SOCIOLOGIJA HENDIKEPIRANIH OSOBA

Cilj nauke: da objasni celu klasu objekata koje je predmet njenog istrazivanja&utvdri zakone, Cilj naucne discipline: da opise pojave iz odredjenog dela stvarnosti.

1. PREDMET&ODNOS OPSTE&POSEBNIX SOCIOLOGIJA
NAUKA (by S. Pejanovic)-podrazumeva sistematsko&metodoloski izvedeno znanje sa ciljem utvrdjivanja istine o stvarnosti. PREDMET NAUKE su problemi koji se postavljaju pred coveka u vezi sa stvarima&procesima radi njihovog prakticnog resavanja a sa ciljem da se zadovolje odredjene potrebe. SOC.XEND.OSOBA-ili soc.invalidnix osoba po svom nastansku spada u ‘mladju’ soc. Da bi se odredio predmet njenog proucavanja kao posebne sociologije,prvo treba definisati predmet opste sociologije kao nauke. Medju teoreticarima sociolozima jos uvek se vode rasprave o sadrzaju definicije opste sociologije jer postoje izvesna. Jedna od prixvacenijix def. je def. Djurichica da je OPSTA SOCIOLOGIJA drustvena nauka koja za predmet svog proucavanja ima pojmovno odredjenje drustva,njegova nastanak,strukturu&kretanje. Shodno ovako def. predmetu opsta soc. je teorijsko-empirijskafundamentalna nauka o drustvu koja se bavi celinom drustvenix pojava,njihovom povezanoscu,uslovljenoshcu&razvojem.Soc. kao najopstija
1

nauka o drustvu&o zakonitostima njegovog razvoja nije uvek u mogucnosti da specificnim pojavama,koje postoje&javljaju se u drustvu obrati odgovarajucu paznju. Samim tim postoje slucajevi da nastale pojave u drustvu nisu dovoljno proucene,cime se sputavaju mogucnosti da se o njima pruze adekvatna objasnjenje. Ova cinjenica zapazena je jos u razdoblju Anticke filozofije,cuveni mislilac Antike Aristotel (4.vek pne) isticao je u svom delu ‘Politika’ ‘da se pojave&cinjenice u drustvu mogu u dovoljnoj meri sagledati samo onda kada ih rashchlanimo na sastavne delove. Iz prakticnih razloga,zbog promena u drustvu,nemogucnosti opste soc. da obuhvati sve pojave&svrsishodno ih prouci,zbog potrebe da se naucno sagledaju&razjasne pojedina specificna podrucja drustvenog zivota svih ljudi&pojedinacnih drust.grupa nastaju posebne sociolocije. Proucavanje&naucno objasnjenje pojedinih drustv.pojava znacajnih za drustvo u celini kao sto su politika,moral,vaspitanje,ljudski rad,lokalne zajednice,religija,drustv.grupe,kultura,doveli su do stvaranja SPECIJALIZOVANIH GRANA SOC. kao sto su: soc.porodice,soc.morala,soc.rada,soc.drustv.grupa,soc.kulture,soc.religije... Sve posebne soc. koriste metode&sredstva opste soc. prilikom svojix istrazivanja,proucavanja&naucnog objasnjavanja pojedinix pojava u drustvu koje su predmet razmatranja odredjene posebne soc. POSEBNE SOC. su nauke koje za predmet svog proucavanja imaju pojedine specificne drustvene pojave,cije veze&odnose istrazuje naucnim metodama&rezultate istrazivanja uporedjuju sa rezultatima proucavanja ostalih pojava u drustvu. Posebne soc. tragaju za sto potpunijim saznanjima&naucno dokazanim cinjenicama o pojedinim specificnim pojavama od znacaja za drustvo&nauku dovodeci ih u vezu sa opstim pojavama u drustvu. Na taj nacin obavlja se proces razvoja nauke,humanizacije z. ljudi&napretka ukupnog drustva. Napretkom nauke medju teoreticarima koji su pripadali gradjanskom smeru sociologije,pojavljuje se nastojanje da se soc. obogati empirijskim istrazivanjima pojedinih znacajnih pojava za drustvo jer se celokupno drustvo,kao skup ogromnog broja slozenih drustvenih pojava ne moze valjano prouciti&objasniti samo sa teorijskog stanovista. Soc. kao nauka mora biti sazdana od naucno utvrdjenih&naucno objasnjenih teorijskih postavki na osnovu konkretnih podataka naucnih istrazivanja o odredjenim pojavama znacajnix za drustvo. Tokom 30-ix god. 20og veka pocinju da se pojavljuju teorijsko-empirijske socioloske studije pojedinih znacajnih pojava (rasprave o kulturi,religiji,porodici...) Posebne soc. prvo nastaju u socilog.gradjanskog
2

smera,dok su sociolozi markstisticke orijentacije ideju o formiranju posebnih soc. prixvatili mnogo kasnije. RAZLIKA IZMEDJU OPSTE&POSEBNIH SOC.-posebne soc. ne proucavaju uzajamno dejstvo svih drust.pojava vec samo specificne veze drustvene pojave&svih ostalih drust.pojava. Posebne soc. se javljaju kao delovi opste soc. koja time postaje slozena nauka. Ako opstu soc. posmatramo kao teorijsku nauku,posebne soc. sa opstom soc. cine SISTEM SOCIOLOSKIX DISCIPLINA&medjusobno se odnose kao pojedinacnoposebno. Opsta teorijska soc. koristi istrazivanja iz oblasti pojedinix soc. prilikom teorijskih uopstavanja&formulisanja naucnih zakona,dok posebne soc. ,polazeci od osnoca opste soc.,proucavaju pojedine,posebne pojave koje nastaju u drustvu&kao takve postaju predmet istrazivanja. ZNACAJ POSEBNIH SOC,medju njima &SHO: za razvoj opste soc. (jer obogacuju znanja o grupi ljudi koja je mnogobrojna&znacajna sa stanovista razvoja savremenog drustva),unapredjenja kulture&humanih odnosa medju ljudima.

2. POCECI,POTREBE&MOGUCNOSTI KONSTITUISANJA SHO
Prvi nagovestaji 60ix godina 20og veka. Do tada su radovi sociologa bili usmereni samo na pitanja&probleme rehabilitacije ove populacije. Tokom I sv.rata postaje izrazenije angazovanje&usmeravanje soc.&njihova ukazivanja na potrebu proucavanja problema HO zbog strasnih posledica rata,velikog brja izginulix vojnika&civila,naroicto dece,velikog brja ranjenika,invalida,zbog potrebe lecenja,rehabilitacije&osposobljavanja za rad ovih populacija. Na probleme invalida ukazivali su tokom I sv.rata strucnjaci,belgijski drzavljani. Stvorena je ideja o kooperaciji kulturnog drustva svih saveznickih zemalja. 1916.-Francusko-belgijski odbor Maj 1916.-priprema ‘Konferencije o pitanjima invalida’ zemalja saveznica u I sv.ratu. Program rada Konferencije: 1. Problemi fizikalne reedukacije 2. Problemi prof.reedukacije 3. Zaposljavanje invalida 4. Ekonomska&soc. pitanja,kao&interesi invalida
3

KOMITET za proucavanje problema invalida rata&resavanje njihovih znacajnihij pitanja.prof. To su pomogle&hum. 3.invalidne organ. Novi problemi nastaju jer za rad osposobljenu HO treba uklopiti u texnoloske procese rada&proizvodnje&na taj nacin ostvariti njenu ravnopravnost u ekonomskom&socijalnom smislu sa nehendikepiranom vecinom.njihovim mestom u drustvu.naveli su soc.interesi slepih.uz prisustvo delegacija svih zemalja saveznica&velikog broja naucnika&strucnjaka razlicitih specijalnosti.organizacije. Prvi koji su trazili nacine resavanja problema bili su oni soc. rata u svim zemljama ucesnicama u ratu nastupa razdoblje u kome se nauka&strucnjaci u velikoj meri ukljucuju u aktivnosti kojima se resavaju problemi&zadovoljavaju potrebe invalida. koji su se bavili soc.) donosi socijalne posledice koje su uticale da su sociolozi poceli da se bave problemima koji su se tada pojavilii. maja 1917.odrzavati stalne veze sa invalidima&pruzati strucnu pomoc u toku&posle rata. Mogucnosti reedukacije. rata. Radovi soc.imajuci u vidu HO u drustvo sa socioloskog stanovista.osposobljavanju&skolovanju Konferencija je odrzana od 8. Proucavanje&unapredjenje zakonodavstva&integracije za invalide.propaganda o njihovoh reedukaciji.rada&oni soc. god u Parizu..gluvih&invalida poremecene svesti 6.grupama.politikom zemlje&njenim ekonomskim mogucnostima. NAUCNO-TEORIJSKA OSNOVA KONSTITUISANJA SHO Po zavrsetku II sv. koji su objavljeni tokom prve dve decenije po zavrsetku II sv.-1933. na ideju o neophodnosti 4 . Po okoncanju rata zbrinjavanje invalida&njihova integracija u drustvene tokove resavani su merama koje je preduzimala drzava u skladu sa soc. teoreticari koji su obavljali naucna istrazivanja stanja&promena u drustv.ekonomski&soc.osposoblj.5. Velika ekonomska kriza (1929.&imucni dobrotvori. ZADATAK: podsticati bavljenje svim problemima invalida. Vreme izmedju 2 svetska rata obelezeno je opstim razvojem&napretkom nauke&tehnike-defektologija dozivljava svoj uspon.ukazivati na nacin resavanja njihovih potreba&problema u svakodnevnom zivotu&radu.-11.

Pod rukovodstvom MARVINA SUSMANA bilo je izdato delo ‘Soc. pristankom svih. Odrzavanje ovog simpozijuma moze se oznaciti kao temelj&pocetak razvoja SHO kao posebne nauke. Prisutni soc. tjs.rad&ravnopravne odnose sa populacijom ljudi koji sebe smatraju ‘normalnim’.interesa.posebnih potreba&mesta HO u otvorenom drustvu. Odrzan je krajem iste godine.pod rukovodstvom Richarda Smita&Lorensa Habera. u San Francisku osnovala poseban odbor sa zadatkom da organizuje SIMPOZIJUM na temu ‘Soc..sto je aklamacijom (=jednoglasno.&strucnjaci iz oblasti rehabilitacije HO. OSOBA.vec&zato sto ih oni oko njih obelezavaju kao hendikepirane.invalida’.god.SAD-a. 1965. To su pojedinci ili grupe ljudi koji zbog postojanja hendikepa bivaju napravilno ili negativno vrednovani od strane tzv. ‘normalne’ sredine u kojoj zive&rade.polozaja&integracije HO u svakidaslji zivot&rad.&to SHO. u Bostonu osnovan KOMITET ZA INVALIDE U OKVIRU AMERICKE SOCIOLOSKE ASOCIJACIJE. su pristupili pripremama za realizaciju pricvacene ideje. Ova asocijacija je na sastansku odrzanom 1969.celovitog sagledavanja potreba. Vec 60ix god 20og veka javljaju se sociolozi u Americi sa nagovestajima o potrebi konstituisanja posebne soc.&rehabilitacija’. 4. pozitivno su reagovali na predlog da se ustanovi posebna soc. 5 . bez pojedinačnog glasanja) prihvaceno. iz Kanade. SOC. PREDMET&CILJEVI SHO Izucavanje SHO obuhvata sve osobe koje zbog svog hendikepa imaju manje mogucnosti da se ukljuce u zivot.-KARMEL KONFERENCIJA U SAD Ovu konferenciju je organizovala americka socioloska organizacija. SHO.shodno misljenju vecine autora.socijalne politike&dr. Invalidi nisu sustinski hendikepirani samo zbog svoje invalidnosti.tako da je vec pocetkom 1968. Posle zavrsetka konferencije soc. HEND.grupa istaknutih americkih sociologa&dala je znacajan doprinos zacetku socioloskog proucavanja zivota. discipline tjs.Brit.Vel. Izneta je ideja o potrebi konstituisanja nove soc.cije je objavljivanje izazvalo pozitivno prihvatanje medju strucnjacima&u siroj javnosti.ucestvovali su soc.

rad.polozaj&interese HO u srustvenoj stvarnosti&drustv. HO.njihove interese.uzroke.radu&polozaju HO u konkretnom drustvu. koja svojim predmetom proucavanja obuhvata stanje.pa&nasoj literaturi upotrebljavaju se sledeci izrazi: SOC.u sklopu stvarnih 6 . Bez ozbira na trud HO da dokazu da svojim radom zasluzuju da budu jednakopravni sa svim clanovim drustvene zajednice.&soc.mesto&polozaj u drustvu&drust.karijera&licni zivot invalidnix lica osnovni predmet proucavanja posebne soc.ukljucujuci&aktivnost&uticaj drustva na zadovoljavanje njihovih potreba&interesa.omalovazavajuce se odnose prema HO.invalidnix lica.specificnost zadovoljavanja potreba.SOC.nedostataka&teskoca u zivotu. KONSTANTINA SAFILIOS ROTCHILD u svojoj knjizi ‘Soc. je HO samo ona osoba cije ostecenje izaziva kod drugih osecanje razlicitosti&koja je zato razlicito drustveno vrednovana. predmeta proucavanja SHO nastaju razlike u izlaganju pojedinix teoreticara.odnosima.BASTD-fra. OMETENIH OSOBA.stvarani su&uslovi za razvoj SHO u svojstvu posebne soc.u socioloskom smislu.sociolog je u svojoj knjizi ‘Soc.-ekonomskim odnosima predstavlja predmet proucavanja kojima se bavi posebna soc.promene. PREDMET SHO treba da obuhvati: -posebne potrebe -opste&posebne uslove zivota -probleme egzistencije -polozaj u drustvu R. Pri definisanju predmeta SHO treba utvrditi koje osobe treba smatrazi HO.odnosima 2.rada&medjusobnih odnosa.obelezja.invalida. Za soc.uslove zivota&rada HO. psihologija HO&rehabilitacija’ istakla je da proucavanje uslova zivota invalida&njihovog mesta koje zauzimaju u drustv.mesto.SOC. Prilikom def.najpogodnije primene postupaka koje DRUSTVO TREBA&MOZE PREDUZETI radi ublazavanja&prevazilazenja smetnji. Utvrdjivanje najprikladnijeg odredjivanja.kao&potrebe.Pripadnici ‘normalne’ okoline najcesce indiferentno ili nepovoljno. Sa razvojem defektologije&srodnih nauka.SOC. Predmet SHO ima 2 jasno izrazena segmenta: 1. mentalno obolelih’ istakao da su rehabilitacija. ONESPOSOBLJENIH.sa usavrsavanjem posebnih soc.-soc. INVALIDNIH LICA.posledice hendikepa.. USLOVI ZIVOTA. U inostranoj.

izraz koji bi u naucnoj&strucnoj literaturi.pedagogija.medju kojima najznacajnije mesto ima DEFEKTOLOGIJA.koja se kao nauka najneposrednije bavi proucavanjem&resavanjem problema HO.rata. Ta POJMOVNA RAZNOLIKOST nastaje kao posledica teznje autora da se nadje odgovarajuci pojam. U ovu grupu spadaju psihologija.pojmovi kojim se oznacavaju hend. drustvenih aktivnosti.osobe.soc.vek. U tim naucnim radovima iz oblasti defektologije pojavljuju se razl.marginalnix drustvenix grupa.socioloskim&nesocioloskim naukama jer je predmet njenog istrazivanja kompleksan&predstavlja granicno podrucje istrazivanja.narocito period posle zavrsetka II sv. Medju drustvenim naukama najprisutnija je soc. Opsti razvoj nauke u to vreme doprineo je&razvoju defektologije&njen uspon&potvrdjivanje u svojstvu autenticne nauke.oznacava se kao razdoblje napretka&razvoja nauke u svetu i nasoj zemlji. 5.sto je bilo od velikog znacaja za populaciju ljudi za psiho-fizickim poremecajima i/ili nedostacima. POJMOVNI APARAT 20.medicinske&2ge nauke.politika.tj. U tom periodu nastaju mnoga naucna dela&strucni radovi teoreticara koji se bave proucavanjem pitanja od znacaja za zivot&rad&mesto u drustvu osoba sa psihofizickim poremecajima i/ili nedostacima. Pored defekt. ODNOS SHO&SRODNIX NAUKA SHO ima veze sa prirodnim.religije. Na razvijanje&osamostaljivanje SHO veliki uticaj imale su&nauke&naucne discipline koje se bave proucavanjem&resavanjem problema HO. Pojam mora biti U NAJMANJOJ MERI SEGREGACIONALAN ZA HO&KRATAK!!! Na traganje za prikladnim pojmom koji bi zadovoljio sve ose uslove uticali su rezultati razvoja nauke&naucno-istrazivackog rada u oblasti 7 . Ponekad to izaziva razne nesporazume u naucnim raspravama.morala.kao&u govornom sporazumevanju pravilno&potpuno odgovarajuce odredjivao ovu populaciju&pojedince.ekonomskih&2gih uslova od uticaja na preduzimanje ili nepreduzimanje konkretnih mera tjs. 6.

Treba voditi racuna&kakve asocijacije pojedini pojmovi mogu izazvati u sirim krugovim ljudi koji po profesiji nisu defektolozi ili strucnjaci koji se bave resavanjem ovih problema. Preteznom vecinom pojmova koji se koriste u svakodnevnom z.rada&integracije u tokove drustvenih aktivnosti.kvar. Po misljenju strucnjaka ‘defektan’ ili ‘def.lica sa psihofizickim defektivitetom.mana.invalidi&dr.politickom&socijalnim pravima ljudi.okolnost koja sprecava neku aktivnost.defektolocije.manjak.krnj. izrazava se teznja za humanizacijom odnosa prema onim ljudskim bicima koja se zbog urodjenix ili tokom zivota zadobijenih psihofizickix poremecaja i/ili nedostataka nalaze u situaciji da uz pomoc strucnjaka&drustvene zajednice ostvare.osobe ometene u razvoju.osobe sa smanjenim sposobnostima. 8 .smetanj.greska.opste prixvaceni stavovi o ljudskom dostojanstvu svih ljudi.osoba sa teskocama u razvoju.koji se najcesce upotrebljava na xipodromima dajuci prednosti slabijim trkackim konjima u nameri da se njixove sanse da pobede u toj trci izjednace sa favoritima).o licnim.nepredvidjena nezgoda. reci znaci:otezavanje.koji nema sve delove&oblike.osobe sa ostecenjem.pokvaren. Upravo zbog navedenix sintagmi&konotacija. Potreba nje pojam kojim ce se najprikladnije.kao&potpuno iskljucenje prava na segregaciju coveka. Najcesce upotrebljavani pojmovi u naucnim&strucnim radovima iz oblasti defekt. Postoje teskoce pri upotrebi&tumacenju nekih pojmova koje polaze iz sustine znacenja izraza.rezultati unapredjenja socioekonomskih&sockulturnih odnosa u drustvu.razvojno ometen. upotrebaljva kada se zeli oznaciti ovakva osoba je DEFEKTNA OSOBA.koji ima nekakvu manu.cak&radi vredjanja.o slobodi coveka.humane uslove zivota. U prenosnom smislu ta rec znaci da je neko ostecen. DEFEKTAN znaci: koji je ostecen.ovaj termin se u strucnoj literaturi izbegava.osobe sa teskocama u socijalnoj integraciji.lisavanje vrednosti.osoba’ ima nedostataka jer se u zargonu cesto upotrebljava u smislu potcenjivanja.ometene osobe. Jedan od najstarijix pojmova koji se u def.nepotpun.invalidne osobe.humanizacija odnosa medju ljudima. DEFEKT (‘defectus’) je rec latinskog porekla koja znaci: nedostatak. su: defektne osobe.jasno&sveobuhvano odrediti pojedinci&citava populacija HO.u granicama mogucnosti svakog pojedinca.davanje prednosti (’fora’) slabijem takmicaru (rec hendikep objasnjena je izrazom ‘hand in cap’ sto znaci ‘ruka u sheshiru’.hendikepirane osobe. HENDIKEP (‘handicap’ je engl.pogreska.

Mejovshek u svom radu ‘Osnovne teorije defektologije’ pod pojmom HO podrazumevaju ona lica koja zbog nekih ostecenja.naucnika&invalida usvojen zakljucak da su za invalide ovi izrazi najprihvatljiviji u poredjenju sa ostalim terminima.ukazuju da postoji razlika u znacenju termina invalidnost.ugledna naucnica iz oblasti defektologije.bez obzira na izvore. BEATRISA RAJT.od strane strucnjaka.invalidno lice.&1992. Svetskom kongresu o rehabilit.teskoca u razvoju imaju teskoce u soc. 9 .hendikep&HO ->invalidnost&hendikep nisu sinonimi.god. Utvrdjeni su i objasnjeni sledeci pojmovi: OSTECENJE-bilo kakav gubitak ili abnormalnost psiholoske.postojanja&delovanja smetnji.odnosno invalidne osobe. Tako je na 13.1960. istice ovu cinjenicu: -INVALIDNOST=ogranicenje fja koje su izazvane ostecenjem sposobnosti odredjenog organa ili dela&sprecavaju coveciji organizam da normalno funkcionise. INVALIDITET-bilo kakvo ogranicavanje ili nedostatak (koji nastaje ostecenjem) sposobnosti izvodjenja aktivnoti na nacin ili unutar raspona koji se smatra normalnim za ljudsko bice. (dekada invalida u svetu).pola. Mnogi autori.Stanchic.jer smatraju da izraz HO ne odgovara ljudskim bicima sa psihofiz.fizicke ili 2ge barijere koje mu sprecavaju normalni pristup u razl.integraciji. -HENDIKEP=postojanje stvarnih prepreka na koje invalidna osoba nailazi u teznji da postigne ili odrzi njoj neophodne uslove za normalan zivot&rad. Termine hendikep&HO prihvataju lica sa psihofizickim poremecajima i/ili nedostacima.zavisno od starosti.fizioloske ili anatomske strukture ili fje.delovanja&znacaja drustvenih&kulturnih cinilaca imajuci u vidu datog pojedinca. HENDIKEP-bilo kakav nedostatak za datog pojedinca koji nastaje kao posledica ostecenje ili invaliditeta. poremecajima i/ili nedostacima.uzroke nastanka.koji ogranicava ili sprecava ispunjavanje uloge koja je normalna.Autori Kovacevic.drustvene. Isti autori iznose svoj stav protiv upotrebe ovog izraza.defektolozi. pojedinix strucnih termina koje su navedeni&objasnjeni u Svetskom programu za invalide Ujedinjenix naroda prilikom proglasenja desetleca izmedju 1983. godine.jer nestaje razlika izmedju ostecenja&hendikepa tako da ovaj termin nije popruno upotrebljiv. invalida u Tel Avivu 1976.sisteme drustva koji su 2gim gradjanima dostupni. Od znacaja za upotrebu pojedinix termina su&def. Hendikep se javlja kada invalid nailazi na kulturne. Hendikep je fja odnosa izmedju invalida&njegove okoline.

oformljena od strane UNaroda sa sedistem u Zenevi. SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA (WHO) je nastala 7.smetnjama ili nedostacima koje ogranicavaju normalno delovanje pojedinix organa ili celokupnog organizma invalida. je ovakva teorija postojala i pre Darvinove teorije=Herbet Spenserova Organska teorija u kojoj Spenser kategorijom borbe za opstanak objasnjava podelu drustva na vladajue&potcinjene.jer su H tretirani kao manje sposobni&kao gubitnici u borbi za opstanak. SD je zloupotrebio Darvinova naucna otkrica koristeci ih u politicke svrhe kako&kad je odgovaralo nacistichkoj rasnoj ideologiji. Zastupnici Spenserove teorije (Lapuzh.aprila 1948. U takvom teorijskom ucenju za HO nije bilo ni mesta ni vremena.hendikep moze biti prouzrokovan delovanjem razlicitih cinilaca koji poticu kako od strane HO. Njihovo ucenje preuzeli su tvorci fashistichke rasne teorije oslanjajuci se direktno na socdarvinisticko ucenje. NAUCNI METOD 10 .tako&od strane okolike&clanova drustva. U soc. U nasoj def. teoriji&praxi vecina teoreticara upotrebljava termin HO ili h.tjs.koje na osnovu pojedinix stavki iz Darvinove teorije nastoje da objasne razvitak ljudskog drustva. Medjutim.godine. SD istice borbu za opstanak.zdraviji&sposobniji pobedjuje.Po misljenju ove autorke invalidnst se pretezno utvrdjuje dijagnozom lakara ili tima lekara&2gih strucnjaka o psihickim i/ili fizickim ostecenjima. Za hendikep je istaknuto da je to ‘gubitak ili ogranicenje prilika za saradjivanje u zivotu zajednice na istoj ravni kao i svi ostali’.lica smatrajuci da su ti termini prikladniji.) opada zainteresovanost sociologa za zivot&polozaj HO u drustvu sto je dovelo do porasta broja sociologa koji su zastupali socijal-darvinisticku teoriju&njeno ucenje. U svom programu akcija pravi razliku koja postoji u znacenjima termina kada je rec o ostecenju.prirodno odabiranje u kom jaci. na masu&elitu. 8. SD je shvatanje u politickoj teoriji&sociologiji koje pripada biologistickim teorijama.Gumplovich) tvrdili su da je borba za opstanak ona u kojoj u kojoj vise rase potcinjavaju nize.humaniji i manje segregativni.-’33. SOCIJALDARVINIZAM Usled Velike ekonomske krize (’29. 7.invaliditetu ili hendikepu.

Da bi se pravilno utvrdile potrebe. U tom smislu metod pretxodi nauci. Sve drustv.tjs.kao i pojedinix njihovih metoda istrazivanja prilikom preduzimanja sopstvenih ispitivanja pojedinih pojava. njen je sastavni deo.pomocu kojih otkrivamo one osobine cije nam saznanje predstavlja cilj naucnog istrazivanja. Specificnost SHO ispoljava se u njenoj povezanosti sa vecim brjem posebnih nauka.zaseba naucni metod. Naucnici u svojim istrazivanjima koriste odredjene postupke&nacine rada. Proucavanja SHO moraju biti uskladjena sa cinjenicama koje proizilaze iz utvrdjenix cinjenica sociologije&posebnih soc.odnosno naucno ispituje.najzad . Akademik prof. 11 .pedagogija.SHO mora imati siroke mogucnosti koriscenja odredjenih znanja posebnih nauka&naucnih disciplina.saznavanja&prihvatanja istine o predmetu koji se istrazuje.odnostno MULTIDISCIPLINARNI METOD.interesi&polozaj HO u drustvu&obelezja odnosa drustva prema toj populaciji.delovanja&zakljucivanja tjs.nauka nema potpuno specifican.daljeg znanja.kako bi se sto pravilnije istrazile&odredile veze izmedju pojedinaca&grupacija HO&konkretnog drustva.psihologija).sa 2ge strane.tjs.nauke&naucne discipline koriste se opstim metodama koje naucnici PRILAGODJAVAJU zaxtevima konkretnog predmeta naucnog istrazivanja u nameri da dobiju sto potpunija&tacnija saznanja.dr RADOMIR LUKIC smatra da je metod postupak (radnja) kojim se na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke dolazi do potpunijeg.sa jedne strane&naucnim dostignucima 2gih nauka (defektologija.kao i materijalna sredstva.. Pojedine nauke se izrazito medjusobno razlikuju po predmetima proucavanja&metodama kojima se sluze prilikom naucnog istrazivanja. istinu o predmetu koji proucavaju&njegovoj sustini. U najsirem smislu metod obuxvata 3 elementa: . konkretizovani specificni postupci.Svaka nauka&naucna disciplina nastaju kao izraz potreba ljudi da otkriju tacna obelezja tjs. postupci&nacini otkrivanja. Metod oduhvata nacine istrazivanja&primenjene postupke tokom naucnog istrazivanja= prakticni postupci logicnog razmisljanja.ali isto tako on se upotrebljava u njoj.POSTUPAK kako se dolazi do znanja.koje omogucuje da se postupak bolje prilagodi predmetu&ovaj tako potpuno sazna i.ali se svaka nauka koristi OPSTIM METODAMA istrazivanja.tjs.sto znaci da nijedna drustv. HO prilikom naucnih istrazivanja koristi razne metode.SREDSTVA pomocu kojih se predmet moze saznati.ZNANJE o samom predmetu. radnje koju treba izvrsiti da bi se doslo do saznanja predmeta.zatim sledi .

Predmet istrazivanja odredjuje se na osnovu opste metodoloske orijentacije. PREDMETA utvrdjuje pokazatelje koji predstavljaju spoljasnje manifestacije apstraktnog koncepta&koji se mogu iskustveno ispitati&proveriti. zbog neodredjenosti.CLANAK I SL) Formulisanje problema ili predmeta naucnog istrazivanja sastoji se u odredjivanju predmeta proucavanja konkretnix pojava.cije veze treba traziti imajuci u vidu da su. TEORIJSKA DEFINICIJA PREDMETA je logicki postupak kojim se pomocu apstraktnih pojmova odredjuje sustina pojave koju zelimo da istrazimo.cija je svrha da se pruzi precizan odgovor na unapred postavljeno pitanje. U svim drustv. Utvrdjuje se teorijski&radno.prema odredjenim metodoloskim pravilim.kao sto je SHO.nejasnoce&skucenosti pojmova&termina u toj oblasti.naukama koje nisu dovoljno orazvijene.tjs.objektivno&cilju usmereno teorijsko ili empirijsko ispitivanje nekog problema. RADNA DEF.postoje&razne teskoce koje nastaju zbog skromne terminologije.ili da mogu biti u vezi sa 2gim pojavama koje su uocene u drustvu. POSTUPAK&METODI NAUCNOG SAZNANJA NAUCNO ISTRAZIVANJE je sistematsko. Istrazivac mora raspolagati pretxodnim znanjima o predmetu koji treba prouciti. U istrazivanjima u SHO istrazivac polazi od teorijskih saznanja koje se odnose na pojavu ili problem koji se istrazuje u vezi sa HO.plansko.sto utice na tacnost&potpunost saznanja o pojavi koja se 12 . Ona tacno odredjuje pojmove.METODA&TEHNIKA ISTRAZIVANJA -FAZA IZVODJENJA ISTRAZIVANJA -FAZA OBRADE&ANALIZE -TUMACENJE DOBIJENIH REZULTATA -KRAJNJI REZULTAT (PISANI NAUCNI RAD. Svako naucno istrazivanje ima vise medjusobno logicno povezanih faza: -FORMULISANJE PROBLEMA -CILJ ISTRAZIVANJA -DEFINISANJE OSNOVNIH VARIJABLI -POSTAVLJANJE HIPOTEZE -IZBOR UZORKA.9.

o njihovim svojstvima.fji.u drustvu). tacno odrede pojmovi&pruzi mogucnost svakom da ix proveri. Hipoteze podlezu teorijskoj&empirijskoj proveri. Tako formulisana hipoteza treba da bude putokaz istrazivacu da svoje aktivnosti usmeri u odredjenom pravcu istrazivanja u kom postoje mogucnosti uspostavljanja odnosa izmedju poznatih&nepoznatih cinilaca.soc-kulturoloski odnosi. Sve ove cinioce istrazivac treba da ima u vidu. 10. SPECIFICNOST PRIKUPLJANJA PODATAKA 13 .o odnosim sa 2gim predmetima itd.uskladjena sa raspolozivim tehnickim&2gim sredstvima koja ce se upotrebiti tokom naucnog istrazivanja. Hipoteza treba da bude pojmovno jasno odredjena. Postupak provere hipoteze je neophodan jer postavljana hipoteza ne mora biti tacna. POLAZNE PRETPOSTAVKE se postavljaju kad se teorijski&prakticno odredjuje predmet istrazivanja=HIPOTEZE=misaone pretpostavke o predmetima koji se istrazuju. TESKOCE koje tom prilikom treba savladti zavise od mnogobrojnih cinilaca: socio-ekonomski odnosi.odnosi okoline prema HO (u porodici..a njena empirijska provera vrsi se uporedjivanjem sa vec proverenim cinjenicama. Postavljanjem radne def.na radnom mestu. Teorijski hipoteza oznacava stavove koji u nauci nisu provereni.proucava&njenim obelezjima.cak&prevazici.da ih identifikuje&uvazava prilikom postavljanja predmeta istrazivanja. ISTRAZIVAC u oblasti SHO treba da tezi da predmet istrazivanja tacno odredi na nacin kojim se doprinosti resavanju postojecih problema zivota&rada HO&njihovog uklapanja u konkretno drustvo.strukturi.stanju..mada je ovakva resenja tesko postici. Logicki oblik hipoteze je STAV-iskaz odredjenog predmetnom znacenja&pretpostavljanje saznajne vrednosti koju tek treba proveriti.specificnost pojedinog hendikepa ili HO. Uz pomoc formulisane hipoteze istrazivac uspostavlja vezu izmedju predmeta istrazivanja (koji je odredjen na osnovu prethodnih znanja) kao&cinjenica za koje smatra da mogu biti njegovi uzroci.ukoliko se radnom def. ovaj problem se moze uprostiti.karakteristike kategorija HO. Pozeljno je da odredjeno istrazivanje moze posluziti kao polaziste za prakticnu akciju drustva u resavanju problema u kosrist HO.

odnosima. Prikupljanje podataka o istrazivackom radu obuhvata izbor valjanih izvora podataka koje treba pronaci.u ustanovama za smestaj HO. TIMSKI RAD strucnjaka raznih uzih specijalnosti je vazna karakteristika svremenog modela prikupljanja podataka.kao&o eventualnim zakonitostima tih pojava&njihovih odnosa u drustvu. Ma koliko zeli da je 14 .odnosno proizilaze iz njih&na osnovu kojih se donose zakljuchci o stanju&obelezjima njihove sustine&njihovih bitnih cinilaca.tako&specificna obelezja licnosti.promena&pojava nastalih u samim HO ili njihovoj okolini.= sastavni deo naucnog metoda koji sluzi proveravanju hipoteze. Ova faza predstavlja neposredno pronalazenje&sredjivanje podataka koji se odnose na pojave&veze.kao&na ucesca HO u procesima rada&vrednovanje njihovog rada u procesu proizvodnje. Ovaj zaxtev proizilazi iz slozenosti stanja. Samo takav plan moze biti dobra&ispravna podloga na kojoj se ostvaruju aktivnosti kojim se obezbedjuje jedinstvenost prikupljanja podataka&njihove obrade radi donosenja pravilnih zakljucaka o pojavama koje se istrazuju.vec neku 2gu pojavu. Neposredno posmatranje podrazumeva nacin proucavanja istrazivaca koji neposredno posmatra pojavu koju proucava. Istrazivac je ljudsko bice koje poseduje kako opsta drustvena obelezja.ciji je odnos sa pojavom koja je predmet istrazivanja istrazivacu poznat&utvrdjen. Prikupljanje podataka treba da se zasniva na empirijskom istrazivanju.na obelezja osposobljavanja za radne aktivnosti. U zavisnosti od predmeta istrazivanja prikupljaju se podaci koji se odnose na habilitaciju&rehabilitaciju HO&na zadovoljavanje posebnih potreba koje ova populacija ima s obzirom na obelezja konkretnog hendikepa&zbivanja u drustvu&drustv. Svaki clan istrazivackog tima treba da obavlja svoj deo posla za koji je strucno osposobljen.upravo radi uporedjivanja sa potrebama osobama bez hendikepa. Posebnu paznju treba obratiti na: uslove&odnose zivota u porodici.klasifikovati&pripremiti radi dalje obrade.utvrdjenom. Ukljucivanje&izbor potrebnih podataka uz pomoc sredstava koja se u metodologiji primenjuju je postupak koji je nazvan METOD PRIKUPLJANJA PODATAKA ili TEHNIKA PRIKUPLJANJA PODATAKA.na obelezja ljudskih odnosa u radnoj sredini. Prikupljanje podataka ostvaruje se POSMATRANJEM koje moze biti NEPOSREDNO&POSREDNO. Posredno se vrsi kada istrazivac ne posmatra ili ne moze posmatrati pojavu koja je predmet istrazivanja.dobro proucenom planu&programu rada. Timski rad se mora razvijati po unapred odredjenom.

kada. KONTROLISANO POSMATRANJE.sa nepovoljnim uticajem na pouzdanost rezultata istrazivanja.pojave koja je uneta u plan posmatranja kao zadatak koji ce se izvrsiti.nego neku 2gu pojavu ciji je osnos poznat&moze se upotrebiti sa pojavom koja se istrazuje.pri cemu moze da prixvati&neku od uloga koja je tipicna za posmatranu sredinu. U svakodnevnom zivotu dogadjaju se razni procesi koji uticu na osecanja.slusajuci neposredno njihove razgovore.utvrdjuju. Posledice tih procesa mogu uticati na promenu emocija&ponasanja posmatraca&posmatranih.prouzrokujuci smanjivanje ili promenu objektivnosti posmatraca.on nije uvek u stanju da tu svoju nameru&ostvari.pravican.ponasanje&akrivnosti istrazivaca&HO.istrazivac ne posmatra odredjenu pojavu koja je predmet porucavanja posredno. Posmatranje kao metod predstavlja neposredno culno zapazanje pojave koja je predmet proucavanja.analiziraju&posle razlaganja&sinteze sluze za donosenje zakljucaka o predmetu istrazivanja. 15 .objektivan prema grupi koju proucava.posmatrac je obavezan da u potpunosti&bez promena izvrsava utvrdjeni plan posmatranja.sistematski posmatraju. DIREKTNO POSMATRANJE. POSMATRANJE BEZ UCESCE POSMATRACA-ucestvovanje istrazivaca svedeno iskljucivo na posmatranje ponasanja&reagovanja posmatranih osoba. INDIREKTNO POSMATRANJE. posmatrac odredjene pojave sam odlucuje da li ce u konkretnoj situaciji izvesti odredjeno posmatranje.sve u nameri da na taj nacin pribavi podatke koji mogu biti korisni za dobijanje rezultata konkretnog predmeta istrazivanja. Svi podaci koji su znacajni za istrazivanje beleze se na utvrdjen nacin.klasifikuju&naucno obrazlazu.kao&za naucno obrazlozenje dobijenih rezultata. VRSTE POSMATRANJA: SLOBODNO POSMATRANJE-kada istrazivac tjs. POSMATRANJE SA UCESTVOVANJEM. Prikupljanje podataka istrazivanjem sastoji se u zapazanju&opisivanju odredjene drustv.nepristrasan.istrazivac aktivno ucestvuje u aktivnostim clanova grupe.kako i na koji nacin ce ga obaviti.istrazivac svojim culima i/ili instrumentima neposredno posmatra planom odredjenu pojavu koja je predmet istrazivanja.na njihova uzajamna delovanja.ali en ucestvujuci pri tome licno ni u kakvom aktivnosti bilo kog clana posmatrane grupe. Naucno posmatranje organizuje se po unapred pripremljenom planu&usresredjeno je na tacno odredjene pojave&objekte koji se precizno.

ako je ispitanik osoba sa poremecajem sluxa&govora) PREMA NACINU ODGOVARNJA NA PITANJA: SLOBODNO ISPITIVANJE&ISPITIVANJE SA ODREDJENIM ODGOVOROM.nacin ona ne bi bila ista u poredjenju sa pojavom koja spontano nastaje u svakodnevnom zivotu. VRSTE&OBELEZJA ISPITIVANJA Metod ispitivanja.narocito kada se grupi HO prethodno na prikladan nacin objasni svrxa eksperimenta.a ispitanik odgovara na njih. Zbog toga posmatrac nekad mora da se krije. Izuzetak.onakve kakva je ona zaista u stvarnosti.ispitivac postavlja pitanja koja se odnose na pojavu koja je predmet istrazivanja. Ispitivanja se mogu obavljati tokom usmenog razgovora ili se vrse u pisanom obliku.kategoriji stanovnika.desava se da samo prisustvo posmatraca u eksperimentu samo po sebi izaziva odredjene teskoce.grupe znacajne za predvidjeno istrazivanje. Ispitivanja postavljanjem pitanja&odg.pojava ili kada predmet istrazivanja predstavljaju raznolike pojave u odredjenoj drustv.kada istrazivac aktivno ucestvuje u eksperimentu (mada.ili pak pojedine drustv.naslozeniji&specifican oblik naucnog posmatranja.&onda kada prihvate stranu osobu HO se cesto ustrucavaju da se ponasanju uobicajeno.pojaveposmatraju se pojedinacni primeri odredjene pojave u drustvu ili drustvima.POJEDINACNO POSMATRANJE obima ili ucestalosti drustv.moze uticati da se njihovo ponasanje promeni). U slucajevima prikupljanja podataka posmatranjem u SHO postoji pravilo da posmatrac mora nepristrasno ucestvovati u postupcima posmatranja pojave. Ponasanje ljudi je drugacije u slucajevima kada se sa njima eksperimentise. Vecina naucnika&teoreticara smatra da u drustvu nije moguce vestacko stvaranja pojave samo radi toga da bi se ista proucavala.cinjenica da neki stranac posmatra clanove grupe HO u kojoj je nastala neka pojava. 16 . MASOVNO POSMATRANJE.kada su u pitanju serije drustv. EKSPERIMENT. Medjutim. ispitanika u pisanom obliku koriste se kada ispitivac nije u stanju da neposrednim razgovorom uspostavi vezu sa ispitanikom (nrp. :) 11.kako bi dobio sto realnije podatke o posmatranoj pojavi. Postoji&misljenje&u slucaju kada bi se drustv.mada je to skrivanje tesko izvesti.pojava izazvala na vest. Blagonaklono prixvatanje posmatraca nastaje u vecini slucajeva. Sastoji se iz aktivnosti preduzetih prilikom posmatranja odredjene pojave koja je izazvana na vestacki nacin.

+strana=dobijeni odgovori potpuniji&verodostojnije prikazuju cinjenice. *EKSTENZIVAN INTERVJU: to je intervju sa stereotipnim pitanjimaispitivac postavlja ispitaniku seriju inapred pripremljenih konkretnih pitanja koja su tipicna za ispitivanu pojvau.a samim tim&nepredvidivi.bez unapred pripremljenih ili postavljenih pitanja..srednje. Koristi se da se dublje pronikne u sustinu problema.odlicno. *INTENZIVNI INTERVJU:ispitivac samoinicijativno&potpuno slobodno. Podaci koji se dobijaju ovom vrstom intervjua su veoma vazni za istrazivanja u oblasti SHO jer pruzaju mogucnosti da se sagledaju pojedinacni problemi&stavovi ispitanika. Ispitanici mogu biti odabrani po metodu uzoraka kada je u pitanju veca grupa.) ili slobodni 17 .u skladu sa obrazovnim.) +strana=odgovori podesni za statist. *Ispitivanje sa odredjenim odgovorom: ispitanik odgovara na pitanja birajuci 1 od ranije pripremljenih odgovora (da ili ne/malo. Koristi se za sastavljanje statistickih pregleda na osnovu odgovora. INTERVJU je usmereno ili proizvoljno ispitivanje 1 osobe ili > osoba.) ili slobodni.ne koristim i sl. Odgovori koji se ocekuju imaju razlicita obelezja jer mogu biti stereotipni (da. –strana=posto su odgovori suzeni unapred na kratke odgovore rezultati ispitivanja su skuceniji tjs.vodi razgovori&usmerava ga na pojavu koju zeli da ispita.socio-kulturnim vrednostima sredine u kojoj ispitanik zivi. Koristi se za ispitivane HO kojima su mentalne&govorne sposobnosti ocuvane ili kod HO sa poremecajima sluha&govora ako se dobro sluze gestovnom komunikacijom.mogucnost da se preciznije sagledaju problemi&stavovi.uporedjuju&statisticki obradjuju.ne. Odgovori mogu biti stereotipni (da. Pitanja moraju biti precizna&mogucnostima sto kraca. unapred pripremljeni intervju u pisanom obliku. siromansniji.metodicno dobro rasporedjena. Obratiti paznju na vrstu.*Slobodno ispitivanje: ispitivac postavlja pitanja zavisno od situacije koja postoji ili nastaje tokom razgovora.koristim.. Ako su odgovori slobodni.teznje&namere koje su zajednicke za citavu grupu HO koja je intervjuisana.stepen&kategoriju hendikepa. UPITNIK//ANKETA je pisani oblik ispitivanja koji se sastoji iz odredjenog broja unapred pripremljenih pitanja.odnosno intelektualnim nivoom ispitanika. -strana=teskoce da se dobijeni odgovori klasifikuju.ne.ne znam isl.vrlo dobro. Ako je manja grupa mogu se intervjuisati svi pripadnici.dobro.razlikuju se EKSTENZIVAN&INTENZIVAN INTERVJU.mnogo/slabo.obradu.

najcesce nesvesno. Moze biti sastavljen&od niza crteza. U SHO test se koristi prilikom istrazivanja sklonosti ispitanika za odredj..Prilikom primene testa u SHO treba voditi racuna da dodijeni rezultati nisu uvek tacni jer prilikom ispitivanja ispitanici odgovaraju subjektivno. Obicno se pre sprovodjenja ankete obavlja PROBNO ISPITIVANJE=PILOT ANKETA koja sluzi radi provere da li su sve pripreme za sprovodjenje ankete ispravno obavljene. TEST: sastoji se iz sistematsko rasporedjenih pitanja ili tvrdnji na koje ispitanik treba da odgovori najcesce u pisanom obliku.ocenjivanja i uporedjivanja obelezja vrednosti ispitanika na osnovu njegovih ispoljenih misljenja. Prilikom urucivanja upitnika treba naglasiti da je anketa anonimna.sto je vazno za utvrdjivanje stanja&zakonitosti pojave.radne aktivnosti.neposrednom dostavom ispitaniku. U neposrednom kontaktu sa ispitanikom istrazivac moze pruziti dodatna objasnjenja u vezi postavljenih pitanja. 18 . Ovaj posmednji nacin dostave je najpodesniji jer se pri tom ispitivac moze blize upoznati sa ispitanikom&time stvoriti pogodnije uslove za obavljanje ankete&dobijanje odgovora.raspolozenju).nuditi neposrednu pomoc prilikom popunjavanja. Primenom METODA MERENJA dobijaju se precizni podaci &tacna saznanja o pojavama.znanju. Pomoc se moze pruziti&citanjem pitanja (ako je osoba slepa) ili zapisivanjem odgovora (ako HO tesko pise ili nije u mogucnosti). MATEMATICKO-STATISTICKI METOD ZNACAJ: mogucnost preciznog posmatranja pojave&tacnog utvrdjivanja kolicina raznih obelezja pojedine pojave&istih pojava u celini.shvatanju.slanjem na adresu...pri cemu se rezultati analiziranih podataka jednog uporedjuju sa rezultatima testa 2gog ispitanika. POZIV na ucestvovanje u anketi (SLANJE UPITNIKA) moze se izvrsiti na vise nacina: upitnik se moze dostaviti posredstvom drustvenih organizacija HO (Savez gluvih&nagluvih).fotografija.Test kao nacin merenja&utvrdjivanja sklonosti pojedinca obavlja se radi dobijanja. 12.tvrdjenja ili pretpostavki. kolicinsko utvrdjivanje&razmatranje rezultata utvrdjivane pojave koju istrazujemo.(ispitanik odgovara na pitanje shodno svojoj volji. Pod ‘merenje’ se podrazumeva kvantitativno tjs.grafikona..

