SOCIOLOGIJA HENDIKEPIRANIH OSOBA

Cilj nauke: da objasni celu klasu objekata koje je predmet njenog istrazivanja&utvdri zakone, Cilj naucne discipline: da opise pojave iz odredjenog dela stvarnosti.

1. PREDMET&ODNOS OPSTE&POSEBNIX SOCIOLOGIJA
NAUKA (by S. Pejanovic)-podrazumeva sistematsko&metodoloski izvedeno znanje sa ciljem utvrdjivanja istine o stvarnosti. PREDMET NAUKE su problemi koji se postavljaju pred coveka u vezi sa stvarima&procesima radi njihovog prakticnog resavanja a sa ciljem da se zadovolje odredjene potrebe. SOC.XEND.OSOBA-ili soc.invalidnix osoba po svom nastansku spada u ‘mladju’ soc. Da bi se odredio predmet njenog proucavanja kao posebne sociologije,prvo treba definisati predmet opste sociologije kao nauke. Medju teoreticarima sociolozima jos uvek se vode rasprave o sadrzaju definicije opste sociologije jer postoje izvesna. Jedna od prixvacenijix def. je def. Djurichica da je OPSTA SOCIOLOGIJA drustvena nauka koja za predmet svog proucavanja ima pojmovno odredjenje drustva,njegova nastanak,strukturu&kretanje. Shodno ovako def. predmetu opsta soc. je teorijsko-empirijskafundamentalna nauka o drustvu koja se bavi celinom drustvenix pojava,njihovom povezanoscu,uslovljenoshcu&razvojem.Soc. kao najopstija
1

nauka o drustvu&o zakonitostima njegovog razvoja nije uvek u mogucnosti da specificnim pojavama,koje postoje&javljaju se u drustvu obrati odgovarajucu paznju. Samim tim postoje slucajevi da nastale pojave u drustvu nisu dovoljno proucene,cime se sputavaju mogucnosti da se o njima pruze adekvatna objasnjenje. Ova cinjenica zapazena je jos u razdoblju Anticke filozofije,cuveni mislilac Antike Aristotel (4.vek pne) isticao je u svom delu ‘Politika’ ‘da se pojave&cinjenice u drustvu mogu u dovoljnoj meri sagledati samo onda kada ih rashchlanimo na sastavne delove. Iz prakticnih razloga,zbog promena u drustvu,nemogucnosti opste soc. da obuhvati sve pojave&svrsishodno ih prouci,zbog potrebe da se naucno sagledaju&razjasne pojedina specificna podrucja drustvenog zivota svih ljudi&pojedinacnih drust.grupa nastaju posebne sociolocije. Proucavanje&naucno objasnjenje pojedinih drustv.pojava znacajnih za drustvo u celini kao sto su politika,moral,vaspitanje,ljudski rad,lokalne zajednice,religija,drustv.grupe,kultura,doveli su do stvaranja SPECIJALIZOVANIH GRANA SOC. kao sto su: soc.porodice,soc.morala,soc.rada,soc.drustv.grupa,soc.kulture,soc.religije... Sve posebne soc. koriste metode&sredstva opste soc. prilikom svojix istrazivanja,proucavanja&naucnog objasnjavanja pojedinix pojava u drustvu koje su predmet razmatranja odredjene posebne soc. POSEBNE SOC. su nauke koje za predmet svog proucavanja imaju pojedine specificne drustvene pojave,cije veze&odnose istrazuje naucnim metodama&rezultate istrazivanja uporedjuju sa rezultatima proucavanja ostalih pojava u drustvu. Posebne soc. tragaju za sto potpunijim saznanjima&naucno dokazanim cinjenicama o pojedinim specificnim pojavama od znacaja za drustvo&nauku dovodeci ih u vezu sa opstim pojavama u drustvu. Na taj nacin obavlja se proces razvoja nauke,humanizacije z. ljudi&napretka ukupnog drustva. Napretkom nauke medju teoreticarima koji su pripadali gradjanskom smeru sociologije,pojavljuje se nastojanje da se soc. obogati empirijskim istrazivanjima pojedinih znacajnih pojava za drustvo jer se celokupno drustvo,kao skup ogromnog broja slozenih drustvenih pojava ne moze valjano prouciti&objasniti samo sa teorijskog stanovista. Soc. kao nauka mora biti sazdana od naucno utvrdjenih&naucno objasnjenih teorijskih postavki na osnovu konkretnih podataka naucnih istrazivanja o odredjenim pojavama znacajnix za drustvo. Tokom 30-ix god. 20og veka pocinju da se pojavljuju teorijsko-empirijske socioloske studije pojedinih znacajnih pojava (rasprave o kulturi,religiji,porodici...) Posebne soc. prvo nastaju u socilog.gradjanskog
2

smera,dok su sociolozi markstisticke orijentacije ideju o formiranju posebnih soc. prixvatili mnogo kasnije. RAZLIKA IZMEDJU OPSTE&POSEBNIH SOC.-posebne soc. ne proucavaju uzajamno dejstvo svih drust.pojava vec samo specificne veze drustvene pojave&svih ostalih drust.pojava. Posebne soc. se javljaju kao delovi opste soc. koja time postaje slozena nauka. Ako opstu soc. posmatramo kao teorijsku nauku,posebne soc. sa opstom soc. cine SISTEM SOCIOLOSKIX DISCIPLINA&medjusobno se odnose kao pojedinacnoposebno. Opsta teorijska soc. koristi istrazivanja iz oblasti pojedinix soc. prilikom teorijskih uopstavanja&formulisanja naucnih zakona,dok posebne soc. ,polazeci od osnoca opste soc.,proucavaju pojedine,posebne pojave koje nastaju u drustvu&kao takve postaju predmet istrazivanja. ZNACAJ POSEBNIH SOC,medju njima &SHO: za razvoj opste soc. (jer obogacuju znanja o grupi ljudi koja je mnogobrojna&znacajna sa stanovista razvoja savremenog drustva),unapredjenja kulture&humanih odnosa medju ljudima.

2. POCECI,POTREBE&MOGUCNOSTI KONSTITUISANJA SHO
Prvi nagovestaji 60ix godina 20og veka. Do tada su radovi sociologa bili usmereni samo na pitanja&probleme rehabilitacije ove populacije. Tokom I sv.rata postaje izrazenije angazovanje&usmeravanje soc.&njihova ukazivanja na potrebu proucavanja problema HO zbog strasnih posledica rata,velikog brja izginulix vojnika&civila,naroicto dece,velikog brja ranjenika,invalida,zbog potrebe lecenja,rehabilitacije&osposobljavanja za rad ovih populacija. Na probleme invalida ukazivali su tokom I sv.rata strucnjaci,belgijski drzavljani. Stvorena je ideja o kooperaciji kulturnog drustva svih saveznickih zemalja. 1916.-Francusko-belgijski odbor Maj 1916.-priprema ‘Konferencije o pitanjima invalida’ zemalja saveznica u I sv.ratu. Program rada Konferencije: 1. Problemi fizikalne reedukacije 2. Problemi prof.reedukacije 3. Zaposljavanje invalida 4. Ekonomska&soc. pitanja,kao&interesi invalida
3

koji su objavljeni tokom prve dve decenije po zavrsetku II sv. maja 1917. Mogucnosti reedukacije.propaganda o njihovoh reedukaciji. teoreticari koji su obavljali naucna istrazivanja stanja&promena u drustv. rata. koji su se bavili soc.5. Velika ekonomska kriza (1929.odrzavati stalne veze sa invalidima&pruzati strucnu pomoc u toku&posle rata. ZADATAK: podsticati bavljenje svim problemima invalida. NAUCNO-TEORIJSKA OSNOVA KONSTITUISANJA SHO Po zavrsetku II sv. Po okoncanju rata zbrinjavanje invalida&njihova integracija u drustvene tokove resavani su merama koje je preduzimala drzava u skladu sa soc.rada&oni soc.-11.&imucni dobrotvori.invalidne organ.politikom zemlje&njenim ekonomskim mogucnostima.osposobljavanju&skolovanju Konferencija je odrzana od 8.interesi slepih.) donosi socijalne posledice koje su uticale da su sociolozi poceli da se bave problemima koji su se tada pojavilii. rata u svim zemljama ucesnicama u ratu nastupa razdoblje u kome se nauka&strucnjaci u velikoj meri ukljucuju u aktivnosti kojima se resavaju problemi&zadovoljavaju potrebe invalida. To su pomogle&hum. Radovi soc.grupama.prof.organizacije. KOMITET za proucavanje problema invalida rata&resavanje njihovih znacajnihij pitanja. Prvi koji su trazili nacine resavanja problema bili su oni soc.gluvih&invalida poremecene svesti 6. Novi problemi nastaju jer za rad osposobljenu HO treba uklopiti u texnoloske procese rada&proizvodnje&na taj nacin ostvariti njenu ravnopravnost u ekonomskom&socijalnom smislu sa nehendikepiranom vecinom.ukazivati na nacin resavanja njihovih potreba&problema u svakodnevnom zivotu&radu. Proucavanje&unapredjenje zakonodavstva&integracije za invalide.. god u Parizu.njihovim mestom u drustvu.ekonomski&soc.osposoblj.naveli su soc.-1933. 3. na ideju o neophodnosti 4 .imajuci u vidu HO u drustvo sa socioloskog stanovista.uz prisustvo delegacija svih zemalja saveznica&velikog broja naucnika&strucnjaka razlicitih specijalnosti. Vreme izmedju 2 svetska rata obelezeno je opstim razvojem&napretkom nauke&tehnike-defektologija dozivljava svoj uspon.

interesa. su pristupili pripremama za realizaciju pricvacene ideje.tako da je vec pocetkom 1968.&rehabilitacija’. Odrzavanje ovog simpozijuma moze se oznaciti kao temelj&pocetak razvoja SHO kao posebne nauke. pozitivno su reagovali na predlog da se ustanovi posebna soc.grupa istaknutih americkih sociologa&dala je znacajan doprinos zacetku socioloskog proucavanja zivota. Posle zavrsetka konferencije soc.pod rukovodstvom Richarda Smita&Lorensa Habera..&to SHO.SAD-a. Izneta je ideja o potrebi konstituisanja nove soc.invalida’. Ova asocijacija je na sastansku odrzanom 1969. u Bostonu osnovan KOMITET ZA INVALIDE U OKVIRU AMERICKE SOCIOLOSKE ASOCIJACIJE.vec&zato sto ih oni oko njih obelezavaju kao hendikepirane.Vel. SOC.&strucnjaci iz oblasti rehabilitacije HO.cije je objavljivanje izazvalo pozitivno prihvatanje medju strucnjacima&u siroj javnosti.ucestvovali su soc.-KARMEL KONFERENCIJA U SAD Ovu konferenciju je organizovala americka socioloska organizacija. bez pojedinačnog glasanja) prihvaceno.shodno misljenju vecine autora.rad&ravnopravne odnose sa populacijom ljudi koji sebe smatraju ‘normalnim’.posebnih potreba&mesta HO u otvorenom drustvu. 1965. ‘normalne’ sredine u kojoj zive&rade. iz Kanade. Odrzan je krajem iste godine. 4. u San Francisku osnovala poseban odbor sa zadatkom da organizuje SIMPOZIJUM na temu ‘Soc. tjs.socijalne politike&dr.god.Brit. To su pojedinci ili grupe ljudi koji zbog postojanja hendikepa bivaju napravilno ili negativno vrednovani od strane tzv. PREDMET&CILJEVI SHO Izucavanje SHO obuhvata sve osobe koje zbog svog hendikepa imaju manje mogucnosti da se ukljuce u zivot. pristankom svih.celovitog sagledavanja potreba. discipline tjs. Vec 60ix god 20og veka javljaju se sociolozi u Americi sa nagovestajima o potrebi konstituisanja posebne soc.sto je aklamacijom (=jednoglasno. Prisutni soc. SHO. HEND. Invalidi nisu sustinski hendikepirani samo zbog svoje invalidnosti.polozaja&integracije HO u svakidaslji zivot&rad. OSOBA. 5 . Pod rukovodstvom MARVINA SUSMANA bilo je izdato delo ‘Soc.

rad.obelezja. Sa razvojem defektologije&srodnih nauka.Pripadnici ‘normalne’ okoline najcesce indiferentno ili nepovoljno. Za soc. OMETENIH OSOBA.posledice hendikepa. psihologija HO&rehabilitacija’ istakla je da proucavanje uslova zivota invalida&njihovog mesta koje zauzimaju u drustv. U inostranoj.mesto.najpogodnije primene postupaka koje DRUSTVO TREBA&MOZE PREDUZETI radi ublazavanja&prevazilazenja smetnji. USLOVI ZIVOTA.promene. koja svojim predmetom proucavanja obuhvata stanje.omalovazavajuce se odnose prema HO.-ekonomskim odnosima predstavlja predmet proucavanja kojima se bavi posebna soc.u sklopu stvarnih 6 . ONESPOSOBLJENIH.u socioloskom smislu.polozaj&interese HO u srustvenoj stvarnosti&drustv. Pri definisanju predmeta SHO treba utvrditi koje osobe treba smatrazi HO.pa&nasoj literaturi upotrebljavaju se sledeci izrazi: SOC.sa usavrsavanjem posebnih soc. KONSTANTINA SAFILIOS ROTCHILD u svojoj knjizi ‘Soc.radu&polozaju HO u konkretnom drustvu.SOC.uzroke. INVALIDNIH LICA. PREDMET SHO treba da obuhvati: -posebne potrebe -opste&posebne uslove zivota -probleme egzistencije -polozaj u drustvu R.mesto&polozaj u drustvu&drust.sociolog je u svojoj knjizi ‘Soc.odnosima.njihove interese.invalidnix lica.uslove zivota&rada HO.invalida. HO. Utvrdjivanje najprikladnijeg odredjivanja. Predmet SHO ima 2 jasno izrazena segmenta: 1. je HO samo ona osoba cije ostecenje izaziva kod drugih osecanje razlicitosti&koja je zato razlicito drustveno vrednovana.BASTD-fra.stvarani su&uslovi za razvoj SHO u svojstvu posebne soc.SOC. predmeta proucavanja SHO nastaju razlike u izlaganju pojedinix teoreticara.odnosima 2.-soc.&soc. Bez ozbira na trud HO da dokazu da svojim radom zasluzuju da budu jednakopravni sa svim clanovim drustvene zajednice..specificnost zadovoljavanja potreba.kao&potrebe.rada&medjusobnih odnosa. mentalno obolelih’ istakao da su rehabilitacija.ukljucujuci&aktivnost&uticaj drustva na zadovoljavanje njihovih potreba&interesa.SOC. Prilikom def.nedostataka&teskoca u zivotu.karijera&licni zivot invalidnix lica osnovni predmet proucavanja posebne soc.

morala. izraz koji bi u naucnoj&strucnoj literaturi.kao&u govornom sporazumevanju pravilno&potpuno odgovarajuce odredjivao ovu populaciju&pojedince. Medju drustvenim naukama najprisutnija je soc. POJMOVNI APARAT 20. Opsti razvoj nauke u to vreme doprineo je&razvoju defektologije&njen uspon&potvrdjivanje u svojstvu autenticne nauke. drustvenih aktivnosti. U ovu grupu spadaju psihologija.sto je bilo od velikog znacaja za populaciju ljudi za psiho-fizickim poremecajima i/ili nedostacima. Pojam mora biti U NAJMANJOJ MERI SEGREGACIONALAN ZA HO&KRATAK!!! Na traganje za prikladnim pojmom koji bi zadovoljio sve ose uslove uticali su rezultati razvoja nauke&naucno-istrazivackog rada u oblasti 7 .rata. ODNOS SHO&SRODNIX NAUKA SHO ima veze sa prirodnim. U tom periodu nastaju mnoga naucna dela&strucni radovi teoreticara koji se bave proucavanjem pitanja od znacaja za zivot&rad&mesto u drustvu osoba sa psihofizickim poremecajima i/ili nedostacima.politika. Ta POJMOVNA RAZNOLIKOST nastaje kao posledica teznje autora da se nadje odgovarajuci pojam. 5.socioloskim&nesocioloskim naukama jer je predmet njenog istrazivanja kompleksan&predstavlja granicno podrucje istrazivanja.vek.oznacava se kao razdoblje napretka&razvoja nauke u svetu i nasoj zemlji.narocito period posle zavrsetka II sv.tj.osobe.religije. Ponekad to izaziva razne nesporazume u naucnim raspravama.medicinske&2ge nauke.soc. U tim naucnim radovima iz oblasti defektologije pojavljuju se razl. 6.marginalnix drustvenix grupa.medju kojima najznacajnije mesto ima DEFEKTOLOGIJA.pedagogija. Na razvijanje&osamostaljivanje SHO veliki uticaj imale su&nauke&naucne discipline koje se bave proucavanjem&resavanjem problema HO. Pored defekt.koja se kao nauka najneposrednije bavi proucavanjem&resavanjem problema HO.ekonomskih&2gih uslova od uticaja na preduzimanje ili nepreduzimanje konkretnih mera tjs.pojmovi kojim se oznacavaju hend.

U prenosnom smislu ta rec znaci da je neko ostecen.ometene osobe.humanizacija odnosa medju ljudima.osoba sa teskocama u razvoju.jasno&sveobuhvano odrediti pojedinci&citava populacija HO. DEFEKT (‘defectus’) je rec latinskog porekla koja znaci: nedostatak.kao&potpuno iskljucenje prava na segregaciju coveka.o licnim.razvojno ometen.rada&integracije u tokove drustvenih aktivnosti.hendikepirane osobe. upotrebaljva kada se zeli oznaciti ovakva osoba je DEFEKTNA OSOBA.defektolocije.pogreska.osobe sa teskocama u socijalnoj integraciji. Potreba nje pojam kojim ce se najprikladnije.opste prixvaceni stavovi o ljudskom dostojanstvu svih ljudi. izrazava se teznja za humanizacijom odnosa prema onim ljudskim bicima koja se zbog urodjenix ili tokom zivota zadobijenih psihofizickix poremecaja i/ili nedostataka nalaze u situaciji da uz pomoc strucnjaka&drustvene zajednice ostvare. Najcesce upotrebljavani pojmovi u naucnim&strucnim radovima iz oblasti defekt.kvar.cak&radi vredjanja.osobe ometene u razvoju.nepotpun.greska.lisavanje vrednosti. HENDIKEP (‘handicap’ je engl.politickom&socijalnim pravima ljudi. reci znaci:otezavanje.osobe sa smanjenim sposobnostima. su: defektne osobe.okolnost koja sprecava neku aktivnost.invalidne osobe. DEFEKTAN znaci: koji je ostecen. Po misljenju strucnjaka ‘defektan’ ili ‘def.nepredvidjena nezgoda.koji se najcesce upotrebljava na xipodromima dajuci prednosti slabijim trkackim konjima u nameri da se njixove sanse da pobede u toj trci izjednace sa favoritima).davanje prednosti (’fora’) slabijem takmicaru (rec hendikep objasnjena je izrazom ‘hand in cap’ sto znaci ‘ruka u sheshiru’.koji ima nekakvu manu.o slobodi coveka.pokvaren.mana.rezultati unapredjenja socioekonomskih&sockulturnih odnosa u drustvu.u granicama mogucnosti svakog pojedinca.osoba’ ima nedostataka jer se u zargonu cesto upotrebljava u smislu potcenjivanja.krnj.manjak. Upravo zbog navedenix sintagmi&konotacija. 8 .humane uslove zivota.osobe sa ostecenjem.invalidi&dr. Jedan od najstarijix pojmova koji se u def.lica sa psihofizickim defektivitetom.koji nema sve delove&oblike. Postoje teskoce pri upotrebi&tumacenju nekih pojmova koje polaze iz sustine znacenja izraza. Treba voditi racuna&kakve asocijacije pojedini pojmovi mogu izazvati u sirim krugovim ljudi koji po profesiji nisu defektolozi ili strucnjaci koji se bave resavanjem ovih problema. Preteznom vecinom pojmova koji se koriste u svakodnevnom z.smetanj.ovaj termin se u strucnoj literaturi izbegava.

istice ovu cinjenicu: -INVALIDNOST=ogranicenje fja koje su izazvane ostecenjem sposobnosti odredjenog organa ili dela&sprecavaju coveciji organizam da normalno funkcionise. INVALIDITET-bilo kakvo ogranicavanje ili nedostatak (koji nastaje ostecenjem) sposobnosti izvodjenja aktivnoti na nacin ili unutar raspona koji se smatra normalnim za ljudsko bice.1960.Mejovshek u svom radu ‘Osnovne teorije defektologije’ pod pojmom HO podrazumevaju ona lica koja zbog nekih ostecenja. -HENDIKEP=postojanje stvarnih prepreka na koje invalidna osoba nailazi u teznji da postigne ili odrzi njoj neophodne uslove za normalan zivot&rad.uzroke nastanka.delovanja&znacaja drustvenih&kulturnih cinilaca imajuci u vidu datog pojedinca.invalidno lice.bez obzira na izvore.fizicke ili 2ge barijere koje mu sprecavaju normalni pristup u razl. 9 .ukazuju da postoji razlika u znacenju termina invalidnost. Isti autori iznose svoj stav protiv upotrebe ovog izraza.odnosno invalidne osobe.integraciji.od strane strucnjaka. Svetskom kongresu o rehabilit.teskoca u razvoju imaju teskoce u soc.zavisno od starosti.Autori Kovacevic. Tako je na 13.naucnika&invalida usvojen zakljucak da su za invalide ovi izrazi najprihvatljiviji u poredjenju sa ostalim terminima.sisteme drustva koji su 2gim gradjanima dostupni. HENDIKEP-bilo kakav nedostatak za datog pojedinca koji nastaje kao posledica ostecenje ili invaliditeta.fizioloske ili anatomske strukture ili fje.Stanchic.drustvene.postojanja&delovanja smetnji.&1992. (dekada invalida u svetu). poremecajima i/ili nedostacima. Od znacaja za upotrebu pojedinix termina su&def.god.hendikep&HO ->invalidnost&hendikep nisu sinonimi. Hendikep se javlja kada invalid nailazi na kulturne. pojedinix strucnih termina koje su navedeni&objasnjeni u Svetskom programu za invalide Ujedinjenix naroda prilikom proglasenja desetleca izmedju 1983. Mnogi autori.defektolozi.jer smatraju da izraz HO ne odgovara ljudskim bicima sa psihofiz. Termine hendikep&HO prihvataju lica sa psihofizickim poremecajima i/ili nedostacima. BEATRISA RAJT.koji ogranicava ili sprecava ispunjavanje uloge koja je normalna. Utvrdjeni su i objasnjeni sledeci pojmovi: OSTECENJE-bilo kakav gubitak ili abnormalnost psiholoske. invalida u Tel Avivu 1976. godine.pola. Hendikep je fja odnosa izmedju invalida&njegove okoline.ugledna naucnica iz oblasti defektologije.jer nestaje razlika izmedju ostecenja&hendikepa tako da ovaj termin nije popruno upotrebljiv.

U takvom teorijskom ucenju za HO nije bilo ni mesta ni vremena.Gumplovich) tvrdili su da je borba za opstanak ona u kojoj u kojoj vise rase potcinjavaju nize.godine.humaniji i manje segregativni. Njihovo ucenje preuzeli su tvorci fashistichke rasne teorije oslanjajuci se direktno na socdarvinisticko ucenje.hendikep moze biti prouzrokovan delovanjem razlicitih cinilaca koji poticu kako od strane HO.invaliditetu ili hendikepu.) opada zainteresovanost sociologa za zivot&polozaj HO u drustvu sto je dovelo do porasta broja sociologa koji su zastupali socijal-darvinisticku teoriju&njeno ucenje. SD istice borbu za opstanak. SD je zloupotrebio Darvinova naucna otkrica koristeci ih u politicke svrhe kako&kad je odgovaralo nacistichkoj rasnoj ideologiji.prirodno odabiranje u kom jaci.smetnjama ili nedostacima koje ogranicavaju normalno delovanje pojedinix organa ili celokupnog organizma invalida.zdraviji&sposobniji pobedjuje.tjs. SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA (WHO) je nastala 7. je ovakva teorija postojala i pre Darvinove teorije=Herbet Spenserova Organska teorija u kojoj Spenser kategorijom borbe za opstanak objasnjava podelu drustva na vladajue&potcinjene. 8. Medjutim.oformljena od strane UNaroda sa sedistem u Zenevi.koje na osnovu pojedinix stavki iz Darvinove teorije nastoje da objasne razvitak ljudskog drustva. U soc.aprila 1948. Zastupnici Spenserove teorije (Lapuzh.tako&od strane okolike&clanova drustva. 7.Po misljenju ove autorke invalidnst se pretezno utvrdjuje dijagnozom lakara ili tima lekara&2gih strucnjaka o psihickim i/ili fizickim ostecenjima. SD je shvatanje u politickoj teoriji&sociologiji koje pripada biologistickim teorijama. teoriji&praxi vecina teoreticara upotrebljava termin HO ili h. U svom programu akcija pravi razliku koja postoji u znacenjima termina kada je rec o ostecenju.jer su H tretirani kao manje sposobni&kao gubitnici u borbi za opstanak.-’33. SOCIJALDARVINIZAM Usled Velike ekonomske krize (’29. U nasoj def. na masu&elitu. Za hendikep je istaknuto da je to ‘gubitak ili ogranicenje prilika za saradjivanje u zivotu zajednice na istoj ravni kao i svi ostali’.lica smatrajuci da su ti termini prikladniji. NAUCNI METOD 10 .

Da bi se pravilno utvrdile potrebe.nauke&naucne discipline koriste se opstim metodama koje naucnici PRILAGODJAVAJU zaxtevima konkretnog predmeta naucnog istrazivanja u nameri da dobiju sto potpunija&tacnija saznanja. Akademik prof.odnosno naucno ispituje. njen je sastavni deo.Svaka nauka&naucna disciplina nastaju kao izraz potreba ljudi da otkriju tacna obelezja tjs.daljeg znanja.tjs.kao i materijalna sredstva.tjs. Metod oduhvata nacine istrazivanja&primenjene postupke tokom naucnog istrazivanja= prakticni postupci logicnog razmisljanja.SHO mora imati siroke mogucnosti koriscenja odredjenih znanja posebnih nauka&naucnih disciplina. HO prilikom naucnih istrazivanja koristi razne metode.zatim sledi . radnje koju treba izvrsiti da bi se doslo do saznanja predmeta.ali isto tako on se upotrebljava u njoj.koje omogucuje da se postupak bolje prilagodi predmetu&ovaj tako potpuno sazna i. istinu o predmetu koji proucavaju&njegovoj sustini.kao i pojedinix njihovih metoda istrazivanja prilikom preduzimanja sopstvenih ispitivanja pojedinih pojava.sa 2ge strane. U tom smislu metod pretxodi nauci.ZNANJE o samom predmetu.najzad .psihologija).pedagogija.nauka nema potpuno specifican.ali se svaka nauka koristi OPSTIM METODAMA istrazivanja.SREDSTVA pomocu kojih se predmet moze saznati. Proucavanja SHO moraju biti uskladjena sa cinjenicama koje proizilaze iz utvrdjenix cinjenica sociologije&posebnih soc.interesi&polozaj HO u drustvu&obelezja odnosa drustva prema toj populaciji. 11 . postupci&nacini otkrivanja.sa jedne strane&naucnim dostignucima 2gih nauka (defektologija.dr RADOMIR LUKIC smatra da je metod postupak (radnja) kojim se na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke dolazi do potpunijeg. U najsirem smislu metod obuxvata 3 elementa: .odnostno MULTIDISCIPLINARNI METOD.sto znaci da nijedna drustv.saznavanja&prihvatanja istine o predmetu koji se istrazuje. Pojedine nauke se izrazito medjusobno razlikuju po predmetima proucavanja&metodama kojima se sluze prilikom naucnog istrazivanja. konkretizovani specificni postupci.kako bi se sto pravilnije istrazile&odredile veze izmedju pojedinaca&grupacija HO&konkretnog drustva. Sve drustv.tjs. Naucnici u svojim istrazivanjima koriste odredjene postupke&nacine rada.POSTUPAK kako se dolazi do znanja.zaseba naucni metod.delovanja&zakljucivanja tjs..pomocu kojih otkrivamo one osobine cije nam saznanje predstavlja cilj naucnog istrazivanja. Specificnost SHO ispoljava se u njenoj povezanosti sa vecim brjem posebnih nauka.

RADNA DEF.sto utice na tacnost&potpunost saznanja o pojavi koja se 12 . U istrazivanjima u SHO istrazivac polazi od teorijskih saznanja koje se odnose na pojavu ili problem koji se istrazuje u vezi sa HO.tjs.cije veze treba traziti imajuci u vidu da su. Istrazivac mora raspolagati pretxodnim znanjima o predmetu koji treba prouciti.kao sto je SHO. TEORIJSKA DEFINICIJA PREDMETA je logicki postupak kojim se pomocu apstraktnih pojmova odredjuje sustina pojave koju zelimo da istrazimo.naukama koje nisu dovoljno orazvijene.prema odredjenim metodoloskim pravilim. U svim drustv.nejasnoce&skucenosti pojmova&termina u toj oblasti.ili da mogu biti u vezi sa 2gim pojavama koje su uocene u drustvu. Svako naucno istrazivanje ima vise medjusobno logicno povezanih faza: -FORMULISANJE PROBLEMA -CILJ ISTRAZIVANJA -DEFINISANJE OSNOVNIH VARIJABLI -POSTAVLJANJE HIPOTEZE -IZBOR UZORKA.9.postoje&razne teskoce koje nastaju zbog skromne terminologije.CLANAK I SL) Formulisanje problema ili predmeta naucnog istrazivanja sastoji se u odredjivanju predmeta proucavanja konkretnix pojava. Ona tacno odredjuje pojmove.objektivno&cilju usmereno teorijsko ili empirijsko ispitivanje nekog problema. PREDMETA utvrdjuje pokazatelje koji predstavljaju spoljasnje manifestacije apstraktnog koncepta&koji se mogu iskustveno ispitati&proveriti. zbog neodredjenosti.METODA&TEHNIKA ISTRAZIVANJA -FAZA IZVODJENJA ISTRAZIVANJA -FAZA OBRADE&ANALIZE -TUMACENJE DOBIJENIH REZULTATA -KRAJNJI REZULTAT (PISANI NAUCNI RAD. Predmet istrazivanja odredjuje se na osnovu opste metodoloske orijentacije.cija je svrha da se pruzi precizan odgovor na unapred postavljeno pitanje. POSTUPAK&METODI NAUCNOG SAZNANJA NAUCNO ISTRAZIVANJE je sistematsko.plansko. Utvrdjuje se teorijski&radno.

ukoliko se radnom def.u drustvu). POLAZNE PRETPOSTAVKE se postavljaju kad se teorijski&prakticno odredjuje predmet istrazivanja=HIPOTEZE=misaone pretpostavke o predmetima koji se istrazuju. Hipoteza treba da bude pojmovno jasno odredjena. ISTRAZIVAC u oblasti SHO treba da tezi da predmet istrazivanja tacno odredi na nacin kojim se doprinosti resavanju postojecih problema zivota&rada HO&njihovog uklapanja u konkretno drustvo.specificnost pojedinog hendikepa ili HO. Postupak provere hipoteze je neophodan jer postavljana hipoteza ne mora biti tacna.a njena empirijska provera vrsi se uporedjivanjem sa vec proverenim cinjenicama.odnosi okoline prema HO (u porodici.fji. Tako formulisana hipoteza treba da bude putokaz istrazivacu da svoje aktivnosti usmeri u odredjenom pravcu istrazivanja u kom postoje mogucnosti uspostavljanja odnosa izmedju poznatih&nepoznatih cinilaca.na radnom mestu.strukturi. Teorijski hipoteza oznacava stavove koji u nauci nisu provereni. Hipoteze podlezu teorijskoj&empirijskoj proveri.da ih identifikuje&uvazava prilikom postavljanja predmeta istrazivanja.mada je ovakva resenja tesko postici.cak&prevazici.soc-kulturoloski odnosi. Logicki oblik hipoteze je STAV-iskaz odredjenog predmetnom znacenja&pretpostavljanje saznajne vrednosti koju tek treba proveriti. Uz pomoc formulisane hipoteze istrazivac uspostavlja vezu izmedju predmeta istrazivanja (koji je odredjen na osnovu prethodnih znanja) kao&cinjenica za koje smatra da mogu biti njegovi uzroci. tacno odrede pojmovi&pruzi mogucnost svakom da ix proveri.stanju.o njihovim svojstvima. 10.karakteristike kategorija HO. TESKOCE koje tom prilikom treba savladti zavise od mnogobrojnih cinilaca: socio-ekonomski odnosi. SPECIFICNOST PRIKUPLJANJA PODATAKA 13 .proucava&njenim obelezjima. Pozeljno je da odredjeno istrazivanje moze posluziti kao polaziste za prakticnu akciju drustva u resavanju problema u kosrist HO. Postavljanjem radne def.o odnosim sa 2gim predmetima itd. Sve ove cinioce istrazivac treba da ima u vidu.uskladjena sa raspolozivim tehnickim&2gim sredstvima koja ce se upotrebiti tokom naucnog istrazivanja. ovaj problem se moze uprostiti...

vec neku 2gu pojavu.dobro proucenom planu&programu rada. Istrazivac je ljudsko bice koje poseduje kako opsta drustvena obelezja.odnosima. Timski rad se mora razvijati po unapred odredjenom. TIMSKI RAD strucnjaka raznih uzih specijalnosti je vazna karakteristika svremenog modela prikupljanja podataka.kao&o eventualnim zakonitostima tih pojava&njihovih odnosa u drustvu.klasifikovati&pripremiti radi dalje obrade. Posredno se vrsi kada istrazivac ne posmatra ili ne moze posmatrati pojavu koja je predmet istrazivanja. Prikupljanje podataka ostvaruje se POSMATRANJEM koje moze biti NEPOSREDNO&POSREDNO. Ovaj zaxtev proizilazi iz slozenosti stanja.na obelezja ljudskih odnosa u radnoj sredini.promena&pojava nastalih u samim HO ili njihovoj okolini. Ova faza predstavlja neposredno pronalazenje&sredjivanje podataka koji se odnose na pojave&veze.kao&na ucesca HO u procesima rada&vrednovanje njihovog rada u procesu proizvodnje. Svaki clan istrazivackog tima treba da obavlja svoj deo posla za koji je strucno osposobljen. Samo takav plan moze biti dobra&ispravna podloga na kojoj se ostvaruju aktivnosti kojim se obezbedjuje jedinstvenost prikupljanja podataka&njihove obrade radi donosenja pravilnih zakljucaka o pojavama koje se istrazuju.ciji je odnos sa pojavom koja je predmet istrazivanja istrazivacu poznat&utvrdjen. U zavisnosti od predmeta istrazivanja prikupljaju se podaci koji se odnose na habilitaciju&rehabilitaciju HO&na zadovoljavanje posebnih potreba koje ova populacija ima s obzirom na obelezja konkretnog hendikepa&zbivanja u drustvu&drustv.odnosno proizilaze iz njih&na osnovu kojih se donose zakljuchci o stanju&obelezjima njihove sustine&njihovih bitnih cinilaca. Ma koliko zeli da je 14 .tako&specificna obelezja licnosti.upravo radi uporedjivanja sa potrebama osobama bez hendikepa.= sastavni deo naucnog metoda koji sluzi proveravanju hipoteze.u ustanovama za smestaj HO.utvrdjenom. Ukljucivanje&izbor potrebnih podataka uz pomoc sredstava koja se u metodologiji primenjuju je postupak koji je nazvan METOD PRIKUPLJANJA PODATAKA ili TEHNIKA PRIKUPLJANJA PODATAKA. Posebnu paznju treba obratiti na: uslove&odnose zivota u porodici. Prikupljanje podataka treba da se zasniva na empirijskom istrazivanju. Prikupljanje podataka o istrazivackom radu obuhvata izbor valjanih izvora podataka koje treba pronaci. Neposredno posmatranje podrazumeva nacin proucavanja istrazivaca koji neposredno posmatra pojavu koju proucava.na obelezja osposobljavanja za radne aktivnosti.

KONTROLISANO POSMATRANJE.istrazivac aktivno ucestvuje u aktivnostim clanova grupe.on nije uvek u stanju da tu svoju nameru&ostvari.istrazivac svojim culima i/ili instrumentima neposredno posmatra planom odredjenu pojavu koja je predmet istrazivanja.objektivan prema grupi koju proucava. 15 .nepristrasan.kada. Posmatranje kao metod predstavlja neposredno culno zapazanje pojave koja je predmet proucavanja.prouzrokujuci smanjivanje ili promenu objektivnosti posmatraca.pri cemu moze da prixvati&neku od uloga koja je tipicna za posmatranu sredinu.sve u nameri da na taj nacin pribavi podatke koji mogu biti korisni za dobijanje rezultata konkretnog predmeta istrazivanja.na njihova uzajamna delovanja.posmatrac je obavezan da u potpunosti&bez promena izvrsava utvrdjeni plan posmatranja. VRSTE POSMATRANJA: SLOBODNO POSMATRANJE-kada istrazivac tjs. U svakodnevnom zivotu dogadjaju se razni procesi koji uticu na osecanja. INDIREKTNO POSMATRANJE.istrazivac ne posmatra odredjenu pojavu koja je predmet porucavanja posredno.sistematski posmatraju. Svi podaci koji su znacajni za istrazivanje beleze se na utvrdjen nacin.analiziraju&posle razlaganja&sinteze sluze za donosenje zakljucaka o predmetu istrazivanja.pojave koja je uneta u plan posmatranja kao zadatak koji ce se izvrsiti.kao&za naucno obrazlozenje dobijenih rezultata.klasifikuju&naucno obrazlazu.ali en ucestvujuci pri tome licno ni u kakvom aktivnosti bilo kog clana posmatrane grupe. Naucno posmatranje organizuje se po unapred pripremljenom planu&usresredjeno je na tacno odredjene pojave&objekte koji se precizno. posmatrac odredjene pojave sam odlucuje da li ce u konkretnoj situaciji izvesti odredjeno posmatranje. DIREKTNO POSMATRANJE. POSMATRANJE SA UCESTVOVANJEM.kako i na koji nacin ce ga obaviti. Posledice tih procesa mogu uticati na promenu emocija&ponasanja posmatraca&posmatranih.pravican.ponasanje&akrivnosti istrazivaca&HO.utvrdjuju.slusajuci neposredno njihove razgovore. Prikupljanje podataka istrazivanjem sastoji se u zapazanju&opisivanju odredjene drustv.sa nepovoljnim uticajem na pouzdanost rezultata istrazivanja. POSMATRANJE BEZ UCESCE POSMATRACA-ucestvovanje istrazivaca svedeno iskljucivo na posmatranje ponasanja&reagovanja posmatranih osoba.nego neku 2gu pojavu ciji je osnos poznat&moze se upotrebiti sa pojavom koja se istrazuje.

VRSTE&OBELEZJA ISPITIVANJA Metod ispitivanja. U slucajevima prikupljanja podataka posmatranjem u SHO postoji pravilo da posmatrac mora nepristrasno ucestvovati u postupcima posmatranja pojave.ili pak pojedine drustv. ispitanika u pisanom obliku koriste se kada ispitivac nije u stanju da neposrednim razgovorom uspostavi vezu sa ispitanikom (nrp. Zbog toga posmatrac nekad mora da se krije.onakve kakva je ona zaista u stvarnosti.ispitivac postavlja pitanja koja se odnose na pojavu koja je predmet istrazivanja.grupe znacajne za predvidjeno istrazivanje.kada istrazivac aktivno ucestvuje u eksperimentu (mada.kada su u pitanju serije drustv.pojaveposmatraju se pojedinacni primeri odredjene pojave u drustvu ili drustvima. Vecina naucnika&teoreticara smatra da u drustvu nije moguce vestacko stvaranja pojave samo radi toga da bi se ista proucavala.desava se da samo prisustvo posmatraca u eksperimentu samo po sebi izaziva odredjene teskoce.naslozeniji&specifican oblik naucnog posmatranja.nacin ona ne bi bila ista u poredjenju sa pojavom koja spontano nastaje u svakodnevnom zivotu.POJEDINACNO POSMATRANJE obima ili ucestalosti drustv. MASOVNO POSMATRANJE. Postoji&misljenje&u slucaju kada bi se drustv. Izuzetak.kategoriji stanovnika. Sastoji se iz aktivnosti preduzetih prilikom posmatranja odredjene pojave koja je izazvana na vestacki nacin.moze uticati da se njihovo ponasanje promeni). Ispitivanja se mogu obavljati tokom usmenog razgovora ili se vrse u pisanom obliku.cinjenica da neki stranac posmatra clanove grupe HO u kojoj je nastala neka pojava. Ponasanje ljudi je drugacije u slucajevima kada se sa njima eksperimentise. Blagonaklono prixvatanje posmatraca nastaje u vecini slucajeva. Medjutim. ako je ispitanik osoba sa poremecajem sluxa&govora) PREMA NACINU ODGOVARNJA NA PITANJA: SLOBODNO ISPITIVANJE&ISPITIVANJE SA ODREDJENIM ODGOVOROM.pojava izazvala na vest. 16 .pojava ili kada predmet istrazivanja predstavljaju raznolike pojave u odredjenoj drustv.narocito kada se grupi HO prethodno na prikladan nacin objasni svrxa eksperimenta.kako bi dobio sto realnije podatke o posmatranoj pojavi.mada je to skrivanje tesko izvesti.&onda kada prihvate stranu osobu HO se cesto ustrucavaju da se ponasanju uobicajeno. Ispitivanja postavljanjem pitanja&odg. EKSPERIMENT.a ispitanik odgovara na njih. :) 11.

Pitanja moraju biti precizna&mogucnostima sto kraca.) ili slobodni. Odgovori koji se ocekuju imaju razlicita obelezja jer mogu biti stereotipni (da.stepen&kategoriju hendikepa.srednje.uporedjuju&statisticki obradjuju.teznje&namere koje su zajednicke za citavu grupu HO koja je intervjuisana. *INTENZIVNI INTERVJU:ispitivac samoinicijativno&potpuno slobodno. INTERVJU je usmereno ili proizvoljno ispitivanje 1 osobe ili > osoba. Ispitanici mogu biti odabrani po metodu uzoraka kada je u pitanju veca grupa.obradu.ne.mogucnost da se preciznije sagledaju problemi&stavovi. Ako je manja grupa mogu se intervjuisati svi pripadnici. *EKSTENZIVAN INTERVJU: to je intervju sa stereotipnim pitanjimaispitivac postavlja ispitaniku seriju inapred pripremljenih konkretnih pitanja koja su tipicna za ispitivanu pojvau.odnosno intelektualnim nivoom ispitanika.razlikuju se EKSTENZIVAN&INTENZIVAN INTERVJU.a samim tim&nepredvidivi. unapred pripremljeni intervju u pisanom obliku.) +strana=odgovori podesni za statist.u skladu sa obrazovnim.odlicno. Odgovori mogu biti stereotipni (da.vrlo dobro.*Slobodno ispitivanje: ispitivac postavlja pitanja zavisno od situacije koja postoji ili nastaje tokom razgovora. -strana=teskoce da se dobijeni odgovori klasifikuju. Koristi se za sastavljanje statistickih pregleda na osnovu odgovora.dobro. siromansniji. –strana=posto su odgovori suzeni unapred na kratke odgovore rezultati ispitivanja su skuceniji tjs.metodicno dobro rasporedjena.ne znam isl. Obratiti paznju na vrstu.) ili slobodni 17 . Podaci koji se dobijaju ovom vrstom intervjua su veoma vazni za istrazivanja u oblasti SHO jer pruzaju mogucnosti da se sagledaju pojedinacni problemi&stavovi ispitanika. UPITNIK//ANKETA je pisani oblik ispitivanja koji se sastoji iz odredjenog broja unapred pripremljenih pitanja.koristim. +strana=dobijeni odgovori potpuniji&verodostojnije prikazuju cinjenice.vodi razgovori&usmerava ga na pojavu koju zeli da ispita.socio-kulturnim vrednostima sredine u kojoj ispitanik zivi. Koristi se za ispitivane HO kojima su mentalne&govorne sposobnosti ocuvane ili kod HO sa poremecajima sluha&govora ako se dobro sluze gestovnom komunikacijom.mnogo/slabo.ne koristim i sl..bez unapred pripremljenih ili postavljenih pitanja.. Ako su odgovori slobodni. Koristi se da se dublje pronikne u sustinu problema.ne. *Ispitivanje sa odredjenim odgovorom: ispitanik odgovara na pitanja birajuci 1 od ranije pripremljenih odgovora (da ili ne/malo.

Pod ‘merenje’ se podrazumeva kvantitativno tjs..pri cemu se rezultati analiziranih podataka jednog uporedjuju sa rezultatima testa 2gog ispitanika.sto je vazno za utvrdjivanje stanja&zakonitosti pojave..ocenjivanja i uporedjivanja obelezja vrednosti ispitanika na osnovu njegovih ispoljenih misljenja.radne aktivnosti. Obicno se pre sprovodjenja ankete obavlja PROBNO ISPITIVANJE=PILOT ANKETA koja sluzi radi provere da li su sve pripreme za sprovodjenje ankete ispravno obavljene. U SHO test se koristi prilikom istrazivanja sklonosti ispitanika za odredj.Prilikom primene testa u SHO treba voditi racuna da dodijeni rezultati nisu uvek tacni jer prilikom ispitivanja ispitanici odgovaraju subjektivno. TEST: sastoji se iz sistematsko rasporedjenih pitanja ili tvrdnji na koje ispitanik treba da odgovori najcesce u pisanom obliku. 18 . POZIV na ucestvovanje u anketi (SLANJE UPITNIKA) moze se izvrsiti na vise nacina: upitnik se moze dostaviti posredstvom drustvenih organizacija HO (Savez gluvih&nagluvih). MATEMATICKO-STATISTICKI METOD ZNACAJ: mogucnost preciznog posmatranja pojave&tacnog utvrdjivanja kolicina raznih obelezja pojedine pojave&istih pojava u celini. Primenom METODA MERENJA dobijaju se precizni podaci &tacna saznanja o pojavama.shvatanju. U neposrednom kontaktu sa ispitanikom istrazivac moze pruziti dodatna objasnjenja u vezi postavljenih pitanja. 12.raspolozenju). Ovaj posmednji nacin dostave je najpodesniji jer se pri tom ispitivac moze blize upoznati sa ispitanikom&time stvoriti pogodnije uslove za obavljanje ankete&dobijanje odgovora.tvrdjenja ili pretpostavki.(ispitanik odgovara na pitanje shodno svojoj volji.slanjem na adresu..fotografija.neposrednom dostavom ispitaniku. Moze biti sastavljen&od niza crteza.grafikona.nuditi neposrednu pomoc prilikom popunjavanja.znanju.Test kao nacin merenja&utvrdjivanja sklonosti pojedinca obavlja se radi dobijanja. Pomoc se moze pruziti&citanjem pitanja (ako je osoba slepa) ili zapisivanjem odgovora (ako HO tesko pise ili nije u mogucnosti)..najcesce nesvesno. kolicinsko utvrdjivanje&razmatranje rezultata utvrdjivane pojave koju istrazujemo. Prilikom urucivanja upitnika treba naglasiti da je anketa anonimna.

pojave u manjoj ili > meri. 19 . STATISTICKE METODE se u SHO prilikom prikupljanja&proucavanja podataka s obzirom na slozenost&brojnost pojava koje se istrazuju.pojave.korelacija.brojchanih vrednosti na jednu brojku (koja predstavlja prosecnu vrednost).dobija se merenjem > broja pojava&svodjenjem odgovarajucih pokazatelja razl. Vrste merila: neposredno&posredno (izvedeno). SREDNJA VREDNOST. STATISCITKI ZAKONI.pri cemu se najveci.standardne devijacije i uzroci. merenje velicine razreda brojem ucenika koji poxadjaju taj razred) MERENJE U SIREM SMISLU. Postoji odredjena pravilnost zbivanja i/ili odnosa. To su statisticki zakoni. te pojave imaju ista obelezja.zakonit nacin tjs.srednje vrednosti. Taj odnos se utvrdjuje samo priblizno&pojave se rasporedjuju po redu koji odgovara kolicini svojstava koja imaju: od onih koji ih imaju u najmanjoj do onih koji ih imaju u najvecoj meri. utvrdjivanjem broja lica ostecenog vida u odredj. NEPOSREDNO MERILO-ono koje je iste vrste. pogonu meri se velicina ove populacije koja ucestvuje u ukupnom broju zaposlenih u procesima rada jedne zastitne radionice). Od prosecne vrednosti moze odstupati svaka pojedina vrednost konkretne drustv.u slucajevima kada ne postoje =e 1ice merenja.odnosno obimu.vrsiti predvidjanja nastanka&promena buducih stanja u drustvu&drustv. Iz ovih zakonitosti nastaju zakoni na osnovu kojih se mogu.odnosima.tako da se ne moze utvrditi tacan kolicinski odnos izmedju pojava sa razlicitim kolicinama odnosnog svojstva.prezezni broj posmatranih desava na odredjen.utvrdjivanje koliko puta se 1ica merenja nalazi u pojavi koja se istrazuje.Pojave koje proucava SHO su vrlo slozene&cesto su zavisne > od kvaliteta nego od kvantiteta. Njom utvrdjuje struktura drustv. POSREDNO (IZVEDENO) MERILO-razlikuje se od neposrednog po kvalitetu.s tim sto je je poznat stalan odnos izmedju metila&pojave koja se meri (povodom sticanja > stepena obrazovanja HO meri se i utvrdjuje drustvena pokretljivost te osobe) Sam postupak merenja moze se ostvariti&posmatrati u uzem&sirem smislu. MERENJE U UZEM SMISLU.nastaju utvrdjivanjem zakonitosti odredjenih drustvenih pojava iste vrste.pojava. Zatim brojanjem utvrdjenih 1ica pristupa mat-stat obradi (npr. MERILOM se utvrdjuje kolicina prilikom istrazivanja odredj.koeficijenti varijacija.uz pomoc racuna verovatnoce.istovetno sa pojavom koju merimo (npr.

