanje Pravde udje u sadrzaj Pozitivnog prava (pravo koje donosi covek.

.vrednost. 15. Neke od njih su otvarali vladari&za njih davali odredjene priloge.hromom’.zast.sto je u to vreme znacilo veliku&tesku kaznu.sto je&cinila.pa srpska&mnoge 2ge.ali je ostala dosledna prvobitnom xriscanskom sxvatanju milosrdja kao bitnog religijskog&etickog nacela.xranu&lecenje siromasnih. Navedeno je&da ‘se odstrane iz Crkve oni koji se podsmevaju slepcu.bilo je tzv. ODNOS PRAVOSLAVNE CRKVE PREMA OSOBAMA SA INVALIDITETOM Za razliku od katolicke crkve koja je imala jedinstveno glediste o soc.da organizuje soc.pitanjima. Crkva moze. Takve bolnice smatrane su drzavnim. U srednjevekovnoj Srbiji Crkva je pri manastirima organizovala smestaj.za ciju se realizaciju zalagala pravoslavna crkva u Srbiji.slepih.a narocito da bogati cine dobrocinstva&pomazu siromasnima. ‘Milostinja vredi vise od posta&od svake 29 .ne moze ga naslediti’. Obaveza je prema bogu&xriscanskom verovanju da se ljudi medjusobno postuju&pomazu.koja treba da organizuje&sprovodi soc.-zastitne mere (ako drzava vlada ljudima-obavezna je da ih u svemu shtiti). Srbiji govori nam delo ‘Krmchija Sv.ako se stara o njemu&ne upravlja dobro njegovom imovinom.gluvih. Ovi pravni spisi predstavljaju zbirku zakonskih propisa iz doba Nemanjica u kojima se pominje&osnivanje ‘casnih domova’ za smestaj ‘bolesnih. Sv.nezavisno do drzave.gluvom.Nakon Raskola Katolicka Crkva je ostala jedinstvena. O dogadjajima u srednjevek.tak oda danas u okviru Pravoslavlja deluje oko 15 autokefalnih Crkava).hromix i obolelih na 2gim udovima’. To je istovremeno&put za ostvarivanje pravde&pravicnosti.unutar pravoslavlja postojale su razlike od zemlje do zemlje.Save’ koje je prikazao dr Miodrag Popovic.nezavisno od broja samostalih drzava a Pravoslavna Crkva nije uspela da ocuva jedinstveni centar pa se tako formiraju autokefalne Crkve (prvo bugarska. Crkva je smatrala da je sira socijalna zastita duznost&obaveza drzave.ali su&za njih stizali prilozi od bogatix ljudi. Najbitnija soc.Sava je dobrocinstvo&milosrdje smatrao osnovnim principom odnosa medju ljudima. Veliki br manastira imao je neku vrstu bolnica. Propisano je&da gluvi&nemi opravdano mogu biti naslednici&da ‘ko ima srodnika gluva&nema. SAMARICANSKO MILOSRDJE.

ODNOS DRUSTVA PREMA OSI U PERIODU HUMANIZMA&RENESANSE U drustveno-politickom slmislu renesansa se uzimala za pocetak nestajanja feudalizma (traje od 476. 16.a kasnije&Dusanovim zakonikom (npr.tako&od srpske vlastele&od str.a svestenstvo izlozili nasilju&teroru.zakoniku&u 2gim spisima tog vremena&njihov sadrzaj jasno ukazuje da su postojali humani odnosi prema HO kako od strane predstavnika srpske srednjevekovne drzave. staranje o nezbrinutoj deci. To su zaceci novog kulutnog poretka-H&R.poretka pocela je OBNOVOM ANTICKE FILOZOFIJE&KULURE uopste.za vreme inkvizicije.Save su najvazniji zakoni feudalne Srbije] Staranje o HO se spominje&u Dus.poducavanje zena za vodjenje domacinstava. To nije bila samo kritika starog. [Dusanov zakonik&nomokanon Sv.zastita samoxranih udovica&starih osoba.unistavanja domacinstava&sl.ishrana siromasnih&ubogih pri manastirima_takodje postojale su&odredbe kojima su bile predvidjene ostre kazne za vlasteline u slucaju pljacki sela.tako da su najbitnija pitanja koja se ticu soc. revolucije) &nastanka kapitalizma. [Rimokatolicka crkva u srednjem veku sa jedne strane nastavlja sa aziliziranjem svojih nemocnih&hendikepiranih vernika&brine o njima a sa druge strane. Indirektna kritika feud.pa je&drzava morala da preduzima niz soc.mera.a kasnije je doslo&do direktnog osporavanja teoloskih dogmi.zrtve&molitve’.dodela napustene zemlje siromasnima koji nisu imali svoju.).probleme jer je siromastva&bede bilo mnogo. Srpske pravoslavne crkve.-pad ZRimskog carstva do 1789.nepogoda.] Za vreme ropstva pod Turcima pri manastirima koji su ostali pruzana je zdravstvena&2ga pomoc iako veoma skromno jer su Turci lisili Crkvu njenih poseda.pomoc u slucaju element.organizovanje pri manastirima neke vrste obrazovanje dece. Ne treba praviti razliku medju ljudima na osnovu njihovog polozaja jer su svi ‘stvorenih od istog praxa’.vec&stvaranje jedne drugacije slike o svetu30 . Crkva je uprkos tome pruzala otpor.-pobeda Fr.zastite siromasnih gradjana regulisana normativno statutima gradova.ucestvuje u njihovom fizickom unistavanju (najcesce spaljivanjem). Crkva nije mogla da resi sve soc.

Rodilo se uverenje da covek sopstvenim umom&delom moze da nadje smisao vlastite egzistencije&da organizuje individualni&soc.on je taj koji coveku omogucuje da menja prirodu da bi zadovoljio ljudske potrebe&organizovao individualni&drustveni zivot.a ne za bozanskim vrednostima.nego samo utopijska vizija jednog novog drustva). vrednosti (borba protiv feudalizma-protiv privilegije vladajuce feudalne klase) Priroda je sve ljude obdarila manje-vise slicnim sposobnostima-> prirodna jednakost. Razum postaje princip od koga treba zapoceti duxovni&materijalni preporod.Spinoza. dela.naucnix&umetn.razvija licnost. zivot u kom realizuje vlastite snage. To je FAZA SEGREGACIJE.njegovu individualnost. Rada svakog pojedinca.nova umetnost&filozofija koja U CENTAR STAVLJA COVEKA.jedna od osn.vek-slobodna republika se moze uspostaviti samo kada u drustvu ne bude podela ljudi na staleze. Razum kao kriterijum saznavanja&vrednovanja. Na takvo stanje je usledila kritika (ne direktna.odnosa nejednakosti su se najdrasticnije ispoljavale u periodu tzv. prv.) 17.. Traga se za ljudskim.pristalice racionalizma (Dekart.sto je izazvalo porast interesovanja nauke za ovu populaciju&njene probleme. (Makijaveli-15. SUMNJA U RELIGIJSKE DOGME&hriscanske vrednosti.ona je tokom renesanse bila daleko ne samo od drustvene nego&od politicke =osti.&16. Sto se prakse tice.Lajbnic) 31 .klase nejednakost kao rezult. Za umne ljude-COVEK.akumul. Bogatstvo plemica kao rezultat prevare&nasilja/unutar gradj. JEDNAKOST.kapitala.slobodu (uz rec ‘obnova’ stoji pojam ‘humanizam’). U prakticnom sprovodjenju ideje za ostvarivanje boljih&humanijih uslova z&rada ljudi. Ovo razdoblje se odlikuje aktivnoscu veceg&stalno rastuceg broja filantropa koji su vodili brigu o izvesnom broju HO.kad se bude pravila razlika izmedju plemica&ostalix gradjana.PRIRODA&DRUSTVO postaju osnovni predmet filoz.zato nije prirodno sprecavati ljude da razviju svoje sposobnosti&ostvaruju prava koja im pripadaju. Tokom formiranja kapital. DELOVANJE FILANTROPA NA ZBRINJAVANJU OSI Kao posledica znacajnog kulturnog pokreta u svetu poznatog pod nazivom HUM&REN dolazi do promene drustva prema HO.

polozaj slepih u drustvu moze&mora podici&unaprediti primenom njima prikladnog obrazovanja.[RACIONALIZAM=saznanje coveka&njegov neposredni odnos prama 2gom coveku&svetu uopste se stvara. SOCIJALNI PROBLEMI IZAZVANI PRVOBITNOM AKUMULACIJOM KAPITALA [malo o feudalizmu: F zapocinje padom ZRC 476.tako da je sprovodio&tehniku citanja sa usana.] razvile su&filantropske aktivnosti svih osoba koje su bile spremne da pruze pomoc clanovima drustva kojima je pomoc bila neophodna (osobama sa psiho-fizickim poremecajima i/ili nedostacima). ‘Gluve osobe imaju razvijene govorne organe ali zbog gluvoce nemaju razvijen govor’. Medju njima je bio&dr Johan Konard Amon koji je poznat kao prvi strucnjak u Evropi koji se specijalizovao za praktican rad na podrucju patologije govora&koji se smatra ocem logopedije. VOLTER.a samim tim&PRVI OBLIK DEFEKTOLOSKE REHABILITACIJE.plemstvom. U istom razdoblju raste&zainteresovanost strucnjaka za rehab.godine a zavrsava se pobedom Francuske revolucije 1789. DIDRO.oblikuje&menja prema nacelima razuma.tjs. STRUCNJACI: JERONIM KARDANA je u 16om veku ucio gluvoneme da pisu&tako se sporazumevaju sa okolinom.zalagao se za obrazovanje slepih&na osnovu istrazivanja je zakljucio da se opsti soc.u svom radu ‘Pismo o slepima za one koji vide’. 18. Drustveni poredak koji je preovladavao u srednjem veku i cinili su ga feudalci (zemljoposednici)&zakupnici (seljaci koji su obradjivali zakupljenu zemlju)] U poslednjoj etapi feudalizma (burzoazija deli vlast sa feudalcima.&obrazovanje slepih. Defektologija tako pocinje kao neposredna praksa filantropije ili ljubavi prema coveku osudjenom da trpi zbog nedostatka koji je stalan&nepromenljiv.takodje istaknuti knjizevnik&istoricar. PEDRO&HUAN PABLO BONS su gluvoneme sticenike ucili da govore. razvoj manufakturne proizvodnje. Ovim problemima bavili su se mnogi lekari.iznosi cinjenice o potrebi&mogucnostima obrazovanja slepih. Delovanjem humanista&filantropska misao je pokrenula obuku govora lica sa ostecenim sluhom.pedagozi&drugi strucnjaci.veliki fra mislilac.godine.preteche 32 .

[ Represivno zakonodavstvo-nehumano ali nuzno]) . Da bi se takve pojave suzbile. -> usled napustanja sela&zaposljavanja u industriji feudalci vise nisu bili u mogucnosti da zadrze dotadasnje odnose.&16. Novi oblici proizvodnje zaxtevali su&povecanje radne snage koja se mogola regrutovati ugl.u svim ZEvropskim zemljama u 15.a na 2goj strani od bivsih kmetova.kao i dela plemstva formira nova klasa BURZHOAZIJA.u osnovi glavna ideoloska snaga = VREME ZACETKA KAPITALIZMA = proces koji je kasnije nazvan PRVOBITNA AKUMULACIJA KAPITALA.a crkva je.sakacenje. Vladajuca feudalna klasa drzi bitne poluge politicke plasti. 19. OSIM NJIX postoje zanatlije.otpustene pratnje&posluge feudalaca.slobodnih seljaka&dela gradskog stanovnistva nastaje RADNICKA KLASA. Oni su bili bez ikakvih sredstava za zivot&samim tim su bili prinudjeni na prosjacenje&skitnju. Pored navedenih soc.nacin&nivo proizvodnje&upravljanja.zigosanje vrelim gvozdjem po celu ili grudima.strukture => na jednoj strani od odredjenog broja zanatlija&trgovaca. Vlasti pritom nisu ulazile u razloge zbog kojix su ljudi bili to sto jesu (vecina u taj polozaj dovedena silom).pa&osuda na smrt.veku.trgovci&malobrojna inteligencija koji ne pripadaju ni jednoj od ove 2 klase.filozofskim&umetnickim stremljenjima od pocetka 16og veka. Takvo stanje je trajalo vise od 1 veka.a sa 2ge krupna socijalna raslojavanja&beda jednog dela stanovnistva. SOCIJALNO-POLITICKA KONCEPCIJA TOMASA MORA 33 .doneseni su ZAKONI PROTIV SKITNICHENJA kojim su propisivane veoma surove kazne: bicevanje.nesposobni za rad&sl.a neki su postali&razbojnici. sa sela.gradska sirotinja (koja nije mogla ili nije htela da se zaposli u manufakturnim radionicama).masinske industrije!!!) sa jedne strane osetniji ekonomski&kulturni napredak u gradovima ZEvrope.kategorija postoji&1 nehomogen sloj koga su cinili prognani sa sela (jer je zemlja koju su obradjivali pretvarana u pasnjake za gajenje ovaca jer je vuna trebala da zadovolji potrebe tekstilne manufakture-‘ovce su pojele ljude’ by Tomas Mor: u gradovima zbog ogromnog priliva stanovnistva sa sela nema dovoljno zaposlenja&drzava problem nezaposlenosti pokusava da resi represivnim merama da bi se sprecilo nezadovoljstvo.uprkos novim naucnim. Sve te promene dovode&do menjanja soc.

Za vreme vladavine kralja Henriha VIII pobijeno je oko 72 000 ljudi koji su bili proglaseni skitnicama.sto je dovelo do toga da seljaci odlaze u gradove u potrazi za zaradom (a to izaziva problem nezaposlenosti koje drzava pokusava da resi represivnim merama da bi se sprecilo nezadovoljstvo).. Seljaci su bili izvan bilo kakve soc.god) opisao je drustvene prilike tog vremena u Engleskoj.ali je po katolickoj crkvi svetac od 1935.mada su nasilno proterani iz svojih stanista. zastite&tezak polozaj terao ih je na bune&ustanke protiv feudalaca (u Nemackoj se dogodio najveci otpor seljaka koji je bio uvod u dugugodisnji rat. 34 .kao&epidemija.pobijeno je najmanje 150. Zbog suprotstavljanja kralju za vreme trajanja svoje sluzbe na mestu kancelara Engleske u vreme Henriha VIII giljotiran je. Prvi put iznosi ideju o drustvu bez eksploatacije sto ce postati glavna ideja socijalista.000 seljaka). Podizana su&sirotista za nezbrinute a uz njih&razlicite radionice.jer je bilo korisnije da se telesne kazne zamane novoizgradjenim zatvorima&popravilistima u kojima su beskucnici predstavljali radnu snagu koja donosi profit. Siromastvo&beda su se toliko uvecali tokom raspada feud.Tomas Mor je stanje prvobitne akumulacije kapitala objsanio recenicom ‘ovce su pojele ljude’.socijalno stanje tokom razvoja manufakturne proizvodnje (proleterizacija seljaka&raspustenih pratnji beskucnika pretvorenih u beskucnike). Proteklo je nekoliko vekova od pocetka razvoja novih oblika proizvodnje&gradjanske klase do definitivnog rusenja feudalnog sistema (1789.verskih sukoba&raskola. Tomas Mor je bio svedok tih dogadjaja&u svom delu ‘UTOPIJA’ (1516.ratova. Proces raspadanja feudalnog poretka&nastanak burzhoaskog bio je dugotrajan. Kritikuje privatnu svojinu. privatnu svojinu kao uzrok svih zala.gladi. tj.god)&u tom periodu evropska drustva su prolazila kroz veoma surove procese svakojakih nasilja. Ubrzo je vlast sxvatila da je sprovodjenje Zakona protiv skitnicenja moralo biti ublazeno.zastita koju je Crkva do tada pruzala nije mogla da zadovolji rastuce potrebe.tako da tu ulogu preuzima drzava (sto je&bio zaxtev protestantske reformacije – ‘milosrdje zameniti organizovanom brirom drzave’). Kritikovao je kapitalizam.odnosa pa soc..godine.jer je zemlja koju su ljudi obradjivali pretvarana u pasnjake da bi se zadovoljile potrebe tekstilne manufakture za vunom.

Postignuca mnogix uticajnih ljudi&organizacija su bila usmerena na stvaranje uslova da se u drustvenoj zajednici poboljsaju.polovini 19og veka doprineo je opsti napredak socio-ekonomskix&soc-kulturnih odnosa u drustvu (naglo su se razvijale proizvodne snage.time&strucnjaka uze specijalizacije koji su metodama zasnovanim na rezultatima nauke&primenom savremene tehnike organizovali&usavrsili rehabilitaciju HO.veka u svetu nastaju&mnogobrojni primeti ekstremno negativnih&dehumanizovanih odnosa prema HO => pocetkom 1939. veku razvija se tzv.prof. Rastao je&broj humanitarnih drustava za zastitu HO. VEKA NA HUMANIZACIJU ODNOSA PREMA OSI Znacajnim promenama u 2.retardiranih i drugih osoba ‘nekorisnih za drustvo’. U mnogim zemljama su napori defektologa bili krunisani ociglednim poboljsanjem zivotnix i/ili radnih uslova pri cemu su stvoreni humaniji medjuljudski odnosi u mnogim drustvenim zajednicama.imajuci u vidu&odgovarajuci STRUCNI KADAR koji ce primenjivati odgovarajuce POSTUPKE HABILITACIJE&REHABILITACIJE zasnovanim na dostignucima savremene nauke&tehnike. Medjutim. U ovom razdoblju bio je u porastu broj SKOLOVANIH DEFEKTOLOGA.koje je Vigotski nazvao NAUCNI ili SOCIJALNOPEDAGOSKI PERIOD. U 20. UTICAJ RAZVOJA NAUKE 19. Narocito je bio zapazen razvoj naucnog istrazivanja u oblasti defektologije.. Odluku o tome koja osoba&kada mora biti unistena fizicki donosila je 35 . Defektolozi su pokusavali da prosire traganja usmerena na otkrivanje sto prikladnijix&humanijih nacina&oblika zbrinjavanja. u Nemackoj je usvojen ‘Nacionalni program eutanazije’ koji je obuhvatao masovno istrebljenje&unistenje nesposobnih za rad.tokom 20.skolovanja. RAZDOBLJE SOCIJALNE INTEGRACIJE.hronicno obolelih od odredjenih bolesti.xumanizuju odnosim prema HO.osposoblj. Posle okoncanja I.zaposljavanja&sto neposrednijeg ukljucivanja HO u otvoreno drustvo.20.rata tim organizacijama se pridruzuju&medjunarodne organizacije.narocito industrijska proizvodnja zaxvaljujuci naucnim&texnickim otkricima koja su delovala na razvoj nauke&texnologije). U tu svrhu bilo je naophodno obezbediti znatna finansijska&materijalna SREDSTVA kojima bi se omogucilo povecanje njihovog zbrinjavanja u privatnim&drzavnim specijalizovanim INSTITUCIJAMA.asocicacije.a narocito II sv.komiteti.

tehnike&proizvodnih snaga uopste.podrazumevajuci pri tome ‘Hitlerovsko-nemacku rasu’.lekara&sl. 36 . veka (pobeda Fr.veka.uniste iskljucivo decu koja su bila na razne nacine odvajana od porodice&ubijana radi tako imenovanog ‘chishcenja&ocuvanja chistote rase’. Za njegov pocetak uzima se kraj 18.a u sferi ekonomije RAZVOJ TRZISTA na kome se roba valorizuje (vrednuje). Ovaj oblik kapitalizma.pri cemu je usmrceno oko 500. U tom pokolju je sirom Evrope usmrceno mnostvo dece.veka donela je&pojedine xumane promene koje su nastale humanizacijom odnosa prema HO u pojedinim drzavama. LIBERALNI KAPITALIZAM: OPSTE KARAKTERISTIKE.kao&uvodjenjem novih tehnologija. Izvanredni razvoj nauke.SIRENJU UNUTRASNJEG&SPOLJNJEG TTRZISTA&RAZVOJU NAUKE.brodarstvo).revolucije).pre svega elektronike.000 ljudi pripadnika srpskog naroda.Roma.IDEJE&PRAXA Nastao nakon procesa prvobitne akumulacije kapitala-kao nova era u razvoju kapitalistickih odnosa.SOC. Uporedo s komisijom delovale su&posebne grupacije koje su imale zadatak da fiz.rata u nacistickom logoru Nezavisne drzave Hrvatske u Jasenovcu liseno je zivota oko 750. Druga polovina 20.000 Srba. Nacisti su eutanaziju primenjivali navodno radi ‘ocuvanja arijevske rase’. u nemackim logorima je brutalno usmrceno mnogo HO. Tacan br zrtava se ne zna ali nije sporno da iznosi nekoliko miliona (tokom II sv.posebna komisija sastavljena od strucnjaka iz redova politicara.uz koriscenje racunara&robotike.u sferi politike-novi institutI-VISEPARTIJSKI PARLAMENTARNI SISTEM (pravo glasa&politika =ost).zapoceo je u Engleskoj. Ovom progresu doprineo je&razvoj medicine (u smislu ranijeg otkrivanja&suzbijanja poremecaja&bolesti). EKONOMSKU OSNOVU LK je imao u razvoju MASINSKE INDUSTRIJE&IZGRADNJI FABRICKOG SISTEMA PROIZVODNJE.doneo je +promene u mnogim drustvima koje su pracene znacajnim otkricima&njihovom primenom na podrucju tehnike.kao ikapitalizam uopste.a zatim&u Francuskoj.a zavrsetak poslednja cetvrtina 19. Novo je sto je kao osnova MASINSKA PROIZVODNJA.Jevreja&2gih naroda. 21.000 mentalno&fizicki HO).da bi se kasnije sirio na 2ge ZEvropske zemlje.RAZVOJU SAOBRACAJA (zeleznica.omladine&odraslih lica.medju kojima je samo u gasnim komorama 275.

ne vaze principi =osti&soc.&politickim pitanjima. Mil je takođe bio naklonjen biračkom pravu za žene i (kasnije) radničkim zadrugama. pitanja razmatrao u vezi sa pitanjama SLOBODE koja je centralna kategorija njegovog ukupnog ucenje. privatni kapitalista sve odnose regulise po svom naxodjenju. odnosa smatralo se shtetnim).zbog cega Mil predlaze postepene&stalne REFORME koje.ukljcuju PROSVECIVANJE LJUDI&OCUVANJE PRIRODNOG PRIRASTAJA.je problematiku =osti&2gih soc. drustveni odnosi pocivaju na vladavini privatnog kapitala. Eksploatacija radnika se ne sprovodi pomocu drzavne prinude kao u robovlasnickom&feudalnom sistemu.pa&radnika. Ziveo je&delovao u vreme LK.premda malo modifikovane.zastite&nema izgradjenu bilo kakvu soc.cije su osnovne ideje&do dana danasnjeg aktuelne.jer su kapitalisti&radnici formalno slobodni da svoje odnose regulisu ugovorom. =ost se sastoji u jednakom pravu svakog coveka na STICANJE SVOJINE. drzava ne moze da deluje ni u sferi soc.ujedno je suzbijen&uticaj Crkve koja jeodvojena od drzave. Kapitalisti odredjuju&duzinu radnog vremena.koja treba da pociva na ZAJEDNICKOM RADU SVIH. [javna&privatna svojina su strogo razgraniceni.] *MIL*. POTRAZNJA&PONUDA odredjuju nivo zaposljavanja.visinu najamnine&cenu proizvoda. Postoji pravo svih. Feudalna klasa je politicki&ekonomski porazena.&soc.a radnici nemaju mogucnosti da uticu na menjanje uslova rada&visinu najamnine jer ne poseduju sopstvenu organizaciju.sada nema ozbiljnijeg politickog protivnika prilikom odlucivanja o ekon.a ne=ost tjs.da slobodno formiraju politicke stranke.sem u meri koja je potrebna da bi se obezbedilo postovanje zakona&ugovora zarad nesmetanog funkcionisanja privredne&2ge delatnosti koje su bile neophodne za drustvo. Na taj nacin ce se minimizirati drustvene ne=osti medju ljudima.pored ostalog.koja je vlast u period manufakturne proizvodnje delila sa feudalcima tjs. U fazi LK drzava se nije mesala u privredni zivot (svako njeno uplitanje u regulisanje ekon.ali u stvarnosti su SVE POLITICKE PARTIJE POD UTICAJEM&KONTROLOM BURZOAZIJE ZBOG NJENE EKONOMSKSE NADMOCNOSTI.zalagao se za takav drustveni poredak u kome ce se na najbolji moguci nacin dovesti u SKLAD SLOBODNO DELOVANJE POJEDINCA SA POSTOJANJEM&ODRZAVANJEM PRIVATNE SVOJINE&’OPSTIM DOBROM CELINE’. stepen ne=osti zavisi od rada&sposobnosti pojedinaca-drustvo odganizovano prema slobodi&privatnoj svojini istovremeno je&PRAVEDNO DRUSTVO. sindikat u ovoj fazi razvoja kapitalizma.pravde.tjs.plemstvom. 37 .pol.Uporedo sa ekonomskim dostignucima rasla je&politicka moc burzoaske klase.organizovanju&funkcionisanju drustva&njegovih institucija.

22.veka prinudili su burzoaziju da menja pogled na soc.da ne bi opterecivali 2ge.pitanja.pa dolazi do zakonodavnih promena u Engl.pri cemu je primarno dejstvo bioloskih faktora.da bude izraz njihovih osecanja&savesti).zivot&polozaj coveka usvetu zavisi od njegovog TRUDA DA SE UKLOPI u opste tokove&da tako unapredjuje licni&kolektivni soc. Svaka druga =ost za njega je neprixvatljiva. je.problemima&da svojim merama resave problem siromasnix jer bi na taj nacin povredila slobodu onih od kojih se oduzima da bi se 2gima davalo (svaka raspodela koja bi pocivala na arbitrazi drzave.treba raditi na tome da se ljudi MORALNO VASPITAVAJU tako da vode brigu sami o sebi. On odbacije komunisticke ideje koje zagovaraju drustvenu =ost ljudi jer one ne deluju u skladu sa moralnim zakonom.-politicka ideja jeste da SVI LJUDI IMAJU =O PRAVO NA SLOBODU. UTOPIJSKA KRITIKA SOC..protiv toga da se drzava bavi soc.Nemackoj ukojima je uvedeno zdravstveno osiguranje uslucaju invalidnosti&starosno osiguranje &to predstavlja kraj LK.STANJA U VREME LIB.kao&Mil.njihovo ostvarenje bi nacilo povredu nacela Slobode&=osti.nuzan je PROCES EVOLUTIVNOG PRELAZA (u kom se covek prilagodjava prirodnoj&drustvenoj sredini).polovini 19.zivota. Umesto filantropskog ocajavanja zbog siromasnjih&bednih.spade ured onih mislilaca iz doba LK kod kojih preovladjuje optimisticko uverenje da je progress uopste.treba moralnim uticajem razvijati svest o uzajamnoj pomoci (drustvo treba da vrsi moralni uticaj na pojedince kako bi se kod njih razvijala svest o UZAJAMNOJ POMOCI. soc. Osnovna S. Za materijalni. Princip solidarnosti za S.sa 2ge strane u 2.umesto na zakonu ponude&potraznje bila bi nepravedna). Sto se tice brige drustva za siromasne. Siromastvo&soc.koja bi trebala da se temelji na njihovoj dobrovoljnosti. To je za njega prvi&osnovni princip ispravne =osti.sa jedne&narastanje radnickog pokreta.kulturni&socijalni razvoj.odnosno blagostanje covecanstva u kome nece biti bede&zla&u kome ce biti sve vise pravde. S.permanentan&da se odvja evolutivno.kao&drugi predstavnici liberalizma.a sam soc.zivot. spade u moralnu sferu.pa&u sferi soc.beda.*HERBERT SPENSER*.KAPITALIZMA 38 .

mada Furije ne smatra da svi ljudi treba da budu iz=cheni u imovinskom pogledu (jer doprinos pojedinca nije =ak).=ost svakog pojedinca.bez prinude&eksploatacije-suprotnom tadasnjim uslovima.ne ukida zlo&nepravdemniti uspostavlja organizaciju drustva na principima razuma.a sa njim nastaje&KAPITALIZAM. Suprotnosti se javljaju izmedju klase industrijalaca (fabrikanti.jer se svojina stice radom.banari. Socijalutopisti slede opstu metodolosku nit prosvetiteljstva.Osnovna pokretacka snaga drustvenog progresa RAZVOJ INDUSTRIJE.&politickih ideja.a NAUKA najmeritornije sredstvo organizacije drustvene prakse.vlasnici sredstava za proizvodnju&svako ima mogucnosti da razvija&ispoljava svoje sposobnosti.humanog drustva. Takav rad je pravican.GARANTIZAM kao drustvo prostih asocijacija . Uredjena drzava mora prevladati stanje nezaposlenosti&Sen Simon saradnju industrije&nauke vidi kao jedini nacin.naucnici.neophodna je racionalna organizacija drzave koja bi ibla uskladu sa zaxtevima industrijalizacije. Sen-Simon. Zamisljao je drustvo harmonije kao drustvo materijalnog izobilja u kome nema zavisti. FURIJE je smatrao da se drzavom moze valjano upravljati&rukovoditi prema PRINCIPIMA RAZUMA (razvoj slobodne licnosti. OVENova delatnost nije bila samo teorijska kao kod Sen-Simona&Furijeaon je u Engleskoj pokusao da sprovede osnovna nacela o uredjenju odnosa u procesu rada u kome se ostvaruje =ost&pravednost.pa je osnovao RADNICKE KOLONIJE U PREDIONICAMA PAMUKA U New 39 .harmonije.njegov doprinos&rad…).XARMONIZAM kao stvar buducnosti (prerovladavanje kapitalistickih odnosa) u kojoj jos uvek postoje paraziti.zemljoradnici)&klase besposlicara (plemici.SOCIJALUTOPIZAM = izraz nezadovoljstva zbog neispunjenih obaveza datih neposredno pre&za vreme Fr. Da bi se uspostavilo pravedno drustvo. SEN-SIMON je dao najveci doprinos kritici&vrsio najveci uticaj na kasniji razvoj soc.vojnici).radnici.za njih je RAZUM kritetrijum saznanja&vrednovanja.SOCIJANTIZAM kao priprema za formiranje slozenih oblika udruzivanja. NAUKA je glavna pokretacka snaga napredka covecanstva. Period civilizacije deli na tri faze: .nestaju klase&ne=osti.revolucije. Klasa besposlicara ce nestati tako sto ce se ukinuti pravo na nasledjivanje.svi ljudi su ukljuceni u proces proizvodnje kao akcionari.a RAD&STVARALASTVO treba da budu osnov svake drustvene vlasti.rentijeri.jer ona ne resave ni problem drustv. .Furije&Oven kao predstavnici socijalutopizma smatrali su da revolucija nije put ni nacin uspostavljanja pravednog stanja.birokrate.

Velika Britanija bila je jedna od najrazvijenijih industrijskih zemalja.skracenje radnog vremena za 3h.=osti&pravednosti sto je&opisao u delu ‘Novi pogled na svet’ koje je kritika istih.iznamoglih. Doslo je do bojkota od strane burzoazije koji je doveo do raspada kolonija.koje su bile obavezne da prihvataju osobe iz zakonom odredjenog kruga korisnika.postojale su 4 fabrike.iznemoglim&invalidima koji su bili ekonomski&zdravstveno ugrozeni. Ublaziti soc.a PRIVATNU SVOJINU. ‘Nas cilj je cilj svih razumnih bica-sreca’.pa je tim povodom 1834.ali je Oven znao da su to parcijalna resenja&da ne sezu dalje od radionica -> neophodne su drustvene reforme&reforma drustvenih institucija u celini.zakon oogranicenju zenskog&dechijeg rada).problemima koje je trebalo efikasnije resavati. Sve radnike koji su ziveli sa svojim porodicama u naselju smatrao je clanovima velike porodice.sa nagomilanim soc.vaspitanja&osposobljavanja za rad Oven naziva ‘Institut za formiranje karaktera’. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ‘SLUZBENOG STARANJA O SIROTINJI’ Nagomilani ekonomski problem u drustvu pocetkom 19. Organizovane su&’UBOZNICHKE KUCE’. Ovim zakonom propisan je KRUG KORISNIKA. 23.Lenark-u.koji predstavlja drzavno staranje o siromasnim.jer zbog rasprostranjenosti&tezine ovog problema privatna inicijativa nije mogla vise da bude nacin.bolesnih.MERE: briga o deci zaposlenix.utvrdjeni OBLICI STARANJA.kao&DRZAVNE USTANOVE koje su bile odredjene&obvezne da se staraju o svojim korisnicima.njihovom skolovanju&osposobljavanju za obavljanje odredjenih poslova.bolesnim. Posebnu paznju je posvecivao deci.za njihovo resavanje morala se angazovati&DRZAVA.veka iziskivali su preduzimanje prikladnih mera kojima ce se ublaziti tezak polozaj starijih.RELIGIJU&POSTOJECI OBLIK BRAKA (temelje na kojima je pocivao tadasnji poredak) video je kao prepreke za ostvarenje soc.pravila o njihovom vaspitanju&obrazovanju.medju 40 .godine usvojen ‘Sirotinjski zakon’.siromasnix&svix osoba nesposobnih za rad.koja zivi&radi u kooperativnoj koloniji koja je bila obavezna da se stara o nemocnima.polozaj ovih grupacija kao zadatak morao se poveriti ORGANIZOVANOJ DRUSTVENOJ ZAJEDNICI. Svoj sistem obrazovanja. Sproveo je SOC. Produktivnost rada je povecana.

omladinu&odrasne HO. 24.obrazovanje&osposobljavanje osoba u stanju soc.veka RAZVOJ DEFEKTOLOSKE TEORIJE&PRAKSE bio je zavisan od napredka ekonomske moci&kulture datog drustva. Uslovi zivota su u uboz.kojima su se nalazile&HO.mnogi teoreticari se bave proucavanjem&resavanjem ovih problema.sa 2ge strane.sa jedne strane&bitnih obelezja socijalne politike u drzavi.pomoci.slucaj’ sa stanovista drustvene solidarnosti. Medju njima je&EMIL DIRKEM. Na drustvenom planu posledica-> podvrgavanje licnosti coveka mexanizovanom radu.hend.strucno osposobljeni za obavljanje odredj. Shvatajuci znacaj.politike&zastite gradjana u savremenoj drzavi.koji je proucavao PROBLEME SOC.koju on razlikuje &striktno odvaja od texnicke.sto je bilo izuzetno vazno (ne samo za tu populaciju nego&za RAZVOJ DEFEKTOLOSKE TEORIJE&PRAKSE).mogli da se zaposle&prestanu da koriste finansijsku pomoc drzave.potrebe.decu. UTICAJ GRADJANSKE SOCIOLOGIJE NA ZASTITU&ZBRINJAVANJE OSI Sredinom&u 2oj polovini 19. DRUSTVENA PODELA RADA-rastavljeni &uprosceni rad sveden na pojedine pokrete koji se ponavljaju.da mogu sebi da obezbede samostalan ili bar delimicno samostalan zivot.a ta nastojanja podsticala je&drzava u nameri da ih sto pre izbrise iz liste korisnika soc. Mnoge od njih obuhvatale su&vaspitanje. cim se zaposle.pod nadzorom majstora.sticali znanja.pa su se mladi trudili da sto pre&sto bolje nauce zanat&napuste uboz.u kojima su korisnici ziveli&radili. 41 . U ovim radionicama su deca&omladina. Uz njih su se nalazile radionice u kojima su svi sposobni za rad bili obavezni da radom zaradjuju sredstva za sopstveno izdrzavanje&podmirenje potreba svoje porodice. DIRKEM je svoje sxvatanje solidarnosti zasnovao na temelju drustvene podele rada.umece&vestinu pojedinix zanata da bi kasnije.mesto&ulogu soc. zanimanja.posebno onix osoba koje zbog nesposobnosti za rad&invalidnosti postaju socijalni slucajevi.ZASTITE LJUDI&to iz redova pogodjenix zivotnim nedacama&razvrstanih u red ‘soc. POSLEDICE – nastajanje HUMANITARNIH&DOBROTVORNIH ORGANIZACIJA sirom Evrope radi pruzanja pomoci nemocnima&ugrozenima. One su se bavile prikupljanjem materijalnih sredstava&raznim 2gim aktivnostima kojima su doprinosile ublazavanju teskoca koje pogadjaju decu bez roditelja. bili veoma teski.

Takvo jacanje individualnosti u organizovanoj zajednici cini drustvo jedinstvenijim. U razvijenijoj specijalizaciji niko nije dovoljan samom sebi.time se gubi individualnost pojedinca. OS mogla se razviti na temelju vece podeljenosti drustv.kao sto je xorda. MEHANICKA SOLIDARNST uspostavlja se na osnovu grupisanja ljudi po slicnosti.ali oni ovde imaju mnogo > mogucnosti da razviju svoju licnost jer specijalizovani rad zaxteva daleko vise inicijative nego uniformna podela rada.u modernom drustvu. priznaje da.pre svega na osnovu licnih sposobnosti pojedinaca.&kolektivnog verovanja.nego iziskuje potrebu da se ljudi uzajamno dopunjuju.a ne da se sukobljavaju. Drustvena koxezija kod MS obezb. Naravno.nego vracanje u predjasnje stanje onoga sto je poremeceno prekrsajem). MS predstavlja neposrednu vezu individua&globalne zajednice/istovetnost indiv.to ne moze empirijski dokazati. Pojedinci unutar grupe ne saradjuju samo zato sto su slicni. OS je mogla nastati samo u razvijenijim civilizacijama.tjs. Visok stepen individualnosti clanova zajednice. I ovde su ljudi zavisni od zajendice.jer takvi oblici drustvenog organizovanja vise ne postoje&zbog toga daje analogiju sa klanovima. na stepenu MS.odnosno pozitivno zakonodavstvo (glavna svrxa nije kazna. se potcinjavanjem individualnix svesti zajednickom cilju. To ima&pozivitne moralne posledice. a spoljasnji izraz je represivno pravo cije sankcije idu od prekora do smrtne kazne ili izgnanstva iz zajednice.podele rada.da saradjuju.gde razlicita zanimanja nisu razvijena.a solidarnost se moze uvecati na nivou kolektiviteta samo ako se smanjuje individualnost pojedinca. Karateristicna je za drustva nizeg razvoja u kojima profesije nisu izdiferencirane.oni postaju atomi kojima drustvo raspolaze. ORGANSKA SOLIDARNOST razvija se na razlicitosti individua za nju je karakteristicno restitutivno pravo.TEXNICKA PODELA RADA-podela rada po grupama&ona je osnova profesionalnog strukturiranja.nego je upucen na mnostvo 2gih ljudi. formulise&pojmove mehanicka&organska solidarnost.rada&specijalizacije.cak&vise nego na nivou nerazvijene drustv. D.tjs. Najvisi stepen MS postize se kada se individualna&kolektivna svest podudaraju. 42 . Razlicitost koja ovde posotji medju njima ne negira samu solidarnost.iako istorijski oblik takve solidarnosti vidi u prvobitnim oblicima drustvene organizacije.Na temelju ove podele D.nego &zato sto im je takva saradnja uslov opstanka.