Od prosecne vrednosti moze odstupati svaka pojedina vrednost konkretne drustv.u slucajevima kada ne postoje =e 1ice merenja. NEPOSREDNO MERILO-ono koje je iste vrste.pri cemu se najveci.zakonit nacin tjs. merenje velicine razreda brojem ucenika koji poxadjaju taj razred) MERENJE U SIREM SMISLU. SREDNJA VREDNOST. Njom utvrdjuje struktura drustv. pogonu meri se velicina ove populacije koja ucestvuje u ukupnom broju zaposlenih u procesima rada jedne zastitne radionice).standardne devijacije i uzroci.srednje vrednosti. utvrdjivanjem broja lica ostecenog vida u odredj. 19 .s tim sto je je poznat stalan odnos izmedju metila&pojave koja se meri (povodom sticanja > stepena obrazovanja HO meri se i utvrdjuje drustvena pokretljivost te osobe) Sam postupak merenja moze se ostvariti&posmatrati u uzem&sirem smislu.odnosno obimu.vrsiti predvidjanja nastanka&promena buducih stanja u drustvu&drustv. Vrste merila: neposredno&posredno (izvedeno). POSREDNO (IZVEDENO) MERILO-razlikuje se od neposrednog po kvalitetu.pojave u manjoj ili > meri.Pojave koje proucava SHO su vrlo slozene&cesto su zavisne > od kvaliteta nego od kvantiteta.prezezni broj posmatranih desava na odredjen. MERILOM se utvrdjuje kolicina prilikom istrazivanja odredj. STATISTICKE METODE se u SHO prilikom prikupljanja&proucavanja podataka s obzirom na slozenost&brojnost pojava koje se istrazuju. Taj odnos se utvrdjuje samo priblizno&pojave se rasporedjuju po redu koji odgovara kolicini svojstava koja imaju: od onih koji ih imaju u najmanjoj do onih koji ih imaju u najvecoj meri.dobija se merenjem > broja pojava&svodjenjem odgovarajucih pokazatelja razl.pojave.nastaju utvrdjivanjem zakonitosti odredjenih drustvenih pojava iste vrste. STATISCITKI ZAKONI. Iz ovih zakonitosti nastaju zakoni na osnovu kojih se mogu. To su statisticki zakoni.odnosima. te pojave imaju ista obelezja.tako da se ne moze utvrditi tacan kolicinski odnos izmedju pojava sa razlicitim kolicinama odnosnog svojstva.pojava.brojchanih vrednosti na jednu brojku (koja predstavlja prosecnu vrednost).istovetno sa pojavom koju merimo (npr. Postoji odredjena pravilnost zbivanja i/ili odnosa. MERENJE U UZEM SMISLU.uz pomoc racuna verovatnoce.utvrdjivanje koliko puta se 1ica merenja nalazi u pojavi koja se istrazuje. Zatim brojanjem utvrdjenih 1ica pristupa mat-stat obradi (npr.korelacija.koeficijenti varijacija.

a ne samo njihova struktura. Primena ovakvog postupka na HO proizilazi&iz postavki anticke filofozije o jedinstvu duha&tela (‘U zdravom telu-zdrav duh’). Prilikom primene mat-stat metoda treba imati u vidu da se moze dobiti samo slika pojedinih obelezja stanja. Ona lica koja se nisu uklapala u pojeidne standarde nisu bili dobro vidjeni u drustvu.kada su fizicka snaga.kao&iz vrlo postojanog ubedjenja da nedostaci izrazeni na jenom od segmenata ljudskog totaliteta (psihofizicko jedinstvo) izazivaju nedostatke&poremecaje u 2gim elementima ljudskog bica. Pod dokumentom se podrazumeva svako obavestenje koje je na neki nacin registrovano a odnosi se na predmet istrazivanja.snage&duhovne sposobnosti bili odlucujuci prilikom donosenja odluke da lice hoce ili nece HO biti iskljucena iz drustvene zajednice.lekara. Ovaj metod predstavlja izvesnu sredinu izmedju proucavaja pojedinacnih slucajeva&statistickih metoda kojim se obuhvataju sve cinjenice koje su dostupne.tjs.skraceni postupak prikupljanja podataka. Dokumenta mogu biti faktografska (zabelezene samo cinjenice bez komentara) ili sadrze razna saopstenja&obavestenja.psihologa i drugih strucnjaka. Zakljuci do kojih se dolazi se zatim primenjuju na ostale podatke.odnosno privlacnost&lepota ljudskog tela.metod cesto koriscen u naucnim istrazivanjima.promena&odnosa posmatrane pojave.skladan fizicki razvoj&izgled tela. Njim se utvrdjuju odnosi medju pojavama. 20 .kolicnik standardne devijacije&aritmeticke sredine&moze se prikazati u vidu obrasca. ODNOST DRUSTVA PREMA OSOBAMA SA INVALIDNOSCU U ANTICI Po Lavu Vugotskom MISTICHNO RAZDOBLJE obuhvata radzoblje stare kulture&anticke civilizacije. Tako su zahtevi fiz. Ne posmatraju se svi podaci iste vrste vec samo odredjen broj manjih podataka. UZORAK. Zakljuchci koji se dobijaju samo su delimicno tacni&zbog toga cesto neprihvatljivi. Kao dokumenti za analizu sadrzaja podataka u SHO mogu sluziti razni nalazi defektologa. 13.kao&duhovne sposobnosti pojedinaca bili visoko cenjeni u drustvu.metod prikupljanja podataka na osnovu analize dokumenata&registrovanih podataka o pojavama koje su predmet istrazivanja. KOEFICIJENT VARIJACIJE. ANALIZA SADRZAJA. lepote tela. neupotrebljivi u svojstvu naucnog dokaza.KORELACIJA=kovarijacija.

najcesce precutno.U tu svrxu su se pravile korpice u koje bi se bebe smestale&odnosile na neko pusto ili skrovito mesto.dok je kasnije unistavanje Hbeba bilo dozvoljeno. Ako odluci da ne moze biti primljeno.ono se mora unistiti ili na 2gi nacin odstraniti iz kuce. Fiz. Ponekad su takve bebe iznosili na trg ili pred xram&tamo. Posle izvrsenog pregleda clanovi saveta donosili su neporecivu odluku da li ce beba biti vracena roditeljima ili unistena.veku pne je primenjivan postupak zdravstvene kontrole gradjana kojoj je bilo obuxvaceno&pronalazenje Hdece.slabovidost). imperiji HO nisu bile fiz.prodavali.sadrzavao je&zakonske propise o invalidnim 21 . Stanovnistvo u Rimskoj imperiji je imalo nesto humaniji odnos prema HO u poredjenju sa gradjanim antickih grckih drzava.izrazito vojnickoj drzavi. Takodje je poznato da Rimsko pravo taksativno nabraja da slepe. U Rimu novorodjena deca nisu odmah primana u porodicu. ili navodeci da se to cini iz ekonomskih razloga.je postojalo pravilo unistavanja hendikepirane&slabunjave dece. U Atini u 4.U Antickoj Sparti. u sumu.ali nisu bile dobro prixvacene u drustvu. U R.sto je posebno vazilo za slabunjavu decu&Hbebe. Ova deca su bivala eliminisala u cilju odrzavanje telesno&dusevno zdravog potomstva. Jedno vreme je ovaj postupak smatran ispravnim. Justinijanov zakon=zbornik propisa&odluka rimskih careva sa komentarima poznatih rimskih pravnika. Postupak fizickog unistenja mogle su izbeci samo one bebe kod kojih hendikep nije bio izrazen ili se u tom uzrastu nije mogao utvrditi (nagluvost. U njemu je takodje propisano da jedinke iz te populacije ne mogu zauzeti ili biti postavljene na neku znacajniju fju u javnom ili politickom zivotu drustva.kao naglasavanje potrebe da potomstvo bude&ostane telesno&dusevno zdravo.unistavane ali su ipak bile gradjani 2og reda&njihov polozaj je zavisio od vrste&stepena ometenosti&od klasne pripadnosti. Cesto su bile bacene u reku ili gradsku kanalizaciju.ugl. Osim gradjana takav postupak odobravali su cuveni grcki filozofi Platon&Aristotel.ako bi se nasao neki kupac. Deseti dan posle rodjenja novorodjence se donese ocu koji posle pregleda odlucuje da li ce ono biti primljeno u porodicu.unistenje mogle su izbeci&starije osobe. Da li ce se novorodjence podizati ili ce biti unisteno zavisilo je od odluke koju je ‘Savet staraca drzave Sparte’ donosio prve nedelje posle rodjenja deteta.na razne nacine izdvajana su iz drustva radi preduzimanja odredjenix mera izolacije ili likvidacije. Spartanska deca su vise pripadala drzavi nego svojim roditeljima.deca kod kojih je utvrdjen hendikep. Posle zavrsenog pregleda.gluve&neme osobe mogu nasledici svoje roditelje ali da nasledjenu imovinu ne mogu otudjivati.

Pesnici. Sve soc.pripadnici plebejaca bili su izlozeni svim nacinima omalovazavanja&povredjivanja.ZAST ITA SIROMASNIH.polozaj HO. Uprkos tome.SOLIDARNOST.kao&u odnosu na postupke 2gix ljudi&zajednice prema njemu samom.POLITICKA=OST.POMAGANJE. [[STARI GRCI su o soc.nastankom literarnog stvaralastva.reforme&uopste organizacija drustv. problemima razmisljali uporedo sa formiranjem drzave.reforme&preduzimali prakticne mere.glumci&2ge nadarene HO). Pripadnici klase patricija bili su vise zasticeni od neprijateljskix stavova ljudi.tako da HO nisu mogle ucestvovati u ekonomskom zivotu.u klasicnoj literaturi se nalaze svedocenja koja ukazuju da u antickoj kulturi&civilizaciji nisu bila strana misljenja&ponasanja uglednix ljudi koji su se suprotstavljali omalovazavanju&ubijanju Hdece&odraslih.filozofije&politicke misli.medju kojim su cesto svrstane&MRO. Za razliku od njih. Na sudbinu&odnos prema HO veliki uticaj imao je soc.trgovati ili se baviti politikom. soc. Grci su u zavisnosti od politickog uredjenja pojedinix drzava&idejnix koncepcija.njenih roditelja ili rodjaka. Hipokrat pominje mogucnost lecenja dusevnih bolesnika. Zbirka ‘Corpus Hippocraticum’ obuhvata vise od 100 knjiga koje sadrze naucna&strucna izlaganja raznih autora o coveku.kao&da se ravnoteza&normalno stanje mogu ponovo uspostaviti pustanjem krvi pomocu pijavica&razveseljavanjem bolesnika shalama&muzikom.UZAJAMNOST.ukljucujuci&fiz. Grcki filofoz&lekar Asklepiad je u Rimu osnovao skolu u kojoj je poducavao buduce sanitetsko osoblje o nacinima lecenja epilepsije&2gih mentalih bolesti primenom Hipokratovih metoda lecenja.sprovodili&odredj. Najmanje mogucnosti da prezive imale su HO koje su pripadale klasi robova. Medju HO bilo je&onih koje je drustvo cenilo kao ugledne clanove drustva (pesnici.zivot bio primeren SLOBODNIM LJUDIMA u dobro uredjenoj zajednici.muzicari. Tako su formulisane&VREDNOSTI na osnovu kojih je svaki gradjanin mogao da procenjuje vlastite postupke&ucinke u odnosu na 2ge ljude.&politickog zivota polazile su od opstih vrednosti: PRAVEDNOST.bolesnicima.sluzi&krvi u organizmu bolesnika. Jos od xerojskog doba grcke istorije smatralo se da je zivot dostojan coveka 22 .filozofi&drzavnici razmisljali su o tome kakvo je delovanje potrebno da bi soc.licima kojima nije bila priznata poslovna sposobnost.OD GOVORNOST. Verovao je da su dusevne bolesti prouzrokovane pojavom neravnoteze izmedju zhuchi.besednici.SLOBODA&DEMOKRATIJA.unistenje.lecenju&moralno-etickim obelezjima lekarskog poziva.

kao jedinstvena drzava.GRADNJA VODOVODA. Sprovodjene su&XIGIJENSKE MERE.pomoc bili prepusteni sami sebi. Bilo je perioda kada su gradjani kojima je bila neophodna soc. Na sirem drustv. U slucajevima prenaseljenosti nekih oblasti-problem u prehrani resavao se kolonizacijom u susedne oblasti gde je bilo uslova.veka pne postaje svetska imperija//traje do druge polovine 4..Evr.sprecavanje epidemija.ali je ipak drzava bila glavni nosilac ukupne soc.zastita gradjana.e. IRC (Vizantija) traje do 1453.-ekonomskih prilika&karaktera politicke vlasti.kao sto se menjala filozofija. Na individ.brisanje dugova. Nekad je to bila odgovarajuca materijalna pomoc radi zadovovoljavanja materijalnih potreba pojedinaca (koji to ne mogu da zadovolje sopstvenim radom).god. Soc.tada dolazi do podele na ZAPRCAR sa centrom u Rimu&ISTORIMCAR sa centrom u Carigradu.zastite drzava je placala lekare da bi lecili siromasne gradjane.kada su Turci osvojili Carigrad) 23 . Sto se tice direktne zdr. planu drzava je brinula da ima zdrav podmladak. Do 1.otkup od strane drzave onih koji su zapali u duznicko ropstvo. SOCIJALNO-POLITICKA PRAKSA U RIMU (istorija Rima pocinje od 753.uticaj-stvarana su kulturna dobra trajne vrednosti).zastite. U soc.zastita Grka.kada je osnovan kao grad-drzava.narocito u Atini je bila relativno razvijena soc.organizovanje javnih radova radi zaposljavanja onih koji nemaju zemalju kako bi im se stvorili uslovi da zive od sopstvenog rada (sto je imalo&siri drustv. delovanje spadala je u prvom redu ZASTITA SIROMASNIH GRADJANA. praksa u Grckoj menjala se u zavisnosti od drustv.BRIGA O DECI BEZ RODITELJA.planu drzava je preduzimala organizovane aktivnosti za zastitu vecih grupacija siromasnih: preraspodele zemljisnix poseda.u Staroj Grckoj.narocito onoj ciji su roditelji poginuli u ratu: drzava se o takvoj deci starala sve do njihovog odrastanja. Znacajana je soc.KANALIZACIJE.kao sastavni deo globalne politike. Kada su ix Germani osvojili&to je kraj ne samo ZRC-a nego&robovlasnickog poretka u Zap. Na sirem planu to je preventivna zdr.a da je zajednica ili drzava duzna da se brine o svojim gradjanima. Grcka drzava je sprovodila&odgovarajuce mere u oblasti ZDRAVSTVENE ZASTITE.moguc jedino u ZAJEDNICI sa 2gim ljudima. Znaci.pa su u sadrzaj obrazovanja&vaspitanja bile ukljucene&fizicke vezbe. ZRC je postojalo do 476.zastita. veka n.god pne.

koji je mogao ne samo da ih fizicki kaznjava.lestvici nastaje proletarijat. ‘Zakon o zitu’.zastita nije bila jedinstvena na celoj teriroriji.nego&da ih ubije.gradski plebs. Patricije. Soc.drzava je povremeno sprovodila odredj. Osn. Braca Grah: oduzet deo zemljisnjh poseda od veleposednika&podeljen siromasnjim gradjanima.mere koje su isle u prilog siromasnim gradjanima (plebsu uglavnom) najcesce su bile ogranicene na metropolu.ali ipak nisu svi robovi bili u =om polozaju u pogledu uslova zivota (povoljniji status oni koji u gradovima sluze u kucama patricija ili se bave zanatskim poslovima za svog gospodara.mnoge soc. Vladalo je uverenje da je sramota da se slobodni gradjani bave fizickim radom&zanatima (mada su se u selima slobodni&polu-slobodni seljaci bavili proizvodnjom.rob.srazmerno broju stanovnika. za vreme Cezara drzava je kupovala zemlju&delila seljacima sa decom koji nisu imali posede/davani su krediti onima koji su bili spremni da ih uloze u povecanje 24 . R.koji su bili u najtezem polozaju) SLOBODNI GRADJANI: PATRICIJI (aristokratija)&PLEBEJCI.veka pne formirali relativno razvijenu pravnu regulativu (‘Zakon o 12 ploca’) robovi ni u kom pogledu a ni kasnije.zastitu.nisu mogli da formiraju porodicu. imovinske reforme (npr. podela: ROBOVI&SLOBODNI GRADJANI.dok je provincijama posveceno manje paznje (resavanje soc.a da za to nikome ne odgovara-> veliki broj pobuna&ustanaka koje su rimske vlasti u krvi gusile.zastite. PODELE unutar R.Rimsko robovlasnicko drustvo je jedino drustvo u istoriji ljudske civilizacije u kome je osnovni factor proizvodnje bio robovski rad.ali oni su smatrani ljudima nizeg reda).nisu bili njegov subjekt. je bila duzna da obezbedi to izdrzavanje.jer ni jedan slobodan gradjanin nije bio obavezan da radi ili da se bavi zanatima jer je to smatrano nedostojnim slobodnog coveka. Robovi nisu subject prava&nemaju nikakvu soc. Cak ni bioloska reprodukcija robova nije bila pravno regulisana.od onih koji su radili u poljoprivredi ili ratnih zarobljenika.vise robova nego bilo koja robovlasnicka drzava (pogovotu od kad je postala svetska imperija). Od plebejaca na najnizoj drustv.drzava je iz svojih magacina prodavala zito siromasnim gradjanima po nizim cenama. Plebejcima koji nisu raspolagali vlastitim prixodima za izdrzavanje sebe&svoje porodice drz.tokom dogradnje rimskog prava.bili su prepusteni samovolji svog gospodara.drzava je imala. Prema njima nije sprovodila nikakve mere soc. Mada su Rimljani jos sredinom 5.drustva bile su visestruke.pitanja izvan Rima bilo je prepusteno tamosnjim upraviteljima).proletarijat&vojska se nisu bavili nikakvom proizvodnjom. R.

a od nehriscanskih antickih izvora Tacit (koji navodi da je Isus po nalogu Pontija Pilata u Jerusalimu razapet na krst pod optuzbom za zaveru R. zastita slobodnim siromasnim gradjanima je postojala.trebalo je pronaci&odg.rob.onaj koga je Bog izabrao za određenu misiju). Osnivac hriscanstva je bio Isus Hrist (‘Isus’svetovno ime.u R. Ta zastita je bila motivisana politickim. -u vreme krize u R.-robovi. Formiranje Hr je trajalo 3 veka&u tom periodu je formulisana legenda o osnivacu&njegovom bozanskom poreklu.gradjane na privredjivanje -javni radovi za podizanje spomenika kulture obavljani od strane slob. Glavni izvori o Isusu Hrisu su novozavetni spisi (jevandjelja i poslanice).dr. sis.pomoc kao prevencija pobune plebsa).opstine koje su okupljale 200-300 ljudi medju kojima su vladali saradnja&pomaganje.] 14.. Prvi propovednici su bili protiv privatne svojine&za zajednicku potrosnju.-pol. forme da dokona masa ispuni vreme => pozorista&gladijatorske borbe da bi se odvratila paznja od politickoh&socijalnix pitanja.odnosima&raspada porodice. je istupilo sa IDEJOM O =OSTI LJUDI. Rim ispod nivoa Stare Grcke: -odnos prema robovima mnogo suroviji -vecina grckix mislilaca podsticala je sl.formirana je organizacija (crkva)&izgradjena idejna osnova.kultura i jezika&klasna nejednakost u R.neposredno pred njegov raspad.rezime&religije.carstva ).proizvodnje/siromasne gradjane oslobadjali od dugova da ne bi zapali u duznicko ropstvo) Odr. SOCIJALNA KONCEPCIJA HRISCANSTVA&ULOGA CRKVE U RESAVANJU SOC. Uporedo sa zadovoljavanjem potreba isxrane.’Hrist’=»Pomazanik«-osoba pomazana svetim uljem..pa su formirane hr.iz judaizma. Talmud i dr. Na samom pocetku stvaranja Hr.PITANJA Hriscanstvo je nastalo u Palestini u I veku nase ere.u istocnim provincijama Rimskog carstva. Preduslovi za nastanak Hr su izmesanost naroda.=osti. Kao vera&ideologija Hr je nadzivelo sve dosadasnje drustv. soc. carstvu (u novoj religiji potcinjeni vide spas).bar kada se radilo o onim koji su ziveli u Rimu.dolazi do anarxije u seks. I pored zagovaranja soc.gradjana u G.sto nije bio slucaj u Grckoj.hr nije bilo ni 25 .ne verskim ili humanism ciljevima (ocuvati stabilnost drzave => soc.

Rim postaje steciste hr.jer su takve ideje bile prijemcive za obespravljenje. Privatna svojina&bogatstvo se ne osudjuju ali se smatra da su poxlepa&gramzivost u suprotnosti sa Bozijim zakonima&zato bogati ne treba da zaboravljaju svoju 26 .pa makar to bilo&samo pred bogom&porucuje bogatim da svoju imovinu razdele siromasnima-sustinski je predstavljala atak na postojeci sis. Verovatno je to bio jedan od razloga zbog kojih je vlast promenila odnos prema hriscanima => Car Konstantin je 30.za sta je zasluge imao apostol Petar. Promenjeno je&shvatanje o =osti.koja je pre svega odgovarala aristokratiji kao vladajucem sloji.ona ih je 3 veka surovo progonila.obaveza&prava vernika. kao raznopravnu religiju sa politeistickom religijom u R.a vernicima se vise ne savetuje da ne sluze vlasti.godine ‘Milanskim ediktom’ priznao xr.jedino apeluje na milosrdje prema robovima.propovednika.crkve prema drzavi.grupe&citave narode unutar carstva).politicki ni socijani pokret vec pre svega VERSKI.ciji je cilj bilo pridobijanje svih ljudi bez obzira na njihove imovinske razlike.aprila 313. Medju plebejcima postoje bogati. aristokratiju&plebejce.covekovim grehom. Zato se ubrzo ideja =osti ogranicila samo na =ost pred bogom.privatnoj svojini&bogatstvu. Od tada crkva tvrdi da je drzava neophodna kako bi svojim zakonima oblikovala spoljasnje odnose&ponasanje ljudi.eksploatisane&ponizene pojedince.mada se uprkos progonima sirenje hr nije moglo zaustaviti.siromasni&apsolutno siromasni.pa je razlog za progon taj sto je xr.koja se vise ne smatra otelotvorenjem zla. Neron je optuzio hriscane da su zapalili Rim. Jednakost se svodi iskljucivo na =ost pred bogom&prixvata se nejednakost na Zemlji koja se objasnjva 1.koji su se delili na patricije tjs.imperiji. Pri takvoj strukturi.jer se na taj nacin zasluziju Bozija milost. Uporedo sa sirenjem vere formira se i ogranizacijacrkva..prosirilo na sve delove R.zaslugom apostola Pavla.pojava ucenja koje propoveda =ost svih ljudi.imperije. Priznavanje xr. Tacit je nazvao Isusa kriminalcem&opravdavao potupak Pontija Pilata.a kasnije&kao drzavne religije (387.god) menja se i odnos xr.religije prvo kao ravnopravne. Iako se propovednici hr. subverzivnim (rusilackim) elementom unutar drzave.nisu direktno suprotstavljali rim.carstvu je postojala kvalitativna podela na robove&ostale gradjane.smatrajuci hr.ukljucujuci&samog osnivaca.potlacene.ucenje bilo suprotno postojecoj ideologiji&politickoj praxi (u R. Crkvi ne smeta ni ropstvo. U toku prva 3 veka od svog nastanka hr se. Negativan odnos prema hriscanima imali su&obrazovani&uceni ljudi-npr. Vlast se prema hriscanima odnosila surovije nego prema kriminalcima.a da crkva treba da bude usmerena na regulisanje verskog zivota.vlasti.

Zato sto je znala da takvo objasnjenje nece zadovoljiti siromasne.religije&kao ravnopravne&kao drzavne. Dolazilo je do sukoba izmedju crkve &vlasti. Siromastvo se smatralo Bozijom voljom.crkva je razvila ideologiju MILOSRDJA koje se proglasava 1om od bitnih moralnih vrednosti.proglasavajuci postojece staleske podele prirodnim&od Boga uspostavljenim. Milosrdje za katolicku crkvu ima 2struku ulogu:da pomogne onima na najnizoj lesvici bede. Tako crkva. Da bogati ne bi ostali bez nade.a siromastvo ne treba smatrati sramotom.bilo je ostrix sukoba izmedju pojedinix papa&svetovnih vladara jer su&jedni&2gi zeleli da imaju apsolutnu vlast.polozaj. istovremeno su sirili&saznanja o potrebi ispoljavanja milosrdja svakog xriscana prema svim ljudima koji su nemocni.jer su&jedni&2gi xteli da imaju primat u odlucivanju o drustvenom zivotu.a davanje milostinje postaje religiozna duznost.koja sada kao&drzava raspolaze odgovarajucom moci&vlasti.uz istovremenoj podsticanje na rad kako bi doprineli poboljsanju svog polozaja&da bogati umire savest&dozive satisfakciju iskupljenja grexova.akcije-i pored gresnosti ljudi mogu dobiti Boziji oprostaj.crkva kao organizacija&institucija moze biti faktor integracije drustva).pa je samim tim&crkva imala svoj (materijalni) interes da se svim sredstvima bori za ocuvanje feudalizma. Mada. Autoritet crkve je poceo da raste jer crkva postaje jedina ujedinjujuca snaga.siromasnu sabracu po veri.pa je u ekonomskom pogledu mogla da se iz=achi sa plemstvom. Feudalizam.crkva je preduzimala odgovarajuce soc.kaznom zbog gresnog zivota. Davanje milostinje nije bilo sistematski organizovano. Propovednici xr.tu dobrotu su dokazivali davanjem materijalnix priloga crkvi i pruzanjem pomoci onima kojima je ona potrebna.postaje saucesnik u drzavnim poslovima&pocinje da utice na drustvene tokove&odnose (sto je&bio cilj priznavanja xr. Apel za milosrdjem smatra se cinizmom. Crkva je samo nesposobnima za prosjacenje na 27 .pre svega. Crkva je postala najveci veleposednik u feudalizmu.jer je siromastvo.a jos manje popraviti njihov soc.vec je zavisilo od darezljivosti bogatix&dobijali su je oni koji su direktno prosili.kao drustveni poredak koji je preovladavao u srednjem veku&cinili su ga feudalci (zemljoposednici)&zakupnici (seljaci koji su obradjivali zakupljenu zemlju) bio je period u kome su veze&saradnje crkve&drzave bile najtesnje. Usvajanjem xriscanstva STAV PREMA HO se znatno poboljsao.proizvod sistema koji vladajuca klasa&crkva svim sredstvima brane.ali ga siromasni lakse ostvaruju (‘Kamila ce pre proci kroz iglene usi nego sto ce bogatas stici u Carstvo nebesko’). Promene koje su nastupile pruzale su uslove&mogucnosti HO da prezive.

pogledu zadrzao je milosrdje kao vrednost ali je glavni nosilac soc.cesto&za isplatu troskova lecenja bolesnika&davanje pomoci siromasnima&HO. Nemocni. Vlast drzave je sluzila zastiti interesa crkve.nekretnina vernika&darova bogatix.suprotno od Prirodnog). Prema njoj konacna odluka pripada Bogu u svemu. Kritika drzave&njenog sis. Crkva je organizovala versko poducavanje kao vid obrazovanja za siromasnu decu.’oprost grexova’.pa je dolazilo do SUKOBA&unutar same crkve (jos&zbog tumacenja pojedinix biblijskih stavova) sto je dovelo do RASKOLA&PODELE NA ZAPADNU (KATOLICKU)&ISTOCNU (PRAVOSLAVNU) 1054.. Rad&stvaranje dobara kao osnovna vrlina. naivno-biolosko razdoblje po Lavu Vigotskom] Pored =osti&milosrdja. Dakle. REFORMACIJA u 16. Sledeci sukob koji je imao masovne razmere&velike drustvene posledice bio je PROTESTANTIZAM tjs. 28 .pravde dolazila je u obzir samo ako je sluzila zastiti interesa crkve.pa je nastojala da&pitanje pravednosti interpretira kroz teologiju&tako nastaju ’10 Bozijix zapovesti’ (Pravednost je jedino imanentna Bogu. Ogranicena je moc Papa. Nisu sve norme Poz. ZADATAK reformacije nije bio izgradjivanje novog teolosko-religijskog sis.godine.organizovan nacin pruzala pomoc (stari. Protestantizam je formirao uverenja da se marljivoscu&stidljivoscu&samodisciplinom moze doprineti poboljsanju uslova zivota.prodajom oprosta grexova nastali su AZILI. Ukinute su dazbine.prixvatilista koja su sluzila za okupljanje vernika. Od priloga.mala deca).a pri tome je nastojala da religijsko sxvatanje Pravde udje u sadrzaj Pozitivnog prava (pravo koje donosi covek. Crkve za tzv.ekonomskix uslova&potreba. Konkretne oblike Pravde crkva je formulisala u zavisnosti od drustv.prava koje je drzava donosila odgovarale interesima&sxvatanjima crkve.veku u okviru katolicke crkve.pa&u pitanjima Pravde.reformacija nije uticala na slabljenje religije ali je dovela do promena u odnosu prema svetovnoj vlasti.religiju i PRAVDENOST spada u bitne vrednosti. Crkva nije mogla ostati na apstraktnim principima pozivajuci se samo na bozansku pravdu. U soc. [FAZA AZILIZIRANJA tjs.za xr.ubiranje sredstava od str.najosnovnije uslove&skromne mogucnosti da prezive.bolesni.vec se morala pozabaviti &pitanjima ovozemaljske pravde.zastite morala da bude i drzava.siromasni&H su u azilima nalazili utociste.vec ciscenje starog od pogresnog&da se covek oslobodi stega Vatikana.ljudi su gresni&od grexa se jedino mogu izbaviti ako slede Bozije zakone&ponasaju se u skladu sa principima Pravde).

ODNOS PRAVOSLAVNE CRKVE PREMA OSOBAMA SA INVALIDITETOM Za razliku od katolicke crkve koja je imala jedinstveno glediste o soc.pa srpska&mnoge 2ge. U srednjevekovnoj Srbiji Crkva je pri manastirima organizovala smestaj.zast.Nakon Raskola Katolicka Crkva je ostala jedinstvena. Crkva je smatrala da je sira socijalna zastita duznost&obaveza drzave.nezavisno do drzave.-zastitne mere (ako drzava vlada ljudima-obavezna je da ih u svemu shtiti).koja treba da organizuje&sprovodi soc. Propisano je&da gluvi&nemi opravdano mogu biti naslednici&da ‘ko ima srodnika gluva&nema. Ovi pravni spisi predstavljaju zbirku zakonskih propisa iz doba Nemanjica u kojima se pominje&osnivanje ‘casnih domova’ za smestaj ‘bolesnih.za ciju se realizaciju zalagala pravoslavna crkva u Srbiji.hromix i obolelih na 2gim udovima’.ali su&za njih stizali prilozi od bogatix ljudi.nezavisno od broja samostalih drzava a Pravoslavna Crkva nije uspela da ocuva jedinstveni centar pa se tako formiraju autokefalne Crkve (prvo bugarska.gluvih.bilo je tzv.Sava je dobrocinstvo&milosrdje smatrao osnovnim principom odnosa medju ljudima. Crkva moze. O dogadjajima u srednjevek.da organizuje soc.tak oda danas u okviru Pravoslavlja deluje oko 15 autokefalnih Crkava).ne moze ga naslediti’. ‘Milostinja vredi vise od posta&od svake 29 .Save’ koje je prikazao dr Miodrag Popovic. Navedeno je&da ‘se odstrane iz Crkve oni koji se podsmevaju slepcu.vrednost.unutar pravoslavlja postojale su razlike od zemlje do zemlje.sto je&cinila. SAMARICANSKO MILOSRDJE.sto je u to vreme znacilo veliku&tesku kaznu. Srbiji govori nam delo ‘Krmchija Sv. 15. Sv. Najbitnija soc. Obaveza je prema bogu&xriscanskom verovanju da se ljudi medjusobno postuju&pomazu. To je istovremeno&put za ostvarivanje pravde&pravicnosti. Veliki br manastira imao je neku vrstu bolnica. Neke od njih su otvarali vladari&za njih davali odredjene priloge.ali je ostala dosledna prvobitnom xriscanskom sxvatanju milosrdja kao bitnog religijskog&etickog nacela.ako se stara o njemu&ne upravlja dobro njegovom imovinom.slepih.gluvom.a narocito da bogati cine dobrocinstva&pomazu siromasnima..hromom’.xranu&lecenje siromasnih. Takve bolnice smatrane su drzavnim.pitanjima.

ucestvuje u njihovom fizickom unistavanju (najcesce spaljivanjem).organizovanje pri manastirima neke vrste obrazovanje dece.probleme jer je siromastva&bede bilo mnogo.-pad ZRimskog carstva do 1789.). [Dusanov zakonik&nomokanon Sv. Indirektna kritika feud.pomoc u slucaju element. staranje o nezbrinutoj deci.zakoniku&u 2gim spisima tog vremena&njihov sadrzaj jasno ukazuje da su postojali humani odnosi prema HO kako od strane predstavnika srpske srednjevekovne drzave. ODNOS DRUSTVA PREMA OSI U PERIODU HUMANIZMA&RENESANSE U drustveno-politickom slmislu renesansa se uzimala za pocetak nestajanja feudalizma (traje od 476.tako&od srpske vlastele&od str.unistavanja domacinstava&sl. [Rimokatolicka crkva u srednjem veku sa jedne strane nastavlja sa aziliziranjem svojih nemocnih&hendikepiranih vernika&brine o njima a sa druge strane.a svestenstvo izlozili nasilju&teroru.a kasnije je doslo&do direktnog osporavanja teoloskih dogmi.poducavanje zena za vodjenje domacinstava.vec&stvaranje jedne drugacije slike o svetu30 . Crkva je uprkos tome pruzala otpor.pa je&drzava morala da preduzima niz soc. Ne treba praviti razliku medju ljudima na osnovu njihovog polozaja jer su svi ‘stvorenih od istog praxa’.a kasnije&Dusanovim zakonikom (npr.zastita samoxranih udovica&starih osoba.Save su najvazniji zakoni feudalne Srbije] Staranje o HO se spominje&u Dus.za vreme inkvizicije.tako da su najbitnija pitanja koja se ticu soc. Srpske pravoslavne crkve. To nije bila samo kritika starog. 16. To su zaceci novog kulutnog poretka-H&R.nepogoda.-pobeda Fr.] Za vreme ropstva pod Turcima pri manastirima koji su ostali pruzana je zdravstvena&2ga pomoc iako veoma skromno jer su Turci lisili Crkvu njenih poseda.mera.zastite siromasnih gradjana regulisana normativno statutima gradova. revolucije) &nastanka kapitalizma.ishrana siromasnih&ubogih pri manastirima_takodje postojale su&odredbe kojima su bile predvidjene ostre kazne za vlasteline u slucaju pljacki sela.zrtve&molitve’. Crkva nije mogla da resi sve soc.dodela napustene zemlje siromasnima koji nisu imali svoju.poretka pocela je OBNOVOM ANTICKE FILOZOFIJE&KULURE uopste.

akumul.odnosa nejednakosti su se najdrasticnije ispoljavale u periodu tzv. Na takvo stanje je usledila kritika (ne direktna.naucnix&umetn.kapitala..njegovu individualnost. Rada svakog pojedinca.vek-slobodna republika se moze uspostaviti samo kada u drustvu ne bude podela ljudi na staleze.razvija licnost.) 17. vrednosti (borba protiv feudalizma-protiv privilegije vladajuce feudalne klase) Priroda je sve ljude obdarila manje-vise slicnim sposobnostima-> prirodna jednakost. Sto se prakse tice.klase nejednakost kao rezult.ona je tokom renesanse bila daleko ne samo od drustvene nego&od politicke =osti.nova umetnost&filozofija koja U CENTAR STAVLJA COVEKA. (Makijaveli-15. JEDNAKOST. Ovo razdoblje se odlikuje aktivnoscu veceg&stalno rastuceg broja filantropa koji su vodili brigu o izvesnom broju HO. DELOVANJE FILANTROPA NA ZBRINJAVANJU OSI Kao posledica znacajnog kulturnog pokreta u svetu poznatog pod nazivom HUM&REN dolazi do promene drustva prema HO.PRIRODA&DRUSTVO postaju osnovni predmet filoz. SUMNJA U RELIGIJSKE DOGME&hriscanske vrednosti. U prakticnom sprovodjenju ideje za ostvarivanje boljih&humanijih uslova z&rada ljudi. Za umne ljude-COVEK. Bogatstvo plemica kao rezultat prevare&nasilja/unutar gradj.zato nije prirodno sprecavati ljude da razviju svoje sposobnosti&ostvaruju prava koja im pripadaju. zivot u kom realizuje vlastite snage. To je FAZA SEGREGACIJE.Spinoza. Rodilo se uverenje da covek sopstvenim umom&delom moze da nadje smisao vlastite egzistencije&da organizuje individualni&soc.Lajbnic) 31 .jedna od osn. Razum postaje princip od koga treba zapoceti duxovni&materijalni preporod. dela.pristalice racionalizma (Dekart. Razum kao kriterijum saznavanja&vrednovanja.sto je izazvalo porast interesovanja nauke za ovu populaciju&njene probleme.kad se bude pravila razlika izmedju plemica&ostalix gradjana.on je taj koji coveku omogucuje da menja prirodu da bi zadovoljio ljudske potrebe&organizovao individualni&drustveni zivot. prv.&16.slobodu (uz rec ‘obnova’ stoji pojam ‘humanizam’). Traga se za ljudskim.nego samo utopijska vizija jednog novog drustva). Tokom formiranja kapital.a ne za bozanskim vrednostima.

SOCIJALNI PROBLEMI IZAZVANI PRVOBITNOM AKUMULACIJOM KAPITALA [malo o feudalizmu: F zapocinje padom ZRC 476. ‘Gluve osobe imaju razvijene govorne organe ali zbog gluvoce nemaju razvijen govor’. razvoj manufakturne proizvodnje. Medju njima je bio&dr Johan Konard Amon koji je poznat kao prvi strucnjak u Evropi koji se specijalizovao za praktican rad na podrucju patologije govora&koji se smatra ocem logopedije.tjs.u svom radu ‘Pismo o slepima za one koji vide’.a samim tim&PRVI OBLIK DEFEKTOLOSKE REHABILITACIJE. Delovanjem humanista&filantropska misao je pokrenula obuku govora lica sa ostecenim sluhom.plemstvom.preteche 32 . Ovim problemima bavili su se mnogi lekari.] razvile su&filantropske aktivnosti svih osoba koje su bile spremne da pruze pomoc clanovima drustva kojima je pomoc bila neophodna (osobama sa psiho-fizickim poremecajima i/ili nedostacima). Drustveni poredak koji je preovladavao u srednjem veku i cinili su ga feudalci (zemljoposednici)&zakupnici (seljaci koji su obradjivali zakupljenu zemlju)] U poslednjoj etapi feudalizma (burzoazija deli vlast sa feudalcima. Defektologija tako pocinje kao neposredna praksa filantropije ili ljubavi prema coveku osudjenom da trpi zbog nedostatka koji je stalan&nepromenljiv.[RACIONALIZAM=saznanje coveka&njegov neposredni odnos prama 2gom coveku&svetu uopste se stvara. VOLTER.pedagozi&drugi strucnjaci.veliki fra mislilac.tako da je sprovodio&tehniku citanja sa usana.godine a zavrsava se pobedom Francuske revolucije 1789.polozaj slepih u drustvu moze&mora podici&unaprediti primenom njima prikladnog obrazovanja. PEDRO&HUAN PABLO BONS su gluvoneme sticenike ucili da govore.godine. DIDRO.zalagao se za obrazovanje slepih&na osnovu istrazivanja je zakljucio da se opsti soc.takodje istaknuti knjizevnik&istoricar.&obrazovanje slepih.oblikuje&menja prema nacelima razuma. STRUCNJACI: JERONIM KARDANA je u 16om veku ucio gluvoneme da pisu&tako se sporazumevaju sa okolinom. U istom razdoblju raste&zainteresovanost strucnjaka za rehab.iznosi cinjenice o potrebi&mogucnostima obrazovanja slepih. 18.

nesposobni za rad&sl.u osnovi glavna ideoloska snaga = VREME ZACETKA KAPITALIZMA = proces koji je kasnije nazvan PRVOBITNA AKUMULACIJA KAPITALA. [ Represivno zakonodavstvo-nehumano ali nuzno]) .a na 2goj strani od bivsih kmetova. Sve te promene dovode&do menjanja soc.sakacenje.u svim ZEvropskim zemljama u 15.doneseni su ZAKONI PROTIV SKITNICHENJA kojim su propisivane veoma surove kazne: bicevanje.strukture => na jednoj strani od odredjenog broja zanatlija&trgovaca.otpustene pratnje&posluge feudalaca. 19. Takvo stanje je trajalo vise od 1 veka.kao i dela plemstva formira nova klasa BURZHOAZIJA.pa&osuda na smrt.gradska sirotinja (koja nije mogla ili nije htela da se zaposli u manufakturnim radionicama).masinske industrije!!!) sa jedne strane osetniji ekonomski&kulturni napredak u gradovima ZEvrope. Oni su bili bez ikakvih sredstava za zivot&samim tim su bili prinudjeni na prosjacenje&skitnju.uprkos novim naucnim.a crkva je.a neki su postali&razbojnici. Novi oblici proizvodnje zaxtevali su&povecanje radne snage koja se mogola regrutovati ugl. -> usled napustanja sela&zaposljavanja u industriji feudalci vise nisu bili u mogucnosti da zadrze dotadasnje odnose. Pored navedenih soc.slobodnih seljaka&dela gradskog stanovnistva nastaje RADNICKA KLASA.filozofskim&umetnickim stremljenjima od pocetka 16og veka.a sa 2ge krupna socijalna raslojavanja&beda jednog dela stanovnistva. Da bi se takve pojave suzbile. SOCIJALNO-POLITICKA KONCEPCIJA TOMASA MORA 33 .&16.trgovci&malobrojna inteligencija koji ne pripadaju ni jednoj od ove 2 klase.zigosanje vrelim gvozdjem po celu ili grudima. sa sela. Vladajuca feudalna klasa drzi bitne poluge politicke plasti.veku. Vlasti pritom nisu ulazile u razloge zbog kojix su ljudi bili to sto jesu (vecina u taj polozaj dovedena silom). OSIM NJIX postoje zanatlije.nacin&nivo proizvodnje&upravljanja.kategorija postoji&1 nehomogen sloj koga su cinili prognani sa sela (jer je zemlja koju su obradjivali pretvarana u pasnjake za gajenje ovaca jer je vuna trebala da zadovolji potrebe tekstilne manufakture-‘ovce su pojele ljude’ by Tomas Mor: u gradovima zbog ogromnog priliva stanovnistva sa sela nema dovoljno zaposlenja&drzava problem nezaposlenosti pokusava da resi represivnim merama da bi se sprecilo nezadovoljstvo.

Ubrzo je vlast sxvatila da je sprovodjenje Zakona protiv skitnicenja moralo biti ublazeno. Kritikuje privatnu svojinu. Proteklo je nekoliko vekova od pocetka razvoja novih oblika proizvodnje&gradjanske klase do definitivnog rusenja feudalnog sistema (1789.verskih sukoba&raskola.pobijeno je najmanje 150.tako da tu ulogu preuzima drzava (sto je&bio zaxtev protestantske reformacije – ‘milosrdje zameniti organizovanom brirom drzave’).god) opisao je drustvene prilike tog vremena u Engleskoj. privatnu svojinu kao uzrok svih zala. Za vreme vladavine kralja Henriha VIII pobijeno je oko 72 000 ljudi koji su bili proglaseni skitnicama. Seljaci su bili izvan bilo kakve soc.mada su nasilno proterani iz svojih stanista.. Proces raspadanja feudalnog poretka&nastanak burzhoaskog bio je dugotrajan.gladi. tj.sto je dovelo do toga da seljaci odlaze u gradove u potrazi za zaradom (a to izaziva problem nezaposlenosti koje drzava pokusava da resi represivnim merama da bi se sprecilo nezadovoljstvo).god)&u tom periodu evropska drustva su prolazila kroz veoma surove procese svakojakih nasilja.zastita koju je Crkva do tada pruzala nije mogla da zadovolji rastuce potrebe.odnosa pa soc.jer je zemlja koju su ljudi obradjivali pretvarana u pasnjake da bi se zadovoljile potrebe tekstilne manufakture za vunom. zastite&tezak polozaj terao ih je na bune&ustanke protiv feudalaca (u Nemackoj se dogodio najveci otpor seljaka koji je bio uvod u dugugodisnji rat. Zbog suprotstavljanja kralju za vreme trajanja svoje sluzbe na mestu kancelara Engleske u vreme Henriha VIII giljotiran je. Prvi put iznosi ideju o drustvu bez eksploatacije sto ce postati glavna ideja socijalista.socijalno stanje tokom razvoja manufakturne proizvodnje (proleterizacija seljaka&raspustenih pratnji beskucnika pretvorenih u beskucnike). Siromastvo&beda su se toliko uvecali tokom raspada feud.ali je po katolickoj crkvi svetac od 1935.jer je bilo korisnije da se telesne kazne zamane novoizgradjenim zatvorima&popravilistima u kojima su beskucnici predstavljali radnu snagu koja donosi profit.000 seljaka). Tomas Mor je bio svedok tih dogadjaja&u svom delu ‘UTOPIJA’ (1516. 34 .kao&epidemija.ratova.Tomas Mor je stanje prvobitne akumulacije kapitala objsanio recenicom ‘ovce su pojele ljude’. Podizana su&sirotista za nezbrinute a uz njih&razlicite radionice.. Kritikovao je kapitalizam.godine.

Postignuca mnogix uticajnih ljudi&organizacija su bila usmerena na stvaranje uslova da se u drustvenoj zajednici poboljsaju. UTICAJ RAZVOJA NAUKE 19.retardiranih i drugih osoba ‘nekorisnih za drustvo’. VEKA NA HUMANIZACIJU ODNOSA PREMA OSI Znacajnim promenama u 2. U tu svrhu bilo je naophodno obezbediti znatna finansijska&materijalna SREDSTVA kojima bi se omogucilo povecanje njihovog zbrinjavanja u privatnim&drzavnim specijalizovanim INSTITUCIJAMA.xumanizuju odnosim prema HO. RAZDOBLJE SOCIJALNE INTEGRACIJE. U ovom razdoblju bio je u porastu broj SKOLOVANIH DEFEKTOLOGA.20.rata tim organizacijama se pridruzuju&medjunarodne organizacije. Posle okoncanja I. veku razvija se tzv.skolovanja.prof.komiteti. Odluku o tome koja osoba&kada mora biti unistena fizicki donosila je 35 . Narocito je bio zapazen razvoj naucnog istrazivanja u oblasti defektologije.a narocito II sv. Rastao je&broj humanitarnih drustava za zastitu HO. Defektolozi su pokusavali da prosire traganja usmerena na otkrivanje sto prikladnijix&humanijih nacina&oblika zbrinjavanja.narocito industrijska proizvodnja zaxvaljujuci naucnim&texnickim otkricima koja su delovala na razvoj nauke&texnologije).hronicno obolelih od odredjenih bolesti..time&strucnjaka uze specijalizacije koji su metodama zasnovanim na rezultatima nauke&primenom savremene tehnike organizovali&usavrsili rehabilitaciju HO. u Nemackoj je usvojen ‘Nacionalni program eutanazije’ koji je obuhvatao masovno istrebljenje&unistenje nesposobnih za rad.tokom 20.imajuci u vidu&odgovarajuci STRUCNI KADAR koji ce primenjivati odgovarajuce POSTUPKE HABILITACIJE&REHABILITACIJE zasnovanim na dostignucima savremene nauke&tehnike.zaposljavanja&sto neposrednijeg ukljucivanja HO u otvoreno drustvo.polovini 19og veka doprineo je opsti napredak socio-ekonomskix&soc-kulturnih odnosa u drustvu (naglo su se razvijale proizvodne snage. U 20.veka u svetu nastaju&mnogobrojni primeti ekstremno negativnih&dehumanizovanih odnosa prema HO => pocetkom 1939.koje je Vigotski nazvao NAUCNI ili SOCIJALNOPEDAGOSKI PERIOD. Medjutim. U mnogim zemljama su napori defektologa bili krunisani ociglednim poboljsanjem zivotnix i/ili radnih uslova pri cemu su stvoreni humaniji medjuljudski odnosi u mnogim drustvenim zajednicama.osposoblj.asocicacije.

Izvanredni razvoj nauke.revolucije).rata u nacistickom logoru Nezavisne drzave Hrvatske u Jasenovcu liseno je zivota oko 750. 36 .Jevreja&2gih naroda. Ovaj oblik kapitalizma. veka (pobeda Fr. Druga polovina 20.IDEJE&PRAXA Nastao nakon procesa prvobitne akumulacije kapitala-kao nova era u razvoju kapitalistickih odnosa.podrazumevajuci pri tome ‘Hitlerovsko-nemacku rasu’. Ovom progresu doprineo je&razvoj medicine (u smislu ranijeg otkrivanja&suzbijanja poremecaja&bolesti). Tacan br zrtava se ne zna ali nije sporno da iznosi nekoliko miliona (tokom II sv.da bi se kasnije sirio na 2ge ZEvropske zemlje.000 ljudi pripadnika srpskog naroda.a zatim&u Francuskoj. 21. U tom pokolju je sirom Evrope usmrceno mnostvo dece. Uporedo s komisijom delovale su&posebne grupacije koje su imale zadatak da fiz.pre svega elektronike.medju kojima je samo u gasnim komorama 275.000 Srba.SOC.omladine&odraslih lica.veka donela je&pojedine xumane promene koje su nastale humanizacijom odnosa prema HO u pojedinim drzavama. Novo je sto je kao osnova MASINSKA PROIZVODNJA.SIRENJU UNUTRASNJEG&SPOLJNJEG TTRZISTA&RAZVOJU NAUKE. Za njegov pocetak uzima se kraj 18.a zavrsetak poslednja cetvrtina 19.veka.zapoceo je u Engleskoj.lekara&sl.brodarstvo).kao ikapitalizam uopste.Roma.uniste iskljucivo decu koja su bila na razne nacine odvajana od porodice&ubijana radi tako imenovanog ‘chishcenja&ocuvanja chistote rase’.u sferi politike-novi institutI-VISEPARTIJSKI PARLAMENTARNI SISTEM (pravo glasa&politika =ost).posebna komisija sastavljena od strucnjaka iz redova politicara.a u sferi ekonomije RAZVOJ TRZISTA na kome se roba valorizuje (vrednuje).uz koriscenje racunara&robotike.tehnike&proizvodnih snaga uopste.doneo je +promene u mnogim drustvima koje su pracene znacajnim otkricima&njihovom primenom na podrucju tehnike. LIBERALNI KAPITALIZAM: OPSTE KARAKTERISTIKE. EKONOMSKU OSNOVU LK je imao u razvoju MASINSKE INDUSTRIJE&IZGRADNJI FABRICKOG SISTEMA PROIZVODNJE.pri cemu je usmrceno oko 500.000 mentalno&fizicki HO).RAZVOJU SAOBRACAJA (zeleznica. Nacisti su eutanaziju primenjivali navodno radi ‘ocuvanja arijevske rase’. u nemackim logorima je brutalno usmrceno mnogo HO.kao&uvodjenjem novih tehnologija.

