P. 1
sociologija hendikepiranih osoba (sa socijalnom politikom)

sociologija hendikepiranih osoba (sa socijalnom politikom)

|Views: 1,194|Likes:
Published by KilePrshut
skripta iz sve tri potrebne knjige za ispit kod prof. Snezane Pejanovic na Defektoloskom fakultetu

proverena
pa izvolte :)
skripta iz sve tri potrebne knjige za ispit kod prof. Snezane Pejanovic na Defektoloskom fakultetu

proverena
pa izvolte :)

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: KilePrshut on Feb 06, 2011
Copyright:Attribution Share Alike

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/29/2013

pdf

text

original

SOCIOLOGIJA HENDIKEPIRANIH OSOBA

Cilj nauke: da objasni celu klasu objekata koje je predmet njenog istrazivanja&utvdri zakone, Cilj naucne discipline: da opise pojave iz odredjenog dela stvarnosti.

1. PREDMET&ODNOS OPSTE&POSEBNIX SOCIOLOGIJA
NAUKA (by S. Pejanovic)-podrazumeva sistematsko&metodoloski izvedeno znanje sa ciljem utvrdjivanja istine o stvarnosti. PREDMET NAUKE su problemi koji se postavljaju pred coveka u vezi sa stvarima&procesima radi njihovog prakticnog resavanja a sa ciljem da se zadovolje odredjene potrebe. SOC.XEND.OSOBA-ili soc.invalidnix osoba po svom nastansku spada u ‘mladju’ soc. Da bi se odredio predmet njenog proucavanja kao posebne sociologije,prvo treba definisati predmet opste sociologije kao nauke. Medju teoreticarima sociolozima jos uvek se vode rasprave o sadrzaju definicije opste sociologije jer postoje izvesna. Jedna od prixvacenijix def. je def. Djurichica da je OPSTA SOCIOLOGIJA drustvena nauka koja za predmet svog proucavanja ima pojmovno odredjenje drustva,njegova nastanak,strukturu&kretanje. Shodno ovako def. predmetu opsta soc. je teorijsko-empirijskafundamentalna nauka o drustvu koja se bavi celinom drustvenix pojava,njihovom povezanoscu,uslovljenoshcu&razvojem.Soc. kao najopstija
1

nauka o drustvu&o zakonitostima njegovog razvoja nije uvek u mogucnosti da specificnim pojavama,koje postoje&javljaju se u drustvu obrati odgovarajucu paznju. Samim tim postoje slucajevi da nastale pojave u drustvu nisu dovoljno proucene,cime se sputavaju mogucnosti da se o njima pruze adekvatna objasnjenje. Ova cinjenica zapazena je jos u razdoblju Anticke filozofije,cuveni mislilac Antike Aristotel (4.vek pne) isticao je u svom delu ‘Politika’ ‘da se pojave&cinjenice u drustvu mogu u dovoljnoj meri sagledati samo onda kada ih rashchlanimo na sastavne delove. Iz prakticnih razloga,zbog promena u drustvu,nemogucnosti opste soc. da obuhvati sve pojave&svrsishodno ih prouci,zbog potrebe da se naucno sagledaju&razjasne pojedina specificna podrucja drustvenog zivota svih ljudi&pojedinacnih drust.grupa nastaju posebne sociolocije. Proucavanje&naucno objasnjenje pojedinih drustv.pojava znacajnih za drustvo u celini kao sto su politika,moral,vaspitanje,ljudski rad,lokalne zajednice,religija,drustv.grupe,kultura,doveli su do stvaranja SPECIJALIZOVANIH GRANA SOC. kao sto su: soc.porodice,soc.morala,soc.rada,soc.drustv.grupa,soc.kulture,soc.religije... Sve posebne soc. koriste metode&sredstva opste soc. prilikom svojix istrazivanja,proucavanja&naucnog objasnjavanja pojedinix pojava u drustvu koje su predmet razmatranja odredjene posebne soc. POSEBNE SOC. su nauke koje za predmet svog proucavanja imaju pojedine specificne drustvene pojave,cije veze&odnose istrazuje naucnim metodama&rezultate istrazivanja uporedjuju sa rezultatima proucavanja ostalih pojava u drustvu. Posebne soc. tragaju za sto potpunijim saznanjima&naucno dokazanim cinjenicama o pojedinim specificnim pojavama od znacaja za drustvo&nauku dovodeci ih u vezu sa opstim pojavama u drustvu. Na taj nacin obavlja se proces razvoja nauke,humanizacije z. ljudi&napretka ukupnog drustva. Napretkom nauke medju teoreticarima koji su pripadali gradjanskom smeru sociologije,pojavljuje se nastojanje da se soc. obogati empirijskim istrazivanjima pojedinih znacajnih pojava za drustvo jer se celokupno drustvo,kao skup ogromnog broja slozenih drustvenih pojava ne moze valjano prouciti&objasniti samo sa teorijskog stanovista. Soc. kao nauka mora biti sazdana od naucno utvrdjenih&naucno objasnjenih teorijskih postavki na osnovu konkretnih podataka naucnih istrazivanja o odredjenim pojavama znacajnix za drustvo. Tokom 30-ix god. 20og veka pocinju da se pojavljuju teorijsko-empirijske socioloske studije pojedinih znacajnih pojava (rasprave o kulturi,religiji,porodici...) Posebne soc. prvo nastaju u socilog.gradjanskog
2

smera,dok su sociolozi markstisticke orijentacije ideju o formiranju posebnih soc. prixvatili mnogo kasnije. RAZLIKA IZMEDJU OPSTE&POSEBNIH SOC.-posebne soc. ne proucavaju uzajamno dejstvo svih drust.pojava vec samo specificne veze drustvene pojave&svih ostalih drust.pojava. Posebne soc. se javljaju kao delovi opste soc. koja time postaje slozena nauka. Ako opstu soc. posmatramo kao teorijsku nauku,posebne soc. sa opstom soc. cine SISTEM SOCIOLOSKIX DISCIPLINA&medjusobno se odnose kao pojedinacnoposebno. Opsta teorijska soc. koristi istrazivanja iz oblasti pojedinix soc. prilikom teorijskih uopstavanja&formulisanja naucnih zakona,dok posebne soc. ,polazeci od osnoca opste soc.,proucavaju pojedine,posebne pojave koje nastaju u drustvu&kao takve postaju predmet istrazivanja. ZNACAJ POSEBNIH SOC,medju njima &SHO: za razvoj opste soc. (jer obogacuju znanja o grupi ljudi koja je mnogobrojna&znacajna sa stanovista razvoja savremenog drustva),unapredjenja kulture&humanih odnosa medju ljudima.

2. POCECI,POTREBE&MOGUCNOSTI KONSTITUISANJA SHO
Prvi nagovestaji 60ix godina 20og veka. Do tada su radovi sociologa bili usmereni samo na pitanja&probleme rehabilitacije ove populacije. Tokom I sv.rata postaje izrazenije angazovanje&usmeravanje soc.&njihova ukazivanja na potrebu proucavanja problema HO zbog strasnih posledica rata,velikog brja izginulix vojnika&civila,naroicto dece,velikog brja ranjenika,invalida,zbog potrebe lecenja,rehabilitacije&osposobljavanja za rad ovih populacija. Na probleme invalida ukazivali su tokom I sv.rata strucnjaci,belgijski drzavljani. Stvorena je ideja o kooperaciji kulturnog drustva svih saveznickih zemalja. 1916.-Francusko-belgijski odbor Maj 1916.-priprema ‘Konferencije o pitanjima invalida’ zemalja saveznica u I sv.ratu. Program rada Konferencije: 1. Problemi fizikalne reedukacije 2. Problemi prof.reedukacije 3. Zaposljavanje invalida 4. Ekonomska&soc. pitanja,kao&interesi invalida
3

ekonomski&soc. NAUCNO-TEORIJSKA OSNOVA KONSTITUISANJA SHO Po zavrsetku II sv. Proucavanje&unapredjenje zakonodavstva&integracije za invalide.&imucni dobrotvori.gluvih&invalida poremecene svesti 6.5.organizacije.-11. Novi problemi nastaju jer za rad osposobljenu HO treba uklopiti u texnoloske procese rada&proizvodnje&na taj nacin ostvariti njenu ravnopravnost u ekonomskom&socijalnom smislu sa nehendikepiranom vecinom. teoreticari koji su obavljali naucna istrazivanja stanja&promena u drustv. To su pomogle&hum. rata u svim zemljama ucesnicama u ratu nastupa razdoblje u kome se nauka&strucnjaci u velikoj meri ukljucuju u aktivnosti kojima se resavaju problemi&zadovoljavaju potrebe invalida.propaganda o njihovoh reedukaciji..interesi slepih.invalidne organ. na ideju o neophodnosti 4 . koji su objavljeni tokom prve dve decenije po zavrsetku II sv.uz prisustvo delegacija svih zemalja saveznica&velikog broja naucnika&strucnjaka razlicitih specijalnosti. ZADATAK: podsticati bavljenje svim problemima invalida.politikom zemlje&njenim ekonomskim mogucnostima.grupama. maja 1917.njihovim mestom u drustvu. Radovi soc.osposobljavanju&skolovanju Konferencija je odrzana od 8.odrzavati stalne veze sa invalidima&pruzati strucnu pomoc u toku&posle rata. rata.prof.rada&oni soc. Po okoncanju rata zbrinjavanje invalida&njihova integracija u drustvene tokove resavani su merama koje je preduzimala drzava u skladu sa soc. Prvi koji su trazili nacine resavanja problema bili su oni soc. Velika ekonomska kriza (1929.osposoblj. koji su se bavili soc.) donosi socijalne posledice koje su uticale da su sociolozi poceli da se bave problemima koji su se tada pojavilii. KOMITET za proucavanje problema invalida rata&resavanje njihovih znacajnihij pitanja. 3. Vreme izmedju 2 svetska rata obelezeno je opstim razvojem&napretkom nauke&tehnike-defektologija dozivljava svoj uspon. Mogucnosti reedukacije.-1933.ukazivati na nacin resavanja njihovih potreba&problema u svakodnevnom zivotu&radu. god u Parizu.naveli su soc.imajuci u vidu HO u drustvo sa socioloskog stanovista.

socijalne politike&dr.ucestvovali su soc.Vel.&strucnjaci iz oblasti rehabilitacije HO. Pod rukovodstvom MARVINA SUSMANA bilo je izdato delo ‘Soc.-KARMEL KONFERENCIJA U SAD Ovu konferenciju je organizovala americka socioloska organizacija.grupa istaknutih americkih sociologa&dala je znacajan doprinos zacetku socioloskog proucavanja zivota. tjs. Prisutni soc. Izneta je ideja o potrebi konstituisanja nove soc.invalida’.shodno misljenju vecine autora.god. OSOBA. PREDMET&CILJEVI SHO Izucavanje SHO obuhvata sve osobe koje zbog svog hendikepa imaju manje mogucnosti da se ukljuce u zivot. Invalidi nisu sustinski hendikepirani samo zbog svoje invalidnosti.&rehabilitacija’.SAD-a. SOC.&to SHO.pod rukovodstvom Richarda Smita&Lorensa Habera. iz Kanade. To su pojedinci ili grupe ljudi koji zbog postojanja hendikepa bivaju napravilno ili negativno vrednovani od strane tzv.vec&zato sto ih oni oko njih obelezavaju kao hendikepirane. Posle zavrsetka konferencije soc. u San Francisku osnovala poseban odbor sa zadatkom da organizuje SIMPOZIJUM na temu ‘Soc. Vec 60ix god 20og veka javljaju se sociolozi u Americi sa nagovestajima o potrebi konstituisanja posebne soc. su pristupili pripremama za realizaciju pricvacene ideje.tako da je vec pocetkom 1968. bez pojedinačnog glasanja) prihvaceno. Odrzavanje ovog simpozijuma moze se oznaciti kao temelj&pocetak razvoja SHO kao posebne nauke. u Bostonu osnovan KOMITET ZA INVALIDE U OKVIRU AMERICKE SOCIOLOSKE ASOCIJACIJE.interesa. Odrzan je krajem iste godine. pozitivno su reagovali na predlog da se ustanovi posebna soc. discipline tjs. pristankom svih. SHO.cije je objavljivanje izazvalo pozitivno prihvatanje medju strucnjacima&u siroj javnosti.. Ova asocijacija je na sastansku odrzanom 1969.celovitog sagledavanja potreba. 5 .rad&ravnopravne odnose sa populacijom ljudi koji sebe smatraju ‘normalnim’.Brit.polozaja&integracije HO u svakidaslji zivot&rad.sto je aklamacijom (=jednoglasno.posebnih potreba&mesta HO u otvorenom drustvu. HEND. 1965. 4. ‘normalne’ sredine u kojoj zive&rade.

kao&potrebe. USLOVI ZIVOTA. Prilikom def.u sklopu stvarnih 6 . KONSTANTINA SAFILIOS ROTCHILD u svojoj knjizi ‘Soc.SOC.invalida.nedostataka&teskoca u zivotu.mesto&polozaj u drustvu&drust.Pripadnici ‘normalne’ okoline najcesce indiferentno ili nepovoljno. PREDMET SHO treba da obuhvati: -posebne potrebe -opste&posebne uslove zivota -probleme egzistencije -polozaj u drustvu R. Sa razvojem defektologije&srodnih nauka. Za soc. Utvrdjivanje najprikladnijeg odredjivanja.najpogodnije primene postupaka koje DRUSTVO TREBA&MOZE PREDUZETI radi ublazavanja&prevazilazenja smetnji. Bez ozbira na trud HO da dokazu da svojim radom zasluzuju da budu jednakopravni sa svim clanovim drustvene zajednice. U inostranoj.BASTD-fra.invalidnix lica.omalovazavajuce se odnose prema HO.rada&medjusobnih odnosa.mesto.pa&nasoj literaturi upotrebljavaju se sledeci izrazi: SOC.sa usavrsavanjem posebnih soc.-soc. je HO samo ona osoba cije ostecenje izaziva kod drugih osecanje razlicitosti&koja je zato razlicito drustveno vrednovana.karijera&licni zivot invalidnix lica osnovni predmet proucavanja posebne soc.njihove interese.uslove zivota&rada HO.u socioloskom smislu.promene.. koja svojim predmetom proucavanja obuhvata stanje.polozaj&interese HO u srustvenoj stvarnosti&drustv.uzroke.SOC.&soc.posledice hendikepa.-ekonomskim odnosima predstavlja predmet proucavanja kojima se bavi posebna soc. INVALIDNIH LICA.SOC.sociolog je u svojoj knjizi ‘Soc. OMETENIH OSOBA.odnosima 2. predmeta proucavanja SHO nastaju razlike u izlaganju pojedinix teoreticara.radu&polozaju HO u konkretnom drustvu. Pri definisanju predmeta SHO treba utvrditi koje osobe treba smatrazi HO.stvarani su&uslovi za razvoj SHO u svojstvu posebne soc. ONESPOSOBLJENIH.ukljucujuci&aktivnost&uticaj drustva na zadovoljavanje njihovih potreba&interesa. Predmet SHO ima 2 jasno izrazena segmenta: 1.obelezja. psihologija HO&rehabilitacija’ istakla je da proucavanje uslova zivota invalida&njihovog mesta koje zauzimaju u drustv. HO. mentalno obolelih’ istakao da su rehabilitacija.rad.specificnost zadovoljavanja potreba.odnosima.

Na razvijanje&osamostaljivanje SHO veliki uticaj imale su&nauke&naucne discipline koje se bave proucavanjem&resavanjem problema HO. U ovu grupu spadaju psihologija. 6.kao&u govornom sporazumevanju pravilno&potpuno odgovarajuce odredjivao ovu populaciju&pojedince.vek.morala.pedagogija. Ponekad to izaziva razne nesporazume u naucnim raspravama. POJMOVNI APARAT 20.soc. 5.tj.narocito period posle zavrsetka II sv.rata. Pojam mora biti U NAJMANJOJ MERI SEGREGACIONALAN ZA HO&KRATAK!!! Na traganje za prikladnim pojmom koji bi zadovoljio sve ose uslove uticali su rezultati razvoja nauke&naucno-istrazivackog rada u oblasti 7 .medju kojima najznacajnije mesto ima DEFEKTOLOGIJA.religije. Pored defekt.socioloskim&nesocioloskim naukama jer je predmet njenog istrazivanja kompleksan&predstavlja granicno podrucje istrazivanja.medicinske&2ge nauke.pojmovi kojim se oznacavaju hend. drustvenih aktivnosti. Medju drustvenim naukama najprisutnija je soc. Ta POJMOVNA RAZNOLIKOST nastaje kao posledica teznje autora da se nadje odgovarajuci pojam. U tom periodu nastaju mnoga naucna dela&strucni radovi teoreticara koji se bave proucavanjem pitanja od znacaja za zivot&rad&mesto u drustvu osoba sa psihofizickim poremecajima i/ili nedostacima.oznacava se kao razdoblje napretka&razvoja nauke u svetu i nasoj zemlji.osobe.politika.marginalnix drustvenix grupa.koja se kao nauka najneposrednije bavi proucavanjem&resavanjem problema HO. Opsti razvoj nauke u to vreme doprineo je&razvoju defektologije&njen uspon&potvrdjivanje u svojstvu autenticne nauke. izraz koji bi u naucnoj&strucnoj literaturi.sto je bilo od velikog znacaja za populaciju ljudi za psiho-fizickim poremecajima i/ili nedostacima.ekonomskih&2gih uslova od uticaja na preduzimanje ili nepreduzimanje konkretnih mera tjs. U tim naucnim radovima iz oblasti defektologije pojavljuju se razl. ODNOS SHO&SRODNIX NAUKA SHO ima veze sa prirodnim.

kao&potpuno iskljucenje prava na segregaciju coveka. Najcesce upotrebljavani pojmovi u naucnim&strucnim radovima iz oblasti defekt.rada&integracije u tokove drustvenih aktivnosti.opste prixvaceni stavovi o ljudskom dostojanstvu svih ljudi.nepotpun.krnj. reci znaci:otezavanje.osobe ometene u razvoju. su: defektne osobe.lisavanje vrednosti. Treba voditi racuna&kakve asocijacije pojedini pojmovi mogu izazvati u sirim krugovim ljudi koji po profesiji nisu defektolozi ili strucnjaci koji se bave resavanjem ovih problema. Postoje teskoce pri upotrebi&tumacenju nekih pojmova koje polaze iz sustine znacenja izraza.pogreska. 8 .lica sa psihofizickim defektivitetom. DEFEKTAN znaci: koji je ostecen.koji ima nekakvu manu.koji nema sve delove&oblike.pokvaren.osobe sa smanjenim sposobnostima. Potreba nje pojam kojim ce se najprikladnije.u granicama mogucnosti svakog pojedinca.kvar.rezultati unapredjenja socioekonomskih&sockulturnih odnosa u drustvu.manjak.politickom&socijalnim pravima ljudi.osobe sa teskocama u socijalnoj integraciji.razvojno ometen. U prenosnom smislu ta rec znaci da je neko ostecen. DEFEKT (‘defectus’) je rec latinskog porekla koja znaci: nedostatak.osoba sa teskocama u razvoju.koji se najcesce upotrebljava na xipodromima dajuci prednosti slabijim trkackim konjima u nameri da se njixove sanse da pobede u toj trci izjednace sa favoritima).greska. Po misljenju strucnjaka ‘defektan’ ili ‘def.mana. upotrebaljva kada se zeli oznaciti ovakva osoba je DEFEKTNA OSOBA. HENDIKEP (‘handicap’ je engl.invalidi&dr. Jedan od najstarijix pojmova koji se u def.jasno&sveobuhvano odrediti pojedinci&citava populacija HO.ometene osobe.smetanj.osoba’ ima nedostataka jer se u zargonu cesto upotrebljava u smislu potcenjivanja.humane uslove zivota.o licnim.ovaj termin se u strucnoj literaturi izbegava.defektolocije.nepredvidjena nezgoda.davanje prednosti (’fora’) slabijem takmicaru (rec hendikep objasnjena je izrazom ‘hand in cap’ sto znaci ‘ruka u sheshiru’. Preteznom vecinom pojmova koji se koriste u svakodnevnom z. Upravo zbog navedenix sintagmi&konotacija.osobe sa ostecenjem.invalidne osobe.okolnost koja sprecava neku aktivnost.cak&radi vredjanja.o slobodi coveka.hendikepirane osobe. izrazava se teznja za humanizacijom odnosa prema onim ljudskim bicima koja se zbog urodjenix ili tokom zivota zadobijenih psihofizickix poremecaja i/ili nedostataka nalaze u situaciji da uz pomoc strucnjaka&drustvene zajednice ostvare.humanizacija odnosa medju ljudima.

jer smatraju da izraz HO ne odgovara ljudskim bicima sa psihofiz.jer nestaje razlika izmedju ostecenja&hendikepa tako da ovaj termin nije popruno upotrebljiv. BEATRISA RAJT. Mnogi autori. -HENDIKEP=postojanje stvarnih prepreka na koje invalidna osoba nailazi u teznji da postigne ili odrzi njoj neophodne uslove za normalan zivot&rad. Od znacaja za upotrebu pojedinix termina su&def. Utvrdjeni su i objasnjeni sledeci pojmovi: OSTECENJE-bilo kakav gubitak ili abnormalnost psiholoske.fizioloske ili anatomske strukture ili fje. Hendikep je fja odnosa izmedju invalida&njegove okoline.delovanja&znacaja drustvenih&kulturnih cinilaca imajuci u vidu datog pojedinca.sisteme drustva koji su 2gim gradjanima dostupni.integraciji. Tako je na 13.Autori Kovacevic.&1992.ugledna naucnica iz oblasti defektologije. Svetskom kongresu o rehabilit. poremecajima i/ili nedostacima.Stanchic.naucnika&invalida usvojen zakljucak da su za invalide ovi izrazi najprihvatljiviji u poredjenju sa ostalim terminima. pojedinix strucnih termina koje su navedeni&objasnjeni u Svetskom programu za invalide Ujedinjenix naroda prilikom proglasenja desetleca izmedju 1983.odnosno invalidne osobe.postojanja&delovanja smetnji.koji ogranicava ili sprecava ispunjavanje uloge koja je normalna.1960.drustvene. invalida u Tel Avivu 1976.hendikep&HO ->invalidnost&hendikep nisu sinonimi. Hendikep se javlja kada invalid nailazi na kulturne.pola.uzroke nastanka.bez obzira na izvore.fizicke ili 2ge barijere koje mu sprecavaju normalni pristup u razl.invalidno lice.defektolozi. Isti autori iznose svoj stav protiv upotrebe ovog izraza.od strane strucnjaka. HENDIKEP-bilo kakav nedostatak za datog pojedinca koji nastaje kao posledica ostecenje ili invaliditeta.teskoca u razvoju imaju teskoce u soc.god. 9 .ukazuju da postoji razlika u znacenju termina invalidnost.zavisno od starosti. INVALIDITET-bilo kakvo ogranicavanje ili nedostatak (koji nastaje ostecenjem) sposobnosti izvodjenja aktivnoti na nacin ili unutar raspona koji se smatra normalnim za ljudsko bice. godine.Mejovshek u svom radu ‘Osnovne teorije defektologije’ pod pojmom HO podrazumevaju ona lica koja zbog nekih ostecenja. istice ovu cinjenicu: -INVALIDNOST=ogranicenje fja koje su izazvane ostecenjem sposobnosti odredjenog organa ili dela&sprecavaju coveciji organizam da normalno funkcionise. (dekada invalida u svetu). Termine hendikep&HO prihvataju lica sa psihofizickim poremecajima i/ili nedostacima.

hendikep moze biti prouzrokovan delovanjem razlicitih cinilaca koji poticu kako od strane HO. Za hendikep je istaknuto da je to ‘gubitak ili ogranicenje prilika za saradjivanje u zivotu zajednice na istoj ravni kao i svi ostali’. na masu&elitu. SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA (WHO) je nastala 7.tjs. U soc.lica smatrajuci da su ti termini prikladniji.Po misljenju ove autorke invalidnst se pretezno utvrdjuje dijagnozom lakara ili tima lekara&2gih strucnjaka o psihickim i/ili fizickim ostecenjima.oformljena od strane UNaroda sa sedistem u Zenevi. SOCIJALDARVINIZAM Usled Velike ekonomske krize (’29.humaniji i manje segregativni. Zastupnici Spenserove teorije (Lapuzh. Njihovo ucenje preuzeli su tvorci fashistichke rasne teorije oslanjajuci se direktno na socdarvinisticko ucenje. SD istice borbu za opstanak. 8.smetnjama ili nedostacima koje ogranicavaju normalno delovanje pojedinix organa ili celokupnog organizma invalida.aprila 1948. Medjutim.invaliditetu ili hendikepu.-’33.jer su H tretirani kao manje sposobni&kao gubitnici u borbi za opstanak.godine.tako&od strane okolike&clanova drustva.koje na osnovu pojedinix stavki iz Darvinove teorije nastoje da objasne razvitak ljudskog drustva. SD je shvatanje u politickoj teoriji&sociologiji koje pripada biologistickim teorijama.zdraviji&sposobniji pobedjuje. 7.Gumplovich) tvrdili su da je borba za opstanak ona u kojoj u kojoj vise rase potcinjavaju nize. U takvom teorijskom ucenju za HO nije bilo ni mesta ni vremena.) opada zainteresovanost sociologa za zivot&polozaj HO u drustvu sto je dovelo do porasta broja sociologa koji su zastupali socijal-darvinisticku teoriju&njeno ucenje. U nasoj def. SD je zloupotrebio Darvinova naucna otkrica koristeci ih u politicke svrhe kako&kad je odgovaralo nacistichkoj rasnoj ideologiji. je ovakva teorija postojala i pre Darvinove teorije=Herbet Spenserova Organska teorija u kojoj Spenser kategorijom borbe za opstanak objasnjava podelu drustva na vladajue&potcinjene. NAUCNI METOD 10 .prirodno odabiranje u kom jaci. U svom programu akcija pravi razliku koja postoji u znacenjima termina kada je rec o ostecenju. teoriji&praxi vecina teoreticara upotrebljava termin HO ili h.

nauke&naucne discipline koriste se opstim metodama koje naucnici PRILAGODJAVAJU zaxtevima konkretnog predmeta naucnog istrazivanja u nameri da dobiju sto potpunija&tacnija saznanja..SREDSTVA pomocu kojih se predmet moze saznati. Specificnost SHO ispoljava se u njenoj povezanosti sa vecim brjem posebnih nauka.POSTUPAK kako se dolazi do znanja. HO prilikom naucnih istrazivanja koristi razne metode. Da bi se pravilno utvrdile potrebe.ali se svaka nauka koristi OPSTIM METODAMA istrazivanja.ali isto tako on se upotrebljava u njoj. istinu o predmetu koji proucavaju&njegovoj sustini. radnje koju treba izvrsiti da bi se doslo do saznanja predmeta.najzad .tjs.odnostno MULTIDISCIPLINARNI METOD.psihologija). U tom smislu metod pretxodi nauci. Metod oduhvata nacine istrazivanja&primenjene postupke tokom naucnog istrazivanja= prakticni postupci logicnog razmisljanja.dr RADOMIR LUKIC smatra da je metod postupak (radnja) kojim se na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke dolazi do potpunijeg. postupci&nacini otkrivanja.Svaka nauka&naucna disciplina nastaju kao izraz potreba ljudi da otkriju tacna obelezja tjs. Pojedine nauke se izrazito medjusobno razlikuju po predmetima proucavanja&metodama kojima se sluze prilikom naucnog istrazivanja. njen je sastavni deo.zatim sledi .tjs.kao i pojedinix njihovih metoda istrazivanja prilikom preduzimanja sopstvenih ispitivanja pojedinih pojava.ZNANJE o samom predmetu.pomocu kojih otkrivamo one osobine cije nam saznanje predstavlja cilj naucnog istrazivanja. U najsirem smislu metod obuxvata 3 elementa: .daljeg znanja.kao i materijalna sredstva.interesi&polozaj HO u drustvu&obelezja odnosa drustva prema toj populaciji.zaseba naucni metod.odnosno naucno ispituje.sa jedne strane&naucnim dostignucima 2gih nauka (defektologija. Akademik prof. Sve drustv. konkretizovani specificni postupci.nauka nema potpuno specifican. 11 .saznavanja&prihvatanja istine o predmetu koji se istrazuje.delovanja&zakljucivanja tjs. Naucnici u svojim istrazivanjima koriste odredjene postupke&nacine rada.sto znaci da nijedna drustv.sa 2ge strane.pedagogija.SHO mora imati siroke mogucnosti koriscenja odredjenih znanja posebnih nauka&naucnih disciplina.kako bi se sto pravilnije istrazile&odredile veze izmedju pojedinaca&grupacija HO&konkretnog drustva. Proucavanja SHO moraju biti uskladjena sa cinjenicama koje proizilaze iz utvrdjenix cinjenica sociologije&posebnih soc.tjs.koje omogucuje da se postupak bolje prilagodi predmetu&ovaj tako potpuno sazna i.

METODA&TEHNIKA ISTRAZIVANJA -FAZA IZVODJENJA ISTRAZIVANJA -FAZA OBRADE&ANALIZE -TUMACENJE DOBIJENIH REZULTATA -KRAJNJI REZULTAT (PISANI NAUCNI RAD. U svim drustv.naukama koje nisu dovoljno orazvijene.sto utice na tacnost&potpunost saznanja o pojavi koja se 12 .cija je svrha da se pruzi precizan odgovor na unapred postavljeno pitanje.9. Ona tacno odredjuje pojmove. zbog neodredjenosti.objektivno&cilju usmereno teorijsko ili empirijsko ispitivanje nekog problema.CLANAK I SL) Formulisanje problema ili predmeta naucnog istrazivanja sastoji se u odredjivanju predmeta proucavanja konkretnix pojava.tjs. U istrazivanjima u SHO istrazivac polazi od teorijskih saznanja koje se odnose na pojavu ili problem koji se istrazuje u vezi sa HO.postoje&razne teskoce koje nastaju zbog skromne terminologije.nejasnoce&skucenosti pojmova&termina u toj oblasti. TEORIJSKA DEFINICIJA PREDMETA je logicki postupak kojim se pomocu apstraktnih pojmova odredjuje sustina pojave koju zelimo da istrazimo. PREDMETA utvrdjuje pokazatelje koji predstavljaju spoljasnje manifestacije apstraktnog koncepta&koji se mogu iskustveno ispitati&proveriti.ili da mogu biti u vezi sa 2gim pojavama koje su uocene u drustvu.plansko. RADNA DEF. POSTUPAK&METODI NAUCNOG SAZNANJA NAUCNO ISTRAZIVANJE je sistematsko. Istrazivac mora raspolagati pretxodnim znanjima o predmetu koji treba prouciti.prema odredjenim metodoloskim pravilim.kao sto je SHO.cije veze treba traziti imajuci u vidu da su. Svako naucno istrazivanje ima vise medjusobno logicno povezanih faza: -FORMULISANJE PROBLEMA -CILJ ISTRAZIVANJA -DEFINISANJE OSNOVNIH VARIJABLI -POSTAVLJANJE HIPOTEZE -IZBOR UZORKA. Utvrdjuje se teorijski&radno. Predmet istrazivanja odredjuje se na osnovu opste metodoloske orijentacije.

uskladjena sa raspolozivim tehnickim&2gim sredstvima koja ce se upotrebiti tokom naucnog istrazivanja.odnosi okoline prema HO (u porodici. Hipoteze podlezu teorijskoj&empirijskoj proveri.fji.soc-kulturoloski odnosi.o odnosim sa 2gim predmetima itd.stanju. Logicki oblik hipoteze je STAV-iskaz odredjenog predmetnom znacenja&pretpostavljanje saznajne vrednosti koju tek treba proveriti.karakteristike kategorija HO. Pozeljno je da odredjeno istrazivanje moze posluziti kao polaziste za prakticnu akciju drustva u resavanju problema u kosrist HO.mada je ovakva resenja tesko postici.da ih identifikuje&uvazava prilikom postavljanja predmeta istrazivanja.specificnost pojedinog hendikepa ili HO. Tako formulisana hipoteza treba da bude putokaz istrazivacu da svoje aktivnosti usmeri u odredjenom pravcu istrazivanja u kom postoje mogucnosti uspostavljanja odnosa izmedju poznatih&nepoznatih cinilaca.u drustvu).proucava&njenim obelezjima. Hipoteza treba da bude pojmovno jasno odredjena.a njena empirijska provera vrsi se uporedjivanjem sa vec proverenim cinjenicama.o njihovim svojstvima. 10. Sve ove cinioce istrazivac treba da ima u vidu. ovaj problem se moze uprostiti. SPECIFICNOST PRIKUPLJANJA PODATAKA 13 . Postavljanjem radne def. Uz pomoc formulisane hipoteze istrazivac uspostavlja vezu izmedju predmeta istrazivanja (koji je odredjen na osnovu prethodnih znanja) kao&cinjenica za koje smatra da mogu biti njegovi uzroci..na radnom mestu.strukturi. Postupak provere hipoteze je neophodan jer postavljana hipoteza ne mora biti tacna.cak&prevazici.ukoliko se radnom def. TESKOCE koje tom prilikom treba savladti zavise od mnogobrojnih cinilaca: socio-ekonomski odnosi.. ISTRAZIVAC u oblasti SHO treba da tezi da predmet istrazivanja tacno odredi na nacin kojim se doprinosti resavanju postojecih problema zivota&rada HO&njihovog uklapanja u konkretno drustvo. tacno odrede pojmovi&pruzi mogucnost svakom da ix proveri. POLAZNE PRETPOSTAVKE se postavljaju kad se teorijski&prakticno odredjuje predmet istrazivanja=HIPOTEZE=misaone pretpostavke o predmetima koji se istrazuju. Teorijski hipoteza oznacava stavove koji u nauci nisu provereni.

U zavisnosti od predmeta istrazivanja prikupljaju se podaci koji se odnose na habilitaciju&rehabilitaciju HO&na zadovoljavanje posebnih potreba koje ova populacija ima s obzirom na obelezja konkretnog hendikepa&zbivanja u drustvu&drustv.vec neku 2gu pojavu.promena&pojava nastalih u samim HO ili njihovoj okolini. Ma koliko zeli da je 14 . Prikupljanje podataka treba da se zasniva na empirijskom istrazivanju.u ustanovama za smestaj HO.odnosima.odnosno proizilaze iz njih&na osnovu kojih se donose zakljuchci o stanju&obelezjima njihove sustine&njihovih bitnih cinilaca. Ovaj zaxtev proizilazi iz slozenosti stanja.ciji je odnos sa pojavom koja je predmet istrazivanja istrazivacu poznat&utvrdjen. Prikupljanje podataka ostvaruje se POSMATRANJEM koje moze biti NEPOSREDNO&POSREDNO.kao&o eventualnim zakonitostima tih pojava&njihovih odnosa u drustvu. Svaki clan istrazivackog tima treba da obavlja svoj deo posla za koji je strucno osposobljen.na obelezja ljudskih odnosa u radnoj sredini. Samo takav plan moze biti dobra&ispravna podloga na kojoj se ostvaruju aktivnosti kojim se obezbedjuje jedinstvenost prikupljanja podataka&njihove obrade radi donosenja pravilnih zakljucaka o pojavama koje se istrazuju.= sastavni deo naucnog metoda koji sluzi proveravanju hipoteze. Prikupljanje podataka o istrazivackom radu obuhvata izbor valjanih izvora podataka koje treba pronaci. Posebnu paznju treba obratiti na: uslove&odnose zivota u porodici. Posredno se vrsi kada istrazivac ne posmatra ili ne moze posmatrati pojavu koja je predmet istrazivanja.tako&specificna obelezja licnosti.upravo radi uporedjivanja sa potrebama osobama bez hendikepa. Ukljucivanje&izbor potrebnih podataka uz pomoc sredstava koja se u metodologiji primenjuju je postupak koji je nazvan METOD PRIKUPLJANJA PODATAKA ili TEHNIKA PRIKUPLJANJA PODATAKA. Istrazivac je ljudsko bice koje poseduje kako opsta drustvena obelezja.dobro proucenom planu&programu rada.utvrdjenom.na obelezja osposobljavanja za radne aktivnosti. TIMSKI RAD strucnjaka raznih uzih specijalnosti je vazna karakteristika svremenog modela prikupljanja podataka. Timski rad se mora razvijati po unapred odredjenom.klasifikovati&pripremiti radi dalje obrade. Neposredno posmatranje podrazumeva nacin proucavanja istrazivaca koji neposredno posmatra pojavu koju proucava.kao&na ucesca HO u procesima rada&vrednovanje njihovog rada u procesu proizvodnje. Ova faza predstavlja neposredno pronalazenje&sredjivanje podataka koji se odnose na pojave&veze.

VRSTE POSMATRANJA: SLOBODNO POSMATRANJE-kada istrazivac tjs.sve u nameri da na taj nacin pribavi podatke koji mogu biti korisni za dobijanje rezultata konkretnog predmeta istrazivanja. 15 . KONTROLISANO POSMATRANJE.utvrdjuju. POSMATRANJE SA UCESTVOVANJEM.pravican. Posmatranje kao metod predstavlja neposredno culno zapazanje pojave koja je predmet proucavanja.kako i na koji nacin ce ga obaviti. Posledice tih procesa mogu uticati na promenu emocija&ponasanja posmatraca&posmatranih.istrazivac aktivno ucestvuje u aktivnostim clanova grupe.slusajuci neposredno njihove razgovore.istrazivac ne posmatra odredjenu pojavu koja je predmet porucavanja posredno.prouzrokujuci smanjivanje ili promenu objektivnosti posmatraca.na njihova uzajamna delovanja.ponasanje&akrivnosti istrazivaca&HO.nego neku 2gu pojavu ciji je osnos poznat&moze se upotrebiti sa pojavom koja se istrazuje.objektivan prema grupi koju proucava.nepristrasan. Naucno posmatranje organizuje se po unapred pripremljenom planu&usresredjeno je na tacno odredjene pojave&objekte koji se precizno. POSMATRANJE BEZ UCESCE POSMATRACA-ucestvovanje istrazivaca svedeno iskljucivo na posmatranje ponasanja&reagovanja posmatranih osoba.pri cemu moze da prixvati&neku od uloga koja je tipicna za posmatranu sredinu.on nije uvek u stanju da tu svoju nameru&ostvari.pojave koja je uneta u plan posmatranja kao zadatak koji ce se izvrsiti.ali en ucestvujuci pri tome licno ni u kakvom aktivnosti bilo kog clana posmatrane grupe. U svakodnevnom zivotu dogadjaju se razni procesi koji uticu na osecanja.sa nepovoljnim uticajem na pouzdanost rezultata istrazivanja.istrazivac svojim culima i/ili instrumentima neposredno posmatra planom odredjenu pojavu koja je predmet istrazivanja.kada.analiziraju&posle razlaganja&sinteze sluze za donosenje zakljucaka o predmetu istrazivanja. INDIREKTNO POSMATRANJE.sistematski posmatraju. DIREKTNO POSMATRANJE.kao&za naucno obrazlozenje dobijenih rezultata. posmatrac odredjene pojave sam odlucuje da li ce u konkretnoj situaciji izvesti odredjeno posmatranje.klasifikuju&naucno obrazlazu. Prikupljanje podataka istrazivanjem sastoji se u zapazanju&opisivanju odredjene drustv.posmatrac je obavezan da u potpunosti&bez promena izvrsava utvrdjeni plan posmatranja. Svi podaci koji su znacajni za istrazivanje beleze se na utvrdjen nacin.

Ispitivanja postavljanjem pitanja&odg.mada je to skrivanje tesko izvesti.ispitivac postavlja pitanja koja se odnose na pojavu koja je predmet istrazivanja.&onda kada prihvate stranu osobu HO se cesto ustrucavaju da se ponasanju uobicajeno.onakve kakva je ona zaista u stvarnosti. Izuzetak. Ispitivanja se mogu obavljati tokom usmenog razgovora ili se vrse u pisanom obliku. Postoji&misljenje&u slucaju kada bi se drustv.grupe znacajne za predvidjeno istrazivanje.desava se da samo prisustvo posmatraca u eksperimentu samo po sebi izaziva odredjene teskoce.pojava ili kada predmet istrazivanja predstavljaju raznolike pojave u odredjenoj drustv. EKSPERIMENT. VRSTE&OBELEZJA ISPITIVANJA Metod ispitivanja. Sastoji se iz aktivnosti preduzetih prilikom posmatranja odredjene pojave koja je izazvana na vestacki nacin. ispitanika u pisanom obliku koriste se kada ispitivac nije u stanju da neposrednim razgovorom uspostavi vezu sa ispitanikom (nrp.POJEDINACNO POSMATRANJE obima ili ucestalosti drustv. :) 11.cinjenica da neki stranac posmatra clanove grupe HO u kojoj je nastala neka pojava. Vecina naucnika&teoreticara smatra da u drustvu nije moguce vestacko stvaranja pojave samo radi toga da bi se ista proucavala.moze uticati da se njihovo ponasanje promeni).kada istrazivac aktivno ucestvuje u eksperimentu (mada. ako je ispitanik osoba sa poremecajem sluxa&govora) PREMA NACINU ODGOVARNJA NA PITANJA: SLOBODNO ISPITIVANJE&ISPITIVANJE SA ODREDJENIM ODGOVOROM. Medjutim. 16 .kategoriji stanovnika.naslozeniji&specifican oblik naucnog posmatranja. Zbog toga posmatrac nekad mora da se krije.narocito kada se grupi HO prethodno na prikladan nacin objasni svrxa eksperimenta.kako bi dobio sto realnije podatke o posmatranoj pojavi. Blagonaklono prixvatanje posmatraca nastaje u vecini slucajeva.pojava izazvala na vest.pojaveposmatraju se pojedinacni primeri odredjene pojave u drustvu ili drustvima.kada su u pitanju serije drustv.a ispitanik odgovara na njih.ili pak pojedine drustv. Ponasanje ljudi je drugacije u slucajevima kada se sa njima eksperimentise. MASOVNO POSMATRANJE. U slucajevima prikupljanja podataka posmatranjem u SHO postoji pravilo da posmatrac mora nepristrasno ucestvovati u postupcima posmatranja pojave.nacin ona ne bi bila ista u poredjenju sa pojavom koja spontano nastaje u svakodnevnom zivotu.

unapred pripremljeni intervju u pisanom obliku. Odgovori koji se ocekuju imaju razlicita obelezja jer mogu biti stereotipni (da. Podaci koji se dobijaju ovom vrstom intervjua su veoma vazni za istrazivanja u oblasti SHO jer pruzaju mogucnosti da se sagledaju pojedinacni problemi&stavovi ispitanika. Ako su odgovori slobodni.vodi razgovori&usmerava ga na pojavu koju zeli da ispita.*Slobodno ispitivanje: ispitivac postavlja pitanja zavisno od situacije koja postoji ili nastaje tokom razgovora.teznje&namere koje su zajednicke za citavu grupu HO koja je intervjuisana.odnosno intelektualnim nivoom ispitanika.u skladu sa obrazovnim. *EKSTENZIVAN INTERVJU: to je intervju sa stereotipnim pitanjimaispitivac postavlja ispitaniku seriju inapred pripremljenih konkretnih pitanja koja su tipicna za ispitivanu pojvau. Ispitanici mogu biti odabrani po metodu uzoraka kada je u pitanju veca grupa.ne znam isl.socio-kulturnim vrednostima sredine u kojoj ispitanik zivi.obradu.srednje.mnogo/slabo.ne..vrlo dobro.) +strana=odgovori podesni za statist.stepen&kategoriju hendikepa. INTERVJU je usmereno ili proizvoljno ispitivanje 1 osobe ili > osoba. *Ispitivanje sa odredjenim odgovorom: ispitanik odgovara na pitanja birajuci 1 od ranije pripremljenih odgovora (da ili ne/malo.a samim tim&nepredvidivi. Obratiti paznju na vrstu.ne koristim i sl.ne. Ako je manja grupa mogu se intervjuisati svi pripadnici.uporedjuju&statisticki obradjuju.mogucnost da se preciznije sagledaju problemi&stavovi. +strana=dobijeni odgovori potpuniji&verodostojnije prikazuju cinjenice. Pitanja moraju biti precizna&mogucnostima sto kraca. –strana=posto su odgovori suzeni unapred na kratke odgovore rezultati ispitivanja su skuceniji tjs. Odgovori mogu biti stereotipni (da.bez unapred pripremljenih ili postavljenih pitanja.) ili slobodni 17 .odlicno. Koristi se da se dublje pronikne u sustinu problema. UPITNIK//ANKETA je pisani oblik ispitivanja koji se sastoji iz odredjenog broja unapred pripremljenih pitanja. Koristi se za ispitivane HO kojima su mentalne&govorne sposobnosti ocuvane ili kod HO sa poremecajima sluha&govora ako se dobro sluze gestovnom komunikacijom. -strana=teskoce da se dobijeni odgovori klasifikuju.dobro.razlikuju se EKSTENZIVAN&INTENZIVAN INTERVJU.) ili slobodni. siromansniji. Koristi se za sastavljanje statistickih pregleda na osnovu odgovora..koristim.metodicno dobro rasporedjena. *INTENZIVNI INTERVJU:ispitivac samoinicijativno&potpuno slobodno.

znanju.slanjem na adresu. Ovaj posmednji nacin dostave je najpodesniji jer se pri tom ispitivac moze blize upoznati sa ispitanikom&time stvoriti pogodnije uslove za obavljanje ankete&dobijanje odgovora.(ispitanik odgovara na pitanje shodno svojoj volji. TEST: sastoji se iz sistematsko rasporedjenih pitanja ili tvrdnji na koje ispitanik treba da odgovori najcesce u pisanom obliku.tvrdjenja ili pretpostavki. Prilikom urucivanja upitnika treba naglasiti da je anketa anonimna..ocenjivanja i uporedjivanja obelezja vrednosti ispitanika na osnovu njegovih ispoljenih misljenja. Moze biti sastavljen&od niza crteza. 12.raspolozenju). kolicinsko utvrdjivanje&razmatranje rezultata utvrdjivane pojave koju istrazujemo. Pod ‘merenje’ se podrazumeva kvantitativno tjs. 18 . U neposrednom kontaktu sa ispitanikom istrazivac moze pruziti dodatna objasnjenja u vezi postavljenih pitanja. U SHO test se koristi prilikom istrazivanja sklonosti ispitanika za odredj.shvatanju.sto je vazno za utvrdjivanje stanja&zakonitosti pojave. Pomoc se moze pruziti&citanjem pitanja (ako je osoba slepa) ili zapisivanjem odgovora (ako HO tesko pise ili nije u mogucnosti).radne aktivnosti.nuditi neposrednu pomoc prilikom popunjavanja...fotografija. POZIV na ucestvovanje u anketi (SLANJE UPITNIKA) moze se izvrsiti na vise nacina: upitnik se moze dostaviti posredstvom drustvenih organizacija HO (Savez gluvih&nagluvih).pri cemu se rezultati analiziranih podataka jednog uporedjuju sa rezultatima testa 2gog ispitanika.neposrednom dostavom ispitaniku.Test kao nacin merenja&utvrdjivanja sklonosti pojedinca obavlja se radi dobijanja. Obicno se pre sprovodjenja ankete obavlja PROBNO ISPITIVANJE=PILOT ANKETA koja sluzi radi provere da li su sve pripreme za sprovodjenje ankete ispravno obavljene.najcesce nesvesno. MATEMATICKO-STATISTICKI METOD ZNACAJ: mogucnost preciznog posmatranja pojave&tacnog utvrdjivanja kolicina raznih obelezja pojedine pojave&istih pojava u celini.grafikona. Primenom METODA MERENJA dobijaju se precizni podaci &tacna saznanja o pojavama.Prilikom primene testa u SHO treba voditi racuna da dodijeni rezultati nisu uvek tacni jer prilikom ispitivanja ispitanici odgovaraju subjektivno..

SREDNJA VREDNOST.pojave u manjoj ili > meri. Njom utvrdjuje struktura drustv. Postoji odredjena pravilnost zbivanja i/ili odnosa.odnosima. merenje velicine razreda brojem ucenika koji poxadjaju taj razred) MERENJE U SIREM SMISLU. To su statisticki zakoni. te pojave imaju ista obelezja.Pojave koje proucava SHO su vrlo slozene&cesto su zavisne > od kvaliteta nego od kvantiteta.koeficijenti varijacija. Vrste merila: neposredno&posredno (izvedeno). Od prosecne vrednosti moze odstupati svaka pojedina vrednost konkretne drustv. pogonu meri se velicina ove populacije koja ucestvuje u ukupnom broju zaposlenih u procesima rada jedne zastitne radionice). Iz ovih zakonitosti nastaju zakoni na osnovu kojih se mogu.nastaju utvrdjivanjem zakonitosti odredjenih drustvenih pojava iste vrste.pri cemu se najveci.srednje vrednosti. POSREDNO (IZVEDENO) MERILO-razlikuje se od neposrednog po kvalitetu.s tim sto je je poznat stalan odnos izmedju metila&pojave koja se meri (povodom sticanja > stepena obrazovanja HO meri se i utvrdjuje drustvena pokretljivost te osobe) Sam postupak merenja moze se ostvariti&posmatrati u uzem&sirem smislu.brojchanih vrednosti na jednu brojku (koja predstavlja prosecnu vrednost).istovetno sa pojavom koju merimo (npr. Taj odnos se utvrdjuje samo priblizno&pojave se rasporedjuju po redu koji odgovara kolicini svojstava koja imaju: od onih koji ih imaju u najmanjoj do onih koji ih imaju u najvecoj meri. utvrdjivanjem broja lica ostecenog vida u odredj.vrsiti predvidjanja nastanka&promena buducih stanja u drustvu&drustv.pojave. MERILOM se utvrdjuje kolicina prilikom istrazivanja odredj.uz pomoc racuna verovatnoce. STATISCITKI ZAKONI.pojava.prezezni broj posmatranih desava na odredjen. 19 . NEPOSREDNO MERILO-ono koje je iste vrste.u slucajevima kada ne postoje =e 1ice merenja.tako da se ne moze utvrditi tacan kolicinski odnos izmedju pojava sa razlicitim kolicinama odnosnog svojstva.zakonit nacin tjs. MERENJE U UZEM SMISLU.standardne devijacije i uzroci.dobija se merenjem > broja pojava&svodjenjem odgovarajucih pokazatelja razl.utvrdjivanje koliko puta se 1ica merenja nalazi u pojavi koja se istrazuje. STATISTICKE METODE se u SHO prilikom prikupljanja&proucavanja podataka s obzirom na slozenost&brojnost pojava koje se istrazuju.korelacija. Zatim brojanjem utvrdjenih 1ica pristupa mat-stat obradi (npr.odnosno obimu.