HO. Dao je svoj doprinos resavanju problema&pitanja koje se odnose na soc. Spenser se zalagao da se problem zadovoljavanja potreba&zbrinjavanja invalida resavaju METODOM SAMOPOMOCI.po Dirkemu v&o HO&resavanje njihovih problema (ukljucujuci&njihovo cuvanje&zbrinjavanje) treba poveriti na prvom mestu PORODICI.slucajem. od konkretne porodice&da su one najcesce neprikladne&neefikasne da se bave resavanjem problema osoba nesposoban za samostalan zivot&rad. Njegova osnovna soc.tek zatim karitativnim organizacijama.psihologe.problemima&da svojim merama resava problem siromasnih.medju kojima se nalaze&invalidi. HERBERT SPENSER-cuveni engl.jer ljudi treba dase moralno vaspitavaju tako da sami vode brigu o sebi da ne bi opterecivali 2ge. Shodno tome. Spenser je podsticao razne strucnjake (lekare.a u izuzetnim slucajevima javnim sluzbama&bolnicama.sociolog. On je protiv toga da se drzava bavi soc. SOLIDARNOST spada u moralnu sferu-drustvo treba da vrsi moralni uticaj kako bi se kod ljudi razvijala svest o uzajamnoj pomoci tako da bi to bio izraz njihovih osecanja&savesti).prvi&osnovni princip =osti (PRAVEDNOST je u vezi sa principom =osti.medju kojima se nalaze&HO.jer bi se na taj nacin ostvarila solidarnost&uzajamnost resavanja problema ugrozenosti clanova porodica. Dirkem je smatrao da je ovakav sistem prikladniji u poredjenju sa sprovodjenjem zakonskih propisa o staranju&pomoci osobama pogodjenim soc. 43 .po njemu.jer su drzavne sluzbe suvise udaljene od pojedinca.tjs.zastitu&zbrinjavanje ljudi pogodjenih socijalnim slucajem.dakle za organsku solidarnost ili u okviru delatnosti koju u drustvu obavljaju.njihovog izbavljanja iz grupe socijalnih slucajeva.Dirkem se zalagao za primenu sistema UDRUZIVANJA LJUDI PO ZANIMANJIMA.politicka ideja je da su svi ljudi imaju =o pravo na slobodu.a MORALNIM UTICAJEM obezbediti brigu drustva za siromasne (razvijati svest o uzajamnoj pomoci). svako uspostavljanje =osti nezavisno od rezultata rada nije pravedno.sto je.tjs. Svoj stav je prakticno dokazao licnim ucescem u karitativnoj ogranizaciji ‘Drustvo za ogranizaciju pomoci’.pedagoge.sociologe…) da razvijanjem teorije rasvetljavaju&pomazu u resavanju mnogih slozenih problema u prakticnom radu na podrzucju defektologije.tjs.

25.ali se NIKAD ne moze ostvariri zato sto covek ne moze dazivi uizobilju niti svi ljudi mogu = da dele darove prirode. ne=osti medju ljudima) nije neravnomerna raspodela bogatstva nego PRIRODNA ZAKONITOST USLOVLJENA SRASTIMA koje dovode do NERAZUMNOG UMNOZAVANJA (narocito kod siromasnijih slojeva).a sredstva za zivot aritmetickom => UZROK BEDE jednog broja ljudi (tjs.pitanja. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KONCEPCIJE TOMASA MALTUSA Glavna prepkupacija T.koju treba eticku uvazavati.M. Odnos prema siromasnima za koji se zalagao Maltus je prihvacen u Engleskij tada.pa se zato Maltus zalaze za moralni uticaj kroz socijalizaciju&edukaciju.isticuci da je ta ideja plemenita&privlacna.tjs. 26. Bavi se problematikom =osti. podsticala uvecanje siromastva koje ocekuje zastitu&brigu drzave. Prema tome.ali ipak imati u vidu da to povlaci&odredjene drustvene posledice.posledice bile su veliki porast ne samo materijalne nego&moralne bede.polozaj radnih slojeva drustva.ratovi&sl. Soc.pa pravo na opsttanak imaju oni koji su ustanju sebi da obezbede sredstva za zivot => jedini nacin zaustavljanja sirenja bede je SPRECAVANJE PREKOMERNOG PORASTA STANOVNISTVA a to je moguce na 2 nacina: moralnim uticajem&represivnim sredstvima. su soc. RAZUM nalaze da ljudi uskladjuju svoje strasti sa svojim mogucnostima.pitanja.sto je dovelo do POVLACENJA DRZAVNIH INSTITUCIJA iz sfere brige za siromasne. MARXOVE SOCIJALNE KONCEPCIJE Kao&gradjanske mislioce 19og veka&Marxa su zaokupljala soc.posebno problemi siromastva.a pomaganje siromasnih bi znacilo oduzimanje od onih koji imaju-sto bi uzrokovalo novo siromastvo. 44 . DRZAVA NE TREBA DA POMAZE SIROMASNE jer bi na taj nacin uvecala bedu. Maltus se zalaze za moralni uticaj. Znacajan deo njegove analize kapitalizma (od prvobitne akumulacije kapitala do kraja liberalnog kapitalizma) se odnosi na soc.jer se broj ljudi povecava geometrijskom progresijom.siromasne treba prepustiti PRIVATNO INICIJATIVI.jer uprotivnom neravnomerni porast stanovnistva ce se regulisati merama razlicitih formi represije kao sto su gladmbolest.

Istorija nastanka potreba je u nerazdvojivoj vezi sa proizvodnjeom sredstava za zivot.nepostojanja soc.ukupan materijalni&moralni polozaj radnih slojeva drustva koji se manifestuje u razl. sredstava za zadovoljavanje potreba kojima se obezbedjuje ‘proizvodnja samog materijalnog zivota’.INDIVIDUALNE&DRUSTVENE. Podele deli na: PRIRODNE&DUHOVNE.sem u sklopu pitanja =osti. To je uslov cele istorije koji se mora ispunjavati svakog dana&svakog sata.pol. nije pravio nikakve zaokruzene predmetne studije. To je.zakljucci&anticipacije u vezi sa nekim centralnim kategorijama koje se odnose&na soc.velika smrtnost.manipulisane potrebe. Od posebnog teorijskog znacaja su analize.pravednosti&solidarnosti obuhvata centralna pitanja o kojima je raspravljao u vezi sa problematikom prvobitne akululacije kapitala&lib. Kriticka razmatranja naznacenih pitanja su u to vreme bila od izuzetnog znacaja.NUZNE& LUKSUZNE.lose radnicko zakonodavstvo.danas kao&pre 1000godna da bi se ljudi samoodrzali u zivotu. Covek bivstvuje tako sto nastoji da zadovolji svoje raznovrsne&brojne potrebe sto zavisi od istorijskih uslova&nivoa razvoja coveka.stambena ugrozenost.kapitalizmom.prema tome ni o soc.Ni o jednom posebnom pitanju M.medjutim.niske najamnine koje ne prate porast proizvodnje&uvecanje drustv.KVALITATIVNE&KVANT ITATIVNE. Marxovo SHVATANJE POTREBA je znacajno posto je problematika potreba kod njega u neposrednoj vezi sa pitanjima =osti a posebno&sa problematikom pravednosti&solidarnosti.pre svega u ogranizovanju radnickog poktera&njegove borbe za poboljsanje ekonomsko-socijalnih uslova zivota. Ali zadovoljavanje prvih 45 . On uvodi pojmove: radikalne potrebe.politici. savremenike.bolest. POTREBE&NJIHOVO ZADOVOLJAVANJE M.rad zena&dece pod teskim uslovima koji ostavlja trajne posledice na drustvo u celini.zastite ili njena nedovoljnost.ponizavajuci karakter dobrocinstva&milosrdja&sl. Slede razmatranja koja se odnose na duzinu radnog dana.koja je posebno zaokupljala M.oblicima: glad. vezuje za covekovo ispoljavanje koje kao rezultat ima opredmecivanje&prisvajanje predmetnog sveta.a ne kao poseban teorijski problem.eksploatacija.tjs.pol.u razl.nezaposlenost.nije se njom posebno bavio.a solidarnost je razmatrao kao pitanje ogranizovanja radnicke klase u borbi za njena prava.u stvari. Sto se tice pravednosti. kontekstima je bilo reci o pitanjima koja se mogu uvrstiti u problematiku soc.bogatstvo potreba.bogatstva. Kompleksan sadrzaj koji se izrazava kategorijama =osti.OTUDJENE&AUTENTICNE.

a time&SVET TUDJIH STVARI kao&tudja moc koja ga potcinjava. => kapitalizam 46 . **Iako sve individue ucestvuju u procesu proizvodnje (opstem razvoju bogatstva). potreba svih.kulture&dr.odnosno zadov. &prirodne promene se istorijski menjaju u zavisnosti od opsteg razvoja coveka.proizvodjenje potreba&njihovo zadovoljavanje prelazi u svoju suprotnost jer sluzi pokretanju mehanizma ciji je smisao produkovanje sto > robe. istorijskim okolnostima.niko unapred nije iskljucen iz prisvajanja bogatstva roda. Tako dolazi do preokrenutog odnosa u zadovoljavanju covekovih potreba.jer podela rada odredjuje njihovo mesto u prisvajanju.ali postoji granica toga zadovoljavanja koja je odredjena KUPOVNOM SNAGOM.nego sticanje profita). potreba.&umesto da covek vlada predmetnim svetom koji je sam stvorio.pre svega kvantitativnih potreba. U uslovima privatne svojine. indiv. Menja se&nacin zadovoljavanja tih potreba.sto je dovelo do pretvaranja prirodnih odnosa u odnose medju stvarima&potcinjavanja coveka zakonima ekonomije (jer primarni cilje proizvodnje nije zadovoljavanje covekovih potreba. OSNOVNA POTREBA postaje potreba za POSEDOVANJEM stvari.PREDMETI VLADAJU COVEKOM.a nju odredjuje kapital.autenticnoh potreba. Covek stvara svoj predmetni svet radi zadovoljavanja potreba na datom nivou indiv. mogucnosti u odredj.potreba.aktivnosti na njihovom zadovoljavanju&orudja kojima se one zadovoljavaju podstakli su na ‘proizvodjenje novih potreba’.kvantitet&kvalitet&pomera se donja granica njihovog zadovoljavanja.a time&zadovolj.otudjenog rada&robnonovcanog oblika privrede.sto predstavlja ‘prvo istorijsko delo’ – istorija zapocinje od momenta kada covek.elementarnih potreba. Proizvodjenje novih potreba odvaja coveka od 2gih zivih bica pre svega po tome sto ‘prvim istorijskim cinom’ zapocinje proizvodjenje&duhovnih potreba.** Doduse.stvaraju se LAZNE POTREBE.&drustv. cime je omogucio proizvodjenje novih.tradicije.za kojom se onda naknadno stvara vestacka potreba.umesto instinskih.nego na jedno strani stvara bogatsvo a na 2goj bedu.pored zadovoljavanja elementarnih prirodnih potreba. To ne doprinosi zadovolj. Analizom nacina proizvodnje&prisvajanja u kapital. drustvu dosao je do zakljucka da je KAPITALIZAM doprineo snaznom razvoju ljudskih potreba jer je oslobodio coveka od ‘pupcane vrpce prirodne zajednice’ (oslobodio je coveka od neposredne zavisnosti od prirodnih uslova). Bogatstvo roda se uspostavlja na siromastvu individue.one ne ucestvuju ravnopravno u podmirivanju svojih potreba.pocinje da proizvodi sredstva pomocu kojih proizvodi nove potrebe koje nisu uslovljene samo covekovom bioloskom konstitucijom.

Tako M. Ako ne zeli da dovode u pitanje sopstveno oplodjivanje.ona se ne poziva na istorijsko. Stoga ova klasa nema nikakve posebne interese jer joj nije ni ucinjena posebna nepravda nego nepravda uopste.on mora da prevlada postojece stanje.jer je USTUPLJEN KAPITALU ZA OPREDMECENI RAD.ciji je on rad. .tjs. Zato ‘radikalna revolucija moze biti samo revolucija radikalnih potreba’.gde je on ‘slucajno’ – zbog podele rada zasnovane na privatnoj svojini – potchinjen. Time se razvija SVEST RADNIKA o potrebi skracenja radnog vremena.Cak&sam ZIVI RAD se pojavljuje kao tudji prema zivoj radnoj snazi. najamni rad&zadovoljio potrebe svoje licnosti..proizvodi potrebe koje. Kako toj klasi nije ucinjena ‘nikakva posebna nepravda nego nepravda uopste’.za proizvod samog rada’.proleterijat.kapitalisticko drustvo stvara&odredjeni odnos prema radniku.kapital ne moze da ide na radikalno skracenje radnog vremena.koja je =o svestrana u svojoj proizvodnji kao&u potrosnji. Tako kap. Sam rad&njegovi uslovi su radniku nametnuti spolja.pa to vodi zaostravanju protivrecnosti izmedju rada&kapitala.ne samo da ne moze da zadovolji.otudjenom radu&podeli rada. njen rad se pojavljuje samo kao dodatak materijalu&orudju &stoga se opredmecuje u necemu sto joj ne pripada.jer bi time negirao samog sebe. Opsta trka za bogatstvom&profitom tera rad preko granice njegove prirodne potrebnosti&tako stvara materijalne elemente za razvitak bogate individualnosti. ako je teorijski projektovano trebanje prihvaceno&kolektivno (‘teorija se u jednom narodu uvek ostvaruje samo ukoliko je ostvarenje njegovih potreba’). je radikalna on teorija koja postulira coveka kao najvisu vrednost.sto je moguce samo TRANSCENDIRANJEM KAPITALISTICKOG DRUSTVA. Posto je svakoj revol. ‘Materijal koji radna snaga obradjuje je TUDJI MATERIJAL. Za M. potreban pasivni element.materijalna osnova. Ali u praxi ona moze biti delotvorna samo ako ‘zaxvati mase’. Temeljeci se na privatnoj svojini.nego to&ne sme. Da bi ukinuo nacin dotadasnje egzistencije.iz cega se zakljucuje da ona OSLOBADJAJUCI SEBE OSLOBADJA CELO DRUSTVO. ga nalazi u PROLETERIJATU zato sto je on jedina klasa u gradjanskom drustvu koja je vezna ‘radikalnim lancima’&koja poseduje ‘univerzalni karakter svojim univerzanim patnjama’.M.nego na ‘samo covecansko pravo’. Spoznajom uslova privredjivanja (svest o 47 . Radnik vremenom postaje svestan raskoraka izmedju svojih potreba&polozaja. dolazi do pojma RADIKALNE POTREBE = ovaplocenje vrednosti svekolikog covekovog ispoljavanja.isto tako je orudje TUDJE ORUDJE.proizvodi&svog ‘grobara.ali&svest o novim potrebama.tjs.drustvo proizvodeci potrebu za radnom snagom.cije je ono vlasnistvo ispoljavanja zivota.

tjs.koje nisu postojale u prethodnom.ali&cinjenice da ih ne moze zadovoljiti ako ne transcenidira kap. SLOBODNO VREME je radiklna potreba radno-priozvodnog dela drustva. POTREBA PODRUSHTVLJAVANJA – u podrustv.drustva.potreba u kapitalistickom drustvu. kasnije razvijao na osnovu analize protivrecnosti kap.vec potpuno nove koje tek treba ostvariti.emancipacija coveka se ocituje&u kvalitativnom menjanju njegove culnosti. vrednosti u odnosu na kapitalisticko drustvo.pa maker&za manjinu drustva.radikalno drugaciji od sis. odnosima se&cula kvalitativno razlikuju od onih u otudjenom drustvu koje sve potrebe svodi na posedovanje. radikalne potrebe nisu one koje su ostvarene.razvitak koji sa svoje strane deluje povratno na proizvodnu snagu rada kao najveca proizvodna snaga’. Od toga polazi nova projekcija gradj.potreba je M. stvara ‘bogatstvo roda’ a na 2goj ‘siromastvo individue’. potreba sasvim drugacijg tipa.drustva koje pociva na otudjenom radu. Medjutim. Slodobno vreme.sa 1e strane.pa umesto bogatstva na 1oj&siromastva na 2goj strani.zato predmetni svet postaje ljudski sam ou neotudjenom drustvu u kome predmeti postaju drustveni predmeti kojima se covek potvrdjuje ‘ne samo u misljenju nego&u svim culima’-zato je opredmecenje covekovog bica na ljudski&neotudjen nacin&u tome da ‘covekova cula ucini ljudskim&da stvori ljudsko culo koje odgovara celokupnom bogatstvu ljudskog prirodnog bica’_novo drustvo stvara kvalitativno 2gacije potrebe.KOMUNIZAM = asocijacija slobodno udruzenih proizvodjaca.] Radikalne potrebe u drustvu udruzenih proizvodjaca imaju promenjen status u sis.u asoc.na kome se na 1 str. vremena za puni razvitak individuuma.otudjenju&potrebi zadovoljavanja svoje licnosti) radna snaga postaje svesna radikalnih potreba. O slobodnom vremenu kao uslovu za formiranje drugacijeg coveka&nastanak 48 . ‘Usteda radnog vremena = je povecanju slobodnog vremena. Svoj koncept radik.’stupa bogat covek&bogata covekova potreba’.najavljuje njegovu propast. Svest o novim potrebama koje je proizveo kapital ‘koja je&sama proizvod nacina proizvodnje zasnovanog na kapitalu’. udruzenih proizvodjaca se ukida suprotnosti izmedju radnog vremena&slobodnog vremena.omogucava RAZVOJ INDIVIDUE.nacin proizvodnje&potrosnje.posedovanja >.vec na revolucionisanje drustv.odnosa.koja izgradjuje&svoj system potreba. Nju ni kapital ne moze da zadovolji&zato dolazi do zaostravanje protivrecnosti izmedju rada&kapitala. [Potrebe jednog tipa drustva ne mogu se projektovati na sis. Svest o tome da takvi odnosi ne mogu postati temelj slobode konstituise KOLEKTIVNO TREBANJE koje se ne svodi na potrebe imanja.ALI POVRATNO UTICE NA RAZVOJ PROIZVODNIH SNAGA sa 2ge strane.

navike ljudi. nije imao potrebna saznanja iz oblasti soc. [ M. M. Uvodjenjem pojma ‘radikalne potrebe’. psiholoska dimenzija ostala na marginama njegovih razmatranja (‘istinske potrebe postoje samo ako postoje predmeti pomocu kojih se one mogu zadovoljiti’). govori prilikom razmatranja ‘CARSTVA SLOBODE’. .tjs. Potrebe je posmatrao u okviru istorije&razvoja&razmatrajuci predmetnost potreba je uocio vezu&odnos izmedju potreba&proizvodnje&potrosnje..vec zbog epohalne organicenosti. Uvodeci pojam ‘bogatstvo potreba’ postavio je osnove za prevladavanje dihotomije podele potreba&sadrzajnom interpretacijom ‘coveka bogatog potrebama’ dao znacajan doprinos daljem obogacivanju pojma humanizam.inhibicija&fobija.promeni oblik vlasnistva.novih potreba M.cime je ukazao&navrednosne kriterijume za procenjivanja dostignuca odredjenih soc. Mada se ovde potrebe uvecavaju. ona pitanja gde je pravio distinkcije izmedju istinskih&laznih potreba.postoje&neke epohalne ogranicenosti koje nije mogao da prevladanpr. M. je video u revolucionarnom obrtu. M.osecanja. je analizi potreba pristupio svestranije&kompletnije od svih svojih prethodnika. da ga vrse sa naj< utroskom snage&pod uslovima koji su najdostojniji&najadekvatniji njihovoj ljudskoj prirodi’.pri cemu je akcenat uvek na proizvodnji.umesto da on njima gospodari kao neka slepa sila.psihologije.ali ne zbog svoje nemarnosti.] [ Pored nesumnjivog Marxovog doprinosa kritickoj teoriji potreba.proizvodnja koja ostaje u ‘CARSTVU NUZNOSTI’ se odvija pod drugacijim okolnostima od onih u kapitalizmu.pri cemu je celokupan proces materijalne&duhovne reprodukcije zivota usmerio na istiske potrebe.njihova psihologija&sl.da ga dovedu pod svoju zajednicku kontrol. Zbog toga se nije mogao 49 .dok je duhovna. Medjutim&zadovoljavanje materijalnih potreba. Samo ‘carstvo nuznosti’ nije ono iz vremena kapitalizma jer udruzeni proizvodjaci imaju slobodu da ‘racionalno urede ovaj svoj promet materije s prirodom.za koje je uslov skracenje radnog vremena namenjenog za proizvodnju.razviju proizvodne snage&svest ljudi o saznanju sta su istinske potrebe.naznacio je alternativne oblike zivota. je ipak prenebregao neke bitne cinjenice-nije dovoljno da se srusi stari poredak.pa da se automatski promene&nacin misljenja.& nakon najradikalnijih revolucionatnih obrta se javljaju odredjene psiholoske reakcije kao recidivi starih trauma. uspostavljanje slobodne ljudske zajednice u kojoj nece biti potrebe za bilo kakvom represijom. je izlozio&sustinu otudjenja potreba&naznacio forme manipulacije potrebama.’uvecavaju se&proizvodne snage koje te potrebe zadovoljavaju’.promena. ISTINSKA RESENJA M.njihovim povezivanjem sa razvojem svesti.tjs.

Problem je u tome kakav se odnos uspostavlja u prisvajanju predmetnog sveta.ne znaci da treba UKINUTI svako POSEDOVANJE. M.tako da M. &soc.pitanja.nego&lazne) resavaju bitni soc. se ne bavi moralnom osudom ne=osti niti zeli da stvara projekciju idealnog drustva =osti.odnose u kojima bi se realizovala neka treca. snage. vidjenje pozitivnog ukidanja privatne svojine ne treba tumaciti kao zaxtev za ukidanje svakog posedovanja&potpunu nivelaciju u 50 . kako zapoceti PROCES PREVLADAVANJA OTUDJENJA da bi covek mogao na svestran nacin da ispoljava svoj genericke moci.nego pitanjima kako ogranizovati drustvo koje bi omogucilo razvijanje svestranih oblika zivota&formiranje coveka ‘bogatog potrebama’!! To ne znaci da se prostim kvantitativnim rastom materijalnih dobara&zadovoljavanjem rastucih potreba za razl. Otuda je problem =sti PITANJE JEDNAKE VREDNOSTI SVIH LJUDI -> =ost se ne moze svesti samo na pitanje politicke&pravne =osti (kako su taj problem videle tadasnje gradjanske teorije).da organizuje svoje vlastiti snage kao drustv.niti na pitanje svojine&raspodele (kako su mislili predstavnici komunistickih utopija). =ost za M. je uneposrednoj vezi sa sproblematikom zadovoljavanja potreba.pre svega radnih proizvodjackih slojeva. Da bi se ostvario process razotudjenja&uspostavio princip =ke vaznosti svih ljudi. smatra da su razvoj proizvodnih snaga&materijalno bogatstvo pretpostavka jednog poretka. Taj put mora ici prevladavanjem podele coveka na egoistickog gradjanina individuuma&stvaranjem uslova u kojima se covekov svet&njegovi odnosi svode na samog coveka.sagledavajuci njenu sustinu kroz razlicite forme otudjenja coveka u gradjanskom drustvu.bez koje nije moguce ni temeljno razjasnjenje kako izbeci soc. dobrima (od kojih mnoge namece trziste&koje nisu uvek stvarne. uopstavanje posedovanja) = M.vec samo ono KOJE OMOGUCUJE EKSPLOATACIJU 2OG COVEKA (tjs.ali to nije dovoljan uslov slobode&opste ljudske emancipacije. > govori o ne=osti nego o =osti.zadovoljavajuca forma prisvajanja koja bi obezbedila razvoj coveka bogatog potrebM&mogucnost ispoljavanja njegovih generickih sposobnosti tjs. M. nedostupne vecini clanova drustva. Ako se problem ne=osti ne resava ni distributivno-komunistickim ni gradjansko-liberalnim modelom prisvajanja predmetnog sveta postavlja se pitanje da li je moguce uspostaviti drustv.niti se prevladavaju ne=osti. problem. =ost&ne=ost je opstedrustveno pitanje jer se tice ukupne drustvene situacije&polozaja velikih delova drustva.a time&razumevanja sustine drustv.traume usled neostvarivanja ocekivanih zadovoljenja&onih potreba za koje postoje predmeti ali su kvalitativno&kvant.upustiti u temeljnu analizu filogenetske strukture covekovog bica.

* 51 .pravdajuci to opstim interesom.pri cemu bi se uspostavio princip =osti u sferi odlucivanja (ne da svi o svemu odlucuju.odnosno =osti pred zakonom u resavanju drustv. Sustina je DA SE ONEMOGUCI DA JEDNA GRUPA LJUDI MOZE IMATI VLAST NAD 2GOM.racionalnom organizacijom proizvodnje (koja bi se odvijala pod uslovima najdostojinijim coveku)&stvaranjem =ih uslova za odlucivanje. Dakle. koncepcija se bazira na razdvajanju svojine&prisvajanja&zaxtevu za ravnopravno ucesce svih u odlucivanju. To se ne moze postici stihijom trzista niti spoljasnjom prinudom.prisvajanju (tako nesto bi bilo besmisleno kao soc.jer nemaju svi =e sposobnosti. Posedovanje u smislu zadovoljavanja potreba bi trebalo da se prosiri na sve ljude (na taj nacin svojina prestaje da bude osnova moci.ili da su svi =o kompetentni u odlucivanju.problem =osti&ne=osti (bar u dosadasnjoj istoriji) se vezivao sa nekim 2gi ciniocima npr.mogucnosti.sto se moze postici ako rad&doprinos budu merilo raspodele&zadovoljavanja potreba.M.cilj.cija dinamika treba da vodi formiranju coveka bogatog potrebama (kvantitet ali&kvalitet potreba). [ To je kasnije imalo uticaja na socijalisticku praxu-zapostavljeno pitanje pravne =osti.nego *razvojem proizvodnih snaga. se zalaze ne za nivelaciju svojine kao resenje problema ne=osti. nikad nije tvrdio da je ostvarivanje soc. Uopstavanje svojine&princip o =im mogucnostima odlucivanja ne znaci da svi imaju =o.pa&socijalnix. ] M.a sa stanovista pojedinca znacilo bi ukidanje svake individualnosti).pitanja. se tim pitanjima < bavio jer je smatrao da je PRAVO INSTRUMENT U RUKAMA VLADAJUCE KLASE za odrzavanje postojeceg sis.=osti.nego da svi imaju pod=e mogucnosti da prema svojim sposobnostima ucestvuju u odlucivanju usvim sferama drustv.zivota).vec za njeno pozitivno prevladavanje odnosno PODRUSHTVLJAVANJE. pravna =ost kao bitan element soc. M.mada je&to shvatio kao proces koji pozitivno prevladava privatnu svojinu u korist covekvog slobodnog&ravnopravnog prisvajanja predmetnog sveta radi zaodovoljavanja licnih&drustv. Pravna regulative je potisnuta u korist donosenja ad hoc odluka.sto ej vodilo samovolji onih koji odlucuju&produbljivanju ne=osti u sferi licnih prava&sloboda. Medjutim. => M.potreba.=osti moguce ignorisanjem principa =osti pred zakonom. On je samo to smatrao nedovoljnim&zato je stavio akcenat na svojinu&odlucivanje.kao&da stvaraoci dobara ravnopravno odlucuju o uslovima&rezultatima proizvodnje predmetnog sveta&ovladavanju stvorenim predmetnim bogatstvom).a =ost uslova u prisvajanju pruza svima mogucnost da na kvalitativni nacnin zadovoljavaju svoje potrebe na nivou drustv. klasnih ne=osti.

sferu. Za drustv.ideologiji 52 .koje su prisutne u gradjanskoj misli.na odredjen nacin su prisutni&kod M.cinjenica je da su mnoga pitanja soc. Za. koncepcije se ne mogu organiciti samo na soc. soc..koja je moguca u svetu u kome je prevladano otudjenje ne samo u radu nego&u misljenju&stvaralastvu.ima utopijskog.-pol. [ M.pravednost.jer je njegovo stanoviste da gradjansko drustvo nije emancipovalo coveka kao coveka. je razvio ideje o jednom novom. ideje su bile osnova u formiranju socijalistickog poretka.bilo je to na skromnom nivou koji je odredjivao materijalni razvoj pojedinih socijalistickih zemalja. M.uz koje idu&potrebe.pol.pravde.veku su izvodjene u ime M. Govori o opstoj revolucionarnoj solidarnosti proleterijata (ali to ne predstavlja znacajan doprinos probematici soc. ideja.).ucenjem. U ovoj koncepciji. Medjutim.sigurnost radnog mesta.kao&u politici.onoga sto nije ali je istorijski realno moguce.zastita dece. svode na pravo egoistickog coveka koji je odvojen od zajednice).narocito tokom 19og veka.zdravstveno&penzijsko osiguranje.u kojoj je prevladano otudjenje&ljudi organizuju svoje ‘vlastite snage kao drustvene snage’.ali je to ona utopijska E-ja. Distinkciju izmedju utopizma&utopijskog je uocio Bloh: utopijsko je shvatio kao projekat alternativnih zivotnih mogucnosti. =ost.a narocito kako su one prakticno primenjivane.tako da su M.ali znatno manje nego =ost&ne=ost. koliko je to imalo sustinske veze sa izvornim M.Sto se tice pravednosti&soc. kod Marxa nasla odredjenu primenu u novostvorernim socijalistickim zemljama (puna zaposlenost.oblasti.).integraciju u formi slobodne asocijacije potrebno je&da vecina ljudi autonomno&bez nametanja prihvati odredjene norme&vrednosti (drustv. Za njega je tememlj istinske integracije drustva ‘slobodna asocijacija proizvodjaca’. 2go je pitanje kako su te ideje njihovi nosioci razumevali.besplatno&ravnopravno obrazovanje&sl.tjs. M.originalnom nacinu integrisanja ljudi u zajednicu.nego samo 1 klasu-burzoaziju (pa se&ljudska prava koja proklamuje burz. Socijalisticke revolucije u 20. drustva zbog toga sto je ono podeljeno na klase ciji su interesi suprotni&nepomirljivi.kao&kod najuticajnijih mislilaca njegovog vremena. Istina. mnogih socijaldemokratskih partija u ZEvr zemljama koje su kasnsije osvajale vlast. soc.solidarnost).koja se razlikuje od utopizma poput onog kod Tomasa Mora.tjs. Habermass primecuje da je utopijska perspektiva postala politicki delotvorna istorijska svest.pol.jer prozimaju mnogo sifre&ostale drustv. solidarnost ne egzistira na nivou globalnog gradj.a nakon pobede tih revolucija su koncipirani&izgradjivani osnovni principi soc.pol.jer su uvek medjusobno isprepletane&povezane.. Zadovoljavanje autenticnih potreba je put ka autenticnoj egzistenciji.

problema prisutno je u svim organizovanim zajednicama jos od Antickog doba.politika.zivot miliona ljudi izgledao znatno drugacije. Bila je to zapadnoevropska socijaldemokratija. 27. Ovakvo shvatanje sadrzaja soc.sferi su postignuti znacajni rezultati.uz 2ga civilizacijska dostignuca.oni su ugl.takve procese je moguce zaustaviti odgovarajucom soc.sloboda.politike’.njena idejna osnova marsizam.demokratija.cije je delo drzava blagostanja. -> soc.ali tako da je on sada mnogo rigorozniji nego sto je to bio onaj u ‘starom svet’ koji su srusili.politika treba da se bavi celinom drustvenih procesa&odnosa obuhvatajuci ukupnu drustvenu strukturu. U shvatanju&uspostavljanju procesa integracije osnovno polaziste socijaldemok. u Nemackoj prihvatilo je Udruzenje za 53 . Soc.pol.PREDMET&CILJEVI SOCIJALNE POLITIKE Teorijsko razmatranje&prakticno resavanje soc.bez kojih bi soc.itd. rezultat pravno-administrativnog sprovodjenja soc. Polazeci od tih nacela.kao&one koje je socijalisticki pokret tokom svog razvoja isticao kao svoja nacela: humanizam. pokusali da grade ‘novi svet’ u stvari su ojacali sistem. Oni koji su u ime M.taj naziv je u literaturu uveo Nemac Vilhem Hajnrih Ril.koja je tokom celog stoleca nakon M.grupa na njihovo koncipiranje&realizovanje (&ovde se pokazala nadmoc sveta sistema nad svetom zivota).soc.politikom-treba saciniti primerene programe rekonstrukcije drustva. POJAM. Nisu svi pokusaji koji su nastali iz M. bile su vrednosti koje su vec sadrzane u izvornom marxizmu. Tek sredinom 19.upotrebivsi ga u naslovu svog dela ‘Prirodna istorija naroda kao osnova nemacke soc. Prema Rilu.postojala je&jedna drugacija socijalisticka orijentacija.integracija ljudi u zajednicu pretpostavlja ukidanje dominacije sistema nad svetom zivota.solidarnost.a ne samoostvarenja preko aktivnog neposrednog uticaja pojedinaca&drustv.veka usla je u upotrebu kovanica soc.uslovima.programa od strane drzave. smatrala da je.u soc. U ovom delu se analiziraju problemi razaranja tradicionalnih veza&odnosa u drustvu koji su izazvani industrijalizacijom. ideja istiuz < ili > doslednosi u primeni tih ideja&uz odgovarajuce ideje u skladu sa vremenom&drustv. Istina. pravda&2ga.

Od pocetka 19. Dakle.za 3e-sistem soc.sigurnosti.godine&ono je smatralo da soc.EKONOMSKE RAZVIJENOSTI POJEDINIH ZEMALJA.sluzbama.soc.pol.zastita ugrozenih visom silom (zemljotresi.pol. sluzbama.rata preovladjuje stanoviste da soc.mira u gradjanskom drustvu).veka do II sv. kao teorijske delatnosti.osiguranja&upravljanja soc. ZAVISI OD DRUSTVENOG UREDJENJA. zemljama.pol.koje je osnovano 1873.boles&smrt u porodici i sl. Nije sporno da svaka od njih moze biti predmet naucnog proucavanja.konflikata itd.POL.smanjivanje soc.ne=osti.pa se za soc.sigurnosti.pol.pol.neutralisanje drustv.na osnovu empirijskih cinjenica ne bi trebalo da bude sporno to da je predmet soc. treba da deluje&u pravcu integracije radnicke klase u postojeci drustv.soc.poplave.zivota ljudi.Britaniji dolazi do terminoloske promene.).sluzbama. Ne postoji potpuna saglasnost autora o tome sta cini PREDMET soc.sistem soc.administracija (tako shvacena soc.sigurnosti&upravljanja soc. postaje bitan faktor razvoja ukupnog drustvenog&licnog standarda gradjana&uspostavljanja&razvijanja celokupnog sis.pol. Koji ce se od navedenih sadrzaja uzeti kao PREDMET SOC. U V.-demokratkse partije.za 2ge zivotni&radni uslovi odredjenih slojeva drustva (npr.soc.upravljanje soc.soc. Nakon II sv. KAO PRAKSE usmerene na onaj deo stvarnosti koja obuhvata odredjena pitanja soc.radnicke klase). Za neke autore to je staranje o siromasnim&nesposobnim za privredjivanje.sigurnosti&delovanje u pravcu podizanja licnog&drustvenog standarde svih gradjana i sl.protivrecnosti&ukaze na puteve njihovog razresavanja&na neophodne soc. Pod ovim pojomov se vise ne podrazumeva samo organizovana delatnost drzave&2gih drustv.IDEJNE ORIJENTACIJE OSNOVNIH OSNOVNIH NOSILACA SOC.sigurnosti.prakse: zastita siromansih&nesposobnih za privredjivanje.vec&posebna teorijska disciplina ciji je zadatak da kriticki analizira odredjene soc.pol.problem postaje slozeniji i to zbog toga sto predmet soc. kao prakticne delatnosti deo stvarnosti u kojoj se odvijaju (organizovanim delatnostima drzave&2gih politickix subjekata) bar sledeci oblici soc.unapredjivanje zivotnih&radnih uslova.reforme. upotrebljava sinonim soc.sistem.pre svega tam ogde su na vlast dosle soc.protivrecnosti&ocuvanja soc.soc. treba da bude u fji ublazavanja soc. treba da se organici na problematiku soc.rata u zapevr.pol.pol.a narocito od 60ix godina 20og veka dolazi&do razvoja teorije o soc. Sto se tice pitanja sta se moze smatrati predmetom soc.zadovoljavanje potreba gradjana. obuhvata vise sfera stvarnosti.pol.pol..&politickox cinilaca radi obezbedjivanja soc.ali onda nastaju teskoce da li je moguce sve 54 .POLITIKE.

da predlaze odgovarajuce soc. Soc.pol. kao posebne&specificne delatnosti drzave&2gih pol.njih podvesti pod jednu naucnu disciplinu? Pod predmetom soc..KAO REALIZATORA IDEJA SOCIJALDEMOKRATIJE U PRAKSI: -eliminisanje siromastva -smanjivanje soc.izbor ciljeva&vrednosti&njihova analiza. Proklamovanjem naznacenih ciljeva trebalo je da se ucine USTUPCI RADNICIMA&DREDNJIM SLOJEVIMA pogodjenim velijim soc. skolskim institucijama.to su problemi koji se u vezi sa procesima&odnosima dogadjaju u konkretnoj soc.tehnika&mehanizama realizacije projektovane soc.praksi.pol.ali pod uslovom da se ne ugrozi ekonomski razvoj&profitabilnost kapitalisticke klase.-demokrati su smatrali da se naznaceni soc. Soc.ciljevi mogu uspesno ostvarivati pod pretpostavkom da se postuju&razvijaju vrednosti koje oni smatraju temeljnim a to su: Sloboda. U zavisnosti od shvatanja CILJEVA soc.situaciju.drustv.odnosno konstituisanja posedne teorijske discipline koja se predaje kao predmet&izucava u odg..pol i sl. je teorijska delatnost ciji je osnovni zadatak da analizira aktuelnu soc. ne=ostima. kao teorijske discipline smatra se odredjeni deo stvarnosti u kome se odvija praksa soc.koje je stvorio liberalni kapitalizam sa svojim ‘lesefer’ („pusti svojim tokom“.Pravednost&Solidarnost.pol.posojece soc.-politicke delatnosti.formirala su se&razlicita stanovista. KONCEPCIJE: socijaldemokratska.demokratija je u pocetku iz izvornog Marksizma crpela svoje 55 .protivrecnosti&nacin&sredstva njihovog razresavanja.izbor odgovarajuce saznajne koncepcije.marksisticka&neoliberalna.analizira problematiku ljudskih potreba. OSNOVNI CILJEVI DRZAVE BLAGOSTANJA. strategija izgradjivanja prakticne soc. „ostavi na miru“) trzistem. => soc.&ekonomskog razvoja -humanizacija drustv.tjs.soc. Socijaldemokratija je najzasluznija za razvoj soc.kriticki preispitije politicke&ekonomske odluke&mere sa stanovista njihovog moguceg uticaja na soc.polozaj pojedinih kategorija stanovnistva.odnosa i sl.razvoja -aktiviranje svih ljudskih resursa -uskladjivanje soc.pol.sigurnosti -podsticanje drustv.reforme.pol.ne=osti (preuzeto iz izvornog Marksizma) -pobosljanje standarda gradjana ( -II.pol.) -razvijanje sis. kao jednog od aspekata globalne politike jednog drustva. =ost.koji su u neposrednoj vezi sa predmetima soc. Konkretnije.&drustvenih subjekata& teorijskog razmatranja te problematike.

sfere je necelishodna.posebno Slobode&=osti.jer proizvodi drustvene&ekonomske krize => cilj soc.pol.&neokonz.&njenih ciljeva.&drustvenog standarda.problem.podizanje individ.ideje&teorijske postavke zasnivala na njemu (zadovoljavanje ljudskix potreba.bogatstva&podstice pojedince&drustv.politike moraju biti uskladjeni sa ekonomskim mogucnostima. Svaki pojedinac je odgovoran za svoj polozaj.tjs.jer bi neprixvatanje ropstva znacilo sigurnu smrt (npr. soc. Drzava ne treba da se mesa u soc.problemi ne mogu resiti na 2gi nacin.=osti). Uporedo sa socijaldemokratskim&marksistickim teorijskim koncepcijama egzistirale su-a i poslednjih decenija dobijaju na znacaju: liberalno-konzervativne odnosno neoliber. Zapadnoevropski marksisti smatraju da osn.obezbedj. I savremena istorija belezi situavije kada Sigurnost dominira uponasanju-posebno za vreme kriza drustva.prevladavanje soc. POJAM SOCIJALNE SIGURNOSTI Sigurnost je opste kulturno-eticka vrednost.radi zastite). koja ce biti u sluzbi ekonomskog razvoja&doprinositi intergaciji drustva&njegovoj stabilnosti. 28.a drzava je duzna samo da stvori pocetne uslove za ravnopravno ucesce svih u trzisnoj utakmici&da sprecava eventualne zloupotrebe.pol.cak i stetna. U pocetku ropstvo je bio jedini izbor za stanovnistvo porazeno u ratu.drzava treba da podstice soc. opcije drustvenog&ekonomskog razvoja a time&shvatanja soc.neki kmetovi koji su dobrovoljno prixvatali feudalce jer im je bio ugrozen fizicki opstanak.sferu. ciljevi koje socdemokratija smatra svojim programskim opredeljenjima ne mogu biti realizovani unutar kapital.pol.sigurnosti.sem ako je to neophodno. Istorija civilizacije pokazuje cak&DOMINACIJU OVE VREDNOSTI&njeno prixvatanje od strane vecine stanovnistva.u reciprocnom odnosu sa 2gim vrednostima jer ako ona nije obezbedjena nema realizacije ostalih bitnih vrednosti.pol.a zapostavljanje&mirenje sa < Slobode&=osti.soc. polaziste neoliberalizma-ciljevi soc.gubljenja 56 .drustva. ako se odredjeni soc. Svaka redistribucija u korist soc. ne mogu protivreciti strzisnom principu. da sluzi uvecanju drustv.niti ogranicavati slobodnu utakmicu u sticanju dobara.grupe da sami resavaju svoje soc. Osn. Mere soc.