Postoji pravo svih.cije su osnovne ideje&do dana danasnjeg aktuelne.zbog cega Mil predlaze postepene&stalne REFORME koje.a ne=ost tjs.pol.pa&radnika.da slobodno formiraju politicke stranke.koja je vlast u period manufakturne proizvodnje delila sa feudalcima tjs.pravde.&politickim pitanjima.zalagao se za takav drustveni poredak u kome ce se na najbolji moguci nacin dovesti u SKLAD SLOBODNO DELOVANJE POJEDINCA SA POSTOJANJEM&ODRZAVANJEM PRIVATNE SVOJINE&’OPSTIM DOBROM CELINE’.organizovanju&funkcionisanju drustva&njegovih institucija.pored ostalog. Mil je takođe bio naklonjen biračkom pravu za žene i (kasnije) radničkim zadrugama. =ost se sastoji u jednakom pravu svakog coveka na STICANJE SVOJINE. Feudalna klasa je politicki&ekonomski porazena. Na taj nacin ce se minimizirati drustvene ne=osti medju ljudima. drustveni odnosi pocivaju na vladavini privatnog kapitala. pitanja razmatrao u vezi sa pitanjama SLOBODE koja je centralna kategorija njegovog ukupnog ucenje.zastite&nema izgradjenu bilo kakvu soc. Ziveo je&delovao u vreme LK. sindikat u ovoj fazi razvoja kapitalizma. privatni kapitalista sve odnose regulise po svom naxodjenju.] *MIL*.ujedno je suzbijen&uticaj Crkve koja jeodvojena od drzave.sada nema ozbiljnijeg politickog protivnika prilikom odlucivanja o ekon. U fazi LK drzava se nije mesala u privredni zivot (svako njeno uplitanje u regulisanje ekon.tjs.plemstvom.sem u meri koja je potrebna da bi se obezbedilo postovanje zakona&ugovora zarad nesmetanog funkcionisanja privredne&2ge delatnosti koje su bile neophodne za drustvo. drzava ne moze da deluje ni u sferi soc. Eksploatacija radnika se ne sprovodi pomocu drzavne prinude kao u robovlasnickom&feudalnom sistemu. POTRAZNJA&PONUDA odredjuju nivo zaposljavanja. [javna&privatna svojina su strogo razgraniceni. 37 .ukljcuju PROSVECIVANJE LJUDI&OCUVANJE PRIRODNOG PRIRASTAJA. Kapitalisti odredjuju&duzinu radnog vremena.visinu najamnine&cenu proizvoda.je problematiku =osti&2gih soc.koja treba da pociva na ZAJEDNICKOM RADU SVIH. stepen ne=osti zavisi od rada&sposobnosti pojedinaca-drustvo odganizovano prema slobodi&privatnoj svojini istovremeno je&PRAVEDNO DRUSTVO.jer su kapitalisti&radnici formalno slobodni da svoje odnose regulisu ugovorom.premda malo modifikovane.&soc.a radnici nemaju mogucnosti da uticu na menjanje uslova rada&visinu najamnine jer ne poseduju sopstvenu organizaciju.Uporedo sa ekonomskim dostignucima rasla je&politicka moc burzoaske klase. ne vaze principi =osti&soc.ali u stvarnosti su SVE POLITICKE PARTIJE POD UTICAJEM&KONTROLOM BURZOAZIJE ZBOG NJENE EKONOMSKSE NADMOCNOSTI. odnosa smatralo se shtetnim).

kao&drugi predstavnici liberalizma.pa&u sferi soc..nuzan je PROCES EVOLUTIVNOG PRELAZA (u kom se covek prilagodjava prirodnoj&drustvenoj sredini).zivot&polozaj coveka usvetu zavisi od njegovog TRUDA DA SE UKLOPI u opste tokove&da tako unapredjuje licni&kolektivni soc.umesto na zakonu ponude&potraznje bila bi nepravedna).koja bi trebala da se temelji na njihovoj dobrovoljnosti.problemima&da svojim merama resave problem siromasnix jer bi na taj nacin povredila slobodu onih od kojih se oduzima da bi se 2gima davalo (svaka raspodela koja bi pocivala na arbitrazi drzave.kulturni&socijalni razvoj.*HERBERT SPENSER*. Siromastvo&soc. To je za njega prvi&osnovni princip ispravne =osti. 22.kao&Mil. Za materijalni.da bude izraz njihovih osecanja&savesti). Osnovna S. UTOPIJSKA KRITIKA SOC.KAPITALIZMA 38 .protiv toga da se drzava bavi soc.da ne bi opterecivali 2ge.beda.pri cemu je primarno dejstvo bioloskih faktora. Princip solidarnosti za S.treba moralnim uticajem razvijati svest o uzajamnoj pomoci (drustvo treba da vrsi moralni uticaj na pojedince kako bi se kod njih razvijala svest o UZAJAMNOJ POMOCI.sa 2ge strane u 2. soc.a sam soc. je. On odbacije komunisticke ideje koje zagovaraju drustvenu =ost ljudi jer one ne deluju u skladu sa moralnim zakonom.odnosno blagostanje covecanstva u kome nece biti bede&zla&u kome ce biti sve vise pravde.sa jedne&narastanje radnickog pokreta.zivota. Umesto filantropskog ocajavanja zbog siromasnjih&bednih. Svaka druga =ost za njega je neprixvatljiva.Nemackoj ukojima je uvedeno zdravstveno osiguranje uslucaju invalidnosti&starosno osiguranje &to predstavlja kraj LK.njihovo ostvarenje bi nacilo povredu nacela Slobode&=osti. Sto se tice brige drustva za siromasne.zivot. S.treba raditi na tome da se ljudi MORALNO VASPITAVAJU tako da vode brigu sami o sebi.-politicka ideja jeste da SVI LJUDI IMAJU =O PRAVO NA SLOBODU. spade u moralnu sferu.permanentan&da se odvja evolutivno.pa dolazi do zakonodavnih promena u Engl.veka prinudili su burzoaziju da menja pogled na soc.polovini 19.spade ured onih mislilaca iz doba LK kod kojih preovladjuje optimisticko uverenje da je progress uopste.pitanja.STANJA U VREME LIB.

OVENova delatnost nije bila samo teorijska kao kod Sen-Simona&Furijeaon je u Engleskoj pokusao da sprovede osnovna nacela o uredjenju odnosa u procesu rada u kome se ostvaruje =ost&pravednost.humanog drustva.GARANTIZAM kao drustvo prostih asocijacija .naucnici.svi ljudi su ukljuceni u proces proizvodnje kao akcionari. Sen-Simon.ne ukida zlo&nepravdemniti uspostavlja organizaciju drustva na principima razuma.birokrate.XARMONIZAM kao stvar buducnosti (prerovladavanje kapitalistickih odnosa) u kojoj jos uvek postoje paraziti.a NAUKA najmeritornije sredstvo organizacije drustvene prakse.neophodna je racionalna organizacija drzave koja bi ibla uskladu sa zaxtevima industrijalizacije. Takav rad je pravican.za njih je RAZUM kritetrijum saznanja&vrednovanja. Suprotnosti se javljaju izmedju klase industrijalaca (fabrikanti. FURIJE je smatrao da se drzavom moze valjano upravljati&rukovoditi prema PRINCIPIMA RAZUMA (razvoj slobodne licnosti.a sa njim nastaje&KAPITALIZAM.banari.harmonije.zemljoradnici)&klase besposlicara (plemici.pa je osnovao RADNICKE KOLONIJE U PREDIONICAMA PAMUKA U New 39 .vojnici).jer ona ne resave ni problem drustv.SOCIJANTIZAM kao priprema za formiranje slozenih oblika udruzivanja.rentijeri. Period civilizacije deli na tri faze: . Klasa besposlicara ce nestati tako sto ce se ukinuti pravo na nasledjivanje. Zamisljao je drustvo harmonije kao drustvo materijalnog izobilja u kome nema zavisti.Furije&Oven kao predstavnici socijalutopizma smatrali su da revolucija nije put ni nacin uspostavljanja pravednog stanja. .jer se svojina stice radom.vlasnici sredstava za proizvodnju&svako ima mogucnosti da razvija&ispoljava svoje sposobnosti. NAUKA je glavna pokretacka snaga napredka covecanstva.mada Furije ne smatra da svi ljudi treba da budu iz=cheni u imovinskom pogledu (jer doprinos pojedinca nije =ak). SEN-SIMON je dao najveci doprinos kritici&vrsio najveci uticaj na kasniji razvoj soc.SOCIJALUTOPIZAM = izraz nezadovoljstva zbog neispunjenih obaveza datih neposredno pre&za vreme Fr. Uredjena drzava mora prevladati stanje nezaposlenosti&Sen Simon saradnju industrije&nauke vidi kao jedini nacin.bez prinude&eksploatacije-suprotnom tadasnjim uslovima. Da bi se uspostavilo pravedno drustvo.Osnovna pokretacka snaga drustvenog progresa RAZVOJ INDUSTRIJE.radnici.&politickih ideja. Socijalutopisti slede opstu metodolosku nit prosvetiteljstva.=ost svakog pojedinca.revolucije.njegov doprinos&rad…).a RAD&STVARALASTVO treba da budu osnov svake drustvene vlasti.nestaju klase&ne=osti.

=osti&pravednosti sto je&opisao u delu ‘Novi pogled na svet’ koje je kritika istih. Svoj sistem obrazovanja.medju 40 .vaspitanja&osposobljavanja za rad Oven naziva ‘Institut za formiranje karaktera’.koja zivi&radi u kooperativnoj koloniji koja je bila obavezna da se stara o nemocnima. 23.pravila o njihovom vaspitanju&obrazovanju. Doslo je do bojkota od strane burzoazije koji je doveo do raspada kolonija.ali je Oven znao da su to parcijalna resenja&da ne sezu dalje od radionica -> neophodne su drustvene reforme&reforma drustvenih institucija u celini.utvrdjeni OBLICI STARANJA.bolesnim.kao&DRZAVNE USTANOVE koje su bile odredjene&obvezne da se staraju o svojim korisnicima.bolesnih.za njihovo resavanje morala se angazovati&DRZAVA.jer zbog rasprostranjenosti&tezine ovog problema privatna inicijativa nije mogla vise da bude nacin.koji predstavlja drzavno staranje o siromasnim. Organizovane su&’UBOZNICHKE KUCE’.iznamoglih.iznemoglim&invalidima koji su bili ekonomski&zdravstveno ugrozeni.postojale su 4 fabrike. Sve radnike koji su ziveli sa svojim porodicama u naselju smatrao je clanovima velike porodice.MERE: briga o deci zaposlenix.a PRIVATNU SVOJINU.koje su bile obavezne da prihvataju osobe iz zakonom odredjenog kruga korisnika.pa je tim povodom 1834.RELIGIJU&POSTOJECI OBLIK BRAKA (temelje na kojima je pocivao tadasnji poredak) video je kao prepreke za ostvarenje soc. Velika Britanija bila je jedna od najrazvijenijih industrijskih zemalja. Ublaziti soc. ‘Nas cilj je cilj svih razumnih bica-sreca’.siromasnix&svix osoba nesposobnih za rad.problemima koje je trebalo efikasnije resavati. Sproveo je SOC.Lenark-u. Produktivnost rada je povecana.sa nagomilanim soc. Ovim zakonom propisan je KRUG KORISNIKA.skracenje radnog vremena za 3h.polozaj ovih grupacija kao zadatak morao se poveriti ORGANIZOVANOJ DRUSTVENOJ ZAJEDNICI.zakon oogranicenju zenskog&dechijeg rada). OSNOVNE KARAKTERISTIKE ‘SLUZBENOG STARANJA O SIROTINJI’ Nagomilani ekonomski problem u drustvu pocetkom 19. Posebnu paznju je posvecivao deci.njihovom skolovanju&osposobljavanju za obavljanje odredjenih poslova.veka iziskivali su preduzimanje prikladnih mera kojima ce se ublaziti tezak polozaj starijih.godine usvojen ‘Sirotinjski zakon’.

Uz njih su se nalazile radionice u kojima su svi sposobni za rad bili obavezni da radom zaradjuju sredstva za sopstveno izdrzavanje&podmirenje potreba svoje porodice. zanimanja.politike&zastite gradjana u savremenoj drzavi. Uslovi zivota su u uboz.posebno onix osoba koje zbog nesposobnosti za rad&invalidnosti postaju socijalni slucajevi.pa su se mladi trudili da sto pre&sto bolje nauce zanat&napuste uboz.pod nadzorom majstora.mesto&ulogu soc. DIRKEM je svoje sxvatanje solidarnosti zasnovao na temelju drustvene podele rada.sa 2ge strane. 41 .umece&vestinu pojedinix zanata da bi kasnije. Medju njima je&EMIL DIRKEM.sto je bilo izuzetno vazno (ne samo za tu populaciju nego&za RAZVOJ DEFEKTOLOSKE TEORIJE&PRAKSE).koji je proucavao PROBLEME SOC.obrazovanje&osposobljavanje osoba u stanju soc.sticali znanja. Shvatajuci znacaj.ZASTITE LJUDI&to iz redova pogodjenix zivotnim nedacama&razvrstanih u red ‘soc.a ta nastojanja podsticala je&drzava u nameri da ih sto pre izbrise iz liste korisnika soc.koju on razlikuje &striktno odvaja od texnicke. UTICAJ GRADJANSKE SOCIOLOGIJE NA ZASTITU&ZBRINJAVANJE OSI Sredinom&u 2oj polovini 19.slucaj’ sa stanovista drustvene solidarnosti. U ovim radionicama su deca&omladina.da mogu sebi da obezbede samostalan ili bar delimicno samostalan zivot.omladinu&odrasne HO.strucno osposobljeni za obavljanje odredj.veka RAZVOJ DEFEKTOLOSKE TEORIJE&PRAKSE bio je zavisan od napredka ekonomske moci&kulture datog drustva.mogli da se zaposle&prestanu da koriste finansijsku pomoc drzave.u kojima su korisnici ziveli&radili. Mnoge od njih obuhvatale su&vaspitanje.kojima su se nalazile&HO.decu. cim se zaposle. Na drustvenom planu posledica-> podvrgavanje licnosti coveka mexanizovanom radu. DRUSTVENA PODELA RADA-rastavljeni &uprosceni rad sveden na pojedine pokrete koji se ponavljaju. One su se bavile prikupljanjem materijalnih sredstava&raznim 2gim aktivnostima kojima su doprinosile ublazavanju teskoca koje pogadjaju decu bez roditelja.mnogi teoreticari se bave proucavanjem&resavanjem ovih problema.potrebe. bili veoma teski. POSLEDICE – nastajanje HUMANITARNIH&DOBROTVORNIH ORGANIZACIJA sirom Evrope radi pruzanja pomoci nemocnima&ugrozenima. 24.pomoci.hend.sa jedne strane&bitnih obelezja socijalne politike u drzavi.

Naravno. MS predstavlja neposrednu vezu individua&globalne zajednice/istovetnost indiv.nego iziskuje potrebu da se ljudi uzajamno dopunjuju. D.tjs.time se gubi individualnost pojedinca.iako istorijski oblik takve solidarnosti vidi u prvobitnim oblicima drustvene organizacije. MEHANICKA SOLIDARNST uspostavlja se na osnovu grupisanja ljudi po slicnosti. Drustvena koxezija kod MS obezb. OS mogla se razviti na temelju vece podeljenosti drustv.a ne da se sukobljavaju. Pojedinci unutar grupe ne saradjuju samo zato sto su slicni. priznaje da.rada&specijalizacije.nego je upucen na mnostvo 2gih ljudi.odnosno pozitivno zakonodavstvo (glavna svrxa nije kazna. 42 . U razvijenijoj specijalizaciji niko nije dovoljan samom sebi.podele rada. Razlicitost koja ovde posotji medju njima ne negira samu solidarnost. se potcinjavanjem individualnix svesti zajednickom cilju. Visok stepen individualnosti clanova zajednice.cak&vise nego na nivou nerazvijene drustv.oni postaju atomi kojima drustvo raspolaze.pre svega na osnovu licnih sposobnosti pojedinaca. na stepenu MS.gde razlicita zanimanja nisu razvijena. Takvo jacanje individualnosti u organizovanoj zajednici cini drustvo jedinstvenijim.da saradjuju.kao sto je xorda. To ima&pozivitne moralne posledice.jer takvi oblici drustvenog organizovanja vise ne postoje&zbog toga daje analogiju sa klanovima.nego vracanje u predjasnje stanje onoga sto je poremeceno prekrsajem).to ne moze empirijski dokazati. ORGANSKA SOLIDARNOST razvija se na razlicitosti individua za nju je karakteristicno restitutivno pravo.TEXNICKA PODELA RADA-podela rada po grupama&ona je osnova profesionalnog strukturiranja.u modernom drustvu. I ovde su ljudi zavisni od zajendice. Najvisi stepen MS postize se kada se individualna&kolektivna svest podudaraju.&kolektivnog verovanja. formulise&pojmove mehanicka&organska solidarnost.Na temelju ove podele D. a spoljasnji izraz je represivno pravo cije sankcije idu od prekora do smrtne kazne ili izgnanstva iz zajednice. OS je mogla nastati samo u razvijenijim civilizacijama. Karateristicna je za drustva nizeg razvoja u kojima profesije nisu izdiferencirane.a solidarnost se moze uvecati na nivou kolektiviteta samo ako se smanjuje individualnost pojedinca.tjs.ali oni ovde imaju mnogo > mogucnosti da razviju svoju licnost jer specijalizovani rad zaxteva daleko vise inicijative nego uniformna podela rada.nego &zato sto im je takva saradnja uslov opstanka.

SOLIDARNOST spada u moralnu sferu-drustvo treba da vrsi moralni uticaj kako bi se kod ljudi razvijala svest o uzajamnoj pomoci tako da bi to bio izraz njihovih osecanja&savesti).a u izuzetnim slucajevima javnim sluzbama&bolnicama. Dao je svoj doprinos resavanju problema&pitanja koje se odnose na soc.problemima&da svojim merama resava problem siromasnih.Dirkem se zalagao za primenu sistema UDRUZIVANJA LJUDI PO ZANIMANJIMA.medju kojima se nalaze&invalidi.prvi&osnovni princip =osti (PRAVEDNOST je u vezi sa principom =osti.HO.po Dirkemu v&o HO&resavanje njihovih problema (ukljucujuci&njihovo cuvanje&zbrinjavanje) treba poveriti na prvom mestu PORODICI. 43 .jer bi se na taj nacin ostvarila solidarnost&uzajamnost resavanja problema ugrozenosti clanova porodica.jer su drzavne sluzbe suvise udaljene od pojedinca.sociolog. HERBERT SPENSER-cuveni engl. Spenser je podsticao razne strucnjake (lekare.po njemu.slucajem.tjs.zastitu&zbrinjavanje ljudi pogodjenih socijalnim slucajem. On je protiv toga da se drzava bavi soc. Dirkem je smatrao da je ovakav sistem prikladniji u poredjenju sa sprovodjenjem zakonskih propisa o staranju&pomoci osobama pogodjenim soc.dakle za organsku solidarnost ili u okviru delatnosti koju u drustvu obavljaju.pedagoge.sto je.tjs.tjs. Svoj stav je prakticno dokazao licnim ucescem u karitativnoj ogranizaciji ‘Drustvo za ogranizaciju pomoci’.a MORALNIM UTICAJEM obezbediti brigu drustva za siromasne (razvijati svest o uzajamnoj pomoci). Spenser se zalagao da se problem zadovoljavanja potreba&zbrinjavanja invalida resavaju METODOM SAMOPOMOCI. svako uspostavljanje =osti nezavisno od rezultata rada nije pravedno. Njegova osnovna soc.jer ljudi treba dase moralno vaspitavaju tako da sami vode brigu o sebi da ne bi opterecivali 2ge.psihologe.njihovog izbavljanja iz grupe socijalnih slucajeva.sociologe…) da razvijanjem teorije rasvetljavaju&pomazu u resavanju mnogih slozenih problema u prakticnom radu na podrzucju defektologije.medju kojima se nalaze&HO.politicka ideja je da su svi ljudi imaju =o pravo na slobodu.tek zatim karitativnim organizacijama. Shodno tome. od konkretne porodice&da su one najcesce neprikladne&neefikasne da se bave resavanjem problema osoba nesposoban za samostalan zivot&rad.

RAZUM nalaze da ljudi uskladjuju svoje strasti sa svojim mogucnostima. MARXOVE SOCIJALNE KONCEPCIJE Kao&gradjanske mislioce 19og veka&Marxa su zaokupljala soc.siromasne treba prepustiti PRIVATNO INICIJATIVI.a pomaganje siromasnih bi znacilo oduzimanje od onih koji imaju-sto bi uzrokovalo novo siromastvo. podsticala uvecanje siromastva koje ocekuje zastitu&brigu drzave. Bavi se problematikom =osti.posledice bile su veliki porast ne samo materijalne nego&moralne bede. 26. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KONCEPCIJE TOMASA MALTUSA Glavna prepkupacija T. Prema tome.jer se broj ljudi povecava geometrijskom progresijom.ali se NIKAD ne moze ostvariri zato sto covek ne moze dazivi uizobilju niti svi ljudi mogu = da dele darove prirode.jer uprotivnom neravnomerni porast stanovnistva ce se regulisati merama razlicitih formi represije kao sto su gladmbolest. Znacajan deo njegove analize kapitalizma (od prvobitne akumulacije kapitala do kraja liberalnog kapitalizma) se odnosi na soc. Maltus se zalaze za moralni uticaj. Soc.posebno problemi siromastva.polozaj radnih slojeva drustva. ne=osti medju ljudima) nije neravnomerna raspodela bogatstva nego PRIRODNA ZAKONITOST USLOVLJENA SRASTIMA koje dovode do NERAZUMNOG UMNOZAVANJA (narocito kod siromasnijih slojeva).pitanja.M.isticuci da je ta ideja plemenita&privlacna.pa pravo na opsttanak imaju oni koji su ustanju sebi da obezbede sredstva za zivot => jedini nacin zaustavljanja sirenja bede je SPRECAVANJE PREKOMERNOG PORASTA STANOVNISTVA a to je moguce na 2 nacina: moralnim uticajem&represivnim sredstvima. su soc.sto je dovelo do POVLACENJA DRZAVNIH INSTITUCIJA iz sfere brige za siromasne.koju treba eticku uvazavati.ali ipak imati u vidu da to povlaci&odredjene drustvene posledice.a sredstva za zivot aritmetickom => UZROK BEDE jednog broja ljudi (tjs.25. 44 .tjs. Odnos prema siromasnima za koji se zalagao Maltus je prihvacen u Engleskij tada. DRZAVA NE TREBA DA POMAZE SIROMASNE jer bi na taj nacin uvecala bedu.pa se zato Maltus zalaze za moralni uticaj kroz socijalizaciju&edukaciju.ratovi&sl.pitanja.

Kriticka razmatranja naznacenih pitanja su u to vreme bila od izuzetnog znacaja.nepostojanja soc.politici.a ne kao poseban teorijski problem. Marxovo SHVATANJE POTREBA je znacajno posto je problematika potreba kod njega u neposrednoj vezi sa pitanjima =osti a posebno&sa problematikom pravednosti&solidarnosti.rad zena&dece pod teskim uslovima koji ostavlja trajne posledice na drustvo u celini. POTREBE&NJIHOVO ZADOVOLJAVANJE M.niske najamnine koje ne prate porast proizvodnje&uvecanje drustv.pre svega u ogranizovanju radnickog poktera&njegove borbe za poboljsanje ekonomsko-socijalnih uslova zivota.INDIVIDUALNE&DRUSTVENE.medjutim.manipulisane potrebe.velika smrtnost. vezuje za covekovo ispoljavanje koje kao rezultat ima opredmecivanje&prisvajanje predmetnog sveta.eksploatacija. Podele deli na: PRIRODNE&DUHOVNE.pol.prema tome ni o soc. Slede razmatranja koja se odnose na duzinu radnog dana. sredstava za zadovoljavanje potreba kojima se obezbedjuje ‘proizvodnja samog materijalnog zivota’.ukupan materijalni&moralni polozaj radnih slojeva drustva koji se manifestuje u razl.stambena ugrozenost.bogatstvo potreba.NUZNE& LUKSUZNE.Ni o jednom posebnom pitanju M.danas kao&pre 1000godna da bi se ljudi samoodrzali u zivotu. Ali zadovoljavanje prvih 45 . To je uslov cele istorije koji se mora ispunjavati svakog dana&svakog sata.nije se njom posebno bavio.sem u sklopu pitanja =osti.OTUDJENE&AUTENTICNE.pravednosti&solidarnosti obuhvata centralna pitanja o kojima je raspravljao u vezi sa problematikom prvobitne akululacije kapitala&lib. savremenike. Sto se tice pravednosti. To je.koja je posebno zaokupljala M.zakljucci&anticipacije u vezi sa nekim centralnim kategorijama koje se odnose&na soc.tjs.zastite ili njena nedovoljnost.oblicima: glad.a solidarnost je razmatrao kao pitanje ogranizovanja radnicke klase u borbi za njena prava.ponizavajuci karakter dobrocinstva&milosrdja&sl. Kompleksan sadrzaj koji se izrazava kategorijama =osti.KVALITATIVNE&KVANT ITATIVNE. nije pravio nikakve zaokruzene predmetne studije. Od posebnog teorijskog znacaja su analize.bolest.lose radnicko zakonodavstvo.kapitalizmom.pol.nezaposlenost.u razl. Covek bivstvuje tako sto nastoji da zadovolji svoje raznovrsne&brojne potrebe sto zavisi od istorijskih uslova&nivoa razvoja coveka. On uvodi pojmove: radikalne potrebe.bogatstva.u stvari. Istorija nastanka potreba je u nerazdvojivoj vezi sa proizvodnjeom sredstava za zivot. kontekstima je bilo reci o pitanjima koja se mogu uvrstiti u problematiku soc.

sto predstavlja ‘prvo istorijsko delo’ – istorija zapocinje od momenta kada covek.a time&zadovolj. Covek stvara svoj predmetni svet radi zadovoljavanja potreba na datom nivou indiv.** Doduse.pocinje da proizvodi sredstva pomocu kojih proizvodi nove potrebe koje nisu uslovljene samo covekovom bioloskom konstitucijom.proizvodjenje potreba&njihovo zadovoljavanje prelazi u svoju suprotnost jer sluzi pokretanju mehanizma ciji je smisao produkovanje sto > robe.elementarnih potreba.kulture&dr. potreba svih.a time&SVET TUDJIH STVARI kao&tudja moc koja ga potcinjava. OSNOVNA POTREBA postaje potreba za POSEDOVANJEM stvari.odnosno zadov.PREDMETI VLADAJU COVEKOM. mogucnosti u odredj.aktivnosti na njihovom zadovoljavanju&orudja kojima se one zadovoljavaju podstakli su na ‘proizvodjenje novih potreba’. &prirodne promene se istorijski menjaju u zavisnosti od opsteg razvoja coveka.tradicije.niko unapred nije iskljucen iz prisvajanja bogatstva roda.pre svega kvantitativnih potreba. cime je omogucio proizvodjenje novih.kvantitet&kvalitet&pomera se donja granica njihovog zadovoljavanja. To ne doprinosi zadovolj. Menja se&nacin zadovoljavanja tih potreba. => kapitalizam 46 . potreba.umesto instinskih.pored zadovoljavanja elementarnih prirodnih potreba. U uslovima privatne svojine. Bogatstvo roda se uspostavlja na siromastvu individue.sto je dovelo do pretvaranja prirodnih odnosa u odnose medju stvarima&potcinjavanja coveka zakonima ekonomije (jer primarni cilje proizvodnje nije zadovoljavanje covekovih potreba. drustvu dosao je do zakljucka da je KAPITALIZAM doprineo snaznom razvoju ljudskih potreba jer je oslobodio coveka od ‘pupcane vrpce prirodne zajednice’ (oslobodio je coveka od neposredne zavisnosti od prirodnih uslova).stvaraju se LAZNE POTREBE.ali postoji granica toga zadovoljavanja koja je odredjena KUPOVNOM SNAGOM. Tako dolazi do preokrenutog odnosa u zadovoljavanju covekovih potreba.autenticnoh potreba. Proizvodjenje novih potreba odvaja coveka od 2gih zivih bica pre svega po tome sto ‘prvim istorijskim cinom’ zapocinje proizvodjenje&duhovnih potreba.jer podela rada odredjuje njihovo mesto u prisvajanju.one ne ucestvuju ravnopravno u podmirivanju svojih potreba.nego sticanje profita).&umesto da covek vlada predmetnim svetom koji je sam stvorio.otudjenog rada&robnonovcanog oblika privrede. istorijskim okolnostima. **Iako sve individue ucestvuju u procesu proizvodnje (opstem razvoju bogatstva). Analizom nacina proizvodnje&prisvajanja u kapital.&drustv.a nju odredjuje kapital. indiv.za kojom se onda naknadno stvara vestacka potreba.nego na jedno strani stvara bogatsvo a na 2goj bedu.potreba.

proleterijat.proizvodi&svog ‘grobara.Cak&sam ZIVI RAD se pojavljuje kao tudji prema zivoj radnoj snazi.nego to&ne sme. Posto je svakoj revol. Da bi ukinuo nacin dotadasnje egzistencije. je radikalna on teorija koja postulira coveka kao najvisu vrednost. najamni rad&zadovoljio potrebe svoje licnosti.tjs.jer bi time negirao samog sebe. Za M.nego na ‘samo covecansko pravo’.ona se ne poziva na istorijsko. ako je teorijski projektovano trebanje prihvaceno&kolektivno (‘teorija se u jednom narodu uvek ostvaruje samo ukoliko je ostvarenje njegovih potreba’). Temeljeci se na privatnoj svojini.drustvo proizvodeci potrebu za radnom snagom. Ali u praxi ona moze biti delotvorna samo ako ‘zaxvati mase’.koja je =o svestrana u svojoj proizvodnji kao&u potrosnji.gde je on ‘slucajno’ – zbog podele rada zasnovane na privatnoj svojini – potchinjen.ali&svest o novim potrebama. Spoznajom uslova privredjivanja (svest o 47 .isto tako je orudje TUDJE ORUDJE. potreban pasivni element. Sam rad&njegovi uslovi su radniku nametnuti spolja.materijalna osnova. Ako ne zeli da dovode u pitanje sopstveno oplodjivanje.cije je ono vlasnistvo ispoljavanja zivota. Radnik vremenom postaje svestan raskoraka izmedju svojih potreba&polozaja.kapital ne moze da ide na radikalno skracenje radnog vremena. Opsta trka za bogatstvom&profitom tera rad preko granice njegove prirodne potrebnosti&tako stvara materijalne elemente za razvitak bogate individualnosti. .ciji je on rad.. Stoga ova klasa nema nikakve posebne interese jer joj nije ni ucinjena posebna nepravda nego nepravda uopste. Time se razvija SVEST RADNIKA o potrebi skracenja radnog vremena.za proizvod samog rada’.ne samo da ne moze da zadovolji. Tako M.iz cega se zakljucuje da ona OSLOBADJAJUCI SEBE OSLOBADJA CELO DRUSTVO. ‘Materijal koji radna snaga obradjuje je TUDJI MATERIJAL.kapitalisticko drustvo stvara&odredjeni odnos prema radniku.otudjenom radu&podeli rada.on mora da prevlada postojece stanje. njen rad se pojavljuje samo kao dodatak materijalu&orudju &stoga se opredmecuje u necemu sto joj ne pripada. Tako kap. Zato ‘radikalna revolucija moze biti samo revolucija radikalnih potreba’.sto je moguce samo TRANSCENDIRANJEM KAPITALISTICKOG DRUSTVA.M. Kako toj klasi nije ucinjena ‘nikakva posebna nepravda nego nepravda uopste’.proizvodi potrebe koje.tjs.jer je USTUPLJEN KAPITALU ZA OPREDMECENI RAD. ga nalazi u PROLETERIJATU zato sto je on jedina klasa u gradjanskom drustvu koja je vezna ‘radikalnim lancima’&koja poseduje ‘univerzalni karakter svojim univerzanim patnjama’.pa to vodi zaostravanju protivrecnosti izmedju rada&kapitala. dolazi do pojma RADIKALNE POTREBE = ovaplocenje vrednosti svekolikog covekovog ispoljavanja.

razvitak koji sa svoje strane deluje povratno na proizvodnu snagu rada kao najveca proizvodna snaga’.omogucava RAZVOJ INDIVIDUE.koja izgradjuje&svoj system potreba.otudjenju&potrebi zadovoljavanja svoje licnosti) radna snaga postaje svesna radikalnih potreba.na kome se na 1 str. Medjutim.ALI POVRATNO UTICE NA RAZVOJ PROIZVODNIH SNAGA sa 2ge strane.vec potpuno nove koje tek treba ostvariti.odnosa.potreba je M.koje nisu postojale u prethodnom. SLOBODNO VREME je radiklna potreba radno-priozvodnog dela drustva.drustva. odnosima se&cula kvalitativno razlikuju od onih u otudjenom drustvu koje sve potrebe svodi na posedovanje. Slodobno vreme. Nju ni kapital ne moze da zadovolji&zato dolazi do zaostravanje protivrecnosti izmedju rada&kapitala. radikalne potrebe nisu one koje su ostvarene.sa 1e strane.pa maker&za manjinu drustva.potreba u kapitalistickom drustvu. Svest o novim potrebama koje je proizveo kapital ‘koja je&sama proizvod nacina proizvodnje zasnovanog na kapitalu’.drustva koje pociva na otudjenom radu. O slobodnom vremenu kao uslovu za formiranje drugacijeg coveka&nastanak 48 . Svest o tome da takvi odnosi ne mogu postati temelj slobode konstituise KOLEKTIVNO TREBANJE koje se ne svodi na potrebe imanja. [Potrebe jednog tipa drustva ne mogu se projektovati na sis.zato predmetni svet postaje ljudski sam ou neotudjenom drustvu u kome predmeti postaju drustveni predmeti kojima se covek potvrdjuje ‘ne samo u misljenju nego&u svim culima’-zato je opredmecenje covekovog bica na ljudski&neotudjen nacin&u tome da ‘covekova cula ucini ljudskim&da stvori ljudsko culo koje odgovara celokupnom bogatstvu ljudskog prirodnog bica’_novo drustvo stvara kvalitativno 2gacije potrebe.radikalno drugaciji od sis. potreba sasvim drugacijg tipa. stvara ‘bogatstvo roda’ a na 2goj ‘siromastvo individue’. vremena za puni razvitak individuuma. ‘Usteda radnog vremena = je povecanju slobodnog vremena.ali&cinjenice da ih ne moze zadovoljiti ako ne transcenidira kap.KOMUNIZAM = asocijacija slobodno udruzenih proizvodjaca. udruzenih proizvodjaca se ukida suprotnosti izmedju radnog vremena&slobodnog vremena. vrednosti u odnosu na kapitalisticko drustvo.posedovanja >. Od toga polazi nova projekcija gradj.nacin proizvodnje&potrosnje.pa umesto bogatstva na 1oj&siromastva na 2goj strani. POTREBA PODRUSHTVLJAVANJA – u podrustv. Svoj koncept radik.vec na revolucionisanje drustv.’stupa bogat covek&bogata covekova potreba’.najavljuje njegovu propast.] Radikalne potrebe u drustvu udruzenih proizvodjaca imaju promenjen status u sis.u asoc.emancipacija coveka se ocituje&u kvalitativnom menjanju njegove culnosti.tjs. kasnije razvijao na osnovu analize protivrecnosti kap.

.dok je duhovna.pri cemu je akcenat uvek na proizvodnji. nije imao potrebna saznanja iz oblasti soc. [ M.ali ne zbog svoje nemarnosti.pa da se automatski promene&nacin misljenja. M. Mada se ovde potrebe uvecavaju.osecanja.] [ Pored nesumnjivog Marxovog doprinosa kritickoj teoriji potreba.njihova psihologija&sl.za koje je uslov skracenje radnog vremena namenjenog za proizvodnju.naznacio je alternativne oblike zivota. M. govori prilikom razmatranja ‘CARSTVA SLOBODE’. M. je ipak prenebregao neke bitne cinjenice-nije dovoljno da se srusi stari poredak.& nakon najradikalnijih revolucionatnih obrta se javljaju odredjene psiholoske reakcije kao recidivi starih trauma.tjs. je analizi potreba pristupio svestranije&kompletnije od svih svojih prethodnika.promeni oblik vlasnistva. ISTINSKA RESENJA M. je video u revolucionarnom obrtu. Uvodjenjem pojma ‘radikalne potrebe’. Potrebe je posmatrao u okviru istorije&razvoja&razmatrajuci predmetnost potreba je uocio vezu&odnos izmedju potreba&proizvodnje&potrosnje. Zbog toga se nije mogao 49 .tjs.umesto da on njima gospodari kao neka slepa sila. Samo ‘carstvo nuznosti’ nije ono iz vremena kapitalizma jer udruzeni proizvodjaci imaju slobodu da ‘racionalno urede ovaj svoj promet materije s prirodom.novih potreba M.navike ljudi.postoje&neke epohalne ogranicenosti koje nije mogao da prevladanpr.njihovim povezivanjem sa razvojem svesti.da ga dovedu pod svoju zajednicku kontrol. je izlozio&sustinu otudjenja potreba&naznacio forme manipulacije potrebama.promena.razviju proizvodne snage&svest ljudi o saznanju sta su istinske potrebe. psiholoska dimenzija ostala na marginama njegovih razmatranja (‘istinske potrebe postoje samo ako postoje predmeti pomocu kojih se one mogu zadovoljiti’).psihologije.inhibicija&fobija.’uvecavaju se&proizvodne snage koje te potrebe zadovoljavaju’. Medjutim&zadovoljavanje materijalnih potreba.. ona pitanja gde je pravio distinkcije izmedju istinskih&laznih potreba.cime je ukazao&navrednosne kriterijume za procenjivanja dostignuca odredjenih soc.vec zbog epohalne organicenosti. uspostavljanje slobodne ljudske zajednice u kojoj nece biti potrebe za bilo kakvom represijom. Uvodeci pojam ‘bogatstvo potreba’ postavio je osnove za prevladavanje dihotomije podele potreba&sadrzajnom interpretacijom ‘coveka bogatog potrebama’ dao znacajan doprinos daljem obogacivanju pojma humanizam.pri cemu je celokupan proces materijalne&duhovne reprodukcije zivota usmerio na istiske potrebe. da ga vrse sa naj< utroskom snage&pod uslovima koji su najdostojniji&najadekvatniji njihovoj ljudskoj prirodi’.proizvodnja koja ostaje u ‘CARSTVU NUZNOSTI’ se odvija pod drugacijim okolnostima od onih u kapitalizmu.

traume usled neostvarivanja ocekivanih zadovoljenja&onih potreba za koje postoje predmeti ali su kvalitativno&kvant. snage. problem. nedostupne vecini clanova drustva.nego&lazne) resavaju bitni soc. M. =ost&ne=ost je opstedrustveno pitanje jer se tice ukupne drustvene situacije&polozaja velikih delova drustva. Ako se problem ne=osti ne resava ni distributivno-komunistickim ni gradjansko-liberalnim modelom prisvajanja predmetnog sveta postavlja se pitanje da li je moguce uspostaviti drustv. dobrima (od kojih mnoge namece trziste&koje nisu uvek stvarne.ali to nije dovoljan uslov slobode&opste ljudske emancipacije. &soc. kako zapoceti PROCES PREVLADAVANJA OTUDJENJA da bi covek mogao na svestran nacin da ispoljava svoj genericke moci.niti se prevladavaju ne=osti. > govori o ne=osti nego o =osti.tako da M.sagledavajuci njenu sustinu kroz razlicite forme otudjenja coveka u gradjanskom drustvu. M.pitanja.zadovoljavajuca forma prisvajanja koja bi obezbedila razvoj coveka bogatog potrebM&mogucnost ispoljavanja njegovih generickih sposobnosti tjs.pre svega radnih proizvodjackih slojeva.nego pitanjima kako ogranizovati drustvo koje bi omogucilo razvijanje svestranih oblika zivota&formiranje coveka ‘bogatog potrebama’!! To ne znaci da se prostim kvantitativnim rastom materijalnih dobara&zadovoljavanjem rastucih potreba za razl.ne znaci da treba UKINUTI svako POSEDOVANJE. se ne bavi moralnom osudom ne=osti niti zeli da stvara projekciju idealnog drustva =osti. Problem je u tome kakav se odnos uspostavlja u prisvajanju predmetnog sveta.niti na pitanje svojine&raspodele (kako su mislili predstavnici komunistickih utopija). uopstavanje posedovanja) = M. Taj put mora ici prevladavanjem podele coveka na egoistickog gradjanina individuuma&stvaranjem uslova u kojima se covekov svet&njegovi odnosi svode na samog coveka. je uneposrednoj vezi sa sproblematikom zadovoljavanja potreba. Otuda je problem =sti PITANJE JEDNAKE VREDNOSTI SVIH LJUDI -> =ost se ne moze svesti samo na pitanje politicke&pravne =osti (kako su taj problem videle tadasnje gradjanske teorije). smatra da su razvoj proizvodnih snaga&materijalno bogatstvo pretpostavka jednog poretka. vidjenje pozitivnog ukidanja privatne svojine ne treba tumaciti kao zaxtev za ukidanje svakog posedovanja&potpunu nivelaciju u 50 .upustiti u temeljnu analizu filogenetske strukture covekovog bica.a time&razumevanja sustine drustv.vec samo ono KOJE OMOGUCUJE EKSPLOATACIJU 2OG COVEKA (tjs.bez koje nije moguce ni temeljno razjasnjenje kako izbeci soc.odnose u kojima bi se realizovala neka treca. Da bi se ostvario process razotudjenja&uspostavio princip =ke vaznosti svih ljudi.da organizuje svoje vlastiti snage kao drustv. =ost za M.

se zalaze ne za nivelaciju svojine kao resenje problema ne=osti.a sa stanovista pojedinca znacilo bi ukidanje svake individualnosti).problem =osti&ne=osti (bar u dosadasnjoj istoriji) se vezivao sa nekim 2gi ciniocima npr. => M.odnosno =osti pred zakonom u resavanju drustv. To se ne moze postici stihijom trzista niti spoljasnjom prinudom.ili da su svi =o kompetentni u odlucivanju.pa&socijalnix.cija dinamika treba da vodi formiranju coveka bogatog potrebama (kvantitet ali&kvalitet potreba).racionalnom organizacijom proizvodnje (koja bi se odvijala pod uslovima najdostojinijim coveku)&stvaranjem =ih uslova za odlucivanje.sto ej vodilo samovolji onih koji odlucuju&produbljivanju ne=osti u sferi licnih prava&sloboda.kao&da stvaraoci dobara ravnopravno odlucuju o uslovima&rezultatima proizvodnje predmetnog sveta&ovladavanju stvorenim predmetnim bogatstvom). Sustina je DA SE ONEMOGUCI DA JEDNA GRUPA LJUDI MOZE IMATI VLAST NAD 2GOM. ] M.sto se moze postici ako rad&doprinos budu merilo raspodele&zadovoljavanja potreba. koncepcija se bazira na razdvajanju svojine&prisvajanja&zaxtevu za ravnopravno ucesce svih u odlucivanju.M. klasnih ne=osti.=osti.pitanja.potreba.nego *razvojem proizvodnih snaga. On je samo to smatrao nedovoljnim&zato je stavio akcenat na svojinu&odlucivanje.a =ost uslova u prisvajanju pruza svima mogucnost da na kvalitativni nacnin zadovoljavaju svoje potrebe na nivou drustv. M.jer nemaju svi =e sposobnosti.zivota). se tim pitanjima < bavio jer je smatrao da je PRAVO INSTRUMENT U RUKAMA VLADAJUCE KLASE za odrzavanje postojeceg sis. Dakle. Posedovanje u smislu zadovoljavanja potreba bi trebalo da se prosiri na sve ljude (na taj nacin svojina prestaje da bude osnova moci.=osti moguce ignorisanjem principa =osti pred zakonom.vec za njeno pozitivno prevladavanje odnosno PODRUSHTVLJAVANJE. Uopstavanje svojine&princip o =im mogucnostima odlucivanja ne znaci da svi imaju =o. nikad nije tvrdio da je ostvarivanje soc.mogucnosti. Pravna regulative je potisnuta u korist donosenja ad hoc odluka. Medjutim.cilj. [ To je kasnije imalo uticaja na socijalisticku praxu-zapostavljeno pitanje pravne =osti.pravdajuci to opstim interesom.prisvajanju (tako nesto bi bilo besmisleno kao soc.mada je&to shvatio kao proces koji pozitivno prevladava privatnu svojinu u korist covekvog slobodnog&ravnopravnog prisvajanja predmetnog sveta radi zaodovoljavanja licnih&drustv.pri cemu bi se uspostavio princip =osti u sferi odlucivanja (ne da svi o svemu odlucuju. pravna =ost kao bitan element soc.* 51 .nego da svi imaju pod=e mogucnosti da prema svojim sposobnostima ucestvuju u odlucivanju usvim sferama drustv.