20 .kada su fizicka snaga.tjs. 13.promena&odnosa posmatrane pojave. Zakljuci do kojih se dolazi se zatim primenjuju na ostale podatke. Pod dokumentom se podrazumeva svako obavestenje koje je na neki nacin registrovano a odnosi se na predmet istrazivanja. Ona lica koja se nisu uklapala u pojeidne standarde nisu bili dobro vidjeni u drustvu.kao&iz vrlo postojanog ubedjenja da nedostaci izrazeni na jenom od segmenata ljudskog totaliteta (psihofizicko jedinstvo) izazivaju nedostatke&poremecaje u 2gim elementima ljudskog bica.a ne samo njihova struktura. Zakljuchci koji se dobijaju samo su delimicno tacni&zbog toga cesto neprihvatljivi.metod prikupljanja podataka na osnovu analize dokumenata&registrovanih podataka o pojavama koje su predmet istrazivanja.KORELACIJA=kovarijacija. Ne posmatraju se svi podaci iste vrste vec samo odredjen broj manjih podataka. Njim se utvrdjuju odnosi medju pojavama.lekara.kao&duhovne sposobnosti pojedinaca bili visoko cenjeni u drustvu.skladan fizicki razvoj&izgled tela. ODNOST DRUSTVA PREMA OSOBAMA SA INVALIDNOSCU U ANTICI Po Lavu Vugotskom MISTICHNO RAZDOBLJE obuhvata radzoblje stare kulture&anticke civilizacije. lepote tela.snage&duhovne sposobnosti bili odlucujuci prilikom donosenja odluke da lice hoce ili nece HO biti iskljucena iz drustvene zajednice. Primena ovakvog postupka na HO proizilazi&iz postavki anticke filofozije o jedinstvu duha&tela (‘U zdravom telu-zdrav duh’). KOEFICIJENT VARIJACIJE.psihologa i drugih strucnjaka.skraceni postupak prikupljanja podataka. Kao dokumenti za analizu sadrzaja podataka u SHO mogu sluziti razni nalazi defektologa. ANALIZA SADRZAJA. Dokumenta mogu biti faktografska (zabelezene samo cinjenice bez komentara) ili sadrze razna saopstenja&obavestenja. Ovaj metod predstavlja izvesnu sredinu izmedju proucavaja pojedinacnih slucajeva&statistickih metoda kojim se obuhvataju sve cinjenice koje su dostupne.metod cesto koriscen u naucnim istrazivanjima. neupotrebljivi u svojstvu naucnog dokaza. Tako su zahtevi fiz. Prilikom primene mat-stat metoda treba imati u vidu da se moze dobiti samo slika pojedinih obelezja stanja.kolicnik standardne devijacije&aritmeticke sredine&moze se prikazati u vidu obrasca. UZORAK.odnosno privlacnost&lepota ljudskog tela.

slabovidost).veku pne je primenjivan postupak zdravstvene kontrole gradjana kojoj je bilo obuxvaceno&pronalazenje Hdece.dok je kasnije unistavanje Hbeba bilo dozvoljeno. Ponekad su takve bebe iznosili na trg ili pred xram&tamo. Justinijanov zakon=zbornik propisa&odluka rimskih careva sa komentarima poznatih rimskih pravnika. Cesto su bile bacene u reku ili gradsku kanalizaciju.gluve&neme osobe mogu nasledici svoje roditelje ali da nasledjenu imovinu ne mogu otudjivati.ugl.sadrzavao je&zakonske propise o invalidnim 21 . u sumu. Ako odluci da ne moze biti primljeno. Da li ce se novorodjence podizati ili ce biti unisteno zavisilo je od odluke koju je ‘Savet staraca drzave Sparte’ donosio prve nedelje posle rodjenja deteta.unistavane ali su ipak bile gradjani 2og reda&njihov polozaj je zavisio od vrste&stepena ometenosti&od klasne pripadnosti.ali nisu bile dobro prixvacene u drustvu. Spartanska deca su vise pripadala drzavi nego svojim roditeljima. Osim gradjana takav postupak odobravali su cuveni grcki filozofi Platon&Aristotel. Takodje je poznato da Rimsko pravo taksativno nabraja da slepe. Ova deca su bivala eliminisala u cilju odrzavanje telesno&dusevno zdravog potomstva.sto je posebno vazilo za slabunjavu decu&Hbebe.U Antickoj Sparti. Deseti dan posle rodjenja novorodjence se donese ocu koji posle pregleda odlucuje da li ce ono biti primljeno u porodicu.U tu svrxu su se pravile korpice u koje bi se bebe smestale&odnosile na neko pusto ili skrovito mesto.unistenje mogle su izbeci&starije osobe. U Rimu novorodjena deca nisu odmah primana u porodicu.najcesce precutno. Posle zavrsenog pregleda. Fiz. U R. U njemu je takodje propisano da jedinke iz te populacije ne mogu zauzeti ili biti postavljene na neku znacajniju fju u javnom ili politickom zivotu drustva.na razne nacine izdvajana su iz drustva radi preduzimanja odredjenix mera izolacije ili likvidacije. U Atini u 4.izrazito vojnickoj drzavi. Jedno vreme je ovaj postupak smatran ispravnim.ono se mora unistiti ili na 2gi nacin odstraniti iz kuce.kao naglasavanje potrebe da potomstvo bude&ostane telesno&dusevno zdravo. Postupak fizickog unistenja mogle su izbeci samo one bebe kod kojih hendikep nije bio izrazen ili se u tom uzrastu nije mogao utvrditi (nagluvost. ili navodeci da se to cini iz ekonomskih razloga.je postojalo pravilo unistavanja hendikepirane&slabunjave dece. Posle izvrsenog pregleda clanovi saveta donosili su neporecivu odluku da li ce beba biti vracena roditeljima ili unistena.ako bi se nasao neki kupac. imperiji HO nisu bile fiz.deca kod kojih je utvrdjen hendikep.prodavali. Stanovnistvo u Rimskoj imperiji je imalo nesto humaniji odnos prema HO u poredjenju sa gradjanim antickih grckih drzava.

kao&u odnosu na postupke 2gix ljudi&zajednice prema njemu samom.reforme&uopste organizacija drustv.muzicari.bolesnicima.trgovati ili se baviti politikom. Pesnici.lecenju&moralno-etickim obelezjima lekarskog poziva. soc. Najmanje mogucnosti da prezive imale su HO koje su pripadale klasi robova. Hipokrat pominje mogucnost lecenja dusevnih bolesnika.filozofije&politicke misli.unistenje.njenih roditelja ili rodjaka.zivot bio primeren SLOBODNIM LJUDIMA u dobro uredjenoj zajednici.SLOBODA&DEMOKRATIJA. Verovao je da su dusevne bolesti prouzrokovane pojavom neravnoteze izmedju zhuchi.SOLIDARNOST. Jos od xerojskog doba grcke istorije smatralo se da je zivot dostojan coveka 22 . [[STARI GRCI su o soc. Grci su u zavisnosti od politickog uredjenja pojedinix drzava&idejnix koncepcija.filozofi&drzavnici razmisljali su o tome kakvo je delovanje potrebno da bi soc.ukljucujuci&fiz.polozaj HO.UZAJAMNOST.u klasicnoj literaturi se nalaze svedocenja koja ukazuju da u antickoj kulturi&civilizaciji nisu bila strana misljenja&ponasanja uglednix ljudi koji su se suprotstavljali omalovazavanju&ubijanju Hdece&odraslih.reforme&preduzimali prakticne mere.nastankom literarnog stvaralastva.tako da HO nisu mogle ucestvovati u ekonomskom zivotu.pripadnici plebejaca bili su izlozeni svim nacinima omalovazavanja&povredjivanja. Sve soc. Grcki filofoz&lekar Asklepiad je u Rimu osnovao skolu u kojoj je poducavao buduce sanitetsko osoblje o nacinima lecenja epilepsije&2gih mentalih bolesti primenom Hipokratovih metoda lecenja.POMAGANJE. Medju HO bilo je&onih koje je drustvo cenilo kao ugledne clanove drustva (pesnici. problemima razmisljali uporedo sa formiranjem drzave.ZAST ITA SIROMASNIH.OD GOVORNOST. Pripadnici klase patricija bili su vise zasticeni od neprijateljskix stavova ljudi. Tako su formulisane&VREDNOSTI na osnovu kojih je svaki gradjanin mogao da procenjuje vlastite postupke&ucinke u odnosu na 2ge ljude.medju kojim su cesto svrstane&MRO.&politickog zivota polazile su od opstih vrednosti: PRAVEDNOST. Zbirka ‘Corpus Hippocraticum’ obuhvata vise od 100 knjiga koje sadrze naucna&strucna izlaganja raznih autora o coveku.POLITICKA=OST.licima kojima nije bila priznata poslovna sposobnost. Za razliku od njih. Uprkos tome.glumci&2ge nadarene HO).kao&da se ravnoteza&normalno stanje mogu ponovo uspostaviti pustanjem krvi pomocu pijavica&razveseljavanjem bolesnika shalama&muzikom. Na sudbinu&odnos prema HO veliki uticaj imao je soc.sprovodili&odredj.besednici.sluzi&krvi u organizmu bolesnika.

Soc.KANALIZACIJE. U soc.kao sto se menjala filozofija.kada su Turci osvojili Carigrad) 23 .zastite drzava je placala lekare da bi lecili siromasne gradjane.tada dolazi do podele na ZAPRCAR sa centrom u Rimu&ISTORIMCAR sa centrom u Carigradu. Sto se tice direktne zdr.BRIGA O DECI BEZ RODITELJA.planu drzava je preduzimala organizovane aktivnosti za zastitu vecih grupacija siromasnih: preraspodele zemljisnix poseda. SOCIJALNO-POLITICKA PRAKSA U RIMU (istorija Rima pocinje od 753.zastita gradjana. Znacajana je soc.zastita Grka.uticaj-stvarana su kulturna dobra trajne vrednosti). Nekad je to bila odgovarajuca materijalna pomoc radi zadovovoljavanja materijalnih potreba pojedinaca (koji to ne mogu da zadovolje sopstvenim radom).brisanje dugova.GRADNJA VODOVODA. Sprovodjene su&XIGIJENSKE MERE. Kada su ix Germani osvojili&to je kraj ne samo ZRC-a nego&robovlasnickog poretka u Zap.narocito u Atini je bila relativno razvijena soc. veka n.moguc jedino u ZAJEDNICI sa 2gim ljudima.organizovanje javnih radova radi zaposljavanja onih koji nemaju zemalju kako bi im se stvorili uslovi da zive od sopstvenog rada (sto je imalo&siri drustv.e. Na sirem drustv. IRC (Vizantija) traje do 1453.zastita.sprecavanje epidemija. praksa u Grckoj menjala se u zavisnosti od drustv.veka pne postaje svetska imperija//traje do druge polovine 4.u Staroj Grckoj. delovanje spadala je u prvom redu ZASTITA SIROMASNIH GRADJANA.zastite. Bilo je perioda kada su gradjani kojima je bila neophodna soc..ali je ipak drzava bila glavni nosilac ukupne soc. ZRC je postojalo do 476.kada je osnovan kao grad-drzava. Na sirem planu to je preventivna zdr.-ekonomskih prilika&karaktera politicke vlasti.otkup od strane drzave onih koji su zapali u duznicko ropstvo.pa su u sadrzaj obrazovanja&vaspitanja bile ukljucene&fizicke vezbe.a da je zajednica ili drzava duzna da se brine o svojim gradjanima. planu drzava je brinula da ima zdrav podmladak. Znaci. kao jedinstvena drzava.god. Na individ. U slucajevima prenaseljenosti nekih oblasti-problem u prehrani resavao se kolonizacijom u susedne oblasti gde je bilo uslova. Grcka drzava je sprovodila&odgovarajuce mere u oblasti ZDRAVSTVENE ZASTITE.god pne.kao sastavni deo globalne politike.pomoc bili prepusteni sami sebi.narocito onoj ciji su roditelji poginuli u ratu: drzava se o takvoj deci starala sve do njihovog odrastanja. Do 1.Evr.

Vladalo je uverenje da je sramota da se slobodni gradjani bave fizickim radom&zanatima (mada su se u selima slobodni&polu-slobodni seljaci bavili proizvodnjom.drzava je povremeno sprovodila odredj.od onih koji su radili u poljoprivredi ili ratnih zarobljenika. Soc.zastita nije bila jedinstvena na celoj teriroriji. Braca Grah: oduzet deo zemljisnjh poseda od veleposednika&podeljen siromasnjim gradjanima.tokom dogradnje rimskog prava. Plebejcima koji nisu raspolagali vlastitim prixodima za izdrzavanje sebe&svoje porodice drz.ali oni su smatrani ljudima nizeg reda).koji su bili u najtezem polozaju) SLOBODNI GRADJANI: PATRICIJI (aristokratija)&PLEBEJCI.Rimsko robovlasnicko drustvo je jedino drustvo u istoriji ljudske civilizacije u kome je osnovni factor proizvodnje bio robovski rad.zastite.nisu bili njegov subjekt. R. Cak ni bioloska reprodukcija robova nije bila pravno regulisana.nisu mogli da formiraju porodicu. je bila duzna da obezbedi to izdrzavanje.vise robova nego bilo koja robovlasnicka drzava (pogovotu od kad je postala svetska imperija). R.jer ni jedan slobodan gradjanin nije bio obavezan da radi ili da se bavi zanatima jer je to smatrano nedostojnim slobodnog coveka.a da za to nikome ne odgovara-> veliki broj pobuna&ustanaka koje su rimske vlasti u krvi gusile. Robovi nisu subject prava&nemaju nikakvu soc.koji je mogao ne samo da ih fizicki kaznjava. Od plebejaca na najnizoj drustv. Osn.dok je provincijama posveceno manje paznje (resavanje soc. Mada su Rimljani jos sredinom 5.mere koje su isle u prilog siromasnim gradjanima (plebsu uglavnom) najcesce su bile ogranicene na metropolu. za vreme Cezara drzava je kupovala zemlju&delila seljacima sa decom koji nisu imali posede/davani su krediti onima koji su bili spremni da ih uloze u povecanje 24 .gradski plebs.zastitu.nego&da ih ubije. Prema njima nije sprovodila nikakve mere soc. imovinske reforme (npr.bili su prepusteni samovolji svog gospodara.pitanja izvan Rima bilo je prepusteno tamosnjim upraviteljima).drzava je iz svojih magacina prodavala zito siromasnim gradjanima po nizim cenama. podela: ROBOVI&SLOBODNI GRADJANI.lestvici nastaje proletarijat. ‘Zakon o zitu’.drustva bile su visestruke.mnoge soc.drzava je imala.ali ipak nisu svi robovi bili u =om polozaju u pogledu uslova zivota (povoljniji status oni koji u gradovima sluze u kucama patricija ili se bave zanatskim poslovima za svog gospodara.proletarijat&vojska se nisu bavili nikakvom proizvodnjom. Patricije. PODELE unutar R.rob.srazmerno broju stanovnika.veka pne formirali relativno razvijenu pravnu regulativu (‘Zakon o 12 ploca’) robovi ni u kom pogledu a ni kasnije.

-pol. soc.rob.u R.onaj koga je Bog izabrao za određenu misiju). -u vreme krize u R.a od nehriscanskih antickih izvora Tacit (koji navodi da je Isus po nalogu Pontija Pilata u Jerusalimu razapet na krst pod optuzbom za zaveru R.-robovi. I pored zagovaranja soc. Uporedo sa zadovoljavanjem potreba isxrane.u istocnim provincijama Rimskog carstva. Kao vera&ideologija Hr je nadzivelo sve dosadasnje drustv.odnosima&raspada porodice.carstva ).bar kada se radilo o onim koji su ziveli u Rimu. SOCIJALNA KONCEPCIJA HRISCANSTVA&ULOGA CRKVE U RESAVANJU SOC. Glavni izvori o Isusu Hrisu su novozavetni spisi (jevandjelja i poslanice). Prvi propovednici su bili protiv privatne svojine&za zajednicku potrosnju. Talmud i dr.neposredno pred njegov raspad. sis..formirana je organizacija (crkva)&izgradjena idejna osnova.gradjane na privredjivanje -javni radovi za podizanje spomenika kulture obavljani od strane slob.dolazi do anarxije u seks.rezime&religije.pomoc kao prevencija pobune plebsa). Rim ispod nivoa Stare Grcke: -odnos prema robovima mnogo suroviji -vecina grckix mislilaca podsticala je sl. carstvu (u novoj religiji potcinjeni vide spas).opstine koje su okupljale 200-300 ljudi medju kojima su vladali saradnja&pomaganje.trebalo je pronaci&odg.] 14.proizvodnje/siromasne gradjane oslobadjali od dugova da ne bi zapali u duznicko ropstvo) Odr.kultura i jezika&klasna nejednakost u R. Osnivac hriscanstva je bio Isus Hrist (‘Isus’svetovno ime.gradjana u G. je istupilo sa IDEJOM O =OSTI LJUDI.=osti. Formiranje Hr je trajalo 3 veka&u tom periodu je formulisana legenda o osnivacu&njegovom bozanskom poreklu. forme da dokona masa ispuni vreme => pozorista&gladijatorske borbe da bi se odvratila paznja od politickoh&socijalnix pitanja.dr.ne verskim ili humanism ciljevima (ocuvati stabilnost drzave => soc. zastita slobodnim siromasnim gradjanima je postojala.’Hrist’=»Pomazanik«-osoba pomazana svetim uljem. Preduslovi za nastanak Hr su izmesanost naroda. Na samom pocetku stvaranja Hr.pa su formirane hr.iz judaizma.hr nije bilo ni 25 ..PITANJA Hriscanstvo je nastalo u Palestini u I veku nase ere.sto nije bio slucaj u Grckoj. Ta zastita je bila motivisana politickim.

a kasnije&kao drzavne religije (387. Rim postaje steciste hr. Medju plebejcima postoje bogati.mada se uprkos progonima sirenje hr nije moglo zaustaviti.imperiji.a vernicima se vise ne savetuje da ne sluze vlasti.potlacene.koja je pre svega odgovarala aristokratiji kao vladajucem sloji.propovednika.imperije.za sta je zasluge imao apostol Petar.covekovim grehom. Iako se propovednici hr. aristokratiju&plebejce.ukljucujuci&samog osnivaca.a da crkva treba da bude usmerena na regulisanje verskog zivota.koji su se delili na patricije tjs.vlasti.eksploatisane&ponizene pojedince.jer se na taj nacin zasluziju Bozija milost. Promenjeno je&shvatanje o =osti.pa makar to bilo&samo pred bogom&porucuje bogatim da svoju imovinu razdele siromasnima-sustinski je predstavljala atak na postojeci sis. kao raznopravnu religiju sa politeistickom religijom u R.obaveza&prava vernika.aprila 313.prosirilo na sve delove R.religije prvo kao ravnopravne.jer su takve ideje bile prijemcive za obespravljenje.jedino apeluje na milosrdje prema robovima.ona ih je 3 veka surovo progonila.god) menja se i odnos xr. Priznavanje xr. Jednakost se svodi iskljucivo na =ost pred bogom&prixvata se nejednakost na Zemlji koja se objasnjva 1.zaslugom apostola Pavla.siromasni&apsolutno siromasni. Tacit je nazvao Isusa kriminalcem&opravdavao potupak Pontija Pilata. Od tada crkva tvrdi da je drzava neophodna kako bi svojim zakonima oblikovala spoljasnje odnose&ponasanje ljudi. Zato se ubrzo ideja =osti ogranicila samo na =ost pred bogom.crkve prema drzavi. Pri takvoj strukturi. Uporedo sa sirenjem vere formira se i ogranizacijacrkva. Privatna svojina&bogatstvo se ne osudjuju ali se smatra da su poxlepa&gramzivost u suprotnosti sa Bozijim zakonima&zato bogati ne treba da zaboravljaju svoju 26 .grupe&citave narode unutar carstva).politicki ni socijani pokret vec pre svega VERSKI. Negativan odnos prema hriscanima imali su&obrazovani&uceni ljudi-npr. Verovatno je to bio jedan od razloga zbog kojih je vlast promenila odnos prema hriscanima => Car Konstantin je 30. Neron je optuzio hriscane da su zapalili Rim.nisu direktno suprotstavljali rim..smatrajuci hr.godine ‘Milanskim ediktom’ priznao xr.ucenje bilo suprotno postojecoj ideologiji&politickoj praxi (u R.pojava ucenja koje propoveda =ost svih ljudi. subverzivnim (rusilackim) elementom unutar drzave.pa je razlog za progon taj sto je xr. Vlast se prema hriscanima odnosila surovije nego prema kriminalcima. Crkvi ne smeta ni ropstvo. U toku prva 3 veka od svog nastanka hr se.koja se vise ne smatra otelotvorenjem zla.carstvu je postojala kvalitativna podela na robove&ostale gradjane.privatnoj svojini&bogatstvu.ciji je cilj bilo pridobijanje svih ljudi bez obzira na njihove imovinske razlike.

Promene koje su nastupile pruzale su uslove&mogucnosti HO da prezive.akcije-i pored gresnosti ljudi mogu dobiti Boziji oprostaj.pre svega. Propovednici xr.proizvod sistema koji vladajuca klasa&crkva svim sredstvima brane. Feudalizam.ali ga siromasni lakse ostvaruju (‘Kamila ce pre proci kroz iglene usi nego sto ce bogatas stici u Carstvo nebesko’).jer su&jedni&2gi xteli da imaju primat u odlucivanju o drustvenom zivotu.crkva kao organizacija&institucija moze biti faktor integracije drustva).koja sada kao&drzava raspolaze odgovarajucom moci&vlasti. Apel za milosrdjem smatra se cinizmom.siromasnu sabracu po veri. Siromastvo se smatralo Bozijom voljom. Tako crkva. Mada.religije&kao ravnopravne&kao drzavne. Crkva je samo nesposobnima za prosjacenje na 27 . Milosrdje za katolicku crkvu ima 2struku ulogu:da pomogne onima na najnizoj lesvici bede.tu dobrotu su dokazivali davanjem materijalnix priloga crkvi i pruzanjem pomoci onima kojima je ona potrebna.jer je siromastvo.pa je samim tim&crkva imala svoj (materijalni) interes da se svim sredstvima bori za ocuvanje feudalizma. Crkva je postala najveci veleposednik u feudalizmu.proglasavajuci postojece staleske podele prirodnim&od Boga uspostavljenim. Davanje milostinje nije bilo sistematski organizovano. Da bogati ne bi ostali bez nade. Usvajanjem xriscanstva STAV PREMA HO se znatno poboljsao.crkva je preduzimala odgovarajuce soc.pa je u ekonomskom pogledu mogla da se iz=achi sa plemstvom.a siromastvo ne treba smatrati sramotom.kaznom zbog gresnog zivota. istovremeno su sirili&saznanja o potrebi ispoljavanja milosrdja svakog xriscana prema svim ljudima koji su nemocni.vec je zavisilo od darezljivosti bogatix&dobijali su je oni koji su direktno prosili.polozaj. Zato sto je znala da takvo objasnjenje nece zadovoljiti siromasne.a jos manje popraviti njihov soc.crkva je razvila ideologiju MILOSRDJA koje se proglasava 1om od bitnih moralnih vrednosti.a davanje milostinje postaje religiozna duznost. Autoritet crkve je poceo da raste jer crkva postaje jedina ujedinjujuca snaga.uz istovremenoj podsticanje na rad kako bi doprineli poboljsanju svog polozaja&da bogati umire savest&dozive satisfakciju iskupljenja grexova. Dolazilo je do sukoba izmedju crkve &vlasti.kao drustveni poredak koji je preovladavao u srednjem veku&cinili su ga feudalci (zemljoposednici)&zakupnici (seljaci koji su obradjivali zakupljenu zemlju) bio je period u kome su veze&saradnje crkve&drzave bile najtesnje.postaje saucesnik u drzavnim poslovima&pocinje da utice na drustvene tokove&odnose (sto je&bio cilj priznavanja xr.bilo je ostrix sukoba izmedju pojedinix papa&svetovnih vladara jer su&jedni&2gi zeleli da imaju apsolutnu vlast.

a pri tome je nastojala da religijsko sxvatanje Pravde udje u sadrzaj Pozitivnog prava (pravo koje donosi covek.pa je dolazilo do SUKOBA&unutar same crkve (jos&zbog tumacenja pojedinix biblijskih stavova) sto je dovelo do RASKOLA&PODELE NA ZAPADNU (KATOLICKU)&ISTOCNU (PRAVOSLAVNU) 1054. Dakle.’oprost grexova’. Nemocni.veku u okviru katolicke crkve.organizovan nacin pruzala pomoc (stari. Crkva nije mogla ostati na apstraktnim principima pozivajuci se samo na bozansku pravdu.siromasni&H su u azilima nalazili utociste. Ukinute su dazbine.suprotno od Prirodnog). Crkva je organizovala versko poducavanje kao vid obrazovanja za siromasnu decu. Crkve za tzv. REFORMACIJA u 16.vec ciscenje starog od pogresnog&da se covek oslobodi stega Vatikana. Rad&stvaranje dobara kao osnovna vrlina.pa&u pitanjima Pravde. Protestantizam je formirao uverenja da se marljivoscu&stidljivoscu&samodisciplinom moze doprineti poboljsanju uslova zivota.prava koje je drzava donosila odgovarale interesima&sxvatanjima crkve. Ogranicena je moc Papa.prixvatilista koja su sluzila za okupljanje vernika. Kritika drzave&njenog sis. Sledeci sukob koji je imao masovne razmere&velike drustvene posledice bio je PROTESTANTIZAM tjs. naivno-biolosko razdoblje po Lavu Vigotskom] Pored =osti&milosrdja.pa je nastojala da&pitanje pravednosti interpretira kroz teologiju&tako nastaju ’10 Bozijix zapovesti’ (Pravednost je jedino imanentna Bogu.pogledu zadrzao je milosrdje kao vrednost ali je glavni nosilac soc.religiju i PRAVDENOST spada u bitne vrednosti. Vlast drzave je sluzila zastiti interesa crkve. Prema njoj konacna odluka pripada Bogu u svemu.pravde dolazila je u obzir samo ako je sluzila zastiti interesa crkve.ekonomskix uslova&potreba.ljudi su gresni&od grexa se jedino mogu izbaviti ako slede Bozije zakone&ponasaju se u skladu sa principima Pravde).mala deca).nekretnina vernika&darova bogatix.najosnovnije uslove&skromne mogucnosti da prezive. U soc.zastite morala da bude i drzava..vec se morala pozabaviti &pitanjima ovozemaljske pravde.prodajom oprosta grexova nastali su AZILI.cesto&za isplatu troskova lecenja bolesnika&davanje pomoci siromasnima&HO.za xr.ubiranje sredstava od str.godine. Nisu sve norme Poz. Konkretne oblike Pravde crkva je formulisala u zavisnosti od drustv.bolesni. 28 .reformacija nije uticala na slabljenje religije ali je dovela do promena u odnosu prema svetovnoj vlasti. [FAZA AZILIZIRANJA tjs. ZADATAK reformacije nije bio izgradjivanje novog teolosko-religijskog sis. Od priloga.

nezavisno od broja samostalih drzava a Pravoslavna Crkva nije uspela da ocuva jedinstveni centar pa se tako formiraju autokefalne Crkve (prvo bugarska. To je istovremeno&put za ostvarivanje pravde&pravicnosti. U srednjevekovnoj Srbiji Crkva je pri manastirima organizovala smestaj. ODNOS PRAVOSLAVNE CRKVE PREMA OSOBAMA SA INVALIDITETOM Za razliku od katolicke crkve koja je imala jedinstveno glediste o soc..hromom’. Srbiji govori nam delo ‘Krmchija Sv.a narocito da bogati cine dobrocinstva&pomazu siromasnima.Save’ koje je prikazao dr Miodrag Popovic. Veliki br manastira imao je neku vrstu bolnica.-zastitne mere (ako drzava vlada ljudima-obavezna je da ih u svemu shtiti). 15.da organizuje soc.sto je&cinila.Nakon Raskola Katolicka Crkva je ostala jedinstvena. Propisano je&da gluvi&nemi opravdano mogu biti naslednici&da ‘ko ima srodnika gluva&nema.hromix i obolelih na 2gim udovima’.xranu&lecenje siromasnih. Navedeno je&da ‘se odstrane iz Crkve oni koji se podsmevaju slepcu.nezavisno do drzave.pa srpska&mnoge 2ge.gluvom.koja treba da organizuje&sprovodi soc. SAMARICANSKO MILOSRDJE.zast. Neke od njih su otvarali vladari&za njih davali odredjene priloge.gluvih.Sava je dobrocinstvo&milosrdje smatrao osnovnim principom odnosa medju ljudima.za ciju se realizaciju zalagala pravoslavna crkva u Srbiji.ne moze ga naslediti’.bilo je tzv.slepih. Najbitnija soc.pitanjima.unutar pravoslavlja postojale su razlike od zemlje do zemlje.ako se stara o njemu&ne upravlja dobro njegovom imovinom. ‘Milostinja vredi vise od posta&od svake 29 . Crkva moze.sto je u to vreme znacilo veliku&tesku kaznu.ali su&za njih stizali prilozi od bogatix ljudi. O dogadjajima u srednjevek.tak oda danas u okviru Pravoslavlja deluje oko 15 autokefalnih Crkava).vrednost.ali je ostala dosledna prvobitnom xriscanskom sxvatanju milosrdja kao bitnog religijskog&etickog nacela. Crkva je smatrala da je sira socijalna zastita duznost&obaveza drzave. Obaveza je prema bogu&xriscanskom verovanju da se ljudi medjusobno postuju&pomazu. Sv. Takve bolnice smatrane su drzavnim. Ovi pravni spisi predstavljaju zbirku zakonskih propisa iz doba Nemanjica u kojima se pominje&osnivanje ‘casnih domova’ za smestaj ‘bolesnih.

ucestvuje u njihovom fizickom unistavanju (najcesce spaljivanjem).zakoniku&u 2gim spisima tog vremena&njihov sadrzaj jasno ukazuje da su postojali humani odnosi prema HO kako od strane predstavnika srpske srednjevekovne drzave.).tako da su najbitnija pitanja koja se ticu soc. Crkva je uprkos tome pruzala otpor.Save su najvazniji zakoni feudalne Srbije] Staranje o HO se spominje&u Dus.unistavanja domacinstava&sl. [Dusanov zakonik&nomokanon Sv.poretka pocela je OBNOVOM ANTICKE FILOZOFIJE&KULURE uopste. revolucije) &nastanka kapitalizma.za vreme inkvizicije.-pobeda Fr.zastite siromasnih gradjana regulisana normativno statutima gradova.poducavanje zena za vodjenje domacinstava. To su zaceci novog kulutnog poretka-H&R.zrtve&molitve’. Ne treba praviti razliku medju ljudima na osnovu njihovog polozaja jer su svi ‘stvorenih od istog praxa’.organizovanje pri manastirima neke vrste obrazovanje dece.vec&stvaranje jedne drugacije slike o svetu30 . To nije bila samo kritika starog.nepogoda.tako&od srpske vlastele&od str.ishrana siromasnih&ubogih pri manastirima_takodje postojale su&odredbe kojima su bile predvidjene ostre kazne za vlasteline u slucaju pljacki sela.pa je&drzava morala da preduzima niz soc. Srpske pravoslavne crkve. staranje o nezbrinutoj deci.mera. ODNOS DRUSTVA PREMA OSI U PERIODU HUMANIZMA&RENESANSE U drustveno-politickom slmislu renesansa se uzimala za pocetak nestajanja feudalizma (traje od 476.a kasnije&Dusanovim zakonikom (npr.zastita samoxranih udovica&starih osoba. 16. [Rimokatolicka crkva u srednjem veku sa jedne strane nastavlja sa aziliziranjem svojih nemocnih&hendikepiranih vernika&brine o njima a sa druge strane.-pad ZRimskog carstva do 1789.a svestenstvo izlozili nasilju&teroru. Indirektna kritika feud.dodela napustene zemlje siromasnima koji nisu imali svoju.pomoc u slucaju element. Crkva nije mogla da resi sve soc.] Za vreme ropstva pod Turcima pri manastirima koji su ostali pruzana je zdravstvena&2ga pomoc iako veoma skromno jer su Turci lisili Crkvu njenih poseda.probleme jer je siromastva&bede bilo mnogo.a kasnije je doslo&do direktnog osporavanja teoloskih dogmi.

To je FAZA SEGREGACIJE. Traga se za ljudskim.naucnix&umetn.) 17. SUMNJA U RELIGIJSKE DOGME&hriscanske vrednosti.jedna od osn. Razum kao kriterijum saznavanja&vrednovanja.pristalice racionalizma (Dekart.ona je tokom renesanse bila daleko ne samo od drustvene nego&od politicke =osti.Lajbnic) 31 . Razum postaje princip od koga treba zapoceti duxovni&materijalni preporod.&16.sto je izazvalo porast interesovanja nauke za ovu populaciju&njene probleme..on je taj koji coveku omogucuje da menja prirodu da bi zadovoljio ljudske potrebe&organizovao individualni&drustveni zivot.kad se bude pravila razlika izmedju plemica&ostalix gradjana.PRIRODA&DRUSTVO postaju osnovni predmet filoz.klase nejednakost kao rezult.razvija licnost. prv. Rada svakog pojedinca. Bogatstvo plemica kao rezultat prevare&nasilja/unutar gradj. dela. U prakticnom sprovodjenju ideje za ostvarivanje boljih&humanijih uslova z&rada ljudi.akumul.slobodu (uz rec ‘obnova’ stoji pojam ‘humanizam’). Ovo razdoblje se odlikuje aktivnoscu veceg&stalno rastuceg broja filantropa koji su vodili brigu o izvesnom broju HO. JEDNAKOST. vrednosti (borba protiv feudalizma-protiv privilegije vladajuce feudalne klase) Priroda je sve ljude obdarila manje-vise slicnim sposobnostima-> prirodna jednakost.odnosa nejednakosti su se najdrasticnije ispoljavale u periodu tzv. Tokom formiranja kapital. Rodilo se uverenje da covek sopstvenim umom&delom moze da nadje smisao vlastite egzistencije&da organizuje individualni&soc.Spinoza. Sto se prakse tice. Na takvo stanje je usledila kritika (ne direktna.vek-slobodna republika se moze uspostaviti samo kada u drustvu ne bude podela ljudi na staleze.nova umetnost&filozofija koja U CENTAR STAVLJA COVEKA.kapitala.nego samo utopijska vizija jednog novog drustva).zato nije prirodno sprecavati ljude da razviju svoje sposobnosti&ostvaruju prava koja im pripadaju. (Makijaveli-15. DELOVANJE FILANTROPA NA ZBRINJAVANJU OSI Kao posledica znacajnog kulturnog pokreta u svetu poznatog pod nazivom HUM&REN dolazi do promene drustva prema HO. Za umne ljude-COVEK.a ne za bozanskim vrednostima. zivot u kom realizuje vlastite snage.njegovu individualnost.

] razvile su&filantropske aktivnosti svih osoba koje su bile spremne da pruze pomoc clanovima drustva kojima je pomoc bila neophodna (osobama sa psiho-fizickim poremecajima i/ili nedostacima). STRUCNJACI: JERONIM KARDANA je u 16om veku ucio gluvoneme da pisu&tako se sporazumevaju sa okolinom. SOCIJALNI PROBLEMI IZAZVANI PRVOBITNOM AKUMULACIJOM KAPITALA [malo o feudalizmu: F zapocinje padom ZRC 476. razvoj manufakturne proizvodnje.pedagozi&drugi strucnjaci. Ovim problemima bavili su se mnogi lekari.oblikuje&menja prema nacelima razuma. Delovanjem humanista&filantropska misao je pokrenula obuku govora lica sa ostecenim sluhom.polozaj slepih u drustvu moze&mora podici&unaprediti primenom njima prikladnog obrazovanja.tako da je sprovodio&tehniku citanja sa usana.godine.[RACIONALIZAM=saznanje coveka&njegov neposredni odnos prama 2gom coveku&svetu uopste se stvara.a samim tim&PRVI OBLIK DEFEKTOLOSKE REHABILITACIJE. VOLTER.&obrazovanje slepih. Drustveni poredak koji je preovladavao u srednjem veku i cinili su ga feudalci (zemljoposednici)&zakupnici (seljaci koji su obradjivali zakupljenu zemlju)] U poslednjoj etapi feudalizma (burzoazija deli vlast sa feudalcima. U istom razdoblju raste&zainteresovanost strucnjaka za rehab. PEDRO&HUAN PABLO BONS su gluvoneme sticenike ucili da govore. ‘Gluve osobe imaju razvijene govorne organe ali zbog gluvoce nemaju razvijen govor’. DIDRO. 18.preteche 32 . Medju njima je bio&dr Johan Konard Amon koji je poznat kao prvi strucnjak u Evropi koji se specijalizovao za praktican rad na podrucju patologije govora&koji se smatra ocem logopedije.zalagao se za obrazovanje slepih&na osnovu istrazivanja je zakljucio da se opsti soc.plemstvom.tjs.godine a zavrsava se pobedom Francuske revolucije 1789. Defektologija tako pocinje kao neposredna praksa filantropije ili ljubavi prema coveku osudjenom da trpi zbog nedostatka koji je stalan&nepromenljiv.takodje istaknuti knjizevnik&istoricar.u svom radu ‘Pismo o slepima za one koji vide’.iznosi cinjenice o potrebi&mogucnostima obrazovanja slepih.veliki fra mislilac.

Oni su bili bez ikakvih sredstava za zivot&samim tim su bili prinudjeni na prosjacenje&skitnju.uprkos novim naucnim. Takvo stanje je trajalo vise od 1 veka. 19.a neki su postali&razbojnici. Vlasti pritom nisu ulazile u razloge zbog kojix su ljudi bili to sto jesu (vecina u taj polozaj dovedena silom).a crkva je. Vladajuca feudalna klasa drzi bitne poluge politicke plasti. OSIM NJIX postoje zanatlije. -> usled napustanja sela&zaposljavanja u industriji feudalci vise nisu bili u mogucnosti da zadrze dotadasnje odnose.filozofskim&umetnickim stremljenjima od pocetka 16og veka.pa&osuda na smrt. Da bi se takve pojave suzbile.strukture => na jednoj strani od odredjenog broja zanatlija&trgovaca.u osnovi glavna ideoloska snaga = VREME ZACETKA KAPITALIZMA = proces koji je kasnije nazvan PRVOBITNA AKUMULACIJA KAPITALA.otpustene pratnje&posluge feudalaca.slobodnih seljaka&dela gradskog stanovnistva nastaje RADNICKA KLASA.gradska sirotinja (koja nije mogla ili nije htela da se zaposli u manufakturnim radionicama).kategorija postoji&1 nehomogen sloj koga su cinili prognani sa sela (jer je zemlja koju su obradjivali pretvarana u pasnjake za gajenje ovaca jer je vuna trebala da zadovolji potrebe tekstilne manufakture-‘ovce su pojele ljude’ by Tomas Mor: u gradovima zbog ogromnog priliva stanovnistva sa sela nema dovoljno zaposlenja&drzava problem nezaposlenosti pokusava da resi represivnim merama da bi se sprecilo nezadovoljstvo.a na 2goj strani od bivsih kmetova. Novi oblici proizvodnje zaxtevali su&povecanje radne snage koja se mogola regrutovati ugl.veku.zigosanje vrelim gvozdjem po celu ili grudima.masinske industrije!!!) sa jedne strane osetniji ekonomski&kulturni napredak u gradovima ZEvrope. [ Represivno zakonodavstvo-nehumano ali nuzno]) .u svim ZEvropskim zemljama u 15.doneseni su ZAKONI PROTIV SKITNICHENJA kojim su propisivane veoma surove kazne: bicevanje.kao i dela plemstva formira nova klasa BURZHOAZIJA.sakacenje. Pored navedenih soc.a sa 2ge krupna socijalna raslojavanja&beda jednog dela stanovnistva.nesposobni za rad&sl. sa sela.nacin&nivo proizvodnje&upravljanja.trgovci&malobrojna inteligencija koji ne pripadaju ni jednoj od ove 2 klase.&16. Sve te promene dovode&do menjanja soc. SOCIJALNO-POLITICKA KONCEPCIJA TOMASA MORA 33 .

34 . Kritikuje privatnu svojinu.gladi.pobijeno je najmanje 150. Kritikovao je kapitalizam.verskih sukoba&raskola. Podizana su&sirotista za nezbrinute a uz njih&razlicite radionice. Zbog suprotstavljanja kralju za vreme trajanja svoje sluzbe na mestu kancelara Engleske u vreme Henriha VIII giljotiran je.god)&u tom periodu evropska drustva su prolazila kroz veoma surove procese svakojakih nasilja.mada su nasilno proterani iz svojih stanista. Siromastvo&beda su se toliko uvecali tokom raspada feud.tako da tu ulogu preuzima drzava (sto je&bio zaxtev protestantske reformacije – ‘milosrdje zameniti organizovanom brirom drzave’). Prvi put iznosi ideju o drustvu bez eksploatacije sto ce postati glavna ideja socijalista. privatnu svojinu kao uzrok svih zala.ratova.. zastite&tezak polozaj terao ih je na bune&ustanke protiv feudalaca (u Nemackoj se dogodio najveci otpor seljaka koji je bio uvod u dugugodisnji rat.jer je zemlja koju su ljudi obradjivali pretvarana u pasnjake da bi se zadovoljile potrebe tekstilne manufakture za vunom. Za vreme vladavine kralja Henriha VIII pobijeno je oko 72 000 ljudi koji su bili proglaseni skitnicama.socijalno stanje tokom razvoja manufakturne proizvodnje (proleterizacija seljaka&raspustenih pratnji beskucnika pretvorenih u beskucnike).godine. tj.odnosa pa soc.ali je po katolickoj crkvi svetac od 1935.Tomas Mor je stanje prvobitne akumulacije kapitala objsanio recenicom ‘ovce su pojele ljude’.. Ubrzo je vlast sxvatila da je sprovodjenje Zakona protiv skitnicenja moralo biti ublazeno.kao&epidemija. Proteklo je nekoliko vekova od pocetka razvoja novih oblika proizvodnje&gradjanske klase do definitivnog rusenja feudalnog sistema (1789. Proces raspadanja feudalnog poretka&nastanak burzhoaskog bio je dugotrajan.sto je dovelo do toga da seljaci odlaze u gradove u potrazi za zaradom (a to izaziva problem nezaposlenosti koje drzava pokusava da resi represivnim merama da bi se sprecilo nezadovoljstvo). Tomas Mor je bio svedok tih dogadjaja&u svom delu ‘UTOPIJA’ (1516.jer je bilo korisnije da se telesne kazne zamane novoizgradjenim zatvorima&popravilistima u kojima su beskucnici predstavljali radnu snagu koja donosi profit.000 seljaka).zastita koju je Crkva do tada pruzala nije mogla da zadovolji rastuce potrebe. Seljaci su bili izvan bilo kakve soc.god) opisao je drustvene prilike tog vremena u Engleskoj.

Narocito je bio zapazen razvoj naucnog istrazivanja u oblasti defektologije. U mnogim zemljama su napori defektologa bili krunisani ociglednim poboljsanjem zivotnix i/ili radnih uslova pri cemu su stvoreni humaniji medjuljudski odnosi u mnogim drustvenim zajednicama. Postignuca mnogix uticajnih ljudi&organizacija su bila usmerena na stvaranje uslova da se u drustvenoj zajednici poboljsaju.prof.xumanizuju odnosim prema HO. Rastao je&broj humanitarnih drustava za zastitu HO.osposoblj.tokom 20.a narocito II sv.20. Defektolozi su pokusavali da prosire traganja usmerena na otkrivanje sto prikladnijix&humanijih nacina&oblika zbrinjavanja. RAZDOBLJE SOCIJALNE INTEGRACIJE.retardiranih i drugih osoba ‘nekorisnih za drustvo’.rata tim organizacijama se pridruzuju&medjunarodne organizacije.imajuci u vidu&odgovarajuci STRUCNI KADAR koji ce primenjivati odgovarajuce POSTUPKE HABILITACIJE&REHABILITACIJE zasnovanim na dostignucima savremene nauke&tehnike.zaposljavanja&sto neposrednijeg ukljucivanja HO u otvoreno drustvo.time&strucnjaka uze specijalizacije koji su metodama zasnovanim na rezultatima nauke&primenom savremene tehnike organizovali&usavrsili rehabilitaciju HO.skolovanja.hronicno obolelih od odredjenih bolesti. U 20.komiteti. u Nemackoj je usvojen ‘Nacionalni program eutanazije’ koji je obuhvatao masovno istrebljenje&unistenje nesposobnih za rad.koje je Vigotski nazvao NAUCNI ili SOCIJALNOPEDAGOSKI PERIOD.polovini 19og veka doprineo je opsti napredak socio-ekonomskix&soc-kulturnih odnosa u drustvu (naglo su se razvijale proizvodne snage. U tu svrhu bilo je naophodno obezbediti znatna finansijska&materijalna SREDSTVA kojima bi se omogucilo povecanje njihovog zbrinjavanja u privatnim&drzavnim specijalizovanim INSTITUCIJAMA. Medjutim.. veku razvija se tzv. U ovom razdoblju bio je u porastu broj SKOLOVANIH DEFEKTOLOGA.asocicacije. UTICAJ RAZVOJA NAUKE 19. Odluku o tome koja osoba&kada mora biti unistena fizicki donosila je 35 . Posle okoncanja I.narocito industrijska proizvodnja zaxvaljujuci naucnim&texnickim otkricima koja su delovala na razvoj nauke&texnologije). VEKA NA HUMANIZACIJU ODNOSA PREMA OSI Znacajnim promenama u 2.veka u svetu nastaju&mnogobrojni primeti ekstremno negativnih&dehumanizovanih odnosa prema HO => pocetkom 1939.

kao ikapitalizam uopste.omladine&odraslih lica.Jevreja&2gih naroda.doneo je +promene u mnogim drustvima koje su pracene znacajnim otkricima&njihovom primenom na podrucju tehnike.uz koriscenje racunara&robotike.SOC.Roma. Za njegov pocetak uzima se kraj 18.medju kojima je samo u gasnim komorama 275.brodarstvo).pri cemu je usmrceno oko 500. u nemackim logorima je brutalno usmrceno mnogo HO.a u sferi ekonomije RAZVOJ TRZISTA na kome se roba valorizuje (vrednuje).SIRENJU UNUTRASNJEG&SPOLJNJEG TTRZISTA&RAZVOJU NAUKE.IDEJE&PRAXA Nastao nakon procesa prvobitne akumulacije kapitala-kao nova era u razvoju kapitalistickih odnosa. Novo je sto je kao osnova MASINSKA PROIZVODNJA. Druga polovina 20. Tacan br zrtava se ne zna ali nije sporno da iznosi nekoliko miliona (tokom II sv.pre svega elektronike.000 mentalno&fizicki HO).da bi se kasnije sirio na 2ge ZEvropske zemlje. Ovaj oblik kapitalizma. U tom pokolju je sirom Evrope usmrceno mnostvo dece.posebna komisija sastavljena od strucnjaka iz redova politicara.tehnike&proizvodnih snaga uopste.podrazumevajuci pri tome ‘Hitlerovsko-nemacku rasu’.uniste iskljucivo decu koja su bila na razne nacine odvajana od porodice&ubijana radi tako imenovanog ‘chishcenja&ocuvanja chistote rase’.a zatim&u Francuskoj. EKONOMSKU OSNOVU LK je imao u razvoju MASINSKE INDUSTRIJE&IZGRADNJI FABRICKOG SISTEMA PROIZVODNJE. Izvanredni razvoj nauke.u sferi politike-novi institutI-VISEPARTIJSKI PARLAMENTARNI SISTEM (pravo glasa&politika =ost). Ovom progresu doprineo je&razvoj medicine (u smislu ranijeg otkrivanja&suzbijanja poremecaja&bolesti).zapoceo je u Engleskoj. veka (pobeda Fr.rata u nacistickom logoru Nezavisne drzave Hrvatske u Jasenovcu liseno je zivota oko 750.veka. LIBERALNI KAPITALIZAM: OPSTE KARAKTERISTIKE.veka donela je&pojedine xumane promene koje su nastale humanizacijom odnosa prema HO u pojedinim drzavama.revolucije).a zavrsetak poslednja cetvrtina 19.kao&uvodjenjem novih tehnologija. 21.000 Srba. Uporedo s komisijom delovale su&posebne grupacije koje su imale zadatak da fiz. 36 .000 ljudi pripadnika srpskog naroda. Nacisti su eutanaziju primenjivali navodno radi ‘ocuvanja arijevske rase’.lekara&sl.RAZVOJU SAOBRACAJA (zeleznica.

pravde. POTRAZNJA&PONUDA odredjuju nivo zaposljavanja.a ne=ost tjs.plemstvom.zalagao se za takav drustveni poredak u kome ce se na najbolji moguci nacin dovesti u SKLAD SLOBODNO DELOVANJE POJEDINCA SA POSTOJANJEM&ODRZAVANJEM PRIVATNE SVOJINE&’OPSTIM DOBROM CELINE’.ali u stvarnosti su SVE POLITICKE PARTIJE POD UTICAJEM&KONTROLOM BURZOAZIJE ZBOG NJENE EKONOMSKSE NADMOCNOSTI. sindikat u ovoj fazi razvoja kapitalizma.koja je vlast u period manufakturne proizvodnje delila sa feudalcima tjs. Eksploatacija radnika se ne sprovodi pomocu drzavne prinude kao u robovlasnickom&feudalnom sistemu.] *MIL*. Ziveo je&delovao u vreme LK.koja treba da pociva na ZAJEDNICKOM RADU SVIH. drzava ne moze da deluje ni u sferi soc.ujedno je suzbijen&uticaj Crkve koja jeodvojena od drzave. Mil je takođe bio naklonjen biračkom pravu za žene i (kasnije) radničkim zadrugama.a radnici nemaju mogucnosti da uticu na menjanje uslova rada&visinu najamnine jer ne poseduju sopstvenu organizaciju.&soc. Na taj nacin ce se minimizirati drustvene ne=osti medju ljudima. 37 .sada nema ozbiljnijeg politickog protivnika prilikom odlucivanja o ekon. pitanja razmatrao u vezi sa pitanjama SLOBODE koja je centralna kategorija njegovog ukupnog ucenje. privatni kapitalista sve odnose regulise po svom naxodjenju. [javna&privatna svojina su strogo razgraniceni.organizovanju&funkcionisanju drustva&njegovih institucija.je problematiku =osti&2gih soc.jer su kapitalisti&radnici formalno slobodni da svoje odnose regulisu ugovorom.visinu najamnine&cenu proizvoda. stepen ne=osti zavisi od rada&sposobnosti pojedinaca-drustvo odganizovano prema slobodi&privatnoj svojini istovremeno je&PRAVEDNO DRUSTVO. Postoji pravo svih. drustveni odnosi pocivaju na vladavini privatnog kapitala. Kapitalisti odredjuju&duzinu radnog vremena. ne vaze principi =osti&soc.Uporedo sa ekonomskim dostignucima rasla je&politicka moc burzoaske klase.ukljcuju PROSVECIVANJE LJUDI&OCUVANJE PRIRODNOG PRIRASTAJA. U fazi LK drzava se nije mesala u privredni zivot (svako njeno uplitanje u regulisanje ekon.pol.&politickim pitanjima.sem u meri koja je potrebna da bi se obezbedilo postovanje zakona&ugovora zarad nesmetanog funkcionisanja privredne&2ge delatnosti koje su bile neophodne za drustvo.zastite&nema izgradjenu bilo kakvu soc. odnosa smatralo se shtetnim).pored ostalog. Feudalna klasa je politicki&ekonomski porazena.zbog cega Mil predlaze postepene&stalne REFORME koje.tjs.cije su osnovne ideje&do dana danasnjeg aktuelne. =ost se sastoji u jednakom pravu svakog coveka na STICANJE SVOJINE.pa&radnika.premda malo modifikovane.da slobodno formiraju politicke stranke.

a sam soc.KAPITALIZMA 38 . je.protiv toga da se drzava bavi soc.sa 2ge strane u 2.kao&Mil. soc.STANJA U VREME LIB.koja bi trebala da se temelji na njihovoj dobrovoljnosti. Siromastvo&soc.-politicka ideja jeste da SVI LJUDI IMAJU =O PRAVO NA SLOBODU.Nemackoj ukojima je uvedeno zdravstveno osiguranje uslucaju invalidnosti&starosno osiguranje &to predstavlja kraj LK. Za materijalni. To je za njega prvi&osnovni princip ispravne =osti. spade u moralnu sferu.kulturni&socijalni razvoj.problemima&da svojim merama resave problem siromasnix jer bi na taj nacin povredila slobodu onih od kojih se oduzima da bi se 2gima davalo (svaka raspodela koja bi pocivala na arbitrazi drzave. Princip solidarnosti za S. S.da bude izraz njihovih osecanja&savesti).pa dolazi do zakonodavnih promena u Engl.umesto na zakonu ponude&potraznje bila bi nepravedna). Sto se tice brige drustva za siromasne.da ne bi opterecivali 2ge.polovini 19.sa jedne&narastanje radnickog pokreta.treba moralnim uticajem razvijati svest o uzajamnoj pomoci (drustvo treba da vrsi moralni uticaj na pojedince kako bi se kod njih razvijala svest o UZAJAMNOJ POMOCI. 22.treba raditi na tome da se ljudi MORALNO VASPITAVAJU tako da vode brigu sami o sebi..njihovo ostvarenje bi nacilo povredu nacela Slobode&=osti.kao&drugi predstavnici liberalizma.permanentan&da se odvja evolutivno. Osnovna S.zivot.spade ured onih mislilaca iz doba LK kod kojih preovladjuje optimisticko uverenje da je progress uopste.zivot&polozaj coveka usvetu zavisi od njegovog TRUDA DA SE UKLOPI u opste tokove&da tako unapredjuje licni&kolektivni soc.pri cemu je primarno dejstvo bioloskih faktora. Svaka druga =ost za njega je neprixvatljiva.odnosno blagostanje covecanstva u kome nece biti bede&zla&u kome ce biti sve vise pravde. On odbacije komunisticke ideje koje zagovaraju drustvenu =ost ljudi jer one ne deluju u skladu sa moralnim zakonom. UTOPIJSKA KRITIKA SOC.*HERBERT SPENSER*.veka prinudili su burzoaziju da menja pogled na soc.pa&u sferi soc. Umesto filantropskog ocajavanja zbog siromasnjih&bednih.nuzan je PROCES EVOLUTIVNOG PRELAZA (u kom se covek prilagodjava prirodnoj&drustvenoj sredini).zivota.beda.pitanja.