Blize odredjujuci njen sadrzaj.smrt.kao&razvoj drustvenih odnosa uopste nije umanjio potrebu za sigurnoscu savremenog coveka. Njihovo pravno utemeljavanje u socijalnom zakonodavstvu ima poseban znacaj za soc.manipulacije&kontrole zbog delovanja sve brojnijih&slozenijih drustv. U tim slucajevima izbor za vecinu moze da bude drustvo sa manje Slobode.zastita.osiguranja sto obezbedjuje ekonomsku&soc. Najvazniji deo savremenih sis. POJAM SOCIJALNOG OBEZBEDJENJA 57 . ZNACAJ soc.nezaposlenost) u sis.) Znacajan deo organizovanih odgovora savremenih drustava na sve moguce rizike (soc.bolest.nabraja brojne potrebe: bezbednost.smrt u porodici…) jesu&SISTEMI SOC.kulturni.verske.institucija koje su van njegove kontrole itd.obrazovni.zakon&sl.sigurnost korisnika. institucionalizovana praksa sistema sigurnosti-SOCIJALNO OSIGURANJE (osiguranici placaju doprinose&tako sebi&svojoj porodici obezbedjuju svoja odredjena prava).strepnje&xaosa. Njihova razvijenost (obuxvat korisnika.porodicnog&ukupnog drustv.oslobodjenost od straxa.osiguranja: predupredjenje&neutralisanje najznacajnijih socijalnih rizika (starost.) je merilo socijalnog razvoja zemlje.vrste rizika.nezaposlenost. Maslov stavlja potrebu Sigurnosti odmah posle fizioloskix potreba u svojoj xijerarxiji potreba.smanjenje brojnih rizika (kako socijalnix tako&2gix) jeste motiv&interes pojedinca ali&drustva u celini. Npr.sigurnost osiguranika&clanova porodica.soc.moralne.visina sredstava.takodje&ustanove&institucije u svim segmentima drustva obezbedjuju garanciju Sigurnosti. Teznja za sredjenim zivotom u smislu njegove organizovanosti.bolest.kao sto su: obicajne.perspektive&povecane nesigurnosti u svim segmentima licnog.red. Podrucja nesigurnosti se prosiruju delovanjem brojnih faktora (savremeni covek je izlozen novim oblicima dominacije.stabilnost.SIGURNOSTI. zivota. 29.starost.rizici: smrt.invalidnost. Naucni.pravne.sigurnosti.kao vazan deo institucionalizovane prakse socijalne politike. Potreba za Sigurnoscu spada u red osnovnih potreba&u vecini slucajeva se svrstava odmah posle fizioloskih potreba.uskracivanja prava&sl.nacin finansiranj&sl. OSNOVNI CILJ-pruzanje pravnih garancija kao zastite od moguce diskriminacije. obveznog soc.Pravde&=osti ali sa obezbedjenom minimalnom Sigurnosti za vecinu stanovnistva. Razlicite norme.texnoloski.

sigurnosti): -UNIVERZALNOST (sveobuhvatnost stanovnistva&pokrivenost svih znacajnij soc.SISTEMI SOC.OBEZBEDJENJA= razvijeniji&obuhvatniji oblik osiguranja od znacajnijih soc. sebi&clanovima svoje porodice odredjena prava) socijalno obezbedjenje prosiruje socijalno-pravne garancije na celokupno stanovnistvo.sigurnost svim gradjanima.politickix&kulturnih promena.obezbedjenja (razlikuju se od 2gix delova sis. KZ-kvalitativno zadovoljenje osnovnih materijalnih&nematerijalnih potreba pojedinaca&sirih drustv. Mora se sagledati u okviru odredjenog globalno drustva tjs. Ukupan razvoj drustvenih odnosa (demokratizacija.ekonomskog.osiguranja (odnosi se iskljucivo na osiguranike koji placanjem doprinosa obezb.ekonomskim&politickim pravima. u sklopu ukupnih ekonomskix. Ovakve sis.rizika) -PRAVEDNOST -SVEOBUHVATNOST 30.soc. Za razliku od sis.vrednosti&vrednovanja&mnogih 2gih faktora koji se 58 .cije se zasnivanje povezuje sa Drzavom Blagostanja&obuhvataju celokupno stanovnistvo.soc.socijalnix. PRINCIPI soc.jer zavisi od karakteristika drustva.posebno kada se nadju u stanju soc.soc. Osnovno polaziste: soc. Sadrzaj kvalitetnog zivota permanentno se menja. U tom smislu postoji ODGOVORNOST DRZAVE da garantuje osnovnu soc.potrebe.grupa.ciljevi su deo gradjanskog statusa zajedno sa licnim.obezbedjenja. to su objektivni uslovi u kojima pojedinac ili grupa zivi. KVALITET ZIVOTA-POJMOVNO ODREDJENJE Pojmom ‘kvalitet zivota’ zele se oznaciti neke od bitnix karakteristika zivota coveka.uvazavanje ljudskix prava&sloboda) je neophodan uslov razvoja kompleksnix sistema.politickog&kulturnog razvoja. stvaraju pre svega ekonomski jake drzave.kao&sis.rizika.mera&aktivnosti uokviru sis.humanizacija.

pa je uobicajeni parameter merenja kvaliteta u ekonomskim&drustv.drustv.naukama INDEKS KVALITETA ZIVOTA koji obuhvata: -rast drustvenog proizvoda po stanovniku -kvantitet&kvalitet isxrane -zdravlje -stanovanje -kulturne potrebe -kvalitet koriscenja slobodnog vremena -sigurnost (pravna&socijalna.. KZ je jedan od pokazatelja socio-ekonomskog polozaja pojedinca.zastitom.* Na KZ uticu brojni faktori: nivo ekonomske razvijenosti. *Odnos izmedju mogucnosti zadovoljavanja potreba&njihovog kvaliteta kod pojedinaca&drustv.a kao indikatore uzimaju: ocekivano trajanje zivota.zastite nisu uzeti u obzirobuxvacenost stanovnistva zdrav.ekonomskih&socijalnih praca.ekonomska&politicka strukturisanost drustva.dostignuti kulutrni razvoj… Viseznacnost KZ upucuje na upotrebu razlicitih indikatora njegovog merenja.dobara (sto direktno utice na drustveni standard&KZ ovih delova populacije).sigurnost zaposlenja&radnog mesta&sl. Ali.realizacija upraksi politickih. Manifestuje se padom proizvodnje.ustanova&njihova dotsupnost.npr.razvijenost mreze zdrav.jer iskazuje ne= ucesce delova populacije u koriscenju drustv.odnosa.neposredno&posredno odnose na coveka&nacin njegovog delovanja&zivljenja.obrazovanje (mereno brojem studenata u odnosu na ukupno stanovnistvo)&zdravlje (mereno brojem lekara&bolnickih kreveta u odnosu na odredjen broj stanovnistva).drustvenog 59 .stepen demokratizacije sistema.ne=osti u jednom drustvu.grupa&slojeva&dostignutog drustvenog razvoja u celini.pa se u vezi sa indikatorima kvaliteta zivota istrazuje&INDIKATOR SIROMASTVA= pokazatelj rasprostranjenosti soc.karakter drust.) Svi ovi parametri se najcesce sintetizuju u tri indikatora: -ocekivano trajanja zivota -stopa decijeg mortaliteta -stopa pismenosti Kvalitet zivota neki autori odredjuju kao ‘osnovno blagostanje’.materijalno ucesce korisnika u snosenju usluha&sl.grupa je merilo =osti&ne=osti u drustvu. mnogi faktori koji ucestvuju na sam kvalitet zdr.

stvarima&orudjima ali&prema 2gim ljudima-drugi covekpostaje potreba&predmet njegove potrebe.oblici. pravo na zdravu prirodnu okolinu. potreba za koje se smatra da ih je neophodno zadovoljiti..usluga.porastom soc.jezik.patologije&sl.pol.nacela.pa je smisaono zadatak&cilj soc. da formulise moguce pravce. celine (ne samo kao individua). Kroz nju se covek formira&razvija kao ljudsko drustveno bice.ukljucujuci&odredjene potrebe&prava koja znacajno uticu na ukupnu zivotnu situaciju pojedinaca&drustv.&drustv.pogorsanjem zdravstvenog stanja stanovnistva.pa je zadovoljavanje potreba uvek u korelaciji sa odredjenim sistemom vrednosti koji je istovremeno uslovljen drustv.).nego se menjaju.grupa (npr.bruto proizvoda&nacionalnog dohotka.povecanjem smrtnosti novorodjencadi. bavi&time da defeinise sta je na datom nivou drustv.slobodu od manipulacije.-istorijskim razvojem.smanjenjem prirhoda vecine porodica.nacin.u soc.predmetna je delatnost svakog coveka.treba reci da problematika potreba spada medju njena centralna pitanja. Pojedinac moze da zadovolji svoje potrebe unutar odredjene drustv. Pre svega proizvodnja.takodje je predmetna delatnost coveka. Tako su potreba&predmet u uzajamnom odnosu.razvijaju se&menjaju. razvoja individualna&drustv. Nacin. Za odredjen skup indiv. najcesce se upotrebljava pojam SOC.nastaju odredjene potrebe.pol. Drustvena sredina utice na stvaranje raznovrsnih potreba. U tom prosecu covek uspostavlja odnos prema predmetima.stope zaposlenosti&kvaliteta zdrav.kvantitet&kvalitet potreba nisu jednom zauvek dati niti unapred fiksirani. POTREBE LJUDI&’STANJE SOCIJALNE POTREBE’ Potrebe nastaju usled nedostatka necega sto se zeli.pol. 31.birokratske samovolje&dr. Svaka ljudska svrsishodna delatnost. potreba.sredstva&nosioce zadovoljavanja ljudskih potreba.koja se ispoljava kao opredmecenje coveka putem njegovog ispoljavanja.kulturu.tako da se soc.ali&demokratizacije&xumanizacije drustva pojmovno odredjivanje KZ se prosiruje.politici.kao temelj nastanka&stvaranja ljudskih potreba. Pod uticajem savremenih civilizacijskih promena.participaciju u politickim odnosima&procesima. Kada je rec o soc. 60 . Covekov odnos prema svetu je predmetni pa iz toga sledi da su ljudske potrebe predmetne.

pri cemu participira sa 2gim ljudima.smrtni slucajevi na radu.fizicki karakter. Potreba je dinamican odnos coveka prema svemu. sa 2ge strane mora da projektuje sebe u svoju okolinu.onda su nuzan uslov prezivljavanja. ona granica iznad koje prestaje goli opstanak coveka (to je istorijski promenljiva kategorija) -vise ili sekundarne potrebe: okvir preko koga se iskazuje covek. Isto tako potreba je&subjektivno.oblicima prisvajanja.lazne.obicajima.-istorijskog razvoja.covekovih shvatanja.navika. Pored pravih. niz predmeta ili usluga koji su uslov covekovog bioloskog opstanka.covek mora da prisvaja&apsorbuje izvezne objekte svoje okoline. slucajeva koji pogadjaju veci deo populacije.nazaposlenost) -drustveni (ratovi&revolucije) 61 . Potreba je fizicko-psiholoska. Uzroci nastajanja soc.autenticnih potreba (cije bi zadovoljavanje unapredilo licni&kolektivnih zivot ljudi). Ima 2 dimenzije: sa jedne strane.ali to ne cini na nacin u smislu licnog posedovanja neke stvari. KLASIFIKACIJA ljudskih potreba: -osnovne ili vitalne: potrebe opstanka.profesionalna oboljenja.predmeta.da bi opstao.bolest.raligijskim uverenjima.zasniva medjusobne odnose u drustvu&stvara takve oblike zajednice koje ce biti preduslov za razvoj novix potreba.potrosnjom itd se moze uticati da se stvore vestacke..mora da objektivizira svoje culne. problema: -fizioloski (materinstvo.neautenticne potrebe koje nisu vrednosti&koje otudjuju coveka od coveka..starost.POTREBA=odredjene potrebe pojedinca kao jedinki koje su uslov njihove egzistencije kao ljudskog bica.moralom.intelektualne&fizicke moci.saznanja. Ukoliko radikalne potrebe (samorealizacija coveka) dobiju objektivan. odnose se na pojedinca (neki dogadjaj koji bitno menja zivot) SOCIJALNI PROBLEMI = mnostvo soc.ali&one potrebe koje pojedinac zadovoljava u zajednici.istinskih.psiholosko stanje napetosti&oskudice. SOCIJALNI SLUCAJEVI se odnose na neke objektivne dogadjaje koji dovode do pogorsanja uslova zivota. Zadovoljavanje potreba zavisi od nivoa drustv. primarne (elementarne) potrebe. objektivno-subjektivni odnos coveka&okoline.smrt) -porodicni (problem u vezi sa podizanjem dece iz strukturalno poremecenih porodica) -profesionalni (povreda na radu.mogucnosti.

zdravlja. stanja soc.ugled).prijateljstvo&pripadnost).da se aktualizuje. sve porodice&pojedinci korisnici odredjenih vrsta prestacija u okviru sis. Prolazenjem kroz takve stupnjeve razvija se licnost u kojoj se brojne potrebe slazu po cvrstom hijerarhijskom redu. 62 . potrebe. Prvi&osnovni nivo su FIZIOLOSKE POTREBE (zadovoljavanje gladji.kako materijalne tako&nematerijalne prirode. 32.u njemu je rec pre svega o primarnim lj. nesigurnosti. neugrozenost zivota.zastitu&kontrolu sopstvenog zivota&okruženja.sigurnost porodice. privrzenost.ali u ukupnom sistemu motivacije ne zauzimaju najvaznije mesto.priznanja svojih uspeha.poplave) SISTEM SOCIJALNE SIGURNOSTI. Karakteristika stanja soc. soc. POTREBA ZA PRIPADNOSCU&LJUBAVLJU (naklonost. Za njihovo zadovoljavanje mora posotjati odgovarajuci insititucionalizovani sistem u okviru koga su uredjeni odnosi koji se ticu soc. Posle zadovoljenja potreba na prvom nivou. sigurnosti. stabilnost.-prirodna okolina (zemljotres.postovanje 2gih. vise potrebe ne mogu da se pojave.tjs. LICNE POTREBE OSI&NJIHOVO ZADOVOLJAVANJE Maslovljeva teorija Hijerarhije ljudskih potreba izdvaja pet osnovnih ljudskih potreba. nastaje nova (na visem nivou) potreba. Sledeci nivo je POTREBA ZA UVAZAVANJEM (samopostovanje.imovine. vlast ‘nizih’ potreba slabi&licnost je slobodna da razvija svoj mogucnosti. manjak predrasuda.potreba za snom). 5i nivo je POTREBA ZA SAMOOSTVARENJEM TJS. SAMOAKTUALIZACIJOM LICNOSTI (moralnost. koje se rangiraju po važnosti od nizih prema visim. Treci nivo Maslovljeve hijerarhije obuhvata DRUSTVENE POTREBE tjs. Kada se zadovolji potreba na nizem nivou.uspeh. One obuhvataju red. prihvatanje cinjenica). Nize potrebe su cvrsce povezane sa bioloskim datostima&ako one nisu zadovoljene. resavanje problema.postojanost. POTREBE ZA SIGURNOSCU&BEZBEDNOSCU postaju pokretacka snaga ponasanja pojedinca.stalan posao. spontanost. potrebe je da su svi clanovi drustva tjs.ljubav. kreativnost.identifikacija. pri cemu prve (nize) potrebe postoje&dalje. potrebama.sigurnost.zedji.

nezeljenom. zakonskih propisa.vec zbog prisutnog motornog deficita (bilo da je tokom zivota stecen.koje bi trebalo da obezbedjuju prilagodjene poslove&uslove rada.Termini ‘nize’&.bez ucesca 2gih ljudskih bica. Nesto je drugaciji polozaj onih koji su invalidnosti stekli tokom zivota.tjs. Zadovoljenje ovih potreba pomaze osobi da raste&razvija se kao ljudsko biće.oblici uklapanja sa 2gim ljudima koji su uobicajeni&neophodni za zivot&funkcionisanje.sigurnost.* Razvoj licnosti OSI podrazumeva iste stepenice&krajnju =u mogucnost samoaktualizacije UKOLIKO joj to njeno okruzenje (porodica u kojoj je osoba rodjena&sazreva.. Oni imaju 2ih teskocaprihvatanje promene&sazivljavanje sa njom na najcelishodniji nacin.sira zajednica) omogucava jednostavnim razumevanjem bez diskriminacije.a kroz ostvarivanje izvesnog stepena samostalnosti&nezavisnosti. Manje od 1% OSI je zaposleno u tzv. -Pored stvaranja uslova za zadovoljenje fizioloskih potreba (sto im siromastvo u kome zive cesto ne dozvoljava). Nezaposlenost. S 2ge strane susrecemo se&sa potpunim negiranjem novonastale situacije. Tako se suocavamo sa grupom ljudi koja ima potpuno pravo da se oseca odbacenom. zastitnim radionicama.za sigurnoscu (predvidivost 63 . zaposlenje&aktivno ucesce u okruzenju je za licnost uslov pravilnog sazrevanja&individualizacije.pripadnost&poštovanje) su grupisani kao potrebe nedostatka. Medjutim.nekorisnom&nesamostalnom&na ovaj nacin im je oduzeta jedna neophodna socijalna uloga. zrelosti.uz restrukturisanje prethodnog sis. koje se vezuju za fizicke potrebe. OSI je ostvarivanje nezavisnosti ometeno&unapred delimicno uskraceno.bilo da je osoba sa njime rodjena).nakon vec realizovane licne&soc.ako su OSI ipak motivisane da se zaposle. *Cetiri niza nivoa (fizioloske potrebe. potrebe rasta (samoostvarenje) se stalno razvijaju..pa samim tim za njih nema izazova.sudaraju se sa stavom sredine opterecene predrasudama ili sa nepostojanjem/neprimenjivanjem odg.podstreka. psihosocijalnog stanja&funkcionisanja.’vise’ se odnose na to da se neke od ovih potreba u procesu razvoja javljaju ranije.a neke kasnije.insntitucije koje pruzaju usluge za sve vrste potreba u okviru lokalne zajednice. sa specificnom nesposobnoscu psiholoske&socijalne reorganizacije. Za razliku od njih koje se moraju zadovoljiti. Covek je socijalno bice&nema nijedne od navedenih 5 potreba koju moze da zadovolji sam.samim tim&niska materijalna primanja remeti ispunjenje 2ge po Hijerarhiji vazne potrebe.

Znacajan podatak je da 78% OSI ili odlazi u crkvu ili bi to cinile da im crkve nisu fizicki nedostupne ili da ih u tome ne onemogucava zdravstveno stanje.neko umesto njih obavlja.sto&jeste najprirodnije mesto za zadovoljavanje istih. prepreka koje uvode OSI u pasivnost. -Kod znacajnog broja ispitanika nije u ogrovarajucoj meri zadovoljena potreba za ljubavlju.sve do razvijanja nesposobnosti da je preuzmu). Dakle.uskracujuci bogatstvo spoljnih impulsa.uz prihvatanje njenih pravila&organicenja.zbog spleta raznih prakticnix&soc.tako da je verovatno odlazak u crkvu ili zelja za odlaskom predstavlja vise potrebu za pripadanjem. Medjutim.koja po prirodi stvari treba da ocekuje da se njena situacija resi spolja.one se nedovoljno angazuju oko stvaranja licne socijalne&emotivne mreze. 64 . Iz tog razloga su OSI toliko usmerene prema porodici.tako da je moguce da je visok procenat onih koji ocekuju pomoc uslovljen realnom materijalnom ugrozenoscu.komunikacijom.prve 2 potrebe OSI zadovoljavaju u porodici.zadovoljavanja potreba).a tim&unutrasnju psiholosku&emocionalnu raznovrsnost.tamo se smanjuje mogucnost da se ta.a&ostale potrebe ispune na 2om mestu&sa 2gim ljudima. Sa 2ge strane.sto moze da se tumaci&kao znacajna pozivitna snaga licnosti&potvrda njenog mentalnog zdravlja. Ova uskracenost posledica je predrasuda u okruzenju prema OSI.postoje velika ocekivanja da u udruzenju ostvare zeljenu komunikaciju koja im je potrebna.koja im garantuje zastitu&trajno zadovoljavanje bazicnix potreba. Verovatno&da se vremenom uzivljavaju u ulogu zrtve. Velika vaznost crkve u zivotu OSI u kontradikciji je sa podatkom o znacaju religije za njixx (samo 35%).jer veliki br OSI onesposobljava za aktivan odnos prema sebi&2gima&to im gusi preostale potencijale (npr. U primarnoj porodici se vise zadrzavaju oni koji su rodjeni sa invaliditetom ili su da stekli u ranijim godinama.ocekujuci da im se stvari ‘dogode’.dok su oni koji su invaliditet stekli kasnije zasnivaju svoje porodice.ili nemaju novac ili su naviknuti na to da sve.ali izveznim delom&izostajanjem potrebne spremnosti da se aktiviraju. raspolaganje novcem koje je u savremenom svetu jedna od odlika minimalnog stepena nezavisnosti je OSI uskraceno: ili nisu u prilici da novcem raspolazu.prihvatanjem&ponistavanjem razlika (‘pred Bogom smo svi =i’) nego autenticnu religioznu orijentaciju.kao&onih koje ove osobe razvijaju prema okruzenju.a ne licnim angazmanom. Problem je&visegodisnje socijalno zanemarivanje&kompenzatorna uloga porodice. Takodje.pa&ovu ulogu.druzenjem&dodatnom podrskom.ali ne&jedino moguce => izrazena okrenutost porodici predstavlja znacajno ogranicenje: limitirajuci tako komunikacije.

Zakljucak (sto se tice prve 2 potrebe): nisu u punoj meri zadovoljene potrebe OSI za sigurnoscu,pripadanjem,naklonoscu,ljubavlju,identifikovanje&bliskom komunikacijom sa sebi slicnima&licna inicijativa u pokusaji obezbedjivanja ispunjenja svih ovih potreba je ugusena spoljnim uskracivanjima. Potreba za postovanjem,kao sledeca po redu,podrazumeva pre svega prisustvo odgovarajuce mere samopostovanja (=prepoznavanje&realisticna procena sopstvenih kompetencija&mogucnosti,kao&licnih granica,u individualnom&soc. kontekstu). Samopostovanje se obezb. kroz proces prepoznavanja&prixvatanja opstix&posebnih vrednosti&njihovo valorizovanje,te procenjivanje da su u licnosti prisutni parcijalni kvaliteti koji odvoraraju prepoznatim vrednostima. Steceno samopostovanje ne zavisi toliko od procene 2gih,ali,pogotovu u najranijem detinjstvu,2gi imaju dosta znacaja. OSI se mog unaci u situaciji da im je samopostovanje ugrozeno,jer im je tesko da procene koje to posebne kvalitete poseduju,posto im okruzenje ne omogucava da svoje sposobnosti testiraju (testiranje licnih potencijala se odvija kroz radno angazovanje,ostvarivanjem relativne nezavisnosti od 2gih,razvijanjem licnih sposobnosti,kreativnoscu,intelektualnim&duhovnim napredovanjem). Tako,oni pocinju da samopostovanjem crpe iz ljubavi koja im se pruza&koja postaje indirektni dokaz prepoznatih vrednosti&uslova za samopostovanje,pa to predstavlja opasnost od povecanja zaxteva,pogotovo prema porodici,a time&povecanja zavisnosti&daljeg angazovanja porodice oko sebe. Potreba za uspehom&ugledom ugl. se realizuje preko postizanja odredjenih ciljeva&kroz akciju prema postizanju cilja. Visok je % onih koji nemaju potrebu za samoafirmacijom,dokazivanjem&licnim razvojem. Istina,mnogi koji to&zele da ucine (npr. uz pomoc udruzenja),svoje zelje ne mogu da sprovedu u realnost. Postoji manjak potrebe za ucenjem novog&obrazovanjem. Takodje 1/3 ispitanih nema kulturne potrebe.

33. POJAM&PRINCIPI SOCIJALNOG OSIGURANJA

65

= najvazniji deo savremenih sistema socijalne sigurnosti. Njegovim zasnivanjem u Nemackoj zapocinje izgradjivanje institucionalizovane prakse sis. sigurnosti. = oblast soc. politike kojom se radnicima&clanovim njihovih porodica garantuje materijalno obezbedjenje&zdrav. zastita. Predupredjenje&neutralisanje najznacajnijih soc. rizika (starost,smrt,invalidnost,bolest,nezaposlenosti) u sis. ozaveznog soc. osiguranja ima znacaj za ekonomsku&soc. sigurnost osiguranika&clanova porodica,jer vecina osiguranih rizika po posledicama prevazilali mogucnosti pojedinaca&njihovih porodica,sto bi svakodnevni zivot ucinilo nesigurnijim&neizvesnijim. Soc. osiguranje je OBLAST SOC. POLITIKE. KORISNICI osiguranja su OSIGURANICI (radnici&clanovi njihovih porodica). Osiguranje se ustanovljava&sprovodi za odredjene soc. slucajeve*/rizike kao sto su bolest,smrt,invalidnosti&nezaposlenost. SADRZAJ soc. osiguranja cine MATERIJALNO OBEZBEDJENJE&ZDRAVSTVENA ZASTITA na teret fondova osiguranja. OSNOVNA NACELA/PRINCIPI: -obaveznosti (radnici obazevno osigurani; osiguranje tece od momenta zasnivanja radnog odnosa&tada je poslodavac obavezan da kod odgovarajucih sluzbi vrsi prijavljivanje lica koja stupaju u radni odnos) -solidarnost&uzajamnosti (obaveza svih osiguranika da placaju doprinose,a prava koriste samo oni koji su stekli uslove za njihovo ostvarivanje [u vecem obimu prava koriste samo invalidi rada,zene&clanovi porodica posle smrti osiguranika]) -samoupravnost Nas sistem soc. osiguranja obuhvata: penziono (11% doprinos na bruto osnovici),invalidsko (-II-),zdravstveno (6.15%)&osiguranje za slucaj nezaposlenosti (0.75%). Doprinose daju radnici ali&poslodavac. Od DUZINE MINULOG RADA aktivnih osiguranika&visine doprinosa uplacivanih u fondove soc. osiguranja direktno zavisi visina PENZIJSKIH PRIMANJA u okviru zdravstvenog osiguranja&osiguranja za slucaj nezaposlenosti. Uslov za ostvarivanje soc.zastite je materijalna neobezbedjenost. *soc. slucaj-objektivni dogadjaji koji dovode do pogorsanja uslova zivota pojedinaca.

66

34. SOLIDARNOST&UZAJAMNOST - OPSTE ODREDJENJE
Termin Solidarnost je nastao u Rimskom pravu&njime se porazumevala odredjena obligaciona uzajamnost. U siru upotrebu usao je u 18.&19.veku,najcesce koriscen unutar radnickog pokreta&politickih programa onih drustvenih snaga koje su se zalagale za uspostavljanje medjusobne saradnje,potpomaganja&integracije unutar odredjenih drustvenih grupacija,kako bi se uspesnije organizovale radi pobosljavanja uslova zivota&ostvarivanja postavljenih ciljeva,odnosno prevladavanja postojece nezadovoljavajuceg stanja. Kasnije je ovaj termin preuzela gradjanska teorija da bi parirala znacenju&smislu koji je pojam ‘solidarnost’ imao u klasnoj borbi radnicke klase. Iz njega se razvila posebna doktrina – SOLIDARIZAM koju su zasnovali fr.teoreticar Digi (u oblasti prava),utemeljivsi pravnu filozofiju solidarizma&Dirkem (u sklopu socioloske klasifikacije oblika drustvenosti). Od kada je usao u siru upotrebu pa sve do danas,ovaj pojam je koriscen u razlicitim znacenjima&razlicitim idejnim&ideoloskim koncepcijama,tako da je,usled cestog upotrebljavanja za oznacavanje veoma sirokih,a neretko&raznovrsnih sadrzaja,pojmovno postao sve neprecizniji. Mada je S. pre svega vrednosni pojam,aksiologija se njegovim odredjivanjem bavi < nego odredjivanjem 2gih vrednosnih pojmova (Sloboda,=ost,Pravednosti,Ravnopravnost,Potrebe…),pa se tako,u aksioloskom znacenju,pojam S. upotrebljava za oznacavanje duhovnog&moralnog stava&zaxteva za uzajamnu pomoc ljudi (pri tome je bitno da to bude izraz unutrasnje voljne odluke ljudi,koji prevazilaze licne interese identifikujuci se sa problemima 2gih ljudi,osecajuci odgovornost ne samo prema sebi,nego&prema 2gome). U sociologiji,politikologiji&u oblasti teorija o soc. politici&soc. politici kao praksi,pojam S. siroko je rasprostranjen&jedan je od temeljnijih pojmova = ODREDJENI OBLIK PONASANJA&AKTIVNOSTI LJUDI&INSTITUCIJA,PRI CEMU SE TRAZI PODRSKA POJEDINACA,GRUPA&ORGANIZACIJA U SPROVODJENJU ODREDJENE AKCIJE POMOCI ONIMA KOJIMA JE ONA NEOPHODNA ILI POBOLJSANJA USLOVA ZIVOTA GRADJANA
67

ne bi trebalo govoriti ni u onim slucajevima u kojima je drzava duzna da obezbedi minimalno zadovoljenje potreba gradjana radi njihove egzistencije&integracije zajednice&njenog funkcionisanja. najcesce se regulisu razlicitim odlukama&zakonima. To se moze podvesti pod POJAM UZAJAMNOSTI. CILJ UZAJAMNOSTI je teznja da se.nacelo.uz istovremeno prevazilazenje partikularnosti. kada je rec o odredjenim kapitalnim projektima koje drzava organizuje.pa postoje bar 2 nivoa: prvi je aksioloski (odnosno odredjenost S. vidove zdrav. Takodje. U tom smislu pojam S.&penz. se temelji na slobodnom opredeljenju&delovanju ljudi&izraz je njihove autonomne voljne odluke.decju zastitu. bi se mogla nazvati S.pod kojim se podrazumeva odredjeni reciprocitet.skola. kao vrednosti uopste)&drugisocijalni (shiri). Navedena upotreba pojma S.podrazumeva se da nije moguce uspostaviti matematicki precizan ekvivalent izmedju davanja&uzimanja.UOPSTE. ni sa aksioloskog ni sa naucnog gledista nije odrzivo nazvati S. politiku (zdrav.respektujuci bitna nacela humaniteta&temeljnih vrednosti. osiguranje. Sledi da pojam S.jer ovaj pojam ne bi trebalo upotrebljavati za ona ucesca gradjana u izdvajanju sredstava radi uzajamne pomoci na koja oni imaju pravo na osnovu svog radnog ucinka.s jedne strane. Ovakvi oblici S.norma.vodovoda…). kada je rec o izdvajanju sredstava za zdrav. = duhovni&moralni princip. predstavlja opstu vrednost jer je kao nacelo prihvatljiva za sve ljude koji 68 .a zatim trazi pomoc od gradjana (narodni zajmovi). U aksioloskom smislu S.premda to&nije cilj uzajamnosti. Ovako shvacena S.svesti&savesti. sigurnost za sve clanove drustva. U tom smislu moze se reci da S. nije moguce jednoznacno odrediti.egoizma&licnih interesa.sa 2ge strane.pod kojim se podrazumeva delovanje&usmerenost pojedinaca ka sjedinjavanju sa 2gim ljudima&zajednicom.o S.obavezno skolovanje&dr. Npr.da se obezbedi osnovna soc.uspostavi odredjena ravnoteza izmedju zajednice&pojedinaca&. potvrdjuje tezu o njegovoj nepreciznosti&neadekvatnosti.zastita invalida&hendikepiranih). izdvajanje gradjana za osn.&2gu zastitu koja se odnosi na ukupnu soc.ako se to posmatra sa vrednosne ravni. Takva S. zastite&za penzijsko osiguranje (jer je to pravo steceno na osnovu rada&vlastitih ulaganja). Naravno.dajem na jednoj strani da bih dobio na 2oj. se upotrebljava kada je potrebno podstaci ljude u resavanju odredjenih pitanja u vezu sa standardom ljudi na komunalnom nivou (izgradnja puteva.ali se mogu&institucionalizovati&postati obavezujuci za sve. Takvi zaxtevi&apeli za solidarnoscu mogu biti prepusteni osecanjima&volji pojedinaca koji zele u tome da ucestvuju.decja zastita. ‘odozgo’.

*S.time sto su ljudska bica. je u emocionalno-vrednosnom stavu da je duznost coveka da pruzi moralnu. treba utemeljiti kao princip ‘opste volje drustva’. izraz autonomne slobodne volje.S.materijalnu&2ge oblike podrske&pomoci. politike koja je bila usmerena na celinu drustv.pa je *S.ili bar njeno vazenje unutar odredjene drustv.zajednice.svesti&savesti ona je determinisana&spoljasnjim faktorima (oni odnosi&aktivnosti koji cine sadrzaj S. kao moralni princip morala biti institucionalizovana. 69 .unutar grupe kojoj pripada.da bi se odrzavo u svetu.-S. Nacelo S.bica = podlozni prirodnim zakonima sledila je konsenkvenca da to vazi&za =ost u njihovim pravima. Osnova S. Na toj osnovi nastale su sve teorijske&politicke koncepcije koje su zagovarale =ost ljudi u politickom&soc. kao izraz volje pojedinaca ostaje kao osnovna vrednost institucionalizovane S. kao opsta vrednost. JEDNAKOST – POJMOVNO ODREDJENJE =ost. Nezavisno od toga. Ne moze se temeljito raspravljati o soc.ugradjena u normativni system cime bi se obezbedio neophodan minimum egzistencije&pojedinca&zajednice*.a posebno zbog raslojavanja drustva. Tokom razvoja drustva.a odstupanja sankcionisati.a da pritom ne ocekuje nikakav recioprocitet.a to je priroda.bio prinudjen da se udruzuje sa 2gim ljudima).podstice&usmerava ljude da pomognu 2ima. politici a kamoli o umemeljenju na principuma humaniteta ako ne postoji odnos prema =osti&ne=osti. nastali su zato sto je covek. pravima. dolazi do izrazaja kada je drustvo u krizi ili kada je pogodjeno prirodnim ili 2gim nepogodama ili katastrofama.* 35.dobila je ontolosko utemeljenje onda kada se doslo do uverenja&spoznaje da svi ljudi. utemeljena na emocionalnoj osnovi&slobodnoj voljnoj odluci nije bila dovoljna osnova na kojoj bi jedna zajednica normalno funkcionisala. =ost je uzimana kao jedan od osnovnih ciljeva&temeljnih principa one soc.imaju u sebi nesto sto je opste. Posto se nije moglo biti sigurno u to da ce se vecina ljudi u praksi ponasati prema vrednosnom nacelu S.S. Iako je S. Jednakost kao vrednost nije jednostavno definisati.prirodi.stoje na stanovistu da je zivot coveka&njegov razvoj moguc jedino u zajednici sa 2im ljudima. Iz te prirodne osobenosti da su svi ljudi kao prir.znanim ili neznanim. uslova.

drustv. grupa ljudi. koji ne ostaje samo u sferi distribucije materijalnih dobara.ekonomskom&soc. Stepen =osti u principu zavisi od stepena slobode. uticaja medju clanovima zajednice). Tacno je da pravednost uvek predstavlja odredjenu =ost.a tesko je pretpostaviti da moze postojati.ona je temeljno povezana sa =oscu. Takodje.=osti&slobode.realnosti. uslovi da se takva =ost&realizuje.treba reci da se parovi navedenih pojmova cesto stavljaju u korelaciju te se neretko smatra da oni izrazavaju iste sadrzaje.jednaka raspodela dobara&drustv. Medjutim.cime se ukida&svaka autonomnosti ljudske licnost. Sto se tice slobode.nikad&nigde nije postojala. Ali.ni svaka =ost ne more biti nepravednost. prinuda predstavlja ne=ost. To znaci da se =ost ne moze svesti na problem politicke&pravne =osti.a =ost se shvata kao pravednost. Neprihvatljivo je izjednacavanje razlicitosti&ne=osti.a sloboda od realizacije odredjenjih formi =osti. Zbog toga je nuzno raschlanjivanje pojma =ost&ne=ost. Ali to ne znaci da postojanje&sirih formi individualnih&drustv.pa u krajnjoj liniji to vodi ka ‘slomu vrednosti’.niti svaka drustv.jer se ne=ost uvek konkretno manifestuje u politickom. statusu. Za soc.nego se proteze na svaki 2gi odnos.odnosno =ost je jedna od aksioloskih pretpostavki slobode. Ako je rec o odnosu =osti&pravednosti.u slucaju da se =ost shvati kao istovetnost.apsolutna =ost kao princip organizacije nekog drustva.izmedju pojmova =ost&istovetnosti se cesto ne pravi razlika.jer problem =osti&ne=osti nije samo saznajni vec pre svega aksioloski problem koji izrasta unutar idredjene soc. Takodje.odnosno negaciji celokupnog bogatstva koje u sebi potencijalno nosi covek kao genericko bice. Takva =ost bi dovela do potiranja svake individualnosti&slobode licnosti&kao takva prestavljala bi negaciju celokupnog sis.svaka =ost nije&u smislu vrednosti automatski&pravednost ako ne postoje realni drustv.ali svaka razlika nema znacenje ne=osti ljudi u njihovom soc. politiku to je od kardinalnog znacaja. sloboda automatski uspostavlja reciprocni sis. vrednosti. Naime. Istina.niti na pitanje svojine&raspodele.svaka ne=ost predstavlja razliku. =osti.mada je tacno da je svaka nepravednost suprotna principu =osti.odnosno ne=osti&nepravednosti&ne=osti&prinude. Na osnovu navedenog proizilazi da je pitanje =osti PITANJE JEDNAKE VREDNOSTI SVIH LJUDI. 70 . politike to moze uvoditi uspostavljanj primitivnog oblika egalitarizma (potpuna =osti medju ljudima.Od nastanka grcke civilizacije do danas je bar u odredjenoj ogranicenoj formi praktikovan&teorijski prihvatan princip =osti u okviru odredj. zivotu ljudi.u prakticnoj realizaciji u sferi soc.

koja je.odnosu prema marginalnim grupama. pol. borbi&soc. sfere&na taj nacin direktno utice na soc. Stoga =ost spada u bitne aksioloske katerogije.pokrete&drustv. Svaki pol.najcesce nemoguce izolovano posmatrati. ucenja pokazuje da je pitanje =osti bilo jedno od centralnih za sve one teorije. GLOBALNA POLITIKA ODNOSNO POLITICKI SISTEM EKONOMSKA RAZVIJENOST&EKONOMSKI SISTEM IDEOLOGIJA MORAL RELIGIJA Neki od ovih faktora medjusobno su isprepletani&tesno povezani&njih je u realnosti tesko.zivot je isao svojim tokom. grupacija.odnosu prema privilegizaciji&deprivilegizaciji. Pod soc. 5. u neraskidivoj vezi sa globalnom politikom svake drzave.ne=ost u razlicitim formama bila&ostala osnovno obelezje svih dosadasnjih drustava. sistem razlicito se odnosi prema pitanjima strukturisanja =osti. stratifikacije. 4. 2. politiku.odnosno.zavisi od celine politickog sistema.statusnim pitanjima pojedinix drustv. institucije za koje se moze reci da su humanisticki usmereni.kao teorijska delatnost zeli da zadrzi relatinu samostalnost.=ost&ne=ost je opstedrustveno pitanje jer se tice ukupne situacije&polozaja svih ljudi. Istorija soc. politka.svet bi verovatno bio znatno suroviji. POL: 1. interesa&ciljeva vladajuce 71 .po pravilu.pored ostalog. DETERMINANTE OD ZNACAJA ZA SADRZAJ&KARAKTER SOCIJALNIH CILJEVA BITNE DETERMINANTE SOC. politikom kao prakticnom delatnoscu se.treba da zauzima kriticku distancu prema politici. Politika takodje nuzno ulazi&u soc. 36. Ako soc. Istina.ne=osti. 3.moze podrazumevati organizovana delatnost drzave&2gih politickih subjekata&to znaci da je soc.nepravedniji&neslobodniji.stanovnistvu prema odredjenim oblicima drustv. Da nije teorijskih zalaganja za =ost kao vrednost&prakticne borbe.popriste borbe za vlast (borba za ostvarivanje odredj.