Za drustv.pravde.originalnom nacinu integrisanja ljudi u zajednicu.cinjenica je da su mnoga pitanja soc.tjs. M. drustva zbog toga sto je ono podeljeno na klase ciji su interesi suprotni&nepomirljivi. =ost.ucenjem.pravednost.a narocito kako su one prakticno primenjivane. je razvio ideje o jednom novom.).ali znatno manje nego =ost&ne=ost.koja je moguca u svetu u kome je prevladano otudjenje ne samo u radu nego&u misljenju&stvaralastvu. [ M.veku su izvodjene u ime M.ideologiji 52 .tjs.kao&u politici. Istina. soc.jer je njegovo stanoviste da gradjansko drustvo nije emancipovalo coveka kao coveka.oblasti.ima utopijskog. ideja.Sto se tice pravednosti&soc. U ovoj koncepciji.na odredjen nacin su prisutni&kod M. Distinkciju izmedju utopizma&utopijskog je uocio Bloh: utopijsko je shvatio kao projekat alternativnih zivotnih mogucnosti.pol.koje su prisutne u gradjanskoj misli..zastita dece.ali je to ona utopijska E-ja. Socijalisticke revolucije u 20. 2go je pitanje kako su te ideje njihovi nosioci razumevali.u kojoj je prevladano otudjenje&ljudi organizuju svoje ‘vlastite snage kao drustvene snage’.uz koje idu&potrebe..integraciju u formi slobodne asocijacije potrebno je&da vecina ljudi autonomno&bez nametanja prihvati odredjene norme&vrednosti (drustv. koliko je to imalo sustinske veze sa izvornim M. Habermass primecuje da je utopijska perspektiva postala politicki delotvorna istorijska svest.jer su uvek medjusobno isprepletane&povezane.).onoga sto nije ali je istorijski realno moguce.kao&kod najuticajnijih mislilaca njegovog vremena. Govori o opstoj revolucionarnoj solidarnosti proleterijata (ali to ne predstavlja znacajan doprinos probematici soc.zdravstveno&penzijsko osiguranje.pol.solidarnost). Za njega je tememlj istinske integracije drustva ‘slobodna asocijacija proizvodjaca’.bilo je to na skromnom nivou koji je odredjivao materijalni razvoj pojedinih socijalistickih zemalja. solidarnost ne egzistira na nivou globalnog gradj.sigurnost radnog mesta.sferu. Za.nego samo 1 klasu-burzoaziju (pa se&ljudska prava koja proklamuje burz.besplatno&ravnopravno obrazovanje&sl. mnogih socijaldemokratskih partija u ZEvr zemljama koje su kasnsije osvajale vlast. Medjutim.tako da su M.narocito tokom 19og veka.pol.a nakon pobede tih revolucija su koncipirani&izgradjivani osnovni principi soc. koncepcije se ne mogu organiciti samo na soc.koja se razlikuje od utopizma poput onog kod Tomasa Mora. Zadovoljavanje autenticnih potreba je put ka autenticnoj egzistenciji.-pol. kod Marxa nasla odredjenu primenu u novostvorernim socijalistickim zemljama (puna zaposlenost. ideje su bile osnova u formiranju socijalistickog poretka. M. svode na pravo egoistickog coveka koji je odvojen od zajednice).jer prozimaju mnogo sifre&ostale drustv. soc.

integracija ljudi u zajednicu pretpostavlja ukidanje dominacije sistema nad svetom zivota.politika.zivot miliona ljudi izgledao znatno drugacije.a ne samoostvarenja preko aktivnog neposrednog uticaja pojedinaca&drustv.takve procese je moguce zaustaviti odgovarajucom soc.uz 2ga civilizacijska dostignuca.u soc.politikom-treba saciniti primerene programe rekonstrukcije drustva. Soc.cije je delo drzava blagostanja.problema prisutno je u svim organizovanim zajednicama jos od Antickog doba. Nisu svi pokusaji koji su nastali iz M. Prema Rilu.grupa na njihovo koncipiranje&realizovanje (&ovde se pokazala nadmoc sveta sistema nad svetom zivota).demokratija.taj naziv je u literaturu uveo Nemac Vilhem Hajnrih Ril. Bila je to zapadnoevropska socijaldemokratija.koja je tokom celog stoleca nakon M.njena idejna osnova marsizam.oni su ugl.postojala je&jedna drugacija socijalisticka orijentacija.politika treba da se bavi celinom drustvenih procesa&odnosa obuhvatajuci ukupnu drustvenu strukturu. U ovom delu se analiziraju problemi razaranja tradicionalnih veza&odnosa u drustvu koji su izazvani industrijalizacijom. Tek sredinom 19. Istina.sferi su postignuti znacajni rezultati.solidarnost. u Nemackoj prihvatilo je Udruzenje za 53 . ideja istiuz < ili > doslednosi u primeni tih ideja&uz odgovarajuce ideje u skladu sa vremenom&drustv. -> soc. POJAM.pol. bile su vrednosti koje su vec sadrzane u izvornom marxizmu.PREDMET&CILJEVI SOCIJALNE POLITIKE Teorijsko razmatranje&prakticno resavanje soc. 27. pravda&2ga. Ovakvo shvatanje sadrzaja soc.sloboda.upotrebivsi ga u naslovu svog dela ‘Prirodna istorija naroda kao osnova nemacke soc.programa od strane drzave. pokusali da grade ‘novi svet’ u stvari su ojacali sistem. rezultat pravno-administrativnog sprovodjenja soc. smatrala da je. U shvatanju&uspostavljanju procesa integracije osnovno polaziste socijaldemok.uslovima. Oni koji su u ime M.veka usla je u upotrebu kovanica soc.soc.ali tako da je on sada mnogo rigorozniji nego sto je to bio onaj u ‘starom svet’ koji su srusili. Polazeci od tih nacela.bez kojih bi soc.politike’.itd.kao&one koje je socijalisticki pokret tokom svog razvoja isticao kao svoja nacela: humanizam.

sistem soc.protivrecnosti&ocuvanja soc.pol. upotrebljava sinonim soc. Sto se tice pitanja sta se moze smatrati predmetom soc.POLITIKE.sigurnosti.zadovoljavanje potreba gradjana.Britaniji dolazi do terminoloske promene.na osnovu empirijskih cinjenica ne bi trebalo da bude sporno to da je predmet soc.soc.ne=osti.pol.a narocito od 60ix godina 20og veka dolazi&do razvoja teorije o soc.pa se za soc.za 2ge zivotni&radni uslovi odredjenih slojeva drustva (npr.sluzbama. Od pocetka 19.&politickox cinilaca radi obezbedjivanja soc.upravljanje soc. Nakon II sv..sigurnosti.pol.koje je osnovano 1873.soc.protivrecnosti&ukaze na puteve njihovog razresavanja&na neophodne soc.pol.smanjivanje soc. treba da bude u fji ublazavanja soc.osiguranja&upravljanja soc. Pod ovim pojomov se vise ne podrazumeva samo organizovana delatnost drzave&2gih drustv.zastita ugrozenih visom silom (zemljotresi.reforme. kao teorijske delatnosti.pre svega tam ogde su na vlast dosle soc. zemljama.sigurnosti&upravljanja soc. Za neke autore to je staranje o siromasnim&nesposobnim za privredjivanje.).soc.ali onda nastaju teskoce da li je moguce sve 54 . kao prakticne delatnosti deo stvarnosti u kojoj se odvijaju (organizovanim delatnostima drzave&2gih politickix subjekata) bar sledeci oblici soc.POL.konflikata itd.vec&posebna teorijska disciplina ciji je zadatak da kriticki analizira odredjene soc.poplave.radnicke klase).mira u gradjanskom drustvu).unapredjivanje zivotnih&radnih uslova.pol. postaje bitan faktor razvoja ukupnog drustvenog&licnog standarda gradjana&uspostavljanja&razvijanja celokupnog sis.EKONOMSKE RAZVIJENOSTI POJEDINIH ZEMALJA. treba da deluje&u pravcu integracije radnicke klase u postojeci drustv.-demokratkse partije.IDEJNE ORIJENTACIJE OSNOVNIH OSNOVNIH NOSILACA SOC. Nije sporno da svaka od njih moze biti predmet naucnog proucavanja.pol.neutralisanje drustv.sistem. sluzbama. obuhvata vise sfera stvarnosti.godine&ono je smatralo da soc. KAO PRAKSE usmerene na onaj deo stvarnosti koja obuhvata odredjena pitanja soc.pol. Dakle. ZAVISI OD DRUSTVENOG UREDJENJA.sigurnosti.boles&smrt u porodici i sl.pol.pol.soc.administracija (tako shvacena soc.rata preovladjuje stanoviste da soc.pol. Koji ce se od navedenih sadrzaja uzeti kao PREDMET SOC.prakse: zastita siromansih&nesposobnih za privredjivanje.zivota ljudi.za 3e-sistem soc.problem postaje slozeniji i to zbog toga sto predmet soc.pol.sluzbama.sigurnosti&delovanje u pravcu podizanja licnog&drustvenog standarde svih gradjana i sl.rata u zapevr.soc. U V. treba da se organici na problematiku soc.veka do II sv. Ne postoji potpuna saglasnost autora o tome sta cini PREDMET soc.

posojece soc.pol.da predlaze odgovarajuce soc.pol. U zavisnosti od shvatanja CILJEVA soc.situaciju. Socijaldemokratija je najzasluznija za razvoj soc.soc. skolskim institucijama.KAO REALIZATORA IDEJA SOCIJALDEMOKRATIJE U PRAKSI: -eliminisanje siromastva -smanjivanje soc.Pravednost&Solidarnost. Soc.odnosa i sl. => soc.pol.. =ost.demokratija je u pocetku iz izvornog Marksizma crpela svoje 55 .formirala su se&razlicita stanovista.marksisticka&neoliberalna.njih podvesti pod jednu naucnu disciplinu? Pod predmetom soc.ciljevi mogu uspesno ostvarivati pod pretpostavkom da se postuju&razvijaju vrednosti koje oni smatraju temeljnim a to su: Sloboda.odnosno konstituisanja posedne teorijske discipline koja se predaje kao predmet&izucava u odg.reforme.tehnika&mehanizama realizacije projektovane soc. KONCEPCIJE: socijaldemokratska. je teorijska delatnost ciji je osnovni zadatak da analizira aktuelnu soc.sigurnosti -podsticanje drustv.) -razvijanje sis.analizira problematiku ljudskih potreba.to su problemi koji se u vezi sa procesima&odnosima dogadjaju u konkretnoj soc.protivrecnosti&nacin&sredstva njihovog razresavanja.izbor odgovarajuce saznajne koncepcije.-demokrati su smatrali da se naznaceni soc.drustv. kao jednog od aspekata globalne politike jednog drustva.pol i sl.&drustvenih subjekata& teorijskog razmatranja te problematike.pol.ali pod uslovom da se ne ugrozi ekonomski razvoj&profitabilnost kapitalisticke klase.-politicke delatnosti. Proklamovanjem naznacenih ciljeva trebalo je da se ucine USTUPCI RADNICIMA&DREDNJIM SLOJEVIMA pogodjenim velijim soc.pol.&ekonomskog razvoja -humanizacija drustv. OSNOVNI CILJEVI DRZAVE BLAGOSTANJA.tjs. „ostavi na miru“) trzistem.praksi.polozaj pojedinih kategorija stanovnistva.ne=osti (preuzeto iz izvornog Marksizma) -pobosljanje standarda gradjana ( -II..koje je stvorio liberalni kapitalizam sa svojim ‘lesefer’ („pusti svojim tokom“. kao teorijske discipline smatra se odredjeni deo stvarnosti u kome se odvija praksa soc. Konkretnije.izbor ciljeva&vrednosti&njihova analiza.kriticki preispitije politicke&ekonomske odluke&mere sa stanovista njihovog moguceg uticaja na soc.pol.koji su u neposrednoj vezi sa predmetima soc. Soc. kao posebne&specificne delatnosti drzave&2gih pol. strategija izgradjivanja prakticne soc. ne=ostima.razvoja -aktiviranje svih ljudskih resursa -uskladjivanje soc.

u reciprocnom odnosu sa 2gim vrednostima jer ako ona nije obezbedjena nema realizacije ostalih bitnih vrednosti. Istorija civilizacije pokazuje cak&DOMINACIJU OVE VREDNOSTI&njeno prixvatanje od strane vecine stanovnistva.soc. Mere soc.prevladavanje soc.ideje&teorijske postavke zasnivala na njemu (zadovoljavanje ljudskix potreba. U pocetku ropstvo je bio jedini izbor za stanovnistvo porazeno u ratu.a drzava je duzna samo da stvori pocetne uslove za ravnopravno ucesce svih u trzisnoj utakmici&da sprecava eventualne zloupotrebe.radi zastite). POJAM SOCIJALNE SIGURNOSTI Sigurnost je opste kulturno-eticka vrednost.sferu.gubljenja 56 .bogatstva&podstice pojedince&drustv. ciljevi koje socdemokratija smatra svojim programskim opredeljenjima ne mogu biti realizovani unutar kapital.neki kmetovi koji su dobrovoljno prixvatali feudalce jer im je bio ugrozen fizicki opstanak.sem ako je to neophodno.politike moraju biti uskladjeni sa ekonomskim mogucnostima. I savremena istorija belezi situavije kada Sigurnost dominira uponasanju-posebno za vreme kriza drustva.obezbedj.a zapostavljanje&mirenje sa < Slobode&=osti. ne mogu protivreciti strzisnom principu.sigurnosti.grupe da sami resavaju svoje soc. 28. Drzava ne treba da se mesa u soc.drustva. da sluzi uvecanju drustv.problem. Svaka redistribucija u korist soc.pol. ako se odredjeni soc.pol. Zapadnoevropski marksisti smatraju da osn. Svaki pojedinac je odgovoran za svoj polozaj. koja ce biti u sluzbi ekonomskog razvoja&doprinositi intergaciji drustva&njegovoj stabilnosti.niti ogranicavati slobodnu utakmicu u sticanju dobara.&drustvenog standarda.problemi ne mogu resiti na 2gi nacin.&neokonz.pol.posebno Slobode&=osti.sfere je necelishodna.tjs.podizanje individ. Uporedo sa socijaldemokratskim&marksistickim teorijskim koncepcijama egzistirale su-a i poslednjih decenija dobijaju na znacaju: liberalno-konzervativne odnosno neoliber.&njenih ciljeva. soc. Osn.=osti).drzava treba da podstice soc. opcije drustvenog&ekonomskog razvoja a time&shvatanja soc.pol.cak i stetna.jer bi neprixvatanje ropstva znacilo sigurnu smrt (npr. polaziste neoliberalizma-ciljevi soc.jer proizvodi drustvene&ekonomske krize => cilj soc.

sigurnost osiguranika&clanova porodica. Teznja za sredjenim zivotom u smislu njegove organizovanosti.nabraja brojne potrebe: bezbednost.osiguranja: predupredjenje&neutralisanje najznacajnijih socijalnih rizika (starost.vrste rizika.kao sto su: obicajne.visina sredstava. ZNACAJ soc.bolest. Najvazniji deo savremenih sis.kao&razvoj drustvenih odnosa uopste nije umanjio potrebu za sigurnoscu savremenog coveka. Njihova razvijenost (obuxvat korisnika.smrt u porodici…) jesu&SISTEMI SOC.takodje&ustanove&institucije u svim segmentima drustva obezbedjuju garanciju Sigurnosti.texnoloski. POJAM SOCIJALNOG OBEZBEDJENJA 57 .) je merilo socijalnog razvoja zemlje.obrazovni. Podrucja nesigurnosti se prosiruju delovanjem brojnih faktora (savremeni covek je izlozen novim oblicima dominacije.invalidnost.uskracivanja prava&sl. Naucni.moralne. Maslov stavlja potrebu Sigurnosti odmah posle fizioloskix potreba u svojoj xijerarxiji potreba.verske. Blize odredjujuci njen sadrzaj. OSNOVNI CILJ-pruzanje pravnih garancija kao zastite od moguce diskriminacije.smrt. Potreba za Sigurnoscu spada u red osnovnih potreba&u vecini slucajeva se svrstava odmah posle fizioloskih potreba.kao vazan deo institucionalizovane prakse socijalne politike. Npr.nacin finansiranj&sl.porodicnog&ukupnog drustv. Razlicite norme.starost. institucionalizovana praksa sistema sigurnosti-SOCIJALNO OSIGURANJE (osiguranici placaju doprinose&tako sebi&svojoj porodici obezbedjuju svoja odredjena prava). U tim slucajevima izbor za vecinu moze da bude drustvo sa manje Slobode.sigurnosti.stabilnost.) Znacajan deo organizovanih odgovora savremenih drustava na sve moguce rizike (soc.nezaposlenost) u sis. 29.institucija koje su van njegove kontrole itd.osiguranja sto obezbedjuje ekonomsku&soc.pravne.nezaposlenost.bolest.rizici: smrt.strepnje&xaosa.smanjenje brojnih rizika (kako socijalnix tako&2gix) jeste motiv&interes pojedinca ali&drustva u celini.sigurnost korisnika. obveznog soc.oslobodjenost od straxa. zivota.kulturni.zastita.SIGURNOSTI.perspektive&povecane nesigurnosti u svim segmentima licnog. Njihovo pravno utemeljavanje u socijalnom zakonodavstvu ima poseban znacaj za soc.soc.zakon&sl.Pravde&=osti ali sa obezbedjenom minimalnom Sigurnosti za vecinu stanovnistva.manipulacije&kontrole zbog delovanja sve brojnijih&slozenijih drustv.red.

soc. u sklopu ukupnih ekonomskix.grupa.jer zavisi od karakteristika drustva.sigurnost svim gradjanima.osiguranja (odnosi se iskljucivo na osiguranike koji placanjem doprinosa obezb.uvazavanje ljudskix prava&sloboda) je neophodan uslov razvoja kompleksnix sistema.politickog&kulturnog razvoja.vrednosti&vrednovanja&mnogih 2gih faktora koji se 58 . PRINCIPI soc.posebno kada se nadju u stanju soc. U tom smislu postoji ODGOVORNOST DRZAVE da garantuje osnovnu soc.socijalnix.soc.ekonomskim&politickim pravima.mera&aktivnosti uokviru sis. stvaraju pre svega ekonomski jake drzave.rizika.cije se zasnivanje povezuje sa Drzavom Blagostanja&obuhvataju celokupno stanovnistvo.kao&sis. KZ-kvalitativno zadovoljenje osnovnih materijalnih&nematerijalnih potreba pojedinaca&sirih drustv. Sadrzaj kvalitetnog zivota permanentno se menja.rizika) -PRAVEDNOST -SVEOBUHVATNOST 30.soc. sebi&clanovima svoje porodice odredjena prava) socijalno obezbedjenje prosiruje socijalno-pravne garancije na celokupno stanovnistvo. Ukupan razvoj drustvenih odnosa (demokratizacija.ekonomskog. KVALITET ZIVOTA-POJMOVNO ODREDJENJE Pojmom ‘kvalitet zivota’ zele se oznaciti neke od bitnix karakteristika zivota coveka. Mora se sagledati u okviru odredjenog globalno drustva tjs.ciljevi su deo gradjanskog statusa zajedno sa licnim.humanizacija. to su objektivni uslovi u kojima pojedinac ili grupa zivi. Za razliku od sis.obezbedjenja (razlikuju se od 2gix delova sis.politickix&kulturnih promena.obezbedjenja.sigurnosti): -UNIVERZALNOST (sveobuhvatnost stanovnistva&pokrivenost svih znacajnij soc. Ovakve sis.potrebe. Osnovno polaziste: soc.SISTEMI SOC.OBEZBEDJENJA= razvijeniji&obuhvatniji oblik osiguranja od znacajnijih soc.

drustvenog 59 .dobara (sto direktno utice na drustveni standard&KZ ovih delova populacije).* Na KZ uticu brojni faktori: nivo ekonomske razvijenosti.drustv.pa je uobicajeni parameter merenja kvaliteta u ekonomskim&drustv.ekonomskih&socijalnih praca. KZ je jedan od pokazatelja socio-ekonomskog polozaja pojedinca. Manifestuje se padom proizvodnje.zastitom. *Odnos izmedju mogucnosti zadovoljavanja potreba&njihovog kvaliteta kod pojedinaca&drustv.ustanova&njihova dotsupnost.jer iskazuje ne= ucesce delova populacije u koriscenju drustv.dostignuti kulutrni razvoj… Viseznacnost KZ upucuje na upotrebu razlicitih indikatora njegovog merenja.razvijenost mreze zdrav.grupa&slojeva&dostignutog drustvenog razvoja u celini.naukama INDEKS KVALITETA ZIVOTA koji obuhvata: -rast drustvenog proizvoda po stanovniku -kvantitet&kvalitet isxrane -zdravlje -stanovanje -kulturne potrebe -kvalitet koriscenja slobodnog vremena -sigurnost (pravna&socijalna..) Svi ovi parametri se najcesce sintetizuju u tri indikatora: -ocekivano trajanja zivota -stopa decijeg mortaliteta -stopa pismenosti Kvalitet zivota neki autori odredjuju kao ‘osnovno blagostanje’.pa se u vezi sa indikatorima kvaliteta zivota istrazuje&INDIKATOR SIROMASTVA= pokazatelj rasprostranjenosti soc.a kao indikatore uzimaju: ocekivano trajanje zivota.sigurnost zaposlenja&radnog mesta&sl.materijalno ucesce korisnika u snosenju usluha&sl.npr.stepen demokratizacije sistema.zastite nisu uzeti u obzirobuxvacenost stanovnistva zdrav.karakter drust. mnogi faktori koji ucestvuju na sam kvalitet zdr.odnosa. Ali.grupa je merilo =osti&ne=osti u drustvu.ne=osti u jednom drustvu.realizacija upraksi politickih.ekonomska&politicka strukturisanost drustva.neposredno&posredno odnose na coveka&nacin njegovog delovanja&zivljenja.obrazovanje (mereno brojem studenata u odnosu na ukupno stanovnistvo)&zdravlje (mereno brojem lekara&bolnickih kreveta u odnosu na odredjen broj stanovnistva).

birokratske samovolje&dr.participaciju u politickim odnosima&procesima.pa je smisaono zadatak&cilj soc.tako da se soc.bruto proizvoda&nacionalnog dohotka.nacela. Za odredjen skup indiv.povecanjem smrtnosti novorodjencadi.predmetna je delatnost svakog coveka.-istorijskim razvojem.pogorsanjem zdravstvenog stanja stanovnistva. da formulise moguce pravce.). 31.&drustv.pol.grupa (npr..slobodu od manipulacije.ukljucujuci&odredjene potrebe&prava koja znacajno uticu na ukupnu zivotnu situaciju pojedinaca&drustv.usluga. potreba za koje se smatra da ih je neophodno zadovoljiti. POTREBE LJUDI&’STANJE SOCIJALNE POTREBE’ Potrebe nastaju usled nedostatka necega sto se zeli. bavi&time da defeinise sta je na datom nivou drustv.sredstva&nosioce zadovoljavanja ljudskih potreba.nacin.koja se ispoljava kao opredmecenje coveka putem njegovog ispoljavanja.pol.oblici. 60 .pa je zadovoljavanje potreba uvek u korelaciji sa odredjenim sistemom vrednosti koji je istovremeno uslovljen drustv. Covekov odnos prema svetu je predmetni pa iz toga sledi da su ljudske potrebe predmetne. Pod uticajem savremenih civilizacijskih promena.nastaju odredjene potrebe. potreba. Drustvena sredina utice na stvaranje raznovrsnih potreba. Nacin. Pojedinac moze da zadovolji svoje potrebe unutar odredjene drustv.smanjenjem prirhoda vecine porodica.stope zaposlenosti&kvaliteta zdrav. Tako su potreba&predmet u uzajamnom odnosu. pravo na zdravu prirodnu okolinu. razvoja individualna&drustv.nego se menjaju. Kroz nju se covek formira&razvija kao ljudsko drustveno bice. celine (ne samo kao individua). Kada je rec o soc.porastom soc. Svaka ljudska svrsishodna delatnost. najcesce se upotrebljava pojam SOC. U tom prosecu covek uspostavlja odnos prema predmetima.patologije&sl.kvantitet&kvalitet potreba nisu jednom zauvek dati niti unapred fiksirani. Pre svega proizvodnja.u soc.kulturu.pol.ali&demokratizacije&xumanizacije drustva pojmovno odredjivanje KZ se prosiruje.politici.takodje je predmetna delatnost coveka.stvarima&orudjima ali&prema 2gim ljudima-drugi covekpostaje potreba&predmet njegove potrebe.kao temelj nastanka&stvaranja ljudskih potreba.jezik.treba reci da problematika potreba spada medju njena centralna pitanja.razvijaju se&menjaju.

Uzroci nastajanja soc..mora da objektivizira svoje culne. Ima 2 dimenzije: sa jedne strane.onda su nuzan uslov prezivljavanja.profesionalna oboljenja. SOCIJALNI SLUCAJEVI se odnose na neke objektivne dogadjaje koji dovode do pogorsanja uslova zivota.navika.psiholosko stanje napetosti&oskudice. objektivno-subjektivni odnos coveka&okoline.covekovih shvatanja.moralom. Isto tako potreba je&subjektivno.smrt) -porodicni (problem u vezi sa podizanjem dece iz strukturalno poremecenih porodica) -profesionalni (povreda na radu.ali&one potrebe koje pojedinac zadovoljava u zajednici.autenticnih potreba (cije bi zadovoljavanje unapredilo licni&kolektivnih zivot ljudi).mogucnosti. KLASIFIKACIJA ljudskih potreba: -osnovne ili vitalne: potrebe opstanka.da bi opstao.predmeta.ali to ne cini na nacin u smislu licnog posedovanja neke stvari. sa 2ge strane mora da projektuje sebe u svoju okolinu. problema: -fizioloski (materinstvo. ona granica iznad koje prestaje goli opstanak coveka (to je istorijski promenljiva kategorija) -vise ili sekundarne potrebe: okvir preko koga se iskazuje covek. Ukoliko radikalne potrebe (samorealizacija coveka) dobiju objektivan.-istorijskog razvoja.obicajima. slucajeva koji pogadjaju veci deo populacije.saznanja. odnose se na pojedinca (neki dogadjaj koji bitno menja zivot) SOCIJALNI PROBLEMI = mnostvo soc. niz predmeta ili usluga koji su uslov covekovog bioloskog opstanka.oblicima prisvajanja.bolest.POTREBA=odredjene potrebe pojedinca kao jedinki koje su uslov njihove egzistencije kao ljudskog bica.raligijskim uverenjima.starost.smrtni slucajevi na radu.fizicki karakter.neautenticne potrebe koje nisu vrednosti&koje otudjuju coveka od coveka. Potreba je fizicko-psiholoska. primarne (elementarne) potrebe.. Zadovoljavanje potreba zavisi od nivoa drustv.potrosnjom itd se moze uticati da se stvore vestacke.zasniva medjusobne odnose u drustvu&stvara takve oblike zajednice koje ce biti preduslov za razvoj novix potreba. Pored pravih. Potreba je dinamican odnos coveka prema svemu.covek mora da prisvaja&apsorbuje izvezne objekte svoje okoline.intelektualne&fizicke moci.istinskih.pri cemu participira sa 2gim ljudima.lazne.nazaposlenost) -drustveni (ratovi&revolucije) 61 .

da se aktualizuje. 32. sigurnosti. prihvatanje cinjenica).zedji.prijateljstvo&pripadnost). Posle zadovoljenja potreba na prvom nivou. Prolazenjem kroz takve stupnjeve razvija se licnost u kojoj se brojne potrebe slazu po cvrstom hijerarhijskom redu.imovine.zastitu&kontrolu sopstvenog zivota&okruženja. stabilnost. potrebe je da su svi clanovi drustva tjs. LICNE POTREBE OSI&NJIHOVO ZADOVOLJAVANJE Maslovljeva teorija Hijerarhije ljudskih potreba izdvaja pet osnovnih ljudskih potreba. One obuhvataju red. Nize potrebe su cvrsce povezane sa bioloskim datostima&ako one nisu zadovoljene.poplave) SISTEM SOCIJALNE SIGURNOSTI.uspeh. sve porodice&pojedinci korisnici odredjenih vrsta prestacija u okviru sis. vlast ‘nizih’ potreba slabi&licnost je slobodna da razvija svoj mogucnosti. soc.ljubav. POTREBA ZA PRIPADNOSCU&LJUBAVLJU (naklonost. potrebe.tjs. Treci nivo Maslovljeve hijerarhije obuhvata DRUSTVENE POTREBE tjs. kreativnost. privrzenost. 62 .zdravlja. Sledeci nivo je POTREBA ZA UVAZAVANJEM (samopostovanje.postovanje 2gih. potrebama.u njemu je rec pre svega o primarnim lj.ali u ukupnom sistemu motivacije ne zauzimaju najvaznije mesto. koje se rangiraju po važnosti od nizih prema visim. 5i nivo je POTREBA ZA SAMOOSTVARENJEM TJS.identifikacija. stanja soc. Kada se zadovolji potreba na nizem nivou.sigurnost. spontanost.kako materijalne tako&nematerijalne prirode. Karakteristika stanja soc.sigurnost porodice. Za njihovo zadovoljavanje mora posotjati odgovarajuci insititucionalizovani sistem u okviru koga su uredjeni odnosi koji se ticu soc.postojanost. POTREBE ZA SIGURNOSCU&BEZBEDNOSCU postaju pokretacka snaga ponasanja pojedinca. nastaje nova (na visem nivou) potreba.potreba za snom). resavanje problema. neugrozenost zivota. manjak predrasuda. nesigurnosti. SAMOAKTUALIZACIJOM LICNOSTI (moralnost.-prirodna okolina (zemljotres. Prvi&osnovni nivo su FIZIOLOSKE POTREBE (zadovoljavanje gladji. vise potrebe ne mogu da se pojave.priznanja svojih uspeha. pri cemu prve (nize) potrebe postoje&dalje.ugled).stalan posao.

pripadnost&poštovanje) su grupisani kao potrebe nedostatka. zakonskih propisa. zrelosti.pa samim tim za njih nema izazova.za sigurnoscu (predvidivost 63 . Zadovoljenje ovih potreba pomaze osobi da raste&razvija se kao ljudsko biće. Nesto je drugaciji polozaj onih koji su invalidnosti stekli tokom zivota.sigurnost. zaposlenje&aktivno ucesce u okruzenju je za licnost uslov pravilnog sazrevanja&individualizacije. Tako se suocavamo sa grupom ljudi koja ima potpuno pravo da se oseca odbacenom. psihosocijalnog stanja&funkcionisanja..sira zajednica) omogucava jednostavnim razumevanjem bez diskriminacije.uz restrukturisanje prethodnog sis. Medjutim. Manje od 1% OSI je zaposleno u tzv. Nezaposlenost. zastitnim radionicama.a neke kasnije. S 2ge strane susrecemo se&sa potpunim negiranjem novonastale situacije.samim tim&niska materijalna primanja remeti ispunjenje 2ge po Hijerarhiji vazne potrebe.tjs. potrebe rasta (samoostvarenje) se stalno razvijaju.oblici uklapanja sa 2gim ljudima koji su uobicajeni&neophodni za zivot&funkcionisanje.bilo da je osoba sa njime rodjena).nezeljenom.Termini ‘nize’&..* Razvoj licnosti OSI podrazumeva iste stepenice&krajnju =u mogucnost samoaktualizacije UKOLIKO joj to njeno okruzenje (porodica u kojoj je osoba rodjena&sazreva. -Pored stvaranja uslova za zadovoljenje fizioloskih potreba (sto im siromastvo u kome zive cesto ne dozvoljava). Oni imaju 2ih teskocaprihvatanje promene&sazivljavanje sa njom na najcelishodniji nacin.a kroz ostvarivanje izvesnog stepena samostalnosti&nezavisnosti.nakon vec realizovane licne&soc.’vise’ se odnose na to da se neke od ovih potreba u procesu razvoja javljaju ranije. *Cetiri niza nivoa (fizioloske potrebe.podstreka. Covek je socijalno bice&nema nijedne od navedenih 5 potreba koju moze da zadovolji sam.sudaraju se sa stavom sredine opterecene predrasudama ili sa nepostojanjem/neprimenjivanjem odg.insntitucije koje pruzaju usluge za sve vrste potreba u okviru lokalne zajednice.bez ucesca 2gih ljudskih bica. OSI je ostvarivanje nezavisnosti ometeno&unapred delimicno uskraceno. koje se vezuju za fizicke potrebe.ako su OSI ipak motivisane da se zaposle.vec zbog prisutnog motornog deficita (bilo da je tokom zivota stecen.koje bi trebalo da obezbedjuju prilagodjene poslove&uslove rada. sa specificnom nesposobnoscu psiholoske&socijalne reorganizacije. Za razliku od njih koje se moraju zadovoljiti.nekorisnom&nesamostalnom&na ovaj nacin im je oduzeta jedna neophodna socijalna uloga.

Znacajan podatak je da 78% OSI ili odlazi u crkvu ili bi to cinile da im crkve nisu fizicki nedostupne ili da ih u tome ne onemogucava zdravstveno stanje.uz prihvatanje njenih pravila&organicenja.pa&ovu ulogu. Iz tog razloga su OSI toliko usmerene prema porodici. Sa 2ge strane. Dakle.tamo se smanjuje mogucnost da se ta. Velika vaznost crkve u zivotu OSI u kontradikciji je sa podatkom o znacaju religije za njixx (samo 35%).tako da je moguce da je visok procenat onih koji ocekuju pomoc uslovljen realnom materijalnom ugrozenoscu.prihvatanjem&ponistavanjem razlika (‘pred Bogom smo svi =i’) nego autenticnu religioznu orijentaciju.kao&onih koje ove osobe razvijaju prema okruzenju.koja im garantuje zastitu&trajno zadovoljavanje bazicnix potreba.jer veliki br OSI onesposobljava za aktivan odnos prema sebi&2gima&to im gusi preostale potencijale (npr.sto moze da se tumaci&kao znacajna pozivitna snaga licnosti&potvrda njenog mentalnog zdravlja.sto&jeste najprirodnije mesto za zadovoljavanje istih. Verovatno&da se vremenom uzivljavaju u ulogu zrtve.ali izveznim delom&izostajanjem potrebne spremnosti da se aktiviraju. prepreka koje uvode OSI u pasivnost.sve do razvijanja nesposobnosti da je preuzmu).koja po prirodi stvari treba da ocekuje da se njena situacija resi spolja.ili nemaju novac ili su naviknuti na to da sve. Problem je&visegodisnje socijalno zanemarivanje&kompenzatorna uloga porodice.komunikacijom. raspolaganje novcem koje je u savremenom svetu jedna od odlika minimalnog stepena nezavisnosti je OSI uskraceno: ili nisu u prilici da novcem raspolazu.a ne licnim angazmanom.one se nedovoljno angazuju oko stvaranja licne socijalne&emotivne mreze.uskracujuci bogatstvo spoljnih impulsa.a tim&unutrasnju psiholosku&emocionalnu raznovrsnost.a&ostale potrebe ispune na 2om mestu&sa 2gim ljudima.druzenjem&dodatnom podrskom. Ova uskracenost posledica je predrasuda u okruzenju prema OSI. Takodje.neko umesto njih obavlja.zbog spleta raznih prakticnix&soc.ali ne&jedino moguce => izrazena okrenutost porodici predstavlja znacajno ogranicenje: limitirajuci tako komunikacije.zadovoljavanja potreba). Medjutim. U primarnoj porodici se vise zadrzavaju oni koji su rodjeni sa invaliditetom ili su da stekli u ranijim godinama. 64 .postoje velika ocekivanja da u udruzenju ostvare zeljenu komunikaciju koja im je potrebna. -Kod znacajnog broja ispitanika nije u ogrovarajucoj meri zadovoljena potreba za ljubavlju.prve 2 potrebe OSI zadovoljavaju u porodici.dok su oni koji su invaliditet stekli kasnije zasnivaju svoje porodice.tako da je verovatno odlazak u crkvu ili zelja za odlaskom predstavlja vise potrebu za pripadanjem.ocekujuci da im se stvari ‘dogode’.

Zakljucak (sto se tice prve 2 potrebe): nisu u punoj meri zadovoljene potrebe OSI za sigurnoscu,pripadanjem,naklonoscu,ljubavlju,identifikovanje&bliskom komunikacijom sa sebi slicnima&licna inicijativa u pokusaji obezbedjivanja ispunjenja svih ovih potreba je ugusena spoljnim uskracivanjima. Potreba za postovanjem,kao sledeca po redu,podrazumeva pre svega prisustvo odgovarajuce mere samopostovanja (=prepoznavanje&realisticna procena sopstvenih kompetencija&mogucnosti,kao&licnih granica,u individualnom&soc. kontekstu). Samopostovanje se obezb. kroz proces prepoznavanja&prixvatanja opstix&posebnih vrednosti&njihovo valorizovanje,te procenjivanje da su u licnosti prisutni parcijalni kvaliteti koji odvoraraju prepoznatim vrednostima. Steceno samopostovanje ne zavisi toliko od procene 2gih,ali,pogotovu u najranijem detinjstvu,2gi imaju dosta znacaja. OSI se mog unaci u situaciji da im je samopostovanje ugrozeno,jer im je tesko da procene koje to posebne kvalitete poseduju,posto im okruzenje ne omogucava da svoje sposobnosti testiraju (testiranje licnih potencijala se odvija kroz radno angazovanje,ostvarivanjem relativne nezavisnosti od 2gih,razvijanjem licnih sposobnosti,kreativnoscu,intelektualnim&duhovnim napredovanjem). Tako,oni pocinju da samopostovanjem crpe iz ljubavi koja im se pruza&koja postaje indirektni dokaz prepoznatih vrednosti&uslova za samopostovanje,pa to predstavlja opasnost od povecanja zaxteva,pogotovo prema porodici,a time&povecanja zavisnosti&daljeg angazovanja porodice oko sebe. Potreba za uspehom&ugledom ugl. se realizuje preko postizanja odredjenih ciljeva&kroz akciju prema postizanju cilja. Visok je % onih koji nemaju potrebu za samoafirmacijom,dokazivanjem&licnim razvojem. Istina,mnogi koji to&zele da ucine (npr. uz pomoc udruzenja),svoje zelje ne mogu da sprovedu u realnost. Postoji manjak potrebe za ucenjem novog&obrazovanjem. Takodje 1/3 ispitanih nema kulturne potrebe.

33. POJAM&PRINCIPI SOCIJALNOG OSIGURANJA

65

= najvazniji deo savremenih sistema socijalne sigurnosti. Njegovim zasnivanjem u Nemackoj zapocinje izgradjivanje institucionalizovane prakse sis. sigurnosti. = oblast soc. politike kojom se radnicima&clanovim njihovih porodica garantuje materijalno obezbedjenje&zdrav. zastita. Predupredjenje&neutralisanje najznacajnijih soc. rizika (starost,smrt,invalidnost,bolest,nezaposlenosti) u sis. ozaveznog soc. osiguranja ima znacaj za ekonomsku&soc. sigurnost osiguranika&clanova porodica,jer vecina osiguranih rizika po posledicama prevazilali mogucnosti pojedinaca&njihovih porodica,sto bi svakodnevni zivot ucinilo nesigurnijim&neizvesnijim. Soc. osiguranje je OBLAST SOC. POLITIKE. KORISNICI osiguranja su OSIGURANICI (radnici&clanovi njihovih porodica). Osiguranje se ustanovljava&sprovodi za odredjene soc. slucajeve*/rizike kao sto su bolest,smrt,invalidnosti&nezaposlenost. SADRZAJ soc. osiguranja cine MATERIJALNO OBEZBEDJENJE&ZDRAVSTVENA ZASTITA na teret fondova osiguranja. OSNOVNA NACELA/PRINCIPI: -obaveznosti (radnici obazevno osigurani; osiguranje tece od momenta zasnivanja radnog odnosa&tada je poslodavac obavezan da kod odgovarajucih sluzbi vrsi prijavljivanje lica koja stupaju u radni odnos) -solidarnost&uzajamnosti (obaveza svih osiguranika da placaju doprinose,a prava koriste samo oni koji su stekli uslove za njihovo ostvarivanje [u vecem obimu prava koriste samo invalidi rada,zene&clanovi porodica posle smrti osiguranika]) -samoupravnost Nas sistem soc. osiguranja obuhvata: penziono (11% doprinos na bruto osnovici),invalidsko (-II-),zdravstveno (6.15%)&osiguranje za slucaj nezaposlenosti (0.75%). Doprinose daju radnici ali&poslodavac. Od DUZINE MINULOG RADA aktivnih osiguranika&visine doprinosa uplacivanih u fondove soc. osiguranja direktno zavisi visina PENZIJSKIH PRIMANJA u okviru zdravstvenog osiguranja&osiguranja za slucaj nezaposlenosti. Uslov za ostvarivanje soc.zastite je materijalna neobezbedjenost. *soc. slucaj-objektivni dogadjaji koji dovode do pogorsanja uslova zivota pojedinaca.

66

34. SOLIDARNOST&UZAJAMNOST - OPSTE ODREDJENJE
Termin Solidarnost je nastao u Rimskom pravu&njime se porazumevala odredjena obligaciona uzajamnost. U siru upotrebu usao je u 18.&19.veku,najcesce koriscen unutar radnickog pokreta&politickih programa onih drustvenih snaga koje su se zalagale za uspostavljanje medjusobne saradnje,potpomaganja&integracije unutar odredjenih drustvenih grupacija,kako bi se uspesnije organizovale radi pobosljavanja uslova zivota&ostvarivanja postavljenih ciljeva,odnosno prevladavanja postojece nezadovoljavajuceg stanja. Kasnije je ovaj termin preuzela gradjanska teorija da bi parirala znacenju&smislu koji je pojam ‘solidarnost’ imao u klasnoj borbi radnicke klase. Iz njega se razvila posebna doktrina – SOLIDARIZAM koju su zasnovali fr.teoreticar Digi (u oblasti prava),utemeljivsi pravnu filozofiju solidarizma&Dirkem (u sklopu socioloske klasifikacije oblika drustvenosti). Od kada je usao u siru upotrebu pa sve do danas,ovaj pojam je koriscen u razlicitim znacenjima&razlicitim idejnim&ideoloskim koncepcijama,tako da je,usled cestog upotrebljavanja za oznacavanje veoma sirokih,a neretko&raznovrsnih sadrzaja,pojmovno postao sve neprecizniji. Mada je S. pre svega vrednosni pojam,aksiologija se njegovim odredjivanjem bavi < nego odredjivanjem 2gih vrednosnih pojmova (Sloboda,=ost,Pravednosti,Ravnopravnost,Potrebe…),pa se tako,u aksioloskom znacenju,pojam S. upotrebljava za oznacavanje duhovnog&moralnog stava&zaxteva za uzajamnu pomoc ljudi (pri tome je bitno da to bude izraz unutrasnje voljne odluke ljudi,koji prevazilaze licne interese identifikujuci se sa problemima 2gih ljudi,osecajuci odgovornost ne samo prema sebi,nego&prema 2gome). U sociologiji,politikologiji&u oblasti teorija o soc. politici&soc. politici kao praksi,pojam S. siroko je rasprostranjen&jedan je od temeljnijih pojmova = ODREDJENI OBLIK PONASANJA&AKTIVNOSTI LJUDI&INSTITUCIJA,PRI CEMU SE TRAZI PODRSKA POJEDINACA,GRUPA&ORGANIZACIJA U SPROVODJENJU ODREDJENE AKCIJE POMOCI ONIMA KOJIMA JE ONA NEOPHODNA ILI POBOLJSANJA USLOVA ZIVOTA GRADJANA
67

o S.a zatim trazi pomoc od gradjana (narodni zajmovi). potvrdjuje tezu o njegovoj nepreciznosti&neadekvatnosti. kao vrednosti uopste)&drugisocijalni (shiri).da se obezbedi osnovna soc. CILJ UZAJAMNOSTI je teznja da se. se upotrebljava kada je potrebno podstaci ljude u resavanju odredjenih pitanja u vezu sa standardom ljudi na komunalnom nivou (izgradnja puteva. Sledi da pojam S.&2gu zastitu koja se odnosi na ukupnu soc.vodovoda…). U tom smislu pojam S. zastite&za penzijsko osiguranje (jer je to pravo steceno na osnovu rada&vlastitih ulaganja). nije moguce jednoznacno odrediti. predstavlja opstu vrednost jer je kao nacelo prihvatljiva za sve ljude koji 68 . izdvajanje gradjana za osn.respektujuci bitna nacela humaniteta&temeljnih vrednosti.s jedne strane.norma.zastita invalida&hendikepiranih). Takva S. Naravno. Navedena upotreba pojma S.svesti&savesti. U tom smislu moze se reci da S.obavezno skolovanje&dr.decju zastitu. politiku (zdrav.uspostavi odredjena ravnoteza izmedju zajednice&pojedinaca&. U aksioloskom smislu S. kada je rec o odredjenim kapitalnim projektima koje drzava organizuje. sigurnost za sve clanove drustva. osiguranje.&penz. bi se mogla nazvati S.sa 2ge strane. Ovako shvacena S. kada je rec o izdvajanju sredstava za zdrav. ne bi trebalo govoriti ni u onim slucajevima u kojima je drzava duzna da obezbedi minimalno zadovoljenje potreba gradjana radi njihove egzistencije&integracije zajednice&njenog funkcionisanja. ni sa aksioloskog ni sa naucnog gledista nije odrzivo nazvati S.uz istovremeno prevazilazenje partikularnosti. Takvi zaxtevi&apeli za solidarnoscu mogu biti prepusteni osecanjima&volji pojedinaca koji zele u tome da ucestvuju.decja zastita. Npr.jer ovaj pojam ne bi trebalo upotrebljavati za ona ucesca gradjana u izdvajanju sredstava radi uzajamne pomoci na koja oni imaju pravo na osnovu svog radnog ucinka. se temelji na slobodnom opredeljenju&delovanju ljudi&izraz je njihove autonomne voljne odluke.pod kojim se podrazumeva delovanje&usmerenost pojedinaca ka sjedinjavanju sa 2gim ljudima&zajednicom. To se moze podvesti pod POJAM UZAJAMNOSTI.nacelo.pod kojim se podrazumeva odredjeni reciprocitet.ako se to posmatra sa vrednosne ravni.egoizma&licnih interesa.premda to&nije cilj uzajamnosti.skola.UOPSTE.pa postoje bar 2 nivoa: prvi je aksioloski (odnosno odredjenost S.ali se mogu&institucionalizovati&postati obavezujuci za sve. Takodje. ‘odozgo’. vidove zdrav. Ovakvi oblici S.podrazumeva se da nije moguce uspostaviti matematicki precizan ekvivalent izmedju davanja&uzimanja. najcesce se regulisu razlicitim odlukama&zakonima.dajem na jednoj strani da bih dobio na 2oj. = duhovni&moralni princip.

da bi se odrzavo u svetu. treba utemeljiti kao princip ‘opste volje drustva’.svesti&savesti ona je determinisana&spoljasnjim faktorima (oni odnosi&aktivnosti koji cine sadrzaj S.pa je *S.a odstupanja sankcionisati.* 35. politici a kamoli o umemeljenju na principuma humaniteta ako ne postoji odnos prema =osti&ne=osti. Osnova S.bica = podlozni prirodnim zakonima sledila je konsenkvenca da to vazi&za =ost u njihovim pravima. nastali su zato sto je covek.znanim ili neznanim. izraz autonomne slobodne volje. Na toj osnovi nastale su sve teorijske&politicke koncepcije koje su zagovarale =ost ljudi u politickom&soc. utemeljena na emocionalnoj osnovi&slobodnoj voljnoj odluci nije bila dovoljna osnova na kojoj bi jedna zajednica normalno funkcionisala.podstice&usmerava ljude da pomognu 2ima. Nacelo S. pravima.S.prirodi.stoje na stanovistu da je zivot coveka&njegov razvoj moguc jedino u zajednici sa 2im ljudima. Tokom razvoja drustva. kao opsta vrednost.zajednice.materijalnu&2ge oblike podrske&pomoci. kao moralni princip morala biti institucionalizovana.bio prinudjen da se udruzuje sa 2gim ljudima).imaju u sebi nesto sto je opste.a da pritom ne ocekuje nikakav recioprocitet.ugradjena u normativni system cime bi se obezbedio neophodan minimum egzistencije&pojedinca&zajednice*.dobila je ontolosko utemeljenje onda kada se doslo do uverenja&spoznaje da svi ljudi. JEDNAKOST – POJMOVNO ODREDJENJE =ost. kao izraz volje pojedinaca ostaje kao osnovna vrednost institucionalizovane S.ili bar njeno vazenje unutar odredjene drustv.time sto su ljudska bica. Nezavisno od toga. dolazi do izrazaja kada je drustvo u krizi ili kada je pogodjeno prirodnim ili 2gim nepogodama ili katastrofama. je u emocionalno-vrednosnom stavu da je duznost coveka da pruzi moralnu. *S. =ost je uzimana kao jedan od osnovnih ciljeva&temeljnih principa one soc.a posebno zbog raslojavanja drustva.S. 69 .a to je priroda. Jednakost kao vrednost nije jednostavno definisati.-S. Ne moze se temeljito raspravljati o soc.unutar grupe kojoj pripada. politike koja je bila usmerena na celinu drustv. Iz te prirodne osobenosti da su svi ljudi kao prir. uslova. Iako je S. Posto se nije moglo biti sigurno u to da ce se vecina ljudi u praksi ponasati prema vrednosnom nacelu S.

cime se ukida&svaka autonomnosti ljudske licnost. Tacno je da pravednost uvek predstavlja odredjenu =ost. uticaja medju clanovima zajednice). Za soc.mada je tacno da je svaka nepravednost suprotna principu =osti. statusu. zivotu ljudi. Neprihvatljivo je izjednacavanje razlicitosti&ne=osti. koji ne ostaje samo u sferi distribucije materijalnih dobara.jer se ne=ost uvek konkretno manifestuje u politickom. drustv.odnosno =ost je jedna od aksioloskih pretpostavki slobode. Zbog toga je nuzno raschlanjivanje pojma =ost&ne=ost.u prakticnoj realizaciji u sferi soc. To znaci da se =ost ne moze svesti na problem politicke&pravne =osti.nego se proteze na svaki 2gi odnos.ona je temeljno povezana sa =oscu. Takodje. 70 . Naime. sloboda automatski uspostavlja reciprocni sis.odnosno ne=osti&nepravednosti&ne=osti&prinude.u slucaju da se =ost shvati kao istovetnost. Ali to ne znaci da postojanje&sirih formi individualnih&drustv.a =ost se shvata kao pravednost. politiku to je od kardinalnog znacaja.jer problem =osti&ne=osti nije samo saznajni vec pre svega aksioloski problem koji izrasta unutar idredjene soc.svaka ne=ost predstavlja razliku. Istina. politike to moze uvoditi uspostavljanj primitivnog oblika egalitarizma (potpuna =osti medju ljudima. =osti.Od nastanka grcke civilizacije do danas je bar u odredjenoj ogranicenoj formi praktikovan&teorijski prihvatan princip =osti u okviru odredj. uslovi da se takva =ost&realizuje.niti svaka drustv.svaka =ost nije&u smislu vrednosti automatski&pravednost ako ne postoje realni drustv. prinuda predstavlja ne=ost.pa u krajnjoj liniji to vodi ka ‘slomu vrednosti’.odnosno negaciji celokupnog bogatstva koje u sebi potencijalno nosi covek kao genericko bice. Na osnovu navedenog proizilazi da je pitanje =osti PITANJE JEDNAKE VREDNOSTI SVIH LJUDI. Takva =ost bi dovela do potiranja svake individualnosti&slobode licnosti&kao takva prestavljala bi negaciju celokupnog sis. grupa ljudi. Sto se tice slobode.a tesko je pretpostaviti da moze postojati. Stepen =osti u principu zavisi od stepena slobode. Ali.nikad&nigde nije postojala. Medjutim.jednaka raspodela dobara&drustv.ali svaka razlika nema znacenje ne=osti ljudi u njihovom soc.treba reci da se parovi navedenih pojmova cesto stavljaju u korelaciju te se neretko smatra da oni izrazavaju iste sadrzaje. vrednosti.=osti&slobode. Ako je rec o odnosu =osti&pravednosti.ni svaka =ost ne more biti nepravednost.realnosti.ekonomskom&soc. Takodje.izmedju pojmova =ost&istovetnosti se cesto ne pravi razlika.a sloboda od realizacije odredjenjih formi =osti.apsolutna =ost kao princip organizacije nekog drustva.niti na pitanje svojine&raspodele.