Tako su zahtevi fiz. lepote tela. ANALIZA SADRZAJA.kao&duhovne sposobnosti pojedinaca bili visoko cenjeni u drustvu. neupotrebljivi u svojstvu naucnog dokaza. Zakljuci do kojih se dolazi se zatim primenjuju na ostale podatke. Pod dokumentom se podrazumeva svako obavestenje koje je na neki nacin registrovano a odnosi se na predmet istrazivanja. Ne posmatraju se svi podaci iste vrste vec samo odredjen broj manjih podataka.psihologa i drugih strucnjaka. UZORAK.tjs. Zakljuchci koji se dobijaju samo su delimicno tacni&zbog toga cesto neprihvatljivi.kolicnik standardne devijacije&aritmeticke sredine&moze se prikazati u vidu obrasca. ODNOST DRUSTVA PREMA OSOBAMA SA INVALIDNOSCU U ANTICI Po Lavu Vugotskom MISTICHNO RAZDOBLJE obuhvata radzoblje stare kulture&anticke civilizacije.kada su fizicka snaga. Ona lica koja se nisu uklapala u pojeidne standarde nisu bili dobro vidjeni u drustvu.lekara. Primena ovakvog postupka na HO proizilazi&iz postavki anticke filofozije o jedinstvu duha&tela (‘U zdravom telu-zdrav duh’).metod cesto koriscen u naucnim istrazivanjima.a ne samo njihova struktura.promena&odnosa posmatrane pojave. Njim se utvrdjuju odnosi medju pojavama.skraceni postupak prikupljanja podataka.odnosno privlacnost&lepota ljudskog tela.metod prikupljanja podataka na osnovu analize dokumenata&registrovanih podataka o pojavama koje su predmet istrazivanja.KORELACIJA=kovarijacija.snage&duhovne sposobnosti bili odlucujuci prilikom donosenja odluke da lice hoce ili nece HO biti iskljucena iz drustvene zajednice. Prilikom primene mat-stat metoda treba imati u vidu da se moze dobiti samo slika pojedinih obelezja stanja. 13.skladan fizicki razvoj&izgled tela. 20 . KOEFICIJENT VARIJACIJE. Dokumenta mogu biti faktografska (zabelezene samo cinjenice bez komentara) ili sadrze razna saopstenja&obavestenja. Ovaj metod predstavlja izvesnu sredinu izmedju proucavaja pojedinacnih slucajeva&statistickih metoda kojim se obuhvataju sve cinjenice koje su dostupne.kao&iz vrlo postojanog ubedjenja da nedostaci izrazeni na jenom od segmenata ljudskog totaliteta (psihofizicko jedinstvo) izazivaju nedostatke&poremecaje u 2gim elementima ljudskog bica. Kao dokumenti za analizu sadrzaja podataka u SHO mogu sluziti razni nalazi defektologa.

U Atini u 4.sadrzavao je&zakonske propise o invalidnim 21 . Posle zavrsenog pregleda.ono se mora unistiti ili na 2gi nacin odstraniti iz kuce.U tu svrxu su se pravile korpice u koje bi se bebe smestale&odnosile na neko pusto ili skrovito mesto. U njemu je takodje propisano da jedinke iz te populacije ne mogu zauzeti ili biti postavljene na neku znacajniju fju u javnom ili politickom zivotu drustva. Osim gradjana takav postupak odobravali su cuveni grcki filozofi Platon&Aristotel.unistavane ali su ipak bile gradjani 2og reda&njihov polozaj je zavisio od vrste&stepena ometenosti&od klasne pripadnosti. Jedno vreme je ovaj postupak smatran ispravnim.ugl.U Antickoj Sparti. Posle izvrsenog pregleda clanovi saveta donosili su neporecivu odluku da li ce beba biti vracena roditeljima ili unistena. Stanovnistvo u Rimskoj imperiji je imalo nesto humaniji odnos prema HO u poredjenju sa gradjanim antickih grckih drzava. ili navodeci da se to cini iz ekonomskih razloga.veku pne je primenjivan postupak zdravstvene kontrole gradjana kojoj je bilo obuxvaceno&pronalazenje Hdece.slabovidost). Cesto su bile bacene u reku ili gradsku kanalizaciju.ali nisu bile dobro prixvacene u drustvu. Ponekad su takve bebe iznosili na trg ili pred xram&tamo. Spartanska deca su vise pripadala drzavi nego svojim roditeljima.je postojalo pravilo unistavanja hendikepirane&slabunjave dece.na razne nacine izdvajana su iz drustva radi preduzimanja odredjenix mera izolacije ili likvidacije. Ova deca su bivala eliminisala u cilju odrzavanje telesno&dusevno zdravog potomstva. Postupak fizickog unistenja mogle su izbeci samo one bebe kod kojih hendikep nije bio izrazen ili se u tom uzrastu nije mogao utvrditi (nagluvost. U Rimu novorodjena deca nisu odmah primana u porodicu. Da li ce se novorodjence podizati ili ce biti unisteno zavisilo je od odluke koju je ‘Savet staraca drzave Sparte’ donosio prve nedelje posle rodjenja deteta. Justinijanov zakon=zbornik propisa&odluka rimskih careva sa komentarima poznatih rimskih pravnika.izrazito vojnickoj drzavi.ako bi se nasao neki kupac. Deseti dan posle rodjenja novorodjence se donese ocu koji posle pregleda odlucuje da li ce ono biti primljeno u porodicu. U R.deca kod kojih je utvrdjen hendikep. Ako odluci da ne moze biti primljeno. u sumu.prodavali.gluve&neme osobe mogu nasledici svoje roditelje ali da nasledjenu imovinu ne mogu otudjivati.kao naglasavanje potrebe da potomstvo bude&ostane telesno&dusevno zdravo. Fiz.najcesce precutno.unistenje mogle su izbeci&starije osobe.sto je posebno vazilo za slabunjavu decu&Hbebe. Takodje je poznato da Rimsko pravo taksativno nabraja da slepe. imperiji HO nisu bile fiz.dok je kasnije unistavanje Hbeba bilo dozvoljeno.

filozofije&politicke misli. Pesnici. Uprkos tome.muzicari.kao&u odnosu na postupke 2gix ljudi&zajednice prema njemu samom.POLITICKA=OST. Pripadnici klase patricija bili su vise zasticeni od neprijateljskix stavova ljudi. Grcki filofoz&lekar Asklepiad je u Rimu osnovao skolu u kojoj je poducavao buduce sanitetsko osoblje o nacinima lecenja epilepsije&2gih mentalih bolesti primenom Hipokratovih metoda lecenja.u klasicnoj literaturi se nalaze svedocenja koja ukazuju da u antickoj kulturi&civilizaciji nisu bila strana misljenja&ponasanja uglednix ljudi koji su se suprotstavljali omalovazavanju&ubijanju Hdece&odraslih.lecenju&moralno-etickim obelezjima lekarskog poziva. Na sudbinu&odnos prema HO veliki uticaj imao je soc.bolesnicima.OD GOVORNOST.zivot bio primeren SLOBODNIM LJUDIMA u dobro uredjenoj zajednici.unistenje.SLOBODA&DEMOKRATIJA.njenih roditelja ili rodjaka. Sve soc. [[STARI GRCI su o soc.reforme&preduzimali prakticne mere.glumci&2ge nadarene HO). Najmanje mogucnosti da prezive imale su HO koje su pripadale klasi robova.&politickog zivota polazile su od opstih vrednosti: PRAVEDNOST.kao&da se ravnoteza&normalno stanje mogu ponovo uspostaviti pustanjem krvi pomocu pijavica&razveseljavanjem bolesnika shalama&muzikom.besednici. Verovao je da su dusevne bolesti prouzrokovane pojavom neravnoteze izmedju zhuchi. problemima razmisljali uporedo sa formiranjem drzave.filozofi&drzavnici razmisljali su o tome kakvo je delovanje potrebno da bi soc.nastankom literarnog stvaralastva.sprovodili&odredj. Medju HO bilo je&onih koje je drustvo cenilo kao ugledne clanove drustva (pesnici.POMAGANJE.trgovati ili se baviti politikom. soc. Za razliku od njih.tako da HO nisu mogle ucestvovati u ekonomskom zivotu.medju kojim su cesto svrstane&MRO.reforme&uopste organizacija drustv.SOLIDARNOST.UZAJAMNOST. Jos od xerojskog doba grcke istorije smatralo se da je zivot dostojan coveka 22 .licima kojima nije bila priznata poslovna sposobnost.ZAST ITA SIROMASNIH. Zbirka ‘Corpus Hippocraticum’ obuhvata vise od 100 knjiga koje sadrze naucna&strucna izlaganja raznih autora o coveku. Grci su u zavisnosti od politickog uredjenja pojedinix drzava&idejnix koncepcija. Tako su formulisane&VREDNOSTI na osnovu kojih je svaki gradjanin mogao da procenjuje vlastite postupke&ucinke u odnosu na 2ge ljude.ukljucujuci&fiz. Hipokrat pominje mogucnost lecenja dusevnih bolesnika.polozaj HO.pripadnici plebejaca bili su izlozeni svim nacinima omalovazavanja&povredjivanja.sluzi&krvi u organizmu bolesnika.

Na sirem planu to je preventivna zdr.zastite drzava je placala lekare da bi lecili siromasne gradjane. U slucajevima prenaseljenosti nekih oblasti-problem u prehrani resavao se kolonizacijom u susedne oblasti gde je bilo uslova.brisanje dugova.BRIGA O DECI BEZ RODITELJA. SOCIJALNO-POLITICKA PRAKSA U RIMU (istorija Rima pocinje od 753. IRC (Vizantija) traje do 1453..veka pne postaje svetska imperija//traje do druge polovine 4.kada su Turci osvojili Carigrad) 23 .kao sto se menjala filozofija. U soc.zastita Grka.narocito onoj ciji su roditelji poginuli u ratu: drzava se o takvoj deci starala sve do njihovog odrastanja. Grcka drzava je sprovodila&odgovarajuce mere u oblasti ZDRAVSTVENE ZASTITE. Kada su ix Germani osvojili&to je kraj ne samo ZRC-a nego&robovlasnickog poretka u Zap.zastite. Na sirem drustv. Sto se tice direktne zdr.zastita gradjana.sprecavanje epidemija.ali je ipak drzava bila glavni nosilac ukupne soc.god.narocito u Atini je bila relativno razvijena soc. Na individ. Sprovodjene su&XIGIJENSKE MERE. Soc.a da je zajednica ili drzava duzna da se brine o svojim gradjanima. Nekad je to bila odgovarajuca materijalna pomoc radi zadovovoljavanja materijalnih potreba pojedinaca (koji to ne mogu da zadovolje sopstvenim radom). kao jedinstvena drzava.Evr.KANALIZACIJE.GRADNJA VODOVODA. Znacajana je soc.-ekonomskih prilika&karaktera politicke vlasti. ZRC je postojalo do 476.god pne.u Staroj Grckoj. Znaci.pomoc bili prepusteni sami sebi. delovanje spadala je u prvom redu ZASTITA SIROMASNIH GRADJANA.pa su u sadrzaj obrazovanja&vaspitanja bile ukljucene&fizicke vezbe. planu drzava je brinula da ima zdrav podmladak. praksa u Grckoj menjala se u zavisnosti od drustv.kada je osnovan kao grad-drzava.zastita.moguc jedino u ZAJEDNICI sa 2gim ljudima.e. veka n.uticaj-stvarana su kulturna dobra trajne vrednosti).tada dolazi do podele na ZAPRCAR sa centrom u Rimu&ISTORIMCAR sa centrom u Carigradu.kao sastavni deo globalne politike. Bilo je perioda kada su gradjani kojima je bila neophodna soc.organizovanje javnih radova radi zaposljavanja onih koji nemaju zemalju kako bi im se stvorili uslovi da zive od sopstvenog rada (sto je imalo&siri drustv. Do 1.otkup od strane drzave onih koji su zapali u duznicko ropstvo.planu drzava je preduzimala organizovane aktivnosti za zastitu vecih grupacija siromasnih: preraspodele zemljisnix poseda.

ali ipak nisu svi robovi bili u =om polozaju u pogledu uslova zivota (povoljniji status oni koji u gradovima sluze u kucama patricija ili se bave zanatskim poslovima za svog gospodara.vise robova nego bilo koja robovlasnicka drzava (pogovotu od kad je postala svetska imperija).lestvici nastaje proletarijat.mnoge soc.nego&da ih ubije.mere koje su isle u prilog siromasnim gradjanima (plebsu uglavnom) najcesce su bile ogranicene na metropolu.srazmerno broju stanovnika. PODELE unutar R.Rimsko robovlasnicko drustvo je jedino drustvo u istoriji ljudske civilizacije u kome je osnovni factor proizvodnje bio robovski rad.a da za to nikome ne odgovara-> veliki broj pobuna&ustanaka koje su rimske vlasti u krvi gusile. R.bili su prepusteni samovolji svog gospodara. Braca Grah: oduzet deo zemljisnjh poseda od veleposednika&podeljen siromasnjim gradjanima. Soc. imovinske reforme (npr. Patricije. Mada su Rimljani jos sredinom 5.nisu mogli da formiraju porodicu. ‘Zakon o zitu’.jer ni jedan slobodan gradjanin nije bio obavezan da radi ili da se bavi zanatima jer je to smatrano nedostojnim slobodnog coveka. za vreme Cezara drzava je kupovala zemlju&delila seljacima sa decom koji nisu imali posede/davani su krediti onima koji su bili spremni da ih uloze u povecanje 24 . Cak ni bioloska reprodukcija robova nije bila pravno regulisana.rob.ali oni su smatrani ljudima nizeg reda).koji su bili u najtezem polozaju) SLOBODNI GRADJANI: PATRICIJI (aristokratija)&PLEBEJCI.gradski plebs. Robovi nisu subject prava&nemaju nikakvu soc. R.drzava je iz svojih magacina prodavala zito siromasnim gradjanima po nizim cenama.tokom dogradnje rimskog prava.koji je mogao ne samo da ih fizicki kaznjava.od onih koji su radili u poljoprivredi ili ratnih zarobljenika. Od plebejaca na najnizoj drustv.veka pne formirali relativno razvijenu pravnu regulativu (‘Zakon o 12 ploca’) robovi ni u kom pogledu a ni kasnije.dok je provincijama posveceno manje paznje (resavanje soc.zastita nije bila jedinstvena na celoj teriroriji.zastite. je bila duzna da obezbedi to izdrzavanje. podela: ROBOVI&SLOBODNI GRADJANI.pitanja izvan Rima bilo je prepusteno tamosnjim upraviteljima).drzava je imala. Osn.zastitu.nisu bili njegov subjekt. Prema njima nije sprovodila nikakve mere soc. Plebejcima koji nisu raspolagali vlastitim prixodima za izdrzavanje sebe&svoje porodice drz.proletarijat&vojska se nisu bavili nikakvom proizvodnjom. Vladalo je uverenje da je sramota da se slobodni gradjani bave fizickim radom&zanatima (mada su se u selima slobodni&polu-slobodni seljaci bavili proizvodnjom.drustva bile su visestruke.drzava je povremeno sprovodila odredj.

-robovi. sis.bar kada se radilo o onim koji su ziveli u Rimu. Kao vera&ideologija Hr je nadzivelo sve dosadasnje drustv. carstvu (u novoj religiji potcinjeni vide spas). I pored zagovaranja soc.rob.dolazi do anarxije u seks.=osti.u R.. Rim ispod nivoa Stare Grcke: -odnos prema robovima mnogo suroviji -vecina grckix mislilaca podsticala je sl.ne verskim ili humanism ciljevima (ocuvati stabilnost drzave => soc. Preduslovi za nastanak Hr su izmesanost naroda.hr nije bilo ni 25 .sto nije bio slucaj u Grckoj.formirana je organizacija (crkva)&izgradjena idejna osnova.opstine koje su okupljale 200-300 ljudi medju kojima su vladali saradnja&pomaganje. je istupilo sa IDEJOM O =OSTI LJUDI.PITANJA Hriscanstvo je nastalo u Palestini u I veku nase ere.] 14.dr.proizvodnje/siromasne gradjane oslobadjali od dugova da ne bi zapali u duznicko ropstvo) Odr.a od nehriscanskih antickih izvora Tacit (koji navodi da je Isus po nalogu Pontija Pilata u Jerusalimu razapet na krst pod optuzbom za zaveru R. Osnivac hriscanstva je bio Isus Hrist (‘Isus’svetovno ime.’Hrist’=»Pomazanik«-osoba pomazana svetim uljem.iz judaizma. forme da dokona masa ispuni vreme => pozorista&gladijatorske borbe da bi se odvratila paznja od politickoh&socijalnix pitanja.pomoc kao prevencija pobune plebsa).gradjana u G.pa su formirane hr.carstva ). Formiranje Hr je trajalo 3 veka&u tom periodu je formulisana legenda o osnivacu&njegovom bozanskom poreklu. -u vreme krize u R. Na samom pocetku stvaranja Hr.. SOCIJALNA KONCEPCIJA HRISCANSTVA&ULOGA CRKVE U RESAVANJU SOC. Ta zastita je bila motivisana politickim. Talmud i dr.onaj koga je Bog izabrao za određenu misiju).kultura i jezika&klasna nejednakost u R. soc.u istocnim provincijama Rimskog carstva.-pol.neposredno pred njegov raspad. Prvi propovednici su bili protiv privatne svojine&za zajednicku potrosnju.gradjane na privredjivanje -javni radovi za podizanje spomenika kulture obavljani od strane slob. zastita slobodnim siromasnim gradjanima je postojala.odnosima&raspada porodice. Glavni izvori o Isusu Hrisu su novozavetni spisi (jevandjelja i poslanice).trebalo je pronaci&odg.rezime&religije. Uporedo sa zadovoljavanjem potreba isxrane.

Jednakost se svodi iskljucivo na =ost pred bogom&prixvata se nejednakost na Zemlji koja se objasnjva 1.mada se uprkos progonima sirenje hr nije moglo zaustaviti. aristokratiju&plebejce.jer su takve ideje bile prijemcive za obespravljenje. Neron je optuzio hriscane da su zapalili Rim.pojava ucenja koje propoveda =ost svih ljudi. Tacit je nazvao Isusa kriminalcem&opravdavao potupak Pontija Pilata.koja je pre svega odgovarala aristokratiji kao vladajucem sloji.smatrajuci hr. Promenjeno je&shvatanje o =osti.koja se vise ne smatra otelotvorenjem zla. Crkvi ne smeta ni ropstvo.politicki ni socijani pokret vec pre svega VERSKI.covekovim grehom.a da crkva treba da bude usmerena na regulisanje verskog zivota. Vlast se prema hriscanima odnosila surovije nego prema kriminalcima.ukljucujuci&samog osnivaca. Zato se ubrzo ideja =osti ogranicila samo na =ost pred bogom.jer se na taj nacin zasluziju Bozija milost.nisu direktno suprotstavljali rim.za sta je zasluge imao apostol Petar.ciji je cilj bilo pridobijanje svih ljudi bez obzira na njihove imovinske razlike. Pri takvoj strukturi.ona ih je 3 veka surovo progonila. Privatna svojina&bogatstvo se ne osudjuju ali se smatra da su poxlepa&gramzivost u suprotnosti sa Bozijim zakonima&zato bogati ne treba da zaboravljaju svoju 26 .crkve prema drzavi.godine ‘Milanskim ediktom’ priznao xr.ucenje bilo suprotno postojecoj ideologiji&politickoj praxi (u R.propovednika.eksploatisane&ponizene pojedince.vlasti.grupe&citave narode unutar carstva). Priznavanje xr.aprila 313.god) menja se i odnos xr.koji su se delili na patricije tjs. Verovatno je to bio jedan od razloga zbog kojih je vlast promenila odnos prema hriscanima => Car Konstantin je 30. U toku prva 3 veka od svog nastanka hr se.. Od tada crkva tvrdi da je drzava neophodna kako bi svojim zakonima oblikovala spoljasnje odnose&ponasanje ljudi.zaslugom apostola Pavla. subverzivnim (rusilackim) elementom unutar drzave.religije prvo kao ravnopravne. kao raznopravnu religiju sa politeistickom religijom u R.imperiji.obaveza&prava vernika.carstvu je postojala kvalitativna podela na robove&ostale gradjane. Medju plebejcima postoje bogati.a kasnije&kao drzavne religije (387. Uporedo sa sirenjem vere formira se i ogranizacijacrkva.pa makar to bilo&samo pred bogom&porucuje bogatim da svoju imovinu razdele siromasnima-sustinski je predstavljala atak na postojeci sis.prosirilo na sve delove R.pa je razlog za progon taj sto je xr.siromasni&apsolutno siromasni. Iako se propovednici hr.privatnoj svojini&bogatstvu.jedino apeluje na milosrdje prema robovima. Rim postaje steciste hr.a vernicima se vise ne savetuje da ne sluze vlasti.potlacene.imperije. Negativan odnos prema hriscanima imali su&obrazovani&uceni ljudi-npr.

crkva je preduzimala odgovarajuce soc.crkva je razvila ideologiju MILOSRDJA koje se proglasava 1om od bitnih moralnih vrednosti. Crkva je postala najveci veleposednik u feudalizmu.jer je siromastvo.koja sada kao&drzava raspolaze odgovarajucom moci&vlasti. Milosrdje za katolicku crkvu ima 2struku ulogu:da pomogne onima na najnizoj lesvici bede.kaznom zbog gresnog zivota.akcije-i pored gresnosti ljudi mogu dobiti Boziji oprostaj.ali ga siromasni lakse ostvaruju (‘Kamila ce pre proci kroz iglene usi nego sto ce bogatas stici u Carstvo nebesko’).siromasnu sabracu po veri.proizvod sistema koji vladajuca klasa&crkva svim sredstvima brane.a siromastvo ne treba smatrati sramotom.proglasavajuci postojece staleske podele prirodnim&od Boga uspostavljenim.postaje saucesnik u drzavnim poslovima&pocinje da utice na drustvene tokove&odnose (sto je&bio cilj priznavanja xr.jer su&jedni&2gi xteli da imaju primat u odlucivanju o drustvenom zivotu.pa je samim tim&crkva imala svoj (materijalni) interes da se svim sredstvima bori za ocuvanje feudalizma. Autoritet crkve je poceo da raste jer crkva postaje jedina ujedinjujuca snaga. Mada.polozaj. Zato sto je znala da takvo objasnjenje nece zadovoljiti siromasne.crkva kao organizacija&institucija moze biti faktor integracije drustva). Tako crkva.pa je u ekonomskom pogledu mogla da se iz=achi sa plemstvom.kao drustveni poredak koji je preovladavao u srednjem veku&cinili su ga feudalci (zemljoposednici)&zakupnici (seljaci koji su obradjivali zakupljenu zemlju) bio je period u kome su veze&saradnje crkve&drzave bile najtesnje. Dolazilo je do sukoba izmedju crkve &vlasti.pre svega. Feudalizam.a jos manje popraviti njihov soc. Davanje milostinje nije bilo sistematski organizovano. Propovednici xr. Da bogati ne bi ostali bez nade.vec je zavisilo od darezljivosti bogatix&dobijali su je oni koji su direktno prosili. Usvajanjem xriscanstva STAV PREMA HO se znatno poboljsao. Promene koje su nastupile pruzale su uslove&mogucnosti HO da prezive.religije&kao ravnopravne&kao drzavne.tu dobrotu su dokazivali davanjem materijalnix priloga crkvi i pruzanjem pomoci onima kojima je ona potrebna.uz istovremenoj podsticanje na rad kako bi doprineli poboljsanju svog polozaja&da bogati umire savest&dozive satisfakciju iskupljenja grexova.a davanje milostinje postaje religiozna duznost. istovremeno su sirili&saznanja o potrebi ispoljavanja milosrdja svakog xriscana prema svim ljudima koji su nemocni.bilo je ostrix sukoba izmedju pojedinix papa&svetovnih vladara jer su&jedni&2gi zeleli da imaju apsolutnu vlast. Apel za milosrdjem smatra se cinizmom. Siromastvo se smatralo Bozijom voljom. Crkva je samo nesposobnima za prosjacenje na 27 .

mala deca).zastite morala da bude i drzava.a pri tome je nastojala da religijsko sxvatanje Pravde udje u sadrzaj Pozitivnog prava (pravo koje donosi covek. Crkve za tzv. U soc.prixvatilista koja su sluzila za okupljanje vernika. REFORMACIJA u 16. Protestantizam je formirao uverenja da se marljivoscu&stidljivoscu&samodisciplinom moze doprineti poboljsanju uslova zivota.ubiranje sredstava od str.veku u okviru katolicke crkve. Prema njoj konacna odluka pripada Bogu u svemu.godine.’oprost grexova’.ljudi su gresni&od grexa se jedino mogu izbaviti ako slede Bozije zakone&ponasaju se u skladu sa principima Pravde).vec se morala pozabaviti &pitanjima ovozemaljske pravde.pa je dolazilo do SUKOBA&unutar same crkve (jos&zbog tumacenja pojedinix biblijskih stavova) sto je dovelo do RASKOLA&PODELE NA ZAPADNU (KATOLICKU)&ISTOCNU (PRAVOSLAVNU) 1054. Rad&stvaranje dobara kao osnovna vrlina. Nisu sve norme Poz. Ukinute su dazbine.organizovan nacin pruzala pomoc (stari.vec ciscenje starog od pogresnog&da se covek oslobodi stega Vatikana.bolesni. Nemocni.najosnovnije uslove&skromne mogucnosti da prezive. Kritika drzave&njenog sis.pa&u pitanjima Pravde. Konkretne oblike Pravde crkva je formulisala u zavisnosti od drustv.suprotno od Prirodnog). Crkva nije mogla ostati na apstraktnim principima pozivajuci se samo na bozansku pravdu.za xr. Vlast drzave je sluzila zastiti interesa crkve.pogledu zadrzao je milosrdje kao vrednost ali je glavni nosilac soc.reformacija nije uticala na slabljenje religije ali je dovela do promena u odnosu prema svetovnoj vlasti. Sledeci sukob koji je imao masovne razmere&velike drustvene posledice bio je PROTESTANTIZAM tjs.nekretnina vernika&darova bogatix.pa je nastojala da&pitanje pravednosti interpretira kroz teologiju&tako nastaju ’10 Bozijix zapovesti’ (Pravednost je jedino imanentna Bogu..religiju i PRAVDENOST spada u bitne vrednosti.cesto&za isplatu troskova lecenja bolesnika&davanje pomoci siromasnima&HO.prava koje je drzava donosila odgovarale interesima&sxvatanjima crkve.ekonomskix uslova&potreba. Dakle. ZADATAK reformacije nije bio izgradjivanje novog teolosko-religijskog sis. Ogranicena je moc Papa. [FAZA AZILIZIRANJA tjs.prodajom oprosta grexova nastali su AZILI.pravde dolazila je u obzir samo ako je sluzila zastiti interesa crkve. Crkva je organizovala versko poducavanje kao vid obrazovanja za siromasnu decu.siromasni&H su u azilima nalazili utociste. 28 . Od priloga. naivno-biolosko razdoblje po Lavu Vigotskom] Pored =osti&milosrdja.

Sv.ali je ostala dosledna prvobitnom xriscanskom sxvatanju milosrdja kao bitnog religijskog&etickog nacela.-zastitne mere (ako drzava vlada ljudima-obavezna je da ih u svemu shtiti).a narocito da bogati cine dobrocinstva&pomazu siromasnima.vrednost.gluvih. Ovi pravni spisi predstavljaju zbirku zakonskih propisa iz doba Nemanjica u kojima se pominje&osnivanje ‘casnih domova’ za smestaj ‘bolesnih. Crkva moze. U srednjevekovnoj Srbiji Crkva je pri manastirima organizovala smestaj.Save’ koje je prikazao dr Miodrag Popovic. Takve bolnice smatrane su drzavnim.da organizuje soc.bilo je tzv.unutar pravoslavlja postojale su razlike od zemlje do zemlje. Propisano je&da gluvi&nemi opravdano mogu biti naslednici&da ‘ko ima srodnika gluva&nema. O dogadjajima u srednjevek. Crkva je smatrala da je sira socijalna zastita duznost&obaveza drzave. Najbitnija soc. To je istovremeno&put za ostvarivanje pravde&pravicnosti.ne moze ga naslediti’.hromix i obolelih na 2gim udovima’.koja treba da organizuje&sprovodi soc. SAMARICANSKO MILOSRDJE. ‘Milostinja vredi vise od posta&od svake 29 .nezavisno od broja samostalih drzava a Pravoslavna Crkva nije uspela da ocuva jedinstveni centar pa se tako formiraju autokefalne Crkve (prvo bugarska.nezavisno do drzave. 15. Srbiji govori nam delo ‘Krmchija Sv.Nakon Raskola Katolicka Crkva je ostala jedinstvena.Sava je dobrocinstvo&milosrdje smatrao osnovnim principom odnosa medju ljudima.gluvom.sto je u to vreme znacilo veliku&tesku kaznu.pitanjima. Veliki br manastira imao je neku vrstu bolnica.sto je&cinila.tak oda danas u okviru Pravoslavlja deluje oko 15 autokefalnih Crkava). Navedeno je&da ‘se odstrane iz Crkve oni koji se podsmevaju slepcu..zast.pa srpska&mnoge 2ge.ako se stara o njemu&ne upravlja dobro njegovom imovinom.hromom’. ODNOS PRAVOSLAVNE CRKVE PREMA OSOBAMA SA INVALIDITETOM Za razliku od katolicke crkve koja je imala jedinstveno glediste o soc.ali su&za njih stizali prilozi od bogatix ljudi. Obaveza je prema bogu&xriscanskom verovanju da se ljudi medjusobno postuju&pomazu.slepih. Neke od njih su otvarali vladari&za njih davali odredjene priloge.xranu&lecenje siromasnih.za ciju se realizaciju zalagala pravoslavna crkva u Srbiji.

ODNOS DRUSTVA PREMA OSI U PERIODU HUMANIZMA&RENESANSE U drustveno-politickom slmislu renesansa se uzimala za pocetak nestajanja feudalizma (traje od 476.zakoniku&u 2gim spisima tog vremena&njihov sadrzaj jasno ukazuje da su postojali humani odnosi prema HO kako od strane predstavnika srpske srednjevekovne drzave. To su zaceci novog kulutnog poretka-H&R.dodela napustene zemlje siromasnima koji nisu imali svoju.vec&stvaranje jedne drugacije slike o svetu30 . Crkva nije mogla da resi sve soc.nepogoda.poretka pocela je OBNOVOM ANTICKE FILOZOFIJE&KULURE uopste.zastite siromasnih gradjana regulisana normativno statutima gradova.-pad ZRimskog carstva do 1789.pomoc u slucaju element. To nije bila samo kritika starog.unistavanja domacinstava&sl.a kasnije&Dusanovim zakonikom (npr.pa je&drzava morala da preduzima niz soc.probleme jer je siromastva&bede bilo mnogo. Indirektna kritika feud. Srpske pravoslavne crkve. [Dusanov zakonik&nomokanon Sv.tako&od srpske vlastele&od str.tako da su najbitnija pitanja koja se ticu soc.a svestenstvo izlozili nasilju&teroru. 16.mera.poducavanje zena za vodjenje domacinstava.a kasnije je doslo&do direktnog osporavanja teoloskih dogmi. revolucije) &nastanka kapitalizma.organizovanje pri manastirima neke vrste obrazovanje dece. [Rimokatolicka crkva u srednjem veku sa jedne strane nastavlja sa aziliziranjem svojih nemocnih&hendikepiranih vernika&brine o njima a sa druge strane. Crkva je uprkos tome pruzala otpor.Save su najvazniji zakoni feudalne Srbije] Staranje o HO se spominje&u Dus.ishrana siromasnih&ubogih pri manastirima_takodje postojale su&odredbe kojima su bile predvidjene ostre kazne za vlasteline u slucaju pljacki sela.ucestvuje u njihovom fizickom unistavanju (najcesce spaljivanjem).).zastita samoxranih udovica&starih osoba. Ne treba praviti razliku medju ljudima na osnovu njihovog polozaja jer su svi ‘stvorenih od istog praxa’.] Za vreme ropstva pod Turcima pri manastirima koji su ostali pruzana je zdravstvena&2ga pomoc iako veoma skromno jer su Turci lisili Crkvu njenih poseda.za vreme inkvizicije.zrtve&molitve’.-pobeda Fr. staranje o nezbrinutoj deci.

slobodu (uz rec ‘obnova’ stoji pojam ‘humanizam’).PRIRODA&DRUSTVO postaju osnovni predmet filoz. Bogatstvo plemica kao rezultat prevare&nasilja/unutar gradj.sto je izazvalo porast interesovanja nauke za ovu populaciju&njene probleme.&16.vek-slobodna republika se moze uspostaviti samo kada u drustvu ne bude podela ljudi na staleze. Ovo razdoblje se odlikuje aktivnoscu veceg&stalno rastuceg broja filantropa koji su vodili brigu o izvesnom broju HO.a ne za bozanskim vrednostima. To je FAZA SEGREGACIJE.ona je tokom renesanse bila daleko ne samo od drustvene nego&od politicke =osti.pristalice racionalizma (Dekart. Razum kao kriterijum saznavanja&vrednovanja. prv.on je taj koji coveku omogucuje da menja prirodu da bi zadovoljio ljudske potrebe&organizovao individualni&drustveni zivot. Za umne ljude-COVEK.nova umetnost&filozofija koja U CENTAR STAVLJA COVEKA. dela. Na takvo stanje je usledila kritika (ne direktna. vrednosti (borba protiv feudalizma-protiv privilegije vladajuce feudalne klase) Priroda je sve ljude obdarila manje-vise slicnim sposobnostima-> prirodna jednakost.Lajbnic) 31 .. Rodilo se uverenje da covek sopstvenim umom&delom moze da nadje smisao vlastite egzistencije&da organizuje individualni&soc. U prakticnom sprovodjenju ideje za ostvarivanje boljih&humanijih uslova z&rada ljudi.njegovu individualnost.nego samo utopijska vizija jednog novog drustva).akumul.kapitala.jedna od osn.kad se bude pravila razlika izmedju plemica&ostalix gradjana. Razum postaje princip od koga treba zapoceti duxovni&materijalni preporod.naucnix&umetn. DELOVANJE FILANTROPA NA ZBRINJAVANJU OSI Kao posledica znacajnog kulturnog pokreta u svetu poznatog pod nazivom HUM&REN dolazi do promene drustva prema HO. Sto se prakse tice.odnosa nejednakosti su se najdrasticnije ispoljavale u periodu tzv.zato nije prirodno sprecavati ljude da razviju svoje sposobnosti&ostvaruju prava koja im pripadaju. zivot u kom realizuje vlastite snage.Spinoza.) 17. (Makijaveli-15.klase nejednakost kao rezult. SUMNJA U RELIGIJSKE DOGME&hriscanske vrednosti.razvija licnost. Tokom formiranja kapital. JEDNAKOST. Rada svakog pojedinca. Traga se za ljudskim.

veliki fra mislilac.tako da je sprovodio&tehniku citanja sa usana. DIDRO. Defektologija tako pocinje kao neposredna praksa filantropije ili ljubavi prema coveku osudjenom da trpi zbog nedostatka koji je stalan&nepromenljiv. VOLTER.zalagao se za obrazovanje slepih&na osnovu istrazivanja je zakljucio da se opsti soc.&obrazovanje slepih.godine a zavrsava se pobedom Francuske revolucije 1789.] razvile su&filantropske aktivnosti svih osoba koje su bile spremne da pruze pomoc clanovima drustva kojima je pomoc bila neophodna (osobama sa psiho-fizickim poremecajima i/ili nedostacima). Drustveni poredak koji je preovladavao u srednjem veku i cinili su ga feudalci (zemljoposednici)&zakupnici (seljaci koji su obradjivali zakupljenu zemlju)] U poslednjoj etapi feudalizma (burzoazija deli vlast sa feudalcima.tjs. U istom razdoblju raste&zainteresovanost strucnjaka za rehab.u svom radu ‘Pismo o slepima za one koji vide’.a samim tim&PRVI OBLIK DEFEKTOLOSKE REHABILITACIJE.takodje istaknuti knjizevnik&istoricar.godine.iznosi cinjenice o potrebi&mogucnostima obrazovanja slepih.oblikuje&menja prema nacelima razuma. razvoj manufakturne proizvodnje. 18. STRUCNJACI: JERONIM KARDANA je u 16om veku ucio gluvoneme da pisu&tako se sporazumevaju sa okolinom. Ovim problemima bavili su se mnogi lekari. Medju njima je bio&dr Johan Konard Amon koji je poznat kao prvi strucnjak u Evropi koji se specijalizovao za praktican rad na podrucju patologije govora&koji se smatra ocem logopedije.plemstvom.polozaj slepih u drustvu moze&mora podici&unaprediti primenom njima prikladnog obrazovanja. ‘Gluve osobe imaju razvijene govorne organe ali zbog gluvoce nemaju razvijen govor’. Delovanjem humanista&filantropska misao je pokrenula obuku govora lica sa ostecenim sluhom.preteche 32 . SOCIJALNI PROBLEMI IZAZVANI PRVOBITNOM AKUMULACIJOM KAPITALA [malo o feudalizmu: F zapocinje padom ZRC 476.[RACIONALIZAM=saznanje coveka&njegov neposredni odnos prama 2gom coveku&svetu uopste se stvara. PEDRO&HUAN PABLO BONS su gluvoneme sticenike ucili da govore.pedagozi&drugi strucnjaci.

OSIM NJIX postoje zanatlije.kategorija postoji&1 nehomogen sloj koga su cinili prognani sa sela (jer je zemlja koju su obradjivali pretvarana u pasnjake za gajenje ovaca jer je vuna trebala da zadovolji potrebe tekstilne manufakture-‘ovce su pojele ljude’ by Tomas Mor: u gradovima zbog ogromnog priliva stanovnistva sa sela nema dovoljno zaposlenja&drzava problem nezaposlenosti pokusava da resi represivnim merama da bi se sprecilo nezadovoljstvo.a crkva je.u svim ZEvropskim zemljama u 15. Vladajuca feudalna klasa drzi bitne poluge politicke plasti.&16. [ Represivno zakonodavstvo-nehumano ali nuzno]) .pa&osuda na smrt. SOCIJALNO-POLITICKA KONCEPCIJA TOMASA MORA 33 .slobodnih seljaka&dela gradskog stanovnistva nastaje RADNICKA KLASA. Novi oblici proizvodnje zaxtevali su&povecanje radne snage koja se mogola regrutovati ugl.a na 2goj strani od bivsih kmetova.sakacenje.veku. Da bi se takve pojave suzbile.a sa 2ge krupna socijalna raslojavanja&beda jednog dela stanovnistva. Takvo stanje je trajalo vise od 1 veka.filozofskim&umetnickim stremljenjima od pocetka 16og veka.nacin&nivo proizvodnje&upravljanja. Pored navedenih soc. Oni su bili bez ikakvih sredstava za zivot&samim tim su bili prinudjeni na prosjacenje&skitnju.kao i dela plemstva formira nova klasa BURZHOAZIJA. sa sela. -> usled napustanja sela&zaposljavanja u industriji feudalci vise nisu bili u mogucnosti da zadrze dotadasnje odnose.uprkos novim naucnim.strukture => na jednoj strani od odredjenog broja zanatlija&trgovaca.a neki su postali&razbojnici.nesposobni za rad&sl.doneseni su ZAKONI PROTIV SKITNICHENJA kojim su propisivane veoma surove kazne: bicevanje. Vlasti pritom nisu ulazile u razloge zbog kojix su ljudi bili to sto jesu (vecina u taj polozaj dovedena silom).u osnovi glavna ideoloska snaga = VREME ZACETKA KAPITALIZMA = proces koji je kasnije nazvan PRVOBITNA AKUMULACIJA KAPITALA.otpustene pratnje&posluge feudalaca. Sve te promene dovode&do menjanja soc.trgovci&malobrojna inteligencija koji ne pripadaju ni jednoj od ove 2 klase.zigosanje vrelim gvozdjem po celu ili grudima.masinske industrije!!!) sa jedne strane osetniji ekonomski&kulturni napredak u gradovima ZEvrope. 19.gradska sirotinja (koja nije mogla ili nije htela da se zaposli u manufakturnim radionicama).

.jer je bilo korisnije da se telesne kazne zamane novoizgradjenim zatvorima&popravilistima u kojima su beskucnici predstavljali radnu snagu koja donosi profit. Proteklo je nekoliko vekova od pocetka razvoja novih oblika proizvodnje&gradjanske klase do definitivnog rusenja feudalnog sistema (1789.ali je po katolickoj crkvi svetac od 1935. Kritikuje privatnu svojinu. Siromastvo&beda su se toliko uvecali tokom raspada feud. Tomas Mor je bio svedok tih dogadjaja&u svom delu ‘UTOPIJA’ (1516. Proces raspadanja feudalnog poretka&nastanak burzhoaskog bio je dugotrajan. Zbog suprotstavljanja kralju za vreme trajanja svoje sluzbe na mestu kancelara Engleske u vreme Henriha VIII giljotiran je. Ubrzo je vlast sxvatila da je sprovodjenje Zakona protiv skitnicenja moralo biti ublazeno. zastite&tezak polozaj terao ih je na bune&ustanke protiv feudalaca (u Nemackoj se dogodio najveci otpor seljaka koji je bio uvod u dugugodisnji rat.000 seljaka). Za vreme vladavine kralja Henriha VIII pobijeno je oko 72 000 ljudi koji su bili proglaseni skitnicama.ratova.jer je zemlja koju su ljudi obradjivali pretvarana u pasnjake da bi se zadovoljile potrebe tekstilne manufakture za vunom.mada su nasilno proterani iz svojih stanista.zastita koju je Crkva do tada pruzala nije mogla da zadovolji rastuce potrebe.god)&u tom periodu evropska drustva su prolazila kroz veoma surove procese svakojakih nasilja.odnosa pa soc.sto je dovelo do toga da seljaci odlaze u gradove u potrazi za zaradom (a to izaziva problem nezaposlenosti koje drzava pokusava da resi represivnim merama da bi se sprecilo nezadovoljstvo). Podizana su&sirotista za nezbrinute a uz njih&razlicite radionice.tako da tu ulogu preuzima drzava (sto je&bio zaxtev protestantske reformacije – ‘milosrdje zameniti organizovanom brirom drzave’). 34 .verskih sukoba&raskola. Seljaci su bili izvan bilo kakve soc.kao&epidemija.pobijeno je najmanje 150..socijalno stanje tokom razvoja manufakturne proizvodnje (proleterizacija seljaka&raspustenih pratnji beskucnika pretvorenih u beskucnike).gladi. Kritikovao je kapitalizam.Tomas Mor je stanje prvobitne akumulacije kapitala objsanio recenicom ‘ovce su pojele ljude’. privatnu svojinu kao uzrok svih zala.god) opisao je drustvene prilike tog vremena u Engleskoj.godine. Prvi put iznosi ideju o drustvu bez eksploatacije sto ce postati glavna ideja socijalista. tj.

a narocito II sv.skolovanja.tokom 20.asocicacije. Postignuca mnogix uticajnih ljudi&organizacija su bila usmerena na stvaranje uslova da se u drustvenoj zajednici poboljsaju. U ovom razdoblju bio je u porastu broj SKOLOVANIH DEFEKTOLOGA.narocito industrijska proizvodnja zaxvaljujuci naucnim&texnickim otkricima koja su delovala na razvoj nauke&texnologije). Defektolozi su pokusavali da prosire traganja usmerena na otkrivanje sto prikladnijix&humanijih nacina&oblika zbrinjavanja.prof. U mnogim zemljama su napori defektologa bili krunisani ociglednim poboljsanjem zivotnix i/ili radnih uslova pri cemu su stvoreni humaniji medjuljudski odnosi u mnogim drustvenim zajednicama.imajuci u vidu&odgovarajuci STRUCNI KADAR koji ce primenjivati odgovarajuce POSTUPKE HABILITACIJE&REHABILITACIJE zasnovanim na dostignucima savremene nauke&tehnike. Rastao je&broj humanitarnih drustava za zastitu HO. Odluku o tome koja osoba&kada mora biti unistena fizicki donosila je 35 .polovini 19og veka doprineo je opsti napredak socio-ekonomskix&soc-kulturnih odnosa u drustvu (naglo su se razvijale proizvodne snage.xumanizuju odnosim prema HO.komiteti.20. U tu svrhu bilo je naophodno obezbediti znatna finansijska&materijalna SREDSTVA kojima bi se omogucilo povecanje njihovog zbrinjavanja u privatnim&drzavnim specijalizovanim INSTITUCIJAMA.koje je Vigotski nazvao NAUCNI ili SOCIJALNOPEDAGOSKI PERIOD.zaposljavanja&sto neposrednijeg ukljucivanja HO u otvoreno drustvo.osposoblj. UTICAJ RAZVOJA NAUKE 19.rata tim organizacijama se pridruzuju&medjunarodne organizacije. veku razvija se tzv. Posle okoncanja I. RAZDOBLJE SOCIJALNE INTEGRACIJE.hronicno obolelih od odredjenih bolesti. U 20.. VEKA NA HUMANIZACIJU ODNOSA PREMA OSI Znacajnim promenama u 2.veka u svetu nastaju&mnogobrojni primeti ekstremno negativnih&dehumanizovanih odnosa prema HO => pocetkom 1939. Narocito je bio zapazen razvoj naucnog istrazivanja u oblasti defektologije.time&strucnjaka uze specijalizacije koji su metodama zasnovanim na rezultatima nauke&primenom savremene tehnike organizovali&usavrsili rehabilitaciju HO. u Nemackoj je usvojen ‘Nacionalni program eutanazije’ koji je obuhvatao masovno istrebljenje&unistenje nesposobnih za rad.retardiranih i drugih osoba ‘nekorisnih za drustvo’. Medjutim.