jer je to jedna od bitnih sfera koja utice na opredeljenje biraca.kao determinisuci faktor soc. Kako postoje razliciti pol.veliku paznju posvecuju soc.strukturiranje drustva.sistem bitno odredjuje ukupne drustvene odnose. u savremenom kapitalistickom drustvu postoje ogromne razlike u odnosu globalne politike prema soc.&pol.. Odredjeni privredni subjekti (kompanije. snaga koje imaju vlast ili u njoj participiraju.nego onih koje se nalaze u opoziciji (koje su u soc. snage na vlasti moraju da vode racuna o realnim mogucnostima. pravda). polazi od odredjenih moralnih vrednosti (pravednosti. pol.odnosno pol. (politcki ciljevi u pogledu sredstava ostvarivanja najcesce nisu u saglasnosti sa bitnim vrednostima kao pretpostavkama humnisticki zasnovane soc.jer u osnovi odredjuju&organizuju&institucije&metode&sredstva preko kojih se sprovode odgovarajuce soc. sistemi tako postoje&razlicite soc.korporacije).sistemom.sto je za one u opoziciji manje bitno.teorijske. Medjutim.pol. pol.poslednjix decenija njihova uloga&moc su sve < . prava.pol.principe raspodele&2ga pitanja znacajna za zivot&radne uslove ljudi&njihovu soc. u SAD&one u vecini zapadnoevr.koja proizilazi iz njihove prirode: soc.udaljena od vrednosti koje koristi soc. U suprotnom smeru deluju sindikati. sigurnost.. politici (npr.pol.a neretko&u suprotnosti sa moralnom.oni determinisu&karakter&ciljeve ukupne soc.poslovna udruzenja. odnosi globalne politike u datom sistemu prema soc.zaxtevima radikalnije).a politika je jos od formiranja gradjanskog drustva < > indiferentna.pol..pol.koji se razlicuju od ciljeva soc. politike).soc. *Buduci da glob.grupacija u konkretnom drustvu. mere. pol.nastoje da sto je moguce > ogranice izdvajanja za soc.politika.tako da je soc.pravda.pol. Sve opozicione partije. politike&razl. Pol.grupacije.odlucivanje o nacinu&procesu proizvodnje.narocito u predizbornoj propaganda. politike kao teorijske delatnosti.odnosno vlasnici sredstava za proizvodnju&kapitala. Odnos razlicitih partiijsko-politickih subjekata prema soc.kriticke discipline). 72 . potrebe. zavisi od njihove probramske orijentacije ali&pozicije u datom vremenu. zemljama). Uvek ostaje odredjena suprotnosti izmedju politike&soc. Veci je uticaj onih pol. pol.mesto odredjenix drustv. najdirektnije uslovljena glob.pod cijim uticajem su ostvarena mnoga soc. kao posebne.

pol.predstavljaju jedan od osnovnih faktora proizvodnih snaga od kojih najneposrednije zavisi&uvecanje materij.zastite bitno uticu na radne sposobnosti stanovnistva.&drustv.pol. u sferi zdrav. stranke imaju odlucujuci uticaj na kreiranje soc.uticuci na ekonomski&politicki system. barem minimum egzistencijalnih potreba. potrebe umanjuju akumulaciju.pol. sluzbi neophonih za zivot gradjana).njihov zivotni standard.pol.pol.koji u znatnoj meri odredjuje karakter. ne=osti&zastitu onih grupa&pojedinaca koji nisu u mogucnosti da sami sebi obezb.struktura&nivo potrosnjie.npr. povratno utice na ekonomsku osnovu.mogu da postoje znacajne razlike u pogledu razvijenosti soc. partije konzervativne. Nivo zadovolj.posedovanje neophodnih sredstava za normalno funkcionisanje domacinstva.sto za rezultat ima povecanje poizvodnje.odevanja. sigurnosti gradjana.smanjivanje soc.osnove.pravde. ne=osti&razl. Materijalna osnova determinise soc. ( Medjutim.pol.jer smatraju da izdvajanja za soc.smanjivanje soc. zastite odredjenih slojeva drustva&pojedinaca.partije socijaldemokratske orijentacije sprovode soc.pol. obrazovanje je takodje u direktnom odnosu sa ekon. utice&na 73 .ciljeve&sustinu soc.zadovoljavanje individ.pol. Neposredniji uticaj ogleda se u tome sto od materij. osnove zavise radni&zivotni uslovi ljudi.pol. kao teorijske delatnosti.tako&soc.razvojem-obrazovani ljudi. problematika soc. kao ona bogatija.zadovoljavanje njihovih potreba.tako da siromasna drustva objektivno ne mogu graditi soc.pol.nivo&obim takve delatnosti determinisani su&materijalnim mogucnostima konkretnog drustva. ne=osti&ostvarivanju soc. razvijeniji sadrzaji soc. potreba gradjana. POSREDNO. zastite.pol.do zdrav.unapredjivanje zivotnih&radnih uslova.pitanja determinisan je ekonomskim razvojem. slabe materijalnu osnovu drustva ) Kao sto ekonomska osnova utice na razvijenost ili suzenost sadrzava.. pol.cak&ako su snage koje kreiraju ekonomske&politicke odnose&u jednom&u 2gom slucaju po programskoj orijentariji usmerene ka smanjivanju soc.pristupa obrazovanju&kulturnim dobrima&postojanja odg.(neo)liberalne orijentacije kada imaju odlucujuci uticaj u drustvu vrse radikalne restrikcije u sferi soc. navedenih potreba&uopste resavanja soc. npr.sa znanjima&umecima primenljivim u procesu proizvodnje. To zavisi od toga koje pol.&zajednickih potreba (od ishrane. koja je omogucavala znacajan nivo zadovoljavanja individ. Soc.Buduci da je predmet soc.&kada se radi o priblizno izjednacenom materijalnom nivou pojedinih zemalja. To se odnosi &na razvijenost soc.tjs. oblici soc.

a time su&njihovi sadrzaji < ideoloski.sukoba&pokusaja trazenja kompromisa unutar tih sukoba.pol.zaposljavanje. Da bi se to izbeglo.blize su istinitom saznanju. koja ne bi imala ideolosku dimenziju.sis. Posto su uvereni u ispravnost svojih koncepcija. zavisi od materij.nije moguca soc.primerenijim stvarnim zivotnim problemima.pol.to radja ekonomske probleme&vodi u krize. osnove.nego kakvom&cijom ideologijom je soc.karakter&odnose u raspodeli&oblike potrosnje. razvoj zavise jedan od 2og.zato sto tvorci ideja&odredjenih vrednosnix.sis.uz pol.tjs. ide preko granica ekon.formiraju vlastiti pogled na svet&u skladu sa njim formulisu&odgovarajuce politicke&soc. razvoj uskladjuju.&to permanentno.pol.oni nastoje da&2ge uvere da su one najadekvatnije&najprimerenije datim uslovima&vremenu.politika proizvod odredjenih drustv.svestranje analizirajuci uzroke soc.pol.tjs.grupacije kojoj pripadaju. Koncepcije soc.politickih&soc. je mozda&najbitnija determinanta soc.koji su izraz ideoloskih opredeljenja razlicitih aktera. Druge pak opcije koje 74 .klase&partije.osnovi => promene u ekonomskim odnosima => promene ekon.&pol.sferi.pribegava se restrikcijama u soc.. Ekon. nacela formiraju sliku o svetu sa stanovista odredjene klase.ako su one nagle&radikalne-> soc.tako da nije osnovno pitanje da li je.komplementarni su&njihova neuskladjenost ima negativne posledice = ako se u koncipiranju&sprovodjenju soc. Ekon.potrebe kako se u slucaju prekoracivanja ne bi zaustavio ekonomski razvoj&imati u vidu da neadekvatna izdvajanja u soc.odnosno onih koji u datom trenutku imaju vlast. sferu proizvode negativne posledice po ekonomski razvoj. drustva.problema. Nuzno je znati mogucu meru izdvajanja za soc.sis. Stavise.posle promena u mat. Dominantan je uticaj onih grupacija koje kreiraju politiku.&soc. mera njene ideologizacije.pitanjima pristupaju celovitije.mogucnosti.Buduci da je&soc. Pri tome se ne uvidja da izmedju njihovog uverenja&misljenja&istine postoji rascep.a zatim to prikazuju kao interes celog drustva. drustvenog sloja.&soc.jer se ona bavi pitanjima unutar klasno podeljenog drustva.a sve to bitno utice na materijalnu osnovu odredj.sistema => manja se karakter&sadrzaj soc.pol.pol. determinisana.ekon. Istorijski posmatrano. Naravno.koje.u skladu sa polozajem&mestom unutar globalnog drustva&sopstvenim interesima.treba nastojati da se skon. koncepcije. Posebne grupe ljudi. da bi se ti problemi prevladali. koje soc.ona je nuzno determinisana ideoloski.tenzije&nemiri.tragajuci za adekvatnim resenjima.

pol. institucije bile znacajni nosiosi soc. Nekada su odredj.pol. Psiholoska fja se odnosi na unutrasnji dozivljaj pojedinca-osecanje poboznosti.okrenutost vere spoljasnjem iskustvu.One teorijske opcije soc. Doktrinarni nivo se manif.ucescem u religijskim manifestacijama.nijedna religija ne ostaje samo na doktrinarnom nivou. potrebama).. pre svega kao prakticnu delatnost&njen uticaj je bio razlicit u pojedinim istorijskim razdobljima.soc. u formulisanju religiozno-moralnix vrednosti&podsticanju ljudi na vrsenje odredjenih obreda (tako se vernik priblizava Bogu. koja svoj koncept kao teorija gradi polazeci od stvarnih zivotnih problema ljudi&cije kategorije izrazavaju stvarne odnose.uspostavlja komunikac. zastitu onih delova drustva&pojedinaca koji nisu bili u mogucnosti sami sebi da obezbede minimum egzistencije. Tako da treba razlikovati religioznost od religije.nego 75 . sa njim.a time su&njihovi koncepti > pod uticajem ideologije.a religija drustvene.a ne zbog navike ili zato sto to od njega ocekuje verska zajednica.integrisuci se u zajednicu na taj nacin).jedan od oblika drustvene svesti&sis. Religioznost je psiholoske prirode.ravnopravnost treba > ceniti od onih koje te vrednosti minimiziraju ili odbaciju neke od njih. Naravno.bice < podlozna ideologiji&manje zavisna od dnevne politike. ideja.solidarnost. Spoljasnje. aktivnostima koje odredj. Religija kao duhovna tvorevina.udaljenije su od sagledavanja celine drustv. zviota.tako da ona determinise soc. U tom cilju se formulisu odgovarajuca nacela koja coveku-verniku daju putokaz u organizovanju licnog&kolektivnog zivota.pravednost. Interes religije&njenih institucija za drustv.ali istovremeno&saradnju&dijaloga sa ljudima. ne samo religijskim obrednim radnjama nego&razl. Religija determinise soc.kolektivne manifestacije vere ostvaruju se putem odredjenih obreda.&psihicki zivot ljudi&na ukupne drustv.zivota&na taj nacin utice&na formiranje politickih&ideoloskih opredeljenja vernika.koja se svodila na soc. Religija procenjuje&postojece oblike drustv.&politic.verovanja&vrednosti vrsi odredjeni uticaj na drustv. relig.podstaknuta razl.pol. kao jedan od znacajnih elemenata drustv. Religija se manifest.pojave&procese (Religija ima 2struku fju: psiholosku&drustvenu. Samo ona soc. drustv.vrsenjem pojedinix verskih radnji…Istinski vernik je samo onaj koji sve to cini zbog unutrasnjih potreba&osecanja. verska zajednica obavlja.pol.vrednosti =ost.pitanja posmatraju iz perspective parcijalnih interesa odredjene klase. koje smatraju da su soc.odnosa. Takav koncept ima > izglede da se konsituise kao naucna teorija.probleme ispoljava se u 2strukom smislu: doktrinarnom&prakticnom.pol.

Tamo gde je Crkva odvojena od Drzave&gde drzava ima izgradjen sis.a ne da se kriza prevlada).religija dobija na znacaju. => religijske institucije se ukljucuju u neka prakticna delovanja&pomoci. Posto soc.pol.koju.odnosno mogucnosti svetovnih institucija da osmisle tokove drustv.< > se svodi na pomoc pojedincima&grupama da se prilagode postojecoj krizi. razloga.-pol. zastite pojedinaca&odredj.nego samo to da oni svoja religiozna uverenja premestaju u privatnu sferu.potresa. 1og drustva zavisi od njegovih mogucnosti.pol. sferi ozhivotvore odgovarajuce religijske principe. gde su religijski simboli.pol.-zastitne aktivnosti.a resavanje 2gih pitanja. kretanja&promena.nastoje da u soc. vrednosti na osnovu kojih se grade&posebne forme delovanja.-od karaktera religije.nastoji&da prakticno sudeluje u resavanju konkretnih pitanja&problema (neposredno: soc.prilagodjava&reinterpretira). problema. sve < je determinisana religijom. religijske instit. ne sudeluju u resavanju pitanja soc.razvojem svetovnih ustanova&njihovom nezavisnoscu od religije&njenih institucija&soc.zavisno od drustv.kao posebnog&specificnog pogleda na svet.pol. grupa privremeno ili trajno ugrozenih (drzava&2ge svetovne institucije.soc.nastoje resiti racionalnim putem&unutar svetovne sfere.preko drustv.pol.iz razl.pa u sklopu 2gih cinilaca&oblika drustv.* To ne znaci da odgov.&deluje nezavisno od bilo kakvih religijskih normi&vrednosti.pa prema 76 .ukljucujuci&ona koja su predmet soc.u vreme kada ideologija&politika izgube svoj uticaj usled gubljenja poverenja ljudi u njih. problematika je prisutna u religiji.. pol.posredno: uticuci na drustvene&polit.mada je ta pomoc najcesce simbolicna.norme&vrednosti. To ne znaci da vecina ljudi nije&dalje religiozna. svesti moral utice na formulisanje&sprovodjenje odr.kako doktrinarno.odnosno na soc.zivota.tako&prakticno (npr.njen uticaj se povecava&ona u > meri determinise soc. structure koje se bave soc. projekata.tjs.pol. u vreme kriza&drustv. polazi od odredj.pitanja&omoguce zadovoljavanje vitalnih potreba ljudi (npr. > ili < uticaj religije na res. soc. soc. a na prihvacenim vrednostima nastaju&moralne norme(#).norme&vrednosti zamenjeni svetovnimuticaj&delovanje crkve ugl. institucija.da rese bitna soc. *Dakle. aktivnosti katolicke crkve koja ima razradjenu soc. doktrinu.problema u datom drustvu) Religijske ustanove u ime religije. se ogranicava na povremene aktivnosti soc.-pol.ne resavaju takve probleme). soc.

&morala (o cemu svedoci utemeljivac pol. &tadasnja soc.&morala je istorijski promenljiv.doktrine gradj. Medjutim.kad asu uspostavljene demokratske institucije&obespravljena&exploatisana radnicka klasa se izborila za vlastito sindikalno organizovanje&ucesce u pol. je izgubila svaku vezu sa moralnom.&kao teorijska delatnost pod snaznim uticajem vladajuce globalne politike.pol.a u znatnoj meri&svetovnim zivotom.&morala. Politicke&moralne norme imale su zajednicke vrednosne osnove (pravednost.&20.pol. delatnost koja se odnosila na resavanje problema koje danas podvodimo pod tim pojmom. morale norme bile su temeljene pre svega na religijskim vrednostima. pol. kao posebna sfera prakticne delatnosti drzave. evroamerickog sveta je u sluzbi krupnog kapitala.kao&globalna politika.tome&na gradjenje soc.jer mlada gradjanska klasa u prvi plan stavlja politicki pragmatizam.tako je&uticaj morala na soc.pol. bitno odredjen karakterom odnosa politike&morala.mozda > nego u vreme Makijavelija. Odnos pol.bila je u skladu sa principima morala.jer je borba za vlast&dominaciju vodila degradaciji politike.a&kao teorijska aktivnost.a pojavom novih vrednosti pojavljuju se&nove moralne norme.Posle raspada antickog robovlasnickog drustva nastaje feudalizam.a 2ge reinterpretiraju.=ost). klase&obnova anticke culture-vracanje antickim izvorima&uzorima).kada su srusena stara carstva&feudalni odnosi.tjs. U tom periodu nastaje soc. Tek kada su revolucije&oslobodilacki pokreti tokom 19. U antickom grckom drustvu ugl.prakticno potpun raskid izmedju pol. Tek nastankom gradjanskog drustva neke od tradicionalnih normi se zanemaruju.tjs.sloboda. zemljama).kada je u znacajnoj meri obuzdan pljachkashki ‘razbojnichki’ kapitalizam nastao u vreme prvobitne akumulacije kapitala. Odredjeni moralni principi su determinisali soc. programska orijentacija&delovanje najznacajnijih socijaldemokratskih partija u zapadnoevr. (npr.institucijama (pre svega u Parlamentu).morale su da budu u skladu sa nacelima vrline. Politicke odluke koje su bile javne.pol. sveta-Makijaveli).pol.pol. Renesansa (period nastanka&razvoja gradj..sa 1000godisnjom vladavinomCrkve nad celokupnim duhovnim.nije znacila&povratak antickom shvatanju odnosa pol. veka ucinili svoje. [[ Savremena globalna pol. Periodi kada je pol. nije postojala suprotnosti izmedju njih (izuzetak: periodi tiranije&oligarhije). bila&u fji moralnih ciljeva&normi nisu dugo trajali.pol. multinacionalnih kompanija radi uvecanja profita&ostvarivanja 77 .demokratija&pol.tako da danas.kako je soc. je stavljena u fju moralnih ciljeva.

Vreme soc. U Svedskoj su socijaldemokrati dosli na vlast jos 1933. 37.]] Najznacajniji doprinos u smislu raskida morala&soc.koja je temeljena&na odredjenim opsteljudskim vrednostima&na moralnim normala izvedenih iz njih. Ukratko: razoriti sve tradicionalne. Konkretne mere koje proklamovani ‘novi svetski poredak’ preduzimao su kolonijalizam.bez nametanja od strane neke ustanove (crkve.koji se u poslednjoj deceniji 20.)&bez pretnji kaznom&nagradom-jedina kazna je savest prekrsitelja.skole itd. sferi koje izazivaju brojna protivrechja&napetosti .osporiti suverenitet naroda kao zastarelo.rata&njeno organizovanje je bilo moguce kada je unutar socijaldemokratije (nasuprot liberalistickim shvatanjima) sazrelo uverenje da drzava treba da bude kljucni instrument politike. drzave blagostanja.pol.a skolske institucije pretvoriti u tehnicke servise za pripremu odredjene ‘strucnosti’.pol. Na delu su radikalne restrikcije u soc.potisnuti iz svesti ljudi nacionalna oscanja.razara se&unistava njihova privreda&celokupna proizvodnja kako bi se stvorili uslovi za trziste evroamerickix zemalja. dala je&daje savremena doktrina neoliberalizma.ukljucujuci&ekonomsku politiku.godine&vladali neprekidno 40 78 .neophodno je ukloniti sve prepreke koje mogu biti smetnja pokoravanju tih zemalja: osporiti&negirati sva ona stanovista koja afirmiru covekovu licnost.konzervativno stanoviste&to u ime ostvarivanja navodnih ljudskih prava. koja najvise odgovara uvecanju profita od kojeg ce narod imati malo koristi.veka prosirio na sve bivse socijalisticke zemlje. (#) moralne norme vazhe&deluju spontano.nacionalne&opsteljudske humanisticke vrednosti&normativne ideale.koja se realizuje pod geslom ‘novog svetskog poretka’. Da bi nova ideologija bila delotvorna.razoriti postojeci obrazovni sis..drzave. OSNOVNA TEORIJSKA POLAZISTA KONCEPTA ‘DRZAVE BLAGOSTANJA’ & NJIHOVA REALIZACIJA U PRAKSI NASTANAK DB vezan je za period posle II sv. Svedska&VB su prve zapocele takvu orijentaciju.dominacije nad celim svetom.minimizirati istinsku kulturu&zameniti je subkulturom.uglavnom je isteklo.razvijene zemlje su iscrple u znatnoj meri svoje prirodne resurse -> preti opasnost stagnacije&kriza.

godina; njihova iskustva su bila korisna za 2ge ZEvropske socijaldemokratije. U VB laburisti su pobedili na izborima 1945.god&ostali na vlasti do 1951.god&za to vreme su isvrene znacajne reforme,posebno u sferi soc. politike. Soc.demokr. su smartali da je drzava natklasna institucija&da je njena osnovna uloga da obezbedi neophodan nivo drustvenog konsenzusa radi zajednickih interesa svih gradjana&da omoguci ostvarenje pravedne zajednice,slobode&=osti. Medju prvima koji su zagovarali naglasenu ulogu drzave u drustv.zivotu bili su FABIJANCI = drzava treba da bude osnovni nosilac reformi kojima ce se izvrsiti transformacija drustva u pravcu socijalizma,ali ne na naucnim osnovama (kako misle marksisti) nego na moralnim principima (jer kapitalizam proizvodi teske soc. probleme,siromastvo&2ge nedace,nehuman je&nemoralan). Laburisti su imali znacajan uspeh u sprovodjenju tih ideja u praksi. Reformisticko opredeljenje ZEvropske orijentacije u DB bilo je usmereno na konkretno resavanje soc.pitanja (smanjenje siromastva,zaposljavanje,prosirenje zdravstvene&soc. zastite,osiguranje za vreme nezaposlenosti,obezbedjenje penzija,promene u obrazovnom sis. u smislu njegove dostupnosti sto sirim slojevima drustva&sl.) Na globalnom planu DB je nastojala da klasne suprotnosti resava kompromisom,jer je to najcelishodniji nacin za uspostavljanje&odrzavanje stabilnosti jednog drustva. Postepene&mirne promene koje vode ka socijalizmu za socijaldemokrate su moralne&legitimne. Parlamentarna demokratija je dovoljna da se dodje do socijalizma. Revolucija&svki oblik nasilja ne samo da nisu potrebni,nego su&neprihvatljivi (sa moralne tacke gledista). Vlade soc.dem. partije su vlast osvajale slobodnim izborima&voljom vecine gradjana,tako da su bile u mogucnosti da svoja programska opredeljenja nesmetano ostvaruju u praksi. Iako su skoro sve zapevr zemlje tokom rata ekonomski osiromasile,a neke su&bile razorene u materijalnom pogledu,socdem vlasti su za relativno kratko vreme izvrsile temeljnu rekonstrukciju kapitalistickog drustva: zapoceo je period ekonomskog rasta,razvoja demokratskih institucija&uspostavljanje sis. soc. sigurnostinezabelezen u istoriji evropskog drustva. Doslo je do znacajnog poboljsanja zivotnog standarda&uopste uslova zivota najsirih slojeva drustva,narasla je brojnost,moc&uticaj radnicke klase&sve to je omogucavalo drzavi da uspesno realizuje ono sto su socdemokr obecavali pre dolaska na vlast DB se zalagala ne samo za ekonomske,soc.&pol. reforme nego istovremeno&za ekonomski rast u najsirem smislu,povecanje
79

industrijske produktivnosti&investicija. U tome,kao&u opstoj izgradnji ‘drustva izobilja’ nalaze se razlozi opsteg konsenzusa. Programske razlike medju partijama (socdemokr&burzoaskim) u vreme uspona DB u prakticnoj politici nisu izazvale sukobljavanja (iako su to partije suprotnih ideoloskih orijentacija),jer su socdemokr (pogotovo laburisti u Engl) gradili svoju politiku na tezi da sva pitanja,pa&klasne sukobe treba resavati kompromisom,sto je 50ih&60ih prihvaceno kao opsti nacin drustvene&politicke komunikacije&ponasanja medju razl. pol. opcijama. [[Tvrdnja da DB prestavlja beskonfliktno drustvo u ideoloskom smislu imala je,pored ostalog,za cilj da uveri gradjane da se radi o drustvu novog kvaliteta koje se sustinski razlikuje od svih dotadasnjih- drustvu u kome nece biti neslobode,nepravde&ne=osti. Imalo je to&siru ideolosku poruku,a to je da se pod okriljem DB izgradjuje drustvo koje se sustinski razlikuje od onog na Istoku,za koje su tamosnji teoreticari tvrdili da je beskonfliktno&da su u njemu ostvarene ideje =osti,soc.pravde,solidarnosti&dr. To je&1 od razloga vrlo razvijene antikomunisticke propagande u kojoj se socijaldemokr u biti nisu razlikovali od gradjanskih orijentacija. Negativan odnos zapevr socijaldemokratije prema socijalistickim zemljama,uprkos njenom verbalnom izjasnjavanju za socijalisticko drustvo,logican je jer socdemokr&DB nikad nisu konkretnim merama dovodili u pitanje temelje kapitalistickog drustva,naprotiv one su uvek radile na rekonstrukciji kapital. drustva&to je doprinelo resavanju kljucnih soc.problema (masovna nezaposlenost,siromastvo,lose zdrav. stanje stanovnistva,nepismenost&nizak obrazovni nivo) koji su u stvari predstavljali prepreku ekonomskog razvoja]] Neke od konkretnih mera soc. pol. sprovedenih u vreme DB: Osnovi soc.reformi koje su sprovedene za vreme prve posleratne vlade laburista utemeljeni su u ‘Planu o penzijskom osiguranju’ Vilijama Lorda Beveridza. Cilj je bio resavanje soc.problema. Beveridz je nakon toga objavio brosuru ‘Puna zaposlenost u slobodnom drustvu’. Centralno pitanje Plana je obezbedjivanje minimuma nacionalnih prestacija,pre svega starosne penzije,koja ne treba da zavisi od prethodnih doprinosa&primanja,niti od konkretnog imovnog stanja. U penzijski fond sve odigurane osobe daju = doprinos&zato imaju ista prava. Oni koji imaju > ,uplatu za soc.osiguranje vrse kao poreski obveznici,prema svojim primanjima&tako daju > doprinos drzavnom budzetu,iz koga se neophodna sredstva uplacuju u fond soc.osiguranja. Siri smisao&cilje Plana,ali&2gih
80

prestacija,jeste smanjivanje soc.ne=osti&uspostavljanje > stepena solidarnosti,sto treba da doprinese klasnom miru. Beveridz nije pripadao laburistima,nego je bio konzervativac. Njegove ideje o soc.pol. bile su polaziste ili bar inspiracija za donosenje > zakonskih akata za vreme vladavine laburista (najvaznije su: zakon o nacionalnom osiguranju,nacionalni program zdrav. zastite,program porodicnih davanja,posebno porodicama sa malom decom&sl). Celokupna regulativa se zasnivala na principu nacionalne solidarnosti&opstoj orijentaciji drzave da se celokupnom stanovnistvu obezb. soc. sigurnost,tjs. zastita od najznacajnijih rizika. Pored ovih mera socdemokrati su izgradili kompleksan sis. obezbedjenja,polazeci od stanovista da on nije nista < znacajan za stabilnost poretka od ekonomskog rasta,modernizacije,tehnickog progresa&visoke stope zaposlenosti& u najsirem smislu je obuhvatao: povoljne radne uslove,odgovarajuci dohodak,skracenje radnog vremena,besplatno obrazovanje&sl. [OSNOVNI CILJEVI DRZAVE BLAGOSTANJA,KAO REALIZATORA IDEJA SOCIJALDEMOKRATIJE U PRAKSI: - eliminisanje siromastva - smanjivanje soc.ne=osti (preuzeto iz izvornog Marksizma) - pobosljanje standarda gradjana ( -II- ) - razvijanje sis.soc.sigurnosti - podsticanje drustv.razvoja - aktiviranje svih ljudskih resursa - uskladjivanje soc.&ekonomskog razvoja - humanizacija drustv.odnosa&sl. Proklamovanjem naznacenih ciljeva trebalo je da se ucine USTUPCI RADNICIMA&DREDNJIM SLOJEVIMA pogodjenim velijim soc. ne=ostima,koje je stvorio liberalni kapitalizam sa svojim ‘lesefer’ („pusti svojim tokom“, „ostavi na miru“) trzistem,ali pod uslovom da se ne ugrozi ekonomski razvoj&profitabilnost kapitalisticke klase. Soc.-demokrati su smatrali da se naznaceni soc.ciljevi mogu uspesno ostvarivati pod pretpostavkom da se postuju&razvijaju vrednosti koje oni smatraju temeljnim a to su: Sloboda,drustv. =ost,Pravednost&Solidarnost. Soc.demokratija je u pocetku iz izvornog Marksizma crpela svoje ideje&teorijske postavke zasnivala na njemu (zadovoljavanje ljudskix potreba,obezbedj. soc.sigurnosti,podizanje individ.&drustvenog standarda,prevladavanje soc. ne=osti itd.),{sa 57e stranice}]
81

soc.vec je samo jedna od etapa u razvoju kapitalizma. Hajek smatra da je jedan od glavnih uzroka krize DB nacin na koji drzava izdvaja za realizaciju soc. DB ne void drustvo u socijalizam. DB se preterano&neprincipijelno mesa ne samo u ekonomski zivot drustva nego& u individualne poslove pojedinca.koncepcija kada su smenjivale s vlasti socijaldemokratske partije  DBje tokom duzeg perioda uspela da obuzda privatni kapital. siljeva (izdvajanja su inace prevelika) Soc.kao&one koje je socijalisticki pokret tokom svog razvoja isticao kao svoja nacela: humanizam. kapitalistickog nacina privredjivanja.sto se slaze sa Habermasovom teorijom da je intervencijom drzave moguce osigurati koegsistenciju izmedju demokratije&kapitalizma samo u posleratnom periodu.uz 2ga civilizacijska dostignuca.demokratija. pokusali da grade ‘novi svet’ u stvari su ojacali sistem.da ukroti kapitalisticki privredni sis. U shvatanju&uspostavljanju procesa integracije osnovno polaziste socijaldemok. smatrala da je.koje bi oni daleko bolje obavljali bez drzavnog uplitanja (prepusteni medjusobnoj utakmici&konkurenciji).cije je delo drzava blagostanja.u soc. Nisu svi pokusaji koji su nastali iz M. bile su vrednosti koje su vec sadrzane u izvornom marxizmu.-1974.ali se opstom krizom 1972.vrednosti koje je afirmisala socdemokr&soc. Npr: DB se u vezi sa resavanjem problematike ljudskih potreba ne bavi uzrocima nego posledicama&ne dovodi u pitanje kapitalisticki sis. probram.OSPORAVANJA soc.njena idejna osnova marsizam.&upregne ga u svoj soc. ideja istiuz < ili > doslednosi u primeni tih ideja&uz odgovarajuce ideje u skladu sa vremenom&drustv.solidarnost.pol. [[Oni koji su u ime M. Mada on smatra da bi do tih promena doslo&da nije bilo krize. pokazalo da se probrami soc. sigurnost koju je u praksi uspostavila DB nisu mogle da ignorisu ni partije suprotnih ideoloskih orijentarija&drugacijih soc.sloboda.koja je tokom celog stoleca nakon M. Polazeci od tih nacela.sferi su postignuti znacajni 82 . proizvodnje&prisvajanja.uslovima.drzave sukobljavaju sa postojecim sis.postojala je&jedna drugacija socijalisticka orijentacija.&to zbog unutrasnjih teskoca&protivrecnosti koje bi se nuzno ispoljile. DB-a su posebno dolazila od onih sa suprotnih ideoloskih pozicija: neoliberala&makrsista. pravda&2ga. Bila je to zapadnoevropska socijaldemokratija.ali tako da je on sada mnogo rigorozniji nego sto je to bio onaj u ‘starom svet’ koji su srusili.

rezultat pravno-administrativnog sprovodjenja soc. (Pomoc siromasnima ne bi smela ici preko usluga. Hajek slobodu odredjuje negativno. NEOLIBERALIZAM&NEOKONZERVATIZAM OSNOVNI PRINCIPI&KARAKTERISTIKE NEOLIBERALIZAM je danas jedna od vodecih politickoekonomski&socijalnih teorija u SAD-u. Kako postoje razlike medju ljudima.ali ima brojne pristalice&u 2gim zemljama sveta.nego direktno kao novcana pomoc.pracena savetima&obrazovanjem za rad.programa od strane drzave.grupa na njihovo koncipiranje&realizovanje (&ovde se pokazala nadmoc sveta sistema nad svetom zivota). a =ost odbacuju jer je navodno nespojiva sa slobodom. ne=ost je nuzna posledica ne=ih sposobnosti&mogucnosti ljudi.od Antike pa do danas.neoliberali u vrednost ubrajaju NE=OST. Istina.zivot miliona ljudi izgledao znatno drugacije. Temeljne vrednosti od kojih polazi su sloboda&individualizam.a ne samoostvarenja preko aktivnog neposrednog uticaja pojedinaca&drustv.SLOBODNO TRZISNO DRUSTVO&MINIMALNA DRAZAVA. Prinudu prema pojedincu mogu da vrse 2gi ljudi.uslova za sve 2ge vrednosti.kako bi se osposobili da se sami o sebi brinu. razvoj nego&po sistem vrednosi.od kojih se neki svrstavaju u ‘potklasu’) Hajek se smatra utemeljivacem neoliberalne koncepcije uopste.pa prema tome&shvatanja slobode kao nacela&izvora moralnosti.ne smao po drustv. Ne=ost je razumljiva&prirodna.bez kojih bi soc. U svakom 2gom slucaju prinuda 83 .oni su ugl. To mora biti onemoguceno zakonima kao opstim pravilima koja se bez bilo cije arbitrarnosti primenjuju = na sve ljude.koji su u vrednosti ubrajali bar neke oblike =osti.organizacije&drzava. razvoja => svako insistiranje na =osti kontraproduktivno.a na prvom mestu su POJEDINAC&NJEGOVA SLOBODA. Za razliku od najveceg broja mislilaca&teoreticara. Takvi zahtevi vode vrednosnom razlikovanju siromasnih od ostalih gradjana.zato svaki pokusaj drzave da deluje u pravcu izjednacavanja ljudi (osim ako se ne radi o stvaranju =ih pocetnih uslova) ima destabilizirajuce posledice u smislu drustv.]] 38.rezultati.rezultat slobode pojedinca da se takmici sa 2gim pojedincima&da pri tome stice&prisvaja.time se sprovodi diskriminacija ‘manje vrednih’ slojeva drustva.kao odsustvo prinude.

suprotan je principima slobodnog trzista&time ogranicava individualnu slobodu kao prirodno pravo ljudi. Konkurencija je najsigurniji put u progres jer se desava izmedju slobodnih pojedinaca koji su svesni cinjenice da njihova sloboda nije nicim ogranicena osim slobodom 2gih pojedinaca.on remeti zakonitosti trzista. Indiv. svaka distributivna tjs. Drustvo je skup pojedinaca koji saradjuju ili su u sukobu sa 2gim pojedincima. Jedino je individua sposobna da procenjuje ono sto je dobro&korisno za nju.pri cemu postoji obaveza da se postuju ustanovljena pravila. Ne postoji nikakvo drustvo po sebi&za sebe.bez cega nema ekonomskog progresa => individualna sloboda osnova stabilnosti svakog drustva&ekonomskog napretka. INDIVIDUALIZAM je za neoliberale 2ga temeljna vrednost. je&princip od koga se polaz u objasnjenju drustva&ponasanja pojedinaca u njemu. Sloboda je moguca samo u drustvu u kome nesmetano funkcionise slobodno trziste. Ideoloske osnove individualizma nalaze se u americkom nacinu zivota&shvatanja.a time se povredjuje sloboda&individualnost pojedinca.remeti drustvenu ravnotezu.ne samo u ekonomskoj nego&u soc. Svako uplitanje drzave da navodno ispravi soc.u mogucnosti su da sami mnogo bolje&uspesnije obavljaju vecinu poslova koje danas obavlja drzava.vec postoje pojedinci koji ga sacinjavaju.koja ne moze biti uzrok neslobode. Svaki intervencionizam drzave. On je neodvojiv od slobode.cinjenje nepravde svima koji svojom sposobnoscu&radom u trzisnoj utakmici sticu >. sferi. Takav nacin preraspodele je proizvoljan. socijalna pravda bi vodila ogranicenju individualnih sloboda pojedinca). Udruzeni pojedinci.kao&sloboda od njega.jer se od nekoga oduzima da bi se 2gom dalo.nego zakonitosti trzista. sferi&ujedno osnova napretka drustva.) Neoliberali proglasavajuci =ost nevrednoscu isto cine&sa pravdom (temelj slobode je nesputano slobodno preduzetnistvo u ekon.prepreku da on realizuje svoje sposobnosti&mogucnosti.usporava ekonomski rast. Svako treba da ima = pocetne mogucnosti&niko ne sme da stekne 84 .a trziste osnovni regulator odnosa&odredjivanja mesta svakog pojedinca u drustvu.u sta drzava ne sme da se mesa niti na bilo koji nacin sputava slobodno preduzetnistvo. (Trziste ne moze biti izvor neslobode jer njemu nije imanentna namera nego spontanost. Ako je neko pogodjen okolnostima kao posledicom trzisne utakmice.tjs.u skladu sa svojim zeljama&interesima. ‘nepravde’ koje su rezultat trzisnih odnosa u stvari je cinjenje nepravde.to nije rezultat namere ili nepravde. u opravdavanju takvog nacina zivota= svako je odgovoran za svoj polozaj u celini => teznja da se bude uspesan u utakmici sa 2gim pojedincima.znaci povredu licne slobode&individualnosti coveka.

prednost na neposten nacin (silom,prevarom,’vezom’ & sl.). Nagrada treba da zavisi od sposobnosti,doprinosa produktivnijem&kvalitetnijem radu&postignutih rezultata. Rezultat velikih sposobnosti&dobrih rezultata su bogatstvo,ugled,prestiz,moc... Na taj nacin se sticu&odredjene vrline,koje se u suprotnom gube. 'Svako je kovac svoje srece'-kaze krilatica liberalizma 19. veka. Medjutim,zbog ideoloskih potreba precutkuju da u neuspehu pojedinca glavni udeo ima drustv.sis. u kome postoji najamni rad,nezaposlenost,neadekvatna ili veoma losa zdr.zastita,teskoce ili nemogucnost da se stekne obrazovanje,bez obzira na sposobnosti,ukoliko se ne prirada imucnim slojevima,teskoce u resavanju stambenih pitanja… Precutkuje se &rasna,etnicka&polna diskriminacija.Brojni su primeri ideoloskih obmana u vezi sa odnosom trzista&ekonomije-postoji apsolutna sloboda trzista ali je u praksi sasvim drugacije. [ Upakovana u teorijske oblande o slobodnom trzistu,finansijama&minimalnoj drzavi,ova ideologija je istovremeno&u fji opravdavanja sirenja multinacionalinih kompanija na sve delove sveta&pretvaranja < razvijenih zemalja u sirovinsku bazu pod izgovorom da se to cini u interesu razvoja tih zemalja. Na udaru neolib. ideologije prvo se nasla DB,narocito njihova soc.pol.,uz istovremeno podrzavanje mera&prakse koje su sprovodili Tacherova&Regan. Neolib. idelogija privatizacije&demontiranja drzava&njihovih soc.institucija u bivsim socijalistickim zemaljama ima uspesnu primenu&danas. Rezultati u ekonomskoj sferi su katastrofalni&pod vidom ogranicenja uloge drzave zrtvovane su njene soc.fje,prosveta,zdravstvo,sis. soc. sigurnosti ] Neoloberali izrazavaju veliku zabrinutost zbog navodnog sirenja egalitarizma jos od 70ih godina. Prema njima,za to je kriza drzava koja svojom soc. pol.,stiteci siromasne,shiri egalitarizam&time unistava tradicionalne vrednosti&potkopava moralne standarde jer pojedinca lisava mogucnosti individualnog razvoje. Neoliberali proglasavajuci =ost nevrednoscu isto cine&sa pravdom (temelj slobode je nesputano slobodno preduzetnistvo u ekon. sferi&ujedno osnova napretka drustva,a trziste osnovni regulator odnosa&odredjivanja mesta svakog pojedinca u drustvu; svaka distributivna tjs. socijalna pravda bi vodila ogranicenju individualnih sloboda pojedinca). [[::Neoliberalizam je ekonomsko, a ne i sire politicko glediste. Program smanjivanja trgovinskih prepreka&unutrasnjih trzisnih ogranisenja kao put ka kapitalistickom sistemu vise oslonjenom na slobodno trziste.
85

Neoliberali prihvataju izvesnu ulogu vlade u ekonomiji, posebno potrebu za centralnom bankom&sposobnom odbranom, ali nastoje da vladino uredjivanje (posebno poreze) smanji na sto je moguce < meru. Ovakva ekonomska shvatanja nisu nuzno pracena&politickim liberalnim stavovima: neoliberali cesto ne staju iza licnih sloboda po etickim pitanjima ili moralnim principima (recimo, po pitanju seksualnih sloboda).::]] NEOKONZERVATIZAM se nalazi nasuprot liberalnim shvatanjima. Njegova teorija,kao&teorija klasicnog liberalizma,seze u 19.vek. Prvo se javio kao reakcija na rezultate Francuske revolucije. Konzervativne ideje su bile stalni pratilac svih liberalnih&progresivnih ideja,suprotstavljajuci se svemu sto je novo radi ocuvanja postojeceg stanja,odnosno vracanja starog poretka. U odnosu prema soc.pol. ne postoje veliek razlike u odnosu na neoliberale jer su&jedni&2gi za restriktivnu soc.pol. Medjutim,u smislu osnovnih vrednosti od kojih polaze postoje bitne razlike,jer su za neokonz. NACIJA,HIJERARHIJA,DISCIPLINOVANO DRUSTVO&JAKA DRZAVA na prvom mestu. Konzervativci umesto slobode isticu VRLINU&time ‘slobodnom’ drustvu suprotstavljaju ‘dobro’ drustvo. Oni ne negiraju slobodu nego zaxtevaju da ona bude uskladjena sa vrlinom,odnosno idejom moralnog drustva. Smatraju da individualizam za koji se neoliberali zalazu slabi drustveni odganizam,jer covek koji je sveden na samog sebe predstavlja opasnos za zajendicu,jer je ljudska priroda iskvarena&nuzno ju je obuzdavati drzavnom vlascu,koju treba ojacati&2gim sredstvima -RELIGIJA,VERA,TRADICIJA,pa&PREDRASUDE&PRAZNOVERJ E,odnosno svim 2gim-samo ne istinom&umom. U pogledu vrednosti se slazu sa neolib. tako sto odbacuju =ost&pravednost kao vrednosti. Drzava treba da odrzava postojece ne=osti ili da ih ponovo povrati ako su poremecene u korist =ost. To ce biti moguce ako se neguje tradicija&podanistvo prema drzavi jer je to zaloga za stabilnost poretka,sto znaci ocuvanje statusa quo. Ideologija neokonz. u krajnjoj liniji nije suprotna neolib. u smislu generalne orijentacije-ODBRANE KAPITALISTICKOG PORETKA. Jaka drzava moze&mora da obezbedi pokornost gradjana,jer neokonz. ne veruju u njihovu dobrovoljnu lojalnost (o kojoj govore neoliberali),kao ni u ’civilno drustvo’ kome oni suprotstavljaju autoritarnu drzavnu vlast,tako da su za neokonz. CRKVA&PATRIJARHALNA PORODICA kljucne institucije za stabilnost drustva koje treba jacati.