36.najcesce nemoguce izolovano posmatrati. politka. sfere&na taj nacin direktno utice na soc.pokrete&drustv. pol.pored ostalog.kao teorijska delatnost zeli da zadrzi relatinu samostalnost. ucenja pokazuje da je pitanje =osti bilo jedno od centralnih za sve one teorije.statusnim pitanjima pojedinix drustv.zivot je isao svojim tokom.stanovnistvu prema odredjenim oblicima drustv. Politika takodje nuzno ulazi&u soc.=ost&ne=ost je opstedrustveno pitanje jer se tice ukupne situacije&polozaja svih ljudi.koja je. 4.odnosu prema marginalnim grupama. institucije za koje se moze reci da su humanisticki usmereni. Svaki pol. 3.zavisi od celine politickog sistema. DETERMINANTE OD ZNACAJA ZA SADRZAJ&KARAKTER SOCIJALNIH CILJEVA BITNE DETERMINANTE SOC. sistem razlicito se odnosi prema pitanjima strukturisanja =osti. politikom kao prakticnom delatnoscu se.ne=osti.svet bi verovatno bio znatno suroviji. Ako soc.moze podrazumevati organizovana delatnost drzave&2gih politickih subjekata&to znaci da je soc.odnosno. GLOBALNA POLITIKA ODNOSNO POLITICKI SISTEM EKONOMSKA RAZVIJENOST&EKONOMSKI SISTEM IDEOLOGIJA MORAL RELIGIJA Neki od ovih faktora medjusobno su isprepletani&tesno povezani&njih je u realnosti tesko.po pravilu. Istina.ne=ost u razlicitim formama bila&ostala osnovno obelezje svih dosadasnjih drustava. u neraskidivoj vezi sa globalnom politikom svake drzave.odnosu prema privilegizaciji&deprivilegizaciji. Da nije teorijskih zalaganja za =ost kao vrednost&prakticne borbe. borbi&soc. 2.popriste borbe za vlast (borba za ostvarivanje odredj.treba da zauzima kriticku distancu prema politici. interesa&ciljeva vladajuce 71 . Istorija soc. POL: 1. grupacija.nepravedniji&neslobodniji. politiku. stratifikacije. 5. Pod soc. Stoga =ost spada u bitne aksioloske katerogije.

oni determinisu&karakter&ciljeve ukupne soc. snage na vlasti moraju da vode racuna o realnim mogucnostima..odnosno vlasnici sredstava za proizvodnju&kapitala. kao posebne. prava. pol. mere. zemljama).pol. politike).poslednjix decenija njihova uloga&moc su sve < . pravda).pol. (politcki ciljevi u pogledu sredstava ostvarivanja najcesce nisu u saglasnosti sa bitnim vrednostima kao pretpostavkama humnisticki zasnovane soc. Veci je uticaj onih pol.kriticke discipline).soc.sistem bitno odredjuje ukupne drustvene odnose.pol.poslovna udruzenja.jer je to jedna od bitnih sfera koja utice na opredeljenje biraca. najdirektnije uslovljena glob.pod cijim uticajem su ostvarena mnoga soc. polazi od odredjenih moralnih vrednosti (pravednosti. Pol.a neretko&u suprotnosti sa moralnom.&pol. potrebe. U suprotnom smeru deluju sindikati. pol.tako da je soc.udaljena od vrednosti koje koristi soc. Odredjeni privredni subjekti (kompanije.nego onih koje se nalaze u opoziciji (koje su u soc. politike kao teorijske delatnosti.veliku paznju posvecuju soc. u savremenom kapitalistickom drustvu postoje ogromne razlike u odnosu globalne politike prema soc. politici (npr. politike&razl.odnosno pol. Uvek ostaje odredjena suprotnosti izmedju politike&soc.. snaga koje imaju vlast ili u njoj participiraju.koji se razlicuju od ciljeva soc. Sve opozicione partije.sto je za one u opoziciji manje bitno. pol.mesto odredjenix drustv. pol.kao determinisuci faktor soc.jer u osnovi odredjuju&organizuju&institucije&metode&sredstva preko kojih se sprovode odgovarajuce soc.politika.korporacije).koja proizilazi iz njihove prirode: soc. sigurnost.pol.a politika je jos od formiranja gradjanskog drustva < > indiferentna.grupacija u konkretnom drustvu. odnosi globalne politike u datom sistemu prema soc.grupacije..nastoje da sto je moguce > ogranice izdvajanja za soc. zavisi od njihove probramske orijentacije ali&pozicije u datom vremenu. *Buduci da glob. Odnos razlicitih partiijsko-politickih subjekata prema soc.zaxtevima radikalnije).pol. 72 . Kako postoje razliciti pol.sistemom.narocito u predizbornoj propaganda. sistemi tako postoje&razlicite soc. Medjutim.teorijske.strukturiranje drustva.odlucivanje o nacinu&procesu proizvodnje. u SAD&one u vecini zapadnoevr.pravda.pol.principe raspodele&2ga pitanja znacajna za zivot&radne uslove ljudi&njihovu soc.

razvojem-obrazovani ljudi.do zdrav.smanjivanje soc. Neposredniji uticaj ogleda se u tome sto od materij.zadovoljavanje individ. zastite odredjenih slojeva drustva&pojedinaca. ne=osti&razl. utice&na 73 . navedenih potreba&uopste resavanja soc.npr.odevanja.nivo&obim takve delatnosti determinisani su&materijalnim mogucnostima konkretnog drustva.pol.ciljeve&sustinu soc. povratno utice na ekonomsku osnovu. sluzbi neophonih za zivot gradjana).pol. Soc. POSREDNO.pol. stranke imaju odlucujuci uticaj na kreiranje soc.struktura&nivo potrosnjie.posedovanje neophodnih sredstava za normalno funkcionisanje domacinstva.cak&ako su snage koje kreiraju ekonomske&politicke odnose&u jednom&u 2gom slucaju po programskoj orijentariji usmerene ka smanjivanju soc. kao teorijske delatnosti.predstavljaju jedan od osnovnih faktora proizvodnih snaga od kojih najneposrednije zavisi&uvecanje materij.uticuci na ekonomski&politicki system.pol. kao ona bogatija. osnove zavise radni&zivotni uslovi ljudi.&drustv. slabe materijalnu osnovu drustva ) Kao sto ekonomska osnova utice na razvijenost ili suzenost sadrzava. Nivo zadovolj. koja je omogucavala znacajan nivo zadovoljavanja individ.pitanja determinisan je ekonomskim razvojem.sa znanjima&umecima primenljivim u procesu proizvodnje.(neo)liberalne orijentacije kada imaju odlucujuci uticaj u drustvu vrse radikalne restrikcije u sferi soc. sigurnosti gradjana.Buduci da je predmet soc.smanjivanje soc. To zavisi od toga koje pol. ( Medjutim.tako da siromasna drustva objektivno ne mogu graditi soc. obrazovanje je takodje u direktnom odnosu sa ekon. zastite. partije konzervativne.&zajednickih potreba (od ishrane.sto za rezultat ima povecanje poizvodnje. To se odnosi &na razvijenost soc.osnove.tako&soc.unapredjivanje zivotnih&radnih uslova. pol.partije socijaldemokratske orijentacije sprovode soc.zastite bitno uticu na radne sposobnosti stanovnistva.njihov zivotni standard.koji u znatnoj meri odredjuje karakter.zadovoljavanje njihovih potreba.pol..pol. ne=osti&ostvarivanju soc. barem minimum egzistencijalnih potreba. problematika soc. razvijeniji sadrzaji soc.tjs.pol.mogu da postoje znacajne razlike u pogledu razvijenosti soc. npr.pristupa obrazovanju&kulturnim dobrima&postojanja odg.pol. Materijalna osnova determinise soc.pol.jer smatraju da izdvajanja za soc. u sferi zdrav.pol. potreba gradjana.&kada se radi o priblizno izjednacenom materijalnom nivou pojedinih zemalja. oblici soc. ne=osti&zastitu onih grupa&pojedinaca koji nisu u mogucnosti da sami sebi obezb.pravde. potrebe umanjuju akumulaciju.pol.

a time su&njihovi sadrzaji < ideoloski.pol. Posebne grupe ljudi. osnove.pribegava se restrikcijama u soc. Dominantan je uticaj onih grupacija koje kreiraju politiku. Naravno.sis. da bi se ti problemi prevladali.sis.pol.uz pol. drustva.a zatim to prikazuju kao interes celog drustva.formiraju vlastiti pogled na svet&u skladu sa njim formulisu&odgovarajuce politicke&soc.potrebe kako se u slucaju prekoracivanja ne bi zaustavio ekonomski razvoj&imati u vidu da neadekvatna izdvajanja u soc. razvoj zavise jedan od 2og.koji su izraz ideoloskih opredeljenja razlicitih aktera.tjs.primerenijim stvarnim zivotnim problemima. sferu proizvode negativne posledice po ekonomski razvoj.sferi.to radja ekonomske probleme&vodi u krize.&soc. Posto su uvereni u ispravnost svojih koncepcija.Buduci da je&soc.jer se ona bavi pitanjima unutar klasno podeljenog drustva. Pri tome se ne uvidja da izmedju njihovog uverenja&misljenja&istine postoji rascep.ona je nuzno determinisana ideoloski.osnovi => promene u ekonomskim odnosima => promene ekon.oni nastoje da&2ge uvere da su one najadekvatnije&najprimerenije datim uslovima&vremenu.zato sto tvorci ideja&odredjenih vrednosnix.nije moguca soc.koje.grupacije kojoj pripadaju. determinisana.tjs.pol. zavisi od materij.sis. Da bi se to izbeglo. Nuzno je znati mogucu meru izdvajanja za soc. Ekon.zaposljavanje. Druge pak opcije koje 74 .klase&partije.mogucnosti. je mozda&najbitnija determinanta soc.treba nastojati da se skon. koncepcije.tenzije&nemiri.tako da nije osnovno pitanje da li je.politickih&soc.posle promena u mat. razvoj uskladjuju. mera njene ideologizacije.sistema => manja se karakter&sadrzaj soc.blize su istinitom saznanju.pol.pol. drustvenog sloja.problema. Stavise.u skladu sa polozajem&mestom unutar globalnog drustva&sopstvenim interesima.pitanjima pristupaju celovitije.odnosno onih koji u datom trenutku imaju vlast.pol.sukoba&pokusaja trazenja kompromisa unutar tih sukoba. koje soc.nego kakvom&cijom ideologijom je soc.&soc. ide preko granica ekon..a sve to bitno utice na materijalnu osnovu odredj.komplementarni su&njihova neuskladjenost ima negativne posledice = ako se u koncipiranju&sprovodjenju soc.&pol.ako su one nagle&radikalne-> soc. koja ne bi imala ideolosku dimenziju. Koncepcije soc.tragajuci za adekvatnim resenjima. Istorijski posmatrano.&to permanentno.svestranje analizirajuci uzroke soc.ekon. nacela formiraju sliku o svetu sa stanovista odredjene klase.politika proizvod odredjenih drustv.karakter&odnose u raspodeli&oblike potrosnje. Ekon.

odnosa. sa njim.pojave&procese (Religija ima 2struku fju: psiholosku&drustvenu.One teorijske opcije soc.vrsenjem pojedinix verskih radnji…Istinski vernik je samo onaj koji sve to cini zbog unutrasnjih potreba&osecanja.a time su&njihovi koncepti > pod uticajem ideologije.ravnopravnost treba > ceniti od onih koje te vrednosti minimiziraju ili odbaciju neke od njih.vrednosti =ost. Doktrinarni nivo se manif.podstaknuta razl.nego 75 . u formulisanju religiozno-moralnix vrednosti&podsticanju ljudi na vrsenje odredjenih obreda (tako se vernik priblizava Bogu.tako da ona determinise soc.verovanja&vrednosti vrsi odredjeni uticaj na drustv.zivota&na taj nacin utice&na formiranje politickih&ideoloskih opredeljenja vernika.integrisuci se u zajednicu na taj nacin). Nekada su odredj. koja svoj koncept kao teorija gradi polazeci od stvarnih zivotnih problema ljudi&cije kategorije izrazavaju stvarne odnose. ne samo religijskim obrednim radnjama nego&razl.pol.pol.. aktivnostima koje odredj. kao jedan od znacajnih elemenata drustv.&politic.koja se svodila na soc. Tako da treba razlikovati religioznost od religije.nijedna religija ne ostaje samo na doktrinarnom nivou.ucescem u religijskim manifestacijama.bice < podlozna ideologiji&manje zavisna od dnevne politike.pol.a ne zbog navike ili zato sto to od njega ocekuje verska zajednica.solidarnost.pravednost. zviota. ideja. Religija procenjuje&postojece oblike drustv. Samo ona soc. Religioznost je psiholoske prirode. Interes religije&njenih institucija za drustv. U tom cilju se formulisu odgovarajuca nacela koja coveku-verniku daju putokaz u organizovanju licnog&kolektivnog zivota.&psihicki zivot ljudi&na ukupne drustv. pol.soc.pitanja posmatraju iz perspective parcijalnih interesa odredjene klase. drustv.ali istovremeno&saradnju&dijaloga sa ljudima. koje smatraju da su soc.kolektivne manifestacije vere ostvaruju se putem odredjenih obreda. Psiholoska fja se odnosi na unutrasnji dozivljaj pojedinca-osecanje poboznosti. Takav koncept ima > izglede da se konsituise kao naucna teorija. relig.jedan od oblika drustvene svesti&sis.udaljenije su od sagledavanja celine drustv. verska zajednica obavlja.pol. Religija kao duhovna tvorevina. Religija determinise soc. potrebama). Naravno. institucije bile znacajni nosiosi soc.probleme ispoljava se u 2strukom smislu: doktrinarnom&prakticnom. Religija se manifest.okrenutost vere spoljasnjem iskustvu. zastitu onih delova drustva&pojedinaca koji nisu bili u mogucnosti sami sebi da obezbede minimum egzistencije.a religija drustvene. Spoljasnje. pre svega kao prakticnu delatnost&njen uticaj je bio razlicit u pojedinim istorijskim razdobljima.uspostavlja komunikac.

doktrinu. problema. gde su religijski simboli.pitanja&omoguce zadovoljavanje vitalnih potreba ljudi (npr.ukljucujuci&ona koja su predmet soc.pol.zivota.nastoji&da prakticno sudeluje u resavanju konkretnih pitanja&problema (neposredno: soc. sferi ozhivotvore odgovarajuce religijske principe.preko drustv.pa prema 76 . Tamo gde je Crkva odvojena od Drzave&gde drzava ima izgradjen sis. => religijske institucije se ukljucuju u neka prakticna delovanja&pomoci. soc.< > se svodi na pomoc pojedincima&grupama da se prilagode postojecoj krizi.zavisno od drustv.posredno: uticuci na drustvene&polit.pol.tako&prakticno (npr. razloga..-zastitne aktivnosti. svesti moral utice na formulisanje&sprovodjenje odr.nego samo to da oni svoja religiozna uverenja premestaju u privatnu sferu.odnosno mogucnosti svetovnih institucija da osmisle tokove drustv.-od karaktera religije.u vreme kada ideologija&politika izgube svoj uticaj usled gubljenja poverenja ljudi u njih.-pol.da rese bitna soc. To ne znaci da vecina ljudi nije&dalje religiozna.&deluje nezavisno od bilo kakvih religijskih normi&vrednosti.pol. vrednosti na osnovu kojih se grade&posebne forme delovanja. pol. aktivnosti katolicke crkve koja ima razradjenu soc.problema u datom drustvu) Religijske ustanove u ime religije. Posto soc. u vreme kriza&drustv.a resavanje 2gih pitanja. kretanja&promena. problematika je prisutna u religiji.kao posebnog&specificnog pogleda na svet.prilagodjava&reinterpretira).mada je ta pomoc najcesce simbolicna.norme&vrednosti.potresa.nastoje da u soc.pol.pol. 1og drustva zavisi od njegovih mogucnosti. structure koje se bave soc.norme&vrednosti zamenjeni svetovnimuticaj&delovanje crkve ugl.pol.-pol.ne resavaju takve probleme).njen uticaj se povecava&ona u > meri determinise soc. institucija. projekata.a ne da se kriza prevlada). se ogranicava na povremene aktivnosti soc. soc.tjs. zastite pojedinaca&odredj.koju. soc. polazi od odredj.odnosno na soc.nastoje resiti racionalnim putem&unutar svetovne sfere.kako doktrinarno.religija dobija na znacaju.iz razl. > ili < uticaj religije na res.razvojem svetovnih ustanova&njihovom nezavisnoscu od religije&njenih institucija&soc. sve < je determinisana religijom. grupa privremeno ili trajno ugrozenih (drzava&2ge svetovne institucije. religijske instit. ne sudeluju u resavanju pitanja soc. *Dakle. a na prihvacenim vrednostima nastaju&moralne norme(#).soc.pa u sklopu 2gih cinilaca&oblika drustv.* To ne znaci da odgov.

a pojavom novih vrednosti pojavljuju se&nove moralne norme. bitno odredjen karakterom odnosa politike&morala.mozda > nego u vreme Makijavelija.prakticno potpun raskid izmedju pol.kada su srusena stara carstva&feudalni odnosi.tome&na gradjenje soc.a 2ge reinterpretiraju. Politicke&moralne norme imale su zajednicke vrednosne osnove (pravednost.kada je u znacajnoj meri obuzdan pljachkashki ‘razbojnichki’ kapitalizam nastao u vreme prvobitne akumulacije kapitala.a u znatnoj meri&svetovnim zivotom.&morala.kad asu uspostavljene demokratske institucije&obespravljena&exploatisana radnicka klasa se izborila za vlastito sindikalno organizovanje&ucesce u pol.institucijama (pre svega u Parlamentu). multinacionalnih kompanija radi uvecanja profita&ostvarivanja 77 . [[ Savremena globalna pol. bila&u fji moralnih ciljeva&normi nisu dugo trajali.nije znacila&povratak antickom shvatanju odnosa pol.&20. Periodi kada je pol.kao&globalna politika.kako je soc.demokratija&pol. Odredjeni moralni principi su determinisali soc. zemljama).pol. programska orijentacija&delovanje najznacajnijih socijaldemokratskih partija u zapadnoevr.jer je borba za vlast&dominaciju vodila degradaciji politike. sveta-Makijaveli). morale norme bile su temeljene pre svega na religijskim vrednostima. je stavljena u fju moralnih ciljeva.Posle raspada antickog robovlasnickog drustva nastaje feudalizam. je izgubila svaku vezu sa moralnom. Politicke odluke koje su bile javne.jer mlada gradjanska klasa u prvi plan stavlja politicki pragmatizam.morale su da budu u skladu sa nacelima vrline. pol.sloboda. evroamerickog sveta je u sluzbi krupnog kapitala.doktrine gradj.pol. U antickom grckom drustvu ugl. Tek kada su revolucije&oslobodilacki pokreti tokom 19. Odnos pol.tako je&uticaj morala na soc. U tom periodu nastaje soc. kao posebna sfera prakticne delatnosti drzave.sa 1000godisnjom vladavinomCrkve nad celokupnim duhovnim.pol.=ost).pol.tjs. delatnost koja se odnosila na resavanje problema koje danas podvodimo pod tim pojmom. Tek nastankom gradjanskog drustva neke od tradicionalnih normi se zanemaruju.a&kao teorijska aktivnost.&morala je istorijski promenljiv. veka ucinili svoje. Medjutim.pol. Renesansa (period nastanka&razvoja gradj.bila je u skladu sa principima morala.tako da danas. nije postojala suprotnosti izmedju njih (izuzetak: periodi tiranije&oligarhije).pol.&kao teorijska delatnost pod snaznim uticajem vladajuce globalne politike. &tadasnja soc.. (npr. klase&obnova anticke culture-vracanje antickim izvorima&uzorima).pol.&morala (o cemu svedoci utemeljivac pol.tjs.

dala je&daje savremena doktrina neoliberalizma. Vreme soc. (#) moralne norme vazhe&deluju spontano.a skolske institucije pretvoriti u tehnicke servise za pripremu odredjene ‘strucnosti’.razoriti postojeci obrazovni sis.neophodno je ukloniti sve prepreke koje mogu biti smetnja pokoravanju tih zemalja: osporiti&negirati sva ona stanovista koja afirmiru covekovu licnost.pol. drzave blagostanja.nacionalne&opsteljudske humanisticke vrednosti&normativne ideale.ukljucujuci&ekonomsku politiku.razvijene zemlje su iscrple u znatnoj meri svoje prirodne resurse -> preti opasnost stagnacije&kriza.skole itd.rata&njeno organizovanje je bilo moguce kada je unutar socijaldemokratije (nasuprot liberalistickim shvatanjima) sazrelo uverenje da drzava treba da bude kljucni instrument politike. sferi koje izazivaju brojna protivrechja&napetosti .minimizirati istinsku kulturu&zameniti je subkulturom. Svedska&VB su prve zapocele takvu orijentaciju.. Ukratko: razoriti sve tradicionalne.koji se u poslednjoj deceniji 20. Na delu su radikalne restrikcije u soc. U Svedskoj su socijaldemokrati dosli na vlast jos 1933.koja je temeljena&na odredjenim opsteljudskim vrednostima&na moralnim normala izvedenih iz njih.osporiti suverenitet naroda kao zastarelo.dominacije nad celim svetom. OSNOVNA TEORIJSKA POLAZISTA KONCEPTA ‘DRZAVE BLAGOSTANJA’ & NJIHOVA REALIZACIJA U PRAKSI NASTANAK DB vezan je za period posle II sv.potisnuti iz svesti ljudi nacionalna oscanja. Da bi nova ideologija bila delotvorna.godine&vladali neprekidno 40 78 .)&bez pretnji kaznom&nagradom-jedina kazna je savest prekrsitelja.bez nametanja od strane neke ustanove (crkve.uglavnom je isteklo.]] Najznacajniji doprinos u smislu raskida morala&soc.razara se&unistava njihova privreda&celokupna proizvodnja kako bi se stvorili uslovi za trziste evroamerickix zemalja.pol. koja najvise odgovara uvecanju profita od kojeg ce narod imati malo koristi. 37.koja se realizuje pod geslom ‘novog svetskog poretka’. Konkretne mere koje proklamovani ‘novi svetski poredak’ preduzimao su kolonijalizam.konzervativno stanoviste&to u ime ostvarivanja navodnih ljudskih prava.drzave.veka prosirio na sve bivse socijalisticke zemlje.

godina; njihova iskustva su bila korisna za 2ge ZEvropske socijaldemokratije. U VB laburisti su pobedili na izborima 1945.god&ostali na vlasti do 1951.god&za to vreme su isvrene znacajne reforme,posebno u sferi soc. politike. Soc.demokr. su smartali da je drzava natklasna institucija&da je njena osnovna uloga da obezbedi neophodan nivo drustvenog konsenzusa radi zajednickih interesa svih gradjana&da omoguci ostvarenje pravedne zajednice,slobode&=osti. Medju prvima koji su zagovarali naglasenu ulogu drzave u drustv.zivotu bili su FABIJANCI = drzava treba da bude osnovni nosilac reformi kojima ce se izvrsiti transformacija drustva u pravcu socijalizma,ali ne na naucnim osnovama (kako misle marksisti) nego na moralnim principima (jer kapitalizam proizvodi teske soc. probleme,siromastvo&2ge nedace,nehuman je&nemoralan). Laburisti su imali znacajan uspeh u sprovodjenju tih ideja u praksi. Reformisticko opredeljenje ZEvropske orijentacije u DB bilo je usmereno na konkretno resavanje soc.pitanja (smanjenje siromastva,zaposljavanje,prosirenje zdravstvene&soc. zastite,osiguranje za vreme nezaposlenosti,obezbedjenje penzija,promene u obrazovnom sis. u smislu njegove dostupnosti sto sirim slojevima drustva&sl.) Na globalnom planu DB je nastojala da klasne suprotnosti resava kompromisom,jer je to najcelishodniji nacin za uspostavljanje&odrzavanje stabilnosti jednog drustva. Postepene&mirne promene koje vode ka socijalizmu za socijaldemokrate su moralne&legitimne. Parlamentarna demokratija je dovoljna da se dodje do socijalizma. Revolucija&svki oblik nasilja ne samo da nisu potrebni,nego su&neprihvatljivi (sa moralne tacke gledista). Vlade soc.dem. partije su vlast osvajale slobodnim izborima&voljom vecine gradjana,tako da su bile u mogucnosti da svoja programska opredeljenja nesmetano ostvaruju u praksi. Iako su skoro sve zapevr zemlje tokom rata ekonomski osiromasile,a neke su&bile razorene u materijalnom pogledu,socdem vlasti su za relativno kratko vreme izvrsile temeljnu rekonstrukciju kapitalistickog drustva: zapoceo je period ekonomskog rasta,razvoja demokratskih institucija&uspostavljanje sis. soc. sigurnostinezabelezen u istoriji evropskog drustva. Doslo je do znacajnog poboljsanja zivotnog standarda&uopste uslova zivota najsirih slojeva drustva,narasla je brojnost,moc&uticaj radnicke klase&sve to je omogucavalo drzavi da uspesno realizuje ono sto su socdemokr obecavali pre dolaska na vlast DB se zalagala ne samo za ekonomske,soc.&pol. reforme nego istovremeno&za ekonomski rast u najsirem smislu,povecanje
79

industrijske produktivnosti&investicija. U tome,kao&u opstoj izgradnji ‘drustva izobilja’ nalaze se razlozi opsteg konsenzusa. Programske razlike medju partijama (socdemokr&burzoaskim) u vreme uspona DB u prakticnoj politici nisu izazvale sukobljavanja (iako su to partije suprotnih ideoloskih orijentacija),jer su socdemokr (pogotovo laburisti u Engl) gradili svoju politiku na tezi da sva pitanja,pa&klasne sukobe treba resavati kompromisom,sto je 50ih&60ih prihvaceno kao opsti nacin drustvene&politicke komunikacije&ponasanja medju razl. pol. opcijama. [[Tvrdnja da DB prestavlja beskonfliktno drustvo u ideoloskom smislu imala je,pored ostalog,za cilj da uveri gradjane da se radi o drustvu novog kvaliteta koje se sustinski razlikuje od svih dotadasnjih- drustvu u kome nece biti neslobode,nepravde&ne=osti. Imalo je to&siru ideolosku poruku,a to je da se pod okriljem DB izgradjuje drustvo koje se sustinski razlikuje od onog na Istoku,za koje su tamosnji teoreticari tvrdili da je beskonfliktno&da su u njemu ostvarene ideje =osti,soc.pravde,solidarnosti&dr. To je&1 od razloga vrlo razvijene antikomunisticke propagande u kojoj se socijaldemokr u biti nisu razlikovali od gradjanskih orijentacija. Negativan odnos zapevr socijaldemokratije prema socijalistickim zemljama,uprkos njenom verbalnom izjasnjavanju za socijalisticko drustvo,logican je jer socdemokr&DB nikad nisu konkretnim merama dovodili u pitanje temelje kapitalistickog drustva,naprotiv one su uvek radile na rekonstrukciji kapital. drustva&to je doprinelo resavanju kljucnih soc.problema (masovna nezaposlenost,siromastvo,lose zdrav. stanje stanovnistva,nepismenost&nizak obrazovni nivo) koji su u stvari predstavljali prepreku ekonomskog razvoja]] Neke od konkretnih mera soc. pol. sprovedenih u vreme DB: Osnovi soc.reformi koje su sprovedene za vreme prve posleratne vlade laburista utemeljeni su u ‘Planu o penzijskom osiguranju’ Vilijama Lorda Beveridza. Cilj je bio resavanje soc.problema. Beveridz je nakon toga objavio brosuru ‘Puna zaposlenost u slobodnom drustvu’. Centralno pitanje Plana je obezbedjivanje minimuma nacionalnih prestacija,pre svega starosne penzije,koja ne treba da zavisi od prethodnih doprinosa&primanja,niti od konkretnog imovnog stanja. U penzijski fond sve odigurane osobe daju = doprinos&zato imaju ista prava. Oni koji imaju > ,uplatu za soc.osiguranje vrse kao poreski obveznici,prema svojim primanjima&tako daju > doprinos drzavnom budzetu,iz koga se neophodna sredstva uplacuju u fond soc.osiguranja. Siri smisao&cilje Plana,ali&2gih
80

prestacija,jeste smanjivanje soc.ne=osti&uspostavljanje > stepena solidarnosti,sto treba da doprinese klasnom miru. Beveridz nije pripadao laburistima,nego je bio konzervativac. Njegove ideje o soc.pol. bile su polaziste ili bar inspiracija za donosenje > zakonskih akata za vreme vladavine laburista (najvaznije su: zakon o nacionalnom osiguranju,nacionalni program zdrav. zastite,program porodicnih davanja,posebno porodicama sa malom decom&sl). Celokupna regulativa se zasnivala na principu nacionalne solidarnosti&opstoj orijentaciji drzave da se celokupnom stanovnistvu obezb. soc. sigurnost,tjs. zastita od najznacajnijih rizika. Pored ovih mera socdemokrati su izgradili kompleksan sis. obezbedjenja,polazeci od stanovista da on nije nista < znacajan za stabilnost poretka od ekonomskog rasta,modernizacije,tehnickog progresa&visoke stope zaposlenosti& u najsirem smislu je obuhvatao: povoljne radne uslove,odgovarajuci dohodak,skracenje radnog vremena,besplatno obrazovanje&sl. [OSNOVNI CILJEVI DRZAVE BLAGOSTANJA,KAO REALIZATORA IDEJA SOCIJALDEMOKRATIJE U PRAKSI: - eliminisanje siromastva - smanjivanje soc.ne=osti (preuzeto iz izvornog Marksizma) - pobosljanje standarda gradjana ( -II- ) - razvijanje sis.soc.sigurnosti - podsticanje drustv.razvoja - aktiviranje svih ljudskih resursa - uskladjivanje soc.&ekonomskog razvoja - humanizacija drustv.odnosa&sl. Proklamovanjem naznacenih ciljeva trebalo je da se ucine USTUPCI RADNICIMA&DREDNJIM SLOJEVIMA pogodjenim velijim soc. ne=ostima,koje je stvorio liberalni kapitalizam sa svojim ‘lesefer’ („pusti svojim tokom“, „ostavi na miru“) trzistem,ali pod uslovom da se ne ugrozi ekonomski razvoj&profitabilnost kapitalisticke klase. Soc.-demokrati su smatrali da se naznaceni soc.ciljevi mogu uspesno ostvarivati pod pretpostavkom da se postuju&razvijaju vrednosti koje oni smatraju temeljnim a to su: Sloboda,drustv. =ost,Pravednost&Solidarnost. Soc.demokratija je u pocetku iz izvornog Marksizma crpela svoje ideje&teorijske postavke zasnivala na njemu (zadovoljavanje ljudskix potreba,obezbedj. soc.sigurnosti,podizanje individ.&drustvenog standarda,prevladavanje soc. ne=osti itd.),{sa 57e stranice}]
81

Bila je to zapadnoevropska socijaldemokratija. pokazalo da se probrami soc.ali tako da je on sada mnogo rigorozniji nego sto je to bio onaj u ‘starom svet’ koji su srusili. Npr: DB se u vezi sa resavanjem problematike ljudskih potreba ne bavi uzrocima nego posledicama&ne dovodi u pitanje kapitalisticki sis.kao&one koje je socijalisticki pokret tokom svog razvoja isticao kao svoja nacela: humanizam. Mada on smatra da bi do tih promena doslo&da nije bilo krize.uz 2ga civilizacijska dostignuca.u soc. DB ne void drustvo u socijalizam. kapitalistickog nacina privredjivanja.njena idejna osnova marsizam.soc. bile su vrednosti koje su vec sadrzane u izvornom marxizmu. Polazeci od tih nacela.solidarnost. sigurnost koju je u praksi uspostavila DB nisu mogle da ignorisu ni partije suprotnih ideoloskih orijentarija&drugacijih soc.koje bi oni daleko bolje obavljali bez drzavnog uplitanja (prepusteni medjusobnoj utakmici&konkurenciji).sloboda.uslovima.da ukroti kapitalisticki privredni sis.&upregne ga u svoj soc. ideja istiuz < ili > doslednosi u primeni tih ideja&uz odgovarajuce ideje u skladu sa vremenom&drustv. DB se preterano&neprincipijelno mesa ne samo u ekonomski zivot drustva nego& u individualne poslove pojedinca.OSPORAVANJA soc.postojala je&jedna drugacija socijalisticka orijentacija.koja je tokom celog stoleca nakon M. DB-a su posebno dolazila od onih sa suprotnih ideoloskih pozicija: neoliberala&makrsista. proizvodnje&prisvajanja. [[Oni koji su u ime M.demokratija.pol.cije je delo drzava blagostanja. pokusali da grade ‘novi svet’ u stvari su ojacali sistem.ali se opstom krizom 1972.-1974. Hajek smatra da je jedan od glavnih uzroka krize DB nacin na koji drzava izdvaja za realizaciju soc. probram.vrednosti koje je afirmisala socdemokr&soc.vec je samo jedna od etapa u razvoju kapitalizma.drzave sukobljavaju sa postojecim sis. smatrala da je. U shvatanju&uspostavljanju procesa integracije osnovno polaziste socijaldemok. pravda&2ga.koncepcija kada su smenjivale s vlasti socijaldemokratske partije  DBje tokom duzeg perioda uspela da obuzda privatni kapital. siljeva (izdvajanja su inace prevelika) Soc.&to zbog unutrasnjih teskoca&protivrecnosti koje bi se nuzno ispoljile.sto se slaze sa Habermasovom teorijom da je intervencijom drzave moguce osigurati koegsistenciju izmedju demokratije&kapitalizma samo u posleratnom periodu.sferi su postignuti znacajni 82 . Nisu svi pokusaji koji su nastali iz M.

Prinudu prema pojedincu mogu da vrse 2gi ljudi.kako bi se osposobili da se sami o sebi brinu. Temeljne vrednosti od kojih polazi su sloboda&individualizam.rezultati.kao odsustvo prinude.]] 38.ali ima brojne pristalice&u 2gim zemljama sveta. To mora biti onemoguceno zakonima kao opstim pravilima koja se bez bilo cije arbitrarnosti primenjuju = na sve ljude. U svakom 2gom slucaju prinuda 83 .ne smao po drustv. Takvi zahtevi vode vrednosnom razlikovanju siromasnih od ostalih gradjana.uslova za sve 2ge vrednosti.oni su ugl.od Antike pa do danas. razvoj nego&po sistem vrednosi. razvoja => svako insistiranje na =osti kontraproduktivno. Kako postoje razlike medju ljudima.zato svaki pokusaj drzave da deluje u pravcu izjednacavanja ljudi (osim ako se ne radi o stvaranju =ih pocetnih uslova) ima destabilizirajuce posledice u smislu drustv.organizacije&drzava.a na prvom mestu su POJEDINAC&NJEGOVA SLOBODA. rezultat pravno-administrativnog sprovodjenja soc. Ne=ost je razumljiva&prirodna.neoliberali u vrednost ubrajaju NE=OST.a ne samoostvarenja preko aktivnog neposrednog uticaja pojedinaca&drustv.time se sprovodi diskriminacija ‘manje vrednih’ slojeva drustva. Istina.grupa na njihovo koncipiranje&realizovanje (&ovde se pokazala nadmoc sveta sistema nad svetom zivota). ne=ost je nuzna posledica ne=ih sposobnosti&mogucnosti ljudi.SLOBODNO TRZISNO DRUSTVO&MINIMALNA DRAZAVA. Hajek slobodu odredjuje negativno.zivot miliona ljudi izgledao znatno drugacije. a =ost odbacuju jer je navodno nespojiva sa slobodom.koji su u vrednosti ubrajali bar neke oblike =osti. Za razliku od najveceg broja mislilaca&teoreticara. NEOLIBERALIZAM&NEOKONZERVATIZAM OSNOVNI PRINCIPI&KARAKTERISTIKE NEOLIBERALIZAM je danas jedna od vodecih politickoekonomski&socijalnih teorija u SAD-u.od kojih se neki svrstavaju u ‘potklasu’) Hajek se smatra utemeljivacem neoliberalne koncepcije uopste.nego direktno kao novcana pomoc.pa prema tome&shvatanja slobode kao nacela&izvora moralnosti.bez kojih bi soc.rezultat slobode pojedinca da se takmici sa 2gim pojedincima&da pri tome stice&prisvaja.programa od strane drzave.pracena savetima&obrazovanjem za rad. (Pomoc siromasnima ne bi smela ici preko usluga.

on remeti zakonitosti trzista.znaci povredu licne slobode&individualnosti coveka.to nije rezultat namere ili nepravde.u sta drzava ne sme da se mesa niti na bilo koji nacin sputava slobodno preduzetnistvo. Svaki intervencionizam drzave. u opravdavanju takvog nacina zivota= svako je odgovoran za svoj polozaj u celini => teznja da se bude uspesan u utakmici sa 2gim pojedincima.jer se od nekoga oduzima da bi se 2gom dalo.cinjenje nepravde svima koji svojom sposobnoscu&radom u trzisnoj utakmici sticu >. Ideoloske osnove individualizma nalaze se u americkom nacinu zivota&shvatanja. Indiv. je&princip od koga se polaz u objasnjenju drustva&ponasanja pojedinaca u njemu. ‘nepravde’ koje su rezultat trzisnih odnosa u stvari je cinjenje nepravde. svaka distributivna tjs. INDIVIDUALIZAM je za neoliberale 2ga temeljna vrednost.prepreku da on realizuje svoje sposobnosti&mogucnosti. Sloboda je moguca samo u drustvu u kome nesmetano funkcionise slobodno trziste.pri cemu postoji obaveza da se postuju ustanovljena pravila.ne samo u ekonomskoj nego&u soc. (Trziste ne moze biti izvor neslobode jer njemu nije imanentna namera nego spontanost.a trziste osnovni regulator odnosa&odredjivanja mesta svakog pojedinca u drustvu.remeti drustvenu ravnotezu. Konkurencija je najsigurniji put u progres jer se desava izmedju slobodnih pojedinaca koji su svesni cinjenice da njihova sloboda nije nicim ogranicena osim slobodom 2gih pojedinaca.bez cega nema ekonomskog progresa => individualna sloboda osnova stabilnosti svakog drustva&ekonomskog napretka.kao&sloboda od njega.vec postoje pojedinci koji ga sacinjavaju.nego zakonitosti trzista.koja ne moze biti uzrok neslobode.tjs. Svako uplitanje drzave da navodno ispravi soc.u skladu sa svojim zeljama&interesima. sferi. socijalna pravda bi vodila ogranicenju individualnih sloboda pojedinca). Jedino je individua sposobna da procenjuje ono sto je dobro&korisno za nju.u mogucnosti su da sami mnogo bolje&uspesnije obavljaju vecinu poslova koje danas obavlja drzava.suprotan je principima slobodnog trzista&time ogranicava individualnu slobodu kao prirodno pravo ljudi.usporava ekonomski rast. Udruzeni pojedinci. Takav nacin preraspodele je proizvoljan. On je neodvojiv od slobode.a time se povredjuje sloboda&individualnost pojedinca. Drustvo je skup pojedinaca koji saradjuju ili su u sukobu sa 2gim pojedincima. Ako je neko pogodjen okolnostima kao posledicom trzisne utakmice.) Neoliberali proglasavajuci =ost nevrednoscu isto cine&sa pravdom (temelj slobode je nesputano slobodno preduzetnistvo u ekon. Svako treba da ima = pocetne mogucnosti&niko ne sme da stekne 84 . sferi&ujedno osnova napretka drustva. Ne postoji nikakvo drustvo po sebi&za sebe.

prednost na neposten nacin (silom,prevarom,’vezom’ & sl.). Nagrada treba da zavisi od sposobnosti,doprinosa produktivnijem&kvalitetnijem radu&postignutih rezultata. Rezultat velikih sposobnosti&dobrih rezultata su bogatstvo,ugled,prestiz,moc... Na taj nacin se sticu&odredjene vrline,koje se u suprotnom gube. 'Svako je kovac svoje srece'-kaze krilatica liberalizma 19. veka. Medjutim,zbog ideoloskih potreba precutkuju da u neuspehu pojedinca glavni udeo ima drustv.sis. u kome postoji najamni rad,nezaposlenost,neadekvatna ili veoma losa zdr.zastita,teskoce ili nemogucnost da se stekne obrazovanje,bez obzira na sposobnosti,ukoliko se ne prirada imucnim slojevima,teskoce u resavanju stambenih pitanja… Precutkuje se &rasna,etnicka&polna diskriminacija.Brojni su primeri ideoloskih obmana u vezi sa odnosom trzista&ekonomije-postoji apsolutna sloboda trzista ali je u praksi sasvim drugacije. [ Upakovana u teorijske oblande o slobodnom trzistu,finansijama&minimalnoj drzavi,ova ideologija je istovremeno&u fji opravdavanja sirenja multinacionalinih kompanija na sve delove sveta&pretvaranja < razvijenih zemalja u sirovinsku bazu pod izgovorom da se to cini u interesu razvoja tih zemalja. Na udaru neolib. ideologije prvo se nasla DB,narocito njihova soc.pol.,uz istovremeno podrzavanje mera&prakse koje su sprovodili Tacherova&Regan. Neolib. idelogija privatizacije&demontiranja drzava&njihovih soc.institucija u bivsim socijalistickim zemaljama ima uspesnu primenu&danas. Rezultati u ekonomskoj sferi su katastrofalni&pod vidom ogranicenja uloge drzave zrtvovane su njene soc.fje,prosveta,zdravstvo,sis. soc. sigurnosti ] Neoloberali izrazavaju veliku zabrinutost zbog navodnog sirenja egalitarizma jos od 70ih godina. Prema njima,za to je kriza drzava koja svojom soc. pol.,stiteci siromasne,shiri egalitarizam&time unistava tradicionalne vrednosti&potkopava moralne standarde jer pojedinca lisava mogucnosti individualnog razvoje. Neoliberali proglasavajuci =ost nevrednoscu isto cine&sa pravdom (temelj slobode je nesputano slobodno preduzetnistvo u ekon. sferi&ujedno osnova napretka drustva,a trziste osnovni regulator odnosa&odredjivanja mesta svakog pojedinca u drustvu; svaka distributivna tjs. socijalna pravda bi vodila ogranicenju individualnih sloboda pojedinca). [[::Neoliberalizam je ekonomsko, a ne i sire politicko glediste. Program smanjivanja trgovinskih prepreka&unutrasnjih trzisnih ogranisenja kao put ka kapitalistickom sistemu vise oslonjenom na slobodno trziste.
85

Neoliberali prihvataju izvesnu ulogu vlade u ekonomiji, posebno potrebu za centralnom bankom&sposobnom odbranom, ali nastoje da vladino uredjivanje (posebno poreze) smanji na sto je moguce < meru. Ovakva ekonomska shvatanja nisu nuzno pracena&politickim liberalnim stavovima: neoliberali cesto ne staju iza licnih sloboda po etickim pitanjima ili moralnim principima (recimo, po pitanju seksualnih sloboda).::]] NEOKONZERVATIZAM se nalazi nasuprot liberalnim shvatanjima. Njegova teorija,kao&teorija klasicnog liberalizma,seze u 19.vek. Prvo se javio kao reakcija na rezultate Francuske revolucije. Konzervativne ideje su bile stalni pratilac svih liberalnih&progresivnih ideja,suprotstavljajuci se svemu sto je novo radi ocuvanja postojeceg stanja,odnosno vracanja starog poretka. U odnosu prema soc.pol. ne postoje veliek razlike u odnosu na neoliberale jer su&jedni&2gi za restriktivnu soc.pol. Medjutim,u smislu osnovnih vrednosti od kojih polaze postoje bitne razlike,jer su za neokonz. NACIJA,HIJERARHIJA,DISCIPLINOVANO DRUSTVO&JAKA DRZAVA na prvom mestu. Konzervativci umesto slobode isticu VRLINU&time ‘slobodnom’ drustvu suprotstavljaju ‘dobro’ drustvo. Oni ne negiraju slobodu nego zaxtevaju da ona bude uskladjena sa vrlinom,odnosno idejom moralnog drustva. Smatraju da individualizam za koji se neoliberali zalazu slabi drustveni odganizam,jer covek koji je sveden na samog sebe predstavlja opasnos za zajendicu,jer je ljudska priroda iskvarena&nuzno ju je obuzdavati drzavnom vlascu,koju treba ojacati&2gim sredstvima -RELIGIJA,VERA,TRADICIJA,pa&PREDRASUDE&PRAZNOVERJ E,odnosno svim 2gim-samo ne istinom&umom. U pogledu vrednosti se slazu sa neolib. tako sto odbacuju =ost&pravednost kao vrednosti. Drzava treba da odrzava postojece ne=osti ili da ih ponovo povrati ako su poremecene u korist =ost. To ce biti moguce ako se neguje tradicija&podanistvo prema drzavi jer je to zaloga za stabilnost poretka,sto znaci ocuvanje statusa quo. Ideologija neokonz. u krajnjoj liniji nije suprotna neolib. u smislu generalne orijentacije-ODBRANE KAPITALISTICKOG PORETKA. Jaka drzava moze&mora da obezbedi pokornost gradjana,jer neokonz. ne veruju u njihovu dobrovoljnu lojalnost (o kojoj govore neoliberali),kao ni u ’civilno drustvo’ kome oni suprotstavljaju autoritarnu drzavnu vlast,tako da su za neokonz. CRKVA&PATRIJARHALNA PORODICA kljucne institucije za stabilnost drustva koje treba jacati.

86

NEOLIB.&NEOKONZERVATIZAM-sustinski se ne razlikuju u gledistima o globalizaciji,odnosno uspostavljanju tzv. novog svetskog poretka: restrikcija u sferi prava na rad,soc.osiguranja,zdrav.zastite,mogucnosti obrazovanja za sve,nezavisno od imovnog stanja,pristupa kulturnim dobrima// imaju uticaj na ekonomsku politiku&politicki zivot&unutrasnju&spoljnu politiku SAD-a,a&sire.

39. GLOBALIZACIJA&RESAVANJE SOCIJALNIH PITANJA
Pod G. se ugl podrazumeva POVEZANOST ZEMALJA&DRUSTAVA U SFERI KOMUNIKACIJA,TEXNOLOGIJE&EKONOMIJE,narocito medjuzavisnost nacionalnix ekonomija&transnacionalnix ekonomskix organizacija&jacanje njixove moci nad ekonomijama pojedinix drzava,posebno manjih&texnoloski nerazvijenix. Imajuci to u vidu,neki teoreticari G. sxvataju kao SISTEM,tjs.SVETSKI POREDAK. 2 razl. stanovista o karakteristikama G: 1. Povezivanje drzava&drustava (G.) jeste proces modernizacije (inspiracija delo Dirkema) 2. Proces dominacije,tjs. nasilne ekspanzije kapitalizma (inspiracija Marx) U novije vreme drugacija stanovista: npr. G. je zakoniti&univerzalni process sa sirim obelezjima “gvozdene nuznosti”; G. ne postoji u svetskim razmerama,ona je regionalna, (postoji severno-americki,pacifickoazijski&evropski region/unutar njih se moze govoriti o G.,dok je u svetskim razmerama svet podeljen. Izvan pomenutix grupacija posoji&tzv. Treci svet a to su manje razvijene,nerazvijene&siromasne zemalje koje zavise od razvijenijix) Postoji&3. stanoviste gde se trazi sredina npr. Svet je u procecu G.,ali ona je project dominacije Zapada,pre svega Amerike,ciji je cilj potcinjavanje svix 2gix zemalja njihovim interesima,unistenje nacionalnih ekonomija&svih 2gix formi samostalnosti tih zemalja&nametanje Americkog lifestyle-a. BROJ NEZAPOSLENIH visestruko veci nego sto je bio u Drzavi Blagostanja.Glavni uzrok nije samo razvoj novix texnologija koje zaxtevaju manje radne snage,vec SELENJE PROIZVODNJE (zajedno sa

87

zastarelom&prljavom texnologijom) u zemlje jeftine radne snage,jer profit ima primat nad dobrobiti&sudbinom zaposlenix&njihovim soc.polozajem. PROFIT&EKSPANZIJA KORPORACIJA vrxovna su nacela kojima se rukovodi NEOLIBERALNA ELITA MOCI. Da bi se odrzavo postojeci sis. nejednakosti (pored Slobode&Individualizma, Nejednakost je za neoliberale temeljna vrednost)&obuzdala eventualna teznja soc.ugrozenix klasa&slojeva za promenama u sferi soc.odnosa,vlast se kao produzena ruka multinacionalnog kapitala brine o tome da stepen demokratije bude uvek doziran samo u onoj meri koja nece ugroziti njene interese,tjs.interese kapitala. Nosioce G. ne interesuje cinjenica da se na taj nacin gubi decenijama stvarana “demokratska supstanca”. DOZIRANJE DEMOKRATIJE PO MERI VLASTI moguce je zato sto je sistem organizovan tako da uticaj naroda ogranici samo na izbore. Ako narod nije zadovoljan postojecim soc.stanjem,mora da saceka sledece izbore da bi promenio vladajucu garnituru,ali time se ugl. nista ne dobija jer je VLAST SAMO IZVRSILAC VOLJE MULTINACIONALNOG KAPITALA. Doziranoj demokratiji doprinose&brojne tzv. nevladine organizacije,koje sirom sveta formira ugl. Amerika (vecina ix je u sluzbi multinac.kapitala&deluje po instrukcijama spoljnix faktora& u njixovom interesu). Usmerene su protiv nacionalnix interesa zemalja u kojima deluju,neretko doprinoseci&etnickim sukobima. Mnoge imaju predznak ‘humanitarne’. Pod pritiskom G. Zapadnoevropske zemlje su bile prinudjene da revidiraju svoj soc.program. Moc transnacionalnix korporacija&uvecanje bogatstva uskog kruga kapitalisticke klase-osn. cilj&prioritet G. Medjunarodne organizacije KREDITIMA DIKTIRAJU PONASANJE ZEMALJA DUZNIKA jer odredjuju njihovu ekonomsku strategiju,nacin investiranja,prioritete,visinu izdvajanja za javne potrebe,cene vitalnix proizvoda,visinu najamnina itd. Vlade zemalja duznika imaju vecu odgovornost prema inostranim kreditorima nego prema gradjanima u svojoj zemlji. Brojni su&2gi oblici podredjivanja nacionalnih drzavanjihova ekonomija&kultura (za koje se tvrdida priradaju ostacima retrogradnog tribalizma&da kao takve treba da izumru) podredjuju se globalnoj ekonomiji&politici. Od vlada tih zemalja zaxteva se da uklone sve prepreke koje sputavaju slobodno kretanje kapitala. Postavljaju se barijere za uvoz&izvoz ukoliko to remeti interese multinac.kompanija. Na politickom planu,vladajuce strukture se prisiljavaju da ‘demokratski’ sputavaju&ogranicavaju soc.zaxteve masa koje bi mogle ometati delovanje multinac.kompanija. Mere za to: poducavanje&instruktaza,propaganda protiv ‘neposlusnix vlada’,ekonomski&politicki pritisci uz istovremeno
88

Pocetkom sadasnjeg koncepta globalizacije doslo je do kraha tog programa: ionako nezavidan soc. Medijska satanizacija srpskog naroda. POSLEDICE: destrukcija ekonomije. Znacajnu ulugu imaju MAS MEDIJI&MASOVNA KULTURA.-je.doslo je do velikog uvecanja kamata koje te zemlje dovodi do duznickog ropstva.&privrednim strukturama) pljackaju nacionalno bogatstvo&novac 89 . razvoj zahvaljujuci projektu ‘Novog svetskog ekonomskog programa. polozaj vecine stanovnistva rapidno se poceo pogorsavati. informacionix medijskih sistema omogucuje G. Ofanzivni nastup neoliberalizma.Fja medija kao industrijskix pogona koji proizvode&plasiraju info u obimu&na nancin na koji odgovara gospodarima novog svetskog poretka je da naprave sopstvenu.koji je pod okriljem Ujedinjenih Nacija realizovan skoro 3 decenije.ekonomska blokada&sve 2ge sankcije.vecina ovih zemalja tone u siromastvo&bedu.nedavno oslobodjene od kolonijalizma.obezvredjivanje tradicije&kulture&ponistavanje sistema vrednosti.transnacionalne korporacije (u sprezi sa vladajucim pol.nacin zivota&potrosacka psihologija potrosaca takve robe.pa i vojno razaranje. kultura se plasira u prvom redu kroz razne muz. je na periferiji svetskih zbivanja ali ne toliko udaljena da bi nas svetski mocnici ostavili na miru. 4x im je smanjena pomoc u odnosu na onu koju su ranije dobijalne (pomoc Amerike smanjena za 30x!). [ U vreme kad su u ZEvr.serije.a ne da otkriju Istinu.liberalna ideologija koja je dovela do podel&duboke krize unutar inteligencije.filmove u kojima preovladjuje nasilje&sl.kao ideologije G. Vrxunska kultura nije pogodna a jos manje finanskijski isplativa za sirenje putem elektronskix medija jer vecina koja satima sedi ispred TV-a nema mnogo razumevanja za tu vrstu kulture. masovne kulture.materijalna razaranja&ljudske zrtve. Tako se namecu celom svetu drustvena merila.a cilj je iskorenjavanje moralnix standarda.dugovi su za nesto > od jedne decenije uvecani za preko 10x.zemlje Treceg sveta.pruzanje podrske opozicionim snagama za koje se zna ili se osnovano pretpostavlja da ce kada dodju na vlast slediti drugaciju politiku. G.vojna intervencija kao krajnje sredstvo-> sve ove mere su svojevrstan oblik novog tipa kolonizacije.&to prema principima psihologije manipulacije. drzave blagostanja postizale znacajne rezultate u zadovoljavanju soc. SRBIJA&GLOBALIZACIJA-S.zapocele su svoj ekonomski&soc. potreba vecine svog stanovnistva.koja je primerena potrebama&zaxtevima multinac.xitove.od pocetka je usmerena na PONISTAVANJE NACIONALNOG IDENTITETA. G.kompanija.

politickih.koje su u pojedinim sredinama. zloupotrebe supstanci.bolesti ili elementarnih nepogoda. Pored toga.vezuje za termin 'invalidne osobe'. Ukoliko primenimo ustaljenu procenu WHO za teritoriju Srbije.siromastva. U nasoj zemlji ne postoje tacni podaci o broju OSI.povecava se broj osoba koje zive sa invaliditetom. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (WHO). NEDOSTATAK ADEKVATNIH PODATAKA O BROJU&STRUKTURI LJUDI KOJI ZIVE SA INVALIDITETOM jasan je pokazatelj nedovoljne brige&organizovanosti&znacajna prepreka za istrazivanje pojava&problema sa kojima se OSI susrecu (losa evidencija OSI je nesto bolja u zdrav.prebacuju u strane banke -> neki analiticari smatraju da se zemlje Afrike nalaze u Cetvrtom svetu (jer su neke bivse socijalisticke zemlje zauzele Treci)&da su&danas na nivou na kojem su bile u doba kolonijalizma. možemo ocekivati da broj takvih osoba iznosi oko 800.broj OSI je > &zbog cestih ratova.kako pokazuju podaci UN.kao&definicije zavisni su od socijalnih. ocekivano losija u 90 .takodje.a izrazito losa u centrima za soc. ustanovama [70% . Znacenje. Postoje brojne teskoce u obelezavanju tacnog broja OSI koje nastaju zbog nedostatka jedinstvene definicije. potrebe najizrazenija posledica invaliditeta].na izvestan nacin. racuna se da je 25% ljudi.broj OSI kreće se 7-10% od ukupne populacije. UZROCI PORASTA BROJA OSI U SAVREMENIM DRUSTVIMA Poslednjih godina. odnosno oko 500 miliona ljudi u svetu. odnosno 10% od ukupnog broja stanovnika. U zemljama u razvoju nalazi se 80 odsto od ukupnog broja OSI. saobracajnih nezgoda.nedovoljne zdrav.porast standarda&produzetak zivotnog veka.kao&razlicitog znacenja. rad [27%] . Uzroke takvog trenda treba traziti najpre u rastu svetske populacije. 40. S 2ge strane.obuhvaceno posledicama invalidnosti – clanovi su porodice u kojoj zivi OSI ili su na drugaciji nacin povezani sa njima.narusavanja okoline. Tome doprinose.000.povreda na radu.koriscenja nagaznih mina.pravnih&2gih uslova. zastite.a zatim u napretku medicine&tehnologije.jer su njihove zdravst.