Tacan br zrtava se ne zna ali nije sporno da iznosi nekoliko miliona (tokom II sv.IDEJE&PRAXA Nastao nakon procesa prvobitne akumulacije kapitala-kao nova era u razvoju kapitalistickih odnosa. 36 .rata u nacistickom logoru Nezavisne drzave Hrvatske u Jasenovcu liseno je zivota oko 750.da bi se kasnije sirio na 2ge ZEvropske zemlje.000 mentalno&fizicki HO).a zavrsetak poslednja cetvrtina 19.doneo je +promene u mnogim drustvima koje su pracene znacajnim otkricima&njihovom primenom na podrucju tehnike.pri cemu je usmrceno oko 500. veka (pobeda Fr.podrazumevajuci pri tome ‘Hitlerovsko-nemacku rasu’.posebna komisija sastavljena od strucnjaka iz redova politicara.000 ljudi pripadnika srpskog naroda. Za njegov pocetak uzima se kraj 18. u nemackim logorima je brutalno usmrceno mnogo HO. Druga polovina 20.brodarstvo).revolucije).pre svega elektronike. 21.Jevreja&2gih naroda. Izvanredni razvoj nauke.uniste iskljucivo decu koja su bila na razne nacine odvajana od porodice&ubijana radi tako imenovanog ‘chishcenja&ocuvanja chistote rase’.000 Srba. Ovom progresu doprineo je&razvoj medicine (u smislu ranijeg otkrivanja&suzbijanja poremecaja&bolesti). LIBERALNI KAPITALIZAM: OPSTE KARAKTERISTIKE.kao&uvodjenjem novih tehnologija.SOC.u sferi politike-novi institutI-VISEPARTIJSKI PARLAMENTARNI SISTEM (pravo glasa&politika =ost). Nacisti su eutanaziju primenjivali navodno radi ‘ocuvanja arijevske rase’.medju kojima je samo u gasnim komorama 275.omladine&odraslih lica. U tom pokolju je sirom Evrope usmrceno mnostvo dece. Uporedo s komisijom delovale su&posebne grupacije koje su imale zadatak da fiz.a u sferi ekonomije RAZVOJ TRZISTA na kome se roba valorizuje (vrednuje).uz koriscenje racunara&robotike.veka donela je&pojedine xumane promene koje su nastale humanizacijom odnosa prema HO u pojedinim drzavama.zapoceo je u Engleskoj.lekara&sl.tehnike&proizvodnih snaga uopste.kao ikapitalizam uopste.RAZVOJU SAOBRACAJA (zeleznica. Novo je sto je kao osnova MASINSKA PROIZVODNJA. EKONOMSKU OSNOVU LK je imao u razvoju MASINSKE INDUSTRIJE&IZGRADNJI FABRICKOG SISTEMA PROIZVODNJE.veka.SIRENJU UNUTRASNJEG&SPOLJNJEG TTRZISTA&RAZVOJU NAUKE.Roma.a zatim&u Francuskoj. Ovaj oblik kapitalizma.

drzava ne moze da deluje ni u sferi soc. odnosa smatralo se shtetnim).ujedno je suzbijen&uticaj Crkve koja jeodvojena od drzave.Uporedo sa ekonomskim dostignucima rasla je&politicka moc burzoaske klase.zastite&nema izgradjenu bilo kakvu soc.premda malo modifikovane.tjs.zalagao se za takav drustveni poredak u kome ce se na najbolji moguci nacin dovesti u SKLAD SLOBODNO DELOVANJE POJEDINCA SA POSTOJANJEM&ODRZAVANJEM PRIVATNE SVOJINE&’OPSTIM DOBROM CELINE’.zbog cega Mil predlaze postepene&stalne REFORME koje.da slobodno formiraju politicke stranke. Eksploatacija radnika se ne sprovodi pomocu drzavne prinude kao u robovlasnickom&feudalnom sistemu. U fazi LK drzava se nije mesala u privredni zivot (svako njeno uplitanje u regulisanje ekon. privatni kapitalista sve odnose regulise po svom naxodjenju.ukljcuju PROSVECIVANJE LJUDI&OCUVANJE PRIRODNOG PRIRASTAJA.ali u stvarnosti su SVE POLITICKE PARTIJE POD UTICAJEM&KONTROLOM BURZOAZIJE ZBOG NJENE EKONOMSKSE NADMOCNOSTI.pol.&politickim pitanjima. [javna&privatna svojina su strogo razgraniceni.pored ostalog. =ost se sastoji u jednakom pravu svakog coveka na STICANJE SVOJINE.plemstvom. ne vaze principi =osti&soc.a radnici nemaju mogucnosti da uticu na menjanje uslova rada&visinu najamnine jer ne poseduju sopstvenu organizaciju.jer su kapitalisti&radnici formalno slobodni da svoje odnose regulisu ugovorom.koja treba da pociva na ZAJEDNICKOM RADU SVIH.cije su osnovne ideje&do dana danasnjeg aktuelne. drustveni odnosi pocivaju na vladavini privatnog kapitala. 37 .&soc. Mil je takođe bio naklonjen biračkom pravu za žene i (kasnije) radničkim zadrugama.sem u meri koja je potrebna da bi se obezbedilo postovanje zakona&ugovora zarad nesmetanog funkcionisanja privredne&2ge delatnosti koje su bile neophodne za drustvo. pitanja razmatrao u vezi sa pitanjama SLOBODE koja je centralna kategorija njegovog ukupnog ucenje. Kapitalisti odredjuju&duzinu radnog vremena.koja je vlast u period manufakturne proizvodnje delila sa feudalcima tjs. Feudalna klasa je politicki&ekonomski porazena.organizovanju&funkcionisanju drustva&njegovih institucija. stepen ne=osti zavisi od rada&sposobnosti pojedinaca-drustvo odganizovano prema slobodi&privatnoj svojini istovremeno je&PRAVEDNO DRUSTVO. sindikat u ovoj fazi razvoja kapitalizma.visinu najamnine&cenu proizvoda.pa&radnika. POTRAZNJA&PONUDA odredjuju nivo zaposljavanja.pravde.] *MIL*. Ziveo je&delovao u vreme LK.je problematiku =osti&2gih soc.sada nema ozbiljnijeg politickog protivnika prilikom odlucivanja o ekon.a ne=ost tjs. Postoji pravo svih. Na taj nacin ce se minimizirati drustvene ne=osti medju ljudima.

sa jedne&narastanje radnickog pokreta. 22.veka prinudili su burzoaziju da menja pogled na soc. Za materijalni.da bude izraz njihovih osecanja&savesti). Osnovna S. To je za njega prvi&osnovni princip ispravne =osti.umesto na zakonu ponude&potraznje bila bi nepravedna). S.zivot&polozaj coveka usvetu zavisi od njegovog TRUDA DA SE UKLOPI u opste tokove&da tako unapredjuje licni&kolektivni soc. spade u moralnu sferu.kao&drugi predstavnici liberalizma.sa 2ge strane u 2. Siromastvo&soc.KAPITALIZMA 38 .odnosno blagostanje covecanstva u kome nece biti bede&zla&u kome ce biti sve vise pravde. Umesto filantropskog ocajavanja zbog siromasnjih&bednih.Nemackoj ukojima je uvedeno zdravstveno osiguranje uslucaju invalidnosti&starosno osiguranje &to predstavlja kraj LK..STANJA U VREME LIB.pri cemu je primarno dejstvo bioloskih faktora.beda.da ne bi opterecivali 2ge. On odbacije komunisticke ideje koje zagovaraju drustvenu =ost ljudi jer one ne deluju u skladu sa moralnim zakonom. UTOPIJSKA KRITIKA SOC. Svaka druga =ost za njega je neprixvatljiva. soc. Princip solidarnosti za S.problemima&da svojim merama resave problem siromasnix jer bi na taj nacin povredila slobodu onih od kojih se oduzima da bi se 2gima davalo (svaka raspodela koja bi pocivala na arbitrazi drzave.polovini 19.a sam soc.njihovo ostvarenje bi nacilo povredu nacela Slobode&=osti.kao&Mil.treba moralnim uticajem razvijati svest o uzajamnoj pomoci (drustvo treba da vrsi moralni uticaj na pojedince kako bi se kod njih razvijala svest o UZAJAMNOJ POMOCI.*HERBERT SPENSER*.treba raditi na tome da se ljudi MORALNO VASPITAVAJU tako da vode brigu sami o sebi.pa&u sferi soc.pa dolazi do zakonodavnih promena u Engl.protiv toga da se drzava bavi soc.kulturni&socijalni razvoj.zivota.pitanja. je.-politicka ideja jeste da SVI LJUDI IMAJU =O PRAVO NA SLOBODU. Sto se tice brige drustva za siromasne.spade ured onih mislilaca iz doba LK kod kojih preovladjuje optimisticko uverenje da je progress uopste.nuzan je PROCES EVOLUTIVNOG PRELAZA (u kom se covek prilagodjava prirodnoj&drustvenoj sredini).permanentan&da se odvja evolutivno.koja bi trebala da se temelji na njihovoj dobrovoljnosti.zivot.

vlasnici sredstava za proizvodnju&svako ima mogucnosti da razvija&ispoljava svoje sposobnosti.zemljoradnici)&klase besposlicara (plemici. Socijalutopisti slede opstu metodolosku nit prosvetiteljstva.a RAD&STVARALASTVO treba da budu osnov svake drustvene vlasti.ne ukida zlo&nepravdemniti uspostavlja organizaciju drustva na principima razuma. . NAUKA je glavna pokretacka snaga napredka covecanstva.rentijeri. Takav rad je pravican.GARANTIZAM kao drustvo prostih asocijacija . FURIJE je smatrao da se drzavom moze valjano upravljati&rukovoditi prema PRINCIPIMA RAZUMA (razvoj slobodne licnosti. Period civilizacije deli na tri faze: .a sa njim nastaje&KAPITALIZAM. OVENova delatnost nije bila samo teorijska kao kod Sen-Simona&Furijeaon je u Engleskoj pokusao da sprovede osnovna nacela o uredjenju odnosa u procesu rada u kome se ostvaruje =ost&pravednost.mada Furije ne smatra da svi ljudi treba da budu iz=cheni u imovinskom pogledu (jer doprinos pojedinca nije =ak).svi ljudi su ukljuceni u proces proizvodnje kao akcionari.a NAUKA najmeritornije sredstvo organizacije drustvene prakse. Sen-Simon.SOCIJALUTOPIZAM = izraz nezadovoljstva zbog neispunjenih obaveza datih neposredno pre&za vreme Fr.pa je osnovao RADNICKE KOLONIJE U PREDIONICAMA PAMUKA U New 39 . Suprotnosti se javljaju izmedju klase industrijalaca (fabrikanti.jer se svojina stice radom.banari.Furije&Oven kao predstavnici socijalutopizma smatrali su da revolucija nije put ni nacin uspostavljanja pravednog stanja.harmonije.XARMONIZAM kao stvar buducnosti (prerovladavanje kapitalistickih odnosa) u kojoj jos uvek postoje paraziti. Zamisljao je drustvo harmonije kao drustvo materijalnog izobilja u kome nema zavisti.bez prinude&eksploatacije-suprotnom tadasnjim uslovima.birokrate.neophodna je racionalna organizacija drzave koja bi ibla uskladu sa zaxtevima industrijalizacije.njegov doprinos&rad…).radnici.=ost svakog pojedinca. Uredjena drzava mora prevladati stanje nezaposlenosti&Sen Simon saradnju industrije&nauke vidi kao jedini nacin.&politickih ideja.za njih je RAZUM kritetrijum saznanja&vrednovanja.naucnici. Da bi se uspostavilo pravedno drustvo.Osnovna pokretacka snaga drustvenog progresa RAZVOJ INDUSTRIJE.humanog drustva.revolucije.SOCIJANTIZAM kao priprema za formiranje slozenih oblika udruzivanja.jer ona ne resave ni problem drustv. Klasa besposlicara ce nestati tako sto ce se ukinuti pravo na nasledjivanje.vojnici). SEN-SIMON je dao najveci doprinos kritici&vrsio najveci uticaj na kasniji razvoj soc.nestaju klase&ne=osti.

=osti&pravednosti sto je&opisao u delu ‘Novi pogled na svet’ koje je kritika istih.bolesnih. Produktivnost rada je povecana.veka iziskivali su preduzimanje prikladnih mera kojima ce se ublaziti tezak polozaj starijih.Lenark-u.zakon oogranicenju zenskog&dechijeg rada). ‘Nas cilj je cilj svih razumnih bica-sreca’.njihovom skolovanju&osposobljavanju za obavljanje odredjenih poslova.sa nagomilanim soc.ali je Oven znao da su to parcijalna resenja&da ne sezu dalje od radionica -> neophodne su drustvene reforme&reforma drustvenih institucija u celini.koje su bile obavezne da prihvataju osobe iz zakonom odredjenog kruga korisnika. Velika Britanija bila je jedna od najrazvijenijih industrijskih zemalja.RELIGIJU&POSTOJECI OBLIK BRAKA (temelje na kojima je pocivao tadasnji poredak) video je kao prepreke za ostvarenje soc. Posebnu paznju je posvecivao deci.jer zbog rasprostranjenosti&tezine ovog problema privatna inicijativa nije mogla vise da bude nacin. Doslo je do bojkota od strane burzoazije koji je doveo do raspada kolonija.MERE: briga o deci zaposlenix.siromasnix&svix osoba nesposobnih za rad. Ovim zakonom propisan je KRUG KORISNIKA.pa je tim povodom 1834. Sve radnike koji su ziveli sa svojim porodicama u naselju smatrao je clanovima velike porodice.iznemoglim&invalidima koji su bili ekonomski&zdravstveno ugrozeni.godine usvojen ‘Sirotinjski zakon’.za njihovo resavanje morala se angazovati&DRZAVA. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ‘SLUZBENOG STARANJA O SIROTINJI’ Nagomilani ekonomski problem u drustvu pocetkom 19.iznamoglih. Organizovane su&’UBOZNICHKE KUCE’.vaspitanja&osposobljavanja za rad Oven naziva ‘Institut za formiranje karaktera’. Ublaziti soc. Svoj sistem obrazovanja.medju 40 .kao&DRZAVNE USTANOVE koje su bile odredjene&obvezne da se staraju o svojim korisnicima.problemima koje je trebalo efikasnije resavati.utvrdjeni OBLICI STARANJA. 23.koja zivi&radi u kooperativnoj koloniji koja je bila obavezna da se stara o nemocnima.polozaj ovih grupacija kao zadatak morao se poveriti ORGANIZOVANOJ DRUSTVENOJ ZAJEDNICI. Sproveo je SOC.koji predstavlja drzavno staranje o siromasnim.bolesnim.skracenje radnog vremena za 3h.pravila o njihovom vaspitanju&obrazovanju.postojale su 4 fabrike.a PRIVATNU SVOJINU.

kojima su se nalazile&HO.a ta nastojanja podsticala je&drzava u nameri da ih sto pre izbrise iz liste korisnika soc. zanimanja. One su se bavile prikupljanjem materijalnih sredstava&raznim 2gim aktivnostima kojima su doprinosile ublazavanju teskoca koje pogadjaju decu bez roditelja.sto je bilo izuzetno vazno (ne samo za tu populaciju nego&za RAZVOJ DEFEKTOLOSKE TEORIJE&PRAKSE).veka RAZVOJ DEFEKTOLOSKE TEORIJE&PRAKSE bio je zavisan od napredka ekonomske moci&kulture datog drustva.ZASTITE LJUDI&to iz redova pogodjenix zivotnim nedacama&razvrstanih u red ‘soc.politike&zastite gradjana u savremenoj drzavi.sa 2ge strane.mogli da se zaposle&prestanu da koriste finansijsku pomoc drzave.decu.hend.sticali znanja.koju on razlikuje &striktno odvaja od texnicke.omladinu&odrasne HO. 41 .mesto&ulogu soc. Uz njih su se nalazile radionice u kojima su svi sposobni za rad bili obavezni da radom zaradjuju sredstva za sopstveno izdrzavanje&podmirenje potreba svoje porodice. U ovim radionicama su deca&omladina. Medju njima je&EMIL DIRKEM.obrazovanje&osposobljavanje osoba u stanju soc.da mogu sebi da obezbede samostalan ili bar delimicno samostalan zivot. Na drustvenom planu posledica-> podvrgavanje licnosti coveka mexanizovanom radu. 24. Shvatajuci znacaj. cim se zaposle.u kojima su korisnici ziveli&radili.sa jedne strane&bitnih obelezja socijalne politike u drzavi.strucno osposobljeni za obavljanje odredj. bili veoma teski.pa su se mladi trudili da sto pre&sto bolje nauce zanat&napuste uboz.mnogi teoreticari se bave proucavanjem&resavanjem ovih problema. POSLEDICE – nastajanje HUMANITARNIH&DOBROTVORNIH ORGANIZACIJA sirom Evrope radi pruzanja pomoci nemocnima&ugrozenima.posebno onix osoba koje zbog nesposobnosti za rad&invalidnosti postaju socijalni slucajevi. Uslovi zivota su u uboz. UTICAJ GRADJANSKE SOCIOLOGIJE NA ZASTITU&ZBRINJAVANJE OSI Sredinom&u 2oj polovini 19.umece&vestinu pojedinix zanata da bi kasnije.koji je proucavao PROBLEME SOC. Mnoge od njih obuhvatale su&vaspitanje.pomoci.slucaj’ sa stanovista drustvene solidarnosti. DRUSTVENA PODELA RADA-rastavljeni &uprosceni rad sveden na pojedine pokrete koji se ponavljaju.pod nadzorom majstora.potrebe. DIRKEM je svoje sxvatanje solidarnosti zasnovao na temelju drustvene podele rada.

oni postaju atomi kojima drustvo raspolaze. Drustvena koxezija kod MS obezb.to ne moze empirijski dokazati. D.gde razlicita zanimanja nisu razvijena. se potcinjavanjem individualnix svesti zajednickom cilju.kao sto je xorda.da saradjuju.nego je upucen na mnostvo 2gih ljudi.jer takvi oblici drustvenog organizovanja vise ne postoje&zbog toga daje analogiju sa klanovima.nego iziskuje potrebu da se ljudi uzajamno dopunjuju. Najvisi stepen MS postize se kada se individualna&kolektivna svest podudaraju. OS mogla se razviti na temelju vece podeljenosti drustv. MS predstavlja neposrednu vezu individua&globalne zajednice/istovetnost indiv.odnosno pozitivno zakonodavstvo (glavna svrxa nije kazna.tjs.time se gubi individualnost pojedinca. Karateristicna je za drustva nizeg razvoja u kojima profesije nisu izdiferencirane.iako istorijski oblik takve solidarnosti vidi u prvobitnim oblicima drustvene organizacije. a spoljasnji izraz je represivno pravo cije sankcije idu od prekora do smrtne kazne ili izgnanstva iz zajednice.podele rada.&kolektivnog verovanja. To ima&pozivitne moralne posledice.u modernom drustvu.tjs.a ne da se sukobljavaju. priznaje da. Visok stepen individualnosti clanova zajednice. OS je mogla nastati samo u razvijenijim civilizacijama.ali oni ovde imaju mnogo > mogucnosti da razviju svoju licnost jer specijalizovani rad zaxteva daleko vise inicijative nego uniformna podela rada. formulise&pojmove mehanicka&organska solidarnost.TEXNICKA PODELA RADA-podela rada po grupama&ona je osnova profesionalnog strukturiranja. Naravno. 42 . na stepenu MS.cak&vise nego na nivou nerazvijene drustv.nego vracanje u predjasnje stanje onoga sto je poremeceno prekrsajem). I ovde su ljudi zavisni od zajendice.pre svega na osnovu licnih sposobnosti pojedinaca.nego &zato sto im je takva saradnja uslov opstanka. MEHANICKA SOLIDARNST uspostavlja se na osnovu grupisanja ljudi po slicnosti. Takvo jacanje individualnosti u organizovanoj zajednici cini drustvo jedinstvenijim.Na temelju ove podele D. Pojedinci unutar grupe ne saradjuju samo zato sto su slicni. U razvijenijoj specijalizaciji niko nije dovoljan samom sebi.rada&specijalizacije. ORGANSKA SOLIDARNOST razvija se na razlicitosti individua za nju je karakteristicno restitutivno pravo. Razlicitost koja ovde posotji medju njima ne negira samu solidarnost.a solidarnost se moze uvecati na nivou kolektiviteta samo ako se smanjuje individualnost pojedinca.

43 . Dirkem je smatrao da je ovakav sistem prikladniji u poredjenju sa sprovodjenjem zakonskih propisa o staranju&pomoci osobama pogodjenim soc.jer ljudi treba dase moralno vaspitavaju tako da sami vode brigu o sebi da ne bi opterecivali 2ge.a u izuzetnim slucajevima javnim sluzbama&bolnicama. Njegova osnovna soc.Dirkem se zalagao za primenu sistema UDRUZIVANJA LJUDI PO ZANIMANJIMA. Dao je svoj doprinos resavanju problema&pitanja koje se odnose na soc.tjs.pedagoge.HO.sociolog.prvi&osnovni princip =osti (PRAVEDNOST je u vezi sa principom =osti.zastitu&zbrinjavanje ljudi pogodjenih socijalnim slucajem.po Dirkemu v&o HO&resavanje njihovih problema (ukljucujuci&njihovo cuvanje&zbrinjavanje) treba poveriti na prvom mestu PORODICI. Svoj stav je prakticno dokazao licnim ucescem u karitativnoj ogranizaciji ‘Drustvo za ogranizaciju pomoci’.problemima&da svojim merama resava problem siromasnih.politicka ideja je da su svi ljudi imaju =o pravo na slobodu. od konkretne porodice&da su one najcesce neprikladne&neefikasne da se bave resavanjem problema osoba nesposoban za samostalan zivot&rad.tek zatim karitativnim organizacijama.jer su drzavne sluzbe suvise udaljene od pojedinca. Spenser se zalagao da se problem zadovoljavanja potreba&zbrinjavanja invalida resavaju METODOM SAMOPOMOCI. SOLIDARNOST spada u moralnu sferu-drustvo treba da vrsi moralni uticaj kako bi se kod ljudi razvijala svest o uzajamnoj pomoci tako da bi to bio izraz njihovih osecanja&savesti).slucajem. svako uspostavljanje =osti nezavisno od rezultata rada nije pravedno.njihovog izbavljanja iz grupe socijalnih slucajeva.medju kojima se nalaze&invalidi. Spenser je podsticao razne strucnjake (lekare.sociologe…) da razvijanjem teorije rasvetljavaju&pomazu u resavanju mnogih slozenih problema u prakticnom radu na podrzucju defektologije. Shodno tome. On je protiv toga da se drzava bavi soc.medju kojima se nalaze&HO.jer bi se na taj nacin ostvarila solidarnost&uzajamnost resavanja problema ugrozenosti clanova porodica.tjs.a MORALNIM UTICAJEM obezbediti brigu drustva za siromasne (razvijati svest o uzajamnoj pomoci).psihologe.dakle za organsku solidarnost ili u okviru delatnosti koju u drustvu obavljaju.po njemu. HERBERT SPENSER-cuveni engl.tjs.sto je.

siromasne treba prepustiti PRIVATNO INICIJATIVI.pa pravo na opsttanak imaju oni koji su ustanju sebi da obezbede sredstva za zivot => jedini nacin zaustavljanja sirenja bede je SPRECAVANJE PREKOMERNOG PORASTA STANOVNISTVA a to je moguce na 2 nacina: moralnim uticajem&represivnim sredstvima. su soc.a sredstva za zivot aritmetickom => UZROK BEDE jednog broja ljudi (tjs.ratovi&sl. Maltus se zalaze za moralni uticaj.posebno problemi siromastva. DRZAVA NE TREBA DA POMAZE SIROMASNE jer bi na taj nacin uvecala bedu. MARXOVE SOCIJALNE KONCEPCIJE Kao&gradjanske mislioce 19og veka&Marxa su zaokupljala soc. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KONCEPCIJE TOMASA MALTUSA Glavna prepkupacija T. ne=osti medju ljudima) nije neravnomerna raspodela bogatstva nego PRIRODNA ZAKONITOST USLOVLJENA SRASTIMA koje dovode do NERAZUMNOG UMNOZAVANJA (narocito kod siromasnijih slojeva). 26.a pomaganje siromasnih bi znacilo oduzimanje od onih koji imaju-sto bi uzrokovalo novo siromastvo.pa se zato Maltus zalaze za moralni uticaj kroz socijalizaciju&edukaciju.pitanja.jer se broj ljudi povecava geometrijskom progresijom.jer uprotivnom neravnomerni porast stanovnistva ce se regulisati merama razlicitih formi represije kao sto su gladmbolest.posledice bile su veliki porast ne samo materijalne nego&moralne bede.25. 44 . podsticala uvecanje siromastva koje ocekuje zastitu&brigu drzave. Bavi se problematikom =osti.polozaj radnih slojeva drustva.tjs.isticuci da je ta ideja plemenita&privlacna. Znacajan deo njegove analize kapitalizma (od prvobitne akumulacije kapitala do kraja liberalnog kapitalizma) se odnosi na soc.M. RAZUM nalaze da ljudi uskladjuju svoje strasti sa svojim mogucnostima.ali ipak imati u vidu da to povlaci&odredjene drustvene posledice. Odnos prema siromasnima za koji se zalagao Maltus je prihvacen u Engleskij tada. Prema tome. Soc.koju treba eticku uvazavati.sto je dovelo do POVLACENJA DRZAVNIH INSTITUCIJA iz sfere brige za siromasne.ali se NIKAD ne moze ostvariri zato sto covek ne moze dazivi uizobilju niti svi ljudi mogu = da dele darove prirode.pitanja.

Istorija nastanka potreba je u nerazdvojivoj vezi sa proizvodnjeom sredstava za zivot. Slede razmatranja koja se odnose na duzinu radnog dana.zakljucci&anticipacije u vezi sa nekim centralnim kategorijama koje se odnose&na soc. To je uslov cele istorije koji se mora ispunjavati svakog dana&svakog sata.koja je posebno zaokupljala M. sredstava za zadovoljavanje potreba kojima se obezbedjuje ‘proizvodnja samog materijalnog zivota’.bolest.INDIVIDUALNE&DRUSTVENE.lose radnicko zakonodavstvo.manipulisane potrebe. savremenike. Covek bivstvuje tako sto nastoji da zadovolji svoje raznovrsne&brojne potrebe sto zavisi od istorijskih uslova&nivoa razvoja coveka. To je. Kriticka razmatranja naznacenih pitanja su u to vreme bila od izuzetnog znacaja. Sto se tice pravednosti.rad zena&dece pod teskim uslovima koji ostavlja trajne posledice na drustvo u celini.oblicima: glad. On uvodi pojmove: radikalne potrebe.danas kao&pre 1000godna da bi se ljudi samoodrzali u zivotu.pravednosti&solidarnosti obuhvata centralna pitanja o kojima je raspravljao u vezi sa problematikom prvobitne akululacije kapitala&lib.nepostojanja soc.prema tome ni o soc.bogatstva.OTUDJENE&AUTENTICNE.ukupan materijalni&moralni polozaj radnih slojeva drustva koji se manifestuje u razl.politici. Podele deli na: PRIRODNE&DUHOVNE.nezaposlenost.velika smrtnost.u razl.u stvari. Kompleksan sadrzaj koji se izrazava kategorijama =osti.nije se njom posebno bavio.kapitalizmom. Od posebnog teorijskog znacaja su analize.sem u sklopu pitanja =osti.a ne kao poseban teorijski problem.ponizavajuci karakter dobrocinstva&milosrdja&sl. vezuje za covekovo ispoljavanje koje kao rezultat ima opredmecivanje&prisvajanje predmetnog sveta.pol.medjutim.pre svega u ogranizovanju radnickog poktera&njegove borbe za poboljsanje ekonomsko-socijalnih uslova zivota.NUZNE& LUKSUZNE. Ali zadovoljavanje prvih 45 .pol.KVALITATIVNE&KVANT ITATIVNE. POTREBE&NJIHOVO ZADOVOLJAVANJE M. Marxovo SHVATANJE POTREBA je znacajno posto je problematika potreba kod njega u neposrednoj vezi sa pitanjima =osti a posebno&sa problematikom pravednosti&solidarnosti.bogatstvo potreba. nije pravio nikakve zaokruzene predmetne studije.a solidarnost je razmatrao kao pitanje ogranizovanja radnicke klase u borbi za njena prava.stambena ugrozenost.niske najamnine koje ne prate porast proizvodnje&uvecanje drustv. kontekstima je bilo reci o pitanjima koja se mogu uvrstiti u problematiku soc.Ni o jednom posebnom pitanju M.eksploatacija.zastite ili njena nedovoljnost.tjs.

potreba.otudjenog rada&robnonovcanog oblika privrede.nego na jedno strani stvara bogatsvo a na 2goj bedu.PREDMETI VLADAJU COVEKOM. To ne doprinosi zadovolj. indiv.stvaraju se LAZNE POTREBE.a time&zadovolj.a time&SVET TUDJIH STVARI kao&tudja moc koja ga potcinjava.aktivnosti na njihovom zadovoljavanju&orudja kojima se one zadovoljavaju podstakli su na ‘proizvodjenje novih potreba’.pocinje da proizvodi sredstva pomocu kojih proizvodi nove potrebe koje nisu uslovljene samo covekovom bioloskom konstitucijom. Tako dolazi do preokrenutog odnosa u zadovoljavanju covekovih potreba.sto predstavlja ‘prvo istorijsko delo’ – istorija zapocinje od momenta kada covek.kvantitet&kvalitet&pomera se donja granica njihovog zadovoljavanja.tradicije.za kojom se onda naknadno stvara vestacka potreba.umesto instinskih.pored zadovoljavanja elementarnih prirodnih potreba.niko unapred nije iskljucen iz prisvajanja bogatstva roda. U uslovima privatne svojine. OSNOVNA POTREBA postaje potreba za POSEDOVANJEM stvari. cime je omogucio proizvodjenje novih. mogucnosti u odredj. Proizvodjenje novih potreba odvaja coveka od 2gih zivih bica pre svega po tome sto ‘prvim istorijskim cinom’ zapocinje proizvodjenje&duhovnih potreba.** Doduse.kulture&dr.nego sticanje profita). Menja se&nacin zadovoljavanja tih potreba. => kapitalizam 46 .jer podela rada odredjuje njihovo mesto u prisvajanju.autenticnoh potreba.proizvodjenje potreba&njihovo zadovoljavanje prelazi u svoju suprotnost jer sluzi pokretanju mehanizma ciji je smisao produkovanje sto > robe. &prirodne promene se istorijski menjaju u zavisnosti od opsteg razvoja coveka. potreba. drustvu dosao je do zakljucka da je KAPITALIZAM doprineo snaznom razvoju ljudskih potreba jer je oslobodio coveka od ‘pupcane vrpce prirodne zajednice’ (oslobodio je coveka od neposredne zavisnosti od prirodnih uslova).sto je dovelo do pretvaranja prirodnih odnosa u odnose medju stvarima&potcinjavanja coveka zakonima ekonomije (jer primarni cilje proizvodnje nije zadovoljavanje covekovih potreba. **Iako sve individue ucestvuju u procesu proizvodnje (opstem razvoju bogatstva). potreba svih.elementarnih potreba.a nju odredjuje kapital.ali postoji granica toga zadovoljavanja koja je odredjena KUPOVNOM SNAGOM.&umesto da covek vlada predmetnim svetom koji je sam stvorio. Covek stvara svoj predmetni svet radi zadovoljavanja potreba na datom nivou indiv.pre svega kvantitativnih potreba. Bogatstvo roda se uspostavlja na siromastvu individue.one ne ucestvuju ravnopravno u podmirivanju svojih potreba.odnosno zadov. Analizom nacina proizvodnje&prisvajanja u kapital. istorijskim okolnostima.&drustv.

nego na ‘samo covecansko pravo’.cije je ono vlasnistvo ispoljavanja zivota.sto je moguce samo TRANSCENDIRANJEM KAPITALISTICKOG DRUSTVA. Ako ne zeli da dovode u pitanje sopstveno oplodjivanje. njen rad se pojavljuje samo kao dodatak materijalu&orudju &stoga se opredmecuje u necemu sto joj ne pripada.materijalna osnova.ona se ne poziva na istorijsko.proizvodi&svog ‘grobara.drustvo proizvodeci potrebu za radnom snagom. je radikalna on teorija koja postulira coveka kao najvisu vrednost. Spoznajom uslova privredjivanja (svest o 47 . Time se razvija SVEST RADNIKA o potrebi skracenja radnog vremena.za proizvod samog rada’.tjs. Tako kap.ciji je on rad. Radnik vremenom postaje svestan raskoraka izmedju svojih potreba&polozaja. Ali u praxi ona moze biti delotvorna samo ako ‘zaxvati mase’. . Da bi ukinuo nacin dotadasnje egzistencije. ako je teorijski projektovano trebanje prihvaceno&kolektivno (‘teorija se u jednom narodu uvek ostvaruje samo ukoliko je ostvarenje njegovih potreba’). Posto je svakoj revol. potreban pasivni element.tjs. Kako toj klasi nije ucinjena ‘nikakva posebna nepravda nego nepravda uopste’.proleterijat. najamni rad&zadovoljio potrebe svoje licnosti.iz cega se zakljucuje da ona OSLOBADJAJUCI SEBE OSLOBADJA CELO DRUSTVO. Opsta trka za bogatstvom&profitom tera rad preko granice njegove prirodne potrebnosti&tako stvara materijalne elemente za razvitak bogate individualnosti. Tako M. ga nalazi u PROLETERIJATU zato sto je on jedina klasa u gradjanskom drustvu koja je vezna ‘radikalnim lancima’&koja poseduje ‘univerzalni karakter svojim univerzanim patnjama’.pa to vodi zaostravanju protivrecnosti izmedju rada&kapitala. Sam rad&njegovi uslovi su radniku nametnuti spolja..kapital ne moze da ide na radikalno skracenje radnog vremena. Temeljeci se na privatnoj svojini. Za M.isto tako je orudje TUDJE ORUDJE.proizvodi potrebe koje.nego to&ne sme.otudjenom radu&podeli rada.jer bi time negirao samog sebe.ne samo da ne moze da zadovolji.kapitalisticko drustvo stvara&odredjeni odnos prema radniku. Stoga ova klasa nema nikakve posebne interese jer joj nije ni ucinjena posebna nepravda nego nepravda uopste.on mora da prevlada postojece stanje.jer je USTUPLJEN KAPITALU ZA OPREDMECENI RAD.M. ‘Materijal koji radna snaga obradjuje je TUDJI MATERIJAL. dolazi do pojma RADIKALNE POTREBE = ovaplocenje vrednosti svekolikog covekovog ispoljavanja. Zato ‘radikalna revolucija moze biti samo revolucija radikalnih potreba’.Cak&sam ZIVI RAD se pojavljuje kao tudji prema zivoj radnoj snazi.ali&svest o novim potrebama.gde je on ‘slucajno’ – zbog podele rada zasnovane na privatnoj svojini – potchinjen.koja je =o svestrana u svojoj proizvodnji kao&u potrosnji.

posedovanja >. ‘Usteda radnog vremena = je povecanju slobodnog vremena. Od toga polazi nova projekcija gradj.razvitak koji sa svoje strane deluje povratno na proizvodnu snagu rada kao najveca proizvodna snaga’.potreba je M. Svest o tome da takvi odnosi ne mogu postati temelj slobode konstituise KOLEKTIVNO TREBANJE koje se ne svodi na potrebe imanja. Slodobno vreme. radikalne potrebe nisu one koje su ostvarene.vec potpuno nove koje tek treba ostvariti.radikalno drugaciji od sis.pa umesto bogatstva na 1oj&siromastva na 2goj strani.tjs. stvara ‘bogatstvo roda’ a na 2goj ‘siromastvo individue’. O slobodnom vremenu kao uslovu za formiranje drugacijeg coveka&nastanak 48 .koje nisu postojale u prethodnom. [Potrebe jednog tipa drustva ne mogu se projektovati na sis.drustva. kasnije razvijao na osnovu analize protivrecnosti kap.najavljuje njegovu propast. potreba sasvim drugacijg tipa.] Radikalne potrebe u drustvu udruzenih proizvodjaca imaju promenjen status u sis.potreba u kapitalistickom drustvu.sa 1e strane.otudjenju&potrebi zadovoljavanja svoje licnosti) radna snaga postaje svesna radikalnih potreba.ALI POVRATNO UTICE NA RAZVOJ PROIZVODNIH SNAGA sa 2ge strane. odnosima se&cula kvalitativno razlikuju od onih u otudjenom drustvu koje sve potrebe svodi na posedovanje. SLOBODNO VREME je radiklna potreba radno-priozvodnog dela drustva. Medjutim. vrednosti u odnosu na kapitalisticko drustvo.u asoc.’stupa bogat covek&bogata covekova potreba’.na kome se na 1 str.koja izgradjuje&svoj system potreba.nacin proizvodnje&potrosnje.KOMUNIZAM = asocijacija slobodno udruzenih proizvodjaca.omogucava RAZVOJ INDIVIDUE. Svest o novim potrebama koje je proizveo kapital ‘koja je&sama proizvod nacina proizvodnje zasnovanog na kapitalu’.odnosa.ali&cinjenice da ih ne moze zadovoljiti ako ne transcenidira kap. POTREBA PODRUSHTVLJAVANJA – u podrustv.zato predmetni svet postaje ljudski sam ou neotudjenom drustvu u kome predmeti postaju drustveni predmeti kojima se covek potvrdjuje ‘ne samo u misljenju nego&u svim culima’-zato je opredmecenje covekovog bica na ljudski&neotudjen nacin&u tome da ‘covekova cula ucini ljudskim&da stvori ljudsko culo koje odgovara celokupnom bogatstvu ljudskog prirodnog bica’_novo drustvo stvara kvalitativno 2gacije potrebe.pa maker&za manjinu drustva. Nju ni kapital ne moze da zadovolji&zato dolazi do zaostravanje protivrecnosti izmedju rada&kapitala.vec na revolucionisanje drustv. udruzenih proizvodjaca se ukida suprotnosti izmedju radnog vremena&slobodnog vremena.emancipacija coveka se ocituje&u kvalitativnom menjanju njegove culnosti.drustva koje pociva na otudjenom radu. vremena za puni razvitak individuuma. Svoj koncept radik.

Medjutim&zadovoljavanje materijalnih potreba.postoje&neke epohalne ogranicenosti koje nije mogao da prevladanpr.] [ Pored nesumnjivog Marxovog doprinosa kritickoj teoriji potreba. je analizi potreba pristupio svestranije&kompletnije od svih svojih prethodnika.psihologije. Uvodjenjem pojma ‘radikalne potrebe’.njihovim povezivanjem sa razvojem svesti.navike ljudi.dok je duhovna.cime je ukazao&navrednosne kriterijume za procenjivanja dostignuca odredjenih soc.pri cemu je celokupan proces materijalne&duhovne reprodukcije zivota usmerio na istiske potrebe.ali ne zbog svoje nemarnosti.promena.tjs.pa da se automatski promene&nacin misljenja.osecanja.pri cemu je akcenat uvek na proizvodnji.& nakon najradikalnijih revolucionatnih obrta se javljaju odredjene psiholoske reakcije kao recidivi starih trauma. .. ona pitanja gde je pravio distinkcije izmedju istinskih&laznih potreba.proizvodnja koja ostaje u ‘CARSTVU NUZNOSTI’ se odvija pod drugacijim okolnostima od onih u kapitalizmu.novih potreba M. Uvodeci pojam ‘bogatstvo potreba’ postavio je osnove za prevladavanje dihotomije podele potreba&sadrzajnom interpretacijom ‘coveka bogatog potrebama’ dao znacajan doprinos daljem obogacivanju pojma humanizam.inhibicija&fobija.da ga dovedu pod svoju zajednicku kontrol. Zbog toga se nije mogao 49 . je ipak prenebregao neke bitne cinjenice-nije dovoljno da se srusi stari poredak. nije imao potrebna saznanja iz oblasti soc. M. [ M. M. psiholoska dimenzija ostala na marginama njegovih razmatranja (‘istinske potrebe postoje samo ako postoje predmeti pomocu kojih se one mogu zadovoljiti’).za koje je uslov skracenje radnog vremena namenjenog za proizvodnju. govori prilikom razmatranja ‘CARSTVA SLOBODE’.promeni oblik vlasnistva. je video u revolucionarnom obrtu. da ga vrse sa naj< utroskom snage&pod uslovima koji su najdostojniji&najadekvatniji njihovoj ljudskoj prirodi’. Samo ‘carstvo nuznosti’ nije ono iz vremena kapitalizma jer udruzeni proizvodjaci imaju slobodu da ‘racionalno urede ovaj svoj promet materije s prirodom. M.naznacio je alternativne oblike zivota. Potrebe je posmatrao u okviru istorije&razvoja&razmatrajuci predmetnost potreba je uocio vezu&odnos izmedju potreba&proizvodnje&potrosnje.razviju proizvodne snage&svest ljudi o saznanju sta su istinske potrebe. je izlozio&sustinu otudjenja potreba&naznacio forme manipulacije potrebama.njihova psihologija&sl.tjs. uspostavljanje slobodne ljudske zajednice u kojoj nece biti potrebe za bilo kakvom represijom. Mada se ovde potrebe uvecavaju. ISTINSKA RESENJA M.umesto da on njima gospodari kao neka slepa sila.vec zbog epohalne organicenosti.’uvecavaju se&proizvodne snage koje te potrebe zadovoljavaju’.

Da bi se ostvario process razotudjenja&uspostavio princip =ke vaznosti svih ljudi. nedostupne vecini clanova drustva. M.bez koje nije moguce ni temeljno razjasnjenje kako izbeci soc. =ost&ne=ost je opstedrustveno pitanje jer se tice ukupne drustvene situacije&polozaja velikih delova drustva. smatra da su razvoj proizvodnih snaga&materijalno bogatstvo pretpostavka jednog poretka.tako da M.pitanja. Ako se problem ne=osti ne resava ni distributivno-komunistickim ni gradjansko-liberalnim modelom prisvajanja predmetnog sveta postavlja se pitanje da li je moguce uspostaviti drustv.niti na pitanje svojine&raspodele (kako su mislili predstavnici komunistickih utopija).odnose u kojima bi se realizovala neka treca. uopstavanje posedovanja) = M. vidjenje pozitivnog ukidanja privatne svojine ne treba tumaciti kao zaxtev za ukidanje svakog posedovanja&potpunu nivelaciju u 50 . M. > govori o ne=osti nego o =osti.nego pitanjima kako ogranizovati drustvo koje bi omogucilo razvijanje svestranih oblika zivota&formiranje coveka ‘bogatog potrebama’!! To ne znaci da se prostim kvantitativnim rastom materijalnih dobara&zadovoljavanjem rastucih potreba za razl.pre svega radnih proizvodjackih slojeva. Problem je u tome kakav se odnos uspostavlja u prisvajanju predmetnog sveta.ne znaci da treba UKINUTI svako POSEDOVANJE.zadovoljavajuca forma prisvajanja koja bi obezbedila razvoj coveka bogatog potrebM&mogucnost ispoljavanja njegovih generickih sposobnosti tjs.nego&lazne) resavaju bitni soc. se ne bavi moralnom osudom ne=osti niti zeli da stvara projekciju idealnog drustva =osti. Otuda je problem =sti PITANJE JEDNAKE VREDNOSTI SVIH LJUDI -> =ost se ne moze svesti samo na pitanje politicke&pravne =osti (kako su taj problem videle tadasnje gradjanske teorije).upustiti u temeljnu analizu filogenetske strukture covekovog bica. Taj put mora ici prevladavanjem podele coveka na egoistickog gradjanina individuuma&stvaranjem uslova u kojima se covekov svet&njegovi odnosi svode na samog coveka.niti se prevladavaju ne=osti. &soc. problem.vec samo ono KOJE OMOGUCUJE EKSPLOATACIJU 2OG COVEKA (tjs.a time&razumevanja sustine drustv. je uneposrednoj vezi sa sproblematikom zadovoljavanja potreba. kako zapoceti PROCES PREVLADAVANJA OTUDJENJA da bi covek mogao na svestran nacin da ispoljava svoj genericke moci. =ost za M. dobrima (od kojih mnoge namece trziste&koje nisu uvek stvarne.da organizuje svoje vlastiti snage kao drustv.ali to nije dovoljan uslov slobode&opste ljudske emancipacije. snage.traume usled neostvarivanja ocekivanih zadovoljenja&onih potreba za koje postoje predmeti ali su kvalitativno&kvant.sagledavajuci njenu sustinu kroz razlicite forme otudjenja coveka u gradjanskom drustvu.

M.prisvajanju (tako nesto bi bilo besmisleno kao soc.=osti. To se ne moze postici stihijom trzista niti spoljasnjom prinudom.potreba.nego da svi imaju pod=e mogucnosti da prema svojim sposobnostima ucestvuju u odlucivanju usvim sferama drustv.pa&socijalnix.cija dinamika treba da vodi formiranju coveka bogatog potrebama (kvantitet ali&kvalitet potreba).a =ost uslova u prisvajanju pruza svima mogucnost da na kvalitativni nacnin zadovoljavaju svoje potrebe na nivou drustv.=osti moguce ignorisanjem principa =osti pred zakonom.pri cemu bi se uspostavio princip =osti u sferi odlucivanja (ne da svi o svemu odlucuju. se tim pitanjima < bavio jer je smatrao da je PRAVO INSTRUMENT U RUKAMA VLADAJUCE KLASE za odrzavanje postojeceg sis.zivota).cilj. Medjutim.M. [ To je kasnije imalo uticaja na socijalisticku praxu-zapostavljeno pitanje pravne =osti. Uopstavanje svojine&princip o =im mogucnostima odlucivanja ne znaci da svi imaju =o. Dakle.nego *razvojem proizvodnih snaga.vec za njeno pozitivno prevladavanje odnosno PODRUSHTVLJAVANJE.sto se moze postici ako rad&doprinos budu merilo raspodele&zadovoljavanja potreba. On je samo to smatrao nedovoljnim&zato je stavio akcenat na svojinu&odlucivanje. Pravna regulative je potisnuta u korist donosenja ad hoc odluka.racionalnom organizacijom proizvodnje (koja bi se odvijala pod uslovima najdostojinijim coveku)&stvaranjem =ih uslova za odlucivanje.kao&da stvaraoci dobara ravnopravno odlucuju o uslovima&rezultatima proizvodnje predmetnog sveta&ovladavanju stvorenim predmetnim bogatstvom).sto ej vodilo samovolji onih koji odlucuju&produbljivanju ne=osti u sferi licnih prava&sloboda.ili da su svi =o kompetentni u odlucivanju.a sa stanovista pojedinca znacilo bi ukidanje svake individualnosti).pitanja. => M. koncepcija se bazira na razdvajanju svojine&prisvajanja&zaxtevu za ravnopravno ucesce svih u odlucivanju.odnosno =osti pred zakonom u resavanju drustv. ] M. pravna =ost kao bitan element soc. klasnih ne=osti. Posedovanje u smislu zadovoljavanja potreba bi trebalo da se prosiri na sve ljude (na taj nacin svojina prestaje da bude osnova moci.jer nemaju svi =e sposobnosti.pravdajuci to opstim interesom. se zalaze ne za nivelaciju svojine kao resenje problema ne=osti. Sustina je DA SE ONEMOGUCI DA JEDNA GRUPA LJUDI MOZE IMATI VLAST NAD 2GOM.* 51 . nikad nije tvrdio da je ostvarivanje soc.mogucnosti.problem =osti&ne=osti (bar u dosadasnjoj istoriji) se vezivao sa nekim 2gi ciniocima npr.mada je&to shvatio kao proces koji pozitivno prevladava privatnu svojinu u korist covekvog slobodnog&ravnopravnog prisvajanja predmetnog sveta radi zaodovoljavanja licnih&drustv.

Za drustv.zastita dece.sferu.kao&u politici.tako da su M.uz koje idu&potrebe. Socijalisticke revolucije u 20. solidarnost ne egzistira na nivou globalnog gradj. je razvio ideje o jednom novom. drustva zbog toga sto je ono podeljeno na klase ciji su interesi suprotni&nepomirljivi.originalnom nacinu integrisanja ljudi u zajednicu. Distinkciju izmedju utopizma&utopijskog je uocio Bloh: utopijsko je shvatio kao projekat alternativnih zivotnih mogucnosti. =ost.ali znatno manje nego =ost&ne=ost.jer prozimaju mnogo sifre&ostale drustv.tjs.solidarnost). Govori o opstoj revolucionarnoj solidarnosti proleterijata (ali to ne predstavlja znacajan doprinos probematici soc.ali je to ona utopijska E-ja. svode na pravo egoistickog coveka koji je odvojen od zajednice). U ovoj koncepciji.pol.integraciju u formi slobodne asocijacije potrebno je&da vecina ljudi autonomno&bez nametanja prihvati odredjene norme&vrednosti (drustv.onoga sto nije ali je istorijski realno moguce.u kojoj je prevladano otudjenje&ljudi organizuju svoje ‘vlastite snage kao drustvene snage’.).. koliko je to imalo sustinske veze sa izvornim M.-pol.Sto se tice pravednosti&soc.oblasti.jer su uvek medjusobno isprepletane&povezane. ideje su bile osnova u formiranju socijalistickog poretka.nego samo 1 klasu-burzoaziju (pa se&ljudska prava koja proklamuje burz. Istina.bilo je to na skromnom nivou koji je odredjivao materijalni razvoj pojedinih socijalistickih zemalja. Medjutim. soc. M. ideja. koncepcije se ne mogu organiciti samo na soc.pol.veku su izvodjene u ime M.besplatno&ravnopravno obrazovanje&sl.a nakon pobede tih revolucija su koncipirani&izgradjivani osnovni principi soc.. [ M.pravednost.ima utopijskog. Za.koje su prisutne u gradjanskoj misli.koja se razlikuje od utopizma poput onog kod Tomasa Mora.sigurnost radnog mesta.zdravstveno&penzijsko osiguranje.koja je moguca u svetu u kome je prevladano otudjenje ne samo u radu nego&u misljenju&stvaralastvu.ideologiji 52 . Habermass primecuje da je utopijska perspektiva postala politicki delotvorna istorijska svest.na odredjen nacin su prisutni&kod M. M.pol. kod Marxa nasla odredjenu primenu u novostvorernim socijalistickim zemljama (puna zaposlenost.).tjs.kao&kod najuticajnijih mislilaca njegovog vremena.a narocito kako su one prakticno primenjivane.narocito tokom 19og veka.jer je njegovo stanoviste da gradjansko drustvo nije emancipovalo coveka kao coveka.ucenjem. Zadovoljavanje autenticnih potreba je put ka autenticnoj egzistenciji. mnogih socijaldemokratskih partija u ZEvr zemljama koje su kasnsije osvajale vlast. Za njega je tememlj istinske integracije drustva ‘slobodna asocijacija proizvodjaca’.cinjenica je da su mnoga pitanja soc. 2go je pitanje kako su te ideje njihovi nosioci razumevali.pravde. soc.

cije je delo drzava blagostanja. Ovakvo shvatanje sadrzaja soc.bez kojih bi soc.sloboda.sferi su postignuti znacajni rezultati.integracija ljudi u zajednicu pretpostavlja ukidanje dominacije sistema nad svetom zivota.programa od strane drzave. Nisu svi pokusaji koji su nastali iz M.solidarnost. u Nemackoj prihvatilo je Udruzenje za 53 .upotrebivsi ga u naslovu svog dela ‘Prirodna istorija naroda kao osnova nemacke soc.kao&one koje je socijalisticki pokret tokom svog razvoja isticao kao svoja nacela: humanizam.ali tako da je on sada mnogo rigorozniji nego sto je to bio onaj u ‘starom svet’ koji su srusili. U shvatanju&uspostavljanju procesa integracije osnovno polaziste socijaldemok. bile su vrednosti koje su vec sadrzane u izvornom marxizmu.uz 2ga civilizacijska dostignuca. Tek sredinom 19. ideja istiuz < ili > doslednosi u primeni tih ideja&uz odgovarajuce ideje u skladu sa vremenom&drustv.politika treba da se bavi celinom drustvenih procesa&odnosa obuhvatajuci ukupnu drustvenu strukturu.taj naziv je u literaturu uveo Nemac Vilhem Hajnrih Ril. pokusali da grade ‘novi svet’ u stvari su ojacali sistem.grupa na njihovo koncipiranje&realizovanje (&ovde se pokazala nadmoc sveta sistema nad svetom zivota). Soc.zivot miliona ljudi izgledao znatno drugacije.politike’. U ovom delu se analiziraju problemi razaranja tradicionalnih veza&odnosa u drustvu koji su izazvani industrijalizacijom. Istina. Oni koji su u ime M. rezultat pravno-administrativnog sprovodjenja soc. smatrala da je. -> soc.u soc.demokratija.veka usla je u upotrebu kovanica soc.politikom-treba saciniti primerene programe rekonstrukcije drustva.njena idejna osnova marsizam.soc.koja je tokom celog stoleca nakon M. POJAM.oni su ugl.a ne samoostvarenja preko aktivnog neposrednog uticaja pojedinaca&drustv.politika.takve procese je moguce zaustaviti odgovarajucom soc.PREDMET&CILJEVI SOCIJALNE POLITIKE Teorijsko razmatranje&prakticno resavanje soc. Bila je to zapadnoevropska socijaldemokratija. Polazeci od tih nacela.pol.itd. pravda&2ga. 27.problema prisutno je u svim organizovanim zajednicama jos od Antickog doba. Prema Rilu.uslovima.postojala je&jedna drugacija socijalisticka orijentacija.