Da bi se uspostavilo pravedno drustvo. OVENova delatnost nije bila samo teorijska kao kod Sen-Simona&Furijeaon je u Engleskoj pokusao da sprovede osnovna nacela o uredjenju odnosa u procesu rada u kome se ostvaruje =ost&pravednost.neophodna je racionalna organizacija drzave koja bi ibla uskladu sa zaxtevima industrijalizacije. Klasa besposlicara ce nestati tako sto ce se ukinuti pravo na nasledjivanje. Zamisljao je drustvo harmonije kao drustvo materijalnog izobilja u kome nema zavisti.GARANTIZAM kao drustvo prostih asocijacija . SEN-SIMON je dao najveci doprinos kritici&vrsio najveci uticaj na kasniji razvoj soc.birokrate.nestaju klase&ne=osti. Period civilizacije deli na tri faze: .&politickih ideja.harmonije. FURIJE je smatrao da se drzavom moze valjano upravljati&rukovoditi prema PRINCIPIMA RAZUMA (razvoj slobodne licnosti.vlasnici sredstava za proizvodnju&svako ima mogucnosti da razvija&ispoljava svoje sposobnosti.banari.ne ukida zlo&nepravdemniti uspostavlja organizaciju drustva na principima razuma.vojnici).naucnici.bez prinude&eksploatacije-suprotnom tadasnjim uslovima. Sen-Simon. Socijalutopisti slede opstu metodolosku nit prosvetiteljstva.XARMONIZAM kao stvar buducnosti (prerovladavanje kapitalistickih odnosa) u kojoj jos uvek postoje paraziti. Uredjena drzava mora prevladati stanje nezaposlenosti&Sen Simon saradnju industrije&nauke vidi kao jedini nacin.SOCIJALUTOPIZAM = izraz nezadovoljstva zbog neispunjenih obaveza datih neposredno pre&za vreme Fr.=ost svakog pojedinca.jer se svojina stice radom.za njih je RAZUM kritetrijum saznanja&vrednovanja.njegov doprinos&rad…).radnici. NAUKA je glavna pokretacka snaga napredka covecanstva. Takav rad je pravican.Osnovna pokretacka snaga drustvenog progresa RAZVOJ INDUSTRIJE.a RAD&STVARALASTVO treba da budu osnov svake drustvene vlasti.a NAUKA najmeritornije sredstvo organizacije drustvene prakse.zemljoradnici)&klase besposlicara (plemici.humanog drustva.pa je osnovao RADNICKE KOLONIJE U PREDIONICAMA PAMUKA U New 39 .jer ona ne resave ni problem drustv.revolucije.rentijeri. .mada Furije ne smatra da svi ljudi treba da budu iz=cheni u imovinskom pogledu (jer doprinos pojedinca nije =ak).Furije&Oven kao predstavnici socijalutopizma smatrali su da revolucija nije put ni nacin uspostavljanja pravednog stanja.SOCIJANTIZAM kao priprema za formiranje slozenih oblika udruzivanja.svi ljudi su ukljuceni u proces proizvodnje kao akcionari.a sa njim nastaje&KAPITALIZAM. Suprotnosti se javljaju izmedju klase industrijalaca (fabrikanti.

MERE: briga o deci zaposlenix.skracenje radnog vremena za 3h.pa je tim povodom 1834.za njihovo resavanje morala se angazovati&DRZAVA.utvrdjeni OBLICI STARANJA. Svoj sistem obrazovanja.postojale su 4 fabrike.veka iziskivali su preduzimanje prikladnih mera kojima ce se ublaziti tezak polozaj starijih. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ‘SLUZBENOG STARANJA O SIROTINJI’ Nagomilani ekonomski problem u drustvu pocetkom 19.a PRIVATNU SVOJINU.medju 40 .ali je Oven znao da su to parcijalna resenja&da ne sezu dalje od radionica -> neophodne su drustvene reforme&reforma drustvenih institucija u celini.koja zivi&radi u kooperativnoj koloniji koja je bila obavezna da se stara o nemocnima.kao&DRZAVNE USTANOVE koje su bile odredjene&obvezne da se staraju o svojim korisnicima.jer zbog rasprostranjenosti&tezine ovog problema privatna inicijativa nije mogla vise da bude nacin.RELIGIJU&POSTOJECI OBLIK BRAKA (temelje na kojima je pocivao tadasnji poredak) video je kao prepreke za ostvarenje soc.vaspitanja&osposobljavanja za rad Oven naziva ‘Institut za formiranje karaktera’. 23.problemima koje je trebalo efikasnije resavati.sa nagomilanim soc.Lenark-u.koje su bile obavezne da prihvataju osobe iz zakonom odredjenog kruga korisnika.iznemoglim&invalidima koji su bili ekonomski&zdravstveno ugrozeni.koji predstavlja drzavno staranje o siromasnim. Organizovane su&’UBOZNICHKE KUCE’.siromasnix&svix osoba nesposobnih za rad.pravila o njihovom vaspitanju&obrazovanju.bolesnim. Velika Britanija bila je jedna od najrazvijenijih industrijskih zemalja.iznamoglih. Produktivnost rada je povecana.njihovom skolovanju&osposobljavanju za obavljanje odredjenih poslova.polozaj ovih grupacija kao zadatak morao se poveriti ORGANIZOVANOJ DRUSTVENOJ ZAJEDNICI. Sproveo je SOC.=osti&pravednosti sto je&opisao u delu ‘Novi pogled na svet’ koje je kritika istih.bolesnih. Ublaziti soc. Doslo je do bojkota od strane burzoazije koji je doveo do raspada kolonija. Sve radnike koji su ziveli sa svojim porodicama u naselju smatrao je clanovima velike porodice. Posebnu paznju je posvecivao deci. ‘Nas cilj je cilj svih razumnih bica-sreca’.zakon oogranicenju zenskog&dechijeg rada).godine usvojen ‘Sirotinjski zakon’. Ovim zakonom propisan je KRUG KORISNIKA.

24.sticali znanja.kojima su se nalazile&HO.pa su se mladi trudili da sto pre&sto bolje nauce zanat&napuste uboz.politike&zastite gradjana u savremenoj drzavi. POSLEDICE – nastajanje HUMANITARNIH&DOBROTVORNIH ORGANIZACIJA sirom Evrope radi pruzanja pomoci nemocnima&ugrozenima. One su se bavile prikupljanjem materijalnih sredstava&raznim 2gim aktivnostima kojima su doprinosile ublazavanju teskoca koje pogadjaju decu bez roditelja.koju on razlikuje &striktno odvaja od texnicke.omladinu&odrasne HO. cim se zaposle.potrebe. bili veoma teski.u kojima su korisnici ziveli&radili.mnogi teoreticari se bave proucavanjem&resavanjem ovih problema. U ovim radionicama su deca&omladina. Medju njima je&EMIL DIRKEM.decu.slucaj’ sa stanovista drustvene solidarnosti.umece&vestinu pojedinix zanata da bi kasnije.mesto&ulogu soc.posebno onix osoba koje zbog nesposobnosti za rad&invalidnosti postaju socijalni slucajevi.ZASTITE LJUDI&to iz redova pogodjenix zivotnim nedacama&razvrstanih u red ‘soc. UTICAJ GRADJANSKE SOCIOLOGIJE NA ZASTITU&ZBRINJAVANJE OSI Sredinom&u 2oj polovini 19. Uslovi zivota su u uboz. DRUSTVENA PODELA RADA-rastavljeni &uprosceni rad sveden na pojedine pokrete koji se ponavljaju.a ta nastojanja podsticala je&drzava u nameri da ih sto pre izbrise iz liste korisnika soc. DIRKEM je svoje sxvatanje solidarnosti zasnovao na temelju drustvene podele rada.sa 2ge strane.hend. Mnoge od njih obuhvatale su&vaspitanje.pomoci. zanimanja.da mogu sebi da obezbede samostalan ili bar delimicno samostalan zivot.strucno osposobljeni za obavljanje odredj.veka RAZVOJ DEFEKTOLOSKE TEORIJE&PRAKSE bio je zavisan od napredka ekonomske moci&kulture datog drustva.obrazovanje&osposobljavanje osoba u stanju soc. Uz njih su se nalazile radionice u kojima su svi sposobni za rad bili obavezni da radom zaradjuju sredstva za sopstveno izdrzavanje&podmirenje potreba svoje porodice. Shvatajuci znacaj.sto je bilo izuzetno vazno (ne samo za tu populaciju nego&za RAZVOJ DEFEKTOLOSKE TEORIJE&PRAKSE). 41 .mogli da se zaposle&prestanu da koriste finansijsku pomoc drzave.pod nadzorom majstora.koji je proucavao PROBLEME SOC. Na drustvenom planu posledica-> podvrgavanje licnosti coveka mexanizovanom radu.sa jedne strane&bitnih obelezja socijalne politike u drzavi.

a ne da se sukobljavaju.&kolektivnog verovanja. OS mogla se razviti na temelju vece podeljenosti drustv. Pojedinci unutar grupe ne saradjuju samo zato sto su slicni.gde razlicita zanimanja nisu razvijena.rada&specijalizacije.a solidarnost se moze uvecati na nivou kolektiviteta samo ako se smanjuje individualnost pojedinca.to ne moze empirijski dokazati. ORGANSKA SOLIDARNOST razvija se na razlicitosti individua za nju je karakteristicno restitutivno pravo.da saradjuju. Visok stepen individualnosti clanova zajednice.cak&vise nego na nivou nerazvijene drustv. formulise&pojmove mehanicka&organska solidarnost.nego vracanje u predjasnje stanje onoga sto je poremeceno prekrsajem).odnosno pozitivno zakonodavstvo (glavna svrxa nije kazna. na stepenu MS.nego je upucen na mnostvo 2gih ljudi.nego &zato sto im je takva saradnja uslov opstanka. Naravno. 42 .pre svega na osnovu licnih sposobnosti pojedinaca.jer takvi oblici drustvenog organizovanja vise ne postoje&zbog toga daje analogiju sa klanovima. se potcinjavanjem individualnix svesti zajednickom cilju. Razlicitost koja ovde posotji medju njima ne negira samu solidarnost. Najvisi stepen MS postize se kada se individualna&kolektivna svest podudaraju. Karateristicna je za drustva nizeg razvoja u kojima profesije nisu izdiferencirane. priznaje da. D. OS je mogla nastati samo u razvijenijim civilizacijama.iako istorijski oblik takve solidarnosti vidi u prvobitnim oblicima drustvene organizacije.TEXNICKA PODELA RADA-podela rada po grupama&ona je osnova profesionalnog strukturiranja. Drustvena koxezija kod MS obezb.tjs.nego iziskuje potrebu da se ljudi uzajamno dopunjuju.kao sto je xorda.tjs.time se gubi individualnost pojedinca. To ima&pozivitne moralne posledice.ali oni ovde imaju mnogo > mogucnosti da razviju svoju licnost jer specijalizovani rad zaxteva daleko vise inicijative nego uniformna podela rada. U razvijenijoj specijalizaciji niko nije dovoljan samom sebi.podele rada. a spoljasnji izraz je represivno pravo cije sankcije idu od prekora do smrtne kazne ili izgnanstva iz zajednice. MS predstavlja neposrednu vezu individua&globalne zajednice/istovetnost indiv. Takvo jacanje individualnosti u organizovanoj zajednici cini drustvo jedinstvenijim.u modernom drustvu. I ovde su ljudi zavisni od zajendice. MEHANICKA SOLIDARNST uspostavlja se na osnovu grupisanja ljudi po slicnosti.Na temelju ove podele D.oni postaju atomi kojima drustvo raspolaze.

politicka ideja je da su svi ljudi imaju =o pravo na slobodu. HERBERT SPENSER-cuveni engl.pedagoge.medju kojima se nalaze&HO.njihovog izbavljanja iz grupe socijalnih slucajeva. od konkretne porodice&da su one najcesce neprikladne&neefikasne da se bave resavanjem problema osoba nesposoban za samostalan zivot&rad.HO.tjs.a u izuzetnim slucajevima javnim sluzbama&bolnicama.dakle za organsku solidarnost ili u okviru delatnosti koju u drustvu obavljaju.medju kojima se nalaze&invalidi. Njegova osnovna soc.prvi&osnovni princip =osti (PRAVEDNOST je u vezi sa principom =osti. svako uspostavljanje =osti nezavisno od rezultata rada nije pravedno. Svoj stav je prakticno dokazao licnim ucescem u karitativnoj ogranizaciji ‘Drustvo za ogranizaciju pomoci’. On je protiv toga da se drzava bavi soc.jer ljudi treba dase moralno vaspitavaju tako da sami vode brigu o sebi da ne bi opterecivali 2ge.tjs.tek zatim karitativnim organizacijama. Dirkem je smatrao da je ovakav sistem prikladniji u poredjenju sa sprovodjenjem zakonskih propisa o staranju&pomoci osobama pogodjenim soc.psihologe.sociologe…) da razvijanjem teorije rasvetljavaju&pomazu u resavanju mnogih slozenih problema u prakticnom radu na podrzucju defektologije. SOLIDARNOST spada u moralnu sferu-drustvo treba da vrsi moralni uticaj kako bi se kod ljudi razvijala svest o uzajamnoj pomoci tako da bi to bio izraz njihovih osecanja&savesti).a MORALNIM UTICAJEM obezbediti brigu drustva za siromasne (razvijati svest o uzajamnoj pomoci).sto je.jer bi se na taj nacin ostvarila solidarnost&uzajamnost resavanja problema ugrozenosti clanova porodica.Dirkem se zalagao za primenu sistema UDRUZIVANJA LJUDI PO ZANIMANJIMA.slucajem. 43 . Shodno tome.tjs.problemima&da svojim merama resava problem siromasnih.zastitu&zbrinjavanje ljudi pogodjenih socijalnim slucajem. Spenser se zalagao da se problem zadovoljavanja potreba&zbrinjavanja invalida resavaju METODOM SAMOPOMOCI. Dao je svoj doprinos resavanju problema&pitanja koje se odnose na soc. Spenser je podsticao razne strucnjake (lekare.po njemu.po Dirkemu v&o HO&resavanje njihovih problema (ukljucujuci&njihovo cuvanje&zbrinjavanje) treba poveriti na prvom mestu PORODICI.jer su drzavne sluzbe suvise udaljene od pojedinca.sociolog.

jer uprotivnom neravnomerni porast stanovnistva ce se regulisati merama razlicitih formi represije kao sto su gladmbolest.posebno problemi siromastva.jer se broj ljudi povecava geometrijskom progresijom. Znacajan deo njegove analize kapitalizma (od prvobitne akumulacije kapitala do kraja liberalnog kapitalizma) se odnosi na soc.ali se NIKAD ne moze ostvariri zato sto covek ne moze dazivi uizobilju niti svi ljudi mogu = da dele darove prirode.pitanja. Maltus se zalaze za moralni uticaj.pa se zato Maltus zalaze za moralni uticaj kroz socijalizaciju&edukaciju. 44 .ali ipak imati u vidu da to povlaci&odredjene drustvene posledice. 26.ratovi&sl.tjs.a pomaganje siromasnih bi znacilo oduzimanje od onih koji imaju-sto bi uzrokovalo novo siromastvo.siromasne treba prepustiti PRIVATNO INICIJATIVI. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KONCEPCIJE TOMASA MALTUSA Glavna prepkupacija T. Prema tome.pa pravo na opsttanak imaju oni koji su ustanju sebi da obezbede sredstva za zivot => jedini nacin zaustavljanja sirenja bede je SPRECAVANJE PREKOMERNOG PORASTA STANOVNISTVA a to je moguce na 2 nacina: moralnim uticajem&represivnim sredstvima. RAZUM nalaze da ljudi uskladjuju svoje strasti sa svojim mogucnostima.M. Soc. DRZAVA NE TREBA DA POMAZE SIROMASNE jer bi na taj nacin uvecala bedu.koju treba eticku uvazavati. Bavi se problematikom =osti.25. Odnos prema siromasnima za koji se zalagao Maltus je prihvacen u Engleskij tada.a sredstva za zivot aritmetickom => UZROK BEDE jednog broja ljudi (tjs. su soc. MARXOVE SOCIJALNE KONCEPCIJE Kao&gradjanske mislioce 19og veka&Marxa su zaokupljala soc. ne=osti medju ljudima) nije neravnomerna raspodela bogatstva nego PRIRODNA ZAKONITOST USLOVLJENA SRASTIMA koje dovode do NERAZUMNOG UMNOZAVANJA (narocito kod siromasnijih slojeva).pitanja.posledice bile su veliki porast ne samo materijalne nego&moralne bede.isticuci da je ta ideja plemenita&privlacna.polozaj radnih slojeva drustva.sto je dovelo do POVLACENJA DRZAVNIH INSTITUCIJA iz sfere brige za siromasne. podsticala uvecanje siromastva koje ocekuje zastitu&brigu drzave.

POTREBE&NJIHOVO ZADOVOLJAVANJE M.nepostojanja soc.u razl. vezuje za covekovo ispoljavanje koje kao rezultat ima opredmecivanje&prisvajanje predmetnog sveta.a ne kao poseban teorijski problem. Kompleksan sadrzaj koji se izrazava kategorijama =osti.koja je posebno zaokupljala M.INDIVIDUALNE&DRUSTVENE. Marxovo SHVATANJE POTREBA je znacajno posto je problematika potreba kod njega u neposrednoj vezi sa pitanjima =osti a posebno&sa problematikom pravednosti&solidarnosti.ukupan materijalni&moralni polozaj radnih slojeva drustva koji se manifestuje u razl.velika smrtnost. sredstava za zadovoljavanje potreba kojima se obezbedjuje ‘proizvodnja samog materijalnog zivota’.pravednosti&solidarnosti obuhvata centralna pitanja o kojima je raspravljao u vezi sa problematikom prvobitne akululacije kapitala&lib.a solidarnost je razmatrao kao pitanje ogranizovanja radnicke klase u borbi za njena prava.bogatstva.kapitalizmom.medjutim. Podele deli na: PRIRODNE&DUHOVNE.nezaposlenost. savremenike. To je uslov cele istorije koji se mora ispunjavati svakog dana&svakog sata.sem u sklopu pitanja =osti. nije pravio nikakve zaokruzene predmetne studije.Ni o jednom posebnom pitanju M.eksploatacija.OTUDJENE&AUTENTICNE.bolest. Ali zadovoljavanje prvih 45 .zakljucci&anticipacije u vezi sa nekim centralnim kategorijama koje se odnose&na soc.stambena ugrozenost. Kriticka razmatranja naznacenih pitanja su u to vreme bila od izuzetnog znacaja.rad zena&dece pod teskim uslovima koji ostavlja trajne posledice na drustvo u celini.ponizavajuci karakter dobrocinstva&milosrdja&sl. To je.KVALITATIVNE&KVANT ITATIVNE.NUZNE& LUKSUZNE.pre svega u ogranizovanju radnickog poktera&njegove borbe za poboljsanje ekonomsko-socijalnih uslova zivota.niske najamnine koje ne prate porast proizvodnje&uvecanje drustv.danas kao&pre 1000godna da bi se ljudi samoodrzali u zivotu.manipulisane potrebe. Slede razmatranja koja se odnose na duzinu radnog dana.bogatstvo potreba.nije se njom posebno bavio.politici.oblicima: glad.zastite ili njena nedovoljnost.tjs.prema tome ni o soc. kontekstima je bilo reci o pitanjima koja se mogu uvrstiti u problematiku soc.pol.u stvari. Od posebnog teorijskog znacaja su analize. Sto se tice pravednosti. Covek bivstvuje tako sto nastoji da zadovolji svoje raznovrsne&brojne potrebe sto zavisi od istorijskih uslova&nivoa razvoja coveka.pol.lose radnicko zakonodavstvo. Istorija nastanka potreba je u nerazdvojivoj vezi sa proizvodnjeom sredstava za zivot. On uvodi pojmove: radikalne potrebe.

potreba. cime je omogucio proizvodjenje novih.kulture&dr. Proizvodjenje novih potreba odvaja coveka od 2gih zivih bica pre svega po tome sto ‘prvim istorijskim cinom’ zapocinje proizvodjenje&duhovnih potreba.a time&SVET TUDJIH STVARI kao&tudja moc koja ga potcinjava. potreba svih.pocinje da proizvodi sredstva pomocu kojih proizvodi nove potrebe koje nisu uslovljene samo covekovom bioloskom konstitucijom. mogucnosti u odredj. drustvu dosao je do zakljucka da je KAPITALIZAM doprineo snaznom razvoju ljudskih potreba jer je oslobodio coveka od ‘pupcane vrpce prirodne zajednice’ (oslobodio je coveka od neposredne zavisnosti od prirodnih uslova).PREDMETI VLADAJU COVEKOM. Covek stvara svoj predmetni svet radi zadovoljavanja potreba na datom nivou indiv.otudjenog rada&robnonovcanog oblika privrede.tradicije. Bogatstvo roda se uspostavlja na siromastvu individue.potreba.a nju odredjuje kapital.&umesto da covek vlada predmetnim svetom koji je sam stvorio.odnosno zadov. => kapitalizam 46 .nego na jedno strani stvara bogatsvo a na 2goj bedu. indiv. To ne doprinosi zadovolj.jer podela rada odredjuje njihovo mesto u prisvajanju. istorijskim okolnostima.sto predstavlja ‘prvo istorijsko delo’ – istorija zapocinje od momenta kada covek.&drustv.a time&zadovolj. Analizom nacina proizvodnje&prisvajanja u kapital.umesto instinskih.autenticnoh potreba. U uslovima privatne svojine.proizvodjenje potreba&njihovo zadovoljavanje prelazi u svoju suprotnost jer sluzi pokretanju mehanizma ciji je smisao produkovanje sto > robe. OSNOVNA POTREBA postaje potreba za POSEDOVANJEM stvari.stvaraju se LAZNE POTREBE. Menja se&nacin zadovoljavanja tih potreba.niko unapred nije iskljucen iz prisvajanja bogatstva roda.nego sticanje profita). Tako dolazi do preokrenutog odnosa u zadovoljavanju covekovih potreba. **Iako sve individue ucestvuju u procesu proizvodnje (opstem razvoju bogatstva). &prirodne promene se istorijski menjaju u zavisnosti od opsteg razvoja coveka.aktivnosti na njihovom zadovoljavanju&orudja kojima se one zadovoljavaju podstakli su na ‘proizvodjenje novih potreba’.kvantitet&kvalitet&pomera se donja granica njihovog zadovoljavanja.za kojom se onda naknadno stvara vestacka potreba.** Doduse.one ne ucestvuju ravnopravno u podmirivanju svojih potreba.sto je dovelo do pretvaranja prirodnih odnosa u odnose medju stvarima&potcinjavanja coveka zakonima ekonomije (jer primarni cilje proizvodnje nije zadovoljavanje covekovih potreba.pre svega kvantitativnih potreba.ali postoji granica toga zadovoljavanja koja je odredjena KUPOVNOM SNAGOM.elementarnih potreba.pored zadovoljavanja elementarnih prirodnih potreba.

Spoznajom uslova privredjivanja (svest o 47 . Posto je svakoj revol.ona se ne poziva na istorijsko.proleterijat.drustvo proizvodeci potrebu za radnom snagom.nego na ‘samo covecansko pravo’. Tako M. Time se razvija SVEST RADNIKA o potrebi skracenja radnog vremena.pa to vodi zaostravanju protivrecnosti izmedju rada&kapitala. dolazi do pojma RADIKALNE POTREBE = ovaplocenje vrednosti svekolikog covekovog ispoljavanja.M.on mora da prevlada postojece stanje.sto je moguce samo TRANSCENDIRANJEM KAPITALISTICKOG DRUSTVA.proizvodi&svog ‘grobara. potreban pasivni element.isto tako je orudje TUDJE ORUDJE. najamni rad&zadovoljio potrebe svoje licnosti.jer je USTUPLJEN KAPITALU ZA OPREDMECENI RAD..tjs. Zato ‘radikalna revolucija moze biti samo revolucija radikalnih potreba’.ali&svest o novim potrebama. .Cak&sam ZIVI RAD se pojavljuje kao tudji prema zivoj radnoj snazi. Za M. Opsta trka za bogatstvom&profitom tera rad preko granice njegove prirodne potrebnosti&tako stvara materijalne elemente za razvitak bogate individualnosti. Tako kap. Sam rad&njegovi uslovi su radniku nametnuti spolja. Temeljeci se na privatnoj svojini. Kako toj klasi nije ucinjena ‘nikakva posebna nepravda nego nepravda uopste’.ciji je on rad. Da bi ukinuo nacin dotadasnje egzistencije.materijalna osnova.ne samo da ne moze da zadovolji. ga nalazi u PROLETERIJATU zato sto je on jedina klasa u gradjanskom drustvu koja je vezna ‘radikalnim lancima’&koja poseduje ‘univerzalni karakter svojim univerzanim patnjama’.jer bi time negirao samog sebe.iz cega se zakljucuje da ona OSLOBADJAJUCI SEBE OSLOBADJA CELO DRUSTVO.gde je on ‘slucajno’ – zbog podele rada zasnovane na privatnoj svojini – potchinjen. je radikalna on teorija koja postulira coveka kao najvisu vrednost.otudjenom radu&podeli rada.kapitalisticko drustvo stvara&odredjeni odnos prema radniku. njen rad se pojavljuje samo kao dodatak materijalu&orudju &stoga se opredmecuje u necemu sto joj ne pripada. Ako ne zeli da dovode u pitanje sopstveno oplodjivanje.kapital ne moze da ide na radikalno skracenje radnog vremena. ‘Materijal koji radna snaga obradjuje je TUDJI MATERIJAL.proizvodi potrebe koje. Ali u praxi ona moze biti delotvorna samo ako ‘zaxvati mase’.nego to&ne sme.cije je ono vlasnistvo ispoljavanja zivota. Radnik vremenom postaje svestan raskoraka izmedju svojih potreba&polozaja.tjs. ako je teorijski projektovano trebanje prihvaceno&kolektivno (‘teorija se u jednom narodu uvek ostvaruje samo ukoliko je ostvarenje njegovih potreba’). Stoga ova klasa nema nikakve posebne interese jer joj nije ni ucinjena posebna nepravda nego nepravda uopste.koja je =o svestrana u svojoj proizvodnji kao&u potrosnji.za proizvod samog rada’.

potreba je M. SLOBODNO VREME je radiklna potreba radno-priozvodnog dela drustva. udruzenih proizvodjaca se ukida suprotnosti izmedju radnog vremena&slobodnog vremena. ‘Usteda radnog vremena = je povecanju slobodnog vremena.potreba u kapitalistickom drustvu. kasnije razvijao na osnovu analize protivrecnosti kap.tjs. vrednosti u odnosu na kapitalisticko drustvo.koja izgradjuje&svoj system potreba.na kome se na 1 str. radikalne potrebe nisu one koje su ostvarene.zato predmetni svet postaje ljudski sam ou neotudjenom drustvu u kome predmeti postaju drustveni predmeti kojima se covek potvrdjuje ‘ne samo u misljenju nego&u svim culima’-zato je opredmecenje covekovog bica na ljudski&neotudjen nacin&u tome da ‘covekova cula ucini ljudskim&da stvori ljudsko culo koje odgovara celokupnom bogatstvu ljudskog prirodnog bica’_novo drustvo stvara kvalitativno 2gacije potrebe. Svest o novim potrebama koje je proizveo kapital ‘koja je&sama proizvod nacina proizvodnje zasnovanog na kapitalu’.vec na revolucionisanje drustv.koje nisu postojale u prethodnom.ali&cinjenice da ih ne moze zadovoljiti ako ne transcenidira kap.] Radikalne potrebe u drustvu udruzenih proizvodjaca imaju promenjen status u sis.’stupa bogat covek&bogata covekova potreba’. Slodobno vreme.KOMUNIZAM = asocijacija slobodno udruzenih proizvodjaca. POTREBA PODRUSHTVLJAVANJA – u podrustv. Medjutim.drustva koje pociva na otudjenom radu. O slobodnom vremenu kao uslovu za formiranje drugacijeg coveka&nastanak 48 . [Potrebe jednog tipa drustva ne mogu se projektovati na sis.omogucava RAZVOJ INDIVIDUE.otudjenju&potrebi zadovoljavanja svoje licnosti) radna snaga postaje svesna radikalnih potreba.sa 1e strane.u asoc. Nju ni kapital ne moze da zadovolji&zato dolazi do zaostravanje protivrecnosti izmedju rada&kapitala.najavljuje njegovu propast.razvitak koji sa svoje strane deluje povratno na proizvodnu snagu rada kao najveca proizvodna snaga’.odnosa. odnosima se&cula kvalitativno razlikuju od onih u otudjenom drustvu koje sve potrebe svodi na posedovanje.drustva.vec potpuno nove koje tek treba ostvariti. Od toga polazi nova projekcija gradj. Svoj koncept radik. Svest o tome da takvi odnosi ne mogu postati temelj slobode konstituise KOLEKTIVNO TREBANJE koje se ne svodi na potrebe imanja.posedovanja >.radikalno drugaciji od sis.nacin proizvodnje&potrosnje. stvara ‘bogatstvo roda’ a na 2goj ‘siromastvo individue’. potreba sasvim drugacijg tipa.emancipacija coveka se ocituje&u kvalitativnom menjanju njegove culnosti.pa umesto bogatstva na 1oj&siromastva na 2goj strani.ALI POVRATNO UTICE NA RAZVOJ PROIZVODNIH SNAGA sa 2ge strane. vremena za puni razvitak individuuma.pa maker&za manjinu drustva.

je izlozio&sustinu otudjenja potreba&naznacio forme manipulacije potrebama.] [ Pored nesumnjivog Marxovog doprinosa kritickoj teoriji potreba. [ M.dok je duhovna..postoje&neke epohalne ogranicenosti koje nije mogao da prevladanpr.navike ljudi. Zbog toga se nije mogao 49 . je analizi potreba pristupio svestranije&kompletnije od svih svojih prethodnika. M.tjs. da ga vrse sa naj< utroskom snage&pod uslovima koji su najdostojniji&najadekvatniji njihovoj ljudskoj prirodi’.inhibicija&fobija. uspostavljanje slobodne ljudske zajednice u kojoj nece biti potrebe za bilo kakvom represijom.za koje je uslov skracenje radnog vremena namenjenog za proizvodnju.pa da se automatski promene&nacin misljenja.vec zbog epohalne organicenosti. Potrebe je posmatrao u okviru istorije&razvoja&razmatrajuci predmetnost potreba je uocio vezu&odnos izmedju potreba&proizvodnje&potrosnje.ali ne zbog svoje nemarnosti.naznacio je alternativne oblike zivota.cime je ukazao&navrednosne kriterijume za procenjivanja dostignuca odredjenih soc.psihologije. Medjutim&zadovoljavanje materijalnih potreba.njihovim povezivanjem sa razvojem svesti.osecanja. nije imao potrebna saznanja iz oblasti soc. Mada se ovde potrebe uvecavaju. M. ona pitanja gde je pravio distinkcije izmedju istinskih&laznih potreba.njihova psihologija&sl.promena.proizvodnja koja ostaje u ‘CARSTVU NUZNOSTI’ se odvija pod drugacijim okolnostima od onih u kapitalizmu.tjs. Uvodeci pojam ‘bogatstvo potreba’ postavio je osnove za prevladavanje dihotomije podele potreba&sadrzajnom interpretacijom ‘coveka bogatog potrebama’ dao znacajan doprinos daljem obogacivanju pojma humanizam.novih potreba M. Uvodjenjem pojma ‘radikalne potrebe’.pri cemu je celokupan proces materijalne&duhovne reprodukcije zivota usmerio na istiske potrebe.umesto da on njima gospodari kao neka slepa sila. je ipak prenebregao neke bitne cinjenice-nije dovoljno da se srusi stari poredak. je video u revolucionarnom obrtu. psiholoska dimenzija ostala na marginama njegovih razmatranja (‘istinske potrebe postoje samo ako postoje predmeti pomocu kojih se one mogu zadovoljiti’). Samo ‘carstvo nuznosti’ nije ono iz vremena kapitalizma jer udruzeni proizvodjaci imaju slobodu da ‘racionalno urede ovaj svoj promet materije s prirodom.da ga dovedu pod svoju zajednicku kontrol.& nakon najradikalnijih revolucionatnih obrta se javljaju odredjene psiholoske reakcije kao recidivi starih trauma. M.’uvecavaju se&proizvodne snage koje te potrebe zadovoljavaju’.razviju proizvodne snage&svest ljudi o saznanju sta su istinske potrebe.promeni oblik vlasnistva. ISTINSKA RESENJA M. govori prilikom razmatranja ‘CARSTVA SLOBODE’.pri cemu je akcenat uvek na proizvodnji. .

niti na pitanje svojine&raspodele (kako su mislili predstavnici komunistickih utopija).da organizuje svoje vlastiti snage kao drustv.nego pitanjima kako ogranizovati drustvo koje bi omogucilo razvijanje svestranih oblika zivota&formiranje coveka ‘bogatog potrebama’!! To ne znaci da se prostim kvantitativnim rastom materijalnih dobara&zadovoljavanjem rastucih potreba za razl. Ako se problem ne=osti ne resava ni distributivno-komunistickim ni gradjansko-liberalnim modelom prisvajanja predmetnog sveta postavlja se pitanje da li je moguce uspostaviti drustv. M. snage.traume usled neostvarivanja ocekivanih zadovoljenja&onih potreba za koje postoje predmeti ali su kvalitativno&kvant. Otuda je problem =sti PITANJE JEDNAKE VREDNOSTI SVIH LJUDI -> =ost se ne moze svesti samo na pitanje politicke&pravne =osti (kako su taj problem videle tadasnje gradjanske teorije). =ost&ne=ost je opstedrustveno pitanje jer se tice ukupne drustvene situacije&polozaja velikih delova drustva.ne znaci da treba UKINUTI svako POSEDOVANJE. vidjenje pozitivnog ukidanja privatne svojine ne treba tumaciti kao zaxtev za ukidanje svakog posedovanja&potpunu nivelaciju u 50 . Da bi se ostvario process razotudjenja&uspostavio princip =ke vaznosti svih ljudi.pitanja. dobrima (od kojih mnoge namece trziste&koje nisu uvek stvarne. problem. kako zapoceti PROCES PREVLADAVANJA OTUDJENJA da bi covek mogao na svestran nacin da ispoljava svoj genericke moci.sagledavajuci njenu sustinu kroz razlicite forme otudjenja coveka u gradjanskom drustvu.pre svega radnih proizvodjackih slojeva.tako da M. smatra da su razvoj proizvodnih snaga&materijalno bogatstvo pretpostavka jednog poretka.vec samo ono KOJE OMOGUCUJE EKSPLOATACIJU 2OG COVEKA (tjs.niti se prevladavaju ne=osti. nedostupne vecini clanova drustva. se ne bavi moralnom osudom ne=osti niti zeli da stvara projekciju idealnog drustva =osti. je uneposrednoj vezi sa sproblematikom zadovoljavanja potreba. &soc.odnose u kojima bi se realizovala neka treca.zadovoljavajuca forma prisvajanja koja bi obezbedila razvoj coveka bogatog potrebM&mogucnost ispoljavanja njegovih generickih sposobnosti tjs. M.ali to nije dovoljan uslov slobode&opste ljudske emancipacije. Problem je u tome kakav se odnos uspostavlja u prisvajanju predmetnog sveta.bez koje nije moguce ni temeljno razjasnjenje kako izbeci soc. > govori o ne=osti nego o =osti. uopstavanje posedovanja) = M.upustiti u temeljnu analizu filogenetske strukture covekovog bica.nego&lazne) resavaju bitni soc. Taj put mora ici prevladavanjem podele coveka na egoistickog gradjanina individuuma&stvaranjem uslova u kojima se covekov svet&njegovi odnosi svode na samog coveka.a time&razumevanja sustine drustv. =ost za M.

pa&socijalnix. Pravna regulative je potisnuta u korist donosenja ad hoc odluka.pitanja. ] M.pravdajuci to opstim interesom.a =ost uslova u prisvajanju pruza svima mogucnost da na kvalitativni nacnin zadovoljavaju svoje potrebe na nivou drustv. Dakle.mada je&to shvatio kao proces koji pozitivno prevladava privatnu svojinu u korist covekvog slobodnog&ravnopravnog prisvajanja predmetnog sveta radi zaodovoljavanja licnih&drustv.racionalnom organizacijom proizvodnje (koja bi se odvijala pod uslovima najdostojinijim coveku)&stvaranjem =ih uslova za odlucivanje.=osti moguce ignorisanjem principa =osti pred zakonom. M.prisvajanju (tako nesto bi bilo besmisleno kao soc.cilj.problem =osti&ne=osti (bar u dosadasnjoj istoriji) se vezivao sa nekim 2gi ciniocima npr.vec za njeno pozitivno prevladavanje odnosno PODRUSHTVLJAVANJE.cija dinamika treba da vodi formiranju coveka bogatog potrebama (kvantitet ali&kvalitet potreba).pri cemu bi se uspostavio princip =osti u sferi odlucivanja (ne da svi o svemu odlucuju. Uopstavanje svojine&princip o =im mogucnostima odlucivanja ne znaci da svi imaju =o. On je samo to smatrao nedovoljnim&zato je stavio akcenat na svojinu&odlucivanje.* 51 . Medjutim.sto ej vodilo samovolji onih koji odlucuju&produbljivanju ne=osti u sferi licnih prava&sloboda.=osti.nego da svi imaju pod=e mogucnosti da prema svojim sposobnostima ucestvuju u odlucivanju usvim sferama drustv. Posedovanje u smislu zadovoljavanja potreba bi trebalo da se prosiri na sve ljude (na taj nacin svojina prestaje da bude osnova moci.a sa stanovista pojedinca znacilo bi ukidanje svake individualnosti).jer nemaju svi =e sposobnosti.odnosno =osti pred zakonom u resavanju drustv. koncepcija se bazira na razdvajanju svojine&prisvajanja&zaxtevu za ravnopravno ucesce svih u odlucivanju.mogucnosti. klasnih ne=osti. se tim pitanjima < bavio jer je smatrao da je PRAVO INSTRUMENT U RUKAMA VLADAJUCE KLASE za odrzavanje postojeceg sis. Sustina je DA SE ONEMOGUCI DA JEDNA GRUPA LJUDI MOZE IMATI VLAST NAD 2GOM. se zalaze ne za nivelaciju svojine kao resenje problema ne=osti. nikad nije tvrdio da je ostvarivanje soc.kao&da stvaraoci dobara ravnopravno odlucuju o uslovima&rezultatima proizvodnje predmetnog sveta&ovladavanju stvorenim predmetnim bogatstvom). To se ne moze postici stihijom trzista niti spoljasnjom prinudom.ili da su svi =o kompetentni u odlucivanju. pravna =ost kao bitan element soc.potreba.zivota). [ To je kasnije imalo uticaja na socijalisticku praxu-zapostavljeno pitanje pravne =osti.sto se moze postici ako rad&doprinos budu merilo raspodele&zadovoljavanja potreba. => M.nego *razvojem proizvodnih snaga.M.

koncepcije se ne mogu organiciti samo na soc.ideologiji 52 . solidarnost ne egzistira na nivou globalnog gradj.tjs.koje su prisutne u gradjanskoj misli.ucenjem. =ost.originalnom nacinu integrisanja ljudi u zajednicu.a nakon pobede tih revolucija su koncipirani&izgradjivani osnovni principi soc. je razvio ideje o jednom novom.kao&kod najuticajnijih mislilaca njegovog vremena.integraciju u formi slobodne asocijacije potrebno je&da vecina ljudi autonomno&bez nametanja prihvati odredjene norme&vrednosti (drustv. Habermass primecuje da je utopijska perspektiva postala politicki delotvorna istorijska svest. ideje su bile osnova u formiranju socijalistickog poretka. Zadovoljavanje autenticnih potreba je put ka autenticnoj egzistenciji.besplatno&ravnopravno obrazovanje&sl..cinjenica je da su mnoga pitanja soc.oblasti.tako da su M.Sto se tice pravednosti&soc.-pol.pol. mnogih socijaldemokratskih partija u ZEvr zemljama koje su kasnsije osvajale vlast.onoga sto nije ali je istorijski realno moguce. Distinkciju izmedju utopizma&utopijskog je uocio Bloh: utopijsko je shvatio kao projekat alternativnih zivotnih mogucnosti.jer je njegovo stanoviste da gradjansko drustvo nije emancipovalo coveka kao coveka.jer prozimaju mnogo sifre&ostale drustv.jer su uvek medjusobno isprepletane&povezane.sigurnost radnog mesta. Govori o opstoj revolucionarnoj solidarnosti proleterijata (ali to ne predstavlja znacajan doprinos probematici soc. Medjutim. ideja.ali je to ona utopijska E-ja.pravde.na odredjen nacin su prisutni&kod M. U ovoj koncepciji. [ M. Za njega je tememlj istinske integracije drustva ‘slobodna asocijacija proizvodjaca’.veku su izvodjene u ime M.zdravstveno&penzijsko osiguranje.. koliko je to imalo sustinske veze sa izvornim M. Socijalisticke revolucije u 20.). Za. svode na pravo egoistickog coveka koji je odvojen od zajednice). soc.pol.pol.ali znatno manje nego =ost&ne=ost.pravednost.uz koje idu&potrebe. M. drustva zbog toga sto je ono podeljeno na klase ciji su interesi suprotni&nepomirljivi.a narocito kako su one prakticno primenjivane.nego samo 1 klasu-burzoaziju (pa se&ljudska prava koja proklamuje burz.u kojoj je prevladano otudjenje&ljudi organizuju svoje ‘vlastite snage kao drustvene snage’. 2go je pitanje kako su te ideje njihovi nosioci razumevali.kao&u politici.koja je moguca u svetu u kome je prevladano otudjenje ne samo u radu nego&u misljenju&stvaralastvu. Istina.sferu.ima utopijskog.zastita dece. Za drustv. M.bilo je to na skromnom nivou koji je odredjivao materijalni razvoj pojedinih socijalistickih zemalja.tjs.narocito tokom 19og veka. kod Marxa nasla odredjenu primenu u novostvorernim socijalistickim zemljama (puna zaposlenost.koja se razlikuje od utopizma poput onog kod Tomasa Mora. soc.).solidarnost).

Bila je to zapadnoevropska socijaldemokratija.sferi su postignuti znacajni rezultati.bez kojih bi soc. ideja istiuz < ili > doslednosi u primeni tih ideja&uz odgovarajuce ideje u skladu sa vremenom&drustv.itd. Istina.oni su ugl.koja je tokom celog stoleca nakon M.politikom-treba saciniti primerene programe rekonstrukcije drustva.takve procese je moguce zaustaviti odgovarajucom soc.politika treba da se bavi celinom drustvenih procesa&odnosa obuhvatajuci ukupnu drustvenu strukturu. 27. Nisu svi pokusaji koji su nastali iz M. Oni koji su u ime M. Tek sredinom 19.programa od strane drzave. Polazeci od tih nacela. U ovom delu se analiziraju problemi razaranja tradicionalnih veza&odnosa u drustvu koji su izazvani industrijalizacijom.upotrebivsi ga u naslovu svog dela ‘Prirodna istorija naroda kao osnova nemacke soc. U shvatanju&uspostavljanju procesa integracije osnovno polaziste socijaldemok.uslovima. rezultat pravno-administrativnog sprovodjenja soc. Prema Rilu.u soc.a ne samoostvarenja preko aktivnog neposrednog uticaja pojedinaca&drustv.ali tako da je on sada mnogo rigorozniji nego sto je to bio onaj u ‘starom svet’ koji su srusili. -> soc.politika. smatrala da je.taj naziv je u literaturu uveo Nemac Vilhem Hajnrih Ril.postojala je&jedna drugacija socijalisticka orijentacija. Soc.demokratija. pokusali da grade ‘novi svet’ u stvari su ojacali sistem.problema prisutno je u svim organizovanim zajednicama jos od Antickog doba.zivot miliona ljudi izgledao znatno drugacije.integracija ljudi u zajednicu pretpostavlja ukidanje dominacije sistema nad svetom zivota.politike’.cije je delo drzava blagostanja.soc. pravda&2ga.grupa na njihovo koncipiranje&realizovanje (&ovde se pokazala nadmoc sveta sistema nad svetom zivota).pol.sloboda.solidarnost. u Nemackoj prihvatilo je Udruzenje za 53 .PREDMET&CILJEVI SOCIJALNE POLITIKE Teorijsko razmatranje&prakticno resavanje soc. POJAM. bile su vrednosti koje su vec sadrzane u izvornom marxizmu.njena idejna osnova marsizam.uz 2ga civilizacijska dostignuca.veka usla je u upotrebu kovanica soc.kao&one koje je socijalisticki pokret tokom svog razvoja isticao kao svoja nacela: humanizam. Ovakvo shvatanje sadrzaja soc.