SOCIJALNOG&BIOPSIHOSOCIJAL NOG MODELA INVALIDNOSTI MEDICINSKI MODEL sagledava invalidnost kao individualni problem.zanemaruje sredinu u kojoj osoba zivi.&povecanog broja kompetentnog kadra iz te oblasti.shvata invalidnost kao socijalno definisan&kreiran problem.cini se. Resavanje problema invalidnost zahteva socijalnu akciju&postoji soc.nerazvijenim opstinama.kod OSI je 2-3x > . Model je ostro kritikovan od strane niza strucanjaka. Nezaposlenost kao najznacajnija soc. Neki istrazivaci se zalazu za to da se ovaj model nazove socijalno91 . Osnovni nacin resavanja problema invalidnosti je lecenje.odgovoran za porast izolacije&segregacije&dominaciju medicinske profesije u resavanju problema invalidnosti. 41.direktno prouzrokovan bolescu.sama po sebi. SOCIJALNI MODEL je dijametralno suprotan medicinskom.od kojih je najveci njihov deo socijalno odredjen.. nesto bolja u sluzbi penzijsko-invalidskog osiguranja.opovredom ili nekim 2gim ostecenjem zdravlja&zbog toga zaxteva medicinsku pomoc&negu koju pruzaju profesionalci. OSNOVNA OBELEZJA MEDICINSKOG.mnogi 2gi faktori koji nisu povezani sa bolesti mogu uticati na njenu pojavu. Osnova tog modela je davno formulisan stav medicinske sociologije da se bolest kao stanje mora razlikovati od onesposobljenosti. je ideolosko pitanje koje zahteva soc.moze biti uzrok invalidnosti.ali samo u seoskim naseljima). promene. odgovornost drustva da sredinu modifikuje tako da bude omogucena puna participacija OSI u svim sferama zivota => problem inv. Mada bolest.nije time bitno ugrozena: model je restiktivan. Na nivou javnozdravstvene politike resenja se traze u razvoju sluzbi za rehabilit.ali u poredjenju sa sopom nezaposlenosti u populaciji kao celina.kao&kada se radi o nezaposlenima&osobama sa nizom skolskom spremom. % nezaposlenosti se razlikuje od zemlje do zemlje.fokusiran samo na fizicko ostecenje.rehabilitacija&adaptacija individue na posojece stanje.ali njegova dominacija.invalidnost nije stvar individue.vec je to vrlo kompleksna kolekcija razlicitih stanja. karakteristika ove grupacija.invalidnosti.a isto tako politicko pitanje povezano sa ljudskim pravima.

Ograniceno ukljucivanje u sferi obrazovanja se ogleda kroz cinjenicu da su mnoga deca sa invaliditetom iskljucena iz skolskih tokova ili su zatvorena u 92 . stanja deluju kontekstualni faktori: licni&okolinski.pitanju] 42. Na stepen&karakter svake od ovih posledica ostecenog zdrav.ovaj model je podrzan od niza istrazivaca.Bikenbah da je to univerzalni model za razvoj teorije&za istrazivanja.predrasuda&neznanja sa cesto nezadovoljenim elementanim potrebama. u prirodi&intenzitetu funkcionisanja osobe)&do promena u participaciji (prirodi&intenzitetu individualnog ukljucivanja u zivotne situacije).npr. Susman istice znacaj modela za istrazivanje stigmatizacije. Ograniceno ukljucivanje OSI je prisutno u aktivnostima&odlucivanju u svom oblastima drustv.kao&za aktivisticki pristup za poboljsanje polozaja OSI u zajednici.vec ‘prazan proctor izmedju invididualnog kapaciteta&okolinskih zaxteva’. Posledice ovakvog statusa nisu samo individualne.ne koristeci te ljude ni priblizno njihovim mogucnostima. Nasuprot medicinskom.koje se (zbog takve klime&politike) odricu znacajnog rezervoara ljudskih potencijala.OBLICI DISKRIMINACIJE OSI U SAVREMENIM DRUSTVIMA Uprkos znacajnom angazmanu medjunarodne organizacije &brojnim naporima.u pojedinim zemaljama ukupan polozaj OSI nije resen&&dalje veliki broj OSI zivi u klimi diskriminacije.vec one uticu na ukupan socioekonomski razvoj mnogih zajednica.emocionalnog) individue&njene okoline. BIOPSIHOSOCIJALNI MODEL invalidnost shvata kao multidimenzionalni fenomen nastao kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdravst. zivota (narocito onih koji se ticu njix samix). [opsirnije u 43. Neki od problema u mnogim zemljama u svetu a&kod nas su: ograniceno ukljucivanje u mnogim sferama. stanja (fizickog.medicinski&isticu da invalidnost nije licna karakterisika.ekonomski problemi. Proces interakcije ima sledeci karakter: naruseno zdravstveno stanje (kao rezultat akutne ili xronicne bolesti.mentalnog.povreda ili trauma) ostavlja posledice u vidu ostecenja (gubitna ili abnormalnosti telesne structure ili fizioloske funkcije) dovodi do promena u aktivnostima (tjs.adaptacija stambenih prostora.

samim tim su ekonomski problemi izrazeni kod velikog broja (upravo iz razloga nezaposlenosti).a kao rezultat te interakcije javljaju se disfje koje se ispoljavaju kao: 1) gubitak ili abnormalnost u telesnom funkcionisanju&strukturi 2) limitacije u aktivnostima 3) ogranicenja u participaciji Na stepen&karakter svake od ovih posledica ostecenog zdrav.klima. soc.kulturnih.religijskih.diskriminacija.transport. Veliki br OSI je iskljucen iz javnog zivota zbog nepristupacnosti prevoznih sredstava. 93 . 43. Adaptacija stambenih prostora je skupa&nedostupna za mnoge OSI. stanja (fizickog. okolina (predrasude.teren itd. Sto se tice sfere zaposljavanja veliki broj OSI je iskljucen iz trzista rada (daleko > stopa nezaposlenosti nego u bilo kojoj 2goj grupaciji).nerazvijno civilno drustvo&nedostatak podrske).javnih.pa su oni u > broju slucajeva izdrzavana lica.sportskih&ostalih manifestacija.FAKTORI OD UTICAJA NA INTERAKCIJU POJEDINCA.razlicitih standarda kvaliteta. [Okolinska ogranicenja mogu poticati iz niza sektora: fizicka okolina (recimo ogranicenja vezana za stanovanje. stanja deluju KONTEXTUALNI FAKTORI&to licni&okolinski. struktura.ekonomska okolina (ogranicene mogucnosti za zaposljavanje&razvoj karijere).mentalnog.institucije koje ne pruzaju optimalne mogucnosti za normalnu socijalnu integraciju.NJIHOVOG ZDRAVSTVENOG STANJA&SOCIJALNOG OKRUZENJA Biopsihosocijalni model invalidnost shvata kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdrav.ulica&slicno).arhitektonske barijere. stavovi. zdravstveni sektor (nedostupan.sazaljenje.diskriminativan).pravna&soc. 1) OKOLINSKI faktori su soc.civilno drustvo.zdravstvenih.sluzbe za podrsku.emocionalnog) invididue&njene okoline.

*Svi ti faktori mogu predstavljati barijere za punu participaciju OSI u zivotu zajednice&reducirati dostupnost resursa koji im dozvoljavaju zivot&aktivnost] 2) LICNI faktori su pol. poreklo. OGRANICENJA U SOCIJALNOM OKRUZENJUKOJA UTICU NA INTEGRACIJU OSI Barijere koje otezavaju integraciju HO u svet ‘normalnih’ razlicite su&krecu se od diskriminacije u drustvu&u medjuljudskim odnosima do raznik 2gih.profesija.produkti&tehnologija . relevantnih za zivot&opstanak).sluzbe .podrska&odnosi .medju kojima se nalaze: vrste&stepen 94 . pravna podrska (nedostatak. [Moguci okvir za analizu kontext.stavovi. Istinski humano&demokratsko je ono drustvo koje svojim clanovima.nudi sto vise povoljnih sansi za zivot koje sup o= prihvatljivi za sve clanove drustva.nedostatak info.ukupan obrazac ponasanja.kada su u pitanju HO.vrednosti&ubedjenja .godine starosti. Medjuljudski odnosi.mada HO one znace mnogo.edukacija&informacija (nemogucnost ukljucivanja u redovne edukativne tokove.prirodna okolina&covekom izmenjena okolina .proslo&sadasnje iskustvo.karakter&niz 2gih faktora koji uticu na to da se nesposobnost ispolji kod invididue.vrlo su slozeni&zavise od mnostva raznih cinilacca.arhitektonskim resenjima do sitnih potrba koje su skoro beznacajne u pogledu materijalnih&2gih ulaganja ulaganja nehendikepiranih. faktora kroz grupe: .nacin savladavanja stresa.kao sto su barijere u saobracaju.znaci&HO.sistemi&politika] 44.nedovoljno pravne regulative ili neadekvatna regulative).edukacija.soc.

odnosa jedna ljudske zajednice.sxodno razlicitim slucajevima. Kao ogranicenje integraciji HO u drustvo&uspostavljanju dobre komunikacije sa nehendikepiranima.transport.ekon. Naravno da se u takvu proizvodnju hend.od uticaja su&predrasude.samim HO.nerazvijno civilno 95 .da li je xendikep urodjen&sta je uzrok njegovom nastanku. Na integraciju HO u otvoreno drustvo utice&socio-ekonomski&sociokulturni nivo razvijenosti datog drustva. Biopsihosocijalni model invalidnost shvata kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdrav.limitacije u aktivnostima&ogranicenja u participaciji biti >a. Ukoliko u tome uspe.ili izmedju njih.visoko-razvijenim industrijalizovanim drustvima.sazaljenje. Okolinska ogranicenja mogu poticati iz niza sektora: fizicka okolina (recimo ogranicenja vezana za stanovanje.zahteva angazovanje kadra visoke strucnosti&odgovarajucih kvalifikacija.jer im uliva samopouzdanje&ubedjenje da uprkos hendikepu&postojecim razlikama mogu biti prihvaceni u drustvu.nego u < razvijenim.ometenosti. Hendikep sam po sebi u medjuljudskim odnosima u izvesnoj meri opterecuje&HO&nehendikepirane osobe. Pronalazenje dobrog&prihvatljivog ponasanja za obe strane je od bitnog znacaja za HO. Hendikepirani pojedinac je > uocljiv u dinamicnim.sve dozivljava kao dokaz ravnopravnosti sa ‘normalnim’ radnicima&potvrdu o uspesnoj interakciji u drustvo. Savremeni nacin industrijske proizvodnje.utoliko ce posledice zdravstvenog problema u vidu ostecenja. okolina (predrasude.koji odgovaraju visokoj proizvodnji (produktivnosti)&ucincima u postupcima rada&procesu proizvodnje izrazeni&veci.sa slozenim tehnosloskim procesima.dokazujuci se stalno&ponovo. radnicima.bez obzira na to da mora prihvatiti utakmicu sa nehend.pretezno agrikulturnim drustvima. soc.imajuci u vidu iste ili razlicite vrste ometenosti. postojanje razlika madju ljudima stvaraju pripadnicima tzv. Na integr. Od uticaja na medjuljudske odnose su&razne kombinacije.pol&godine zivota HO&dr. radnik teze uklapa&nalazi svoje mesto. zivota utice&nivo razvijenosti kulture&kulturnog ponasanja odredjene sredine u datom drustvu.kao&da li je rec o odnosima medju samim HO.dakle > u urbanoj ego u ruralnog sredini. ‘normalne’ populacije negativne utiske o HO&njihovim sposobnostima.ukoliko je zadobijen tokom zivota u kom dobu zivota je nastupilo. Sto je visi nivo soc. HO u tokove drustv. stanja invididue&njene okoline.koja postavljaju nize zahteve pred svoje clanove.ulica&slicno).diskriminacija. Ukoliko su ogranicenja koja poticu iz okoline izrazenija.to su tendencije ka vrednovanju svih kvaliteta.

Generalna skupstina UN je proglasila period os 1983.ekonomska okolina (ogranicene mogucnosti za zaposljavanje&razvoj karijere).pruzaju svu pomov clanovim porodice sa tim problemom.obrazovanja. relevantnih za zivot&opstanak). Zene su te koje. Najznacajniji uspeh bio je formulisanje svetskog programa akcije koji se tice OSI.*Svi ti faktori mogu predstavljati barijere za punu participaciju OSI u zivotu zajednice&reducirati dostupnost resursa koji im dozvoljavaju zivot&aktivnost. 1) Deklaracija o pravima MRL 1971.. 2struka stigmatizacija: kao zena&kao OI.drustvo&nedostatak podrske).rehabilitaciju&prevenciju invaliditeta. Jedan od najznacajnijih ishoda dekade invalida je 96 .regionalnom&internacionalnom nivou sa akcentom an -=e mogucnosti. DEKADOM INVALIDA&na kraju te decade je proglasen 3. AKTIVNOSTI MEDJUNARODNIH ORGANIZACIJA.nedovoljno pravne regulative ili neadekvatna regulative).diskriminativan).nedostatak info. Program je posebnu paznju posvetio potrebama zene.soc.razlicitih standarda kvaliteta. – prema kojoj se garantuju =a gradjanska&politicka prava 3) Internacionalna godina OSI 1981.prema njoj se MRL garantuju ista prava koje imaju&2ge osobe ali se isovremeno prepoznaju njihove specificne potrebe u sferi zdravlja. pravna podrska (nedostatak. zastite 2) Deklaracija o pravima OSI 1975. 45.decembar kao SVETSKI DAN INVALIDA.-1992. zdravstveni sektor (nedostupan. – koja je pokrenula niz akcija na nacionalnom.POSEBNO OUN NA POBOLJSANJU POLOZAJA OSI Od 70ih godina angazovanost na promociji ljudskih prava pocinje da dominita antivnosima UN&iz tog perioda datira donosenje niza dokumenata kojima se regulisu prava OSI. edukacija&informacija (nemogucnost ukljucivanja u redovne edukativne tokove.iako same ne zive sa invaliditetom.

medicinska zastita.usvajanje standardnih pravila UN za iz=acavanje mogucnosti koje se pruzaju invalidima (1993. porekla. drustv.jezika.slobodu.ZNACAJ NORMATIVNO-PRAVNOG UREDJENJA POLOZAJA.politickog ili 2gog misljenja.obrazovanje.rehabilitacija . zivotu.ciljna podrucja za ravnopravno ucesce – pristupacnost.) Pravila sadrze: .imovine. Medjunarodni pravni akti kojima se regulisu prava OSI.veroispovesti. veliki bri OSI nije obavesten o svojim pravima.pola.zakonodavstvo.mehanizmi za pracenje Ovaj document je 1995. rehab.pa to predstavlja zabranu diskriminacije u primeni garantovanih prava po osnovu invalidnosti.&zaposljavanju OSI Univerznalna deklaracija UN o pravima coveka OSI se ne spominju izricito.nacionalnog ili drustv.obuka osoblja. sporost administracije je znacajna prepreka da OSI realizuju svoja prava. 97 .ali se prava predvidjena deklaracijom garantuju ‘svakom coveku.mere sprovodjenja – informacija.vera… .rodjenja ili 2gih okolnosti’.brige je delimicna&pretezno formalnog karaktera.boje.porodicni zivot. potpisala&nasa zemlja.preduslovi za ravnopravno ucesce – podizanje svesti. 46. 1) Univerzalna deklaracija UN o pravima coveka 2) Konvencija o pravima deteta 3) Standardna pravila UN za iz=avanje mogucnosti koje se pruzavju OSI 4) Konvencije medjunarodne organizacije rada o prof.sport. svakom garantuje pravo na zivot.zaposljavanje.kultura. Povezanost OSI sa sis.medjunarodna saradnja .bez ikakvih razlika u pogledu rase.PRAVA&BENEFICIJA OSI Postojanje pravne drzave koja ce obezbediti ravnopravnost svih gradjana podrazumeva&pruzanje =ih mogucnosti OSI da ravnopravno participiraju u drustv.bezbednost licnosti.

bez cega nema soc.cime se njihovo pravo da budu priznati kao pravni subjekti ne postuje. ili mentalnog nasilja.bilo strucnjaci.cesto donose vazne odluke o zivotnim pitanjima umesto samih OSI. Svrha ovih pravila je da obezbede da OSI uzivaju ista prava&obaveze kao&ostali clanovi drustva u kojem zive.U najrazvijenijim drustvima najsire shvacena licna sloboda OSI nije uvek u praksi ispostovana: 2gi-bilo porodica.veroispovest. pravo deteta na najvisi nivo zdravst.ukljucujuci&soc. preduzimanje odg.vec je ovde predvidjena&pomoc koja ce detetu omoguciti efikasan pristup obrazovanju.boju koze.integracije OS (mnoge zemlje nisu jos usvojile adekvatnu nacionalnu zakonsku regulative koja ce osigurati primenu ovog prava).etnicko ili socijalno poreklo.obuci.imovno stanje. 98 .politicko ili 2go ubedjenje. u zajednici. zajednica suvise cesto svodi na pasivne objekte brige&ne omogucava im da sami istupaju u raznovrsnim pravnim odnostima.pripremi za zaposljavanje.podstice samostalnost&olaksava aktivno ucesce deca sa invalid.osim u slucajevima kada nadlezni organi utvrde da je odvajanje u najboljem interesu deteta. Da bi se OSI obezbedili uslovi za ravnopravno ucesce u svim oblastima drustv.rodjenje ili 2gi status deteta ili njegovog roditelja ili zakonitog staratelja’.zastitu. Standardna pravila UN za iz=acavanje mogucnosti koje se pruzaju OSI Kao kruna dekade invalida.povreda.). Drzave clanice priznaju da deca ometena u razvoju (ment.1993.&medicinske zastite&na rehabilitaciju.zanemarivanja ili nemarnog odnosa (sto je od posebnog znacaja za decu sa invalid. Konvencija o pravima deteta Drzave potpisnice obavezale su se da ce postovati&obezbedjivati prava predvidjena Konvencijom svakom detetu ‘bez ikakve diskriminacije&bez obzira na rasu. njihovo dostojanstvo.osiguranje.) treba da uzivaju pun&dostojanstven zivot u uslovima kojima se obezb.onesposobljenost.zloupotrebe. Pomoc koja se pruza detetu sa invalid.pol. OSI drustv. da deca ne budu odvojena od svojih roditelja protiv njihove volje. uvazava se pravo svakg deteta da koristi soc. mera radi zastite dece od svih oblika fiz. ne zaustavlja se na pukom medicinskom zbrinjavanju. ili fiz..

47. kategorija OSI (recimo invalida rada&2gih grupacija invalida). ili mentalne mane.cime se obezbedjuje da ne dodje do diskriminacije izmedju razl.koji.nege&milostinje.rehabilit.zivota. Logika njihovog postojanja redukuje socijalne probleme na nivo pojedinca. Zbog toga one cesto ostaju relativno 99 .ove grupe su usmerene prevashodno na dobrobit sopstvenih clanova&na medjusobnu pomoc clanova.a ne pasivni objekti tudje brige.potpomazu integraciju (tjs. Konvencije medjunarodne organizacije rada o prof. Jace od ostalih NVO. Ovom konvencijom su zacrtani principi prof.kao&da napreduje u njemu. reintegraciju) OSI u drustvo.potencijalima&doprinosu drustvu. Ove grupe nastaju iz potrebe da se ljudi koji se nalaze u posebno teskim zivotnim situacijama sretnu sa 2gima koji imaju slicna iskustva. Oni imaju mnogo zajednickih karakteristika sa ostalim vrstama organizacija za koje se kod nas odomacio termin ‘nevladine organizacije’ ili ‘NVO’ (‘’non govermental organization”).ukoliko se praktikuju. Samo ako ostvarjuju pravo na adekvatno obrazovnje&zaposljavanje OSI mogu da razviju svoje stvaralacke potencijale.samohranih majki&sl.rehab.&politike zaposaljvanja OSI. Grupi organizacija za samopomoc pripadaju&mnoga udruzenja izbeglica&raseljenih lica.budu ekonomski nezavisni&aktivni subjekti u drustvu.drzave pre svega treba da preduzmu akcije za podizanje svesti o OSI.&zaposljavanju OSI Konvencija izraz ‘invalid’ definise kao lice ciji su izgledi da obezbedi odgovarajuce zaposlenje.znatno smanjeni zbog propisno priznate fiz.potrebama.njihovim pravima. Udruzenja lica sa fizickim&senzornim ostecenjima spadaju u deo nevladinog sektora koji nazivamo ‘GRUPAMA ZA SAMOPOMOC’. Konvencije primenjuju na sve kategorije OSI. ULOGA UDRUZENJA OSI U JACANJU CIVILNOG DRUSTVA Udruzenja&organizacije lica sa fizickim&senzornim ostecenjima cine poseban segment treceg sektora u Srbiji.

org.priklanjaju se nekada jednom. onima koji su zainteresovani za resavanje problema ili cije iskustvo. nastoje da dodju do sistemskog resenja. briga za svakog pojedinca. humanitarna. Organizacije za samopomoc se osnivaju da bi promenile zivot pojedinca.clan je centar&smosao postojanja. se mogu podeliti na one 1) sa INTERNALIZOVANIM FOKUSOM . sa EKSTERNALIZOVANIM FOKUSOM – usmeravaju snagu na otklanjanje uzroka nepovoljne situacije.a cesto je&nepozeljno. Kada su dobro odganizovane.poznanstva mogu biti korisni. integracija odredjene grupe. Najcesce organizacije kombinuju oba nacina rada. U zavisnosti od usmerenja&glavnih aktivnosti grupe.a ukljucivanje ‘ostalih’ ili ‘2gih’ zasniva se na licnim&emotivnim vezama//pojam ‘clanstva’ je izuzetno vazan.poboljsa soc.ovakve grupe su izuzetno povoljne za priodobijanje volontera koji brze&jasnije uocavaju rezultate svoga rada u kontaktu sa konkretnim osobama sa kojima komuniciraju&kojima pomazu. Udruzenja kombinuju ciljne grupe&nisu > iskljucivo usmerena na clanove koji imaju istu dijagnozu.jacaju svest okruzenja o sopstvenom problemu&broju osoba koje snose posledice tog problema.dodatna snaga crpi se iz saveznistva sa 2gima.zatvorene&izolovane u odnosu na ostale NVO.psihosocijalna&finansijska pomc. njihov vid angazovanja cesto&hronoloski sledi nakon prvog&proistice iz prvog//intenzitet&znacaj clanstva labave.snage usmeravaju prevashodno na pojedinacne clanove drustva&brigu za poboljsanje njihovog psihofizickog stanja.znanja.obuka u zivotnim vestinama&pomoc u prezivljavanju&navikavanju na novu.topla atmosfera.a nekada 2gom nacinu rada.ali istovremeno&sa ciljem da se izmeni (diskriminativno) ponasanje okoline prema clanovima.tesku&ponekad trajno izmenjenu situaciju cine sustinu njihovog postojanja.a u zavisnosti od okruzenja&stepena razvoja organizacije.mada stalno prisustvo ljudi koji ne dele iskustvo nije nuzno. politika&zajednickim snagama ostvati soc.tjs. bave se zastupanjem&lobiranjem. 2) 100 .niz malih gestova&akcija.to je najcesce osoba koja ima ili razume (zbog neposrednog iskustva) problem zbog kog je grupa nastala.organizuju kampanje. za samopo.

sto znaci da se prava u p&i osigur.a da prava ostvaruju samo oni osiguranici koji ispunjavaju propisane uslove za njihovo sticanje (primena ovih nacela posebno dolazi do izrazaja u slucajevima ostvarivanja prava na porodicnu penziju. stizu&ostvaruju u zavisnosti od duzine ulaganja sredstava za ovaj vid osiguranja. PRAVA&KORISNICI PENZIJSKOINVALIDSKOG OSIGURANJA Svrha&osnovni smisao SOCIJALNOG OSIGURANJA je obezbedjivanje soc. Prava iz sis.). Obavezno osigurana lica su podeljena u 3 kategorije: 1) zaposleni 2) osiguranici samostalnih delatnosti 3) zemljoradnici 101 .uz postovanje odredjenih nacela utvrdjenih republickim zakonima. Osnov osiguranja cini rad osiguranika. P&I osig.zdravstveno odiguranje . Sis.sto se izrazava duzinom rada&visinom zarada. Prava iz P&I osi.pri cemu se postuje&princip o nezastarevanju stecenih prava. se ostvaruju na osnovu obima&duzine ulaganja.penzijsko&invalidno osiguranje .bez obzira da li ono to zeli ili ne. sigurnosti&ocuvanje&unapredjenje zdravlja osiguranika&njihovih pororida kada su oni privremeno ili trajno spreceni da radom obezbede sebi&clanovima svoje porodice egzistenciju.prava na najnizu penziju&sl. osiguranja obuhvata: .da se prava ostvarjuju pod istim uslovima&u istoj visini zavisno od ulaganja korisnika. Nacela uzajemnosti&solidarnosti podrazumevaju obavezu svih osiguranika na ulaganje sredstava.pocne da obavlja samostalnu delatnost ili da se bavi poljoprivrednom delatnoscu. soc. OBAVEZNOST osiguranja znaci da ona nastaje od dana kada se lice zaposli.48. su licna&ne mogu se prenositi na 2ga lica.osiguranje za slucaj nezapolsenosti Osnovno polaziste sva 3 sistema je da osiguranicima ganantuju ista prava.

u skladu sa posebnim zakonom.pravo na invalidsku penziju . > obim&2gu vrstu prava od prava utvrdjenih Zakonom o osnovama P&I osig.]] LICA KOJIMA SE OBEZBEDJUJU PRAVA ZA SLUCAJ INVALIDNOSTI&TELESNOG OSTECENJA: lica koja pretrpe povredu na radu ucestvujuci u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreca.odnosno zaposlenje na 2gom odgovarajucem poslu 3) za slucaj opasnosti od nastanka invalidnosti: .PRAVA IZ P&I OSIG: 1) za slucaj starosti – pravo na starosnu penziju 2) za slucaj invalidnosti: .pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju . posao sa punim radnim vremenom 4) za slucaj smrti – pravo na porodicnu penziju 5) za slucaj telesnog ostecenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolescu – pravo na novcanu nadoknadu za telesno ostecenje 6) pravo na novcanu nadoknadu za pomoc&negu 7) pravo na naknadu pogrebnih troskova 8) pravo na nabavku specijalnih pomagala za citanje&pisanje DOBROVOLJNO P&I OSIG.u vojnoj vezbi ili vrsenju 2gi obaveza iz oblasti odbrane zemlje.pravo na novcane nadoknade u vezi koriscenja prava na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju &rasporedjivanje. – njime osiguranici mogu.pravo na rasporedjivanje.pravo na raspor.odnosno na zaposlenje na 2gom odgovarajucem poslu sa punim radnim vremenom .obezb. [[ 11% na bruto osnovici se daje za P&I osig.na 2gim 102 . na 2gi odg. sebi&clanovima svoje porodice.na radnom kampu ili takmicenju.pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju .

ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA [vidi pitanje sis.ranim otkrivanjem&lecenjem najcescih bolesti od > socijalno-medicinskog znacaja&sprovodjenje obaveznih mera kolektivne zdrav. Pravo za slucaj inv.licima koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene ili povremene poslove preko omladinske zadruge. zastie ili 2gu porodicu&korisnici pomoci ciji je hranilac na odsluzenju vojnog roka 103 . zastita stanovnista u vezi sa sprecavanjem.str.dokvalifikaciji&prekvalifikaciji.materijalno neobezbedjena lica.suzbijanjem.nezaposlena lica.ucenicima&studentima koji se u skladu sa zakonom nalaze na obaveznom proizvodnom radu. zdr. zast. PRAVA&KORISNICI U SIS.osiguranja za uvod=65. Zdr. zastite.porodjajem&materinstvom 3) lica starija od 65 godina zivota 4) hendikepirana&invalidna lica. 49.trudnocom.a najkasnije do 26.licima koja se nalaze na izdrzavanu kazne zatvora dok rade u privrednom 1ici ustanove za izdrzavanje kazne zatvora (radionice)&na 2gom radnom mestu. zastitom su obuhvacena: 1) deca do navrsenih 15godina zivota.koja uputi organizacija nadlezna za zaposljavanje.soc.licima koja se nalaze na strucnom osposobljavanju. Republike Srbije zasniva na PRIMARNOJ ZDR.skolska deca&studenti do kraja propisanog redovnog skolovanja.] Zdravstvena zastita se.&tel. ostecenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolescu sledecim licima: licima koja u skladu sa propisima o radnim odnosima obavljaju odredjene poslove po osnovu ugovora o volonterskom radu. zastita grupacija stanovnistva izlozenih povecanom riziku oboljevanja.poslovima&zadacima za koje je zakonom utvrdjeno da su od opsteg interesa. ZASTITI u okviru koje se prioritetno obezbedjuje: zdr.prema Zakonu o zdr.ugovora o dopunskom radu&ugovora o delu.profesionalnoj praksi ili prakticnoj nastavi.godine zivota 2) zene u vezi sa planiranjem porodice.korisnici stalnih novcanih pomoci&pomoci za smestaj u ustanovu soc.

osiguranja: 1) ZDRAVSTVENA ZASTITA 2) NAKNADA ZA VREME PRIVREMENE SPRECENOSTI ZA RAD (BOLOVANJE) 104 .kod privatnih poslodavaca.hronicne bubrezne insuficijencije&2ge bolesti&povrede u vezi sa pruzanjem usluge zdr.institut.lica zaposlena u preduzecima&ustanovama u zemlji&na radu u nasim preduzecima&predstvnistvima u inostranstvu.multipla skleroze.hemofilije.strane drzavljane koji rade na teritoriji RS (u skladu sa medjunarodnim ugovorima&poslebnim ugovorima) Osnovna PRAVA iz zdrav.] Krug korisnika OBAVEZNOG OSIGURANJA obuhvata : . [Postoji 11 vrsta zdrav.klinicko-bolnicki centar.zavod za zastitu zdravlja.odnosno osnivace . zastite Sredstva za ostvarivanje se obezbedjuju iz budzeta Republike Srbije.cerebralne paralize.vlasnike radnji.reduzeca.apoteka.bolnica.zavod.hipertenzije.penzionere .dusevnih bolesti&poremecaja. zastitu u okviru svoje delatnosti ili ne uputi pacijenta u2gu odgovarajucu ustanovu.kojima podleze&zdrav.zdravstveni centar.reumatske groznice.5) 2ga lica od zaraznih boelsti.kod privatnih poslodavaca u zemlji.koronarno&cerebralno vaskularne bolesti.ako za taj rad primaju platu .ustanova: dom zdravlja.zaposlene kod stranih poslodavaca u zemlji.neukazivanje na posledice u slucaju odbijanja lecenja&neupoznavanje sa dokumentacijom o zdr.zemljoradnike koji se bave poljoprivredom (ako nisu zaposleni) .svestenike&verske sluzbenike .klinicki centar.secerne bolesti.izabrana&imenovana lica.klinika.apotekarska ustanova.malignih bolesti.progresivnih neuro-misicnih oboljenja. 3 odredbe koje se odnose na zabranu intervencije bez pristanka pacijenta.lica koja samostalno obavljaju privrednu&2gu delatnost .nezaposlene (privremeno)&dok ostvaruju pravo na novcanu nadoknadu . stanju su podlozne kaznenim merama. ustanova ako ne pruzi zdrav.

poslove&lica koja obavljaju samostalne delatnosti&verski sluzbenici.ZASTITE 4) NAKNADA POGREBNIH TROSKOVA 1) ZDRAVSTVENA ZASTITA koja se obezb.licima prema kojima se sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenje u zdrav. ispitivanja. osiguranicima obuhvata: .odredjeni da neguju obolelog clana uze porodice pod odredjenim uslovima.3) NAKNADA PUTNIH TROSKOVA U VEZI SA KORISCENJEM ZDRAV. pomoci .lekove. stanja. stanja .medicinske mere&postupke za unapredjenje zdrav.pod uslovom da su: usled bolesti ili povrede privremeno spreceni za rad.proteze.izolovani kao kliconose ili zbog pojave zaraze u njihovoj okolini. Za prvih 60 dana sprecenosti za rad isplatu naknade 105 .osnosno dok boravi kao pratilac u stacionaru.somatoprotetsku pomoc&stomatoloske materijale 2) NAKNADU ZARADE usled bolesti mogu ostvariri zaposleni. IZNOS nadoknade utvrdjuje se u visino od 70100% od osnova.odnosno sprecavanje. Osnov na naknadu zarade zaposlenog ostvarene u mesecu koji prethodi sprecenosti za rad.lecenje obolelih&povredjenih&2ge vrste med. obaveznim zdrav. Naknada zarade pripada&licima na izdrzavanju kazne zatvora.lekarske preglede&2ge vrste med.suzbijanje&rano otkrivanje bolesti&2gih poremecaja zdravlja .pomocne sanitetne sprave.odnosno osnivaci radnji ako u njima obavljaju odr.pracenja&proveravanja zdrav.med. rehabilitaciju u ambulantno-poliklinickim&stacionarnim ustanovama .odredjeni za pratioca bolesnika upucenog na lecenje ili lekarski pregled na 2go mesto.spreceni za rad usled med.spreceni da rade zbog dobrovoljnog davanja tkiva ili organa. pomoci radi utvrdjivanja. ustanovi&obaveznog lecenja alkoholicara&narkomana.prevenciju&lecenje bolesti usta&zuba .pomocni materijal koji sluzi za primenu lekova&sanitetski materijal potreban za lecenje .ortopedska&2ga pomagala.vlasnici.

15%). Medicinsko lecenje treba sprovoditi u okviru opsteg programa zdra. kategorijama OSI&nacin ostvarivanja prava na specificna pomagala za korekciju&kompenzaciju treba utvrdjivati od strane republicke vlade. osiguranja. 50. ustanove ili nadlezne lekarske komisije upucen ili pozvan u 2go mesto radi ostvarivanja zdrav. 3) NAKNADA TROSKOVA PREVOZA u vezi sa koriscenjem zdrav. Visina nadoknade iznosti 70% prosecne mesecne zarade u opstini u pretposlednjem mesecu. zastite&u okviru zdrav.lekovi. pomoci razl.ali ne moze biti niza od 50% ili veca od 75% od prosecne zarade zaposlenih u Republici. SREDSTVA za finansiranje zdrav. osiguranja obezbedjuju se doprinosom osiguranika&poslodavaca od bruto zarada (6.pregledi.kao&pratiocu u slucaju potrebe za njegovim angazovanjem. zemljoradnika po osnovu katastarskog prihoda&2gih osiguranika.kao& < broj pacijenata po zaposlenom lekatu. zastite obezb. osiguranje. zastite ili radi ocene privremene sprecenosti za rad (uslov je najmanje 30km. 106 . Ovo pravo pripada osiguraniku u slucaju kada je od izabranog lekara zdrav. OSI U SISTEMU ZDRAVSTVENE ZASTITE Zakonom treba urediti da se OSI pruze besplatna medicinska pomoc.obezbedjuje poslodavac iz svojih sredstava. Potrebno je obezbediti fizicku&efektivnu dostupnost. Nacin pruzanja med.stacionarno lecenje.s tim da su izuzetak lica upucena na hemodijalizu koja imaju pravo na naknadu troskova prevoza bez obzira na udaljenost zdrav.a posle tog roka Zavod za zdrav. se osiguranicima&clanovima njihovih porodica. 4) NAKNADA POGREBNIH TROSKOVA u slucaju smrti osiguranika pripada clanovima porodice ili licu koje izvrsi sahranu. ustanoce od mesta stanovanja).

besplatna&povlascena voznja .koriscenje zdrav. Osobe sa motornim poremecajima imaju velike probleme u efekrivnoj dostupnosti zdrav.rata&clanovi porodica civilnih zrtava rata.licna invalidnina . usluga je izuzetno malo.ortopedski dodatak .inv.rehabilitaciji ili pomoci u kuci. Karakteristicno je da u nasoj zemlji nedostaju servisi za opravku tehnickih pomagala neophodnih za kvalitetniji zivot OSI. zastita&novcane naknade uvezi sa ostvarenjem iste .Imajuci u vidu zdrav.mesecno novcano primanje .dodatak za negu&pomoc 2gog lica . PRAVA CIVILNIH INVALIDA RATA Regulisana su Zakonom opravima civ.rata prava po ovom osnovu mogu koristiti&clanovi porodica civ.narocito kada se radi o kucnim posetama. PRAVA VOJNIH INVALIDA&USLOVI ZA NJIHOVO OSTVARIVANJE 107 . Dostupnost je izrazito mala za osobe sa nizim obrazovanjem.zdr.a osim civ. probleme koji se mogu javiti kod OSI. 51.inv.naknada za ishranu&smestaj za vreme putovanja&boravka u 2gom mestu po pozivu nadleznih organa .narocito ako zive u seoskim naseljima. SREDSTVA za ostvarivanje prava civilnih OSI rata obezb. se u budzetu RSrbije.kao&za one koji nisu zaposleni. Troskovi zdrav.naknada pogrebnih troskova. zastite su veliki (6x > . Rata. 52. PRAVA: . sluzbe.&soc.uz znacajna placanja ‘iz dzepa’)msto takodje umanjuje dostupnost. Inv.

. Prema proceni invaliditeta. zastite.clanova porodica palih boraca&clanova porodica vojnih invalida: 1) licna invalidnina 2) dodatak za negu&pomoc 3) ortopedski dodatak 4) zdrav.Prava imaju borci.. Podela prava s obzirom da li se radi o: 108 .] 53. lica sa 50% inval. Osnovna prava vojnih invalida.. lica sa 90 % invl.vojna lica sa invliditetom.&2ga prava u vezi sa ostvarivanjem zdr. POTREBE od uticaja na primenu odgovarajucih zakonskih normi u cilju ostvarenja odgovarajuceg prava iz sis. Zakon se odnosi na sve gradjene R. OSNOVNA PRAVA U SISTEMU SOCIJALNE ZASTITE OSI Zakon o soc. zastite.zastiti&obezbedjivanju soc. lica sa 60% inval. lica sa 40% inval.ta se podela vrsi po kritetijumima koji se onose na VRSTU STANJA SOC. soc.. lica sa 100% invaliditeta.porodice palih boraca&clanovi porodica vojnih invalida. [Dopunsku zastitu obezbedjuju 1ice lokalne samouprave.Srbije. sigurnosti gradjana je primarni propis za uredjenje oblasti soc.zastite 5) ortopedska&2ga pomagala 6) besplatna&povlascena voznja 7) naknada za ishranu&smestaj za vreme putovanja&boravka u 2gom mestu 8) pravo na putnicko&motorno vozilo 9) naknada za vreme nezaposlenosti 10) banjsko&klimatsko lecenje SREDSTVA za ostvarivanje&koriscenje prava-budzet RS.vojni invalidi se razvrstavaju u 10 grupa vojnog invaliditeta: lica sa 100% invaliditeta kojima je za redovan zivot potrebna pomoc&nega 2gog lica. zastite. lica sa 20 % invaliditeta. lica sa 30% inval.koje obuhvata razlicitim pravima iz oblasti soc.zast...te ako se moze govoriti o nekoj podeli gradjana u smislu ovog Zakona. lica sa 80% inval. lica sa 70% inv..

zastite&2gu porodicu: kao oblik soc.odraslo lice ometeno u MR. pravo na smestaj u 2gu porodicu.paraplegija. ometenosti. potrebe kojima je.plegija.lice koje se nadje u skitnji ili 2go lice kome je iz 2gih razloga potrebno privremeno zbrinjavanje&nadzor.dete sa smetnjama u telesnom razvoju.za njegovo koriscenje potrebno je ispuniti odredjene uslove.t&t ometenosti.pravo na smestaj u ustanovu soc. Zakonom je definisano sta se smatra detetom ometenim u razvoju: slepo dete.multipla skleroza&ostale urodjene&stecene telesne smetnje). Licima sa invalid.penzioner&2go staro lice.s obzirom na okolnosti slucaja&ukupne licne&okolinske faktore. 109 . zastite.ovo pravo najcelishodniji oblik soc.dete visestruko ometeno u razvoju. Dodatak za negu&pomoc 2gog lica: ima lice kome je zbog prirode&tezine stanja. ekskluzivno pravo lica sa invaliditetom.trudnica&samohrana majka sa detetom do 9 meseci zivota deteta (sa potrebom za privremenim zbrinjavanjem). zastite&moze ga ostvariti: dete bez roditeljskog staranja.dete obolelo od autizma.dete visestruko ometeno u razvoju 9sa 2 ili > ometenosti)..dete sa teskim telesnim smetnjama u razovju (paraliza.povrede ili bolesti neophodna pomoc&nega radi zadovoljavanja osnovnix zivotnih potreba. ima za cilj dosezanje nivoa socijalne sigurnosti pojedinca ili porodice.dete sa teskim telesnim smetnjama urazvoju stepena umerene.dnevni boravak.a) pravima koja pored ostalih lica mogu koristiti&OSI: pravo na materijalno obezbedjenje.cerebralna paraliza.u smislu ovog Zakona.pomoc za osposobljavanje za rad. ponasanju. Pravo na smestaj u ustanovu soc. Pravo na materijalno obezbedjenje: pravo koje nije ekskluzivno pravo OSI.dete obolelo od autizma.tesko hronicno obolelo lice.kvadriplegija.dete ometeno u razvoju (mentalnom ili telesnom)&dete obolelo od autizma.glupo.zastite lica ustanju soc.teske&teze ment.otprema korisnika za smestaj uustanovu soc. zastite ili u 2gu porodicu.lice ometeno u MR).dete sa poremecajima u drust.distrofija. pomoc ukuci.jednokratna pomoc i b) pravima koja s obzirom na svoju prirodu mogu ostvariti samo OSI: dodatak za negu&pomoc 2gog lica.ostvaruje se na osnuvu propisa o P&I osig.odraslo lice s atelesnim&culnim ostecenjima.odraslo lice sa invaliditetom (telesnim&culnim ostecenjima.nazivaju se: dete ometeno u razvoju (stepena umerene.

zastiti.pomoc porodici u ostvarivanju njene reproduktivne.predskolsko vaspitanje&obrazovanja .kulturne.predstavljaju ‘zastitnicka prava’ po svojoj koncepciji. brige o pojedincu u stanju soc.prema psihofizickim sposobnostima&godinama zivota.brige o deci trebalo bi da omoguci: .svrsi.naknade troskova smestaja.stvaranje osnovnih uslova za priblizno ujednacavanje nivoa razvojnih potreba dece .pa za razliku od tih prava.decom sa smetnjama u razvoju. Sva pomenuta prava koja OSI mogu otvarivati usoc. potrebe.isticu zainteresovanost drustva da se prema OSI ophodi kao prema nesposobnim osobama kojima je potrebna pomoc da bi funkcionisala uokviru svojih nemogucnosti ili preostavlih mogucnosti. POJAM&CILJEVI DRUSTVENE BRIGE O DECI Sistem drustvene brige o deci zasniva se na pravu&duznosti roditelja da se staraju o podizanju&vaspitanju svoje dece. ugrozenih porodica . lica koja se.odgovarajucu sadrzinu rada sa decom bez roditeljskog staranja.odmor&rekreaciju decem .decom na duzem bolnickom lecenju&decom iz soc. 54.pravu deteta na uslove zivota koji omogucavaju njegov pravilan psihofizicki razvoj&obavezi drzave da im to omoguci (Zakon odrustvenoj brizi o deci).dr.vaspitne&ekonomske fje .a to pravo ne mogu da ostvare po 2gom pravnom osnovu.materijalnog obezbedjenja.cilju.Pravo na pomoc za osposobljavanje za rad: naj> utice na omogucavanje soc.ovo pravo ide za isticanjem.mogu osposobiti za odredjeni rad. Ovo pravo imaju deca&omladina ometena u razvoju&odrasla inval. Tako definisan sis.sa primesama altruizma.naknade troskova prevoza&naknade troskova osposobljavanja.patricipacije OSI.posebnu zastitu 3eg deteta u porodicama sa 3je dece 110 .razvojem&stavljanjem u fju preostalih sposobnosti OSI.sportske&stvaralacke aktivnosti .ne bi li se zaxvaljujuci tome ova lica sto > osposobila za samostalan (ili sto samostalniji) zivot koji ih nece iskljucivo gurati na pojilista drust.zastitne. Ovo pravo se ostvaruje u vidu: upucivanja na osposobljavanje.

ukljucujuci&POMOC ZA OPREMU NOVORODJENCADI – ostvaruju ga porodilje koje nisu u radnom odnosu.a uslucajevima postojanja tezih oboljenja kod dece. vezuje se za materijalni census&broj dece&isplacuje se za prvo 3je dece pod odredjenim materijalnim uslovima.dok je isplata za 4o dete predvidjena samo u onim opstinama koje imaju negativnu stopu prirodnog prirastaja .MATERINSKI DODATAK.moze se produziti&do 5 godina starosti deteta. 2 godine za trece dete. ovo pravo ima svaka majka za prvo troje dece uporodici.u trajanju od godinu dana za prvo&drugo dete. duzina porodiljskog odsustva 12 meseci za 1.55.do 3 godine starosti deteta.imaju ga sve porodilje koje nisu zasnovale radni odnos u trajanju od godinu dana od rodjenja deteta&to za 3je dece. godine zivota&automatski pripada porodicama koje ostvaruju pravo na materijalno obezbedjenje. novcani iznos ovog prava je 30% od prosecne zarade po zaposlenom u privredi RS u trajanju od godinu dana od rodjenja deteta//pomoc za opremu novorodjencata se isplacuje kao jednokratna novcana pomoc u visini prosecne mesecne zarade u RS.24 za 3e&9 meseci za 4o&svako naredno. PRAVA U SISTEMU DRUSTVENE BRIGE O DECI Obuhvata sledeca prava&mere materijalne pomoci porodicama: . dete.a u opstinama sa negativnom stopom prirodnog prirastaja stanovnistva&za 4o dete. majka ima pravo da posle isteka porodiljskog odsustva radi sa polovinom radnog vremena.PRAVO NA NADOKNADU ZA VREME PORODILJSKOG ILI PRODUZENOG PORODILJSKOG ODSUSTVA ZAPOSLENOG RODITELJA&ODSUSTVA SA RADA USVOJIOCA RADI NEGE DETETA .a za 3e dete uporodici sa 3je dece&decom sa smetnjama u razvoju nezavisno od toga. razloga potrebna nega majke. ostvaruje se do 19.DODATAK NA DECU – veoma znacajno pravo u sis.&2. brige o deci. . drustv.&9 meseci za 4o&svako naredno. 111 .ako mu je iz zdrav.