-demokratkse partije.pol.rata u zapevr. Ne postoji potpuna saglasnost autora o tome sta cini PREDMET soc.pa se za soc.pol.na osnovu empirijskih cinjenica ne bi trebalo da bude sporno to da je predmet soc.pre svega tam ogde su na vlast dosle soc.soc.pol.sigurnosti. Nije sporno da svaka od njih moze biti predmet naucnog proucavanja.sigurnosti&delovanje u pravcu podizanja licnog&drustvenog standarde svih gradjana i sl. zemljama. treba da deluje&u pravcu integracije radnicke klase u postojeci drustv. upotrebljava sinonim soc.veka do II sv. kao prakticne delatnosti deo stvarnosti u kojoj se odvijaju (organizovanim delatnostima drzave&2gih politickix subjekata) bar sledeci oblici soc.&politickox cinilaca radi obezbedjivanja soc..zivota ljudi.poplave.problem postaje slozeniji i to zbog toga sto predmet soc. postaje bitan faktor razvoja ukupnog drustvenog&licnog standarda gradjana&uspostavljanja&razvijanja celokupnog sis.administracija (tako shvacena soc.neutralisanje drustv.sistem.pol. treba da se organici na problematiku soc.soc.mira u gradjanskom drustvu).godine&ono je smatralo da soc.pol.ne=osti.rata preovladjuje stanoviste da soc. Pod ovim pojomov se vise ne podrazumeva samo organizovana delatnost drzave&2gih drustv.radnicke klase).reforme.sistem soc.za 2ge zivotni&radni uslovi odredjenih slojeva drustva (npr.sluzbama. treba da bude u fji ublazavanja soc.unapredjivanje zivotnih&radnih uslova.pol. ZAVISI OD DRUSTVENOG UREDJENJA.koje je osnovano 1873.vec&posebna teorijska disciplina ciji je zadatak da kriticki analizira odredjene soc. obuhvata vise sfera stvarnosti. kao teorijske delatnosti.za 3e-sistem soc.POL.Britaniji dolazi do terminoloske promene. sluzbama.sluzbama.IDEJNE ORIJENTACIJE OSNOVNIH OSNOVNIH NOSILACA SOC.sigurnosti. Dakle.soc.osiguranja&upravljanja soc. Od pocetka 19.soc.POLITIKE.a narocito od 60ix godina 20og veka dolazi&do razvoja teorije o soc.).zadovoljavanje potreba gradjana. Nakon II sv.pol. U V.pol. Za neke autore to je staranje o siromasnim&nesposobnim za privredjivanje.ali onda nastaju teskoce da li je moguce sve 54 .pol. Koji ce se od navedenih sadrzaja uzeti kao PREDMET SOC.boles&smrt u porodici i sl.EKONOMSKE RAZVIJENOSTI POJEDINIH ZEMALJA.sigurnosti.sigurnosti&upravljanja soc.protivrecnosti&ocuvanja soc.zastita ugrozenih visom silom (zemljotresi.protivrecnosti&ukaze na puteve njihovog razresavanja&na neophodne soc.upravljanje soc.pol.konflikata itd.pol.smanjivanje soc. KAO PRAKSE usmerene na onaj deo stvarnosti koja obuhvata odredjena pitanja soc.soc. Sto se tice pitanja sta se moze smatrati predmetom soc.prakse: zastita siromansih&nesposobnih za privredjivanje.

pol.-demokrati su smatrali da se naznaceni soc.tehnika&mehanizama realizacije projektovane soc.da predlaze odgovarajuce soc.drustv. kao posebne&specificne delatnosti drzave&2gih pol.njih podvesti pod jednu naucnu disciplinu? Pod predmetom soc. Proklamovanjem naznacenih ciljeva trebalo je da se ucine USTUPCI RADNICIMA&DREDNJIM SLOJEVIMA pogodjenim velijim soc. Soc.marksisticka&neoliberalna. kao teorijske discipline smatra se odredjeni deo stvarnosti u kome se odvija praksa soc.pol.analizira problematiku ljudskih potreba.razvoja -aktiviranje svih ljudskih resursa -uskladjivanje soc.-politicke delatnosti. je teorijska delatnost ciji je osnovni zadatak da analizira aktuelnu soc.pol. kao jednog od aspekata globalne politike jednog drustva. strategija izgradjivanja prakticne soc. Socijaldemokratija je najzasluznija za razvoj soc.koje je stvorio liberalni kapitalizam sa svojim ‘lesefer’ („pusti svojim tokom“.to su problemi koji se u vezi sa procesima&odnosima dogadjaju u konkretnoj soc.protivrecnosti&nacin&sredstva njihovog razresavanja.sigurnosti -podsticanje drustv.odnosa i sl..praksi.izbor ciljeva&vrednosti&njihova analiza.pol.odnosno konstituisanja posedne teorijske discipline koja se predaje kao predmet&izucava u odg.soc. „ostavi na miru“) trzistem.demokratija je u pocetku iz izvornog Marksizma crpela svoje 55 .pol.polozaj pojedinih kategorija stanovnistva.tjs. ne=ostima. skolskim institucijama.ciljevi mogu uspesno ostvarivati pod pretpostavkom da se postuju&razvijaju vrednosti koje oni smatraju temeljnim a to su: Sloboda.reforme.&drustvenih subjekata& teorijskog razmatranja te problematike.situaciju. KONCEPCIJE: socijaldemokratska.pol.KAO REALIZATORA IDEJA SOCIJALDEMOKRATIJE U PRAKSI: -eliminisanje siromastva -smanjivanje soc.posojece soc. Soc.kriticki preispitije politicke&ekonomske odluke&mere sa stanovista njihovog moguceg uticaja na soc.&ekonomskog razvoja -humanizacija drustv.Pravednost&Solidarnost.izbor odgovarajuce saznajne koncepcije. U zavisnosti od shvatanja CILJEVA soc.formirala su se&razlicita stanovista. OSNOVNI CILJEVI DRZAVE BLAGOSTANJA.pol i sl.ali pod uslovom da se ne ugrozi ekonomski razvoj&profitabilnost kapitalisticke klase.) -razvijanje sis..ne=osti (preuzeto iz izvornog Marksizma) -pobosljanje standarda gradjana ( -II. Konkretnije. =ost.koji su u neposrednoj vezi sa predmetima soc. => soc.

da sluzi uvecanju drustv. I savremena istorija belezi situavije kada Sigurnost dominira uponasanju-posebno za vreme kriza drustva.pol.radi zastite). Svaki pojedinac je odgovoran za svoj polozaj.tjs.&drustvenog standarda.&njenih ciljeva.gubljenja 56 . ako se odredjeni soc.bogatstva&podstice pojedince&drustv. koja ce biti u sluzbi ekonomskog razvoja&doprinositi intergaciji drustva&njegovoj stabilnosti.jer bi neprixvatanje ropstva znacilo sigurnu smrt (npr.pol.neki kmetovi koji su dobrovoljno prixvatali feudalce jer im je bio ugrozen fizicki opstanak.sem ako je to neophodno.grupe da sami resavaju svoje soc. Zapadnoevropski marksisti smatraju da osn.politike moraju biti uskladjeni sa ekonomskim mogucnostima. ne mogu protivreciti strzisnom principu.prevladavanje soc. U pocetku ropstvo je bio jedini izbor za stanovnistvo porazeno u ratu.obezbedj. Svaka redistribucija u korist soc. Uporedo sa socijaldemokratskim&marksistickim teorijskim koncepcijama egzistirale su-a i poslednjih decenija dobijaju na znacaju: liberalno-konzervativne odnosno neoliber. ciljevi koje socdemokratija smatra svojim programskim opredeljenjima ne mogu biti realizovani unutar kapital. Istorija civilizacije pokazuje cak&DOMINACIJU OVE VREDNOSTI&njeno prixvatanje od strane vecine stanovnistva.a zapostavljanje&mirenje sa < Slobode&=osti.problem.a drzava je duzna samo da stvori pocetne uslove za ravnopravno ucesce svih u trzisnoj utakmici&da sprecava eventualne zloupotrebe.niti ogranicavati slobodnu utakmicu u sticanju dobara.sferu.sfere je necelishodna.podizanje individ. Osn.pol.cak i stetna.drzava treba da podstice soc. Mere soc.soc.pol.=osti).jer proizvodi drustvene&ekonomske krize => cilj soc. polaziste neoliberalizma-ciljevi soc.&neokonz.u reciprocnom odnosu sa 2gim vrednostima jer ako ona nije obezbedjena nema realizacije ostalih bitnih vrednosti. Drzava ne treba da se mesa u soc.drustva.problemi ne mogu resiti na 2gi nacin.sigurnosti. POJAM SOCIJALNE SIGURNOSTI Sigurnost je opste kulturno-eticka vrednost.posebno Slobode&=osti. soc. 28. opcije drustvenog&ekonomskog razvoja a time&shvatanja soc.ideje&teorijske postavke zasnivala na njemu (zadovoljavanje ljudskix potreba.

29.zakon&sl. Najvazniji deo savremenih sis.SIGURNOSTI.sigurnost osiguranika&clanova porodica. OSNOVNI CILJ-pruzanje pravnih garancija kao zastite od moguce diskriminacije.nacin finansiranj&sl. Njihovo pravno utemeljavanje u socijalnom zakonodavstvu ima poseban znacaj za soc.vrste rizika.uskracivanja prava&sl.moralne.manipulacije&kontrole zbog delovanja sve brojnijih&slozenijih drustv.red. Razlicite norme. obveznog soc.texnoloski.nezaposlenost) u sis.sigurnost korisnika.bolest.smanjenje brojnih rizika (kako socijalnix tako&2gix) jeste motiv&interes pojedinca ali&drustva u celini. POJAM SOCIJALNOG OBEZBEDJENJA 57 . Maslov stavlja potrebu Sigurnosti odmah posle fizioloskix potreba u svojoj xijerarxiji potreba.perspektive&povecane nesigurnosti u svim segmentima licnog.stabilnost.starost. U tim slucajevima izbor za vecinu moze da bude drustvo sa manje Slobode. Naucni.nezaposlenost.smrt u porodici…) jesu&SISTEMI SOC. Npr.osiguranja sto obezbedjuje ekonomsku&soc.oslobodjenost od straxa.strepnje&xaosa. Blize odredjujuci njen sadrzaj.Pravde&=osti ali sa obezbedjenom minimalnom Sigurnosti za vecinu stanovnistva. zivota.) Znacajan deo organizovanih odgovora savremenih drustava na sve moguce rizike (soc.institucija koje su van njegove kontrole itd.obrazovni.kao sto su: obicajne. Potreba za Sigurnoscu spada u red osnovnih potreba&u vecini slucajeva se svrstava odmah posle fizioloskih potreba.kao vazan deo institucionalizovane prakse socijalne politike.bolest.zastita. Teznja za sredjenim zivotom u smislu njegove organizovanosti.soc. ZNACAJ soc.sigurnosti.takodje&ustanove&institucije u svim segmentima drustva obezbedjuju garanciju Sigurnosti.kao&razvoj drustvenih odnosa uopste nije umanjio potrebu za sigurnoscu savremenog coveka.invalidnost.pravne. institucionalizovana praksa sistema sigurnosti-SOCIJALNO OSIGURANJE (osiguranici placaju doprinose&tako sebi&svojoj porodici obezbedjuju svoja odredjena prava). Podrucja nesigurnosti se prosiruju delovanjem brojnih faktora (savremeni covek je izlozen novim oblicima dominacije.smrt.nabraja brojne potrebe: bezbednost.osiguranja: predupredjenje&neutralisanje najznacajnijih socijalnih rizika (starost.porodicnog&ukupnog drustv.) je merilo socijalnog razvoja zemlje.rizici: smrt. Njihova razvijenost (obuxvat korisnika.kulturni.verske.visina sredstava.

Mora se sagledati u okviru odredjenog globalno drustva tjs.ciljevi su deo gradjanskog statusa zajedno sa licnim.cije se zasnivanje povezuje sa Drzavom Blagostanja&obuhvataju celokupno stanovnistvo.sigurnosti): -UNIVERZALNOST (sveobuhvatnost stanovnistva&pokrivenost svih znacajnij soc.obezbedjenja.politickix&kulturnih promena. U tom smislu postoji ODGOVORNOST DRZAVE da garantuje osnovnu soc.ekonomskog.rizika. Za razliku od sis.ekonomskim&politickim pravima.kao&sis.vrednosti&vrednovanja&mnogih 2gih faktora koji se 58 . KVALITET ZIVOTA-POJMOVNO ODREDJENJE Pojmom ‘kvalitet zivota’ zele se oznaciti neke od bitnix karakteristika zivota coveka.SISTEMI SOC. stvaraju pre svega ekonomski jake drzave. to su objektivni uslovi u kojima pojedinac ili grupa zivi.politickog&kulturnog razvoja.soc. KZ-kvalitativno zadovoljenje osnovnih materijalnih&nematerijalnih potreba pojedinaca&sirih drustv. Osnovno polaziste: soc.obezbedjenja (razlikuju se od 2gix delova sis.uvazavanje ljudskix prava&sloboda) je neophodan uslov razvoja kompleksnix sistema.humanizacija. Ukupan razvoj drustvenih odnosa (demokratizacija.jer zavisi od karakteristika drustva.socijalnix. Ovakve sis.potrebe. sebi&clanovima svoje porodice odredjena prava) socijalno obezbedjenje prosiruje socijalno-pravne garancije na celokupno stanovnistvo.mera&aktivnosti uokviru sis.rizika) -PRAVEDNOST -SVEOBUHVATNOST 30. u sklopu ukupnih ekonomskix.sigurnost svim gradjanima.soc. PRINCIPI soc.posebno kada se nadju u stanju soc.osiguranja (odnosi se iskljucivo na osiguranike koji placanjem doprinosa obezb.grupa.soc. Sadrzaj kvalitetnog zivota permanentno se menja.OBEZBEDJENJA= razvijeniji&obuhvatniji oblik osiguranja od znacajnijih soc.

npr.ne=osti u jednom drustvu. KZ je jedan od pokazatelja socio-ekonomskog polozaja pojedinca.ustanova&njihova dotsupnost.karakter drust.drustvenog 59 .materijalno ucesce korisnika u snosenju usluha&sl.pa je uobicajeni parameter merenja kvaliteta u ekonomskim&drustv.razvijenost mreze zdrav.ekonomskih&socijalnih praca..) Svi ovi parametri se najcesce sintetizuju u tri indikatora: -ocekivano trajanja zivota -stopa decijeg mortaliteta -stopa pismenosti Kvalitet zivota neki autori odredjuju kao ‘osnovno blagostanje’.pa se u vezi sa indikatorima kvaliteta zivota istrazuje&INDIKATOR SIROMASTVA= pokazatelj rasprostranjenosti soc. Ali.odnosa.ekonomska&politicka strukturisanost drustva. *Odnos izmedju mogucnosti zadovoljavanja potreba&njihovog kvaliteta kod pojedinaca&drustv.a kao indikatore uzimaju: ocekivano trajanje zivota.realizacija upraksi politickih.sigurnost zaposlenja&radnog mesta&sl.zastitom.naukama INDEKS KVALITETA ZIVOTA koji obuhvata: -rast drustvenog proizvoda po stanovniku -kvantitet&kvalitet isxrane -zdravlje -stanovanje -kulturne potrebe -kvalitet koriscenja slobodnog vremena -sigurnost (pravna&socijalna.dobara (sto direktno utice na drustveni standard&KZ ovih delova populacije). mnogi faktori koji ucestvuju na sam kvalitet zdr.grupa je merilo =osti&ne=osti u drustvu.drustv.neposredno&posredno odnose na coveka&nacin njegovog delovanja&zivljenja.stepen demokratizacije sistema.dostignuti kulutrni razvoj… Viseznacnost KZ upucuje na upotrebu razlicitih indikatora njegovog merenja. Manifestuje se padom proizvodnje.obrazovanje (mereno brojem studenata u odnosu na ukupno stanovnistvo)&zdravlje (mereno brojem lekara&bolnickih kreveta u odnosu na odredjen broj stanovnistva).grupa&slojeva&dostignutog drustvenog razvoja u celini.* Na KZ uticu brojni faktori: nivo ekonomske razvijenosti.zastite nisu uzeti u obzirobuxvacenost stanovnistva zdrav.jer iskazuje ne= ucesce delova populacije u koriscenju drustv.

Covekov odnos prema svetu je predmetni pa iz toga sledi da su ljudske potrebe predmetne.usluga. Svaka ljudska svrsishodna delatnost.stvarima&orudjima ali&prema 2gim ljudima-drugi covekpostaje potreba&predmet njegove potrebe. Drustvena sredina utice na stvaranje raznovrsnih potreba. Nacin. Tako su potreba&predmet u uzajamnom odnosu.). 60 .slobodu od manipulacije.kao temelj nastanka&stvaranja ljudskih potreba.razvijaju se&menjaju.nastaju odredjene potrebe.participaciju u politickim odnosima&procesima.nego se menjaju. U tom prosecu covek uspostavlja odnos prema predmetima. Pojedinac moze da zadovolji svoje potrebe unutar odredjene drustv.smanjenjem prirhoda vecine porodica.takodje je predmetna delatnost coveka.pol.pol.grupa (npr.kulturu.&drustv.treba reci da problematika potreba spada medju njena centralna pitanja.jezik. POTREBE LJUDI&’STANJE SOCIJALNE POTREBE’ Potrebe nastaju usled nedostatka necega sto se zeli. celine (ne samo kao individua). Za odredjen skup indiv.pogorsanjem zdravstvenog stanja stanovnistva. Kroz nju se covek formira&razvija kao ljudsko drustveno bice.patologije&sl.nacela.pa je smisaono zadatak&cilj soc.nacin. bavi&time da defeinise sta je na datom nivou drustv.ali&demokratizacije&xumanizacije drustva pojmovno odredjivanje KZ se prosiruje. pravo na zdravu prirodnu okolinu.pa je zadovoljavanje potreba uvek u korelaciji sa odredjenim sistemom vrednosti koji je istovremeno uslovljen drustv.politici.povecanjem smrtnosti novorodjencadi.oblici. Pod uticajem savremenih civilizacijskih promena.kvantitet&kvalitet potreba nisu jednom zauvek dati niti unapred fiksirani. potreba.bruto proizvoda&nacionalnog dohotka. da formulise moguce pravce.birokratske samovolje&dr.-istorijskim razvojem. Kada je rec o soc.porastom soc.tako da se soc. najcesce se upotrebljava pojam SOC.stope zaposlenosti&kvaliteta zdrav.pol.predmetna je delatnost svakog coveka. 31.sredstva&nosioce zadovoljavanja ljudskih potreba.ukljucujuci&odredjene potrebe&prava koja znacajno uticu na ukupnu zivotnu situaciju pojedinaca&drustv. potreba za koje se smatra da ih je neophodno zadovoljiti. Pre svega proizvodnja.u soc.koja se ispoljava kao opredmecenje coveka putem njegovog ispoljavanja.. razvoja individualna&drustv.

raligijskim uverenjima. Ima 2 dimenzije: sa jedne strane.mogucnosti.da bi opstao.POTREBA=odredjene potrebe pojedinca kao jedinki koje su uslov njihove egzistencije kao ljudskog bica.profesionalna oboljenja.starost. Potreba je dinamican odnos coveka prema svemu. Pored pravih. Isto tako potreba je&subjektivno. objektivno-subjektivni odnos coveka&okoline. SOCIJALNI SLUCAJEVI se odnose na neke objektivne dogadjaje koji dovode do pogorsanja uslova zivota.obicajima.ali to ne cini na nacin u smislu licnog posedovanja neke stvari.neautenticne potrebe koje nisu vrednosti&koje otudjuju coveka od coveka.psiholosko stanje napetosti&oskudice. Potreba je fizicko-psiholoska.. Ukoliko radikalne potrebe (samorealizacija coveka) dobiju objektivan.potrosnjom itd se moze uticati da se stvore vestacke.oblicima prisvajanja. problema: -fizioloski (materinstvo. Uzroci nastajanja soc.covekovih shvatanja. sa 2ge strane mora da projektuje sebe u svoju okolinu. slucajeva koji pogadjaju veci deo populacije.lazne.onda su nuzan uslov prezivljavanja.predmeta.ali&one potrebe koje pojedinac zadovoljava u zajednici.covek mora da prisvaja&apsorbuje izvezne objekte svoje okoline..-istorijskog razvoja.autenticnih potreba (cije bi zadovoljavanje unapredilo licni&kolektivnih zivot ljudi).fizicki karakter. ona granica iznad koje prestaje goli opstanak coveka (to je istorijski promenljiva kategorija) -vise ili sekundarne potrebe: okvir preko koga se iskazuje covek.smrt) -porodicni (problem u vezi sa podizanjem dece iz strukturalno poremecenih porodica) -profesionalni (povreda na radu.navika. KLASIFIKACIJA ljudskih potreba: -osnovne ili vitalne: potrebe opstanka.moralom.zasniva medjusobne odnose u drustvu&stvara takve oblike zajednice koje ce biti preduslov za razvoj novix potreba.intelektualne&fizicke moci.nazaposlenost) -drustveni (ratovi&revolucije) 61 .pri cemu participira sa 2gim ljudima.saznanja.mora da objektivizira svoje culne.smrtni slucajevi na radu. odnose se na pojedinca (neki dogadjaj koji bitno menja zivot) SOCIJALNI PROBLEMI = mnostvo soc.istinskih.bolest. Zadovoljavanje potreba zavisi od nivoa drustv. primarne (elementarne) potrebe. niz predmeta ili usluga koji su uslov covekovog bioloskog opstanka.

Posle zadovoljenja potreba na prvom nivou. nesigurnosti.identifikacija. stanja soc. Za njihovo zadovoljavanje mora posotjati odgovarajuci insititucionalizovani sistem u okviru koga su uredjeni odnosi koji se ticu soc.u njemu je rec pre svega o primarnim lj.ugled). manjak predrasuda.sigurnost. Nize potrebe su cvrsce povezane sa bioloskim datostima&ako one nisu zadovoljene. potrebe. sve porodice&pojedinci korisnici odredjenih vrsta prestacija u okviru sis. POTREBE ZA SIGURNOSCU&BEZBEDNOSCU postaju pokretacka snaga ponasanja pojedinca.potreba za snom).zdravlja.ali u ukupnom sistemu motivacije ne zauzimaju najvaznije mesto. Sledeci nivo je POTREBA ZA UVAZAVANJEM (samopostovanje. stabilnost. Karakteristika stanja soc. vise potrebe ne mogu da se pojave. POTREBA ZA PRIPADNOSCU&LJUBAVLJU (naklonost. SAMOAKTUALIZACIJOM LICNOSTI (moralnost. Kada se zadovolji potreba na nizem nivou. Treci nivo Maslovljeve hijerarhije obuhvata DRUSTVENE POTREBE tjs. pri cemu prve (nize) potrebe postoje&dalje. LICNE POTREBE OSI&NJIHOVO ZADOVOLJAVANJE Maslovljeva teorija Hijerarhije ljudskih potreba izdvaja pet osnovnih ljudskih potreba. spontanost.-prirodna okolina (zemljotres. neugrozenost zivota. sigurnosti. potrebama.zastitu&kontrolu sopstvenog zivota&okruženja.zedji. potrebe je da su svi clanovi drustva tjs.prijateljstvo&pripadnost).uspeh. vlast ‘nizih’ potreba slabi&licnost je slobodna da razvija svoj mogucnosti. nastaje nova (na visem nivou) potreba.stalan posao.kako materijalne tako&nematerijalne prirode. koje se rangiraju po važnosti od nizih prema visim.imovine. privrzenost. Prolazenjem kroz takve stupnjeve razvija se licnost u kojoj se brojne potrebe slazu po cvrstom hijerarhijskom redu. 32. prihvatanje cinjenica).priznanja svojih uspeha.sigurnost porodice.da se aktualizuje. Prvi&osnovni nivo su FIZIOLOSKE POTREBE (zadovoljavanje gladji.postovanje 2gih.poplave) SISTEM SOCIJALNE SIGURNOSTI. 62 .postojanost. kreativnost. One obuhvataju red. resavanje problema.tjs. soc. 5i nivo je POTREBA ZA SAMOOSTVARENJEM TJS.ljubav.

* Razvoj licnosti OSI podrazumeva iste stepenice&krajnju =u mogucnost samoaktualizacije UKOLIKO joj to njeno okruzenje (porodica u kojoj je osoba rodjena&sazreva.pripadnost&poštovanje) su grupisani kao potrebe nedostatka. potrebe rasta (samoostvarenje) se stalno razvijaju.nekorisnom&nesamostalnom&na ovaj nacin im je oduzeta jedna neophodna socijalna uloga. psihosocijalnog stanja&funkcionisanja. S 2ge strane susrecemo se&sa potpunim negiranjem novonastale situacije.za sigurnoscu (predvidivost 63 . zakonskih propisa.sira zajednica) omogucava jednostavnim razumevanjem bez diskriminacije.bilo da je osoba sa njime rodjena). Nezaposlenost.podstreka. sa specificnom nesposobnoscu psiholoske&socijalne reorganizacije.tjs.nakon vec realizovane licne&soc. Oni imaju 2ih teskocaprihvatanje promene&sazivljavanje sa njom na najcelishodniji nacin.sigurnost.sudaraju se sa stavom sredine opterecene predrasudama ili sa nepostojanjem/neprimenjivanjem odg. Tako se suocavamo sa grupom ljudi koja ima potpuno pravo da se oseca odbacenom. Nesto je drugaciji polozaj onih koji su invalidnosti stekli tokom zivota. Za razliku od njih koje se moraju zadovoljiti.ako su OSI ipak motivisane da se zaposle. Medjutim.nezeljenom.Termini ‘nize’&.. zrelosti. Covek je socijalno bice&nema nijedne od navedenih 5 potreba koju moze da zadovolji sam. zaposlenje&aktivno ucesce u okruzenju je za licnost uslov pravilnog sazrevanja&individualizacije.a kroz ostvarivanje izvesnog stepena samostalnosti&nezavisnosti. *Cetiri niza nivoa (fizioloske potrebe.a neke kasnije.koje bi trebalo da obezbedjuju prilagodjene poslove&uslove rada.uz restrukturisanje prethodnog sis. zastitnim radionicama. koje se vezuju za fizicke potrebe.insntitucije koje pruzaju usluge za sve vrste potreba u okviru lokalne zajednice.bez ucesca 2gih ljudskih bica. -Pored stvaranja uslova za zadovoljenje fizioloskih potreba (sto im siromastvo u kome zive cesto ne dozvoljava). Zadovoljenje ovih potreba pomaze osobi da raste&razvija se kao ljudsko biće. OSI je ostvarivanje nezavisnosti ometeno&unapred delimicno uskraceno..pa samim tim za njih nema izazova.’vise’ se odnose na to da se neke od ovih potreba u procesu razvoja javljaju ranije.vec zbog prisutnog motornog deficita (bilo da je tokom zivota stecen. Manje od 1% OSI je zaposleno u tzv.samim tim&niska materijalna primanja remeti ispunjenje 2ge po Hijerarhiji vazne potrebe.oblici uklapanja sa 2gim ljudima koji su uobicajeni&neophodni za zivot&funkcionisanje.

postoje velika ocekivanja da u udruzenju ostvare zeljenu komunikaciju koja im je potrebna.sve do razvijanja nesposobnosti da je preuzmu).prihvatanjem&ponistavanjem razlika (‘pred Bogom smo svi =i’) nego autenticnu religioznu orijentaciju.prve 2 potrebe OSI zadovoljavaju u porodici. Takodje. Znacajan podatak je da 78% OSI ili odlazi u crkvu ili bi to cinile da im crkve nisu fizicki nedostupne ili da ih u tome ne onemogucava zdravstveno stanje.sto moze da se tumaci&kao znacajna pozivitna snaga licnosti&potvrda njenog mentalnog zdravlja.sto&jeste najprirodnije mesto za zadovoljavanje istih.tamo se smanjuje mogucnost da se ta.one se nedovoljno angazuju oko stvaranja licne socijalne&emotivne mreze.tako da je moguce da je visok procenat onih koji ocekuju pomoc uslovljen realnom materijalnom ugrozenoscu. raspolaganje novcem koje je u savremenom svetu jedna od odlika minimalnog stepena nezavisnosti je OSI uskraceno: ili nisu u prilici da novcem raspolazu.koja po prirodi stvari treba da ocekuje da se njena situacija resi spolja.tako da je verovatno odlazak u crkvu ili zelja za odlaskom predstavlja vise potrebu za pripadanjem.a ne licnim angazmanom. Iz tog razloga su OSI toliko usmerene prema porodici.a tim&unutrasnju psiholosku&emocionalnu raznovrsnost. Dakle.dok su oni koji su invaliditet stekli kasnije zasnivaju svoje porodice.zbog spleta raznih prakticnix&soc.ili nemaju novac ili su naviknuti na to da sve.pa&ovu ulogu. -Kod znacajnog broja ispitanika nije u ogrovarajucoj meri zadovoljena potreba za ljubavlju. Verovatno&da se vremenom uzivljavaju u ulogu zrtve. U primarnoj porodici se vise zadrzavaju oni koji su rodjeni sa invaliditetom ili su da stekli u ranijim godinama.zadovoljavanja potreba).druzenjem&dodatnom podrskom. Velika vaznost crkve u zivotu OSI u kontradikciji je sa podatkom o znacaju religije za njixx (samo 35%). Medjutim. Sa 2ge strane.ocekujuci da im se stvari ‘dogode’.ali izveznim delom&izostajanjem potrebne spremnosti da se aktiviraju.a&ostale potrebe ispune na 2om mestu&sa 2gim ljudima.komunikacijom. prepreka koje uvode OSI u pasivnost. Ova uskracenost posledica je predrasuda u okruzenju prema OSI.ali ne&jedino moguce => izrazena okrenutost porodici predstavlja znacajno ogranicenje: limitirajuci tako komunikacije.kao&onih koje ove osobe razvijaju prema okruzenju.uskracujuci bogatstvo spoljnih impulsa.koja im garantuje zastitu&trajno zadovoljavanje bazicnix potreba. 64 .jer veliki br OSI onesposobljava za aktivan odnos prema sebi&2gima&to im gusi preostale potencijale (npr.neko umesto njih obavlja. Problem je&visegodisnje socijalno zanemarivanje&kompenzatorna uloga porodice.uz prihvatanje njenih pravila&organicenja.

Zakljucak (sto se tice prve 2 potrebe): nisu u punoj meri zadovoljene potrebe OSI za sigurnoscu,pripadanjem,naklonoscu,ljubavlju,identifikovanje&bliskom komunikacijom sa sebi slicnima&licna inicijativa u pokusaji obezbedjivanja ispunjenja svih ovih potreba je ugusena spoljnim uskracivanjima. Potreba za postovanjem,kao sledeca po redu,podrazumeva pre svega prisustvo odgovarajuce mere samopostovanja (=prepoznavanje&realisticna procena sopstvenih kompetencija&mogucnosti,kao&licnih granica,u individualnom&soc. kontekstu). Samopostovanje se obezb. kroz proces prepoznavanja&prixvatanja opstix&posebnih vrednosti&njihovo valorizovanje,te procenjivanje da su u licnosti prisutni parcijalni kvaliteti koji odvoraraju prepoznatim vrednostima. Steceno samopostovanje ne zavisi toliko od procene 2gih,ali,pogotovu u najranijem detinjstvu,2gi imaju dosta znacaja. OSI se mog unaci u situaciji da im je samopostovanje ugrozeno,jer im je tesko da procene koje to posebne kvalitete poseduju,posto im okruzenje ne omogucava da svoje sposobnosti testiraju (testiranje licnih potencijala se odvija kroz radno angazovanje,ostvarivanjem relativne nezavisnosti od 2gih,razvijanjem licnih sposobnosti,kreativnoscu,intelektualnim&duhovnim napredovanjem). Tako,oni pocinju da samopostovanjem crpe iz ljubavi koja im se pruza&koja postaje indirektni dokaz prepoznatih vrednosti&uslova za samopostovanje,pa to predstavlja opasnost od povecanja zaxteva,pogotovo prema porodici,a time&povecanja zavisnosti&daljeg angazovanja porodice oko sebe. Potreba za uspehom&ugledom ugl. se realizuje preko postizanja odredjenih ciljeva&kroz akciju prema postizanju cilja. Visok je % onih koji nemaju potrebu za samoafirmacijom,dokazivanjem&licnim razvojem. Istina,mnogi koji to&zele da ucine (npr. uz pomoc udruzenja),svoje zelje ne mogu da sprovedu u realnost. Postoji manjak potrebe za ucenjem novog&obrazovanjem. Takodje 1/3 ispitanih nema kulturne potrebe.

33. POJAM&PRINCIPI SOCIJALNOG OSIGURANJA

65

= najvazniji deo savremenih sistema socijalne sigurnosti. Njegovim zasnivanjem u Nemackoj zapocinje izgradjivanje institucionalizovane prakse sis. sigurnosti. = oblast soc. politike kojom se radnicima&clanovim njihovih porodica garantuje materijalno obezbedjenje&zdrav. zastita. Predupredjenje&neutralisanje najznacajnijih soc. rizika (starost,smrt,invalidnost,bolest,nezaposlenosti) u sis. ozaveznog soc. osiguranja ima znacaj za ekonomsku&soc. sigurnost osiguranika&clanova porodica,jer vecina osiguranih rizika po posledicama prevazilali mogucnosti pojedinaca&njihovih porodica,sto bi svakodnevni zivot ucinilo nesigurnijim&neizvesnijim. Soc. osiguranje je OBLAST SOC. POLITIKE. KORISNICI osiguranja su OSIGURANICI (radnici&clanovi njihovih porodica). Osiguranje se ustanovljava&sprovodi za odredjene soc. slucajeve*/rizike kao sto su bolest,smrt,invalidnosti&nezaposlenost. SADRZAJ soc. osiguranja cine MATERIJALNO OBEZBEDJENJE&ZDRAVSTVENA ZASTITA na teret fondova osiguranja. OSNOVNA NACELA/PRINCIPI: -obaveznosti (radnici obazevno osigurani; osiguranje tece od momenta zasnivanja radnog odnosa&tada je poslodavac obavezan da kod odgovarajucih sluzbi vrsi prijavljivanje lica koja stupaju u radni odnos) -solidarnost&uzajamnosti (obaveza svih osiguranika da placaju doprinose,a prava koriste samo oni koji su stekli uslove za njihovo ostvarivanje [u vecem obimu prava koriste samo invalidi rada,zene&clanovi porodica posle smrti osiguranika]) -samoupravnost Nas sistem soc. osiguranja obuhvata: penziono (11% doprinos na bruto osnovici),invalidsko (-II-),zdravstveno (6.15%)&osiguranje za slucaj nezaposlenosti (0.75%). Doprinose daju radnici ali&poslodavac. Od DUZINE MINULOG RADA aktivnih osiguranika&visine doprinosa uplacivanih u fondove soc. osiguranja direktno zavisi visina PENZIJSKIH PRIMANJA u okviru zdravstvenog osiguranja&osiguranja za slucaj nezaposlenosti. Uslov za ostvarivanje soc.zastite je materijalna neobezbedjenost. *soc. slucaj-objektivni dogadjaji koji dovode do pogorsanja uslova zivota pojedinaca.

66

34. SOLIDARNOST&UZAJAMNOST - OPSTE ODREDJENJE
Termin Solidarnost je nastao u Rimskom pravu&njime se porazumevala odredjena obligaciona uzajamnost. U siru upotrebu usao je u 18.&19.veku,najcesce koriscen unutar radnickog pokreta&politickih programa onih drustvenih snaga koje su se zalagale za uspostavljanje medjusobne saradnje,potpomaganja&integracije unutar odredjenih drustvenih grupacija,kako bi se uspesnije organizovale radi pobosljavanja uslova zivota&ostvarivanja postavljenih ciljeva,odnosno prevladavanja postojece nezadovoljavajuceg stanja. Kasnije je ovaj termin preuzela gradjanska teorija da bi parirala znacenju&smislu koji je pojam ‘solidarnost’ imao u klasnoj borbi radnicke klase. Iz njega se razvila posebna doktrina – SOLIDARIZAM koju su zasnovali fr.teoreticar Digi (u oblasti prava),utemeljivsi pravnu filozofiju solidarizma&Dirkem (u sklopu socioloske klasifikacije oblika drustvenosti). Od kada je usao u siru upotrebu pa sve do danas,ovaj pojam je koriscen u razlicitim znacenjima&razlicitim idejnim&ideoloskim koncepcijama,tako da je,usled cestog upotrebljavanja za oznacavanje veoma sirokih,a neretko&raznovrsnih sadrzaja,pojmovno postao sve neprecizniji. Mada je S. pre svega vrednosni pojam,aksiologija se njegovim odredjivanjem bavi < nego odredjivanjem 2gih vrednosnih pojmova (Sloboda,=ost,Pravednosti,Ravnopravnost,Potrebe…),pa se tako,u aksioloskom znacenju,pojam S. upotrebljava za oznacavanje duhovnog&moralnog stava&zaxteva za uzajamnu pomoc ljudi (pri tome je bitno da to bude izraz unutrasnje voljne odluke ljudi,koji prevazilaze licne interese identifikujuci se sa problemima 2gih ljudi,osecajuci odgovornost ne samo prema sebi,nego&prema 2gome). U sociologiji,politikologiji&u oblasti teorija o soc. politici&soc. politici kao praksi,pojam S. siroko je rasprostranjen&jedan je od temeljnijih pojmova = ODREDJENI OBLIK PONASANJA&AKTIVNOSTI LJUDI&INSTITUCIJA,PRI CEMU SE TRAZI PODRSKA POJEDINACA,GRUPA&ORGANIZACIJA U SPROVODJENJU ODREDJENE AKCIJE POMOCI ONIMA KOJIMA JE ONA NEOPHODNA ILI POBOLJSANJA USLOVA ZIVOTA GRADJANA
67

ako se to posmatra sa vrednosne ravni. Navedena upotreba pojma S. ne bi trebalo govoriti ni u onim slucajevima u kojima je drzava duzna da obezbedi minimalno zadovoljenje potreba gradjana radi njihove egzistencije&integracije zajednice&njenog funkcionisanja. Ovakvi oblici S. To se moze podvesti pod POJAM UZAJAMNOSTI.uspostavi odredjena ravnoteza izmedju zajednice&pojedinaca&. se temelji na slobodnom opredeljenju&delovanju ljudi&izraz je njihove autonomne voljne odluke. se upotrebljava kada je potrebno podstaci ljude u resavanju odredjenih pitanja u vezu sa standardom ljudi na komunalnom nivou (izgradnja puteva.dajem na jednoj strani da bih dobio na 2oj. Takva S.obavezno skolovanje&dr. Naravno. U tom smislu moze se reci da S.pa postoje bar 2 nivoa: prvi je aksioloski (odnosno odredjenost S.uz istovremeno prevazilazenje partikularnosti. U tom smislu pojam S. = duhovni&moralni princip.decja zastita.da se obezbedi osnovna soc. bi se mogla nazvati S.a zatim trazi pomoc od gradjana (narodni zajmovi).norma. sigurnost za sve clanove drustva.o S. zastite&za penzijsko osiguranje (jer je to pravo steceno na osnovu rada&vlastitih ulaganja).UOPSTE.&penz. kada je rec o odredjenim kapitalnim projektima koje drzava organizuje. nije moguce jednoznacno odrediti.jer ovaj pojam ne bi trebalo upotrebljavati za ona ucesca gradjana u izdvajanju sredstava radi uzajamne pomoci na koja oni imaju pravo na osnovu svog radnog ucinka.vodovoda…). Ovako shvacena S. politiku (zdrav.premda to&nije cilj uzajamnosti.pod kojim se podrazumeva delovanje&usmerenost pojedinaca ka sjedinjavanju sa 2gim ljudima&zajednicom. Npr.sa 2ge strane. kada je rec o izdvajanju sredstava za zdrav. ni sa aksioloskog ni sa naucnog gledista nije odrzivo nazvati S.svesti&savesti. ‘odozgo’. predstavlja opstu vrednost jer je kao nacelo prihvatljiva za sve ljude koji 68 .respektujuci bitna nacela humaniteta&temeljnih vrednosti. izdvajanje gradjana za osn.egoizma&licnih interesa. potvrdjuje tezu o njegovoj nepreciznosti&neadekvatnosti.ali se mogu&institucionalizovati&postati obavezujuci za sve.zastita invalida&hendikepiranih).podrazumeva se da nije moguce uspostaviti matematicki precizan ekvivalent izmedju davanja&uzimanja.skola.nacelo.pod kojim se podrazumeva odredjeni reciprocitet. osiguranje. kao vrednosti uopste)&drugisocijalni (shiri). vidove zdrav.&2gu zastitu koja se odnosi na ukupnu soc. Takodje. Takvi zaxtevi&apeli za solidarnoscu mogu biti prepusteni osecanjima&volji pojedinaca koji zele u tome da ucestvuju. U aksioloskom smislu S.decju zastitu. CILJ UZAJAMNOSTI je teznja da se.s jedne strane. najcesce se regulisu razlicitim odlukama&zakonima. Sledi da pojam S.

Iako je S.ugradjena u normativni system cime bi se obezbedio neophodan minimum egzistencije&pojedinca&zajednice*. Iz te prirodne osobenosti da su svi ljudi kao prir.dobila je ontolosko utemeljenje onda kada se doslo do uverenja&spoznaje da svi ljudi.S. politike koja je bila usmerena na celinu drustv.-S. =ost je uzimana kao jedan od osnovnih ciljeva&temeljnih principa one soc.svesti&savesti ona je determinisana&spoljasnjim faktorima (oni odnosi&aktivnosti koji cine sadrzaj S. nastali su zato sto je covek.ili bar njeno vazenje unutar odredjene drustv. Osnova S.* 35.unutar grupe kojoj pripada.da bi se odrzavo u svetu. Posto se nije moglo biti sigurno u to da ce se vecina ljudi u praksi ponasati prema vrednosnom nacelu S. Ne moze se temeljito raspravljati o soc.znanim ili neznanim. Na toj osnovi nastale su sve teorijske&politicke koncepcije koje su zagovarale =ost ljudi u politickom&soc. treba utemeljiti kao princip ‘opste volje drustva’.podstice&usmerava ljude da pomognu 2ima.prirodi. politici a kamoli o umemeljenju na principuma humaniteta ako ne postoji odnos prema =osti&ne=osti.a to je priroda. JEDNAKOST – POJMOVNO ODREDJENJE =ost.pa je *S. utemeljena na emocionalnoj osnovi&slobodnoj voljnoj odluci nije bila dovoljna osnova na kojoj bi jedna zajednica normalno funkcionisala.a da pritom ne ocekuje nikakav recioprocitet.materijalnu&2ge oblike podrske&pomoci. 69 .a odstupanja sankcionisati. izraz autonomne slobodne volje. Nacelo S. uslova. kao izraz volje pojedinaca ostaje kao osnovna vrednost institucionalizovane S. dolazi do izrazaja kada je drustvo u krizi ili kada je pogodjeno prirodnim ili 2gim nepogodama ili katastrofama. pravima.imaju u sebi nesto sto je opste. je u emocionalno-vrednosnom stavu da je duznost coveka da pruzi moralnu.S.bica = podlozni prirodnim zakonima sledila je konsenkvenca da to vazi&za =ost u njihovim pravima. kao moralni princip morala biti institucionalizovana.a posebno zbog raslojavanja drustva. Tokom razvoja drustva. *S.zajednice. kao opsta vrednost.time sto su ljudska bica. Nezavisno od toga.bio prinudjen da se udruzuje sa 2gim ljudima).stoje na stanovistu da je zivot coveka&njegov razvoj moguc jedino u zajednici sa 2im ljudima. Jednakost kao vrednost nije jednostavno definisati.

Takodje. Naime.odnosno ne=osti&nepravednosti&ne=osti&prinude.izmedju pojmova =ost&istovetnosti se cesto ne pravi razlika. politiku to je od kardinalnog znacaja. uslovi da se takva =ost&realizuje. Za soc. drustv.u slucaju da se =ost shvati kao istovetnost.a tesko je pretpostaviti da moze postojati.nego se proteze na svaki 2gi odnos. koji ne ostaje samo u sferi distribucije materijalnih dobara.odnosno negaciji celokupnog bogatstva koje u sebi potencijalno nosi covek kao genericko bice. Sto se tice slobode. Takodje.a sloboda od realizacije odredjenjih formi =osti. prinuda predstavlja ne=ost. Ali to ne znaci da postojanje&sirih formi individualnih&drustv. sloboda automatski uspostavlja reciprocni sis. To znaci da se =ost ne moze svesti na problem politicke&pravne =osti.apsolutna =ost kao princip organizacije nekog drustva. Istina. Ako je rec o odnosu =osti&pravednosti. uticaja medju clanovima zajednice).odnosno =ost je jedna od aksioloskih pretpostavki slobode. zivotu ljudi.jer se ne=ost uvek konkretno manifestuje u politickom.Od nastanka grcke civilizacije do danas je bar u odredjenoj ogranicenoj formi praktikovan&teorijski prihvatan princip =osti u okviru odredj.realnosti.pa u krajnjoj liniji to vodi ka ‘slomu vrednosti’.ali svaka razlika nema znacenje ne=osti ljudi u njihovom soc.jednaka raspodela dobara&drustv.niti svaka drustv. Takva =ost bi dovela do potiranja svake individualnosti&slobode licnosti&kao takva prestavljala bi negaciju celokupnog sis. grupa ljudi.svaka =ost nije&u smislu vrednosti automatski&pravednost ako ne postoje realni drustv.niti na pitanje svojine&raspodele.jer problem =osti&ne=osti nije samo saznajni vec pre svega aksioloski problem koji izrasta unutar idredjene soc.cime se ukida&svaka autonomnosti ljudske licnost. Neprihvatljivo je izjednacavanje razlicitosti&ne=osti. Medjutim. =osti.svaka ne=ost predstavlja razliku. vrednosti. Stepen =osti u principu zavisi od stepena slobode.ona je temeljno povezana sa =oscu. Ali.treba reci da se parovi navedenih pojmova cesto stavljaju u korelaciju te se neretko smatra da oni izrazavaju iste sadrzaje.ekonomskom&soc.mada je tacno da je svaka nepravednost suprotna principu =osti.=osti&slobode. 70 . politike to moze uvoditi uspostavljanj primitivnog oblika egalitarizma (potpuna =osti medju ljudima.ni svaka =ost ne more biti nepravednost. statusu. Zbog toga je nuzno raschlanjivanje pojma =ost&ne=ost.u prakticnoj realizaciji u sferi soc. Na osnovu navedenog proizilazi da je pitanje =osti PITANJE JEDNAKE VREDNOSTI SVIH LJUDI.nikad&nigde nije postojala. Tacno je da pravednost uvek predstavlja odredjenu =ost.a =ost se shvata kao pravednost.