86

NEOLIB.&NEOKONZERVATIZAM-sustinski se ne razlikuju u gledistima o globalizaciji,odnosno uspostavljanju tzv. novog svetskog poretka: restrikcija u sferi prava na rad,soc.osiguranja,zdrav.zastite,mogucnosti obrazovanja za sve,nezavisno od imovnog stanja,pristupa kulturnim dobrima// imaju uticaj na ekonomsku politiku&politicki zivot&unutrasnju&spoljnu politiku SAD-a,a&sire.

39. GLOBALIZACIJA&RESAVANJE SOCIJALNIH PITANJA
Pod G. se ugl podrazumeva POVEZANOST ZEMALJA&DRUSTAVA U SFERI KOMUNIKACIJA,TEXNOLOGIJE&EKONOMIJE,narocito medjuzavisnost nacionalnix ekonomija&transnacionalnix ekonomskix organizacija&jacanje njixove moci nad ekonomijama pojedinix drzava,posebno manjih&texnoloski nerazvijenix. Imajuci to u vidu,neki teoreticari G. sxvataju kao SISTEM,tjs.SVETSKI POREDAK. 2 razl. stanovista o karakteristikama G: 1. Povezivanje drzava&drustava (G.) jeste proces modernizacije (inspiracija delo Dirkema) 2. Proces dominacije,tjs. nasilne ekspanzije kapitalizma (inspiracija Marx) U novije vreme drugacija stanovista: npr. G. je zakoniti&univerzalni process sa sirim obelezjima “gvozdene nuznosti”; G. ne postoji u svetskim razmerama,ona je regionalna, (postoji severno-americki,pacifickoazijski&evropski region/unutar njih se moze govoriti o G.,dok je u svetskim razmerama svet podeljen. Izvan pomenutix grupacija posoji&tzv. Treci svet a to su manje razvijene,nerazvijene&siromasne zemalje koje zavise od razvijenijix) Postoji&3. stanoviste gde se trazi sredina npr. Svet je u procecu G.,ali ona je project dominacije Zapada,pre svega Amerike,ciji je cilj potcinjavanje svix 2gix zemalja njihovim interesima,unistenje nacionalnih ekonomija&svih 2gix formi samostalnosti tih zemalja&nametanje Americkog lifestyle-a. BROJ NEZAPOSLENIH visestruko veci nego sto je bio u Drzavi Blagostanja.Glavni uzrok nije samo razvoj novix texnologija koje zaxtevaju manje radne snage,vec SELENJE PROIZVODNJE (zajedno sa

87

zastarelom&prljavom texnologijom) u zemlje jeftine radne snage,jer profit ima primat nad dobrobiti&sudbinom zaposlenix&njihovim soc.polozajem. PROFIT&EKSPANZIJA KORPORACIJA vrxovna su nacela kojima se rukovodi NEOLIBERALNA ELITA MOCI. Da bi se odrzavo postojeci sis. nejednakosti (pored Slobode&Individualizma, Nejednakost je za neoliberale temeljna vrednost)&obuzdala eventualna teznja soc.ugrozenix klasa&slojeva za promenama u sferi soc.odnosa,vlast se kao produzena ruka multinacionalnog kapitala brine o tome da stepen demokratije bude uvek doziran samo u onoj meri koja nece ugroziti njene interese,tjs.interese kapitala. Nosioce G. ne interesuje cinjenica da se na taj nacin gubi decenijama stvarana “demokratska supstanca”. DOZIRANJE DEMOKRATIJE PO MERI VLASTI moguce je zato sto je sistem organizovan tako da uticaj naroda ogranici samo na izbore. Ako narod nije zadovoljan postojecim soc.stanjem,mora da saceka sledece izbore da bi promenio vladajucu garnituru,ali time se ugl. nista ne dobija jer je VLAST SAMO IZVRSILAC VOLJE MULTINACIONALNOG KAPITALA. Doziranoj demokratiji doprinose&brojne tzv. nevladine organizacije,koje sirom sveta formira ugl. Amerika (vecina ix je u sluzbi multinac.kapitala&deluje po instrukcijama spoljnix faktora& u njixovom interesu). Usmerene su protiv nacionalnix interesa zemalja u kojima deluju,neretko doprinoseci&etnickim sukobima. Mnoge imaju predznak ‘humanitarne’. Pod pritiskom G. Zapadnoevropske zemlje su bile prinudjene da revidiraju svoj soc.program. Moc transnacionalnix korporacija&uvecanje bogatstva uskog kruga kapitalisticke klase-osn. cilj&prioritet G. Medjunarodne organizacije KREDITIMA DIKTIRAJU PONASANJE ZEMALJA DUZNIKA jer odredjuju njihovu ekonomsku strategiju,nacin investiranja,prioritete,visinu izdvajanja za javne potrebe,cene vitalnix proizvoda,visinu najamnina itd. Vlade zemalja duznika imaju vecu odgovornost prema inostranim kreditorima nego prema gradjanima u svojoj zemlji. Brojni su&2gi oblici podredjivanja nacionalnih drzavanjihova ekonomija&kultura (za koje se tvrdida priradaju ostacima retrogradnog tribalizma&da kao takve treba da izumru) podredjuju se globalnoj ekonomiji&politici. Od vlada tih zemalja zaxteva se da uklone sve prepreke koje sputavaju slobodno kretanje kapitala. Postavljaju se barijere za uvoz&izvoz ukoliko to remeti interese multinac.kompanija. Na politickom planu,vladajuce strukture se prisiljavaju da ‘demokratski’ sputavaju&ogranicavaju soc.zaxteve masa koje bi mogle ometati delovanje multinac.kompanija. Mere za to: poducavanje&instruktaza,propaganda protiv ‘neposlusnix vlada’,ekonomski&politicki pritisci uz istovremeno
88

G.vojna intervencija kao krajnje sredstvo-> sve ove mere su svojevrstan oblik novog tipa kolonizacije.transnacionalne korporacije (u sprezi sa vladajucim pol.filmove u kojima preovladjuje nasilje&sl.nacin zivota&potrosacka psihologija potrosaca takve robe.zapocele su svoj ekonomski&soc.zemlje Treceg sveta. Tako se namecu celom svetu drustvena merila.dugovi su za nesto > od jedne decenije uvecani za preko 10x. informacionix medijskih sistema omogucuje G. Znacajnu ulugu imaju MAS MEDIJI&MASOVNA KULTURA.kao ideologije G.liberalna ideologija koja je dovela do podel&duboke krize unutar inteligencije.xitove. Vrxunska kultura nije pogodna a jos manje finanskijski isplativa za sirenje putem elektronskix medija jer vecina koja satima sedi ispred TV-a nema mnogo razumevanja za tu vrstu kulture.&to prema principima psihologije manipulacije.-je. POSLEDICE: destrukcija ekonomije. Ofanzivni nastup neoliberalizma.koji je pod okriljem Ujedinjenih Nacija realizovan skoro 3 decenije.nedavno oslobodjene od kolonijalizma.ekonomska blokada&sve 2ge sankcije.obezvredjivanje tradicije&kulture&ponistavanje sistema vrednosti. G.serije.pa i vojno razaranje. SRBIJA&GLOBALIZACIJA-S.&privrednim strukturama) pljackaju nacionalno bogatstvo&novac 89 .materijalna razaranja&ljudske zrtve. 4x im je smanjena pomoc u odnosu na onu koju su ranije dobijalne (pomoc Amerike smanjena za 30x!).doslo je do velikog uvecanja kamata koje te zemlje dovodi do duznickog ropstva. je na periferiji svetskih zbivanja ali ne toliko udaljena da bi nas svetski mocnici ostavili na miru. polozaj vecine stanovnistva rapidno se poceo pogorsavati. razvoj zahvaljujuci projektu ‘Novog svetskog ekonomskog programa.od pocetka je usmerena na PONISTAVANJE NACIONALNOG IDENTITETA.vecina ovih zemalja tone u siromastvo&bedu.Fja medija kao industrijskix pogona koji proizvode&plasiraju info u obimu&na nancin na koji odgovara gospodarima novog svetskog poretka je da naprave sopstvenu.kompanija. masovne kulture. drzave blagostanja postizale znacajne rezultate u zadovoljavanju soc. Medijska satanizacija srpskog naroda. Pocetkom sadasnjeg koncepta globalizacije doslo je do kraha tog programa: ionako nezavidan soc.pruzanje podrske opozicionim snagama za koje se zna ili se osnovano pretpostavlja da ce kada dodju na vlast slediti drugaciju politiku. [ U vreme kad su u ZEvr.a ne da otkriju Istinu. potreba vecine svog stanovnistva.a cilj je iskorenjavanje moralnix standarda. kultura se plasira u prvom redu kroz razne muz.koja je primerena potrebama&zaxtevima multinac.

jer su njihove zdravst.porast standarda&produzetak zivotnog veka. NEDOSTATAK ADEKVATNIH PODATAKA O BROJU&STRUKTURI LJUDI KOJI ZIVE SA INVALIDITETOM jasan je pokazatelj nedovoljne brige&organizovanosti&znacajna prepreka za istrazivanje pojava&problema sa kojima se OSI susrecu (losa evidencija OSI je nesto bolja u zdrav.kao&definicije zavisni su od socijalnih. Uzroke takvog trenda treba traziti najpre u rastu svetske populacije. zastite. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (WHO). 40. zloupotrebe supstanci. Znacenje.a izrazito losa u centrima za soc. odnosno oko 500 miliona ljudi u svetu.politickih. U zemljama u razvoju nalazi se 80 odsto od ukupnog broja OSI.na izvestan nacin. racuna se da je 25% ljudi. potrebe najizrazenija posledica invaliditeta]. možemo ocekivati da broj takvih osoba iznosi oko 800. rad [27%] . Postoje brojne teskoce u obelezavanju tacnog broja OSI koje nastaju zbog nedostatka jedinstvene definicije.obuhvaceno posledicama invalidnosti – clanovi su porodice u kojoj zivi OSI ili su na drugaciji nacin povezani sa njima.kao&razlicitog znacenja.prebacuju u strane banke -> neki analiticari smatraju da se zemlje Afrike nalaze u Cetvrtom svetu (jer su neke bivse socijalisticke zemlje zauzele Treci)&da su&danas na nivou na kojem su bile u doba kolonijalizma. ocekivano losija u 90 .kako pokazuju podaci UN.000.bolesti ili elementarnih nepogoda. saobracajnih nezgoda.a zatim u napretku medicine&tehnologije. Pored toga.takodje.koriscenja nagaznih mina. S 2ge strane.vezuje za termin 'invalidne osobe'. odnosno 10% od ukupnog broja stanovnika.broj OSI kreće se 7-10% od ukupne populacije.siromastva. Ukoliko primenimo ustaljenu procenu WHO za teritoriju Srbije.povecava se broj osoba koje zive sa invaliditetom.pravnih&2gih uslova.broj OSI je > &zbog cestih ratova. Tome doprinose.nedovoljne zdrav.koje su u pojedinim sredinama.narusavanja okoline. U nasoj zemlji ne postoje tacni podaci o broju OSI.povreda na radu. UZROCI PORASTA BROJA OSI U SAVREMENIM DRUSTVIMA Poslednjih godina. ustanovama [70% .

rehabilitacija&adaptacija individue na posojece stanje.shvata invalidnost kao socijalno definisan&kreiran problem.sama po sebi.nije time bitno ugrozena: model je restiktivan. Osnovni nacin resavanja problema invalidnosti je lecenje.moze biti uzrok invalidnosti. Nezaposlenost kao najznacajnija soc.odgovoran za porast izolacije&segregacije&dominaciju medicinske profesije u resavanju problema invalidnosti.direktno prouzrokovan bolescu. je ideolosko pitanje koje zahteva soc. % nezaposlenosti se razlikuje od zemlje do zemlje.ali samo u seoskim naseljima). Mada bolest. karakteristika ove grupacija. SOCIJALNI MODEL je dijametralno suprotan medicinskom.invalidnosti. 41. nesto bolja u sluzbi penzijsko-invalidskog osiguranja..ali u poredjenju sa sopom nezaposlenosti u populaciji kao celina.mnogi 2gi faktori koji nisu povezani sa bolesti mogu uticati na njenu pojavu.opovredom ili nekim 2gim ostecenjem zdravlja&zbog toga zaxteva medicinsku pomoc&negu koju pruzaju profesionalci. Model je ostro kritikovan od strane niza strucanjaka.fokusiran samo na fizicko ostecenje. Osnova tog modela je davno formulisan stav medicinske sociologije da se bolest kao stanje mora razlikovati od onesposobljenosti.SOCIJALNOG&BIOPSIHOSOCIJAL NOG MODELA INVALIDNOSTI MEDICINSKI MODEL sagledava invalidnost kao individualni problem.&povecanog broja kompetentnog kadra iz te oblasti.cini se.zanemaruje sredinu u kojoj osoba zivi.od kojih je najveci njihov deo socijalno odredjen. Na nivou javnozdravstvene politike resenja se traze u razvoju sluzbi za rehabilit. Resavanje problema invalidnost zahteva socijalnu akciju&postoji soc.ali njegova dominacija. Neki istrazivaci se zalazu za to da se ovaj model nazove socijalno91 . OSNOVNA OBELEZJA MEDICINSKOG. odgovornost drustva da sredinu modifikuje tako da bude omogucena puna participacija OSI u svim sferama zivota => problem inv.vec je to vrlo kompleksna kolekcija razlicitih stanja.kod OSI je 2-3x > .a isto tako politicko pitanje povezano sa ljudskim pravima. promene.nerazvijenim opstinama.kao&kada se radi o nezaposlenima&osobama sa nizom skolskom spremom.invalidnost nije stvar individue.

Posledice ovakvog statusa nisu samo individualne.vec ‘prazan proctor izmedju invididualnog kapaciteta&okolinskih zaxteva’. [opsirnije u 43. Neki od problema u mnogim zemljama u svetu a&kod nas su: ograniceno ukljucivanje u mnogim sferama.ovaj model je podrzan od niza istrazivaca.mentalnog. Nasuprot medicinskom.adaptacija stambenih prostora.Bikenbah da je to univerzalni model za razvoj teorije&za istrazivanja. Susman istice znacaj modela za istrazivanje stigmatizacije.povreda ili trauma) ostavlja posledice u vidu ostecenja (gubitna ili abnormalnosti telesne structure ili fizioloske funkcije) dovodi do promena u aktivnostima (tjs.u pojedinim zemaljama ukupan polozaj OSI nije resen&&dalje veliki broj OSI zivi u klimi diskriminacije. u prirodi&intenzitetu funkcionisanja osobe)&do promena u participaciji (prirodi&intenzitetu individualnog ukljucivanja u zivotne situacije). BIOPSIHOSOCIJALNI MODEL invalidnost shvata kao multidimenzionalni fenomen nastao kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdravst. Ograniceno ukljucivanje OSI je prisutno u aktivnostima&odlucivanju u svom oblastima drustv.koje se (zbog takve klime&politike) odricu znacajnog rezervoara ljudskih potencijala.OBLICI DISKRIMINACIJE OSI U SAVREMENIM DRUSTVIMA Uprkos znacajnom angazmanu medjunarodne organizacije &brojnim naporima. stanja deluju kontekstualni faktori: licni&okolinski.emocionalnog) individue&njene okoline. Ograniceno ukljucivanje u sferi obrazovanja se ogleda kroz cinjenicu da su mnoga deca sa invaliditetom iskljucena iz skolskih tokova ili su zatvorena u 92 .predrasuda&neznanja sa cesto nezadovoljenim elementanim potrebama.ekonomski problemi.kao&za aktivisticki pristup za poboljsanje polozaja OSI u zajednici. Proces interakcije ima sledeci karakter: naruseno zdravstveno stanje (kao rezultat akutne ili xronicne bolesti.npr. stanja (fizickog.ne koristeci te ljude ni priblizno njihovim mogucnostima. zivota (narocito onih koji se ticu njix samix).vec one uticu na ukupan socioekonomski razvoj mnogih zajednica. Na stepen&karakter svake od ovih posledica ostecenog zdrav.medicinski&isticu da invalidnost nije licna karakterisika.pitanju] 42.

pa su oni u > broju slucajeva izdrzavana lica. Adaptacija stambenih prostora je skupa&nedostupna za mnoge OSI.kulturnih.NJIHOVOG ZDRAVSTVENOG STANJA&SOCIJALNOG OKRUZENJA Biopsihosocijalni model invalidnost shvata kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdrav.diskriminacija. soc.sportskih&ostalih manifestacija.mentalnog.institucije koje ne pruzaju optimalne mogucnosti za normalnu socijalnu integraciju.pravna&soc.nerazvijno civilno drustvo&nedostatak podrske). okolina (predrasude.religijskih. Veliki br OSI je iskljucen iz javnog zivota zbog nepristupacnosti prevoznih sredstava.diskriminativan).teren itd. 43. 93 .civilno drustvo. zdravstveni sektor (nedostupan.FAKTORI OD UTICAJA NA INTERAKCIJU POJEDINCA.samim tim su ekonomski problemi izrazeni kod velikog broja (upravo iz razloga nezaposlenosti). Sto se tice sfere zaposljavanja veliki broj OSI je iskljucen iz trzista rada (daleko > stopa nezaposlenosti nego u bilo kojoj 2goj grupaciji).emocionalnog) invididue&njene okoline.javnih. [Okolinska ogranicenja mogu poticati iz niza sektora: fizicka okolina (recimo ogranicenja vezana za stanovanje. stavovi.sazaljenje. stanja (fizickog.arhitektonske barijere.ulica&slicno).sluzbe za podrsku. struktura.razlicitih standarda kvaliteta.ekonomska okolina (ogranicene mogucnosti za zaposljavanje&razvoj karijere).transport.a kao rezultat te interakcije javljaju se disfje koje se ispoljavaju kao: 1) gubitak ili abnormalnost u telesnom funkcionisanju&strukturi 2) limitacije u aktivnostima 3) ogranicenja u participaciji Na stepen&karakter svake od ovih posledica ostecenog zdrav.klima.zdravstvenih. stanja deluju KONTEXTUALNI FAKTORI&to licni&okolinski. 1) OKOLINSKI faktori su soc.

stavovi.ukupan obrazac ponasanja.nedovoljno pravne regulative ili neadekvatna regulative).kada su u pitanju HO.nudi sto vise povoljnih sansi za zivot koje sup o= prihvatljivi za sve clanove drustva.sistemi&politika] 44.profesija. [Moguci okvir za analizu kontext.produkti&tehnologija . Medjuljudski odnosi.nedostatak info.prirodna okolina&covekom izmenjena okolina .mada HO one znace mnogo.vrednosti&ubedjenja .edukacija&informacija (nemogucnost ukljucivanja u redovne edukativne tokove. faktora kroz grupe: .arhitektonskim resenjima do sitnih potrba koje su skoro beznacajne u pogledu materijalnih&2gih ulaganja ulaganja nehendikepiranih.soc.godine starosti.znaci&HO.proslo&sadasnje iskustvo. poreklo. pravna podrska (nedostatak.karakter&niz 2gih faktora koji uticu na to da se nesposobnost ispolji kod invididue.kao sto su barijere u saobracaju.podrska&odnosi .nacin savladavanja stresa.*Svi ti faktori mogu predstavljati barijere za punu participaciju OSI u zivotu zajednice&reducirati dostupnost resursa koji im dozvoljavaju zivot&aktivnost] 2) LICNI faktori su pol. relevantnih za zivot&opstanak). Istinski humano&demokratsko je ono drustvo koje svojim clanovima.medju kojima se nalaze: vrste&stepen 94 .vrlo su slozeni&zavise od mnostva raznih cinilacca. OGRANICENJA U SOCIJALNOM OKRUZENJUKOJA UTICU NA INTEGRACIJU OSI Barijere koje otezavaju integraciju HO u svet ‘normalnih’ razlicite su&krecu se od diskriminacije u drustvu&u medjuljudskim odnosima do raznik 2gih.edukacija.sluzbe .

jer im uliva samopouzdanje&ubedjenje da uprkos hendikepu&postojecim razlikama mogu biti prihvaceni u drustvu.ukoliko je zadobijen tokom zivota u kom dobu zivota je nastupilo. Ukoliko su ogranicenja koja poticu iz okoline izrazenija. Ukoliko u tome uspe. ‘normalne’ populacije negativne utiske o HO&njihovim sposobnostima. radnik teze uklapa&nalazi svoje mesto. Sto je visi nivo soc.kao&da li je rec o odnosima medju samim HO. Na integr.dakle > u urbanoj ego u ruralnog sredini. odnosa jedna ljudske zajednice. Kao ogranicenje integraciji HO u drustvo&uspostavljanju dobre komunikacije sa nehendikepiranima. Naravno da se u takvu proizvodnju hend.sxodno razlicitim slucajevima.pretezno agrikulturnim drustvima. HO u tokove drustv.ili izmedju njih.to su tendencije ka vrednovanju svih kvaliteta.visoko-razvijenim industrijalizovanim drustvima. Pronalazenje dobrog&prihvatljivog ponasanja za obe strane je od bitnog znacaja za HO.ometenosti. Savremeni nacin industrijske proizvodnje.koji odgovaraju visokoj proizvodnji (produktivnosti)&ucincima u postupcima rada&procesu proizvodnje izrazeni&veci.ekon.ulica&slicno).nerazvijno civilno 95 . zivota utice&nivo razvijenosti kulture&kulturnog ponasanja odredjene sredine u datom drustvu. Od uticaja na medjuljudske odnose su&razne kombinacije. Na integraciju HO u otvoreno drustvo utice&socio-ekonomski&sociokulturni nivo razvijenosti datog drustva. Okolinska ogranicenja mogu poticati iz niza sektora: fizicka okolina (recimo ogranicenja vezana za stanovanje.imajuci u vidu iste ili razlicite vrste ometenosti.koja postavljaju nize zahteve pred svoje clanove. Hendikepirani pojedinac je > uocljiv u dinamicnim.limitacije u aktivnostima&ogranicenja u participaciji biti >a. postojanje razlika madju ljudima stvaraju pripadnicima tzv. radnicima.transport.zahteva angazovanje kadra visoke strucnosti&odgovarajucih kvalifikacija.pol&godine zivota HO&dr. okolina (predrasude.nego u < razvijenim.da li je xendikep urodjen&sta je uzrok njegovom nastanku.sve dozivljava kao dokaz ravnopravnosti sa ‘normalnim’ radnicima&potvrdu o uspesnoj interakciji u drustvo.sa slozenim tehnosloskim procesima.sazaljenje.utoliko ce posledice zdravstvenog problema u vidu ostecenja. Hendikep sam po sebi u medjuljudskim odnosima u izvesnoj meri opterecuje&HO&nehendikepirane osobe.diskriminacija.dokazujuci se stalno&ponovo. Biopsihosocijalni model invalidnost shvata kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdrav. stanja invididue&njene okoline. soc.bez obzira na to da mora prihvatiti utakmicu sa nehend.od uticaja su&predrasude.samim HO.

DEKADOM INVALIDA&na kraju te decade je proglasen 3. Generalna skupstina UN je proglasila period os 1983. Najznacajniji uspeh bio je formulisanje svetskog programa akcije koji se tice OSI. – koja je pokrenula niz akcija na nacionalnom.drustvo&nedostatak podrske). Zene su te koje.regionalnom&internacionalnom nivou sa akcentom an -=e mogucnosti. pravna podrska (nedostatak.. zdravstveni sektor (nedostupan.prema njoj se MRL garantuju ista prava koje imaju&2ge osobe ali se isovremeno prepoznaju njihove specificne potrebe u sferi zdravlja.decembar kao SVETSKI DAN INVALIDA. 45.obrazovanja.-1992. edukacija&informacija (nemogucnost ukljucivanja u redovne edukativne tokove.nedostatak info.nedovoljno pravne regulative ili neadekvatna regulative). AKTIVNOSTI MEDJUNARODNIH ORGANIZACIJA.razlicitih standarda kvaliteta. 2struka stigmatizacija: kao zena&kao OI. Jedan od najznacajnijih ishoda dekade invalida je 96 . relevantnih za zivot&opstanak).POSEBNO OUN NA POBOLJSANJU POLOZAJA OSI Od 70ih godina angazovanost na promociji ljudskih prava pocinje da dominita antivnosima UN&iz tog perioda datira donosenje niza dokumenata kojima se regulisu prava OSI. Program je posebnu paznju posvetio potrebama zene.iako same ne zive sa invaliditetom.rehabilitaciju&prevenciju invaliditeta.diskriminativan). – prema kojoj se garantuju =a gradjanska&politicka prava 3) Internacionalna godina OSI 1981.*Svi ti faktori mogu predstavljati barijere za punu participaciju OSI u zivotu zajednice&reducirati dostupnost resursa koji im dozvoljavaju zivot&aktivnost.soc. 1) Deklaracija o pravima MRL 1971.pruzaju svu pomov clanovim porodice sa tim problemom.ekonomska okolina (ogranicene mogucnosti za zaposljavanje&razvoj karijere). zastite 2) Deklaracija o pravima OSI 1975.

svakom garantuje pravo na zivot.PRAVA&BENEFICIJA OSI Postojanje pravne drzave koja ce obezbediti ravnopravnost svih gradjana podrazumeva&pruzanje =ih mogucnosti OSI da ravnopravno participiraju u drustv.pa to predstavlja zabranu diskriminacije u primeni garantovanih prava po osnovu invalidnosti.medjunarodna saradnja . Povezanost OSI sa sis.vera… . zivotu.bez ikakvih razlika u pogledu rase.) Pravila sadrze: . veliki bri OSI nije obavesten o svojim pravima.rehabilitacija .mere sprovodjenja – informacija.preduslovi za ravnopravno ucesce – podizanje svesti.bezbednost licnosti.mehanizmi za pracenje Ovaj document je 1995.medicinska zastita.sport. 1) Univerzalna deklaracija UN o pravima coveka 2) Konvencija o pravima deteta 3) Standardna pravila UN za iz=avanje mogucnosti koje se pruzavju OSI 4) Konvencije medjunarodne organizacije rada o prof.imovine.obrazovanje.nacionalnog ili drustv.&zaposljavanju OSI Univerznalna deklaracija UN o pravima coveka OSI se ne spominju izricito.porodicni zivot. drustv.jezika. rehab.pola.rodjenja ili 2gih okolnosti’.ciljna podrucja za ravnopravno ucesce – pristupacnost. porekla.boje.obuka osoblja.brige je delimicna&pretezno formalnog karaktera.slobodu.ali se prava predvidjena deklaracijom garantuju ‘svakom coveku.usvajanje standardnih pravila UN za iz=acavanje mogucnosti koje se pruzaju invalidima (1993.veroispovesti.zaposljavanje. Medjunarodni pravni akti kojima se regulisu prava OSI. sporost administracije je znacajna prepreka da OSI realizuju svoja prava. 46. 97 .kultura. potpisala&nasa zemlja.zakonodavstvo.politickog ili 2gog misljenja.ZNACAJ NORMATIVNO-PRAVNOG UREDJENJA POLOZAJA.

osim u slucajevima kada nadlezni organi utvrde da je odvajanje u najboljem interesu deteta.cime se njihovo pravo da budu priznati kao pravni subjekti ne postuje.obuci. u zajednici.osiguranje.1993. OSI drustv.povreda. da deca ne budu odvojena od svojih roditelja protiv njihove volje. uvazava se pravo svakg deteta da koristi soc.imovno stanje. Konvencija o pravima deteta Drzave potpisnice obavezale su se da ce postovati&obezbedjivati prava predvidjena Konvencijom svakom detetu ‘bez ikakve diskriminacije&bez obzira na rasu. Pomoc koja se pruza detetu sa invalid.zastitu.U najrazvijenijim drustvima najsire shvacena licna sloboda OSI nije uvek u praksi ispostovana: 2gi-bilo porodica. preduzimanje odg.) treba da uzivaju pun&dostojanstven zivot u uslovima kojima se obezb. ili mentalnog nasilja. Drzave clanice priznaju da deca ometena u razvoju (ment.zloupotrebe.zanemarivanja ili nemarnog odnosa (sto je od posebnog znacaja za decu sa invalid. Svrha ovih pravila je da obezbede da OSI uzivaju ista prava&obaveze kao&ostali clanovi drustva u kojem zive.etnicko ili socijalno poreklo. zajednica suvise cesto svodi na pasivne objekte brige&ne omogucava im da sami istupaju u raznovrsnim pravnim odnostima..onesposobljenost.vec je ovde predvidjena&pomoc koja ce detetu omoguciti efikasan pristup obrazovanju.cesto donose vazne odluke o zivotnim pitanjima umesto samih OSI.rodjenje ili 2gi status deteta ili njegovog roditelja ili zakonitog staratelja’.integracije OS (mnoge zemlje nisu jos usvojile adekvatnu nacionalnu zakonsku regulative koja ce osigurati primenu ovog prava). ne zaustavlja se na pukom medicinskom zbrinjavanju. mera radi zastite dece od svih oblika fiz. 98 . Da bi se OSI obezbedili uslovi za ravnopravno ucesce u svim oblastima drustv.podstice samostalnost&olaksava aktivno ucesce deca sa invalid.veroispovest. njihovo dostojanstvo.pripremi za zaposljavanje.bez cega nema soc.boju koze.pol.ukljucujuci&soc.bilo strucnjaci.&medicinske zastite&na rehabilitaciju. Standardna pravila UN za iz=acavanje mogucnosti koje se pruzaju OSI Kao kruna dekade invalida.). ili fiz.politicko ili 2go ubedjenje. pravo deteta na najvisi nivo zdravst.

&zaposljavanju OSI Konvencija izraz ‘invalid’ definise kao lice ciji su izgledi da obezbedi odgovarajuce zaposlenje.potrebama.rehab.ove grupe su usmerene prevashodno na dobrobit sopstvenih clanova&na medjusobnu pomoc clanova.njihovim pravima.ukoliko se praktikuju.budu ekonomski nezavisni&aktivni subjekti u drustvu.&politike zaposaljvanja OSI. Konvencije medjunarodne organizacije rada o prof. reintegraciju) OSI u drustvo.zivota. Logika njihovog postojanja redukuje socijalne probleme na nivo pojedinca. 47.cime se obezbedjuje da ne dodje do diskriminacije izmedju razl.nege&milostinje. Ove grupe nastaju iz potrebe da se ljudi koji se nalaze u posebno teskim zivotnim situacijama sretnu sa 2gima koji imaju slicna iskustva.koji.potencijalima&doprinosu drustvu.znatno smanjeni zbog propisno priznate fiz.samohranih majki&sl. Ovom konvencijom su zacrtani principi prof.drzave pre svega treba da preduzmu akcije za podizanje svesti o OSI. Zbog toga one cesto ostaju relativno 99 .a ne pasivni objekti tudje brige. Konvencije primenjuju na sve kategorije OSI. ULOGA UDRUZENJA OSI U JACANJU CIVILNOG DRUSTVA Udruzenja&organizacije lica sa fizickim&senzornim ostecenjima cine poseban segment treceg sektora u Srbiji. Samo ako ostvarjuju pravo na adekvatno obrazovnje&zaposljavanje OSI mogu da razviju svoje stvaralacke potencijale.rehabilit. Jace od ostalih NVO.potpomazu integraciju (tjs. Grupi organizacija za samopomoc pripadaju&mnoga udruzenja izbeglica&raseljenih lica. Udruzenja lica sa fizickim&senzornim ostecenjima spadaju u deo nevladinog sektora koji nazivamo ‘GRUPAMA ZA SAMOPOMOC’.kao&da napreduje u njemu. kategorija OSI (recimo invalida rada&2gih grupacija invalida). ili mentalne mane. Oni imaju mnogo zajednickih karakteristika sa ostalim vrstama organizacija za koje se kod nas odomacio termin ‘nevladine organizacije’ ili ‘NVO’ (‘’non govermental organization”).

integracija odredjene grupe. briga za svakog pojedinca. Kada su dobro odganizovane. Organizacije za samopomoc se osnivaju da bi promenile zivot pojedinca.znanja.topla atmosfera.a u zavisnosti od okruzenja&stepena razvoja organizacije. U zavisnosti od usmerenja&glavnih aktivnosti grupe.snage usmeravaju prevashodno na pojedinacne clanove drustva&brigu za poboljsanje njihovog psihofizickog stanja.zatvorene&izolovane u odnosu na ostale NVO.poboljsa soc.tjs.org. nastoje da dodju do sistemskog resenja. 2) 100 .dodatna snaga crpi se iz saveznistva sa 2gima. se mogu podeliti na one 1) sa INTERNALIZOVANIM FOKUSOM .obuka u zivotnim vestinama&pomoc u prezivljavanju&navikavanju na novu. za samopo. sa EKSTERNALIZOVANIM FOKUSOM – usmeravaju snagu na otklanjanje uzroka nepovoljne situacije.ovakve grupe su izuzetno povoljne za priodobijanje volontera koji brze&jasnije uocavaju rezultate svoga rada u kontaktu sa konkretnim osobama sa kojima komuniciraju&kojima pomazu.a nekada 2gom nacinu rada.a cesto je&nepozeljno. bave se zastupanjem&lobiranjem. Udruzenja kombinuju ciljne grupe&nisu > iskljucivo usmerena na clanove koji imaju istu dijagnozu.tesku&ponekad trajno izmenjenu situaciju cine sustinu njihovog postojanja.mada stalno prisustvo ljudi koji ne dele iskustvo nije nuzno.ali istovremeno&sa ciljem da se izmeni (diskriminativno) ponasanje okoline prema clanovima. humanitarna.jacaju svest okruzenja o sopstvenom problemu&broju osoba koje snose posledice tog problema. politika&zajednickim snagama ostvati soc.organizuju kampanje.niz malih gestova&akcija. onima koji su zainteresovani za resavanje problema ili cije iskustvo.priklanjaju se nekada jednom. njihov vid angazovanja cesto&hronoloski sledi nakon prvog&proistice iz prvog//intenzitet&znacaj clanstva labave.psihosocijalna&finansijska pomc.a ukljucivanje ‘ostalih’ ili ‘2gih’ zasniva se na licnim&emotivnim vezama//pojam ‘clanstva’ je izuzetno vazan.clan je centar&smosao postojanja.to je najcesce osoba koja ima ili razume (zbog neposrednog iskustva) problem zbog kog je grupa nastala.poznanstva mogu biti korisni. Najcesce organizacije kombinuju oba nacina rada.

soc.sto znaci da se prava u p&i osigur.prava na najnizu penziju&sl. P&I osig.a da prava ostvaruju samo oni osiguranici koji ispunjavaju propisane uslove za njihovo sticanje (primena ovih nacela posebno dolazi do izrazaja u slucajevima ostvarivanja prava na porodicnu penziju.bez obzira da li ono to zeli ili ne.pri cemu se postuje&princip o nezastarevanju stecenih prava. PRAVA&KORISNICI PENZIJSKOINVALIDSKOG OSIGURANJA Svrha&osnovni smisao SOCIJALNOG OSIGURANJA je obezbedjivanje soc. su licna&ne mogu se prenositi na 2ga lica. Osnov osiguranja cini rad osiguranika. Nacela uzajemnosti&solidarnosti podrazumevaju obavezu svih osiguranika na ulaganje sredstava.uz postovanje odredjenih nacela utvrdjenih republickim zakonima. stizu&ostvaruju u zavisnosti od duzine ulaganja sredstava za ovaj vid osiguranja. Sis. Prava iz P&I osi. Obavezno osigurana lica su podeljena u 3 kategorije: 1) zaposleni 2) osiguranici samostalnih delatnosti 3) zemljoradnici 101 .sto se izrazava duzinom rada&visinom zarada. OBAVEZNOST osiguranja znaci da ona nastaje od dana kada se lice zaposli. osiguranja obuhvata: . Prava iz sis. sigurnosti&ocuvanje&unapredjenje zdravlja osiguranika&njihovih pororida kada su oni privremeno ili trajno spreceni da radom obezbede sebi&clanovima svoje porodice egzistenciju.zdravstveno odiguranje . se ostvaruju na osnovu obima&duzine ulaganja.penzijsko&invalidno osiguranje .osiguranje za slucaj nezapolsenosti Osnovno polaziste sva 3 sistema je da osiguranicima ganantuju ista prava.).da se prava ostvarjuju pod istim uslovima&u istoj visini zavisno od ulaganja korisnika.pocne da obavlja samostalnu delatnost ili da se bavi poljoprivrednom delatnoscu.48.