ZASTITU DECE PREDSKOLSKOG UZRASTA&BORAVAK DECE OSNOVNOSKOLSKOG UZRASTA DO 10god. . DETE – u opstinama sa negativnim prirodnim prirastajem stanovnistva .FIZICKU DOSTUPNOST koja se procenjuje indikatorima geografske distribucije sluzbi koje pruzaju usluge OSI.&OBRAZOVANJE&PREVENTIVNU ZDRAV.sestara)&2gih resursa (bolesnicki kreveti) u odnosu na populaciju koja zivi sa invaliditetom. stanje.zdrav. institucija. .PREDSKOL.NAKNADU TROSKOVA BORAVKA U PREDSKOLSKOJ USTANOVI ZA 3. Smatra se da je dostupnost ovih sluzbi jedan od najboljih kritetijuma koji odredjuju ne samo zdrav. koji poxadjaju spec. skola&zavoda.vec&kvalitet zivota&satisfakciju OSI. ili 112 . STAROSTI U DECIJEM ODMARALISTU .rehabilitacionih cenatra).PREDSKOLSKO VASPITANJE&OBRAZOVANJE ZA DECU BEZ RODITELJSKOG STARANJA. UTICAJ DOSTUPNOSTI INSTITUCIJA NA KVALITET ZIVOTA OSI Prema procenama SZO od ukupnoj broja OSI u svetskoj populaciji (500 miliona). POJAM DOSTUPNOSTI podrazumeva 3 osnovna koncepta: . sluzbe.VO PROGRAM UGODINI PRED POLAZAK U SKOLU (3H DNEVNO) ..kao sto su geograf. VASP.REGRESIRANJE TROSKOVA BORAVKA DECE U PRESKOL.KORISCENJE koje se najcesce procenjuje indikatorima vezanim za udeo ucenika sa invalid.distribucija profesionalnih kadrova (nastavnikalekara. distrib.DECU SA SMETNJAMA URAZVOJU&DECU NA DUZEM BOLNICKOM LECENJU . ustanova (spec.ODMOR&REKREACIJU DECE DO 15god.BORAVAK.80% zivi uzemljama u razvoju u kojima su samo za 1-2% osoba dostupne neophodne zdrav. USTANOVAMA ODMORA&REKREACIJE 56.

pored lekara opste prakse.definise soc. DRUSTVENI ZNACAJ SKOLOVANJA&OBRAZOVANJA OSI 113 .nego&usled cinjenice da se u savremenim drustvima rad visoko vrednuje.predrasude.sto dodatno smanjuje njihov kvalitet zivota.tako da ljudi sa inv.prisutan je&otpor da se sredina prilagodi potrebama OSI.ponasanje sluzbenika koji bi trebalo da pruze podrsku) Mnogi ljudi koji su prinudjeni da zive sa invaliditetom su sistematski iskljuceni iz brojnih zivotnih oblasti. Sto se tice zdrav.buduci da fizicka dostupnost ne mora da podrazumeva istovrermeno&efektivnu zbog brojnih&razlicitih barijera koje ove osobe onemogucavaju da koriste institucije za podrsku.pokazateljima xospitalizacije.neobavestenost o mogucnostima koriscenja.udeo lica sa invaliditetom koja traze zaposlenje.EFEKTIVNU DOSTUPNOST koja je narocito znacajna&cesto ogranicena u popuaciji OSI.ne samo jer nemaju osnovne izvore materijalnih resursa.a&troskovi zdr.jer brojne barijere ometaju ili potpuno onemogucavaju njihovo koriscenje.ortopeda. Slicna je situacija&kada je rec o obrazovanju: izuzetno je nizak udeo dece sa inval. U mnogim zemljama nedostaju odgovarajuca radna mesta. zastite.vanbolnickih usluga ili usluga trajnog smestaja po glavi za ovu populaciju.lokaciju – udaljenost institucije. cesto moraju dugo da putuju iz ruralnih predela.sestara. OSI je znacajno smanjena mogucnost zaposljavanja.psihologa ima daleko < &najcesce u urbanism centrima. zastite su daleko > nego za prosecnu populaciju.2ge skole. 57.veliki broj med.troskove.dok fizijatara. ZA UNAPREDJENJE institucionalnih okruzenja neophodne su intervencije zasnovane na zajednici&participaciji OSI u njihovom dizajniranju. transportne&sluzbe za razonodu. Niska dostupnost je karakteristicna&za ostale javne sluzbe nro. zastite-prisutan je. u obaveznom skolovanju.cak&kada su one fiizcki dostupne (barijere ukljucuju arhitektonske barijere. znacajne su varijacije udostupnosti&kvalitetu zdrav.prilagodjena OSI po fizickim karakteristikama objekta ili duzini radnog vremena.vreme cekanja. . status&cini ugled osobe.

dece.nemaju dovoljno uslova za dalje obrazovanje koje bi ih kasnije ucinilo konkurentima pri zaposljavanju. Drustveni znacaj skolovanja: .nezavisnost .samo po sebi znacajno smanjuje sanse OSI za sticanje redovnog srednjeg&visokog obrazovanja.veka manja se stav drustva&drzave u pogledu humanizacije potreba za organizovanim institucionalnim vaspitanjem&obrazovanjem hend.ukljucujuci& OSI. Edukacija OSI treba da bude deo nacionalnog planiranja u oblasti obrazovanja. RAZVOJNI PUT SPECIJALNOG SKOLSTVA U SRBIJI DO II SVETSKOG RATA U 2.samostalnost.za koje se vrsi prilagodjavanje nastavnih sadrzaja&motora izvodjenja nastave njihovim sposobnostima&mogucnostima.prof. 114 . Obavezno osmogodisnje skolovanje kod nas obuhvata svu decu od 7-15 godina.korisni clanovi drustva a samim tim sticu i . polovini 19. deca mogu uspesno skolovati&osposobiti za zivot&rad u drustvu.razvoja probrama. Obrazovanje OSI u specijalnim.te su cesto osudjene na ulogu pasivnog objekta drustvene brige. Sve je kompjuterizovano a obrazovanje je u resursima broj 1.nastave&skolske organizacije.licnu satisfakciju 58.segregiranim skolama.zaposlenost . Do tada je postojalo pojedinacno angazovanje pedagoga koji su se bavili v&o hend. rehabilitacija . Rezultati njihovog delovanja&truda imali su veliki znacaj za buducnost te dece jer je relativno brzo dokazano da se&hend.tako da raditi na komplikovanim softverima a biti neobrazovan nije moguce.Karakter rada se menja danas zbog ubrzanog razvoja nauke&tehnologije. dece&omladine.materijalna sigurnost . Od najranijeg doba sve OSI se izdvajaju.

Zanimljiv je podatak da su u Srbiji 1890.narocito na podrucju specijalne pedagogije.a nesto kasnije su otvarane SKOLE POD PATRONATOM DRZAVE.ukinuta posle 20 dana postojanja.Pouceni takvim iskustvo javilo se > interesovanje pedagoga za ovakav rad.dok je 2 godine kasnije za istu populaciju VELJKO RAMADANOVIC otvorio prvi privatni zavod u Pozarevcu.racunaju&komuniciraj usa cujucom populacijom.skolstva bio je osujecen izbijanjem I svetskog rata. Iste godine je u Beogradu otvorena skola za gluvonemu decu koju je osnovalo Drustvo ‘Kralj Decanski’ radi svestranog staranja o gluvonemoj deci.Pragu&Berlinu jer su univerziteti u tim gradovima dostizali najvisi nivo tadasnje nauke&prakse u svetu. RADIVOJE POPOVIC je vec 1885. Nastavni kadar koji se bavio v&o h. u Beogradu otvorio privatnu skolu za v&obucavanje gluvoneme dece&omladine.dee je bio prihvacen kao human&vrlo koristan za h.racun. Pri kraju 19.Holandija.godine otvorio privatnu skolu za gluvonemu decu koja je. JOVAN BOLJARIC je 1894. srpskom jeziku. Nastava je obuhvatala sledece predmete: pismenost.). javljaju se pedagozi entuzijasti u Srbiji koji su pojedinacno ucili > broj gluvonemih da pisu. Nesto kasnije nastaju zavodi&skole koje su se bavile v&o h. Razvoj spec. Na ostrvu Krf u vojnom logoru invalidkog odreda srpske vojske otvorena je skola za opismenjavanje&skolovanje srpskih ratnih invalida uz pomoc srpske Vlade&tadasnjeg ministra prosvete Kraljevine Srbije Ljude Davidovica.prvo u Evropi (u kojoj je takvo skolovanje vec bilo tradicionalno: Francuska. Popovic je napustio Beograd&otisao u Sremsku Mitrovicu u kojoj je naredne godine otvorio privatni zavod za gluvonemu decu u kome su se ona skolovala&prof.Engleska.zemljopis&higijena.dece uglavnom je skolovan u Becu.godine gluvonemi decaci poxadjali redovne skole zajendno sa decom redovne populacije. Sve ispite polozilo je preko 300 srpskih invalida&rekonvalescenata. Skoro istovemeno sa razvojem v&o h. osposobljavala na maternjem tjs.dece u E.dece raznih vrsta ometenosti.istorija. veka pojavili su se prvi privatni zavodi&privatne skole za h.pa su otvarani PRIVATNI ZAVODI&PRIVATNE SKOLE. Po zavrsetki I svetskog rata.decu tek narednog veka u svetu.nazalost.god.a oko 40 invalida polagalo je&polozilo ispit iz ucenja fr.. jezika.decu. Srpski ratni invalidi leceni su&skolovani u Grckoj&Francuskoj. Ovakav ‘intergativni’ vid obrazovanja h.nauka xriscanska.u skladu sa napretkom nauke&drustva nastaju krupne promene u sprovodjenju sistemskog&organizovanog 115 .

Traga se za novim nacinima o&v h. pedagogije&defektologije tog vremena. sigurnosti svih gradjana u skladu sa ekonomskih mogucnostima datog drustva. politike&prosvetnog zakonodavstva radi boljeg organizovanja&napredka institucionalnog obrazovanja h.ostvarenje soc. osposobljavanje imaju svi pripadnici mladih generacija.ali je nakon njegovog okoncanja ovom xumanom zadatku ponovo obracena izuzetna paznja.otvaraju se privatne&drzavne skole.elementarno obrazovanje treba da bude obavezno.postizani su znacajni rezultati na podrucjima nauke.kulturnih&2gih dostignuca medju zemljama.rata pocela je naglo da se razvija humanizacija drustva&drustv.nacionalnu&versku opredeljenost. Vidan napredak u medjunarodnim odnosima postignut je propagiranjem prava coveka&gradjanina: ravnopravnost svih ljudi bez obzira na pol.pri cemu nasa zemlja nije zaostajala.jer su se otvarale skole pod patronatom drzave&radilo se na obrazovnjau strucnog kadra radi vodjenja nastave na osnovu savremenijih dostignuca spec.odnosa. =ost prava svih ljudskih bica na zadovoljavanje osnovnih potreba materijalne&nemater. Sve ovo je doprinelo nastanku promena drustv.dece&omladine. osnovno.dece. zajednici u svojstvu njenih punopravnih clanova. pedagogije&skolovanja zaustvljen je nedacama koje je doneo II svetski rat. prirode.materijalnotexnickih.texnike&texnologije. Dolazi do razvoja spec. Sredinom 20-ix godina je osnovan prvi tecaj za ucitelje buduce vaspitace h. SPECIJALNO SKOLSTVO POSLE II SVETSKOG RATA Posle II sv.usavrsavanja razmene naucnih. 59.pretezno prema vrstama hendikepa.strucnih. skolstva koji je doprinosio usavrsavanju v&o OSI. Na ove promene imalo je uticaj&insistiranje UN da prava na vaspitanje. pedagogije. odnosa prema OSI u pogledu zadovoljoavanja njihovih zivotnih potreba da normalno zive&rade u drustv.kao posledica razvijanja pegadogije&spec.prof.rasu.obrazovanje.skolovanja OSI: mnoge zemlje preuzele su pogodne aktivnosti radi donosenja povoljnijih mera soc.dolazi do demokratizacije odnosa medju ljudima.dece&omladine.jer strucnjaci nisu bili zadovoljni da 116 . Uspesan napredak spec.

ucenike u redovnim skolama&ntegracija h. Neophodne su&pripreme&upoznavanje svih osoba koje ce stalno dolaziti u vezu sa h.SPECIJALNE (POSEBNE) SKOLE (najvise im se zamera segregacija) .ucenika u odeljenja sa nehendikepiranom vrsnjacima.najprikladniji&najkorisniji.ucenike u redovnim skolama (razred koji poxadjaju deca iste vrste ometenosti) strucnjaci ukazuju na 117 . Da bi jedan ili 2gi nacin integracije bio uspesan potrebne su razne PRIPREMA koje znatno povecavaju troskove skolovanja mladih. Tokom 60-ih godina radi se na osavremenjavanju pedagogije&nacina skolovanja h.kao&utvrdjivanje kakvu ulogu ima svaki pojedinac koji ucestvuje u procesu njegovog obrazovanja.dece&omladine. Spec. INTEGRACIJA h.karakteristika&mogucnosti svakog hend.dece u redovne skole obavlja se na dva nacina: stvaranje posebnih odeljenja za h. Takodje.a odluku o tome koji ce se od njih primeniti tokom osnovnog obrazovanja deteta treba prepustiti strucnjacima koji ce na osnovu uticajnijih cinjenica.deteta preporuciti koji nacin skolovanja je za konkretno dete najbolji.U ISTOM RAZREDU Svaki od pomenutih nacina skolovanja ima svoje opravdanje u pogledu prihvatanja.deteta& sve ove podatke uzeti u obzir prilikom uklapanja deteta u vrsnjacku grupu.POSEBNA ODELJENJA ZA OSI U REDOVNIM SKOLAMA . 60. Kada je rec o posebnim odeljenjima za h. OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENIH MODELA OBRAZOVANJA Na osnovu literature utvrdjeno je da u savremenom svetu u najvecem broju zemalja postoje TRI MODELA obrazovanja OSI: .NASTAVA U REDOVNOJ SKOLI U KOJOJ JE IZVRSENA INTEGRACIJA OSI SA NEHENDIKEPIRANOM VECINOM.kao&misljenje psihologa o osobinama&sklonostima h.treba prethodno pribaviti podatke od odgovarajucih specijalista o stanju hendikepa konkretne dece.ucenikom.izgradnja sopstvenih formi rada. skoli se postavljaju zadaci pozitivnog stvaralastva.koje ce odgovarati spec. potrebama njenih vaspitanika.se u skolama primenjuje samo skraceni program redovne skole.koji bi bili u skladu sa opstom humanizacijom odnosa u drustvu.

vrsnjacima.zelela su da se prikazu svojim znanjem pred svojim nehend.deci da se postepeno navikavaju&prihvate rezim neh.bez laznog milosrdja im pomagali da se snadju u novoj sredini. ucenika. 118 . U posebnim odeljenjima h. vrsnjacima&da im se dopadnu. Neh.ucenicima. koji su u detinjstvu bili u drustvu sa hend. Iskustva stecena ovakvim nacinom skolovanja koji je nazvan 'integrisani nacin skolovanja' h. Integrisani vid skolovanja podrzava se&zbog toga sto pruza stvarne mogucnosti h. ucenici su vecinom prihvatali svoje h.osobe mnogo lakse ostvaruju integraciju u drustvo jer su naviknute na ponasanja&zahteve neh.vrsnjacima. vodila > racuna o svom izgledu&ponasanju. &ovom nacinu integracije treba da prethodi posebna procena defektologa.psihologa&ostalih strucnjaka o sposobnostima&mogucnostima h.dece. vrsnjacima pokazuju > spremnost&umesnost da ih prihvate u svakodnevnom zivotu&radnoj sredini kao sebi ravnim partnerima.predstavlja > < primetnu smetnju.dece da savlada barijere koje se mogu pojaviti tokom poxadjanja nastave.fizickog&muzickog obrazovanja. H. Posle ovakvog nacina skolovanja h. > su ucila kod kuce.intenzivno napredovanje. Iskustva su takodje pozitivna. Drugi vid integracije h.dece u redovne skole podrazumeva ukljucivanje h.provodili sa njima slobodno vreme izmedju casova u druzenju&igri. 2) neh.podsticali ih da pravilno resavaju postavljene zadatke.savladjivanja&reporodukovanja gradiva predvidjenog za sve ucenike.deca prihvataju ovakav nacin skolovanja – stekla su bolje radne navike& > odgovornost prema skolskim obavezama.integrisanim u redovne razrede sa nehen.ukljucujuci&prakticno izvodjenje radnih postupaka.ogranicenje ili nesto sto otezava razvoj organizma&kao takav stimulise pojacano.cak&bolji od svojih neh.odnosno nedostatak. Zavisno od vrste hendikepa poxadjaju zajednicku nastavu&casove likovnog.slabost.saradnicima ili bracnim drugovima. 1) kada je rec o h.ucenici se nalaze pod stalim nadzorom strucnjaka za v&o&od njih treba da sticu znanja predvidjena programom nastave.&da normalno nastave da zive&rade&kada napuste skolu. To se dogadjalo spontano.vrsnjake.postignute povoljne rezultate prilikom integracije ove dece u sredinu nehend.pokazala su se 2struko korisnim.oni su se trudili da nadoknade svoj nedostatak na taj nacin sto su nastojala da postignu sto bolje rezultate u onim aktivnostima&radu gde su mogli da se iskazu kao =i.drugova.s obzirom na neospornu cinjenicu da defekt.dece (po jedno ili >) u redovna odeljenja sa neh.

imanju. Pojedine OSI koje su umele da lepo pisu&crtaju su se bavile prepisivanjem crkvenih spisa&knjiga.stiteci se uzajamno. sklonista.&sirenjem xris.lecenje.bolesnih.dok su pojedini ucestvovali u odrzavanju reda&cistoce na crkv.mada su oni koji su mogli da rade ucestvovali&davali veliki doprinos svojim radom.pomenuta sredstva koriscena su u crkvama&manastirima.2gi su skupljali priloge vernika. grupama ciji je opstanak moguc samo u uslovima cvrste medjusobne poveznosti jedinki. 'ksena'='poklon').STRANOPRIJEMNICE (prihvatilista tudjinaca).xranu&odecu svima.Sava videvsi takve ustanove putujuci po Vizantiji. opstina u koje su vernici unosili pretezni deo ili svu svoju imovinu. U njima su 119 . Zbog cestih&nemilosrdnih progona. Polazeci od ranoxriscanskog ucenja pravoslavna crkva je ostala dosledna stanovistvu&propovedanju da je milosrdje duznost vernika&trazila je od njih da ispoljavaju milosrdje prema ubogim. Broj hend.xriscani su razvijali odnose medjusobne solidarnosti&uzajamnosti kakvi nastaju u drustv.u prvo vreme pokrenuto je od strane&u sklopu xrisc.a u Srbiji su ih nazivali NEMOCNICE. priznato od strane drzave u svojstvu zvanicne religije.iznemoglih&ubogih bio je velik imajuci u vidu posledice ratnih sukoba&epidemija zaraznix bolesti koje su xarale Evropom.u okviru kojix su ziveli.. &posle podele xriscanstva Crkva je nastalavila sa ovakvim aktivnostima. zastite svih sestara&brace po Bogu. OSI su prema preostalim mogucnostima osposobljavane da rade razne poslove&zanate.a nerad&lenjosti osnaceni su kao veliki poroci.61.veroispovesti nastaje znatno povoljnije vreme za opstanak. RAZVOJNI PUT OSPOSOBLJAVANJA ZA RAD OSI Sa pojavom xrisc.POKOJISHTA. Pri manastirima su osnivane 'KSENODOHIJE' . Kada je xr.utociste. Njihovom osnivanju u srednjevekovnoj Srbiji mnogo je doprineo&Sv.tjs. je rad isticalo kao najlepsu vrlinu coveka. U Vizantiji su ta prixvatilista dozivljavali kao poklone ('grc. Xrisc. Ostarivanje medj.zivot&rad OSI.prilikom priprema sluzbe&tokom bogosluzenja.bolesnim&OSI.medju kojima su bile&OSI. Mnogi su se bavili poljoprivrednom proizvodnjom na crkvenim imanjima.tjs. &pored znatnih sredstava koje su vernici davali Crkva nije bila u stanju da pruzi pomoc.radili&stvarali materijalna dobra koja su zatima zajednicki koristili. U azilima pri crkvama&manastirima bilo je za sve one koji su mogli da se nauce nekom radu organizovano odgovarajuce osposobljavanje. U AZILIMA koji su uz njih osnovali.

Na porast interesovanja za ove oblasti imali su&Balkanski ratovi.angazovanosti. Uz njih su se nalazile radionice u kojima su svi sposobni za rad bili obavezni da radom zaradjuju sredstva za sopstveno izdrzavanje &podmirenje potreba svoje porodice.+sve ono gorepomenuto). je nastao kao rezultat sprovodjenja mera socijalne zastite u Engl.mogli da se zaposle&prestanu da koriste finansijsku pomoc drzave. rat.preostalih sposobnosti OSI. Osnivali su manje azile u koje su primali.. staranja&invalidima.pojedini FILANTROPI su pruzali pomoc&starali se o OSI.vrste&stepena ometenosti. Uslovi zivota su u uboz.pokusavajuci da ih osposobe za obavljanje pojedinih oblika rada. 'uboznice' u kojima su ziveli&radili.=ost.iznemoglim.pedagoga za OSI.kao&od motivacije&sposobnosti. 120 .deci bez rod.pa prof.&strucno osposobljavanje dobijaju svoje odgovarajuce mesto. Drzava je postala glavni nosilac soc.OSI uceni da rade poslove koji su mogli obavljati (u ratarstvu..vocarstvu. Sticenici u nemocnicama su bili osposobljeni da se staraju&pruzaju pomoc osobama koje nisu bile sposobne da obavljaju bilokakav rad. zanimanja. Korisnici su bili pretezno smesteni u tzv. Uspesi obog osposoblj.pruzali im utociste&zastitu.starim.gajenje pcela.strucno osposobljeni za obavljanje odreedj. U 2oj polovini 19.pomoci. Usponu nauke&tehnike u 20om veku se prikljucila &DEFEKTOLOGIJA koja izrasta u autenticnu nauku.pod nadzorom majstora.veka dolazi do jos vecih promena u odnosu drustva prema OSI.sticali znanja.vinogradarstvu.zastite gradjana -> 'Sirotinjski zakon' iz 1834.a ta nastojanja podsticala je&drzava u nameri da ih sto pre izbrise iz liste korisnika soc. kojim drzava sprovodi sis.vecih interesovanja lekara. Prvi&Drugi sv.da bi kasnije filantropi oformljavali organizacije za zbrinjavanje&osposobljavanje za rad OSI. obaveznog sluzbenog staranja o siromasnim.veka. Ovaj trend se prosirio&na druge razvijene zemlje u 2goj polovini 19. U ovim radionicama su deca&omladina. zavisili su od znanja. U periodu humanizma&renesanse dolazi do novog shvatanja sveta&coveka..&soc.sumskih plodova.istrajnosti&spretnosti pojedinaca koji su se trudili an neki svoj nacin da osposobe OSI da sto bolje obavlja konkretnu aktivnosti. Osim Crkve.umece&vestinu pojedinix zanata da bi kasnije.pa su se mladi trudili da sto pre&sto bolje nauce zanat&napuste uboz.god. cim se zaposle. bili veoma teski.pol.ravnopravnost svih ljudi)..skupljanju letine.rehab.koje su bile izazvane opstim promenama u drustvu (gradjansko drustvo proklamuje osnovna nacela prava coveka&gradjanina na slobodu.

&strucno osposoblj.vrsena su preusmeravanja na osposobljavanje za obavljanje 2gih radnih procesa. srpskih invalida u Bizerti. godine.ranjenici&rekonvalescent (=medicinski oporavljanici). Nesto kasnije se otvaraju radionice za izucavanje 2gih zanata. Uporedo sa ovim pristupilo se opismenjavanju invalida&osnivanju stolarske radionice. Sve pomenute radionice su radile po licnoj inicijativi& > privatnim sredstvima. STVARANJE PRVIH RADIONICA SA PROFESIONALNO OSPOSOBLJAVANJA OSI KOD NAS Prva reedukacija (rexabilitacija) invalida srpske vojske pocela je da se primenjuje NA KRFU MARTA 1916. Po uzoru na zbivanja na Krfu otvorene su radionice za prof.a sredinom 1917.a po uputstvu dr SIME PETROVICA.lekara&komandanta logora invalidskog odreda na Krfu.koji je pre rata u Pozarevcu osnovao privatni Zavod za gluvoneme&svoje sticenike vrlo uspesno osposobljavao za svakodnevni zivot. Akcije su zapoceli lekari predavanjima okupljenim invalidima radi podizanja morala. 1917.tjs.defektolog. u Bizeru je stigao VELJKO RAMADANOVIC.godine su otvorene&obucarska. Njoj se pristupalo tek posle izvrsenog pregleda specijalista&dobijanja njihovog misljenja o preostalim sposobnostima invalida. pristupilo se prekvalifikaciji invalida za 2ge poslove.u kojoj se takodje nalazio invalidski odred srpske vojske. Reedukacija&osposobljavanje za rad su preduzeti na inicijativu lekara.krojacka&berberska radionica.stolarski.pri cemu su uzimane u obzir sklonosti&zelje doticnog pacijenta.62. Ramadanovic se samoinicijativno javio tamosnjem saveznickom komandantu sa molbom da se dozvoli otvaranje skole&radionice u kojima bi se skolovali&reedukovali slepi&gluvi srpski 121 . izrazena je osnovna teznja da se svakom invalidu pomogne&osposobi ako je moguce da se bavi profesiom kojom se bavio u civilstvu. Ukoliko to nije bilo moguce zbog prirode hendikepa.&strucnog osposoblj. U radionici invalidskog odreda su izucvani razni zanati: pletarski. Stolarska radionica je poslovala narocito uspesno – njeni radnici su napravili sav namestaj za skolu.limarska.tjs.ucitelja&bogoslovaca koji su se na Krfu zatekli u vojnom logoru srpskog invalidskog odreda kao invalidi.rehab. u sklopu primene psihoterapije usmerene na podsticanje volje za zivot&rad. Prilikom sprovodjenja rehab.

&soc.&struno osposoblj..tako sto ce im ponuditi razne olaksice koje su opisane u Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji koji 122 .pol. 63.po zavrsetku rata.osposoblj.reh.).a podrsku su im pruzali drzavni organi&drustv.kao&integraciju OSI u otvoreno drustvo&stvaraju se uslovi za njihovu delimicnu ili potpunu ekonomsku samostalnost.rehab. OSI.jer se na taj nacin deluje na ukljucivanje OSI u procese rada&proizvodnje.bile su usmerene na stvaranje&unapredjenje uslova za funkcionisanje na nauci zasnovanom sistemu prof.u kojima je bilo&oscilacija&teskih perioda. OSI pod patronatom drzave.. OSPOSOBLJAVANJE&ZAPOSLJAVANJE OSI Defektolozi su tacnim&neospornim argumentima skretali paznju&ukazivali na neophodnost organizovanja posebnih ustanovama namenjenih ratnim invalidima za njihovu rehab. Organizovana&institucionalizovana prof.intenzivnije&organizovanije pristupali podizanju ovakvih skola&radionica za prof.&strucnog osposobljavanja OSI. Sredinom XX-og veka u Jugoslviji je pocelo osnivanje posebnih radionica za prof.rehab.nezavisnost&licna satisfakcija.predlog je odobren&pristupljeno je osnivanju.a za rukovodioca je postavljen VR.Savez slepih&slabovidih.zastite. Mere soc.&strucno osposoblj.. Znacaj zaposljavanja OSI u zastitnim radionicama je: prof. Danasnja istrazivanja pokazuju da je < od 1% OSI zaposleno u tim radionicama zastitnog tipa. OSI u nasoj zemlji u razdoblju duzem od jednog veka je prolazilo kroz vise faza.ratnici.rehab. Nesto kasnije nastaju&radionice u kojima su osposobljavane MRO. ZASTITNE RADIONICE&NJIHOV ZNACAJ ZA PROF.&str. u Beogradu&Novom Sadu osnovane radionice zastitnog tipa za osposobljavanje gluvih&slepih osoba.zaposljavanje. Tako su 1947.god. Drzava treba da stimulise kapitaliste da zaposle OSI. osposoblj. Strucnjaci sirom Srbije&Jugoslavije su.. Ove radionice obezbedjuju svojoj specificnoj radnoj snazi pruzaju prilagodjene poslove&uslove rada.koji je vrlo brzo postigao znacajne rezultate.integracija. organizacije (Savez gluvih&nagluvih.uz primenu nacela humanizma.solidarnosti&uzajamnosti.

kolega. da ce ostali radnici u toj grupi biti prinudjeni da rade&za hendik. Na ispoljavanje nepovoljnog&odbijajuceg stava ljudi prema OSI mogu delovati razna njihova obelezja: vrste&stepen ometenosti.da ce h.rexabilitovana&strucno osposoblj. ZAPOSLJAVANJE OSI U TRZISNOJ PRIVREDI OSI je znacajno smanjena mogucnost zaposljavanja sto dodatno smanjuje njihov kvalitet zivora ne samo jer nemaju osnovne licne izvore materijalnih resursa. maja 2009.godine 123 .odnosno zanimanja za koje je osposobljena. clana radne grupe ako zele da postignu normu.strani) 64.nego&usled cinjenice da se u savremenim drustvima RAD VISOKO VREDNUJE&DEFINISE SOC.126. vecine o stvarnim sposobnostima&mogucnostima delovanja prof.druzenje&saradnju-sto dovodi do zakljucaka da su ovi&slicni zakljucci posledica NEOBAVESTENOSTI nehen.spremnosti.niti su im prijateljski naklonjeni. STATUS&LICNI UGLED OSOBE -> zaposljavanje na odgovarajucem mestu je veoma vazan dogadjaj za prof.suprotno odredbama Ustava RS o zabrani bilo kakve diskriminacije gradjana u prakticnom zivotu su retki slucajevi da se prof. vecinom.da ce OSI nepovoljno uticati na produktivnost rada svojih nehend.koja zasnivanje radnog odnosa dozivljava kao nagradu za njen veliki trud.da su OSI nepodesni za komunikaciju.radne radatke. Uprkos tome.uspesnoj integraciji u drustvo&kao potvrdu ravnopravnosti u zivotu&radu u zajednici sa nehendik.da ce radna grupa u koju ce OSI doci biti ostecena tjs. ‘normalni ljudi’ u svojim kontaktima sa OSI nisu voljni niti spremni da im pomognu&da ih prihvate. (imas ga na 123..smatraju da su OSI&posle uspesno obavljene prof.&125.&radno osposobljenih OSI. Ona dozivljava zaposlenje kao znacajan korak ka samostalnosti.&strucnog osposoblj.radnik samo smetati ostalim radnicima tokom obavljanja zajednickih radnih zadataka.124.& dalje pretezno bespomocne osobe.rad&napore koje je ulozila tokom sticanja znanja. Tzv.rehab.umesnosti.iskustva&kvalifikacije za obavljanje odredjene radne aktivnosti. osposobljenu OSI. godine.. osoba prihvata&zaposljava bez otpora clanova radne ogranizacije.da OSI trazi privilegovan polozaj u radnoj grupi.rehab.je na snagu stupio 23.da nisu u stanju da dobro obavljaju posao za koji su osposobljene.

&radnom osposobljavanju. rehab.usavrsavanje. informisanje.prof.radno iskustvo itd.pol. Profesionalna rehabilitacija OSI sprovodi se primenom mera&aktivnosti koje obuhvataju: 1) karijerno vodjenje.tjs. rehab.zivota... 6) na mere aktivne politike zaposljavanja. 6) da prihvati mere aktivne politike zaposljavanja. Zakon o prof. 3) na mere&aktivnosti profes.savetovanje&individualni plan zaposljavanja. 5) da saraduje sa strucnim radnicima u toku prof.skolovanje.radne&socijalne ukljucenosti&afirmaciju =ih mogucnosti na trzistu rada. maja 2009. 2) da se ukljucuje u obrazovanje. 124 .u skladu sa profesionalnim sposobnostima. OSI u trzisnoj privredi.obrazovanje&kvalifikacija. 2) na podsticanje zaposljavanja. 4) na zaposljavanje pod opstim uslovima. rehab. je znacajan za zaposlj.a sa 2ge strane: tip&velicina preduzeca ili ustanove. 600 000 OSI zivi u Srbiji. OSI ima obavezu: 1) da se odazove na poziv za procenu radne sposobnosti&utvrdjivanje statusa. 7) na zaposljavanje u posebnim organizovanim oblicima zaposljavanja&radnog angazovanja OSI. 4) da prihvati prof.. 5) na zaposljavanje pod posebnim uslovima. troskova kojima ce biti izlozeni ukoliko zaposle OSI&prilagode radno mesto zaxtevima njene ometenosti. godine. Odbijanje da zasnuju radni odnos sa OSI poslodavci ponekad obrazlazu izdacima koji ce nastati prilikom adaptacije sredstava za rad.rehab. OSI.zaposljavanja&rada&postuje radnu&tehnolosku disciplinu. 3) da aktivno trazi zaposlenje. 7) da prihvati zaposlenje.nivo opste zaposlenosti itd.koji je na snagu stupio 23.strucno osposoblj.a samo 22 500 ih je prijavljeno Nacionalnoj sluzbi za zaposljavanje. moze da ostvari pravo: 1) na utvrdjivanje statusa&procenu radne sposobnosti.&obuku. u skladu sa ovim zakonom.

rehab. OSI&2ga lica.rehab.&zaposljavanje OSI ili socijalnom preduzecu&organizaciji oslobadja se obaveze zaposljavanja onog broja OSI cije zarade finansira. rehab. u smislu ovog zakona. Obaveza zaposljavanja.&prof.tehnicku pomoc.&na svakih narednih zapocetih 50 zaposlenih po jednu OSI. 3) pojedinacne&grupne. Poslodavac koji ima 50& > zaposlenih duzan je da ima u radnom odnosu najmanje dve osobe sa invaliditetom. Poslodavac koji.&zaposljavanje OSI.izuzev obaveza nastalih u realizaciji ugovora iz oblasti trgovine na veliko – u vrednosti od 20 prosecnih zarada u privredi Republike Srbije oslobadja se obaveze zaposljavanja jedne osobe sa invaliditetom za narednih 12 meseci od dana izvrsenja obaveze. izvrsi finansijske obaveze iz ugovora o poslovno-tehnickoj saradnji sa preduzecem za prof. Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih duzan je da ima u radnom odnosu jednu OSI.za svaku OSI koju nije 125 .pracenje&procenu rezultata prof.opste&prilagodjene programe za unapredjenje radno-socijalne integracije.prekvalifikaciju&programe za sticanje.rehab. u postupku javne ili druge nabavke. 7) predloge&obuku za primenu adekvatnih tehnickih&tehnoloskih resenja u cilju podizanja efikasnosti OSI u ucenju&radu. Novoosnovani poslodavac nema obavezu zaposljavanja u trajanju od 24 meseca od dana osnivanja.kao&iz ugovora o kupovini proizvoda ili vrsenju usluga tog preduzeca.kao&sluzbe podrske.2) radno osposobljavanje. rehab.odrzavanje&unapredjivanje radnih&radno-socijalnih vestina&sposobnosti. Poslodavac koji ucestvuje u finansiranju zarada (ucesce ne moze biti manje od 50% prosecne zarade u privredi RS) OSI u preduzecu za prof. 5) individualni savetodavni rad..strucnu podrsku.dokvalifikaciju. . 6) edukaciju&trening seminare za poslodavce.koji ukljucuje pomoc u prihvatanju sopstvene invalidnosti sa stanovista mogucnosti ukljucivanja u rad&pojedine mere prof. 4) razvoj motivacije.strucna lica za radno osposoblj. jeste obaveza svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da ima u radnom odnosu odredjeni broj OSI. Poslodavac koji ne zaposli placa penale u visini 3strukog iznosa minimalne zarade utvrdjene u skladu sa propisima o radu.

Novcanom kaznom od 200.&radnog angazovanja OSI koji imaju za cilj zaposljavanje. Novcanom kaznom od 5.000 .. Novcanom kaznom od 10..&strucnog osposobljavanja OSI.uz primenu nacela humanizma.000 .zastite. 65.rehab.50. DRUSTVENO-EKONOMSKA OPRAVDANOSTI PROF.rehab. 2) radni centri.pol.000 dinara kaznice se za isti prekrsaj&preduzetnik.jer se na taj nacin deluje na ukljucivanje OSI u procese rada&proizvodnje.mogu biti organizovani kao: 1) preduzeca za prof.kao&integraciju OSI u otvoreno drustvo&stvaraju se uslovi za njihovu delimicnu ili potpunu ekonomsku samostalnost. 3) socijalno preduzece&organizacija.000 dinara kaznice se za prekrsaj odgovorno lice ako ne snosi troskove prof.rehab. Sredstva koja se ulazu u skolovanje OSI moraju 126 .000.000 . OSI Mere soc.odnosno radno angazovanje&poboljsanje kvaliteta zivota OSI.OSPOSOBLJ.00 dinara kaznice se za prekrsaj pravno lice. ako: 1) ne snosi troskove prof.rehab. 3) ne ispuni obavezu zaposljavanja OSI ili prijavi da je zaposlena osoba koja se ne smatra OSI u skladu sa ovim zakonom.zaposlio.&soc.Obaveza uplate penala prestaje sa mesecom u kome je poslodavac zaposlio propisan broj OSI.1.rehab.&zaposljavanje OSI. 2) ne omoguci zaposlenoj OSI odsustvo sa rada za vreme trajanja prof. Posebni oblici zaposljav.000.solidarnosti&uzajamnosti.bile su usmerene na stvaranje&unapredjenje uslova za funkcionisanje na nauci zasnovanom sistemu prof.400.

Ziv.negovanje.ostvaruje svoj smisao u razlicitim konfiguracijama.posebno brinuci o starima.da se vrate kroz ukljucivanjem OSI u procese rada&proizvodnje inace je to izgubljena investicija. Postoji znacajna razlika u strukturi porodie izmedju osoba sa urodjenim&ranostecenim invaliditetom&osoba sa kasnije stecenim invalid.na bavi predvidivog ponasanja u skladu sa porodicnim pravilima.ekonomsko privredjivanje&odrzavanje materijslnih dobara.samce&udovce.a njeno trajanje je ostvareno kzor sistem eocionalnih odnosa.u kojoj OSI zivi sa roditeljima.a prestaje smrcu). Porodicna konfiguracija je cesto slozena.tragajuci za funkcionalalnom formom. Pripadnost porodici je data bez izbora (rodjenjem.zadovoljavanje seksualnih.koja najcesce predstvalja osnovu.visegeneracijska. Uspesnost porodice se dalje ogleda kroz uskladjenost pojedinca. Porodica kao ‘zivi sistem’.dok se u porodicni identitet ugradjuje&zajednicka porodicna proslost.trajna&organizovana celina.brakom. Iskustvo braka&roditeljstva je bitni preduslov za kvalitetniji zivot.iskustvo sadasnjosti&neizvesnost buducnosti.mada se u savremenim uslovima ne moze zaobici postojanje vanbracne zajednice kao mogucnosti za zasnivanje&postojanje porodice.a putevi prilagodjavanja nisu jedinstveni. grupa koja prestavlja najtrajniji oblik zivljenja drustvenih bica.specificna ail&slozena drustv.v&socijalizacija dece.postuje individualne&razvojne potrebe svih clanova.porodice&sredine.vek je kraci za osobe muskog pola.usvojenjem. Porodice pruzaju zastitnu ulogu – podaci ukazuju da je duzi zivotni vek posebno ako se zivi sa svojim roditeljima.jedinstvenih&nezamenljivih relacija. USPESNA PORODICA je ona porodica koja se prilagodjava kroz vreme. U najvecem % to su siromasna domacinstva (79% prema prihodima po pojedinom glanu je ‘ispod granice siromastva’). BRAK u savremenom drustvu postoji kao zakonom utvrdjena zajednica muza&zene. 127 . 66.emocionslnih&2gih potreba.podizanje.funkcionalnije porodice raspolazu sirim repertoarom resenja& > fleksibilnoscu. U krugu porodice se razvijaju najvazniji procesi ljuskog zivota: reprodukcija radjanjem potomstva.deci&clanovima sa posebnim potrebama.cak&uslov za zasnivanje porodice.odrzava porodicno jedinstvo. POLOZAJ&PROBLEMI PORODICA OSI Porodica je osnovna.

povecavajuci tako unutrasnji porodicni stres&rizik od uspostavljanja razlicitih formi disfunkcionalnosti..a fleksibilnost menjanje.koje sa jedne strane pruza sigurnost&osecanje pripadnosti.zadrzavajuci poznate obrasce ponasanja. 32% ispitanika izjavljuje da im je u svakodnevnom funkcionisanju&objektivno poptrecna neposredna pomoc u realizaciji svakodnevnih aktivnosti (sudeci prema podacima.porodica se prilagodjava zaxtevima za promenom veoma sporo.ali&vanrednim zaxtevima koji poticu iz spoljasnje sredine.obezbedjuje kontinuitet.ali sa 2ge strane obeshrabruje izlazak iz porodicnog sistema.da menja eksplicitna&implicitna pravila ponasanja.ukoliko bi im to bilo dozvoljeno).sadrzana u konotaciji porodicne normalnosti.sticanja samopouzdanja&samopostovanja.ostvaruje se osciliranjem u dijapazonu od strukturisanog do fleksibilnog.’umrezenosti. Podaci ukazuju da porodica za ispitanike predstavlja izvor ne samo prakticne podrske vec&najintenzivnije socijalnoafektivno uporiste.gde je stepen 128 . PORODICNA KOHEZIVNOST = emocionalna povezanost izmedju clanova porodice&krece se od emocionalne razdvojenosti. PORODICNA ADAPTIBILNOST = sposobnost porodice da se prilagodjava. Emocionalna povezanost unutar porodice obezbedjuje uslove za iskustvo pripadanja&licne slobode. Porodice sa OSI funkc.tesko menjajuci&usvajajuci nova pravila.ocuvanje porodicne celine&njeno prilagodjavanje u skladu sa unutarporodicnim razvojnim&idiosinkraticnim individualnim potrebama&ocekivanim.osamostavljivanja.PORODICNA KOHEZIVNOST&ADAPTIBILNOST su dimenzije porodicnog funkcionisanja koje obezbedjuju kontinuitet&menjanje. Postoje cvrsto definisane granice medju podsistemima unutar porodicnog sistema.otezavajuci procese individualne diferencijacije.sto obezbedjuje stabilnosti. Rigidnost porodicnog sistema odrzava porodicni ‘status quo’.pojacavajuci tako unutarporodicnu tenziju&stres.do veoma izrazene kohezivnosti-emocionalno zapletenih odnosa. najcesce kao cvrsto do rigidno umrezeni sistemi.uloge&liderstvo u sistemu. Dobijeni podaci upucuju na znacajno izrazenu rigidnost u porodicnom funkcionisanju.ali na ushtrb prosirenja repertoara novih resenja&sadrzaja&zaustavlja porodicni razvoj.ima&porodica&OSI koji ne mogu drugacije.ALI jednako ima&onih koji bi mogli biti samostalniji ili bi mogli da urade > . Funkcionalna adaptacija.preko povezanosti.a ekstremni domeni rigidnog&haoticnog prilagodjavanja porodice predstavljaju oblike difunkcionalnosti.

pojacane kohezivnosti.sabotirajuci samopouzdanje.samopostovanja. mreze sto dodatno opterecuje porodicni sistem.prepoznavanja&ispunjavanja svoje 129 . Prelasci iz jedne faze porodicnog zivljenja u narednu (polazak deteta u skolu. Smena porodicnih ciklusa uvek pretpostavlja revizuju porodicnih uloga&odnosa.ometa prepoznavanje&ispunjavanje pojedinacnih emocionalnih&socijalnih potreba clanova.ugrozavajuci dozivljaj licne slobode.sa zaxtevom za usvajanje novih uloga&novih obrazaca ponasanja.intenzivno osecanje pripadnosti.koje istovremeno stiti ali&ogranicava licnu autonomiju&podriva samopouzdanje.ali obeshrabruju osamostaljivanje pojedinih clanova.emocionalne povezanosti&lojalnosti.stiti od ucesca u drustvu&sustinski ne doprinosti razvijanju zdravog selfkoncepta. Stabilnost u odnosu na porodicna pravila.NISKO ADAPTIBILNE*. Nije li ovakvo stvorena porodica ‘tvrdjava’ istovremeno&’zatvor zastite’ koji ‘stiti’ od ucesca u procesu donosenja odluka. Komunikacije unutar ovako organizovanih porodica najcesce su podrazumevajuce.stupanja u odnose sa osobama van porodice.diktiranja generalnog porodicnog stava u odnosu na porodicni svet.izostajanje elasticnosti u odnosu na porodicne uloge. Vestine uspesnog razresavanja konfliktnih situacija u ovim porodicama nisu razvijene. Koliko su granice unutar porodicnog sistema porozne (‘svi sve znaju jedni o 2gima’) toliko je granica prema spolj.nesporazumi se dozivljavaju kao ugrozavajuci za duboko umrezene medj. Druga odlika ovih porodica je fenomem medjusobnog prezasticavanja.nemenjanje. Sto je porodicni sistem rigidniji&umrezeniji.potistenost.odvajanje&odlazak iz porodicnog doma)&procesom&sadrzajem konotiraju svojevrstan porodicni gubitak. odnose te tako prerastaju u konflikte.gotovo razvojno zaustavljene. POSEBNO RIZICAN PERIOD za ove porodice je period tranzicije iz jednog zivotnog ciklusa porodice u 2gi.tjs.koja se odrazava kroz psihosomatske smetnje. Porodice sa OSI su *VISOKO KOHEZIVNE.prakticnom&socijalnom nivou. One obezbedjuju visok nivo sigunosti.tendencija ka fiksnoj hijerarhijskoj raspodeliu moci u odnosu na procese donosenja odluka.ali istovremeno KRUTE&TESKO PROMENLJIVE.pa se razmimoilazenja zaobilaze porastom unutrasnje tenzije.na emocionalnom.to teze menja svoju strukturu&najcesce pod stresom eskalira ka > stepenu disfunkcionalnosti.socijalno povlacenje.umrezavanja.period puberteta&adolescencije. naizgled paradoksalnog zastoja u razvoju.intenzivniji nego sto je to sklonost ka rigidnom nacinu prilagodjavanja.uz sirenje ili suzavanje porod. suprasistemu cvrsta.

kako u vaspitanje dece. njenog deteta. su tolerantnije prema clanovima porodice. a otac nije) se javljaju redje u poredjenju sa suprotnom kombinacijom (otac HO.pa je sva nriga o deci&domacinstvu prepustena supruzi. ‘Mesovite’ porodice (u kojima je majka hend. suprug. majke su vrlo odane porodici&ulazu mnogo truda.lakse prihvataju&strpljivije podnose hendikep&rehabilitaciju. POLOZAJ ZENE U PORODICI SA OSI Za zenu su posledice invaliditeta posebno teske jer ona tada zivi sa 2strukom stigmatizacijom:&kao zena&kao OSI.najcesce se majci pripusuje krivica sto je uzrok > da majka prihvata pomoc sturcnjaka prilikom preduzimanja postupaka rehab.promena porodicnih uloga.sticanja sposobnosti odupitanja&zahtevanja da se bude saslusan&uvazen.redje izazivaju sukobe u porodicnim osnosima&najcesce (shodno preostalim sposobnostima) posle rehabilitacije postizu zadovoljavajuce rezultate tokom medj. supruzi grubo&duboko razaraju porodicne odnose prouzrokujuci sve > medjusobnu netreljivost. dete. Suprgu je u stanju da bez povoda ili zbog bezazlene sitnice ostro napada svoju hendik. 67.cesto&kasnije&prepustaju ih ocu iz bojazni da ce dete biti dovedeno u nepovoljan polozaj medju vrsnjacima. odnosa&prilikom radnih aktivnosti.u odnosu na kog se nalaze u podredjenom polozaju.majka nije). Ovakve porodice zive cesce u ruralnim nego u urbanim sredinama. suprugu. Po pravilu zena ima znatno bolji ekonomski status nego nehend.tako&u ispunjavanju zelja svom suprugu. U takvim porodicama cesto nastaju sukobi medju supruznicima&poremecaju porodicnih odnosa. Izbegavaju kontakte sa vrsnjacima svog deteta u vreme njihovog predskolskog uzrasta. Hendi. Najbolji rezultati se postizu kombinovanjem pruzanja nege&podrske od strane clanova porodice ali&rodjaka&2gih koji ne pripadaju porodicnom sistemu. Zene sa inval. Ukoliko se rodi hend.privatnosti. Zakljucak: oslanjanje iskljucivo na porodicu se pokazalo neprimerenim&najcesce nezeljene pojave su sindrom iscrpljenosti&sagorevanja.ekonomski pritisak na porodicu.napija se&zivi svoj zivot izvan porodice.koja mora da se snalazi kako ume u vrlo teskim 130 . Pri tome porodica najcesce ostaje strukturalno ocuvana ali stalne svadje&prebacivanja hendik.cesto je odsutan od kuce.

nego u ruralnim sredinama. Ukoliko odrasla deca pocnu da se ponasaju kao njihov otac (ne slusajuci majku&prebacujuci joj hendikep) nastaju porodicne svadje koje pocinju razarajuce da deluju sve do raspada takve porodice. Najcesce poticu iz siromasnix porodica koje pripadaju nizem socioekonomskom statusu u odnosu na supruga. zena bila placena da se stara o h. Njen strax od razvoda je > ukoliko postoji mogucnost da u sudskom postupku razvoda braka sud dodeli decu ocu na staranje. Desava se da se pojedine zene svesno odlucuju da zive u nepotpunoj porodici.da obezbede najpovoljnije uslove za zivot&rad svog deteta. To su zene koje znaju uzrok&posledice svog hendikepa. Ona se u toj situaciji oseca izgubljeno.supruga.. 131 . Nije redak slucaj ni da je nehend. U ovakvim porodicama cesci su razvodi brakova nego u onima u kojima je pater familias hendik.zene pristaju na primenu vestackog oplodjavanja&one su posle porodjaja veoma nezne majke. Sam nagovestaj da suprug zeli razvod braka tesko pogadja hend.materijalno potpuno obezbedjene. U stranoj literaturi se napominje da pojedine h. U porodicama u kojima je muskarac HO a zena nije rodjenje deteta se iscekuje sa strepnjom&radoscu&ako novi clan porodice neposredno posle rodjenja pokazuje neke neobicnosti roditelji se obracaju za pomoc strucnjacima u cilju blagovremene reakcije.imaju svoj zanimanje.kao&2ge povoljne uslove da neguju.&to cesce u urbanim.spremna na velike zrtve samo da se porodica sacuva. U ovim porodicama majka se najvise stara o deci&pojavljuje kao roditelj u kotaktima sa spoljnim svetom&pruza ogromnu paznju svom suprugu. supruge su u ‘mesovitom’ braku pretezno mladje od svojih h.do granica svojix maximalnih sposobnosti.da do toga ne dodje. Nije redak slucaj ni da zena bracnom vezom resava svoje probleme opstanka&boljeg zivota.koja je.supruga.supruga. Buduca mlada je ranije po svojoj profesiji dolazila u kontakt sa hend.s obzirom da joj je oduzimanjem poroda otet smisao zivota&najveca radost koju je u zivotu imala.prihickim&materijalnim uslovima. Bracni zivot postaje sve slozeniji&tezi. Nehendik. Uglavnom su to zene unesrecene hendikepom koje nisu nasle odgovarajuceg partnera sa kojim bi zasnovale potpunu porodicu. suprugu.koje se trude.iamjuci u vidu hendikep majke. osobama.vremenom se vezavsi za njega.muskarcu.pogotovu kad deca odrastu.pocev od resenja stambenog pitanja do nasledjivanja nepokretne i/ili popkretne imovine svog h.sto se prenosi&na ostale clanove porodice.vaspitavaju&skoluju svoje dete.stekla odgovarajuce iskustvo u radu sa njima&naviknuta na HO lakse se opredeljuje&pristaje da se uda za h.