Britaniji dolazi do terminoloske promene. U V.veka do II sv.sistem.za 3e-sistem soc. Od pocetka 19.radnicke klase).konflikata itd. Koji ce se od navedenih sadrzaja uzeti kao PREDMET SOC.koje je osnovano 1873.mira u gradjanskom drustvu).-demokratkse partije. ZAVISI OD DRUSTVENOG UREDJENJA.pol.soc.pol.rata u zapevr.sigurnosti.sigurnosti.a narocito od 60ix godina 20og veka dolazi&do razvoja teorije o soc. KAO PRAKSE usmerene na onaj deo stvarnosti koja obuhvata odredjena pitanja soc.pol.reforme..pol. Ne postoji potpuna saglasnost autora o tome sta cini PREDMET soc.ali onda nastaju teskoce da li je moguce sve 54 .pol.rata preovladjuje stanoviste da soc. obuhvata vise sfera stvarnosti.pol.boles&smrt u porodici i sl. treba da deluje&u pravcu integracije radnicke klase u postojeci drustv.POL.soc.pol.protivrecnosti&ukaze na puteve njihovog razresavanja&na neophodne soc.godine&ono je smatralo da soc. kao prakticne delatnosti deo stvarnosti u kojoj se odvijaju (organizovanim delatnostima drzave&2gih politickix subjekata) bar sledeci oblici soc. Nakon II sv. upotrebljava sinonim soc. Za neke autore to je staranje o siromasnim&nesposobnim za privredjivanje.).protivrecnosti&ocuvanja soc.soc.neutralisanje drustv.EKONOMSKE RAZVIJENOSTI POJEDINIH ZEMALJA.pol.zastita ugrozenih visom silom (zemljotresi. sluzbama. Pod ovim pojomov se vise ne podrazumeva samo organizovana delatnost drzave&2gih drustv.sigurnosti&delovanje u pravcu podizanja licnog&drustvenog standarde svih gradjana i sl.problem postaje slozeniji i to zbog toga sto predmet soc.soc.pol.smanjivanje soc. Dakle. postaje bitan faktor razvoja ukupnog drustvenog&licnog standarda gradjana&uspostavljanja&razvijanja celokupnog sis. treba da se organici na problematiku soc.sigurnosti.na osnovu empirijskih cinjenica ne bi trebalo da bude sporno to da je predmet soc.pa se za soc.pre svega tam ogde su na vlast dosle soc.administracija (tako shvacena soc.upravljanje soc.sistem soc.sluzbama.zadovoljavanje potreba gradjana.zivota ljudi.POLITIKE.pol.ne=osti. Sto se tice pitanja sta se moze smatrati predmetom soc.za 2ge zivotni&radni uslovi odredjenih slojeva drustva (npr.prakse: zastita siromansih&nesposobnih za privredjivanje.pol.osiguranja&upravljanja soc.IDEJNE ORIJENTACIJE OSNOVNIH OSNOVNIH NOSILACA SOC.sigurnosti&upravljanja soc.vec&posebna teorijska disciplina ciji je zadatak da kriticki analizira odredjene soc.sluzbama.poplave. kao teorijske delatnosti.soc. zemljama.&politickox cinilaca radi obezbedjivanja soc. treba da bude u fji ublazavanja soc. Nije sporno da svaka od njih moze biti predmet naucnog proucavanja.unapredjivanje zivotnih&radnih uslova.

kao posebne&specificne delatnosti drzave&2gih pol.Pravednost&Solidarnost.odnosa i sl.pol i sl.-demokrati su smatrali da se naznaceni soc.drustv. „ostavi na miru“) trzistem.situaciju.izbor odgovarajuce saznajne koncepcije.koje je stvorio liberalni kapitalizam sa svojim ‘lesefer’ („pusti svojim tokom“.pol. => soc. OSNOVNI CILJEVI DRZAVE BLAGOSTANJA.analizira problematiku ljudskih potreba.&ekonomskog razvoja -humanizacija drustv.odnosno konstituisanja posedne teorijske discipline koja se predaje kao predmet&izucava u odg.KAO REALIZATORA IDEJA SOCIJALDEMOKRATIJE U PRAKSI: -eliminisanje siromastva -smanjivanje soc.pol.posojece soc.praksi.pol.tehnika&mehanizama realizacije projektovane soc.protivrecnosti&nacin&sredstva njihovog razresavanja.pol. Socijaldemokratija je najzasluznija za razvoj soc. kao jednog od aspekata globalne politike jednog drustva.ne=osti (preuzeto iz izvornog Marksizma) -pobosljanje standarda gradjana ( -II.izbor ciljeva&vrednosti&njihova analiza. U zavisnosti od shvatanja CILJEVA soc.razvoja -aktiviranje svih ljudskih resursa -uskladjivanje soc. ne=ostima.. KONCEPCIJE: socijaldemokratska.-politicke delatnosti.marksisticka&neoliberalna. strategija izgradjivanja prakticne soc.) -razvijanje sis.sigurnosti -podsticanje drustv.polozaj pojedinih kategorija stanovnistva.ciljevi mogu uspesno ostvarivati pod pretpostavkom da se postuju&razvijaju vrednosti koje oni smatraju temeljnim a to su: Sloboda.soc. kao teorijske discipline smatra se odredjeni deo stvarnosti u kome se odvija praksa soc..da predlaze odgovarajuce soc. Soc.&drustvenih subjekata& teorijskog razmatranja te problematike.koji su u neposrednoj vezi sa predmetima soc.tjs. je teorijska delatnost ciji je osnovni zadatak da analizira aktuelnu soc.kriticki preispitije politicke&ekonomske odluke&mere sa stanovista njihovog moguceg uticaja na soc.to su problemi koji se u vezi sa procesima&odnosima dogadjaju u konkretnoj soc.pol.pol.demokratija je u pocetku iz izvornog Marksizma crpela svoje 55 . Proklamovanjem naznacenih ciljeva trebalo je da se ucine USTUPCI RADNICIMA&DREDNJIM SLOJEVIMA pogodjenim velijim soc. skolskim institucijama.ali pod uslovom da se ne ugrozi ekonomski razvoj&profitabilnost kapitalisticke klase. Konkretnije. Soc.njih podvesti pod jednu naucnu disciplinu? Pod predmetom soc. =ost.formirala su se&razlicita stanovista.reforme.

obezbedj.podizanje individ.jer proizvodi drustvene&ekonomske krize => cilj soc. U pocetku ropstvo je bio jedini izbor za stanovnistvo porazeno u ratu.grupe da sami resavaju svoje soc.cak i stetna. opcije drustvenog&ekonomskog razvoja a time&shvatanja soc. Istorija civilizacije pokazuje cak&DOMINACIJU OVE VREDNOSTI&njeno prixvatanje od strane vecine stanovnistva.problem.pol. koja ce biti u sluzbi ekonomskog razvoja&doprinositi intergaciji drustva&njegovoj stabilnosti.&njenih ciljeva. Osn.radi zastite). Uporedo sa socijaldemokratskim&marksistickim teorijskim koncepcijama egzistirale su-a i poslednjih decenija dobijaju na znacaju: liberalno-konzervativne odnosno neoliber.problemi ne mogu resiti na 2gi nacin. Svaki pojedinac je odgovoran za svoj polozaj.pol.gubljenja 56 .posebno Slobode&=osti.sfere je necelishodna.bogatstva&podstice pojedince&drustv.tjs. polaziste neoliberalizma-ciljevi soc.sferu. POJAM SOCIJALNE SIGURNOSTI Sigurnost je opste kulturno-eticka vrednost.prevladavanje soc.pol. ako se odredjeni soc. ciljevi koje socdemokratija smatra svojim programskim opredeljenjima ne mogu biti realizovani unutar kapital.drzava treba da podstice soc.soc. Mere soc.drustva.neki kmetovi koji su dobrovoljno prixvatali feudalce jer im je bio ugrozen fizicki opstanak.&neokonz. 28.jer bi neprixvatanje ropstva znacilo sigurnu smrt (npr. Svaka redistribucija u korist soc.niti ogranicavati slobodnu utakmicu u sticanju dobara.a zapostavljanje&mirenje sa < Slobode&=osti.sem ako je to neophodno. Drzava ne treba da se mesa u soc.sigurnosti.=osti). da sluzi uvecanju drustv. Zapadnoevropski marksisti smatraju da osn. I savremena istorija belezi situavije kada Sigurnost dominira uponasanju-posebno za vreme kriza drustva.pol. soc.&drustvenog standarda.u reciprocnom odnosu sa 2gim vrednostima jer ako ona nije obezbedjena nema realizacije ostalih bitnih vrednosti.a drzava je duzna samo da stvori pocetne uslove za ravnopravno ucesce svih u trzisnoj utakmici&da sprecava eventualne zloupotrebe. ne mogu protivreciti strzisnom principu.ideje&teorijske postavke zasnivala na njemu (zadovoljavanje ljudskix potreba.politike moraju biti uskladjeni sa ekonomskim mogucnostima.

ZNACAJ soc.smrt.kulturni.nezaposlenost) u sis.invalidnost. Teznja za sredjenim zivotom u smislu njegove organizovanosti.obrazovni. POJAM SOCIJALNOG OBEZBEDJENJA 57 .manipulacije&kontrole zbog delovanja sve brojnijih&slozenijih drustv.nacin finansiranj&sl. Njihova razvijenost (obuxvat korisnika.sigurnosti. Najvazniji deo savremenih sis.stabilnost.visina sredstava.bolest. Njihovo pravno utemeljavanje u socijalnom zakonodavstvu ima poseban znacaj za soc.uskracivanja prava&sl.kao&razvoj drustvenih odnosa uopste nije umanjio potrebu za sigurnoscu savremenog coveka.nezaposlenost.kao sto su: obicajne.smrt u porodici…) jesu&SISTEMI SOC.takodje&ustanove&institucije u svim segmentima drustva obezbedjuju garanciju Sigurnosti.smanjenje brojnih rizika (kako socijalnix tako&2gix) jeste motiv&interes pojedinca ali&drustva u celini.vrste rizika. Razlicite norme.kao vazan deo institucionalizovane prakse socijalne politike.starost.sigurnost osiguranika&clanova porodica.) je merilo socijalnog razvoja zemlje. Npr.) Znacajan deo organizovanih odgovora savremenih drustava na sve moguce rizike (soc.SIGURNOSTI.strepnje&xaosa. U tim slucajevima izbor za vecinu moze da bude drustvo sa manje Slobode. Podrucja nesigurnosti se prosiruju delovanjem brojnih faktora (savremeni covek je izlozen novim oblicima dominacije. Maslov stavlja potrebu Sigurnosti odmah posle fizioloskix potreba u svojoj xijerarxiji potreba.porodicnog&ukupnog drustv.bolest. 29.pravne.zastita.verske.zakon&sl.Pravde&=osti ali sa obezbedjenom minimalnom Sigurnosti za vecinu stanovnistva. institucionalizovana praksa sistema sigurnosti-SOCIJALNO OSIGURANJE (osiguranici placaju doprinose&tako sebi&svojoj porodici obezbedjuju svoja odredjena prava).institucija koje su van njegove kontrole itd.moralne. zivota.texnoloski.osiguranja sto obezbedjuje ekonomsku&soc.oslobodjenost od straxa.sigurnost korisnika.osiguranja: predupredjenje&neutralisanje najznacajnijih socijalnih rizika (starost.perspektive&povecane nesigurnosti u svim segmentima licnog.soc. OSNOVNI CILJ-pruzanje pravnih garancija kao zastite od moguce diskriminacije.rizici: smrt. obveznog soc. Naucni.red.nabraja brojne potrebe: bezbednost. Blize odredjujuci njen sadrzaj. Potreba za Sigurnoscu spada u red osnovnih potreba&u vecini slucajeva se svrstava odmah posle fizioloskih potreba.

SISTEMI SOC.osiguranja (odnosi se iskljucivo na osiguranike koji placanjem doprinosa obezb. Osnovno polaziste: soc.rizika.potrebe.politickix&kulturnih promena. PRINCIPI soc.soc.uvazavanje ljudskix prava&sloboda) je neophodan uslov razvoja kompleksnix sistema.vrednosti&vrednovanja&mnogih 2gih faktora koji se 58 . Sadrzaj kvalitetnog zivota permanentno se menja. Za razliku od sis.obezbedjenja. to su objektivni uslovi u kojima pojedinac ili grupa zivi. Ovakve sis. u sklopu ukupnih ekonomskix. KVALITET ZIVOTA-POJMOVNO ODREDJENJE Pojmom ‘kvalitet zivota’ zele se oznaciti neke od bitnix karakteristika zivota coveka.mera&aktivnosti uokviru sis.posebno kada se nadju u stanju soc.soc.grupa.OBEZBEDJENJA= razvijeniji&obuhvatniji oblik osiguranja od znacajnijih soc.cije se zasnivanje povezuje sa Drzavom Blagostanja&obuhvataju celokupno stanovnistvo.sigurnosti): -UNIVERZALNOST (sveobuhvatnost stanovnistva&pokrivenost svih znacajnij soc.ekonomskim&politickim pravima. Ukupan razvoj drustvenih odnosa (demokratizacija. Mora se sagledati u okviru odredjenog globalno drustva tjs.sigurnost svim gradjanima.ekonomskog.obezbedjenja (razlikuju se od 2gix delova sis. U tom smislu postoji ODGOVORNOST DRZAVE da garantuje osnovnu soc. stvaraju pre svega ekonomski jake drzave.soc.ciljevi su deo gradjanskog statusa zajedno sa licnim.kao&sis.socijalnix.jer zavisi od karakteristika drustva.rizika) -PRAVEDNOST -SVEOBUHVATNOST 30.humanizacija. sebi&clanovima svoje porodice odredjena prava) socijalno obezbedjenje prosiruje socijalno-pravne garancije na celokupno stanovnistvo. KZ-kvalitativno zadovoljenje osnovnih materijalnih&nematerijalnih potreba pojedinaca&sirih drustv.politickog&kulturnog razvoja.

) Svi ovi parametri se najcesce sintetizuju u tri indikatora: -ocekivano trajanja zivota -stopa decijeg mortaliteta -stopa pismenosti Kvalitet zivota neki autori odredjuju kao ‘osnovno blagostanje’.drustvenog 59 .ne=osti u jednom drustvu.ekonomska&politicka strukturisanost drustva.npr.a kao indikatore uzimaju: ocekivano trajanje zivota.jer iskazuje ne= ucesce delova populacije u koriscenju drustv.naukama INDEKS KVALITETA ZIVOTA koji obuhvata: -rast drustvenog proizvoda po stanovniku -kvantitet&kvalitet isxrane -zdravlje -stanovanje -kulturne potrebe -kvalitet koriscenja slobodnog vremena -sigurnost (pravna&socijalna.ustanova&njihova dotsupnost.karakter drust.odnosa.neposredno&posredno odnose na coveka&nacin njegovog delovanja&zivljenja.ekonomskih&socijalnih praca.zastitom. Ali.stepen demokratizacije sistema.sigurnost zaposlenja&radnog mesta&sl.grupa je merilo =osti&ne=osti u drustvu.razvijenost mreze zdrav. *Odnos izmedju mogucnosti zadovoljavanja potreba&njihovog kvaliteta kod pojedinaca&drustv..* Na KZ uticu brojni faktori: nivo ekonomske razvijenosti.dobara (sto direktno utice na drustveni standard&KZ ovih delova populacije).grupa&slojeva&dostignutog drustvenog razvoja u celini. KZ je jedan od pokazatelja socio-ekonomskog polozaja pojedinca. mnogi faktori koji ucestvuju na sam kvalitet zdr.dostignuti kulutrni razvoj… Viseznacnost KZ upucuje na upotrebu razlicitih indikatora njegovog merenja. Manifestuje se padom proizvodnje.zastite nisu uzeti u obzirobuxvacenost stanovnistva zdrav.realizacija upraksi politickih.materijalno ucesce korisnika u snosenju usluha&sl.obrazovanje (mereno brojem studenata u odnosu na ukupno stanovnistvo)&zdravlje (mereno brojem lekara&bolnickih kreveta u odnosu na odredjen broj stanovnistva).pa se u vezi sa indikatorima kvaliteta zivota istrazuje&INDIKATOR SIROMASTVA= pokazatelj rasprostranjenosti soc.drustv.pa je uobicajeni parameter merenja kvaliteta u ekonomskim&drustv.

bavi&time da defeinise sta je na datom nivou drustv. Drustvena sredina utice na stvaranje raznovrsnih potreba.participaciju u politickim odnosima&procesima.birokratske samovolje&dr.porastom soc.nacin.treba reci da problematika potreba spada medju njena centralna pitanja.pa je zadovoljavanje potreba uvek u korelaciji sa odredjenim sistemom vrednosti koji je istovremeno uslovljen drustv.oblici.-istorijskim razvojem. najcesce se upotrebljava pojam SOC.pa je smisaono zadatak&cilj soc.ali&demokratizacije&xumanizacije drustva pojmovno odredjivanje KZ se prosiruje. Pre svega proizvodnja.. Svaka ljudska svrsishodna delatnost. celine (ne samo kao individua).tako da se soc. pravo na zdravu prirodnu okolinu.jezik. Nacin.pol. U tom prosecu covek uspostavlja odnos prema predmetima.takodje je predmetna delatnost coveka. Pojedinac moze da zadovolji svoje potrebe unutar odredjene drustv. potreba. 31. razvoja individualna&drustv.usluga.patologije&sl.nego se menjaju.koja se ispoljava kao opredmecenje coveka putem njegovog ispoljavanja. Kroz nju se covek formira&razvija kao ljudsko drustveno bice. Covekov odnos prema svetu je predmetni pa iz toga sledi da su ljudske potrebe predmetne. Tako su potreba&predmet u uzajamnom odnosu. Kada je rec o soc.stvarima&orudjima ali&prema 2gim ljudima-drugi covekpostaje potreba&predmet njegove potrebe.kulturu.).kvantitet&kvalitet potreba nisu jednom zauvek dati niti unapred fiksirani.nacela.pol.&drustv. potreba za koje se smatra da ih je neophodno zadovoljiti. da formulise moguce pravce.kao temelj nastanka&stvaranja ljudskih potreba.povecanjem smrtnosti novorodjencadi.sredstva&nosioce zadovoljavanja ljudskih potreba.grupa (npr.politici. Za odredjen skup indiv. POTREBE LJUDI&’STANJE SOCIJALNE POTREBE’ Potrebe nastaju usled nedostatka necega sto se zeli.pogorsanjem zdravstvenog stanja stanovnistva.pol.smanjenjem prirhoda vecine porodica.razvijaju se&menjaju.u soc.predmetna je delatnost svakog coveka.slobodu od manipulacije.nastaju odredjene potrebe.bruto proizvoda&nacionalnog dohotka. Pod uticajem savremenih civilizacijskih promena.ukljucujuci&odredjene potrebe&prava koja znacajno uticu na ukupnu zivotnu situaciju pojedinaca&drustv.stope zaposlenosti&kvaliteta zdrav. 60 .

neautenticne potrebe koje nisu vrednosti&koje otudjuju coveka od coveka.potrosnjom itd se moze uticati da se stvore vestacke.smrtni slucajevi na radu. Zadovoljavanje potreba zavisi od nivoa drustv..covekovih shvatanja. Potreba je fizicko-psiholoska. sa 2ge strane mora da projektuje sebe u svoju okolinu..smrt) -porodicni (problem u vezi sa podizanjem dece iz strukturalno poremecenih porodica) -profesionalni (povreda na radu.onda su nuzan uslov prezivljavanja. Ukoliko radikalne potrebe (samorealizacija coveka) dobiju objektivan. SOCIJALNI SLUCAJEVI se odnose na neke objektivne dogadjaje koji dovode do pogorsanja uslova zivota.saznanja. slucajeva koji pogadjaju veci deo populacije.da bi opstao.covek mora da prisvaja&apsorbuje izvezne objekte svoje okoline.bolest. Potreba je dinamican odnos coveka prema svemu. Isto tako potreba je&subjektivno.raligijskim uverenjima. niz predmeta ili usluga koji su uslov covekovog bioloskog opstanka.POTREBA=odredjene potrebe pojedinca kao jedinki koje su uslov njihove egzistencije kao ljudskog bica.moralom. problema: -fizioloski (materinstvo.-istorijskog razvoja.nazaposlenost) -drustveni (ratovi&revolucije) 61 .profesionalna oboljenja. ona granica iznad koje prestaje goli opstanak coveka (to je istorijski promenljiva kategorija) -vise ili sekundarne potrebe: okvir preko koga se iskazuje covek.autenticnih potreba (cije bi zadovoljavanje unapredilo licni&kolektivnih zivot ljudi). odnose se na pojedinca (neki dogadjaj koji bitno menja zivot) SOCIJALNI PROBLEMI = mnostvo soc.intelektualne&fizicke moci. Uzroci nastajanja soc.oblicima prisvajanja.mora da objektivizira svoje culne.mogucnosti. KLASIFIKACIJA ljudskih potreba: -osnovne ili vitalne: potrebe opstanka. Ima 2 dimenzije: sa jedne strane.zasniva medjusobne odnose u drustvu&stvara takve oblike zajednice koje ce biti preduslov za razvoj novix potreba. objektivno-subjektivni odnos coveka&okoline. Pored pravih.pri cemu participira sa 2gim ljudima.starost. primarne (elementarne) potrebe.navika.istinskih.ali to ne cini na nacin u smislu licnog posedovanja neke stvari.psiholosko stanje napetosti&oskudice.ali&one potrebe koje pojedinac zadovoljava u zajednici.predmeta.obicajima.lazne.fizicki karakter.

-prirodna okolina (zemljotres. neugrozenost zivota.tjs. sigurnosti.ali u ukupnom sistemu motivacije ne zauzimaju najvaznije mesto.da se aktualizuje. nesigurnosti. manjak predrasuda.ljubav.stalan posao. LICNE POTREBE OSI&NJIHOVO ZADOVOLJAVANJE Maslovljeva teorija Hijerarhije ljudskih potreba izdvaja pet osnovnih ljudskih potreba.identifikacija. koje se rangiraju po važnosti od nizih prema visim. vise potrebe ne mogu da se pojave. Nize potrebe su cvrsce povezane sa bioloskim datostima&ako one nisu zadovoljene. Prolazenjem kroz takve stupnjeve razvija se licnost u kojoj se brojne potrebe slazu po cvrstom hijerarhijskom redu. soc.postovanje 2gih. stabilnost. Prvi&osnovni nivo su FIZIOLOSKE POTREBE (zadovoljavanje gladji.zastitu&kontrolu sopstvenog zivota&okruženja. Sledeci nivo je POTREBA ZA UVAZAVANJEM (samopostovanje. pri cemu prve (nize) potrebe postoje&dalje. SAMOAKTUALIZACIJOM LICNOSTI (moralnost.priznanja svojih uspeha.zedji.sigurnost. 32.postojanost. stanja soc.potreba za snom). Karakteristika stanja soc.ugled). Za njihovo zadovoljavanje mora posotjati odgovarajuci insititucionalizovani sistem u okviru koga su uredjeni odnosi koji se ticu soc.prijateljstvo&pripadnost). potrebe. Kada se zadovolji potreba na nizem nivou. POTREBA ZA PRIPADNOSCU&LJUBAVLJU (naklonost. 5i nivo je POTREBA ZA SAMOOSTVARENJEM TJS. sve porodice&pojedinci korisnici odredjenih vrsta prestacija u okviru sis.sigurnost porodice. Treci nivo Maslovljeve hijerarhije obuhvata DRUSTVENE POTREBE tjs.kako materijalne tako&nematerijalne prirode. POTREBE ZA SIGURNOSCU&BEZBEDNOSCU postaju pokretacka snaga ponasanja pojedinca. spontanost. 62 .poplave) SISTEM SOCIJALNE SIGURNOSTI. privrzenost.imovine. resavanje problema. Posle zadovoljenja potreba na prvom nivou. prihvatanje cinjenica).zdravlja. potrebama. kreativnost. nastaje nova (na visem nivou) potreba. vlast ‘nizih’ potreba slabi&licnost je slobodna da razvija svoj mogucnosti. One obuhvataju red.uspeh.u njemu je rec pre svega o primarnim lj. potrebe je da su svi clanovi drustva tjs.

koje bi trebalo da obezbedjuju prilagodjene poslove&uslove rada.za sigurnoscu (predvidivost 63 .nakon vec realizovane licne&soc.insntitucije koje pruzaju usluge za sve vrste potreba u okviru lokalne zajednice.oblici uklapanja sa 2gim ljudima koji su uobicajeni&neophodni za zivot&funkcionisanje. Nesto je drugaciji polozaj onih koji su invalidnosti stekli tokom zivota.Termini ‘nize’&.a neke kasnije. koje se vezuju za fizicke potrebe.pripadnost&poštovanje) su grupisani kao potrebe nedostatka. S 2ge strane susrecemo se&sa potpunim negiranjem novonastale situacije. psihosocijalnog stanja&funkcionisanja.ako su OSI ipak motivisane da se zaposle. *Cetiri niza nivoa (fizioloske potrebe. Oni imaju 2ih teskocaprihvatanje promene&sazivljavanje sa njom na najcelishodniji nacin.tjs. OSI je ostvarivanje nezavisnosti ometeno&unapred delimicno uskraceno. Medjutim. zaposlenje&aktivno ucesce u okruzenju je za licnost uslov pravilnog sazrevanja&individualizacije.samim tim&niska materijalna primanja remeti ispunjenje 2ge po Hijerarhiji vazne potrebe..sudaraju se sa stavom sredine opterecene predrasudama ili sa nepostojanjem/neprimenjivanjem odg. sa specificnom nesposobnoscu psiholoske&socijalne reorganizacije. Tako se suocavamo sa grupom ljudi koja ima potpuno pravo da se oseca odbacenom.nekorisnom&nesamostalnom&na ovaj nacin im je oduzeta jedna neophodna socijalna uloga. Zadovoljenje ovih potreba pomaze osobi da raste&razvija se kao ljudsko biće. zastitnim radionicama. Nezaposlenost.’vise’ se odnose na to da se neke od ovih potreba u procesu razvoja javljaju ranije..pa samim tim za njih nema izazova.podstreka.sira zajednica) omogucava jednostavnim razumevanjem bez diskriminacije. zrelosti. Manje od 1% OSI je zaposleno u tzv. zakonskih propisa.a kroz ostvarivanje izvesnog stepena samostalnosti&nezavisnosti.* Razvoj licnosti OSI podrazumeva iste stepenice&krajnju =u mogucnost samoaktualizacije UKOLIKO joj to njeno okruzenje (porodica u kojoj je osoba rodjena&sazreva.bez ucesca 2gih ljudskih bica. -Pored stvaranja uslova za zadovoljenje fizioloskih potreba (sto im siromastvo u kome zive cesto ne dozvoljava).vec zbog prisutnog motornog deficita (bilo da je tokom zivota stecen. potrebe rasta (samoostvarenje) se stalno razvijaju.bilo da je osoba sa njime rodjena). Za razliku od njih koje se moraju zadovoljiti. Covek je socijalno bice&nema nijedne od navedenih 5 potreba koju moze da zadovolji sam.nezeljenom.uz restrukturisanje prethodnog sis.sigurnost.

Iz tog razloga su OSI toliko usmerene prema porodici.kao&onih koje ove osobe razvijaju prema okruzenju.pa&ovu ulogu.uz prihvatanje njenih pravila&organicenja. Velika vaznost crkve u zivotu OSI u kontradikciji je sa podatkom o znacaju religije za njixx (samo 35%).sto moze da se tumaci&kao znacajna pozivitna snaga licnosti&potvrda njenog mentalnog zdravlja.ali ne&jedino moguce => izrazena okrenutost porodici predstavlja znacajno ogranicenje: limitirajuci tako komunikacije. U primarnoj porodici se vise zadrzavaju oni koji su rodjeni sa invaliditetom ili su da stekli u ranijim godinama. Ova uskracenost posledica je predrasuda u okruzenju prema OSI. prepreka koje uvode OSI u pasivnost.koja im garantuje zastitu&trajno zadovoljavanje bazicnix potreba.neko umesto njih obavlja.prve 2 potrebe OSI zadovoljavaju u porodici.a tim&unutrasnju psiholosku&emocionalnu raznovrsnost.komunikacijom.tamo se smanjuje mogucnost da se ta.prihvatanjem&ponistavanjem razlika (‘pred Bogom smo svi =i’) nego autenticnu religioznu orijentaciju.postoje velika ocekivanja da u udruzenju ostvare zeljenu komunikaciju koja im je potrebna.zadovoljavanja potreba).a ne licnim angazmanom.ocekujuci da im se stvari ‘dogode’. Problem je&visegodisnje socijalno zanemarivanje&kompenzatorna uloga porodice. -Kod znacajnog broja ispitanika nije u ogrovarajucoj meri zadovoljena potreba za ljubavlju.sve do razvijanja nesposobnosti da je preuzmu).a&ostale potrebe ispune na 2om mestu&sa 2gim ljudima. Sa 2ge strane. Dakle.zbog spleta raznih prakticnix&soc.tako da je verovatno odlazak u crkvu ili zelja za odlaskom predstavlja vise potrebu za pripadanjem. 64 .druzenjem&dodatnom podrskom.uskracujuci bogatstvo spoljnih impulsa.ali izveznim delom&izostajanjem potrebne spremnosti da se aktiviraju.one se nedovoljno angazuju oko stvaranja licne socijalne&emotivne mreze.ili nemaju novac ili su naviknuti na to da sve.sto&jeste najprirodnije mesto za zadovoljavanje istih.tako da je moguce da je visok procenat onih koji ocekuju pomoc uslovljen realnom materijalnom ugrozenoscu. Verovatno&da se vremenom uzivljavaju u ulogu zrtve.koja po prirodi stvari treba da ocekuje da se njena situacija resi spolja. Takodje.dok su oni koji su invaliditet stekli kasnije zasnivaju svoje porodice. raspolaganje novcem koje je u savremenom svetu jedna od odlika minimalnog stepena nezavisnosti je OSI uskraceno: ili nisu u prilici da novcem raspolazu. Znacajan podatak je da 78% OSI ili odlazi u crkvu ili bi to cinile da im crkve nisu fizicki nedostupne ili da ih u tome ne onemogucava zdravstveno stanje.jer veliki br OSI onesposobljava za aktivan odnos prema sebi&2gima&to im gusi preostale potencijale (npr. Medjutim.

Zakljucak (sto se tice prve 2 potrebe): nisu u punoj meri zadovoljene potrebe OSI za sigurnoscu,pripadanjem,naklonoscu,ljubavlju,identifikovanje&bliskom komunikacijom sa sebi slicnima&licna inicijativa u pokusaji obezbedjivanja ispunjenja svih ovih potreba je ugusena spoljnim uskracivanjima. Potreba za postovanjem,kao sledeca po redu,podrazumeva pre svega prisustvo odgovarajuce mere samopostovanja (=prepoznavanje&realisticna procena sopstvenih kompetencija&mogucnosti,kao&licnih granica,u individualnom&soc. kontekstu). Samopostovanje se obezb. kroz proces prepoznavanja&prixvatanja opstix&posebnih vrednosti&njihovo valorizovanje,te procenjivanje da su u licnosti prisutni parcijalni kvaliteti koji odvoraraju prepoznatim vrednostima. Steceno samopostovanje ne zavisi toliko od procene 2gih,ali,pogotovu u najranijem detinjstvu,2gi imaju dosta znacaja. OSI se mog unaci u situaciji da im je samopostovanje ugrozeno,jer im je tesko da procene koje to posebne kvalitete poseduju,posto im okruzenje ne omogucava da svoje sposobnosti testiraju (testiranje licnih potencijala se odvija kroz radno angazovanje,ostvarivanjem relativne nezavisnosti od 2gih,razvijanjem licnih sposobnosti,kreativnoscu,intelektualnim&duhovnim napredovanjem). Tako,oni pocinju da samopostovanjem crpe iz ljubavi koja im se pruza&koja postaje indirektni dokaz prepoznatih vrednosti&uslova za samopostovanje,pa to predstavlja opasnost od povecanja zaxteva,pogotovo prema porodici,a time&povecanja zavisnosti&daljeg angazovanja porodice oko sebe. Potreba za uspehom&ugledom ugl. se realizuje preko postizanja odredjenih ciljeva&kroz akciju prema postizanju cilja. Visok je % onih koji nemaju potrebu za samoafirmacijom,dokazivanjem&licnim razvojem. Istina,mnogi koji to&zele da ucine (npr. uz pomoc udruzenja),svoje zelje ne mogu da sprovedu u realnost. Postoji manjak potrebe za ucenjem novog&obrazovanjem. Takodje 1/3 ispitanih nema kulturne potrebe.

33. POJAM&PRINCIPI SOCIJALNOG OSIGURANJA

65

= najvazniji deo savremenih sistema socijalne sigurnosti. Njegovim zasnivanjem u Nemackoj zapocinje izgradjivanje institucionalizovane prakse sis. sigurnosti. = oblast soc. politike kojom se radnicima&clanovim njihovih porodica garantuje materijalno obezbedjenje&zdrav. zastita. Predupredjenje&neutralisanje najznacajnijih soc. rizika (starost,smrt,invalidnost,bolest,nezaposlenosti) u sis. ozaveznog soc. osiguranja ima znacaj za ekonomsku&soc. sigurnost osiguranika&clanova porodica,jer vecina osiguranih rizika po posledicama prevazilali mogucnosti pojedinaca&njihovih porodica,sto bi svakodnevni zivot ucinilo nesigurnijim&neizvesnijim. Soc. osiguranje je OBLAST SOC. POLITIKE. KORISNICI osiguranja su OSIGURANICI (radnici&clanovi njihovih porodica). Osiguranje se ustanovljava&sprovodi za odredjene soc. slucajeve*/rizike kao sto su bolest,smrt,invalidnosti&nezaposlenost. SADRZAJ soc. osiguranja cine MATERIJALNO OBEZBEDJENJE&ZDRAVSTVENA ZASTITA na teret fondova osiguranja. OSNOVNA NACELA/PRINCIPI: -obaveznosti (radnici obazevno osigurani; osiguranje tece od momenta zasnivanja radnog odnosa&tada je poslodavac obavezan da kod odgovarajucih sluzbi vrsi prijavljivanje lica koja stupaju u radni odnos) -solidarnost&uzajamnosti (obaveza svih osiguranika da placaju doprinose,a prava koriste samo oni koji su stekli uslove za njihovo ostvarivanje [u vecem obimu prava koriste samo invalidi rada,zene&clanovi porodica posle smrti osiguranika]) -samoupravnost Nas sistem soc. osiguranja obuhvata: penziono (11% doprinos na bruto osnovici),invalidsko (-II-),zdravstveno (6.15%)&osiguranje za slucaj nezaposlenosti (0.75%). Doprinose daju radnici ali&poslodavac. Od DUZINE MINULOG RADA aktivnih osiguranika&visine doprinosa uplacivanih u fondove soc. osiguranja direktno zavisi visina PENZIJSKIH PRIMANJA u okviru zdravstvenog osiguranja&osiguranja za slucaj nezaposlenosti. Uslov za ostvarivanje soc.zastite je materijalna neobezbedjenost. *soc. slucaj-objektivni dogadjaji koji dovode do pogorsanja uslova zivota pojedinaca.

66

34. SOLIDARNOST&UZAJAMNOST - OPSTE ODREDJENJE
Termin Solidarnost je nastao u Rimskom pravu&njime se porazumevala odredjena obligaciona uzajamnost. U siru upotrebu usao je u 18.&19.veku,najcesce koriscen unutar radnickog pokreta&politickih programa onih drustvenih snaga koje su se zalagale za uspostavljanje medjusobne saradnje,potpomaganja&integracije unutar odredjenih drustvenih grupacija,kako bi se uspesnije organizovale radi pobosljavanja uslova zivota&ostvarivanja postavljenih ciljeva,odnosno prevladavanja postojece nezadovoljavajuceg stanja. Kasnije je ovaj termin preuzela gradjanska teorija da bi parirala znacenju&smislu koji je pojam ‘solidarnost’ imao u klasnoj borbi radnicke klase. Iz njega se razvila posebna doktrina – SOLIDARIZAM koju su zasnovali fr.teoreticar Digi (u oblasti prava),utemeljivsi pravnu filozofiju solidarizma&Dirkem (u sklopu socioloske klasifikacije oblika drustvenosti). Od kada je usao u siru upotrebu pa sve do danas,ovaj pojam je koriscen u razlicitim znacenjima&razlicitim idejnim&ideoloskim koncepcijama,tako da je,usled cestog upotrebljavanja za oznacavanje veoma sirokih,a neretko&raznovrsnih sadrzaja,pojmovno postao sve neprecizniji. Mada je S. pre svega vrednosni pojam,aksiologija se njegovim odredjivanjem bavi < nego odredjivanjem 2gih vrednosnih pojmova (Sloboda,=ost,Pravednosti,Ravnopravnost,Potrebe…),pa se tako,u aksioloskom znacenju,pojam S. upotrebljava za oznacavanje duhovnog&moralnog stava&zaxteva za uzajamnu pomoc ljudi (pri tome je bitno da to bude izraz unutrasnje voljne odluke ljudi,koji prevazilaze licne interese identifikujuci se sa problemima 2gih ljudi,osecajuci odgovornost ne samo prema sebi,nego&prema 2gome). U sociologiji,politikologiji&u oblasti teorija o soc. politici&soc. politici kao praksi,pojam S. siroko je rasprostranjen&jedan je od temeljnijih pojmova = ODREDJENI OBLIK PONASANJA&AKTIVNOSTI LJUDI&INSTITUCIJA,PRI CEMU SE TRAZI PODRSKA POJEDINACA,GRUPA&ORGANIZACIJA U SPROVODJENJU ODREDJENE AKCIJE POMOCI ONIMA KOJIMA JE ONA NEOPHODNA ILI POBOLJSANJA USLOVA ZIVOTA GRADJANA
67

U aksioloskom smislu S. Naravno.premda to&nije cilj uzajamnosti.decju zastitu.podrazumeva se da nije moguce uspostaviti matematicki precizan ekvivalent izmedju davanja&uzimanja. najcesce se regulisu razlicitim odlukama&zakonima. se temelji na slobodnom opredeljenju&delovanju ljudi&izraz je njihove autonomne voljne odluke.a zatim trazi pomoc od gradjana (narodni zajmovi).s jedne strane. potvrdjuje tezu o njegovoj nepreciznosti&neadekvatnosti.&penz.zastita invalida&hendikepiranih). To se moze podvesti pod POJAM UZAJAMNOSTI. zastite&za penzijsko osiguranje (jer je to pravo steceno na osnovu rada&vlastitih ulaganja).norma.uz istovremeno prevazilazenje partikularnosti.obavezno skolovanje&dr. Npr.skola. U tom smislu pojam S.respektujuci bitna nacela humaniteta&temeljnih vrednosti.egoizma&licnih interesa. osiguranje.dajem na jednoj strani da bih dobio na 2oj. Takodje. nije moguce jednoznacno odrediti.&2gu zastitu koja se odnosi na ukupnu soc.pa postoje bar 2 nivoa: prvi je aksioloski (odnosno odredjenost S.pod kojim se podrazumeva delovanje&usmerenost pojedinaca ka sjedinjavanju sa 2gim ljudima&zajednicom.UOPSTE. U tom smislu moze se reci da S. izdvajanje gradjana za osn. ni sa aksioloskog ni sa naucnog gledista nije odrzivo nazvati S. politiku (zdrav.o S. Takvi zaxtevi&apeli za solidarnoscu mogu biti prepusteni osecanjima&volji pojedinaca koji zele u tome da ucestvuju.da se obezbedi osnovna soc. Takva S. vidove zdrav. Sledi da pojam S.pod kojim se podrazumeva odredjeni reciprocitet.nacelo.vodovoda…).jer ovaj pojam ne bi trebalo upotrebljavati za ona ucesca gradjana u izdvajanju sredstava radi uzajamne pomoci na koja oni imaju pravo na osnovu svog radnog ucinka.decja zastita. sigurnost za sve clanove drustva. kada je rec o izdvajanju sredstava za zdrav. ne bi trebalo govoriti ni u onim slucajevima u kojima je drzava duzna da obezbedi minimalno zadovoljenje potreba gradjana radi njihove egzistencije&integracije zajednice&njenog funkcionisanja.uspostavi odredjena ravnoteza izmedju zajednice&pojedinaca&.sa 2ge strane. CILJ UZAJAMNOSTI je teznja da se.ako se to posmatra sa vrednosne ravni. kada je rec o odredjenim kapitalnim projektima koje drzava organizuje. ‘odozgo’. se upotrebljava kada je potrebno podstaci ljude u resavanju odredjenih pitanja u vezu sa standardom ljudi na komunalnom nivou (izgradnja puteva. kao vrednosti uopste)&drugisocijalni (shiri). predstavlja opstu vrednost jer je kao nacelo prihvatljiva za sve ljude koji 68 .ali se mogu&institucionalizovati&postati obavezujuci za sve. = duhovni&moralni princip. Ovako shvacena S. Ovakvi oblici S.svesti&savesti. bi se mogla nazvati S. Navedena upotreba pojma S.

politici a kamoli o umemeljenju na principuma humaniteta ako ne postoji odnos prema =osti&ne=osti. Iz te prirodne osobenosti da su svi ljudi kao prir.a to je priroda. Osnova S.stoje na stanovistu da je zivot coveka&njegov razvoj moguc jedino u zajednici sa 2im ljudima.ili bar njeno vazenje unutar odredjene drustv. *S. Nezavisno od toga.ugradjena u normativni system cime bi se obezbedio neophodan minimum egzistencije&pojedinca&zajednice*.a posebno zbog raslojavanja drustva. uslova.prirodi.a da pritom ne ocekuje nikakav recioprocitet. kao opsta vrednost.time sto su ljudska bica.S.bica = podlozni prirodnim zakonima sledila je konsenkvenca da to vazi&za =ost u njihovim pravima. Iako je S.podstice&usmerava ljude da pomognu 2ima. politike koja je bila usmerena na celinu drustv. dolazi do izrazaja kada je drustvo u krizi ili kada je pogodjeno prirodnim ili 2gim nepogodama ili katastrofama.svesti&savesti ona je determinisana&spoljasnjim faktorima (oni odnosi&aktivnosti koji cine sadrzaj S.* 35.materijalnu&2ge oblike podrske&pomoci. Posto se nije moglo biti sigurno u to da ce se vecina ljudi u praksi ponasati prema vrednosnom nacelu S. Ne moze se temeljito raspravljati o soc.S. izraz autonomne slobodne volje.pa je *S. kao izraz volje pojedinaca ostaje kao osnovna vrednost institucionalizovane S.bio prinudjen da se udruzuje sa 2gim ljudima).imaju u sebi nesto sto je opste.dobila je ontolosko utemeljenje onda kada se doslo do uverenja&spoznaje da svi ljudi. utemeljena na emocionalnoj osnovi&slobodnoj voljnoj odluci nije bila dovoljna osnova na kojoj bi jedna zajednica normalno funkcionisala.-S. Na toj osnovi nastale su sve teorijske&politicke koncepcije koje su zagovarale =ost ljudi u politickom&soc. je u emocionalno-vrednosnom stavu da je duznost coveka da pruzi moralnu. Tokom razvoja drustva. JEDNAKOST – POJMOVNO ODREDJENJE =ost.znanim ili neznanim.da bi se odrzavo u svetu.unutar grupe kojoj pripada.a odstupanja sankcionisati. treba utemeljiti kao princip ‘opste volje drustva’. nastali su zato sto je covek. pravima. 69 . Jednakost kao vrednost nije jednostavno definisati. kao moralni princip morala biti institucionalizovana.zajednice. =ost je uzimana kao jedan od osnovnih ciljeva&temeljnih principa one soc. Nacelo S.

sloboda automatski uspostavlja reciprocni sis.u prakticnoj realizaciji u sferi soc. statusu. Medjutim.niti na pitanje svojine&raspodele. Istina.u slucaju da se =ost shvati kao istovetnost. Takodje.a sloboda od realizacije odredjenjih formi =osti.pa u krajnjoj liniji to vodi ka ‘slomu vrednosti’. Zbog toga je nuzno raschlanjivanje pojma =ost&ne=ost. 70 .realnosti.odnosno =ost je jedna od aksioloskih pretpostavki slobode.jednaka raspodela dobara&drustv. Ako je rec o odnosu =osti&pravednosti.odnosno ne=osti&nepravednosti&ne=osti&prinude.ali svaka razlika nema znacenje ne=osti ljudi u njihovom soc.jer problem =osti&ne=osti nije samo saznajni vec pre svega aksioloski problem koji izrasta unutar idredjene soc.jer se ne=ost uvek konkretno manifestuje u politickom. Sto se tice slobode.niti svaka drustv.nego se proteze na svaki 2gi odnos.ekonomskom&soc.izmedju pojmova =ost&istovetnosti se cesto ne pravi razlika. Na osnovu navedenog proizilazi da je pitanje =osti PITANJE JEDNAKE VREDNOSTI SVIH LJUDI. Stepen =osti u principu zavisi od stepena slobode. Naime. vrednosti. Takodje.apsolutna =ost kao princip organizacije nekog drustva.mada je tacno da je svaka nepravednost suprotna principu =osti.a =ost se shvata kao pravednost.cime se ukida&svaka autonomnosti ljudske licnost. politike to moze uvoditi uspostavljanj primitivnog oblika egalitarizma (potpuna =osti medju ljudima.ni svaka =ost ne more biti nepravednost. To znaci da se =ost ne moze svesti na problem politicke&pravne =osti. zivotu ljudi.svaka =ost nije&u smislu vrednosti automatski&pravednost ako ne postoje realni drustv. Neprihvatljivo je izjednacavanje razlicitosti&ne=osti.odnosno negaciji celokupnog bogatstva koje u sebi potencijalno nosi covek kao genericko bice. uticaja medju clanovima zajednice).svaka ne=ost predstavlja razliku.nikad&nigde nije postojala. Ali.a tesko je pretpostaviti da moze postojati. Tacno je da pravednost uvek predstavlja odredjenu =ost.=osti&slobode.ona je temeljno povezana sa =oscu. prinuda predstavlja ne=ost. =osti. politiku to je od kardinalnog znacaja. grupa ljudi. Ali to ne znaci da postojanje&sirih formi individualnih&drustv.treba reci da se parovi navedenih pojmova cesto stavljaju u korelaciju te se neretko smatra da oni izrazavaju iste sadrzaje. drustv. uslovi da se takva =ost&realizuje.Od nastanka grcke civilizacije do danas je bar u odredjenoj ogranicenoj formi praktikovan&teorijski prihvatan princip =osti u okviru odredj. koji ne ostaje samo u sferi distribucije materijalnih dobara. Takva =ost bi dovela do potiranja svake individualnosti&slobode licnosti&kao takva prestavljala bi negaciju celokupnog sis. Za soc.