na 2gim 102 .]] LICA KOJIMA SE OBEZBEDJUJU PRAVA ZA SLUCAJ INVALIDNOSTI&TELESNOG OSTECENJA: lica koja pretrpe povredu na radu ucestvujuci u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreca. [[ 11% na bruto osnovici se daje za P&I osig.pravo na rasporedjivanje.odnosno na zaposlenje na 2gom odgovarajucem poslu sa punim radnim vremenom .obezb.pravo na invalidsku penziju .pravo na novcane nadoknade u vezi koriscenja prava na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju &rasporedjivanje.u vojnoj vezbi ili vrsenju 2gi obaveza iz oblasti odbrane zemlje.odnosno zaposlenje na 2gom odgovarajucem poslu 3) za slucaj opasnosti od nastanka invalidnosti: .na radnom kampu ili takmicenju.pravo na raspor.u skladu sa posebnim zakonom. na 2gi odg. > obim&2gu vrstu prava od prava utvrdjenih Zakonom o osnovama P&I osig.PRAVA IZ P&I OSIG: 1) za slucaj starosti – pravo na starosnu penziju 2) za slucaj invalidnosti: . – njime osiguranici mogu.pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju . sebi&clanovima svoje porodice.pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju . posao sa punim radnim vremenom 4) za slucaj smrti – pravo na porodicnu penziju 5) za slucaj telesnog ostecenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolescu – pravo na novcanu nadoknadu za telesno ostecenje 6) pravo na novcanu nadoknadu za pomoc&negu 7) pravo na naknadu pogrebnih troskova 8) pravo na nabavku specijalnih pomagala za citanje&pisanje DOBROVOLJNO P&I OSIG.

prema Zakonu o zdr.licima koja se nalaze na strucnom osposobljavanju. zastita stanovnista u vezi sa sprecavanjem.trudnocom. Republike Srbije zasniva na PRIMARNOJ ZDR. Pravo za slucaj inv. zdr.ranim otkrivanjem&lecenjem najcescih bolesti od > socijalno-medicinskog znacaja&sprovodjenje obaveznih mera kolektivne zdrav. zastitom su obuhvacena: 1) deca do navrsenih 15godina zivota. PRAVA&KORISNICI U SIS.a najkasnije do 26.godine zivota 2) zene u vezi sa planiranjem porodice.nezaposlena lica.dokvalifikaciji&prekvalifikaciji.materijalno neobezbedjena lica. zast.&tel.koja uputi organizacija nadlezna za zaposljavanje.str.poslovima&zadacima za koje je zakonom utvrdjeno da su od opsteg interesa. 49. zastite. ZASTITI u okviru koje se prioritetno obezbedjuje: zdr. zastita grupacija stanovnistva izlozenih povecanom riziku oboljevanja.porodjajem&materinstvom 3) lica starija od 65 godina zivota 4) hendikepirana&invalidna lica. ostecenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolescu sledecim licima: licima koja u skladu sa propisima o radnim odnosima obavljaju odredjene poslove po osnovu ugovora o volonterskom radu.ucenicima&studentima koji se u skladu sa zakonom nalaze na obaveznom proizvodnom radu.korisnici stalnih novcanih pomoci&pomoci za smestaj u ustanovu soc.profesionalnoj praksi ili prakticnoj nastavi.licima koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene ili povremene poslove preko omladinske zadruge. zastie ili 2gu porodicu&korisnici pomoci ciji je hranilac na odsluzenju vojnog roka 103 .] Zdravstvena zastita se.licima koja se nalaze na izdrzavanu kazne zatvora dok rade u privrednom 1ici ustanove za izdrzavanje kazne zatvora (radionice)&na 2gom radnom mestu. Zdr. ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA [vidi pitanje sis.ugovora o dopunskom radu&ugovora o delu.skolska deca&studenti do kraja propisanog redovnog skolovanja.soc.osiguranja za uvod=65.suzbijanjem.

izabrana&imenovana lica.zemljoradnike koji se bave poljoprivredom (ako nisu zaposleni) .lica koja samostalno obavljaju privrednu&2gu delatnost .dusevnih bolesti&poremecaja. zastite Sredstva za ostvarivanje se obezbedjuju iz budzeta Republike Srbije.progresivnih neuro-misicnih oboljenja.hemofilije.apoteka.multipla skleroze.neukazivanje na posledice u slucaju odbijanja lecenja&neupoznavanje sa dokumentacijom o zdr.klinicko-bolnicki centar.zavod.kod privatnih poslodavaca.kojima podleze&zdrav.5) 2ga lica od zaraznih boelsti.bolnica.odnosno osnivace .kod privatnih poslodavaca u zemlji. ustanova ako ne pruzi zdrav.strane drzavljane koji rade na teritoriji RS (u skladu sa medjunarodnim ugovorima&poslebnim ugovorima) Osnovna PRAVA iz zdrav.ustanova: dom zdravlja.lica zaposlena u preduzecima&ustanovama u zemlji&na radu u nasim preduzecima&predstvnistvima u inostranstvu. [Postoji 11 vrsta zdrav.reumatske groznice. stanju su podlozne kaznenim merama.zdravstveni centar.penzionere .] Krug korisnika OBAVEZNOG OSIGURANJA obuhvata : .klinicki centar.svestenike&verske sluzbenike .ako za taj rad primaju platu .reduzeca.hronicne bubrezne insuficijencije&2ge bolesti&povrede u vezi sa pruzanjem usluge zdr. 3 odredbe koje se odnose na zabranu intervencije bez pristanka pacijenta.institut.klinika.cerebralne paralize.koronarno&cerebralno vaskularne bolesti.apotekarska ustanova.nezaposlene (privremeno)&dok ostvaruju pravo na novcanu nadoknadu .zavod za zastitu zdravlja.vlasnike radnji. zastitu u okviru svoje delatnosti ili ne uputi pacijenta u2gu odgovarajucu ustanovu.malignih bolesti. osiguranja: 1) ZDRAVSTVENA ZASTITA 2) NAKNADA ZA VREME PRIVREMENE SPRECENOSTI ZA RAD (BOLOVANJE) 104 .secerne bolesti.hipertenzije.zaposlene kod stranih poslodavaca u zemlji.

odredjeni da neguju obolelog clana uze porodice pod odredjenim uslovima.proteze. pomoci .lekarske preglede&2ge vrste med.medicinske mere&postupke za unapredjenje zdrav.3) NAKNADA PUTNIH TROSKOVA U VEZI SA KORISCENJEM ZDRAV.izolovani kao kliconose ili zbog pojave zaraze u njihovoj okolini. stanja. obaveznim zdrav.pracenja&proveravanja zdrav.pomocni materijal koji sluzi za primenu lekova&sanitetski materijal potreban za lecenje .odredjeni za pratioca bolesnika upucenog na lecenje ili lekarski pregled na 2go mesto. stanja .vlasnici.odnosno sprecavanje. pomoci radi utvrdjivanja.ZASTITE 4) NAKNADA POGREBNIH TROSKOVA 1) ZDRAVSTVENA ZASTITA koja se obezb.spreceni za rad usled med.somatoprotetsku pomoc&stomatoloske materijale 2) NAKNADU ZARADE usled bolesti mogu ostvariri zaposleni. ustanovi&obaveznog lecenja alkoholicara&narkomana.ortopedska&2ga pomagala.odnosno osnivaci radnji ako u njima obavljaju odr.lecenje obolelih&povredjenih&2ge vrste med.spreceni da rade zbog dobrovoljnog davanja tkiva ili organa.pomocne sanitetne sprave.prevenciju&lecenje bolesti usta&zuba .med.licima prema kojima se sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenje u zdrav.suzbijanje&rano otkrivanje bolesti&2gih poremecaja zdravlja . rehabilitaciju u ambulantno-poliklinickim&stacionarnim ustanovama . poslove&lica koja obavljaju samostalne delatnosti&verski sluzbenici. IZNOS nadoknade utvrdjuje se u visino od 70100% od osnova. Za prvih 60 dana sprecenosti za rad isplatu naknade 105 . Naknada zarade pripada&licima na izdrzavanju kazne zatvora.osnosno dok boravi kao pratilac u stacionaru. osiguranicima obuhvata: .lekove. Osnov na naknadu zarade zaposlenog ostvarene u mesecu koji prethodi sprecenosti za rad.pod uslovom da su: usled bolesti ili povrede privremeno spreceni za rad. ispitivanja.

SREDSTVA za finansiranje zdrav. zastite ili radi ocene privremene sprecenosti za rad (uslov je najmanje 30km. 4) NAKNADA POGREBNIH TROSKOVA u slucaju smrti osiguranika pripada clanovima porodice ili licu koje izvrsi sahranu. osiguranja. zastite&u okviru zdrav.kao&pratiocu u slucaju potrebe za njegovim angazovanjem. pomoci razl.ali ne moze biti niza od 50% ili veca od 75% od prosecne zarade zaposlenih u Republici. ustanove ili nadlezne lekarske komisije upucen ili pozvan u 2go mesto radi ostvarivanja zdrav. Visina nadoknade iznosti 70% prosecne mesecne zarade u opstini u pretposlednjem mesecu. Ovo pravo pripada osiguraniku u slucaju kada je od izabranog lekara zdrav.pregledi.obezbedjuje poslodavac iz svojih sredstava. 50. osiguranje.s tim da su izuzetak lica upucena na hemodijalizu koja imaju pravo na naknadu troskova prevoza bez obzira na udaljenost zdrav.kao& < broj pacijenata po zaposlenom lekatu.15%). Medicinsko lecenje treba sprovoditi u okviru opsteg programa zdra. kategorijama OSI&nacin ostvarivanja prava na specificna pomagala za korekciju&kompenzaciju treba utvrdjivati od strane republicke vlade. Nacin pruzanja med. osiguranja obezbedjuju se doprinosom osiguranika&poslodavaca od bruto zarada (6. zemljoradnika po osnovu katastarskog prihoda&2gih osiguranika. ustanoce od mesta stanovanja).stacionarno lecenje. se osiguranicima&clanovima njihovih porodica. OSI U SISTEMU ZDRAVSTVENE ZASTITE Zakonom treba urediti da se OSI pruze besplatna medicinska pomoc. 106 . 3) NAKNADA TROSKOVA PREVOZA u vezi sa koriscenjem zdrav. zastite obezb.lekovi.a posle tog roka Zavod za zdrav. Potrebno je obezbediti fizicku&efektivnu dostupnost.

Dostupnost je izrazito mala za osobe sa nizim obrazovanjem.besplatna&povlascena voznja .narocito ako zive u seoskim naseljima. zastita&novcane naknade uvezi sa ostvarenjem iste .naknada pogrebnih troskova. se u budzetu RSrbije.inv.licna invalidnina . Rata. PRAVA CIVILNIH INVALIDA RATA Regulisana su Zakonom opravima civ. Inv. 51. PRAVA: .dodatak za negu&pomoc 2gog lica .rata&clanovi porodica civilnih zrtava rata.rehabilitaciji ili pomoci u kuci.mesecno novcano primanje .rata prava po ovom osnovu mogu koristiti&clanovi porodica civ. Troskovi zdrav.uz znacajna placanja ‘iz dzepa’)msto takodje umanjuje dostupnost.ortopedski dodatak .naknada za ishranu&smestaj za vreme putovanja&boravka u 2gom mestu po pozivu nadleznih organa . SREDSTVA za ostvarivanje prava civilnih OSI rata obezb.a osim civ. 52. PRAVA VOJNIH INVALIDA&USLOVI ZA NJIHOVO OSTVARIVANJE 107 . zastite su veliki (6x > .kao&za one koji nisu zaposleni.Imajuci u vidu zdrav. probleme koji se mogu javiti kod OSI.inv.zdr.&soc.narocito kada se radi o kucnim posetama. Osobe sa motornim poremecajima imaju velike probleme u efekrivnoj dostupnosti zdrav.koriscenje zdrav. sluzbe. Karakteristicno je da u nasoj zemlji nedostaju servisi za opravku tehnickih pomagala neophodnih za kvalitetniji zivot OSI. usluga je izuzetno malo.

Srbije..zast.. OSNOVNA PRAVA U SISTEMU SOCIJALNE ZASTITE OSI Zakon o soc. [Dopunsku zastitu obezbedjuju 1ice lokalne samouprave. lica sa 70% inv. Zakon se odnosi na sve gradjene R.koje obuhvata razlicitim pravima iz oblasti soc. sigurnosti gradjana je primarni propis za uredjenje oblasti soc.porodice palih boraca&clanovi porodica vojnih invalida.te ako se moze govoriti o nekoj podeli gradjana u smislu ovog Zakona. lica sa 50% inval. Osnovna prava vojnih invalida..vojna lica sa invliditetom.. POTREBE od uticaja na primenu odgovarajucih zakonskih normi u cilju ostvarenja odgovarajuceg prava iz sis..vojni invalidi se razvrstavaju u 10 grupa vojnog invaliditeta: lica sa 100% invaliditeta kojima je za redovan zivot potrebna pomoc&nega 2gog lica.zastite 5) ortopedska&2ga pomagala 6) besplatna&povlascena voznja 7) naknada za ishranu&smestaj za vreme putovanja&boravka u 2gom mestu 8) pravo na putnicko&motorno vozilo 9) naknada za vreme nezaposlenosti 10) banjsko&klimatsko lecenje SREDSTVA za ostvarivanje&koriscenje prava-budzet RS.] 53. lica sa 30% inval. lica sa 80% inval.Prava imaju borci.clanova porodica palih boraca&clanova porodica vojnih invalida: 1) licna invalidnina 2) dodatak za negu&pomoc 3) ortopedski dodatak 4) zdrav.&2ga prava u vezi sa ostvarivanjem zdr. zastite. Podela prava s obzirom da li se radi o: 108 . zastite. lica sa 60% inval. lica sa 40% inval..ta se podela vrsi po kritetijumima koji se onose na VRSTU STANJA SOC. zastite. lica sa 90 % invl.. soc.zastiti&obezbedjivanju soc. lica sa 20 % invaliditeta. lica sa 100% invaliditeta. Prema proceni invaliditeta.

u smislu ovog Zakona.odraslo lice s atelesnim&culnim ostecenjima. ometenosti.paraplegija.lice ometeno u MR).dete visestruko ometeno u razvoju.za njegovo koriscenje potrebno je ispuniti odredjene uslove. zastite&moze ga ostvariti: dete bez roditeljskog staranja.odraslo lice ometeno u MR.glupo. pomoc ukuci. Pravo na smestaj u ustanovu soc. 109 .distrofija.dnevni boravak.dete ometeno u razvoju (mentalnom ili telesnom)&dete obolelo od autizma.multipla skleroza&ostale urodjene&stecene telesne smetnje).dete sa teskim telesnim smetnjama u razovju (paraliza.ostvaruje se na osnuvu propisa o P&I osig. Dodatak za negu&pomoc 2gog lica: ima lice kome je zbog prirode&tezine stanja.teske&teze ment. ima za cilj dosezanje nivoa socijalne sigurnosti pojedinca ili porodice.a) pravima koja pored ostalih lica mogu koristiti&OSI: pravo na materijalno obezbedjenje.trudnica&samohrana majka sa detetom do 9 meseci zivota deteta (sa potrebom za privremenim zbrinjavanjem).povrede ili bolesti neophodna pomoc&nega radi zadovoljavanja osnovnix zivotnih potreba. zastite ili u 2gu porodicu.cerebralna paraliza.dete sa poremecajima u drust. zastite&2gu porodicu: kao oblik soc. potrebe kojima je.ovo pravo najcelishodniji oblik soc.pravo na smestaj u ustanovu soc.s obzirom na okolnosti slucaja&ukupne licne&okolinske faktore.tesko hronicno obolelo lice.jednokratna pomoc i b) pravima koja s obzirom na svoju prirodu mogu ostvariti samo OSI: dodatak za negu&pomoc 2gog lica.nazivaju se: dete ometeno u razvoju (stepena umerene.. zastite.penzioner&2go staro lice.kvadriplegija.dete visestruko ometeno u razvoju 9sa 2 ili > ometenosti).plegija. pravo na smestaj u 2gu porodicu.pomoc za osposobljavanje za rad.zastite lica ustanju soc.dete obolelo od autizma.dete sa smetnjama u telesnom razvoju. Licima sa invalid. ekskluzivno pravo lica sa invaliditetom.dete obolelo od autizma.lice koje se nadje u skitnji ili 2go lice kome je iz 2gih razloga potrebno privremeno zbrinjavanje&nadzor.dete sa teskim telesnim smetnjama urazvoju stepena umerene.otprema korisnika za smestaj uustanovu soc.t&t ometenosti. Zakonom je definisano sta se smatra detetom ometenim u razvoju: slepo dete. ponasanju. Pravo na materijalno obezbedjenje: pravo koje nije ekskluzivno pravo OSI.odraslo lice sa invaliditetom (telesnim&culnim ostecenjima.

ovo pravo ide za isticanjem. zastiti.patricipacije OSI.a to pravo ne mogu da ostvare po 2gom pravnom osnovu. Sva pomenuta prava koja OSI mogu otvarivati usoc.brige o deci trebalo bi da omoguci: .naknade troskova prevoza&naknade troskova osposobljavanja.prema psihofizickim sposobnostima&godinama zivota. brige o pojedincu u stanju soc.ne bi li se zaxvaljujuci tome ova lica sto > osposobila za samostalan (ili sto samostalniji) zivot koji ih nece iskljucivo gurati na pojilista drust. Ovo pravo se ostvaruje u vidu: upucivanja na osposobljavanje.sa primesama altruizma.naknade troskova smestaja.sportske&stvaralacke aktivnosti .pomoc porodici u ostvarivanju njene reproduktivne.stvaranje osnovnih uslova za priblizno ujednacavanje nivoa razvojnih potreba dece .mogu osposobiti za odredjeni rad.Pravo na pomoc za osposobljavanje za rad: naj> utice na omogucavanje soc.pravu deteta na uslove zivota koji omogucavaju njegov pravilan psihofizicki razvoj&obavezi drzave da im to omoguci (Zakon odrustvenoj brizi o deci).posebnu zastitu 3eg deteta u porodicama sa 3je dece 110 .materijalnog obezbedjenja.odmor&rekreaciju decem .razvojem&stavljanjem u fju preostalih sposobnosti OSI.pa za razliku od tih prava. 54. lica koja se.cilju.predskolsko vaspitanje&obrazovanja . potrebe.svrsi.dr.isticu zainteresovanost drustva da se prema OSI ophodi kao prema nesposobnim osobama kojima je potrebna pomoc da bi funkcionisala uokviru svojih nemogucnosti ili preostavlih mogucnosti. Ovo pravo imaju deca&omladina ometena u razvoju&odrasla inval.decom sa smetnjama u razvoju.vaspitne&ekonomske fje .kulturne. Tako definisan sis.predstavljaju ‘zastitnicka prava’ po svojoj koncepciji.odgovarajucu sadrzinu rada sa decom bez roditeljskog staranja. POJAM&CILJEVI DRUSTVENE BRIGE O DECI Sistem drustvene brige o deci zasniva se na pravu&duznosti roditelja da se staraju o podizanju&vaspitanju svoje dece.decom na duzem bolnickom lecenju&decom iz soc. ugrozenih porodica .zastitne.

vezuje se za materijalni census&broj dece&isplacuje se za prvo 3je dece pod odredjenim materijalnim uslovima.do 3 godine starosti deteta.dok je isplata za 4o dete predvidjena samo u onim opstinama koje imaju negativnu stopu prirodnog prirastaja . razloga potrebna nega majke.a za 3e dete uporodici sa 3je dece&decom sa smetnjama u razvoju nezavisno od toga.ako mu je iz zdrav.a u opstinama sa negativnom stopom prirodnog prirastaja stanovnistva&za 4o dete. ostvaruje se do 19. godine zivota&automatski pripada porodicama koje ostvaruju pravo na materijalno obezbedjenje. ovo pravo ima svaka majka za prvo troje dece uporodici. duzina porodiljskog odsustva 12 meseci za 1.DODATAK NA DECU – veoma znacajno pravo u sis.moze se produziti&do 5 godina starosti deteta.ukljucujuci&POMOC ZA OPREMU NOVORODJENCADI – ostvaruju ga porodilje koje nisu u radnom odnosu. novcani iznos ovog prava je 30% od prosecne zarade po zaposlenom u privredi RS u trajanju od godinu dana od rodjenja deteta//pomoc za opremu novorodjencata se isplacuje kao jednokratna novcana pomoc u visini prosecne mesecne zarade u RS.MATERINSKI DODATAK. dete.u trajanju od godinu dana za prvo&drugo dete.PRAVO NA NADOKNADU ZA VREME PORODILJSKOG ILI PRODUZENOG PORODILJSKOG ODSUSTVA ZAPOSLENOG RODITELJA&ODSUSTVA SA RADA USVOJIOCA RADI NEGE DETETA .a uslucajevima postojanja tezih oboljenja kod dece. PRAVA U SISTEMU DRUSTVENE BRIGE O DECI Obuhvata sledeca prava&mere materijalne pomoci porodicama: .55.imaju ga sve porodilje koje nisu zasnovale radni odnos u trajanju od godinu dana od rodjenja deteta&to za 3je dece. 2 godine za trece dete. .&2. 111 . majka ima pravo da posle isteka porodiljskog odsustva radi sa polovinom radnog vremena.24 za 3e&9 meseci za 4o&svako naredno. brige o deci. drustv.&9 meseci za 4o&svako naredno.

REGRESIRANJE TROSKOVA BORAVKA DECE U PRESKOL.rehabilitacionih cenatra).80% zivi uzemljama u razvoju u kojima su samo za 1-2% osoba dostupne neophodne zdrav. USTANOVAMA ODMORA&REKREACIJE 56.FIZICKU DOSTUPNOST koja se procenjuje indikatorima geografske distribucije sluzbi koje pruzaju usluge OSI.KORISCENJE koje se najcesce procenjuje indikatorima vezanim za udeo ucenika sa invalid..BORAVAK.PREDSKOL.NAKNADU TROSKOVA BORAVKA U PREDSKOLSKOJ USTANOVI ZA 3.ZASTITU DECE PREDSKOLSKOG UZRASTA&BORAVAK DECE OSNOVNOSKOLSKOG UZRASTA DO 10god.DECU SA SMETNJAMA URAZVOJU&DECU NA DUZEM BOLNICKOM LECENJU . POJAM DOSTUPNOSTI podrazumeva 3 osnovna koncepta: .vec&kvalitet zivota&satisfakciju OSI. UTICAJ DOSTUPNOSTI INSTITUCIJA NA KVALITET ZIVOTA OSI Prema procenama SZO od ukupnoj broja OSI u svetskoj populaciji (500 miliona). . koji poxadjaju spec. ustanova (spec. VASP.&OBRAZOVANJE&PREVENTIVNU ZDRAV. STAROSTI U DECIJEM ODMARALISTU . ili 112 . skola&zavoda.zdrav.distribucija profesionalnih kadrova (nastavnikalekara. institucija.VO PROGRAM UGODINI PRED POLAZAK U SKOLU (3H DNEVNO) .kao sto su geograf. .ODMOR&REKREACIJU DECE DO 15god. Smatra se da je dostupnost ovih sluzbi jedan od najboljih kritetijuma koji odredjuju ne samo zdrav.sestara)&2gih resursa (bolesnicki kreveti) u odnosu na populaciju koja zivi sa invaliditetom. stanje. DETE – u opstinama sa negativnim prirodnim prirastajem stanovnistva . sluzbe.PREDSKOLSKO VASPITANJE&OBRAZOVANJE ZA DECU BEZ RODITELJSKOG STARANJA. distrib.

OSI je znacajno smanjena mogucnost zaposljavanja. Slicna je situacija&kada je rec o obrazovanju: izuzetno je nizak udeo dece sa inval.ne samo jer nemaju osnovne izvore materijalnih resursa.udeo lica sa invaliditetom koja traze zaposlenje. status&cini ugled osobe.vreme cekanja.vanbolnickih usluga ili usluga trajnog smestaja po glavi za ovu populaciju.lokaciju – udaljenost institucije. zastite. zastite-prisutan je. U mnogim zemljama nedostaju odgovarajuca radna mesta.2ge skole.nego&usled cinjenice da se u savremenim drustvima rad visoko vrednuje.dok fizijatara.veliki broj med. znacajne su varijacije udostupnosti&kvalitetu zdrav.prisutan je&otpor da se sredina prilagodi potrebama OSI. transportne&sluzbe za razonodu.psihologa ima daleko < &najcesce u urbanism centrima.cak&kada su one fiizcki dostupne (barijere ukljucuju arhitektonske barijere.buduci da fizicka dostupnost ne mora da podrazumeva istovrermeno&efektivnu zbog brojnih&razlicitih barijera koje ove osobe onemogucavaju da koriste institucije za podrsku.ponasanje sluzbenika koji bi trebalo da pruze podrsku) Mnogi ljudi koji su prinudjeni da zive sa invaliditetom su sistematski iskljuceni iz brojnih zivotnih oblasti. DRUSTVENI ZNACAJ SKOLOVANJA&OBRAZOVANJA OSI 113 .EFEKTIVNU DOSTUPNOST koja je narocito znacajna&cesto ogranicena u popuaciji OSI.sto dodatno smanjuje njihov kvalitet zivota.troskove.definise soc.a&troskovi zdr.tako da ljudi sa inv.jer brojne barijere ometaju ili potpuno onemogucavaju njihovo koriscenje.pokazateljima xospitalizacije.predrasude.sestara. Niska dostupnost je karakteristicna&za ostale javne sluzbe nro. Sto se tice zdrav. ZA UNAPREDJENJE institucionalnih okruzenja neophodne su intervencije zasnovane na zajednici&participaciji OSI u njihovom dizajniranju.ortopeda.pored lekara opste prakse. 57. cesto moraju dugo da putuju iz ruralnih predela. zastite su daleko > nego za prosecnu populaciju. . u obaveznom skolovanju.neobavestenost o mogucnostima koriscenja.prilagodjena OSI po fizickim karakteristikama objekta ili duzini radnog vremena.

veka manja se stav drustva&drzave u pogledu humanizacije potreba za organizovanim institucionalnim vaspitanjem&obrazovanjem hend.samostalnost.nezavisnost . Edukacija OSI treba da bude deo nacionalnog planiranja u oblasti obrazovanja.korisni clanovi drustva a samim tim sticu i .prof. RAZVOJNI PUT SPECIJALNOG SKOLSTVA U SRBIJI DO II SVETSKOG RATA U 2. Sve je kompjuterizovano a obrazovanje je u resursima broj 1.ukljucujuci& OSI.dece. rehabilitacija . polovini 19. deca mogu uspesno skolovati&osposobiti za zivot&rad u drustvu. Od najranijeg doba sve OSI se izdvajaju. Drustveni znacaj skolovanja: .zaposlenost .tako da raditi na komplikovanim softverima a biti neobrazovan nije moguce.samo po sebi znacajno smanjuje sanse OSI za sticanje redovnog srednjeg&visokog obrazovanja.za koje se vrsi prilagodjavanje nastavnih sadrzaja&motora izvodjenja nastave njihovim sposobnostima&mogucnostima.materijalna sigurnost .licnu satisfakciju 58. Do tada je postojalo pojedinacno angazovanje pedagoga koji su se bavili v&o hend.nemaju dovoljno uslova za dalje obrazovanje koje bi ih kasnije ucinilo konkurentima pri zaposljavanju.te su cesto osudjene na ulogu pasivnog objekta drustvene brige. Rezultati njihovog delovanja&truda imali su veliki znacaj za buducnost te dece jer je relativno brzo dokazano da se&hend. 114 .razvoja probrama.nastave&skolske organizacije.segregiranim skolama. Obrazovanje OSI u specijalnim. Obavezno osmogodisnje skolovanje kod nas obuhvata svu decu od 7-15 godina. dece&omladine.Karakter rada se menja danas zbog ubrzanog razvoja nauke&tehnologije.

Engleska.a nesto kasnije su otvarane SKOLE POD PATRONATOM DRZAVE. Nastava je obuhvatala sledece predmete: pismenost.godine otvorio privatnu skolu za gluvonemu decu koja je.).decu tek narednog veka u svetu. Pri kraju 19.god.nauka xriscanska. Nastavni kadar koji se bavio v&o h.dece u E.zemljopis&higijena. u Beogradu otvorio privatnu skolu za v&obucavanje gluvoneme dece&omladine.dece raznih vrsta ometenosti.Pouceni takvim iskustvo javilo se > interesovanje pedagoga za ovakav rad.istorija.racun. Skoro istovemeno sa razvojem v&o h. Popovic je napustio Beograd&otisao u Sremsku Mitrovicu u kojoj je naredne godine otvorio privatni zavod za gluvonemu decu u kome su se ona skolovala&prof.decu.racunaju&komuniciraj usa cujucom populacijom.dee je bio prihvacen kao human&vrlo koristan za h.ukinuta posle 20 dana postojanja.dok je 2 godine kasnije za istu populaciju VELJKO RAMADANOVIC otvorio prvi privatni zavod u Pozarevcu. Nesto kasnije nastaju zavodi&skole koje su se bavile v&o h.narocito na podrucju specijalne pedagogije.prvo u Evropi (u kojoj je takvo skolovanje vec bilo tradicionalno: Francuska. Po zavrsetki I svetskog rata. javljaju se pedagozi entuzijasti u Srbiji koji su pojedinacno ucili > broj gluvonemih da pisu. jezika..u skladu sa napretkom nauke&drustva nastaju krupne promene u sprovodjenju sistemskog&organizovanog 115 .Holandija.dece uglavnom je skolovan u Becu. osposobljavala na maternjem tjs. Zanimljiv je podatak da su u Srbiji 1890. Na ostrvu Krf u vojnom logoru invalidkog odreda srpske vojske otvorena je skola za opismenjavanje&skolovanje srpskih ratnih invalida uz pomoc srpske Vlade&tadasnjeg ministra prosvete Kraljevine Srbije Ljude Davidovica. veka pojavili su se prvi privatni zavodi&privatne skole za h.skolstva bio je osujecen izbijanjem I svetskog rata. Iste godine je u Beogradu otvorena skola za gluvonemu decu koju je osnovalo Drustvo ‘Kralj Decanski’ radi svestranog staranja o gluvonemoj deci. RADIVOJE POPOVIC je vec 1885.a oko 40 invalida polagalo je&polozilo ispit iz ucenja fr. JOVAN BOLJARIC je 1894.nazalost.pa su otvarani PRIVATNI ZAVODI&PRIVATNE SKOLE. srpskom jeziku.godine gluvonemi decaci poxadjali redovne skole zajendno sa decom redovne populacije. Sve ispite polozilo je preko 300 srpskih invalida&rekonvalescenata. Ovakav ‘intergativni’ vid obrazovanja h. Razvoj spec.Pragu&Berlinu jer su univerziteti u tim gradovima dostizali najvisi nivo tadasnje nauke&prakse u svetu. Srpski ratni invalidi leceni su&skolovani u Grckoj&Francuskoj.

otvaraju se privatne&drzavne skole.dece&omladine. pedagogije&skolovanja zaustvljen je nedacama koje je doneo II svetski rat. Na ove promene imalo je uticaj&insistiranje UN da prava na vaspitanje.dece&omladine. =ost prava svih ljudskih bica na zadovoljavanje osnovnih potreba materijalne&nemater.rasu.dolazi do demokratizacije odnosa medju ljudima.rata pocela je naglo da se razvija humanizacija drustva&drustv.kao posledica razvijanja pegadogije&spec.strucnih.pri cemu nasa zemlja nije zaostajala.jer su se otvarale skole pod patronatom drzave&radilo se na obrazovnjau strucnog kadra radi vodjenja nastave na osnovu savremenijih dostignuca spec.dece. Dolazi do razvoja spec.texnike&texnologije.prof. Uspesan napredak spec. osnovno.pretezno prema vrstama hendikepa. pedagogije&defektologije tog vremena.materijalnotexnickih. 59. Sredinom 20-ix godina je osnovan prvi tecaj za ucitelje buduce vaspitace h. odnosa prema OSI u pogledu zadovoljoavanja njihovih zivotnih potreba da normalno zive&rade u drustv. prirode. SPECIJALNO SKOLSTVO POSLE II SVETSKOG RATA Posle II sv.elementarno obrazovanje treba da bude obavezno. sigurnosti svih gradjana u skladu sa ekonomskih mogucnostima datog drustva. skolstva koji je doprinosio usavrsavanju v&o OSI.obrazovanje.postizani su znacajni rezultati na podrucjima nauke.usavrsavanja razmene naucnih. Vidan napredak u medjunarodnim odnosima postignut je propagiranjem prava coveka&gradjanina: ravnopravnost svih ljudi bez obzira na pol.nacionalnu&versku opredeljenost. politike&prosvetnog zakonodavstva radi boljeg organizovanja&napredka institucionalnog obrazovanja h. Sve ovo je doprinelo nastanku promena drustv.odnosa. zajednici u svojstvu njenih punopravnih clanova. Traga se za novim nacinima o&v h. pedagogije.kulturnih&2gih dostignuca medju zemljama.ostvarenje soc. osposobljavanje imaju svi pripadnici mladih generacija.skolovanja OSI: mnoge zemlje preuzele su pogodne aktivnosti radi donosenja povoljnijih mera soc.ali je nakon njegovog okoncanja ovom xumanom zadatku ponovo obracena izuzetna paznja.jer strucnjaci nisu bili zadovoljni da 116 .

Spec.dece u redovne skole obavlja se na dva nacina: stvaranje posebnih odeljenja za h.ucenika u odeljenja sa nehendikepiranom vrsnjacima.dece&omladine. INTEGRACIJA h.ucenike u redovnim skolama&ntegracija h.POSEBNA ODELJENJA ZA OSI U REDOVNIM SKOLAMA . Takodje.treba prethodno pribaviti podatke od odgovarajucih specijalista o stanju hendikepa konkretne dece.a odluku o tome koji ce se od njih primeniti tokom osnovnog obrazovanja deteta treba prepustiti strucnjacima koji ce na osnovu uticajnijih cinjenica. Tokom 60-ih godina radi se na osavremenjavanju pedagogije&nacina skolovanja h. OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENIH MODELA OBRAZOVANJA Na osnovu literature utvrdjeno je da u savremenom svetu u najvecem broju zemalja postoje TRI MODELA obrazovanja OSI: . potrebama njenih vaspitanika.izgradnja sopstvenih formi rada. Neophodne su&pripreme&upoznavanje svih osoba koje ce stalno dolaziti u vezu sa h.kao&misljenje psihologa o osobinama&sklonostima h.kao&utvrdjivanje kakvu ulogu ima svaki pojedinac koji ucestvuje u procesu njegovog obrazovanja. Da bi jedan ili 2gi nacin integracije bio uspesan potrebne su razne PRIPREMA koje znatno povecavaju troskove skolovanja mladih.ucenike u redovnim skolama (razred koji poxadjaju deca iste vrste ometenosti) strucnjaci ukazuju na 117 .NASTAVA U REDOVNOJ SKOLI U KOJOJ JE IZVRSENA INTEGRACIJA OSI SA NEHENDIKEPIRANOM VECINOM.karakteristika&mogucnosti svakog hend. 60. Kada je rec o posebnim odeljenjima za h.ucenikom.koje ce odgovarati spec.se u skolama primenjuje samo skraceni program redovne skole.deteta& sve ove podatke uzeti u obzir prilikom uklapanja deteta u vrsnjacku grupu.deteta preporuciti koji nacin skolovanja je za konkretno dete najbolji.koji bi bili u skladu sa opstom humanizacijom odnosa u drustvu. skoli se postavljaju zadaci pozitivnog stvaralastva.najprikladniji&najkorisniji.U ISTOM RAZREDU Svaki od pomenutih nacina skolovanja ima svoje opravdanje u pogledu prihvatanja.SPECIJALNE (POSEBNE) SKOLE (najvise im se zamera segregacija) .

vrsnjacima.psihologa&ostalih strucnjaka o sposobnostima&mogucnostima h. U posebnim odeljenjima h. ucenici su vecinom prihvatali svoje h. vrsnjacima. To se dogadjalo spontano.dece da savlada barijere koje se mogu pojaviti tokom poxadjanja nastave.saradnicima ili bracnim drugovima. Drugi vid integracije h.slabost.odnosno nedostatak. vodila > racuna o svom izgledu&ponasanju.provodili sa njima slobodno vreme izmedju casova u druzenju&igri.integrisanim u redovne razrede sa nehen. &ovom nacinu integracije treba da prethodi posebna procena defektologa.pokazala su se 2struko korisnim. Zavisno od vrste hendikepa poxadjaju zajednicku nastavu&casove likovnog.savladjivanja&reporodukovanja gradiva predvidjenog za sve ucenike.ucenicima.s obzirom na neospornu cinjenicu da defekt. vrsnjacima&da im se dopadnu. H.bez laznog milosrdja im pomagali da se snadju u novoj sredini.&da normalno nastave da zive&rade&kada napuste skolu. 2) neh. vrsnjacima pokazuju > spremnost&umesnost da ih prihvate u svakodnevnom zivotu&radnoj sredini kao sebi ravnim partnerima. > su ucila kod kuce.intenzivno napredovanje.ukljucujuci&prakticno izvodjenje radnih postupaka.dece u redovne skole podrazumeva ukljucivanje h. Iskustva su takodje pozitivna.osobe mnogo lakse ostvaruju integraciju u drustvo jer su naviknute na ponasanja&zahteve neh.ucenici se nalaze pod stalim nadzorom strucnjaka za v&o&od njih treba da sticu znanja predvidjena programom nastave.drugova. Neh.fizickog&muzickog obrazovanja.vrsnjake. koji su u detinjstvu bili u drustvu sa hend.oni su se trudili da nadoknade svoj nedostatak na taj nacin sto su nastojala da postignu sto bolje rezultate u onim aktivnostima&radu gde su mogli da se iskazu kao =i.cak&bolji od svojih neh.deca prihvataju ovakav nacin skolovanja – stekla su bolje radne navike& > odgovornost prema skolskim obavezama.ogranicenje ili nesto sto otezava razvoj organizma&kao takav stimulise pojacano. 118 . 1) kada je rec o h. Iskustva stecena ovakvim nacinom skolovanja koji je nazvan 'integrisani nacin skolovanja' h.podsticali ih da pravilno resavaju postavljene zadatke.postignute povoljne rezultate prilikom integracije ove dece u sredinu nehend.predstavlja > < primetnu smetnju.zelela su da se prikazu svojim znanjem pred svojim nehend. ucenika.dece.deci da se postepeno navikavaju&prihvate rezim neh.dece (po jedno ili >) u redovna odeljenja sa neh. Posle ovakvog nacina skolovanja h. Integrisani vid skolovanja podrzava se&zbog toga sto pruza stvarne mogucnosti h.

pomenuta sredstva koriscena su u crkvama&manastirima.mada su oni koji su mogli da rade ucestvovali&davali veliki doprinos svojim radom. Njihovom osnivanju u srednjevekovnoj Srbiji mnogo je doprineo&Sv. U azilima pri crkvama&manastirima bilo je za sve one koji su mogli da se nauce nekom radu organizovano odgovarajuce osposobljavanje. Zbog cestih&nemilosrdnih progona. Pri manastirima su osnivane 'KSENODOHIJE' .u prvo vreme pokrenuto je od strane&u sklopu xrisc.2gi su skupljali priloge vernika. je rad isticalo kao najlepsu vrlinu coveka.stiteci se uzajamno. Mnogi su se bavili poljoprivrednom proizvodnjom na crkvenim imanjima. U njima su 119 . imanju.STRANOPRIJEMNICE (prihvatilista tudjinaca).iznemoglih&ubogih bio je velik imajuci u vidu posledice ratnih sukoba&epidemija zaraznix bolesti koje su xarale Evropom.POKOJISHTA. priznato od strane drzave u svojstvu zvanicne religije.Sava videvsi takve ustanove putujuci po Vizantiji.utociste.bolesnim&OSI.veroispovesti nastaje znatno povoljnije vreme za opstanak. Ostarivanje medj.radili&stvarali materijalna dobra koja su zatima zajednicki koristili.dok su pojedini ucestvovali u odrzavanju reda&cistoce na crkv. Pojedine OSI koje su umele da lepo pisu&crtaju su se bavile prepisivanjem crkvenih spisa&knjiga.bolesnih. zastite svih sestara&brace po Bogu.. Kada je xr. U AZILIMA koji su uz njih osnovali.medju kojima su bile&OSI. RAZVOJNI PUT OSPOSOBLJAVANJA ZA RAD OSI Sa pojavom xrisc.zivot&rad OSI.prilikom priprema sluzbe&tokom bogosluzenja.u okviru kojix su ziveli.tjs. U Vizantiji su ta prixvatilista dozivljavali kao poklone ('grc. Polazeci od ranoxriscanskog ucenja pravoslavna crkva je ostala dosledna stanovistvu&propovedanju da je milosrdje duznost vernika&trazila je od njih da ispoljavaju milosrdje prema ubogim.a u Srbiji su ih nazivali NEMOCNICE. Broj hend.lecenje. 'ksena'='poklon'). opstina u koje su vernici unosili pretezni deo ili svu svoju imovinu. grupama ciji je opstanak moguc samo u uslovima cvrste medjusobne poveznosti jedinki.tjs. &pored znatnih sredstava koje su vernici davali Crkva nije bila u stanju da pruzi pomoc.&sirenjem xris. Xrisc. sklonista. OSI su prema preostalim mogucnostima osposobljavane da rade razne poslove&zanate.a nerad&lenjosti osnaceni su kao veliki poroci.xranu&odecu svima.xriscani su razvijali odnose medjusobne solidarnosti&uzajamnosti kakvi nastaju u drustv.61. &posle podele xriscanstva Crkva je nastalavila sa ovakvim aktivnostima.