&individualne (moralne&psihicke) osobine licnosti (socijalne osnove porodice) d) obezbedjuje odredjene ekonomske (proizvodno-potrosacke ili samo potrosacke) delatnosti u okviru porodice (ekonomska osnova porodice) Prilikom socioloskog proucavanja porodice h.pa partneri u porodicama mogu biti: 132 . grupa ljudi cije su univerzalna obelezja: a) pociva na heteroseksualnim vezama pomocu kojix muskarac&zena zadovoljavaju prirodne&2ge (duhovne.moralne.izmedju kojih postoje odredjena prava&duznosti koje su sankcionisane pravnim normama&nasledjenim obicajima Porodica je u sadrzinskom. KARAKTERISTIKE PORODICNIX ODNOSA U ZAVISNOSTI OD VRSTE&STEPENA INVALIDNOSTI CLANOVA PORODICE Porodica se moze posmatrati dvojako: 1) kao drustv.pri cemu ona predstavlja grupu osoba spojenih brakom&srodstvom tih osoba.estetske) potrebe&obezbedjuju reprodukciju drustva radjanjem potomstva (bioloske osnove porodice) b) zasniva sistem srodnickih odnosa koji predstavljaju osnov za polne tabue&podele unutar porodice (bio-socijalne osnove porodice) c) obezbedjuje&razvija soc.68. grupa koja obavlja niz fja o 2) kao pravni entitet.strukturnom&formalnom pogledu istorijski promenljiva drustv.osoba treba imati u vidu razne ‘kombinacije’ partnera koje nastaju prilikom sklapanja braka.

brak&porodica se ugl.kao&da bi se lake druzili sa redovnom populacijom.kao&posredstvo msrodnika..zene da pronadju nehend.reseno stambeno pitanje.kvalifikovali se za odg.. Ukoliko je prvo dete zdravo.kao&iz straxa da se ometenost ne pojavi u narednom potomku.mogu lake sklopiti brak sa neh.oni veruju da je njegovo rodjenje dovoljan&pouzdan dokaz da oni nisu nista < vredni od ostalih ljudi.zavrsili skolovanje.kako bi im zivot bio lepsi&laksi.osposobljavanja.sto je posledica iskustva koje su supruznici stekli nedacama koje su nastale zbog hendikepa&roditeljstva&nepovoljno se odrazile na negovanje&podizanje deteta.istovremene rehabilitacije ili tokom prof.tj.prijatelja&sl. Partneri biraju bracnog druga sa namerom da se u buducem zajednickom zivotu dopunjuju&uzajamno pomazu. porodice h. bracnog druga.supruznika koje zive zajedno sa roditeljima jednog od partnera.osoba. rehab.&nehend. Kada su oba partnera OSI brak je najcesci temelj na kom oni grade&zasnivaju porodicu. zasnivaju na poznanstvu&ljubavi iz mladjih dana.OBOJE HENDIKEPIRANI SA ISTOM VRSTOM OMETENOSTI (razlicitih ili istih intenziteta) .&ako to uspeju taj dogadjaj dozivljavaju kao svoj najveci postignut uspeh u zivotu..poznanstvo&simpatije nastaju tokom rada u istom preduzecu ili kao posledica prethodno pomenutih posredovanja. suprugom nego ostali kandidati koji 133 .poseduju znatniju pokretnu&nepokretnu imovinu. Odstupanje od pojave da postoji 1 dete u ovakvim porodicama je u slucaju ako su roditelji MRO&u takvim porodicama obicno ima > dece. Najcesca kombinacija hend.muskarci imaju mnogo > sanse nego h. Nastaju&tokom zajednickog skolovanja.sto je izazvalo donosenje odluke roditelja da se zadrze na porodici sa 1 detetom.SAMO 1 MEDJU BRACNIM PARTNERIMA JE HO U obe ove kombinacije STEPEN OMETENOSTI igra znacajnu ulogu.Porodica u kojima su patneri iste kategorije ometenosti. vrste ometenosti. Poznanstva nastaju u organizacijama u kojima rada ili u kojima se OSI okupljaju h. partnera u bracnoj zajednici je pojava da suprug ima hend.osobe.. .U slucajevima kada porodicu zasnivaju partneri razl. .a da supruga nije h. U takvim slucajevim najcesce nastaju trogeneracijske porodice. Muskarci koji su uspesno obavili odg. . Partneri najcesce imaju samo 1 dete.Prilikom izbora partnera OSI zele da pronadju partnera koji nije h.koji imaju stabilan polozaj u drustvu. H. radno mesto koje su u stanju&da zadrze.

Brak je u formalnom smislu dvovalentna drustv.osobama po svojoj profesiji.duhovne.poligamski.najcesce u tradicionalnoj trogeneracijskoj porodici.estetske&dr.po njihovom slobodnom pristanku.musk&ne.[[ brak je zakonom utvrdjena zajednica muskarca&zene. U tom 134 .muskarcem. Braku u odnosu na porodicu nedostaje bioloska reprodukcija. Razvodom braka odnosi izmedju bracnih partnera prestaju. 69.neformalni. Cest slucaj u mesovitim brakovima izmedju h. Te porodice nastaju u vecini slucajeva sklapanjem braka. U ruralnim sredinama uobicajeno da porodica zivi sa roditeljima jednog od supruznika.]] Porodice OSI uglavnom imaju odlike savrsene porodice&sadrze kombinaciju obelezja&patrijarhalnog&demokratskog tipa oblika porodice.zakljucena u svecanoj formi.osoba.pa je vec stekla iskustva u radu sa h. grupa sastavljena od 2 jedinke koje su razlicite po polu&u odnosu na porodicu.polna&drustvena koja (zavisno od istorijskih&drustv.zene javlja se sticajem okolnosti da je buduca mlada ranije dolazila u kontakt sa h.crkveni. po nasem pravu brak je priznata&uredjena zajednica zivota 1 muskarca&1 zene. supruge su u ovim brakovima pretezno mlade. Razvodi partnera u kojima je suprug h.gradjanski. KARAKTERISTIKE BRAKA&PORODICE OSI U URBANOJ&RURALNOJ SREDINI BRAK – dvopolna prirodna. su mnogo redji nego oni u kojima je supruga h. uslova) moze imati razlicite oblike: monogamski.socijalne. Nehe. Izmedju braka&porodice postoje razlike u formalnom&sadrzinskom smislu.osobama&mnogo lake se opredeljuje za brak sa h.prakticke.kao&druge privilegije.za razliku od porodicnih odnosa koji&dalje pstoje bez obzira na cinjenicu da su se bracni partneri razveli jer se srodnicki odnosi sa njihovom decom nastavljaju.cak 20& > godina od svojih h.fakticki.a redje se zasnivaju na navbracnim vezama supruznika.supruga. Ekonomska fja braka&porodice moze ali&ne mora da se poklapa. Najcesce poticu iz siromasnih porodica&pripadaju nizem socioekonomskom statusu.nemaju pomenute.pravne.jer je on uza grupa u kojoj supruznici zadovoljavaju polni nagon.kao&razlicit e sadrzaje&zadatke: ekonomske.moralne.emocije&dr.raskidiva samo u svucajevima predvidjenim zakonom.za koga se (ukoliko se&brinula o njemu) u medjuvremenu vezala.

javljaju se redje od prethodne kombinacije&zive pretezno u ruralnim sredinama.bolji polozaj u drustvu ili radnoj organizaciji.koja je.napija se&zivi svoj zivot izvan porodice. Suprgu je u stanju da bez povoda ili zbog bezazlene sitnice ostro napada svoju hendik.da do toga ne dodje. supruzi grubo&duboko razaraju porodicne odnose prouzrokujuci sve > medjusobnu netreljivost. Bracni zivot postaje sve slozeniji&tezi. U takvim porodicama cesto nastaju sukobi medju supruznicima&poremecaju porodicnih odnosa. Zene u takvim porodicama pretezno nisu zaposlene&bave se odgajanjem dece&vodjenjem domacinstva.. U ovakvim porodicama cesci su razvodi brakova nego u onima u kojima je pater familias hendik.cesto&kasnije&prepustaju ih ocu iz bojazni da ce dete biti dovedeno u nepovoljan polozaj medju vrsnjacima. Porodice u kojima je majka h.pogotovu kad deca odrastu.narocito ako poseduje pokretna ili nepokretna dobra koja ga ekonomski obezbedjuju. 70.nego u ruralnim sredinama. U BRAKU Hendi. Njen strax od razvoda je > ukoliko postoji mogucnost da u 135 .&to cesce u urbanim.u kojima ima > dece. Izbegavaju kontakte sa vrsnjacima svog deteta u vreme njihovog predskolskog uzrasta.u odnosu na kog se nalaze u podredjenom polozaju.osoba pretezno imaju tri clana (otac.tako&u ispunjavanju zelja svom suprugu.slucaju h.koja mora da se snalazi kako ume u vrlo teskim prihickim&materijalnim uslovima.poredivsi sa brojem dece u urbanism sredinama.koji. suprugu. PROBLEMI&POLOZAJ ZENE SA INV.majka.ima >. Pri tome porodica najcesce ostaje strukturalno ocuvana ali stalne svadje&prebacivanja hendik.kako u vaspitanje dece.sa izuzetnom u slucaju porodica u kojima su roditelji MRO.visu kvalifikaciju.pa je sva briga o deci&domacinstvu prepustena supruzi. Sam nagovestaj da suprug zeli razvod braka tesko pogadja hend.muskarac ima dominantan polozaj ako ima bolji ekonomski status. Slicno je kada muskarac ima bolje obrazovanje. U urbanim sredinama porodice h. suprugu. majke su vrlo odane porodici&ulazu mnogo truda.cesto je odsutan od kuce.spremna na velike zrtve samo da se porodica sacuva.dete). Ukoliko odrasla deca pocnu da se ponasaju kao njihov otac (ne slusajuci majku&prebacujuci joj hendikep) nastaju porodicne svadje koje pocinju razarajuce da deluju sve do raspada takve porodice.sto se prenosi&na ostale clanove porodice.

muskarac ima dominantan polozaj zbog boljeg ekonomskog statusa.iamjuci u vidu hendikep majke. 136 .s obzirom da joj je oduzimanjem poroda otet smisao zivota&najveca radost koju je u zivotu imala.kao&2ge povoljne uslove da neguju.kvalifikovali se za odg. osobama.boljeg polozaja u drustvu&radnoj organizaciji. U stranoj literaturi se napominje da pojedine h.reseno stambeno pitanje.zene pristaju na primenu vestackog oplodjavanja&one su posle porodjaja veoma nezne majke. rehab.materijalno potpuno obezbedjene. Desava se da se pojedine zene svesno odlucuju da zive u nepotpunoj porodici.koje se trude.do granica svojix maximalnih sposobnosti. Nije redak slucaj da zena bracnom vezom resava svoje probleme opstanka&boljeg zivota.vise kvalifikacije. Muskarci koji su uspesno obavili odg.supruga.pocev od resenja stambenog pitanja do nasledjivanja nepokretne i/ili popkretne imovine svog h.. Buduca mlada je ranije po svojoj profesiji dolazila u kontakt sa hend.vaspitavaju&skoluju svoje dete.stekla odgovarajuce iskustvo u radu sa njima&naviknuta na HO lakse se opredeljuje&pristaje da se uda za h. To su zene koje znaju uzrok&posledice svog hendikepa.imaju stabilna polozaj u drustvu.supruga su cesci u ruralnim sredinama.poseduju znatnu imovinu mogu lakse sklopiti brak sa neh. ULOGA EKONOMSKOG FAKTORA U IZBORU OSI ZA BRAK Uloga ekonomskog faktora u izboru OSI je itekako prisutna.supruga.imaju svoj zanimanje. Brakovi zene sa ivaliditetom&ne.pogotovu ukoliko h. Nehendik.zavrsili skolovanje. Uglavnom su to zene unesrecene hendikepom koje nisu nasle odgovarajuceg partnera sa kojim bi zasnovale potpunu porodicu. zenom nego ostali kandidati koji nemaju ovakve privilegije. radno mesto koje su u stanju da zadrze. Najcesce poticu iz siromasnix porodica koje pripadaju nizem socioekonomskom statusu u odnosu na supruga.posedovanja nepokretnih ili 2gih dobara koja ga ekonomski obezbedjuju ili zbog viseg obrazovanja.sudskom postupku razvoda braka sud dodeli decu ocu na staranje. Ona se u toj situaciji oseca izbugljeno.supruga. supruge su u ‘mesovitom’ braku pretezno mladje od svojih h.da obezbede najpovoljnije uslove za zivot&rad svog deteta 71.

PREDRASUDE PREMA PORODICI CIJI JE CLAN OSI Kao ogranicenje integraciji OSI u drustvo&uspostavljanju dobre komunikacije sa neh. Ove porodice zive u 3gener. ima zabranu na srecu.ima bolji platu. ‘normane populacije.koje se javljaju kao ostecenje sluha. od uticaja su. se ponekad ponasaju kao da je samo po sebi razumljivo da postoji nesklad izmedju hendikepa&pozitivnih kvaliteta&osobina OSI.usmeravanja&regulisanja delatnosti usmerene ka odredjenom cilju. deca&mladi treba da poxadjaju spec.vida. 73.izmedjuostalog&predrasude. stvaraju pripadnicima tzv. opravdano&neminovno zrtvuje interese ostalih clanova porodice. FAKTORI OD ZNACAJA ZA MOTIVACIJU ZA RAD OSI MOTIVACIJA = slozen psihicki process pokretanja. skole&da se bave specijalnim zanimanjima. ispasta porodicni grex. nema mogucnosti da zivi kao ostale porodice u drustvu.muskarac ne). itd. moze biti pozitivna ili negativna ] Postojenja razlika medju ljudima. [PREDRASUDA je vrsta stava koji se ne zasniva ni na validnom iskustvu ni na racionalnim argumentima.ali cesce u ruralnim nego u urbanism sredinama.radno mesto.afektivno je opterecen&veoma optoran na promenu. duguje zaxvalnosti ako je clan OSI zaposlen ili ima svoju porodicu. Najcesce predrasude koje se javljaju u nasoj sredini a koje se vezuju za porodicu u kojoj zivi OSI su: manje vredna porodica. imovinu. genetski je kaznjena. Zbog predrasuda nehend.telesna inval.Slicno se dogadja&suprotno (zena OSI. negativne utiske o OSI&njihovim sposobnostima. porodici sa roditeljima zene koja poseduje raznu pokretnu&nepokr. 72. 137 . xipersenzibilna je&zavidi drugima.

&strucno osposobljenih osoba.autonomija.mada je manje izrazen jer im je onemoguceno da napreduju u poslu. postupaka od str.jer se desava da priroda radnog zadatka omogucava da radnici iste struke&istih kvalifikacija rade zajedno u radnim grupama.opremljenost radnog mesta za obavljanje odr. obrazovanje&kvalifikaciju. Socijalna sredina.dok se zena mora brinuti o deci&domacinstvu. OSI takodje uticu na donosenje odluke da li ce prof.karakteristike posla (razlicite vesine.povlace se u svoje porodice koje im pruzaju emocionalnu.samim tim zaposleni muskarac ce na random mestu biti > motivisan da radi.pojedinac > uocljiv u 138 . socio-kulturni nivo sredine utice na mogucnost da OSI dobije resenje o zaposlenju.&strucnom ospos.uprkos prof. Sve ovo demoralise OSI.osobe moze uticati na zaposljavanje.jer je uoceno da hen. U > industrjskim preduzecima se lakse odlucuju da zaposle grupu prof.tesko nalaze posao. Nacin organizovanja proizvodnje&konkretnog radnog postupka. Poslodavci takodje radije zaposljavaju mlade h.individualne karakteristike (potrebe.manje ce izostajati sa posla. Dosad su se muskarci bolje snalazili&lake su dobijali zaposlenje u poredjenju sa h. kao pater familias je u obavezi da brani&ekonomski obezbedjuje clanove porodice.osobe takodje spadaju u cinioce koji uticu na zaposljavanje – zaposlenje lakse dobijaju osobe koje imaju odg.prakticnu&materijalnu podrsku a u krajnjem slucaju se povlace u sebe. koje su prosli.stavovi.karakteristike radnog mesta Osobe sa laksim oblicima ometenosti pre dobijaju zaposlenje.lakes ce se uklopiti u proces rada).rehab.zenama. Ta pojava se tumaci tradicionalnim povlascenim polozejem muskarca u porodici u nasem drustvu.nalaze se na donjem delu lestvice ekonomskog&socijalnog statusa.tjs.osoba dobiti odgovarajuce zaposlenje. Obrazovanje&kvalifikovanost h. FAKTORI koji uticu na motivaciju: . Pol h.koje rukovodioci preduzeca izbegavaju da zaposle.da se istakne u odnosu na 2ge ljude.slicnosti&znacenje zadataka.kao&u 2gim zemljama (muskarac je taj koji treba da se stara o porodici. manifestuje se u potrebi pojedinca da postigne znacajan uspeh u nekoj aktivnosti.nego osobe sa tezim stepenom ometenosti.osposobljena h.rehab.povratna veza) . Ovaj motiv postoji&kod OSI.osobe.interesi) .kao&radon iskustvo. Opsta populacija im jasno stavlja do znanja da su drugaciji.MOTIV ZA POSTIGNUCEM = jedan od vaznix&veoma proucavanih socijalnih motiva.

. grupu korisno jer se tako OSI sami grupisu&time stvaraju prilike&pogodnosti da budu prihvaceni&vrednovani na ravnopravnoj osnovi).vecina stiti od kontakta sa OSI. Ovo je 1 od nacina kojim se neh. Segregaciju koju namece neh.dobri&odani prijatelji. KARAKTERISTIKE OSI KAO DRUSTVENE GRUPE OSI cine grupu ljudi koja se iz razl.gluva. OSI su najcesce ocenjivane od strane neh. razloga&pobuda povezuju&zajednicki deluju radi zadovoljavanja svojih opstih&specificnih pobuda&zastite svojih interesa u drustvu. Pozvezivanju populacije OSi u drustvenu grupu doprinela je&vecina neh. koja vrednuje karakteristike hendikep.pri cemu ‘normalne osobe’ cesto smatraju da su OSI inferiorne u mnogim oblastima rada&zivota. vecina opravdava time sto smatra da je ona korisna za OSI (da je njihovo zbijanje u posebnu drustv.telesno invalidna&sl.sto u vecini slucajeva 139 . Iz tih razloga ‘normalna’ vecina cesto koristi SEGREGACIJU&STIGMATIZACIJU u odnosima prema OSI kao sredstvo&nacin stvaranja odstojanja drustva od svojih OSI clanova. Kao posledica ovakvog stava medju normalnim ljudima nastaje praksa da oni ocenjuju&vrednuju OSI bez obzira na vrstu&stepen njihove ometenosti&na rezultate koje postizu u zivotu&radu.visokoindustrijalizovanim drustvima. Njih u grupu povezuju zajednicka obelezja koja su nastala na razne nacine&raznovrsno se ispoljavaju. na osnovu stereotipa ukorenjenih za pojedine vrste inval. 74. Cinjenica da je neka osoba slepa. Ovakav stav&odnosi se javljaju kao posledica prikrivenih ili javno izrazenih zelja ‘normanih’ da se OSI sto > izoluju kako bi izbegli&najmanju mogucnost susreta sa njima. ‘normalne’ vecine. Iz tih razloga neh.dinamicnim. ljudi kao ‘drugacije’ od karakt. Ne vodeci racuna koliko su OSI zaista dobri radnici. ce uciniti da hendikep postane njen predznak koji ostaje tokom rada&zivota sa hene.nego u < razvijenim agrikulturnim drustvima. vecina podstice OSI da private sopstvenu stigmu&da sami poveruju da su drugaciji od redovne populacije. Ta obelezja manifestuju se u svojstvu hendikepa koji diskriminacjski deluje na OSI&osujecuje samopotvrdjivanje&razvoj OSI&cini je zavisnom u ekonomskom&drustvenom smislu.kolege&ljudi-stigma ih prati do kraja zivota.koja postavljaju nize zahteve pred svoje clanove.

Stigma prati OSI bez obzira kakve rezultate oni postizu u svojoj profesiji. podsticu&ohrabruju OSI da traze zasebno&u izvesnom smislu 2gacije mesto u drustvu.koliko je OSI spremna&vesta da svoju ometenost prikrije.&da u tim grupama traze svoju srecu.kao uzrocnog cinioca na ispoljavanje razlih oblika&nacina netrpeljivosti ili omalovazavanja OSI od strane neh. uocljiv ili se ne primecuje. Mada medju OSI postoje razlike. Time diskriminacija OSI postaje jos izrazenija. koja u velikoj meri odredjuju potrebe&mogucnosti OSI da zivi u svojstvu clana ljudske zajednice. Osim vrste&intenziteta hen. samo na osnovu postojeceg hendikepa.ali ono sto je u svemu tome nepravedno&nehumano jeste oznacavanje OSI razlicitim od neh. Neh.niske skolske ili strucne kvalifikacije.&samim tim okolina ih dozivljava kao razlicite.sto je uocljivo vec po njihovim nazivima: Savez gluvih&nagluvih osoba. cine OSI < ili > zavisnim od neh.niski zivotni standard. vecine u drustvu.njih u grupu povezuju upravo obelezja hen.da se organizuju u grupe po vrstama hend. S 2ge strane OSI. NEHOMOGENOST GRUPE OSI ispoljava se&zavisi od vrste ometenosti.socijalna izolovanost&imobilnost.povezuju&2ga zajednicka obelezja: oskudno opste obrazovanje. OSI ne cine homogenu grupu ljudi koji na isti nacin&u istoj meri izazivaju diskriminaciju od strane hen. Teza ogranicenja izazvana vrstom&stepoenom invalid. Podeli OSI na podgrupe doprinose&razl.kamuflira.lepote&2gih osobina koje se u zivotu&radu cene&predstavljaju prednost u sociokulturnim&2gim medjuljudskim 140 .deluju&vaspitanje.sposobnosti.stepena. Kulturno-umetnicko drustvo slepih osoba itd. sto neminovno dovodi do podele OSI na PODGRUPE.prijatelje&podrsku da mogu ostvarivati svoje potrebe u profesionalnom&emocionalnom zivotu.karakterne osobine&polozaj neh. organizacije koje su osnovane u nameri da okupljaju OSI po vrsti hendikepa..sem istovetnog ili slicnog hend. Oni nacelno&jesu drugaciji od vecine.sklonosti.koliko je hen.sto mora delovati negativno na oblikovanje&ispoljavanje medjuljuskih odnosa.nedovoljna strucna osposobljenost.do koje dolazi&zbog stava&misljenja sami OSI jedne vrste ometenosti u odnosu na 1gu vrstu ometenosti. Svaka OSI prekrsi 1 ili > vazecih normi u pogledu fizickog integriteta. navode OSI da private sustinu misljenja znatne vecine ‘normalnih’ kao&da su zbog hendikepa drugaciji ljudi od vecne..predstavlja vrlo negativan&segregirajuci postupak&predznak. u drustvu.to su cinenice koje se ne mogu objektivno poreci.hijerarhijska imobilnost u drustv. vecine.dovodi OSI u polozaj da su izlozene DISKRIMINACIJI u odnosu na svet redovne populacije.raumevanje. Na taj nacin neh. podeli rada.

Upravo zbog takvog odnosa vecina neh. delimicno ispraviti ili ublaziti hendikep&time anulirati zavisnost od nehen. bez obzira na cinjenice da je&koliko je OSI samostalna.sticanje ‘prelazne ocene’ je obicno ispunjeno stresom. osobe reaguju vrslo cesto&to diskriminacijom&nepovoljnim etiketiranjem OSI.ili prihvatanjem OSI u specijalizovane ustanove tjs. osoba. Na ta odstupanja od uobicajenih normi neh. aktivnosti. obrazovanja&prof.porast psihickih tegoba a samim tim&delovanja stigma). osposobljavanja u posebnim uslovima.stigma zbog hend.prof. S obzirom da to u veini slucajeva nije moguce OSI su prinudjene da se uklope u onu grupu ljudi koja ce im pruziti razumevanje&podrsku. osoba. umanjuje njihove sanse u zivotu. Medju posledicama takvog ekonomskog stanja nastaje nov stimulus za stvaranje dodatnih uslova&mogucnosti za ispoljavanje samoodbrane&samozastite OSI .. nije jasno vidljiv pokusavaju na razl.&da kvalitetno obavlja poverene joj poslove.odnosi&polozaji OSI u drustvu.koje su sastavni deo radnog postupka. Kada su u pitanju opsti drustv.kojim mogu zadovoljavati samo osnovne potrebe (zbog kojih moze nastati narusavanje zdravlja. OSI.radu&drustvu. u radnoj grupi u kojoj se nalazi OSI narocito reaguju ako je ona zvanicno oslobodjena da obavlja odredj.koji se nalaze u ZBIJANJU SVOJIH REDOVA RADI PRUZANJA CVRSCEG.ospos.odnosima. Izmedju ostalih cinilaca koji povezuju OSI u drust.&habil. domove za OSI ili institucije koje se bave rehab.sto se odrazava&na njihova primanja. grupu&podgrupu su nacini&obelezja obavljanja postupka rehab. OSI razlicito reaguju na stigmu&na nekorektne odnose neh.OSI u kojih hen. Medju cinioce koji OSI povezuju u njihovu grupu su&njihovi ekonomski&socijalni polozaj u drustvu. Narocito se javljaju teskoce prilikom zaposljavanja OSI u otvoreno drustvo.spec.najcesce isticanjem da se OSI nalaze u privilegovanom polozaju ili da uzivaju protekciju staresina.koje se delimicno uspesnije resavaju zaposljavanjem u zastitnim preduzecima&radionicama. Vecina ‘normalnih’ ljudi ocekuje od OSI da ce postupcima rehab.OSI u vecini slucajeva imaju nisku kvalifikaciju&tesko nalaze posao. Posto hen. Takva protivljenja se izrazavaju prikriveno.ZAJEDNICKOG OSLONCA tokom preduzimanja raznih 141 . Neh. Slicna situacija nastaje kada je OSI izdrzavana od strane drzave.ona ipak&uvek ostaje&pripada grupi hen.uprkos postojanja velikog raspona dovitljivih metoda. ostaje&prati ih do kraja njihovog zivota.pa&u slucaju da se zaposle rade na marginalnim poslovima. No. nacine da izbegnu stigmu&prikriju ga. osoba.s obzirom na njen hendik.

jer OSI&dalje predstavljaju marginalnu grupu u nasem drustvu. situacijama koje poprimaju vid problema bitnog za zivot&praksu soc. stalno prate OSI.podrzavanja ili protivljenja prema postupcima. Posledice hen. zajednice. UTICAJ JAVNOG MNJENJA NA POBOLJSANJE POLOZAJA OSI Javno mnjenje = preovladujuci stav pripadnika drustv. lica treba sa zaljenjem priznati da su ti napori bili samo delimicno uspesni. oblik kolektivnog rasudjivanja politicke javnosti o aktuelnim drustv.cak&prinudom. Moze nastati spontano ili planiranim smisljenim aktivnostima. izraz odobravanja ili osude. 142 . 75. kolektivna misao. ponasanja u procesu resavanja soc. Ono cesto ima veliki stvarni a ponekad&imaginarni znacaj za drustvo&uticaj na drustv.zajednica. zajednice prema odredjenim drustv.merama&odlukamastavovima&dogadjajima koji su od interesa za drustvo a poticu od strane veceg broja stanovnistva jedne drust.ponasanje ljudi.mada se one trude da ga prikriju ulazuci znatne napore da smanje nepotrebno izazvane tenzije koje se vestacki stvaraju&podrzavaju od strana neh. zajednicu.aktivnosti u borbama za samoodrzanje&zastitu sopstvenih opstih&posebnih interesa grupe OSI.problemu. JM je kao oblik drustvene svesti neposredno povezano sa socijalnom praksom kao&svi 2gi oblici svesti element je socijalno-psiholoskog mehanizma koji deluje na drustv.postupcima&ponasanju grupa&pojedinaca. stvarnosti. relevantnih problema.emocionalna reakcija jednog broja ljudi na razlicite postojece probleme u drustv.cime je uslovljena njegova funkcija stimulisanja subjekata politicke prakse na odredjen tip drustv. pojava psihickog porekla koja se izrazava posredstvom stavova koji predstavljaju trajnu organizaciju motivacionih. Uprkos naporima koje ulazu OSI&humani ljudi da se smanje odstojanja u odnosu na neh.perceptivnih&saznajnih procesa. vecine prema OSI.dok postoje&situacije da je samo umisljeni odraz odredjenog javnog mnjenja. Djordjeviceva def: JM je oblik ispoljavanja socijalnih stavova pripadnika politicke javnosti o datoj situaciji. pojavama.

U strukturi JM su psiholoska&socijalna dimenzija koje su medjusobno povezane&ispoljavaju se kao posebni oblik drustv. tih osoba.a u svojom socijalnom dimenzijom se oblikuje&ispoljava kao kolktivna svest.razmenu ideja. probleme. OBLIKOVANJE JM prestavlja vrlo slozen postupak na koji uticu mnogi cinioci.ne osecaju&ne vide na isti nacin svet koji ih okruzuje.razmene ideja&misljenja pojedinaca&drustv.. Iz tih razloga je drustv. svesti. Zahvaljujuci razvijanju demokratskih&humanih odnosas medju ljudima u savremenom drustvu stvaraju se sve > mogucnosti za slobodno izrazavanje. se pretezno zasniva na sledecim ciniocima: 143 .mada su&jedno/2go ponasanje drustveno uslovljeni. Tako&na mogucnost osposobljavanja OSI razlicito gledaju defektolog ili neko ko ne poznaje mogucnost rehab. grupa JM ima izuzetno znacajan uticaj. odnosa.tjs.razvoj drustva&drustv. U istom drustvu&istim ili slicnim okolnostima ljudi kao pojedinci razlicito misle o odr. DRUSTVENI KONFORMIZAM = uspostavljan minimum jedinstva raznih stanovista&gledista clanova drust. POJAVA KONFORMIZMA ZAVISI OD postojanja&delovanja pogodnih prilika&uslova.konf. drustv.mada svi zive u istom drustvu.zajednice povodom odr. pitanja ili problema. DA BI DOSLO DO IZRAZAVANJA JM u drustvu mora postojati barem minimum saglasnosti umisljenjima.stavova&mnjenja pojedinaca&drustv.pri cemu se izjednacavanje najcesce obavlja bez primene sile od strane drustva. Individualno&kolektivno ponasanje ljudi se razlicito izrazavaju. Tako mnogi segmenti drustv. veoma znacajan za oblikovanje&izrazavanje JM.tzv. drustv. grupa o mnogim pitanjima bitnim za zivot ljudi. drzavne vlasti.odnosno pomocu psiholoske dimenzije JM je odredjeno u svom pojavnom obliku kao manifestacija psihickog porekla. Zato se sa pravom istice da su slobodno izraz. Pri tome pojedinci sa istog stanovista mogu imati ista ili razlicita gledista na odr.grupa oni temelji na kojia izrasta&razvija se JM u svojstvu bitnog cinioca napretka humanog drustva. K.ukoliko su ljudi masovno zainteresovani.odnosno oni ne posmatraju. Konformizam deluje u svakoj drust. pojavama u drustvu. U takvim situacijama na prevazilazenje razlika u misljenju pojedinaca&drustv. stvarnosti ostaju izvan interesovanja mnogih ljudi. zajednici&predstavlja osnovicu za ujednacavanje ponasanja ljudi.

sto cini srz komuniciranja medju ljudima bez kog se ne bi oblikovalo ni JM) 5) EDUKATIVNO-INFORMATIVNI SISTEM (mehanizmi posredstvom kojih se sire obavestenja sa vaspitnim&obrazovnim sadrzajima/obavestavanje&propaganda su se pokazali kao mocno sredstvo koje deluje na oblikovanje znanja ljudi.1) JEDINSTVENI NORMATIVNI POREDAK (norme koje regulisu soc.praksu ljudi u drustvu (ne organizovan sis. Stara Grcka&unistavanje dece koja nisu bila u skladu sa normama skladnog tela&fizicke lepote. Tokom toga nastaje utapanje licnih ili grupnih stavova ili misljenja u > < ujednaceno 144 .&danas je slicno npr. sredini.vrednosti se grade osnovna nacela zivota&rada koja predstavljaju temelj bitnih vrednosti prilikom odredjivanja&ocenjivanja ponasanja pojedinaca kao clanova drustva) 4) OPSTI SISTEM SIMBOLICKIH AKTIVNOSTI (postojanje&primena simbola prate&uoblicavaju komuniciranje medju ljudima/simboli&njihova primena znace&preduslov nastanka procesa misljenja. normi.sa namerom da se mnjenje pojedinaca uskladi sa porukama koje su nu upucene) Pre nego sto JM postane KOLEKTIVNI OBLIK SVESTI&pojava za sebe.kao&na stvaranje&ispoljavanje JM/sredstva javnog obavestavanja se cesto zasnivaju na unapred pripremljenim porukama koje su upucene sirokom krugu ljudi.kakav je recimo pravni poredak!.bez prisile ponasanja) 2) KORPUS KULTURNIH UZORA (u oblasti nauke. zajednici izrazava govorom ili u pisanom obliku/posredstvom jezika se ostvaruje razmena poruka&ideja ljudi.kao&standardi koji se pojavljuju kao zajednicka osnova kulturnog ponasanja ljudi/duboko su urezani u covekovu licnost tokom njegove socijalizacije&prestavljaju trajni izvor konformizma uprakticnom zivotu/standardi iz oblasti kulture mogu steci vaznost sankcija npr. komunikacijama.pri cemu se JM oblikuje medj. sa OSI koje prate stigme&predsrasude) 3) OPSTE VAZECI SISTEM VREDNOSTI (vrednosti imaju prakticnu fju ujednacavanja delovanja ljudi u socij.time&uticaja na oblikovanje JM koje se u drustv.tehnike.postoji kao licno (privatno) misljenje pojedinaca u svojstvu pripadnika javnosti.kao&prilikom odredjivanja razlika medju ljudima po sistemu vrednosti/na osnovu sis.kulture.

do svesrdnix odnosa prema OSI.drusv.STAMPE&FILMOVA o neophodnosti oblikovanja&ispoljavanja covecnih odnosa prema OSI se vrsi snazan uticaj na siroku javnost&na JM.ali dasu one.poredivsi ih sa vecinom.drugacije.Postoje&privatna misljenja da OSI mogu biti&jesu korisne za drustvo.ulozi&znacaju koji imaju OSI u savremenom drustvu. Ova negativna misljenja poticu iz neobavestenosti&predrasuda.RADIO EMISIJA.STALNIM IZNOSENJEM&PROPAGIRANJEM HUMANIH.kada je rec o licnom.zajednicko mnjenje u okviru stava&javne komunikacije pripadnika javnosti&nosilaca JM. Da bi se nepovoljni stavovi pojedinaca. FAKTORI OD UTICAJA ZA IZBOR BUDUCEG MODELA RESAVANJA PROBLEMA INVALIDNOSTI U SRBIJI 145 .POSREDSTVOM TELEVIZIJE. OBAVESTAVANJEM JAVNOSTI. smislu potrebno je organizovati aktivnosti sredstava javnog obavestavanja usmerene ka humanizaciji medjuljudskih odnosa u korist OSI. U misljenju koje pojedinac javno iznosi se mogu naci razl. Medjutim.netrpeljivosti. Moze se ocekivati da ce ovakve aktivnosti imati uticaj&na javno mnjenje.nanoseci stetu&nepravdu OSI.onda je to mnjenje obojeno licnim stavovima pojedinava prema OSI&krece se od neprihvatanja.privatnom misljenju pojedinaca.PLEMENITIH&STRUCNIH POIRUKA. Postoje&misljenja 2gih pojedinaca da OSI treba prihvatiti&pruziti im pozitivne sanse da se potvrde u drustvu. Na taj nacin se uspesno utice na pravilno oblikovanje saznanja&ponasanja vecine ljudi o mestu.grupa&javnog mnjenja promenili u poz. Kada su u pitanju OSI onda se privatno&javno mnjenje cesto razlikuju.do stava da ih treba izbegavati. stavovi.pocev od stava da su OSI manje sposobne.nepouzdane na poslu&druzenju. JM moze u znatnoj meri olaksati uklapanje OSI u drustvo&sve njegove tokove.nesposobne ili osobe nize vrednosti. 76. Javno izreceno misljenje je u mnogim slucajevima u skladu sa necelima humanizma.

ekonomskog&psihosocijalnog okruzenja.predstavnika civilnog sektora&posebno udruzenja OSI.kao&aktivna participacija ljudi na koje se ti problemi odnose u svakoj etapi njihovog resavanja. Istrazivanje je istaklo nekoliko znacajnih oblasti koje bi trebale da budu Njegov sastavni deo: 1) UNAPREDJENJE UNSTITUCIONALNOG OKRUZENJA&POVECANEJ NJEGOVE EFIKASNE DOSTUPNOSTI 2) PSIHOSOCIJALNI ASPEKTI INVALIDITETA 3)OSI&CIVILNO DRUSTVO 4) POLOZAJ.gde bi kroz otvorene diskusije u stalnom zasedanju doprineo mobilizaciji javnosti.senzitivnosti. Probramom bi trebalo da rukovodi Komisija sastavljena od predstavnika Vlade (resornih ministarstava). Donosenje posebnog srednjerocnog plana akcije bio bi dobar zajednicki okvir za obezbedjenje etapnog resavanja problema.tjs.tjs. stvaranje uslova gde bi princip =ih mogucnosti za sve omogucio OSI da najbolje iskoriste svoje potencvijale.Problemi OSI postoje u svkoj oblasti zivota.strucnosti. U okviru Svetskog programa akcije treba doneti NACIONALNI PROGRAM AKCIJE. Program treba da obuhvati niz aktivnosti ciji sadrzaj&dinamiku realizacije treba posebno razraditi. Program treba da dovede&do porasta nacionalne svesti. Za njihovo resavanje potrebno je mnogo empatije.znanja&finansijskih sredstava. u svakoj sferi fizickog.eksperata za pojedine oblasti. Osnovni ciljevi Programa bili bi usmereni na smanjenje okolinskih barijera za najveci broj OSI.senzitivnossti&angazovanosti&za realizaciju tog cilaj se predlaze organizovanje Nacionalnog foruma. Uloga medija ovde je od neprocenljivog znacaja.sistematicnosti.kao&svi 2gi clanovi zajednice.PRAVA&BENEFICIJE OSI 1) Unapredjenje institucionalog okruzenja&povecanje njegove efikasne dostupnosti 146 .

dostupnost obrazovnih institucija.orijentisani ka sticanju dohodka za 147 .a narocito zenama. sistem (prevashodno usled fizickih barijera) ne moze da na odg.preporucuje se iniciranje posebnih projekata koji ce biti usmereni na OSI.barijera koje ce obezb.putem integrisanih okruzenja.zaposlenja.sto podrazumeva&odgovarajucu dostupnost pomocnih sluzbi. U pogledu potencijala za zaposljavanje.imajuci u vidu rezultate studije ’Osobe sa inv..srednjeskolskom&visokom obrazovanju za ecu.a organizacije OSI moraju da budu konsultovane u izradi standarda&normi za dostupnost.sa odg.mlade&odrasle OSI. Integrisana edukacija obuhvata&ucestvovanje zajednice.odraslim osobama. srandardima.a koje se odnose na proces stvaranja =ih mogucnosti u svim sferama drustva.preporucuje se razvijanje prelaznog oblika specijalizovanih skola&spec. Zahtevi za dostupnoscu moraju da budu ispunjeni od pocetka dizajniranja fiz.zaposlenje.&okruzenje’. dostupnost fizicke okoline za OSI mere koje ce obez.mora biti prepoznat princip pravicnosti&=osti u osnovnom. Edukacija OSI treba da bude integralni deo naciponalnog planiranja u oblasti obrazovanja.predskolskoj deci.zastitu&ostalih javnih sluzbi&nasa zemlja treba da usvoji&primenjuje preporuke Ujedinjenih nacija u ovoj oblasti. dostupnost informacija&komunikacija za ovu populaciju Ovakve aktivnosti podrazumevaju razvoj standarda&vodica za uklanjanje fiz.zgrada.&soc.zdrav.Za prepoznavanje znacaja dostupnosti sluzbi za obrazovanje. U sferi obrazovanja.tako da po njima drzave treba da uvedu: • • programe akcije koji ce obezb. Posebna paznja se mora posvetiti najmladjoj deci sa inv.sto podrazumeva fleksibilnost nastavnih sadrzava.program treba da bude zasnivan na zajednici. treba da bude dostupno cak&deci sa najtezim poremecajima (buduci da nasa zemlja spada u one sa obaveznim osnovnim skolovanjem). odeljenja u osnovnim&srednjim skolama.javnog transporta. U situacijama kada opsti obr.a sam Nac. Preporucuje se ukljucivanje roditelja&Udruzenja OSI u svim oblicima edukativnog procesa. nacin zadovolji potrebe OSI.ali&razvijanje vestina nastavnika za rad sa ovom populacijom. Samo osnovno obraz.pored osnovnih preporuka UN koje se odnose na =e mogucnosti za zaposljavanja.na niovou Vlade&drzave.okolike.

Potrebno je&unapredjenje organizacije rada zdrav.narocito u sluzbi opste medicine. Takodje jepotrebno&sprovodjenje komplementarne studije kako medju lekarima opste medicine. zastite u zajednici kroz partnerstvo drzavne zdrav. oblika zdrav.kao&tehnicko prilagodjavanje ulaza u zdrav. arhitektonske barijere). sluzbama. timove u institucijama&siroj zajednici. Nastaviti sa daljim razvojem savetovalista za OSI&obezbediti im stalne alternativne 148 .prekvalifikacija. 2) Psihosocijalni aspekti invaliditeta Potrebno je definisati u okviru Programa posebne potprograme iz ove oblasti.uvodjenje mogucnosti da se transportuju za potrebe odlaska kod lekara. Kada je rec o zdrav. institucije (otklanjanje arhit.njihovih ideja. Razmotriti mogucnost osposobljavanja OSI u kadrovskim skolama&fakultetima za preuzimanje vodecih uloga.stavovima&barijerama opazenim u tretmanu OSI.tako&medju 2gim specijalistima.neophodno je eliminisanje fizickih barijera (npr.vec&satisfakciju zdravstvenom zastitom medju OSI. Ovakvi projekti obavezno ukljucuju&davanje grantova&mikrokredita od strane drzave ili donatorskih organizacija neoph. Na ovaj nacin je moguce bolje razumevanje&nalazenje sveobuhvatnih resenja koja ce unaprediti ne samo koriscenje&dostupnost.sluzbe&nevladinih organizacija. Razvijati multidisciolinarni pristup problemu&stvarati multid. za razvijanje posla.ali&medijskih kampanja koje ce podstaci javnost na prevazilazenje negativnih stavova&predrasuda u vezi sa zaposlenim OSI.potrebno je unaprediti&vestine lekara&ostalih zdrav.o njihovom isksustvu. Namece se&potreba obezbedjivanja prof.inovacija&zelja da rade profitabilni odrzivi posao koji im obezb.ovu populaciju&stimulisanja alternativnih oblika samozaposljavanja (malih ruralnih&urbanih preduzeca). barijera).sluzbi&planiranje duzeg vremena pri pojedinacnim posetama za kontrole zdravlja ove populacije.radnika za rad sa OSI. Kao alternativno resenje se preporucuje razvijanje razl. Putem kontinuirane edukacije. U zemljama blagostanja se preporucuje&dodatno materijano stimulisanje lakara na cijim se listama za lecenje nalaze OSI.kao&ukljucivanje prihosocijalnih sadrzaja u sve 2ge potprograme. Skolovanjem&osposobljavanjem kroz rad obezbediti senzitivne&kvalifikovane strucnjake za ovakve oblike rada. uslove za kvalitetan zivot. Neizostavno je uvazavanje potreba OSI.

edukovati o specificnosima udruzenja OSI&oranizovati trening ljudi iz udruzenja OSI. Uspostavljanje koordinacije udruzenja OSI. Ukljucivanje 149 . Povezivanje udruzenja (umrezavanje). Razmotriti strateski razvoj urduzenja kroz seriju radnih sastanaka ljudi iz udruzenja&odr. Pripremanje&odrzavanje internet prezentacija udruzenja OSI.na popularan&informativan nacin. Ispitati mogucnost direktnog povezivanja sa odg. Ispitati mogucnost ukljucivanja invalida na osnovne&vise komjuterske kurseve koji mogu da obezbede posao.drustv.jer su savetovalista od izuzetnog znacaja upruzanju psihosocijalne podrske. Organizovano&sistematski prenostiti iskustva&primere dobre praxe iz 2gih zemalja.reforme&strukturno prilagodjavanje. Organizovati razgovore&edukaciju na teme konomskog. Organizovanje akcija u kojima bi se za svako udruzenja nabavio kompjuter&osposobila najmanje 1 osoba za rad.izvore finansiranja. 3) OSI&civilno drustvo Predlaze se formiranje mobilnog ekspertskog tima koji bi obavio detaljnu situacionu analizu medju udruzenjima OSI. razvoja civilnog drustva. Obucavanje lidera udruzenja OSI za menadzment.zene. strucnjaka (konstatovanje zajednickih ciljeva.decu.radi izvodjenja zajednickih akcija. Izvrsiti selekciju najboljih poznavalaca razvoja&menadzmenta NVO.ali&specificnosti misija razlicitih udruzenja). Praviti posebne programe za mlade. stranim udruzenjima&organizacijama OSI. Napraviti ’kartu vestina’ tjs.barem na nivou opstina.roditelje OSI.kao&2gih clanova udruzenja u nekim 2gim oblastima (zavisno od poslova koje obavljaju za udruzenje). spisak vestina kojima raspolazu clanovi udruzenja&razvijati aktivnosti oko onoga sto sami clanovi prepoznaju kao svoje jake strane. Napraviti zajednicki bilten na nivou Republike za sva udruzenja.u kojima je uloga korisnika aktivnija nego do sada. Saciniti projekat o povezivanju NVO&udruzenja OSI kroz poslebne programe ne-finansijskog partnerstva&saradnje.kako bi se olaksao pristup donosiocima odluka&ucesce udruzenja u kreiranju politike koja utice na clanstvo. Upoznavanje organizacija sa donatorima&medjuvladinim institucijama koje uticu an kreiranje politike.ogranizovati ih kao konsultantski tim. Napraviti projeka akcije u okviru koga bi se obavio strategijski redizajn udruzenja OSI.

poslovno&finansijskih jakih pojedinaca&firmi&njihovo stimulisanje za podrsku OSI kroz donacije ili ukljucivanej usavetodavna tela udruzenja.nediskr. Animiranje lokalne zajednice za ucesce uproblemima OSI&njihovo resavanje. Nigde se ne vidi praksa ili bas zalaganje da se te osobe shvate kao (potencijalno) samostalni subjekti soc. 4) Polozaj.&=e mogucnosti su osnovni zaxtevi&poruke ovog istrazivanja.mada velikom broju njih nedostaje temelj. 150 .pravima&beneficijama OSI. Razvijanje prijateljskih&poslovnih odnosa sa predstavnicima lokanih medija&senzibilisanje pojedinacnih novinara za ovu problematiku.koji bi bio zasnovan na nediskriminaciji&potrebi sto potpunijeg soc.pokretacka snaga&nada za buducnost.prava&beneficije OSI Postoje brojna opsta akta cije norme u nasoj sredini uredjuju polozaj&prava OSI. OSI kao volontera od kojih treba traziti da vode dnevnik rada na osnovu koga ce kasnije podeliti svoja iskustva sa 2gima.integrisanja OSI. zivota. Stoga je neophodno u kreiranju&normativnom uredjenju pitanja vezanih za invalidnost zaloziti se za donosenje osnovnog zakona o polozaju. Integracija.a kroz najveci broj proistice stav da su OSI objekti zastite. Pored toga norme su neharmonizovane sa relevantnim normama medjunarodnog prava. Ukljuc.

151 .

152 .

153 .

154 .

155 .

156 .

157 .

158 .

159 .

160 .

161 .

162 .