2.ne=ost u razlicitim formama bila&ostala osnovno obelezje svih dosadasnjih drustava. DETERMINANTE OD ZNACAJA ZA SADRZAJ&KARAKTER SOCIJALNIH CILJEVA BITNE DETERMINANTE SOC. 36.svet bi verovatno bio znatno suroviji. pol. politiku. borbi&soc.odnosno. institucije za koje se moze reci da su humanisticki usmereni. 4.pokrete&drustv. ucenja pokazuje da je pitanje =osti bilo jedno od centralnih za sve one teorije.zavisi od celine politickog sistema. interesa&ciljeva vladajuce 71 .ne=osti. GLOBALNA POLITIKA ODNOSNO POLITICKI SISTEM EKONOMSKA RAZVIJENOST&EKONOMSKI SISTEM IDEOLOGIJA MORAL RELIGIJA Neki od ovih faktora medjusobno su isprepletani&tesno povezani&njih je u realnosti tesko.po pravilu. 3.kao teorijska delatnost zeli da zadrzi relatinu samostalnost.=ost&ne=ost je opstedrustveno pitanje jer se tice ukupne situacije&polozaja svih ljudi.pored ostalog. Stoga =ost spada u bitne aksioloske katerogije. Istina.nepravedniji&neslobodniji.treba da zauzima kriticku distancu prema politici. Svaki pol.odnosu prema marginalnim grupama. sistem razlicito se odnosi prema pitanjima strukturisanja =osti.odnosu prema privilegizaciji&deprivilegizaciji. sfere&na taj nacin direktno utice na soc. politikom kao prakticnom delatnoscu se. Da nije teorijskih zalaganja za =ost kao vrednost&prakticne borbe. Ako soc.koja je. stratifikacije. u neraskidivoj vezi sa globalnom politikom svake drzave. politka.popriste borbe za vlast (borba za ostvarivanje odredj.zivot je isao svojim tokom. Politika takodje nuzno ulazi&u soc.moze podrazumevati organizovana delatnost drzave&2gih politickih subjekata&to znaci da je soc. Istorija soc. POL: 1. grupacija. 5.statusnim pitanjima pojedinix drustv.najcesce nemoguce izolovano posmatrati.stanovnistvu prema odredjenim oblicima drustv. Pod soc.

mesto odredjenix drustv. pol. (politcki ciljevi u pogledu sredstava ostvarivanja najcesce nisu u saglasnosti sa bitnim vrednostima kao pretpostavkama humnisticki zasnovane soc.odnosno vlasnici sredstava za proizvodnju&kapitala.pol. pol.nastoje da sto je moguce > ogranice izdvajanja za soc. Sve opozicione partije.koji se razlicuju od ciljeva soc.poslednjix decenija njihova uloga&moc su sve < .narocito u predizbornoj propaganda. u SAD&one u vecini zapadnoevr.odlucivanje o nacinu&procesu proizvodnje.a neretko&u suprotnosti sa moralnom.poslovna udruzenja.a politika je jos od formiranja gradjanskog drustva < > indiferentna.koja proizilazi iz njihove prirode: soc.kriticke discipline). Kako postoje razliciti pol. u savremenom kapitalistickom drustvu postoje ogromne razlike u odnosu globalne politike prema soc. Odredjeni privredni subjekti (kompanije. Pol. pravda).grupacija u konkretnom drustvu.jer je to jedna od bitnih sfera koja utice na opredeljenje biraca. kao posebne. Uvek ostaje odredjena suprotnosti izmedju politike&soc.teorijske. 72 . Medjutim.sistemom..soc.strukturiranje drustva.pol.grupacije.veliku paznju posvecuju soc.pol.udaljena od vrednosti koje koristi soc. U suprotnom smeru deluju sindikati.odnosno pol. politike&razl. sistemi tako postoje&razlicite soc.pol. pol. odnosi globalne politike u datom sistemu prema soc.pol.nego onih koje se nalaze u opoziciji (koje su u soc.pol. *Buduci da glob. snaga koje imaju vlast ili u njoj participiraju.oni determinisu&karakter&ciljeve ukupne soc.pod cijim uticajem su ostvarena mnoga soc.tako da je soc. potrebe. najdirektnije uslovljena glob. politici (npr. politike kao teorijske delatnosti. polazi od odredjenih moralnih vrednosti (pravednosti.sto je za one u opoziciji manje bitno. mere.jer u osnovi odredjuju&organizuju&institucije&metode&sredstva preko kojih se sprovode odgovarajuce soc..&pol. snage na vlasti moraju da vode racuna o realnim mogucnostima. zemljama).pravda.politika.. Odnos razlicitih partiijsko-politickih subjekata prema soc. sigurnost.sistem bitno odredjuje ukupne drustvene odnose.korporacije). prava.principe raspodele&2ga pitanja znacajna za zivot&radne uslove ljudi&njihovu soc. zavisi od njihove probramske orijentacije ali&pozicije u datom vremenu.zaxtevima radikalnije). Veci je uticaj onih pol. politike). pol.kao determinisuci faktor soc.

sigurnosti gradjana.posedovanje neophodnih sredstava za normalno funkcionisanje domacinstva.&zajednickih potreba (od ishrane. ( Medjutim. obrazovanje je takodje u direktnom odnosu sa ekon. pol. koja je omogucavala znacajan nivo zadovoljavanja individ.zadovoljavanje njihovih potreba.&kada se radi o priblizno izjednacenom materijalnom nivou pojedinih zemalja.pol. problematika soc. ne=osti&zastitu onih grupa&pojedinaca koji nisu u mogucnosti da sami sebi obezb.partije socijaldemokratske orijentacije sprovode soc. u sferi zdrav.njihov zivotni standard. razvijeniji sadrzaji soc. ne=osti&ostvarivanju soc. ne=osti&razl.(neo)liberalne orijentacije kada imaju odlucujuci uticaj u drustvu vrse radikalne restrikcije u sferi soc.smanjivanje soc.pravde. Neposredniji uticaj ogleda se u tome sto od materij. zastite odredjenih slojeva drustva&pojedinaca.pol.pristupa obrazovanju&kulturnim dobrima&postojanja odg.struktura&nivo potrosnjie.tjs.uticuci na ekonomski&politicki system.sto za rezultat ima povecanje poizvodnje.zastite bitno uticu na radne sposobnosti stanovnistva.pol.unapredjivanje zivotnih&radnih uslova.tako&soc. Materijalna osnova determinise soc.nivo&obim takve delatnosti determinisani su&materijalnim mogucnostima konkretnog drustva. barem minimum egzistencijalnih potreba.. potrebe umanjuju akumulaciju.tako da siromasna drustva objektivno ne mogu graditi soc. partije konzervativne.pol.pol. To se odnosi &na razvijenost soc.do zdrav.zadovoljavanje individ.smanjivanje soc. zastite.pol. kao ona bogatija.sa znanjima&umecima primenljivim u procesu proizvodnje.Buduci da je predmet soc.koji u znatnoj meri odredjuje karakter.&drustv. navedenih potreba&uopste resavanja soc.pol. POSREDNO. kao teorijske delatnosti. oblici soc. Soc. slabe materijalnu osnovu drustva ) Kao sto ekonomska osnova utice na razvijenost ili suzenost sadrzava.npr. stranke imaju odlucujuci uticaj na kreiranje soc.pol.predstavljaju jedan od osnovnih faktora proizvodnih snaga od kojih najneposrednije zavisi&uvecanje materij. utice&na 73 . povratno utice na ekonomsku osnovu. Nivo zadovolj.pol.pitanja determinisan je ekonomskim razvojem.odevanja.razvojem-obrazovani ljudi.osnove. sluzbi neophonih za zivot gradjana).pol.jer smatraju da izdvajanja za soc. potreba gradjana. npr. osnove zavise radni&zivotni uslovi ljudi.ciljeve&sustinu soc. To zavisi od toga koje pol.pol.mogu da postoje znacajne razlike u pogledu razvijenosti soc.cak&ako su snage koje kreiraju ekonomske&politicke odnose&u jednom&u 2gom slucaju po programskoj orijentariji usmerene ka smanjivanju soc.

pol.zato sto tvorci ideja&odredjenih vrednosnix.pol. drustvenog sloja. determinisana.tenzije&nemiri.zaposljavanje.pitanjima pristupaju celovitije.pribegava se restrikcijama u soc.politickih&soc.to radja ekonomske probleme&vodi u krize.a time su&njihovi sadrzaji < ideoloski.grupacije kojoj pripadaju.nije moguca soc. je mozda&najbitnija determinanta soc.nego kakvom&cijom ideologijom je soc. Dominantan je uticaj onih grupacija koje kreiraju politiku.pol.mogucnosti.tragajuci za adekvatnim resenjima. Ekon.osnovi => promene u ekonomskim odnosima => promene ekon. Posto su uvereni u ispravnost svojih koncepcija.sferi.svestranje analizirajuci uzroke soc..politika proizvod odredjenih drustv.&to permanentno. sferu proizvode negativne posledice po ekonomski razvoj.sis.komplementarni su&njihova neuskladjenost ima negativne posledice = ako se u koncipiranju&sprovodjenju soc.posle promena u mat.sis.ona je nuzno determinisana ideoloski.&soc. razvoj zavise jedan od 2og. ide preko granica ekon.karakter&odnose u raspodeli&oblike potrosnje.tako da nije osnovno pitanje da li je.problema. Istorijski posmatrano. koja ne bi imala ideolosku dimenziju. mera njene ideologizacije.pol.tjs.primerenijim stvarnim zivotnim problemima. Ekon. drustva.&pol.sukoba&pokusaja trazenja kompromisa unutar tih sukoba. koje soc.&soc. razvoj uskladjuju. Druge pak opcije koje 74 . Pri tome se ne uvidja da izmedju njihovog uverenja&misljenja&istine postoji rascep.uz pol.sis. da bi se ti problemi prevladali.pol. Koncepcije soc.treba nastojati da se skon.koje.oni nastoje da&2ge uvere da su one najadekvatnije&najprimerenije datim uslovima&vremenu. osnove.tjs.potrebe kako se u slucaju prekoracivanja ne bi zaustavio ekonomski razvoj&imati u vidu da neadekvatna izdvajanja u soc. Posebne grupe ljudi.a zatim to prikazuju kao interes celog drustva.jer se ona bavi pitanjima unutar klasno podeljenog drustva.ekon. nacela formiraju sliku o svetu sa stanovista odredjene klase.odnosno onih koji u datom trenutku imaju vlast.u skladu sa polozajem&mestom unutar globalnog drustva&sopstvenim interesima.formiraju vlastiti pogled na svet&u skladu sa njim formulisu&odgovarajuce politicke&soc. Naravno.pol.a sve to bitno utice na materijalnu osnovu odredj. Da bi se to izbeglo. Nuzno je znati mogucu meru izdvajanja za soc.Buduci da je&soc. koncepcije. zavisi od materij.ako su one nagle&radikalne-> soc.sistema => manja se karakter&sadrzaj soc. Stavise.blize su istinitom saznanju.klase&partije.koji su izraz ideoloskih opredeljenja razlicitih aktera.

odnosa. relig.&psihicki zivot ljudi&na ukupne drustv. Interes religije&njenih institucija za drustv. Spoljasnje. Religija determinise soc. pol.a ne zbog navike ili zato sto to od njega ocekuje verska zajednica. Tako da treba razlikovati religioznost od religije.verovanja&vrednosti vrsi odredjeni uticaj na drustv.koja se svodila na soc.zivota&na taj nacin utice&na formiranje politickih&ideoloskih opredeljenja vernika.pravednost. potrebama).uspostavlja komunikac. Religija kao duhovna tvorevina. zviota.a religija drustvene.vrednosti =ost.pol. ne samo religijskim obrednim radnjama nego&razl. institucije bile znacajni nosiosi soc.nego 75 . Psiholoska fja se odnosi na unutrasnji dozivljaj pojedinca-osecanje poboznosti.ali istovremeno&saradnju&dijaloga sa ljudima.tako da ona determinise soc. sa njim.vrsenjem pojedinix verskih radnji…Istinski vernik je samo onaj koji sve to cini zbog unutrasnjih potreba&osecanja.okrenutost vere spoljasnjem iskustvu. Religija se manifest.podstaknuta razl.jedan od oblika drustvene svesti&sis. zastitu onih delova drustva&pojedinaca koji nisu bili u mogucnosti sami sebi da obezbede minimum egzistencije. u formulisanju religiozno-moralnix vrednosti&podsticanju ljudi na vrsenje odredjenih obreda (tako se vernik priblizava Bogu. Doktrinarni nivo se manif. kao jedan od znacajnih elemenata drustv.pojave&procese (Religija ima 2struku fju: psiholosku&drustvenu.nijedna religija ne ostaje samo na doktrinarnom nivou. ideja. Religija procenjuje&postojece oblike drustv.One teorijske opcije soc.. Naravno.probleme ispoljava se u 2strukom smislu: doktrinarnom&prakticnom.solidarnost.udaljenije su od sagledavanja celine drustv.a time su&njihovi koncepti > pod uticajem ideologije.bice < podlozna ideologiji&manje zavisna od dnevne politike.pol. aktivnostima koje odredj.ravnopravnost treba > ceniti od onih koje te vrednosti minimiziraju ili odbaciju neke od njih.&politic.ucescem u religijskim manifestacijama. koja svoj koncept kao teorija gradi polazeci od stvarnih zivotnih problema ljudi&cije kategorije izrazavaju stvarne odnose. Religioznost je psiholoske prirode.pol. Takav koncept ima > izglede da se konsituise kao naucna teorija. koje smatraju da su soc.pol. Nekada su odredj. pre svega kao prakticnu delatnost&njen uticaj je bio razlicit u pojedinim istorijskim razdobljima. U tom cilju se formulisu odgovarajuca nacela koja coveku-verniku daju putokaz u organizovanju licnog&kolektivnog zivota.soc. verska zajednica obavlja.pitanja posmatraju iz perspective parcijalnih interesa odredjene klase.integrisuci se u zajednicu na taj nacin). drustv. Samo ona soc.kolektivne manifestacije vere ostvaruju se putem odredjenih obreda.

zivota.-pol. grupa privremeno ili trajno ugrozenih (drzava&2ge svetovne institucije. => religijske institucije se ukljucuju u neka prakticna delovanja&pomoci. polazi od odredj. *Dakle.norme&vrednosti.pol.pa u sklopu 2gih cinilaca&oblika drustv. pol.pol. vrednosti na osnovu kojih se grade&posebne forme delovanja.kako doktrinarno. 1og drustva zavisi od njegovih mogucnosti. > ili < uticaj religije na res. Tamo gde je Crkva odvojena od Drzave&gde drzava ima izgradjen sis.odnosno na soc.prilagodjava&reinterpretira).posredno: uticuci na drustvene&polit. doktrinu.iz razl. gde su religijski simboli.soc.a ne da se kriza prevlada). soc. svesti moral utice na formulisanje&sprovodjenje odr.koju. sve < je determinisana religijom.norme&vrednosti zamenjeni svetovnimuticaj&delovanje crkve ugl.pol.ne resavaju takve probleme). kretanja&promena.tjs.nastoje da u soc. aktivnosti katolicke crkve koja ima razradjenu soc.razvojem svetovnih ustanova&njihovom nezavisnoscu od religije&njenih institucija&soc.u vreme kada ideologija&politika izgube svoj uticaj usled gubljenja poverenja ljudi u njih.potresa.-zastitne aktivnosti. Posto soc. soc. structure koje se bave soc.odnosno mogucnosti svetovnih institucija da osmisle tokove drustv.mada je ta pomoc najcesce simbolicna.&deluje nezavisno od bilo kakvih religijskih normi&vrednosti.* To ne znaci da odgov.-pol. a na prihvacenim vrednostima nastaju&moralne norme(#).nego samo to da oni svoja religiozna uverenja premestaju u privatnu sferu. razloga.da rese bitna soc. se ogranicava na povremene aktivnosti soc.-od karaktera religije. sferi ozhivotvore odgovarajuce religijske principe.tako&prakticno (npr.kao posebnog&specificnog pogleda na svet.pol.problema u datom drustvu) Religijske ustanove u ime religije. soc..pol.zavisno od drustv. u vreme kriza&drustv. ne sudeluju u resavanju pitanja soc.ukljucujuci&ona koja su predmet soc.nastoje resiti racionalnim putem&unutar svetovne sfere.preko drustv. projekata.religija dobija na znacaju. religijske instit. problematika je prisutna u religiji. problema.pa prema 76 . zastite pojedinaca&odredj.nastoji&da prakticno sudeluje u resavanju konkretnih pitanja&problema (neposredno: soc.njen uticaj se povecava&ona u > meri determinise soc. To ne znaci da vecina ljudi nije&dalje religiozna. institucija.pitanja&omoguce zadovoljavanje vitalnih potreba ljudi (npr.< > se svodi na pomoc pojedincima&grupama da se prilagode postojecoj krizi.pol.a resavanje 2gih pitanja.

Tek kada su revolucije&oslobodilacki pokreti tokom 19.a&kao teorijska aktivnost. je stavljena u fju moralnih ciljeva. kao posebna sfera prakticne delatnosti drzave.pol. zemljama).kao&globalna politika.bila je u skladu sa principima morala.kada su srusena stara carstva&feudalni odnosi. pol.doktrine gradj.jer mlada gradjanska klasa u prvi plan stavlja politicki pragmatizam.tome&na gradjenje soc. Periodi kada je pol. Tek nastankom gradjanskog drustva neke od tradicionalnih normi se zanemaruju. sveta-Makijaveli). U tom periodu nastaje soc.tako je&uticaj morala na soc. Renesansa (period nastanka&razvoja gradj. je izgubila svaku vezu sa moralnom.pol.prakticno potpun raskid izmedju pol. U antickom grckom drustvu ugl.morale su da budu u skladu sa nacelima vrline. evroamerickog sveta je u sluzbi krupnog kapitala.Posle raspada antickog robovlasnickog drustva nastaje feudalizam. [[ Savremena globalna pol.pol. Politicke&moralne norme imale su zajednicke vrednosne osnove (pravednost.pol. multinacionalnih kompanija radi uvecanja profita&ostvarivanja 77 .&morala (o cemu svedoci utemeljivac pol.tjs. programska orijentacija&delovanje najznacajnijih socijaldemokratskih partija u zapadnoevr. morale norme bile su temeljene pre svega na religijskim vrednostima. (npr.pol.a u znatnoj meri&svetovnim zivotom.pol. Medjutim. bila&u fji moralnih ciljeva&normi nisu dugo trajali. Odredjeni moralni principi su determinisali soc. Politicke odluke koje su bile javne.kako je soc.tjs.kada je u znacajnoj meri obuzdan pljachkashki ‘razbojnichki’ kapitalizam nastao u vreme prvobitne akumulacije kapitala. Odnos pol.sloboda.pol. delatnost koja se odnosila na resavanje problema koje danas podvodimo pod tim pojmom.&morala je istorijski promenljiv.jer je borba za vlast&dominaciju vodila degradaciji politike.=ost).kad asu uspostavljene demokratske institucije&obespravljena&exploatisana radnicka klasa se izborila za vlastito sindikalno organizovanje&ucesce u pol. bitno odredjen karakterom odnosa politike&morala. veka ucinili svoje.&20. &tadasnja soc.&kao teorijska delatnost pod snaznim uticajem vladajuce globalne politike.tako da danas.mozda > nego u vreme Makijavelija..&morala.nije znacila&povratak antickom shvatanju odnosa pol. nije postojala suprotnosti izmedju njih (izuzetak: periodi tiranije&oligarhije).a 2ge reinterpretiraju.sa 1000godisnjom vladavinomCrkve nad celokupnim duhovnim.demokratija&pol.institucijama (pre svega u Parlamentu).a pojavom novih vrednosti pojavljuju se&nove moralne norme. klase&obnova anticke culture-vracanje antickim izvorima&uzorima).

skole itd. sferi koje izazivaju brojna protivrechja&napetosti . Konkretne mere koje proklamovani ‘novi svetski poredak’ preduzimao su kolonijalizam.potisnuti iz svesti ljudi nacionalna oscanja.nacionalne&opsteljudske humanisticke vrednosti&normativne ideale.koja se realizuje pod geslom ‘novog svetskog poretka’. drzave blagostanja.. Vreme soc. koja najvise odgovara uvecanju profita od kojeg ce narod imati malo koristi.drzave.]] Najznacajniji doprinos u smislu raskida morala&soc.razoriti postojeci obrazovni sis. Ukratko: razoriti sve tradicionalne. U Svedskoj su socijaldemokrati dosli na vlast jos 1933.rata&njeno organizovanje je bilo moguce kada je unutar socijaldemokratije (nasuprot liberalistickim shvatanjima) sazrelo uverenje da drzava treba da bude kljucni instrument politike.a skolske institucije pretvoriti u tehnicke servise za pripremu odredjene ‘strucnosti’. (#) moralne norme vazhe&deluju spontano.koja je temeljena&na odredjenim opsteljudskim vrednostima&na moralnim normala izvedenih iz njih. 37. dala je&daje savremena doktrina neoliberalizma.pol.pol.razara se&unistava njihova privreda&celokupna proizvodnja kako bi se stvorili uslovi za trziste evroamerickix zemalja.veka prosirio na sve bivse socijalisticke zemlje.razvijene zemlje su iscrple u znatnoj meri svoje prirodne resurse -> preti opasnost stagnacije&kriza. Da bi nova ideologija bila delotvorna.uglavnom je isteklo.neophodno je ukloniti sve prepreke koje mogu biti smetnja pokoravanju tih zemalja: osporiti&negirati sva ona stanovista koja afirmiru covekovu licnost. OSNOVNA TEORIJSKA POLAZISTA KONCEPTA ‘DRZAVE BLAGOSTANJA’ & NJIHOVA REALIZACIJA U PRAKSI NASTANAK DB vezan je za period posle II sv.ukljucujuci&ekonomsku politiku. Na delu su radikalne restrikcije u soc.minimizirati istinsku kulturu&zameniti je subkulturom.osporiti suverenitet naroda kao zastarelo.bez nametanja od strane neke ustanove (crkve.dominacije nad celim svetom.konzervativno stanoviste&to u ime ostvarivanja navodnih ljudskih prava. Svedska&VB su prve zapocele takvu orijentaciju.)&bez pretnji kaznom&nagradom-jedina kazna je savest prekrsitelja.koji se u poslednjoj deceniji 20.godine&vladali neprekidno 40 78 .

godina; njihova iskustva su bila korisna za 2ge ZEvropske socijaldemokratije. U VB laburisti su pobedili na izborima 1945.god&ostali na vlasti do 1951.god&za to vreme su isvrene znacajne reforme,posebno u sferi soc. politike. Soc.demokr. su smartali da je drzava natklasna institucija&da je njena osnovna uloga da obezbedi neophodan nivo drustvenog konsenzusa radi zajednickih interesa svih gradjana&da omoguci ostvarenje pravedne zajednice,slobode&=osti. Medju prvima koji su zagovarali naglasenu ulogu drzave u drustv.zivotu bili su FABIJANCI = drzava treba da bude osnovni nosilac reformi kojima ce se izvrsiti transformacija drustva u pravcu socijalizma,ali ne na naucnim osnovama (kako misle marksisti) nego na moralnim principima (jer kapitalizam proizvodi teske soc. probleme,siromastvo&2ge nedace,nehuman je&nemoralan). Laburisti su imali znacajan uspeh u sprovodjenju tih ideja u praksi. Reformisticko opredeljenje ZEvropske orijentacije u DB bilo je usmereno na konkretno resavanje soc.pitanja (smanjenje siromastva,zaposljavanje,prosirenje zdravstvene&soc. zastite,osiguranje za vreme nezaposlenosti,obezbedjenje penzija,promene u obrazovnom sis. u smislu njegove dostupnosti sto sirim slojevima drustva&sl.) Na globalnom planu DB je nastojala da klasne suprotnosti resava kompromisom,jer je to najcelishodniji nacin za uspostavljanje&odrzavanje stabilnosti jednog drustva. Postepene&mirne promene koje vode ka socijalizmu za socijaldemokrate su moralne&legitimne. Parlamentarna demokratija je dovoljna da se dodje do socijalizma. Revolucija&svki oblik nasilja ne samo da nisu potrebni,nego su&neprihvatljivi (sa moralne tacke gledista). Vlade soc.dem. partije su vlast osvajale slobodnim izborima&voljom vecine gradjana,tako da su bile u mogucnosti da svoja programska opredeljenja nesmetano ostvaruju u praksi. Iako su skoro sve zapevr zemlje tokom rata ekonomski osiromasile,a neke su&bile razorene u materijalnom pogledu,socdem vlasti su za relativno kratko vreme izvrsile temeljnu rekonstrukciju kapitalistickog drustva: zapoceo je period ekonomskog rasta,razvoja demokratskih institucija&uspostavljanje sis. soc. sigurnostinezabelezen u istoriji evropskog drustva. Doslo je do znacajnog poboljsanja zivotnog standarda&uopste uslova zivota najsirih slojeva drustva,narasla je brojnost,moc&uticaj radnicke klase&sve to je omogucavalo drzavi da uspesno realizuje ono sto su socdemokr obecavali pre dolaska na vlast DB se zalagala ne samo za ekonomske,soc.&pol. reforme nego istovremeno&za ekonomski rast u najsirem smislu,povecanje
79

industrijske produktivnosti&investicija. U tome,kao&u opstoj izgradnji ‘drustva izobilja’ nalaze se razlozi opsteg konsenzusa. Programske razlike medju partijama (socdemokr&burzoaskim) u vreme uspona DB u prakticnoj politici nisu izazvale sukobljavanja (iako su to partije suprotnih ideoloskih orijentacija),jer su socdemokr (pogotovo laburisti u Engl) gradili svoju politiku na tezi da sva pitanja,pa&klasne sukobe treba resavati kompromisom,sto je 50ih&60ih prihvaceno kao opsti nacin drustvene&politicke komunikacije&ponasanja medju razl. pol. opcijama. [[Tvrdnja da DB prestavlja beskonfliktno drustvo u ideoloskom smislu imala je,pored ostalog,za cilj da uveri gradjane da se radi o drustvu novog kvaliteta koje se sustinski razlikuje od svih dotadasnjih- drustvu u kome nece biti neslobode,nepravde&ne=osti. Imalo je to&siru ideolosku poruku,a to je da se pod okriljem DB izgradjuje drustvo koje se sustinski razlikuje od onog na Istoku,za koje su tamosnji teoreticari tvrdili da je beskonfliktno&da su u njemu ostvarene ideje =osti,soc.pravde,solidarnosti&dr. To je&1 od razloga vrlo razvijene antikomunisticke propagande u kojoj se socijaldemokr u biti nisu razlikovali od gradjanskih orijentacija. Negativan odnos zapevr socijaldemokratije prema socijalistickim zemljama,uprkos njenom verbalnom izjasnjavanju za socijalisticko drustvo,logican je jer socdemokr&DB nikad nisu konkretnim merama dovodili u pitanje temelje kapitalistickog drustva,naprotiv one su uvek radile na rekonstrukciji kapital. drustva&to je doprinelo resavanju kljucnih soc.problema (masovna nezaposlenost,siromastvo,lose zdrav. stanje stanovnistva,nepismenost&nizak obrazovni nivo) koji su u stvari predstavljali prepreku ekonomskog razvoja]] Neke od konkretnih mera soc. pol. sprovedenih u vreme DB: Osnovi soc.reformi koje su sprovedene za vreme prve posleratne vlade laburista utemeljeni su u ‘Planu o penzijskom osiguranju’ Vilijama Lorda Beveridza. Cilj je bio resavanje soc.problema. Beveridz je nakon toga objavio brosuru ‘Puna zaposlenost u slobodnom drustvu’. Centralno pitanje Plana je obezbedjivanje minimuma nacionalnih prestacija,pre svega starosne penzije,koja ne treba da zavisi od prethodnih doprinosa&primanja,niti od konkretnog imovnog stanja. U penzijski fond sve odigurane osobe daju = doprinos&zato imaju ista prava. Oni koji imaju > ,uplatu za soc.osiguranje vrse kao poreski obveznici,prema svojim primanjima&tako daju > doprinos drzavnom budzetu,iz koga se neophodna sredstva uplacuju u fond soc.osiguranja. Siri smisao&cilje Plana,ali&2gih
80

prestacija,jeste smanjivanje soc.ne=osti&uspostavljanje > stepena solidarnosti,sto treba da doprinese klasnom miru. Beveridz nije pripadao laburistima,nego je bio konzervativac. Njegove ideje o soc.pol. bile su polaziste ili bar inspiracija za donosenje > zakonskih akata za vreme vladavine laburista (najvaznije su: zakon o nacionalnom osiguranju,nacionalni program zdrav. zastite,program porodicnih davanja,posebno porodicama sa malom decom&sl). Celokupna regulativa se zasnivala na principu nacionalne solidarnosti&opstoj orijentaciji drzave da se celokupnom stanovnistvu obezb. soc. sigurnost,tjs. zastita od najznacajnijih rizika. Pored ovih mera socdemokrati su izgradili kompleksan sis. obezbedjenja,polazeci od stanovista da on nije nista < znacajan za stabilnost poretka od ekonomskog rasta,modernizacije,tehnickog progresa&visoke stope zaposlenosti& u najsirem smislu je obuhvatao: povoljne radne uslove,odgovarajuci dohodak,skracenje radnog vremena,besplatno obrazovanje&sl. [OSNOVNI CILJEVI DRZAVE BLAGOSTANJA,KAO REALIZATORA IDEJA SOCIJALDEMOKRATIJE U PRAKSI: - eliminisanje siromastva - smanjivanje soc.ne=osti (preuzeto iz izvornog Marksizma) - pobosljanje standarda gradjana ( -II- ) - razvijanje sis.soc.sigurnosti - podsticanje drustv.razvoja - aktiviranje svih ljudskih resursa - uskladjivanje soc.&ekonomskog razvoja - humanizacija drustv.odnosa&sl. Proklamovanjem naznacenih ciljeva trebalo je da se ucine USTUPCI RADNICIMA&DREDNJIM SLOJEVIMA pogodjenim velijim soc. ne=ostima,koje je stvorio liberalni kapitalizam sa svojim ‘lesefer’ („pusti svojim tokom“, „ostavi na miru“) trzistem,ali pod uslovom da se ne ugrozi ekonomski razvoj&profitabilnost kapitalisticke klase. Soc.-demokrati su smatrali da se naznaceni soc.ciljevi mogu uspesno ostvarivati pod pretpostavkom da se postuju&razvijaju vrednosti koje oni smatraju temeljnim a to su: Sloboda,drustv. =ost,Pravednost&Solidarnost. Soc.demokratija je u pocetku iz izvornog Marksizma crpela svoje ideje&teorijske postavke zasnivala na njemu (zadovoljavanje ljudskix potreba,obezbedj. soc.sigurnosti,podizanje individ.&drustvenog standarda,prevladavanje soc. ne=osti itd.),{sa 57e stranice}]
81

DB se preterano&neprincipijelno mesa ne samo u ekonomski zivot drustva nego& u individualne poslove pojedinca. Nisu svi pokusaji koji su nastali iz M.drzave sukobljavaju sa postojecim sis.&upregne ga u svoj soc.&to zbog unutrasnjih teskoca&protivrecnosti koje bi se nuzno ispoljile.ali se opstom krizom 1972. Bila je to zapadnoevropska socijaldemokratija. Npr: DB se u vezi sa resavanjem problematike ljudskih potreba ne bavi uzrocima nego posledicama&ne dovodi u pitanje kapitalisticki sis.pol.-1974. Hajek smatra da je jedan od glavnih uzroka krize DB nacin na koji drzava izdvaja za realizaciju soc. DB-a su posebno dolazila od onih sa suprotnih ideoloskih pozicija: neoliberala&makrsista.postojala je&jedna drugacija socijalisticka orijentacija. pravda&2ga.vec je samo jedna od etapa u razvoju kapitalizma. ideja istiuz < ili > doslednosi u primeni tih ideja&uz odgovarajuce ideje u skladu sa vremenom&drustv.soc. kapitalistickog nacina privredjivanja. siljeva (izdvajanja su inace prevelika) Soc.koncepcija kada su smenjivale s vlasti socijaldemokratske partije  DBje tokom duzeg perioda uspela da obuzda privatni kapital.koja je tokom celog stoleca nakon M.sloboda. smatrala da je. pokazalo da se probrami soc.vrednosti koje je afirmisala socdemokr&soc.koje bi oni daleko bolje obavljali bez drzavnog uplitanja (prepusteni medjusobnoj utakmici&konkurenciji).sto se slaze sa Habermasovom teorijom da je intervencijom drzave moguce osigurati koegsistenciju izmedju demokratije&kapitalizma samo u posleratnom periodu.OSPORAVANJA soc.uslovima. pokusali da grade ‘novi svet’ u stvari su ojacali sistem. bile su vrednosti koje su vec sadrzane u izvornom marxizmu.cije je delo drzava blagostanja.uz 2ga civilizacijska dostignuca. U shvatanju&uspostavljanju procesa integracije osnovno polaziste socijaldemok.demokratija. probram.solidarnost. DB ne void drustvo u socijalizam. proizvodnje&prisvajanja.da ukroti kapitalisticki privredni sis.kao&one koje je socijalisticki pokret tokom svog razvoja isticao kao svoja nacela: humanizam. Mada on smatra da bi do tih promena doslo&da nije bilo krize.ali tako da je on sada mnogo rigorozniji nego sto je to bio onaj u ‘starom svet’ koji su srusili.sferi su postignuti znacajni 82 .njena idejna osnova marsizam. [[Oni koji su u ime M.u soc. Polazeci od tih nacela. sigurnost koju je u praksi uspostavila DB nisu mogle da ignorisu ni partije suprotnih ideoloskih orijentarija&drugacijih soc.

pracena savetima&obrazovanjem za rad. U svakom 2gom slucaju prinuda 83 .rezultat slobode pojedinca da se takmici sa 2gim pojedincima&da pri tome stice&prisvaja.organizacije&drzava.rezultati.oni su ugl.koji su u vrednosti ubrajali bar neke oblike =osti. (Pomoc siromasnima ne bi smela ici preko usluga.od kojih se neki svrstavaju u ‘potklasu’) Hajek se smatra utemeljivacem neoliberalne koncepcije uopste. Ne=ost je razumljiva&prirodna.]] 38.kao odsustvo prinude. Za razliku od najveceg broja mislilaca&teoreticara.zato svaki pokusaj drzave da deluje u pravcu izjednacavanja ljudi (osim ako se ne radi o stvaranju =ih pocetnih uslova) ima destabilizirajuce posledice u smislu drustv. razvoja => svako insistiranje na =osti kontraproduktivno. rezultat pravno-administrativnog sprovodjenja soc.ne smao po drustv. Hajek slobodu odredjuje negativno.SLOBODNO TRZISNO DRUSTVO&MINIMALNA DRAZAVA. a =ost odbacuju jer je navodno nespojiva sa slobodom. Temeljne vrednosti od kojih polazi su sloboda&individualizam. ne=ost je nuzna posledica ne=ih sposobnosti&mogucnosti ljudi.pa prema tome&shvatanja slobode kao nacela&izvora moralnosti.programa od strane drzave.nego direktno kao novcana pomoc.ali ima brojne pristalice&u 2gim zemljama sveta.grupa na njihovo koncipiranje&realizovanje (&ovde se pokazala nadmoc sveta sistema nad svetom zivota).a na prvom mestu su POJEDINAC&NJEGOVA SLOBODA. NEOLIBERALIZAM&NEOKONZERVATIZAM OSNOVNI PRINCIPI&KARAKTERISTIKE NEOLIBERALIZAM je danas jedna od vodecih politickoekonomski&socijalnih teorija u SAD-u.neoliberali u vrednost ubrajaju NE=OST.time se sprovodi diskriminacija ‘manje vrednih’ slojeva drustva.kako bi se osposobili da se sami o sebi brinu.bez kojih bi soc. Istina.a ne samoostvarenja preko aktivnog neposrednog uticaja pojedinaca&drustv.zivot miliona ljudi izgledao znatno drugacije.uslova za sve 2ge vrednosti. razvoj nego&po sistem vrednosi. Kako postoje razlike medju ljudima.od Antike pa do danas. Prinudu prema pojedincu mogu da vrse 2gi ljudi. Takvi zahtevi vode vrednosnom razlikovanju siromasnih od ostalih gradjana. To mora biti onemoguceno zakonima kao opstim pravilima koja se bez bilo cije arbitrarnosti primenjuju = na sve ljude.

Ideoloske osnove individualizma nalaze se u americkom nacinu zivota&shvatanja. Indiv. Udruzeni pojedinci. Svako treba da ima = pocetne mogucnosti&niko ne sme da stekne 84 . Takav nacin preraspodele je proizvoljan.a trziste osnovni regulator odnosa&odredjivanja mesta svakog pojedinca u drustvu. ‘nepravde’ koje su rezultat trzisnih odnosa u stvari je cinjenje nepravde. Svaki intervencionizam drzave. Konkurencija je najsigurniji put u progres jer se desava izmedju slobodnih pojedinaca koji su svesni cinjenice da njihova sloboda nije nicim ogranicena osim slobodom 2gih pojedinaca. sferi&ujedno osnova napretka drustva. Svako uplitanje drzave da navodno ispravi soc. INDIVIDUALIZAM je za neoliberale 2ga temeljna vrednost.jer se od nekoga oduzima da bi se 2gom dalo. Drustvo je skup pojedinaca koji saradjuju ili su u sukobu sa 2gim pojedincima.znaci povredu licne slobode&individualnosti coveka.kao&sloboda od njega. Jedino je individua sposobna da procenjuje ono sto je dobro&korisno za nju.u skladu sa svojim zeljama&interesima. Ne postoji nikakvo drustvo po sebi&za sebe. je&princip od koga se polaz u objasnjenju drustva&ponasanja pojedinaca u njemu.pri cemu postoji obaveza da se postuju ustanovljena pravila. Ako je neko pogodjen okolnostima kao posledicom trzisne utakmice. svaka distributivna tjs.cinjenje nepravde svima koji svojom sposobnoscu&radom u trzisnoj utakmici sticu >.suprotan je principima slobodnog trzista&time ogranicava individualnu slobodu kao prirodno pravo ljudi.prepreku da on realizuje svoje sposobnosti&mogucnosti.usporava ekonomski rast.koja ne moze biti uzrok neslobode.tjs.to nije rezultat namere ili nepravde.bez cega nema ekonomskog progresa => individualna sloboda osnova stabilnosti svakog drustva&ekonomskog napretka.on remeti zakonitosti trzista. On je neodvojiv od slobode.remeti drustvenu ravnotezu.u sta drzava ne sme da se mesa niti na bilo koji nacin sputava slobodno preduzetnistvo. (Trziste ne moze biti izvor neslobode jer njemu nije imanentna namera nego spontanost.vec postoje pojedinci koji ga sacinjavaju.) Neoliberali proglasavajuci =ost nevrednoscu isto cine&sa pravdom (temelj slobode je nesputano slobodno preduzetnistvo u ekon. sferi.u mogucnosti su da sami mnogo bolje&uspesnije obavljaju vecinu poslova koje danas obavlja drzava. u opravdavanju takvog nacina zivota= svako je odgovoran za svoj polozaj u celini => teznja da se bude uspesan u utakmici sa 2gim pojedincima.ne samo u ekonomskoj nego&u soc. socijalna pravda bi vodila ogranicenju individualnih sloboda pojedinca).nego zakonitosti trzista.a time se povredjuje sloboda&individualnost pojedinca. Sloboda je moguca samo u drustvu u kome nesmetano funkcionise slobodno trziste.

prednost na neposten nacin (silom,prevarom,’vezom’ & sl.). Nagrada treba da zavisi od sposobnosti,doprinosa produktivnijem&kvalitetnijem radu&postignutih rezultata. Rezultat velikih sposobnosti&dobrih rezultata su bogatstvo,ugled,prestiz,moc... Na taj nacin se sticu&odredjene vrline,koje se u suprotnom gube. 'Svako je kovac svoje srece'-kaze krilatica liberalizma 19. veka. Medjutim,zbog ideoloskih potreba precutkuju da u neuspehu pojedinca glavni udeo ima drustv.sis. u kome postoji najamni rad,nezaposlenost,neadekvatna ili veoma losa zdr.zastita,teskoce ili nemogucnost da se stekne obrazovanje,bez obzira na sposobnosti,ukoliko se ne prirada imucnim slojevima,teskoce u resavanju stambenih pitanja… Precutkuje se &rasna,etnicka&polna diskriminacija.Brojni su primeri ideoloskih obmana u vezi sa odnosom trzista&ekonomije-postoji apsolutna sloboda trzista ali je u praksi sasvim drugacije. [ Upakovana u teorijske oblande o slobodnom trzistu,finansijama&minimalnoj drzavi,ova ideologija je istovremeno&u fji opravdavanja sirenja multinacionalinih kompanija na sve delove sveta&pretvaranja < razvijenih zemalja u sirovinsku bazu pod izgovorom da se to cini u interesu razvoja tih zemalja. Na udaru neolib. ideologije prvo se nasla DB,narocito njihova soc.pol.,uz istovremeno podrzavanje mera&prakse koje su sprovodili Tacherova&Regan. Neolib. idelogija privatizacije&demontiranja drzava&njihovih soc.institucija u bivsim socijalistickim zemaljama ima uspesnu primenu&danas. Rezultati u ekonomskoj sferi su katastrofalni&pod vidom ogranicenja uloge drzave zrtvovane su njene soc.fje,prosveta,zdravstvo,sis. soc. sigurnosti ] Neoloberali izrazavaju veliku zabrinutost zbog navodnog sirenja egalitarizma jos od 70ih godina. Prema njima,za to je kriza drzava koja svojom soc. pol.,stiteci siromasne,shiri egalitarizam&time unistava tradicionalne vrednosti&potkopava moralne standarde jer pojedinca lisava mogucnosti individualnog razvoje. Neoliberali proglasavajuci =ost nevrednoscu isto cine&sa pravdom (temelj slobode je nesputano slobodno preduzetnistvo u ekon. sferi&ujedno osnova napretka drustva,a trziste osnovni regulator odnosa&odredjivanja mesta svakog pojedinca u drustvu; svaka distributivna tjs. socijalna pravda bi vodila ogranicenju individualnih sloboda pojedinca). [[::Neoliberalizam je ekonomsko, a ne i sire politicko glediste. Program smanjivanja trgovinskih prepreka&unutrasnjih trzisnih ogranisenja kao put ka kapitalistickom sistemu vise oslonjenom na slobodno trziste.
85

Neoliberali prihvataju izvesnu ulogu vlade u ekonomiji, posebno potrebu za centralnom bankom&sposobnom odbranom, ali nastoje da vladino uredjivanje (posebno poreze) smanji na sto je moguce < meru. Ovakva ekonomska shvatanja nisu nuzno pracena&politickim liberalnim stavovima: neoliberali cesto ne staju iza licnih sloboda po etickim pitanjima ili moralnim principima (recimo, po pitanju seksualnih sloboda).::]] NEOKONZERVATIZAM se nalazi nasuprot liberalnim shvatanjima. Njegova teorija,kao&teorija klasicnog liberalizma,seze u 19.vek. Prvo se javio kao reakcija na rezultate Francuske revolucije. Konzervativne ideje su bile stalni pratilac svih liberalnih&progresivnih ideja,suprotstavljajuci se svemu sto je novo radi ocuvanja postojeceg stanja,odnosno vracanja starog poretka. U odnosu prema soc.pol. ne postoje veliek razlike u odnosu na neoliberale jer su&jedni&2gi za restriktivnu soc.pol. Medjutim,u smislu osnovnih vrednosti od kojih polaze postoje bitne razlike,jer su za neokonz. NACIJA,HIJERARHIJA,DISCIPLINOVANO DRUSTVO&JAKA DRZAVA na prvom mestu. Konzervativci umesto slobode isticu VRLINU&time ‘slobodnom’ drustvu suprotstavljaju ‘dobro’ drustvo. Oni ne negiraju slobodu nego zaxtevaju da ona bude uskladjena sa vrlinom,odnosno idejom moralnog drustva. Smatraju da individualizam za koji se neoliberali zalazu slabi drustveni odganizam,jer covek koji je sveden na samog sebe predstavlja opasnos za zajendicu,jer je ljudska priroda iskvarena&nuzno ju je obuzdavati drzavnom vlascu,koju treba ojacati&2gim sredstvima -RELIGIJA,VERA,TRADICIJA,pa&PREDRASUDE&PRAZNOVERJ E,odnosno svim 2gim-samo ne istinom&umom. U pogledu vrednosti se slazu sa neolib. tako sto odbacuju =ost&pravednost kao vrednosti. Drzava treba da odrzava postojece ne=osti ili da ih ponovo povrati ako su poremecene u korist =ost. To ce biti moguce ako se neguje tradicija&podanistvo prema drzavi jer je to zaloga za stabilnost poretka,sto znaci ocuvanje statusa quo. Ideologija neokonz. u krajnjoj liniji nije suprotna neolib. u smislu generalne orijentacije-ODBRANE KAPITALISTICKOG PORETKA. Jaka drzava moze&mora da obezbedi pokornost gradjana,jer neokonz. ne veruju u njihovu dobrovoljnu lojalnost (o kojoj govore neoliberali),kao ni u ’civilno drustvo’ kome oni suprotstavljaju autoritarnu drzavnu vlast,tako da su za neokonz. CRKVA&PATRIJARHALNA PORODICA kljucne institucije za stabilnost drustva koje treba jacati.

86

NEOLIB.&NEOKONZERVATIZAM-sustinski se ne razlikuju u gledistima o globalizaciji,odnosno uspostavljanju tzv. novog svetskog poretka: restrikcija u sferi prava na rad,soc.osiguranja,zdrav.zastite,mogucnosti obrazovanja za sve,nezavisno od imovnog stanja,pristupa kulturnim dobrima// imaju uticaj na ekonomsku politiku&politicki zivot&unutrasnju&spoljnu politiku SAD-a,a&sire.

39. GLOBALIZACIJA&RESAVANJE SOCIJALNIH PITANJA
Pod G. se ugl podrazumeva POVEZANOST ZEMALJA&DRUSTAVA U SFERI KOMUNIKACIJA,TEXNOLOGIJE&EKONOMIJE,narocito medjuzavisnost nacionalnix ekonomija&transnacionalnix ekonomskix organizacija&jacanje njixove moci nad ekonomijama pojedinix drzava,posebno manjih&texnoloski nerazvijenix. Imajuci to u vidu,neki teoreticari G. sxvataju kao SISTEM,tjs.SVETSKI POREDAK. 2 razl. stanovista o karakteristikama G: 1. Povezivanje drzava&drustava (G.) jeste proces modernizacije (inspiracija delo Dirkema) 2. Proces dominacije,tjs. nasilne ekspanzije kapitalizma (inspiracija Marx) U novije vreme drugacija stanovista: npr. G. je zakoniti&univerzalni process sa sirim obelezjima “gvozdene nuznosti”; G. ne postoji u svetskim razmerama,ona je regionalna, (postoji severno-americki,pacifickoazijski&evropski region/unutar njih se moze govoriti o G.,dok je u svetskim razmerama svet podeljen. Izvan pomenutix grupacija posoji&tzv. Treci svet a to su manje razvijene,nerazvijene&siromasne zemalje koje zavise od razvijenijix) Postoji&3. stanoviste gde se trazi sredina npr. Svet je u procecu G.,ali ona je project dominacije Zapada,pre svega Amerike,ciji je cilj potcinjavanje svix 2gix zemalja njihovim interesima,unistenje nacionalnih ekonomija&svih 2gix formi samostalnosti tih zemalja&nametanje Americkog lifestyle-a. BROJ NEZAPOSLENIH visestruko veci nego sto je bio u Drzavi Blagostanja.Glavni uzrok nije samo razvoj novix texnologija koje zaxtevaju manje radne snage,vec SELENJE PROIZVODNJE (zajedno sa

87

zastarelom&prljavom texnologijom) u zemlje jeftine radne snage,jer profit ima primat nad dobrobiti&sudbinom zaposlenix&njihovim soc.polozajem. PROFIT&EKSPANZIJA KORPORACIJA vrxovna su nacela kojima se rukovodi NEOLIBERALNA ELITA MOCI. Da bi se odrzavo postojeci sis. nejednakosti (pored Slobode&Individualizma, Nejednakost je za neoliberale temeljna vrednost)&obuzdala eventualna teznja soc.ugrozenix klasa&slojeva za promenama u sferi soc.odnosa,vlast se kao produzena ruka multinacionalnog kapitala brine o tome da stepen demokratije bude uvek doziran samo u onoj meri koja nece ugroziti njene interese,tjs.interese kapitala. Nosioce G. ne interesuje cinjenica da se na taj nacin gubi decenijama stvarana “demokratska supstanca”. DOZIRANJE DEMOKRATIJE PO MERI VLASTI moguce je zato sto je sistem organizovan tako da uticaj naroda ogranici samo na izbore. Ako narod nije zadovoljan postojecim soc.stanjem,mora da saceka sledece izbore da bi promenio vladajucu garnituru,ali time se ugl. nista ne dobija jer je VLAST SAMO IZVRSILAC VOLJE MULTINACIONALNOG KAPITALA. Doziranoj demokratiji doprinose&brojne tzv. nevladine organizacije,koje sirom sveta formira ugl. Amerika (vecina ix je u sluzbi multinac.kapitala&deluje po instrukcijama spoljnix faktora& u njixovom interesu). Usmerene su protiv nacionalnix interesa zemalja u kojima deluju,neretko doprinoseci&etnickim sukobima. Mnoge imaju predznak ‘humanitarne’. Pod pritiskom G. Zapadnoevropske zemlje su bile prinudjene da revidiraju svoj soc.program. Moc transnacionalnix korporacija&uvecanje bogatstva uskog kruga kapitalisticke klase-osn. cilj&prioritet G. Medjunarodne organizacije KREDITIMA DIKTIRAJU PONASANJE ZEMALJA DUZNIKA jer odredjuju njihovu ekonomsku strategiju,nacin investiranja,prioritete,visinu izdvajanja za javne potrebe,cene vitalnix proizvoda,visinu najamnina itd. Vlade zemalja duznika imaju vecu odgovornost prema inostranim kreditorima nego prema gradjanima u svojoj zemlji. Brojni su&2gi oblici podredjivanja nacionalnih drzavanjihova ekonomija&kultura (za koje se tvrdida priradaju ostacima retrogradnog tribalizma&da kao takve treba da izumru) podredjuju se globalnoj ekonomiji&politici. Od vlada tih zemalja zaxteva se da uklone sve prepreke koje sputavaju slobodno kretanje kapitala. Postavljaju se barijere za uvoz&izvoz ukoliko to remeti interese multinac.kompanija. Na politickom planu,vladajuce strukture se prisiljavaju da ‘demokratski’ sputavaju&ogranicavaju soc.zaxteve masa koje bi mogle ometati delovanje multinac.kompanija. Mere za to: poducavanje&instruktaza,propaganda protiv ‘neposlusnix vlada’,ekonomski&politicki pritisci uz istovremeno
88

kompanija. Tako se namecu celom svetu drustvena merila.serije.kao ideologije G.transnacionalne korporacije (u sprezi sa vladajucim pol. SRBIJA&GLOBALIZACIJA-S.koji je pod okriljem Ujedinjenih Nacija realizovan skoro 3 decenije. POSLEDICE: destrukcija ekonomije.materijalna razaranja&ljudske zrtve.Fja medija kao industrijskix pogona koji proizvode&plasiraju info u obimu&na nancin na koji odgovara gospodarima novog svetskog poretka je da naprave sopstvenu. informacionix medijskih sistema omogucuje G.filmove u kojima preovladjuje nasilje&sl. Vrxunska kultura nije pogodna a jos manje finanskijski isplativa za sirenje putem elektronskix medija jer vecina koja satima sedi ispred TV-a nema mnogo razumevanja za tu vrstu kulture. Pocetkom sadasnjeg koncepta globalizacije doslo je do kraha tog programa: ionako nezavidan soc.vojna intervencija kao krajnje sredstvo-> sve ove mere su svojevrstan oblik novog tipa kolonizacije.liberalna ideologija koja je dovela do podel&duboke krize unutar inteligencije. masovne kulture.nedavno oslobodjene od kolonijalizma.a cilj je iskorenjavanje moralnix standarda. G.pa i vojno razaranje.a ne da otkriju Istinu. Medijska satanizacija srpskog naroda.zapocele su svoj ekonomski&soc.obezvredjivanje tradicije&kulture&ponistavanje sistema vrednosti. kultura se plasira u prvom redu kroz razne muz.xitove. G. Ofanzivni nastup neoliberalizma. [ U vreme kad su u ZEvr. potreba vecine svog stanovnistva.pruzanje podrske opozicionim snagama za koje se zna ili se osnovano pretpostavlja da ce kada dodju na vlast slediti drugaciju politiku.dugovi su za nesto > od jedne decenije uvecani za preko 10x.doslo je do velikog uvecanja kamata koje te zemlje dovodi do duznickog ropstva. drzave blagostanja postizale znacajne rezultate u zadovoljavanju soc.nacin zivota&potrosacka psihologija potrosaca takve robe.koja je primerena potrebama&zaxtevima multinac. razvoj zahvaljujuci projektu ‘Novog svetskog ekonomskog programa.&privrednim strukturama) pljackaju nacionalno bogatstvo&novac 89 . 4x im je smanjena pomoc u odnosu na onu koju su ranije dobijalne (pomoc Amerike smanjena za 30x!). polozaj vecine stanovnistva rapidno se poceo pogorsavati. je na periferiji svetskih zbivanja ali ne toliko udaljena da bi nas svetski mocnici ostavili na miru.od pocetka je usmerena na PONISTAVANJE NACIONALNOG IDENTITETA.&to prema principima psihologije manipulacije.ekonomska blokada&sve 2ge sankcije. Znacajnu ulugu imaju MAS MEDIJI&MASOVNA KULTURA.zemlje Treceg sveta.-je.vecina ovih zemalja tone u siromastvo&bedu.