rat.da bi kasnije filantropi oformljavali organizacije za zbrinjavanje&osposobljavanje za rad OSI.pruzali im utociste&zastitu.starim.deci bez rod.vrste&stepena ometenosti.pa prof. Drzava je postala glavni nosilac soc. Prvi&Drugi sv.veka..sumskih plodova.vocarstvu. zavisili su od znanja..=ost. U 2oj polovini 19.umece&vestinu pojedinix zanata da bi kasnije.ravnopravnost svih ljudi).sticali znanja. Osnivali su manje azile u koje su primali. U periodu humanizma&renesanse dolazi do novog shvatanja sveta&coveka.koje su bile izazvane opstim promenama u drustvu (gradjansko drustvo proklamuje osnovna nacela prava coveka&gradjanina na slobodu.&strucno osposobljavanje dobijaju svoje odgovarajuce mesto. bili veoma teski.vecih interesovanja lekara.gajenje pcela. 120 .pod nadzorom majstora.god. Uz njih su se nalazile radionice u kojima su svi sposobni za rad bili obavezni da radom zaradjuju sredstva za sopstveno izdrzavanje &podmirenje potreba svoje porodice. staranja&invalidima.. obaveznog sluzbenog staranja o siromasnim.angazovanosti.preostalih sposobnosti OSI.pokusavajuci da ih osposobe za obavljanje pojedinih oblika rada.OSI uceni da rade poslove koji su mogli obavljati (u ratarstvu.+sve ono gorepomenuto).pol. je nastao kao rezultat sprovodjenja mera socijalne zastite u Engl.veka dolazi do jos vecih promena u odnosu drustva prema OSI.zastite gradjana -> 'Sirotinjski zakon' iz 1834.a ta nastojanja podsticala je&drzava u nameri da ih sto pre izbrise iz liste korisnika soc.mogli da se zaposle&prestanu da koriste finansijsku pomoc drzave.pomoci. U ovim radionicama su deca&omladina.pojedini FILANTROPI su pruzali pomoc&starali se o OSI.pa su se mladi trudili da sto pre&sto bolje nauce zanat&napuste uboz.kao&od motivacije&sposobnosti. 'uboznice' u kojima su ziveli&radili. Uslovi zivota su u uboz. Korisnici su bili pretezno smesteni u tzv.istrajnosti&spretnosti pojedinaca koji su se trudili an neki svoj nacin da osposobe OSI da sto bolje obavlja konkretnu aktivnosti.&soc. cim se zaposle. Na porast interesovanja za ove oblasti imali su&Balkanski ratovi.pedagoga za OSI.iznemoglim. Sticenici u nemocnicama su bili osposobljeni da se staraju&pruzaju pomoc osobama koje nisu bile sposobne da obavljaju bilokakav rad. Ovaj trend se prosirio&na druge razvijene zemlje u 2goj polovini 19.strucno osposobljeni za obavljanje odreedj. Osim Crkve. Uspesi obog osposoblj..skupljanju letine.vinogradarstvu. zanimanja.rehab. kojim drzava sprovodi sis. Usponu nauke&tehnike u 20om veku se prikljucila &DEFEKTOLOGIJA koja izrasta u autenticnu nauku.

ranjenici&rekonvalescent (=medicinski oporavljanici).rehab. U radionici invalidskog odreda su izucvani razni zanati: pletarski.&strucnog osposoblj. STVARANJE PRVIH RADIONICA SA PROFESIONALNO OSPOSOBLJAVANJA OSI KOD NAS Prva reedukacija (rexabilitacija) invalida srpske vojske pocela je da se primenjuje NA KRFU MARTA 1916. Sve pomenute radionice su radile po licnoj inicijativi& > privatnim sredstvima. Uporedo sa ovim pristupilo se opismenjavanju invalida&osnivanju stolarske radionice.a po uputstvu dr SIME PETROVICA.ucitelja&bogoslovaca koji su se na Krfu zatekli u vojnom logoru srpskog invalidskog odreda kao invalidi. godine.godine su otvorene&obucarska. u Bizeru je stigao VELJKO RAMADANOVIC.62.krojacka&berberska radionica.pri cemu su uzimane u obzir sklonosti&zelje doticnog pacijenta. Po uzoru na zbivanja na Krfu otvorene su radionice za prof. srpskih invalida u Bizerti.defektolog. izrazena je osnovna teznja da se svakom invalidu pomogne&osposobi ako je moguce da se bavi profesiom kojom se bavio u civilstvu.vrsena su preusmeravanja na osposobljavanje za obavljanje 2gih radnih procesa. u sklopu primene psihoterapije usmerene na podsticanje volje za zivot&rad.&strucno osposoblj.tjs. pristupilo se prekvalifikaciji invalida za 2ge poslove. 1917. Njoj se pristupalo tek posle izvrsenog pregleda specijalista&dobijanja njihovog misljenja o preostalim sposobnostima invalida. Prilikom sprovodjenja rehab.limarska.tjs. Reedukacija&osposobljavanje za rad su preduzeti na inicijativu lekara. Akcije su zapoceli lekari predavanjima okupljenim invalidima radi podizanja morala.lekara&komandanta logora invalidskog odreda na Krfu.u kojoj se takodje nalazio invalidski odred srpske vojske. Ramadanovic se samoinicijativno javio tamosnjem saveznickom komandantu sa molbom da se dozvoli otvaranje skole&radionice u kojima bi se skolovali&reedukovali slepi&gluvi srpski 121 . Stolarska radionica je poslovala narocito uspesno – njeni radnici su napravili sav namestaj za skolu.a sredinom 1917.koji je pre rata u Pozarevcu osnovao privatni Zavod za gluvoneme&svoje sticenike vrlo uspesno osposobljavao za svakodnevni zivot. Ukoliko to nije bilo moguce zbog prirode hendikepa. Nesto kasnije se otvaraju radionice za izucavanje 2gih zanata.stolarski.

&str.zaposljavanje.jer se na taj nacin deluje na ukljucivanje OSI u procese rada&proizvodnje. Drzava treba da stimulise kapitaliste da zaposle OSI. OSPOSOBLJAVANJE&ZAPOSLJAVANJE OSI Defektolozi su tacnim&neospornim argumentima skretali paznju&ukazivali na neophodnost organizovanja posebnih ustanovama namenjenih ratnim invalidima za njihovu rehab.rehab.. u Beogradu&Novom Sadu osnovane radionice zastitnog tipa za osposobljavanje gluvih&slepih osoba.). 63.&strucno osposoblj.ratnici. OSI. OSI pod patronatom drzave..&soc.rehab. Sredinom XX-og veka u Jugoslviji je pocelo osnivanje posebnih radionica za prof.a za rukovodioca je postavljen VR..u kojima je bilo&oscilacija&teskih perioda.zastite. organizacije (Savez gluvih&nagluvih.kao&integraciju OSI u otvoreno drustvo&stvaraju se uslovi za njihovu delimicnu ili potpunu ekonomsku samostalnost.reh. Strucnjaci sirom Srbije&Jugoslavije su.. Danasnja istrazivanja pokazuju da je < od 1% OSI zaposleno u tim radionicama zastitnog tipa. Organizovana&institucionalizovana prof.nezavisnost&licna satisfakcija.pol.koji je vrlo brzo postigao znacajne rezultate. Znacaj zaposljavanja OSI u zastitnim radionicama je: prof.god.rehab.bile su usmerene na stvaranje&unapredjenje uslova za funkcionisanje na nauci zasnovanom sistemu prof.Savez slepih&slabovidih. Ove radionice obezbedjuju svojoj specificnoj radnoj snazi pruzaju prilagodjene poslove&uslove rada.&struno osposoblj. osposoblj. ZASTITNE RADIONICE&NJIHOV ZNACAJ ZA PROF.tako sto ce im ponuditi razne olaksice koje su opisane u Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji koji 122 . Tako su 1947.&strucnog osposobljavanja OSI. Mere soc.uz primenu nacela humanizma. Nesto kasnije nastaju&radionice u kojima su osposobljavane MRO.intenzivnije&organizovanije pristupali podizanju ovakvih skola&radionica za prof. OSI u nasoj zemlji u razdoblju duzem od jednog veka je prolazilo kroz vise faza.osposoblj.a podrsku su im pruzali drzavni organi&drustv.solidarnosti&uzajamnosti.predlog je odobren&pristupljeno je osnivanju.po zavrsetku rata.integracija.

STATUS&LICNI UGLED OSOBE -> zaposljavanje na odgovarajucem mestu je veoma vazan dogadjaj za prof.da ce h. Uprkos tome.126. (imas ga na 123. osposobljenu OSI.smatraju da su OSI&posle uspesno obavljene prof. ‘normalni ljudi’ u svojim kontaktima sa OSI nisu voljni niti spremni da im pomognu&da ih prihvate.umesnosti. vecinom.rehab.da nisu u stanju da dobro obavljaju posao za koji su osposobljene.uspesnoj integraciji u drustvo&kao potvrdu ravnopravnosti u zivotu&radu u zajednici sa nehendik.124.da ce OSI nepovoljno uticati na produktivnost rada svojih nehend. clana radne grupe ako zele da postignu normu.je na snagu stupio 23.radnik samo smetati ostalim radnicima tokom obavljanja zajednickih radnih zadataka.&strucnog osposoblj.radne radatke.&125.iskustva&kvalifikacije za obavljanje odredjene radne aktivnosti. osoba prihvata&zaposljava bez otpora clanova radne ogranizacije.niti su im prijateljski naklonjeni.odnosno zanimanja za koje je osposobljena..godine 123 .suprotno odredbama Ustava RS o zabrani bilo kakve diskriminacije gradjana u prakticnom zivotu su retki slucajevi da se prof.rexabilitovana&strucno osposoblj. vecine o stvarnim sposobnostima&mogucnostima delovanja prof.& dalje pretezno bespomocne osobe.nego&usled cinjenice da se u savremenim drustvima RAD VISOKO VREDNUJE&DEFINISE SOC.rad&napore koje je ulozila tokom sticanja znanja.koja zasnivanje radnog odnosa dozivljava kao nagradu za njen veliki trud.&radno osposobljenih OSI.rehab.spremnosti. kolega. maja 2009.da ce radna grupa u koju ce OSI doci biti ostecena tjs. Na ispoljavanje nepovoljnog&odbijajuceg stava ljudi prema OSI mogu delovati razna njihova obelezja: vrste&stepen ometenosti.druzenje&saradnju-sto dovodi do zakljucaka da su ovi&slicni zakljucci posledica NEOBAVESTENOSTI nehen.. godine. ZAPOSLJAVANJE OSI U TRZISNOJ PRIVREDI OSI je znacajno smanjena mogucnost zaposljavanja sto dodatno smanjuje njihov kvalitet zivora ne samo jer nemaju osnovne licne izvore materijalnih resursa.da OSI trazi privilegovan polozaj u radnoj grupi. da ce ostali radnici u toj grupi biti prinudjeni da rade&za hendik.strani) 64.da su OSI nepodesni za komunikaciju. Tzv. Ona dozivljava zaposlenje kao znacajan korak ka samostalnosti.

&obuku. 4) da prihvati prof. u skladu sa ovim zakonom. Odbijanje da zasnuju radni odnos sa OSI poslodavci ponekad obrazlazu izdacima koji ce nastati prilikom adaptacije sredstava za rad.koji je na snagu stupio 23. OSI ima obavezu: 1) da se odazove na poziv za procenu radne sposobnosti&utvrdjivanje statusa.tjs. je znacajan za zaposlj.pol. 7) da prihvati zaposlenje. 124 . godine. moze da ostvari pravo: 1) na utvrdjivanje statusa&procenu radne sposobnosti.nivo opste zaposlenosti itd. Zakon o prof. OSI. 7) na zaposljavanje u posebnim organizovanim oblicima zaposljavanja&radnog angazovanja OSI. maja 2009. rehab. 5) da saraduje sa strucnim radnicima u toku prof.strucno osposoblj.usavrsavanje.zaposljavanja&rada&postuje radnu&tehnolosku disciplinu. 3) da aktivno trazi zaposlenje.radne&socijalne ukljucenosti&afirmaciju =ih mogucnosti na trzistu rada.prof. OSI u trzisnoj privredi. 6) da prihvati mere aktivne politike zaposljavanja.a samo 22 500 ih je prijavljeno Nacionalnoj sluzbi za zaposljavanje. 6) na mere aktivne politike zaposljavanja. 2) na podsticanje zaposljavanja.savetovanje&individualni plan zaposljavanja.. rehab. 3) na mere&aktivnosti profes..obrazovanje&kvalifikacija. 2) da se ukljucuje u obrazovanje.a sa 2ge strane: tip&velicina preduzeca ili ustanove.rehab.u skladu sa profesionalnim sposobnostima.&radnom osposobljavanju. troskova kojima ce biti izlozeni ukoliko zaposle OSI&prilagode radno mesto zaxtevima njene ometenosti. 5) na zaposljavanje pod posebnim uslovima. Profesionalna rehabilitacija OSI sprovodi se primenom mera&aktivnosti koje obuhvataju: 1) karijerno vodjenje. informisanje.radno iskustvo itd.skolovanje.zivota. rehab. 4) na zaposljavanje pod opstim uslovima. 600 000 OSI zivi u Srbiji..

rehab.strucna lica za radno osposoblj.kao&iz ugovora o kupovini proizvoda ili vrsenju usluga tog preduzeca. Poslodavac koji ucestvuje u finansiranju zarada (ucesce ne moze biti manje od 50% prosecne zarade u privredi RS) OSI u preduzecu za prof. Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih duzan je da ima u radnom odnosu jednu OSI.tehnicku pomoc.za svaku OSI koju nije 125 . u smislu ovog zakona.opste&prilagodjene programe za unapredjenje radno-socijalne integracije. OSI&2ga lica.koji ukljucuje pomoc u prihvatanju sopstvene invalidnosti sa stanovista mogucnosti ukljucivanja u rad&pojedine mere prof.odrzavanje&unapredjivanje radnih&radno-socijalnih vestina&sposobnosti.kao&sluzbe podrske. u postupku javne ili druge nabavke. Novoosnovani poslodavac nema obavezu zaposljavanja u trajanju od 24 meseca od dana osnivanja.rehab.&na svakih narednih zapocetih 50 zaposlenih po jednu OSI. 3) pojedinacne&grupne. 7) predloge&obuku za primenu adekvatnih tehnickih&tehnoloskih resenja u cilju podizanja efikasnosti OSI u ucenju&radu. Poslodavac koji ne zaposli placa penale u visini 3strukog iznosa minimalne zarade utvrdjene u skladu sa propisima o radu.strucnu podrsku. 5) individualni savetodavni rad.2) radno osposobljavanje. rehab.dokvalifikaciju.. 4) razvoj motivacije.pracenje&procenu rezultata prof.izuzev obaveza nastalih u realizaciji ugovora iz oblasti trgovine na veliko – u vrednosti od 20 prosecnih zarada u privredi Republike Srbije oslobadja se obaveze zaposljavanja jedne osobe sa invaliditetom za narednih 12 meseci od dana izvrsenja obaveze.&zaposljavanje OSI ili socijalnom preduzecu&organizaciji oslobadja se obaveze zaposljavanja onog broja OSI cije zarade finansira. rehab.rehab.&prof. 6) edukaciju&trening seminare za poslodavce. Poslodavac koji.&zaposljavanje OSI. Poslodavac koji ima 50& > zaposlenih duzan je da ima u radnom odnosu najmanje dve osobe sa invaliditetom. jeste obaveza svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da ima u radnom odnosu odredjeni broj OSI. . izvrsi finansijske obaveze iz ugovora o poslovno-tehnickoj saradnji sa preduzecem za prof.prekvalifikaciju&programe za sticanje. Obaveza zaposljavanja.

bile su usmerene na stvaranje&unapredjenje uslova za funkcionisanje na nauci zasnovanom sistemu prof.&soc.50.odnosno radno angazovanje&poboljsanje kvaliteta zivota OSI.000 .rehab. Novcanom kaznom od 200.mogu biti organizovani kao: 1) preduzeca za prof. 2) radni centri.rehab. 2) ne omoguci zaposlenoj OSI odsustvo sa rada za vreme trajanja prof.000 dinara kaznice se za prekrsaj odgovorno lice ako ne snosi troskove prof.rehab.rehab. Posebni oblici zaposljav.000 . DRUSTVENO-EKONOMSKA OPRAVDANOSTI PROF.1.00 dinara kaznice se za prekrsaj pravno lice. Sredstva koja se ulazu u skolovanje OSI moraju 126 .000.solidarnosti&uzajamnosti.OSPOSOBLJ.Obaveza uplate penala prestaje sa mesecom u kome je poslodavac zaposlio propisan broj OSI.kao&integraciju OSI u otvoreno drustvo&stvaraju se uslovi za njihovu delimicnu ili potpunu ekonomsku samostalnost. 65.&radnog angazovanja OSI koji imaju za cilj zaposljavanje. ako: 1) ne snosi troskove prof. OSI Mere soc.. 3) ne ispuni obavezu zaposljavanja OSI ili prijavi da je zaposlena osoba koja se ne smatra OSI u skladu sa ovim zakonom.&strucnog osposobljavanja OSI.zaposlio.jer se na taj nacin deluje na ukljucivanje OSI u procese rada&proizvodnje.uz primenu nacela humanizma.pol.zastite.400. 3) socijalno preduzece&organizacija.&zaposljavanje OSI. Novcanom kaznom od 10. Novcanom kaznom od 5.rehab.000 dinara kaznice se za isti prekrsaj&preduzetnik..000.000 .

Porodica kao ‘zivi sistem’.mada se u savremenim uslovima ne moze zaobici postojanje vanbracne zajednice kao mogucnosti za zasnivanje&postojanje porodice.vek je kraci za osobe muskog pola.zadovoljavanje seksualnih.koja najcesce predstvalja osnovu.u kojoj OSI zivi sa roditeljima.tragajuci za funkcionalalnom formom.v&socijalizacija dece.porodice&sredine.a prestaje smrcu).samce&udovce.iskustvo sadasnjosti&neizvesnost buducnosti. BRAK u savremenom drustvu postoji kao zakonom utvrdjena zajednica muza&zene. Porodicna konfiguracija je cesto slozena.deci&clanovima sa posebnim potrebama. Porodice pruzaju zastitnu ulogu – podaci ukazuju da je duzi zivotni vek posebno ako se zivi sa svojim roditeljima.visegeneracijska. Uspesnost porodice se dalje ogleda kroz uskladjenost pojedinca.posebno brinuci o starima.cak&uslov za zasnivanje porodice. POLOZAJ&PROBLEMI PORODICA OSI Porodica je osnovna.a putevi prilagodjavanja nisu jedinstveni. Pripadnost porodici je data bez izbora (rodjenjem.dok se u porodicni identitet ugradjuje&zajednicka porodicna proslost.na bavi predvidivog ponasanja u skladu sa porodicnim pravilima. Postoji znacajna razlika u strukturi porodie izmedju osoba sa urodjenim&ranostecenim invaliditetom&osoba sa kasnije stecenim invalid.a njeno trajanje je ostvareno kzor sistem eocionalnih odnosa. USPESNA PORODICA je ona porodica koja se prilagodjava kroz vreme.negovanje.specificna ail&slozena drustv. Iskustvo braka&roditeljstva je bitni preduslov za kvalitetniji zivot.postuje individualne&razvojne potrebe svih clanova.ostvaruje svoj smisao u razlicitim konfiguracijama.trajna&organizovana celina.da se vrate kroz ukljucivanjem OSI u procese rada&proizvodnje inace je to izgubljena investicija.odrzava porodicno jedinstvo.jedinstvenih&nezamenljivih relacija. 66.ekonomsko privredjivanje&odrzavanje materijslnih dobara.podizanje.funkcionalnije porodice raspolazu sirim repertoarom resenja& > fleksibilnoscu. 127 . U krugu porodice se razvijaju najvazniji procesi ljuskog zivota: reprodukcija radjanjem potomstva. U najvecem % to su siromasna domacinstva (79% prema prihodima po pojedinom glanu je ‘ispod granice siromastva’).emocionslnih&2gih potreba.usvojenjem. grupa koja prestavlja najtrajniji oblik zivljenja drustvenih bica. Ziv.brakom.

Podaci ukazuju da porodica za ispitanike predstavlja izvor ne samo prakticne podrske vec&najintenzivnije socijalnoafektivno uporiste. PORODICNA KOHEZIVNOST = emocionalna povezanost izmedju clanova porodice&krece se od emocionalne razdvojenosti.pojacavajuci tako unutarporodicnu tenziju&stres.do veoma izrazene kohezivnosti-emocionalno zapletenih odnosa.koje sa jedne strane pruza sigurnost&osecanje pripadnosti. Funkcionalna adaptacija.ali sa 2ge strane obeshrabruje izlazak iz porodicnog sistema.povecavajuci tako unutrasnji porodicni stres&rizik od uspostavljanja razlicitih formi disfunkcionalnosti.sadrzana u konotaciji porodicne normalnosti.a fleksibilnost menjanje.sto obezbedjuje stabilnosti.ima&porodica&OSI koji ne mogu drugacije. PORODICNA ADAPTIBILNOST = sposobnost porodice da se prilagodjava.uloge&liderstvo u sistemu.sticanja samopouzdanja&samopostovanja.’umrezenosti.. Dobijeni podaci upucuju na znacajno izrazenu rigidnost u porodicnom funkcionisanju. 32% ispitanika izjavljuje da im je u svakodnevnom funkcionisanju&objektivno poptrecna neposredna pomoc u realizaciji svakodnevnih aktivnosti (sudeci prema podacima. Emocionalna povezanost unutar porodice obezbedjuje uslove za iskustvo pripadanja&licne slobode. Porodice sa OSI funkc.ukoliko bi im to bilo dozvoljeno). najcesce kao cvrsto do rigidno umrezeni sistemi.zadrzavajuci poznate obrasce ponasanja.ali na ushtrb prosirenja repertoara novih resenja&sadrzaja&zaustavlja porodicni razvoj.osamostavljivanja.a ekstremni domeni rigidnog&haoticnog prilagodjavanja porodice predstavljaju oblike difunkcionalnosti. Postoje cvrsto definisane granice medju podsistemima unutar porodicnog sistema.ostvaruje se osciliranjem u dijapazonu od strukturisanog do fleksibilnog.da menja eksplicitna&implicitna pravila ponasanja.gde je stepen 128 . Rigidnost porodicnog sistema odrzava porodicni ‘status quo’.otezavajuci procese individualne diferencijacije.tesko menjajuci&usvajajuci nova pravila.porodica se prilagodjava zaxtevima za promenom veoma sporo.ALI jednako ima&onih koji bi mogli biti samostalniji ili bi mogli da urade > .ali&vanrednim zaxtevima koji poticu iz spoljasnje sredine.PORODICNA KOHEZIVNOST&ADAPTIBILNOST su dimenzije porodicnog funkcionisanja koje obezbedjuju kontinuitet&menjanje.obezbedjuje kontinuitet.preko povezanosti.ocuvanje porodicne celine&njeno prilagodjavanje u skladu sa unutarporodicnim razvojnim&idiosinkraticnim individualnim potrebama&ocekivanim.

to teze menja svoju strukturu&najcesce pod stresom eskalira ka > stepenu disfunkcionalnosti.uz sirenje ili suzavanje porod.umrezavanja. odnose te tako prerastaju u konflikte.emocionalne povezanosti&lojalnosti. Prelasci iz jedne faze porodicnog zivljenja u narednu (polazak deteta u skolu. Koliko su granice unutar porodicnog sistema porozne (‘svi sve znaju jedni o 2gima’) toliko je granica prema spolj.pa se razmimoilazenja zaobilaze porastom unutrasnje tenzije.odvajanje&odlazak iz porodicnog doma)&procesom&sadrzajem konotiraju svojevrstan porodicni gubitak.ali istovremeno KRUTE&TESKO PROMENLJIVE. Stabilnost u odnosu na porodicna pravila.tendencija ka fiksnoj hijerarhijskoj raspodeliu moci u odnosu na procese donosenja odluka.potistenost.gotovo razvojno zaustavljene.prepoznavanja&ispunjavanja svoje 129 .intenzivno osecanje pripadnosti. Nije li ovakvo stvorena porodica ‘tvrdjava’ istovremeno&’zatvor zastite’ koji ‘stiti’ od ucesca u procesu donosenja odluka.ali obeshrabruju osamostaljivanje pojedinih clanova.period puberteta&adolescencije.izostajanje elasticnosti u odnosu na porodicne uloge. Vestine uspesnog razresavanja konfliktnih situacija u ovim porodicama nisu razvijene.ometa prepoznavanje&ispunjavanje pojedinacnih emocionalnih&socijalnih potreba clanova. mreze sto dodatno opterecuje porodicni sistem. suprasistemu cvrsta. naizgled paradoksalnog zastoja u razvoju. Komunikacije unutar ovako organizovanih porodica najcesce su podrazumevajuce.na emocionalnom.nesporazumi se dozivljavaju kao ugrozavajuci za duboko umrezene medj. POSEBNO RIZICAN PERIOD za ove porodice je period tranzicije iz jednog zivotnog ciklusa porodice u 2gi.tjs.stiti od ucesca u drustvu&sustinski ne doprinosti razvijanju zdravog selfkoncepta.samopostovanja. Smena porodicnih ciklusa uvek pretpostavlja revizuju porodicnih uloga&odnosa.pojacane kohezivnosti.prakticnom&socijalnom nivou.koje istovremeno stiti ali&ogranicava licnu autonomiju&podriva samopouzdanje.koja se odrazava kroz psihosomatske smetnje. Porodice sa OSI su *VISOKO KOHEZIVNE. One obezbedjuju visok nivo sigunosti.sa zaxtevom za usvajanje novih uloga&novih obrazaca ponasanja. Druga odlika ovih porodica je fenomem medjusobnog prezasticavanja.socijalno povlacenje.ugrozavajuci dozivljaj licne slobode. Sto je porodicni sistem rigidniji&umrezeniji.stupanja u odnose sa osobama van porodice.nemenjanje.NISKO ADAPTIBILNE*.intenzivniji nego sto je to sklonost ka rigidnom nacinu prilagodjavanja.sabotirajuci samopouzdanje.diktiranja generalnog porodicnog stava u odnosu na porodicni svet.

majke su vrlo odane porodici&ulazu mnogo truda. 67.koja mora da se snalazi kako ume u vrlo teskim 130 .najcesce se majci pripusuje krivica sto je uzrok > da majka prihvata pomoc sturcnjaka prilikom preduzimanja postupaka rehab.cesto je odsutan od kuce.redje izazivaju sukobe u porodicnim osnosima&najcesce (shodno preostalim sposobnostima) posle rehabilitacije postizu zadovoljavajuce rezultate tokom medj.ekonomski pritisak na porodicu.u odnosu na kog se nalaze u podredjenom polozaju. njenog deteta. Izbegavaju kontakte sa vrsnjacima svog deteta u vreme njihovog predskolskog uzrasta.promena porodicnih uloga. Pri tome porodica najcesce ostaje strukturalno ocuvana ali stalne svadje&prebacivanja hendik.sticanja sposobnosti odupitanja&zahtevanja da se bude saslusan&uvazen.pa je sva nriga o deci&domacinstvu prepustena supruzi.kako u vaspitanje dece. Po pravilu zena ima znatno bolji ekonomski status nego nehend.privatnosti. odnosa&prilikom radnih aktivnosti. Ukoliko se rodi hend. Hendi.napija se&zivi svoj zivot izvan porodice. ‘Mesovite’ porodice (u kojima je majka hend. Ovakve porodice zive cesce u ruralnim nego u urbanim sredinama. supruzi grubo&duboko razaraju porodicne odnose prouzrokujuci sve > medjusobnu netreljivost. Suprgu je u stanju da bez povoda ili zbog bezazlene sitnice ostro napada svoju hendik. suprugu.majka nije). dete. U takvim porodicama cesto nastaju sukobi medju supruznicima&poremecaju porodicnih odnosa. suprug. POLOZAJ ZENE U PORODICI SA OSI Za zenu su posledice invaliditeta posebno teske jer ona tada zivi sa 2strukom stigmatizacijom:&kao zena&kao OSI. a otac nije) se javljaju redje u poredjenju sa suprotnom kombinacijom (otac HO. su tolerantnije prema clanovima porodice. Zene sa inval.cesto&kasnije&prepustaju ih ocu iz bojazni da ce dete biti dovedeno u nepovoljan polozaj medju vrsnjacima.lakse prihvataju&strpljivije podnose hendikep&rehabilitaciju.tako&u ispunjavanju zelja svom suprugu. Najbolji rezultati se postizu kombinovanjem pruzanja nege&podrske od strane clanova porodice ali&rodjaka&2gih koji ne pripadaju porodicnom sistemu. Zakljucak: oslanjanje iskljucivo na porodicu se pokazalo neprimerenim&najcesce nezeljene pojave su sindrom iscrpljenosti&sagorevanja.

zene pristaju na primenu vestackog oplodjavanja&one su posle porodjaja veoma nezne majke. supruge su u ‘mesovitom’ braku pretezno mladje od svojih h.stekla odgovarajuce iskustvo u radu sa njima&naviknuta na HO lakse se opredeljuje&pristaje da se uda za h.nego u ruralnim sredinama. Njen strax od razvoda je > ukoliko postoji mogucnost da u sudskom postupku razvoda braka sud dodeli decu ocu na staranje.da do toga ne dodje.prihickim&materijalnim uslovima.&to cesce u urbanim.koja je.vaspitavaju&skoluju svoje dete. Sam nagovestaj da suprug zeli razvod braka tesko pogadja hend. Uglavnom su to zene unesrecene hendikepom koje nisu nasle odgovarajuceg partnera sa kojim bi zasnovale potpunu porodicu.supruga.sto se prenosi&na ostale clanove porodice. Nehendik. suprugu. Nije redak slucaj ni da je nehend.pocev od resenja stambenog pitanja do nasledjivanja nepokretne i/ili popkretne imovine svog h.imaju svoj zanimanje.materijalno potpuno obezbedjene.spremna na velike zrtve samo da se porodica sacuva.vremenom se vezavsi za njega.koje se trude.supruga. U stranoj literaturi se napominje da pojedine h. Najcesce poticu iz siromasnix porodica koje pripadaju nizem socioekonomskom statusu u odnosu na supruga. osobama. Ukoliko odrasla deca pocnu da se ponasaju kao njihov otac (ne slusajuci majku&prebacujuci joj hendikep) nastaju porodicne svadje koje pocinju razarajuce da deluju sve do raspada takve porodice. Bracni zivot postaje sve slozeniji&tezi.s obzirom da joj je oduzimanjem poroda otet smisao zivota&najveca radost koju je u zivotu imala..kao&2ge povoljne uslove da neguju.pogotovu kad deca odrastu. zena bila placena da se stara o h. Buduca mlada je ranije po svojoj profesiji dolazila u kontakt sa hend. Nije redak slucaj ni da zena bracnom vezom resava svoje probleme opstanka&boljeg zivota.do granica svojix maximalnih sposobnosti.da obezbede najpovoljnije uslove za zivot&rad svog deteta. U ovakvim porodicama cesci su razvodi brakova nego u onima u kojima je pater familias hendik.muskarcu. To su zene koje znaju uzrok&posledice svog hendikepa. U ovim porodicama majka se najvise stara o deci&pojavljuje kao roditelj u kotaktima sa spoljnim svetom&pruza ogromnu paznju svom suprugu.iamjuci u vidu hendikep majke. U porodicama u kojima je muskarac HO a zena nije rodjenje deteta se iscekuje sa strepnjom&radoscu&ako novi clan porodice neposredno posle rodjenja pokazuje neke neobicnosti roditelji se obracaju za pomoc strucnjacima u cilju blagovremene reakcije. Desava se da se pojedine zene svesno odlucuju da zive u nepotpunoj porodici.supruga. 131 . Ona se u toj situaciji oseca izgubljeno.

grupa ljudi cije su univerzalna obelezja: a) pociva na heteroseksualnim vezama pomocu kojix muskarac&zena zadovoljavaju prirodne&2ge (duhovne. grupa koja obavlja niz fja o 2) kao pravni entitet.68.strukturnom&formalnom pogledu istorijski promenljiva drustv.estetske) potrebe&obezbedjuju reprodukciju drustva radjanjem potomstva (bioloske osnove porodice) b) zasniva sistem srodnickih odnosa koji predstavljaju osnov za polne tabue&podele unutar porodice (bio-socijalne osnove porodice) c) obezbedjuje&razvija soc.&individualne (moralne&psihicke) osobine licnosti (socijalne osnove porodice) d) obezbedjuje odredjene ekonomske (proizvodno-potrosacke ili samo potrosacke) delatnosti u okviru porodice (ekonomska osnova porodice) Prilikom socioloskog proucavanja porodice h.osoba treba imati u vidu razne ‘kombinacije’ partnera koje nastaju prilikom sklapanja braka.pa partneri u porodicama mogu biti: 132 . KARAKTERISTIKE PORODICNIX ODNOSA U ZAVISNOSTI OD VRSTE&STEPENA INVALIDNOSTI CLANOVA PORODICE Porodica se moze posmatrati dvojako: 1) kao drustv.pri cemu ona predstavlja grupu osoba spojenih brakom&srodstvom tih osoba.izmedju kojih postoje odredjena prava&duznosti koje su sankcionisane pravnim normama&nasledjenim obicajima Porodica je u sadrzinskom.moralne.

Prilikom izbora partnera OSI zele da pronadju partnera koji nije h.istovremene rehabilitacije ili tokom prof.osoba. H.&ako to uspeju taj dogadjaj dozivljavaju kao svoj najveci postignut uspeh u zivotu.OBOJE HENDIKEPIRANI SA ISTOM VRSTOM OMETENOSTI (razlicitih ili istih intenziteta) .poseduju znatniju pokretnu&nepokretnu imovinu. Odstupanje od pojave da postoji 1 dete u ovakvim porodicama je u slucaju ako su roditelji MRO&u takvim porodicama obicno ima > dece.reseno stambeno pitanje. Poznanstva nastaju u organizacijama u kojima rada ili u kojima se OSI okupljaju h.kao&iz straxa da se ometenost ne pojavi u narednom potomku.prijatelja&sl.sto je posledica iskustva koje su supruznici stekli nedacama koje su nastale zbog hendikepa&roditeljstva&nepovoljno se odrazile na negovanje&podizanje deteta. vrste ometenosti..kao&da bi se lake druzili sa redovnom populacijom.U slucajevima kada porodicu zasnivaju partneri razl.osobe.. Nastaju&tokom zajednickog skolovanja.zene da pronadju nehend. . zasnivaju na poznanstvu&ljubavi iz mladjih dana. rehab.sto je izazvalo donosenje odluke roditelja da se zadrze na porodici sa 1 detetom.kvalifikovali se za odg.poznanstvo&simpatije nastaju tokom rada u istom preduzecu ili kao posledica prethodno pomenutih posredovanja. Partneri biraju bracnog druga sa namerom da se u buducem zajednickom zivotu dopunjuju&uzajamno pomazu. Kada su oba partnera OSI brak je najcesci temelj na kom oni grade&zasnivaju porodicu. porodice h. Najcesca kombinacija hend.&nehend. radno mesto koje su u stanju&da zadrze. suprugom nego ostali kandidati koji 133 . Ukoliko je prvo dete zdravo.. .a da supruga nije h.Porodica u kojima su patneri iste kategorije ometenosti. Muskarci koji su uspesno obavili odg.mogu lake sklopiti brak sa neh.koji imaju stabilan polozaj u drustvu. Partneri najcesce imaju samo 1 dete. U takvim slucajevim najcesce nastaju trogeneracijske porodice.brak&porodica se ugl.supruznika koje zive zajedno sa roditeljima jednog od partnera.muskarci imaju mnogo > sanse nego h.SAMO 1 MEDJU BRACNIM PARTNERIMA JE HO U obe ove kombinacije STEPEN OMETENOSTI igra znacajnu ulogu.osposobljavanja. . bracnog druga..kao&posredstvo msrodnika.zavrsili skolovanje.kako bi im zivot bio lepsi&laksi.oni veruju da je njegovo rodjenje dovoljan&pouzdan dokaz da oni nisu nista < vredni od ostalih ljudi. partnera u bracnoj zajednici je pojava da suprug ima hend.tj.

fakticki.pa je vec stekla iskustva u radu sa h.supruga. po nasem pravu brak je priznata&uredjena zajednica zivota 1 muskarca&1 zene.prakticke.kao&razlicit e sadrzaje&zadatke: ekonomske.raskidiva samo u svucajevima predvidjenim zakonom. grupa sastavljena od 2 jedinke koje su razlicite po polu&u odnosu na porodicu.cak 20& > godina od svojih h.moralne.po njihovom slobodnom pristanku.crkveni.osobama&mnogo lake se opredeljuje za brak sa h.poligamski. Cest slucaj u mesovitim brakovima izmedju h. Nehe.neformalni.muskarcem.zene javlja se sticajem okolnosti da je buduca mlada ranije dolazila u kontakt sa h. Brak je u formalnom smislu dvovalentna drustv.]] Porodice OSI uglavnom imaju odlike savrsene porodice&sadrze kombinaciju obelezja&patrijarhalnog&demokratskog tipa oblika porodice.polna&drustvena koja (zavisno od istorijskih&drustv. Ekonomska fja braka&porodice moze ali&ne mora da se poklapa. Izmedju braka&porodice postoje razlike u formalnom&sadrzinskom smislu. KARAKTERISTIKE BRAKA&PORODICE OSI U URBANOJ&RURALNOJ SREDINI BRAK – dvopolna prirodna.jer je on uza grupa u kojoj supruznici zadovoljavaju polni nagon.zakljucena u svecanoj formi.za koga se (ukoliko se&brinula o njemu) u medjuvremenu vezala.osobama po svojoj profesiji. supruge su u ovim brakovima pretezno mlade. su mnogo redji nego oni u kojima je supruga h.emocije&dr. Braku u odnosu na porodicu nedostaje bioloska reprodukcija.a redje se zasnivaju na navbracnim vezama supruznika.kao&druge privilegije. Te porodice nastaju u vecini slucajeva sklapanjem braka. Razvodom braka odnosi izmedju bracnih partnera prestaju.nemaju pomenute.najcesce u tradicionalnoj trogeneracijskoj porodici.socijalne.musk&ne.duhovne. Najcesce poticu iz siromasnih porodica&pripadaju nizem socioekonomskom statusu. uslova) moze imati razlicite oblike: monogamski.pravne.gradjanski.osoba. U tom 134 .za razliku od porodicnih odnosa koji&dalje pstoje bez obzira na cinjenicu da su se bracni partneri razveli jer se srodnicki odnosi sa njihovom decom nastavljaju. Razvodi partnera u kojima je suprug h.estetske&dr. U ruralnim sredinama uobicajeno da porodica zivi sa roditeljima jednog od supruznika.[[ brak je zakonom utvrdjena zajednica muskarca&zene. 69.