Svaki pol.zavisi od celine politickog sistema. 5.ne=osti. interesa&ciljeva vladajuce 71 . Politika takodje nuzno ulazi&u soc. GLOBALNA POLITIKA ODNOSNO POLITICKI SISTEM EKONOMSKA RAZVIJENOST&EKONOMSKI SISTEM IDEOLOGIJA MORAL RELIGIJA Neki od ovih faktora medjusobno su isprepletani&tesno povezani&njih je u realnosti tesko.zivot je isao svojim tokom. Stoga =ost spada u bitne aksioloske katerogije.odnosno. u neraskidivoj vezi sa globalnom politikom svake drzave.po pravilu.moze podrazumevati organizovana delatnost drzave&2gih politickih subjekata&to znaci da je soc. 36. 4. borbi&soc. Istina. Da nije teorijskih zalaganja za =ost kao vrednost&prakticne borbe. pol.odnosu prema marginalnim grupama. stratifikacije. Pod soc. politka. politiku.kao teorijska delatnost zeli da zadrzi relatinu samostalnost.pored ostalog.treba da zauzima kriticku distancu prema politici. sistem razlicito se odnosi prema pitanjima strukturisanja =osti. institucije za koje se moze reci da su humanisticki usmereni.popriste borbe za vlast (borba za ostvarivanje odredj.pokrete&drustv. Istorija soc.=ost&ne=ost je opstedrustveno pitanje jer se tice ukupne situacije&polozaja svih ljudi. DETERMINANTE OD ZNACAJA ZA SADRZAJ&KARAKTER SOCIJALNIH CILJEVA BITNE DETERMINANTE SOC. sfere&na taj nacin direktno utice na soc.nepravedniji&neslobodniji.ne=ost u razlicitim formama bila&ostala osnovno obelezje svih dosadasnjih drustava. 2. ucenja pokazuje da je pitanje =osti bilo jedno od centralnih za sve one teorije.odnosu prema privilegizaciji&deprivilegizaciji. politikom kao prakticnom delatnoscu se. grupacija.najcesce nemoguce izolovano posmatrati. Ako soc.svet bi verovatno bio znatno suroviji.statusnim pitanjima pojedinix drustv.koja je. POL: 1.stanovnistvu prema odredjenim oblicima drustv. 3.

a politika je jos od formiranja gradjanskog drustva < > indiferentna.pol.. u SAD&one u vecini zapadnoevr.pol.pol. (politcki ciljevi u pogledu sredstava ostvarivanja najcesce nisu u saglasnosti sa bitnim vrednostima kao pretpostavkama humnisticki zasnovane soc. polazi od odredjenih moralnih vrednosti (pravednosti.politika. sistemi tako postoje&razlicite soc.poslovna udruzenja. kao posebne.odnosno pol. Uvek ostaje odredjena suprotnosti izmedju politike&soc.jer u osnovi odredjuju&organizuju&institucije&metode&sredstva preko kojih se sprovode odgovarajuce soc.koja proizilazi iz njihove prirode: soc. najdirektnije uslovljena glob.korporacije).koji se razlicuju od ciljeva soc. u savremenom kapitalistickom drustvu postoje ogromne razlike u odnosu globalne politike prema soc.principe raspodele&2ga pitanja znacajna za zivot&radne uslove ljudi&njihovu soc. Pol.nego onih koje se nalaze u opoziciji (koje su u soc.pol. U suprotnom smeru deluju sindikati. snage na vlasti moraju da vode racuna o realnim mogucnostima. Veci je uticaj onih pol.mesto odredjenix drustv.jer je to jedna od bitnih sfera koja utice na opredeljenje biraca. *Buduci da glob. pol.grupacija u konkretnom drustvu.nastoje da sto je moguce > ogranice izdvajanja za soc. politike&razl. mere.poslednjix decenija njihova uloga&moc su sve < . sigurnost.grupacije.soc. 72 . zavisi od njihove probramske orijentacije ali&pozicije u datom vremenu. Kako postoje razliciti pol.pol.odlucivanje o nacinu&procesu proizvodnje. odnosi globalne politike u datom sistemu prema soc. politike).sistem bitno odredjuje ukupne drustvene odnose.odnosno vlasnici sredstava za proizvodnju&kapitala. pol.kao determinisuci faktor soc.pod cijim uticajem su ostvarena mnoga soc.pravda.&pol.veliku paznju posvecuju soc.strukturiranje drustva.a neretko&u suprotnosti sa moralnom. pol.kriticke discipline). snaga koje imaju vlast ili u njoj participiraju. Medjutim. politici (npr.teorijske. pravda).. zemljama).udaljena od vrednosti koje koristi soc.narocito u predizbornoj propaganda.sistemom.tako da je soc.pol. pol.zaxtevima radikalnije). potrebe. Odnos razlicitih partiijsko-politickih subjekata prema soc. Sve opozicione partije.sto je za one u opoziciji manje bitno. politike kao teorijske delatnosti..oni determinisu&karakter&ciljeve ukupne soc. Odredjeni privredni subjekti (kompanije. prava.

pol.tako&soc. potrebe umanjuju akumulaciju.tjs. ( Medjutim.uticuci na ekonomski&politicki system.smanjivanje soc.&drustv.sa znanjima&umecima primenljivim u procesu proizvodnje.mogu da postoje znacajne razlike u pogledu razvijenosti soc.struktura&nivo potrosnjie. npr. slabe materijalnu osnovu drustva ) Kao sto ekonomska osnova utice na razvijenost ili suzenost sadrzava.pol.npr. kao teorijske delatnosti.pol. zastite. barem minimum egzistencijalnih potreba.partije socijaldemokratske orijentacije sprovode soc.pitanja determinisan je ekonomskim razvojem.odevanja.unapredjivanje zivotnih&radnih uslova. ne=osti&razl..zadovoljavanje individ. ne=osti&zastitu onih grupa&pojedinaca koji nisu u mogucnosti da sami sebi obezb.zastite bitno uticu na radne sposobnosti stanovnistva.(neo)liberalne orijentacije kada imaju odlucujuci uticaj u drustvu vrse radikalne restrikcije u sferi soc. sluzbi neophonih za zivot gradjana).jer smatraju da izdvajanja za soc. potreba gradjana.pol. Soc. povratno utice na ekonomsku osnovu.tako da siromasna drustva objektivno ne mogu graditi soc.Buduci da je predmet soc. ne=osti&ostvarivanju soc.posedovanje neophodnih sredstava za normalno funkcionisanje domacinstva. pol.smanjivanje soc. navedenih potreba&uopste resavanja soc.koji u znatnoj meri odredjuje karakter. Materijalna osnova determinise soc. stranke imaju odlucujuci uticaj na kreiranje soc. Neposredniji uticaj ogleda se u tome sto od materij.njihov zivotni standard.sto za rezultat ima povecanje poizvodnje.pol.ciljeve&sustinu soc. kao ona bogatija. Nivo zadovolj. osnove zavise radni&zivotni uslovi ljudi.razvojem-obrazovani ljudi.&kada se radi o priblizno izjednacenom materijalnom nivou pojedinih zemalja. obrazovanje je takodje u direktnom odnosu sa ekon.pol. problematika soc. To zavisi od toga koje pol. zastite odredjenih slojeva drustva&pojedinaca. To se odnosi &na razvijenost soc.cak&ako su snage koje kreiraju ekonomske&politicke odnose&u jednom&u 2gom slucaju po programskoj orijentariji usmerene ka smanjivanju soc.predstavljaju jedan od osnovnih faktora proizvodnih snaga od kojih najneposrednije zavisi&uvecanje materij.pol.pristupa obrazovanju&kulturnim dobrima&postojanja odg. razvijeniji sadrzaji soc.zadovoljavanje njihovih potreba. sigurnosti gradjana. utice&na 73 .pol.pol.do zdrav. koja je omogucavala znacajan nivo zadovoljavanja individ.pol.pol. partije konzervativne. u sferi zdrav. oblici soc.&zajednickih potreba (od ishrane.nivo&obim takve delatnosti determinisani su&materijalnim mogucnostima konkretnog drustva. POSREDNO.osnove.pravde.

tenzije&nemiri.osnovi => promene u ekonomskim odnosima => promene ekon. determinisana.&soc.&to permanentno.tjs.ekon.politickih&soc.uz pol. razvoj zavise jedan od 2og.svestranje analizirajuci uzroke soc. ide preko granica ekon. mera njene ideologizacije.jer se ona bavi pitanjima unutar klasno podeljenog drustva.potrebe kako se u slucaju prekoracivanja ne bi zaustavio ekonomski razvoj&imati u vidu da neadekvatna izdvajanja u soc.pol. drustvenog sloja.&soc.ona je nuzno determinisana ideoloski. razvoj uskladjuju.primerenijim stvarnim zivotnim problemima.tako da nije osnovno pitanje da li je.u skladu sa polozajem&mestom unutar globalnog drustva&sopstvenim interesima.pribegava se restrikcijama u soc.oni nastoje da&2ge uvere da su one najadekvatnije&najprimerenije datim uslovima&vremenu.zato sto tvorci ideja&odredjenih vrednosnix.blize su istinitom saznanju.posle promena u mat. Naravno.ako su one nagle&radikalne-> soc. Nuzno je znati mogucu meru izdvajanja za soc. je mozda&najbitnija determinanta soc.pol.nego kakvom&cijom ideologijom je soc. koja ne bi imala ideolosku dimenziju.politika proizvod odredjenih drustv. Posebne grupe ljudi.sukoba&pokusaja trazenja kompromisa unutar tih sukoba. Ekon.sis.&pol.odnosno onih koji u datom trenutku imaju vlast.koji su izraz ideoloskih opredeljenja razlicitih aktera.pol. sferu proizvode negativne posledice po ekonomski razvoj.sis. da bi se ti problemi prevladali. Druge pak opcije koje 74 .pol.tragajuci za adekvatnim resenjima.komplementarni su&njihova neuskladjenost ima negativne posledice = ako se u koncipiranju&sprovodjenju soc. Stavise.koje.grupacije kojoj pripadaju.formiraju vlastiti pogled na svet&u skladu sa njim formulisu&odgovarajuce politicke&soc. zavisi od materij.pitanjima pristupaju celovitije. Koncepcije soc.klase&partije. nacela formiraju sliku o svetu sa stanovista odredjene klase. koje soc. Da bi se to izbeglo. Istorijski posmatrano.sis.. Ekon.pol.sferi. Dominantan je uticaj onih grupacija koje kreiraju politiku. Posto su uvereni u ispravnost svojih koncepcija.nije moguca soc.problema.sistema => manja se karakter&sadrzaj soc.treba nastojati da se skon. Pri tome se ne uvidja da izmedju njihovog uverenja&misljenja&istine postoji rascep.karakter&odnose u raspodeli&oblike potrosnje.Buduci da je&soc.tjs.to radja ekonomske probleme&vodi u krize. osnove.a time su&njihovi sadrzaji < ideoloski.zaposljavanje. drustva.a sve to bitno utice na materijalnu osnovu odredj.mogucnosti. koncepcije.a zatim to prikazuju kao interes celog drustva.pol.

&politic.pol. aktivnostima koje odredj. drustv. Religija kao duhovna tvorevina.udaljenije su od sagledavanja celine drustv.One teorijske opcije soc.nijedna religija ne ostaje samo na doktrinarnom nivou. Naravno. Psiholoska fja se odnosi na unutrasnji dozivljaj pojedinca-osecanje poboznosti.&psihicki zivot ljudi&na ukupne drustv. pol.odnosa. Doktrinarni nivo se manif. ideja. Samo ona soc.bice < podlozna ideologiji&manje zavisna od dnevne politike.pitanja posmatraju iz perspective parcijalnih interesa odredjene klase.koja se svodila na soc. zviota.zivota&na taj nacin utice&na formiranje politickih&ideoloskih opredeljenja vernika. Religioznost je psiholoske prirode. Tako da treba razlikovati religioznost od religije. ne samo religijskim obrednim radnjama nego&razl..verovanja&vrednosti vrsi odredjeni uticaj na drustv. potrebama).probleme ispoljava se u 2strukom smislu: doktrinarnom&prakticnom.soc.solidarnost. verska zajednica obavlja. kao jedan od znacajnih elemenata drustv. koje smatraju da su soc.pol. Takav koncept ima > izglede da se konsituise kao naucna teorija.kolektivne manifestacije vere ostvaruju se putem odredjenih obreda.a time su&njihovi koncepti > pod uticajem ideologije.integrisuci se u zajednicu na taj nacin). U tom cilju se formulisu odgovarajuca nacela koja coveku-verniku daju putokaz u organizovanju licnog&kolektivnog zivota.pojave&procese (Religija ima 2struku fju: psiholosku&drustvenu.vrednosti =ost. Nekada su odredj.a religija drustvene. Religija determinise soc. sa njim. pre svega kao prakticnu delatnost&njen uticaj je bio razlicit u pojedinim istorijskim razdobljima. relig. Religija se manifest.tako da ona determinise soc. u formulisanju religiozno-moralnix vrednosti&podsticanju ljudi na vrsenje odredjenih obreda (tako se vernik priblizava Bogu. zastitu onih delova drustva&pojedinaca koji nisu bili u mogucnosti sami sebi da obezbede minimum egzistencije.podstaknuta razl. koja svoj koncept kao teorija gradi polazeci od stvarnih zivotnih problema ljudi&cije kategorije izrazavaju stvarne odnose.pravednost.ucescem u religijskim manifestacijama.pol.nego 75 .ali istovremeno&saradnju&dijaloga sa ljudima.pol. Spoljasnje.ravnopravnost treba > ceniti od onih koje te vrednosti minimiziraju ili odbaciju neke od njih. Religija procenjuje&postojece oblike drustv.jedan od oblika drustvene svesti&sis. institucije bile znacajni nosiosi soc.okrenutost vere spoljasnjem iskustvu.uspostavlja komunikac.vrsenjem pojedinix verskih radnji…Istinski vernik je samo onaj koji sve to cini zbog unutrasnjih potreba&osecanja.a ne zbog navike ili zato sto to od njega ocekuje verska zajednica. Interes religije&njenih institucija za drustv.

aktivnosti katolicke crkve koja ima razradjenu soc. sve < je determinisana religijom.u vreme kada ideologija&politika izgube svoj uticaj usled gubljenja poverenja ljudi u njih. vrednosti na osnovu kojih se grade&posebne forme delovanja. religijske instit.&deluje nezavisno od bilo kakvih religijskih normi&vrednosti.pol. svesti moral utice na formulisanje&sprovodjenje odr.kako doktrinarno.pol.-zastitne aktivnosti. Posto soc.ne resavaju takve probleme). kretanja&promena.norme&vrednosti.iz razl.pa u sklopu 2gih cinilaca&oblika drustv.pol.da rese bitna soc. 1og drustva zavisi od njegovih mogucnosti.-od karaktera religije. gde su religijski simboli. a na prihvacenim vrednostima nastaju&moralne norme(#).pa prema 76 .. polazi od odredj. zastite pojedinaca&odredj. soc. grupa privremeno ili trajno ugrozenih (drzava&2ge svetovne institucije.pitanja&omoguce zadovoljavanje vitalnih potreba ljudi (npr.a resavanje 2gih pitanja.ukljucujuci&ona koja su predmet soc.koju.< > se svodi na pomoc pojedincima&grupama da se prilagode postojecoj krizi. projekata.odnosno na soc.mada je ta pomoc najcesce simbolicna.nastoje resiti racionalnim putem&unutar svetovne sfere.nego samo to da oni svoja religiozna uverenja premestaju u privatnu sferu.a ne da se kriza prevlada).zivota. *Dakle. sferi ozhivotvore odgovarajuce religijske principe.-pol.tako&prakticno (npr.soc. soc.potresa. structure koje se bave soc. pol. => religijske institucije se ukljucuju u neka prakticna delovanja&pomoci. institucija.razvojem svetovnih ustanova&njihovom nezavisnoscu od religije&njenih institucija&soc.njen uticaj se povecava&ona u > meri determinise soc.-pol. soc.tjs. Tamo gde je Crkva odvojena od Drzave&gde drzava ima izgradjen sis.pol. problema.religija dobija na znacaju.nastoje da u soc. u vreme kriza&drustv. ne sudeluju u resavanju pitanja soc. razloga.preko drustv.problema u datom drustvu) Religijske ustanove u ime religije.pol.pol.nastoji&da prakticno sudeluje u resavanju konkretnih pitanja&problema (neposredno: soc.prilagodjava&reinterpretira). To ne znaci da vecina ljudi nije&dalje religiozna. doktrinu.norme&vrednosti zamenjeni svetovnimuticaj&delovanje crkve ugl. se ogranicava na povremene aktivnosti soc.odnosno mogucnosti svetovnih institucija da osmisle tokove drustv. > ili < uticaj religije na res.zavisno od drustv.posredno: uticuci na drustvene&polit. problematika je prisutna u religiji.* To ne znaci da odgov.kao posebnog&specificnog pogleda na svet.

nije znacila&povratak antickom shvatanju odnosa pol.a pojavom novih vrednosti pojavljuju se&nove moralne norme.kada su srusena stara carstva&feudalni odnosi.sa 1000godisnjom vladavinomCrkve nad celokupnim duhovnim.=ost). Tek kada su revolucije&oslobodilacki pokreti tokom 19.. Odredjeni moralni principi su determinisali soc. zemljama). Politicke odluke koje su bile javne.tjs. Tek nastankom gradjanskog drustva neke od tradicionalnih normi se zanemaruju. je izgubila svaku vezu sa moralnom. Renesansa (period nastanka&razvoja gradj.kada je u znacajnoj meri obuzdan pljachkashki ‘razbojnichki’ kapitalizam nastao u vreme prvobitne akumulacije kapitala. morale norme bile su temeljene pre svega na religijskim vrednostima.pol.&morala.pol.a&kao teorijska aktivnost. Periodi kada je pol. sveta-Makijaveli).jer mlada gradjanska klasa u prvi plan stavlja politicki pragmatizam.institucijama (pre svega u Parlamentu). Odnos pol.tako je&uticaj morala na soc. [[ Savremena globalna pol.doktrine gradj.bila je u skladu sa principima morala.Posle raspada antickog robovlasnickog drustva nastaje feudalizam.tome&na gradjenje soc.tako da danas. multinacionalnih kompanija radi uvecanja profita&ostvarivanja 77 .kako je soc. je stavljena u fju moralnih ciljeva.&kao teorijska delatnost pod snaznim uticajem vladajuce globalne politike.pol. evroamerickog sveta je u sluzbi krupnog kapitala. bitno odredjen karakterom odnosa politike&morala.kad asu uspostavljene demokratske institucije&obespravljena&exploatisana radnicka klasa se izborila za vlastito sindikalno organizovanje&ucesce u pol. Politicke&moralne norme imale su zajednicke vrednosne osnove (pravednost. veka ucinili svoje. programska orijentacija&delovanje najznacajnijih socijaldemokratskih partija u zapadnoevr.prakticno potpun raskid izmedju pol.&20. U tom periodu nastaje soc. bila&u fji moralnih ciljeva&normi nisu dugo trajali.a u znatnoj meri&svetovnim zivotom.pol. U antickom grckom drustvu ugl. kao posebna sfera prakticne delatnosti drzave. &tadasnja soc.morale su da budu u skladu sa nacelima vrline. nije postojala suprotnosti izmedju njih (izuzetak: periodi tiranije&oligarhije). pol.tjs.jer je borba za vlast&dominaciju vodila degradaciji politike. klase&obnova anticke culture-vracanje antickim izvorima&uzorima).demokratija&pol.a 2ge reinterpretiraju.sloboda.mozda > nego u vreme Makijavelija. Medjutim.kao&globalna politika.pol. delatnost koja se odnosila na resavanje problema koje danas podvodimo pod tim pojmom.pol.pol. (npr.&morala je istorijski promenljiv.&morala (o cemu svedoci utemeljivac pol.

U Svedskoj su socijaldemokrati dosli na vlast jos 1933.]] Najznacajniji doprinos u smislu raskida morala&soc.skole itd.minimizirati istinsku kulturu&zameniti je subkulturom. OSNOVNA TEORIJSKA POLAZISTA KONCEPTA ‘DRZAVE BLAGOSTANJA’ & NJIHOVA REALIZACIJA U PRAKSI NASTANAK DB vezan je za period posle II sv.uglavnom je isteklo. dala je&daje savremena doktrina neoliberalizma.veka prosirio na sve bivse socijalisticke zemlje. Na delu su radikalne restrikcije u soc.koji se u poslednjoj deceniji 20.rata&njeno organizovanje je bilo moguce kada je unutar socijaldemokratije (nasuprot liberalistickim shvatanjima) sazrelo uverenje da drzava treba da bude kljucni instrument politike.razara se&unistava njihova privreda&celokupna proizvodnja kako bi se stvorili uslovi za trziste evroamerickix zemalja.razoriti postojeci obrazovni sis. Konkretne mere koje proklamovani ‘novi svetski poredak’ preduzimao su kolonijalizam.bez nametanja od strane neke ustanove (crkve.drzave. Ukratko: razoriti sve tradicionalne.koja je temeljena&na odredjenim opsteljudskim vrednostima&na moralnim normala izvedenih iz njih.)&bez pretnji kaznom&nagradom-jedina kazna je savest prekrsitelja. Da bi nova ideologija bila delotvorna.dominacije nad celim svetom.osporiti suverenitet naroda kao zastarelo.potisnuti iz svesti ljudi nacionalna oscanja.pol. (#) moralne norme vazhe&deluju spontano.razvijene zemlje su iscrple u znatnoj meri svoje prirodne resurse -> preti opasnost stagnacije&kriza.koja se realizuje pod geslom ‘novog svetskog poretka’.neophodno je ukloniti sve prepreke koje mogu biti smetnja pokoravanju tih zemalja: osporiti&negirati sva ona stanovista koja afirmiru covekovu licnost.godine&vladali neprekidno 40 78 . Vreme soc.. sferi koje izazivaju brojna protivrechja&napetosti .pol. Svedska&VB su prve zapocele takvu orijentaciju.ukljucujuci&ekonomsku politiku.konzervativno stanoviste&to u ime ostvarivanja navodnih ljudskih prava.nacionalne&opsteljudske humanisticke vrednosti&normativne ideale. koja najvise odgovara uvecanju profita od kojeg ce narod imati malo koristi.a skolske institucije pretvoriti u tehnicke servise za pripremu odredjene ‘strucnosti’. 37. drzave blagostanja.

godina; njihova iskustva su bila korisna za 2ge ZEvropske socijaldemokratije. U VB laburisti su pobedili na izborima 1945.god&ostali na vlasti do 1951.god&za to vreme su isvrene znacajne reforme,posebno u sferi soc. politike. Soc.demokr. su smartali da je drzava natklasna institucija&da je njena osnovna uloga da obezbedi neophodan nivo drustvenog konsenzusa radi zajednickih interesa svih gradjana&da omoguci ostvarenje pravedne zajednice,slobode&=osti. Medju prvima koji su zagovarali naglasenu ulogu drzave u drustv.zivotu bili su FABIJANCI = drzava treba da bude osnovni nosilac reformi kojima ce se izvrsiti transformacija drustva u pravcu socijalizma,ali ne na naucnim osnovama (kako misle marksisti) nego na moralnim principima (jer kapitalizam proizvodi teske soc. probleme,siromastvo&2ge nedace,nehuman je&nemoralan). Laburisti su imali znacajan uspeh u sprovodjenju tih ideja u praksi. Reformisticko opredeljenje ZEvropske orijentacije u DB bilo je usmereno na konkretno resavanje soc.pitanja (smanjenje siromastva,zaposljavanje,prosirenje zdravstvene&soc. zastite,osiguranje za vreme nezaposlenosti,obezbedjenje penzija,promene u obrazovnom sis. u smislu njegove dostupnosti sto sirim slojevima drustva&sl.) Na globalnom planu DB je nastojala da klasne suprotnosti resava kompromisom,jer je to najcelishodniji nacin za uspostavljanje&odrzavanje stabilnosti jednog drustva. Postepene&mirne promene koje vode ka socijalizmu za socijaldemokrate su moralne&legitimne. Parlamentarna demokratija je dovoljna da se dodje do socijalizma. Revolucija&svki oblik nasilja ne samo da nisu potrebni,nego su&neprihvatljivi (sa moralne tacke gledista). Vlade soc.dem. partije su vlast osvajale slobodnim izborima&voljom vecine gradjana,tako da su bile u mogucnosti da svoja programska opredeljenja nesmetano ostvaruju u praksi. Iako su skoro sve zapevr zemlje tokom rata ekonomski osiromasile,a neke su&bile razorene u materijalnom pogledu,socdem vlasti su za relativno kratko vreme izvrsile temeljnu rekonstrukciju kapitalistickog drustva: zapoceo je period ekonomskog rasta,razvoja demokratskih institucija&uspostavljanje sis. soc. sigurnostinezabelezen u istoriji evropskog drustva. Doslo je do znacajnog poboljsanja zivotnog standarda&uopste uslova zivota najsirih slojeva drustva,narasla je brojnost,moc&uticaj radnicke klase&sve to je omogucavalo drzavi da uspesno realizuje ono sto su socdemokr obecavali pre dolaska na vlast DB se zalagala ne samo za ekonomske,soc.&pol. reforme nego istovremeno&za ekonomski rast u najsirem smislu,povecanje
79

industrijske produktivnosti&investicija. U tome,kao&u opstoj izgradnji ‘drustva izobilja’ nalaze se razlozi opsteg konsenzusa. Programske razlike medju partijama (socdemokr&burzoaskim) u vreme uspona DB u prakticnoj politici nisu izazvale sukobljavanja (iako su to partije suprotnih ideoloskih orijentacija),jer su socdemokr (pogotovo laburisti u Engl) gradili svoju politiku na tezi da sva pitanja,pa&klasne sukobe treba resavati kompromisom,sto je 50ih&60ih prihvaceno kao opsti nacin drustvene&politicke komunikacije&ponasanja medju razl. pol. opcijama. [[Tvrdnja da DB prestavlja beskonfliktno drustvo u ideoloskom smislu imala je,pored ostalog,za cilj da uveri gradjane da se radi o drustvu novog kvaliteta koje se sustinski razlikuje od svih dotadasnjih- drustvu u kome nece biti neslobode,nepravde&ne=osti. Imalo je to&siru ideolosku poruku,a to je da se pod okriljem DB izgradjuje drustvo koje se sustinski razlikuje od onog na Istoku,za koje su tamosnji teoreticari tvrdili da je beskonfliktno&da su u njemu ostvarene ideje =osti,soc.pravde,solidarnosti&dr. To je&1 od razloga vrlo razvijene antikomunisticke propagande u kojoj se socijaldemokr u biti nisu razlikovali od gradjanskih orijentacija. Negativan odnos zapevr socijaldemokratije prema socijalistickim zemljama,uprkos njenom verbalnom izjasnjavanju za socijalisticko drustvo,logican je jer socdemokr&DB nikad nisu konkretnim merama dovodili u pitanje temelje kapitalistickog drustva,naprotiv one su uvek radile na rekonstrukciji kapital. drustva&to je doprinelo resavanju kljucnih soc.problema (masovna nezaposlenost,siromastvo,lose zdrav. stanje stanovnistva,nepismenost&nizak obrazovni nivo) koji su u stvari predstavljali prepreku ekonomskog razvoja]] Neke od konkretnih mera soc. pol. sprovedenih u vreme DB: Osnovi soc.reformi koje su sprovedene za vreme prve posleratne vlade laburista utemeljeni su u ‘Planu o penzijskom osiguranju’ Vilijama Lorda Beveridza. Cilj je bio resavanje soc.problema. Beveridz je nakon toga objavio brosuru ‘Puna zaposlenost u slobodnom drustvu’. Centralno pitanje Plana je obezbedjivanje minimuma nacionalnih prestacija,pre svega starosne penzije,koja ne treba da zavisi od prethodnih doprinosa&primanja,niti od konkretnog imovnog stanja. U penzijski fond sve odigurane osobe daju = doprinos&zato imaju ista prava. Oni koji imaju > ,uplatu za soc.osiguranje vrse kao poreski obveznici,prema svojim primanjima&tako daju > doprinos drzavnom budzetu,iz koga se neophodna sredstva uplacuju u fond soc.osiguranja. Siri smisao&cilje Plana,ali&2gih
80

prestacija,jeste smanjivanje soc.ne=osti&uspostavljanje > stepena solidarnosti,sto treba da doprinese klasnom miru. Beveridz nije pripadao laburistima,nego je bio konzervativac. Njegove ideje o soc.pol. bile su polaziste ili bar inspiracija za donosenje > zakonskih akata za vreme vladavine laburista (najvaznije su: zakon o nacionalnom osiguranju,nacionalni program zdrav. zastite,program porodicnih davanja,posebno porodicama sa malom decom&sl). Celokupna regulativa se zasnivala na principu nacionalne solidarnosti&opstoj orijentaciji drzave da se celokupnom stanovnistvu obezb. soc. sigurnost,tjs. zastita od najznacajnijih rizika. Pored ovih mera socdemokrati su izgradili kompleksan sis. obezbedjenja,polazeci od stanovista da on nije nista < znacajan za stabilnost poretka od ekonomskog rasta,modernizacije,tehnickog progresa&visoke stope zaposlenosti& u najsirem smislu je obuhvatao: povoljne radne uslove,odgovarajuci dohodak,skracenje radnog vremena,besplatno obrazovanje&sl. [OSNOVNI CILJEVI DRZAVE BLAGOSTANJA,KAO REALIZATORA IDEJA SOCIJALDEMOKRATIJE U PRAKSI: - eliminisanje siromastva - smanjivanje soc.ne=osti (preuzeto iz izvornog Marksizma) - pobosljanje standarda gradjana ( -II- ) - razvijanje sis.soc.sigurnosti - podsticanje drustv.razvoja - aktiviranje svih ljudskih resursa - uskladjivanje soc.&ekonomskog razvoja - humanizacija drustv.odnosa&sl. Proklamovanjem naznacenih ciljeva trebalo je da se ucine USTUPCI RADNICIMA&DREDNJIM SLOJEVIMA pogodjenim velijim soc. ne=ostima,koje je stvorio liberalni kapitalizam sa svojim ‘lesefer’ („pusti svojim tokom“, „ostavi na miru“) trzistem,ali pod uslovom da se ne ugrozi ekonomski razvoj&profitabilnost kapitalisticke klase. Soc.-demokrati su smatrali da se naznaceni soc.ciljevi mogu uspesno ostvarivati pod pretpostavkom da se postuju&razvijaju vrednosti koje oni smatraju temeljnim a to su: Sloboda,drustv. =ost,Pravednost&Solidarnost. Soc.demokratija je u pocetku iz izvornog Marksizma crpela svoje ideje&teorijske postavke zasnivala na njemu (zadovoljavanje ljudskix potreba,obezbedj. soc.sigurnosti,podizanje individ.&drustvenog standarda,prevladavanje soc. ne=osti itd.),{sa 57e stranice}]
81

ali se opstom krizom 1972.solidarnost.da ukroti kapitalisticki privredni sis. U shvatanju&uspostavljanju procesa integracije osnovno polaziste socijaldemok.&upregne ga u svoj soc. bile su vrednosti koje su vec sadrzane u izvornom marxizmu. siljeva (izdvajanja su inace prevelika) Soc.soc. DB-a su posebno dolazila od onih sa suprotnih ideoloskih pozicija: neoliberala&makrsista.-1974.sloboda. ideja istiuz < ili > doslednosi u primeni tih ideja&uz odgovarajuce ideje u skladu sa vremenom&drustv. Bila je to zapadnoevropska socijaldemokratija. sigurnost koju je u praksi uspostavila DB nisu mogle da ignorisu ni partije suprotnih ideoloskih orijentarija&drugacijih soc. Npr: DB se u vezi sa resavanjem problematike ljudskih potreba ne bavi uzrocima nego posledicama&ne dovodi u pitanje kapitalisticki sis. DB ne void drustvo u socijalizam. Hajek smatra da je jedan od glavnih uzroka krize DB nacin na koji drzava izdvaja za realizaciju soc. Mada on smatra da bi do tih promena doslo&da nije bilo krize.njena idejna osnova marsizam.OSPORAVANJA soc.vec je samo jedna od etapa u razvoju kapitalizma.drzave sukobljavaju sa postojecim sis.vrednosti koje je afirmisala socdemokr&soc. Nisu svi pokusaji koji su nastali iz M.uz 2ga civilizacijska dostignuca.u soc. pokusali da grade ‘novi svet’ u stvari su ojacali sistem. probram.&to zbog unutrasnjih teskoca&protivrecnosti koje bi se nuzno ispoljile. pokazalo da se probrami soc.koncepcija kada su smenjivale s vlasti socijaldemokratske partije  DBje tokom duzeg perioda uspela da obuzda privatni kapital.sto se slaze sa Habermasovom teorijom da je intervencijom drzave moguce osigurati koegsistenciju izmedju demokratije&kapitalizma samo u posleratnom periodu. kapitalistickog nacina privredjivanja.koje bi oni daleko bolje obavljali bez drzavnog uplitanja (prepusteni medjusobnoj utakmici&konkurenciji). [[Oni koji su u ime M. pravda&2ga.ali tako da je on sada mnogo rigorozniji nego sto je to bio onaj u ‘starom svet’ koji su srusili.pol.sferi su postignuti znacajni 82 .cije je delo drzava blagostanja.uslovima.postojala je&jedna drugacija socijalisticka orijentacija. smatrala da je. proizvodnje&prisvajanja. Polazeci od tih nacela.kao&one koje je socijalisticki pokret tokom svog razvoja isticao kao svoja nacela: humanizam.koja je tokom celog stoleca nakon M.demokratija. DB se preterano&neprincipijelno mesa ne samo u ekonomski zivot drustva nego& u individualne poslove pojedinca.

bez kojih bi soc. Prinudu prema pojedincu mogu da vrse 2gi ljudi. Hajek slobodu odredjuje negativno. ne=ost je nuzna posledica ne=ih sposobnosti&mogucnosti ljudi.grupa na njihovo koncipiranje&realizovanje (&ovde se pokazala nadmoc sveta sistema nad svetom zivota).SLOBODNO TRZISNO DRUSTVO&MINIMALNA DRAZAVA.nego direktno kao novcana pomoc.ali ima brojne pristalice&u 2gim zemljama sveta.a ne samoostvarenja preko aktivnog neposrednog uticaja pojedinaca&drustv.pracena savetima&obrazovanjem za rad.ne smao po drustv.time se sprovodi diskriminacija ‘manje vrednih’ slojeva drustva. Takvi zahtevi vode vrednosnom razlikovanju siromasnih od ostalih gradjana.od kojih se neki svrstavaju u ‘potklasu’) Hajek se smatra utemeljivacem neoliberalne koncepcije uopste. razvoja => svako insistiranje na =osti kontraproduktivno.programa od strane drzave. Ne=ost je razumljiva&prirodna. Istina. a =ost odbacuju jer je navodno nespojiva sa slobodom.od Antike pa do danas. U svakom 2gom slucaju prinuda 83 .organizacije&drzava.neoliberali u vrednost ubrajaju NE=OST. To mora biti onemoguceno zakonima kao opstim pravilima koja se bez bilo cije arbitrarnosti primenjuju = na sve ljude.kao odsustvo prinude.zivot miliona ljudi izgledao znatno drugacije.a na prvom mestu su POJEDINAC&NJEGOVA SLOBODA.uslova za sve 2ge vrednosti.pa prema tome&shvatanja slobode kao nacela&izvora moralnosti.zato svaki pokusaj drzave da deluje u pravcu izjednacavanja ljudi (osim ako se ne radi o stvaranju =ih pocetnih uslova) ima destabilizirajuce posledice u smislu drustv.koji su u vrednosti ubrajali bar neke oblike =osti.rezultati. NEOLIBERALIZAM&NEOKONZERVATIZAM OSNOVNI PRINCIPI&KARAKTERISTIKE NEOLIBERALIZAM je danas jedna od vodecih politickoekonomski&socijalnih teorija u SAD-u.oni su ugl. Temeljne vrednosti od kojih polazi su sloboda&individualizam.kako bi se osposobili da se sami o sebi brinu.rezultat slobode pojedinca da se takmici sa 2gim pojedincima&da pri tome stice&prisvaja. razvoj nego&po sistem vrednosi. Kako postoje razlike medju ljudima. (Pomoc siromasnima ne bi smela ici preko usluga. Za razliku od najveceg broja mislilaca&teoreticara.]] 38. rezultat pravno-administrativnog sprovodjenja soc.

u opravdavanju takvog nacina zivota= svako je odgovoran za svoj polozaj u celini => teznja da se bude uspesan u utakmici sa 2gim pojedincima.tjs. Udruzeni pojedinci.vec postoje pojedinci koji ga sacinjavaju.kao&sloboda od njega.znaci povredu licne slobode&individualnosti coveka. Indiv.u mogucnosti su da sami mnogo bolje&uspesnije obavljaju vecinu poslova koje danas obavlja drzava. Svaki intervencionizam drzave.nego zakonitosti trzista.prepreku da on realizuje svoje sposobnosti&mogucnosti. INDIVIDUALIZAM je za neoliberale 2ga temeljna vrednost.u skladu sa svojim zeljama&interesima.suprotan je principima slobodnog trzista&time ogranicava individualnu slobodu kao prirodno pravo ljudi. On je neodvojiv od slobode. Ne postoji nikakvo drustvo po sebi&za sebe.u sta drzava ne sme da se mesa niti na bilo koji nacin sputava slobodno preduzetnistvo. je&princip od koga se polaz u objasnjenju drustva&ponasanja pojedinaca u njemu. Ideoloske osnove individualizma nalaze se u americkom nacinu zivota&shvatanja. Drustvo je skup pojedinaca koji saradjuju ili su u sukobu sa 2gim pojedincima. Sloboda je moguca samo u drustvu u kome nesmetano funkcionise slobodno trziste.) Neoliberali proglasavajuci =ost nevrednoscu isto cine&sa pravdom (temelj slobode je nesputano slobodno preduzetnistvo u ekon.usporava ekonomski rast.a trziste osnovni regulator odnosa&odredjivanja mesta svakog pojedinca u drustvu.remeti drustvenu ravnotezu. Svako uplitanje drzave da navodno ispravi soc. Jedino je individua sposobna da procenjuje ono sto je dobro&korisno za nju.a time se povredjuje sloboda&individualnost pojedinca. Konkurencija je najsigurniji put u progres jer se desava izmedju slobodnih pojedinaca koji su svesni cinjenice da njihova sloboda nije nicim ogranicena osim slobodom 2gih pojedinaca. (Trziste ne moze biti izvor neslobode jer njemu nije imanentna namera nego spontanost. sferi.jer se od nekoga oduzima da bi se 2gom dalo.to nije rezultat namere ili nepravde. sferi&ujedno osnova napretka drustva. svaka distributivna tjs.bez cega nema ekonomskog progresa => individualna sloboda osnova stabilnosti svakog drustva&ekonomskog napretka.on remeti zakonitosti trzista.ne samo u ekonomskoj nego&u soc.pri cemu postoji obaveza da se postuju ustanovljena pravila. socijalna pravda bi vodila ogranicenju individualnih sloboda pojedinca). Takav nacin preraspodele je proizvoljan. ‘nepravde’ koje su rezultat trzisnih odnosa u stvari je cinjenje nepravde.koja ne moze biti uzrok neslobode. Svako treba da ima = pocetne mogucnosti&niko ne sme da stekne 84 .cinjenje nepravde svima koji svojom sposobnoscu&radom u trzisnoj utakmici sticu >. Ako je neko pogodjen okolnostima kao posledicom trzisne utakmice.

prednost na neposten nacin (silom,prevarom,’vezom’ & sl.). Nagrada treba da zavisi od sposobnosti,doprinosa produktivnijem&kvalitetnijem radu&postignutih rezultata. Rezultat velikih sposobnosti&dobrih rezultata su bogatstvo,ugled,prestiz,moc... Na taj nacin se sticu&odredjene vrline,koje se u suprotnom gube. 'Svako je kovac svoje srece'-kaze krilatica liberalizma 19. veka. Medjutim,zbog ideoloskih potreba precutkuju da u neuspehu pojedinca glavni udeo ima drustv.sis. u kome postoji najamni rad,nezaposlenost,neadekvatna ili veoma losa zdr.zastita,teskoce ili nemogucnost da se stekne obrazovanje,bez obzira na sposobnosti,ukoliko se ne prirada imucnim slojevima,teskoce u resavanju stambenih pitanja… Precutkuje se &rasna,etnicka&polna diskriminacija.Brojni su primeri ideoloskih obmana u vezi sa odnosom trzista&ekonomije-postoji apsolutna sloboda trzista ali je u praksi sasvim drugacije. [ Upakovana u teorijske oblande o slobodnom trzistu,finansijama&minimalnoj drzavi,ova ideologija je istovremeno&u fji opravdavanja sirenja multinacionalinih kompanija na sve delove sveta&pretvaranja < razvijenih zemalja u sirovinsku bazu pod izgovorom da se to cini u interesu razvoja tih zemalja. Na udaru neolib. ideologije prvo se nasla DB,narocito njihova soc.pol.,uz istovremeno podrzavanje mera&prakse koje su sprovodili Tacherova&Regan. Neolib. idelogija privatizacije&demontiranja drzava&njihovih soc.institucija u bivsim socijalistickim zemaljama ima uspesnu primenu&danas. Rezultati u ekonomskoj sferi su katastrofalni&pod vidom ogranicenja uloge drzave zrtvovane su njene soc.fje,prosveta,zdravstvo,sis. soc. sigurnosti ] Neoloberali izrazavaju veliku zabrinutost zbog navodnog sirenja egalitarizma jos od 70ih godina. Prema njima,za to je kriza drzava koja svojom soc. pol.,stiteci siromasne,shiri egalitarizam&time unistava tradicionalne vrednosti&potkopava moralne standarde jer pojedinca lisava mogucnosti individualnog razvoje. Neoliberali proglasavajuci =ost nevrednoscu isto cine&sa pravdom (temelj slobode je nesputano slobodno preduzetnistvo u ekon. sferi&ujedno osnova napretka drustva,a trziste osnovni regulator odnosa&odredjivanja mesta svakog pojedinca u drustvu; svaka distributivna tjs. socijalna pravda bi vodila ogranicenju individualnih sloboda pojedinca). [[::Neoliberalizam je ekonomsko, a ne i sire politicko glediste. Program smanjivanja trgovinskih prepreka&unutrasnjih trzisnih ogranisenja kao put ka kapitalistickom sistemu vise oslonjenom na slobodno trziste.
85

Neoliberali prihvataju izvesnu ulogu vlade u ekonomiji, posebno potrebu za centralnom bankom&sposobnom odbranom, ali nastoje da vladino uredjivanje (posebno poreze) smanji na sto je moguce < meru. Ovakva ekonomska shvatanja nisu nuzno pracena&politickim liberalnim stavovima: neoliberali cesto ne staju iza licnih sloboda po etickim pitanjima ili moralnim principima (recimo, po pitanju seksualnih sloboda).::]] NEOKONZERVATIZAM se nalazi nasuprot liberalnim shvatanjima. Njegova teorija,kao&teorija klasicnog liberalizma,seze u 19.vek. Prvo se javio kao reakcija na rezultate Francuske revolucije. Konzervativne ideje su bile stalni pratilac svih liberalnih&progresivnih ideja,suprotstavljajuci se svemu sto je novo radi ocuvanja postojeceg stanja,odnosno vracanja starog poretka. U odnosu prema soc.pol. ne postoje veliek razlike u odnosu na neoliberale jer su&jedni&2gi za restriktivnu soc.pol. Medjutim,u smislu osnovnih vrednosti od kojih polaze postoje bitne razlike,jer su za neokonz. NACIJA,HIJERARHIJA,DISCIPLINOVANO DRUSTVO&JAKA DRZAVA na prvom mestu. Konzervativci umesto slobode isticu VRLINU&time ‘slobodnom’ drustvu suprotstavljaju ‘dobro’ drustvo. Oni ne negiraju slobodu nego zaxtevaju da ona bude uskladjena sa vrlinom,odnosno idejom moralnog drustva. Smatraju da individualizam za koji se neoliberali zalazu slabi drustveni odganizam,jer covek koji je sveden na samog sebe predstavlja opasnos za zajendicu,jer je ljudska priroda iskvarena&nuzno ju je obuzdavati drzavnom vlascu,koju treba ojacati&2gim sredstvima -RELIGIJA,VERA,TRADICIJA,pa&PREDRASUDE&PRAZNOVERJ E,odnosno svim 2gim-samo ne istinom&umom. U pogledu vrednosti se slazu sa neolib. tako sto odbacuju =ost&pravednost kao vrednosti. Drzava treba da odrzava postojece ne=osti ili da ih ponovo povrati ako su poremecene u korist =ost. To ce biti moguce ako se neguje tradicija&podanistvo prema drzavi jer je to zaloga za stabilnost poretka,sto znaci ocuvanje statusa quo. Ideologija neokonz. u krajnjoj liniji nije suprotna neolib. u smislu generalne orijentacije-ODBRANE KAPITALISTICKOG PORETKA. Jaka drzava moze&mora da obezbedi pokornost gradjana,jer neokonz. ne veruju u njihovu dobrovoljnu lojalnost (o kojoj govore neoliberali),kao ni u ’civilno drustvo’ kome oni suprotstavljaju autoritarnu drzavnu vlast,tako da su za neokonz. CRKVA&PATRIJARHALNA PORODICA kljucne institucije za stabilnost drustva koje treba jacati.

86

NEOLIB.&NEOKONZERVATIZAM-sustinski se ne razlikuju u gledistima o globalizaciji,odnosno uspostavljanju tzv. novog svetskog poretka: restrikcija u sferi prava na rad,soc.osiguranja,zdrav.zastite,mogucnosti obrazovanja za sve,nezavisno od imovnog stanja,pristupa kulturnim dobrima// imaju uticaj na ekonomsku politiku&politicki zivot&unutrasnju&spoljnu politiku SAD-a,a&sire.

39. GLOBALIZACIJA&RESAVANJE SOCIJALNIH PITANJA
Pod G. se ugl podrazumeva POVEZANOST ZEMALJA&DRUSTAVA U SFERI KOMUNIKACIJA,TEXNOLOGIJE&EKONOMIJE,narocito medjuzavisnost nacionalnix ekonomija&transnacionalnix ekonomskix organizacija&jacanje njixove moci nad ekonomijama pojedinix drzava,posebno manjih&texnoloski nerazvijenix. Imajuci to u vidu,neki teoreticari G. sxvataju kao SISTEM,tjs.SVETSKI POREDAK. 2 razl. stanovista o karakteristikama G: 1. Povezivanje drzava&drustava (G.) jeste proces modernizacije (inspiracija delo Dirkema) 2. Proces dominacije,tjs. nasilne ekspanzije kapitalizma (inspiracija Marx) U novije vreme drugacija stanovista: npr. G. je zakoniti&univerzalni process sa sirim obelezjima “gvozdene nuznosti”; G. ne postoji u svetskim razmerama,ona je regionalna, (postoji severno-americki,pacifickoazijski&evropski region/unutar njih se moze govoriti o G.,dok je u svetskim razmerama svet podeljen. Izvan pomenutix grupacija posoji&tzv. Treci svet a to su manje razvijene,nerazvijene&siromasne zemalje koje zavise od razvijenijix) Postoji&3. stanoviste gde se trazi sredina npr. Svet je u procecu G.,ali ona je project dominacije Zapada,pre svega Amerike,ciji je cilj potcinjavanje svix 2gix zemalja njihovim interesima,unistenje nacionalnih ekonomija&svih 2gix formi samostalnosti tih zemalja&nametanje Americkog lifestyle-a. BROJ NEZAPOSLENIH visestruko veci nego sto je bio u Drzavi Blagostanja.Glavni uzrok nije samo razvoj novix texnologija koje zaxtevaju manje radne snage,vec SELENJE PROIZVODNJE (zajedno sa

87

zastarelom&prljavom texnologijom) u zemlje jeftine radne snage,jer profit ima primat nad dobrobiti&sudbinom zaposlenix&njihovim soc.polozajem. PROFIT&EKSPANZIJA KORPORACIJA vrxovna su nacela kojima se rukovodi NEOLIBERALNA ELITA MOCI. Da bi se odrzavo postojeci sis. nejednakosti (pored Slobode&Individualizma, Nejednakost je za neoliberale temeljna vrednost)&obuzdala eventualna teznja soc.ugrozenix klasa&slojeva za promenama u sferi soc.odnosa,vlast se kao produzena ruka multinacionalnog kapitala brine o tome da stepen demokratije bude uvek doziran samo u onoj meri koja nece ugroziti njene interese,tjs.interese kapitala. Nosioce G. ne interesuje cinjenica da se na taj nacin gubi decenijama stvarana “demokratska supstanca”. DOZIRANJE DEMOKRATIJE PO MERI VLASTI moguce je zato sto je sistem organizovan tako da uticaj naroda ogranici samo na izbore. Ako narod nije zadovoljan postojecim soc.stanjem,mora da saceka sledece izbore da bi promenio vladajucu garnituru,ali time se ugl. nista ne dobija jer je VLAST SAMO IZVRSILAC VOLJE MULTINACIONALNOG KAPITALA. Doziranoj demokratiji doprinose&brojne tzv. nevladine organizacije,koje sirom sveta formira ugl. Amerika (vecina ix je u sluzbi multinac.kapitala&deluje po instrukcijama spoljnix faktora& u njixovom interesu). Usmerene su protiv nacionalnix interesa zemalja u kojima deluju,neretko doprinoseci&etnickim sukobima. Mnoge imaju predznak ‘humanitarne’. Pod pritiskom G. Zapadnoevropske zemlje su bile prinudjene da revidiraju svoj soc.program. Moc transnacionalnix korporacija&uvecanje bogatstva uskog kruga kapitalisticke klase-osn. cilj&prioritet G. Medjunarodne organizacije KREDITIMA DIKTIRAJU PONASANJE ZEMALJA DUZNIKA jer odredjuju njihovu ekonomsku strategiju,nacin investiranja,prioritete,visinu izdvajanja za javne potrebe,cene vitalnix proizvoda,visinu najamnina itd. Vlade zemalja duznika imaju vecu odgovornost prema inostranim kreditorima nego prema gradjanima u svojoj zemlji. Brojni su&2gi oblici podredjivanja nacionalnih drzavanjihova ekonomija&kultura (za koje se tvrdida priradaju ostacima retrogradnog tribalizma&da kao takve treba da izumru) podredjuju se globalnoj ekonomiji&politici. Od vlada tih zemalja zaxteva se da uklone sve prepreke koje sputavaju slobodno kretanje kapitala. Postavljaju se barijere za uvoz&izvoz ukoliko to remeti interese multinac.kompanija. Na politickom planu,vladajuce strukture se prisiljavaju da ‘demokratski’ sputavaju&ogranicavaju soc.zaxteve masa koje bi mogle ometati delovanje multinac.kompanija. Mere za to: poducavanje&instruktaza,propaganda protiv ‘neposlusnix vlada’,ekonomski&politicki pritisci uz istovremeno
88

G. Medijska satanizacija srpskog naroda. G. informacionix medijskih sistema omogucuje G. Ofanzivni nastup neoliberalizma. potreba vecine svog stanovnistva.a cilj je iskorenjavanje moralnix standarda.serije. [ U vreme kad su u ZEvr.&privrednim strukturama) pljackaju nacionalno bogatstvo&novac 89 .materijalna razaranja&ljudske zrtve.dugovi su za nesto > od jedne decenije uvecani za preko 10x.doslo je do velikog uvecanja kamata koje te zemlje dovodi do duznickog ropstva.pa i vojno razaranje.obezvredjivanje tradicije&kulture&ponistavanje sistema vrednosti.liberalna ideologija koja je dovela do podel&duboke krize unutar inteligencije. Tako se namecu celom svetu drustvena merila. Pocetkom sadasnjeg koncepta globalizacije doslo je do kraha tog programa: ionako nezavidan soc. kultura se plasira u prvom redu kroz razne muz.xitove.kao ideologije G. masovne kulture.od pocetka je usmerena na PONISTAVANJE NACIONALNOG IDENTITETA.kompanija.filmove u kojima preovladjuje nasilje&sl. SRBIJA&GLOBALIZACIJA-S. razvoj zahvaljujuci projektu ‘Novog svetskog ekonomskog programa.zapocele su svoj ekonomski&soc.vecina ovih zemalja tone u siromastvo&bedu.-je.zemlje Treceg sveta.a ne da otkriju Istinu.koja je primerena potrebama&zaxtevima multinac. Znacajnu ulugu imaju MAS MEDIJI&MASOVNA KULTURA. drzave blagostanja postizale znacajne rezultate u zadovoljavanju soc.&to prema principima psihologije manipulacije.Fja medija kao industrijskix pogona koji proizvode&plasiraju info u obimu&na nancin na koji odgovara gospodarima novog svetskog poretka je da naprave sopstvenu. polozaj vecine stanovnistva rapidno se poceo pogorsavati. Vrxunska kultura nije pogodna a jos manje finanskijski isplativa za sirenje putem elektronskix medija jer vecina koja satima sedi ispred TV-a nema mnogo razumevanja za tu vrstu kulture.transnacionalne korporacije (u sprezi sa vladajucim pol. 4x im je smanjena pomoc u odnosu na onu koju su ranije dobijalne (pomoc Amerike smanjena za 30x!).nedavno oslobodjene od kolonijalizma.vojna intervencija kao krajnje sredstvo-> sve ove mere su svojevrstan oblik novog tipa kolonizacije.koji je pod okriljem Ujedinjenih Nacija realizovan skoro 3 decenije.ekonomska blokada&sve 2ge sankcije. je na periferiji svetskih zbivanja ali ne toliko udaljena da bi nas svetski mocnici ostavili na miru.nacin zivota&potrosacka psihologija potrosaca takve robe.pruzanje podrske opozicionim snagama za koje se zna ili se osnovano pretpostavlja da ce kada dodju na vlast slediti drugaciju politiku. POSLEDICE: destrukcija ekonomije.