40.koriscenja nagaznih mina. ocekivano losija u 90 .vezuje za termin 'invalidne osobe'. Pored toga.kao&razlicitog znacenja.narusavanja okoline. Ukoliko primenimo ustaljenu procenu WHO za teritoriju Srbije. zastite. U zemljama u razvoju nalazi se 80 odsto od ukupnog broja OSI.broj OSI je > &zbog cestih ratova.kao&definicije zavisni su od socijalnih. Uzroke takvog trenda treba traziti najpre u rastu svetske populacije.povecava se broj osoba koje zive sa invaliditetom. rad [27%] .nedovoljne zdrav.povreda na radu. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (WHO). S 2ge strane.pravnih&2gih uslova. Postoje brojne teskoce u obelezavanju tacnog broja OSI koje nastaju zbog nedostatka jedinstvene definicije. zloupotrebe supstanci.koje su u pojedinim sredinama. ustanovama [70% . NEDOSTATAK ADEKVATNIH PODATAKA O BROJU&STRUKTURI LJUDI KOJI ZIVE SA INVALIDITETOM jasan je pokazatelj nedovoljne brige&organizovanosti&znacajna prepreka za istrazivanje pojava&problema sa kojima se OSI susrecu (losa evidencija OSI je nesto bolja u zdrav. potrebe najizrazenija posledica invaliditeta].prebacuju u strane banke -> neki analiticari smatraju da se zemlje Afrike nalaze u Cetvrtom svetu (jer su neke bivse socijalisticke zemlje zauzele Treci)&da su&danas na nivou na kojem su bile u doba kolonijalizma. odnosno 10% od ukupnog broja stanovnika.obuhvaceno posledicama invalidnosti – clanovi su porodice u kojoj zivi OSI ili su na drugaciji nacin povezani sa njima. racuna se da je 25% ljudi.bolesti ili elementarnih nepogoda.broj OSI kreće se 7-10% od ukupne populacije. saobracajnih nezgoda. UZROCI PORASTA BROJA OSI U SAVREMENIM DRUSTVIMA Poslednjih godina.a zatim u napretku medicine&tehnologije.jer su njihove zdravst.takodje.porast standarda&produzetak zivotnog veka. U nasoj zemlji ne postoje tacni podaci o broju OSI.kako pokazuju podaci UN. Znacenje.politickih.000.a izrazito losa u centrima za soc. odnosno oko 500 miliona ljudi u svetu.siromastva. možemo ocekivati da broj takvih osoba iznosi oko 800.na izvestan nacin. Tome doprinose.

SOCIJALNOG&BIOPSIHOSOCIJAL NOG MODELA INVALIDNOSTI MEDICINSKI MODEL sagledava invalidnost kao individualni problem. karakteristika ove grupacija.shvata invalidnost kao socijalno definisan&kreiran problem. OSNOVNA OBELEZJA MEDICINSKOG. Resavanje problema invalidnost zahteva socijalnu akciju&postoji soc.nije time bitno ugrozena: model je restiktivan.kao&kada se radi o nezaposlenima&osobama sa nizom skolskom spremom. nesto bolja u sluzbi penzijsko-invalidskog osiguranja.a isto tako politicko pitanje povezano sa ljudskim pravima. promene. % nezaposlenosti se razlikuje od zemlje do zemlje.rehabilitacija&adaptacija individue na posojece stanje.sama po sebi.invalidnosti.fokusiran samo na fizicko ostecenje.&povecanog broja kompetentnog kadra iz te oblasti. Mada bolest.mnogi 2gi faktori koji nisu povezani sa bolesti mogu uticati na njenu pojavu.zanemaruje sredinu u kojoj osoba zivi.cini se.invalidnost nije stvar individue.od kojih je najveci njihov deo socijalno odredjen. odgovornost drustva da sredinu modifikuje tako da bude omogucena puna participacija OSI u svim sferama zivota => problem inv. Nezaposlenost kao najznacajnija soc. SOCIJALNI MODEL je dijametralno suprotan medicinskom. Model je ostro kritikovan od strane niza strucanjaka.nerazvijenim opstinama. 41.odgovoran za porast izolacije&segregacije&dominaciju medicinske profesije u resavanju problema invalidnosti.direktno prouzrokovan bolescu. Osnova tog modela je davno formulisan stav medicinske sociologije da se bolest kao stanje mora razlikovati od onesposobljenosti. je ideolosko pitanje koje zahteva soc..ali njegova dominacija.ali samo u seoskim naseljima).vec je to vrlo kompleksna kolekcija razlicitih stanja. Osnovni nacin resavanja problema invalidnosti je lecenje.kod OSI je 2-3x > .ali u poredjenju sa sopom nezaposlenosti u populaciji kao celina. Na nivou javnozdravstvene politike resenja se traze u razvoju sluzbi za rehabilit.moze biti uzrok invalidnosti.opovredom ili nekim 2gim ostecenjem zdravlja&zbog toga zaxteva medicinsku pomoc&negu koju pruzaju profesionalci. Neki istrazivaci se zalazu za to da se ovaj model nazove socijalno91 .

pitanju] 42. u prirodi&intenzitetu funkcionisanja osobe)&do promena u participaciji (prirodi&intenzitetu individualnog ukljucivanja u zivotne situacije). stanja (fizickog.vec ‘prazan proctor izmedju invididualnog kapaciteta&okolinskih zaxteva’. zivota (narocito onih koji se ticu njix samix). Neki od problema u mnogim zemljama u svetu a&kod nas su: ograniceno ukljucivanje u mnogim sferama. Na stepen&karakter svake od ovih posledica ostecenog zdrav. Nasuprot medicinskom.predrasuda&neznanja sa cesto nezadovoljenim elementanim potrebama. stanja deluju kontekstualni faktori: licni&okolinski.mentalnog. Proces interakcije ima sledeci karakter: naruseno zdravstveno stanje (kao rezultat akutne ili xronicne bolesti.emocionalnog) individue&njene okoline.adaptacija stambenih prostora. Susman istice znacaj modela za istrazivanje stigmatizacije.ovaj model je podrzan od niza istrazivaca. Ograniceno ukljucivanje OSI je prisutno u aktivnostima&odlucivanju u svom oblastima drustv. [opsirnije u 43.ekonomski problemi. Ograniceno ukljucivanje u sferi obrazovanja se ogleda kroz cinjenicu da su mnoga deca sa invaliditetom iskljucena iz skolskih tokova ili su zatvorena u 92 .medicinski&isticu da invalidnost nije licna karakterisika.npr.kao&za aktivisticki pristup za poboljsanje polozaja OSI u zajednici.u pojedinim zemaljama ukupan polozaj OSI nije resen&&dalje veliki broj OSI zivi u klimi diskriminacije.koje se (zbog takve klime&politike) odricu znacajnog rezervoara ljudskih potencijala.OBLICI DISKRIMINACIJE OSI U SAVREMENIM DRUSTVIMA Uprkos znacajnom angazmanu medjunarodne organizacije &brojnim naporima.povreda ili trauma) ostavlja posledice u vidu ostecenja (gubitna ili abnormalnosti telesne structure ili fizioloske funkcije) dovodi do promena u aktivnostima (tjs. Posledice ovakvog statusa nisu samo individualne.Bikenbah da je to univerzalni model za razvoj teorije&za istrazivanja.vec one uticu na ukupan socioekonomski razvoj mnogih zajednica.ne koristeci te ljude ni priblizno njihovim mogucnostima. BIOPSIHOSOCIJALNI MODEL invalidnost shvata kao multidimenzionalni fenomen nastao kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdravst.

Sto se tice sfere zaposljavanja veliki broj OSI je iskljucen iz trzista rada (daleko > stopa nezaposlenosti nego u bilo kojoj 2goj grupaciji).teren itd. soc.sluzbe za podrsku. stanja deluju KONTEXTUALNI FAKTORI&to licni&okolinski. zdravstveni sektor (nedostupan. Veliki br OSI je iskljucen iz javnog zivota zbog nepristupacnosti prevoznih sredstava.sazaljenje.a kao rezultat te interakcije javljaju se disfje koje se ispoljavaju kao: 1) gubitak ili abnormalnost u telesnom funkcionisanju&strukturi 2) limitacije u aktivnostima 3) ogranicenja u participaciji Na stepen&karakter svake od ovih posledica ostecenog zdrav.razlicitih standarda kvaliteta.klima.transport. stanja (fizickog.institucije koje ne pruzaju optimalne mogucnosti za normalnu socijalnu integraciju.ulica&slicno).pa su oni u > broju slucajeva izdrzavana lica. okolina (predrasude.mentalnog.zdravstvenih. 93 . stavovi.diskriminativan).civilno drustvo.NJIHOVOG ZDRAVSTVENOG STANJA&SOCIJALNOG OKRUZENJA Biopsihosocijalni model invalidnost shvata kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdrav. struktura.ekonomska okolina (ogranicene mogucnosti za zaposljavanje&razvoj karijere).nerazvijno civilno drustvo&nedostatak podrske).sportskih&ostalih manifestacija.FAKTORI OD UTICAJA NA INTERAKCIJU POJEDINCA.samim tim su ekonomski problemi izrazeni kod velikog broja (upravo iz razloga nezaposlenosti). 43.emocionalnog) invididue&njene okoline. [Okolinska ogranicenja mogu poticati iz niza sektora: fizicka okolina (recimo ogranicenja vezana za stanovanje.diskriminacija.javnih. Adaptacija stambenih prostora je skupa&nedostupna za mnoge OSI.arhitektonske barijere.kulturnih. 1) OKOLINSKI faktori su soc.religijskih.pravna&soc.

profesija.sluzbe . relevantnih za zivot&opstanak).sistemi&politika] 44.nedovoljno pravne regulative ili neadekvatna regulative).produkti&tehnologija .mada HO one znace mnogo.ukupan obrazac ponasanja.nedostatak info. pravna podrska (nedostatak.kao sto su barijere u saobracaju.znaci&HO.podrska&odnosi .edukacija.kada su u pitanju HO.soc. faktora kroz grupe: .vrednosti&ubedjenja .prirodna okolina&covekom izmenjena okolina .karakter&niz 2gih faktora koji uticu na to da se nesposobnost ispolji kod invididue. [Moguci okvir za analizu kontext. Medjuljudski odnosi.godine starosti. OGRANICENJA U SOCIJALNOM OKRUZENJUKOJA UTICU NA INTEGRACIJU OSI Barijere koje otezavaju integraciju HO u svet ‘normalnih’ razlicite su&krecu se od diskriminacije u drustvu&u medjuljudskim odnosima do raznik 2gih.medju kojima se nalaze: vrste&stepen 94 .edukacija&informacija (nemogucnost ukljucivanja u redovne edukativne tokove.proslo&sadasnje iskustvo.*Svi ti faktori mogu predstavljati barijere za punu participaciju OSI u zivotu zajednice&reducirati dostupnost resursa koji im dozvoljavaju zivot&aktivnost] 2) LICNI faktori su pol.arhitektonskim resenjima do sitnih potrba koje su skoro beznacajne u pogledu materijalnih&2gih ulaganja ulaganja nehendikepiranih. Istinski humano&demokratsko je ono drustvo koje svojim clanovima.stavovi.vrlo su slozeni&zavise od mnostva raznih cinilacca.nacin savladavanja stresa. poreklo.nudi sto vise povoljnih sansi za zivot koje sup o= prihvatljivi za sve clanove drustva.

sxodno razlicitim slucajevima. odnosa jedna ljudske zajednice.dakle > u urbanoj ego u ruralnog sredini.ometenosti.sa slozenim tehnosloskim procesima.koji odgovaraju visokoj proizvodnji (produktivnosti)&ucincima u postupcima rada&procesu proizvodnje izrazeni&veci. Na integraciju HO u otvoreno drustvo utice&socio-ekonomski&sociokulturni nivo razvijenosti datog drustva. Biopsihosocijalni model invalidnost shvata kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdrav. Sto je visi nivo soc.pretezno agrikulturnim drustvima. HO u tokove drustv. Savremeni nacin industrijske proizvodnje. Na integr. Kao ogranicenje integraciji HO u drustvo&uspostavljanju dobre komunikacije sa nehendikepiranima.koja postavljaju nize zahteve pred svoje clanove. Hendikep sam po sebi u medjuljudskim odnosima u izvesnoj meri opterecuje&HO&nehendikepirane osobe.limitacije u aktivnostima&ogranicenja u participaciji biti >a.utoliko ce posledice zdravstvenog problema u vidu ostecenja.to su tendencije ka vrednovanju svih kvaliteta.sazaljenje.visoko-razvijenim industrijalizovanim drustvima.sve dozivljava kao dokaz ravnopravnosti sa ‘normalnim’ radnicima&potvrdu o uspesnoj interakciji u drustvo. ‘normalne’ populacije negativne utiske o HO&njihovim sposobnostima. radnik teze uklapa&nalazi svoje mesto. Naravno da se u takvu proizvodnju hend.ulica&slicno).od uticaja su&predrasude. soc.ukoliko je zadobijen tokom zivota u kom dobu zivota je nastupilo.samim HO.ekon.nego u < razvijenim.zahteva angazovanje kadra visoke strucnosti&odgovarajucih kvalifikacija.kao&da li je rec o odnosima medju samim HO. Ukoliko u tome uspe. Od uticaja na medjuljudske odnose su&razne kombinacije. postojanje razlika madju ljudima stvaraju pripadnicima tzv.diskriminacija. stanja invididue&njene okoline.jer im uliva samopouzdanje&ubedjenje da uprkos hendikepu&postojecim razlikama mogu biti prihvaceni u drustvu. Okolinska ogranicenja mogu poticati iz niza sektora: fizicka okolina (recimo ogranicenja vezana za stanovanje.imajuci u vidu iste ili razlicite vrste ometenosti.bez obzira na to da mora prihvatiti utakmicu sa nehend. Pronalazenje dobrog&prihvatljivog ponasanja za obe strane je od bitnog znacaja za HO.transport. Ukoliko su ogranicenja koja poticu iz okoline izrazenija. zivota utice&nivo razvijenosti kulture&kulturnog ponasanja odredjene sredine u datom drustvu.ili izmedju njih.da li je xendikep urodjen&sta je uzrok njegovom nastanku.nerazvijno civilno 95 . Hendikepirani pojedinac je > uocljiv u dinamicnim. okolina (predrasude. radnicima.pol&godine zivota HO&dr.dokazujuci se stalno&ponovo.

soc.obrazovanja.diskriminativan). 1) Deklaracija o pravima MRL 1971. zdravstveni sektor (nedostupan. Jedan od najznacajnijih ishoda dekade invalida je 96 .iako same ne zive sa invaliditetom. – koja je pokrenula niz akcija na nacionalnom. edukacija&informacija (nemogucnost ukljucivanja u redovne edukativne tokove. – prema kojoj se garantuju =a gradjanska&politicka prava 3) Internacionalna godina OSI 1981. pravna podrska (nedostatak..*Svi ti faktori mogu predstavljati barijere za punu participaciju OSI u zivotu zajednice&reducirati dostupnost resursa koji im dozvoljavaju zivot&aktivnost. Zene su te koje. Program je posebnu paznju posvetio potrebama zene. DEKADOM INVALIDA&na kraju te decade je proglasen 3.ekonomska okolina (ogranicene mogucnosti za zaposljavanje&razvoj karijere). relevantnih za zivot&opstanak). zastite 2) Deklaracija o pravima OSI 1975.razlicitih standarda kvaliteta.nedovoljno pravne regulative ili neadekvatna regulative). 45. Generalna skupstina UN je proglasila period os 1983. 2struka stigmatizacija: kao zena&kao OI.regionalnom&internacionalnom nivou sa akcentom an -=e mogucnosti.POSEBNO OUN NA POBOLJSANJU POLOZAJA OSI Od 70ih godina angazovanost na promociji ljudskih prava pocinje da dominita antivnosima UN&iz tog perioda datira donosenje niza dokumenata kojima se regulisu prava OSI.-1992. Najznacajniji uspeh bio je formulisanje svetskog programa akcije koji se tice OSI.nedostatak info.drustvo&nedostatak podrske).decembar kao SVETSKI DAN INVALIDA.rehabilitaciju&prevenciju invaliditeta.prema njoj se MRL garantuju ista prava koje imaju&2ge osobe ali se isovremeno prepoznaju njihove specificne potrebe u sferi zdravlja.pruzaju svu pomov clanovim porodice sa tim problemom. AKTIVNOSTI MEDJUNARODNIH ORGANIZACIJA.

mehanizmi za pracenje Ovaj document je 1995. svakom garantuje pravo na zivot. Povezanost OSI sa sis. 46.usvajanje standardnih pravila UN za iz=acavanje mogucnosti koje se pruzaju invalidima (1993. drustv.jezika.) Pravila sadrze: .pola. zivotu.obuka osoblja.ZNACAJ NORMATIVNO-PRAVNOG UREDJENJA POLOZAJA.kultura. Medjunarodni pravni akti kojima se regulisu prava OSI. porekla.porodicni zivot.rodjenja ili 2gih okolnosti’.boje.medicinska zastita.brige je delimicna&pretezno formalnog karaktera.bez ikakvih razlika u pogledu rase.ali se prava predvidjena deklaracijom garantuju ‘svakom coveku.mere sprovodjenja – informacija. rehab.zakonodavstvo.&zaposljavanju OSI Univerznalna deklaracija UN o pravima coveka OSI se ne spominju izricito.zaposljavanje.pa to predstavlja zabranu diskriminacije u primeni garantovanih prava po osnovu invalidnosti. 1) Univerzalna deklaracija UN o pravima coveka 2) Konvencija o pravima deteta 3) Standardna pravila UN za iz=avanje mogucnosti koje se pruzavju OSI 4) Konvencije medjunarodne organizacije rada o prof.medjunarodna saradnja .bezbednost licnosti.PRAVA&BENEFICIJA OSI Postojanje pravne drzave koja ce obezbediti ravnopravnost svih gradjana podrazumeva&pruzanje =ih mogucnosti OSI da ravnopravno participiraju u drustv.preduslovi za ravnopravno ucesce – podizanje svesti.veroispovesti.imovine.sport.rehabilitacija .obrazovanje.slobodu.nacionalnog ili drustv.politickog ili 2gog misljenja. sporost administracije je znacajna prepreka da OSI realizuju svoja prava. 97 .ciljna podrucja za ravnopravno ucesce – pristupacnost.vera… . potpisala&nasa zemlja. veliki bri OSI nije obavesten o svojim pravima.

integracije OS (mnoge zemlje nisu jos usvojile adekvatnu nacionalnu zakonsku regulative koja ce osigurati primenu ovog prava). Da bi se OSI obezbedili uslovi za ravnopravno ucesce u svim oblastima drustv.)..cime se njihovo pravo da budu priznati kao pravni subjekti ne postuje. Konvencija o pravima deteta Drzave potpisnice obavezale su se da ce postovati&obezbedjivati prava predvidjena Konvencijom svakom detetu ‘bez ikakve diskriminacije&bez obzira na rasu. OSI drustv.podstice samostalnost&olaksava aktivno ucesce deca sa invalid.osim u slucajevima kada nadlezni organi utvrde da je odvajanje u najboljem interesu deteta.onesposobljenost.politicko ili 2go ubedjenje.ukljucujuci&soc. Drzave clanice priznaju da deca ometena u razvoju (ment.) treba da uzivaju pun&dostojanstven zivot u uslovima kojima se obezb.veroispovest. mera radi zastite dece od svih oblika fiz.vec je ovde predvidjena&pomoc koja ce detetu omoguciti efikasan pristup obrazovanju. Svrha ovih pravila je da obezbede da OSI uzivaju ista prava&obaveze kao&ostali clanovi drustva u kojem zive.&medicinske zastite&na rehabilitaciju.zanemarivanja ili nemarnog odnosa (sto je od posebnog znacaja za decu sa invalid.osiguranje.boju koze.rodjenje ili 2gi status deteta ili njegovog roditelja ili zakonitog staratelja’.1993.pripremi za zaposljavanje.imovno stanje.obuci.bilo strucnjaci. pravo deteta na najvisi nivo zdravst. preduzimanje odg. u zajednici. njihovo dostojanstvo. Standardna pravila UN za iz=acavanje mogucnosti koje se pruzaju OSI Kao kruna dekade invalida.U najrazvijenijim drustvima najsire shvacena licna sloboda OSI nije uvek u praksi ispostovana: 2gi-bilo porodica. 98 .povreda.zloupotrebe. Pomoc koja se pruza detetu sa invalid. zajednica suvise cesto svodi na pasivne objekte brige&ne omogucava im da sami istupaju u raznovrsnim pravnim odnostima. uvazava se pravo svakg deteta da koristi soc. ili mentalnog nasilja.cesto donose vazne odluke o zivotnim pitanjima umesto samih OSI. ne zaustavlja se na pukom medicinskom zbrinjavanju. ili fiz.bez cega nema soc. da deca ne budu odvojena od svojih roditelja protiv njihove volje.etnicko ili socijalno poreklo.zastitu.pol.

cime se obezbedjuje da ne dodje do diskriminacije izmedju razl. ULOGA UDRUZENJA OSI U JACANJU CIVILNOG DRUSTVA Udruzenja&organizacije lica sa fizickim&senzornim ostecenjima cine poseban segment treceg sektora u Srbiji.nege&milostinje.kao&da napreduje u njemu.potrebama. Samo ako ostvarjuju pravo na adekvatno obrazovnje&zaposljavanje OSI mogu da razviju svoje stvaralacke potencijale.potencijalima&doprinosu drustvu. Grupi organizacija za samopomoc pripadaju&mnoga udruzenja izbeglica&raseljenih lica. Konvencije primenjuju na sve kategorije OSI. reintegraciju) OSI u drustvo. Oni imaju mnogo zajednickih karakteristika sa ostalim vrstama organizacija za koje se kod nas odomacio termin ‘nevladine organizacije’ ili ‘NVO’ (‘’non govermental organization”). Ovom konvencijom su zacrtani principi prof.&zaposljavanju OSI Konvencija izraz ‘invalid’ definise kao lice ciji su izgledi da obezbedi odgovarajuce zaposlenje. Ove grupe nastaju iz potrebe da se ljudi koji se nalaze u posebno teskim zivotnim situacijama sretnu sa 2gima koji imaju slicna iskustva.koji. Konvencije medjunarodne organizacije rada o prof. Zbog toga one cesto ostaju relativno 99 .rehab.zivota.potpomazu integraciju (tjs.rehabilit. 47. Logika njihovog postojanja redukuje socijalne probleme na nivo pojedinca. ili mentalne mane.&politike zaposaljvanja OSI.drzave pre svega treba da preduzmu akcije za podizanje svesti o OSI.znatno smanjeni zbog propisno priznate fiz. Jace od ostalih NVO. kategorija OSI (recimo invalida rada&2gih grupacija invalida).ukoliko se praktikuju.budu ekonomski nezavisni&aktivni subjekti u drustvu.njihovim pravima.a ne pasivni objekti tudje brige.samohranih majki&sl. Udruzenja lica sa fizickim&senzornim ostecenjima spadaju u deo nevladinog sektora koji nazivamo ‘GRUPAMA ZA SAMOPOMOC’.ove grupe su usmerene prevashodno na dobrobit sopstvenih clanova&na medjusobnu pomoc clanova.

politika&zajednickim snagama ostvati soc.psihosocijalna&finansijska pomc.znanja. za samopo.dodatna snaga crpi se iz saveznistva sa 2gima. se mogu podeliti na one 1) sa INTERNALIZOVANIM FOKUSOM . sa EKSTERNALIZOVANIM FOKUSOM – usmeravaju snagu na otklanjanje uzroka nepovoljne situacije.poboljsa soc.niz malih gestova&akcija. nastoje da dodju do sistemskog resenja.obuka u zivotnim vestinama&pomoc u prezivljavanju&navikavanju na novu.a nekada 2gom nacinu rada. U zavisnosti od usmerenja&glavnih aktivnosti grupe.tjs.org.poznanstva mogu biti korisni. humanitarna. briga za svakog pojedinca.jacaju svest okruzenja o sopstvenom problemu&broju osoba koje snose posledice tog problema.a cesto je&nepozeljno.organizuju kampanje. Organizacije za samopomoc se osnivaju da bi promenile zivot pojedinca.mada stalno prisustvo ljudi koji ne dele iskustvo nije nuzno. Udruzenja kombinuju ciljne grupe&nisu > iskljucivo usmerena na clanove koji imaju istu dijagnozu.a ukljucivanje ‘ostalih’ ili ‘2gih’ zasniva se na licnim&emotivnim vezama//pojam ‘clanstva’ je izuzetno vazan.ali istovremeno&sa ciljem da se izmeni (diskriminativno) ponasanje okoline prema clanovima.tesku&ponekad trajno izmenjenu situaciju cine sustinu njihovog postojanja.snage usmeravaju prevashodno na pojedinacne clanove drustva&brigu za poboljsanje njihovog psihofizickog stanja.topla atmosfera. njihov vid angazovanja cesto&hronoloski sledi nakon prvog&proistice iz prvog//intenzitet&znacaj clanstva labave. 2) 100 .to je najcesce osoba koja ima ili razume (zbog neposrednog iskustva) problem zbog kog je grupa nastala. integracija odredjene grupe.ovakve grupe su izuzetno povoljne za priodobijanje volontera koji brze&jasnije uocavaju rezultate svoga rada u kontaktu sa konkretnim osobama sa kojima komuniciraju&kojima pomazu.zatvorene&izolovane u odnosu na ostale NVO.priklanjaju se nekada jednom.clan je centar&smosao postojanja. Kada su dobro odganizovane. onima koji su zainteresovani za resavanje problema ili cije iskustvo.a u zavisnosti od okruzenja&stepena razvoja organizacije. Najcesce organizacije kombinuju oba nacina rada. bave se zastupanjem&lobiranjem.

se ostvaruju na osnovu obima&duzine ulaganja.penzijsko&invalidno osiguranje .pocne da obavlja samostalnu delatnost ili da se bavi poljoprivrednom delatnoscu.sto se izrazava duzinom rada&visinom zarada. su licna&ne mogu se prenositi na 2ga lica. OBAVEZNOST osiguranja znaci da ona nastaje od dana kada se lice zaposli. sigurnosti&ocuvanje&unapredjenje zdravlja osiguranika&njihovih pororida kada su oni privremeno ili trajno spreceni da radom obezbede sebi&clanovima svoje porodice egzistenciju.48. PRAVA&KORISNICI PENZIJSKOINVALIDSKOG OSIGURANJA Svrha&osnovni smisao SOCIJALNOG OSIGURANJA je obezbedjivanje soc. Osnov osiguranja cini rad osiguranika. Prava iz P&I osi.uz postovanje odredjenih nacela utvrdjenih republickim zakonima. P&I osig. Sis. stizu&ostvaruju u zavisnosti od duzine ulaganja sredstava za ovaj vid osiguranja.osiguranje za slucaj nezapolsenosti Osnovno polaziste sva 3 sistema je da osiguranicima ganantuju ista prava. Prava iz sis.zdravstveno odiguranje . soc.a da prava ostvaruju samo oni osiguranici koji ispunjavaju propisane uslove za njihovo sticanje (primena ovih nacela posebno dolazi do izrazaja u slucajevima ostvarivanja prava na porodicnu penziju.prava na najnizu penziju&sl. osiguranja obuhvata: .). Nacela uzajemnosti&solidarnosti podrazumevaju obavezu svih osiguranika na ulaganje sredstava.pri cemu se postuje&princip o nezastarevanju stecenih prava.bez obzira da li ono to zeli ili ne. Obavezno osigurana lica su podeljena u 3 kategorije: 1) zaposleni 2) osiguranici samostalnih delatnosti 3) zemljoradnici 101 .sto znaci da se prava u p&i osigur.da se prava ostvarjuju pod istim uslovima&u istoj visini zavisno od ulaganja korisnika.

sebi&clanovima svoje porodice.obezb.odnosno zaposlenje na 2gom odgovarajucem poslu 3) za slucaj opasnosti od nastanka invalidnosti: .pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju .pravo na novcane nadoknade u vezi koriscenja prava na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju &rasporedjivanje.pravo na rasporedjivanje.pravo na invalidsku penziju . posao sa punim radnim vremenom 4) za slucaj smrti – pravo na porodicnu penziju 5) za slucaj telesnog ostecenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolescu – pravo na novcanu nadoknadu za telesno ostecenje 6) pravo na novcanu nadoknadu za pomoc&negu 7) pravo na naknadu pogrebnih troskova 8) pravo na nabavku specijalnih pomagala za citanje&pisanje DOBROVOLJNO P&I OSIG.odnosno na zaposlenje na 2gom odgovarajucem poslu sa punim radnim vremenom .u skladu sa posebnim zakonom.u vojnoj vezbi ili vrsenju 2gi obaveza iz oblasti odbrane zemlje.pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju .na radnom kampu ili takmicenju. na 2gi odg. [[ 11% na bruto osnovici se daje za P&I osig. – njime osiguranici mogu.na 2gim 102 . > obim&2gu vrstu prava od prava utvrdjenih Zakonom o osnovama P&I osig.PRAVA IZ P&I OSIG: 1) za slucaj starosti – pravo na starosnu penziju 2) za slucaj invalidnosti: .]] LICA KOJIMA SE OBEZBEDJUJU PRAVA ZA SLUCAJ INVALIDNOSTI&TELESNOG OSTECENJA: lica koja pretrpe povredu na radu ucestvujuci u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreca.pravo na raspor.

zastitom su obuhvacena: 1) deca do navrsenih 15godina zivota.skolska deca&studenti do kraja propisanog redovnog skolovanja. ostecenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolescu sledecim licima: licima koja u skladu sa propisima o radnim odnosima obavljaju odredjene poslove po osnovu ugovora o volonterskom radu.godine zivota 2) zene u vezi sa planiranjem porodice. PRAVA&KORISNICI U SIS.ugovora o dopunskom radu&ugovora o delu.ranim otkrivanjem&lecenjem najcescih bolesti od > socijalno-medicinskog znacaja&sprovodjenje obaveznih mera kolektivne zdrav.] Zdravstvena zastita se.prema Zakonu o zdr. ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA [vidi pitanje sis.licima koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene ili povremene poslove preko omladinske zadruge.suzbijanjem.a najkasnije do 26. Republike Srbije zasniva na PRIMARNOJ ZDR.korisnici stalnih novcanih pomoci&pomoci za smestaj u ustanovu soc.nezaposlena lica.materijalno neobezbedjena lica. zastita grupacija stanovnistva izlozenih povecanom riziku oboljevanja.soc.porodjajem&materinstvom 3) lica starija od 65 godina zivota 4) hendikepirana&invalidna lica. zdr.licima koja se nalaze na strucnom osposobljavanju. zastie ili 2gu porodicu&korisnici pomoci ciji je hranilac na odsluzenju vojnog roka 103 .profesionalnoj praksi ili prakticnoj nastavi.koja uputi organizacija nadlezna za zaposljavanje. ZASTITI u okviru koje se prioritetno obezbedjuje: zdr.&tel. zastita stanovnista u vezi sa sprecavanjem. 49.ucenicima&studentima koji se u skladu sa zakonom nalaze na obaveznom proizvodnom radu. Zdr. zastite.trudnocom. zast.str.dokvalifikaciji&prekvalifikaciji.osiguranja za uvod=65.licima koja se nalaze na izdrzavanu kazne zatvora dok rade u privrednom 1ici ustanove za izdrzavanje kazne zatvora (radionice)&na 2gom radnom mestu. Pravo za slucaj inv.poslovima&zadacima za koje je zakonom utvrdjeno da su od opsteg interesa.

ustanova ako ne pruzi zdrav.dusevnih bolesti&poremecaja.reduzeca. [Postoji 11 vrsta zdrav.lica koja samostalno obavljaju privrednu&2gu delatnost . osiguranja: 1) ZDRAVSTVENA ZASTITA 2) NAKNADA ZA VREME PRIVREMENE SPRECENOSTI ZA RAD (BOLOVANJE) 104 .reumatske groznice.vlasnike radnji.klinicko-bolnicki centar.apotekarska ustanova.] Krug korisnika OBAVEZNOG OSIGURANJA obuhvata : .zemljoradnike koji se bave poljoprivredom (ako nisu zaposleni) .lica zaposlena u preduzecima&ustanovama u zemlji&na radu u nasim preduzecima&predstvnistvima u inostranstvu.secerne bolesti.penzionere . 3 odredbe koje se odnose na zabranu intervencije bez pristanka pacijenta.bolnica.institut.progresivnih neuro-misicnih oboljenja.klinika.kojima podleze&zdrav. zastitu u okviru svoje delatnosti ili ne uputi pacijenta u2gu odgovarajucu ustanovu.cerebralne paralize.izabrana&imenovana lica.hronicne bubrezne insuficijencije&2ge bolesti&povrede u vezi sa pruzanjem usluge zdr.zavod.hipertenzije.zdravstveni centar.koronarno&cerebralno vaskularne bolesti.multipla skleroze.hemofilije.ustanova: dom zdravlja. zastite Sredstva za ostvarivanje se obezbedjuju iz budzeta Republike Srbije.5) 2ga lica od zaraznih boelsti.svestenike&verske sluzbenike .kod privatnih poslodavaca u zemlji.apoteka.malignih bolesti.zavod za zastitu zdravlja.strane drzavljane koji rade na teritoriji RS (u skladu sa medjunarodnim ugovorima&poslebnim ugovorima) Osnovna PRAVA iz zdrav.zaposlene kod stranih poslodavaca u zemlji.kod privatnih poslodavaca.klinicki centar.odnosno osnivace . stanju su podlozne kaznenim merama.nezaposlene (privremeno)&dok ostvaruju pravo na novcanu nadoknadu .neukazivanje na posledice u slucaju odbijanja lecenja&neupoznavanje sa dokumentacijom o zdr.ako za taj rad primaju platu .

odnosno sprecavanje. obaveznim zdrav. rehabilitaciju u ambulantno-poliklinickim&stacionarnim ustanovama .3) NAKNADA PUTNIH TROSKOVA U VEZI SA KORISCENJEM ZDRAV. poslove&lica koja obavljaju samostalne delatnosti&verski sluzbenici.vlasnici. ustanovi&obaveznog lecenja alkoholicara&narkomana.ZASTITE 4) NAKNADA POGREBNIH TROSKOVA 1) ZDRAVSTVENA ZASTITA koja se obezb.pracenja&proveravanja zdrav.osnosno dok boravi kao pratilac u stacionaru.med. IZNOS nadoknade utvrdjuje se u visino od 70100% od osnova.odnosno osnivaci radnji ako u njima obavljaju odr. ispitivanja.pod uslovom da su: usled bolesti ili povrede privremeno spreceni za rad. osiguranicima obuhvata: .pomocni materijal koji sluzi za primenu lekova&sanitetski materijal potreban za lecenje .lekove. stanja.suzbijanje&rano otkrivanje bolesti&2gih poremecaja zdravlja . pomoci radi utvrdjivanja.somatoprotetsku pomoc&stomatoloske materijale 2) NAKNADU ZARADE usled bolesti mogu ostvariri zaposleni.pomocne sanitetne sprave. Za prvih 60 dana sprecenosti za rad isplatu naknade 105 .lecenje obolelih&povredjenih&2ge vrste med. pomoci . Osnov na naknadu zarade zaposlenog ostvarene u mesecu koji prethodi sprecenosti za rad.prevenciju&lecenje bolesti usta&zuba . stanja .spreceni da rade zbog dobrovoljnog davanja tkiva ili organa.medicinske mere&postupke za unapredjenje zdrav.licima prema kojima se sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenje u zdrav.ortopedska&2ga pomagala.odredjeni da neguju obolelog clana uze porodice pod odredjenim uslovima.spreceni za rad usled med.proteze.izolovani kao kliconose ili zbog pojave zaraze u njihovoj okolini.lekarske preglede&2ge vrste med.odredjeni za pratioca bolesnika upucenog na lecenje ili lekarski pregled na 2go mesto. Naknada zarade pripada&licima na izdrzavanju kazne zatvora.

zastite ili radi ocene privremene sprecenosti za rad (uslov je najmanje 30km. 50.stacionarno lecenje.pregledi. se osiguranicima&clanovima njihovih porodica.a posle tog roka Zavod za zdrav. ustanove ili nadlezne lekarske komisije upucen ili pozvan u 2go mesto radi ostvarivanja zdrav.s tim da su izuzetak lica upucena na hemodijalizu koja imaju pravo na naknadu troskova prevoza bez obzira na udaljenost zdrav. pomoci razl. kategorijama OSI&nacin ostvarivanja prava na specificna pomagala za korekciju&kompenzaciju treba utvrdjivati od strane republicke vlade. zastite obezb. zastite&u okviru zdrav.lekovi. Ovo pravo pripada osiguraniku u slucaju kada je od izabranog lekara zdrav. ustanoce od mesta stanovanja). OSI U SISTEMU ZDRAVSTVENE ZASTITE Zakonom treba urediti da se OSI pruze besplatna medicinska pomoc.ali ne moze biti niza od 50% ili veca od 75% od prosecne zarade zaposlenih u Republici. 106 . 3) NAKNADA TROSKOVA PREVOZA u vezi sa koriscenjem zdrav. Nacin pruzanja med.kao& < broj pacijenata po zaposlenom lekatu. Visina nadoknade iznosti 70% prosecne mesecne zarade u opstini u pretposlednjem mesecu. osiguranja obezbedjuju se doprinosom osiguranika&poslodavaca od bruto zarada (6. osiguranje. 4) NAKNADA POGREBNIH TROSKOVA u slucaju smrti osiguranika pripada clanovima porodice ili licu koje izvrsi sahranu. Medicinsko lecenje treba sprovoditi u okviru opsteg programa zdra. zemljoradnika po osnovu katastarskog prihoda&2gih osiguranika. osiguranja.obezbedjuje poslodavac iz svojih sredstava.15%). SREDSTVA za finansiranje zdrav. Potrebno je obezbediti fizicku&efektivnu dostupnost.kao&pratiocu u slucaju potrebe za njegovim angazovanjem.

Imajuci u vidu zdrav. PRAVA CIVILNIH INVALIDA RATA Regulisana su Zakonom opravima civ.naknada za ishranu&smestaj za vreme putovanja&boravka u 2gom mestu po pozivu nadleznih organa .rata&clanovi porodica civilnih zrtava rata. zastita&novcane naknade uvezi sa ostvarenjem iste .licna invalidnina . zastite su veliki (6x > . Osobe sa motornim poremecajima imaju velike probleme u efekrivnoj dostupnosti zdrav. SREDSTVA za ostvarivanje prava civilnih OSI rata obezb. probleme koji se mogu javiti kod OSI.inv.narocito ako zive u seoskim naseljima. se u budzetu RSrbije.zdr.naknada pogrebnih troskova.rehabilitaciji ili pomoci u kuci.besplatna&povlascena voznja .dodatak za negu&pomoc 2gog lica .koriscenje zdrav.&soc. 52.ortopedski dodatak . PRAVA VOJNIH INVALIDA&USLOVI ZA NJIHOVO OSTVARIVANJE 107 . usluga je izuzetno malo.a osim civ.mesecno novcano primanje . 51. PRAVA: .uz znacajna placanja ‘iz dzepa’)msto takodje umanjuje dostupnost. Rata. sluzbe. Inv. Dostupnost je izrazito mala za osobe sa nizim obrazovanjem.narocito kada se radi o kucnim posetama.inv.rata prava po ovom osnovu mogu koristiti&clanovi porodica civ. Karakteristicno je da u nasoj zemlji nedostaju servisi za opravku tehnickih pomagala neophodnih za kvalitetniji zivot OSI. Troskovi zdrav.kao&za one koji nisu zaposleni.

zastite. sigurnosti gradjana je primarni propis za uredjenje oblasti soc.&2ga prava u vezi sa ostvarivanjem zdr. zastite. lica sa 70% inv.clanova porodica palih boraca&clanova porodica vojnih invalida: 1) licna invalidnina 2) dodatak za negu&pomoc 3) ortopedski dodatak 4) zdrav.ta se podela vrsi po kritetijumima koji se onose na VRSTU STANJA SOC. Osnovna prava vojnih invalida.porodice palih boraca&clanovi porodica vojnih invalida. Prema proceni invaliditeta.. lica sa 40% inval.zastite 5) ortopedska&2ga pomagala 6) besplatna&povlascena voznja 7) naknada za ishranu&smestaj za vreme putovanja&boravka u 2gom mestu 8) pravo na putnicko&motorno vozilo 9) naknada za vreme nezaposlenosti 10) banjsko&klimatsko lecenje SREDSTVA za ostvarivanje&koriscenje prava-budzet RS. [Dopunsku zastitu obezbedjuju 1ice lokalne samouprave.te ako se moze govoriti o nekoj podeli gradjana u smislu ovog Zakona. Podela prava s obzirom da li se radi o: 108 .zast.Prava imaju borci.] 53. lica sa 30% inval. lica sa 20 % invaliditeta.. soc. OSNOVNA PRAVA U SISTEMU SOCIJALNE ZASTITE OSI Zakon o soc.. lica sa 50% inval. lica sa 80% inval.zastiti&obezbedjivanju soc. lica sa 60% inval.vojni invalidi se razvrstavaju u 10 grupa vojnog invaliditeta: lica sa 100% invaliditeta kojima je za redovan zivot potrebna pomoc&nega 2gog lica. Zakon se odnosi na sve gradjene R. POTREBE od uticaja na primenu odgovarajucih zakonskih normi u cilju ostvarenja odgovarajuceg prava iz sis.. lica sa 90 % invl.koje obuhvata razlicitim pravima iz oblasti soc.. lica sa 100% invaliditeta.Srbije. zastite...vojna lica sa invliditetom.

ponasanju.dete obolelo od autizma.lice koje se nadje u skitnji ili 2go lice kome je iz 2gih razloga potrebno privremeno zbrinjavanje&nadzor.tesko hronicno obolelo lice.otprema korisnika za smestaj uustanovu soc. zastite ili u 2gu porodicu. Pravo na smestaj u ustanovu soc. Dodatak za negu&pomoc 2gog lica: ima lice kome je zbog prirode&tezine stanja. ometenosti.dete visestruko ometeno u razvoju. Zakonom je definisano sta se smatra detetom ometenim u razvoju: slepo dete.a) pravima koja pored ostalih lica mogu koristiti&OSI: pravo na materijalno obezbedjenje.povrede ili bolesti neophodna pomoc&nega radi zadovoljavanja osnovnix zivotnih potreba.ovo pravo najcelishodniji oblik soc.zastite lica ustanju soc.s obzirom na okolnosti slucaja&ukupne licne&okolinske faktore. pravo na smestaj u 2gu porodicu.dete sa teskim telesnim smetnjama u razovju (paraliza.cerebralna paraliza.lice ometeno u MR).odraslo lice sa invaliditetom (telesnim&culnim ostecenjima.odraslo lice s atelesnim&culnim ostecenjima.dete sa teskim telesnim smetnjama urazvoju stepena umerene.teske&teze ment. ekskluzivno pravo lica sa invaliditetom. Licima sa invalid.odraslo lice ometeno u MR.jednokratna pomoc i b) pravima koja s obzirom na svoju prirodu mogu ostvariti samo OSI: dodatak za negu&pomoc 2gog lica.nazivaju se: dete ometeno u razvoju (stepena umerene.kvadriplegija. pomoc ukuci. ima za cilj dosezanje nivoa socijalne sigurnosti pojedinca ili porodice. zastite.penzioner&2go staro lice.za njegovo koriscenje potrebno je ispuniti odredjene uslove. zastite&2gu porodicu: kao oblik soc.multipla skleroza&ostale urodjene&stecene telesne smetnje). Pravo na materijalno obezbedjenje: pravo koje nije ekskluzivno pravo OSI.distrofija.paraplegija.dete visestruko ometeno u razvoju 9sa 2 ili > ometenosti).plegija.pravo na smestaj u ustanovu soc..dete ometeno u razvoju (mentalnom ili telesnom)&dete obolelo od autizma. 109 .u smislu ovog Zakona.pomoc za osposobljavanje za rad.glupo.dete obolelo od autizma. potrebe kojima je.dete sa smetnjama u telesnom razvoju.dnevni boravak. zastite&moze ga ostvariti: dete bez roditeljskog staranja.dete sa poremecajima u drust.ostvaruje se na osnuvu propisa o P&I osig.trudnica&samohrana majka sa detetom do 9 meseci zivota deteta (sa potrebom za privremenim zbrinjavanjem).t&t ometenosti.

decom na duzem bolnickom lecenju&decom iz soc.mogu osposobiti za odredjeni rad. brige o pojedincu u stanju soc.dr.predskolsko vaspitanje&obrazovanja .pomoc porodici u ostvarivanju njene reproduktivne. POJAM&CILJEVI DRUSTVENE BRIGE O DECI Sistem drustvene brige o deci zasniva se na pravu&duznosti roditelja da se staraju o podizanju&vaspitanju svoje dece.sa primesama altruizma. Ovo pravo imaju deca&omladina ometena u razvoju&odrasla inval.kulturne.ne bi li se zaxvaljujuci tome ova lica sto > osposobila za samostalan (ili sto samostalniji) zivot koji ih nece iskljucivo gurati na pojilista drust.zastitne.sportske&stvaralacke aktivnosti . Sva pomenuta prava koja OSI mogu otvarivati usoc.vaspitne&ekonomske fje .prema psihofizickim sposobnostima&godinama zivota. potrebe.stvaranje osnovnih uslova za priblizno ujednacavanje nivoa razvojnih potreba dece .posebnu zastitu 3eg deteta u porodicama sa 3je dece 110 .svrsi. zastiti.predstavljaju ‘zastitnicka prava’ po svojoj koncepciji.naknade troskova prevoza&naknade troskova osposobljavanja.odgovarajucu sadrzinu rada sa decom bez roditeljskog staranja.naknade troskova smestaja.ovo pravo ide za isticanjem.cilju. 54.a to pravo ne mogu da ostvare po 2gom pravnom osnovu. Ovo pravo se ostvaruje u vidu: upucivanja na osposobljavanje.decom sa smetnjama u razvoju. lica koja se. ugrozenih porodica .isticu zainteresovanost drustva da se prema OSI ophodi kao prema nesposobnim osobama kojima je potrebna pomoc da bi funkcionisala uokviru svojih nemogucnosti ili preostavlih mogucnosti.razvojem&stavljanjem u fju preostalih sposobnosti OSI. Tako definisan sis.brige o deci trebalo bi da omoguci: .materijalnog obezbedjenja.pravu deteta na uslove zivota koji omogucavaju njegov pravilan psihofizicki razvoj&obavezi drzave da im to omoguci (Zakon odrustvenoj brizi o deci).odmor&rekreaciju decem .pa za razliku od tih prava.Pravo na pomoc za osposobljavanje za rad: naj> utice na omogucavanje soc.patricipacije OSI.

imaju ga sve porodilje koje nisu zasnovale radni odnos u trajanju od godinu dana od rodjenja deteta&to za 3je dece. novcani iznos ovog prava je 30% od prosecne zarade po zaposlenom u privredi RS u trajanju od godinu dana od rodjenja deteta//pomoc za opremu novorodjencata se isplacuje kao jednokratna novcana pomoc u visini prosecne mesecne zarade u RS.u trajanju od godinu dana za prvo&drugo dete. vezuje se za materijalni census&broj dece&isplacuje se za prvo 3je dece pod odredjenim materijalnim uslovima. 2 godine za trece dete.24 za 3e&9 meseci za 4o&svako naredno. drustv.a u opstinama sa negativnom stopom prirodnog prirastaja stanovnistva&za 4o dete. 111 . PRAVA U SISTEMU DRUSTVENE BRIGE O DECI Obuhvata sledeca prava&mere materijalne pomoci porodicama: .a uslucajevima postojanja tezih oboljenja kod dece.a za 3e dete uporodici sa 3je dece&decom sa smetnjama u razvoju nezavisno od toga.do 3 godine starosti deteta.MATERINSKI DODATAK.PRAVO NA NADOKNADU ZA VREME PORODILJSKOG ILI PRODUZENOG PORODILJSKOG ODSUSTVA ZAPOSLENOG RODITELJA&ODSUSTVA SA RADA USVOJIOCA RADI NEGE DETETA .ako mu je iz zdrav. godine zivota&automatski pripada porodicama koje ostvaruju pravo na materijalno obezbedjenje. ovo pravo ima svaka majka za prvo troje dece uporodici.55.dok je isplata za 4o dete predvidjena samo u onim opstinama koje imaju negativnu stopu prirodnog prirastaja . duzina porodiljskog odsustva 12 meseci za 1. majka ima pravo da posle isteka porodiljskog odsustva radi sa polovinom radnog vremena. brige o deci. razloga potrebna nega majke. dete.&2. .moze se produziti&do 5 godina starosti deteta.ukljucujuci&POMOC ZA OPREMU NOVORODJENCADI – ostvaruju ga porodilje koje nisu u radnom odnosu.&9 meseci za 4o&svako naredno.DODATAK NA DECU – veoma znacajno pravo u sis. ostvaruje se do 19.