bolji polozaj u drustvu ili radnoj organizaciji.slucaju h.napija se&zivi svoj zivot izvan porodice. U ovakvim porodicama cesci su razvodi brakova nego u onima u kojima je pater familias hendik.cesto&kasnije&prepustaju ih ocu iz bojazni da ce dete biti dovedeno u nepovoljan polozaj medju vrsnjacima. U BRAKU Hendi.ima >. Zene u takvim porodicama pretezno nisu zaposlene&bave se odgajanjem dece&vodjenjem domacinstva. U takvim porodicama cesto nastaju sukobi medju supruznicima&poremecaju porodicnih odnosa. suprugu. majke su vrlo odane porodici&ulazu mnogo truda.kako u vaspitanje dece.dete). Pri tome porodica najcesce ostaje strukturalno ocuvana ali stalne svadje&prebacivanja hendik. Slicno je kada muskarac ima bolje obrazovanje.cesto je odsutan od kuce.sa izuzetnom u slucaju porodica u kojima su roditelji MRO. Izbegavaju kontakte sa vrsnjacima svog deteta u vreme njihovog predskolskog uzrasta. PROBLEMI&POLOZAJ ZENE SA INV.visu kvalifikaciju.pogotovu kad deca odrastu.koja mora da se snalazi kako ume u vrlo teskim prihickim&materijalnim uslovima. U urbanim sredinama porodice h.. 70.koja je.spremna na velike zrtve samo da se porodica sacuva. Ukoliko odrasla deca pocnu da se ponasaju kao njihov otac (ne slusajuci majku&prebacujuci joj hendikep) nastaju porodicne svadje koje pocinju razarajuce da deluju sve do raspada takve porodice.&to cesce u urbanim.koji.sto se prenosi&na ostale clanove porodice.tako&u ispunjavanju zelja svom suprugu.muskarac ima dominantan polozaj ako ima bolji ekonomski status.da do toga ne dodje. Suprgu je u stanju da bez povoda ili zbog bezazlene sitnice ostro napada svoju hendik.osoba pretezno imaju tri clana (otac. Njen strax od razvoda je > ukoliko postoji mogucnost da u 135 .poredivsi sa brojem dece u urbanism sredinama.u kojima ima > dece.u odnosu na kog se nalaze u podredjenom polozaju. Sam nagovestaj da suprug zeli razvod braka tesko pogadja hend.nego u ruralnim sredinama.narocito ako poseduje pokretna ili nepokretna dobra koja ga ekonomski obezbedjuju. supruzi grubo&duboko razaraju porodicne odnose prouzrokujuci sve > medjusobnu netreljivost.pa je sva briga o deci&domacinstvu prepustena supruzi. Porodice u kojima je majka h.majka. Bracni zivot postaje sve slozeniji&tezi. suprugu. javljaju se redje od prethodne kombinacije&zive pretezno u ruralnim sredinama.

pogotovu ukoliko h.da obezbede najpovoljnije uslove za zivot&rad svog deteta 71.posedovanja nepokretnih ili 2gih dobara koja ga ekonomski obezbedjuju ili zbog viseg obrazovanja. Brakovi zene sa ivaliditetom&ne. Nehendik. ULOGA EKONOMSKOG FAKTORA U IZBORU OSI ZA BRAK Uloga ekonomskog faktora u izboru OSI je itekako prisutna.zavrsili skolovanje.sudskom postupku razvoda braka sud dodeli decu ocu na staranje.vaspitavaju&skoluju svoje dete.koje se trude.. osobama. To su zene koje znaju uzrok&posledice svog hendikepa.poseduju znatnu imovinu mogu lakse sklopiti brak sa neh.s obzirom da joj je oduzimanjem poroda otet smisao zivota&najveca radost koju je u zivotu imala. supruge su u ‘mesovitom’ braku pretezno mladje od svojih h.imaju svoj zanimanje.vise kvalifikacije. radno mesto koje su u stanju da zadrze.muskarac ima dominantan polozaj zbog boljeg ekonomskog statusa. zenom nego ostali kandidati koji nemaju ovakve privilegije. Uglavnom su to zene unesrecene hendikepom koje nisu nasle odgovarajuceg partnera sa kojim bi zasnovale potpunu porodicu.iamjuci u vidu hendikep majke. Muskarci koji su uspesno obavili odg. Desava se da se pojedine zene svesno odlucuju da zive u nepotpunoj porodici.pocev od resenja stambenog pitanja do nasledjivanja nepokretne i/ili popkretne imovine svog h.materijalno potpuno obezbedjene. U stranoj literaturi se napominje da pojedine h.kvalifikovali se za odg.supruga su cesci u ruralnim sredinama.zene pristaju na primenu vestackog oplodjavanja&one su posle porodjaja veoma nezne majke.supruga.supruga.stekla odgovarajuce iskustvo u radu sa njima&naviknuta na HO lakse se opredeljuje&pristaje da se uda za h.supruga. Buduca mlada je ranije po svojoj profesiji dolazila u kontakt sa hend.reseno stambeno pitanje. 136 . Najcesce poticu iz siromasnix porodica koje pripadaju nizem socioekonomskom statusu u odnosu na supruga.boljeg polozaja u drustvu&radnoj organizaciji.kao&2ge povoljne uslove da neguju.do granica svojix maximalnih sposobnosti. rehab.imaju stabilna polozaj u drustvu. Ona se u toj situaciji oseca izbugljeno. Nije redak slucaj da zena bracnom vezom resava svoje probleme opstanka&boljeg zivota.

negativne utiske o OSI&njihovim sposobnostima.telesna inval. stvaraju pripadnicima tzv. od uticaja su. skole&da se bave specijalnim zanimanjima. FAKTORI OD ZNACAJA ZA MOTIVACIJU ZA RAD OSI MOTIVACIJA = slozen psihicki process pokretanja.izmedjuostalog&predrasude. nema mogucnosti da zivi kao ostale porodice u drustvu.vida. deca&mladi treba da poxadjaju spec.usmeravanja&regulisanja delatnosti usmerene ka odredjenom cilju. 72. xipersenzibilna je&zavidi drugima. Najcesce predrasude koje se javljaju u nasoj sredini a koje se vezuju za porodicu u kojoj zivi OSI su: manje vredna porodica. genetski je kaznjena.Slicno se dogadja&suprotno (zena OSI. ispasta porodicni grex. itd. ima zabranu na srecu. porodici sa roditeljima zene koja poseduje raznu pokretnu&nepokr. opravdano&neminovno zrtvuje interese ostalih clanova porodice.afektivno je opterecen&veoma optoran na promenu. 73. ‘normane populacije. imovinu. [PREDRASUDA je vrsta stava koji se ne zasniva ni na validnom iskustvu ni na racionalnim argumentima. 137 . duguje zaxvalnosti ako je clan OSI zaposlen ili ima svoju porodicu. Zbog predrasuda nehend. moze biti pozitivna ili negativna ] Postojenja razlika medju ljudima.muskarac ne).koje se javljaju kao ostecenje sluha. Ove porodice zive u 3gener.radno mesto.ima bolji platu. se ponekad ponasaju kao da je samo po sebi razumljivo da postoji nesklad izmedju hendikepa&pozitivnih kvaliteta&osobina OSI.ali cesce u ruralnim nego u urbanism sredinama. PREDRASUDE PREMA PORODICI CIJI JE CLAN OSI Kao ogranicenje integraciji OSI u drustvo&uspostavljanju dobre komunikacije sa neh.

pojedinac > uocljiv u 138 .da se istakne u odnosu na 2ge ljude. koje su prosli.povratna veza) . Ta pojava se tumaci tradicionalnim povlascenim polozejem muskarca u porodici u nasem drustvu.karakteristike radnog mesta Osobe sa laksim oblicima ometenosti pre dobijaju zaposlenje.&strucno osposobljenih osoba. obrazovanje&kvalifikaciju.kao&u 2gim zemljama (muskarac je taj koji treba da se stara o porodici. Sve ovo demoralise OSI. postupaka od str.nego osobe sa tezim stepenom ometenosti.osobe takodje spadaju u cinioce koji uticu na zaposljavanje – zaposlenje lakse dobijaju osobe koje imaju odg.uprkos prof.samim tim zaposleni muskarac ce na random mestu biti > motivisan da radi.lakes ce se uklopiti u proces rada).mada je manje izrazen jer im je onemoguceno da napreduju u poslu.koje rukovodioci preduzeca izbegavaju da zaposle.manje ce izostajati sa posla. socio-kulturni nivo sredine utice na mogucnost da OSI dobije resenje o zaposlenju.zenama.jer je uoceno da hen. manifestuje se u potrebi pojedinca da postigne znacajan uspeh u nekoj aktivnosti.MOTIV ZA POSTIGNUCEM = jedan od vaznix&veoma proucavanih socijalnih motiva.tesko nalaze posao.osobe moze uticati na zaposljavanje.stavovi. Nacin organizovanja proizvodnje&konkretnog radnog postupka.rehab. U > industrjskim preduzecima se lakse odlucuju da zaposle grupu prof.povlace se u svoje porodice koje im pruzaju emocionalnu. Pol h. Obrazovanje&kvalifikovanost h.osoba dobiti odgovarajuce zaposlenje.dok se zena mora brinuti o deci&domacinstvu. Poslodavci takodje radije zaposljavaju mlade h.karakteristike posla (razlicite vesine.prakticnu&materijalnu podrsku a u krajnjem slucaju se povlace u sebe.individualne karakteristike (potrebe. OSI takodje uticu na donosenje odluke da li ce prof.slicnosti&znacenje zadataka.interesi) .rehab. kao pater familias je u obavezi da brani&ekonomski obezbedjuje clanove porodice.&strucnom ospos. Socijalna sredina. Opsta populacija im jasno stavlja do znanja da su drugaciji.osobe. Ovaj motiv postoji&kod OSI.nalaze se na donjem delu lestvice ekonomskog&socijalnog statusa.jer se desava da priroda radnog zadatka omogucava da radnici iste struke&istih kvalifikacija rade zajedno u radnim grupama.tjs.osposobljena h. Dosad su se muskarci bolje snalazili&lake su dobijali zaposlenje u poredjenju sa h.kao&radon iskustvo.autonomija. FAKTORI koji uticu na motivaciju: .opremljenost radnog mesta za obavljanje odr.

‘normalne’ vecine.koja postavljaju nize zahteve pred svoje clanove. Ovo je 1 od nacina kojim se neh.sto u vecini slucajeva 139 .dinamicnim.nego u < razvijenim agrikulturnim drustvima.pri cemu ‘normalne osobe’ cesto smatraju da su OSI inferiorne u mnogim oblastima rada&zivota.dobri&odani prijatelji.gluva. grupu korisno jer se tako OSI sami grupisu&time stvaraju prilike&pogodnosti da budu prihvaceni&vrednovani na ravnopravnoj osnovi). Ovakav stav&odnosi se javljaju kao posledica prikrivenih ili javno izrazenih zelja ‘normanih’ da se OSI sto > izoluju kako bi izbegli&najmanju mogucnost susreta sa njima.visokoindustrijalizovanim drustvima. vecina podstice OSI da private sopstvenu stigmu&da sami poveruju da su drugaciji od redovne populacije. KARAKTERISTIKE OSI KAO DRUSTVENE GRUPE OSI cine grupu ljudi koja se iz razl. Njih u grupu povezuju zajednicka obelezja koja su nastala na razne nacine&raznovrsno se ispoljavaju. Iz tih razloga neh. koja vrednuje karakteristike hendikep.kolege&ljudi-stigma ih prati do kraja zivota.. ljudi kao ‘drugacije’ od karakt. Kao posledica ovakvog stava medju normalnim ljudima nastaje praksa da oni ocenjuju&vrednuju OSI bez obzira na vrstu&stepen njihove ometenosti&na rezultate koje postizu u zivotu&radu. Cinjenica da je neka osoba slepa. Ta obelezja manifestuju se u svojstvu hendikepa koji diskriminacjski deluje na OSI&osujecuje samopotvrdjivanje&razvoj OSI&cini je zavisnom u ekonomskom&drustvenom smislu. Pozvezivanju populacije OSi u drustvenu grupu doprinela je&vecina neh. Ne vodeci racuna koliko su OSI zaista dobri radnici. 74. vecina opravdava time sto smatra da je ona korisna za OSI (da je njihovo zbijanje u posebnu drustv. Segregaciju koju namece neh. razloga&pobuda povezuju&zajednicki deluju radi zadovoljavanja svojih opstih&specificnih pobuda&zastite svojih interesa u drustvu. ce uciniti da hendikep postane njen predznak koji ostaje tokom rada&zivota sa hene.telesno invalidna&sl.vecina stiti od kontakta sa OSI. OSI su najcesce ocenjivane od strane neh. na osnovu stereotipa ukorenjenih za pojedine vrste inval. Iz tih razloga ‘normalna’ vecina cesto koristi SEGREGACIJU&STIGMATIZACIJU u odnosima prema OSI kao sredstvo&nacin stvaranja odstojanja drustva od svojih OSI clanova.

samo na osnovu postojeceg hendikepa..nedovoljna strucna osposobljenost.sto mora delovati negativno na oblikovanje&ispoljavanje medjuljuskih odnosa. podeli rada. podsticu&ohrabruju OSI da traze zasebno&u izvesnom smislu 2gacije mesto u drustvu.&da u tim grupama traze svoju srecu.kao uzrocnog cinioca na ispoljavanje razlih oblika&nacina netrpeljivosti ili omalovazavanja OSI od strane neh.socijalna izolovanost&imobilnost.niske skolske ili strucne kvalifikacije. navode OSI da private sustinu misljenja znatne vecine ‘normalnih’ kao&da su zbog hendikepa drugaciji ljudi od vecne. Neh.hijerarhijska imobilnost u drustv. vecine.sto je uocljivo vec po njihovim nazivima: Savez gluvih&nagluvih osoba.raumevanje. Stigma prati OSI bez obzira kakve rezultate oni postizu u svojoj profesiji.karakterne osobine&polozaj neh.da se organizuju u grupe po vrstama hend. Kulturno-umetnicko drustvo slepih osoba itd.kamuflira. uocljiv ili se ne primecuje.stepena. Podeli OSI na podgrupe doprinose&razl.deluju&vaspitanje. NEHOMOGENOST GRUPE OSI ispoljava se&zavisi od vrste ometenosti. koja u velikoj meri odredjuju potrebe&mogucnosti OSI da zivi u svojstvu clana ljudske zajednice.&samim tim okolina ih dozivljava kao razlicite. Mada medju OSI postoje razlike.lepote&2gih osobina koje se u zivotu&radu cene&predstavljaju prednost u sociokulturnim&2gim medjuljudskim 140 . Teza ogranicenja izazvana vrstom&stepoenom invalid.sposobnosti.prijatelje&podrsku da mogu ostvarivati svoje potrebe u profesionalnom&emocionalnom zivotu..njih u grupu povezuju upravo obelezja hen. Time diskriminacija OSI postaje jos izrazenija.sklonosti.ali ono sto je u svemu tome nepravedno&nehumano jeste oznacavanje OSI razlicitim od neh. Svaka OSI prekrsi 1 ili > vazecih normi u pogledu fizickog integriteta.to su cinenice koje se ne mogu objektivno poreci. organizacije koje su osnovane u nameri da okupljaju OSI po vrsti hendikepa. u drustvu.predstavlja vrlo negativan&segregirajuci postupak&predznak.koliko je OSI spremna&vesta da svoju ometenost prikrije. sto neminovno dovodi do podele OSI na PODGRUPE.niski zivotni standard. OSI ne cine homogenu grupu ljudi koji na isti nacin&u istoj meri izazivaju diskriminaciju od strane hen.koliko je hen. cine OSI < ili > zavisnim od neh.povezuju&2ga zajednicka obelezja: oskudno opste obrazovanje. S 2ge strane OSI. Oni nacelno&jesu drugaciji od vecine.sem istovetnog ili slicnog hend. vecine u drustvu. Osim vrste&intenziteta hen.do koje dolazi&zbog stava&misljenja sami OSI jedne vrste ometenosti u odnosu na 1gu vrstu ometenosti. Na taj nacin neh.dovodi OSI u polozaj da su izlozene DISKRIMINACIJI u odnosu na svet redovne populacije.

stigma zbog hend. Kada su u pitanju opsti drustv.kojim mogu zadovoljavati samo osnovne potrebe (zbog kojih moze nastati narusavanje zdravlja.sticanje ‘prelazne ocene’ je obicno ispunjeno stresom. obrazovanja&prof. OSI. No..koje se delimicno uspesnije resavaju zaposljavanjem u zastitnim preduzecima&radionicama.koji se nalaze u ZBIJANJU SVOJIH REDOVA RADI PRUZANJA CVRSCEG. bez obzira na cinjenice da je&koliko je OSI samostalna. Na ta odstupanja od uobicajenih normi neh. Medju posledicama takvog ekonomskog stanja nastaje nov stimulus za stvaranje dodatnih uslova&mogucnosti za ispoljavanje samoodbrane&samozastite OSI . osoba. osoba. umanjuje njihove sanse u zivotu. Medju cinioce koji OSI povezuju u njihovu grupu su&njihovi ekonomski&socijalni polozaj u drustvu. domove za OSI ili institucije koje se bave rehab. nije jasno vidljiv pokusavaju na razl.odnosima. OSI razlicito reaguju na stigmu&na nekorektne odnose neh.&habil. osposobljavanja u posebnim uslovima.odnosi&polozaji OSI u drustvu. Narocito se javljaju teskoce prilikom zaposljavanja OSI u otvoreno drustvo.najcesce isticanjem da se OSI nalaze u privilegovanom polozaju ili da uzivaju protekciju staresina.OSI u vecini slucajeva imaju nisku kvalifikaciju&tesko nalaze posao. Slicna situacija nastaje kada je OSI izdrzavana od strane drzave.radu&drustvu.s obzirom na njen hendik.pa&u slucaju da se zaposle rade na marginalnim poslovima.prof. Neh. u radnoj grupi u kojoj se nalazi OSI narocito reaguju ako je ona zvanicno oslobodjena da obavlja odredj.OSI u kojih hen.ospos.ZAJEDNICKOG OSLONCA tokom preduzimanja raznih 141 .ili prihvatanjem OSI u specijalizovane ustanove tjs. Takva protivljenja se izrazavaju prikriveno.sto se odrazava&na njihova primanja. Izmedju ostalih cinilaca koji povezuju OSI u drust.ona ipak&uvek ostaje&pripada grupi hen.uprkos postojanja velikog raspona dovitljivih metoda.&da kvalitetno obavlja poverene joj poslove. Posto hen. ostaje&prati ih do kraja njihovog zivota.koje su sastavni deo radnog postupka. osobe reaguju vrslo cesto&to diskriminacijom&nepovoljnim etiketiranjem OSI. Vecina ‘normalnih’ ljudi ocekuje od OSI da ce postupcima rehab. nacine da izbegnu stigmu&prikriju ga.porast psihickih tegoba a samim tim&delovanja stigma). S obzirom da to u veini slucajeva nije moguce OSI su prinudjene da se uklope u onu grupu ljudi koja ce im pruziti razumevanje&podrsku.spec. Upravo zbog takvog odnosa vecina neh. aktivnosti. delimicno ispraviti ili ublaziti hendikep&time anulirati zavisnost od nehen. osoba. grupu&podgrupu su nacini&obelezja obavljanja postupka rehab.

Uprkos naporima koje ulazu OSI&humani ljudi da se smanje odstojanja u odnosu na neh. UTICAJ JAVNOG MNJENJA NA POBOLJSANJE POLOZAJA OSI Javno mnjenje = preovladujuci stav pripadnika drustv.postupcima&ponasanju grupa&pojedinaca. lica treba sa zaljenjem priznati da su ti napori bili samo delimicno uspesni. JM je kao oblik drustvene svesti neposredno povezano sa socijalnom praksom kao&svi 2gi oblici svesti element je socijalno-psiholoskog mehanizma koji deluje na drustv. ponasanja u procesu resavanja soc. Djordjeviceva def: JM je oblik ispoljavanja socijalnih stavova pripadnika politicke javnosti o datoj situaciji. zajednice. izraz odobravanja ili osude.zajednica.cime je uslovljena njegova funkcija stimulisanja subjekata politicke prakse na odredjen tip drustv. zajednicu.jer OSI&dalje predstavljaju marginalnu grupu u nasem drustvu. stalno prate OSI. 142 . zajednice prema odredjenim drustv. situacijama koje poprimaju vid problema bitnog za zivot&praksu soc. stvarnosti.podrzavanja ili protivljenja prema postupcima.dok postoje&situacije da je samo umisljeni odraz odredjenog javnog mnjenja.cak&prinudom. Moze nastati spontano ili planiranim smisljenim aktivnostima. kolektivna misao. oblik kolektivnog rasudjivanja politicke javnosti o aktuelnim drustv.ponasanje ljudi. Posledice hen.mada se one trude da ga prikriju ulazuci znatne napore da smanje nepotrebno izazvane tenzije koje se vestacki stvaraju&podrzavaju od strana neh. pojava psihickog porekla koja se izrazava posredstvom stavova koji predstavljaju trajnu organizaciju motivacionih.perceptivnih&saznajnih procesa. vecine prema OSI. Ono cesto ima veliki stvarni a ponekad&imaginarni znacaj za drustvo&uticaj na drustv.problemu.aktivnosti u borbama za samoodrzanje&zastitu sopstvenih opstih&posebnih interesa grupe OSI.emocionalna reakcija jednog broja ljudi na razlicite postojece probleme u drustv. 75. relevantnih problema.merama&odlukamastavovima&dogadjajima koji su od interesa za drustvo a poticu od strane veceg broja stanovnistva jedne drust. pojavama.

mada svi zive u istom drustvu. Iz tih razloga je drustv.konf.a u svojom socijalnom dimenzijom se oblikuje&ispoljava kao kolktivna svest. pojavama u drustvu.ne osecaju&ne vide na isti nacin svet koji ih okruzuje. U takvim situacijama na prevazilazenje razlika u misljenju pojedinaca&drustv. svesti. grupa o mnogim pitanjima bitnim za zivot ljudi. DA BI DOSLO DO IZRAZAVANJA JM u drustvu mora postojati barem minimum saglasnosti umisljenjima.. tih osoba.stavova&mnjenja pojedinaca&drustv. U istom drustvu&istim ili slicnim okolnostima ljudi kao pojedinci razlicito misle o odr. drustv. stvarnosti ostaju izvan interesovanja mnogih ljudi. Pri tome pojedinci sa istog stanovista mogu imati ista ili razlicita gledista na odr. drzavne vlasti. se pretezno zasniva na sledecim ciniocima: 143 . Zahvaljujuci razvijanju demokratskih&humanih odnosas medju ljudima u savremenom drustvu stvaraju se sve > mogucnosti za slobodno izrazavanje. veoma znacajan za oblikovanje&izrazavanje JM.U strukturi JM su psiholoska&socijalna dimenzija koje su medjusobno povezane&ispoljavaju se kao posebni oblik drustv.pri cemu se izjednacavanje najcesce obavlja bez primene sile od strane drustva. probleme.razmenu ideja.odnosno pomocu psiholoske dimenzije JM je odredjeno u svom pojavnom obliku kao manifestacija psihickog porekla.zajednice povodom odr.razmene ideja&misljenja pojedinaca&drustv. OBLIKOVANJE JM prestavlja vrlo slozen postupak na koji uticu mnogi cinioci. DRUSTVENI KONFORMIZAM = uspostavljan minimum jedinstva raznih stanovista&gledista clanova drust. Tako&na mogucnost osposobljavanja OSI razlicito gledaju defektolog ili neko ko ne poznaje mogucnost rehab.mada su&jedno/2go ponasanje drustveno uslovljeni.odnosno oni ne posmatraju. K. odnosa. Individualno&kolektivno ponasanje ljudi se razlicito izrazavaju. drustv. pitanja ili problema. Zato se sa pravom istice da su slobodno izraz. grupa JM ima izuzetno znacajan uticaj. Tako mnogi segmenti drustv. zajednici&predstavlja osnovicu za ujednacavanje ponasanja ljudi.ukoliko su ljudi masovno zainteresovani.razvoj drustva&drustv.tjs. POJAVA KONFORMIZMA ZAVISI OD postojanja&delovanja pogodnih prilika&uslova.grupa oni temelji na kojia izrasta&razvija se JM u svojstvu bitnog cinioca napretka humanog drustva. Konformizam deluje u svakoj drust.tzv.

Stara Grcka&unistavanje dece koja nisu bila u skladu sa normama skladnog tela&fizicke lepote.bez prisile ponasanja) 2) KORPUS KULTURNIH UZORA (u oblasti nauke. normi. sa OSI koje prate stigme&predsrasude) 3) OPSTE VAZECI SISTEM VREDNOSTI (vrednosti imaju prakticnu fju ujednacavanja delovanja ljudi u socij.&danas je slicno npr. Tokom toga nastaje utapanje licnih ili grupnih stavova ili misljenja u > < ujednaceno 144 .kao&standardi koji se pojavljuju kao zajednicka osnova kulturnog ponasanja ljudi/duboko su urezani u covekovu licnost tokom njegove socijalizacije&prestavljaju trajni izvor konformizma uprakticnom zivotu/standardi iz oblasti kulture mogu steci vaznost sankcija npr.pri cemu se JM oblikuje medj. komunikacijama.1) JEDINSTVENI NORMATIVNI POREDAK (norme koje regulisu soc.time&uticaja na oblikovanje JM koje se u drustv.postoji kao licno (privatno) misljenje pojedinaca u svojstvu pripadnika javnosti.kulture.praksu ljudi u drustvu (ne organizovan sis.sa namerom da se mnjenje pojedinaca uskladi sa porukama koje su nu upucene) Pre nego sto JM postane KOLEKTIVNI OBLIK SVESTI&pojava za sebe.vrednosti se grade osnovna nacela zivota&rada koja predstavljaju temelj bitnih vrednosti prilikom odredjivanja&ocenjivanja ponasanja pojedinaca kao clanova drustva) 4) OPSTI SISTEM SIMBOLICKIH AKTIVNOSTI (postojanje&primena simbola prate&uoblicavaju komuniciranje medju ljudima/simboli&njihova primena znace&preduslov nastanka procesa misljenja.kakav je recimo pravni poredak!.kao&na stvaranje&ispoljavanje JM/sredstva javnog obavestavanja se cesto zasnivaju na unapred pripremljenim porukama koje su upucene sirokom krugu ljudi.tehnike. sredini.kao&prilikom odredjivanja razlika medju ljudima po sistemu vrednosti/na osnovu sis. zajednici izrazava govorom ili u pisanom obliku/posredstvom jezika se ostvaruje razmena poruka&ideja ljudi.sto cini srz komuniciranja medju ljudima bez kog se ne bi oblikovalo ni JM) 5) EDUKATIVNO-INFORMATIVNI SISTEM (mehanizmi posredstvom kojih se sire obavestenja sa vaspitnim&obrazovnim sadrzajima/obavestavanje&propaganda su se pokazali kao mocno sredstvo koje deluje na oblikovanje znanja ljudi.

do svesrdnix odnosa prema OSI. JM moze u znatnoj meri olaksati uklapanje OSI u drustvo&sve njegove tokove.nanoseci stetu&nepravdu OSI.netrpeljivosti.Postoje&privatna misljenja da OSI mogu biti&jesu korisne za drustvo.ulozi&znacaju koji imaju OSI u savremenom drustvu.zajednicko mnjenje u okviru stava&javne komunikacije pripadnika javnosti&nosilaca JM.poredivsi ih sa vecinom.PLEMENITIH&STRUCNIH POIRUKA. Da bi se nepovoljni stavovi pojedinaca. stavovi. Na taj nacin se uspesno utice na pravilno oblikovanje saznanja&ponasanja vecine ljudi o mestu. FAKTORI OD UTICAJA ZA IZBOR BUDUCEG MODELA RESAVANJA PROBLEMA INVALIDNOSTI U SRBIJI 145 . Medjutim.STALNIM IZNOSENJEM&PROPAGIRANJEM HUMANIH. Ova negativna misljenja poticu iz neobavestenosti&predrasuda.drugacije. Moze se ocekivati da ce ovakve aktivnosti imati uticaj&na javno mnjenje.privatnom misljenju pojedinaca.ali dasu one.POSREDSTVOM TELEVIZIJE.drusv.grupa&javnog mnjenja promenili u poz. Javno izreceno misljenje je u mnogim slucajevima u skladu sa necelima humanizma.RADIO EMISIJA. smislu potrebno je organizovati aktivnosti sredstava javnog obavestavanja usmerene ka humanizaciji medjuljudskih odnosa u korist OSI. Kada su u pitanju OSI onda se privatno&javno mnjenje cesto razlikuju. OBAVESTAVANJEM JAVNOSTI. Postoje&misljenja 2gih pojedinaca da OSI treba prihvatiti&pruziti im pozitivne sanse da se potvrde u drustvu. 76.do stava da ih treba izbegavati.kada je rec o licnom.nesposobne ili osobe nize vrednosti. U misljenju koje pojedinac javno iznosi se mogu naci razl.onda je to mnjenje obojeno licnim stavovima pojedinava prema OSI&krece se od neprihvatanja.STAMPE&FILMOVA o neophodnosti oblikovanja&ispoljavanja covecnih odnosa prema OSI se vrsi snazan uticaj na siroku javnost&na JM.pocev od stava da su OSI manje sposobne.nepouzdane na poslu&druzenju.

PRAVA&BENEFICIJE OSI 1) Unapredjenje institucionalog okruzenja&povecanje njegove efikasne dostupnosti 146 .gde bi kroz otvorene diskusije u stalnom zasedanju doprineo mobilizaciji javnosti.strucnosti.tjs.znanja&finansijskih sredstava. Program treba da obuhvati niz aktivnosti ciji sadrzaj&dinamiku realizacije treba posebno razraditi. Uloga medija ovde je od neprocenljivog znacaja.Problemi OSI postoje u svkoj oblasti zivota. stvaranje uslova gde bi princip =ih mogucnosti za sve omogucio OSI da najbolje iskoriste svoje potencvijale. Istrazivanje je istaklo nekoliko znacajnih oblasti koje bi trebale da budu Njegov sastavni deo: 1) UNAPREDJENJE UNSTITUCIONALNOG OKRUZENJA&POVECANEJ NJEGOVE EFIKASNE DOSTUPNOSTI 2) PSIHOSOCIJALNI ASPEKTI INVALIDITETA 3)OSI&CIVILNO DRUSTVO 4) POLOZAJ.kao&svi 2gi clanovi zajednice. Osnovni ciljevi Programa bili bi usmereni na smanjenje okolinskih barijera za najveci broj OSI. Za njihovo resavanje potrebno je mnogo empatije.senzitivnossti&angazovanosti&za realizaciju tog cilaj se predlaze organizovanje Nacionalnog foruma. U okviru Svetskog programa akcije treba doneti NACIONALNI PROGRAM AKCIJE. Donosenje posebnog srednjerocnog plana akcije bio bi dobar zajednicki okvir za obezbedjenje etapnog resavanja problema.kao&aktivna participacija ljudi na koje se ti problemi odnose u svakoj etapi njihovog resavanja.ekonomskog&psihosocijalnog okruzenja.sistematicnosti. Program treba da dovede&do porasta nacionalne svesti. Probramom bi trebalo da rukovodi Komisija sastavljena od predstavnika Vlade (resornih ministarstava). u svakoj sferi fizickog.senzitivnosti.predstavnika civilnog sektora&posebno udruzenja OSI.tjs.eksperata za pojedine oblasti.

Edukacija OSI treba da bude integralni deo naciponalnog planiranja u oblasti obrazovanja.zdrav.Za prepoznavanje znacaja dostupnosti sluzbi za obrazovanje.&soc.program treba da bude zasnivan na zajednici.barijera koje ce obezb.mora biti prepoznat princip pravicnosti&=osti u osnovnom.zgrada.zastitu&ostalih javnih sluzbi&nasa zemlja treba da usvoji&primenjuje preporuke Ujedinjenih nacija u ovoj oblasti.imajuci u vidu rezultate studije ’Osobe sa inv.a koje se odnose na proces stvaranja =ih mogucnosti u svim sferama drustva.tako da po njima drzave treba da uvedu: • • programe akcije koji ce obezb. dostupnost fizicke okoline za OSI mere koje ce obez.a sam Nac.zaposlenje. sistem (prevashodno usled fizickih barijera) ne moze da na odg. U pogledu potencijala za zaposljavanje. Zahtevi za dostupnoscu moraju da budu ispunjeni od pocetka dizajniranja fiz.odraslim osobama.mlade&odrasle OSI. U sferi obrazovanja. treba da bude dostupno cak&deci sa najtezim poremecajima (buduci da nasa zemlja spada u one sa obaveznim osnovnim skolovanjem).okolike.sa odg.&okruzenje’. dostupnost obrazovnih institucija.sto podrazumeva fleksibilnost nastavnih sadrzava.orijentisani ka sticanju dohodka za 147 .ali&razvijanje vestina nastavnika za rad sa ovom populacijom.preporucuje se iniciranje posebnih projekata koji ce biti usmereni na OSI. srandardima.preporucuje se razvijanje prelaznog oblika specijalizovanih skola&spec. Samo osnovno obraz. Preporucuje se ukljucivanje roditelja&Udruzenja OSI u svim oblicima edukativnog procesa.a organizacije OSI moraju da budu konsultovane u izradi standarda&normi za dostupnost. nacin zadovolji potrebe OSI.pored osnovnih preporuka UN koje se odnose na =e mogucnosti za zaposljavanja.na niovou Vlade&drzave.srednjeskolskom&visokom obrazovanju za ecu. odeljenja u osnovnim&srednjim skolama.putem integrisanih okruzenja. dostupnost informacija&komunikacija za ovu populaciju Ovakve aktivnosti podrazumevaju razvoj standarda&vodica za uklanjanje fiz.sto podrazumeva&odgovarajucu dostupnost pomocnih sluzbi.a narocito zenama. Posebna paznja se mora posvetiti najmladjoj deci sa inv. Integrisana edukacija obuhvata&ucestvovanje zajednice.zaposlenja.predskolskoj deci.. U situacijama kada opsti obr.javnog transporta.

radnika za rad sa OSI. uslove za kvalitetan zivot.kao&tehnicko prilagodjavanje ulaza u zdrav. U zemljama blagostanja se preporucuje&dodatno materijano stimulisanje lakara na cijim se listama za lecenje nalaze OSI.potrebno je unaprediti&vestine lekara&ostalih zdrav.kao&ukljucivanje prihosocijalnih sadrzaja u sve 2ge potprograme. institucije (otklanjanje arhit. Potrebno je&unapredjenje organizacije rada zdrav. za razvijanje posla.tako&medju 2gim specijalistima.ovu populaciju&stimulisanja alternativnih oblika samozaposljavanja (malih ruralnih&urbanih preduzeca). Neizostavno je uvazavanje potreba OSI. sluzbama.prekvalifikacija.ali&medijskih kampanja koje ce podstaci javnost na prevazilazenje negativnih stavova&predrasuda u vezi sa zaposlenim OSI. arhitektonske barijere). Ovakvi projekti obavezno ukljucuju&davanje grantova&mikrokredita od strane drzave ili donatorskih organizacija neoph.sluzbi&planiranje duzeg vremena pri pojedinacnim posetama za kontrole zdravlja ove populacije. Na ovaj nacin je moguce bolje razumevanje&nalazenje sveobuhvatnih resenja koja ce unaprediti ne samo koriscenje&dostupnost.narocito u sluzbi opste medicine. Kada je rec o zdrav.sluzbe&nevladinih organizacija. zastite u zajednici kroz partnerstvo drzavne zdrav. timove u institucijama&siroj zajednici. Nastaviti sa daljim razvojem savetovalista za OSI&obezbediti im stalne alternativne 148 . Namece se&potreba obezbedjivanja prof. Razmotriti mogucnost osposobljavanja OSI u kadrovskim skolama&fakultetima za preuzimanje vodecih uloga. Takodje jepotrebno&sprovodjenje komplementarne studije kako medju lekarima opste medicine.vec&satisfakciju zdravstvenom zastitom medju OSI.stavovima&barijerama opazenim u tretmanu OSI. Putem kontinuirane edukacije. 2) Psihosocijalni aspekti invaliditeta Potrebno je definisati u okviru Programa posebne potprograme iz ove oblasti.neophodno je eliminisanje fizickih barijera (npr. Skolovanjem&osposobljavanjem kroz rad obezbediti senzitivne&kvalifikovane strucnjake za ovakve oblike rada. Kao alternativno resenje se preporucuje razvijanje razl.uvodjenje mogucnosti da se transportuju za potrebe odlaska kod lekara.njihovih ideja. barijera). Razvijati multidisciolinarni pristup problemu&stvarati multid. oblika zdrav.inovacija&zelja da rade profitabilni odrzivi posao koji im obezb.o njihovom isksustvu.

ogranizovati ih kao konsultantski tim.na popularan&informativan nacin. Napraviti ’kartu vestina’ tjs. strucnjaka (konstatovanje zajednickih ciljeva. Napraviti zajednicki bilten na nivou Republike za sva udruzenja.zene. Razmotriti strateski razvoj urduzenja kroz seriju radnih sastanaka ljudi iz udruzenja&odr. spisak vestina kojima raspolazu clanovi udruzenja&razvijati aktivnosti oko onoga sto sami clanovi prepoznaju kao svoje jake strane. Upoznavanje organizacija sa donatorima&medjuvladinim institucijama koje uticu an kreiranje politike. Ispitati mogucnost ukljucivanja invalida na osnovne&vise komjuterske kurseve koji mogu da obezbede posao. Ispitati mogucnost direktnog povezivanja sa odg.kako bi se olaksao pristup donosiocima odluka&ucesce udruzenja u kreiranju politike koja utice na clanstvo.kao&2gih clanova udruzenja u nekim 2gim oblastima (zavisno od poslova koje obavljaju za udruzenje). Ukljucivanje 149 .jer su savetovalista od izuzetnog znacaja upruzanju psihosocijalne podrske.barem na nivou opstina.reforme&strukturno prilagodjavanje.izvore finansiranja. Organizovano&sistematski prenostiti iskustva&primere dobre praxe iz 2gih zemalja. Uspostavljanje koordinacije udruzenja OSI. Izvrsiti selekciju najboljih poznavalaca razvoja&menadzmenta NVO.decu.u kojima je uloga korisnika aktivnija nego do sada. Povezivanje udruzenja (umrezavanje). 3) OSI&civilno drustvo Predlaze se formiranje mobilnog ekspertskog tima koji bi obavio detaljnu situacionu analizu medju udruzenjima OSI.ali&specificnosti misija razlicitih udruzenja). Obucavanje lidera udruzenja OSI za menadzment. Praviti posebne programe za mlade. Organizovati razgovore&edukaciju na teme konomskog. Saciniti projekat o povezivanju NVO&udruzenja OSI kroz poslebne programe ne-finansijskog partnerstva&saradnje. Napraviti projeka akcije u okviru koga bi se obavio strategijski redizajn udruzenja OSI.roditelje OSI.radi izvodjenja zajednickih akcija. stranim udruzenjima&organizacijama OSI. razvoja civilnog drustva. Organizovanje akcija u kojima bi se za svako udruzenja nabavio kompjuter&osposobila najmanje 1 osoba za rad.drustv.edukovati o specificnosima udruzenja OSI&oranizovati trening ljudi iz udruzenja OSI. Pripremanje&odrzavanje internet prezentacija udruzenja OSI.

poslovno&finansijskih jakih pojedinaca&firmi&njihovo stimulisanje za podrsku OSI kroz donacije ili ukljucivanej usavetodavna tela udruzenja. Animiranje lokalne zajednice za ucesce uproblemima OSI&njihovo resavanje.pravima&beneficijama OSI. Integracija. Razvijanje prijateljskih&poslovnih odnosa sa predstavnicima lokanih medija&senzibilisanje pojedinacnih novinara za ovu problematiku.mada velikom broju njih nedostaje temelj. OSI kao volontera od kojih treba traziti da vode dnevnik rada na osnovu koga ce kasnije podeliti svoja iskustva sa 2gima. Nigde se ne vidi praksa ili bas zalaganje da se te osobe shvate kao (potencijalno) samostalni subjekti soc. zivota.&=e mogucnosti su osnovni zaxtevi&poruke ovog istrazivanja. Stoga je neophodno u kreiranju&normativnom uredjenju pitanja vezanih za invalidnost zaloziti se za donosenje osnovnog zakona o polozaju.koji bi bio zasnovan na nediskriminaciji&potrebi sto potpunijeg soc.nediskr. Pored toga norme su neharmonizovane sa relevantnim normama medjunarodnog prava. 150 . 4) Polozaj.prava&beneficije OSI Postoje brojna opsta akta cije norme u nasoj sredini uredjuju polozaj&prava OSI.a kroz najveci broj proistice stav da su OSI objekti zastite.integrisanja OSI. Ukljuc.pokretacka snaga&nada za buducnost.

151 .

152 .

153 .

154 .

155 .

156 .

157 .

158 .

159 .

160 .

161 .

162 .