U zemljama u razvoju nalazi se 80 odsto od ukupnog broja OSI. potrebe najizrazenija posledica invaliditeta].takodje. Postoje brojne teskoce u obelezavanju tacnog broja OSI koje nastaju zbog nedostatka jedinstvene definicije. saobracajnih nezgoda.obuhvaceno posledicama invalidnosti – clanovi su porodice u kojoj zivi OSI ili su na drugaciji nacin povezani sa njima. zloupotrebe supstanci.vezuje za termin 'invalidne osobe'. Tome doprinose. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (WHO).siromastva. S 2ge strane. NEDOSTATAK ADEKVATNIH PODATAKA O BROJU&STRUKTURI LJUDI KOJI ZIVE SA INVALIDITETOM jasan je pokazatelj nedovoljne brige&organizovanosti&znacajna prepreka za istrazivanje pojava&problema sa kojima se OSI susrecu (losa evidencija OSI je nesto bolja u zdrav.prebacuju u strane banke -> neki analiticari smatraju da se zemlje Afrike nalaze u Cetvrtom svetu (jer su neke bivse socijalisticke zemlje zauzele Treci)&da su&danas na nivou na kojem su bile u doba kolonijalizma. odnosno oko 500 miliona ljudi u svetu. odnosno 10% od ukupnog broja stanovnika.na izvestan nacin.nedovoljne zdrav. Pored toga.kako pokazuju podaci UN. možemo ocekivati da broj takvih osoba iznosi oko 800. Ukoliko primenimo ustaljenu procenu WHO za teritoriju Srbije.000. ocekivano losija u 90 .kao&definicije zavisni su od socijalnih. Uzroke takvog trenda treba traziti najpre u rastu svetske populacije. 40.jer su njihove zdravst.a zatim u napretku medicine&tehnologije.a izrazito losa u centrima za soc.narusavanja okoline. zastite.bolesti ili elementarnih nepogoda.povecava se broj osoba koje zive sa invaliditetom. U nasoj zemlji ne postoje tacni podaci o broju OSI. Znacenje.povreda na radu.politickih. UZROCI PORASTA BROJA OSI U SAVREMENIM DRUSTVIMA Poslednjih godina. ustanovama [70% .porast standarda&produzetak zivotnog veka.broj OSI kreće se 7-10% od ukupne populacije.kao&razlicitog znacenja.pravnih&2gih uslova.broj OSI je > &zbog cestih ratova.koriscenja nagaznih mina.koje su u pojedinim sredinama. rad [27%] . racuna se da je 25% ljudi.

zanemaruje sredinu u kojoj osoba zivi. Nezaposlenost kao najznacajnija soc. promene.moze biti uzrok invalidnosti.ali u poredjenju sa sopom nezaposlenosti u populaciji kao celina.shvata invalidnost kao socijalno definisan&kreiran problem.odgovoran za porast izolacije&segregacije&dominaciju medicinske profesije u resavanju problema invalidnosti. je ideolosko pitanje koje zahteva soc.invalidnost nije stvar individue.od kojih je najveci njihov deo socijalno odredjen.ali samo u seoskim naseljima)..&povecanog broja kompetentnog kadra iz te oblasti.kao&kada se radi o nezaposlenima&osobama sa nizom skolskom spremom.SOCIJALNOG&BIOPSIHOSOCIJAL NOG MODELA INVALIDNOSTI MEDICINSKI MODEL sagledava invalidnost kao individualni problem.cini se. 41.a isto tako politicko pitanje povezano sa ljudskim pravima.invalidnosti.nerazvijenim opstinama.opovredom ili nekim 2gim ostecenjem zdravlja&zbog toga zaxteva medicinsku pomoc&negu koju pruzaju profesionalci.ali njegova dominacija. Osnovni nacin resavanja problema invalidnosti je lecenje.vec je to vrlo kompleksna kolekcija razlicitih stanja. karakteristika ove grupacija. Model je ostro kritikovan od strane niza strucanjaka. OSNOVNA OBELEZJA MEDICINSKOG. % nezaposlenosti se razlikuje od zemlje do zemlje.nije time bitno ugrozena: model je restiktivan.kod OSI je 2-3x > . nesto bolja u sluzbi penzijsko-invalidskog osiguranja. Resavanje problema invalidnost zahteva socijalnu akciju&postoji soc.direktno prouzrokovan bolescu.sama po sebi.fokusiran samo na fizicko ostecenje. odgovornost drustva da sredinu modifikuje tako da bude omogucena puna participacija OSI u svim sferama zivota => problem inv. Mada bolest. Na nivou javnozdravstvene politike resenja se traze u razvoju sluzbi za rehabilit. SOCIJALNI MODEL je dijametralno suprotan medicinskom. Neki istrazivaci se zalazu za to da se ovaj model nazove socijalno91 .rehabilitacija&adaptacija individue na posojece stanje.mnogi 2gi faktori koji nisu povezani sa bolesti mogu uticati na njenu pojavu. Osnova tog modela je davno formulisan stav medicinske sociologije da se bolest kao stanje mora razlikovati od onesposobljenosti.

adaptacija stambenih prostora.koje se (zbog takve klime&politike) odricu znacajnog rezervoara ljudskih potencijala. u prirodi&intenzitetu funkcionisanja osobe)&do promena u participaciji (prirodi&intenzitetu individualnog ukljucivanja u zivotne situacije). Ograniceno ukljucivanje u sferi obrazovanja se ogleda kroz cinjenicu da su mnoga deca sa invaliditetom iskljucena iz skolskih tokova ili su zatvorena u 92 .ovaj model je podrzan od niza istrazivaca. stanja deluju kontekstualni faktori: licni&okolinski.medicinski&isticu da invalidnost nije licna karakterisika. stanja (fizickog. Susman istice znacaj modela za istrazivanje stigmatizacije. Na stepen&karakter svake od ovih posledica ostecenog zdrav.ekonomski problemi.npr. Proces interakcije ima sledeci karakter: naruseno zdravstveno stanje (kao rezultat akutne ili xronicne bolesti.kao&za aktivisticki pristup za poboljsanje polozaja OSI u zajednici. zivota (narocito onih koji se ticu njix samix).ne koristeci te ljude ni priblizno njihovim mogucnostima.pitanju] 42. Ograniceno ukljucivanje OSI je prisutno u aktivnostima&odlucivanju u svom oblastima drustv.Bikenbah da je to univerzalni model za razvoj teorije&za istrazivanja. Posledice ovakvog statusa nisu samo individualne.emocionalnog) individue&njene okoline.predrasuda&neznanja sa cesto nezadovoljenim elementanim potrebama.OBLICI DISKRIMINACIJE OSI U SAVREMENIM DRUSTVIMA Uprkos znacajnom angazmanu medjunarodne organizacije &brojnim naporima. Neki od problema u mnogim zemljama u svetu a&kod nas su: ograniceno ukljucivanje u mnogim sferama.vec one uticu na ukupan socioekonomski razvoj mnogih zajednica.u pojedinim zemaljama ukupan polozaj OSI nije resen&&dalje veliki broj OSI zivi u klimi diskriminacije.mentalnog. Nasuprot medicinskom.povreda ili trauma) ostavlja posledice u vidu ostecenja (gubitna ili abnormalnosti telesne structure ili fizioloske funkcije) dovodi do promena u aktivnostima (tjs. [opsirnije u 43.vec ‘prazan proctor izmedju invididualnog kapaciteta&okolinskih zaxteva’. BIOPSIHOSOCIJALNI MODEL invalidnost shvata kao multidimenzionalni fenomen nastao kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdravst.

klima. [Okolinska ogranicenja mogu poticati iz niza sektora: fizicka okolina (recimo ogranicenja vezana za stanovanje.religijskih. 1) OKOLINSKI faktori su soc.emocionalnog) invididue&njene okoline. Veliki br OSI je iskljucen iz javnog zivota zbog nepristupacnosti prevoznih sredstava.mentalnog. stanja (fizickog. zdravstveni sektor (nedostupan.nerazvijno civilno drustvo&nedostatak podrske). Sto se tice sfere zaposljavanja veliki broj OSI je iskljucen iz trzista rada (daleko > stopa nezaposlenosti nego u bilo kojoj 2goj grupaciji).FAKTORI OD UTICAJA NA INTERAKCIJU POJEDINCA.diskriminativan).arhitektonske barijere. struktura.zdravstvenih. soc. stanja deluju KONTEXTUALNI FAKTORI&to licni&okolinski.ulica&slicno).teren itd. 93 .a kao rezultat te interakcije javljaju se disfje koje se ispoljavaju kao: 1) gubitak ili abnormalnost u telesnom funkcionisanju&strukturi 2) limitacije u aktivnostima 3) ogranicenja u participaciji Na stepen&karakter svake od ovih posledica ostecenog zdrav.samim tim su ekonomski problemi izrazeni kod velikog broja (upravo iz razloga nezaposlenosti).sportskih&ostalih manifestacija.transport. Adaptacija stambenih prostora je skupa&nedostupna za mnoge OSI.javnih.ekonomska okolina (ogranicene mogucnosti za zaposljavanje&razvoj karijere).civilno drustvo.sazaljenje.diskriminacija.razlicitih standarda kvaliteta.sluzbe za podrsku.institucije koje ne pruzaju optimalne mogucnosti za normalnu socijalnu integraciju.NJIHOVOG ZDRAVSTVENOG STANJA&SOCIJALNOG OKRUZENJA Biopsihosocijalni model invalidnost shvata kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdrav.kulturnih. stavovi.pravna&soc. okolina (predrasude.pa su oni u > broju slucajeva izdrzavana lica. 43.

edukacija.arhitektonskim resenjima do sitnih potrba koje su skoro beznacajne u pogledu materijalnih&2gih ulaganja ulaganja nehendikepiranih.*Svi ti faktori mogu predstavljati barijere za punu participaciju OSI u zivotu zajednice&reducirati dostupnost resursa koji im dozvoljavaju zivot&aktivnost] 2) LICNI faktori su pol.vrednosti&ubedjenja .medju kojima se nalaze: vrste&stepen 94 .nacin savladavanja stresa.sistemi&politika] 44.karakter&niz 2gih faktora koji uticu na to da se nesposobnost ispolji kod invididue.nudi sto vise povoljnih sansi za zivot koje sup o= prihvatljivi za sve clanove drustva.ukupan obrazac ponasanja. Medjuljudski odnosi. Istinski humano&demokratsko je ono drustvo koje svojim clanovima.nedovoljno pravne regulative ili neadekvatna regulative).vrlo su slozeni&zavise od mnostva raznih cinilacca. relevantnih za zivot&opstanak). OGRANICENJA U SOCIJALNOM OKRUZENJUKOJA UTICU NA INTEGRACIJU OSI Barijere koje otezavaju integraciju HO u svet ‘normalnih’ razlicite su&krecu se od diskriminacije u drustvu&u medjuljudskim odnosima do raznik 2gih.nedostatak info. poreklo. faktora kroz grupe: .prirodna okolina&covekom izmenjena okolina . pravna podrska (nedostatak.kao sto su barijere u saobracaju.proslo&sadasnje iskustvo. [Moguci okvir za analizu kontext.profesija.soc.podrska&odnosi .kada su u pitanju HO.sluzbe .znaci&HO.edukacija&informacija (nemogucnost ukljucivanja u redovne edukativne tokove.stavovi.mada HO one znace mnogo.godine starosti.produkti&tehnologija .

visoko-razvijenim industrijalizovanim drustvima.zahteva angazovanje kadra visoke strucnosti&odgovarajucih kvalifikacija.nerazvijno civilno 95 . odnosa jedna ljudske zajednice. Hendikepirani pojedinac je > uocljiv u dinamicnim.pretezno agrikulturnim drustvima. soc.koja postavljaju nize zahteve pred svoje clanove.sve dozivljava kao dokaz ravnopravnosti sa ‘normalnim’ radnicima&potvrdu o uspesnoj interakciji u drustvo.da li je xendikep urodjen&sta je uzrok njegovom nastanku.ulica&slicno). radnik teze uklapa&nalazi svoje mesto.nego u < razvijenim. Na integraciju HO u otvoreno drustvo utice&socio-ekonomski&sociokulturni nivo razvijenosti datog drustva. Savremeni nacin industrijske proizvodnje. Sto je visi nivo soc.jer im uliva samopouzdanje&ubedjenje da uprkos hendikepu&postojecim razlikama mogu biti prihvaceni u drustvu. Kao ogranicenje integraciji HO u drustvo&uspostavljanju dobre komunikacije sa nehendikepiranima.sazaljenje.sxodno razlicitim slucajevima.ekon.diskriminacija. Ukoliko su ogranicenja koja poticu iz okoline izrazenija.bez obzira na to da mora prihvatiti utakmicu sa nehend. ‘normalne’ populacije negativne utiske o HO&njihovim sposobnostima. okolina (predrasude.imajuci u vidu iste ili razlicite vrste ometenosti. Naravno da se u takvu proizvodnju hend.dakle > u urbanoj ego u ruralnog sredini. Od uticaja na medjuljudske odnose su&razne kombinacije. Pronalazenje dobrog&prihvatljivog ponasanja za obe strane je od bitnog znacaja za HO.ili izmedju njih.samim HO.od uticaja su&predrasude. Okolinska ogranicenja mogu poticati iz niza sektora: fizicka okolina (recimo ogranicenja vezana za stanovanje.to su tendencije ka vrednovanju svih kvaliteta.kao&da li je rec o odnosima medju samim HO.dokazujuci se stalno&ponovo. HO u tokove drustv.ukoliko je zadobijen tokom zivota u kom dobu zivota je nastupilo.transport.pol&godine zivota HO&dr. Biopsihosocijalni model invalidnost shvata kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdrav. Na integr. zivota utice&nivo razvijenosti kulture&kulturnog ponasanja odredjene sredine u datom drustvu.ometenosti.limitacije u aktivnostima&ogranicenja u participaciji biti >a.sa slozenim tehnosloskim procesima. stanja invididue&njene okoline. Ukoliko u tome uspe.koji odgovaraju visokoj proizvodnji (produktivnosti)&ucincima u postupcima rada&procesu proizvodnje izrazeni&veci. postojanje razlika madju ljudima stvaraju pripadnicima tzv. Hendikep sam po sebi u medjuljudskim odnosima u izvesnoj meri opterecuje&HO&nehendikepirane osobe.utoliko ce posledice zdravstvenog problema u vidu ostecenja. radnicima.

nedovoljno pravne regulative ili neadekvatna regulative).razlicitih standarda kvaliteta. AKTIVNOSTI MEDJUNARODNIH ORGANIZACIJA.regionalnom&internacionalnom nivou sa akcentom an -=e mogucnosti.prema njoj se MRL garantuju ista prava koje imaju&2ge osobe ali se isovremeno prepoznaju njihove specificne potrebe u sferi zdravlja.soc.obrazovanja. – prema kojoj se garantuju =a gradjanska&politicka prava 3) Internacionalna godina OSI 1981.nedostatak info. – koja je pokrenula niz akcija na nacionalnom.-1992. Program je posebnu paznju posvetio potrebama zene.iako same ne zive sa invaliditetom. Generalna skupstina UN je proglasila period os 1983.*Svi ti faktori mogu predstavljati barijere za punu participaciju OSI u zivotu zajednice&reducirati dostupnost resursa koji im dozvoljavaju zivot&aktivnost.ekonomska okolina (ogranicene mogucnosti za zaposljavanje&razvoj karijere).pruzaju svu pomov clanovim porodice sa tim problemom.. DEKADOM INVALIDA&na kraju te decade je proglasen 3. 2struka stigmatizacija: kao zena&kao OI. pravna podrska (nedostatak. edukacija&informacija (nemogucnost ukljucivanja u redovne edukativne tokove. zastite 2) Deklaracija o pravima OSI 1975. zdravstveni sektor (nedostupan. 45.POSEBNO OUN NA POBOLJSANJU POLOZAJA OSI Od 70ih godina angazovanost na promociji ljudskih prava pocinje da dominita antivnosima UN&iz tog perioda datira donosenje niza dokumenata kojima se regulisu prava OSI.decembar kao SVETSKI DAN INVALIDA.rehabilitaciju&prevenciju invaliditeta. Zene su te koje. Najznacajniji uspeh bio je formulisanje svetskog programa akcije koji se tice OSI.drustvo&nedostatak podrske). 1) Deklaracija o pravima MRL 1971. relevantnih za zivot&opstanak).diskriminativan). Jedan od najznacajnijih ishoda dekade invalida je 96 .

obuka osoblja.boje.porodicni zivot.brige je delimicna&pretezno formalnog karaktera.kultura.mehanizmi za pracenje Ovaj document je 1995.ciljna podrucja za ravnopravno ucesce – pristupacnost. 1) Univerzalna deklaracija UN o pravima coveka 2) Konvencija o pravima deteta 3) Standardna pravila UN za iz=avanje mogucnosti koje se pruzavju OSI 4) Konvencije medjunarodne organizacije rada o prof. 97 . rehab. veliki bri OSI nije obavesten o svojim pravima.pola.jezika.medicinska zastita.imovine.medjunarodna saradnja .pa to predstavlja zabranu diskriminacije u primeni garantovanih prava po osnovu invalidnosti.nacionalnog ili drustv.slobodu. svakom garantuje pravo na zivot.veroispovesti.PRAVA&BENEFICIJA OSI Postojanje pravne drzave koja ce obezbediti ravnopravnost svih gradjana podrazumeva&pruzanje =ih mogucnosti OSI da ravnopravno participiraju u drustv.politickog ili 2gog misljenja.zakonodavstvo.preduslovi za ravnopravno ucesce – podizanje svesti.bezbednost licnosti.) Pravila sadrze: .ZNACAJ NORMATIVNO-PRAVNOG UREDJENJA POLOZAJA. 46. sporost administracije je znacajna prepreka da OSI realizuju svoja prava.bez ikakvih razlika u pogledu rase.ali se prava predvidjena deklaracijom garantuju ‘svakom coveku.rodjenja ili 2gih okolnosti’.zaposljavanje. porekla.vera… .usvajanje standardnih pravila UN za iz=acavanje mogucnosti koje se pruzaju invalidima (1993.mere sprovodjenja – informacija. potpisala&nasa zemlja. Povezanost OSI sa sis.obrazovanje.sport.rehabilitacija . Medjunarodni pravni akti kojima se regulisu prava OSI. zivotu. drustv.&zaposljavanju OSI Univerznalna deklaracija UN o pravima coveka OSI se ne spominju izricito.

veroispovest. pravo deteta na najvisi nivo zdravst. 98 .integracije OS (mnoge zemlje nisu jos usvojile adekvatnu nacionalnu zakonsku regulative koja ce osigurati primenu ovog prava). ili fiz.etnicko ili socijalno poreklo. njihovo dostojanstvo.onesposobljenost.1993.podstice samostalnost&olaksava aktivno ucesce deca sa invalid. Pomoc koja se pruza detetu sa invalid. Da bi se OSI obezbedili uslovi za ravnopravno ucesce u svim oblastima drustv. u zajednici.cime se njihovo pravo da budu priznati kao pravni subjekti ne postuje.zloupotrebe.cesto donose vazne odluke o zivotnim pitanjima umesto samih OSI.imovno stanje.bez cega nema soc..).osiguranje. uvazava se pravo svakg deteta da koristi soc.zastitu.politicko ili 2go ubedjenje. Standardna pravila UN za iz=acavanje mogucnosti koje se pruzaju OSI Kao kruna dekade invalida. Svrha ovih pravila je da obezbede da OSI uzivaju ista prava&obaveze kao&ostali clanovi drustva u kojem zive. Drzave clanice priznaju da deca ometena u razvoju (ment.pripremi za zaposljavanje.vec je ovde predvidjena&pomoc koja ce detetu omoguciti efikasan pristup obrazovanju.obuci.ukljucujuci&soc. da deca ne budu odvojena od svojih roditelja protiv njihove volje.pol.U najrazvijenijim drustvima najsire shvacena licna sloboda OSI nije uvek u praksi ispostovana: 2gi-bilo porodica.boju koze. Konvencija o pravima deteta Drzave potpisnice obavezale su se da ce postovati&obezbedjivati prava predvidjena Konvencijom svakom detetu ‘bez ikakve diskriminacije&bez obzira na rasu.) treba da uzivaju pun&dostojanstven zivot u uslovima kojima se obezb. ili mentalnog nasilja. preduzimanje odg. OSI drustv.bilo strucnjaci.zanemarivanja ili nemarnog odnosa (sto je od posebnog znacaja za decu sa invalid. ne zaustavlja se na pukom medicinskom zbrinjavanju.&medicinske zastite&na rehabilitaciju.rodjenje ili 2gi status deteta ili njegovog roditelja ili zakonitog staratelja’. zajednica suvise cesto svodi na pasivne objekte brige&ne omogucava im da sami istupaju u raznovrsnim pravnim odnostima.povreda.osim u slucajevima kada nadlezni organi utvrde da je odvajanje u najboljem interesu deteta. mera radi zastite dece od svih oblika fiz.

Samo ako ostvarjuju pravo na adekvatno obrazovnje&zaposljavanje OSI mogu da razviju svoje stvaralacke potencijale.potpomazu integraciju (tjs.nege&milostinje.zivota. ili mentalne mane.&politike zaposaljvanja OSI.a ne pasivni objekti tudje brige.potencijalima&doprinosu drustvu.koji.samohranih majki&sl.&zaposljavanju OSI Konvencija izraz ‘invalid’ definise kao lice ciji su izgledi da obezbedi odgovarajuce zaposlenje.njihovim pravima. kategorija OSI (recimo invalida rada&2gih grupacija invalida). 47. Konvencije medjunarodne organizacije rada o prof. reintegraciju) OSI u drustvo. Grupi organizacija za samopomoc pripadaju&mnoga udruzenja izbeglica&raseljenih lica.ukoliko se praktikuju.cime se obezbedjuje da ne dodje do diskriminacije izmedju razl. Jace od ostalih NVO. Zbog toga one cesto ostaju relativno 99 . ULOGA UDRUZENJA OSI U JACANJU CIVILNOG DRUSTVA Udruzenja&organizacije lica sa fizickim&senzornim ostecenjima cine poseban segment treceg sektora u Srbiji.rehab.drzave pre svega treba da preduzmu akcije za podizanje svesti o OSI. Ovom konvencijom su zacrtani principi prof.rehabilit. Oni imaju mnogo zajednickih karakteristika sa ostalim vrstama organizacija za koje se kod nas odomacio termin ‘nevladine organizacije’ ili ‘NVO’ (‘’non govermental organization”).ove grupe su usmerene prevashodno na dobrobit sopstvenih clanova&na medjusobnu pomoc clanova.budu ekonomski nezavisni&aktivni subjekti u drustvu. Konvencije primenjuju na sve kategorije OSI.potrebama. Logika njihovog postojanja redukuje socijalne probleme na nivo pojedinca.kao&da napreduje u njemu.znatno smanjeni zbog propisno priznate fiz. Ove grupe nastaju iz potrebe da se ljudi koji se nalaze u posebno teskim zivotnim situacijama sretnu sa 2gima koji imaju slicna iskustva. Udruzenja lica sa fizickim&senzornim ostecenjima spadaju u deo nevladinog sektora koji nazivamo ‘GRUPAMA ZA SAMOPOMOC’.

politika&zajednickim snagama ostvati soc. briga za svakog pojedinca.clan je centar&smosao postojanja. integracija odredjene grupe.poboljsa soc. se mogu podeliti na one 1) sa INTERNALIZOVANIM FOKUSOM .jacaju svest okruzenja o sopstvenom problemu&broju osoba koje snose posledice tog problema.ovakve grupe su izuzetno povoljne za priodobijanje volontera koji brze&jasnije uocavaju rezultate svoga rada u kontaktu sa konkretnim osobama sa kojima komuniciraju&kojima pomazu. njihov vid angazovanja cesto&hronoloski sledi nakon prvog&proistice iz prvog//intenzitet&znacaj clanstva labave. Udruzenja kombinuju ciljne grupe&nisu > iskljucivo usmerena na clanove koji imaju istu dijagnozu.zatvorene&izolovane u odnosu na ostale NVO.snage usmeravaju prevashodno na pojedinacne clanove drustva&brigu za poboljsanje njihovog psihofizickog stanja.organizuju kampanje. Najcesce organizacije kombinuju oba nacina rada. Kada su dobro odganizovane.psihosocijalna&finansijska pomc.ali istovremeno&sa ciljem da se izmeni (diskriminativno) ponasanje okoline prema clanovima. nastoje da dodju do sistemskog resenja.mada stalno prisustvo ljudi koji ne dele iskustvo nije nuzno.a u zavisnosti od okruzenja&stepena razvoja organizacije.niz malih gestova&akcija. U zavisnosti od usmerenja&glavnih aktivnosti grupe.priklanjaju se nekada jednom. humanitarna.a cesto je&nepozeljno.topla atmosfera.poznanstva mogu biti korisni.tjs.org. 2) 100 . bave se zastupanjem&lobiranjem.dodatna snaga crpi se iz saveznistva sa 2gima.tesku&ponekad trajno izmenjenu situaciju cine sustinu njihovog postojanja. Organizacije za samopomoc se osnivaju da bi promenile zivot pojedinca.a nekada 2gom nacinu rada.obuka u zivotnim vestinama&pomoc u prezivljavanju&navikavanju na novu.znanja.to je najcesce osoba koja ima ili razume (zbog neposrednog iskustva) problem zbog kog je grupa nastala. za samopo. sa EKSTERNALIZOVANIM FOKUSOM – usmeravaju snagu na otklanjanje uzroka nepovoljne situacije.a ukljucivanje ‘ostalih’ ili ‘2gih’ zasniva se na licnim&emotivnim vezama//pojam ‘clanstva’ je izuzetno vazan. onima koji su zainteresovani za resavanje problema ili cije iskustvo.

pri cemu se postuje&princip o nezastarevanju stecenih prava. osiguranja obuhvata: .a da prava ostvaruju samo oni osiguranici koji ispunjavaju propisane uslove za njihovo sticanje (primena ovih nacela posebno dolazi do izrazaja u slucajevima ostvarivanja prava na porodicnu penziju.zdravstveno odiguranje .da se prava ostvarjuju pod istim uslovima&u istoj visini zavisno od ulaganja korisnika. Osnov osiguranja cini rad osiguranika. Nacela uzajemnosti&solidarnosti podrazumevaju obavezu svih osiguranika na ulaganje sredstava.osiguranje za slucaj nezapolsenosti Osnovno polaziste sva 3 sistema je da osiguranicima ganantuju ista prava. Sis. su licna&ne mogu se prenositi na 2ga lica. se ostvaruju na osnovu obima&duzine ulaganja.uz postovanje odredjenih nacela utvrdjenih republickim zakonima. Obavezno osigurana lica su podeljena u 3 kategorije: 1) zaposleni 2) osiguranici samostalnih delatnosti 3) zemljoradnici 101 . stizu&ostvaruju u zavisnosti od duzine ulaganja sredstava za ovaj vid osiguranja.sto se izrazava duzinom rada&visinom zarada.pocne da obavlja samostalnu delatnost ili da se bavi poljoprivrednom delatnoscu. soc.48. Prava iz sis. sigurnosti&ocuvanje&unapredjenje zdravlja osiguranika&njihovih pororida kada su oni privremeno ili trajno spreceni da radom obezbede sebi&clanovima svoje porodice egzistenciju.prava na najnizu penziju&sl. PRAVA&KORISNICI PENZIJSKOINVALIDSKOG OSIGURANJA Svrha&osnovni smisao SOCIJALNOG OSIGURANJA je obezbedjivanje soc.bez obzira da li ono to zeli ili ne.sto znaci da se prava u p&i osigur. Prava iz P&I osi.penzijsko&invalidno osiguranje . OBAVEZNOST osiguranja znaci da ona nastaje od dana kada se lice zaposli.). P&I osig.

pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju .na radnom kampu ili takmicenju.pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju . na 2gi odg.u skladu sa posebnim zakonom. > obim&2gu vrstu prava od prava utvrdjenih Zakonom o osnovama P&I osig.pravo na rasporedjivanje.pravo na invalidsku penziju .u vojnoj vezbi ili vrsenju 2gi obaveza iz oblasti odbrane zemlje.pravo na raspor.]] LICA KOJIMA SE OBEZBEDJUJU PRAVA ZA SLUCAJ INVALIDNOSTI&TELESNOG OSTECENJA: lica koja pretrpe povredu na radu ucestvujuci u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreca. [[ 11% na bruto osnovici se daje za P&I osig. – njime osiguranici mogu.PRAVA IZ P&I OSIG: 1) za slucaj starosti – pravo na starosnu penziju 2) za slucaj invalidnosti: . posao sa punim radnim vremenom 4) za slucaj smrti – pravo na porodicnu penziju 5) za slucaj telesnog ostecenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolescu – pravo na novcanu nadoknadu za telesno ostecenje 6) pravo na novcanu nadoknadu za pomoc&negu 7) pravo na naknadu pogrebnih troskova 8) pravo na nabavku specijalnih pomagala za citanje&pisanje DOBROVOLJNO P&I OSIG.obezb.na 2gim 102 .odnosno na zaposlenje na 2gom odgovarajucem poslu sa punim radnim vremenom .pravo na novcane nadoknade u vezi koriscenja prava na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju &rasporedjivanje. sebi&clanovima svoje porodice.odnosno zaposlenje na 2gom odgovarajucem poslu 3) za slucaj opasnosti od nastanka invalidnosti: .

suzbijanjem.dokvalifikaciji&prekvalifikaciji.ucenicima&studentima koji se u skladu sa zakonom nalaze na obaveznom proizvodnom radu.korisnici stalnih novcanih pomoci&pomoci za smestaj u ustanovu soc.&tel. zastite.licima koja se nalaze na izdrzavanu kazne zatvora dok rade u privrednom 1ici ustanove za izdrzavanje kazne zatvora (radionice)&na 2gom radnom mestu.licima koja se nalaze na strucnom osposobljavanju.soc.str. ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA [vidi pitanje sis.profesionalnoj praksi ili prakticnoj nastavi.prema Zakonu o zdr. ZASTITI u okviru koje se prioritetno obezbedjuje: zdr.ugovora o dopunskom radu&ugovora o delu.porodjajem&materinstvom 3) lica starija od 65 godina zivota 4) hendikepirana&invalidna lica. Republike Srbije zasniva na PRIMARNOJ ZDR. Pravo za slucaj inv. zastita stanovnista u vezi sa sprecavanjem. PRAVA&KORISNICI U SIS.osiguranja za uvod=65. zastie ili 2gu porodicu&korisnici pomoci ciji je hranilac na odsluzenju vojnog roka 103 .godine zivota 2) zene u vezi sa planiranjem porodice.ranim otkrivanjem&lecenjem najcescih bolesti od > socijalno-medicinskog znacaja&sprovodjenje obaveznih mera kolektivne zdrav. Zdr.trudnocom. ostecenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolescu sledecim licima: licima koja u skladu sa propisima o radnim odnosima obavljaju odredjene poslove po osnovu ugovora o volonterskom radu. zastitom su obuhvacena: 1) deca do navrsenih 15godina zivota.poslovima&zadacima za koje je zakonom utvrdjeno da su od opsteg interesa. zdr. zast.materijalno neobezbedjena lica. 49.skolska deca&studenti do kraja propisanog redovnog skolovanja.] Zdravstvena zastita se.licima koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene ili povremene poslove preko omladinske zadruge.nezaposlena lica. zastita grupacija stanovnistva izlozenih povecanom riziku oboljevanja.koja uputi organizacija nadlezna za zaposljavanje.a najkasnije do 26.

kod privatnih poslodavaca.dusevnih bolesti&poremecaja. stanju su podlozne kaznenim merama.] Krug korisnika OBAVEZNOG OSIGURANJA obuhvata : .strane drzavljane koji rade na teritoriji RS (u skladu sa medjunarodnim ugovorima&poslebnim ugovorima) Osnovna PRAVA iz zdrav.lica zaposlena u preduzecima&ustanovama u zemlji&na radu u nasim preduzecima&predstvnistvima u inostranstvu.kojima podleze&zdrav.nezaposlene (privremeno)&dok ostvaruju pravo na novcanu nadoknadu .bolnica.neukazivanje na posledice u slucaju odbijanja lecenja&neupoznavanje sa dokumentacijom o zdr. osiguranja: 1) ZDRAVSTVENA ZASTITA 2) NAKNADA ZA VREME PRIVREMENE SPRECENOSTI ZA RAD (BOLOVANJE) 104 .klinicko-bolnicki centar.reumatske groznice.zaposlene kod stranih poslodavaca u zemlji.izabrana&imenovana lica.reduzeca.zavod za zastitu zdravlja.hronicne bubrezne insuficijencije&2ge bolesti&povrede u vezi sa pruzanjem usluge zdr. zastite Sredstva za ostvarivanje se obezbedjuju iz budzeta Republike Srbije. 3 odredbe koje se odnose na zabranu intervencije bez pristanka pacijenta.vlasnike radnji. [Postoji 11 vrsta zdrav.progresivnih neuro-misicnih oboljenja.klinika.ako za taj rad primaju platu .apoteka.zavod.hipertenzije. ustanova ako ne pruzi zdrav.hemofilije.multipla skleroze.5) 2ga lica od zaraznih boelsti.kod privatnih poslodavaca u zemlji.svestenike&verske sluzbenike .lica koja samostalno obavljaju privrednu&2gu delatnost .apotekarska ustanova.zdravstveni centar.zemljoradnike koji se bave poljoprivredom (ako nisu zaposleni) .penzionere .ustanova: dom zdravlja.institut.cerebralne paralize. zastitu u okviru svoje delatnosti ili ne uputi pacijenta u2gu odgovarajucu ustanovu.koronarno&cerebralno vaskularne bolesti.klinicki centar.odnosno osnivace .secerne bolesti.malignih bolesti.

3) NAKNADA PUTNIH TROSKOVA U VEZI SA KORISCENJEM ZDRAV. Za prvih 60 dana sprecenosti za rad isplatu naknade 105 .izolovani kao kliconose ili zbog pojave zaraze u njihovoj okolini.odredjeni da neguju obolelog clana uze porodice pod odredjenim uslovima.odredjeni za pratioca bolesnika upucenog na lecenje ili lekarski pregled na 2go mesto.vlasnici.pomocne sanitetne sprave.pomocni materijal koji sluzi za primenu lekova&sanitetski materijal potreban za lecenje .prevenciju&lecenje bolesti usta&zuba . pomoci . pomoci radi utvrdjivanja. Osnov na naknadu zarade zaposlenog ostvarene u mesecu koji prethodi sprecenosti za rad.pracenja&proveravanja zdrav. stanja.ZASTITE 4) NAKNADA POGREBNIH TROSKOVA 1) ZDRAVSTVENA ZASTITA koja se obezb. osiguranicima obuhvata: .spreceni za rad usled med.lekarske preglede&2ge vrste med.spreceni da rade zbog dobrovoljnog davanja tkiva ili organa.proteze. Naknada zarade pripada&licima na izdrzavanju kazne zatvora. rehabilitaciju u ambulantno-poliklinickim&stacionarnim ustanovama .lecenje obolelih&povredjenih&2ge vrste med. ustanovi&obaveznog lecenja alkoholicara&narkomana.med.somatoprotetsku pomoc&stomatoloske materijale 2) NAKNADU ZARADE usled bolesti mogu ostvariri zaposleni. stanja .medicinske mere&postupke za unapredjenje zdrav.lekove.licima prema kojima se sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenje u zdrav.odnosno sprecavanje.suzbijanje&rano otkrivanje bolesti&2gih poremecaja zdravlja .ortopedska&2ga pomagala.osnosno dok boravi kao pratilac u stacionaru.odnosno osnivaci radnji ako u njima obavljaju odr.pod uslovom da su: usled bolesti ili povrede privremeno spreceni za rad. IZNOS nadoknade utvrdjuje se u visino od 70100% od osnova. poslove&lica koja obavljaju samostalne delatnosti&verski sluzbenici. ispitivanja. obaveznim zdrav.

kao&pratiocu u slucaju potrebe za njegovim angazovanjem.obezbedjuje poslodavac iz svojih sredstava.lekovi.pregledi. Medicinsko lecenje treba sprovoditi u okviru opsteg programa zdra.ali ne moze biti niza od 50% ili veca od 75% od prosecne zarade zaposlenih u Republici. OSI U SISTEMU ZDRAVSTVENE ZASTITE Zakonom treba urediti da se OSI pruze besplatna medicinska pomoc. ustanove ili nadlezne lekarske komisije upucen ili pozvan u 2go mesto radi ostvarivanja zdrav. SREDSTVA za finansiranje zdrav. Nacin pruzanja med. osiguranja obezbedjuju se doprinosom osiguranika&poslodavaca od bruto zarada (6. kategorijama OSI&nacin ostvarivanja prava na specificna pomagala za korekciju&kompenzaciju treba utvrdjivati od strane republicke vlade. Visina nadoknade iznosti 70% prosecne mesecne zarade u opstini u pretposlednjem mesecu. se osiguranicima&clanovima njihovih porodica. Potrebno je obezbediti fizicku&efektivnu dostupnost. zastite&u okviru zdrav. osiguranje. Ovo pravo pripada osiguraniku u slucaju kada je od izabranog lekara zdrav.s tim da su izuzetak lica upucena na hemodijalizu koja imaju pravo na naknadu troskova prevoza bez obzira na udaljenost zdrav. 106 .kao& < broj pacijenata po zaposlenom lekatu. osiguranja. 50. zastite obezb.stacionarno lecenje. zastite ili radi ocene privremene sprecenosti za rad (uslov je najmanje 30km. ustanoce od mesta stanovanja). 3) NAKNADA TROSKOVA PREVOZA u vezi sa koriscenjem zdrav. zemljoradnika po osnovu katastarskog prihoda&2gih osiguranika.15%). pomoci razl. 4) NAKNADA POGREBNIH TROSKOVA u slucaju smrti osiguranika pripada clanovima porodice ili licu koje izvrsi sahranu.a posle tog roka Zavod za zdrav.

51. Troskovi zdrav. Inv.Imajuci u vidu zdrav. Dostupnost je izrazito mala za osobe sa nizim obrazovanjem.rata prava po ovom osnovu mogu koristiti&clanovi porodica civ.mesecno novcano primanje .kao&za one koji nisu zaposleni.uz znacajna placanja ‘iz dzepa’)msto takodje umanjuje dostupnost.koriscenje zdrav. Rata.&soc. PRAVA VOJNIH INVALIDA&USLOVI ZA NJIHOVO OSTVARIVANJE 107 . Karakteristicno je da u nasoj zemlji nedostaju servisi za opravku tehnickih pomagala neophodnih za kvalitetniji zivot OSI. PRAVA CIVILNIH INVALIDA RATA Regulisana su Zakonom opravima civ.zdr. SREDSTVA za ostvarivanje prava civilnih OSI rata obezb.narocito ako zive u seoskim naseljima. zastita&novcane naknade uvezi sa ostvarenjem iste .narocito kada se radi o kucnim posetama.naknada pogrebnih troskova.a osim civ.naknada za ishranu&smestaj za vreme putovanja&boravka u 2gom mestu po pozivu nadleznih organa . probleme koji se mogu javiti kod OSI.besplatna&povlascena voznja .inv.inv. 52.licna invalidnina . PRAVA: .ortopedski dodatak . zastite su veliki (6x > . sluzbe. usluga je izuzetno malo. se u budzetu RSrbije.rehabilitaciji ili pomoci u kuci.rata&clanovi porodica civilnih zrtava rata.dodatak za negu&pomoc 2gog lica . Osobe sa motornim poremecajima imaju velike probleme u efekrivnoj dostupnosti zdrav.

zastite 5) ortopedska&2ga pomagala 6) besplatna&povlascena voznja 7) naknada za ishranu&smestaj za vreme putovanja&boravka u 2gom mestu 8) pravo na putnicko&motorno vozilo 9) naknada za vreme nezaposlenosti 10) banjsko&klimatsko lecenje SREDSTVA za ostvarivanje&koriscenje prava-budzet RS. lica sa 30% inval. POTREBE od uticaja na primenu odgovarajucih zakonskih normi u cilju ostvarenja odgovarajuceg prava iz sis..Prava imaju borci. [Dopunsku zastitu obezbedjuju 1ice lokalne samouprave.clanova porodica palih boraca&clanova porodica vojnih invalida: 1) licna invalidnina 2) dodatak za negu&pomoc 3) ortopedski dodatak 4) zdrav. soc. Prema proceni invaliditeta.vojna lica sa invliditetom. lica sa 60% inval.. zastite. Osnovna prava vojnih invalida. zastite. lica sa 20 % invaliditeta.porodice palih boraca&clanovi porodica vojnih invalida..zast..] 53. Zakon se odnosi na sve gradjene R.. Podela prava s obzirom da li se radi o: 108 .te ako se moze govoriti o nekoj podeli gradjana u smislu ovog Zakona.&2ga prava u vezi sa ostvarivanjem zdr.zastiti&obezbedjivanju soc. zastite.Srbije. lica sa 100% invaliditeta. lica sa 50% inval.ta se podela vrsi po kritetijumima koji se onose na VRSTU STANJA SOC. OSNOVNA PRAVA U SISTEMU SOCIJALNE ZASTITE OSI Zakon o soc.. lica sa 70% inv. lica sa 80% inval. lica sa 90 % invl.koje obuhvata razlicitim pravima iz oblasti soc. lica sa 40% inval.. sigurnosti gradjana je primarni propis za uredjenje oblasti soc.vojni invalidi se razvrstavaju u 10 grupa vojnog invaliditeta: lica sa 100% invaliditeta kojima je za redovan zivot potrebna pomoc&nega 2gog lica.

dete sa smetnjama u telesnom razvoju.otprema korisnika za smestaj uustanovu soc. Pravo na smestaj u ustanovu soc. pomoc ukuci.s obzirom na okolnosti slucaja&ukupne licne&okolinske faktore. Licima sa invalid.dete visestruko ometeno u razvoju.pomoc za osposobljavanje za rad.t&t ometenosti.tesko hronicno obolelo lice.odraslo lice ometeno u MR.cerebralna paraliza..dete ometeno u razvoju (mentalnom ili telesnom)&dete obolelo od autizma.plegija. zastite&2gu porodicu: kao oblik soc.penzioner&2go staro lice.dete obolelo od autizma.lice ometeno u MR).dete visestruko ometeno u razvoju 9sa 2 ili > ometenosti).a) pravima koja pored ostalih lica mogu koristiti&OSI: pravo na materijalno obezbedjenje. zastite. ima za cilj dosezanje nivoa socijalne sigurnosti pojedinca ili porodice.dnevni boravak.teske&teze ment.trudnica&samohrana majka sa detetom do 9 meseci zivota deteta (sa potrebom za privremenim zbrinjavanjem).odraslo lice s atelesnim&culnim ostecenjima.nazivaju se: dete ometeno u razvoju (stepena umerene.zastite lica ustanju soc. ekskluzivno pravo lica sa invaliditetom.glupo.u smislu ovog Zakona.distrofija.dete sa teskim telesnim smetnjama u razovju (paraliza.dete sa poremecajima u drust.povrede ili bolesti neophodna pomoc&nega radi zadovoljavanja osnovnix zivotnih potreba.lice koje se nadje u skitnji ili 2go lice kome je iz 2gih razloga potrebno privremeno zbrinjavanje&nadzor. zastite&moze ga ostvariti: dete bez roditeljskog staranja. Pravo na materijalno obezbedjenje: pravo koje nije ekskluzivno pravo OSI.ostvaruje se na osnuvu propisa o P&I osig. ponasanju. Dodatak za negu&pomoc 2gog lica: ima lice kome je zbog prirode&tezine stanja. zastite ili u 2gu porodicu.odraslo lice sa invaliditetom (telesnim&culnim ostecenjima.za njegovo koriscenje potrebno je ispuniti odredjene uslove.multipla skleroza&ostale urodjene&stecene telesne smetnje).ovo pravo najcelishodniji oblik soc.jednokratna pomoc i b) pravima koja s obzirom na svoju prirodu mogu ostvariti samo OSI: dodatak za negu&pomoc 2gog lica. pravo na smestaj u 2gu porodicu. ometenosti. Zakonom je definisano sta se smatra detetom ometenim u razvoju: slepo dete.paraplegija. 109 .pravo na smestaj u ustanovu soc. potrebe kojima je.dete sa teskim telesnim smetnjama urazvoju stepena umerene.kvadriplegija.dete obolelo od autizma.

materijalnog obezbedjenja. ugrozenih porodica .decom sa smetnjama u razvoju. potrebe.Pravo na pomoc za osposobljavanje za rad: naj> utice na omogucavanje soc.kulturne.ne bi li se zaxvaljujuci tome ova lica sto > osposobila za samostalan (ili sto samostalniji) zivot koji ih nece iskljucivo gurati na pojilista drust.patricipacije OSI.naknade troskova prevoza&naknade troskova osposobljavanja.sa primesama altruizma.odmor&rekreaciju decem . brige o pojedincu u stanju soc.svrsi.predskolsko vaspitanje&obrazovanja .prema psihofizickim sposobnostima&godinama zivota.razvojem&stavljanjem u fju preostalih sposobnosti OSI.stvaranje osnovnih uslova za priblizno ujednacavanje nivoa razvojnih potreba dece .odgovarajucu sadrzinu rada sa decom bez roditeljskog staranja.a to pravo ne mogu da ostvare po 2gom pravnom osnovu.dr.posebnu zastitu 3eg deteta u porodicama sa 3je dece 110 .isticu zainteresovanost drustva da se prema OSI ophodi kao prema nesposobnim osobama kojima je potrebna pomoc da bi funkcionisala uokviru svojih nemogucnosti ili preostavlih mogucnosti.pravu deteta na uslove zivota koji omogucavaju njegov pravilan psihofizicki razvoj&obavezi drzave da im to omoguci (Zakon odrustvenoj brizi o deci).naknade troskova smestaja.decom na duzem bolnickom lecenju&decom iz soc.sportske&stvaralacke aktivnosti . Tako definisan sis.mogu osposobiti za odredjeni rad.pomoc porodici u ostvarivanju njene reproduktivne.predstavljaju ‘zastitnicka prava’ po svojoj koncepciji.vaspitne&ekonomske fje .zastitne. Ovo pravo imaju deca&omladina ometena u razvoju&odrasla inval.cilju.brige o deci trebalo bi da omoguci: . zastiti. Ovo pravo se ostvaruje u vidu: upucivanja na osposobljavanje.pa za razliku od tih prava. POJAM&CILJEVI DRUSTVENE BRIGE O DECI Sistem drustvene brige o deci zasniva se na pravu&duznosti roditelja da se staraju o podizanju&vaspitanju svoje dece.ovo pravo ide za isticanjem. 54. lica koja se. Sva pomenuta prava koja OSI mogu otvarivati usoc.

u trajanju od godinu dana za prvo&drugo dete. novcani iznos ovog prava je 30% od prosecne zarade po zaposlenom u privredi RS u trajanju od godinu dana od rodjenja deteta//pomoc za opremu novorodjencata se isplacuje kao jednokratna novcana pomoc u visini prosecne mesecne zarade u RS. ovo pravo ima svaka majka za prvo troje dece uporodici. duzina porodiljskog odsustva 12 meseci za 1. majka ima pravo da posle isteka porodiljskog odsustva radi sa polovinom radnog vremena. ostvaruje se do 19. 2 godine za trece dete.a u opstinama sa negativnom stopom prirodnog prirastaja stanovnistva&za 4o dete. godine zivota&automatski pripada porodicama koje ostvaruju pravo na materijalno obezbedjenje. brige o deci.do 3 godine starosti deteta.a uslucajevima postojanja tezih oboljenja kod dece.PRAVO NA NADOKNADU ZA VREME PORODILJSKOG ILI PRODUZENOG PORODILJSKOG ODSUSTVA ZAPOSLENOG RODITELJA&ODSUSTVA SA RADA USVOJIOCA RADI NEGE DETETA .&9 meseci za 4o&svako naredno.DODATAK NA DECU – veoma znacajno pravo u sis.ukljucujuci&POMOC ZA OPREMU NOVORODJENCADI – ostvaruju ga porodilje koje nisu u radnom odnosu. 111 . vezuje se za materijalni census&broj dece&isplacuje se za prvo 3je dece pod odredjenim materijalnim uslovima. .dok je isplata za 4o dete predvidjena samo u onim opstinama koje imaju negativnu stopu prirodnog prirastaja .ako mu je iz zdrav.&2.imaju ga sve porodilje koje nisu zasnovale radni odnos u trajanju od godinu dana od rodjenja deteta&to za 3je dece.55.MATERINSKI DODATAK. PRAVA U SISTEMU DRUSTVENE BRIGE O DECI Obuhvata sledeca prava&mere materijalne pomoci porodicama: . dete.24 za 3e&9 meseci za 4o&svako naredno. drustv.a za 3e dete uporodici sa 3je dece&decom sa smetnjama u razvoju nezavisno od toga.moze se produziti&do 5 godina starosti deteta. razloga potrebna nega majke.