ODMOR&REKREACIJU DECE DO 15god. ili 112 . .KORISCENJE koje se najcesce procenjuje indikatorima vezanim za udeo ucenika sa invalid.distribucija profesionalnih kadrova (nastavnikalekara.DECU SA SMETNJAMA URAZVOJU&DECU NA DUZEM BOLNICKOM LECENJU . UTICAJ DOSTUPNOSTI INSTITUCIJA NA KVALITET ZIVOTA OSI Prema procenama SZO od ukupnoj broja OSI u svetskoj populaciji (500 miliona). STAROSTI U DECIJEM ODMARALISTU . institucija. distrib. stanje.kao sto su geograf.BORAVAK. POJAM DOSTUPNOSTI podrazumeva 3 osnovna koncepta: .vec&kvalitet zivota&satisfakciju OSI.FIZICKU DOSTUPNOST koja se procenjuje indikatorima geografske distribucije sluzbi koje pruzaju usluge OSI.sestara)&2gih resursa (bolesnicki kreveti) u odnosu na populaciju koja zivi sa invaliditetom.. ustanova (spec. koji poxadjaju spec.NAKNADU TROSKOVA BORAVKA U PREDSKOLSKOJ USTANOVI ZA 3. skola&zavoda.80% zivi uzemljama u razvoju u kojima su samo za 1-2% osoba dostupne neophodne zdrav.rehabilitacionih cenatra). Smatra se da je dostupnost ovih sluzbi jedan od najboljih kritetijuma koji odredjuju ne samo zdrav.REGRESIRANJE TROSKOVA BORAVKA DECE U PRESKOL.ZASTITU DECE PREDSKOLSKOG UZRASTA&BORAVAK DECE OSNOVNOSKOLSKOG UZRASTA DO 10god. sluzbe. USTANOVAMA ODMORA&REKREACIJE 56.PREDSKOLSKO VASPITANJE&OBRAZOVANJE ZA DECU BEZ RODITELJSKOG STARANJA.&OBRAZOVANJE&PREVENTIVNU ZDRAV.VO PROGRAM UGODINI PRED POLAZAK U SKOLU (3H DNEVNO) . DETE – u opstinama sa negativnim prirodnim prirastajem stanovnistva .zdrav. VASP.PREDSKOL. .

OSI je znacajno smanjena mogucnost zaposljavanja. 57. status&cini ugled osobe.veliki broj med.prisutan je&otpor da se sredina prilagodi potrebama OSI.prilagodjena OSI po fizickim karakteristikama objekta ili duzini radnog vremena.predrasude.2ge skole.a&troskovi zdr.jer brojne barijere ometaju ili potpuno onemogucavaju njihovo koriscenje. DRUSTVENI ZNACAJ SKOLOVANJA&OBRAZOVANJA OSI 113 .tako da ljudi sa inv.sto dodatno smanjuje njihov kvalitet zivota. cesto moraju dugo da putuju iz ruralnih predela.nego&usled cinjenice da se u savremenim drustvima rad visoko vrednuje. u obaveznom skolovanju. transportne&sluzbe za razonodu.ortopeda. U mnogim zemljama nedostaju odgovarajuca radna mesta.ne samo jer nemaju osnovne izvore materijalnih resursa.lokaciju – udaljenost institucije. ZA UNAPREDJENJE institucionalnih okruzenja neophodne su intervencije zasnovane na zajednici&participaciji OSI u njihovom dizajniranju. Slicna je situacija&kada je rec o obrazovanju: izuzetno je nizak udeo dece sa inval. zastite-prisutan je.dok fizijatara.pored lekara opste prakse.psihologa ima daleko < &najcesce u urbanism centrima.ponasanje sluzbenika koji bi trebalo da pruze podrsku) Mnogi ljudi koji su prinudjeni da zive sa invaliditetom su sistematski iskljuceni iz brojnih zivotnih oblasti. zastite.EFEKTIVNU DOSTUPNOST koja je narocito znacajna&cesto ogranicena u popuaciji OSI. Niska dostupnost je karakteristicna&za ostale javne sluzbe nro.vanbolnickih usluga ili usluga trajnog smestaja po glavi za ovu populaciju.sestara. Sto se tice zdrav.neobavestenost o mogucnostima koriscenja. .vreme cekanja.cak&kada su one fiizcki dostupne (barijere ukljucuju arhitektonske barijere.pokazateljima xospitalizacije.troskove. zastite su daleko > nego za prosecnu populaciju. znacajne su varijacije udostupnosti&kvalitetu zdrav.definise soc.buduci da fizicka dostupnost ne mora da podrazumeva istovrermeno&efektivnu zbog brojnih&razlicitih barijera koje ove osobe onemogucavaju da koriste institucije za podrsku.udeo lica sa invaliditetom koja traze zaposlenje.

licnu satisfakciju 58.nemaju dovoljno uslova za dalje obrazovanje koje bi ih kasnije ucinilo konkurentima pri zaposljavanju. deca mogu uspesno skolovati&osposobiti za zivot&rad u drustvu. Obrazovanje OSI u specijalnim.tako da raditi na komplikovanim softverima a biti neobrazovan nije moguce. Rezultati njihovog delovanja&truda imali su veliki znacaj za buducnost te dece jer je relativno brzo dokazano da se&hend. Obavezno osmogodisnje skolovanje kod nas obuhvata svu decu od 7-15 godina.samostalnost.za koje se vrsi prilagodjavanje nastavnih sadrzaja&motora izvodjenja nastave njihovim sposobnostima&mogucnostima.prof. dece&omladine. Od najranijeg doba sve OSI se izdvajaju. polovini 19.korisni clanovi drustva a samim tim sticu i .samo po sebi znacajno smanjuje sanse OSI za sticanje redovnog srednjeg&visokog obrazovanja.Karakter rada se menja danas zbog ubrzanog razvoja nauke&tehnologije.nastave&skolske organizacije. Drustveni znacaj skolovanja: .dece. RAZVOJNI PUT SPECIJALNOG SKOLSTVA U SRBIJI DO II SVETSKOG RATA U 2. Sve je kompjuterizovano a obrazovanje je u resursima broj 1. Do tada je postojalo pojedinacno angazovanje pedagoga koji su se bavili v&o hend.zaposlenost .veka manja se stav drustva&drzave u pogledu humanizacije potreba za organizovanim institucionalnim vaspitanjem&obrazovanjem hend. rehabilitacija . 114 . Edukacija OSI treba da bude deo nacionalnog planiranja u oblasti obrazovanja.razvoja probrama.ukljucujuci& OSI.materijalna sigurnost .nezavisnost .segregiranim skolama.te su cesto osudjene na ulogu pasivnog objekta drustvene brige.

srpskom jeziku.. jezika. javljaju se pedagozi entuzijasti u Srbiji koji su pojedinacno ucili > broj gluvonemih da pisu.Engleska.dece raznih vrsta ometenosti.racun. Nastavni kadar koji se bavio v&o h. JOVAN BOLJARIC je 1894.godine gluvonemi decaci poxadjali redovne skole zajendno sa decom redovne populacije.decu.nauka xriscanska.skolstva bio je osujecen izbijanjem I svetskog rata.racunaju&komuniciraj usa cujucom populacijom.a oko 40 invalida polagalo je&polozilo ispit iz ucenja fr.dok je 2 godine kasnije za istu populaciju VELJKO RAMADANOVIC otvorio prvi privatni zavod u Pozarevcu. Sve ispite polozilo je preko 300 srpskih invalida&rekonvalescenata.ukinuta posle 20 dana postojanja. Nesto kasnije nastaju zavodi&skole koje su se bavile v&o h.god.narocito na podrucju specijalne pedagogije. Popovic je napustio Beograd&otisao u Sremsku Mitrovicu u kojoj je naredne godine otvorio privatni zavod za gluvonemu decu u kome su se ona skolovala&prof.decu tek narednog veka u svetu. Nastava je obuhvatala sledece predmete: pismenost.istorija.u skladu sa napretkom nauke&drustva nastaju krupne promene u sprovodjenju sistemskog&organizovanog 115 .dee je bio prihvacen kao human&vrlo koristan za h. osposobljavala na maternjem tjs. Skoro istovemeno sa razvojem v&o h. Iste godine je u Beogradu otvorena skola za gluvonemu decu koju je osnovalo Drustvo ‘Kralj Decanski’ radi svestranog staranja o gluvonemoj deci. RADIVOJE POPOVIC je vec 1885. Ovakav ‘intergativni’ vid obrazovanja h.nazalost. Srpski ratni invalidi leceni su&skolovani u Grckoj&Francuskoj. Razvoj spec. Zanimljiv je podatak da su u Srbiji 1890. Na ostrvu Krf u vojnom logoru invalidkog odreda srpske vojske otvorena je skola za opismenjavanje&skolovanje srpskih ratnih invalida uz pomoc srpske Vlade&tadasnjeg ministra prosvete Kraljevine Srbije Ljude Davidovica.).a nesto kasnije su otvarane SKOLE POD PATRONATOM DRZAVE. veka pojavili su se prvi privatni zavodi&privatne skole za h.dece uglavnom je skolovan u Becu.dece u E.Pragu&Berlinu jer su univerziteti u tim gradovima dostizali najvisi nivo tadasnje nauke&prakse u svetu.pa su otvarani PRIVATNI ZAVODI&PRIVATNE SKOLE.Holandija. Po zavrsetki I svetskog rata.Pouceni takvim iskustvo javilo se > interesovanje pedagoga za ovakav rad. Pri kraju 19.godine otvorio privatnu skolu za gluvonemu decu koja je.prvo u Evropi (u kojoj je takvo skolovanje vec bilo tradicionalno: Francuska.zemljopis&higijena. u Beogradu otvorio privatnu skolu za v&obucavanje gluvoneme dece&omladine.

dece.ostvarenje soc.kao posledica razvijanja pegadogije&spec. sigurnosti svih gradjana u skladu sa ekonomskih mogucnostima datog drustva.usavrsavanja razmene naucnih. SPECIJALNO SKOLSTVO POSLE II SVETSKOG RATA Posle II sv.jer su se otvarale skole pod patronatom drzave&radilo se na obrazovnjau strucnog kadra radi vodjenja nastave na osnovu savremenijih dostignuca spec. 59. Traga se za novim nacinima o&v h.pri cemu nasa zemlja nije zaostajala.nacionalnu&versku opredeljenost. Sredinom 20-ix godina je osnovan prvi tecaj za ucitelje buduce vaspitace h. Na ove promene imalo je uticaj&insistiranje UN da prava na vaspitanje. Vidan napredak u medjunarodnim odnosima postignut je propagiranjem prava coveka&gradjanina: ravnopravnost svih ljudi bez obzira na pol. Dolazi do razvoja spec. prirode. pedagogije.postizani su znacajni rezultati na podrucjima nauke. skolstva koji je doprinosio usavrsavanju v&o OSI.texnike&texnologije.materijalnotexnickih.otvaraju se privatne&drzavne skole. Sve ovo je doprinelo nastanku promena drustv.rasu.prof. osposobljavanje imaju svi pripadnici mladih generacija. politike&prosvetnog zakonodavstva radi boljeg organizovanja&napredka institucionalnog obrazovanja h.strucnih.ali je nakon njegovog okoncanja ovom xumanom zadatku ponovo obracena izuzetna paznja.jer strucnjaci nisu bili zadovoljni da 116 . =ost prava svih ljudskih bica na zadovoljavanje osnovnih potreba materijalne&nemater. osnovno.dece&omladine.kulturnih&2gih dostignuca medju zemljama.obrazovanje.elementarno obrazovanje treba da bude obavezno. zajednici u svojstvu njenih punopravnih clanova.skolovanja OSI: mnoge zemlje preuzele su pogodne aktivnosti radi donosenja povoljnijih mera soc. Uspesan napredak spec. odnosa prema OSI u pogledu zadovoljoavanja njihovih zivotnih potreba da normalno zive&rade u drustv. pedagogije&defektologije tog vremena.rata pocela je naglo da se razvija humanizacija drustva&drustv.pretezno prema vrstama hendikepa.odnosa.dece&omladine.dolazi do demokratizacije odnosa medju ljudima. pedagogije&skolovanja zaustvljen je nedacama koje je doneo II svetski rat.

Kada je rec o posebnim odeljenjima za h.treba prethodno pribaviti podatke od odgovarajucih specijalista o stanju hendikepa konkretne dece.karakteristika&mogucnosti svakog hend.se u skolama primenjuje samo skraceni program redovne skole. Spec. INTEGRACIJA h.ucenikom.POSEBNA ODELJENJA ZA OSI U REDOVNIM SKOLAMA .SPECIJALNE (POSEBNE) SKOLE (najvise im se zamera segregacija) . 60.dece&omladine. potrebama njenih vaspitanika.izgradnja sopstvenih formi rada.ucenike u redovnim skolama (razred koji poxadjaju deca iste vrste ometenosti) strucnjaci ukazuju na 117 .dece u redovne skole obavlja se na dva nacina: stvaranje posebnih odeljenja za h.kao&misljenje psihologa o osobinama&sklonostima h. Neophodne su&pripreme&upoznavanje svih osoba koje ce stalno dolaziti u vezu sa h.deteta& sve ove podatke uzeti u obzir prilikom uklapanja deteta u vrsnjacku grupu.ucenike u redovnim skolama&ntegracija h. OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENIH MODELA OBRAZOVANJA Na osnovu literature utvrdjeno je da u savremenom svetu u najvecem broju zemalja postoje TRI MODELA obrazovanja OSI: .koji bi bili u skladu sa opstom humanizacijom odnosa u drustvu.kao&utvrdjivanje kakvu ulogu ima svaki pojedinac koji ucestvuje u procesu njegovog obrazovanja.najprikladniji&najkorisniji. Tokom 60-ih godina radi se na osavremenjavanju pedagogije&nacina skolovanja h. Takodje. Da bi jedan ili 2gi nacin integracije bio uspesan potrebne su razne PRIPREMA koje znatno povecavaju troskove skolovanja mladih.deteta preporuciti koji nacin skolovanja je za konkretno dete najbolji.NASTAVA U REDOVNOJ SKOLI U KOJOJ JE IZVRSENA INTEGRACIJA OSI SA NEHENDIKEPIRANOM VECINOM. skoli se postavljaju zadaci pozitivnog stvaralastva.U ISTOM RAZREDU Svaki od pomenutih nacina skolovanja ima svoje opravdanje u pogledu prihvatanja.ucenika u odeljenja sa nehendikepiranom vrsnjacima.koje ce odgovarati spec.a odluku o tome koji ce se od njih primeniti tokom osnovnog obrazovanja deteta treba prepustiti strucnjacima koji ce na osnovu uticajnijih cinjenica.

ucenika.fizickog&muzickog obrazovanja. 2) neh. H.cak&bolji od svojih neh. &ovom nacinu integracije treba da prethodi posebna procena defektologa. Integrisani vid skolovanja podrzava se&zbog toga sto pruza stvarne mogucnosti h.integrisanim u redovne razrede sa nehen.ogranicenje ili nesto sto otezava razvoj organizma&kao takav stimulise pojacano. Posle ovakvog nacina skolovanja h. U posebnim odeljenjima h.intenzivno napredovanje.vrsnjacima.ucenicima.drugova.psihologa&ostalih strucnjaka o sposobnostima&mogucnostima h.dece (po jedno ili >) u redovna odeljenja sa neh.provodili sa njima slobodno vreme izmedju casova u druzenju&igri. To se dogadjalo spontano. 1) kada je rec o h.saradnicima ili bracnim drugovima.vrsnjake. vrsnjacima pokazuju > spremnost&umesnost da ih prihvate u svakodnevnom zivotu&radnoj sredini kao sebi ravnim partnerima. > su ucila kod kuce. koji su u detinjstvu bili u drustvu sa hend.deca prihvataju ovakav nacin skolovanja – stekla su bolje radne navike& > odgovornost prema skolskim obavezama.&da normalno nastave da zive&rade&kada napuste skolu.osobe mnogo lakse ostvaruju integraciju u drustvo jer su naviknute na ponasanja&zahteve neh. vrsnjacima&da im se dopadnu. vrsnjacima.slabost. 118 . Iskustva su takodje pozitivna.bez laznog milosrdja im pomagali da se snadju u novoj sredini.s obzirom na neospornu cinjenicu da defekt. Iskustva stecena ovakvim nacinom skolovanja koji je nazvan 'integrisani nacin skolovanja' h.dece da savlada barijere koje se mogu pojaviti tokom poxadjanja nastave.ucenici se nalaze pod stalim nadzorom strucnjaka za v&o&od njih treba da sticu znanja predvidjena programom nastave.dece u redovne skole podrazumeva ukljucivanje h.savladjivanja&reporodukovanja gradiva predvidjenog za sve ucenike.postignute povoljne rezultate prilikom integracije ove dece u sredinu nehend. Neh.deci da se postepeno navikavaju&prihvate rezim neh.ukljucujuci&prakticno izvodjenje radnih postupaka.predstavlja > < primetnu smetnju.dece. Drugi vid integracije h.odnosno nedostatak. vodila > racuna o svom izgledu&ponasanju.zelela su da se prikazu svojim znanjem pred svojim nehend. ucenici su vecinom prihvatali svoje h.podsticali ih da pravilno resavaju postavljene zadatke. Zavisno od vrste hendikepa poxadjaju zajednicku nastavu&casove likovnog.pokazala su se 2struko korisnim.oni su se trudili da nadoknade svoj nedostatak na taj nacin sto su nastojala da postignu sto bolje rezultate u onim aktivnostima&radu gde su mogli da se iskazu kao =i.

tjs.dok su pojedini ucestvovali u odrzavanju reda&cistoce na crkv.u okviru kojix su ziveli.tjs.stiteci se uzajamno.61. Xrisc. je rad isticalo kao najlepsu vrlinu coveka.&sirenjem xris. zastite svih sestara&brace po Bogu.a u Srbiji su ih nazivali NEMOCNICE.prilikom priprema sluzbe&tokom bogosluzenja. imanju.xriscani su razvijali odnose medjusobne solidarnosti&uzajamnosti kakvi nastaju u drustv. &pored znatnih sredstava koje su vernici davali Crkva nije bila u stanju da pruzi pomoc.Sava videvsi takve ustanove putujuci po Vizantiji. grupama ciji je opstanak moguc samo u uslovima cvrste medjusobne poveznosti jedinki. opstina u koje su vernici unosili pretezni deo ili svu svoju imovinu.zivot&rad OSI. Pri manastirima su osnivane 'KSENODOHIJE' . U AZILIMA koji su uz njih osnovali.xranu&odecu svima.veroispovesti nastaje znatno povoljnije vreme za opstanak.u prvo vreme pokrenuto je od strane&u sklopu xrisc. U azilima pri crkvama&manastirima bilo je za sve one koji su mogli da se nauce nekom radu organizovano odgovarajuce osposobljavanje. RAZVOJNI PUT OSPOSOBLJAVANJA ZA RAD OSI Sa pojavom xrisc.2gi su skupljali priloge vernika.lecenje. U Vizantiji su ta prixvatilista dozivljavali kao poklone ('grc.bolesnim&OSI. OSI su prema preostalim mogucnostima osposobljavane da rade razne poslove&zanate.utociste.bolesnih. 'ksena'='poklon').radili&stvarali materijalna dobra koja su zatima zajednicki koristili. Ostarivanje medj.iznemoglih&ubogih bio je velik imajuci u vidu posledice ratnih sukoba&epidemija zaraznix bolesti koje su xarale Evropom.mada su oni koji su mogli da rade ucestvovali&davali veliki doprinos svojim radom.medju kojima su bile&OSI. priznato od strane drzave u svojstvu zvanicne religije.. Njihovom osnivanju u srednjevekovnoj Srbiji mnogo je doprineo&Sv. Zbog cestih&nemilosrdnih progona.a nerad&lenjosti osnaceni su kao veliki poroci.STRANOPRIJEMNICE (prihvatilista tudjinaca). Broj hend. Mnogi su se bavili poljoprivrednom proizvodnjom na crkvenim imanjima. Kada je xr.POKOJISHTA. U njima su 119 . Pojedine OSI koje su umele da lepo pisu&crtaju su se bavile prepisivanjem crkvenih spisa&knjiga. Polazeci od ranoxriscanskog ucenja pravoslavna crkva je ostala dosledna stanovistvu&propovedanju da je milosrdje duznost vernika&trazila je od njih da ispoljavaju milosrdje prema ubogim.pomenuta sredstva koriscena su u crkvama&manastirima. &posle podele xriscanstva Crkva je nastalavila sa ovakvim aktivnostima. sklonista.

=ost.vocarstvu. bili veoma teski. Prvi&Drugi sv.skupljanju letine.umece&vestinu pojedinix zanata da bi kasnije.pojedini FILANTROPI su pruzali pomoc&starali se o OSI.iznemoglim. Osnivali su manje azile u koje su primali..&strucno osposobljavanje dobijaju svoje odgovarajuce mesto.koje su bile izazvane opstim promenama u drustvu (gradjansko drustvo proklamuje osnovna nacela prava coveka&gradjanina na slobodu.mogli da se zaposle&prestanu da koriste finansijsku pomoc drzave. Drzava je postala glavni nosilac soc.pokusavajuci da ih osposobe za obavljanje pojedinih oblika rada. rat. Sticenici u nemocnicama su bili osposobljeni da se staraju&pruzaju pomoc osobama koje nisu bile sposobne da obavljaju bilokakav rad. obaveznog sluzbenog staranja o siromasnim.sumskih plodova. je nastao kao rezultat sprovodjenja mera socijalne zastite u Engl.pedagoga za OSI.vrste&stepena ometenosti...a ta nastojanja podsticala je&drzava u nameri da ih sto pre izbrise iz liste korisnika soc. 120 .deci bez rod.zastite gradjana -> 'Sirotinjski zakon' iz 1834. U periodu humanizma&renesanse dolazi do novog shvatanja sveta&coveka.OSI uceni da rade poslove koji su mogli obavljati (u ratarstvu. Na porast interesovanja za ove oblasti imali su&Balkanski ratovi.god.vinogradarstvu.veka.kao&od motivacije&sposobnosti. Korisnici su bili pretezno smesteni u tzv. Ovaj trend se prosirio&na druge razvijene zemlje u 2goj polovini 19. U ovim radionicama su deca&omladina.istrajnosti&spretnosti pojedinaca koji su se trudili an neki svoj nacin da osposobe OSI da sto bolje obavlja konkretnu aktivnosti.&soc. staranja&invalidima. Uz njih su se nalazile radionice u kojima su svi sposobni za rad bili obavezni da radom zaradjuju sredstva za sopstveno izdrzavanje &podmirenje potreba svoje porodice. 'uboznice' u kojima su ziveli&radili. U 2oj polovini 19.sticali znanja.strucno osposobljeni za obavljanje odreedj.pa prof.rehab.pruzali im utociste&zastitu.pod nadzorom majstora.da bi kasnije filantropi oformljavali organizacije za zbrinjavanje&osposobljavanje za rad OSI. Osim Crkve.pomoci.preostalih sposobnosti OSI. Uspesi obog osposoblj.angazovanosti. zanimanja. Usponu nauke&tehnike u 20om veku se prikljucila &DEFEKTOLOGIJA koja izrasta u autenticnu nauku.pa su se mladi trudili da sto pre&sto bolje nauce zanat&napuste uboz.vecih interesovanja lekara. kojim drzava sprovodi sis..ravnopravnost svih ljudi).gajenje pcela.pol. cim se zaposle. Uslovi zivota su u uboz.starim.veka dolazi do jos vecih promena u odnosu drustva prema OSI.+sve ono gorepomenuto). zavisili su od znanja.

izrazena je osnovna teznja da se svakom invalidu pomogne&osposobi ako je moguce da se bavi profesiom kojom se bavio u civilstvu.a po uputstvu dr SIME PETROVICA. u Bizeru je stigao VELJKO RAMADANOVIC. Sve pomenute radionice su radile po licnoj inicijativi& > privatnim sredstvima. STVARANJE PRVIH RADIONICA SA PROFESIONALNO OSPOSOBLJAVANJA OSI KOD NAS Prva reedukacija (rexabilitacija) invalida srpske vojske pocela je da se primenjuje NA KRFU MARTA 1916.lekara&komandanta logora invalidskog odreda na Krfu.vrsena su preusmeravanja na osposobljavanje za obavljanje 2gih radnih procesa. Reedukacija&osposobljavanje za rad su preduzeti na inicijativu lekara.62. srpskih invalida u Bizerti. godine.u kojoj se takodje nalazio invalidski odred srpske vojske. Ukoliko to nije bilo moguce zbog prirode hendikepa.a sredinom 1917.ucitelja&bogoslovaca koji su se na Krfu zatekli u vojnom logoru srpskog invalidskog odreda kao invalidi. Uporedo sa ovim pristupilo se opismenjavanju invalida&osnivanju stolarske radionice. Prilikom sprovodjenja rehab.limarska.tjs. Nesto kasnije se otvaraju radionice za izucavanje 2gih zanata.defektolog. Stolarska radionica je poslovala narocito uspesno – njeni radnici su napravili sav namestaj za skolu. u sklopu primene psihoterapije usmerene na podsticanje volje za zivot&rad.ranjenici&rekonvalescent (=medicinski oporavljanici). U radionici invalidskog odreda su izucvani razni zanati: pletarski.pri cemu su uzimane u obzir sklonosti&zelje doticnog pacijenta. Ramadanovic se samoinicijativno javio tamosnjem saveznickom komandantu sa molbom da se dozvoli otvaranje skole&radionice u kojima bi se skolovali&reedukovali slepi&gluvi srpski 121 .&strucno osposoblj.&strucnog osposoblj. Po uzoru na zbivanja na Krfu otvorene su radionice za prof. Njoj se pristupalo tek posle izvrsenog pregleda specijalista&dobijanja njihovog misljenja o preostalim sposobnostima invalida. Akcije su zapoceli lekari predavanjima okupljenim invalidima radi podizanja morala.rehab.stolarski.tjs.koji je pre rata u Pozarevcu osnovao privatni Zavod za gluvoneme&svoje sticenike vrlo uspesno osposobljavao za svakodnevni zivot. pristupilo se prekvalifikaciji invalida za 2ge poslove.godine su otvorene&obucarska.krojacka&berberska radionica. 1917.

a za rukovodioca je postavljen VR.koji je vrlo brzo postigao znacajne rezultate.god.jer se na taj nacin deluje na ukljucivanje OSI u procese rada&proizvodnje.nezavisnost&licna satisfakcija.rehab. u Beogradu&Novom Sadu osnovane radionice zastitnog tipa za osposobljavanje gluvih&slepih osoba.solidarnosti&uzajamnosti.rehab. ZASTITNE RADIONICE&NJIHOV ZNACAJ ZA PROF. Tako su 1947.. OSI.zastite. Nesto kasnije nastaju&radionice u kojima su osposobljavane MRO.po zavrsetku rata.rehab.u kojima je bilo&oscilacija&teskih perioda.intenzivnije&organizovanije pristupali podizanju ovakvih skola&radionica za prof.uz primenu nacela humanizma. Drzava treba da stimulise kapitaliste da zaposle OSI.&str.&struno osposoblj. OSI pod patronatom drzave. Znacaj zaposljavanja OSI u zastitnim radionicama je: prof.predlog je odobren&pristupljeno je osnivanju. Sredinom XX-og veka u Jugoslviji je pocelo osnivanje posebnih radionica za prof.kao&integraciju OSI u otvoreno drustvo&stvaraju se uslovi za njihovu delimicnu ili potpunu ekonomsku samostalnost.tako sto ce im ponuditi razne olaksice koje su opisane u Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji koji 122 .ratnici.a podrsku su im pruzali drzavni organi&drustv. OSPOSOBLJAVANJE&ZAPOSLJAVANJE OSI Defektolozi su tacnim&neospornim argumentima skretali paznju&ukazivali na neophodnost organizovanja posebnih ustanovama namenjenih ratnim invalidima za njihovu rehab.zaposljavanje.reh. Mere soc. Danasnja istrazivanja pokazuju da je < od 1% OSI zaposleno u tim radionicama zastitnog tipa.. osposoblj.osposoblj.pol.bile su usmerene na stvaranje&unapredjenje uslova za funkcionisanje na nauci zasnovanom sistemu prof. Strucnjaci sirom Srbije&Jugoslavije su.. 63.&soc.Savez slepih&slabovidih. organizacije (Savez gluvih&nagluvih.&strucnog osposobljavanja OSI.). Organizovana&institucionalizovana prof.integracija.. OSI u nasoj zemlji u razdoblju duzem od jednog veka je prolazilo kroz vise faza.&strucno osposoblj. Ove radionice obezbedjuju svojoj specificnoj radnoj snazi pruzaju prilagodjene poslove&uslove rada.

&125. osoba prihvata&zaposljava bez otpora clanova radne ogranizacije.. ‘normalni ljudi’ u svojim kontaktima sa OSI nisu voljni niti spremni da im pomognu&da ih prihvate.koja zasnivanje radnog odnosa dozivljava kao nagradu za njen veliki trud.radne radatke.126.iskustva&kvalifikacije za obavljanje odredjene radne aktivnosti.strani) 64.rexabilitovana&strucno osposoblj.rehab.radnik samo smetati ostalim radnicima tokom obavljanja zajednickih radnih zadataka. vecinom. da ce ostali radnici u toj grupi biti prinudjeni da rade&za hendik. godine.da su OSI nepodesni za komunikaciju.da ce h.da nisu u stanju da dobro obavljaju posao za koji su osposobljene. maja 2009. Uprkos tome. Na ispoljavanje nepovoljnog&odbijajuceg stava ljudi prema OSI mogu delovati razna njihova obelezja: vrste&stepen ometenosti.rad&napore koje je ulozila tokom sticanja znanja. ZAPOSLJAVANJE OSI U TRZISNOJ PRIVREDI OSI je znacajno smanjena mogucnost zaposljavanja sto dodatno smanjuje njihov kvalitet zivora ne samo jer nemaju osnovne licne izvore materijalnih resursa.druzenje&saradnju-sto dovodi do zakljucaka da su ovi&slicni zakljucci posledica NEOBAVESTENOSTI nehen. osposobljenu OSI.&strucnog osposoblj.odnosno zanimanja za koje je osposobljena. Ona dozivljava zaposlenje kao znacajan korak ka samostalnosti. clana radne grupe ako zele da postignu normu. (imas ga na 123.&radno osposobljenih OSI..umesnosti. kolega.je na snagu stupio 23. Tzv.nego&usled cinjenice da se u savremenim drustvima RAD VISOKO VREDNUJE&DEFINISE SOC.da OSI trazi privilegovan polozaj u radnoj grupi. STATUS&LICNI UGLED OSOBE -> zaposljavanje na odgovarajucem mestu je veoma vazan dogadjaj za prof.godine 123 .124. vecine o stvarnim sposobnostima&mogucnostima delovanja prof.da ce OSI nepovoljno uticati na produktivnost rada svojih nehend.& dalje pretezno bespomocne osobe.niti su im prijateljski naklonjeni.smatraju da su OSI&posle uspesno obavljene prof.uspesnoj integraciji u drustvo&kao potvrdu ravnopravnosti u zivotu&radu u zajednici sa nehendik.spremnosti.suprotno odredbama Ustava RS o zabrani bilo kakve diskriminacije gradjana u prakticnom zivotu su retki slucajevi da se prof.da ce radna grupa u koju ce OSI doci biti ostecena tjs.rehab.

2) na podsticanje zaposljavanja. OSI. 4) na zaposljavanje pod opstim uslovima.a samo 22 500 ih je prijavljeno Nacionalnoj sluzbi za zaposljavanje. 7) na zaposljavanje u posebnim organizovanim oblicima zaposljavanja&radnog angazovanja OSI.pol. 2) da se ukljucuje u obrazovanje. rehab.rehab.&obuku.zivota.u skladu sa profesionalnim sposobnostima. Odbijanje da zasnuju radni odnos sa OSI poslodavci ponekad obrazlazu izdacima koji ce nastati prilikom adaptacije sredstava za rad. Zakon o prof.. 124 .savetovanje&individualni plan zaposljavanja. troskova kojima ce biti izlozeni ukoliko zaposle OSI&prilagode radno mesto zaxtevima njene ometenosti. informisanje. 7) da prihvati zaposlenje. u skladu sa ovim zakonom.strucno osposoblj.a sa 2ge strane: tip&velicina preduzeca ili ustanove.nivo opste zaposlenosti itd.prof. godine.. 5) da saraduje sa strucnim radnicima u toku prof. maja 2009. OSI u trzisnoj privredi. 6) na mere aktivne politike zaposljavanja. 3) da aktivno trazi zaposlenje.radno iskustvo itd.radne&socijalne ukljucenosti&afirmaciju =ih mogucnosti na trzistu rada.skolovanje. 5) na zaposljavanje pod posebnim uslovima.usavrsavanje.obrazovanje&kvalifikacija. 600 000 OSI zivi u Srbiji. Profesionalna rehabilitacija OSI sprovodi se primenom mera&aktivnosti koje obuhvataju: 1) karijerno vodjenje.koji je na snagu stupio 23.. 3) na mere&aktivnosti profes. je znacajan za zaposlj. rehab. 6) da prihvati mere aktivne politike zaposljavanja.zaposljavanja&rada&postuje radnu&tehnolosku disciplinu. rehab.&radnom osposobljavanju. OSI ima obavezu: 1) da se odazove na poziv za procenu radne sposobnosti&utvrdjivanje statusa. 4) da prihvati prof. moze da ostvari pravo: 1) na utvrdjivanje statusa&procenu radne sposobnosti.tjs.

Poslodavac koji ne zaposli placa penale u visini 3strukog iznosa minimalne zarade utvrdjene u skladu sa propisima o radu. 7) predloge&obuku za primenu adekvatnih tehnickih&tehnoloskih resenja u cilju podizanja efikasnosti OSI u ucenju&radu. u postupku javne ili druge nabavke.odrzavanje&unapredjivanje radnih&radno-socijalnih vestina&sposobnosti. izvrsi finansijske obaveze iz ugovora o poslovno-tehnickoj saradnji sa preduzecem za prof.&na svakih narednih zapocetih 50 zaposlenih po jednu OSI. rehab. u smislu ovog zakona.2) radno osposobljavanje.kao&sluzbe podrske.za svaku OSI koju nije 125 .rehab. Obaveza zaposljavanja.prekvalifikaciju&programe za sticanje.strucna lica za radno osposoblj.opste&prilagodjene programe za unapredjenje radno-socijalne integracije. 4) razvoj motivacije.rehab. Novoosnovani poslodavac nema obavezu zaposljavanja u trajanju od 24 meseca od dana osnivanja. 6) edukaciju&trening seminare za poslodavce. Poslodavac koji ima 50& > zaposlenih duzan je da ima u radnom odnosu najmanje dve osobe sa invaliditetom.strucnu podrsku.&zaposljavanje OSI. Poslodavac koji.rehab.&zaposljavanje OSI ili socijalnom preduzecu&organizaciji oslobadja se obaveze zaposljavanja onog broja OSI cije zarade finansira.&prof.pracenje&procenu rezultata prof.izuzev obaveza nastalih u realizaciji ugovora iz oblasti trgovine na veliko – u vrednosti od 20 prosecnih zarada u privredi Republike Srbije oslobadja se obaveze zaposljavanja jedne osobe sa invaliditetom za narednih 12 meseci od dana izvrsenja obaveze.dokvalifikaciju.kao&iz ugovora o kupovini proizvoda ili vrsenju usluga tog preduzeca. 5) individualni savetodavni rad. Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih duzan je da ima u radnom odnosu jednu OSI. jeste obaveza svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da ima u radnom odnosu odredjeni broj OSI. Poslodavac koji ucestvuje u finansiranju zarada (ucesce ne moze biti manje od 50% prosecne zarade u privredi RS) OSI u preduzecu za prof.. rehab. .tehnicku pomoc.koji ukljucuje pomoc u prihvatanju sopstvene invalidnosti sa stanovista mogucnosti ukljucivanja u rad&pojedine mere prof. 3) pojedinacne&grupne. OSI&2ga lica.

odnosno radno angazovanje&poboljsanje kvaliteta zivota OSI.00 dinara kaznice se za prekrsaj pravno lice.&zaposljavanje OSI..rehab.000 dinara kaznice se za isti prekrsaj&preduzetnik.&soc. Novcanom kaznom od 10.&strucnog osposobljavanja OSI. 3) socijalno preduzece&organizacija. 2) ne omoguci zaposlenoj OSI odsustvo sa rada za vreme trajanja prof.000.Obaveza uplate penala prestaje sa mesecom u kome je poslodavac zaposlio propisan broj OSI. DRUSTVENO-EKONOMSKA OPRAVDANOSTI PROF.000 .jer se na taj nacin deluje na ukljucivanje OSI u procese rada&proizvodnje.pol.000 .zaposlio.OSPOSOBLJ.000 .kao&integraciju OSI u otvoreno drustvo&stvaraju se uslovi za njihovu delimicnu ili potpunu ekonomsku samostalnost. Posebni oblici zaposljav. Novcanom kaznom od 5.000 dinara kaznice se za prekrsaj odgovorno lice ako ne snosi troskove prof.1.rehab. 3) ne ispuni obavezu zaposljavanja OSI ili prijavi da je zaposlena osoba koja se ne smatra OSI u skladu sa ovim zakonom.400.bile su usmerene na stvaranje&unapredjenje uslova za funkcionisanje na nauci zasnovanom sistemu prof.rehab.uz primenu nacela humanizma. Novcanom kaznom od 200. 2) radni centri.rehab.rehab. 65. Sredstva koja se ulazu u skolovanje OSI moraju 126 .&radnog angazovanja OSI koji imaju za cilj zaposljavanje.000.solidarnosti&uzajamnosti.zastite..mogu biti organizovani kao: 1) preduzeca za prof. OSI Mere soc.50. ako: 1) ne snosi troskove prof.

v&socijalizacija dece.vek je kraci za osobe muskog pola.a njeno trajanje je ostvareno kzor sistem eocionalnih odnosa.mada se u savremenim uslovima ne moze zaobici postojanje vanbracne zajednice kao mogucnosti za zasnivanje&postojanje porodice.postuje individualne&razvojne potrebe svih clanova.na bavi predvidivog ponasanja u skladu sa porodicnim pravilima.zadovoljavanje seksualnih.u kojoj OSI zivi sa roditeljima.visegeneracijska.funkcionalnije porodice raspolazu sirim repertoarom resenja& > fleksibilnoscu. Uspesnost porodice se dalje ogleda kroz uskladjenost pojedinca. U najvecem % to su siromasna domacinstva (79% prema prihodima po pojedinom glanu je ‘ispod granice siromastva’).ekonomsko privredjivanje&odrzavanje materijslnih dobara.emocionslnih&2gih potreba. Ziv.koja najcesce predstvalja osnovu.deci&clanovima sa posebnim potrebama.cak&uslov za zasnivanje porodice.porodice&sredine. grupa koja prestavlja najtrajniji oblik zivljenja drustvenih bica. Porodice pruzaju zastitnu ulogu – podaci ukazuju da je duzi zivotni vek posebno ako se zivi sa svojim roditeljima.trajna&organizovana celina. U krugu porodice se razvijaju najvazniji procesi ljuskog zivota: reprodukcija radjanjem potomstva.iskustvo sadasnjosti&neizvesnost buducnosti.specificna ail&slozena drustv. USPESNA PORODICA je ona porodica koja se prilagodjava kroz vreme. 127 . Iskustvo braka&roditeljstva je bitni preduslov za kvalitetniji zivot.a putevi prilagodjavanja nisu jedinstveni. 66.posebno brinuci o starima.usvojenjem. Porodicna konfiguracija je cesto slozena.jedinstvenih&nezamenljivih relacija. Pripadnost porodici je data bez izbora (rodjenjem.da se vrate kroz ukljucivanjem OSI u procese rada&proizvodnje inace je to izgubljena investicija.ostvaruje svoj smisao u razlicitim konfiguracijama. Postoji znacajna razlika u strukturi porodie izmedju osoba sa urodjenim&ranostecenim invaliditetom&osoba sa kasnije stecenim invalid.samce&udovce. Porodica kao ‘zivi sistem’.negovanje.podizanje.a prestaje smrcu).odrzava porodicno jedinstvo. BRAK u savremenom drustvu postoji kao zakonom utvrdjena zajednica muza&zene.tragajuci za funkcionalalnom formom.brakom.dok se u porodicni identitet ugradjuje&zajednicka porodicna proslost. POLOZAJ&PROBLEMI PORODICA OSI Porodica je osnovna.

ocuvanje porodicne celine&njeno prilagodjavanje u skladu sa unutarporodicnim razvojnim&idiosinkraticnim individualnim potrebama&ocekivanim.osamostavljivanja.uloge&liderstvo u sistemu. Postoje cvrsto definisane granice medju podsistemima unutar porodicnog sistema. Funkcionalna adaptacija.ali sa 2ge strane obeshrabruje izlazak iz porodicnog sistema.a ekstremni domeni rigidnog&haoticnog prilagodjavanja porodice predstavljaju oblike difunkcionalnosti.preko povezanosti.pojacavajuci tako unutarporodicnu tenziju&stres. Porodice sa OSI funkc. Rigidnost porodicnog sistema odrzava porodicni ‘status quo’. Dobijeni podaci upucuju na znacajno izrazenu rigidnost u porodicnom funkcionisanju. Podaci ukazuju da porodica za ispitanike predstavlja izvor ne samo prakticne podrske vec&najintenzivnije socijalnoafektivno uporiste.sticanja samopouzdanja&samopostovanja.porodica se prilagodjava zaxtevima za promenom veoma sporo.ima&porodica&OSI koji ne mogu drugacije. Emocionalna povezanost unutar porodice obezbedjuje uslove za iskustvo pripadanja&licne slobode.ali&vanrednim zaxtevima koji poticu iz spoljasnje sredine.PORODICNA KOHEZIVNOST&ADAPTIBILNOST su dimenzije porodicnog funkcionisanja koje obezbedjuju kontinuitet&menjanje. PORODICNA ADAPTIBILNOST = sposobnost porodice da se prilagodjava.do veoma izrazene kohezivnosti-emocionalno zapletenih odnosa.tesko menjajuci&usvajajuci nova pravila.povecavajuci tako unutrasnji porodicni stres&rizik od uspostavljanja razlicitih formi disfunkcionalnosti.koje sa jedne strane pruza sigurnost&osecanje pripadnosti.otezavajuci procese individualne diferencijacije.ali na ushtrb prosirenja repertoara novih resenja&sadrzaja&zaustavlja porodicni razvoj.a fleksibilnost menjanje.ukoliko bi im to bilo dozvoljeno)..da menja eksplicitna&implicitna pravila ponasanja.zadrzavajuci poznate obrasce ponasanja. PORODICNA KOHEZIVNOST = emocionalna povezanost izmedju clanova porodice&krece se od emocionalne razdvojenosti. 32% ispitanika izjavljuje da im je u svakodnevnom funkcionisanju&objektivno poptrecna neposredna pomoc u realizaciji svakodnevnih aktivnosti (sudeci prema podacima.sto obezbedjuje stabilnosti.gde je stepen 128 .sadrzana u konotaciji porodicne normalnosti.’umrezenosti.ALI jednako ima&onih koji bi mogli biti samostalniji ili bi mogli da urade > .ostvaruje se osciliranjem u dijapazonu od strukturisanog do fleksibilnog. najcesce kao cvrsto do rigidno umrezeni sistemi.obezbedjuje kontinuitet.

NISKO ADAPTIBILNE*. odnose te tako prerastaju u konflikte.period puberteta&adolescencije.diktiranja generalnog porodicnog stava u odnosu na porodicni svet.samopostovanja. Vestine uspesnog razresavanja konfliktnih situacija u ovim porodicama nisu razvijene.umrezavanja. mreze sto dodatno opterecuje porodicni sistem. Porodice sa OSI su *VISOKO KOHEZIVNE. Nije li ovakvo stvorena porodica ‘tvrdjava’ istovremeno&’zatvor zastite’ koji ‘stiti’ od ucesca u procesu donosenja odluka.emocionalne povezanosti&lojalnosti.socijalno povlacenje. Smena porodicnih ciklusa uvek pretpostavlja revizuju porodicnih uloga&odnosa.sabotirajuci samopouzdanje.nesporazumi se dozivljavaju kao ugrozavajuci za duboko umrezene medj.odvajanje&odlazak iz porodicnog doma)&procesom&sadrzajem konotiraju svojevrstan porodicni gubitak.ali istovremeno KRUTE&TESKO PROMENLJIVE.intenzivno osecanje pripadnosti.nemenjanje. Sto je porodicni sistem rigidniji&umrezeniji.uz sirenje ili suzavanje porod. Druga odlika ovih porodica je fenomem medjusobnog prezasticavanja.pa se razmimoilazenja zaobilaze porastom unutrasnje tenzije. suprasistemu cvrsta.potistenost.stiti od ucesca u drustvu&sustinski ne doprinosti razvijanju zdravog selfkoncepta.na emocionalnom.koja se odrazava kroz psihosomatske smetnje.ali obeshrabruju osamostaljivanje pojedinih clanova.gotovo razvojno zaustavljene. POSEBNO RIZICAN PERIOD za ove porodice je period tranzicije iz jednog zivotnog ciklusa porodice u 2gi.ometa prepoznavanje&ispunjavanje pojedinacnih emocionalnih&socijalnih potreba clanova.tendencija ka fiksnoj hijerarhijskoj raspodeliu moci u odnosu na procese donosenja odluka. naizgled paradoksalnog zastoja u razvoju.ugrozavajuci dozivljaj licne slobode.izostajanje elasticnosti u odnosu na porodicne uloge. Stabilnost u odnosu na porodicna pravila.stupanja u odnose sa osobama van porodice.intenzivniji nego sto je to sklonost ka rigidnom nacinu prilagodjavanja.tjs.prakticnom&socijalnom nivou. One obezbedjuju visok nivo sigunosti.pojacane kohezivnosti. Komunikacije unutar ovako organizovanih porodica najcesce su podrazumevajuce.sa zaxtevom za usvajanje novih uloga&novih obrazaca ponasanja. Prelasci iz jedne faze porodicnog zivljenja u narednu (polazak deteta u skolu.to teze menja svoju strukturu&najcesce pod stresom eskalira ka > stepenu disfunkcionalnosti. Koliko su granice unutar porodicnog sistema porozne (‘svi sve znaju jedni o 2gima’) toliko je granica prema spolj.prepoznavanja&ispunjavanja svoje 129 .koje istovremeno stiti ali&ogranicava licnu autonomiju&podriva samopouzdanje.

koja mora da se snalazi kako ume u vrlo teskim 130 .najcesce se majci pripusuje krivica sto je uzrok > da majka prihvata pomoc sturcnjaka prilikom preduzimanja postupaka rehab.pa je sva nriga o deci&domacinstvu prepustena supruzi. Zene sa inval.u odnosu na kog se nalaze u podredjenom polozaju. Ovakve porodice zive cesce u ruralnim nego u urbanim sredinama.privatnosti.promena porodicnih uloga.cesto je odsutan od kuce. Suprgu je u stanju da bez povoda ili zbog bezazlene sitnice ostro napada svoju hendik. Po pravilu zena ima znatno bolji ekonomski status nego nehend.cesto&kasnije&prepustaju ih ocu iz bojazni da ce dete biti dovedeno u nepovoljan polozaj medju vrsnjacima. su tolerantnije prema clanovima porodice. dete. suprug. ‘Mesovite’ porodice (u kojima je majka hend.ekonomski pritisak na porodicu.napija se&zivi svoj zivot izvan porodice. Najbolji rezultati se postizu kombinovanjem pruzanja nege&podrske od strane clanova porodice ali&rodjaka&2gih koji ne pripadaju porodicnom sistemu.redje izazivaju sukobe u porodicnim osnosima&najcesce (shodno preostalim sposobnostima) posle rehabilitacije postizu zadovoljavajuce rezultate tokom medj. Ukoliko se rodi hend. suprugu.sticanja sposobnosti odupitanja&zahtevanja da se bude saslusan&uvazen. a otac nije) se javljaju redje u poredjenju sa suprotnom kombinacijom (otac HO. supruzi grubo&duboko razaraju porodicne odnose prouzrokujuci sve > medjusobnu netreljivost. odnosa&prilikom radnih aktivnosti.tako&u ispunjavanju zelja svom suprugu. 67. Zakljucak: oslanjanje iskljucivo na porodicu se pokazalo neprimerenim&najcesce nezeljene pojave su sindrom iscrpljenosti&sagorevanja. Izbegavaju kontakte sa vrsnjacima svog deteta u vreme njihovog predskolskog uzrasta. Pri tome porodica najcesce ostaje strukturalno ocuvana ali stalne svadje&prebacivanja hendik. Hendi.lakse prihvataju&strpljivije podnose hendikep&rehabilitaciju. U takvim porodicama cesto nastaju sukobi medju supruznicima&poremecaju porodicnih odnosa.majka nije). POLOZAJ ZENE U PORODICI SA OSI Za zenu su posledice invaliditeta posebno teske jer ona tada zivi sa 2strukom stigmatizacijom:&kao zena&kao OSI. njenog deteta.kako u vaspitanje dece. majke su vrlo odane porodici&ulazu mnogo truda.