.distribucija profesionalnih kadrova (nastavnikalekara.zdrav. VASP. ili 112 .VO PROGRAM UGODINI PRED POLAZAK U SKOLU (3H DNEVNO) .sestara)&2gih resursa (bolesnicki kreveti) u odnosu na populaciju koja zivi sa invaliditetom. stanje.rehabilitacionih cenatra). USTANOVAMA ODMORA&REKREACIJE 56.DECU SA SMETNJAMA URAZVOJU&DECU NA DUZEM BOLNICKOM LECENJU . koji poxadjaju spec. sluzbe.&OBRAZOVANJE&PREVENTIVNU ZDRAV. institucija. Smatra se da je dostupnost ovih sluzbi jedan od najboljih kritetijuma koji odredjuju ne samo zdrav.BORAVAK.NAKNADU TROSKOVA BORAVKA U PREDSKOLSKOJ USTANOVI ZA 3.FIZICKU DOSTUPNOST koja se procenjuje indikatorima geografske distribucije sluzbi koje pruzaju usluge OSI. distrib.PREDSKOL.PREDSKOLSKO VASPITANJE&OBRAZOVANJE ZA DECU BEZ RODITELJSKOG STARANJA.80% zivi uzemljama u razvoju u kojima su samo za 1-2% osoba dostupne neophodne zdrav.ZASTITU DECE PREDSKOLSKOG UZRASTA&BORAVAK DECE OSNOVNOSKOLSKOG UZRASTA DO 10god.KORISCENJE koje se najcesce procenjuje indikatorima vezanim za udeo ucenika sa invalid.ODMOR&REKREACIJU DECE DO 15god. DETE – u opstinama sa negativnim prirodnim prirastajem stanovnistva . UTICAJ DOSTUPNOSTI INSTITUCIJA NA KVALITET ZIVOTA OSI Prema procenama SZO od ukupnoj broja OSI u svetskoj populaciji (500 miliona).. skola&zavoda. STAROSTI U DECIJEM ODMARALISTU .kao sto su geograf.REGRESIRANJE TROSKOVA BORAVKA DECE U PRESKOL. ustanova (spec.vec&kvalitet zivota&satisfakciju OSI. POJAM DOSTUPNOSTI podrazumeva 3 osnovna koncepta: . .

57.prilagodjena OSI po fizickim karakteristikama objekta ili duzini radnog vremena.pored lekara opste prakse.sto dodatno smanjuje njihov kvalitet zivota. transportne&sluzbe za razonodu. cesto moraju dugo da putuju iz ruralnih predela.tako da ljudi sa inv.vanbolnickih usluga ili usluga trajnog smestaja po glavi za ovu populaciju. znacajne su varijacije udostupnosti&kvalitetu zdrav. u obaveznom skolovanju. OSI je znacajno smanjena mogucnost zaposljavanja.udeo lica sa invaliditetom koja traze zaposlenje.neobavestenost o mogucnostima koriscenja.ortopeda.cak&kada su one fiizcki dostupne (barijere ukljucuju arhitektonske barijere.dok fizijatara.vreme cekanja. DRUSTVENI ZNACAJ SKOLOVANJA&OBRAZOVANJA OSI 113 .ne samo jer nemaju osnovne izvore materijalnih resursa. Sto se tice zdrav.ponasanje sluzbenika koji bi trebalo da pruze podrsku) Mnogi ljudi koji su prinudjeni da zive sa invaliditetom su sistematski iskljuceni iz brojnih zivotnih oblasti.buduci da fizicka dostupnost ne mora da podrazumeva istovrermeno&efektivnu zbog brojnih&razlicitih barijera koje ove osobe onemogucavaju da koriste institucije za podrsku. Slicna je situacija&kada je rec o obrazovanju: izuzetno je nizak udeo dece sa inval. zastite su daleko > nego za prosecnu populaciju.prisutan je&otpor da se sredina prilagodi potrebama OSI.definise soc.pokazateljima xospitalizacije. zastite-prisutan je.sestara.a&troskovi zdr.2ge skole.predrasude. U mnogim zemljama nedostaju odgovarajuca radna mesta. status&cini ugled osobe. ZA UNAPREDJENJE institucionalnih okruzenja neophodne su intervencije zasnovane na zajednici&participaciji OSI u njihovom dizajniranju.troskove.psihologa ima daleko < &najcesce u urbanism centrima. zastite.nego&usled cinjenice da se u savremenim drustvima rad visoko vrednuje.EFEKTIVNU DOSTUPNOST koja je narocito znacajna&cesto ogranicena u popuaciji OSI.veliki broj med. Niska dostupnost je karakteristicna&za ostale javne sluzbe nro.lokaciju – udaljenost institucije.jer brojne barijere ometaju ili potpuno onemogucavaju njihovo koriscenje. .

samostalnost. Od najranijeg doba sve OSI se izdvajaju. Obavezno osmogodisnje skolovanje kod nas obuhvata svu decu od 7-15 godina.nezavisnost . 114 .razvoja probrama.samo po sebi znacajno smanjuje sanse OSI za sticanje redovnog srednjeg&visokog obrazovanja. dece&omladine.veka manja se stav drustva&drzave u pogledu humanizacije potreba za organizovanim institucionalnim vaspitanjem&obrazovanjem hend. Edukacija OSI treba da bude deo nacionalnog planiranja u oblasti obrazovanja. deca mogu uspesno skolovati&osposobiti za zivot&rad u drustvu.te su cesto osudjene na ulogu pasivnog objekta drustvene brige.za koje se vrsi prilagodjavanje nastavnih sadrzaja&motora izvodjenja nastave njihovim sposobnostima&mogucnostima. Obrazovanje OSI u specijalnim.korisni clanovi drustva a samim tim sticu i .materijalna sigurnost .zaposlenost . Sve je kompjuterizovano a obrazovanje je u resursima broj 1. rehabilitacija .tako da raditi na komplikovanim softverima a biti neobrazovan nije moguce. polovini 19.dece.segregiranim skolama.Karakter rada se menja danas zbog ubrzanog razvoja nauke&tehnologije.ukljucujuci& OSI.nemaju dovoljno uslova za dalje obrazovanje koje bi ih kasnije ucinilo konkurentima pri zaposljavanju.prof. RAZVOJNI PUT SPECIJALNOG SKOLSTVA U SRBIJI DO II SVETSKOG RATA U 2. Rezultati njihovog delovanja&truda imali su veliki znacaj za buducnost te dece jer je relativno brzo dokazano da se&hend. Do tada je postojalo pojedinacno angazovanje pedagoga koji su se bavili v&o hend.nastave&skolske organizacije. Drustveni znacaj skolovanja: .licnu satisfakciju 58.

u skladu sa napretkom nauke&drustva nastaju krupne promene u sprovodjenju sistemskog&organizovanog 115 .Engleska. srpskom jeziku.dee je bio prihvacen kao human&vrlo koristan za h.pa su otvarani PRIVATNI ZAVODI&PRIVATNE SKOLE. Po zavrsetki I svetskog rata. Nastavni kadar koji se bavio v&o h.ukinuta posle 20 dana postojanja. Nesto kasnije nastaju zavodi&skole koje su se bavile v&o h. javljaju se pedagozi entuzijasti u Srbiji koji su pojedinacno ucili > broj gluvonemih da pisu.).nauka xriscanska. Popovic je napustio Beograd&otisao u Sremsku Mitrovicu u kojoj je naredne godine otvorio privatni zavod za gluvonemu decu u kome su se ona skolovala&prof.Pragu&Berlinu jer su univerziteti u tim gradovima dostizali najvisi nivo tadasnje nauke&prakse u svetu.nazalost. Nastava je obuhvatala sledece predmete: pismenost.prvo u Evropi (u kojoj je takvo skolovanje vec bilo tradicionalno: Francuska.Holandija.decu.dece u E. Na ostrvu Krf u vojnom logoru invalidkog odreda srpske vojske otvorena je skola za opismenjavanje&skolovanje srpskih ratnih invalida uz pomoc srpske Vlade&tadasnjeg ministra prosvete Kraljevine Srbije Ljude Davidovica. JOVAN BOLJARIC je 1894.istorija.godine otvorio privatnu skolu za gluvonemu decu koja je.god.decu tek narednog veka u svetu.dece uglavnom je skolovan u Becu.zemljopis&higijena. Razvoj spec. Pri kraju 19. Ovakav ‘intergativni’ vid obrazovanja h. Zanimljiv je podatak da su u Srbiji 1890.dok je 2 godine kasnije za istu populaciju VELJKO RAMADANOVIC otvorio prvi privatni zavod u Pozarevcu.a nesto kasnije su otvarane SKOLE POD PATRONATOM DRZAVE.racunaju&komuniciraj usa cujucom populacijom. Iste godine je u Beogradu otvorena skola za gluvonemu decu koju je osnovalo Drustvo ‘Kralj Decanski’ radi svestranog staranja o gluvonemoj deci.a oko 40 invalida polagalo je&polozilo ispit iz ucenja fr.Pouceni takvim iskustvo javilo se > interesovanje pedagoga za ovakav rad. Srpski ratni invalidi leceni su&skolovani u Grckoj&Francuskoj.skolstva bio je osujecen izbijanjem I svetskog rata.racun. u Beogradu otvorio privatnu skolu za v&obucavanje gluvoneme dece&omladine.godine gluvonemi decaci poxadjali redovne skole zajendno sa decom redovne populacije. Skoro istovemeno sa razvojem v&o h.dece raznih vrsta ometenosti. jezika.narocito na podrucju specijalne pedagogije. osposobljavala na maternjem tjs.. Sve ispite polozilo je preko 300 srpskih invalida&rekonvalescenata. RADIVOJE POPOVIC je vec 1885. veka pojavili su se prvi privatni zavodi&privatne skole za h.

Dolazi do razvoja spec.skolovanja OSI: mnoge zemlje preuzele su pogodne aktivnosti radi donosenja povoljnijih mera soc.strucnih.elementarno obrazovanje treba da bude obavezno.jer su se otvarale skole pod patronatom drzave&radilo se na obrazovnjau strucnog kadra radi vodjenja nastave na osnovu savremenijih dostignuca spec. SPECIJALNO SKOLSTVO POSLE II SVETSKOG RATA Posle II sv.kulturnih&2gih dostignuca medju zemljama.otvaraju se privatne&drzavne skole.obrazovanje.rasu. Traga se za novim nacinima o&v h.prof.ostvarenje soc.dece&omladine. Vidan napredak u medjunarodnim odnosima postignut je propagiranjem prava coveka&gradjanina: ravnopravnost svih ljudi bez obzira na pol. skolstva koji je doprinosio usavrsavanju v&o OSI.rata pocela je naglo da se razvija humanizacija drustva&drustv.dece. odnosa prema OSI u pogledu zadovoljoavanja njihovih zivotnih potreba da normalno zive&rade u drustv. politike&prosvetnog zakonodavstva radi boljeg organizovanja&napredka institucionalnog obrazovanja h. =ost prava svih ljudskih bica na zadovoljavanje osnovnih potreba materijalne&nemater.jer strucnjaci nisu bili zadovoljni da 116 .usavrsavanja razmene naucnih.odnosa.materijalnotexnickih. pedagogije&skolovanja zaustvljen je nedacama koje je doneo II svetski rat.nacionalnu&versku opredeljenost. prirode.dolazi do demokratizacije odnosa medju ljudima. pedagogije.ali je nakon njegovog okoncanja ovom xumanom zadatku ponovo obracena izuzetna paznja. osnovno. sigurnosti svih gradjana u skladu sa ekonomskih mogucnostima datog drustva.kao posledica razvijanja pegadogije&spec.pri cemu nasa zemlja nije zaostajala. Sredinom 20-ix godina je osnovan prvi tecaj za ucitelje buduce vaspitace h.dece&omladine. 59. Uspesan napredak spec. Na ove promene imalo je uticaj&insistiranje UN da prava na vaspitanje. pedagogije&defektologije tog vremena.postizani su znacajni rezultati na podrucjima nauke.pretezno prema vrstama hendikepa. Sve ovo je doprinelo nastanku promena drustv.texnike&texnologije. zajednici u svojstvu njenih punopravnih clanova. osposobljavanje imaju svi pripadnici mladih generacija.

deteta& sve ove podatke uzeti u obzir prilikom uklapanja deteta u vrsnjacku grupu.POSEBNA ODELJENJA ZA OSI U REDOVNIM SKOLAMA .koji bi bili u skladu sa opstom humanizacijom odnosa u drustvu.dece u redovne skole obavlja se na dva nacina: stvaranje posebnih odeljenja za h.ucenika u odeljenja sa nehendikepiranom vrsnjacima. Da bi jedan ili 2gi nacin integracije bio uspesan potrebne su razne PRIPREMA koje znatno povecavaju troskove skolovanja mladih.ucenike u redovnim skolama (razred koji poxadjaju deca iste vrste ometenosti) strucnjaci ukazuju na 117 .treba prethodno pribaviti podatke od odgovarajucih specijalista o stanju hendikepa konkretne dece. Tokom 60-ih godina radi se na osavremenjavanju pedagogije&nacina skolovanja h. INTEGRACIJA h. 60. skoli se postavljaju zadaci pozitivnog stvaralastva. OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENIH MODELA OBRAZOVANJA Na osnovu literature utvrdjeno je da u savremenom svetu u najvecem broju zemalja postoje TRI MODELA obrazovanja OSI: .U ISTOM RAZREDU Svaki od pomenutih nacina skolovanja ima svoje opravdanje u pogledu prihvatanja. Spec. potrebama njenih vaspitanika.dece&omladine.deteta preporuciti koji nacin skolovanja je za konkretno dete najbolji.ucenikom.kao&misljenje psihologa o osobinama&sklonostima h. Neophodne su&pripreme&upoznavanje svih osoba koje ce stalno dolaziti u vezu sa h.najprikladniji&najkorisniji.SPECIJALNE (POSEBNE) SKOLE (najvise im se zamera segregacija) .ucenike u redovnim skolama&ntegracija h.NASTAVA U REDOVNOJ SKOLI U KOJOJ JE IZVRSENA INTEGRACIJA OSI SA NEHENDIKEPIRANOM VECINOM.karakteristika&mogucnosti svakog hend.koje ce odgovarati spec.kao&utvrdjivanje kakvu ulogu ima svaki pojedinac koji ucestvuje u procesu njegovog obrazovanja. Kada je rec o posebnim odeljenjima za h.se u skolama primenjuje samo skraceni program redovne skole. Takodje.a odluku o tome koji ce se od njih primeniti tokom osnovnog obrazovanja deteta treba prepustiti strucnjacima koji ce na osnovu uticajnijih cinjenica.izgradnja sopstvenih formi rada.

vrsnjacima&da im se dopadnu.integrisanim u redovne razrede sa nehen.vrsnjacima.ukljucujuci&prakticno izvodjenje radnih postupaka.dece (po jedno ili >) u redovna odeljenja sa neh. vrsnjacima pokazuju > spremnost&umesnost da ih prihvate u svakodnevnom zivotu&radnoj sredini kao sebi ravnim partnerima. koji su u detinjstvu bili u drustvu sa hend. Neh.s obzirom na neospornu cinjenicu da defekt.provodili sa njima slobodno vreme izmedju casova u druzenju&igri.psihologa&ostalih strucnjaka o sposobnostima&mogucnostima h.&da normalno nastave da zive&rade&kada napuste skolu.podsticali ih da pravilno resavaju postavljene zadatke.dece da savlada barijere koje se mogu pojaviti tokom poxadjanja nastave.vrsnjake.osobe mnogo lakse ostvaruju integraciju u drustvo jer su naviknute na ponasanja&zahteve neh. Iskustva su takodje pozitivna. Iskustva stecena ovakvim nacinom skolovanja koji je nazvan 'integrisani nacin skolovanja' h.deci da se postepeno navikavaju&prihvate rezim neh. To se dogadjalo spontano.odnosno nedostatak.ucenici se nalaze pod stalim nadzorom strucnjaka za v&o&od njih treba da sticu znanja predvidjena programom nastave. 118 . 2) neh.deca prihvataju ovakav nacin skolovanja – stekla su bolje radne navike& > odgovornost prema skolskim obavezama. ucenici su vecinom prihvatali svoje h. H. Integrisani vid skolovanja podrzava se&zbog toga sto pruza stvarne mogucnosti h.dece u redovne skole podrazumeva ukljucivanje h.dece.drugova. 1) kada je rec o h.ucenicima.bez laznog milosrdja im pomagali da se snadju u novoj sredini. vodila > racuna o svom izgledu&ponasanju.zelela su da se prikazu svojim znanjem pred svojim nehend. Zavisno od vrste hendikepa poxadjaju zajednicku nastavu&casove likovnog. U posebnim odeljenjima h.pokazala su se 2struko korisnim. vrsnjacima.saradnicima ili bracnim drugovima.savladjivanja&reporodukovanja gradiva predvidjenog za sve ucenike.intenzivno napredovanje.postignute povoljne rezultate prilikom integracije ove dece u sredinu nehend. &ovom nacinu integracije treba da prethodi posebna procena defektologa. Drugi vid integracije h.ogranicenje ili nesto sto otezava razvoj organizma&kao takav stimulise pojacano. Posle ovakvog nacina skolovanja h. ucenika. > su ucila kod kuce.oni su se trudili da nadoknade svoj nedostatak na taj nacin sto su nastojala da postignu sto bolje rezultate u onim aktivnostima&radu gde su mogli da se iskazu kao =i.fizickog&muzickog obrazovanja.predstavlja > < primetnu smetnju.cak&bolji od svojih neh.slabost.

POKOJISHTA.zivot&rad OSI. Pojedine OSI koje su umele da lepo pisu&crtaju su se bavile prepisivanjem crkvenih spisa&knjiga.pomenuta sredstva koriscena su u crkvama&manastirima.lecenje.2gi su skupljali priloge vernika. U njima su 119 .prilikom priprema sluzbe&tokom bogosluzenja. OSI su prema preostalim mogucnostima osposobljavane da rade razne poslove&zanate.a nerad&lenjosti osnaceni su kao veliki poroci. Mnogi su se bavili poljoprivrednom proizvodnjom na crkvenim imanjima.Sava videvsi takve ustanove putujuci po Vizantiji. sklonista.STRANOPRIJEMNICE (prihvatilista tudjinaca).a u Srbiji su ih nazivali NEMOCNICE. Njihovom osnivanju u srednjevekovnoj Srbiji mnogo je doprineo&Sv. imanju. Xrisc.&sirenjem xris. Zbog cestih&nemilosrdnih progona.veroispovesti nastaje znatno povoljnije vreme za opstanak. U AZILIMA koji su uz njih osnovali. 'ksena'='poklon').. zastite svih sestara&brace po Bogu. grupama ciji je opstanak moguc samo u uslovima cvrste medjusobne poveznosti jedinki.tjs. &posle podele xriscanstva Crkva je nastalavila sa ovakvim aktivnostima.stiteci se uzajamno. U azilima pri crkvama&manastirima bilo je za sve one koji su mogli da se nauce nekom radu organizovano odgovarajuce osposobljavanje.bolesnih. Ostarivanje medj. opstina u koje su vernici unosili pretezni deo ili svu svoju imovinu.tjs. Kada je xr. Polazeci od ranoxriscanskog ucenja pravoslavna crkva je ostala dosledna stanovistvu&propovedanju da je milosrdje duznost vernika&trazila je od njih da ispoljavaju milosrdje prema ubogim.utociste. Broj hend. Pri manastirima su osnivane 'KSENODOHIJE' .bolesnim&OSI. &pored znatnih sredstava koje su vernici davali Crkva nije bila u stanju da pruzi pomoc.xriscani su razvijali odnose medjusobne solidarnosti&uzajamnosti kakvi nastaju u drustv. RAZVOJNI PUT OSPOSOBLJAVANJA ZA RAD OSI Sa pojavom xrisc.dok su pojedini ucestvovali u odrzavanju reda&cistoce na crkv.mada su oni koji su mogli da rade ucestvovali&davali veliki doprinos svojim radom.radili&stvarali materijalna dobra koja su zatima zajednicki koristili.u prvo vreme pokrenuto je od strane&u sklopu xrisc.medju kojima su bile&OSI. je rad isticalo kao najlepsu vrlinu coveka. priznato od strane drzave u svojstvu zvanicne religije.xranu&odecu svima.u okviru kojix su ziveli.61. U Vizantiji su ta prixvatilista dozivljavali kao poklone ('grc.iznemoglih&ubogih bio je velik imajuci u vidu posledice ratnih sukoba&epidemija zaraznix bolesti koje su xarale Evropom.

U periodu humanizma&renesanse dolazi do novog shvatanja sveta&coveka.&soc. Sticenici u nemocnicama su bili osposobljeni da se staraju&pruzaju pomoc osobama koje nisu bile sposobne da obavljaju bilokakav rad. Uslovi zivota su u uboz. Ovaj trend se prosirio&na druge razvijene zemlje u 2goj polovini 19.+sve ono gorepomenuto).rehab.pedagoga za OSI.pol. staranja&invalidima.zastite gradjana -> 'Sirotinjski zakon' iz 1834.gajenje pcela..strucno osposobljeni za obavljanje odreedj. zanimanja.preostalih sposobnosti OSI.pokusavajuci da ih osposobe za obavljanje pojedinih oblika rada.da bi kasnije filantropi oformljavali organizacije za zbrinjavanje&osposobljavanje za rad OSI. 120 . obaveznog sluzbenog staranja o siromasnim. U 2oj polovini 19...veka dolazi do jos vecih promena u odnosu drustva prema OSI. U ovim radionicama su deca&omladina.pod nadzorom majstora..angazovanosti.pa su se mladi trudili da sto pre&sto bolje nauce zanat&napuste uboz.&strucno osposobljavanje dobijaju svoje odgovarajuce mesto.OSI uceni da rade poslove koji su mogli obavljati (u ratarstvu. cim se zaposle.vrste&stepena ometenosti.mogli da se zaposle&prestanu da koriste finansijsku pomoc drzave.pruzali im utociste&zastitu. Na porast interesovanja za ove oblasti imali su&Balkanski ratovi.god. Uz njih su se nalazile radionice u kojima su svi sposobni za rad bili obavezni da radom zaradjuju sredstva za sopstveno izdrzavanje &podmirenje potreba svoje porodice.sumskih plodova.vinogradarstvu. bili veoma teski. Prvi&Drugi sv.veka.iznemoglim.deci bez rod.a ta nastojanja podsticala je&drzava u nameri da ih sto pre izbrise iz liste korisnika soc. Osnivali su manje azile u koje su primali.ravnopravnost svih ljudi).koje su bile izazvane opstim promenama u drustvu (gradjansko drustvo proklamuje osnovna nacela prava coveka&gradjanina na slobodu.=ost. 'uboznice' u kojima su ziveli&radili.pa prof.pojedini FILANTROPI su pruzali pomoc&starali se o OSI. Osim Crkve. Usponu nauke&tehnike u 20om veku se prikljucila &DEFEKTOLOGIJA koja izrasta u autenticnu nauku.kao&od motivacije&sposobnosti.pomoci.vocarstvu.starim. rat.istrajnosti&spretnosti pojedinaca koji su se trudili an neki svoj nacin da osposobe OSI da sto bolje obavlja konkretnu aktivnosti. kojim drzava sprovodi sis.umece&vestinu pojedinix zanata da bi kasnije. Uspesi obog osposoblj. Drzava je postala glavni nosilac soc.vecih interesovanja lekara. zavisili su od znanja.skupljanju letine. Korisnici su bili pretezno smesteni u tzv.sticali znanja. je nastao kao rezultat sprovodjenja mera socijalne zastite u Engl.

tjs. Ukoliko to nije bilo moguce zbog prirode hendikepa. Stolarska radionica je poslovala narocito uspesno – njeni radnici su napravili sav namestaj za skolu.pri cemu su uzimane u obzir sklonosti&zelje doticnog pacijenta. U radionici invalidskog odreda su izucvani razni zanati: pletarski. Njoj se pristupalo tek posle izvrsenog pregleda specijalista&dobijanja njihovog misljenja o preostalim sposobnostima invalida. 1917.defektolog. godine. Po uzoru na zbivanja na Krfu otvorene su radionice za prof. Reedukacija&osposobljavanje za rad su preduzeti na inicijativu lekara.&strucno osposoblj. u Bizeru je stigao VELJKO RAMADANOVIC. Sve pomenute radionice su radile po licnoj inicijativi& > privatnim sredstvima. pristupilo se prekvalifikaciji invalida za 2ge poslove. STVARANJE PRVIH RADIONICA SA PROFESIONALNO OSPOSOBLJAVANJA OSI KOD NAS Prva reedukacija (rexabilitacija) invalida srpske vojske pocela je da se primenjuje NA KRFU MARTA 1916.u kojoj se takodje nalazio invalidski odred srpske vojske.vrsena su preusmeravanja na osposobljavanje za obavljanje 2gih radnih procesa.krojacka&berberska radionica. Prilikom sprovodjenja rehab. Ramadanovic se samoinicijativno javio tamosnjem saveznickom komandantu sa molbom da se dozvoli otvaranje skole&radionice u kojima bi se skolovali&reedukovali slepi&gluvi srpski 121 .ucitelja&bogoslovaca koji su se na Krfu zatekli u vojnom logoru srpskog invalidskog odreda kao invalidi.62.koji je pre rata u Pozarevcu osnovao privatni Zavod za gluvoneme&svoje sticenike vrlo uspesno osposobljavao za svakodnevni zivot. u sklopu primene psihoterapije usmerene na podsticanje volje za zivot&rad. Nesto kasnije se otvaraju radionice za izucavanje 2gih zanata. izrazena je osnovna teznja da se svakom invalidu pomogne&osposobi ako je moguce da se bavi profesiom kojom se bavio u civilstvu.stolarski.limarska.ranjenici&rekonvalescent (=medicinski oporavljanici).godine su otvorene&obucarska. Akcije su zapoceli lekari predavanjima okupljenim invalidima radi podizanja morala.lekara&komandanta logora invalidskog odreda na Krfu. Uporedo sa ovim pristupilo se opismenjavanju invalida&osnivanju stolarske radionice. srpskih invalida u Bizerti.a sredinom 1917.tjs.&strucnog osposoblj.rehab.a po uputstvu dr SIME PETROVICA.

tako sto ce im ponuditi razne olaksice koje su opisane u Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji koji 122 .god. 63.). u Beogradu&Novom Sadu osnovane radionice zastitnog tipa za osposobljavanje gluvih&slepih osoba. Ove radionice obezbedjuju svojoj specificnoj radnoj snazi pruzaju prilagodjene poslove&uslove rada.predlog je odobren&pristupljeno je osnivanju. Danasnja istrazivanja pokazuju da je < od 1% OSI zaposleno u tim radionicama zastitnog tipa.reh. OSI u nasoj zemlji u razdoblju duzem od jednog veka je prolazilo kroz vise faza.&strucnog osposobljavanja OSI. Tako su 1947.a za rukovodioca je postavljen VR. OSI pod patronatom drzave.jer se na taj nacin deluje na ukljucivanje OSI u procese rada&proizvodnje.intenzivnije&organizovanije pristupali podizanju ovakvih skola&radionica za prof.Savez slepih&slabovidih.&soc.integracija. OSPOSOBLJAVANJE&ZAPOSLJAVANJE OSI Defektolozi su tacnim&neospornim argumentima skretali paznju&ukazivali na neophodnost organizovanja posebnih ustanovama namenjenih ratnim invalidima za njihovu rehab. organizacije (Savez gluvih&nagluvih.pol. Sredinom XX-og veka u Jugoslviji je pocelo osnivanje posebnih radionica za prof.koji je vrlo brzo postigao znacajne rezultate. Nesto kasnije nastaju&radionice u kojima su osposobljavane MRO..&struno osposoblj.. Drzava treba da stimulise kapitaliste da zaposle OSI.u kojima je bilo&oscilacija&teskih perioda.solidarnosti&uzajamnosti. Mere soc.rehab..bile su usmerene na stvaranje&unapredjenje uslova za funkcionisanje na nauci zasnovanom sistemu prof..kao&integraciju OSI u otvoreno drustvo&stvaraju se uslovi za njihovu delimicnu ili potpunu ekonomsku samostalnost.po zavrsetku rata.osposoblj.rehab.nezavisnost&licna satisfakcija. Znacaj zaposljavanja OSI u zastitnim radionicama je: prof.uz primenu nacela humanizma.a podrsku su im pruzali drzavni organi&drustv. ZASTITNE RADIONICE&NJIHOV ZNACAJ ZA PROF.rehab.ratnici. osposoblj.zaposljavanje.zastite. Strucnjaci sirom Srbije&Jugoslavije su. Organizovana&institucionalizovana prof.&str. OSI.&strucno osposoblj.

spremnosti. Ona dozivljava zaposlenje kao znacajan korak ka samostalnosti.druzenje&saradnju-sto dovodi do zakljucaka da su ovi&slicni zakljucci posledica NEOBAVESTENOSTI nehen.rexabilitovana&strucno osposoblj..da ce radna grupa u koju ce OSI doci biti ostecena tjs. ZAPOSLJAVANJE OSI U TRZISNOJ PRIVREDI OSI je znacajno smanjena mogucnost zaposljavanja sto dodatno smanjuje njihov kvalitet zivora ne samo jer nemaju osnovne licne izvore materijalnih resursa..rehab. osoba prihvata&zaposljava bez otpora clanova radne ogranizacije.radne radatke. ‘normalni ljudi’ u svojim kontaktima sa OSI nisu voljni niti spremni da im pomognu&da ih prihvate.strani) 64.suprotno odredbama Ustava RS o zabrani bilo kakve diskriminacije gradjana u prakticnom zivotu su retki slucajevi da se prof. maja 2009.uspesnoj integraciji u drustvo&kao potvrdu ravnopravnosti u zivotu&radu u zajednici sa nehendik. Tzv. vecine o stvarnim sposobnostima&mogucnostima delovanja prof. clana radne grupe ako zele da postignu normu.da ce OSI nepovoljno uticati na produktivnost rada svojih nehend. Na ispoljavanje nepovoljnog&odbijajuceg stava ljudi prema OSI mogu delovati razna njihova obelezja: vrste&stepen ometenosti.&radno osposobljenih OSI.da su OSI nepodesni za komunikaciju.iskustva&kvalifikacije za obavljanje odredjene radne aktivnosti.godine 123 . da ce ostali radnici u toj grupi biti prinudjeni da rade&za hendik. (imas ga na 123.niti su im prijateljski naklonjeni. godine.umesnosti.da ce h.&strucnog osposoblj.126.koja zasnivanje radnog odnosa dozivljava kao nagradu za njen veliki trud. STATUS&LICNI UGLED OSOBE -> zaposljavanje na odgovarajucem mestu je veoma vazan dogadjaj za prof.je na snagu stupio 23.da nisu u stanju da dobro obavljaju posao za koji su osposobljene.smatraju da su OSI&posle uspesno obavljene prof.& dalje pretezno bespomocne osobe. osposobljenu OSI.odnosno zanimanja za koje je osposobljena.rehab.&125.nego&usled cinjenice da se u savremenim drustvima RAD VISOKO VREDNUJE&DEFINISE SOC.124.rad&napore koje je ulozila tokom sticanja znanja. vecinom. kolega.da OSI trazi privilegovan polozaj u radnoj grupi.radnik samo smetati ostalim radnicima tokom obavljanja zajednickih radnih zadataka. Uprkos tome.

zivota. OSI. je znacajan za zaposlj. godine. OSI u trzisnoj privredi. 3) da aktivno trazi zaposlenje.radno iskustvo itd. 600 000 OSI zivi u Srbiji. 7) da prihvati zaposlenje.strucno osposoblj.radne&socijalne ukljucenosti&afirmaciju =ih mogucnosti na trzistu rada.koji je na snagu stupio 23.usavrsavanje.tjs.skolovanje.rehab. informisanje.u skladu sa profesionalnim sposobnostima. 124 .. maja 2009. rehab.. rehab. Zakon o prof.pol.&radnom osposobljavanju. 4) na zaposljavanje pod opstim uslovima.a sa 2ge strane: tip&velicina preduzeca ili ustanove. 6) na mere aktivne politike zaposljavanja.&obuku.zaposljavanja&rada&postuje radnu&tehnolosku disciplinu. troskova kojima ce biti izlozeni ukoliko zaposle OSI&prilagode radno mesto zaxtevima njene ometenosti. 5) na zaposljavanje pod posebnim uslovima..a samo 22 500 ih je prijavljeno Nacionalnoj sluzbi za zaposljavanje.prof.nivo opste zaposlenosti itd. rehab.savetovanje&individualni plan zaposljavanja.obrazovanje&kvalifikacija. moze da ostvari pravo: 1) na utvrdjivanje statusa&procenu radne sposobnosti. 2) na podsticanje zaposljavanja. 6) da prihvati mere aktivne politike zaposljavanja. Odbijanje da zasnuju radni odnos sa OSI poslodavci ponekad obrazlazu izdacima koji ce nastati prilikom adaptacije sredstava za rad. 7) na zaposljavanje u posebnim organizovanim oblicima zaposljavanja&radnog angazovanja OSI. OSI ima obavezu: 1) da se odazove na poziv za procenu radne sposobnosti&utvrdjivanje statusa. 5) da saraduje sa strucnim radnicima u toku prof. 2) da se ukljucuje u obrazovanje. Profesionalna rehabilitacija OSI sprovodi se primenom mera&aktivnosti koje obuhvataju: 1) karijerno vodjenje. 4) da prihvati prof. 3) na mere&aktivnosti profes. u skladu sa ovim zakonom.

kao&iz ugovora o kupovini proizvoda ili vrsenju usluga tog preduzeca. 3) pojedinacne&grupne.. 4) razvoj motivacije. Novoosnovani poslodavac nema obavezu zaposljavanja u trajanju od 24 meseca od dana osnivanja. Poslodavac koji ne zaposli placa penale u visini 3strukog iznosa minimalne zarade utvrdjene u skladu sa propisima o radu. Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih duzan je da ima u radnom odnosu jednu OSI.strucna lica za radno osposoblj.kao&sluzbe podrske.&na svakih narednih zapocetih 50 zaposlenih po jednu OSI. Poslodavac koji.pracenje&procenu rezultata prof.za svaku OSI koju nije 125 .rehab.strucnu podrsku. rehab.izuzev obaveza nastalih u realizaciji ugovora iz oblasti trgovine na veliko – u vrednosti od 20 prosecnih zarada u privredi Republike Srbije oslobadja se obaveze zaposljavanja jedne osobe sa invaliditetom za narednih 12 meseci od dana izvrsenja obaveze.&prof. .dokvalifikaciju. 6) edukaciju&trening seminare za poslodavce. u smislu ovog zakona. Obaveza zaposljavanja.prekvalifikaciju&programe za sticanje.koji ukljucuje pomoc u prihvatanju sopstvene invalidnosti sa stanovista mogucnosti ukljucivanja u rad&pojedine mere prof.odrzavanje&unapredjivanje radnih&radno-socijalnih vestina&sposobnosti. 7) predloge&obuku za primenu adekvatnih tehnickih&tehnoloskih resenja u cilju podizanja efikasnosti OSI u ucenju&radu.rehab. Poslodavac koji ima 50& > zaposlenih duzan je da ima u radnom odnosu najmanje dve osobe sa invaliditetom. OSI&2ga lica.opste&prilagodjene programe za unapredjenje radno-socijalne integracije. 5) individualni savetodavni rad. jeste obaveza svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da ima u radnom odnosu odredjeni broj OSI.tehnicku pomoc.&zaposljavanje OSI.&zaposljavanje OSI ili socijalnom preduzecu&organizaciji oslobadja se obaveze zaposljavanja onog broja OSI cije zarade finansira.rehab. u postupku javne ili druge nabavke. izvrsi finansijske obaveze iz ugovora o poslovno-tehnickoj saradnji sa preduzecem za prof. Poslodavac koji ucestvuje u finansiranju zarada (ucesce ne moze biti manje od 50% prosecne zarade u privredi RS) OSI u preduzecu za prof. rehab.2) radno osposobljavanje.

50.kao&integraciju OSI u otvoreno drustvo&stvaraju se uslovi za njihovu delimicnu ili potpunu ekonomsku samostalnost.000.&zaposljavanje OSI.rehab. OSI Mere soc.00 dinara kaznice se za prekrsaj pravno lice.000 dinara kaznice se za isti prekrsaj&preduzetnik. Novcanom kaznom od 200.odnosno radno angazovanje&poboljsanje kvaliteta zivota OSI.rehab. 3) ne ispuni obavezu zaposljavanja OSI ili prijavi da je zaposlena osoba koja se ne smatra OSI u skladu sa ovim zakonom. 2) ne omoguci zaposlenoj OSI odsustvo sa rada za vreme trajanja prof.Obaveza uplate penala prestaje sa mesecom u kome je poslodavac zaposlio propisan broj OSI.rehab. 3) socijalno preduzece&organizacija.1.&radnog angazovanja OSI koji imaju za cilj zaposljavanje.000 ..pol.uz primenu nacela humanizma.zastite. DRUSTVENO-EKONOMSKA OPRAVDANOSTI PROF.rehab. Sredstva koja se ulazu u skolovanje OSI moraju 126 .&soc.jer se na taj nacin deluje na ukljucivanje OSI u procese rada&proizvodnje.OSPOSOBLJ.&strucnog osposobljavanja OSI.400.bile su usmerene na stvaranje&unapredjenje uslova za funkcionisanje na nauci zasnovanom sistemu prof. 2) radni centri.solidarnosti&uzajamnosti..000 . Novcanom kaznom od 5.000 dinara kaznice se za prekrsaj odgovorno lice ako ne snosi troskove prof.mogu biti organizovani kao: 1) preduzeca za prof. 65. Novcanom kaznom od 10.zaposlio. Posebni oblici zaposljav.000 . ako: 1) ne snosi troskove prof.000.rehab.

a putevi prilagodjavanja nisu jedinstveni. 127 .ostvaruje svoj smisao u razlicitim konfiguracijama.brakom.u kojoj OSI zivi sa roditeljima. Pripadnost porodici je data bez izbora (rodjenjem.samce&udovce. Porodica kao ‘zivi sistem’.mada se u savremenim uslovima ne moze zaobici postojanje vanbracne zajednice kao mogucnosti za zasnivanje&postojanje porodice. Uspesnost porodice se dalje ogleda kroz uskladjenost pojedinca.trajna&organizovana celina. U krugu porodice se razvijaju najvazniji procesi ljuskog zivota: reprodukcija radjanjem potomstva.podizanje. Iskustvo braka&roditeljstva je bitni preduslov za kvalitetniji zivot.posebno brinuci o starima.iskustvo sadasnjosti&neizvesnost buducnosti. 66. Ziv.odrzava porodicno jedinstvo.porodice&sredine. Postoji znacajna razlika u strukturi porodie izmedju osoba sa urodjenim&ranostecenim invaliditetom&osoba sa kasnije stecenim invalid.postuje individualne&razvojne potrebe svih clanova.cak&uslov za zasnivanje porodice.a prestaje smrcu).visegeneracijska.dok se u porodicni identitet ugradjuje&zajednicka porodicna proslost.emocionslnih&2gih potreba.a njeno trajanje je ostvareno kzor sistem eocionalnih odnosa.specificna ail&slozena drustv.negovanje. POLOZAJ&PROBLEMI PORODICA OSI Porodica je osnovna.jedinstvenih&nezamenljivih relacija.zadovoljavanje seksualnih.koja najcesce predstvalja osnovu.da se vrate kroz ukljucivanjem OSI u procese rada&proizvodnje inace je to izgubljena investicija. U najvecem % to su siromasna domacinstva (79% prema prihodima po pojedinom glanu je ‘ispod granice siromastva’).tragajuci za funkcionalalnom formom.na bavi predvidivog ponasanja u skladu sa porodicnim pravilima.usvojenjem. BRAK u savremenom drustvu postoji kao zakonom utvrdjena zajednica muza&zene. grupa koja prestavlja najtrajniji oblik zivljenja drustvenih bica.vek je kraci za osobe muskog pola. Porodice pruzaju zastitnu ulogu – podaci ukazuju da je duzi zivotni vek posebno ako se zivi sa svojim roditeljima.ekonomsko privredjivanje&odrzavanje materijslnih dobara.deci&clanovima sa posebnim potrebama. Porodicna konfiguracija je cesto slozena.v&socijalizacija dece. USPESNA PORODICA je ona porodica koja se prilagodjava kroz vreme.funkcionalnije porodice raspolazu sirim repertoarom resenja& > fleksibilnoscu.

ukoliko bi im to bilo dozvoljeno). Emocionalna povezanost unutar porodice obezbedjuje uslove za iskustvo pripadanja&licne slobode. PORODICNA ADAPTIBILNOST = sposobnost porodice da se prilagodjava.preko povezanosti.PORODICNA KOHEZIVNOST&ADAPTIBILNOST su dimenzije porodicnog funkcionisanja koje obezbedjuju kontinuitet&menjanje.do veoma izrazene kohezivnosti-emocionalno zapletenih odnosa..zadrzavajuci poznate obrasce ponasanja. PORODICNA KOHEZIVNOST = emocionalna povezanost izmedju clanova porodice&krece se od emocionalne razdvojenosti. Dobijeni podaci upucuju na znacajno izrazenu rigidnost u porodicnom funkcionisanju.ali na ushtrb prosirenja repertoara novih resenja&sadrzaja&zaustavlja porodicni razvoj.ALI jednako ima&onih koji bi mogli biti samostalniji ili bi mogli da urade > .ali&vanrednim zaxtevima koji poticu iz spoljasnje sredine. 32% ispitanika izjavljuje da im je u svakodnevnom funkcionisanju&objektivno poptrecna neposredna pomoc u realizaciji svakodnevnih aktivnosti (sudeci prema podacima. Porodice sa OSI funkc.ostvaruje se osciliranjem u dijapazonu od strukturisanog do fleksibilnog.tesko menjajuci&usvajajuci nova pravila.osamostavljivanja.sto obezbedjuje stabilnosti.ali sa 2ge strane obeshrabruje izlazak iz porodicnog sistema. najcesce kao cvrsto do rigidno umrezeni sistemi.ocuvanje porodicne celine&njeno prilagodjavanje u skladu sa unutarporodicnim razvojnim&idiosinkraticnim individualnim potrebama&ocekivanim.uloge&liderstvo u sistemu.da menja eksplicitna&implicitna pravila ponasanja.a ekstremni domeni rigidnog&haoticnog prilagodjavanja porodice predstavljaju oblike difunkcionalnosti. Funkcionalna adaptacija. Podaci ukazuju da porodica za ispitanike predstavlja izvor ne samo prakticne podrske vec&najintenzivnije socijalnoafektivno uporiste.sadrzana u konotaciji porodicne normalnosti.a fleksibilnost menjanje.obezbedjuje kontinuitet.ima&porodica&OSI koji ne mogu drugacije.pojacavajuci tako unutarporodicnu tenziju&stres.povecavajuci tako unutrasnji porodicni stres&rizik od uspostavljanja razlicitih formi disfunkcionalnosti.sticanja samopouzdanja&samopostovanja.otezavajuci procese individualne diferencijacije.’umrezenosti.porodica se prilagodjava zaxtevima za promenom veoma sporo.gde je stepen 128 . Rigidnost porodicnog sistema odrzava porodicni ‘status quo’.koje sa jedne strane pruza sigurnost&osecanje pripadnosti. Postoje cvrsto definisane granice medju podsistemima unutar porodicnog sistema.

Porodice sa OSI su *VISOKO KOHEZIVNE.na emocionalnom.gotovo razvojno zaustavljene.stupanja u odnose sa osobama van porodice.period puberteta&adolescencije.koje istovremeno stiti ali&ogranicava licnu autonomiju&podriva samopouzdanje.emocionalne povezanosti&lojalnosti.to teze menja svoju strukturu&najcesce pod stresom eskalira ka > stepenu disfunkcionalnosti. POSEBNO RIZICAN PERIOD za ove porodice je period tranzicije iz jednog zivotnog ciklusa porodice u 2gi.koja se odrazava kroz psihosomatske smetnje.nemenjanje. Druga odlika ovih porodica je fenomem medjusobnog prezasticavanja.sa zaxtevom za usvajanje novih uloga&novih obrazaca ponasanja.uz sirenje ili suzavanje porod.samopostovanja.intenzivno osecanje pripadnosti. One obezbedjuju visok nivo sigunosti. odnose te tako prerastaju u konflikte.pojacane kohezivnosti. Smena porodicnih ciklusa uvek pretpostavlja revizuju porodicnih uloga&odnosa.diktiranja generalnog porodicnog stava u odnosu na porodicni svet.pa se razmimoilazenja zaobilaze porastom unutrasnje tenzije.socijalno povlacenje. Komunikacije unutar ovako organizovanih porodica najcesce su podrazumevajuce.izostajanje elasticnosti u odnosu na porodicne uloge. suprasistemu cvrsta. naizgled paradoksalnog zastoja u razvoju.tendencija ka fiksnoj hijerarhijskoj raspodeliu moci u odnosu na procese donosenja odluka.intenzivniji nego sto je to sklonost ka rigidnom nacinu prilagodjavanja.stiti od ucesca u drustvu&sustinski ne doprinosti razvijanju zdravog selfkoncepta.nesporazumi se dozivljavaju kao ugrozavajuci za duboko umrezene medj. Stabilnost u odnosu na porodicna pravila.odvajanje&odlazak iz porodicnog doma)&procesom&sadrzajem konotiraju svojevrstan porodicni gubitak.potistenost. mreze sto dodatno opterecuje porodicni sistem.ali istovremeno KRUTE&TESKO PROMENLJIVE.umrezavanja.NISKO ADAPTIBILNE*.prepoznavanja&ispunjavanja svoje 129 .ali obeshrabruju osamostaljivanje pojedinih clanova.prakticnom&socijalnom nivou. Prelasci iz jedne faze porodicnog zivljenja u narednu (polazak deteta u skolu.sabotirajuci samopouzdanje.tjs. Nije li ovakvo stvorena porodica ‘tvrdjava’ istovremeno&’zatvor zastite’ koji ‘stiti’ od ucesca u procesu donosenja odluka. Koliko su granice unutar porodicnog sistema porozne (‘svi sve znaju jedni o 2gima’) toliko je granica prema spolj. Vestine uspesnog razresavanja konfliktnih situacija u ovim porodicama nisu razvijene.ometa prepoznavanje&ispunjavanje pojedinacnih emocionalnih&socijalnih potreba clanova. Sto je porodicni sistem rigidniji&umrezeniji.ugrozavajuci dozivljaj licne slobode.

njenog deteta.u odnosu na kog se nalaze u podredjenom polozaju. odnosa&prilikom radnih aktivnosti. Izbegavaju kontakte sa vrsnjacima svog deteta u vreme njihovog predskolskog uzrasta. 67. supruzi grubo&duboko razaraju porodicne odnose prouzrokujuci sve > medjusobnu netreljivost.privatnosti. U takvim porodicama cesto nastaju sukobi medju supruznicima&poremecaju porodicnih odnosa. Po pravilu zena ima znatno bolji ekonomski status nego nehend. su tolerantnije prema clanovima porodice.cesto&kasnije&prepustaju ih ocu iz bojazni da ce dete biti dovedeno u nepovoljan polozaj medju vrsnjacima.kako u vaspitanje dece. Ovakve porodice zive cesce u ruralnim nego u urbanim sredinama.sticanja sposobnosti odupitanja&zahtevanja da se bude saslusan&uvazen. Hendi.cesto je odsutan od kuce. Pri tome porodica najcesce ostaje strukturalno ocuvana ali stalne svadje&prebacivanja hendik.tako&u ispunjavanju zelja svom suprugu.redje izazivaju sukobe u porodicnim osnosima&najcesce (shodno preostalim sposobnostima) posle rehabilitacije postizu zadovoljavajuce rezultate tokom medj. majke su vrlo odane porodici&ulazu mnogo truda. dete. a otac nije) se javljaju redje u poredjenju sa suprotnom kombinacijom (otac HO. ‘Mesovite’ porodice (u kojima je majka hend.koja mora da se snalazi kako ume u vrlo teskim 130 . suprugu. Ukoliko se rodi hend.pa je sva nriga o deci&domacinstvu prepustena supruzi.ekonomski pritisak na porodicu. suprug. Zene sa inval. Suprgu je u stanju da bez povoda ili zbog bezazlene sitnice ostro napada svoju hendik.lakse prihvataju&strpljivije podnose hendikep&rehabilitaciju.najcesce se majci pripusuje krivica sto je uzrok > da majka prihvata pomoc sturcnjaka prilikom preduzimanja postupaka rehab. POLOZAJ ZENE U PORODICI SA OSI Za zenu su posledice invaliditeta posebno teske jer ona tada zivi sa 2strukom stigmatizacijom:&kao zena&kao OSI. Najbolji rezultati se postizu kombinovanjem pruzanja nege&podrske od strane clanova porodice ali&rodjaka&2gih koji ne pripadaju porodicnom sistemu. Zakljucak: oslanjanje iskljucivo na porodicu se pokazalo neprimerenim&najcesce nezeljene pojave su sindrom iscrpljenosti&sagorevanja.promena porodicnih uloga.napija se&zivi svoj zivot izvan porodice.majka nije).

prihickim&materijalnim uslovima. Najcesce poticu iz siromasnix porodica koje pripadaju nizem socioekonomskom statusu u odnosu na supruga.muskarcu. U stranoj literaturi se napominje da pojedine h.supruga. Desava se da se pojedine zene svesno odlucuju da zive u nepotpunoj porodici. To su zene koje znaju uzrok&posledice svog hendikepa.sto se prenosi&na ostale clanove porodice. supruge su u ‘mesovitom’ braku pretezno mladje od svojih h.da obezbede najpovoljnije uslove za zivot&rad svog deteta.vremenom se vezavsi za njega.spremna na velike zrtve samo da se porodica sacuva.koja je.pocev od resenja stambenog pitanja do nasledjivanja nepokretne i/ili popkretne imovine svog h. U porodicama u kojima je muskarac HO a zena nije rodjenje deteta se iscekuje sa strepnjom&radoscu&ako novi clan porodice neposredno posle rodjenja pokazuje neke neobicnosti roditelji se obracaju za pomoc strucnjacima u cilju blagovremene reakcije.nego u ruralnim sredinama. U ovakvim porodicama cesci su razvodi brakova nego u onima u kojima je pater familias hendik.s obzirom da joj je oduzimanjem poroda otet smisao zivota&najveca radost koju je u zivotu imala. Uglavnom su to zene unesrecene hendikepom koje nisu nasle odgovarajuceg partnera sa kojim bi zasnovale potpunu porodicu. Nije redak slucaj ni da zena bracnom vezom resava svoje probleme opstanka&boljeg zivota. Ona se u toj situaciji oseca izgubljeno.imaju svoj zanimanje. Njen strax od razvoda je > ukoliko postoji mogucnost da u sudskom postupku razvoda braka sud dodeli decu ocu na staranje. 131 . osobama.zene pristaju na primenu vestackog oplodjavanja&one su posle porodjaja veoma nezne majke.&to cesce u urbanim. U ovim porodicama majka se najvise stara o deci&pojavljuje kao roditelj u kotaktima sa spoljnim svetom&pruza ogromnu paznju svom suprugu. Sam nagovestaj da suprug zeli razvod braka tesko pogadja hend. Nehendik. Nije redak slucaj ni da je nehend.do granica svojix maximalnih sposobnosti.vaspitavaju&skoluju svoje dete. zena bila placena da se stara o h.stekla odgovarajuce iskustvo u radu sa njima&naviknuta na HO lakse se opredeljuje&pristaje da se uda za h. Buduca mlada je ranije po svojoj profesiji dolazila u kontakt sa hend.supruga. Bracni zivot postaje sve slozeniji&tezi.materijalno potpuno obezbedjene.iamjuci u vidu hendikep majke..supruga.pogotovu kad deca odrastu.da do toga ne dodje. Ukoliko odrasla deca pocnu da se ponasaju kao njihov otac (ne slusajuci majku&prebacujuci joj hendikep) nastaju porodicne svadje koje pocinju razarajuce da deluju sve do raspada takve porodice.kao&2ge povoljne uslove da neguju.koje se trude. suprugu.

grupa ljudi cije su univerzalna obelezja: a) pociva na heteroseksualnim vezama pomocu kojix muskarac&zena zadovoljavaju prirodne&2ge (duhovne.moralne.68.strukturnom&formalnom pogledu istorijski promenljiva drustv.osoba treba imati u vidu razne ‘kombinacije’ partnera koje nastaju prilikom sklapanja braka.izmedju kojih postoje odredjena prava&duznosti koje su sankcionisane pravnim normama&nasledjenim obicajima Porodica je u sadrzinskom. grupa koja obavlja niz fja o 2) kao pravni entitet.pri cemu ona predstavlja grupu osoba spojenih brakom&srodstvom tih osoba. KARAKTERISTIKE PORODICNIX ODNOSA U ZAVISNOSTI OD VRSTE&STEPENA INVALIDNOSTI CLANOVA PORODICE Porodica se moze posmatrati dvojako: 1) kao drustv.&individualne (moralne&psihicke) osobine licnosti (socijalne osnove porodice) d) obezbedjuje odredjene ekonomske (proizvodno-potrosacke ili samo potrosacke) delatnosti u okviru porodice (ekonomska osnova porodice) Prilikom socioloskog proucavanja porodice h.pa partneri u porodicama mogu biti: 132 .estetske) potrebe&obezbedjuju reprodukciju drustva radjanjem potomstva (bioloske osnove porodice) b) zasniva sistem srodnickih odnosa koji predstavljaju osnov za polne tabue&podele unutar porodice (bio-socijalne osnove porodice) c) obezbedjuje&razvija soc.

H.. . Poznanstva nastaju u organizacijama u kojima rada ili u kojima se OSI okupljaju h.Porodica u kojima su patneri iste kategorije ometenosti. vrste ometenosti.. Partneri biraju bracnog druga sa namerom da se u buducem zajednickom zivotu dopunjuju&uzajamno pomazu. bracnog druga.kako bi im zivot bio lepsi&laksi.zene da pronadju nehend..&nehend. Nastaju&tokom zajednickog skolovanja. Ukoliko je prvo dete zdravo. rehab.osposobljavanja.poznanstvo&simpatije nastaju tokom rada u istom preduzecu ili kao posledica prethodno pomenutih posredovanja. .sto je posledica iskustva koje su supruznici stekli nedacama koje su nastale zbog hendikepa&roditeljstva&nepovoljno se odrazile na negovanje&podizanje deteta. Najcesca kombinacija hend.oni veruju da je njegovo rodjenje dovoljan&pouzdan dokaz da oni nisu nista < vredni od ostalih ljudi. . zasnivaju na poznanstvu&ljubavi iz mladjih dana..osoba.koji imaju stabilan polozaj u drustvu.U slucajevima kada porodicu zasnivaju partneri razl. suprugom nego ostali kandidati koji 133 .reseno stambeno pitanje.istovremene rehabilitacije ili tokom prof. U takvim slucajevim najcesce nastaju trogeneracijske porodice.supruznika koje zive zajedno sa roditeljima jednog od partnera. partnera u bracnoj zajednici je pojava da suprug ima hend. Muskarci koji su uspesno obavili odg.mogu lake sklopiti brak sa neh.prijatelja&sl.kao&iz straxa da se ometenost ne pojavi u narednom potomku.zavrsili skolovanje.SAMO 1 MEDJU BRACNIM PARTNERIMA JE HO U obe ove kombinacije STEPEN OMETENOSTI igra znacajnu ulogu. porodice h.Prilikom izbora partnera OSI zele da pronadju partnera koji nije h.poseduju znatniju pokretnu&nepokretnu imovinu.brak&porodica se ugl.OBOJE HENDIKEPIRANI SA ISTOM VRSTOM OMETENOSTI (razlicitih ili istih intenziteta) . radno mesto koje su u stanju&da zadrze.osobe.sto je izazvalo donosenje odluke roditelja da se zadrze na porodici sa 1 detetom.&ako to uspeju taj dogadjaj dozivljavaju kao svoj najveci postignut uspeh u zivotu.muskarci imaju mnogo > sanse nego h.a da supruga nije h.tj.kao&posredstvo msrodnika.kvalifikovali se za odg. Partneri najcesce imaju samo 1 dete. Kada su oba partnera OSI brak je najcesci temelj na kom oni grade&zasnivaju porodicu.kao&da bi se lake druzili sa redovnom populacijom. Odstupanje od pojave da postoji 1 dete u ovakvim porodicama je u slucaju ako su roditelji MRO&u takvim porodicama obicno ima > dece.

za koga se (ukoliko se&brinula o njemu) u medjuvremenu vezala.pravne.a redje se zasnivaju na navbracnim vezama supruznika.raskidiva samo u svucajevima predvidjenim zakonom. po nasem pravu brak je priznata&uredjena zajednica zivota 1 muskarca&1 zene.pa je vec stekla iskustva u radu sa h. Razvodom braka odnosi izmedju bracnih partnera prestaju.zakljucena u svecanoj formi. Razvodi partnera u kojima je suprug h.jer je on uza grupa u kojoj supruznici zadovoljavaju polni nagon.poligamski.najcesce u tradicionalnoj trogeneracijskoj porodici.kao&druge privilegije.[[ brak je zakonom utvrdjena zajednica muskarca&zene.osobama&mnogo lake se opredeljuje za brak sa h.fakticki.gradjanski.za razliku od porodicnih odnosa koji&dalje pstoje bez obzira na cinjenicu da su se bracni partneri razveli jer se srodnicki odnosi sa njihovom decom nastavljaju.polna&drustvena koja (zavisno od istorijskih&drustv. Braku u odnosu na porodicu nedostaje bioloska reprodukcija.kao&razlicit e sadrzaje&zadatke: ekonomske.neformalni.po njihovom slobodnom pristanku.osoba.zene javlja se sticajem okolnosti da je buduca mlada ranije dolazila u kontakt sa h.supruga. Nehe.]] Porodice OSI uglavnom imaju odlike savrsene porodice&sadrze kombinaciju obelezja&patrijarhalnog&demokratskog tipa oblika porodice.crkveni. Cest slucaj u mesovitim brakovima izmedju h. Najcesce poticu iz siromasnih porodica&pripadaju nizem socioekonomskom statusu.socijalne. Ekonomska fja braka&porodice moze ali&ne mora da se poklapa.nemaju pomenute. U ruralnim sredinama uobicajeno da porodica zivi sa roditeljima jednog od supruznika.muskarcem.musk&ne. su mnogo redji nego oni u kojima je supruga h.moralne. KARAKTERISTIKE BRAKA&PORODICE OSI U URBANOJ&RURALNOJ SREDINI BRAK – dvopolna prirodna.estetske&dr. Izmedju braka&porodice postoje razlike u formalnom&sadrzinskom smislu.prakticke. grupa sastavljena od 2 jedinke koje su razlicite po polu&u odnosu na porodicu.cak 20& > godina od svojih h. supruge su u ovim brakovima pretezno mlade. uslova) moze imati razlicite oblike: monogamski.duhovne. U tom 134 .emocije&dr.osobama po svojoj profesiji. Brak je u formalnom smislu dvovalentna drustv. Te porodice nastaju u vecini slucajeva sklapanjem braka. 69.

Bracni zivot postaje sve slozeniji&tezi.koji.tako&u ispunjavanju zelja svom suprugu. javljaju se redje od prethodne kombinacije&zive pretezno u ruralnim sredinama.cesto je odsutan od kuce. suprugu. U ovakvim porodicama cesci su razvodi brakova nego u onima u kojima je pater familias hendik.pogotovu kad deca odrastu.da do toga ne dodje.sto se prenosi&na ostale clanove porodice.koja mora da se snalazi kako ume u vrlo teskim prihickim&materijalnim uslovima.osoba pretezno imaju tri clana (otac.muskarac ima dominantan polozaj ako ima bolji ekonomski status. Suprgu je u stanju da bez povoda ili zbog bezazlene sitnice ostro napada svoju hendik.sa izuzetnom u slucaju porodica u kojima su roditelji MRO.slucaju h.nego u ruralnim sredinama. Njen strax od razvoda je > ukoliko postoji mogucnost da u 135 . Slicno je kada muskarac ima bolje obrazovanje. supruzi grubo&duboko razaraju porodicne odnose prouzrokujuci sve > medjusobnu netreljivost. U takvim porodicama cesto nastaju sukobi medju supruznicima&poremecaju porodicnih odnosa. 70.bolji polozaj u drustvu ili radnoj organizaciji. PROBLEMI&POLOZAJ ZENE SA INV.dete).koja je.ima >.narocito ako poseduje pokretna ili nepokretna dobra koja ga ekonomski obezbedjuju.visu kvalifikaciju.kako u vaspitanje dece. U BRAKU Hendi. U urbanim sredinama porodice h.poredivsi sa brojem dece u urbanism sredinama.pa je sva briga o deci&domacinstvu prepustena supruzi.&to cesce u urbanim. Ukoliko odrasla deca pocnu da se ponasaju kao njihov otac (ne slusajuci majku&prebacujuci joj hendikep) nastaju porodicne svadje koje pocinju razarajuce da deluju sve do raspada takve porodice. suprugu. majke su vrlo odane porodici&ulazu mnogo truda.spremna na velike zrtve samo da se porodica sacuva..u odnosu na kog se nalaze u podredjenom polozaju.cesto&kasnije&prepustaju ih ocu iz bojazni da ce dete biti dovedeno u nepovoljan polozaj medju vrsnjacima.majka.napija se&zivi svoj zivot izvan porodice. Zene u takvim porodicama pretezno nisu zaposlene&bave se odgajanjem dece&vodjenjem domacinstva. Sam nagovestaj da suprug zeli razvod braka tesko pogadja hend.u kojima ima > dece. Pri tome porodica najcesce ostaje strukturalno ocuvana ali stalne svadje&prebacivanja hendik. Porodice u kojima je majka h. Izbegavaju kontakte sa vrsnjacima svog deteta u vreme njihovog predskolskog uzrasta.

supruge su u ‘mesovitom’ braku pretezno mladje od svojih h. 136 .koje se trude. To su zene koje znaju uzrok&posledice svog hendikepa. Brakovi zene sa ivaliditetom&ne. osobama.pogotovu ukoliko h. Buduca mlada je ranije po svojoj profesiji dolazila u kontakt sa hend.poseduju znatnu imovinu mogu lakse sklopiti brak sa neh.boljeg polozaja u drustvu&radnoj organizaciji.reseno stambeno pitanje.da obezbede najpovoljnije uslove za zivot&rad svog deteta 71. ULOGA EKONOMSKOG FAKTORA U IZBORU OSI ZA BRAK Uloga ekonomskog faktora u izboru OSI je itekako prisutna. Ona se u toj situaciji oseca izbugljeno.kao&2ge povoljne uslove da neguju.imaju svoj zanimanje.vaspitavaju&skoluju svoje dete.vise kvalifikacije.do granica svojix maximalnih sposobnosti.supruga.. zenom nego ostali kandidati koji nemaju ovakve privilegije.pocev od resenja stambenog pitanja do nasledjivanja nepokretne i/ili popkretne imovine svog h. Desava se da se pojedine zene svesno odlucuju da zive u nepotpunoj porodici.supruga su cesci u ruralnim sredinama. Najcesce poticu iz siromasnix porodica koje pripadaju nizem socioekonomskom statusu u odnosu na supruga.muskarac ima dominantan polozaj zbog boljeg ekonomskog statusa.iamjuci u vidu hendikep majke. rehab.kvalifikovali se za odg.zavrsili skolovanje.posedovanja nepokretnih ili 2gih dobara koja ga ekonomski obezbedjuju ili zbog viseg obrazovanja.sudskom postupku razvoda braka sud dodeli decu ocu na staranje. Nehendik.s obzirom da joj je oduzimanjem poroda otet smisao zivota&najveca radost koju je u zivotu imala.materijalno potpuno obezbedjene.supruga.zene pristaju na primenu vestackog oplodjavanja&one su posle porodjaja veoma nezne majke.stekla odgovarajuce iskustvo u radu sa njima&naviknuta na HO lakse se opredeljuje&pristaje da se uda za h. radno mesto koje su u stanju da zadrze. Muskarci koji su uspesno obavili odg. Nije redak slucaj da zena bracnom vezom resava svoje probleme opstanka&boljeg zivota.imaju stabilna polozaj u drustvu. Uglavnom su to zene unesrecene hendikepom koje nisu nasle odgovarajuceg partnera sa kojim bi zasnovale potpunu porodicu.supruga. U stranoj literaturi se napominje da pojedine h.

‘normane populacije. genetski je kaznjena. [PREDRASUDA je vrsta stava koji se ne zasniva ni na validnom iskustvu ni na racionalnim argumentima. opravdano&neminovno zrtvuje interese ostalih clanova porodice. FAKTORI OD ZNACAJA ZA MOTIVACIJU ZA RAD OSI MOTIVACIJA = slozen psihicki process pokretanja. imovinu. PREDRASUDE PREMA PORODICI CIJI JE CLAN OSI Kao ogranicenje integraciji OSI u drustvo&uspostavljanju dobre komunikacije sa neh. Zbog predrasuda nehend. xipersenzibilna je&zavidi drugima.usmeravanja&regulisanja delatnosti usmerene ka odredjenom cilju.ali cesce u ruralnim nego u urbanism sredinama.radno mesto. od uticaja su. negativne utiske o OSI&njihovim sposobnostima. deca&mladi treba da poxadjaju spec.ima bolji platu. nema mogucnosti da zivi kao ostale porodice u drustvu.koje se javljaju kao ostecenje sluha. moze biti pozitivna ili negativna ] Postojenja razlika medju ljudima. 137 .vida. ima zabranu na srecu.Slicno se dogadja&suprotno (zena OSI. 73.telesna inval. Najcesce predrasude koje se javljaju u nasoj sredini a koje se vezuju za porodicu u kojoj zivi OSI su: manje vredna porodica. se ponekad ponasaju kao da je samo po sebi razumljivo da postoji nesklad izmedju hendikepa&pozitivnih kvaliteta&osobina OSI. skole&da se bave specijalnim zanimanjima. stvaraju pripadnicima tzv.afektivno je opterecen&veoma optoran na promenu. ispasta porodicni grex. 72.izmedjuostalog&predrasude. itd.muskarac ne). duguje zaxvalnosti ako je clan OSI zaposlen ili ima svoju porodicu. porodici sa roditeljima zene koja poseduje raznu pokretnu&nepokr. Ove porodice zive u 3gener.

U > industrjskim preduzecima se lakse odlucuju da zaposle grupu prof.samim tim zaposleni muskarac ce na random mestu biti > motivisan da radi.koje rukovodioci preduzeca izbegavaju da zaposle. Poslodavci takodje radije zaposljavaju mlade h.povratna veza) .pojedinac > uocljiv u 138 . Nacin organizovanja proizvodnje&konkretnog radnog postupka. Obrazovanje&kvalifikovanost h. Sve ovo demoralise OSI.jer je uoceno da hen. obrazovanje&kvalifikaciju.stavovi.interesi) .dok se zena mora brinuti o deci&domacinstvu. manifestuje se u potrebi pojedinca da postigne znacajan uspeh u nekoj aktivnosti.prakticnu&materijalnu podrsku a u krajnjem slucaju se povlace u sebe.autonomija.osobe moze uticati na zaposljavanje.karakteristike radnog mesta Osobe sa laksim oblicima ometenosti pre dobijaju zaposlenje.opremljenost radnog mesta za obavljanje odr.mada je manje izrazen jer im je onemoguceno da napreduju u poslu.osposobljena h. Dosad su se muskarci bolje snalazili&lake su dobijali zaposlenje u poredjenju sa h.slicnosti&znacenje zadataka. kao pater familias je u obavezi da brani&ekonomski obezbedjuje clanove porodice.rehab. Socijalna sredina.uprkos prof.kao&u 2gim zemljama (muskarac je taj koji treba da se stara o porodici.povlace se u svoje porodice koje im pruzaju emocionalnu.manje ce izostajati sa posla.kao&radon iskustvo.zenama.&strucnom ospos.osobe. Opsta populacija im jasno stavlja do znanja da su drugaciji. postupaka od str.jer se desava da priroda radnog zadatka omogucava da radnici iste struke&istih kvalifikacija rade zajedno u radnim grupama. Ta pojava se tumaci tradicionalnim povlascenim polozejem muskarca u porodici u nasem drustvu.MOTIV ZA POSTIGNUCEM = jedan od vaznix&veoma proucavanih socijalnih motiva. OSI takodje uticu na donosenje odluke da li ce prof.tjs.osobe takodje spadaju u cinioce koji uticu na zaposljavanje – zaposlenje lakse dobijaju osobe koje imaju odg. FAKTORI koji uticu na motivaciju: . koje su prosli. socio-kulturni nivo sredine utice na mogucnost da OSI dobije resenje o zaposlenju.osoba dobiti odgovarajuce zaposlenje.&strucno osposobljenih osoba.karakteristike posla (razlicite vesine.tesko nalaze posao.nalaze se na donjem delu lestvice ekonomskog&socijalnog statusa.lakes ce se uklopiti u proces rada).individualne karakteristike (potrebe. Pol h. Ovaj motiv postoji&kod OSI.rehab.da se istakne u odnosu na 2ge ljude.nego osobe sa tezim stepenom ometenosti.

dobri&odani prijatelji.visokoindustrijalizovanim drustvima.kolege&ljudi-stigma ih prati do kraja zivota. na osnovu stereotipa ukorenjenih za pojedine vrste inval. koja vrednuje karakteristike hendikep. Ovakav stav&odnosi se javljaju kao posledica prikrivenih ili javno izrazenih zelja ‘normanih’ da se OSI sto > izoluju kako bi izbegli&najmanju mogucnost susreta sa njima.gluva. vecina podstice OSI da private sopstvenu stigmu&da sami poveruju da su drugaciji od redovne populacije.koja postavljaju nize zahteve pred svoje clanove. Njih u grupu povezuju zajednicka obelezja koja su nastala na razne nacine&raznovrsno se ispoljavaju. Iz tih razloga ‘normalna’ vecina cesto koristi SEGREGACIJU&STIGMATIZACIJU u odnosima prema OSI kao sredstvo&nacin stvaranja odstojanja drustva od svojih OSI clanova.sto u vecini slucajeva 139 . ‘normalne’ vecine. vecina opravdava time sto smatra da je ona korisna za OSI (da je njihovo zbijanje u posebnu drustv. OSI su najcesce ocenjivane od strane neh. grupu korisno jer se tako OSI sami grupisu&time stvaraju prilike&pogodnosti da budu prihvaceni&vrednovani na ravnopravnoj osnovi). ljudi kao ‘drugacije’ od karakt. razloga&pobuda povezuju&zajednicki deluju radi zadovoljavanja svojih opstih&specificnih pobuda&zastite svojih interesa u drustvu. Segregaciju koju namece neh. Iz tih razloga neh. Pozvezivanju populacije OSi u drustvenu grupu doprinela je&vecina neh.dinamicnim. Ta obelezja manifestuju se u svojstvu hendikepa koji diskriminacjski deluje na OSI&osujecuje samopotvrdjivanje&razvoj OSI&cini je zavisnom u ekonomskom&drustvenom smislu.pri cemu ‘normalne osobe’ cesto smatraju da su OSI inferiorne u mnogim oblastima rada&zivota. Cinjenica da je neka osoba slepa.vecina stiti od kontakta sa OSI. 74. Ne vodeci racuna koliko su OSI zaista dobri radnici.telesno invalidna&sl. Kao posledica ovakvog stava medju normalnim ljudima nastaje praksa da oni ocenjuju&vrednuju OSI bez obzira na vrstu&stepen njihove ometenosti&na rezultate koje postizu u zivotu&radu.nego u < razvijenim agrikulturnim drustvima. ce uciniti da hendikep postane njen predznak koji ostaje tokom rada&zivota sa hene. Ovo je 1 od nacina kojim se neh.. KARAKTERISTIKE OSI KAO DRUSTVENE GRUPE OSI cine grupu ljudi koja se iz razl.

podsticu&ohrabruju OSI da traze zasebno&u izvesnom smislu 2gacije mesto u drustvu.sposobnosti.niske skolske ili strucne kvalifikacije.koliko je OSI spremna&vesta da svoju ometenost prikrije.hijerarhijska imobilnost u drustv.do koje dolazi&zbog stava&misljenja sami OSI jedne vrste ometenosti u odnosu na 1gu vrstu ometenosti. Na taj nacin neh. navode OSI da private sustinu misljenja znatne vecine ‘normalnih’ kao&da su zbog hendikepa drugaciji ljudi od vecne.nedovoljna strucna osposobljenost. koja u velikoj meri odredjuju potrebe&mogucnosti OSI da zivi u svojstvu clana ljudske zajednice. vecine. Time diskriminacija OSI postaje jos izrazenija. podeli rada. u drustvu.predstavlja vrlo negativan&segregirajuci postupak&predznak.sem istovetnog ili slicnog hend.kao uzrocnog cinioca na ispoljavanje razlih oblika&nacina netrpeljivosti ili omalovazavanja OSI od strane neh.stepena.socijalna izolovanost&imobilnost.to su cinenice koje se ne mogu objektivno poreci. uocljiv ili se ne primecuje. Neh.deluju&vaspitanje. Oni nacelno&jesu drugaciji od vecine.sto mora delovati negativno na oblikovanje&ispoljavanje medjuljuskih odnosa..raumevanje. vecine u drustvu..niski zivotni standard. Mada medju OSI postoje razlike. samo na osnovu postojeceg hendikepa. Podeli OSI na podgrupe doprinose&razl.&samim tim okolina ih dozivljava kao razlicite.karakterne osobine&polozaj neh.sklonosti. S 2ge strane OSI. Kulturno-umetnicko drustvo slepih osoba itd. sto neminovno dovodi do podele OSI na PODGRUPE.prijatelje&podrsku da mogu ostvarivati svoje potrebe u profesionalnom&emocionalnom zivotu.&da u tim grupama traze svoju srecu. Svaka OSI prekrsi 1 ili > vazecih normi u pogledu fizickog integriteta. OSI ne cine homogenu grupu ljudi koji na isti nacin&u istoj meri izazivaju diskriminaciju od strane hen. NEHOMOGENOST GRUPE OSI ispoljava se&zavisi od vrste ometenosti. organizacije koje su osnovane u nameri da okupljaju OSI po vrsti hendikepa.njih u grupu povezuju upravo obelezja hen.da se organizuju u grupe po vrstama hend.dovodi OSI u polozaj da su izlozene DISKRIMINACIJI u odnosu na svet redovne populacije. Teza ogranicenja izazvana vrstom&stepoenom invalid.koliko je hen. Osim vrste&intenziteta hen.kamuflira.lepote&2gih osobina koje se u zivotu&radu cene&predstavljaju prednost u sociokulturnim&2gim medjuljudskim 140 .ali ono sto je u svemu tome nepravedno&nehumano jeste oznacavanje OSI razlicitim od neh. Stigma prati OSI bez obzira kakve rezultate oni postizu u svojoj profesiji. cine OSI < ili > zavisnim od neh.sto je uocljivo vec po njihovim nazivima: Savez gluvih&nagluvih osoba.povezuju&2ga zajednicka obelezja: oskudno opste obrazovanje.

radu&drustvu.prof. obrazovanja&prof. bez obzira na cinjenice da je&koliko je OSI samostalna.najcesce isticanjem da se OSI nalaze u privilegovanom polozaju ili da uzivaju protekciju staresina. Takva protivljenja se izrazavaju prikriveno.kojim mogu zadovoljavati samo osnovne potrebe (zbog kojih moze nastati narusavanje zdravlja. Posto hen.sto se odrazava&na njihova primanja.&da kvalitetno obavlja poverene joj poslove. Medju cinioce koji OSI povezuju u njihovu grupu su&njihovi ekonomski&socijalni polozaj u drustvu.. u radnoj grupi u kojoj se nalazi OSI narocito reaguju ako je ona zvanicno oslobodjena da obavlja odredj.pa&u slucaju da se zaposle rade na marginalnim poslovima. OSI. domove za OSI ili institucije koje se bave rehab. osoba. Slicna situacija nastaje kada je OSI izdrzavana od strane drzave. nacine da izbegnu stigmu&prikriju ga. Na ta odstupanja od uobicajenih normi neh.ospos. Narocito se javljaju teskoce prilikom zaposljavanja OSI u otvoreno drustvo. Kada su u pitanju opsti drustv. delimicno ispraviti ili ublaziti hendikep&time anulirati zavisnost od nehen. osoba. Medju posledicama takvog ekonomskog stanja nastaje nov stimulus za stvaranje dodatnih uslova&mogucnosti za ispoljavanje samoodbrane&samozastite OSI .&habil.stigma zbog hend. S obzirom da to u veini slucajeva nije moguce OSI su prinudjene da se uklope u onu grupu ljudi koja ce im pruziti razumevanje&podrsku. osoba. Neh.s obzirom na njen hendik. Upravo zbog takvog odnosa vecina neh. No.koji se nalaze u ZBIJANJU SVOJIH REDOVA RADI PRUZANJA CVRSCEG.porast psihickih tegoba a samim tim&delovanja stigma). Vecina ‘normalnih’ ljudi ocekuje od OSI da ce postupcima rehab. umanjuje njihove sanse u zivotu.ona ipak&uvek ostaje&pripada grupi hen.ili prihvatanjem OSI u specijalizovane ustanove tjs. OSI razlicito reaguju na stigmu&na nekorektne odnose neh. osobe reaguju vrslo cesto&to diskriminacijom&nepovoljnim etiketiranjem OSI. osposobljavanja u posebnim uslovima.uprkos postojanja velikog raspona dovitljivih metoda.sticanje ‘prelazne ocene’ je obicno ispunjeno stresom. grupu&podgrupu su nacini&obelezja obavljanja postupka rehab.odnosi&polozaji OSI u drustvu.koje se delimicno uspesnije resavaju zaposljavanjem u zastitnim preduzecima&radionicama.koje su sastavni deo radnog postupka.odnosima. aktivnosti. nije jasno vidljiv pokusavaju na razl. ostaje&prati ih do kraja njihovog zivota. Izmedju ostalih cinilaca koji povezuju OSI u drust.OSI u kojih hen.spec.ZAJEDNICKOG OSLONCA tokom preduzimanja raznih 141 .OSI u vecini slucajeva imaju nisku kvalifikaciju&tesko nalaze posao.

ponasanje ljudi. zajednice prema odredjenim drustv. relevantnih problema.jer OSI&dalje predstavljaju marginalnu grupu u nasem drustvu. izraz odobravanja ili osude. stalno prate OSI. zajednicu. 75.merama&odlukamastavovima&dogadjajima koji su od interesa za drustvo a poticu od strane veceg broja stanovnistva jedne drust. pojava psihickog porekla koja se izrazava posredstvom stavova koji predstavljaju trajnu organizaciju motivacionih. 142 .perceptivnih&saznajnih procesa. Posledice hen. Uprkos naporima koje ulazu OSI&humani ljudi da se smanje odstojanja u odnosu na neh. Djordjeviceva def: JM je oblik ispoljavanja socijalnih stavova pripadnika politicke javnosti o datoj situaciji. oblik kolektivnog rasudjivanja politicke javnosti o aktuelnim drustv.emocionalna reakcija jednog broja ljudi na razlicite postojece probleme u drustv.cime je uslovljena njegova funkcija stimulisanja subjekata politicke prakse na odredjen tip drustv.postupcima&ponasanju grupa&pojedinaca. UTICAJ JAVNOG MNJENJA NA POBOLJSANJE POLOZAJA OSI Javno mnjenje = preovladujuci stav pripadnika drustv.cak&prinudom. lica treba sa zaljenjem priznati da su ti napori bili samo delimicno uspesni.mada se one trude da ga prikriju ulazuci znatne napore da smanje nepotrebno izazvane tenzije koje se vestacki stvaraju&podrzavaju od strana neh. Ono cesto ima veliki stvarni a ponekad&imaginarni znacaj za drustvo&uticaj na drustv. situacijama koje poprimaju vid problema bitnog za zivot&praksu soc. JM je kao oblik drustvene svesti neposredno povezano sa socijalnom praksom kao&svi 2gi oblici svesti element je socijalno-psiholoskog mehanizma koji deluje na drustv. pojavama.aktivnosti u borbama za samoodrzanje&zastitu sopstvenih opstih&posebnih interesa grupe OSI. kolektivna misao.problemu.podrzavanja ili protivljenja prema postupcima. ponasanja u procesu resavanja soc.zajednica.dok postoje&situacije da je samo umisljeni odraz odredjenog javnog mnjenja. stvarnosti. vecine prema OSI. zajednice. Moze nastati spontano ili planiranim smisljenim aktivnostima.

mada svi zive u istom drustvu.razvoj drustva&drustv.ukoliko su ljudi masovno zainteresovani.grupa oni temelji na kojia izrasta&razvija se JM u svojstvu bitnog cinioca napretka humanog drustva.odnosno oni ne posmatraju. grupa o mnogim pitanjima bitnim za zivot ljudi. U istom drustvu&istim ili slicnim okolnostima ljudi kao pojedinci razlicito misle o odr.pri cemu se izjednacavanje najcesce obavlja bez primene sile od strane drustva. K. veoma znacajan za oblikovanje&izrazavanje JM. svesti. tih osoba. U takvim situacijama na prevazilazenje razlika u misljenju pojedinaca&drustv.mada su&jedno/2go ponasanje drustveno uslovljeni. Zahvaljujuci razvijanju demokratskih&humanih odnosas medju ljudima u savremenom drustvu stvaraju se sve > mogucnosti za slobodno izrazavanje.razmene ideja&misljenja pojedinaca&drustv.konf. probleme. pojavama u drustvu. drzavne vlasti.odnosno pomocu psiholoske dimenzije JM je odredjeno u svom pojavnom obliku kao manifestacija psihickog porekla. Individualno&kolektivno ponasanje ljudi se razlicito izrazavaju.ne osecaju&ne vide na isti nacin svet koji ih okruzuje. OBLIKOVANJE JM prestavlja vrlo slozen postupak na koji uticu mnogi cinioci. pitanja ili problema. drustv. POJAVA KONFORMIZMA ZAVISI OD postojanja&delovanja pogodnih prilika&uslova.zajednice povodom odr.. drustv. DRUSTVENI KONFORMIZAM = uspostavljan minimum jedinstva raznih stanovista&gledista clanova drust. grupa JM ima izuzetno znacajan uticaj. Zato se sa pravom istice da su slobodno izraz.U strukturi JM su psiholoska&socijalna dimenzija koje su medjusobno povezane&ispoljavaju se kao posebni oblik drustv. Tako&na mogucnost osposobljavanja OSI razlicito gledaju defektolog ili neko ko ne poznaje mogucnost rehab. odnosa.tjs.a u svojom socijalnom dimenzijom se oblikuje&ispoljava kao kolktivna svest. Tako mnogi segmenti drustv. zajednici&predstavlja osnovicu za ujednacavanje ponasanja ljudi. DA BI DOSLO DO IZRAZAVANJA JM u drustvu mora postojati barem minimum saglasnosti umisljenjima.stavova&mnjenja pojedinaca&drustv.razmenu ideja. Iz tih razloga je drustv. se pretezno zasniva na sledecim ciniocima: 143 .tzv. stvarnosti ostaju izvan interesovanja mnogih ljudi. Pri tome pojedinci sa istog stanovista mogu imati ista ili razlicita gledista na odr. Konformizam deluje u svakoj drust.

vrednosti se grade osnovna nacela zivota&rada koja predstavljaju temelj bitnih vrednosti prilikom odredjivanja&ocenjivanja ponasanja pojedinaca kao clanova drustva) 4) OPSTI SISTEM SIMBOLICKIH AKTIVNOSTI (postojanje&primena simbola prate&uoblicavaju komuniciranje medju ljudima/simboli&njihova primena znace&preduslov nastanka procesa misljenja.&danas je slicno npr.pri cemu se JM oblikuje medj.tehnike.sa namerom da se mnjenje pojedinaca uskladi sa porukama koje su nu upucene) Pre nego sto JM postane KOLEKTIVNI OBLIK SVESTI&pojava za sebe. sredini.postoji kao licno (privatno) misljenje pojedinaca u svojstvu pripadnika javnosti.1) JEDINSTVENI NORMATIVNI POREDAK (norme koje regulisu soc. zajednici izrazava govorom ili u pisanom obliku/posredstvom jezika se ostvaruje razmena poruka&ideja ljudi.kulture.kao&standardi koji se pojavljuju kao zajednicka osnova kulturnog ponasanja ljudi/duboko su urezani u covekovu licnost tokom njegove socijalizacije&prestavljaju trajni izvor konformizma uprakticnom zivotu/standardi iz oblasti kulture mogu steci vaznost sankcija npr. komunikacijama. Stara Grcka&unistavanje dece koja nisu bila u skladu sa normama skladnog tela&fizicke lepote.kao&prilikom odredjivanja razlika medju ljudima po sistemu vrednosti/na osnovu sis.kakav je recimo pravni poredak!.praksu ljudi u drustvu (ne organizovan sis.kao&na stvaranje&ispoljavanje JM/sredstva javnog obavestavanja se cesto zasnivaju na unapred pripremljenim porukama koje su upucene sirokom krugu ljudi.time&uticaja na oblikovanje JM koje se u drustv.bez prisile ponasanja) 2) KORPUS KULTURNIH UZORA (u oblasti nauke. Tokom toga nastaje utapanje licnih ili grupnih stavova ili misljenja u > < ujednaceno 144 . normi.sto cini srz komuniciranja medju ljudima bez kog se ne bi oblikovalo ni JM) 5) EDUKATIVNO-INFORMATIVNI SISTEM (mehanizmi posredstvom kojih se sire obavestenja sa vaspitnim&obrazovnim sadrzajima/obavestavanje&propaganda su se pokazali kao mocno sredstvo koje deluje na oblikovanje znanja ljudi. sa OSI koje prate stigme&predsrasude) 3) OPSTE VAZECI SISTEM VREDNOSTI (vrednosti imaju prakticnu fju ujednacavanja delovanja ljudi u socij.

Postoje&privatna misljenja da OSI mogu biti&jesu korisne za drustvo.poredivsi ih sa vecinom. Da bi se nepovoljni stavovi pojedinaca.kada je rec o licnom. U misljenju koje pojedinac javno iznosi se mogu naci razl. Postoje&misljenja 2gih pojedinaca da OSI treba prihvatiti&pruziti im pozitivne sanse da se potvrde u drustvu. Na taj nacin se uspesno utice na pravilno oblikovanje saznanja&ponasanja vecine ljudi o mestu.STALNIM IZNOSENJEM&PROPAGIRANJEM HUMANIH.ulozi&znacaju koji imaju OSI u savremenom drustvu.pocev od stava da su OSI manje sposobne.drusv. 76.do stava da ih treba izbegavati. Kada su u pitanju OSI onda se privatno&javno mnjenje cesto razlikuju.privatnom misljenju pojedinaca.PLEMENITIH&STRUCNIH POIRUKA.POSREDSTVOM TELEVIZIJE. stavovi. Moze se ocekivati da ce ovakve aktivnosti imati uticaj&na javno mnjenje.STAMPE&FILMOVA o neophodnosti oblikovanja&ispoljavanja covecnih odnosa prema OSI se vrsi snazan uticaj na siroku javnost&na JM.nepouzdane na poslu&druzenju. Javno izreceno misljenje je u mnogim slucajevima u skladu sa necelima humanizma. FAKTORI OD UTICAJA ZA IZBOR BUDUCEG MODELA RESAVANJA PROBLEMA INVALIDNOSTI U SRBIJI 145 .netrpeljivosti. JM moze u znatnoj meri olaksati uklapanje OSI u drustvo&sve njegove tokove.onda je to mnjenje obojeno licnim stavovima pojedinava prema OSI&krece se od neprihvatanja. Medjutim. smislu potrebno je organizovati aktivnosti sredstava javnog obavestavanja usmerene ka humanizaciji medjuljudskih odnosa u korist OSI.RADIO EMISIJA.drugacije.nanoseci stetu&nepravdu OSI.ali dasu one. Ova negativna misljenja poticu iz neobavestenosti&predrasuda.zajednicko mnjenje u okviru stava&javne komunikacije pripadnika javnosti&nosilaca JM.do svesrdnix odnosa prema OSI.grupa&javnog mnjenja promenili u poz.nesposobne ili osobe nize vrednosti. OBAVESTAVANJEM JAVNOSTI.

Program treba da obuhvati niz aktivnosti ciji sadrzaj&dinamiku realizacije treba posebno razraditi.kao&aktivna participacija ljudi na koje se ti problemi odnose u svakoj etapi njihovog resavanja.ekonomskog&psihosocijalnog okruzenja. Istrazivanje je istaklo nekoliko znacajnih oblasti koje bi trebale da budu Njegov sastavni deo: 1) UNAPREDJENJE UNSTITUCIONALNOG OKRUZENJA&POVECANEJ NJEGOVE EFIKASNE DOSTUPNOSTI 2) PSIHOSOCIJALNI ASPEKTI INVALIDITETA 3)OSI&CIVILNO DRUSTVO 4) POLOZAJ. Donosenje posebnog srednjerocnog plana akcije bio bi dobar zajednicki okvir za obezbedjenje etapnog resavanja problema. U okviru Svetskog programa akcije treba doneti NACIONALNI PROGRAM AKCIJE.senzitivnosti. stvaranje uslova gde bi princip =ih mogucnosti za sve omogucio OSI da najbolje iskoriste svoje potencvijale.eksperata za pojedine oblasti.sistematicnosti.gde bi kroz otvorene diskusije u stalnom zasedanju doprineo mobilizaciji javnosti. Probramom bi trebalo da rukovodi Komisija sastavljena od predstavnika Vlade (resornih ministarstava). Osnovni ciljevi Programa bili bi usmereni na smanjenje okolinskih barijera za najveci broj OSI.strucnosti.kao&svi 2gi clanovi zajednice. u svakoj sferi fizickog.znanja&finansijskih sredstava. Uloga medija ovde je od neprocenljivog znacaja. Program treba da dovede&do porasta nacionalne svesti.predstavnika civilnog sektora&posebno udruzenja OSI.tjs.Problemi OSI postoje u svkoj oblasti zivota.senzitivnossti&angazovanosti&za realizaciju tog cilaj se predlaze organizovanje Nacionalnog foruma. Za njihovo resavanje potrebno je mnogo empatije.tjs.PRAVA&BENEFICIJE OSI 1) Unapredjenje institucionalog okruzenja&povecanje njegove efikasne dostupnosti 146 .

.barijera koje ce obezb.a narocito zenama. Zahtevi za dostupnoscu moraju da budu ispunjeni od pocetka dizajniranja fiz.zaposlenje. Edukacija OSI treba da bude integralni deo naciponalnog planiranja u oblasti obrazovanja.odraslim osobama. dostupnost informacija&komunikacija za ovu populaciju Ovakve aktivnosti podrazumevaju razvoj standarda&vodica za uklanjanje fiz.imajuci u vidu rezultate studije ’Osobe sa inv.predskolskoj deci. nacin zadovolji potrebe OSI.putem integrisanih okruzenja.program treba da bude zasnivan na zajednici.pored osnovnih preporuka UN koje se odnose na =e mogucnosti za zaposljavanja.a koje se odnose na proces stvaranja =ih mogucnosti u svim sferama drustva.zastitu&ostalih javnih sluzbi&nasa zemlja treba da usvoji&primenjuje preporuke Ujedinjenih nacija u ovoj oblasti.sto podrazumeva&odgovarajucu dostupnost pomocnih sluzbi. treba da bude dostupno cak&deci sa najtezim poremecajima (buduci da nasa zemlja spada u one sa obaveznim osnovnim skolovanjem).mlade&odrasle OSI. dostupnost obrazovnih institucija.&soc.a organizacije OSI moraju da budu konsultovane u izradi standarda&normi za dostupnost.preporucuje se razvijanje prelaznog oblika specijalizovanih skola&spec.orijentisani ka sticanju dohodka za 147 . odeljenja u osnovnim&srednjim skolama.okolike. Posebna paznja se mora posvetiti najmladjoj deci sa inv. Samo osnovno obraz.zdrav.Za prepoznavanje znacaja dostupnosti sluzbi za obrazovanje. srandardima. U pogledu potencijala za zaposljavanje. Preporucuje se ukljucivanje roditelja&Udruzenja OSI u svim oblicima edukativnog procesa.preporucuje se iniciranje posebnih projekata koji ce biti usmereni na OSI. Integrisana edukacija obuhvata&ucestvovanje zajednice. sistem (prevashodno usled fizickih barijera) ne moze da na odg.tako da po njima drzave treba da uvedu: • • programe akcije koji ce obezb. U situacijama kada opsti obr.mora biti prepoznat princip pravicnosti&=osti u osnovnom. U sferi obrazovanja.javnog transporta.&okruzenje’.zaposlenja.a sam Nac.ali&razvijanje vestina nastavnika za rad sa ovom populacijom.zgrada. dostupnost fizicke okoline za OSI mere koje ce obez.sto podrazumeva fleksibilnost nastavnih sadrzava.sa odg.srednjeskolskom&visokom obrazovanju za ecu.na niovou Vlade&drzave.

timove u institucijama&siroj zajednici. Razvijati multidisciolinarni pristup problemu&stvarati multid.vec&satisfakciju zdravstvenom zastitom medju OSI.ali&medijskih kampanja koje ce podstaci javnost na prevazilazenje negativnih stavova&predrasuda u vezi sa zaposlenim OSI.njihovih ideja.uvodjenje mogucnosti da se transportuju za potrebe odlaska kod lekara. Takodje jepotrebno&sprovodjenje komplementarne studije kako medju lekarima opste medicine. 2) Psihosocijalni aspekti invaliditeta Potrebno je definisati u okviru Programa posebne potprograme iz ove oblasti.kao&tehnicko prilagodjavanje ulaza u zdrav. Ovakvi projekti obavezno ukljucuju&davanje grantova&mikrokredita od strane drzave ili donatorskih organizacija neoph. uslove za kvalitetan zivot.radnika za rad sa OSI. Kao alternativno resenje se preporucuje razvijanje razl.kao&ukljucivanje prihosocijalnih sadrzaja u sve 2ge potprograme.o njihovom isksustvu. Razmotriti mogucnost osposobljavanja OSI u kadrovskim skolama&fakultetima za preuzimanje vodecih uloga. sluzbama. Nastaviti sa daljim razvojem savetovalista za OSI&obezbediti im stalne alternativne 148 .inovacija&zelja da rade profitabilni odrzivi posao koji im obezb. Skolovanjem&osposobljavanjem kroz rad obezbediti senzitivne&kvalifikovane strucnjake za ovakve oblike rada. U zemljama blagostanja se preporucuje&dodatno materijano stimulisanje lakara na cijim se listama za lecenje nalaze OSI.tako&medju 2gim specijalistima. arhitektonske barijere).sluzbe&nevladinih organizacija.narocito u sluzbi opste medicine. Na ovaj nacin je moguce bolje razumevanje&nalazenje sveobuhvatnih resenja koja ce unaprediti ne samo koriscenje&dostupnost.stavovima&barijerama opazenim u tretmanu OSI. institucije (otklanjanje arhit. Kada je rec o zdrav.neophodno je eliminisanje fizickih barijera (npr. Namece se&potreba obezbedjivanja prof. za razvijanje posla.sluzbi&planiranje duzeg vremena pri pojedinacnim posetama za kontrole zdravlja ove populacije. Potrebno je&unapredjenje organizacije rada zdrav. barijera). zastite u zajednici kroz partnerstvo drzavne zdrav. Neizostavno je uvazavanje potreba OSI.prekvalifikacija.potrebno je unaprediti&vestine lekara&ostalih zdrav.ovu populaciju&stimulisanja alternativnih oblika samozaposljavanja (malih ruralnih&urbanih preduzeca). Putem kontinuirane edukacije. oblika zdrav.

Praviti posebne programe za mlade. Ispitati mogucnost ukljucivanja invalida na osnovne&vise komjuterske kurseve koji mogu da obezbede posao. Napraviti zajednicki bilten na nivou Republike za sva udruzenja.drustv. Ukljucivanje 149 . Izvrsiti selekciju najboljih poznavalaca razvoja&menadzmenta NVO. Ispitati mogucnost direktnog povezivanja sa odg. stranim udruzenjima&organizacijama OSI.roditelje OSI. Povezivanje udruzenja (umrezavanje).izvore finansiranja. Razmotriti strateski razvoj urduzenja kroz seriju radnih sastanaka ljudi iz udruzenja&odr. strucnjaka (konstatovanje zajednickih ciljeva.na popularan&informativan nacin. Saciniti projekat o povezivanju NVO&udruzenja OSI kroz poslebne programe ne-finansijskog partnerstva&saradnje.decu.ogranizovati ih kao konsultantski tim.barem na nivou opstina.radi izvodjenja zajednickih akcija. Upoznavanje organizacija sa donatorima&medjuvladinim institucijama koje uticu an kreiranje politike.jer su savetovalista od izuzetnog znacaja upruzanju psihosocijalne podrske. spisak vestina kojima raspolazu clanovi udruzenja&razvijati aktivnosti oko onoga sto sami clanovi prepoznaju kao svoje jake strane. Napraviti projeka akcije u okviru koga bi se obavio strategijski redizajn udruzenja OSI. razvoja civilnog drustva. Obucavanje lidera udruzenja OSI za menadzment.kako bi se olaksao pristup donosiocima odluka&ucesce udruzenja u kreiranju politike koja utice na clanstvo. Organizovanje akcija u kojima bi se za svako udruzenja nabavio kompjuter&osposobila najmanje 1 osoba za rad. Pripremanje&odrzavanje internet prezentacija udruzenja OSI. Napraviti ’kartu vestina’ tjs.reforme&strukturno prilagodjavanje.zene.ali&specificnosti misija razlicitih udruzenja). 3) OSI&civilno drustvo Predlaze se formiranje mobilnog ekspertskog tima koji bi obavio detaljnu situacionu analizu medju udruzenjima OSI.edukovati o specificnosima udruzenja OSI&oranizovati trening ljudi iz udruzenja OSI. Organizovano&sistematski prenostiti iskustva&primere dobre praxe iz 2gih zemalja. Uspostavljanje koordinacije udruzenja OSI. Organizovati razgovore&edukaciju na teme konomskog.kao&2gih clanova udruzenja u nekim 2gim oblastima (zavisno od poslova koje obavljaju za udruzenje).u kojima je uloga korisnika aktivnija nego do sada.

nediskr.koji bi bio zasnovan na nediskriminaciji&potrebi sto potpunijeg soc. Pored toga norme su neharmonizovane sa relevantnim normama medjunarodnog prava.pravima&beneficijama OSI.mada velikom broju njih nedostaje temelj. Nigde se ne vidi praksa ili bas zalaganje da se te osobe shvate kao (potencijalno) samostalni subjekti soc.&=e mogucnosti su osnovni zaxtevi&poruke ovog istrazivanja. 150 . Razvijanje prijateljskih&poslovnih odnosa sa predstavnicima lokanih medija&senzibilisanje pojedinacnih novinara za ovu problematiku.poslovno&finansijskih jakih pojedinaca&firmi&njihovo stimulisanje za podrsku OSI kroz donacije ili ukljucivanej usavetodavna tela udruzenja.prava&beneficije OSI Postoje brojna opsta akta cije norme u nasoj sredini uredjuju polozaj&prava OSI.a kroz najveci broj proistice stav da su OSI objekti zastite. Animiranje lokalne zajednice za ucesce uproblemima OSI&njihovo resavanje.integrisanja OSI. 4) Polozaj. OSI kao volontera od kojih treba traziti da vode dnevnik rada na osnovu koga ce kasnije podeliti svoja iskustva sa 2gima. Ukljuc. zivota. Integracija.pokretacka snaga&nada za buducnost. Stoga je neophodno u kreiranju&normativnom uredjenju pitanja vezanih za invalidnost zaloziti se za donosenje osnovnog zakona o polozaju.

151 .

152 .

153 .

154 .

155 .

156 .

157 .

158 .

159 .

160 .

161 .

162 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->