Ona se u toj situaciji oseca izgubljeno. zena bila placena da se stara o h. U ovakvim porodicama cesci su razvodi brakova nego u onima u kojima je pater familias hendik. supruge su u ‘mesovitom’ braku pretezno mladje od svojih h. Uglavnom su to zene unesrecene hendikepom koje nisu nasle odgovarajuceg partnera sa kojim bi zasnovale potpunu porodicu. suprugu. Nehendik.supruga. U ovim porodicama majka se najvise stara o deci&pojavljuje kao roditelj u kotaktima sa spoljnim svetom&pruza ogromnu paznju svom suprugu. Najcesce poticu iz siromasnix porodica koje pripadaju nizem socioekonomskom statusu u odnosu na supruga. Ukoliko odrasla deca pocnu da se ponasaju kao njihov otac (ne slusajuci majku&prebacujuci joj hendikep) nastaju porodicne svadje koje pocinju razarajuce da deluju sve do raspada takve porodice.vaspitavaju&skoluju svoje dete. Sam nagovestaj da suprug zeli razvod braka tesko pogadja hend.do granica svojix maximalnih sposobnosti.supruga. Nije redak slucaj ni da zena bracnom vezom resava svoje probleme opstanka&boljeg zivota.koje se trude.prihickim&materijalnim uslovima.stekla odgovarajuce iskustvo u radu sa njima&naviknuta na HO lakse se opredeljuje&pristaje da se uda za h..muskarcu. To su zene koje znaju uzrok&posledice svog hendikepa. Nije redak slucaj ni da je nehend.sto se prenosi&na ostale clanove porodice.iamjuci u vidu hendikep majke.imaju svoj zanimanje.&to cesce u urbanim. Desava se da se pojedine zene svesno odlucuju da zive u nepotpunoj porodici. osobama.vremenom se vezavsi za njega.s obzirom da joj je oduzimanjem poroda otet smisao zivota&najveca radost koju je u zivotu imala.zene pristaju na primenu vestackog oplodjavanja&one su posle porodjaja veoma nezne majke. Njen strax od razvoda je > ukoliko postoji mogucnost da u sudskom postupku razvoda braka sud dodeli decu ocu na staranje.koja je.da do toga ne dodje.nego u ruralnim sredinama.materijalno potpuno obezbedjene. Buduca mlada je ranije po svojoj profesiji dolazila u kontakt sa hend. Bracni zivot postaje sve slozeniji&tezi.kao&2ge povoljne uslove da neguju.pocev od resenja stambenog pitanja do nasledjivanja nepokretne i/ili popkretne imovine svog h.pogotovu kad deca odrastu.spremna na velike zrtve samo da se porodica sacuva. U stranoj literaturi se napominje da pojedine h.da obezbede najpovoljnije uslove za zivot&rad svog deteta.supruga. U porodicama u kojima je muskarac HO a zena nije rodjenje deteta se iscekuje sa strepnjom&radoscu&ako novi clan porodice neposredno posle rodjenja pokazuje neke neobicnosti roditelji se obracaju za pomoc strucnjacima u cilju blagovremene reakcije. 131 .

pa partneri u porodicama mogu biti: 132 .izmedju kojih postoje odredjena prava&duznosti koje su sankcionisane pravnim normama&nasledjenim obicajima Porodica je u sadrzinskom.pri cemu ona predstavlja grupu osoba spojenih brakom&srodstvom tih osoba. grupa koja obavlja niz fja o 2) kao pravni entitet. grupa ljudi cije su univerzalna obelezja: a) pociva na heteroseksualnim vezama pomocu kojix muskarac&zena zadovoljavaju prirodne&2ge (duhovne.68. KARAKTERISTIKE PORODICNIX ODNOSA U ZAVISNOSTI OD VRSTE&STEPENA INVALIDNOSTI CLANOVA PORODICE Porodica se moze posmatrati dvojako: 1) kao drustv.&individualne (moralne&psihicke) osobine licnosti (socijalne osnove porodice) d) obezbedjuje odredjene ekonomske (proizvodno-potrosacke ili samo potrosacke) delatnosti u okviru porodice (ekonomska osnova porodice) Prilikom socioloskog proucavanja porodice h.strukturnom&formalnom pogledu istorijski promenljiva drustv.moralne.estetske) potrebe&obezbedjuju reprodukciju drustva radjanjem potomstva (bioloske osnove porodice) b) zasniva sistem srodnickih odnosa koji predstavljaju osnov za polne tabue&podele unutar porodice (bio-socijalne osnove porodice) c) obezbedjuje&razvija soc.osoba treba imati u vidu razne ‘kombinacije’ partnera koje nastaju prilikom sklapanja braka.

radno mesto koje su u stanju&da zadrze. partnera u bracnoj zajednici je pojava da suprug ima hend.kao&posredstvo msrodnika. zasnivaju na poznanstvu&ljubavi iz mladjih dana. .istovremene rehabilitacije ili tokom prof. rehab.zene da pronadju nehend. . Partneri najcesce imaju samo 1 dete.sto je izazvalo donosenje odluke roditelja da se zadrze na porodici sa 1 detetom.osobe.zavrsili skolovanje.supruznika koje zive zajedno sa roditeljima jednog od partnera.osoba.poseduju znatniju pokretnu&nepokretnu imovinu. suprugom nego ostali kandidati koji 133 .kvalifikovali se za odg.mogu lake sklopiti brak sa neh. Muskarci koji su uspesno obavili odg.sto je posledica iskustva koje su supruznici stekli nedacama koje su nastale zbog hendikepa&roditeljstva&nepovoljno se odrazile na negovanje&podizanje deteta.brak&porodica se ugl. Partneri biraju bracnog druga sa namerom da se u buducem zajednickom zivotu dopunjuju&uzajamno pomazu. porodice h. Odstupanje od pojave da postoji 1 dete u ovakvim porodicama je u slucaju ako su roditelji MRO&u takvim porodicama obicno ima > dece.poznanstvo&simpatije nastaju tokom rada u istom preduzecu ili kao posledica prethodno pomenutih posredovanja. vrste ometenosti. Nastaju&tokom zajednickog skolovanja.koji imaju stabilan polozaj u drustvu.kako bi im zivot bio lepsi&laksi.reseno stambeno pitanje.&nehend. bracnog druga. Najcesca kombinacija hend.SAMO 1 MEDJU BRACNIM PARTNERIMA JE HO U obe ove kombinacije STEPEN OMETENOSTI igra znacajnu ulogu..kao&da bi se lake druzili sa redovnom populacijom.prijatelja&sl.OBOJE HENDIKEPIRANI SA ISTOM VRSTOM OMETENOSTI (razlicitih ili istih intenziteta) .oni veruju da je njegovo rodjenje dovoljan&pouzdan dokaz da oni nisu nista < vredni od ostalih ljudi..Prilikom izbora partnera OSI zele da pronadju partnera koji nije h.U slucajevima kada porodicu zasnivaju partneri razl..osposobljavanja. H.a da supruga nije h. Ukoliko je prvo dete zdravo.tj. Kada su oba partnera OSI brak je najcesci temelj na kom oni grade&zasnivaju porodicu.. U takvim slucajevim najcesce nastaju trogeneracijske porodice.Porodica u kojima su patneri iste kategorije ometenosti.&ako to uspeju taj dogadjaj dozivljavaju kao svoj najveci postignut uspeh u zivotu.kao&iz straxa da se ometenost ne pojavi u narednom potomku. .muskarci imaju mnogo > sanse nego h. Poznanstva nastaju u organizacijama u kojima rada ili u kojima se OSI okupljaju h.

U tom 134 . Cest slucaj u mesovitim brakovima izmedju h.polna&drustvena koja (zavisno od istorijskih&drustv.[[ brak je zakonom utvrdjena zajednica muskarca&zene.zene javlja se sticajem okolnosti da je buduca mlada ranije dolazila u kontakt sa h.musk&ne. po nasem pravu brak je priznata&uredjena zajednica zivota 1 muskarca&1 zene.fakticki. Izmedju braka&porodice postoje razlike u formalnom&sadrzinskom smislu.]] Porodice OSI uglavnom imaju odlike savrsene porodice&sadrze kombinaciju obelezja&patrijarhalnog&demokratskog tipa oblika porodice.prakticke. Braku u odnosu na porodicu nedostaje bioloska reprodukcija.kao&razlicit e sadrzaje&zadatke: ekonomske.crkveni.socijalne.estetske&dr. supruge su u ovim brakovima pretezno mlade. U ruralnim sredinama uobicajeno da porodica zivi sa roditeljima jednog od supruznika.pravne.emocije&dr. su mnogo redji nego oni u kojima je supruga h.nemaju pomenute.jer je on uza grupa u kojoj supruznici zadovoljavaju polni nagon. Najcesce poticu iz siromasnih porodica&pripadaju nizem socioekonomskom statusu. Razvodi partnera u kojima je suprug h.za koga se (ukoliko se&brinula o njemu) u medjuvremenu vezala.poligamski.muskarcem.osobama po svojoj profesiji. 69.zakljucena u svecanoj formi. uslova) moze imati razlicite oblike: monogamski.raskidiva samo u svucajevima predvidjenim zakonom.za razliku od porodicnih odnosa koji&dalje pstoje bez obzira na cinjenicu da su se bracni partneri razveli jer se srodnicki odnosi sa njihovom decom nastavljaju.gradjanski.supruga.cak 20& > godina od svojih h.duhovne.osoba.moralne. Brak je u formalnom smislu dvovalentna drustv.a redje se zasnivaju na navbracnim vezama supruznika. Razvodom braka odnosi izmedju bracnih partnera prestaju. Te porodice nastaju u vecini slucajeva sklapanjem braka.kao&druge privilegije. Nehe. KARAKTERISTIKE BRAKA&PORODICE OSI U URBANOJ&RURALNOJ SREDINI BRAK – dvopolna prirodna. grupa sastavljena od 2 jedinke koje su razlicite po polu&u odnosu na porodicu. Ekonomska fja braka&porodice moze ali&ne mora da se poklapa.po njihovom slobodnom pristanku.osobama&mnogo lake se opredeljuje za brak sa h.najcesce u tradicionalnoj trogeneracijskoj porodici.neformalni.pa je vec stekla iskustva u radu sa h.

Slicno je kada muskarac ima bolje obrazovanje.koji. Bracni zivot postaje sve slozeniji&tezi. U takvim porodicama cesto nastaju sukobi medju supruznicima&poremecaju porodicnih odnosa. suprugu.nego u ruralnim sredinama. Sam nagovestaj da suprug zeli razvod braka tesko pogadja hend. U ovakvim porodicama cesci su razvodi brakova nego u onima u kojima je pater familias hendik. supruzi grubo&duboko razaraju porodicne odnose prouzrokujuci sve > medjusobnu netreljivost.narocito ako poseduje pokretna ili nepokretna dobra koja ga ekonomski obezbedjuju. Izbegavaju kontakte sa vrsnjacima svog deteta u vreme njihovog predskolskog uzrasta.tako&u ispunjavanju zelja svom suprugu.da do toga ne dodje. Suprgu je u stanju da bez povoda ili zbog bezazlene sitnice ostro napada svoju hendik. Ukoliko odrasla deca pocnu da se ponasaju kao njihov otac (ne slusajuci majku&prebacujuci joj hendikep) nastaju porodicne svadje koje pocinju razarajuce da deluju sve do raspada takve porodice. majke su vrlo odane porodici&ulazu mnogo truda. javljaju se redje od prethodne kombinacije&zive pretezno u ruralnim sredinama.kako u vaspitanje dece. 70.u odnosu na kog se nalaze u podredjenom polozaju.pogotovu kad deca odrastu. PROBLEMI&POLOZAJ ZENE SA INV.ima >. Njen strax od razvoda je > ukoliko postoji mogucnost da u 135 . Porodice u kojima je majka h.bolji polozaj u drustvu ili radnoj organizaciji. suprugu.. U BRAKU Hendi.pa je sva briga o deci&domacinstvu prepustena supruzi. Zene u takvim porodicama pretezno nisu zaposlene&bave se odgajanjem dece&vodjenjem domacinstva.osoba pretezno imaju tri clana (otac. U urbanim sredinama porodice h.cesto je odsutan od kuce.visu kvalifikaciju.sto se prenosi&na ostale clanove porodice.koja mora da se snalazi kako ume u vrlo teskim prihickim&materijalnim uslovima.napija se&zivi svoj zivot izvan porodice.spremna na velike zrtve samo da se porodica sacuva.&to cesce u urbanim.muskarac ima dominantan polozaj ako ima bolji ekonomski status.u kojima ima > dece. Pri tome porodica najcesce ostaje strukturalno ocuvana ali stalne svadje&prebacivanja hendik.cesto&kasnije&prepustaju ih ocu iz bojazni da ce dete biti dovedeno u nepovoljan polozaj medju vrsnjacima.koja je.poredivsi sa brojem dece u urbanism sredinama.sa izuzetnom u slucaju porodica u kojima su roditelji MRO.majka.slucaju h.dete).

Ona se u toj situaciji oseca izbugljeno. Nehendik.s obzirom da joj je oduzimanjem poroda otet smisao zivota&najveca radost koju je u zivotu imala. U stranoj literaturi se napominje da pojedine h. rehab.vaspitavaju&skoluju svoje dete.imaju svoj zanimanje. Desava se da se pojedine zene svesno odlucuju da zive u nepotpunoj porodici.. ULOGA EKONOMSKOG FAKTORA U IZBORU OSI ZA BRAK Uloga ekonomskog faktora u izboru OSI je itekako prisutna.reseno stambeno pitanje.pocev od resenja stambenog pitanja do nasledjivanja nepokretne i/ili popkretne imovine svog h.boljeg polozaja u drustvu&radnoj organizaciji. 136 . osobama.da obezbede najpovoljnije uslove za zivot&rad svog deteta 71. Brakovi zene sa ivaliditetom&ne. Buduca mlada je ranije po svojoj profesiji dolazila u kontakt sa hend. Uglavnom su to zene unesrecene hendikepom koje nisu nasle odgovarajuceg partnera sa kojim bi zasnovale potpunu porodicu.stekla odgovarajuce iskustvo u radu sa njima&naviknuta na HO lakse se opredeljuje&pristaje da se uda za h.posedovanja nepokretnih ili 2gih dobara koja ga ekonomski obezbedjuju ili zbog viseg obrazovanja. Najcesce poticu iz siromasnix porodica koje pripadaju nizem socioekonomskom statusu u odnosu na supruga.imaju stabilna polozaj u drustvu.zavrsili skolovanje.poseduju znatnu imovinu mogu lakse sklopiti brak sa neh. Muskarci koji su uspesno obavili odg.supruga su cesci u ruralnim sredinama.kao&2ge povoljne uslove da neguju.koje se trude. To su zene koje znaju uzrok&posledice svog hendikepa.kvalifikovali se za odg.iamjuci u vidu hendikep majke.supruga.do granica svojix maximalnih sposobnosti.sudskom postupku razvoda braka sud dodeli decu ocu na staranje.zene pristaju na primenu vestackog oplodjavanja&one su posle porodjaja veoma nezne majke.supruga. supruge su u ‘mesovitom’ braku pretezno mladje od svojih h. radno mesto koje su u stanju da zadrze. Nije redak slucaj da zena bracnom vezom resava svoje probleme opstanka&boljeg zivota.pogotovu ukoliko h.supruga. zenom nego ostali kandidati koji nemaju ovakve privilegije.muskarac ima dominantan polozaj zbog boljeg ekonomskog statusa.materijalno potpuno obezbedjene.vise kvalifikacije.

ali cesce u ruralnim nego u urbanism sredinama. stvaraju pripadnicima tzv. porodici sa roditeljima zene koja poseduje raznu pokretnu&nepokr. Najcesce predrasude koje se javljaju u nasoj sredini a koje se vezuju za porodicu u kojoj zivi OSI su: manje vredna porodica. imovinu.radno mesto. xipersenzibilna je&zavidi drugima. itd. negativne utiske o OSI&njihovim sposobnostima. moze biti pozitivna ili negativna ] Postojenja razlika medju ljudima. nema mogucnosti da zivi kao ostale porodice u drustvu. od uticaja su. 73. ima zabranu na srecu. PREDRASUDE PREMA PORODICI CIJI JE CLAN OSI Kao ogranicenje integraciji OSI u drustvo&uspostavljanju dobre komunikacije sa neh. 72.izmedjuostalog&predrasude. deca&mladi treba da poxadjaju spec. [PREDRASUDA je vrsta stava koji se ne zasniva ni na validnom iskustvu ni na racionalnim argumentima.ima bolji platu. Ove porodice zive u 3gener. se ponekad ponasaju kao da je samo po sebi razumljivo da postoji nesklad izmedju hendikepa&pozitivnih kvaliteta&osobina OSI.koje se javljaju kao ostecenje sluha. 137 .usmeravanja&regulisanja delatnosti usmerene ka odredjenom cilju. Zbog predrasuda nehend.vida. opravdano&neminovno zrtvuje interese ostalih clanova porodice.muskarac ne). duguje zaxvalnosti ako je clan OSI zaposlen ili ima svoju porodicu. genetski je kaznjena. ‘normane populacije. ispasta porodicni grex. FAKTORI OD ZNACAJA ZA MOTIVACIJU ZA RAD OSI MOTIVACIJA = slozen psihicki process pokretanja.Slicno se dogadja&suprotno (zena OSI.telesna inval. skole&da se bave specijalnim zanimanjima.afektivno je opterecen&veoma optoran na promenu.

socio-kulturni nivo sredine utice na mogucnost da OSI dobije resenje o zaposlenju.opremljenost radnog mesta za obavljanje odr. Ta pojava se tumaci tradicionalnim povlascenim polozejem muskarca u porodici u nasem drustvu.koje rukovodioci preduzeca izbegavaju da zaposle. obrazovanje&kvalifikaciju.karakteristike radnog mesta Osobe sa laksim oblicima ometenosti pre dobijaju zaposlenje.individualne karakteristike (potrebe.da se istakne u odnosu na 2ge ljude.zenama.povlace se u svoje porodice koje im pruzaju emocionalnu. Sve ovo demoralise OSI.interesi) .karakteristike posla (razlicite vesine. Nacin organizovanja proizvodnje&konkretnog radnog postupka.stavovi.jer se desava da priroda radnog zadatka omogucava da radnici iste struke&istih kvalifikacija rade zajedno u radnim grupama.jer je uoceno da hen. kao pater familias je u obavezi da brani&ekonomski obezbedjuje clanove porodice.lakes ce se uklopiti u proces rada).povratna veza) .dok se zena mora brinuti o deci&domacinstvu. Poslodavci takodje radije zaposljavaju mlade h.kao&u 2gim zemljama (muskarac je taj koji treba da se stara o porodici. FAKTORI koji uticu na motivaciju: .manje ce izostajati sa posla. Ovaj motiv postoji&kod OSI.uprkos prof. Pol h.&strucno osposobljenih osoba.osobe moze uticati na zaposljavanje.autonomija.samim tim zaposleni muskarac ce na random mestu biti > motivisan da radi.rehab. U > industrjskim preduzecima se lakse odlucuju da zaposle grupu prof.pojedinac > uocljiv u 138 .tjs. manifestuje se u potrebi pojedinca da postigne znacajan uspeh u nekoj aktivnosti. OSI takodje uticu na donosenje odluke da li ce prof.slicnosti&znacenje zadataka.osoba dobiti odgovarajuce zaposlenje.osposobljena h. Socijalna sredina.tesko nalaze posao.rehab.nego osobe sa tezim stepenom ometenosti.osobe takodje spadaju u cinioce koji uticu na zaposljavanje – zaposlenje lakse dobijaju osobe koje imaju odg.nalaze se na donjem delu lestvice ekonomskog&socijalnog statusa. Opsta populacija im jasno stavlja do znanja da su drugaciji.osobe. koje su prosli.mada je manje izrazen jer im je onemoguceno da napreduju u poslu.&strucnom ospos.prakticnu&materijalnu podrsku a u krajnjem slucaju se povlace u sebe.MOTIV ZA POSTIGNUCEM = jedan od vaznix&veoma proucavanih socijalnih motiva. postupaka od str. Obrazovanje&kvalifikovanost h.kao&radon iskustvo. Dosad su se muskarci bolje snalazili&lake su dobijali zaposlenje u poredjenju sa h.

visokoindustrijalizovanim drustvima. Ovakav stav&odnosi se javljaju kao posledica prikrivenih ili javno izrazenih zelja ‘normanih’ da se OSI sto > izoluju kako bi izbegli&najmanju mogucnost susreta sa njima. KARAKTERISTIKE OSI KAO DRUSTVENE GRUPE OSI cine grupu ljudi koja se iz razl.sto u vecini slucajeva 139 . OSI su najcesce ocenjivane od strane neh. Iz tih razloga ‘normalna’ vecina cesto koristi SEGREGACIJU&STIGMATIZACIJU u odnosima prema OSI kao sredstvo&nacin stvaranja odstojanja drustva od svojih OSI clanova.pri cemu ‘normalne osobe’ cesto smatraju da su OSI inferiorne u mnogim oblastima rada&zivota. Ne vodeci racuna koliko su OSI zaista dobri radnici. Kao posledica ovakvog stava medju normalnim ljudima nastaje praksa da oni ocenjuju&vrednuju OSI bez obzira na vrstu&stepen njihove ometenosti&na rezultate koje postizu u zivotu&radu. vecina podstice OSI da private sopstvenu stigmu&da sami poveruju da su drugaciji od redovne populacije. Ta obelezja manifestuju se u svojstvu hendikepa koji diskriminacjski deluje na OSI&osujecuje samopotvrdjivanje&razvoj OSI&cini je zavisnom u ekonomskom&drustvenom smislu.koja postavljaju nize zahteve pred svoje clanove.vecina stiti od kontakta sa OSI. koja vrednuje karakteristike hendikep.kolege&ljudi-stigma ih prati do kraja zivota. Cinjenica da je neka osoba slepa. Ovo je 1 od nacina kojim se neh. ce uciniti da hendikep postane njen predznak koji ostaje tokom rada&zivota sa hene. Iz tih razloga neh. na osnovu stereotipa ukorenjenih za pojedine vrste inval. razloga&pobuda povezuju&zajednicki deluju radi zadovoljavanja svojih opstih&specificnih pobuda&zastite svojih interesa u drustvu.telesno invalidna&sl. vecina opravdava time sto smatra da je ona korisna za OSI (da je njihovo zbijanje u posebnu drustv. Segregaciju koju namece neh.. ‘normalne’ vecine. Njih u grupu povezuju zajednicka obelezja koja su nastala na razne nacine&raznovrsno se ispoljavaju.gluva. ljudi kao ‘drugacije’ od karakt. 74.nego u < razvijenim agrikulturnim drustvima. grupu korisno jer se tako OSI sami grupisu&time stvaraju prilike&pogodnosti da budu prihvaceni&vrednovani na ravnopravnoj osnovi).dinamicnim.dobri&odani prijatelji. Pozvezivanju populacije OSi u drustvenu grupu doprinela je&vecina neh.

predstavlja vrlo negativan&segregirajuci postupak&predznak.da se organizuju u grupe po vrstama hend. Na taj nacin neh.ali ono sto je u svemu tome nepravedno&nehumano jeste oznacavanje OSI razlicitim od neh. Osim vrste&intenziteta hen.karakterne osobine&polozaj neh.niski zivotni standard.prijatelje&podrsku da mogu ostvarivati svoje potrebe u profesionalnom&emocionalnom zivotu.hijerarhijska imobilnost u drustv.kamuflira.dovodi OSI u polozaj da su izlozene DISKRIMINACIJI u odnosu na svet redovne populacije.koliko je hen.raumevanje.stepena. podsticu&ohrabruju OSI da traze zasebno&u izvesnom smislu 2gacije mesto u drustvu.nedovoljna strucna osposobljenost.&samim tim okolina ih dozivljava kao razlicite. Podeli OSI na podgrupe doprinose&razl. Neh.sto mora delovati negativno na oblikovanje&ispoljavanje medjuljuskih odnosa.koliko je OSI spremna&vesta da svoju ometenost prikrije.. vecine. cine OSI < ili > zavisnim od neh.sposobnosti. Time diskriminacija OSI postaje jos izrazenija.njih u grupu povezuju upravo obelezja hen.to su cinenice koje se ne mogu objektivno poreci.socijalna izolovanost&imobilnost. koja u velikoj meri odredjuju potrebe&mogucnosti OSI da zivi u svojstvu clana ljudske zajednice. Svaka OSI prekrsi 1 ili > vazecih normi u pogledu fizickog integriteta. podeli rada. sto neminovno dovodi do podele OSI na PODGRUPE. Stigma prati OSI bez obzira kakve rezultate oni postizu u svojoj profesiji. vecine u drustvu.deluju&vaspitanje.lepote&2gih osobina koje se u zivotu&radu cene&predstavljaju prednost u sociokulturnim&2gim medjuljudskim 140 . OSI ne cine homogenu grupu ljudi koji na isti nacin&u istoj meri izazivaju diskriminaciju od strane hen..sklonosti. u drustvu.povezuju&2ga zajednicka obelezja: oskudno opste obrazovanje. S 2ge strane OSI. organizacije koje su osnovane u nameri da okupljaju OSI po vrsti hendikepa. Teza ogranicenja izazvana vrstom&stepoenom invalid.niske skolske ili strucne kvalifikacije.sem istovetnog ili slicnog hend.&da u tim grupama traze svoju srecu. uocljiv ili se ne primecuje. samo na osnovu postojeceg hendikepa. Mada medju OSI postoje razlike.sto je uocljivo vec po njihovim nazivima: Savez gluvih&nagluvih osoba. NEHOMOGENOST GRUPE OSI ispoljava se&zavisi od vrste ometenosti. Kulturno-umetnicko drustvo slepih osoba itd.do koje dolazi&zbog stava&misljenja sami OSI jedne vrste ometenosti u odnosu na 1gu vrstu ometenosti. navode OSI da private sustinu misljenja znatne vecine ‘normalnih’ kao&da su zbog hendikepa drugaciji ljudi od vecne.kao uzrocnog cinioca na ispoljavanje razlih oblika&nacina netrpeljivosti ili omalovazavanja OSI od strane neh. Oni nacelno&jesu drugaciji od vecine.

Medju posledicama takvog ekonomskog stanja nastaje nov stimulus za stvaranje dodatnih uslova&mogucnosti za ispoljavanje samoodbrane&samozastite OSI .kojim mogu zadovoljavati samo osnovne potrebe (zbog kojih moze nastati narusavanje zdravlja.ili prihvatanjem OSI u specijalizovane ustanove tjs.radu&drustvu.ona ipak&uvek ostaje&pripada grupi hen.sticanje ‘prelazne ocene’ je obicno ispunjeno stresom.&habil. obrazovanja&prof. osobe reaguju vrslo cesto&to diskriminacijom&nepovoljnim etiketiranjem OSI.odnosima. Takva protivljenja se izrazavaju prikriveno.ZAJEDNICKOG OSLONCA tokom preduzimanja raznih 141 . aktivnosti. nacine da izbegnu stigmu&prikriju ga.najcesce isticanjem da se OSI nalaze u privilegovanom polozaju ili da uzivaju protekciju staresina..uprkos postojanja velikog raspona dovitljivih metoda.koje su sastavni deo radnog postupka. osoba. Narocito se javljaju teskoce prilikom zaposljavanja OSI u otvoreno drustvo. osoba.koje se delimicno uspesnije resavaju zaposljavanjem u zastitnim preduzecima&radionicama.ospos.koji se nalaze u ZBIJANJU SVOJIH REDOVA RADI PRUZANJA CVRSCEG. delimicno ispraviti ili ublaziti hendikep&time anulirati zavisnost od nehen. ostaje&prati ih do kraja njihovog zivota. nije jasno vidljiv pokusavaju na razl. Posto hen.pa&u slucaju da se zaposle rade na marginalnim poslovima. umanjuje njihove sanse u zivotu. Upravo zbog takvog odnosa vecina neh.sto se odrazava&na njihova primanja.spec. Neh. osoba. Vecina ‘normalnih’ ljudi ocekuje od OSI da ce postupcima rehab.stigma zbog hend. u radnoj grupi u kojoj se nalazi OSI narocito reaguju ako je ona zvanicno oslobodjena da obavlja odredj. Izmedju ostalih cinilaca koji povezuju OSI u drust.OSI u kojih hen.porast psihickih tegoba a samim tim&delovanja stigma). S obzirom da to u veini slucajeva nije moguce OSI su prinudjene da se uklope u onu grupu ljudi koja ce im pruziti razumevanje&podrsku. Slicna situacija nastaje kada je OSI izdrzavana od strane drzave. bez obzira na cinjenice da je&koliko je OSI samostalna. OSI. domove za OSI ili institucije koje se bave rehab. Medju cinioce koji OSI povezuju u njihovu grupu su&njihovi ekonomski&socijalni polozaj u drustvu. OSI razlicito reaguju na stigmu&na nekorektne odnose neh. osposobljavanja u posebnim uslovima.odnosi&polozaji OSI u drustvu.s obzirom na njen hendik. Na ta odstupanja od uobicajenih normi neh.&da kvalitetno obavlja poverene joj poslove. grupu&podgrupu su nacini&obelezja obavljanja postupka rehab. No.OSI u vecini slucajeva imaju nisku kvalifikaciju&tesko nalaze posao.prof. Kada su u pitanju opsti drustv.

JM je kao oblik drustvene svesti neposredno povezano sa socijalnom praksom kao&svi 2gi oblici svesti element je socijalno-psiholoskog mehanizma koji deluje na drustv.emocionalna reakcija jednog broja ljudi na razlicite postojece probleme u drustv.zajednica. relevantnih problema. stvarnosti. kolektivna misao. zajednice. stalno prate OSI. zajednice prema odredjenim drustv. 75. 142 . UTICAJ JAVNOG MNJENJA NA POBOLJSANJE POLOZAJA OSI Javno mnjenje = preovladujuci stav pripadnika drustv. Moze nastati spontano ili planiranim smisljenim aktivnostima.problemu.podrzavanja ili protivljenja prema postupcima. oblik kolektivnog rasudjivanja politicke javnosti o aktuelnim drustv. zajednicu. situacijama koje poprimaju vid problema bitnog za zivot&praksu soc. Posledice hen. Ono cesto ima veliki stvarni a ponekad&imaginarni znacaj za drustvo&uticaj na drustv.cime je uslovljena njegova funkcija stimulisanja subjekata politicke prakse na odredjen tip drustv.jer OSI&dalje predstavljaju marginalnu grupu u nasem drustvu.ponasanje ljudi. pojavama.aktivnosti u borbama za samoodrzanje&zastitu sopstvenih opstih&posebnih interesa grupe OSI. lica treba sa zaljenjem priznati da su ti napori bili samo delimicno uspesni.postupcima&ponasanju grupa&pojedinaca.dok postoje&situacije da je samo umisljeni odraz odredjenog javnog mnjenja.perceptivnih&saznajnih procesa. vecine prema OSI. pojava psihickog porekla koja se izrazava posredstvom stavova koji predstavljaju trajnu organizaciju motivacionih.mada se one trude da ga prikriju ulazuci znatne napore da smanje nepotrebno izazvane tenzije koje se vestacki stvaraju&podrzavaju od strana neh. ponasanja u procesu resavanja soc.merama&odlukamastavovima&dogadjajima koji su od interesa za drustvo a poticu od strane veceg broja stanovnistva jedne drust. Djordjeviceva def: JM je oblik ispoljavanja socijalnih stavova pripadnika politicke javnosti o datoj situaciji. izraz odobravanja ili osude. Uprkos naporima koje ulazu OSI&humani ljudi da se smanje odstojanja u odnosu na neh.cak&prinudom.

probleme.odnosno oni ne posmatraju. zajednici&predstavlja osnovicu za ujednacavanje ponasanja ljudi. pitanja ili problema.. DA BI DOSLO DO IZRAZAVANJA JM u drustvu mora postojati barem minimum saglasnosti umisljenjima. svesti. Individualno&kolektivno ponasanje ljudi se razlicito izrazavaju.razmene ideja&misljenja pojedinaca&drustv. grupa JM ima izuzetno znacajan uticaj.mada svi zive u istom drustvu. K. se pretezno zasniva na sledecim ciniocima: 143 . pojavama u drustvu. Tako&na mogucnost osposobljavanja OSI razlicito gledaju defektolog ili neko ko ne poznaje mogucnost rehab. tih osoba. U istom drustvu&istim ili slicnim okolnostima ljudi kao pojedinci razlicito misle o odr.stavova&mnjenja pojedinaca&drustv.razvoj drustva&drustv.pri cemu se izjednacavanje najcesce obavlja bez primene sile od strane drustva. U takvim situacijama na prevazilazenje razlika u misljenju pojedinaca&drustv. stvarnosti ostaju izvan interesovanja mnogih ljudi. DRUSTVENI KONFORMIZAM = uspostavljan minimum jedinstva raznih stanovista&gledista clanova drust.zajednice povodom odr.tjs.razmenu ideja.konf.tzv. OBLIKOVANJE JM prestavlja vrlo slozen postupak na koji uticu mnogi cinioci. POJAVA KONFORMIZMA ZAVISI OD postojanja&delovanja pogodnih prilika&uslova.grupa oni temelji na kojia izrasta&razvija se JM u svojstvu bitnog cinioca napretka humanog drustva. Tako mnogi segmenti drustv. drzavne vlasti.mada su&jedno/2go ponasanje drustveno uslovljeni. grupa o mnogim pitanjima bitnim za zivot ljudi. Zato se sa pravom istice da su slobodno izraz.odnosno pomocu psiholoske dimenzije JM je odredjeno u svom pojavnom obliku kao manifestacija psihickog porekla. Konformizam deluje u svakoj drust. Zahvaljujuci razvijanju demokratskih&humanih odnosas medju ljudima u savremenom drustvu stvaraju se sve > mogucnosti za slobodno izrazavanje.ne osecaju&ne vide na isti nacin svet koji ih okruzuje. drustv. veoma znacajan za oblikovanje&izrazavanje JM.U strukturi JM su psiholoska&socijalna dimenzija koje su medjusobno povezane&ispoljavaju se kao posebni oblik drustv.a u svojom socijalnom dimenzijom se oblikuje&ispoljava kao kolktivna svest. odnosa. drustv. Iz tih razloga je drustv. Pri tome pojedinci sa istog stanovista mogu imati ista ili razlicita gledista na odr.ukoliko su ljudi masovno zainteresovani.

normi.kulture. Stara Grcka&unistavanje dece koja nisu bila u skladu sa normama skladnog tela&fizicke lepote.bez prisile ponasanja) 2) KORPUS KULTURNIH UZORA (u oblasti nauke.vrednosti se grade osnovna nacela zivota&rada koja predstavljaju temelj bitnih vrednosti prilikom odredjivanja&ocenjivanja ponasanja pojedinaca kao clanova drustva) 4) OPSTI SISTEM SIMBOLICKIH AKTIVNOSTI (postojanje&primena simbola prate&uoblicavaju komuniciranje medju ljudima/simboli&njihova primena znace&preduslov nastanka procesa misljenja. sa OSI koje prate stigme&predsrasude) 3) OPSTE VAZECI SISTEM VREDNOSTI (vrednosti imaju prakticnu fju ujednacavanja delovanja ljudi u socij.1) JEDINSTVENI NORMATIVNI POREDAK (norme koje regulisu soc.kao&prilikom odredjivanja razlika medju ljudima po sistemu vrednosti/na osnovu sis.kakav je recimo pravni poredak!. zajednici izrazava govorom ili u pisanom obliku/posredstvom jezika se ostvaruje razmena poruka&ideja ljudi.kao&standardi koji se pojavljuju kao zajednicka osnova kulturnog ponasanja ljudi/duboko su urezani u covekovu licnost tokom njegove socijalizacije&prestavljaju trajni izvor konformizma uprakticnom zivotu/standardi iz oblasti kulture mogu steci vaznost sankcija npr. komunikacijama.&danas je slicno npr. sredini.postoji kao licno (privatno) misljenje pojedinaca u svojstvu pripadnika javnosti.sto cini srz komuniciranja medju ljudima bez kog se ne bi oblikovalo ni JM) 5) EDUKATIVNO-INFORMATIVNI SISTEM (mehanizmi posredstvom kojih se sire obavestenja sa vaspitnim&obrazovnim sadrzajima/obavestavanje&propaganda su se pokazali kao mocno sredstvo koje deluje na oblikovanje znanja ljudi.pri cemu se JM oblikuje medj.tehnike.praksu ljudi u drustvu (ne organizovan sis.sa namerom da se mnjenje pojedinaca uskladi sa porukama koje su nu upucene) Pre nego sto JM postane KOLEKTIVNI OBLIK SVESTI&pojava za sebe. Tokom toga nastaje utapanje licnih ili grupnih stavova ili misljenja u > < ujednaceno 144 .time&uticaja na oblikovanje JM koje se u drustv.kao&na stvaranje&ispoljavanje JM/sredstva javnog obavestavanja se cesto zasnivaju na unapred pripremljenim porukama koje su upucene sirokom krugu ljudi.

onda je to mnjenje obojeno licnim stavovima pojedinava prema OSI&krece se od neprihvatanja.grupa&javnog mnjenja promenili u poz.pocev od stava da su OSI manje sposobne. FAKTORI OD UTICAJA ZA IZBOR BUDUCEG MODELA RESAVANJA PROBLEMA INVALIDNOSTI U SRBIJI 145 .zajednicko mnjenje u okviru stava&javne komunikacije pripadnika javnosti&nosilaca JM.nesposobne ili osobe nize vrednosti.privatnom misljenju pojedinaca.STALNIM IZNOSENJEM&PROPAGIRANJEM HUMANIH.do svesrdnix odnosa prema OSI. U misljenju koje pojedinac javno iznosi se mogu naci razl. Da bi se nepovoljni stavovi pojedinaca.ulozi&znacaju koji imaju OSI u savremenom drustvu.drusv.do stava da ih treba izbegavati. OBAVESTAVANJEM JAVNOSTI.PLEMENITIH&STRUCNIH POIRUKA.RADIO EMISIJA. Postoje&misljenja 2gih pojedinaca da OSI treba prihvatiti&pruziti im pozitivne sanse da se potvrde u drustvu.drugacije.nepouzdane na poslu&druzenju.POSREDSTVOM TELEVIZIJE. Na taj nacin se uspesno utice na pravilno oblikovanje saznanja&ponasanja vecine ljudi o mestu.ali dasu one. Medjutim. 76.STAMPE&FILMOVA o neophodnosti oblikovanja&ispoljavanja covecnih odnosa prema OSI se vrsi snazan uticaj na siroku javnost&na JM. Kada su u pitanju OSI onda se privatno&javno mnjenje cesto razlikuju.kada je rec o licnom.nanoseci stetu&nepravdu OSI. JM moze u znatnoj meri olaksati uklapanje OSI u drustvo&sve njegove tokove. Moze se ocekivati da ce ovakve aktivnosti imati uticaj&na javno mnjenje.netrpeljivosti. smislu potrebno je organizovati aktivnosti sredstava javnog obavestavanja usmerene ka humanizaciji medjuljudskih odnosa u korist OSI. Javno izreceno misljenje je u mnogim slucajevima u skladu sa necelima humanizma.Postoje&privatna misljenja da OSI mogu biti&jesu korisne za drustvo.poredivsi ih sa vecinom. Ova negativna misljenja poticu iz neobavestenosti&predrasuda. stavovi.

ekonomskog&psihosocijalnog okruzenja. Program treba da obuhvati niz aktivnosti ciji sadrzaj&dinamiku realizacije treba posebno razraditi. stvaranje uslova gde bi princip =ih mogucnosti za sve omogucio OSI da najbolje iskoriste svoje potencvijale. Istrazivanje je istaklo nekoliko znacajnih oblasti koje bi trebale da budu Njegov sastavni deo: 1) UNAPREDJENJE UNSTITUCIONALNOG OKRUZENJA&POVECANEJ NJEGOVE EFIKASNE DOSTUPNOSTI 2) PSIHOSOCIJALNI ASPEKTI INVALIDITETA 3)OSI&CIVILNO DRUSTVO 4) POLOZAJ.znanja&finansijskih sredstava.tjs.senzitivnossti&angazovanosti&za realizaciju tog cilaj se predlaze organizovanje Nacionalnog foruma. Uloga medija ovde je od neprocenljivog znacaja. Donosenje posebnog srednjerocnog plana akcije bio bi dobar zajednicki okvir za obezbedjenje etapnog resavanja problema. Probramom bi trebalo da rukovodi Komisija sastavljena od predstavnika Vlade (resornih ministarstava). u svakoj sferi fizickog. U okviru Svetskog programa akcije treba doneti NACIONALNI PROGRAM AKCIJE.strucnosti.Problemi OSI postoje u svkoj oblasti zivota.sistematicnosti.PRAVA&BENEFICIJE OSI 1) Unapredjenje institucionalog okruzenja&povecanje njegove efikasne dostupnosti 146 .gde bi kroz otvorene diskusije u stalnom zasedanju doprineo mobilizaciji javnosti. Za njihovo resavanje potrebno je mnogo empatije. Osnovni ciljevi Programa bili bi usmereni na smanjenje okolinskih barijera za najveci broj OSI. Program treba da dovede&do porasta nacionalne svesti.kao&aktivna participacija ljudi na koje se ti problemi odnose u svakoj etapi njihovog resavanja.predstavnika civilnog sektora&posebno udruzenja OSI.senzitivnosti.tjs.kao&svi 2gi clanovi zajednice.eksperata za pojedine oblasti.

na niovou Vlade&drzave.a koje se odnose na proces stvaranja =ih mogucnosti u svim sferama drustva. nacin zadovolji potrebe OSI.mlade&odrasle OSI. srandardima.pored osnovnih preporuka UN koje se odnose na =e mogucnosti za zaposljavanja.odraslim osobama.program treba da bude zasnivan na zajednici. Integrisana edukacija obuhvata&ucestvovanje zajednice. dostupnost informacija&komunikacija za ovu populaciju Ovakve aktivnosti podrazumevaju razvoj standarda&vodica za uklanjanje fiz.a sam Nac.predskolskoj deci.a organizacije OSI moraju da budu konsultovane u izradi standarda&normi za dostupnost.&okruzenje’.putem integrisanih okruzenja.preporucuje se razvijanje prelaznog oblika specijalizovanih skola&spec. treba da bude dostupno cak&deci sa najtezim poremecajima (buduci da nasa zemlja spada u one sa obaveznim osnovnim skolovanjem). odeljenja u osnovnim&srednjim skolama.sto podrazumeva fleksibilnost nastavnih sadrzava. dostupnost obrazovnih institucija.mora biti prepoznat princip pravicnosti&=osti u osnovnom.srednjeskolskom&visokom obrazovanju za ecu. U situacijama kada opsti obr.ali&razvijanje vestina nastavnika za rad sa ovom populacijom. Zahtevi za dostupnoscu moraju da budu ispunjeni od pocetka dizajniranja fiz..orijentisani ka sticanju dohodka za 147 .Za prepoznavanje znacaja dostupnosti sluzbi za obrazovanje.zgrada. Samo osnovno obraz. dostupnost fizicke okoline za OSI mere koje ce obez. Preporucuje se ukljucivanje roditelja&Udruzenja OSI u svim oblicima edukativnog procesa. Posebna paznja se mora posvetiti najmladjoj deci sa inv.javnog transporta.a narocito zenama.preporucuje se iniciranje posebnih projekata koji ce biti usmereni na OSI. Edukacija OSI treba da bude integralni deo naciponalnog planiranja u oblasti obrazovanja.zastitu&ostalih javnih sluzbi&nasa zemlja treba da usvoji&primenjuje preporuke Ujedinjenih nacija u ovoj oblasti. U sferi obrazovanja.zaposlenja.sto podrazumeva&odgovarajucu dostupnost pomocnih sluzbi. U pogledu potencijala za zaposljavanje.zdrav. sistem (prevashodno usled fizickih barijera) ne moze da na odg.okolike.sa odg.imajuci u vidu rezultate studije ’Osobe sa inv.barijera koje ce obezb.tako da po njima drzave treba da uvedu: • • programe akcije koji ce obezb.zaposlenje.&soc.

Kao alternativno resenje se preporucuje razvijanje razl.prekvalifikacija. barijera). sluzbama.sluzbi&planiranje duzeg vremena pri pojedinacnim posetama za kontrole zdravlja ove populacije. uslove za kvalitetan zivot. Putem kontinuirane edukacije. Nastaviti sa daljim razvojem savetovalista za OSI&obezbediti im stalne alternativne 148 . Na ovaj nacin je moguce bolje razumevanje&nalazenje sveobuhvatnih resenja koja ce unaprediti ne samo koriscenje&dostupnost.neophodno je eliminisanje fizickih barijera (npr.radnika za rad sa OSI. U zemljama blagostanja se preporucuje&dodatno materijano stimulisanje lakara na cijim se listama za lecenje nalaze OSI. institucije (otklanjanje arhit.narocito u sluzbi opste medicine.ali&medijskih kampanja koje ce podstaci javnost na prevazilazenje negativnih stavova&predrasuda u vezi sa zaposlenim OSI. Takodje jepotrebno&sprovodjenje komplementarne studije kako medju lekarima opste medicine. Namece se&potreba obezbedjivanja prof.inovacija&zelja da rade profitabilni odrzivi posao koji im obezb. arhitektonske barijere). Skolovanjem&osposobljavanjem kroz rad obezbediti senzitivne&kvalifikovane strucnjake za ovakve oblike rada. Ovakvi projekti obavezno ukljucuju&davanje grantova&mikrokredita od strane drzave ili donatorskih organizacija neoph.njihovih ideja.stavovima&barijerama opazenim u tretmanu OSI. za razvijanje posla. Potrebno je&unapredjenje organizacije rada zdrav.o njihovom isksustvu. Kada je rec o zdrav. 2) Psihosocijalni aspekti invaliditeta Potrebno je definisati u okviru Programa posebne potprograme iz ove oblasti. oblika zdrav. Razvijati multidisciolinarni pristup problemu&stvarati multid.tako&medju 2gim specijalistima.potrebno je unaprediti&vestine lekara&ostalih zdrav.kao&tehnicko prilagodjavanje ulaza u zdrav. zastite u zajednici kroz partnerstvo drzavne zdrav.ovu populaciju&stimulisanja alternativnih oblika samozaposljavanja (malih ruralnih&urbanih preduzeca). timove u institucijama&siroj zajednici.vec&satisfakciju zdravstvenom zastitom medju OSI.kao&ukljucivanje prihosocijalnih sadrzaja u sve 2ge potprograme. Neizostavno je uvazavanje potreba OSI.sluzbe&nevladinih organizacija. Razmotriti mogucnost osposobljavanja OSI u kadrovskim skolama&fakultetima za preuzimanje vodecih uloga.uvodjenje mogucnosti da se transportuju za potrebe odlaska kod lekara.

barem na nivou opstina.zene.roditelje OSI.izvore finansiranja. Uspostavljanje koordinacije udruzenja OSI. Organizovanje akcija u kojima bi se za svako udruzenja nabavio kompjuter&osposobila najmanje 1 osoba za rad.radi izvodjenja zajednickih akcija. Organizovati razgovore&edukaciju na teme konomskog.decu.u kojima je uloga korisnika aktivnija nego do sada. Napraviti ’kartu vestina’ tjs. Povezivanje udruzenja (umrezavanje). 3) OSI&civilno drustvo Predlaze se formiranje mobilnog ekspertskog tima koji bi obavio detaljnu situacionu analizu medju udruzenjima OSI. Ispitati mogucnost direktnog povezivanja sa odg. Napraviti projeka akcije u okviru koga bi se obavio strategijski redizajn udruzenja OSI.ogranizovati ih kao konsultantski tim. Upoznavanje organizacija sa donatorima&medjuvladinim institucijama koje uticu an kreiranje politike.reforme&strukturno prilagodjavanje. Pripremanje&odrzavanje internet prezentacija udruzenja OSI. Izvrsiti selekciju najboljih poznavalaca razvoja&menadzmenta NVO.kao&2gih clanova udruzenja u nekim 2gim oblastima (zavisno od poslova koje obavljaju za udruzenje). Organizovano&sistematski prenostiti iskustva&primere dobre praxe iz 2gih zemalja.ali&specificnosti misija razlicitih udruzenja). spisak vestina kojima raspolazu clanovi udruzenja&razvijati aktivnosti oko onoga sto sami clanovi prepoznaju kao svoje jake strane. Obucavanje lidera udruzenja OSI za menadzment. Praviti posebne programe za mlade.kako bi se olaksao pristup donosiocima odluka&ucesce udruzenja u kreiranju politike koja utice na clanstvo.na popularan&informativan nacin. Napraviti zajednicki bilten na nivou Republike za sva udruzenja. strucnjaka (konstatovanje zajednickih ciljeva. Ispitati mogucnost ukljucivanja invalida na osnovne&vise komjuterske kurseve koji mogu da obezbede posao. Ukljucivanje 149 .edukovati o specificnosima udruzenja OSI&oranizovati trening ljudi iz udruzenja OSI.drustv. stranim udruzenjima&organizacijama OSI. Saciniti projekat o povezivanju NVO&udruzenja OSI kroz poslebne programe ne-finansijskog partnerstva&saradnje. razvoja civilnog drustva. Razmotriti strateski razvoj urduzenja kroz seriju radnih sastanaka ljudi iz udruzenja&odr.jer su savetovalista od izuzetnog znacaja upruzanju psihosocijalne podrske.

a kroz najveci broj proistice stav da su OSI objekti zastite.&=e mogucnosti su osnovni zaxtevi&poruke ovog istrazivanja.pokretacka snaga&nada za buducnost. 150 .mada velikom broju njih nedostaje temelj.poslovno&finansijskih jakih pojedinaca&firmi&njihovo stimulisanje za podrsku OSI kroz donacije ili ukljucivanej usavetodavna tela udruzenja.nediskr. Razvijanje prijateljskih&poslovnih odnosa sa predstavnicima lokanih medija&senzibilisanje pojedinacnih novinara za ovu problematiku.koji bi bio zasnovan na nediskriminaciji&potrebi sto potpunijeg soc.integrisanja OSI.pravima&beneficijama OSI. zivota. Animiranje lokalne zajednice za ucesce uproblemima OSI&njihovo resavanje.prava&beneficije OSI Postoje brojna opsta akta cije norme u nasoj sredini uredjuju polozaj&prava OSI. Pored toga norme su neharmonizovane sa relevantnim normama medjunarodnog prava. Ukljuc. Stoga je neophodno u kreiranju&normativnom uredjenju pitanja vezanih za invalidnost zaloziti se za donosenje osnovnog zakona o polozaju. Integracija. Nigde se ne vidi praksa ili bas zalaganje da se te osobe shvate kao (potencijalno) samostalni subjekti soc. 4) Polozaj. OSI kao volontera od kojih treba traziti da vode dnevnik rada na osnovu koga ce kasnije podeliti svoja iskustva sa 2gima.

151 .

152 .

153 .

154 .

155 .

156 .

157 .

158 .

159 .

160 .

161 .

162 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful