SOCIOLOGIJA HENDIKEPIRANIH OSOBA

Cilj nauke: da objasni celu klasu objekata koje je predmet njenog istrazivanja&utvdri zakone, Cilj naucne discipline: da opise pojave iz odredjenog dela stvarnosti.

1. PREDMET&ODNOS OPSTE&POSEBNIX SOCIOLOGIJA
NAUKA (by S. Pejanovic)-podrazumeva sistematsko&metodoloski izvedeno znanje sa ciljem utvrdjivanja istine o stvarnosti. PREDMET NAUKE su problemi koji se postavljaju pred coveka u vezi sa stvarima&procesima radi njihovog prakticnog resavanja a sa ciljem da se zadovolje odredjene potrebe. SOC.XEND.OSOBA-ili soc.invalidnix osoba po svom nastansku spada u ‘mladju’ soc. Da bi se odredio predmet njenog proucavanja kao posebne sociologije,prvo treba definisati predmet opste sociologije kao nauke. Medju teoreticarima sociolozima jos uvek se vode rasprave o sadrzaju definicije opste sociologije jer postoje izvesna. Jedna od prixvacenijix def. je def. Djurichica da je OPSTA SOCIOLOGIJA drustvena nauka koja za predmet svog proucavanja ima pojmovno odredjenje drustva,njegova nastanak,strukturu&kretanje. Shodno ovako def. predmetu opsta soc. je teorijsko-empirijskafundamentalna nauka o drustvu koja se bavi celinom drustvenix pojava,njihovom povezanoscu,uslovljenoshcu&razvojem.Soc. kao najopstija
1

nauka o drustvu&o zakonitostima njegovog razvoja nije uvek u mogucnosti da specificnim pojavama,koje postoje&javljaju se u drustvu obrati odgovarajucu paznju. Samim tim postoje slucajevi da nastale pojave u drustvu nisu dovoljno proucene,cime se sputavaju mogucnosti da se o njima pruze adekvatna objasnjenje. Ova cinjenica zapazena je jos u razdoblju Anticke filozofije,cuveni mislilac Antike Aristotel (4.vek pne) isticao je u svom delu ‘Politika’ ‘da se pojave&cinjenice u drustvu mogu u dovoljnoj meri sagledati samo onda kada ih rashchlanimo na sastavne delove. Iz prakticnih razloga,zbog promena u drustvu,nemogucnosti opste soc. da obuhvati sve pojave&svrsishodno ih prouci,zbog potrebe da se naucno sagledaju&razjasne pojedina specificna podrucja drustvenog zivota svih ljudi&pojedinacnih drust.grupa nastaju posebne sociolocije. Proucavanje&naucno objasnjenje pojedinih drustv.pojava znacajnih za drustvo u celini kao sto su politika,moral,vaspitanje,ljudski rad,lokalne zajednice,religija,drustv.grupe,kultura,doveli su do stvaranja SPECIJALIZOVANIH GRANA SOC. kao sto su: soc.porodice,soc.morala,soc.rada,soc.drustv.grupa,soc.kulture,soc.religije... Sve posebne soc. koriste metode&sredstva opste soc. prilikom svojix istrazivanja,proucavanja&naucnog objasnjavanja pojedinix pojava u drustvu koje su predmet razmatranja odredjene posebne soc. POSEBNE SOC. su nauke koje za predmet svog proucavanja imaju pojedine specificne drustvene pojave,cije veze&odnose istrazuje naucnim metodama&rezultate istrazivanja uporedjuju sa rezultatima proucavanja ostalih pojava u drustvu. Posebne soc. tragaju za sto potpunijim saznanjima&naucno dokazanim cinjenicama o pojedinim specificnim pojavama od znacaja za drustvo&nauku dovodeci ih u vezu sa opstim pojavama u drustvu. Na taj nacin obavlja se proces razvoja nauke,humanizacije z. ljudi&napretka ukupnog drustva. Napretkom nauke medju teoreticarima koji su pripadali gradjanskom smeru sociologije,pojavljuje se nastojanje da se soc. obogati empirijskim istrazivanjima pojedinih znacajnih pojava za drustvo jer se celokupno drustvo,kao skup ogromnog broja slozenih drustvenih pojava ne moze valjano prouciti&objasniti samo sa teorijskog stanovista. Soc. kao nauka mora biti sazdana od naucno utvrdjenih&naucno objasnjenih teorijskih postavki na osnovu konkretnih podataka naucnih istrazivanja o odredjenim pojavama znacajnix za drustvo. Tokom 30-ix god. 20og veka pocinju da se pojavljuju teorijsko-empirijske socioloske studije pojedinih znacajnih pojava (rasprave o kulturi,religiji,porodici...) Posebne soc. prvo nastaju u socilog.gradjanskog
2

smera,dok su sociolozi markstisticke orijentacije ideju o formiranju posebnih soc. prixvatili mnogo kasnije. RAZLIKA IZMEDJU OPSTE&POSEBNIH SOC.-posebne soc. ne proucavaju uzajamno dejstvo svih drust.pojava vec samo specificne veze drustvene pojave&svih ostalih drust.pojava. Posebne soc. se javljaju kao delovi opste soc. koja time postaje slozena nauka. Ako opstu soc. posmatramo kao teorijsku nauku,posebne soc. sa opstom soc. cine SISTEM SOCIOLOSKIX DISCIPLINA&medjusobno se odnose kao pojedinacnoposebno. Opsta teorijska soc. koristi istrazivanja iz oblasti pojedinix soc. prilikom teorijskih uopstavanja&formulisanja naucnih zakona,dok posebne soc. ,polazeci od osnoca opste soc.,proucavaju pojedine,posebne pojave koje nastaju u drustvu&kao takve postaju predmet istrazivanja. ZNACAJ POSEBNIH SOC,medju njima &SHO: za razvoj opste soc. (jer obogacuju znanja o grupi ljudi koja je mnogobrojna&znacajna sa stanovista razvoja savremenog drustva),unapredjenja kulture&humanih odnosa medju ljudima.

2. POCECI,POTREBE&MOGUCNOSTI KONSTITUISANJA SHO
Prvi nagovestaji 60ix godina 20og veka. Do tada su radovi sociologa bili usmereni samo na pitanja&probleme rehabilitacije ove populacije. Tokom I sv.rata postaje izrazenije angazovanje&usmeravanje soc.&njihova ukazivanja na potrebu proucavanja problema HO zbog strasnih posledica rata,velikog brja izginulix vojnika&civila,naroicto dece,velikog brja ranjenika,invalida,zbog potrebe lecenja,rehabilitacije&osposobljavanja za rad ovih populacija. Na probleme invalida ukazivali su tokom I sv.rata strucnjaci,belgijski drzavljani. Stvorena je ideja o kooperaciji kulturnog drustva svih saveznickih zemalja. 1916.-Francusko-belgijski odbor Maj 1916.-priprema ‘Konferencije o pitanjima invalida’ zemalja saveznica u I sv.ratu. Program rada Konferencije: 1. Problemi fizikalne reedukacije 2. Problemi prof.reedukacije 3. Zaposljavanje invalida 4. Ekonomska&soc. pitanja,kao&interesi invalida
3

grupama.propaganda o njihovoh reedukaciji.-1933. ZADATAK: podsticati bavljenje svim problemima invalida. koji su objavljeni tokom prve dve decenije po zavrsetku II sv.politikom zemlje&njenim ekonomskim mogucnostima.) donosi socijalne posledice koje su uticale da su sociolozi poceli da se bave problemima koji su se tada pojavilii.njihovim mestom u drustvu. maja 1917. teoreticari koji su obavljali naucna istrazivanja stanja&promena u drustv. koji su se bavili soc.gluvih&invalida poremecene svesti 6. rata. rata u svim zemljama ucesnicama u ratu nastupa razdoblje u kome se nauka&strucnjaci u velikoj meri ukljucuju u aktivnosti kojima se resavaju problemi&zadovoljavaju potrebe invalida.prof.osposobljavanju&skolovanju Konferencija je odrzana od 8. Proucavanje&unapredjenje zakonodavstva&integracije za invalide. na ideju o neophodnosti 4 ..naveli su soc.ekonomski&soc.ukazivati na nacin resavanja njihovih potreba&problema u svakodnevnom zivotu&radu. Velika ekonomska kriza (1929. Radovi soc.&imucni dobrotvori. Mogucnosti reedukacije. 3. Po okoncanju rata zbrinjavanje invalida&njihova integracija u drustvene tokove resavani su merama koje je preduzimala drzava u skladu sa soc.odrzavati stalne veze sa invalidima&pruzati strucnu pomoc u toku&posle rata.5.imajuci u vidu HO u drustvo sa socioloskog stanovista.osposoblj.-11. NAUCNO-TEORIJSKA OSNOVA KONSTITUISANJA SHO Po zavrsetku II sv. KOMITET za proucavanje problema invalida rata&resavanje njihovih znacajnihij pitanja. Prvi koji su trazili nacine resavanja problema bili su oni soc. Novi problemi nastaju jer za rad osposobljenu HO treba uklopiti u texnoloske procese rada&proizvodnje&na taj nacin ostvariti njenu ravnopravnost u ekonomskom&socijalnom smislu sa nehendikepiranom vecinom. To su pomogle&hum.uz prisustvo delegacija svih zemalja saveznica&velikog broja naucnika&strucnjaka razlicitih specijalnosti. Vreme izmedju 2 svetska rata obelezeno je opstim razvojem&napretkom nauke&tehnike-defektologija dozivljava svoj uspon.rada&oni soc.invalidne organ.interesi slepih. god u Parizu.organizacije.

tjs. Invalidi nisu sustinski hendikepirani samo zbog svoje invalidnosti. ‘normalne’ sredine u kojoj zive&rade.rad&ravnopravne odnose sa populacijom ljudi koji sebe smatraju ‘normalnim’.shodno misljenju vecine autora.posebnih potreba&mesta HO u otvorenom drustvu.sto je aklamacijom (=jednoglasno. 1965. HEND. Vec 60ix god 20og veka javljaju se sociolozi u Americi sa nagovestajima o potrebi konstituisanja posebne soc.socijalne politike&dr. Pod rukovodstvom MARVINA SUSMANA bilo je izdato delo ‘Soc.invalida’.god. pristankom svih. Odrzavanje ovog simpozijuma moze se oznaciti kao temelj&pocetak razvoja SHO kao posebne nauke.celovitog sagledavanja potreba.tako da je vec pocetkom 1968.pod rukovodstvom Richarda Smita&Lorensa Habera.grupa istaknutih americkih sociologa&dala je znacajan doprinos zacetku socioloskog proucavanja zivota. SHO.-KARMEL KONFERENCIJA U SAD Ovu konferenciju je organizovala americka socioloska organizacija..&strucnjaci iz oblasti rehabilitacije HO. pozitivno su reagovali na predlog da se ustanovi posebna soc.SAD-a. OSOBA.interesa. iz Kanade. PREDMET&CILJEVI SHO Izucavanje SHO obuhvata sve osobe koje zbog svog hendikepa imaju manje mogucnosti da se ukljuce u zivot. SOC. bez pojedinačnog glasanja) prihvaceno.&rehabilitacija’. 4. Odrzan je krajem iste godine. Izneta je ideja o potrebi konstituisanja nove soc.Brit. discipline tjs.vec&zato sto ih oni oko njih obelezavaju kao hendikepirane.cije je objavljivanje izazvalo pozitivno prihvatanje medju strucnjacima&u siroj javnosti.&to SHO.polozaja&integracije HO u svakidaslji zivot&rad. su pristupili pripremama za realizaciju pricvacene ideje.Vel. 5 . u San Francisku osnovala poseban odbor sa zadatkom da organizuje SIMPOZIJUM na temu ‘Soc. Ova asocijacija je na sastansku odrzanom 1969. Posle zavrsetka konferencije soc. Prisutni soc. u Bostonu osnovan KOMITET ZA INVALIDE U OKVIRU AMERICKE SOCIOLOSKE ASOCIJACIJE.ucestvovali su soc. To su pojedinci ili grupe ljudi koji zbog postojanja hendikepa bivaju napravilno ili negativno vrednovani od strane tzv.

mentalno obolelih’ istakao da su rehabilitacija.odnosima 2.obelezja.SOC.uzroke.u sklopu stvarnih 6 .invalidnix lica.&soc.mesto.sociolog je u svojoj knjizi ‘Soc. HO.nedostataka&teskoca u zivotu. OMETENIH OSOBA. Za soc. Sa razvojem defektologije&srodnih nauka. KONSTANTINA SAFILIOS ROTCHILD u svojoj knjizi ‘Soc.omalovazavajuce se odnose prema HO. Predmet SHO ima 2 jasno izrazena segmenta: 1. koja svojim predmetom proucavanja obuhvata stanje.radu&polozaju HO u konkretnom drustvu.SOC.-ekonomskim odnosima predstavlja predmet proucavanja kojima se bavi posebna soc.najpogodnije primene postupaka koje DRUSTVO TREBA&MOZE PREDUZETI radi ublazavanja&prevazilazenja smetnji.ukljucujuci&aktivnost&uticaj drustva na zadovoljavanje njihovih potreba&interesa.karijera&licni zivot invalidnix lica osnovni predmet proucavanja posebne soc.Pripadnici ‘normalne’ okoline najcesce indiferentno ili nepovoljno.SOC.stvarani su&uslovi za razvoj SHO u svojstvu posebne soc. INVALIDNIH LICA. Utvrdjivanje najprikladnijeg odredjivanja.-soc. Pri definisanju predmeta SHO treba utvrditi koje osobe treba smatrazi HO. Prilikom def.kao&potrebe. ONESPOSOBLJENIH. psihologija HO&rehabilitacija’ istakla je da proucavanje uslova zivota invalida&njihovog mesta koje zauzimaju u drustv.polozaj&interese HO u srustvenoj stvarnosti&drustv.pa&nasoj literaturi upotrebljavaju se sledeci izrazi: SOC.rad.promene. je HO samo ona osoba cije ostecenje izaziva kod drugih osecanje razlicitosti&koja je zato razlicito drustveno vrednovana. PREDMET SHO treba da obuhvati: -posebne potrebe -opste&posebne uslove zivota -probleme egzistencije -polozaj u drustvu R.posledice hendikepa.specificnost zadovoljavanja potreba. USLOVI ZIVOTA.. Bez ozbira na trud HO da dokazu da svojim radom zasluzuju da budu jednakopravni sa svim clanovim drustvene zajednice.njihove interese. U inostranoj.invalida.sa usavrsavanjem posebnih soc.uslove zivota&rada HO.BASTD-fra.rada&medjusobnih odnosa.odnosima. predmeta proucavanja SHO nastaju razlike u izlaganju pojedinix teoreticara.mesto&polozaj u drustvu&drust.u socioloskom smislu.

ODNOS SHO&SRODNIX NAUKA SHO ima veze sa prirodnim. Ta POJMOVNA RAZNOLIKOST nastaje kao posledica teznje autora da se nadje odgovarajuci pojam.ekonomskih&2gih uslova od uticaja na preduzimanje ili nepreduzimanje konkretnih mera tjs.politika. Opsti razvoj nauke u to vreme doprineo je&razvoju defektologije&njen uspon&potvrdjivanje u svojstvu autenticne nauke. U ovu grupu spadaju psihologija. POJMOVNI APARAT 20.morala.pedagogija. 6.medicinske&2ge nauke.vek. U tim naucnim radovima iz oblasti defektologije pojavljuju se razl.oznacava se kao razdoblje napretka&razvoja nauke u svetu i nasoj zemlji.tj. Pored defekt. 5.soc.marginalnix drustvenix grupa.religije. U tom periodu nastaju mnoga naucna dela&strucni radovi teoreticara koji se bave proucavanjem pitanja od znacaja za zivot&rad&mesto u drustvu osoba sa psihofizickim poremecajima i/ili nedostacima. Na razvijanje&osamostaljivanje SHO veliki uticaj imale su&nauke&naucne discipline koje se bave proucavanjem&resavanjem problema HO. Medju drustvenim naukama najprisutnija je soc.narocito period posle zavrsetka II sv.rata.osobe.medju kojima najznacajnije mesto ima DEFEKTOLOGIJA. drustvenih aktivnosti.koja se kao nauka najneposrednije bavi proucavanjem&resavanjem problema HO. Ponekad to izaziva razne nesporazume u naucnim raspravama.sto je bilo od velikog znacaja za populaciju ljudi za psiho-fizickim poremecajima i/ili nedostacima. izraz koji bi u naucnoj&strucnoj literaturi.kao&u govornom sporazumevanju pravilno&potpuno odgovarajuce odredjivao ovu populaciju&pojedince. Pojam mora biti U NAJMANJOJ MERI SEGREGACIONALAN ZA HO&KRATAK!!! Na traganje za prikladnim pojmom koji bi zadovoljio sve ose uslove uticali su rezultati razvoja nauke&naucno-istrazivackog rada u oblasti 7 .pojmovi kojim se oznacavaju hend.socioloskim&nesocioloskim naukama jer je predmet njenog istrazivanja kompleksan&predstavlja granicno podrucje istrazivanja.

nepredvidjena nezgoda. DEFEKTAN znaci: koji je ostecen.o licnim.koji ima nekakvu manu. su: defektne osobe.smetanj.opste prixvaceni stavovi o ljudskom dostojanstvu svih ljudi.lica sa psihofizickim defektivitetom. Jedan od najstarijix pojmova koji se u def.o slobodi coveka.nepotpun.pokvaren.krnj.osobe sa teskocama u socijalnoj integraciji.davanje prednosti (’fora’) slabijem takmicaru (rec hendikep objasnjena je izrazom ‘hand in cap’ sto znaci ‘ruka u sheshiru’. Treba voditi racuna&kakve asocijacije pojedini pojmovi mogu izazvati u sirim krugovim ljudi koji po profesiji nisu defektolozi ili strucnjaci koji se bave resavanjem ovih problema. HENDIKEP (‘handicap’ je engl.jasno&sveobuhvano odrediti pojedinci&citava populacija HO.politickom&socijalnim pravima ljudi. upotrebaljva kada se zeli oznaciti ovakva osoba je DEFEKTNA OSOBA.kvar.rada&integracije u tokove drustvenih aktivnosti.ovaj termin se u strucnoj literaturi izbegava.defektolocije. DEFEKT (‘defectus’) je rec latinskog porekla koja znaci: nedostatak.kao&potpuno iskljucenje prava na segregaciju coveka. U prenosnom smislu ta rec znaci da je neko ostecen. Postoje teskoce pri upotrebi&tumacenju nekih pojmova koje polaze iz sustine znacenja izraza.osoba sa teskocama u razvoju.hendikepirane osobe.invalidi&dr.greska. Najcesce upotrebljavani pojmovi u naucnim&strucnim radovima iz oblasti defekt. 8 .humanizacija odnosa medju ljudima.lisavanje vrednosti.mana.osobe ometene u razvoju.osoba’ ima nedostataka jer se u zargonu cesto upotrebljava u smislu potcenjivanja. Po misljenju strucnjaka ‘defektan’ ili ‘def.manjak. izrazava se teznja za humanizacijom odnosa prema onim ljudskim bicima koja se zbog urodjenix ili tokom zivota zadobijenih psihofizickix poremecaja i/ili nedostataka nalaze u situaciji da uz pomoc strucnjaka&drustvene zajednice ostvare. Upravo zbog navedenix sintagmi&konotacija.u granicama mogucnosti svakog pojedinca.koji nema sve delove&oblike.okolnost koja sprecava neku aktivnost.razvojno ometen.osobe sa smanjenim sposobnostima.cak&radi vredjanja.rezultati unapredjenja socioekonomskih&sockulturnih odnosa u drustvu. Preteznom vecinom pojmova koji se koriste u svakodnevnom z.koji se najcesce upotrebljava na xipodromima dajuci prednosti slabijim trkackim konjima u nameri da se njixove sanse da pobede u toj trci izjednace sa favoritima).humane uslove zivota. Potreba nje pojam kojim ce se najprikladnije. reci znaci:otezavanje.invalidne osobe.osobe sa ostecenjem.pogreska.ometene osobe.

Mejovshek u svom radu ‘Osnovne teorije defektologije’ pod pojmom HO podrazumevaju ona lica koja zbog nekih ostecenja.uzroke nastanka.zavisno od starosti. poremecajima i/ili nedostacima. (dekada invalida u svetu).sisteme drustva koji su 2gim gradjanima dostupni. Tako je na 13. Hendikep je fja odnosa izmedju invalida&njegove okoline.god. -HENDIKEP=postojanje stvarnih prepreka na koje invalidna osoba nailazi u teznji da postigne ili odrzi njoj neophodne uslove za normalan zivot&rad. istice ovu cinjenicu: -INVALIDNOST=ogranicenje fja koje su izazvane ostecenjem sposobnosti odredjenog organa ili dela&sprecavaju coveciji organizam da normalno funkcionise. Mnogi autori.postojanja&delovanja smetnji.Autori Kovacevic.jer nestaje razlika izmedju ostecenja&hendikepa tako da ovaj termin nije popruno upotrebljiv. pojedinix strucnih termina koje su navedeni&objasnjeni u Svetskom programu za invalide Ujedinjenix naroda prilikom proglasenja desetleca izmedju 1983.fizicke ili 2ge barijere koje mu sprecavaju normalni pristup u razl. Od znacaja za upotrebu pojedinix termina su&def.teskoca u razvoju imaju teskoce u soc.defektolozi. HENDIKEP-bilo kakav nedostatak za datog pojedinca koji nastaje kao posledica ostecenje ili invaliditeta.jer smatraju da izraz HO ne odgovara ljudskim bicima sa psihofiz. INVALIDITET-bilo kakvo ogranicavanje ili nedostatak (koji nastaje ostecenjem) sposobnosti izvodjenja aktivnoti na nacin ili unutar raspona koji se smatra normalnim za ljudsko bice.koji ogranicava ili sprecava ispunjavanje uloge koja je normalna.od strane strucnjaka.naucnika&invalida usvojen zakljucak da su za invalide ovi izrazi najprihvatljiviji u poredjenju sa ostalim terminima.odnosno invalidne osobe.Stanchic.drustvene.hendikep&HO ->invalidnost&hendikep nisu sinonimi. Hendikep se javlja kada invalid nailazi na kulturne. BEATRISA RAJT. Termine hendikep&HO prihvataju lica sa psihofizickim poremecajima i/ili nedostacima. Svetskom kongresu o rehabilit.&1992.fizioloske ili anatomske strukture ili fje.ukazuju da postoji razlika u znacenju termina invalidnost.1960.delovanja&znacaja drustvenih&kulturnih cinilaca imajuci u vidu datog pojedinca. godine.ugledna naucnica iz oblasti defektologije.pola. Isti autori iznose svoj stav protiv upotrebe ovog izraza.invalidno lice. invalida u Tel Avivu 1976. 9 .bez obzira na izvore. Utvrdjeni su i objasnjeni sledeci pojmovi: OSTECENJE-bilo kakav gubitak ili abnormalnost psiholoske.integraciji.

aprila 1948.hendikep moze biti prouzrokovan delovanjem razlicitih cinilaca koji poticu kako od strane HO.tjs.Gumplovich) tvrdili su da je borba za opstanak ona u kojoj u kojoj vise rase potcinjavaju nize. SD istice borbu za opstanak.) opada zainteresovanost sociologa za zivot&polozaj HO u drustvu sto je dovelo do porasta broja sociologa koji su zastupali socijal-darvinisticku teoriju&njeno ucenje. SD je shvatanje u politickoj teoriji&sociologiji koje pripada biologistickim teorijama. U nasoj def.invaliditetu ili hendikepu.prirodno odabiranje u kom jaci.oformljena od strane UNaroda sa sedistem u Zenevi. NAUCNI METOD 10 .humaniji i manje segregativni. SOCIJALDARVINIZAM Usled Velike ekonomske krize (’29. U svom programu akcija pravi razliku koja postoji u znacenjima termina kada je rec o ostecenju. teoriji&praxi vecina teoreticara upotrebljava termin HO ili h.tako&od strane okolike&clanova drustva.-’33. 8.godine.smetnjama ili nedostacima koje ogranicavaju normalno delovanje pojedinix organa ili celokupnog organizma invalida. SD je zloupotrebio Darvinova naucna otkrica koristeci ih u politicke svrhe kako&kad je odgovaralo nacistichkoj rasnoj ideologiji.zdraviji&sposobniji pobedjuje. Zastupnici Spenserove teorije (Lapuzh. Medjutim.Po misljenju ove autorke invalidnst se pretezno utvrdjuje dijagnozom lakara ili tima lekara&2gih strucnjaka o psihickim i/ili fizickim ostecenjima. Njihovo ucenje preuzeli su tvorci fashistichke rasne teorije oslanjajuci se direktno na socdarvinisticko ucenje. na masu&elitu. SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA (WHO) je nastala 7. Za hendikep je istaknuto da je to ‘gubitak ili ogranicenje prilika za saradjivanje u zivotu zajednice na istoj ravni kao i svi ostali’. U takvom teorijskom ucenju za HO nije bilo ni mesta ni vremena.jer su H tretirani kao manje sposobni&kao gubitnici u borbi za opstanak.lica smatrajuci da su ti termini prikladniji.koje na osnovu pojedinix stavki iz Darvinove teorije nastoje da objasne razvitak ljudskog drustva. 7. je ovakva teorija postojala i pre Darvinove teorije=Herbet Spenserova Organska teorija u kojoj Spenser kategorijom borbe za opstanak objasnjava podelu drustva na vladajue&potcinjene. U soc.

tjs.delovanja&zakljucivanja tjs. Specificnost SHO ispoljava se u njenoj povezanosti sa vecim brjem posebnih nauka.dr RADOMIR LUKIC smatra da je metod postupak (radnja) kojim se na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke dolazi do potpunijeg.koje omogucuje da se postupak bolje prilagodi predmetu&ovaj tako potpuno sazna i.pomocu kojih otkrivamo one osobine cije nam saznanje predstavlja cilj naucnog istrazivanja.kako bi se sto pravilnije istrazile&odredile veze izmedju pojedinaca&grupacija HO&konkretnog drustva.ali isto tako on se upotrebljava u njoj. Sve drustv.SREDSTVA pomocu kojih se predmet moze saznati.psihologija).ali se svaka nauka koristi OPSTIM METODAMA istrazivanja.najzad .ZNANJE o samom predmetu.. U tom smislu metod pretxodi nauci. 11 . U najsirem smislu metod obuxvata 3 elementa: .saznavanja&prihvatanja istine o predmetu koji se istrazuje. konkretizovani specificni postupci.interesi&polozaj HO u drustvu&obelezja odnosa drustva prema toj populaciji.zaseba naucni metod.Svaka nauka&naucna disciplina nastaju kao izraz potreba ljudi da otkriju tacna obelezja tjs.odnostno MULTIDISCIPLINARNI METOD.sa 2ge strane. radnje koju treba izvrsiti da bi se doslo do saznanja predmeta. Naucnici u svojim istrazivanjima koriste odredjene postupke&nacine rada.daljeg znanja. njen je sastavni deo.tjs.kao i materijalna sredstva.nauke&naucne discipline koriste se opstim metodama koje naucnici PRILAGODJAVAJU zaxtevima konkretnog predmeta naucnog istrazivanja u nameri da dobiju sto potpunija&tacnija saznanja. Metod oduhvata nacine istrazivanja&primenjene postupke tokom naucnog istrazivanja= prakticni postupci logicnog razmisljanja. postupci&nacini otkrivanja.kao i pojedinix njihovih metoda istrazivanja prilikom preduzimanja sopstvenih ispitivanja pojedinih pojava.pedagogija.tjs.sa jedne strane&naucnim dostignucima 2gih nauka (defektologija.odnosno naucno ispituje.POSTUPAK kako se dolazi do znanja. Proucavanja SHO moraju biti uskladjena sa cinjenicama koje proizilaze iz utvrdjenix cinjenica sociologije&posebnih soc.zatim sledi .SHO mora imati siroke mogucnosti koriscenja odredjenih znanja posebnih nauka&naucnih disciplina. Akademik prof.sto znaci da nijedna drustv.nauka nema potpuno specifican. Pojedine nauke se izrazito medjusobno razlikuju po predmetima proucavanja&metodama kojima se sluze prilikom naucnog istrazivanja. istinu o predmetu koji proucavaju&njegovoj sustini. HO prilikom naucnih istrazivanja koristi razne metode. Da bi se pravilno utvrdile potrebe.

sto utice na tacnost&potpunost saznanja o pojavi koja se 12 .kao sto je SHO. POSTUPAK&METODI NAUCNOG SAZNANJA NAUCNO ISTRAZIVANJE je sistematsko.tjs. U svim drustv.objektivno&cilju usmereno teorijsko ili empirijsko ispitivanje nekog problema. PREDMETA utvrdjuje pokazatelje koji predstavljaju spoljasnje manifestacije apstraktnog koncepta&koji se mogu iskustveno ispitati&proveriti. TEORIJSKA DEFINICIJA PREDMETA je logicki postupak kojim se pomocu apstraktnih pojmova odredjuje sustina pojave koju zelimo da istrazimo. Istrazivac mora raspolagati pretxodnim znanjima o predmetu koji treba prouciti.naukama koje nisu dovoljno orazvijene. Svako naucno istrazivanje ima vise medjusobno logicno povezanih faza: -FORMULISANJE PROBLEMA -CILJ ISTRAZIVANJA -DEFINISANJE OSNOVNIH VARIJABLI -POSTAVLJANJE HIPOTEZE -IZBOR UZORKA. Ona tacno odredjuje pojmove.plansko.ili da mogu biti u vezi sa 2gim pojavama koje su uocene u drustvu.nejasnoce&skucenosti pojmova&termina u toj oblasti. Predmet istrazivanja odredjuje se na osnovu opste metodoloske orijentacije. U istrazivanjima u SHO istrazivac polazi od teorijskih saznanja koje se odnose na pojavu ili problem koji se istrazuje u vezi sa HO. Utvrdjuje se teorijski&radno.prema odredjenim metodoloskim pravilim. RADNA DEF.cije veze treba traziti imajuci u vidu da su.cija je svrha da se pruzi precizan odgovor na unapred postavljeno pitanje.METODA&TEHNIKA ISTRAZIVANJA -FAZA IZVODJENJA ISTRAZIVANJA -FAZA OBRADE&ANALIZE -TUMACENJE DOBIJENIH REZULTATA -KRAJNJI REZULTAT (PISANI NAUCNI RAD.CLANAK I SL) Formulisanje problema ili predmeta naucnog istrazivanja sastoji se u odredjivanju predmeta proucavanja konkretnix pojava. zbog neodredjenosti.9.postoje&razne teskoce koje nastaju zbog skromne terminologije.

soc-kulturoloski odnosi. tacno odrede pojmovi&pruzi mogucnost svakom da ix proveri. Tako formulisana hipoteza treba da bude putokaz istrazivacu da svoje aktivnosti usmeri u odredjenom pravcu istrazivanja u kom postoje mogucnosti uspostavljanja odnosa izmedju poznatih&nepoznatih cinilaca.karakteristike kategorija HO. ovaj problem se moze uprostiti. POLAZNE PRETPOSTAVKE se postavljaju kad se teorijski&prakticno odredjuje predmet istrazivanja=HIPOTEZE=misaone pretpostavke o predmetima koji se istrazuju.fji.proucava&njenim obelezjima. ISTRAZIVAC u oblasti SHO treba da tezi da predmet istrazivanja tacno odredi na nacin kojim se doprinosti resavanju postojecih problema zivota&rada HO&njihovog uklapanja u konkretno drustvo. 10. Uz pomoc formulisane hipoteze istrazivac uspostavlja vezu izmedju predmeta istrazivanja (koji je odredjen na osnovu prethodnih znanja) kao&cinjenica za koje smatra da mogu biti njegovi uzroci.odnosi okoline prema HO (u porodici.cak&prevazici. Hipoteze podlezu teorijskoj&empirijskoj proveri. Sve ove cinioce istrazivac treba da ima u vidu..na radnom mestu.mada je ovakva resenja tesko postici.u drustvu). Logicki oblik hipoteze je STAV-iskaz odredjenog predmetnom znacenja&pretpostavljanje saznajne vrednosti koju tek treba proveriti. Pozeljno je da odredjeno istrazivanje moze posluziti kao polaziste za prakticnu akciju drustva u resavanju problema u kosrist HO. TESKOCE koje tom prilikom treba savladti zavise od mnogobrojnih cinilaca: socio-ekonomski odnosi.o odnosim sa 2gim predmetima itd. SPECIFICNOST PRIKUPLJANJA PODATAKA 13 .uskladjena sa raspolozivim tehnickim&2gim sredstvima koja ce se upotrebiti tokom naucnog istrazivanja.o njihovim svojstvima.da ih identifikuje&uvazava prilikom postavljanja predmeta istrazivanja. Teorijski hipoteza oznacava stavove koji u nauci nisu provereni.a njena empirijska provera vrsi se uporedjivanjem sa vec proverenim cinjenicama.ukoliko se radnom def. Hipoteza treba da bude pojmovno jasno odredjena.stanju.strukturi.specificnost pojedinog hendikepa ili HO.. Postavljanjem radne def. Postupak provere hipoteze je neophodan jer postavljana hipoteza ne mora biti tacna.

vec neku 2gu pojavu. Prikupljanje podataka treba da se zasniva na empirijskom istrazivanju. Ukljucivanje&izbor potrebnih podataka uz pomoc sredstava koja se u metodologiji primenjuju je postupak koji je nazvan METOD PRIKUPLJANJA PODATAKA ili TEHNIKA PRIKUPLJANJA PODATAKA.dobro proucenom planu&programu rada.kao&o eventualnim zakonitostima tih pojava&njihovih odnosa u drustvu.promena&pojava nastalih u samim HO ili njihovoj okolini. Samo takav plan moze biti dobra&ispravna podloga na kojoj se ostvaruju aktivnosti kojim se obezbedjuje jedinstvenost prikupljanja podataka&njihove obrade radi donosenja pravilnih zakljucaka o pojavama koje se istrazuju.kao&na ucesca HO u procesima rada&vrednovanje njihovog rada u procesu proizvodnje.= sastavni deo naucnog metoda koji sluzi proveravanju hipoteze. Istrazivac je ljudsko bice koje poseduje kako opsta drustvena obelezja. Prikupljanje podataka o istrazivackom radu obuhvata izbor valjanih izvora podataka koje treba pronaci. Ova faza predstavlja neposredno pronalazenje&sredjivanje podataka koji se odnose na pojave&veze. Prikupljanje podataka ostvaruje se POSMATRANJEM koje moze biti NEPOSREDNO&POSREDNO. Ovaj zaxtev proizilazi iz slozenosti stanja.ciji je odnos sa pojavom koja je predmet istrazivanja istrazivacu poznat&utvrdjen.na obelezja ljudskih odnosa u radnoj sredini. Timski rad se mora razvijati po unapred odredjenom.na obelezja osposobljavanja za radne aktivnosti.upravo radi uporedjivanja sa potrebama osobama bez hendikepa. Posebnu paznju treba obratiti na: uslove&odnose zivota u porodici. Ma koliko zeli da je 14 . U zavisnosti od predmeta istrazivanja prikupljaju se podaci koji se odnose na habilitaciju&rehabilitaciju HO&na zadovoljavanje posebnih potreba koje ova populacija ima s obzirom na obelezja konkretnog hendikepa&zbivanja u drustvu&drustv.u ustanovama za smestaj HO.odnosno proizilaze iz njih&na osnovu kojih se donose zakljuchci o stanju&obelezjima njihove sustine&njihovih bitnih cinilaca.odnosima. Neposredno posmatranje podrazumeva nacin proucavanja istrazivaca koji neposredno posmatra pojavu koju proucava. TIMSKI RAD strucnjaka raznih uzih specijalnosti je vazna karakteristika svremenog modela prikupljanja podataka.tako&specificna obelezja licnosti.utvrdjenom.klasifikovati&pripremiti radi dalje obrade. Svaki clan istrazivackog tima treba da obavlja svoj deo posla za koji je strucno osposobljen. Posredno se vrsi kada istrazivac ne posmatra ili ne moze posmatrati pojavu koja je predmet istrazivanja.

na njihova uzajamna delovanja.klasifikuju&naucno obrazlazu. Prikupljanje podataka istrazivanjem sastoji se u zapazanju&opisivanju odredjene drustv.analiziraju&posle razlaganja&sinteze sluze za donosenje zakljucaka o predmetu istrazivanja.prouzrokujuci smanjivanje ili promenu objektivnosti posmatraca. U svakodnevnom zivotu dogadjaju se razni procesi koji uticu na osecanja. DIREKTNO POSMATRANJE.istrazivac ne posmatra odredjenu pojavu koja je predmet porucavanja posredno. Posmatranje kao metod predstavlja neposredno culno zapazanje pojave koja je predmet proucavanja.istrazivac aktivno ucestvuje u aktivnostim clanova grupe.on nije uvek u stanju da tu svoju nameru&ostvari. INDIREKTNO POSMATRANJE.kao&za naucno obrazlozenje dobijenih rezultata.nego neku 2gu pojavu ciji je osnos poznat&moze se upotrebiti sa pojavom koja se istrazuje.pravican.ponasanje&akrivnosti istrazivaca&HO. POSMATRANJE SA UCESTVOVANJEM.sve u nameri da na taj nacin pribavi podatke koji mogu biti korisni za dobijanje rezultata konkretnog predmeta istrazivanja.sa nepovoljnim uticajem na pouzdanost rezultata istrazivanja.kako i na koji nacin ce ga obaviti.posmatrac je obavezan da u potpunosti&bez promena izvrsava utvrdjeni plan posmatranja.pri cemu moze da prixvati&neku od uloga koja je tipicna za posmatranu sredinu. KONTROLISANO POSMATRANJE.istrazivac svojim culima i/ili instrumentima neposredno posmatra planom odredjenu pojavu koja je predmet istrazivanja.sistematski posmatraju. POSMATRANJE BEZ UCESCE POSMATRACA-ucestvovanje istrazivaca svedeno iskljucivo na posmatranje ponasanja&reagovanja posmatranih osoba. Posledice tih procesa mogu uticati na promenu emocija&ponasanja posmatraca&posmatranih.pojave koja je uneta u plan posmatranja kao zadatak koji ce se izvrsiti. Svi podaci koji su znacajni za istrazivanje beleze se na utvrdjen nacin.nepristrasan.ali en ucestvujuci pri tome licno ni u kakvom aktivnosti bilo kog clana posmatrane grupe. 15 . posmatrac odredjene pojave sam odlucuje da li ce u konkretnoj situaciji izvesti odredjeno posmatranje. Naucno posmatranje organizuje se po unapred pripremljenom planu&usresredjeno je na tacno odredjene pojave&objekte koji se precizno.objektivan prema grupi koju proucava. VRSTE POSMATRANJA: SLOBODNO POSMATRANJE-kada istrazivac tjs.kada.utvrdjuju.slusajuci neposredno njihove razgovore.

Ispitivanja postavljanjem pitanja&odg.POJEDINACNO POSMATRANJE obima ili ucestalosti drustv. MASOVNO POSMATRANJE. Postoji&misljenje&u slucaju kada bi se drustv.mada je to skrivanje tesko izvesti.kada su u pitanju serije drustv.ispitivac postavlja pitanja koja se odnose na pojavu koja je predmet istrazivanja. EKSPERIMENT.nacin ona ne bi bila ista u poredjenju sa pojavom koja spontano nastaje u svakodnevnom zivotu.ili pak pojedine drustv. U slucajevima prikupljanja podataka posmatranjem u SHO postoji pravilo da posmatrac mora nepristrasno ucestvovati u postupcima posmatranja pojave.cinjenica da neki stranac posmatra clanove grupe HO u kojoj je nastala neka pojava.naslozeniji&specifican oblik naucnog posmatranja. Zbog toga posmatrac nekad mora da se krije. ispitanika u pisanom obliku koriste se kada ispitivac nije u stanju da neposrednim razgovorom uspostavi vezu sa ispitanikom (nrp.onakve kakva je ona zaista u stvarnosti. Izuzetak. Vecina naucnika&teoreticara smatra da u drustvu nije moguce vestacko stvaranja pojave samo radi toga da bi se ista proucavala. Ponasanje ljudi je drugacije u slucajevima kada se sa njima eksperimentise.grupe znacajne za predvidjeno istrazivanje. ako je ispitanik osoba sa poremecajem sluxa&govora) PREMA NACINU ODGOVARNJA NA PITANJA: SLOBODNO ISPITIVANJE&ISPITIVANJE SA ODREDJENIM ODGOVOROM.kada istrazivac aktivno ucestvuje u eksperimentu (mada.narocito kada se grupi HO prethodno na prikladan nacin objasni svrxa eksperimenta.&onda kada prihvate stranu osobu HO se cesto ustrucavaju da se ponasanju uobicajeno. 16 .kategoriji stanovnika.pojava izazvala na vest.moze uticati da se njihovo ponasanje promeni).kako bi dobio sto realnije podatke o posmatranoj pojavi. VRSTE&OBELEZJA ISPITIVANJA Metod ispitivanja.a ispitanik odgovara na njih.pojaveposmatraju se pojedinacni primeri odredjene pojave u drustvu ili drustvima. Medjutim. Blagonaklono prixvatanje posmatraca nastaje u vecini slucajeva. Ispitivanja se mogu obavljati tokom usmenog razgovora ili se vrse u pisanom obliku. Sastoji se iz aktivnosti preduzetih prilikom posmatranja odredjene pojave koja je izazvana na vestacki nacin.pojava ili kada predmet istrazivanja predstavljaju raznolike pojave u odredjenoj drustv. :) 11.desava se da samo prisustvo posmatraca u eksperimentu samo po sebi izaziva odredjene teskoce.

dobro.) +strana=odgovori podesni za statist. Ispitanici mogu biti odabrani po metodu uzoraka kada je u pitanju veca grupa. -strana=teskoce da se dobijeni odgovori klasifikuju..metodicno dobro rasporedjena. Podaci koji se dobijaju ovom vrstom intervjua su veoma vazni za istrazivanja u oblasti SHO jer pruzaju mogucnosti da se sagledaju pojedinacni problemi&stavovi ispitanika.socio-kulturnim vrednostima sredine u kojoj ispitanik zivi. *EKSTENZIVAN INTERVJU: to je intervju sa stereotipnim pitanjimaispitivac postavlja ispitaniku seriju inapred pripremljenih konkretnih pitanja koja su tipicna za ispitivanu pojvau. Koristi se za ispitivane HO kojima su mentalne&govorne sposobnosti ocuvane ili kod HO sa poremecajima sluha&govora ako se dobro sluze gestovnom komunikacijom. Odgovori mogu biti stereotipni (da. Ako su odgovori slobodni. *INTENZIVNI INTERVJU:ispitivac samoinicijativno&potpuno slobodno.ne.ne.mnogo/slabo.stepen&kategoriju hendikepa.odnosno intelektualnim nivoom ispitanika.razlikuju se EKSTENZIVAN&INTENZIVAN INTERVJU.bez unapred pripremljenih ili postavljenih pitanja. Odgovori koji se ocekuju imaju razlicita obelezja jer mogu biti stereotipni (da.vrlo dobro.) ili slobodni 17 .*Slobodno ispitivanje: ispitivac postavlja pitanja zavisno od situacije koja postoji ili nastaje tokom razgovora.koristim.srednje. *Ispitivanje sa odredjenim odgovorom: ispitanik odgovara na pitanja birajuci 1 od ranije pripremljenih odgovora (da ili ne/malo.uporedjuju&statisticki obradjuju.ne koristim i sl.a samim tim&nepredvidivi.odlicno. Obratiti paznju na vrstu. +strana=dobijeni odgovori potpuniji&verodostojnije prikazuju cinjenice. Pitanja moraju biti precizna&mogucnostima sto kraca. –strana=posto su odgovori suzeni unapred na kratke odgovore rezultati ispitivanja su skuceniji tjs.teznje&namere koje su zajednicke za citavu grupu HO koja je intervjuisana. Ako je manja grupa mogu se intervjuisati svi pripadnici. unapred pripremljeni intervju u pisanom obliku.mogucnost da se preciznije sagledaju problemi&stavovi.u skladu sa obrazovnim. Koristi se za sastavljanje statistickih pregleda na osnovu odgovora.) ili slobodni. INTERVJU je usmereno ili proizvoljno ispitivanje 1 osobe ili > osoba. Koristi se da se dublje pronikne u sustinu problema. siromansniji..ne znam isl. UPITNIK//ANKETA je pisani oblik ispitivanja koji se sastoji iz odredjenog broja unapred pripremljenih pitanja.obradu.vodi razgovori&usmerava ga na pojavu koju zeli da ispita.

. Moze biti sastavljen&od niza crteza.. MATEMATICKO-STATISTICKI METOD ZNACAJ: mogucnost preciznog posmatranja pojave&tacnog utvrdjivanja kolicina raznih obelezja pojedine pojave&istih pojava u celini.Test kao nacin merenja&utvrdjivanja sklonosti pojedinca obavlja se radi dobijanja. Pomoc se moze pruziti&citanjem pitanja (ako je osoba slepa) ili zapisivanjem odgovora (ako HO tesko pise ili nije u mogucnosti).(ispitanik odgovara na pitanje shodno svojoj volji.pri cemu se rezultati analiziranih podataka jednog uporedjuju sa rezultatima testa 2gog ispitanika. Ovaj posmednji nacin dostave je najpodesniji jer se pri tom ispitivac moze blize upoznati sa ispitanikom&time stvoriti pogodnije uslove za obavljanje ankete&dobijanje odgovora.najcesce nesvesno.tvrdjenja ili pretpostavki.fotografija.znanju. POZIV na ucestvovanje u anketi (SLANJE UPITNIKA) moze se izvrsiti na vise nacina: upitnik se moze dostaviti posredstvom drustvenih organizacija HO (Savez gluvih&nagluvih). kolicinsko utvrdjivanje&razmatranje rezultata utvrdjivane pojave koju istrazujemo. 18 .nuditi neposrednu pomoc prilikom popunjavanja. U neposrednom kontaktu sa ispitanikom istrazivac moze pruziti dodatna objasnjenja u vezi postavljenih pitanja.neposrednom dostavom ispitaniku.shvatanju.radne aktivnosti.ocenjivanja i uporedjivanja obelezja vrednosti ispitanika na osnovu njegovih ispoljenih misljenja. Prilikom urucivanja upitnika treba naglasiti da je anketa anonimna.grafikona. TEST: sastoji se iz sistematsko rasporedjenih pitanja ili tvrdnji na koje ispitanik treba da odgovori najcesce u pisanom obliku.raspolozenju).slanjem na adresu.. U SHO test se koristi prilikom istrazivanja sklonosti ispitanika za odredj.sto je vazno za utvrdjivanje stanja&zakonitosti pojave.Prilikom primene testa u SHO treba voditi racuna da dodijeni rezultati nisu uvek tacni jer prilikom ispitivanja ispitanici odgovaraju subjektivno. Pod ‘merenje’ se podrazumeva kvantitativno tjs.. 12. Obicno se pre sprovodjenja ankete obavlja PROBNO ISPITIVANJE=PILOT ANKETA koja sluzi radi provere da li su sve pripreme za sprovodjenje ankete ispravno obavljene. Primenom METODA MERENJA dobijaju se precizni podaci &tacna saznanja o pojavama.

pri cemu se najveci. Zatim brojanjem utvrdjenih 1ica pristupa mat-stat obradi (npr.odnosno obimu.korelacija. NEPOSREDNO MERILO-ono koje je iste vrste. pogonu meri se velicina ove populacije koja ucestvuje u ukupnom broju zaposlenih u procesima rada jedne zastitne radionice).pojave u manjoj ili > meri. merenje velicine razreda brojem ucenika koji poxadjaju taj razred) MERENJE U SIREM SMISLU.s tim sto je je poznat stalan odnos izmedju metila&pojave koja se meri (povodom sticanja > stepena obrazovanja HO meri se i utvrdjuje drustvena pokretljivost te osobe) Sam postupak merenja moze se ostvariti&posmatrati u uzem&sirem smislu. Vrste merila: neposredno&posredno (izvedeno). 19 .uz pomoc racuna verovatnoce.odnosima. STATISCITKI ZAKONI.istovetno sa pojavom koju merimo (npr. Njom utvrdjuje struktura drustv.standardne devijacije i uzroci.koeficijenti varijacija. Iz ovih zakonitosti nastaju zakoni na osnovu kojih se mogu.pojave.brojchanih vrednosti na jednu brojku (koja predstavlja prosecnu vrednost).vrsiti predvidjanja nastanka&promena buducih stanja u drustvu&drustv.nastaju utvrdjivanjem zakonitosti odredjenih drustvenih pojava iste vrste.zakonit nacin tjs. te pojave imaju ista obelezja.prezezni broj posmatranih desava na odredjen. Od prosecne vrednosti moze odstupati svaka pojedina vrednost konkretne drustv. SREDNJA VREDNOST. utvrdjivanjem broja lica ostecenog vida u odredj. MERENJE U UZEM SMISLU. Postoji odredjena pravilnost zbivanja i/ili odnosa.utvrdjivanje koliko puta se 1ica merenja nalazi u pojavi koja se istrazuje.Pojave koje proucava SHO su vrlo slozene&cesto su zavisne > od kvaliteta nego od kvantiteta. POSREDNO (IZVEDENO) MERILO-razlikuje se od neposrednog po kvalitetu.dobija se merenjem > broja pojava&svodjenjem odgovarajucih pokazatelja razl. STATISTICKE METODE se u SHO prilikom prikupljanja&proucavanja podataka s obzirom na slozenost&brojnost pojava koje se istrazuju. MERILOM se utvrdjuje kolicina prilikom istrazivanja odredj.u slucajevima kada ne postoje =e 1ice merenja. Taj odnos se utvrdjuje samo priblizno&pojave se rasporedjuju po redu koji odgovara kolicini svojstava koja imaju: od onih koji ih imaju u najmanjoj do onih koji ih imaju u najvecoj meri.tako da se ne moze utvrditi tacan kolicinski odnos izmedju pojava sa razlicitim kolicinama odnosnog svojstva.pojava.srednje vrednosti. To su statisticki zakoni.

KORELACIJA=kovarijacija. Ovaj metod predstavlja izvesnu sredinu izmedju proucavaja pojedinacnih slucajeva&statistickih metoda kojim se obuhvataju sve cinjenice koje su dostupne. Ona lica koja se nisu uklapala u pojeidne standarde nisu bili dobro vidjeni u drustvu. KOEFICIJENT VARIJACIJE. Dokumenta mogu biti faktografska (zabelezene samo cinjenice bez komentara) ili sadrze razna saopstenja&obavestenja.a ne samo njihova struktura.kada su fizicka snaga.odnosno privlacnost&lepota ljudskog tela. Prilikom primene mat-stat metoda treba imati u vidu da se moze dobiti samo slika pojedinih obelezja stanja.skraceni postupak prikupljanja podataka. ANALIZA SADRZAJA.kao&duhovne sposobnosti pojedinaca bili visoko cenjeni u drustvu. Tako su zahtevi fiz.snage&duhovne sposobnosti bili odlucujuci prilikom donosenja odluke da lice hoce ili nece HO biti iskljucena iz drustvene zajednice.kolicnik standardne devijacije&aritmeticke sredine&moze se prikazati u vidu obrasca. lepote tela. Kao dokumenti za analizu sadrzaja podataka u SHO mogu sluziti razni nalazi defektologa.metod cesto koriscen u naucnim istrazivanjima. Pod dokumentom se podrazumeva svako obavestenje koje je na neki nacin registrovano a odnosi se na predmet istrazivanja. Zakljuci do kojih se dolazi se zatim primenjuju na ostale podatke. Zakljuchci koji se dobijaju samo su delimicno tacni&zbog toga cesto neprihvatljivi. neupotrebljivi u svojstvu naucnog dokaza. Njim se utvrdjuju odnosi medju pojavama. 13.psihologa i drugih strucnjaka.promena&odnosa posmatrane pojave.tjs. ODNOST DRUSTVA PREMA OSOBAMA SA INVALIDNOSCU U ANTICI Po Lavu Vugotskom MISTICHNO RAZDOBLJE obuhvata radzoblje stare kulture&anticke civilizacije.metod prikupljanja podataka na osnovu analize dokumenata&registrovanih podataka o pojavama koje su predmet istrazivanja.kao&iz vrlo postojanog ubedjenja da nedostaci izrazeni na jenom od segmenata ljudskog totaliteta (psihofizicko jedinstvo) izazivaju nedostatke&poremecaje u 2gim elementima ljudskog bica.skladan fizicki razvoj&izgled tela. Ne posmatraju se svi podaci iste vrste vec samo odredjen broj manjih podataka. UZORAK. Primena ovakvog postupka na HO proizilazi&iz postavki anticke filofozije o jedinstvu duha&tela (‘U zdravom telu-zdrav duh’).lekara. 20 .

ako bi se nasao neki kupac. Postupak fizickog unistenja mogle su izbeci samo one bebe kod kojih hendikep nije bio izrazen ili se u tom uzrastu nije mogao utvrditi (nagluvost.ono se mora unistiti ili na 2gi nacin odstraniti iz kuce. imperiji HO nisu bile fiz. Ponekad su takve bebe iznosili na trg ili pred xram&tamo. u sumu. Jedno vreme je ovaj postupak smatran ispravnim.izrazito vojnickoj drzavi. U R.kao naglasavanje potrebe da potomstvo bude&ostane telesno&dusevno zdravo.unistenje mogle su izbeci&starije osobe. U Rimu novorodjena deca nisu odmah primana u porodicu.ali nisu bile dobro prixvacene u drustvu. Spartanska deca su vise pripadala drzavi nego svojim roditeljima.U tu svrxu su se pravile korpice u koje bi se bebe smestale&odnosile na neko pusto ili skrovito mesto.prodavali.deca kod kojih je utvrdjen hendikep. Ako odluci da ne moze biti primljeno. Posle zavrsenog pregleda. Takodje je poznato da Rimsko pravo taksativno nabraja da slepe.U Antickoj Sparti.veku pne je primenjivan postupak zdravstvene kontrole gradjana kojoj je bilo obuxvaceno&pronalazenje Hdece. Posle izvrsenog pregleda clanovi saveta donosili su neporecivu odluku da li ce beba biti vracena roditeljima ili unistena. Ova deca su bivala eliminisala u cilju odrzavanje telesno&dusevno zdravog potomstva. Stanovnistvo u Rimskoj imperiji je imalo nesto humaniji odnos prema HO u poredjenju sa gradjanim antickih grckih drzava.je postojalo pravilo unistavanja hendikepirane&slabunjave dece. Cesto su bile bacene u reku ili gradsku kanalizaciju.sadrzavao je&zakonske propise o invalidnim 21 .unistavane ali su ipak bile gradjani 2og reda&njihov polozaj je zavisio od vrste&stepena ometenosti&od klasne pripadnosti.na razne nacine izdvajana su iz drustva radi preduzimanja odredjenix mera izolacije ili likvidacije. U Atini u 4.sto je posebno vazilo za slabunjavu decu&Hbebe.dok je kasnije unistavanje Hbeba bilo dozvoljeno. U njemu je takodje propisano da jedinke iz te populacije ne mogu zauzeti ili biti postavljene na neku znacajniju fju u javnom ili politickom zivotu drustva. Justinijanov zakon=zbornik propisa&odluka rimskih careva sa komentarima poznatih rimskih pravnika.slabovidost). Deseti dan posle rodjenja novorodjence se donese ocu koji posle pregleda odlucuje da li ce ono biti primljeno u porodicu. Da li ce se novorodjence podizati ili ce biti unisteno zavisilo je od odluke koju je ‘Savet staraca drzave Sparte’ donosio prve nedelje posle rodjenja deteta.gluve&neme osobe mogu nasledici svoje roditelje ali da nasledjenu imovinu ne mogu otudjivati.najcesce precutno. Fiz. ili navodeci da se to cini iz ekonomskih razloga. Osim gradjana takav postupak odobravali su cuveni grcki filozofi Platon&Aristotel.ugl.

Za razliku od njih. Tako su formulisane&VREDNOSTI na osnovu kojih je svaki gradjanin mogao da procenjuje vlastite postupke&ucinke u odnosu na 2ge ljude.kao&da se ravnoteza&normalno stanje mogu ponovo uspostaviti pustanjem krvi pomocu pijavica&razveseljavanjem bolesnika shalama&muzikom.u klasicnoj literaturi se nalaze svedocenja koja ukazuju da u antickoj kulturi&civilizaciji nisu bila strana misljenja&ponasanja uglednix ljudi koji su se suprotstavljali omalovazavanju&ubijanju Hdece&odraslih.reforme&uopste organizacija drustv. Hipokrat pominje mogucnost lecenja dusevnih bolesnika.kao&u odnosu na postupke 2gix ljudi&zajednice prema njemu samom.&politickog zivota polazile su od opstih vrednosti: PRAVEDNOST.POLITICKA=OST.bolesnicima. Jos od xerojskog doba grcke istorije smatralo se da je zivot dostojan coveka 22 .filozofi&drzavnici razmisljali su o tome kakvo je delovanje potrebno da bi soc. soc. Na sudbinu&odnos prema HO veliki uticaj imao je soc. Medju HO bilo je&onih koje je drustvo cenilo kao ugledne clanove drustva (pesnici.besednici. Uprkos tome.SOLIDARNOST.filozofije&politicke misli.zivot bio primeren SLOBODNIM LJUDIMA u dobro uredjenoj zajednici. Grci su u zavisnosti od politickog uredjenja pojedinix drzava&idejnix koncepcija.sprovodili&odredj.tako da HO nisu mogle ucestvovati u ekonomskom zivotu. Pesnici. Najmanje mogucnosti da prezive imale su HO koje su pripadale klasi robova. Grcki filofoz&lekar Asklepiad je u Rimu osnovao skolu u kojoj je poducavao buduce sanitetsko osoblje o nacinima lecenja epilepsije&2gih mentalih bolesti primenom Hipokratovih metoda lecenja.glumci&2ge nadarene HO).OD GOVORNOST.sluzi&krvi u organizmu bolesnika.pripadnici plebejaca bili su izlozeni svim nacinima omalovazavanja&povredjivanja. Verovao je da su dusevne bolesti prouzrokovane pojavom neravnoteze izmedju zhuchi.SLOBODA&DEMOKRATIJA.ZAST ITA SIROMASNIH. Sve soc.POMAGANJE.njenih roditelja ili rodjaka. problemima razmisljali uporedo sa formiranjem drzave.licima kojima nije bila priznata poslovna sposobnost.reforme&preduzimali prakticne mere. [[STARI GRCI su o soc.trgovati ili se baviti politikom.medju kojim su cesto svrstane&MRO.muzicari.UZAJAMNOST.ukljucujuci&fiz.unistenje.nastankom literarnog stvaralastva.polozaj HO. Pripadnici klase patricija bili su vise zasticeni od neprijateljskix stavova ljudi. Zbirka ‘Corpus Hippocraticum’ obuhvata vise od 100 knjiga koje sadrze naucna&strucna izlaganja raznih autora o coveku.lecenju&moralno-etickim obelezjima lekarskog poziva.

planu drzava je brinula da ima zdrav podmladak. Bilo je perioda kada su gradjani kojima je bila neophodna soc. Do 1.Evr.zastite.narocito u Atini je bila relativno razvijena soc. veka n.god pne. IRC (Vizantija) traje do 1453. U soc. Na individ.zastita gradjana.zastita Grka.BRIGA O DECI BEZ RODITELJA.sprecavanje epidemija. Na sirem planu to je preventivna zdr.veka pne postaje svetska imperija//traje do druge polovine 4. ZRC je postojalo do 476.uticaj-stvarana su kulturna dobra trajne vrednosti). Soc. Sprovodjene su&XIGIJENSKE MERE.a da je zajednica ili drzava duzna da se brine o svojim gradjanima. praksa u Grckoj menjala se u zavisnosti od drustv. Znaci.pa su u sadrzaj obrazovanja&vaspitanja bile ukljucene&fizicke vezbe.planu drzava je preduzimala organizovane aktivnosti za zastitu vecih grupacija siromasnih: preraspodele zemljisnix poseda.kao sto se menjala filozofija.otkup od strane drzave onih koji su zapali u duznicko ropstvo. delovanje spadala je u prvom redu ZASTITA SIROMASNIH GRADJANA.narocito onoj ciji su roditelji poginuli u ratu: drzava se o takvoj deci starala sve do njihovog odrastanja.KANALIZACIJE.e.kao sastavni deo globalne politike.god. SOCIJALNO-POLITICKA PRAKSA U RIMU (istorija Rima pocinje od 753. Sto se tice direktne zdr..kada su Turci osvojili Carigrad) 23 . Na sirem drustv. U slucajevima prenaseljenosti nekih oblasti-problem u prehrani resavao se kolonizacijom u susedne oblasti gde je bilo uslova.tada dolazi do podele na ZAPRCAR sa centrom u Rimu&ISTORIMCAR sa centrom u Carigradu. Kada su ix Germani osvojili&to je kraj ne samo ZRC-a nego&robovlasnickog poretka u Zap.ali je ipak drzava bila glavni nosilac ukupne soc. Grcka drzava je sprovodila&odgovarajuce mere u oblasti ZDRAVSTVENE ZASTITE.u Staroj Grckoj.zastite drzava je placala lekare da bi lecili siromasne gradjane. kao jedinstvena drzava.zastita. Znacajana je soc. Nekad je to bila odgovarajuca materijalna pomoc radi zadovovoljavanja materijalnih potreba pojedinaca (koji to ne mogu da zadovolje sopstvenim radom).kada je osnovan kao grad-drzava.organizovanje javnih radova radi zaposljavanja onih koji nemaju zemalju kako bi im se stvorili uslovi da zive od sopstvenog rada (sto je imalo&siri drustv.pomoc bili prepusteni sami sebi.-ekonomskih prilika&karaktera politicke vlasti.moguc jedino u ZAJEDNICI sa 2gim ljudima.brisanje dugova.GRADNJA VODOVODA.

Soc.od onih koji su radili u poljoprivredi ili ratnih zarobljenika. Osn.nego&da ih ubije.zastite.proletarijat&vojska se nisu bavili nikakvom proizvodnjom.Rimsko robovlasnicko drustvo je jedino drustvo u istoriji ljudske civilizacije u kome je osnovni factor proizvodnje bio robovski rad. je bila duzna da obezbedi to izdrzavanje. Od plebejaca na najnizoj drustv.zastitu. PODELE unutar R.zastita nije bila jedinstvena na celoj teriroriji.gradski plebs. Mada su Rimljani jos sredinom 5. podela: ROBOVI&SLOBODNI GRADJANI.koji je mogao ne samo da ih fizicki kaznjava.drzava je povremeno sprovodila odredj.veka pne formirali relativno razvijenu pravnu regulativu (‘Zakon o 12 ploca’) robovi ni u kom pogledu a ni kasnije. Cak ni bioloska reprodukcija robova nije bila pravno regulisana. ‘Zakon o zitu’.drzava je imala. Patricije. Robovi nisu subject prava&nemaju nikakvu soc. R.mere koje su isle u prilog siromasnim gradjanima (plebsu uglavnom) najcesce su bile ogranicene na metropolu. Plebejcima koji nisu raspolagali vlastitim prixodima za izdrzavanje sebe&svoje porodice drz.koji su bili u najtezem polozaju) SLOBODNI GRADJANI: PATRICIJI (aristokratija)&PLEBEJCI.nisu bili njegov subjekt.dok je provincijama posveceno manje paznje (resavanje soc.drzava je iz svojih magacina prodavala zito siromasnim gradjanima po nizim cenama. Vladalo je uverenje da je sramota da se slobodni gradjani bave fizickim radom&zanatima (mada su se u selima slobodni&polu-slobodni seljaci bavili proizvodnjom. za vreme Cezara drzava je kupovala zemlju&delila seljacima sa decom koji nisu imali posede/davani su krediti onima koji su bili spremni da ih uloze u povecanje 24 . R.mnoge soc.srazmerno broju stanovnika.ali ipak nisu svi robovi bili u =om polozaju u pogledu uslova zivota (povoljniji status oni koji u gradovima sluze u kucama patricija ili se bave zanatskim poslovima za svog gospodara.tokom dogradnje rimskog prava.rob.drustva bile su visestruke.jer ni jedan slobodan gradjanin nije bio obavezan da radi ili da se bavi zanatima jer je to smatrano nedostojnim slobodnog coveka.nisu mogli da formiraju porodicu.bili su prepusteni samovolji svog gospodara. Braca Grah: oduzet deo zemljisnjh poseda od veleposednika&podeljen siromasnjim gradjanima.vise robova nego bilo koja robovlasnicka drzava (pogovotu od kad je postala svetska imperija).lestvici nastaje proletarijat. imovinske reforme (npr.pitanja izvan Rima bilo je prepusteno tamosnjim upraviteljima).ali oni su smatrani ljudima nizeg reda).a da za to nikome ne odgovara-> veliki broj pobuna&ustanaka koje su rimske vlasti u krvi gusile. Prema njima nije sprovodila nikakve mere soc.

PITANJA Hriscanstvo je nastalo u Palestini u I veku nase ere.odnosima&raspada porodice.trebalo je pronaci&odg. Formiranje Hr je trajalo 3 veka&u tom periodu je formulisana legenda o osnivacu&njegovom bozanskom poreklu. carstvu (u novoj religiji potcinjeni vide spas).hr nije bilo ni 25 .u R.ne verskim ili humanism ciljevima (ocuvati stabilnost drzave => soc. Rim ispod nivoa Stare Grcke: -odnos prema robovima mnogo suroviji -vecina grckix mislilaca podsticala je sl. Kao vera&ideologija Hr je nadzivelo sve dosadasnje drustv.sto nije bio slucaj u Grckoj.gradjane na privredjivanje -javni radovi za podizanje spomenika kulture obavljani od strane slob.u istocnim provincijama Rimskog carstva..neposredno pred njegov raspad.a od nehriscanskih antickih izvora Tacit (koji navodi da je Isus po nalogu Pontija Pilata u Jerusalimu razapet na krst pod optuzbom za zaveru R.-robovi.pa su formirane hr.gradjana u G.rezime&religije. zastita slobodnim siromasnim gradjanima je postojala.iz judaizma. forme da dokona masa ispuni vreme => pozorista&gladijatorske borbe da bi se odvratila paznja od politickoh&socijalnix pitanja. Preduslovi za nastanak Hr su izmesanost naroda.formirana je organizacija (crkva)&izgradjena idejna osnova. Glavni izvori o Isusu Hrisu su novozavetni spisi (jevandjelja i poslanice).=osti. Na samom pocetku stvaranja Hr..dr.rob. Uporedo sa zadovoljavanjem potreba isxrane. Ta zastita je bila motivisana politickim. I pored zagovaranja soc. soc.carstva ).kultura i jezika&klasna nejednakost u R.opstine koje su okupljale 200-300 ljudi medju kojima su vladali saradnja&pomaganje.-pol.bar kada se radilo o onim koji su ziveli u Rimu.proizvodnje/siromasne gradjane oslobadjali od dugova da ne bi zapali u duznicko ropstvo) Odr. Osnivac hriscanstva je bio Isus Hrist (‘Isus’svetovno ime.onaj koga je Bog izabrao za određenu misiju).’Hrist’=»Pomazanik«-osoba pomazana svetim uljem.pomoc kao prevencija pobune plebsa).dolazi do anarxije u seks. sis.] 14. je istupilo sa IDEJOM O =OSTI LJUDI. -u vreme krize u R. SOCIJALNA KONCEPCIJA HRISCANSTVA&ULOGA CRKVE U RESAVANJU SOC. Talmud i dr. Prvi propovednici su bili protiv privatne svojine&za zajednicku potrosnju.

Zato se ubrzo ideja =osti ogranicila samo na =ost pred bogom.za sta je zasluge imao apostol Petar.ukljucujuci&samog osnivaca.ucenje bilo suprotno postojecoj ideologiji&politickoj praxi (u R.jer se na taj nacin zasluziju Bozija milost.god) menja se i odnos xr.religije prvo kao ravnopravne.. Vlast se prema hriscanima odnosila surovije nego prema kriminalcima.grupe&citave narode unutar carstva).imperiji.koji su se delili na patricije tjs.siromasni&apsolutno siromasni. Iako se propovednici hr.vlasti. Tacit je nazvao Isusa kriminalcem&opravdavao potupak Pontija Pilata. Negativan odnos prema hriscanima imali su&obrazovani&uceni ljudi-npr. Uporedo sa sirenjem vere formira se i ogranizacijacrkva.koja se vise ne smatra otelotvorenjem zla.imperije. Jednakost se svodi iskljucivo na =ost pred bogom&prixvata se nejednakost na Zemlji koja se objasnjva 1.jer su takve ideje bile prijemcive za obespravljenje.aprila 313.pa je razlog za progon taj sto je xr.propovednika.obaveza&prava vernika.godine ‘Milanskim ediktom’ priznao xr.koja je pre svega odgovarala aristokratiji kao vladajucem sloji.pa makar to bilo&samo pred bogom&porucuje bogatim da svoju imovinu razdele siromasnima-sustinski je predstavljala atak na postojeci sis. Neron je optuzio hriscane da su zapalili Rim. aristokratiju&plebejce. Privatna svojina&bogatstvo se ne osudjuju ali se smatra da su poxlepa&gramzivost u suprotnosti sa Bozijim zakonima&zato bogati ne treba da zaboravljaju svoju 26 . kao raznopravnu religiju sa politeistickom religijom u R.crkve prema drzavi.smatrajuci hr.ona ih je 3 veka surovo progonila. Od tada crkva tvrdi da je drzava neophodna kako bi svojim zakonima oblikovala spoljasnje odnose&ponasanje ljudi.a vernicima se vise ne savetuje da ne sluze vlasti.prosirilo na sve delove R.zaslugom apostola Pavla. Verovatno je to bio jedan od razloga zbog kojih je vlast promenila odnos prema hriscanima => Car Konstantin je 30.pojava ucenja koje propoveda =ost svih ljudi.mada se uprkos progonima sirenje hr nije moglo zaustaviti. Crkvi ne smeta ni ropstvo.nisu direktno suprotstavljali rim.ciji je cilj bilo pridobijanje svih ljudi bez obzira na njihove imovinske razlike. Medju plebejcima postoje bogati.a da crkva treba da bude usmerena na regulisanje verskog zivota.eksploatisane&ponizene pojedince.jedino apeluje na milosrdje prema robovima.carstvu je postojala kvalitativna podela na robove&ostale gradjane.politicki ni socijani pokret vec pre svega VERSKI. U toku prva 3 veka od svog nastanka hr se. subverzivnim (rusilackim) elementom unutar drzave.covekovim grehom.privatnoj svojini&bogatstvu.potlacene. Rim postaje steciste hr. Promenjeno je&shvatanje o =osti. Priznavanje xr.a kasnije&kao drzavne religije (387. Pri takvoj strukturi.

a davanje milostinje postaje religiozna duznost.proglasavajuci postojece staleske podele prirodnim&od Boga uspostavljenim. Autoritet crkve je poceo da raste jer crkva postaje jedina ujedinjujuca snaga.pre svega. Da bogati ne bi ostali bez nade. Crkva je samo nesposobnima za prosjacenje na 27 . Propovednici xr. Milosrdje za katolicku crkvu ima 2struku ulogu:da pomogne onima na najnizoj lesvici bede.religije&kao ravnopravne&kao drzavne.pa je u ekonomskom pogledu mogla da se iz=achi sa plemstvom. Siromastvo se smatralo Bozijom voljom.tu dobrotu su dokazivali davanjem materijalnix priloga crkvi i pruzanjem pomoci onima kojima je ona potrebna. Zato sto je znala da takvo objasnjenje nece zadovoljiti siromasne.polozaj. istovremeno su sirili&saznanja o potrebi ispoljavanja milosrdja svakog xriscana prema svim ljudima koji su nemocni. Usvajanjem xriscanstva STAV PREMA HO se znatno poboljsao. Davanje milostinje nije bilo sistematski organizovano.siromasnu sabracu po veri.akcije-i pored gresnosti ljudi mogu dobiti Boziji oprostaj.koja sada kao&drzava raspolaze odgovarajucom moci&vlasti.kaznom zbog gresnog zivota.crkva je razvila ideologiju MILOSRDJA koje se proglasava 1om od bitnih moralnih vrednosti.a jos manje popraviti njihov soc.vec je zavisilo od darezljivosti bogatix&dobijali su je oni koji su direktno prosili. Feudalizam.kao drustveni poredak koji je preovladavao u srednjem veku&cinili su ga feudalci (zemljoposednici)&zakupnici (seljaci koji su obradjivali zakupljenu zemlju) bio je period u kome su veze&saradnje crkve&drzave bile najtesnje.uz istovremenoj podsticanje na rad kako bi doprineli poboljsanju svog polozaja&da bogati umire savest&dozive satisfakciju iskupljenja grexova.pa je samim tim&crkva imala svoj (materijalni) interes da se svim sredstvima bori za ocuvanje feudalizma.jer je siromastvo.crkva kao organizacija&institucija moze biti faktor integracije drustva). Apel za milosrdjem smatra se cinizmom. Mada.postaje saucesnik u drzavnim poslovima&pocinje da utice na drustvene tokove&odnose (sto je&bio cilj priznavanja xr.a siromastvo ne treba smatrati sramotom.crkva je preduzimala odgovarajuce soc. Dolazilo je do sukoba izmedju crkve &vlasti.jer su&jedni&2gi xteli da imaju primat u odlucivanju o drustvenom zivotu. Tako crkva. Promene koje su nastupile pruzale su uslove&mogucnosti HO da prezive.bilo je ostrix sukoba izmedju pojedinix papa&svetovnih vladara jer su&jedni&2gi zeleli da imaju apsolutnu vlast. Crkva je postala najveci veleposednik u feudalizmu.proizvod sistema koji vladajuca klasa&crkva svim sredstvima brane.ali ga siromasni lakse ostvaruju (‘Kamila ce pre proci kroz iglene usi nego sto ce bogatas stici u Carstvo nebesko’).

REFORMACIJA u 16.zastite morala da bude i drzava. 28 .ljudi su gresni&od grexa se jedino mogu izbaviti ako slede Bozije zakone&ponasaju se u skladu sa principima Pravde).ekonomskix uslova&potreba.veku u okviru katolicke crkve.cesto&za isplatu troskova lecenja bolesnika&davanje pomoci siromasnima&HO. Nemocni. Od priloga.bolesni.najosnovnije uslove&skromne mogucnosti da prezive.a pri tome je nastojala da religijsko sxvatanje Pravde udje u sadrzaj Pozitivnog prava (pravo koje donosi covek.vec ciscenje starog od pogresnog&da se covek oslobodi stega Vatikana.’oprost grexova’.vec se morala pozabaviti &pitanjima ovozemaljske pravde. Sledeci sukob koji je imao masovne razmere&velike drustvene posledice bio je PROTESTANTIZAM tjs. naivno-biolosko razdoblje po Lavu Vigotskom] Pored =osti&milosrdja.pa je nastojala da&pitanje pravednosti interpretira kroz teologiju&tako nastaju ’10 Bozijix zapovesti’ (Pravednost je jedino imanentna Bogu. U soc.organizovan nacin pruzala pomoc (stari.religiju i PRAVDENOST spada u bitne vrednosti.ubiranje sredstava od str.prixvatilista koja su sluzila za okupljanje vernika. ZADATAK reformacije nije bio izgradjivanje novog teolosko-religijskog sis. Ukinute su dazbine.. Vlast drzave je sluzila zastiti interesa crkve. Crkva nije mogla ostati na apstraktnim principima pozivajuci se samo na bozansku pravdu. Konkretne oblike Pravde crkva je formulisala u zavisnosti od drustv. Prema njoj konacna odluka pripada Bogu u svemu.nekretnina vernika&darova bogatix.siromasni&H su u azilima nalazili utociste.reformacija nije uticala na slabljenje religije ali je dovela do promena u odnosu prema svetovnoj vlasti. Protestantizam je formirao uverenja da se marljivoscu&stidljivoscu&samodisciplinom moze doprineti poboljsanju uslova zivota.prodajom oprosta grexova nastali su AZILI. Dakle.prava koje je drzava donosila odgovarale interesima&sxvatanjima crkve.pogledu zadrzao je milosrdje kao vrednost ali je glavni nosilac soc. Crkva je organizovala versko poducavanje kao vid obrazovanja za siromasnu decu.suprotno od Prirodnog).pravde dolazila je u obzir samo ako je sluzila zastiti interesa crkve.pa je dolazilo do SUKOBA&unutar same crkve (jos&zbog tumacenja pojedinix biblijskih stavova) sto je dovelo do RASKOLA&PODELE NA ZAPADNU (KATOLICKU)&ISTOCNU (PRAVOSLAVNU) 1054. Ogranicena je moc Papa. [FAZA AZILIZIRANJA tjs. Crkve za tzv. Rad&stvaranje dobara kao osnovna vrlina.mala deca).godine.za xr. Nisu sve norme Poz.pa&u pitanjima Pravde. Kritika drzave&njenog sis.

O dogadjajima u srednjevek.slepih. Sv. SAMARICANSKO MILOSRDJE.ali su&za njih stizali prilozi od bogatix ljudi. Srbiji govori nam delo ‘Krmchija Sv.ako se stara o njemu&ne upravlja dobro njegovom imovinom. Crkva je smatrala da je sira socijalna zastita duznost&obaveza drzave. ‘Milostinja vredi vise od posta&od svake 29 .sto je u to vreme znacilo veliku&tesku kaznu. Ovi pravni spisi predstavljaju zbirku zakonskih propisa iz doba Nemanjica u kojima se pominje&osnivanje ‘casnih domova’ za smestaj ‘bolesnih. Najbitnija soc.Nakon Raskola Katolicka Crkva je ostala jedinstvena.pa srpska&mnoge 2ge. Neke od njih su otvarali vladari&za njih davali odredjene priloge.-zastitne mere (ako drzava vlada ljudima-obavezna je da ih u svemu shtiti).da organizuje soc..Save’ koje je prikazao dr Miodrag Popovic.xranu&lecenje siromasnih.gluvih.hromom’.koja treba da organizuje&sprovodi soc.nezavisno od broja samostalih drzava a Pravoslavna Crkva nije uspela da ocuva jedinstveni centar pa se tako formiraju autokefalne Crkve (prvo bugarska. Navedeno je&da ‘se odstrane iz Crkve oni koji se podsmevaju slepcu.hromix i obolelih na 2gim udovima’. Takve bolnice smatrane su drzavnim.nezavisno do drzave.bilo je tzv. Veliki br manastira imao je neku vrstu bolnica.ali je ostala dosledna prvobitnom xriscanskom sxvatanju milosrdja kao bitnog religijskog&etickog nacela. 15.a narocito da bogati cine dobrocinstva&pomazu siromasnima.sto je&cinila.gluvom. ODNOS PRAVOSLAVNE CRKVE PREMA OSOBAMA SA INVALIDITETOM Za razliku od katolicke crkve koja je imala jedinstveno glediste o soc.za ciju se realizaciju zalagala pravoslavna crkva u Srbiji. U srednjevekovnoj Srbiji Crkva je pri manastirima organizovala smestaj.unutar pravoslavlja postojale su razlike od zemlje do zemlje. To je istovremeno&put za ostvarivanje pravde&pravicnosti.pitanjima. Propisano je&da gluvi&nemi opravdano mogu biti naslednici&da ‘ko ima srodnika gluva&nema.zast.ne moze ga naslediti’. Crkva moze.tak oda danas u okviru Pravoslavlja deluje oko 15 autokefalnih Crkava).vrednost.Sava je dobrocinstvo&milosrdje smatrao osnovnim principom odnosa medju ljudima. Obaveza je prema bogu&xriscanskom verovanju da se ljudi medjusobno postuju&pomazu.

pomoc u slucaju element. To nije bila samo kritika starog.tako&od srpske vlastele&od str. staranje o nezbrinutoj deci.a kasnije je doslo&do direktnog osporavanja teoloskih dogmi.unistavanja domacinstava&sl. [Rimokatolicka crkva u srednjem veku sa jedne strane nastavlja sa aziliziranjem svojih nemocnih&hendikepiranih vernika&brine o njima a sa druge strane.dodela napustene zemlje siromasnima koji nisu imali svoju.mera.zastita samoxranih udovica&starih osoba.] Za vreme ropstva pod Turcima pri manastirima koji su ostali pruzana je zdravstvena&2ga pomoc iako veoma skromno jer su Turci lisili Crkvu njenih poseda.tako da su najbitnija pitanja koja se ticu soc. [Dusanov zakonik&nomokanon Sv. revolucije) &nastanka kapitalizma.za vreme inkvizicije.ucestvuje u njihovom fizickom unistavanju (najcesce spaljivanjem).ishrana siromasnih&ubogih pri manastirima_takodje postojale su&odredbe kojima su bile predvidjene ostre kazne za vlasteline u slucaju pljacki sela.probleme jer je siromastva&bede bilo mnogo.poretka pocela je OBNOVOM ANTICKE FILOZOFIJE&KULURE uopste.zastite siromasnih gradjana regulisana normativno statutima gradova. Crkva nije mogla da resi sve soc.Save su najvazniji zakoni feudalne Srbije] Staranje o HO se spominje&u Dus. Indirektna kritika feud.zrtve&molitve’. Crkva je uprkos tome pruzala otpor.zakoniku&u 2gim spisima tog vremena&njihov sadrzaj jasno ukazuje da su postojali humani odnosi prema HO kako od strane predstavnika srpske srednjevekovne drzave. Srpske pravoslavne crkve.organizovanje pri manastirima neke vrste obrazovanje dece.-pobeda Fr.pa je&drzava morala da preduzima niz soc.nepogoda.).vec&stvaranje jedne drugacije slike o svetu30 . ODNOS DRUSTVA PREMA OSI U PERIODU HUMANIZMA&RENESANSE U drustveno-politickom slmislu renesansa se uzimala za pocetak nestajanja feudalizma (traje od 476.-pad ZRimskog carstva do 1789.a svestenstvo izlozili nasilju&teroru.poducavanje zena za vodjenje domacinstava.a kasnije&Dusanovim zakonikom (npr. Ne treba praviti razliku medju ljudima na osnovu njihovog polozaja jer su svi ‘stvorenih od istog praxa’. To su zaceci novog kulutnog poretka-H&R. 16.

ona je tokom renesanse bila daleko ne samo od drustvene nego&od politicke =osti.njegovu individualnost. Rodilo se uverenje da covek sopstvenim umom&delom moze da nadje smisao vlastite egzistencije&da organizuje individualni&soc.a ne za bozanskim vrednostima.zato nije prirodno sprecavati ljude da razviju svoje sposobnosti&ostvaruju prava koja im pripadaju. Traga se za ljudskim. Sto se prakse tice. SUMNJA U RELIGIJSKE DOGME&hriscanske vrednosti. To je FAZA SEGREGACIJE.odnosa nejednakosti su se najdrasticnije ispoljavale u periodu tzv.slobodu (uz rec ‘obnova’ stoji pojam ‘humanizam’).naucnix&umetn.) 17.razvija licnost. (Makijaveli-15. prv. Tokom formiranja kapital. zivot u kom realizuje vlastite snage.akumul.nova umetnost&filozofija koja U CENTAR STAVLJA COVEKA.Spinoza.PRIRODA&DRUSTVO postaju osnovni predmet filoz. DELOVANJE FILANTROPA NA ZBRINJAVANJU OSI Kao posledica znacajnog kulturnog pokreta u svetu poznatog pod nazivom HUM&REN dolazi do promene drustva prema HO.vek-slobodna republika se moze uspostaviti samo kada u drustvu ne bude podela ljudi na staleze. Ovo razdoblje se odlikuje aktivnoscu veceg&stalno rastuceg broja filantropa koji su vodili brigu o izvesnom broju HO. vrednosti (borba protiv feudalizma-protiv privilegije vladajuce feudalne klase) Priroda je sve ljude obdarila manje-vise slicnim sposobnostima-> prirodna jednakost. Rada svakog pojedinca.kad se bude pravila razlika izmedju plemica&ostalix gradjana.Lajbnic) 31 .jedna od osn.on je taj koji coveku omogucuje da menja prirodu da bi zadovoljio ljudske potrebe&organizovao individualni&drustveni zivot. U prakticnom sprovodjenju ideje za ostvarivanje boljih&humanijih uslova z&rada ljudi.pristalice racionalizma (Dekart.&16.sto je izazvalo porast interesovanja nauke za ovu populaciju&njene probleme. Za umne ljude-COVEK. dela.kapitala.. JEDNAKOST.nego samo utopijska vizija jednog novog drustva). Na takvo stanje je usledila kritika (ne direktna. Razum kao kriterijum saznavanja&vrednovanja.klase nejednakost kao rezult. Bogatstvo plemica kao rezultat prevare&nasilja/unutar gradj. Razum postaje princip od koga treba zapoceti duxovni&materijalni preporod.

godine a zavrsava se pobedom Francuske revolucije 1789. PEDRO&HUAN PABLO BONS su gluvoneme sticenike ucili da govore.u svom radu ‘Pismo o slepima za one koji vide’. DIDRO. STRUCNJACI: JERONIM KARDANA je u 16om veku ucio gluvoneme da pisu&tako se sporazumevaju sa okolinom.tjs. 18. Medju njima je bio&dr Johan Konard Amon koji je poznat kao prvi strucnjak u Evropi koji se specijalizovao za praktican rad na podrucju patologije govora&koji se smatra ocem logopedije.takodje istaknuti knjizevnik&istoricar.polozaj slepih u drustvu moze&mora podici&unaprediti primenom njima prikladnog obrazovanja.a samim tim&PRVI OBLIK DEFEKTOLOSKE REHABILITACIJE. VOLTER.veliki fra mislilac.pedagozi&drugi strucnjaci. Ovim problemima bavili su se mnogi lekari.&obrazovanje slepih.plemstvom. SOCIJALNI PROBLEMI IZAZVANI PRVOBITNOM AKUMULACIJOM KAPITALA [malo o feudalizmu: F zapocinje padom ZRC 476. ‘Gluve osobe imaju razvijene govorne organe ali zbog gluvoce nemaju razvijen govor’. razvoj manufakturne proizvodnje.[RACIONALIZAM=saznanje coveka&njegov neposredni odnos prama 2gom coveku&svetu uopste se stvara.zalagao se za obrazovanje slepih&na osnovu istrazivanja je zakljucio da se opsti soc. Drustveni poredak koji je preovladavao u srednjem veku i cinili su ga feudalci (zemljoposednici)&zakupnici (seljaci koji su obradjivali zakupljenu zemlju)] U poslednjoj etapi feudalizma (burzoazija deli vlast sa feudalcima.godine.] razvile su&filantropske aktivnosti svih osoba koje su bile spremne da pruze pomoc clanovima drustva kojima je pomoc bila neophodna (osobama sa psiho-fizickim poremecajima i/ili nedostacima). Delovanjem humanista&filantropska misao je pokrenula obuku govora lica sa ostecenim sluhom. Defektologija tako pocinje kao neposredna praksa filantropije ili ljubavi prema coveku osudjenom da trpi zbog nedostatka koji je stalan&nepromenljiv.oblikuje&menja prema nacelima razuma.preteche 32 . U istom razdoblju raste&zainteresovanost strucnjaka za rehab.iznosi cinjenice o potrebi&mogucnostima obrazovanja slepih.tako da je sprovodio&tehniku citanja sa usana.

sa sela. Pored navedenih soc. Vladajuca feudalna klasa drzi bitne poluge politicke plasti.slobodnih seljaka&dela gradskog stanovnistva nastaje RADNICKA KLASA. OSIM NJIX postoje zanatlije.kao i dela plemstva formira nova klasa BURZHOAZIJA.a crkva je. SOCIJALNO-POLITICKA KONCEPCIJA TOMASA MORA 33 . Sve te promene dovode&do menjanja soc.nacin&nivo proizvodnje&upravljanja.zigosanje vrelim gvozdjem po celu ili grudima.masinske industrije!!!) sa jedne strane osetniji ekonomski&kulturni napredak u gradovima ZEvrope.uprkos novim naucnim.a neki su postali&razbojnici.a sa 2ge krupna socijalna raslojavanja&beda jednog dela stanovnistva.kategorija postoji&1 nehomogen sloj koga su cinili prognani sa sela (jer je zemlja koju su obradjivali pretvarana u pasnjake za gajenje ovaca jer je vuna trebala da zadovolji potrebe tekstilne manufakture-‘ovce su pojele ljude’ by Tomas Mor: u gradovima zbog ogromnog priliva stanovnistva sa sela nema dovoljno zaposlenja&drzava problem nezaposlenosti pokusava da resi represivnim merama da bi se sprecilo nezadovoljstvo.veku.strukture => na jednoj strani od odredjenog broja zanatlija&trgovaca. Takvo stanje je trajalo vise od 1 veka.otpustene pratnje&posluge feudalaca.filozofskim&umetnickim stremljenjima od pocetka 16og veka. [ Represivno zakonodavstvo-nehumano ali nuzno]) .u osnovi glavna ideoloska snaga = VREME ZACETKA KAPITALIZMA = proces koji je kasnije nazvan PRVOBITNA AKUMULACIJA KAPITALA.u svim ZEvropskim zemljama u 15. Novi oblici proizvodnje zaxtevali su&povecanje radne snage koja se mogola regrutovati ugl.nesposobni za rad&sl.&16.doneseni su ZAKONI PROTIV SKITNICHENJA kojim su propisivane veoma surove kazne: bicevanje. Vlasti pritom nisu ulazile u razloge zbog kojix su ljudi bili to sto jesu (vecina u taj polozaj dovedena silom).trgovci&malobrojna inteligencija koji ne pripadaju ni jednoj od ove 2 klase.sakacenje.pa&osuda na smrt.a na 2goj strani od bivsih kmetova.gradska sirotinja (koja nije mogla ili nije htela da se zaposli u manufakturnim radionicama). Oni su bili bez ikakvih sredstava za zivot&samim tim su bili prinudjeni na prosjacenje&skitnju. -> usled napustanja sela&zaposljavanja u industriji feudalci vise nisu bili u mogucnosti da zadrze dotadasnje odnose. Da bi se takve pojave suzbile. 19.

god) opisao je drustvene prilike tog vremena u Engleskoj.odnosa pa soc.godine. Tomas Mor je bio svedok tih dogadjaja&u svom delu ‘UTOPIJA’ (1516. zastite&tezak polozaj terao ih je na bune&ustanke protiv feudalaca (u Nemackoj se dogodio najveci otpor seljaka koji je bio uvod u dugugodisnji rat. 34 . Ubrzo je vlast sxvatila da je sprovodjenje Zakona protiv skitnicenja moralo biti ublazeno.verskih sukoba&raskola. Kritikuje privatnu svojinu..jer je bilo korisnije da se telesne kazne zamane novoizgradjenim zatvorima&popravilistima u kojima su beskucnici predstavljali radnu snagu koja donosi profit.ali je po katolickoj crkvi svetac od 1935.ratova.. Siromastvo&beda su se toliko uvecali tokom raspada feud. privatnu svojinu kao uzrok svih zala.mada su nasilno proterani iz svojih stanista.god)&u tom periodu evropska drustva su prolazila kroz veoma surove procese svakojakih nasilja. Za vreme vladavine kralja Henriha VIII pobijeno je oko 72 000 ljudi koji su bili proglaseni skitnicama.000 seljaka).kao&epidemija.Tomas Mor je stanje prvobitne akumulacije kapitala objsanio recenicom ‘ovce su pojele ljude’.zastita koju je Crkva do tada pruzala nije mogla da zadovolji rastuce potrebe. Zbog suprotstavljanja kralju za vreme trajanja svoje sluzbe na mestu kancelara Engleske u vreme Henriha VIII giljotiran je.pobijeno je najmanje 150. Podizana su&sirotista za nezbrinute a uz njih&razlicite radionice. Proces raspadanja feudalnog poretka&nastanak burzhoaskog bio je dugotrajan. tj.socijalno stanje tokom razvoja manufakturne proizvodnje (proleterizacija seljaka&raspustenih pratnji beskucnika pretvorenih u beskucnike). Seljaci su bili izvan bilo kakve soc.gladi.jer je zemlja koju su ljudi obradjivali pretvarana u pasnjake da bi se zadovoljile potrebe tekstilne manufakture za vunom.tako da tu ulogu preuzima drzava (sto je&bio zaxtev protestantske reformacije – ‘milosrdje zameniti organizovanom brirom drzave’).sto je dovelo do toga da seljaci odlaze u gradove u potrazi za zaradom (a to izaziva problem nezaposlenosti koje drzava pokusava da resi represivnim merama da bi se sprecilo nezadovoljstvo). Prvi put iznosi ideju o drustvu bez eksploatacije sto ce postati glavna ideja socijalista. Kritikovao je kapitalizam. Proteklo je nekoliko vekova od pocetka razvoja novih oblika proizvodnje&gradjanske klase do definitivnog rusenja feudalnog sistema (1789.

Postignuca mnogix uticajnih ljudi&organizacija su bila usmerena na stvaranje uslova da se u drustvenoj zajednici poboljsaju. u Nemackoj je usvojen ‘Nacionalni program eutanazije’ koji je obuhvatao masovno istrebljenje&unistenje nesposobnih za rad.skolovanja. VEKA NA HUMANIZACIJU ODNOSA PREMA OSI Znacajnim promenama u 2. veku razvija se tzv. U tu svrhu bilo je naophodno obezbediti znatna finansijska&materijalna SREDSTVA kojima bi se omogucilo povecanje njihovog zbrinjavanja u privatnim&drzavnim specijalizovanim INSTITUCIJAMA. U mnogim zemljama su napori defektologa bili krunisani ociglednim poboljsanjem zivotnix i/ili radnih uslova pri cemu su stvoreni humaniji medjuljudski odnosi u mnogim drustvenim zajednicama.narocito industrijska proizvodnja zaxvaljujuci naucnim&texnickim otkricima koja su delovala na razvoj nauke&texnologije).zaposljavanja&sto neposrednijeg ukljucivanja HO u otvoreno drustvo. Posle okoncanja I..koje je Vigotski nazvao NAUCNI ili SOCIJALNOPEDAGOSKI PERIOD. Narocito je bio zapazen razvoj naucnog istrazivanja u oblasti defektologije.time&strucnjaka uze specijalizacije koji su metodama zasnovanim na rezultatima nauke&primenom savremene tehnike organizovali&usavrsili rehabilitaciju HO.tokom 20. U 20. Rastao je&broj humanitarnih drustava za zastitu HO. UTICAJ RAZVOJA NAUKE 19. Defektolozi su pokusavali da prosire traganja usmerena na otkrivanje sto prikladnijix&humanijih nacina&oblika zbrinjavanja. Medjutim.asocicacije.xumanizuju odnosim prema HO. RAZDOBLJE SOCIJALNE INTEGRACIJE. U ovom razdoblju bio je u porastu broj SKOLOVANIH DEFEKTOLOGA. Odluku o tome koja osoba&kada mora biti unistena fizicki donosila je 35 .a narocito II sv.hronicno obolelih od odredjenih bolesti.komiteti.veka u svetu nastaju&mnogobrojni primeti ekstremno negativnih&dehumanizovanih odnosa prema HO => pocetkom 1939.osposoblj.retardiranih i drugih osoba ‘nekorisnih za drustvo’.prof.20.rata tim organizacijama se pridruzuju&medjunarodne organizacije.polovini 19og veka doprineo je opsti napredak socio-ekonomskix&soc-kulturnih odnosa u drustvu (naglo su se razvijale proizvodne snage.imajuci u vidu&odgovarajuci STRUCNI KADAR koji ce primenjivati odgovarajuce POSTUPKE HABILITACIJE&REHABILITACIJE zasnovanim na dostignucima savremene nauke&tehnike.

pri cemu je usmrceno oko 500. u nemackim logorima je brutalno usmrceno mnogo HO.podrazumevajuci pri tome ‘Hitlerovsko-nemacku rasu’. Izvanredni razvoj nauke.doneo je +promene u mnogim drustvima koje su pracene znacajnim otkricima&njihovom primenom na podrucju tehnike. Uporedo s komisijom delovale su&posebne grupacije koje su imale zadatak da fiz.veka. LIBERALNI KAPITALIZAM: OPSTE KARAKTERISTIKE. EKONOMSKU OSNOVU LK je imao u razvoju MASINSKE INDUSTRIJE&IZGRADNJI FABRICKOG SISTEMA PROIZVODNJE.Roma. Nacisti su eutanaziju primenjivali navodno radi ‘ocuvanja arijevske rase’. veka (pobeda Fr.a zatim&u Francuskoj.SIRENJU UNUTRASNJEG&SPOLJNJEG TTRZISTA&RAZVOJU NAUKE.veka donela je&pojedine xumane promene koje su nastale humanizacijom odnosa prema HO u pojedinim drzavama.pre svega elektronike.posebna komisija sastavljena od strucnjaka iz redova politicara.kao ikapitalizam uopste.revolucije).000 mentalno&fizicki HO).u sferi politike-novi institutI-VISEPARTIJSKI PARLAMENTARNI SISTEM (pravo glasa&politika =ost).medju kojima je samo u gasnim komorama 275.a zavrsetak poslednja cetvrtina 19.brodarstvo).000 Srba. U tom pokolju je sirom Evrope usmrceno mnostvo dece.a u sferi ekonomije RAZVOJ TRZISTA na kome se roba valorizuje (vrednuje). 21.uniste iskljucivo decu koja su bila na razne nacine odvajana od porodice&ubijana radi tako imenovanog ‘chishcenja&ocuvanja chistote rase’.kao&uvodjenjem novih tehnologija. Druga polovina 20.zapoceo je u Engleskoj.RAZVOJU SAOBRACAJA (zeleznica.uz koriscenje racunara&robotike. Ovaj oblik kapitalizma.da bi se kasnije sirio na 2ge ZEvropske zemlje.lekara&sl. Novo je sto je kao osnova MASINSKA PROIZVODNJA. Za njegov pocetak uzima se kraj 18.SOC.IDEJE&PRAXA Nastao nakon procesa prvobitne akumulacije kapitala-kao nova era u razvoju kapitalistickih odnosa.rata u nacistickom logoru Nezavisne drzave Hrvatske u Jasenovcu liseno je zivota oko 750.omladine&odraslih lica. 36 .Jevreja&2gih naroda.000 ljudi pripadnika srpskog naroda. Tacan br zrtava se ne zna ali nije sporno da iznosi nekoliko miliona (tokom II sv.tehnike&proizvodnih snaga uopste. Ovom progresu doprineo je&razvoj medicine (u smislu ranijeg otkrivanja&suzbijanja poremecaja&bolesti).

[javna&privatna svojina su strogo razgraniceni. odnosa smatralo se shtetnim). Eksploatacija radnika se ne sprovodi pomocu drzavne prinude kao u robovlasnickom&feudalnom sistemu.sem u meri koja je potrebna da bi se obezbedilo postovanje zakona&ugovora zarad nesmetanog funkcionisanja privredne&2ge delatnosti koje su bile neophodne za drustvo.zastite&nema izgradjenu bilo kakvu soc.ujedno je suzbijen&uticaj Crkve koja jeodvojena od drzave.a radnici nemaju mogucnosti da uticu na menjanje uslova rada&visinu najamnine jer ne poseduju sopstvenu organizaciju. pitanja razmatrao u vezi sa pitanjama SLOBODE koja je centralna kategorija njegovog ukupnog ucenje. Ziveo je&delovao u vreme LK.je problematiku =osti&2gih soc.Uporedo sa ekonomskim dostignucima rasla je&politicka moc burzoaske klase.koja treba da pociva na ZAJEDNICKOM RADU SVIH. drzava ne moze da deluje ni u sferi soc.premda malo modifikovane. U fazi LK drzava se nije mesala u privredni zivot (svako njeno uplitanje u regulisanje ekon.zalagao se za takav drustveni poredak u kome ce se na najbolji moguci nacin dovesti u SKLAD SLOBODNO DELOVANJE POJEDINCA SA POSTOJANJEM&ODRZAVANJEM PRIVATNE SVOJINE&’OPSTIM DOBROM CELINE’.&politickim pitanjima. Postoji pravo svih.&soc.visinu najamnine&cenu proizvoda.ukljcuju PROSVECIVANJE LJUDI&OCUVANJE PRIRODNOG PRIRASTAJA. privatni kapitalista sve odnose regulise po svom naxodjenju. stepen ne=osti zavisi od rada&sposobnosti pojedinaca-drustvo odganizovano prema slobodi&privatnoj svojini istovremeno je&PRAVEDNO DRUSTVO. drustveni odnosi pocivaju na vladavini privatnog kapitala.pored ostalog.pol.tjs. Feudalna klasa je politicki&ekonomski porazena.sada nema ozbiljnijeg politickog protivnika prilikom odlucivanja o ekon.zbog cega Mil predlaze postepene&stalne REFORME koje.da slobodno formiraju politicke stranke.cije su osnovne ideje&do dana danasnjeg aktuelne.] *MIL*.jer su kapitalisti&radnici formalno slobodni da svoje odnose regulisu ugovorom. =ost se sastoji u jednakom pravu svakog coveka na STICANJE SVOJINE.pravde.plemstvom.organizovanju&funkcionisanju drustva&njegovih institucija. Mil je takođe bio naklonjen biračkom pravu za žene i (kasnije) radničkim zadrugama.a ne=ost tjs. Kapitalisti odredjuju&duzinu radnog vremena.pa&radnika.ali u stvarnosti su SVE POLITICKE PARTIJE POD UTICAJEM&KONTROLOM BURZOAZIJE ZBOG NJENE EKONOMSKSE NADMOCNOSTI.koja je vlast u period manufakturne proizvodnje delila sa feudalcima tjs. ne vaze principi =osti&soc. Na taj nacin ce se minimizirati drustvene ne=osti medju ljudima. sindikat u ovoj fazi razvoja kapitalizma. 37 . POTRAZNJA&PONUDA odredjuju nivo zaposljavanja.

permanentan&da se odvja evolutivno. soc.kao&drugi predstavnici liberalizma.sa jedne&narastanje radnickog pokreta.kao&Mil. S.spade ured onih mislilaca iz doba LK kod kojih preovladjuje optimisticko uverenje da je progress uopste.Nemackoj ukojima je uvedeno zdravstveno osiguranje uslucaju invalidnosti&starosno osiguranje &to predstavlja kraj LK. On odbacije komunisticke ideje koje zagovaraju drustvenu =ost ljudi jer one ne deluju u skladu sa moralnim zakonom.polovini 19. 22.umesto na zakonu ponude&potraznje bila bi nepravedna).*HERBERT SPENSER*.protiv toga da se drzava bavi soc.-politicka ideja jeste da SVI LJUDI IMAJU =O PRAVO NA SLOBODU.veka prinudili su burzoaziju da menja pogled na soc.njihovo ostvarenje bi nacilo povredu nacela Slobode&=osti.pa dolazi do zakonodavnih promena u Engl. je.beda.STANJA U VREME LIB.nuzan je PROCES EVOLUTIVNOG PRELAZA (u kom se covek prilagodjava prirodnoj&drustvenoj sredini).treba raditi na tome da se ljudi MORALNO VASPITAVAJU tako da vode brigu sami o sebi.da ne bi opterecivali 2ge.pitanja. Svaka druga =ost za njega je neprixvatljiva.zivot.zivot&polozaj coveka usvetu zavisi od njegovog TRUDA DA SE UKLOPI u opste tokove&da tako unapredjuje licni&kolektivni soc. Za materijalni.zivota.odnosno blagostanje covecanstva u kome nece biti bede&zla&u kome ce biti sve vise pravde.pri cemu je primarno dejstvo bioloskih faktora. To je za njega prvi&osnovni princip ispravne =osti.kulturni&socijalni razvoj.koja bi trebala da se temelji na njihovoj dobrovoljnosti.pa&u sferi soc.KAPITALIZMA 38 .sa 2ge strane u 2. Umesto filantropskog ocajavanja zbog siromasnjih&bednih. UTOPIJSKA KRITIKA SOC.treba moralnim uticajem razvijati svest o uzajamnoj pomoci (drustvo treba da vrsi moralni uticaj na pojedince kako bi se kod njih razvijala svest o UZAJAMNOJ POMOCI.problemima&da svojim merama resave problem siromasnix jer bi na taj nacin povredila slobodu onih od kojih se oduzima da bi se 2gima davalo (svaka raspodela koja bi pocivala na arbitrazi drzave..da bude izraz njihovih osecanja&savesti). spade u moralnu sferu. Sto se tice brige drustva za siromasne.a sam soc. Siromastvo&soc. Osnovna S. Princip solidarnosti za S.

pa je osnovao RADNICKE KOLONIJE U PREDIONICAMA PAMUKA U New 39 . FURIJE je smatrao da se drzavom moze valjano upravljati&rukovoditi prema PRINCIPIMA RAZUMA (razvoj slobodne licnosti. Da bi se uspostavilo pravedno drustvo.rentijeri.SOCIJALUTOPIZAM = izraz nezadovoljstva zbog neispunjenih obaveza datih neposredno pre&za vreme Fr.jer se svojina stice radom.svi ljudi su ukljuceni u proces proizvodnje kao akcionari.humanog drustva. Socijalutopisti slede opstu metodolosku nit prosvetiteljstva.mada Furije ne smatra da svi ljudi treba da budu iz=cheni u imovinskom pogledu (jer doprinos pojedinca nije =ak).GARANTIZAM kao drustvo prostih asocijacija . Takav rad je pravican. Suprotnosti se javljaju izmedju klase industrijalaca (fabrikanti.vojnici).&politickih ideja.a RAD&STVARALASTVO treba da budu osnov svake drustvene vlasti. Uredjena drzava mora prevladati stanje nezaposlenosti&Sen Simon saradnju industrije&nauke vidi kao jedini nacin.banari.za njih je RAZUM kritetrijum saznanja&vrednovanja. .jer ona ne resave ni problem drustv.Furije&Oven kao predstavnici socijalutopizma smatrali su da revolucija nije put ni nacin uspostavljanja pravednog stanja.nestaju klase&ne=osti.SOCIJANTIZAM kao priprema za formiranje slozenih oblika udruzivanja.radnici.birokrate.Osnovna pokretacka snaga drustvenog progresa RAZVOJ INDUSTRIJE. Zamisljao je drustvo harmonije kao drustvo materijalnog izobilja u kome nema zavisti.=ost svakog pojedinca.ne ukida zlo&nepravdemniti uspostavlja organizaciju drustva na principima razuma.zemljoradnici)&klase besposlicara (plemici. NAUKA je glavna pokretacka snaga napredka covecanstva.njegov doprinos&rad…). Sen-Simon.vlasnici sredstava za proizvodnju&svako ima mogucnosti da razvija&ispoljava svoje sposobnosti.a NAUKA najmeritornije sredstvo organizacije drustvene prakse.revolucije. OVENova delatnost nije bila samo teorijska kao kod Sen-Simona&Furijeaon je u Engleskoj pokusao da sprovede osnovna nacela o uredjenju odnosa u procesu rada u kome se ostvaruje =ost&pravednost.bez prinude&eksploatacije-suprotnom tadasnjim uslovima. Period civilizacije deli na tri faze: .neophodna je racionalna organizacija drzave koja bi ibla uskladu sa zaxtevima industrijalizacije. SEN-SIMON je dao najveci doprinos kritici&vrsio najveci uticaj na kasniji razvoj soc.harmonije.naucnici. Klasa besposlicara ce nestati tako sto ce se ukinuti pravo na nasledjivanje.a sa njim nastaje&KAPITALIZAM.XARMONIZAM kao stvar buducnosti (prerovladavanje kapitalistickih odnosa) u kojoj jos uvek postoje paraziti.

koji predstavlja drzavno staranje o siromasnim.iznemoglim&invalidima koji su bili ekonomski&zdravstveno ugrozeni.ali je Oven znao da su to parcijalna resenja&da ne sezu dalje od radionica -> neophodne su drustvene reforme&reforma drustvenih institucija u celini.bolesnim. 23. Sproveo je SOC.zakon oogranicenju zenskog&dechijeg rada).jer zbog rasprostranjenosti&tezine ovog problema privatna inicijativa nije mogla vise da bude nacin.koja zivi&radi u kooperativnoj koloniji koja je bila obavezna da se stara o nemocnima. Svoj sistem obrazovanja.Lenark-u.MERE: briga o deci zaposlenix. Ovim zakonom propisan je KRUG KORISNIKA.pravila o njihovom vaspitanju&obrazovanju. ‘Nas cilj je cilj svih razumnih bica-sreca’. Ublaziti soc.vaspitanja&osposobljavanja za rad Oven naziva ‘Institut za formiranje karaktera’.RELIGIJU&POSTOJECI OBLIK BRAKA (temelje na kojima je pocivao tadasnji poredak) video je kao prepreke za ostvarenje soc.polozaj ovih grupacija kao zadatak morao se poveriti ORGANIZOVANOJ DRUSTVENOJ ZAJEDNICI.skracenje radnog vremena za 3h.za njihovo resavanje morala se angazovati&DRZAVA. Doslo je do bojkota od strane burzoazije koji je doveo do raspada kolonija.godine usvojen ‘Sirotinjski zakon’.kao&DRZAVNE USTANOVE koje su bile odredjene&obvezne da se staraju o svojim korisnicima.siromasnix&svix osoba nesposobnih za rad.njihovom skolovanju&osposobljavanju za obavljanje odredjenih poslova. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ‘SLUZBENOG STARANJA O SIROTINJI’ Nagomilani ekonomski problem u drustvu pocetkom 19. Organizovane su&’UBOZNICHKE KUCE’.utvrdjeni OBLICI STARANJA.problemima koje je trebalo efikasnije resavati. Velika Britanija bila je jedna od najrazvijenijih industrijskih zemalja. Produktivnost rada je povecana.koje su bile obavezne da prihvataju osobe iz zakonom odredjenog kruga korisnika.=osti&pravednosti sto je&opisao u delu ‘Novi pogled na svet’ koje je kritika istih.pa je tim povodom 1834.bolesnih.veka iziskivali su preduzimanje prikladnih mera kojima ce se ublaziti tezak polozaj starijih.postojale su 4 fabrike.sa nagomilanim soc.medju 40 . Sve radnike koji su ziveli sa svojim porodicama u naselju smatrao je clanovima velike porodice.a PRIVATNU SVOJINU. Posebnu paznju je posvecivao deci.iznamoglih.

a ta nastojanja podsticala je&drzava u nameri da ih sto pre izbrise iz liste korisnika soc.sa 2ge strane.da mogu sebi da obezbede samostalan ili bar delimicno samostalan zivot.mesto&ulogu soc.potrebe.obrazovanje&osposobljavanje osoba u stanju soc.slucaj’ sa stanovista drustvene solidarnosti.decu.pomoci.koji je proucavao PROBLEME SOC. bili veoma teski. U ovim radionicama su deca&omladina. Uz njih su se nalazile radionice u kojima su svi sposobni za rad bili obavezni da radom zaradjuju sredstva za sopstveno izdrzavanje&podmirenje potreba svoje porodice. DIRKEM je svoje sxvatanje solidarnosti zasnovao na temelju drustvene podele rada. cim se zaposle. Medju njima je&EMIL DIRKEM.pa su se mladi trudili da sto pre&sto bolje nauce zanat&napuste uboz.pod nadzorom majstora.kojima su se nalazile&HO.koju on razlikuje &striktno odvaja od texnicke. POSLEDICE – nastajanje HUMANITARNIH&DOBROTVORNIH ORGANIZACIJA sirom Evrope radi pruzanja pomoci nemocnima&ugrozenima. UTICAJ GRADJANSKE SOCIOLOGIJE NA ZASTITU&ZBRINJAVANJE OSI Sredinom&u 2oj polovini 19.ZASTITE LJUDI&to iz redova pogodjenix zivotnim nedacama&razvrstanih u red ‘soc. Na drustvenom planu posledica-> podvrgavanje licnosti coveka mexanizovanom radu. 41 . Uslovi zivota su u uboz.sa jedne strane&bitnih obelezja socijalne politike u drzavi.politike&zastite gradjana u savremenoj drzavi. zanimanja. 24.posebno onix osoba koje zbog nesposobnosti za rad&invalidnosti postaju socijalni slucajevi.sticali znanja.u kojima su korisnici ziveli&radili.mogli da se zaposle&prestanu da koriste finansijsku pomoc drzave. Mnoge od njih obuhvatale su&vaspitanje. Shvatajuci znacaj.mnogi teoreticari se bave proucavanjem&resavanjem ovih problema.sto je bilo izuzetno vazno (ne samo za tu populaciju nego&za RAZVOJ DEFEKTOLOSKE TEORIJE&PRAKSE).veka RAZVOJ DEFEKTOLOSKE TEORIJE&PRAKSE bio je zavisan od napredka ekonomske moci&kulture datog drustva.umece&vestinu pojedinix zanata da bi kasnije. One su se bavile prikupljanjem materijalnih sredstava&raznim 2gim aktivnostima kojima su doprinosile ublazavanju teskoca koje pogadjaju decu bez roditelja.hend. DRUSTVENA PODELA RADA-rastavljeni &uprosceni rad sveden na pojedine pokrete koji se ponavljaju.strucno osposobljeni za obavljanje odredj.omladinu&odrasne HO.

to ne moze empirijski dokazati. Drustvena koxezija kod MS obezb. Najvisi stepen MS postize se kada se individualna&kolektivna svest podudaraju.odnosno pozitivno zakonodavstvo (glavna svrxa nije kazna. 42 .pre svega na osnovu licnih sposobnosti pojedinaca.nego vracanje u predjasnje stanje onoga sto je poremeceno prekrsajem). formulise&pojmove mehanicka&organska solidarnost.kao sto je xorda. Visok stepen individualnosti clanova zajednice.podele rada. Takvo jacanje individualnosti u organizovanoj zajednici cini drustvo jedinstvenijim.gde razlicita zanimanja nisu razvijena. D. OS mogla se razviti na temelju vece podeljenosti drustv. MEHANICKA SOLIDARNST uspostavlja se na osnovu grupisanja ljudi po slicnosti.a ne da se sukobljavaju.iako istorijski oblik takve solidarnosti vidi u prvobitnim oblicima drustvene organizacije.TEXNICKA PODELA RADA-podela rada po grupama&ona je osnova profesionalnog strukturiranja. Karateristicna je za drustva nizeg razvoja u kojima profesije nisu izdiferencirane. To ima&pozivitne moralne posledice. I ovde su ljudi zavisni od zajendice. Pojedinci unutar grupe ne saradjuju samo zato sto su slicni.ali oni ovde imaju mnogo > mogucnosti da razviju svoju licnost jer specijalizovani rad zaxteva daleko vise inicijative nego uniformna podela rada.da saradjuju.tjs. U razvijenijoj specijalizaciji niko nije dovoljan samom sebi.nego iziskuje potrebu da se ljudi uzajamno dopunjuju. na stepenu MS.oni postaju atomi kojima drustvo raspolaze.&kolektivnog verovanja.jer takvi oblici drustvenog organizovanja vise ne postoje&zbog toga daje analogiju sa klanovima. ORGANSKA SOLIDARNOST razvija se na razlicitosti individua za nju je karakteristicno restitutivno pravo.rada&specijalizacije.tjs. priznaje da. Naravno. se potcinjavanjem individualnix svesti zajednickom cilju.nego je upucen na mnostvo 2gih ljudi.Na temelju ove podele D.a solidarnost se moze uvecati na nivou kolektiviteta samo ako se smanjuje individualnost pojedinca. MS predstavlja neposrednu vezu individua&globalne zajednice/istovetnost indiv.nego &zato sto im je takva saradnja uslov opstanka.cak&vise nego na nivou nerazvijene drustv. OS je mogla nastati samo u razvijenijim civilizacijama.u modernom drustvu. Razlicitost koja ovde posotji medju njima ne negira samu solidarnost.time se gubi individualnost pojedinca. a spoljasnji izraz je represivno pravo cije sankcije idu od prekora do smrtne kazne ili izgnanstva iz zajednice.

dakle za organsku solidarnost ili u okviru delatnosti koju u drustvu obavljaju.medju kojima se nalaze&HO.zastitu&zbrinjavanje ljudi pogodjenih socijalnim slucajem. od konkretne porodice&da su one najcesce neprikladne&neefikasne da se bave resavanjem problema osoba nesposoban za samostalan zivot&rad.tek zatim karitativnim organizacijama.a MORALNIM UTICAJEM obezbediti brigu drustva za siromasne (razvijati svest o uzajamnoj pomoci). Spenser se zalagao da se problem zadovoljavanja potreba&zbrinjavanja invalida resavaju METODOM SAMOPOMOCI.politicka ideja je da su svi ljudi imaju =o pravo na slobodu.tjs. Dao je svoj doprinos resavanju problema&pitanja koje se odnose na soc.po njemu.tjs. Svoj stav je prakticno dokazao licnim ucescem u karitativnoj ogranizaciji ‘Drustvo za ogranizaciju pomoci’. On je protiv toga da se drzava bavi soc.jer ljudi treba dase moralno vaspitavaju tako da sami vode brigu o sebi da ne bi opterecivali 2ge.problemima&da svojim merama resava problem siromasnih. HERBERT SPENSER-cuveni engl.njihovog izbavljanja iz grupe socijalnih slucajeva.prvi&osnovni princip =osti (PRAVEDNOST je u vezi sa principom =osti. Shodno tome.a u izuzetnim slucajevima javnim sluzbama&bolnicama.sociolog.tjs.pedagoge. Njegova osnovna soc. SOLIDARNOST spada u moralnu sferu-drustvo treba da vrsi moralni uticaj kako bi se kod ljudi razvijala svest o uzajamnoj pomoci tako da bi to bio izraz njihovih osecanja&savesti).sto je. Dirkem je smatrao da je ovakav sistem prikladniji u poredjenju sa sprovodjenjem zakonskih propisa o staranju&pomoci osobama pogodjenim soc.medju kojima se nalaze&invalidi. svako uspostavljanje =osti nezavisno od rezultata rada nije pravedno. 43 .sociologe…) da razvijanjem teorije rasvetljavaju&pomazu u resavanju mnogih slozenih problema u prakticnom radu na podrzucju defektologije.slucajem.jer su drzavne sluzbe suvise udaljene od pojedinca.jer bi se na taj nacin ostvarila solidarnost&uzajamnost resavanja problema ugrozenosti clanova porodica.po Dirkemu v&o HO&resavanje njihovih problema (ukljucujuci&njihovo cuvanje&zbrinjavanje) treba poveriti na prvom mestu PORODICI.psihologe.Dirkem se zalagao za primenu sistema UDRUZIVANJA LJUDI PO ZANIMANJIMA. Spenser je podsticao razne strucnjake (lekare.HO.

isticuci da je ta ideja plemenita&privlacna.jer se broj ljudi povecava geometrijskom progresijom.siromasne treba prepustiti PRIVATNO INICIJATIVI.a sredstva za zivot aritmetickom => UZROK BEDE jednog broja ljudi (tjs. Prema tome.tjs.pa pravo na opsttanak imaju oni koji su ustanju sebi da obezbede sredstva za zivot => jedini nacin zaustavljanja sirenja bede je SPRECAVANJE PREKOMERNOG PORASTA STANOVNISTVA a to je moguce na 2 nacina: moralnim uticajem&represivnim sredstvima.a pomaganje siromasnih bi znacilo oduzimanje od onih koji imaju-sto bi uzrokovalo novo siromastvo.M.pa se zato Maltus zalaze za moralni uticaj kroz socijalizaciju&edukaciju. Odnos prema siromasnima za koji se zalagao Maltus je prihvacen u Engleskij tada.polozaj radnih slojeva drustva.ratovi&sl. RAZUM nalaze da ljudi uskladjuju svoje strasti sa svojim mogucnostima. Soc. su soc.pitanja.25.koju treba eticku uvazavati.ali ipak imati u vidu da to povlaci&odredjene drustvene posledice.pitanja. MARXOVE SOCIJALNE KONCEPCIJE Kao&gradjanske mislioce 19og veka&Marxa su zaokupljala soc. Bavi se problematikom =osti. 44 .sto je dovelo do POVLACENJA DRZAVNIH INSTITUCIJA iz sfere brige za siromasne.posledice bile su veliki porast ne samo materijalne nego&moralne bede. Znacajan deo njegove analize kapitalizma (od prvobitne akumulacije kapitala do kraja liberalnog kapitalizma) se odnosi na soc.posebno problemi siromastva.ali se NIKAD ne moze ostvariri zato sto covek ne moze dazivi uizobilju niti svi ljudi mogu = da dele darove prirode. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KONCEPCIJE TOMASA MALTUSA Glavna prepkupacija T. 26. ne=osti medju ljudima) nije neravnomerna raspodela bogatstva nego PRIRODNA ZAKONITOST USLOVLJENA SRASTIMA koje dovode do NERAZUMNOG UMNOZAVANJA (narocito kod siromasnijih slojeva). DRZAVA NE TREBA DA POMAZE SIROMASNE jer bi na taj nacin uvecala bedu. podsticala uvecanje siromastva koje ocekuje zastitu&brigu drzave. Maltus se zalaze za moralni uticaj.jer uprotivnom neravnomerni porast stanovnistva ce se regulisati merama razlicitih formi represije kao sto su gladmbolest.

To je.pre svega u ogranizovanju radnickog poktera&njegove borbe za poboljsanje ekonomsko-socijalnih uslova zivota. Sto se tice pravednosti.koja je posebno zaokupljala M. POTREBE&NJIHOVO ZADOVOLJAVANJE M.lose radnicko zakonodavstvo.manipulisane potrebe.prema tome ni o soc. Kompleksan sadrzaj koji se izrazava kategorijama =osti. To je uslov cele istorije koji se mora ispunjavati svakog dana&svakog sata. savremenike. On uvodi pojmove: radikalne potrebe.niske najamnine koje ne prate porast proizvodnje&uvecanje drustv. Kriticka razmatranja naznacenih pitanja su u to vreme bila od izuzetnog znacaja.oblicima: glad.bolest.a solidarnost je razmatrao kao pitanje ogranizovanja radnicke klase u borbi za njena prava. Marxovo SHVATANJE POTREBA je znacajno posto je problematika potreba kod njega u neposrednoj vezi sa pitanjima =osti a posebno&sa problematikom pravednosti&solidarnosti.u razl.politici.eksploatacija.nije se njom posebno bavio.nepostojanja soc.pravednosti&solidarnosti obuhvata centralna pitanja o kojima je raspravljao u vezi sa problematikom prvobitne akululacije kapitala&lib. Od posebnog teorijskog znacaja su analize. Covek bivstvuje tako sto nastoji da zadovolji svoje raznovrsne&brojne potrebe sto zavisi od istorijskih uslova&nivoa razvoja coveka. nije pravio nikakve zaokruzene predmetne studije. sredstava za zadovoljavanje potreba kojima se obezbedjuje ‘proizvodnja samog materijalnog zivota’. Ali zadovoljavanje prvih 45 .Ni o jednom posebnom pitanju M. Slede razmatranja koja se odnose na duzinu radnog dana.stambena ugrozenost.INDIVIDUALNE&DRUSTVENE.a ne kao poseban teorijski problem. kontekstima je bilo reci o pitanjima koja se mogu uvrstiti u problematiku soc.OTUDJENE&AUTENTICNE.u stvari.zakljucci&anticipacije u vezi sa nekim centralnim kategorijama koje se odnose&na soc.velika smrtnost. vezuje za covekovo ispoljavanje koje kao rezultat ima opredmecivanje&prisvajanje predmetnog sveta.sem u sklopu pitanja =osti.rad zena&dece pod teskim uslovima koji ostavlja trajne posledice na drustvo u celini. Podele deli na: PRIRODNE&DUHOVNE.NUZNE& LUKSUZNE.pol. Istorija nastanka potreba je u nerazdvojivoj vezi sa proizvodnjeom sredstava za zivot.nezaposlenost.ponizavajuci karakter dobrocinstva&milosrdja&sl.kapitalizmom.danas kao&pre 1000godna da bi se ljudi samoodrzali u zivotu.bogatstva.medjutim.bogatstvo potreba.ukupan materijalni&moralni polozaj radnih slojeva drustva koji se manifestuje u razl.pol.zastite ili njena nedovoljnost.tjs.KVALITATIVNE&KVANT ITATIVNE.

** Doduse. Menja se&nacin zadovoljavanja tih potreba. istorijskim okolnostima.ali postoji granica toga zadovoljavanja koja je odredjena KUPOVNOM SNAGOM. indiv.autenticnoh potreba. **Iako sve individue ucestvuju u procesu proizvodnje (opstem razvoju bogatstva).sto je dovelo do pretvaranja prirodnih odnosa u odnose medju stvarima&potcinjavanja coveka zakonima ekonomije (jer primarni cilje proizvodnje nije zadovoljavanje covekovih potreba.pocinje da proizvodi sredstva pomocu kojih proizvodi nove potrebe koje nisu uslovljene samo covekovom bioloskom konstitucijom. &prirodne promene se istorijski menjaju u zavisnosti od opsteg razvoja coveka.jer podela rada odredjuje njihovo mesto u prisvajanju.kvantitet&kvalitet&pomera se donja granica njihovog zadovoljavanja.elementarnih potreba.one ne ucestvuju ravnopravno u podmirivanju svojih potreba.kulture&dr. => kapitalizam 46 . Tako dolazi do preokrenutog odnosa u zadovoljavanju covekovih potreba.potreba. cime je omogucio proizvodjenje novih.otudjenog rada&robnonovcanog oblika privrede.niko unapred nije iskljucen iz prisvajanja bogatstva roda.odnosno zadov.stvaraju se LAZNE POTREBE.&umesto da covek vlada predmetnim svetom koji je sam stvorio.nego na jedno strani stvara bogatsvo a na 2goj bedu.proizvodjenje potreba&njihovo zadovoljavanje prelazi u svoju suprotnost jer sluzi pokretanju mehanizma ciji je smisao produkovanje sto > robe.umesto instinskih. Proizvodjenje novih potreba odvaja coveka od 2gih zivih bica pre svega po tome sto ‘prvim istorijskim cinom’ zapocinje proizvodjenje&duhovnih potreba. Analizom nacina proizvodnje&prisvajanja u kapital.tradicije. U uslovima privatne svojine.pre svega kvantitativnih potreba.pored zadovoljavanja elementarnih prirodnih potreba.aktivnosti na njihovom zadovoljavanju&orudja kojima se one zadovoljavaju podstakli su na ‘proizvodjenje novih potreba’. Covek stvara svoj predmetni svet radi zadovoljavanja potreba na datom nivou indiv. Bogatstvo roda se uspostavlja na siromastvu individue. mogucnosti u odredj.sto predstavlja ‘prvo istorijsko delo’ – istorija zapocinje od momenta kada covek.a time&SVET TUDJIH STVARI kao&tudja moc koja ga potcinjava. potreba svih. OSNOVNA POTREBA postaje potreba za POSEDOVANJEM stvari. drustvu dosao je do zakljucka da je KAPITALIZAM doprineo snaznom razvoju ljudskih potreba jer je oslobodio coveka od ‘pupcane vrpce prirodne zajednice’ (oslobodio je coveka od neposredne zavisnosti od prirodnih uslova).a nju odredjuje kapital.&drustv.PREDMETI VLADAJU COVEKOM. potreba.a time&zadovolj.za kojom se onda naknadno stvara vestacka potreba.nego sticanje profita). To ne doprinosi zadovolj.

Time se razvija SVEST RADNIKA o potrebi skracenja radnog vremena. Temeljeci se na privatnoj svojini.cije je ono vlasnistvo ispoljavanja zivota.gde je on ‘slucajno’ – zbog podele rada zasnovane na privatnoj svojini – potchinjen.proizvodi&svog ‘grobara.materijalna osnova.on mora da prevlada postojece stanje.nego to&ne sme.za proizvod samog rada’. Da bi ukinuo nacin dotadasnje egzistencije.iz cega se zakljucuje da ona OSLOBADJAJUCI SEBE OSLOBADJA CELO DRUSTVO. ako je teorijski projektovano trebanje prihvaceno&kolektivno (‘teorija se u jednom narodu uvek ostvaruje samo ukoliko je ostvarenje njegovih potreba’). Radnik vremenom postaje svestan raskoraka izmedju svojih potreba&polozaja.tjs.Cak&sam ZIVI RAD se pojavljuje kao tudji prema zivoj radnoj snazi. ‘Materijal koji radna snaga obradjuje je TUDJI MATERIJAL. Zato ‘radikalna revolucija moze biti samo revolucija radikalnih potreba’.ali&svest o novim potrebama. dolazi do pojma RADIKALNE POTREBE = ovaplocenje vrednosti svekolikog covekovog ispoljavanja. ga nalazi u PROLETERIJATU zato sto je on jedina klasa u gradjanskom drustvu koja je vezna ‘radikalnim lancima’&koja poseduje ‘univerzalni karakter svojim univerzanim patnjama’.drustvo proizvodeci potrebu za radnom snagom.ne samo da ne moze da zadovolji. Posto je svakoj revol. potreban pasivni element.otudjenom radu&podeli rada. Ako ne zeli da dovode u pitanje sopstveno oplodjivanje. Spoznajom uslova privredjivanja (svest o 47 .proizvodi potrebe koje. njen rad se pojavljuje samo kao dodatak materijalu&orudju &stoga se opredmecuje u necemu sto joj ne pripada. Ali u praxi ona moze biti delotvorna samo ako ‘zaxvati mase’. Tako kap.pa to vodi zaostravanju protivrecnosti izmedju rada&kapitala. Opsta trka za bogatstvom&profitom tera rad preko granice njegove prirodne potrebnosti&tako stvara materijalne elemente za razvitak bogate individualnosti.kapitalisticko drustvo stvara&odredjeni odnos prema radniku.ciji je on rad.isto tako je orudje TUDJE ORUDJE. Kako toj klasi nije ucinjena ‘nikakva posebna nepravda nego nepravda uopste’.ona se ne poziva na istorijsko. Stoga ova klasa nema nikakve posebne interese jer joj nije ni ucinjena posebna nepravda nego nepravda uopste.jer je USTUPLJEN KAPITALU ZA OPREDMECENI RAD.M.kapital ne moze da ide na radikalno skracenje radnog vremena.tjs.. je radikalna on teorija koja postulira coveka kao najvisu vrednost. Sam rad&njegovi uslovi su radniku nametnuti spolja. .proleterijat. najamni rad&zadovoljio potrebe svoje licnosti.koja je =o svestrana u svojoj proizvodnji kao&u potrosnji. Tako M.jer bi time negirao samog sebe.sto je moguce samo TRANSCENDIRANJEM KAPITALISTICKOG DRUSTVA.nego na ‘samo covecansko pravo’. Za M.

Svoj koncept radik. O slobodnom vremenu kao uslovu za formiranje drugacijeg coveka&nastanak 48 .omogucava RAZVOJ INDIVIDUE.vec na revolucionisanje drustv.sa 1e strane.KOMUNIZAM = asocijacija slobodno udruzenih proizvodjaca. [Potrebe jednog tipa drustva ne mogu se projektovati na sis.ALI POVRATNO UTICE NA RAZVOJ PROIZVODNIH SNAGA sa 2ge strane. SLOBODNO VREME je radiklna potreba radno-priozvodnog dela drustva. kasnije razvijao na osnovu analize protivrecnosti kap. POTREBA PODRUSHTVLJAVANJA – u podrustv.razvitak koji sa svoje strane deluje povratno na proizvodnu snagu rada kao najveca proizvodna snaga’.potreba u kapitalistickom drustvu. Svest o novim potrebama koje je proizveo kapital ‘koja je&sama proizvod nacina proizvodnje zasnovanog na kapitalu’. stvara ‘bogatstvo roda’ a na 2goj ‘siromastvo individue’.pa umesto bogatstva na 1oj&siromastva na 2goj strani. Od toga polazi nova projekcija gradj. Nju ni kapital ne moze da zadovolji&zato dolazi do zaostravanje protivrecnosti izmedju rada&kapitala.pa maker&za manjinu drustva. ‘Usteda radnog vremena = je povecanju slobodnog vremena.najavljuje njegovu propast. udruzenih proizvodjaca se ukida suprotnosti izmedju radnog vremena&slobodnog vremena.u asoc.’stupa bogat covek&bogata covekova potreba’.otudjenju&potrebi zadovoljavanja svoje licnosti) radna snaga postaje svesna radikalnih potreba.drustva koje pociva na otudjenom radu. Slodobno vreme. vrednosti u odnosu na kapitalisticko drustvo. odnosima se&cula kvalitativno razlikuju od onih u otudjenom drustvu koje sve potrebe svodi na posedovanje.koje nisu postojale u prethodnom.ali&cinjenice da ih ne moze zadovoljiti ako ne transcenidira kap.na kome se na 1 str. Medjutim.koja izgradjuje&svoj system potreba. vremena za puni razvitak individuuma.radikalno drugaciji od sis.emancipacija coveka se ocituje&u kvalitativnom menjanju njegove culnosti.nacin proizvodnje&potrosnje.] Radikalne potrebe u drustvu udruzenih proizvodjaca imaju promenjen status u sis.odnosa.zato predmetni svet postaje ljudski sam ou neotudjenom drustvu u kome predmeti postaju drustveni predmeti kojima se covek potvrdjuje ‘ne samo u misljenju nego&u svim culima’-zato je opredmecenje covekovog bica na ljudski&neotudjen nacin&u tome da ‘covekova cula ucini ljudskim&da stvori ljudsko culo koje odgovara celokupnom bogatstvu ljudskog prirodnog bica’_novo drustvo stvara kvalitativno 2gacije potrebe.vec potpuno nove koje tek treba ostvariti. radikalne potrebe nisu one koje su ostvarene.potreba je M. potreba sasvim drugacijg tipa. Svest o tome da takvi odnosi ne mogu postati temelj slobode konstituise KOLEKTIVNO TREBANJE koje se ne svodi na potrebe imanja.drustva.posedovanja >.tjs.

Samo ‘carstvo nuznosti’ nije ono iz vremena kapitalizma jer udruzeni proizvodjaci imaju slobodu da ‘racionalno urede ovaj svoj promet materije s prirodom. je analizi potreba pristupio svestranije&kompletnije od svih svojih prethodnika.postoje&neke epohalne ogranicenosti koje nije mogao da prevladanpr.tjs.navike ljudi.] [ Pored nesumnjivog Marxovog doprinosa kritickoj teoriji potreba.osecanja. ona pitanja gde je pravio distinkcije izmedju istinskih&laznih potreba.njihovim povezivanjem sa razvojem svesti. je ipak prenebregao neke bitne cinjenice-nije dovoljno da se srusi stari poredak..pri cemu je celokupan proces materijalne&duhovne reprodukcije zivota usmerio na istiske potrebe. M. ISTINSKA RESENJA M.da ga dovedu pod svoju zajednicku kontrol.njihova psihologija&sl.novih potreba M.inhibicija&fobija.promeni oblik vlasnistva.tjs.’uvecavaju se&proizvodne snage koje te potrebe zadovoljavaju’.pri cemu je akcenat uvek na proizvodnji.naznacio je alternativne oblike zivota. [ M.za koje je uslov skracenje radnog vremena namenjenog za proizvodnju.proizvodnja koja ostaje u ‘CARSTVU NUZNOSTI’ se odvija pod drugacijim okolnostima od onih u kapitalizmu. Potrebe je posmatrao u okviru istorije&razvoja&razmatrajuci predmetnost potreba je uocio vezu&odnos izmedju potreba&proizvodnje&potrosnje.& nakon najradikalnijih revolucionatnih obrta se javljaju odredjene psiholoske reakcije kao recidivi starih trauma. Uvodeci pojam ‘bogatstvo potreba’ postavio je osnove za prevladavanje dihotomije podele potreba&sadrzajnom interpretacijom ‘coveka bogatog potrebama’ dao znacajan doprinos daljem obogacivanju pojma humanizam.dok je duhovna. M. Medjutim&zadovoljavanje materijalnih potreba.pa da se automatski promene&nacin misljenja. govori prilikom razmatranja ‘CARSTVA SLOBODE’. da ga vrse sa naj< utroskom snage&pod uslovima koji su najdostojniji&najadekvatniji njihovoj ljudskoj prirodi’. je izlozio&sustinu otudjenja potreba&naznacio forme manipulacije potrebama.umesto da on njima gospodari kao neka slepa sila.vec zbog epohalne organicenosti. .razviju proizvodne snage&svest ljudi o saznanju sta su istinske potrebe. Zbog toga se nije mogao 49 . je video u revolucionarnom obrtu.cime je ukazao&navrednosne kriterijume za procenjivanja dostignuca odredjenih soc. nije imao potrebna saznanja iz oblasti soc. psiholoska dimenzija ostala na marginama njegovih razmatranja (‘istinske potrebe postoje samo ako postoje predmeti pomocu kojih se one mogu zadovoljiti’). uspostavljanje slobodne ljudske zajednice u kojoj nece biti potrebe za bilo kakvom represijom. Uvodjenjem pojma ‘radikalne potrebe’.psihologije.promena.ali ne zbog svoje nemarnosti. Mada se ovde potrebe uvecavaju. M.

se ne bavi moralnom osudom ne=osti niti zeli da stvara projekciju idealnog drustva =osti.pre svega radnih proizvodjackih slojeva.bez koje nije moguce ni temeljno razjasnjenje kako izbeci soc. dobrima (od kojih mnoge namece trziste&koje nisu uvek stvarne.nego pitanjima kako ogranizovati drustvo koje bi omogucilo razvijanje svestranih oblika zivota&formiranje coveka ‘bogatog potrebama’!! To ne znaci da se prostim kvantitativnim rastom materijalnih dobara&zadovoljavanjem rastucih potreba za razl.upustiti u temeljnu analizu filogenetske strukture covekovog bica. snage. Problem je u tome kakav se odnos uspostavlja u prisvajanju predmetnog sveta. M. nedostupne vecini clanova drustva. =ost za M. vidjenje pozitivnog ukidanja privatne svojine ne treba tumaciti kao zaxtev za ukidanje svakog posedovanja&potpunu nivelaciju u 50 .niti na pitanje svojine&raspodele (kako su mislili predstavnici komunistickih utopija). Otuda je problem =sti PITANJE JEDNAKE VREDNOSTI SVIH LJUDI -> =ost se ne moze svesti samo na pitanje politicke&pravne =osti (kako su taj problem videle tadasnje gradjanske teorije). kako zapoceti PROCES PREVLADAVANJA OTUDJENJA da bi covek mogao na svestran nacin da ispoljava svoj genericke moci.da organizuje svoje vlastiti snage kao drustv. Taj put mora ici prevladavanjem podele coveka na egoistickog gradjanina individuuma&stvaranjem uslova u kojima se covekov svet&njegovi odnosi svode na samog coveka. Da bi se ostvario process razotudjenja&uspostavio princip =ke vaznosti svih ljudi.a time&razumevanja sustine drustv.nego&lazne) resavaju bitni soc.zadovoljavajuca forma prisvajanja koja bi obezbedila razvoj coveka bogatog potrebM&mogucnost ispoljavanja njegovih generickih sposobnosti tjs.pitanja.ne znaci da treba UKINUTI svako POSEDOVANJE. =ost&ne=ost je opstedrustveno pitanje jer se tice ukupne drustvene situacije&polozaja velikih delova drustva. Ako se problem ne=osti ne resava ni distributivno-komunistickim ni gradjansko-liberalnim modelom prisvajanja predmetnog sveta postavlja se pitanje da li je moguce uspostaviti drustv.odnose u kojima bi se realizovala neka treca.sagledavajuci njenu sustinu kroz razlicite forme otudjenja coveka u gradjanskom drustvu. &soc. je uneposrednoj vezi sa sproblematikom zadovoljavanja potreba. M.niti se prevladavaju ne=osti. uopstavanje posedovanja) = M. smatra da su razvoj proizvodnih snaga&materijalno bogatstvo pretpostavka jednog poretka.vec samo ono KOJE OMOGUCUJE EKSPLOATACIJU 2OG COVEKA (tjs.tako da M.traume usled neostvarivanja ocekivanih zadovoljenja&onih potreba za koje postoje predmeti ali su kvalitativno&kvant. > govori o ne=osti nego o =osti.ali to nije dovoljan uslov slobode&opste ljudske emancipacije. problem.

klasnih ne=osti.pitanja. M. => M. [ To je kasnije imalo uticaja na socijalisticku praxu-zapostavljeno pitanje pravne =osti.=osti. pravna =ost kao bitan element soc.* 51 .M.cilj. koncepcija se bazira na razdvajanju svojine&prisvajanja&zaxtevu za ravnopravno ucesce svih u odlucivanju. se tim pitanjima < bavio jer je smatrao da je PRAVO INSTRUMENT U RUKAMA VLADAJUCE KLASE za odrzavanje postojeceg sis.sto ej vodilo samovolji onih koji odlucuju&produbljivanju ne=osti u sferi licnih prava&sloboda.a sa stanovista pojedinca znacilo bi ukidanje svake individualnosti).odnosno =osti pred zakonom u resavanju drustv.zivota). To se ne moze postici stihijom trzista niti spoljasnjom prinudom. Sustina je DA SE ONEMOGUCI DA JEDNA GRUPA LJUDI MOZE IMATI VLAST NAD 2GOM. Posedovanje u smislu zadovoljavanja potreba bi trebalo da se prosiri na sve ljude (na taj nacin svojina prestaje da bude osnova moci. On je samo to smatrao nedovoljnim&zato je stavio akcenat na svojinu&odlucivanje.jer nemaju svi =e sposobnosti. Dakle.vec za njeno pozitivno prevladavanje odnosno PODRUSHTVLJAVANJE.racionalnom organizacijom proizvodnje (koja bi se odvijala pod uslovima najdostojinijim coveku)&stvaranjem =ih uslova za odlucivanje. Pravna regulative je potisnuta u korist donosenja ad hoc odluka. Uopstavanje svojine&princip o =im mogucnostima odlucivanja ne znaci da svi imaju =o.potreba.problem =osti&ne=osti (bar u dosadasnjoj istoriji) se vezivao sa nekim 2gi ciniocima npr.pravdajuci to opstim interesom.cija dinamika treba da vodi formiranju coveka bogatog potrebama (kvantitet ali&kvalitet potreba).prisvajanju (tako nesto bi bilo besmisleno kao soc.nego *razvojem proizvodnih snaga. Medjutim.nego da svi imaju pod=e mogucnosti da prema svojim sposobnostima ucestvuju u odlucivanju usvim sferama drustv.mada je&to shvatio kao proces koji pozitivno prevladava privatnu svojinu u korist covekvog slobodnog&ravnopravnog prisvajanja predmetnog sveta radi zaodovoljavanja licnih&drustv.a =ost uslova u prisvajanju pruza svima mogucnost da na kvalitativni nacnin zadovoljavaju svoje potrebe na nivou drustv. nikad nije tvrdio da je ostvarivanje soc.pa&socijalnix.=osti moguce ignorisanjem principa =osti pred zakonom.ili da su svi =o kompetentni u odlucivanju.kao&da stvaraoci dobara ravnopravno odlucuju o uslovima&rezultatima proizvodnje predmetnog sveta&ovladavanju stvorenim predmetnim bogatstvom).sto se moze postici ako rad&doprinos budu merilo raspodele&zadovoljavanja potreba.pri cemu bi se uspostavio princip =osti u sferi odlucivanja (ne da svi o svemu odlucuju. se zalaze ne za nivelaciju svojine kao resenje problema ne=osti. ] M.mogucnosti.

Govori o opstoj revolucionarnoj solidarnosti proleterijata (ali to ne predstavlja znacajan doprinos probematici soc. [ M.jer su uvek medjusobno isprepletane&povezane.a nakon pobede tih revolucija su koncipirani&izgradjivani osnovni principi soc.pol.zastita dece. ideja.ucenjem. svode na pravo egoistickog coveka koji je odvojen od zajednice). =ost. soc.sferu. solidarnost ne egzistira na nivou globalnog gradj. Distinkciju izmedju utopizma&utopijskog je uocio Bloh: utopijsko je shvatio kao projekat alternativnih zivotnih mogucnosti. drustva zbog toga sto je ono podeljeno na klase ciji su interesi suprotni&nepomirljivi. Socijalisticke revolucije u 20.tjs.kao&kod najuticajnijih mislilaca njegovog vremena. ideje su bile osnova u formiranju socijalistickog poretka.u kojoj je prevladano otudjenje&ljudi organizuju svoje ‘vlastite snage kao drustvene snage’.jer prozimaju mnogo sifre&ostale drustv.bilo je to na skromnom nivou koji je odredjivao materijalni razvoj pojedinih socijalistickih zemalja. M. Za njega je tememlj istinske integracije drustva ‘slobodna asocijacija proizvodjaca’.pol.oblasti.onoga sto nije ali je istorijski realno moguce.koja je moguca u svetu u kome je prevladano otudjenje ne samo u radu nego&u misljenju&stvaralastvu. mnogih socijaldemokratskih partija u ZEvr zemljama koje su kasnsije osvajale vlast.originalnom nacinu integrisanja ljudi u zajednicu.solidarnost). je razvio ideje o jednom novom.koje su prisutne u gradjanskoj misli. Zadovoljavanje autenticnih potreba je put ka autenticnoj egzistenciji.na odredjen nacin su prisutni&kod M.pravednost. Za.ima utopijskog.ali je to ona utopijska E-ja.jer je njegovo stanoviste da gradjansko drustvo nije emancipovalo coveka kao coveka..).sigurnost radnog mesta. U ovoj koncepciji. koliko je to imalo sustinske veze sa izvornim M.-pol.cinjenica je da su mnoga pitanja soc.integraciju u formi slobodne asocijacije potrebno je&da vecina ljudi autonomno&bez nametanja prihvati odredjene norme&vrednosti (drustv.uz koje idu&potrebe..besplatno&ravnopravno obrazovanje&sl. koncepcije se ne mogu organiciti samo na soc.Sto se tice pravednosti&soc.). Medjutim. soc.tjs. Za drustv.pravde.zdravstveno&penzijsko osiguranje.veku su izvodjene u ime M.pol.kao&u politici. kod Marxa nasla odredjenu primenu u novostvorernim socijalistickim zemljama (puna zaposlenost.narocito tokom 19og veka.koja se razlikuje od utopizma poput onog kod Tomasa Mora.a narocito kako su one prakticno primenjivane. Habermass primecuje da je utopijska perspektiva postala politicki delotvorna istorijska svest. 2go je pitanje kako su te ideje njihovi nosioci razumevali.nego samo 1 klasu-burzoaziju (pa se&ljudska prava koja proklamuje burz. M.tako da su M. Istina.ali znatno manje nego =ost&ne=ost.ideologiji 52 .

oni su ugl.solidarnost.pol.upotrebivsi ga u naslovu svog dela ‘Prirodna istorija naroda kao osnova nemacke soc.zivot miliona ljudi izgledao znatno drugacije. Soc.politike’.u soc.postojala je&jedna drugacija socijalisticka orijentacija.programa od strane drzave.koja je tokom celog stoleca nakon M. POJAM. Tek sredinom 19.uslovima.problema prisutno je u svim organizovanim zajednicama jos od Antickog doba. Prema Rilu.bez kojih bi soc. Ovakvo shvatanje sadrzaja soc.veka usla je u upotrebu kovanica soc.kao&one koje je socijalisticki pokret tokom svog razvoja isticao kao svoja nacela: humanizam.soc.PREDMET&CILJEVI SOCIJALNE POLITIKE Teorijsko razmatranje&prakticno resavanje soc. Nisu svi pokusaji koji su nastali iz M. -> soc.sferi su postignuti znacajni rezultati.politikom-treba saciniti primerene programe rekonstrukcije drustva.itd.sloboda.integracija ljudi u zajednicu pretpostavlja ukidanje dominacije sistema nad svetom zivota. Oni koji su u ime M. smatrala da je.a ne samoostvarenja preko aktivnog neposrednog uticaja pojedinaca&drustv. u Nemackoj prihvatilo je Udruzenje za 53 .ali tako da je on sada mnogo rigorozniji nego sto je to bio onaj u ‘starom svet’ koji su srusili. rezultat pravno-administrativnog sprovodjenja soc.takve procese je moguce zaustaviti odgovarajucom soc.demokratija.politika.cije je delo drzava blagostanja. U shvatanju&uspostavljanju procesa integracije osnovno polaziste socijaldemok. U ovom delu se analiziraju problemi razaranja tradicionalnih veza&odnosa u drustvu koji su izazvani industrijalizacijom.taj naziv je u literaturu uveo Nemac Vilhem Hajnrih Ril. Bila je to zapadnoevropska socijaldemokratija.njena idejna osnova marsizam.grupa na njihovo koncipiranje&realizovanje (&ovde se pokazala nadmoc sveta sistema nad svetom zivota). Polazeci od tih nacela. 27.uz 2ga civilizacijska dostignuca. bile su vrednosti koje su vec sadrzane u izvornom marxizmu. ideja istiuz < ili > doslednosi u primeni tih ideja&uz odgovarajuce ideje u skladu sa vremenom&drustv. pravda&2ga. Istina. pokusali da grade ‘novi svet’ u stvari su ojacali sistem.politika treba da se bavi celinom drustvenih procesa&odnosa obuhvatajuci ukupnu drustvenu strukturu.

a narocito od 60ix godina 20og veka dolazi&do razvoja teorije o soc.upravljanje soc. postaje bitan faktor razvoja ukupnog drustvenog&licnog standarda gradjana&uspostavljanja&razvijanja celokupnog sis.soc. Sto se tice pitanja sta se moze smatrati predmetom soc. kao prakticne delatnosti deo stvarnosti u kojoj se odvijaju (organizovanim delatnostima drzave&2gih politickix subjekata) bar sledeci oblici soc.radnicke klase).konflikata itd.-demokratkse partije.sigurnosti&delovanje u pravcu podizanja licnog&drustvenog standarde svih gradjana i sl.zivota ljudi.vec&posebna teorijska disciplina ciji je zadatak da kriticki analizira odredjene soc.reforme.za 2ge zivotni&radni uslovi odredjenih slojeva drustva (npr.smanjivanje soc.pol.zastita ugrozenih visom silom (zemljotresi.pa se za soc.za 3e-sistem soc.sigurnosti.pol.sistem soc.sigurnosti. kao teorijske delatnosti. Nakon II sv.POL.neutralisanje drustv. Pod ovim pojomov se vise ne podrazumeva samo organizovana delatnost drzave&2gih drustv.prakse: zastita siromansih&nesposobnih za privredjivanje.godine&ono je smatralo da soc.soc. zemljama.pol.pol.pol.protivrecnosti&ocuvanja soc.problem postaje slozeniji i to zbog toga sto predmet soc. Za neke autore to je staranje o siromasnim&nesposobnim za privredjivanje. Od pocetka 19.poplave.rata preovladjuje stanoviste da soc. KAO PRAKSE usmerene na onaj deo stvarnosti koja obuhvata odredjena pitanja soc. treba da se organici na problematiku soc.Britaniji dolazi do terminoloske promene.pre svega tam ogde su na vlast dosle soc.mira u gradjanskom drustvu).).koje je osnovano 1873.veka do II sv.pol. Ne postoji potpuna saglasnost autora o tome sta cini PREDMET soc.soc.sluzbama.unapredjivanje zivotnih&radnih uslova.sigurnosti. treba da bude u fji ublazavanja soc.protivrecnosti&ukaze na puteve njihovog razresavanja&na neophodne soc.soc.ali onda nastaju teskoce da li je moguce sve 54 .ne=osti. Dakle. ZAVISI OD DRUSTVENOG UREDJENJA.boles&smrt u porodici i sl..EKONOMSKE RAZVIJENOSTI POJEDINIH ZEMALJA. Koji ce se od navedenih sadrzaja uzeti kao PREDMET SOC.sistem. treba da deluje&u pravcu integracije radnicke klase u postojeci drustv.IDEJNE ORIJENTACIJE OSNOVNIH OSNOVNIH NOSILACA SOC.rata u zapevr.sigurnosti&upravljanja soc.soc.pol. obuhvata vise sfera stvarnosti.na osnovu empirijskih cinjenica ne bi trebalo da bude sporno to da je predmet soc.pol.osiguranja&upravljanja soc. upotrebljava sinonim soc. U V.&politickox cinilaca radi obezbedjivanja soc.administracija (tako shvacena soc.zadovoljavanje potreba gradjana.sluzbama.POLITIKE.pol. sluzbama.pol.pol. Nije sporno da svaka od njih moze biti predmet naucnog proucavanja.

ciljevi mogu uspesno ostvarivati pod pretpostavkom da se postuju&razvijaju vrednosti koje oni smatraju temeljnim a to su: Sloboda.drustv.koji su u neposrednoj vezi sa predmetima soc.demokratija je u pocetku iz izvornog Marksizma crpela svoje 55 .to su problemi koji se u vezi sa procesima&odnosima dogadjaju u konkretnoj soc.pol. Soc..ali pod uslovom da se ne ugrozi ekonomski razvoj&profitabilnost kapitalisticke klase. je teorijska delatnost ciji je osnovni zadatak da analizira aktuelnu soc.situaciju. OSNOVNI CILJEVI DRZAVE BLAGOSTANJA.pol. kao jednog od aspekata globalne politike jednog drustva. =ost.izbor ciljeva&vrednosti&njihova analiza.soc.-demokrati su smatrali da se naznaceni soc. U zavisnosti od shvatanja CILJEVA soc.marksisticka&neoliberalna. Soc.Pravednost&Solidarnost. strategija izgradjivanja prakticne soc. skolskim institucijama.sigurnosti -podsticanje drustv.protivrecnosti&nacin&sredstva njihovog razresavanja.pol.-politicke delatnosti. ne=ostima.tehnika&mehanizama realizacije projektovane soc..njih podvesti pod jednu naucnu disciplinu? Pod predmetom soc. kao teorijske discipline smatra se odredjeni deo stvarnosti u kome se odvija praksa soc. => soc. Socijaldemokratija je najzasluznija za razvoj soc.pol.) -razvijanje sis.pol.pol i sl. Proklamovanjem naznacenih ciljeva trebalo je da se ucine USTUPCI RADNICIMA&DREDNJIM SLOJEVIMA pogodjenim velijim soc.analizira problematiku ljudskih potreba.izbor odgovarajuce saznajne koncepcije. Konkretnije.polozaj pojedinih kategorija stanovnistva.reforme.&ekonomskog razvoja -humanizacija drustv.odnosno konstituisanja posedne teorijske discipline koja se predaje kao predmet&izucava u odg. KONCEPCIJE: socijaldemokratska.da predlaze odgovarajuce soc.razvoja -aktiviranje svih ljudskih resursa -uskladjivanje soc.tjs.praksi.kriticki preispitije politicke&ekonomske odluke&mere sa stanovista njihovog moguceg uticaja na soc.posojece soc.ne=osti (preuzeto iz izvornog Marksizma) -pobosljanje standarda gradjana ( -II. „ostavi na miru“) trzistem.KAO REALIZATORA IDEJA SOCIJALDEMOKRATIJE U PRAKSI: -eliminisanje siromastva -smanjivanje soc.koje je stvorio liberalni kapitalizam sa svojim ‘lesefer’ („pusti svojim tokom“.pol. kao posebne&specificne delatnosti drzave&2gih pol.&drustvenih subjekata& teorijskog razmatranja te problematike.odnosa i sl.formirala su se&razlicita stanovista.

Istorija civilizacije pokazuje cak&DOMINACIJU OVE VREDNOSTI&njeno prixvatanje od strane vecine stanovnistva.sfere je necelishodna. da sluzi uvecanju drustv. Drzava ne treba da se mesa u soc.problem. opcije drustvenog&ekonomskog razvoja a time&shvatanja soc. soc. Svaki pojedinac je odgovoran za svoj polozaj.radi zastite).ideje&teorijske postavke zasnivala na njemu (zadovoljavanje ljudskix potreba.drustva. POJAM SOCIJALNE SIGURNOSTI Sigurnost je opste kulturno-eticka vrednost.a zapostavljanje&mirenje sa < Slobode&=osti.pol.posebno Slobode&=osti.jer proizvodi drustvene&ekonomske krize => cilj soc. Svaka redistribucija u korist soc.podizanje individ.gubljenja 56 .problemi ne mogu resiti na 2gi nacin.a drzava je duzna samo da stvori pocetne uslove za ravnopravno ucesce svih u trzisnoj utakmici&da sprecava eventualne zloupotrebe. Zapadnoevropski marksisti smatraju da osn.neki kmetovi koji su dobrovoljno prixvatali feudalce jer im je bio ugrozen fizicki opstanak. ako se odredjeni soc. koja ce biti u sluzbi ekonomskog razvoja&doprinositi intergaciji drustva&njegovoj stabilnosti.&neokonz. ne mogu protivreciti strzisnom principu. Osn.&drustvenog standarda.&njenih ciljeva.drzava treba da podstice soc. polaziste neoliberalizma-ciljevi soc.u reciprocnom odnosu sa 2gim vrednostima jer ako ona nije obezbedjena nema realizacije ostalih bitnih vrednosti.jer bi neprixvatanje ropstva znacilo sigurnu smrt (npr.pol. I savremena istorija belezi situavije kada Sigurnost dominira uponasanju-posebno za vreme kriza drustva.sferu. U pocetku ropstvo je bio jedini izbor za stanovnistvo porazeno u ratu. 28.sem ako je to neophodno.bogatstva&podstice pojedince&drustv.obezbedj.niti ogranicavati slobodnu utakmicu u sticanju dobara.pol. Mere soc.tjs.pol. ciljevi koje socdemokratija smatra svojim programskim opredeljenjima ne mogu biti realizovani unutar kapital.grupe da sami resavaju svoje soc.prevladavanje soc.sigurnosti.soc.cak i stetna. Uporedo sa socijaldemokratskim&marksistickim teorijskim koncepcijama egzistirale su-a i poslednjih decenija dobijaju na znacaju: liberalno-konzervativne odnosno neoliber.politike moraju biti uskladjeni sa ekonomskim mogucnostima.=osti).

zivota.vrste rizika.) Znacajan deo organizovanih odgovora savremenih drustava na sve moguce rizike (soc.kulturni. Njihova razvijenost (obuxvat korisnika.sigurnosti.smrt.texnoloski.kao sto su: obicajne.bolest.SIGURNOSTI. ZNACAJ soc. Blize odredjujuci njen sadrzaj. Potreba za Sigurnoscu spada u red osnovnih potreba&u vecini slucajeva se svrstava odmah posle fizioloskih potreba. Najvazniji deo savremenih sis. Maslov stavlja potrebu Sigurnosti odmah posle fizioloskix potreba u svojoj xijerarxiji potreba. obveznog soc.sigurnost osiguranika&clanova porodica. Njihovo pravno utemeljavanje u socijalnom zakonodavstvu ima poseban znacaj za soc. Razlicite norme.nabraja brojne potrebe: bezbednost.nezaposlenost) u sis. institucionalizovana praksa sistema sigurnosti-SOCIJALNO OSIGURANJE (osiguranici placaju doprinose&tako sebi&svojoj porodici obezbedjuju svoja odredjena prava).kao&razvoj drustvenih odnosa uopste nije umanjio potrebu za sigurnoscu savremenog coveka.red.visina sredstava.institucija koje su van njegove kontrole itd.takodje&ustanove&institucije u svim segmentima drustva obezbedjuju garanciju Sigurnosti. OSNOVNI CILJ-pruzanje pravnih garancija kao zastite od moguce diskriminacije.obrazovni. Teznja za sredjenim zivotom u smislu njegove organizovanosti.) je merilo socijalnog razvoja zemlje. Podrucja nesigurnosti se prosiruju delovanjem brojnih faktora (savremeni covek je izlozen novim oblicima dominacije.sigurnost korisnika.Pravde&=osti ali sa obezbedjenom minimalnom Sigurnosti za vecinu stanovnistva. Npr.verske.osiguranja: predupredjenje&neutralisanje najznacajnijih socijalnih rizika (starost. Naucni.zakon&sl.manipulacije&kontrole zbog delovanja sve brojnijih&slozenijih drustv.starost.pravne.moralne.zastita.oslobodjenost od straxa.soc. 29.bolest.osiguranja sto obezbedjuje ekonomsku&soc.perspektive&povecane nesigurnosti u svim segmentima licnog.rizici: smrt.stabilnost.kao vazan deo institucionalizovane prakse socijalne politike.porodicnog&ukupnog drustv.invalidnost.smrt u porodici…) jesu&SISTEMI SOC. POJAM SOCIJALNOG OBEZBEDJENJA 57 .nezaposlenost.strepnje&xaosa.smanjenje brojnih rizika (kako socijalnix tako&2gix) jeste motiv&interes pojedinca ali&drustva u celini. U tim slucajevima izbor za vecinu moze da bude drustvo sa manje Slobode.nacin finansiranj&sl.uskracivanja prava&sl.

soc.mera&aktivnosti uokviru sis. U tom smislu postoji ODGOVORNOST DRZAVE da garantuje osnovnu soc. Ukupan razvoj drustvenih odnosa (demokratizacija. sebi&clanovima svoje porodice odredjena prava) socijalno obezbedjenje prosiruje socijalno-pravne garancije na celokupno stanovnistvo.soc.politickog&kulturnog razvoja.rizika) -PRAVEDNOST -SVEOBUHVATNOST 30.rizika. Ovakve sis.potrebe.SISTEMI SOC.posebno kada se nadju u stanju soc.ekonomskog.sigurnost svim gradjanima.grupa.kao&sis.osiguranja (odnosi se iskljucivo na osiguranike koji placanjem doprinosa obezb. Za razliku od sis. Sadrzaj kvalitetnog zivota permanentno se menja. Mora se sagledati u okviru odredjenog globalno drustva tjs.ciljevi su deo gradjanskog statusa zajedno sa licnim.ekonomskim&politickim pravima. u sklopu ukupnih ekonomskix. Osnovno polaziste: soc. to su objektivni uslovi u kojima pojedinac ili grupa zivi.jer zavisi od karakteristika drustva.sigurnosti): -UNIVERZALNOST (sveobuhvatnost stanovnistva&pokrivenost svih znacajnij soc. stvaraju pre svega ekonomski jake drzave. KZ-kvalitativno zadovoljenje osnovnih materijalnih&nematerijalnih potreba pojedinaca&sirih drustv.vrednosti&vrednovanja&mnogih 2gih faktora koji se 58 .humanizacija.cije se zasnivanje povezuje sa Drzavom Blagostanja&obuhvataju celokupno stanovnistvo.uvazavanje ljudskix prava&sloboda) je neophodan uslov razvoja kompleksnix sistema.obezbedjenja (razlikuju se od 2gix delova sis.soc. PRINCIPI soc. KVALITET ZIVOTA-POJMOVNO ODREDJENJE Pojmom ‘kvalitet zivota’ zele se oznaciti neke od bitnix karakteristika zivota coveka.socijalnix.politickix&kulturnih promena.obezbedjenja.OBEZBEDJENJA= razvijeniji&obuhvatniji oblik osiguranja od znacajnijih soc.

pa je uobicajeni parameter merenja kvaliteta u ekonomskim&drustv. KZ je jedan od pokazatelja socio-ekonomskog polozaja pojedinca.odnosa.zastite nisu uzeti u obzirobuxvacenost stanovnistva zdrav.materijalno ucesce korisnika u snosenju usluha&sl.ustanova&njihova dotsupnost.) Svi ovi parametri se najcesce sintetizuju u tri indikatora: -ocekivano trajanja zivota -stopa decijeg mortaliteta -stopa pismenosti Kvalitet zivota neki autori odredjuju kao ‘osnovno blagostanje’.npr.a kao indikatore uzimaju: ocekivano trajanje zivota. Manifestuje se padom proizvodnje.ne=osti u jednom drustvu.obrazovanje (mereno brojem studenata u odnosu na ukupno stanovnistvo)&zdravlje (mereno brojem lekara&bolnickih kreveta u odnosu na odredjen broj stanovnistva).grupa je merilo =osti&ne=osti u drustvu.grupa&slojeva&dostignutog drustvenog razvoja u celini.jer iskazuje ne= ucesce delova populacije u koriscenju drustv.drustvenog 59 . *Odnos izmedju mogucnosti zadovoljavanja potreba&njihovog kvaliteta kod pojedinaca&drustv.ekonomskih&socijalnih praca.* Na KZ uticu brojni faktori: nivo ekonomske razvijenosti.sigurnost zaposlenja&radnog mesta&sl.drustv.stepen demokratizacije sistema.naukama INDEKS KVALITETA ZIVOTA koji obuhvata: -rast drustvenog proizvoda po stanovniku -kvantitet&kvalitet isxrane -zdravlje -stanovanje -kulturne potrebe -kvalitet koriscenja slobodnog vremena -sigurnost (pravna&socijalna.neposredno&posredno odnose na coveka&nacin njegovog delovanja&zivljenja.realizacija upraksi politickih.razvijenost mreze zdrav.dostignuti kulutrni razvoj… Viseznacnost KZ upucuje na upotrebu razlicitih indikatora njegovog merenja.ekonomska&politicka strukturisanost drustva. Ali.dobara (sto direktno utice na drustveni standard&KZ ovih delova populacije). mnogi faktori koji ucestvuju na sam kvalitet zdr.zastitom..karakter drust.pa se u vezi sa indikatorima kvaliteta zivota istrazuje&INDIKATOR SIROMASTVA= pokazatelj rasprostranjenosti soc.

smanjenjem prirhoda vecine porodica.u soc. POTREBE LJUDI&’STANJE SOCIJALNE POTREBE’ Potrebe nastaju usled nedostatka necega sto se zeli. bavi&time da defeinise sta je na datom nivou drustv.pogorsanjem zdravstvenog stanja stanovnistva. Pojedinac moze da zadovolji svoje potrebe unutar odredjene drustv. 31.oblici.takodje je predmetna delatnost coveka.birokratske samovolje&dr.usluga. pravo na zdravu prirodnu okolinu.predmetna je delatnost svakog coveka.jezik.pol.bruto proizvoda&nacionalnog dohotka.treba reci da problematika potreba spada medju njena centralna pitanja.nego se menjaju. Covekov odnos prema svetu je predmetni pa iz toga sledi da su ljudske potrebe predmetne.pol. celine (ne samo kao individua).sredstva&nosioce zadovoljavanja ljudskih potreba.ukljucujuci&odredjene potrebe&prava koja znacajno uticu na ukupnu zivotnu situaciju pojedinaca&drustv.pa je smisaono zadatak&cilj soc. 60 .slobodu od manipulacije. Pre svega proizvodnja.nastaju odredjene potrebe. da formulise moguce pravce.koja se ispoljava kao opredmecenje coveka putem njegovog ispoljavanja. potreba.participaciju u politickim odnosima&procesima.stope zaposlenosti&kvaliteta zdrav..nacela.kao temelj nastanka&stvaranja ljudskih potreba.stvarima&orudjima ali&prema 2gim ljudima-drugi covekpostaje potreba&predmet njegove potrebe.grupa (npr.pol. U tom prosecu covek uspostavlja odnos prema predmetima.&drustv. razvoja individualna&drustv. Za odredjen skup indiv.politici.tako da se soc. Pod uticajem savremenih civilizacijskih promena.kvantitet&kvalitet potreba nisu jednom zauvek dati niti unapred fiksirani.razvijaju se&menjaju.porastom soc. Tako su potreba&predmet u uzajamnom odnosu.patologije&sl.nacin. Nacin.povecanjem smrtnosti novorodjencadi.pa je zadovoljavanje potreba uvek u korelaciji sa odredjenim sistemom vrednosti koji je istovremeno uslovljen drustv. najcesce se upotrebljava pojam SOC. Svaka ljudska svrsishodna delatnost.ali&demokratizacije&xumanizacije drustva pojmovno odredjivanje KZ se prosiruje. Kada je rec o soc.kulturu.-istorijskim razvojem. Drustvena sredina utice na stvaranje raznovrsnih potreba. potreba za koje se smatra da ih je neophodno zadovoljiti.). Kroz nju se covek formira&razvija kao ljudsko drustveno bice.

mogucnosti. Isto tako potreba je&subjektivno.smrtni slucajevi na radu.potrosnjom itd se moze uticati da se stvore vestacke.zasniva medjusobne odnose u drustvu&stvara takve oblike zajednice koje ce biti preduslov za razvoj novix potreba.ali&one potrebe koje pojedinac zadovoljava u zajednici.fizicki karakter.intelektualne&fizicke moci.covek mora da prisvaja&apsorbuje izvezne objekte svoje okoline. Ima 2 dimenzije: sa jedne strane.istinskih. Ukoliko radikalne potrebe (samorealizacija coveka) dobiju objektivan.moralom.profesionalna oboljenja.navika. niz predmeta ili usluga koji su uslov covekovog bioloskog opstanka. Zadovoljavanje potreba zavisi od nivoa drustv.raligijskim uverenjima. Potreba je fizicko-psiholoska. slucajeva koji pogadjaju veci deo populacije. Pored pravih. objektivno-subjektivni odnos coveka&okoline. Uzroci nastajanja soc.-istorijskog razvoja.psiholosko stanje napetosti&oskudice. Potreba je dinamican odnos coveka prema svemu. odnose se na pojedinca (neki dogadjaj koji bitno menja zivot) SOCIJALNI PROBLEMI = mnostvo soc. ona granica iznad koje prestaje goli opstanak coveka (to je istorijski promenljiva kategorija) -vise ili sekundarne potrebe: okvir preko koga se iskazuje covek.lazne.onda su nuzan uslov prezivljavanja.neautenticne potrebe koje nisu vrednosti&koje otudjuju coveka od coveka.saznanja.predmeta.smrt) -porodicni (problem u vezi sa podizanjem dece iz strukturalno poremecenih porodica) -profesionalni (povreda na radu.bolest.obicajima..oblicima prisvajanja.ali to ne cini na nacin u smislu licnog posedovanja neke stvari.da bi opstao.nazaposlenost) -drustveni (ratovi&revolucije) 61 . problema: -fizioloski (materinstvo.covekovih shvatanja. SOCIJALNI SLUCAJEVI se odnose na neke objektivne dogadjaje koji dovode do pogorsanja uslova zivota.. sa 2ge strane mora da projektuje sebe u svoju okolinu.mora da objektivizira svoje culne.autenticnih potreba (cije bi zadovoljavanje unapredilo licni&kolektivnih zivot ljudi).pri cemu participira sa 2gim ljudima. KLASIFIKACIJA ljudskih potreba: -osnovne ili vitalne: potrebe opstanka. primarne (elementarne) potrebe.starost.POTREBA=odredjene potrebe pojedinca kao jedinki koje su uslov njihove egzistencije kao ljudskog bica.

uspeh.imovine.-prirodna okolina (zemljotres. resavanje problema. nesigurnosti. Prvi&osnovni nivo su FIZIOLOSKE POTREBE (zadovoljavanje gladji. potrebe.ljubav. sigurnosti.postojanost. Posle zadovoljenja potreba na prvom nivou. stabilnost.da se aktualizuje. privrzenost. pri cemu prve (nize) potrebe postoje&dalje. Kada se zadovolji potreba na nizem nivou. sve porodice&pojedinci korisnici odredjenih vrsta prestacija u okviru sis. POTREBE ZA SIGURNOSCU&BEZBEDNOSCU postaju pokretacka snaga ponasanja pojedinca. 5i nivo je POTREBA ZA SAMOOSTVARENJEM TJS. Treci nivo Maslovljeve hijerarhije obuhvata DRUSTVENE POTREBE tjs. One obuhvataju red. Nize potrebe su cvrsce povezane sa bioloskim datostima&ako one nisu zadovoljene. manjak predrasuda. vise potrebe ne mogu da se pojave. soc. 62 .ugled).potreba za snom). Sledeci nivo je POTREBA ZA UVAZAVANJEM (samopostovanje. 32.zastitu&kontrolu sopstvenog zivota&okruženja. Karakteristika stanja soc. Za njihovo zadovoljavanje mora posotjati odgovarajuci insititucionalizovani sistem u okviru koga su uredjeni odnosi koji se ticu soc.priznanja svojih uspeha. koje se rangiraju po važnosti od nizih prema visim.poplave) SISTEM SOCIJALNE SIGURNOSTI.zdravlja. potrebe je da su svi clanovi drustva tjs.postovanje 2gih. Prolazenjem kroz takve stupnjeve razvija se licnost u kojoj se brojne potrebe slazu po cvrstom hijerarhijskom redu.zedji. prihvatanje cinjenica). SAMOAKTUALIZACIJOM LICNOSTI (moralnost. stanja soc.ali u ukupnom sistemu motivacije ne zauzimaju najvaznije mesto. nastaje nova (na visem nivou) potreba. neugrozenost zivota. vlast ‘nizih’ potreba slabi&licnost je slobodna da razvija svoj mogucnosti. POTREBA ZA PRIPADNOSCU&LJUBAVLJU (naklonost.stalan posao.u njemu je rec pre svega o primarnim lj.kako materijalne tako&nematerijalne prirode. LICNE POTREBE OSI&NJIHOVO ZADOVOLJAVANJE Maslovljeva teorija Hijerarhije ljudskih potreba izdvaja pet osnovnih ljudskih potreba.prijateljstvo&pripadnost).sigurnost porodice. kreativnost. spontanost.identifikacija.tjs.sigurnost. potrebama.

potrebe rasta (samoostvarenje) se stalno razvijaju.oblici uklapanja sa 2gim ljudima koji su uobicajeni&neophodni za zivot&funkcionisanje.* Razvoj licnosti OSI podrazumeva iste stepenice&krajnju =u mogucnost samoaktualizacije UKOLIKO joj to njeno okruzenje (porodica u kojoj je osoba rodjena&sazreva. *Cetiri niza nivoa (fizioloske potrebe.nekorisnom&nesamostalnom&na ovaj nacin im je oduzeta jedna neophodna socijalna uloga..samim tim&niska materijalna primanja remeti ispunjenje 2ge po Hijerarhiji vazne potrebe. zaposlenje&aktivno ucesce u okruzenju je za licnost uslov pravilnog sazrevanja&individualizacije.pripadnost&poštovanje) su grupisani kao potrebe nedostatka. psihosocijalnog stanja&funkcionisanja.sudaraju se sa stavom sredine opterecene predrasudama ili sa nepostojanjem/neprimenjivanjem odg. Oni imaju 2ih teskocaprihvatanje promene&sazivljavanje sa njom na najcelishodniji nacin.a kroz ostvarivanje izvesnog stepena samostalnosti&nezavisnosti.sira zajednica) omogucava jednostavnim razumevanjem bez diskriminacije.bez ucesca 2gih ljudskih bica. Zadovoljenje ovih potreba pomaze osobi da raste&razvija se kao ljudsko biće. OSI je ostvarivanje nezavisnosti ometeno&unapred delimicno uskraceno. zastitnim radionicama.vec zbog prisutnog motornog deficita (bilo da je tokom zivota stecen.koje bi trebalo da obezbedjuju prilagodjene poslove&uslove rada.pa samim tim za njih nema izazova. Za razliku od njih koje se moraju zadovoljiti. Nesto je drugaciji polozaj onih koji su invalidnosti stekli tokom zivota.. zakonskih propisa.za sigurnoscu (predvidivost 63 .tjs. koje se vezuju za fizicke potrebe. sa specificnom nesposobnoscu psiholoske&socijalne reorganizacije. Nezaposlenost. -Pored stvaranja uslova za zadovoljenje fizioloskih potreba (sto im siromastvo u kome zive cesto ne dozvoljava).sigurnost.nezeljenom. zrelosti. Medjutim.bilo da je osoba sa njime rodjena). Covek je socijalno bice&nema nijedne od navedenih 5 potreba koju moze da zadovolji sam.uz restrukturisanje prethodnog sis.nakon vec realizovane licne&soc. S 2ge strane susrecemo se&sa potpunim negiranjem novonastale situacije.Termini ‘nize’&.a neke kasnije.insntitucije koje pruzaju usluge za sve vrste potreba u okviru lokalne zajednice.podstreka.’vise’ se odnose na to da se neke od ovih potreba u procesu razvoja javljaju ranije. Tako se suocavamo sa grupom ljudi koja ima potpuno pravo da se oseca odbacenom. Manje od 1% OSI je zaposleno u tzv.ako su OSI ipak motivisane da se zaposle.

postoje velika ocekivanja da u udruzenju ostvare zeljenu komunikaciju koja im je potrebna.a&ostale potrebe ispune na 2om mestu&sa 2gim ljudima. prepreka koje uvode OSI u pasivnost.kao&onih koje ove osobe razvijaju prema okruzenju.ili nemaju novac ili su naviknuti na to da sve.ali ne&jedino moguce => izrazena okrenutost porodici predstavlja znacajno ogranicenje: limitirajuci tako komunikacije.sto&jeste najprirodnije mesto za zadovoljavanje istih.prihvatanjem&ponistavanjem razlika (‘pred Bogom smo svi =i’) nego autenticnu religioznu orijentaciju.koja po prirodi stvari treba da ocekuje da se njena situacija resi spolja.uz prihvatanje njenih pravila&organicenja. U primarnoj porodici se vise zadrzavaju oni koji su rodjeni sa invaliditetom ili su da stekli u ranijim godinama.tamo se smanjuje mogucnost da se ta.jer veliki br OSI onesposobljava za aktivan odnos prema sebi&2gima&to im gusi preostale potencijale (npr.koja im garantuje zastitu&trajno zadovoljavanje bazicnix potreba.ocekujuci da im se stvari ‘dogode’. Verovatno&da se vremenom uzivljavaju u ulogu zrtve.pa&ovu ulogu.ali izveznim delom&izostajanjem potrebne spremnosti da se aktiviraju.uskracujuci bogatstvo spoljnih impulsa.druzenjem&dodatnom podrskom. Znacajan podatak je da 78% OSI ili odlazi u crkvu ili bi to cinile da im crkve nisu fizicki nedostupne ili da ih u tome ne onemogucava zdravstveno stanje.one se nedovoljno angazuju oko stvaranja licne socijalne&emotivne mreze. 64 . Ova uskracenost posledica je predrasuda u okruzenju prema OSI.zbog spleta raznih prakticnix&soc. raspolaganje novcem koje je u savremenom svetu jedna od odlika minimalnog stepena nezavisnosti je OSI uskraceno: ili nisu u prilici da novcem raspolazu.dok su oni koji su invaliditet stekli kasnije zasnivaju svoje porodice. Sa 2ge strane. Velika vaznost crkve u zivotu OSI u kontradikciji je sa podatkom o znacaju religije za njixx (samo 35%).a tim&unutrasnju psiholosku&emocionalnu raznovrsnost.zadovoljavanja potreba). Iz tog razloga su OSI toliko usmerene prema porodici. Problem je&visegodisnje socijalno zanemarivanje&kompenzatorna uloga porodice. Medjutim.komunikacijom.a ne licnim angazmanom.tako da je moguce da je visok procenat onih koji ocekuju pomoc uslovljen realnom materijalnom ugrozenoscu.neko umesto njih obavlja.sve do razvijanja nesposobnosti da je preuzmu).sto moze da se tumaci&kao znacajna pozivitna snaga licnosti&potvrda njenog mentalnog zdravlja.prve 2 potrebe OSI zadovoljavaju u porodici. Takodje.tako da je verovatno odlazak u crkvu ili zelja za odlaskom predstavlja vise potrebu za pripadanjem. Dakle. -Kod znacajnog broja ispitanika nije u ogrovarajucoj meri zadovoljena potreba za ljubavlju.

Zakljucak (sto se tice prve 2 potrebe): nisu u punoj meri zadovoljene potrebe OSI za sigurnoscu,pripadanjem,naklonoscu,ljubavlju,identifikovanje&bliskom komunikacijom sa sebi slicnima&licna inicijativa u pokusaji obezbedjivanja ispunjenja svih ovih potreba je ugusena spoljnim uskracivanjima. Potreba za postovanjem,kao sledeca po redu,podrazumeva pre svega prisustvo odgovarajuce mere samopostovanja (=prepoznavanje&realisticna procena sopstvenih kompetencija&mogucnosti,kao&licnih granica,u individualnom&soc. kontekstu). Samopostovanje se obezb. kroz proces prepoznavanja&prixvatanja opstix&posebnih vrednosti&njihovo valorizovanje,te procenjivanje da su u licnosti prisutni parcijalni kvaliteti koji odvoraraju prepoznatim vrednostima. Steceno samopostovanje ne zavisi toliko od procene 2gih,ali,pogotovu u najranijem detinjstvu,2gi imaju dosta znacaja. OSI se mog unaci u situaciji da im je samopostovanje ugrozeno,jer im je tesko da procene koje to posebne kvalitete poseduju,posto im okruzenje ne omogucava da svoje sposobnosti testiraju (testiranje licnih potencijala se odvija kroz radno angazovanje,ostvarivanjem relativne nezavisnosti od 2gih,razvijanjem licnih sposobnosti,kreativnoscu,intelektualnim&duhovnim napredovanjem). Tako,oni pocinju da samopostovanjem crpe iz ljubavi koja im se pruza&koja postaje indirektni dokaz prepoznatih vrednosti&uslova za samopostovanje,pa to predstavlja opasnost od povecanja zaxteva,pogotovo prema porodici,a time&povecanja zavisnosti&daljeg angazovanja porodice oko sebe. Potreba za uspehom&ugledom ugl. se realizuje preko postizanja odredjenih ciljeva&kroz akciju prema postizanju cilja. Visok je % onih koji nemaju potrebu za samoafirmacijom,dokazivanjem&licnim razvojem. Istina,mnogi koji to&zele da ucine (npr. uz pomoc udruzenja),svoje zelje ne mogu da sprovedu u realnost. Postoji manjak potrebe za ucenjem novog&obrazovanjem. Takodje 1/3 ispitanih nema kulturne potrebe.

33. POJAM&PRINCIPI SOCIJALNOG OSIGURANJA

65

= najvazniji deo savremenih sistema socijalne sigurnosti. Njegovim zasnivanjem u Nemackoj zapocinje izgradjivanje institucionalizovane prakse sis. sigurnosti. = oblast soc. politike kojom se radnicima&clanovim njihovih porodica garantuje materijalno obezbedjenje&zdrav. zastita. Predupredjenje&neutralisanje najznacajnijih soc. rizika (starost,smrt,invalidnost,bolest,nezaposlenosti) u sis. ozaveznog soc. osiguranja ima znacaj za ekonomsku&soc. sigurnost osiguranika&clanova porodica,jer vecina osiguranih rizika po posledicama prevazilali mogucnosti pojedinaca&njihovih porodica,sto bi svakodnevni zivot ucinilo nesigurnijim&neizvesnijim. Soc. osiguranje je OBLAST SOC. POLITIKE. KORISNICI osiguranja su OSIGURANICI (radnici&clanovi njihovih porodica). Osiguranje se ustanovljava&sprovodi za odredjene soc. slucajeve*/rizike kao sto su bolest,smrt,invalidnosti&nezaposlenost. SADRZAJ soc. osiguranja cine MATERIJALNO OBEZBEDJENJE&ZDRAVSTVENA ZASTITA na teret fondova osiguranja. OSNOVNA NACELA/PRINCIPI: -obaveznosti (radnici obazevno osigurani; osiguranje tece od momenta zasnivanja radnog odnosa&tada je poslodavac obavezan da kod odgovarajucih sluzbi vrsi prijavljivanje lica koja stupaju u radni odnos) -solidarnost&uzajamnosti (obaveza svih osiguranika da placaju doprinose,a prava koriste samo oni koji su stekli uslove za njihovo ostvarivanje [u vecem obimu prava koriste samo invalidi rada,zene&clanovi porodica posle smrti osiguranika]) -samoupravnost Nas sistem soc. osiguranja obuhvata: penziono (11% doprinos na bruto osnovici),invalidsko (-II-),zdravstveno (6.15%)&osiguranje za slucaj nezaposlenosti (0.75%). Doprinose daju radnici ali&poslodavac. Od DUZINE MINULOG RADA aktivnih osiguranika&visine doprinosa uplacivanih u fondove soc. osiguranja direktno zavisi visina PENZIJSKIH PRIMANJA u okviru zdravstvenog osiguranja&osiguranja za slucaj nezaposlenosti. Uslov za ostvarivanje soc.zastite je materijalna neobezbedjenost. *soc. slucaj-objektivni dogadjaji koji dovode do pogorsanja uslova zivota pojedinaca.

66

34. SOLIDARNOST&UZAJAMNOST - OPSTE ODREDJENJE
Termin Solidarnost je nastao u Rimskom pravu&njime se porazumevala odredjena obligaciona uzajamnost. U siru upotrebu usao je u 18.&19.veku,najcesce koriscen unutar radnickog pokreta&politickih programa onih drustvenih snaga koje su se zalagale za uspostavljanje medjusobne saradnje,potpomaganja&integracije unutar odredjenih drustvenih grupacija,kako bi se uspesnije organizovale radi pobosljavanja uslova zivota&ostvarivanja postavljenih ciljeva,odnosno prevladavanja postojece nezadovoljavajuceg stanja. Kasnije je ovaj termin preuzela gradjanska teorija da bi parirala znacenju&smislu koji je pojam ‘solidarnost’ imao u klasnoj borbi radnicke klase. Iz njega se razvila posebna doktrina – SOLIDARIZAM koju su zasnovali fr.teoreticar Digi (u oblasti prava),utemeljivsi pravnu filozofiju solidarizma&Dirkem (u sklopu socioloske klasifikacije oblika drustvenosti). Od kada je usao u siru upotrebu pa sve do danas,ovaj pojam je koriscen u razlicitim znacenjima&razlicitim idejnim&ideoloskim koncepcijama,tako da je,usled cestog upotrebljavanja za oznacavanje veoma sirokih,a neretko&raznovrsnih sadrzaja,pojmovno postao sve neprecizniji. Mada je S. pre svega vrednosni pojam,aksiologija se njegovim odredjivanjem bavi < nego odredjivanjem 2gih vrednosnih pojmova (Sloboda,=ost,Pravednosti,Ravnopravnost,Potrebe…),pa se tako,u aksioloskom znacenju,pojam S. upotrebljava za oznacavanje duhovnog&moralnog stava&zaxteva za uzajamnu pomoc ljudi (pri tome je bitno da to bude izraz unutrasnje voljne odluke ljudi,koji prevazilaze licne interese identifikujuci se sa problemima 2gih ljudi,osecajuci odgovornost ne samo prema sebi,nego&prema 2gome). U sociologiji,politikologiji&u oblasti teorija o soc. politici&soc. politici kao praksi,pojam S. siroko je rasprostranjen&jedan je od temeljnijih pojmova = ODREDJENI OBLIK PONASANJA&AKTIVNOSTI LJUDI&INSTITUCIJA,PRI CEMU SE TRAZI PODRSKA POJEDINACA,GRUPA&ORGANIZACIJA U SPROVODJENJU ODREDJENE AKCIJE POMOCI ONIMA KOJIMA JE ONA NEOPHODNA ILI POBOLJSANJA USLOVA ZIVOTA GRADJANA
67

sigurnost za sve clanove drustva. U aksioloskom smislu S. se upotrebljava kada je potrebno podstaci ljude u resavanju odredjenih pitanja u vezu sa standardom ljudi na komunalnom nivou (izgradnja puteva. Npr.norma. kada je rec o izdvajanju sredstava za zdrav.pa postoje bar 2 nivoa: prvi je aksioloski (odnosno odredjenost S.a zatim trazi pomoc od gradjana (narodni zajmovi). politiku (zdrav.&penz. ‘odozgo’.premda to&nije cilj uzajamnosti. osiguranje. predstavlja opstu vrednost jer je kao nacelo prihvatljiva za sve ljude koji 68 .obavezno skolovanje&dr.nacelo.pod kojim se podrazumeva odredjeni reciprocitet.podrazumeva se da nije moguce uspostaviti matematicki precizan ekvivalent izmedju davanja&uzimanja. bi se mogla nazvati S. potvrdjuje tezu o njegovoj nepreciznosti&neadekvatnosti.skola.s jedne strane.svesti&savesti. U tom smislu pojam S. ne bi trebalo govoriti ni u onim slucajevima u kojima je drzava duzna da obezbedi minimalno zadovoljenje potreba gradjana radi njihove egzistencije&integracije zajednice&njenog funkcionisanja.dajem na jednoj strani da bih dobio na 2oj.uz istovremeno prevazilazenje partikularnosti. Ovakvi oblici S. = duhovni&moralni princip. izdvajanje gradjana za osn. ni sa aksioloskog ni sa naucnog gledista nije odrzivo nazvati S. vidove zdrav. U tom smislu moze se reci da S. CILJ UZAJAMNOSTI je teznja da se. se temelji na slobodnom opredeljenju&delovanju ljudi&izraz je njihove autonomne voljne odluke. kao vrednosti uopste)&drugisocijalni (shiri). Takodje.respektujuci bitna nacela humaniteta&temeljnih vrednosti. kada je rec o odredjenim kapitalnim projektima koje drzava organizuje.sa 2ge strane. Sledi da pojam S.zastita invalida&hendikepiranih).o S.ako se to posmatra sa vrednosne ravni. To se moze podvesti pod POJAM UZAJAMNOSTI. Takva S. Naravno.uspostavi odredjena ravnoteza izmedju zajednice&pojedinaca&.ali se mogu&institucionalizovati&postati obavezujuci za sve.UOPSTE. Ovako shvacena S.vodovoda…). zastite&za penzijsko osiguranje (jer je to pravo steceno na osnovu rada&vlastitih ulaganja). najcesce se regulisu razlicitim odlukama&zakonima.egoizma&licnih interesa.da se obezbedi osnovna soc.pod kojim se podrazumeva delovanje&usmerenost pojedinaca ka sjedinjavanju sa 2gim ljudima&zajednicom. Navedena upotreba pojma S.decja zastita.&2gu zastitu koja se odnosi na ukupnu soc.decju zastitu. nije moguce jednoznacno odrediti. Takvi zaxtevi&apeli za solidarnoscu mogu biti prepusteni osecanjima&volji pojedinaca koji zele u tome da ucestvuju.jer ovaj pojam ne bi trebalo upotrebljavati za ona ucesca gradjana u izdvajanju sredstava radi uzajamne pomoci na koja oni imaju pravo na osnovu svog radnog ucinka.

bio prinudjen da se udruzuje sa 2gim ljudima). nastali su zato sto je covek. je u emocionalno-vrednosnom stavu da je duznost coveka da pruzi moralnu. Nacelo S. Nezavisno od toga.svesti&savesti ona je determinisana&spoljasnjim faktorima (oni odnosi&aktivnosti koji cine sadrzaj S.da bi se odrzavo u svetu. =ost je uzimana kao jedan od osnovnih ciljeva&temeljnih principa one soc.a da pritom ne ocekuje nikakav recioprocitet. JEDNAKOST – POJMOVNO ODREDJENJE =ost.ili bar njeno vazenje unutar odredjene drustv.-S.S.S. Tokom razvoja drustva.znanim ili neznanim. Posto se nije moglo biti sigurno u to da ce se vecina ljudi u praksi ponasati prema vrednosnom nacelu S. kao moralni princip morala biti institucionalizovana.materijalnu&2ge oblike podrske&pomoci. utemeljena na emocionalnoj osnovi&slobodnoj voljnoj odluci nije bila dovoljna osnova na kojoj bi jedna zajednica normalno funkcionisala. treba utemeljiti kao princip ‘opste volje drustva’. 69 . *S.ugradjena u normativni system cime bi se obezbedio neophodan minimum egzistencije&pojedinca&zajednice*.pa je *S. politike koja je bila usmerena na celinu drustv.a odstupanja sankcionisati.dobila je ontolosko utemeljenje onda kada se doslo do uverenja&spoznaje da svi ljudi. izraz autonomne slobodne volje.podstice&usmerava ljude da pomognu 2ima.unutar grupe kojoj pripada. politici a kamoli o umemeljenju na principuma humaniteta ako ne postoji odnos prema =osti&ne=osti.a to je priroda. kao opsta vrednost. Iz te prirodne osobenosti da su svi ljudi kao prir.prirodi.a posebno zbog raslojavanja drustva. pravima. uslova. kao izraz volje pojedinaca ostaje kao osnovna vrednost institucionalizovane S. Iako je S.zajednice. dolazi do izrazaja kada je drustvo u krizi ili kada je pogodjeno prirodnim ili 2gim nepogodama ili katastrofama.imaju u sebi nesto sto je opste.time sto su ljudska bica.stoje na stanovistu da je zivot coveka&njegov razvoj moguc jedino u zajednici sa 2im ljudima. Osnova S. Na toj osnovi nastale su sve teorijske&politicke koncepcije koje su zagovarale =ost ljudi u politickom&soc. Ne moze se temeljito raspravljati o soc.bica = podlozni prirodnim zakonima sledila je konsenkvenca da to vazi&za =ost u njihovim pravima. Jednakost kao vrednost nije jednostavno definisati.* 35.

Takodje. Tacno je da pravednost uvek predstavlja odredjenu =ost.odnosno ne=osti&nepravednosti&ne=osti&prinude.nikad&nigde nije postojala.niti svaka drustv. Takva =ost bi dovela do potiranja svake individualnosti&slobode licnosti&kao takva prestavljala bi negaciju celokupnog sis.realnosti.ali svaka razlika nema znacenje ne=osti ljudi u njihovom soc. politike to moze uvoditi uspostavljanj primitivnog oblika egalitarizma (potpuna =osti medju ljudima.ni svaka =ost ne more biti nepravednost. Stepen =osti u principu zavisi od stepena slobode.svaka =ost nije&u smislu vrednosti automatski&pravednost ako ne postoje realni drustv. uticaja medju clanovima zajednice). Istina. sloboda automatski uspostavlja reciprocni sis.jednaka raspodela dobara&drustv. Na osnovu navedenog proizilazi da je pitanje =osti PITANJE JEDNAKE VREDNOSTI SVIH LJUDI. To znaci da se =ost ne moze svesti na problem politicke&pravne =osti.jer problem =osti&ne=osti nije samo saznajni vec pre svega aksioloski problem koji izrasta unutar idredjene soc. Sto se tice slobode.ekonomskom&soc. Za soc. Zbog toga je nuzno raschlanjivanje pojma =ost&ne=ost. prinuda predstavlja ne=ost.ona je temeljno povezana sa =oscu.niti na pitanje svojine&raspodele.a =ost se shvata kao pravednost.izmedju pojmova =ost&istovetnosti se cesto ne pravi razlika.a tesko je pretpostaviti da moze postojati. Neprihvatljivo je izjednacavanje razlicitosti&ne=osti.nego se proteze na svaki 2gi odnos. Medjutim. grupa ljudi. vrednosti. drustv. 70 .=osti&slobode. uslovi da se takva =ost&realizuje. zivotu ljudi.apsolutna =ost kao princip organizacije nekog drustva. statusu.jer se ne=ost uvek konkretno manifestuje u politickom. Ali.treba reci da se parovi navedenih pojmova cesto stavljaju u korelaciju te se neretko smatra da oni izrazavaju iste sadrzaje.cime se ukida&svaka autonomnosti ljudske licnost.odnosno negaciji celokupnog bogatstva koje u sebi potencijalno nosi covek kao genericko bice. =osti. Ali to ne znaci da postojanje&sirih formi individualnih&drustv. Ako je rec o odnosu =osti&pravednosti.pa u krajnjoj liniji to vodi ka ‘slomu vrednosti’.odnosno =ost je jedna od aksioloskih pretpostavki slobode.a sloboda od realizacije odredjenjih formi =osti. Takodje.u slucaju da se =ost shvati kao istovetnost.svaka ne=ost predstavlja razliku. politiku to je od kardinalnog znacaja.Od nastanka grcke civilizacije do danas je bar u odredjenoj ogranicenoj formi praktikovan&teorijski prihvatan princip =osti u okviru odredj.mada je tacno da je svaka nepravednost suprotna principu =osti. Naime. koji ne ostaje samo u sferi distribucije materijalnih dobara.u prakticnoj realizaciji u sferi soc.

zavisi od celine politickog sistema.pokrete&drustv. DETERMINANTE OD ZNACAJA ZA SADRZAJ&KARAKTER SOCIJALNIH CILJEVA BITNE DETERMINANTE SOC.statusnim pitanjima pojedinix drustv.=ost&ne=ost je opstedrustveno pitanje jer se tice ukupne situacije&polozaja svih ljudi.koja je. 36. stratifikacije. Da nije teorijskih zalaganja za =ost kao vrednost&prakticne borbe.pored ostalog.najcesce nemoguce izolovano posmatrati.po pravilu.ne=ost u razlicitim formama bila&ostala osnovno obelezje svih dosadasnjih drustava. Stoga =ost spada u bitne aksioloske katerogije. 2.treba da zauzima kriticku distancu prema politici. ucenja pokazuje da je pitanje =osti bilo jedno od centralnih za sve one teorije. Istina.popriste borbe za vlast (borba za ostvarivanje odredj. Svaki pol.odnosu prema marginalnim grupama.kao teorijska delatnost zeli da zadrzi relatinu samostalnost.moze podrazumevati organizovana delatnost drzave&2gih politickih subjekata&to znaci da je soc. politiku. politikom kao prakticnom delatnoscu se.svet bi verovatno bio znatno suroviji. politka.ne=osti. 3. Politika takodje nuzno ulazi&u soc. institucije za koje se moze reci da su humanisticki usmereni.zivot je isao svojim tokom.odnosu prema privilegizaciji&deprivilegizaciji. grupacija.odnosno. Istorija soc. 5. pol. sistem razlicito se odnosi prema pitanjima strukturisanja =osti.stanovnistvu prema odredjenim oblicima drustv. 4. sfere&na taj nacin direktno utice na soc. GLOBALNA POLITIKA ODNOSNO POLITICKI SISTEM EKONOMSKA RAZVIJENOST&EKONOMSKI SISTEM IDEOLOGIJA MORAL RELIGIJA Neki od ovih faktora medjusobno su isprepletani&tesno povezani&njih je u realnosti tesko. Ako soc.nepravedniji&neslobodniji. Pod soc. u neraskidivoj vezi sa globalnom politikom svake drzave. POL: 1. interesa&ciljeva vladajuce 71 . borbi&soc.

U suprotnom smeru deluju sindikati. 72 .nastoje da sto je moguce > ogranice izdvajanja za soc.poslovna udruzenja. odnosi globalne politike u datom sistemu prema soc.sistemom.pol.odnosno vlasnici sredstava za proizvodnju&kapitala.jer je to jedna od bitnih sfera koja utice na opredeljenje biraca. Sve opozicione partije.koji se razlicuju od ciljeva soc. polazi od odredjenih moralnih vrednosti (pravednosti. *Buduci da glob. (politcki ciljevi u pogledu sredstava ostvarivanja najcesce nisu u saglasnosti sa bitnim vrednostima kao pretpostavkama humnisticki zasnovane soc. sistemi tako postoje&razlicite soc. pol. politike kao teorijske delatnosti. Veci je uticaj onih pol. Odredjeni privredni subjekti (kompanije. Medjutim.odlucivanje o nacinu&procesu proizvodnje.veliku paznju posvecuju soc. Kako postoje razliciti pol. politici (npr..pol.pol.a neretko&u suprotnosti sa moralnom. potrebe. snage na vlasti moraju da vode racuna o realnim mogucnostima..pol. snaga koje imaju vlast ili u njoj participiraju. prava.grupacije. zemljama). u SAD&one u vecini zapadnoevr.koja proizilazi iz njihove prirode: soc.narocito u predizbornoj propaganda.sto je za one u opoziciji manje bitno. u savremenom kapitalistickom drustvu postoje ogromne razlike u odnosu globalne politike prema soc.pod cijim uticajem su ostvarena mnoga soc. Pol. pravda).&pol.strukturiranje drustva. Uvek ostaje odredjena suprotnosti izmedju politike&soc.mesto odredjenix drustv.oni determinisu&karakter&ciljeve ukupne soc. sigurnost.odnosno pol.sistem bitno odredjuje ukupne drustvene odnose. politike).poslednjix decenija njihova uloga&moc su sve < .pravda.korporacije).udaljena od vrednosti koje koristi soc.kao determinisuci faktor soc. najdirektnije uslovljena glob.pol. zavisi od njihove probramske orijentacije ali&pozicije u datom vremenu. pol.zaxtevima radikalnije). kao posebne. pol.pol.kriticke discipline).nego onih koje se nalaze u opoziciji (koje su u soc. Odnos razlicitih partiijsko-politickih subjekata prema soc.soc.tako da je soc.jer u osnovi odredjuju&organizuju&institucije&metode&sredstva preko kojih se sprovode odgovarajuce soc..principe raspodele&2ga pitanja znacajna za zivot&radne uslove ljudi&njihovu soc. mere. politike&razl.a politika je jos od formiranja gradjanskog drustva < > indiferentna.grupacija u konkretnom drustvu. pol.teorijske.politika.

posedovanje neophodnih sredstava za normalno funkcionisanje domacinstva. Soc. barem minimum egzistencijalnih potreba. zastite odredjenih slojeva drustva&pojedinaca. sigurnosti gradjana.zadovoljavanje individ. povratno utice na ekonomsku osnovu.osnove. osnove zavise radni&zivotni uslovi ljudi. sluzbi neophonih za zivot gradjana).pol. npr. razvijeniji sadrzaji soc. kao teorijske delatnosti. kao ona bogatija. ne=osti&zastitu onih grupa&pojedinaca koji nisu u mogucnosti da sami sebi obezb. u sferi zdrav. problematika soc.pristupa obrazovanju&kulturnim dobrima&postojanja odg.pol.smanjivanje soc.mogu da postoje znacajne razlike u pogledu razvijenosti soc.pol. partije konzervativne.do zdrav..koji u znatnoj meri odredjuje karakter.struktura&nivo potrosnjie.pol.sa znanjima&umecima primenljivim u procesu proizvodnje. potreba gradjana.nivo&obim takve delatnosti determinisani su&materijalnim mogucnostima konkretnog drustva. obrazovanje je takodje u direktnom odnosu sa ekon.pol. zastite. Nivo zadovolj. To se odnosi &na razvijenost soc.ciljeve&sustinu soc.pol.Buduci da je predmet soc.cak&ako su snage koje kreiraju ekonomske&politicke odnose&u jednom&u 2gom slucaju po programskoj orijentariji usmerene ka smanjivanju soc. Neposredniji uticaj ogleda se u tome sto od materij. navedenih potreba&uopste resavanja soc.odevanja. ( Medjutim.partije socijaldemokratske orijentacije sprovode soc.pol.npr.smanjivanje soc. utice&na 73 . koja je omogucavala znacajan nivo zadovoljavanja individ. To zavisi od toga koje pol.&zajednickih potreba (od ishrane.tako&soc.unapredjivanje zivotnih&radnih uslova.sto za rezultat ima povecanje poizvodnje.razvojem-obrazovani ljudi. stranke imaju odlucujuci uticaj na kreiranje soc.pol.pol.pol.pravde.&kada se radi o priblizno izjednacenom materijalnom nivou pojedinih zemalja.pol.jer smatraju da izdvajanja za soc. potrebe umanjuju akumulaciju. slabe materijalnu osnovu drustva ) Kao sto ekonomska osnova utice na razvijenost ili suzenost sadrzava.uticuci na ekonomski&politicki system.njihov zivotni standard.(neo)liberalne orijentacije kada imaju odlucujuci uticaj u drustvu vrse radikalne restrikcije u sferi soc.zastite bitno uticu na radne sposobnosti stanovnistva.predstavljaju jedan od osnovnih faktora proizvodnih snaga od kojih najneposrednije zavisi&uvecanje materij. pol.&drustv. oblici soc. POSREDNO.tjs. Materijalna osnova determinise soc. ne=osti&razl. ne=osti&ostvarivanju soc.zadovoljavanje njihovih potreba.pitanja determinisan je ekonomskim razvojem.tako da siromasna drustva objektivno ne mogu graditi soc.

da bi se ti problemi prevladali.pol.komplementarni su&njihova neuskladjenost ima negativne posledice = ako se u koncipiranju&sprovodjenju soc.tjs. mera njene ideologizacije.pol.treba nastojati da se skon.zaposljavanje.a sve to bitno utice na materijalnu osnovu odredj. koncepcije.sferi.pol.ekon. Nuzno je znati mogucu meru izdvajanja za soc.&to permanentno.ako su one nagle&radikalne-> soc.a zatim to prikazuju kao interes celog drustva.sukoba&pokusaja trazenja kompromisa unutar tih sukoba.jer se ona bavi pitanjima unutar klasno podeljenog drustva. ide preko granica ekon. Istorijski posmatrano. Posto su uvereni u ispravnost svojih koncepcija. nacela formiraju sliku o svetu sa stanovista odredjene klase. razvoj zavise jedan od 2og. Stavise. koja ne bi imala ideolosku dimenziju. osnove.grupacije kojoj pripadaju.osnovi => promene u ekonomskim odnosima => promene ekon. koje soc.ona je nuzno determinisana ideoloski. Naravno.koje. Dominantan je uticaj onih grupacija koje kreiraju politiku. Posebne grupe ljudi. Pri tome se ne uvidja da izmedju njihovog uverenja&misljenja&istine postoji rascep.oni nastoje da&2ge uvere da su one najadekvatnije&najprimerenije datim uslovima&vremenu. determinisana.Buduci da je&soc.pitanjima pristupaju celovitije. Druge pak opcije koje 74 .pol.mogucnosti. razvoj uskladjuju. Ekon. drustva.koji su izraz ideoloskih opredeljenja razlicitih aktera.sis.sis.odnosno onih koji u datom trenutku imaju vlast.sistema => manja se karakter&sadrzaj soc.to radja ekonomske probleme&vodi u krize.problema.pol.&pol.pribegava se restrikcijama u soc.a time su&njihovi sadrzaji < ideoloski.tako da nije osnovno pitanje da li je.posle promena u mat.sis. drustvenog sloja.blize su istinitom saznanju. Koncepcije soc.. sferu proizvode negativne posledice po ekonomski razvoj.klase&partije. je mozda&najbitnija determinanta soc.formiraju vlastiti pogled na svet&u skladu sa njim formulisu&odgovarajuce politicke&soc.uz pol.svestranje analizirajuci uzroke soc.&soc. Ekon.u skladu sa polozajem&mestom unutar globalnog drustva&sopstvenim interesima.potrebe kako se u slucaju prekoracivanja ne bi zaustavio ekonomski razvoj&imati u vidu da neadekvatna izdvajanja u soc.primerenijim stvarnim zivotnim problemima. zavisi od materij.nije moguca soc.&soc.politickih&soc.tenzije&nemiri.pol.zato sto tvorci ideja&odredjenih vrednosnix.politika proizvod odredjenih drustv.tragajuci za adekvatnim resenjima.nego kakvom&cijom ideologijom je soc.karakter&odnose u raspodeli&oblike potrosnje.tjs. Da bi se to izbeglo.

probleme ispoljava se u 2strukom smislu: doktrinarnom&prakticnom. drustv. ideja.soc. koje smatraju da su soc.One teorijske opcije soc. relig.ali istovremeno&saradnju&dijaloga sa ljudima.bice < podlozna ideologiji&manje zavisna od dnevne politike.odnosa. U tom cilju se formulisu odgovarajuca nacela koja coveku-verniku daju putokaz u organizovanju licnog&kolektivnog zivota.pojave&procese (Religija ima 2struku fju: psiholosku&drustvenu.pitanja posmatraju iz perspective parcijalnih interesa odredjene klase.vrednosti =ost. Religioznost je psiholoske prirode. koja svoj koncept kao teorija gradi polazeci od stvarnih zivotnih problema ljudi&cije kategorije izrazavaju stvarne odnose.zivota&na taj nacin utice&na formiranje politickih&ideoloskih opredeljenja vernika. Religija procenjuje&postojece oblike drustv. ne samo religijskim obrednim radnjama nego&razl. zastitu onih delova drustva&pojedinaca koji nisu bili u mogucnosti sami sebi da obezbede minimum egzistencije. verska zajednica obavlja.pol. Religija se manifest.uspostavlja komunikac. zviota.ucescem u religijskim manifestacijama.pravednost. Takav koncept ima > izglede da se konsituise kao naucna teorija.jedan od oblika drustvene svesti&sis. Interes religije&njenih institucija za drustv.solidarnost. Religija determinise soc. institucije bile znacajni nosiosi soc.verovanja&vrednosti vrsi odredjeni uticaj na drustv. pre svega kao prakticnu delatnost&njen uticaj je bio razlicit u pojedinim istorijskim razdobljima.&psihicki zivot ljudi&na ukupne drustv.nego 75 . sa njim. Doktrinarni nivo se manif. Naravno. Nekada su odredj.koja se svodila na soc.pol.vrsenjem pojedinix verskih radnji…Istinski vernik je samo onaj koji sve to cini zbog unutrasnjih potreba&osecanja.kolektivne manifestacije vere ostvaruju se putem odredjenih obreda.pol.okrenutost vere spoljasnjem iskustvu. Spoljasnje.pol.udaljenije su od sagledavanja celine drustv. aktivnostima koje odredj.&politic.a ne zbog navike ili zato sto to od njega ocekuje verska zajednica. pol.ravnopravnost treba > ceniti od onih koje te vrednosti minimiziraju ili odbaciju neke od njih. Psiholoska fja se odnosi na unutrasnji dozivljaj pojedinca-osecanje poboznosti.nijedna religija ne ostaje samo na doktrinarnom nivou. u formulisanju religiozno-moralnix vrednosti&podsticanju ljudi na vrsenje odredjenih obreda (tako se vernik priblizava Bogu.integrisuci se u zajednicu na taj nacin). kao jedan od znacajnih elemenata drustv.tako da ona determinise soc. Religija kao duhovna tvorevina. Samo ona soc. potrebama)..podstaknuta razl.a religija drustvene. Tako da treba razlikovati religioznost od religije.a time su&njihovi koncepti > pod uticajem ideologije.

doktrinu. *Dakle.pol.zivota.pa prema 76 . se ogranicava na povremene aktivnosti soc.norme&vrednosti. razloga.ukljucujuci&ona koja su predmet soc. sferi ozhivotvore odgovarajuce religijske principe.mada je ta pomoc najcesce simbolicna.< > se svodi na pomoc pojedincima&grupama da se prilagode postojecoj krizi. a na prihvacenim vrednostima nastaju&moralne norme(#). sve < je determinisana religijom.nastoji&da prakticno sudeluje u resavanju konkretnih pitanja&problema (neposredno: soc.odnosno na soc.u vreme kada ideologija&politika izgube svoj uticaj usled gubljenja poverenja ljudi u njih.* To ne znaci da odgov.religija dobija na znacaju.soc. Posto soc. u vreme kriza&drustv.odnosno mogucnosti svetovnih institucija da osmisle tokove drustv.njen uticaj se povecava&ona u > meri determinise soc.-od karaktera religije. religijske instit. soc.-zastitne aktivnosti.pa u sklopu 2gih cinilaca&oblika drustv. aktivnosti katolicke crkve koja ima razradjenu soc. institucija.prilagodjava&reinterpretira).-pol. To ne znaci da vecina ljudi nije&dalje religiozna.pol.potresa. Tamo gde je Crkva odvojena od Drzave&gde drzava ima izgradjen sis. ne sudeluju u resavanju pitanja soc. > ili < uticaj religije na res. zastite pojedinaca&odredj. 1og drustva zavisi od njegovih mogucnosti.pol. soc.a resavanje 2gih pitanja.ne resavaju takve probleme). projekata.a ne da se kriza prevlada). kretanja&promena.iz razl. gde su religijski simboli.preko drustv.tako&prakticno (npr.kao posebnog&specificnog pogleda na svet.nastoje resiti racionalnim putem&unutar svetovne sfere. structure koje se bave soc.problema u datom drustvu) Religijske ustanove u ime religije.razvojem svetovnih ustanova&njihovom nezavisnoscu od religije&njenih institucija&soc..pol. grupa privremeno ili trajno ugrozenih (drzava&2ge svetovne institucije.kako doktrinarno. => religijske institucije se ukljucuju u neka prakticna delovanja&pomoci.pitanja&omoguce zadovoljavanje vitalnih potreba ljudi (npr. problema.koju.nego samo to da oni svoja religiozna uverenja premestaju u privatnu sferu.pol.pol.da rese bitna soc. problematika je prisutna u religiji.-pol. polazi od odredj.tjs.norme&vrednosti zamenjeni svetovnimuticaj&delovanje crkve ugl.posredno: uticuci na drustvene&polit. soc. vrednosti na osnovu kojih se grade&posebne forme delovanja.nastoje da u soc.zavisno od drustv. svesti moral utice na formulisanje&sprovodjenje odr. pol.&deluje nezavisno od bilo kakvih religijskih normi&vrednosti.

U antickom grckom drustvu ugl. bitno odredjen karakterom odnosa politike&morala.sloboda. Medjutim. pol. [[ Savremena globalna pol.pol.&morala.pol.doktrine gradj. klase&obnova anticke culture-vracanje antickim izvorima&uzorima).tjs. Odnos pol.. Periodi kada je pol.nije znacila&povratak antickom shvatanju odnosa pol.&morala je istorijski promenljiv. Renesansa (period nastanka&razvoja gradj.pol. veka ucinili svoje.institucijama (pre svega u Parlamentu). nije postojala suprotnosti izmedju njih (izuzetak: periodi tiranije&oligarhije).pol.=ost). (npr. je stavljena u fju moralnih ciljeva.a pojavom novih vrednosti pojavljuju se&nove moralne norme. bila&u fji moralnih ciljeva&normi nisu dugo trajali. morale norme bile su temeljene pre svega na religijskim vrednostima.tome&na gradjenje soc. multinacionalnih kompanija radi uvecanja profita&ostvarivanja 77 .kad asu uspostavljene demokratske institucije&obespravljena&exploatisana radnicka klasa se izborila za vlastito sindikalno organizovanje&ucesce u pol.a u znatnoj meri&svetovnim zivotom. zemljama). Politicke odluke koje su bile javne. &tadasnja soc.&kao teorijska delatnost pod snaznim uticajem vladajuce globalne politike.tako je&uticaj morala na soc.kao&globalna politika. Tek kada su revolucije&oslobodilacki pokreti tokom 19.jer mlada gradjanska klasa u prvi plan stavlja politicki pragmatizam.a&kao teorijska aktivnost.sa 1000godisnjom vladavinomCrkve nad celokupnim duhovnim.jer je borba za vlast&dominaciju vodila degradaciji politike. programska orijentacija&delovanje najznacajnijih socijaldemokratskih partija u zapadnoevr.pol. Tek nastankom gradjanskog drustva neke od tradicionalnih normi se zanemaruju.prakticno potpun raskid izmedju pol.pol.mozda > nego u vreme Makijavelija. delatnost koja se odnosila na resavanje problema koje danas podvodimo pod tim pojmom.kada su srusena stara carstva&feudalni odnosi.&20. Odredjeni moralni principi su determinisali soc.kada je u znacajnoj meri obuzdan pljachkashki ‘razbojnichki’ kapitalizam nastao u vreme prvobitne akumulacije kapitala. evroamerickog sveta je u sluzbi krupnog kapitala.bila je u skladu sa principima morala. kao posebna sfera prakticne delatnosti drzave. Politicke&moralne norme imale su zajednicke vrednosne osnove (pravednost.tako da danas.&morala (o cemu svedoci utemeljivac pol. je izgubila svaku vezu sa moralnom.a 2ge reinterpretiraju. U tom periodu nastaje soc.Posle raspada antickog robovlasnickog drustva nastaje feudalizam.morale su da budu u skladu sa nacelima vrline.pol.demokratija&pol.tjs. sveta-Makijaveli).kako je soc.

]] Najznacajniji doprinos u smislu raskida morala&soc. Da bi nova ideologija bila delotvorna.koja se realizuje pod geslom ‘novog svetskog poretka’.bez nametanja od strane neke ustanove (crkve. drzave blagostanja.godine&vladali neprekidno 40 78 .razoriti postojeci obrazovni sis. koja najvise odgovara uvecanju profita od kojeg ce narod imati malo koristi. Svedska&VB su prve zapocele takvu orijentaciju. Konkretne mere koje proklamovani ‘novi svetski poredak’ preduzimao su kolonijalizam. Na delu su radikalne restrikcije u soc. dala je&daje savremena doktrina neoliberalizma.)&bez pretnji kaznom&nagradom-jedina kazna je savest prekrsitelja.skole itd.rata&njeno organizovanje je bilo moguce kada je unutar socijaldemokratije (nasuprot liberalistickim shvatanjima) sazrelo uverenje da drzava treba da bude kljucni instrument politike.dominacije nad celim svetom.razara se&unistava njihova privreda&celokupna proizvodnja kako bi se stvorili uslovi za trziste evroamerickix zemalja.minimizirati istinsku kulturu&zameniti je subkulturom.pol.osporiti suverenitet naroda kao zastarelo. 37.konzervativno stanoviste&to u ime ostvarivanja navodnih ljudskih prava. sferi koje izazivaju brojna protivrechja&napetosti . Ukratko: razoriti sve tradicionalne.pol.a skolske institucije pretvoriti u tehnicke servise za pripremu odredjene ‘strucnosti’. OSNOVNA TEORIJSKA POLAZISTA KONCEPTA ‘DRZAVE BLAGOSTANJA’ & NJIHOVA REALIZACIJA U PRAKSI NASTANAK DB vezan je za period posle II sv.nacionalne&opsteljudske humanisticke vrednosti&normativne ideale.potisnuti iz svesti ljudi nacionalna oscanja.ukljucujuci&ekonomsku politiku.neophodno je ukloniti sve prepreke koje mogu biti smetnja pokoravanju tih zemalja: osporiti&negirati sva ona stanovista koja afirmiru covekovu licnost.koja je temeljena&na odredjenim opsteljudskim vrednostima&na moralnim normala izvedenih iz njih.razvijene zemlje su iscrple u znatnoj meri svoje prirodne resurse -> preti opasnost stagnacije&kriza. U Svedskoj su socijaldemokrati dosli na vlast jos 1933.koji se u poslednjoj deceniji 20. Vreme soc.drzave.veka prosirio na sve bivse socijalisticke zemlje. (#) moralne norme vazhe&deluju spontano..uglavnom je isteklo.

godina; njihova iskustva su bila korisna za 2ge ZEvropske socijaldemokratije. U VB laburisti su pobedili na izborima 1945.god&ostali na vlasti do 1951.god&za to vreme su isvrene znacajne reforme,posebno u sferi soc. politike. Soc.demokr. su smartali da je drzava natklasna institucija&da je njena osnovna uloga da obezbedi neophodan nivo drustvenog konsenzusa radi zajednickih interesa svih gradjana&da omoguci ostvarenje pravedne zajednice,slobode&=osti. Medju prvima koji su zagovarali naglasenu ulogu drzave u drustv.zivotu bili su FABIJANCI = drzava treba da bude osnovni nosilac reformi kojima ce se izvrsiti transformacija drustva u pravcu socijalizma,ali ne na naucnim osnovama (kako misle marksisti) nego na moralnim principima (jer kapitalizam proizvodi teske soc. probleme,siromastvo&2ge nedace,nehuman je&nemoralan). Laburisti su imali znacajan uspeh u sprovodjenju tih ideja u praksi. Reformisticko opredeljenje ZEvropske orijentacije u DB bilo je usmereno na konkretno resavanje soc.pitanja (smanjenje siromastva,zaposljavanje,prosirenje zdravstvene&soc. zastite,osiguranje za vreme nezaposlenosti,obezbedjenje penzija,promene u obrazovnom sis. u smislu njegove dostupnosti sto sirim slojevima drustva&sl.) Na globalnom planu DB je nastojala da klasne suprotnosti resava kompromisom,jer je to najcelishodniji nacin za uspostavljanje&odrzavanje stabilnosti jednog drustva. Postepene&mirne promene koje vode ka socijalizmu za socijaldemokrate su moralne&legitimne. Parlamentarna demokratija je dovoljna da se dodje do socijalizma. Revolucija&svki oblik nasilja ne samo da nisu potrebni,nego su&neprihvatljivi (sa moralne tacke gledista). Vlade soc.dem. partije su vlast osvajale slobodnim izborima&voljom vecine gradjana,tako da su bile u mogucnosti da svoja programska opredeljenja nesmetano ostvaruju u praksi. Iako su skoro sve zapevr zemlje tokom rata ekonomski osiromasile,a neke su&bile razorene u materijalnom pogledu,socdem vlasti su za relativno kratko vreme izvrsile temeljnu rekonstrukciju kapitalistickog drustva: zapoceo je period ekonomskog rasta,razvoja demokratskih institucija&uspostavljanje sis. soc. sigurnostinezabelezen u istoriji evropskog drustva. Doslo je do znacajnog poboljsanja zivotnog standarda&uopste uslova zivota najsirih slojeva drustva,narasla je brojnost,moc&uticaj radnicke klase&sve to je omogucavalo drzavi da uspesno realizuje ono sto su socdemokr obecavali pre dolaska na vlast DB se zalagala ne samo za ekonomske,soc.&pol. reforme nego istovremeno&za ekonomski rast u najsirem smislu,povecanje
79

industrijske produktivnosti&investicija. U tome,kao&u opstoj izgradnji ‘drustva izobilja’ nalaze se razlozi opsteg konsenzusa. Programske razlike medju partijama (socdemokr&burzoaskim) u vreme uspona DB u prakticnoj politici nisu izazvale sukobljavanja (iako su to partije suprotnih ideoloskih orijentacija),jer su socdemokr (pogotovo laburisti u Engl) gradili svoju politiku na tezi da sva pitanja,pa&klasne sukobe treba resavati kompromisom,sto je 50ih&60ih prihvaceno kao opsti nacin drustvene&politicke komunikacije&ponasanja medju razl. pol. opcijama. [[Tvrdnja da DB prestavlja beskonfliktno drustvo u ideoloskom smislu imala je,pored ostalog,za cilj da uveri gradjane da se radi o drustvu novog kvaliteta koje se sustinski razlikuje od svih dotadasnjih- drustvu u kome nece biti neslobode,nepravde&ne=osti. Imalo je to&siru ideolosku poruku,a to je da se pod okriljem DB izgradjuje drustvo koje se sustinski razlikuje od onog na Istoku,za koje su tamosnji teoreticari tvrdili da je beskonfliktno&da su u njemu ostvarene ideje =osti,soc.pravde,solidarnosti&dr. To je&1 od razloga vrlo razvijene antikomunisticke propagande u kojoj se socijaldemokr u biti nisu razlikovali od gradjanskih orijentacija. Negativan odnos zapevr socijaldemokratije prema socijalistickim zemljama,uprkos njenom verbalnom izjasnjavanju za socijalisticko drustvo,logican je jer socdemokr&DB nikad nisu konkretnim merama dovodili u pitanje temelje kapitalistickog drustva,naprotiv one su uvek radile na rekonstrukciji kapital. drustva&to je doprinelo resavanju kljucnih soc.problema (masovna nezaposlenost,siromastvo,lose zdrav. stanje stanovnistva,nepismenost&nizak obrazovni nivo) koji su u stvari predstavljali prepreku ekonomskog razvoja]] Neke od konkretnih mera soc. pol. sprovedenih u vreme DB: Osnovi soc.reformi koje su sprovedene za vreme prve posleratne vlade laburista utemeljeni su u ‘Planu o penzijskom osiguranju’ Vilijama Lorda Beveridza. Cilj je bio resavanje soc.problema. Beveridz je nakon toga objavio brosuru ‘Puna zaposlenost u slobodnom drustvu’. Centralno pitanje Plana je obezbedjivanje minimuma nacionalnih prestacija,pre svega starosne penzije,koja ne treba da zavisi od prethodnih doprinosa&primanja,niti od konkretnog imovnog stanja. U penzijski fond sve odigurane osobe daju = doprinos&zato imaju ista prava. Oni koji imaju > ,uplatu za soc.osiguranje vrse kao poreski obveznici,prema svojim primanjima&tako daju > doprinos drzavnom budzetu,iz koga se neophodna sredstva uplacuju u fond soc.osiguranja. Siri smisao&cilje Plana,ali&2gih
80

prestacija,jeste smanjivanje soc.ne=osti&uspostavljanje > stepena solidarnosti,sto treba da doprinese klasnom miru. Beveridz nije pripadao laburistima,nego je bio konzervativac. Njegove ideje o soc.pol. bile su polaziste ili bar inspiracija za donosenje > zakonskih akata za vreme vladavine laburista (najvaznije su: zakon o nacionalnom osiguranju,nacionalni program zdrav. zastite,program porodicnih davanja,posebno porodicama sa malom decom&sl). Celokupna regulativa se zasnivala na principu nacionalne solidarnosti&opstoj orijentaciji drzave da se celokupnom stanovnistvu obezb. soc. sigurnost,tjs. zastita od najznacajnijih rizika. Pored ovih mera socdemokrati su izgradili kompleksan sis. obezbedjenja,polazeci od stanovista da on nije nista < znacajan za stabilnost poretka od ekonomskog rasta,modernizacije,tehnickog progresa&visoke stope zaposlenosti& u najsirem smislu je obuhvatao: povoljne radne uslove,odgovarajuci dohodak,skracenje radnog vremena,besplatno obrazovanje&sl. [OSNOVNI CILJEVI DRZAVE BLAGOSTANJA,KAO REALIZATORA IDEJA SOCIJALDEMOKRATIJE U PRAKSI: - eliminisanje siromastva - smanjivanje soc.ne=osti (preuzeto iz izvornog Marksizma) - pobosljanje standarda gradjana ( -II- ) - razvijanje sis.soc.sigurnosti - podsticanje drustv.razvoja - aktiviranje svih ljudskih resursa - uskladjivanje soc.&ekonomskog razvoja - humanizacija drustv.odnosa&sl. Proklamovanjem naznacenih ciljeva trebalo je da se ucine USTUPCI RADNICIMA&DREDNJIM SLOJEVIMA pogodjenim velijim soc. ne=ostima,koje je stvorio liberalni kapitalizam sa svojim ‘lesefer’ („pusti svojim tokom“, „ostavi na miru“) trzistem,ali pod uslovom da se ne ugrozi ekonomski razvoj&profitabilnost kapitalisticke klase. Soc.-demokrati su smatrali da se naznaceni soc.ciljevi mogu uspesno ostvarivati pod pretpostavkom da se postuju&razvijaju vrednosti koje oni smatraju temeljnim a to su: Sloboda,drustv. =ost,Pravednost&Solidarnost. Soc.demokratija je u pocetku iz izvornog Marksizma crpela svoje ideje&teorijske postavke zasnivala na njemu (zadovoljavanje ljudskix potreba,obezbedj. soc.sigurnosti,podizanje individ.&drustvenog standarda,prevladavanje soc. ne=osti itd.),{sa 57e stranice}]
81

sigurnost koju je u praksi uspostavila DB nisu mogle da ignorisu ni partije suprotnih ideoloskih orijentarija&drugacijih soc. U shvatanju&uspostavljanju procesa integracije osnovno polaziste socijaldemok.sferi su postignuti znacajni 82 . probram. siljeva (izdvajanja su inace prevelika) Soc.da ukroti kapitalisticki privredni sis. smatrala da je. Bila je to zapadnoevropska socijaldemokratija.uz 2ga civilizacijska dostignuca.koja je tokom celog stoleca nakon M. pokusali da grade ‘novi svet’ u stvari su ojacali sistem.OSPORAVANJA soc. pokazalo da se probrami soc.koncepcija kada su smenjivale s vlasti socijaldemokratske partije  DBje tokom duzeg perioda uspela da obuzda privatni kapital.njena idejna osnova marsizam.ali tako da je on sada mnogo rigorozniji nego sto je to bio onaj u ‘starom svet’ koji su srusili.postojala je&jedna drugacija socijalisticka orijentacija. DB ne void drustvo u socijalizam. DB-a su posebno dolazila od onih sa suprotnih ideoloskih pozicija: neoliberala&makrsista.vrednosti koje je afirmisala socdemokr&soc.u soc. proizvodnje&prisvajanja. Polazeci od tih nacela.koje bi oni daleko bolje obavljali bez drzavnog uplitanja (prepusteni medjusobnoj utakmici&konkurenciji). kapitalistickog nacina privredjivanja.-1974. DB se preterano&neprincipijelno mesa ne samo u ekonomski zivot drustva nego& u individualne poslove pojedinca.sto se slaze sa Habermasovom teorijom da je intervencijom drzave moguce osigurati koegsistenciju izmedju demokratije&kapitalizma samo u posleratnom periodu.drzave sukobljavaju sa postojecim sis. ideja istiuz < ili > doslednosi u primeni tih ideja&uz odgovarajuce ideje u skladu sa vremenom&drustv.pol. Hajek smatra da je jedan od glavnih uzroka krize DB nacin na koji drzava izdvaja za realizaciju soc.cije je delo drzava blagostanja. Mada on smatra da bi do tih promena doslo&da nije bilo krize.soc. Npr: DB se u vezi sa resavanjem problematike ljudskih potreba ne bavi uzrocima nego posledicama&ne dovodi u pitanje kapitalisticki sis.&to zbog unutrasnjih teskoca&protivrecnosti koje bi se nuzno ispoljile.demokratija. bile su vrednosti koje su vec sadrzane u izvornom marxizmu.&upregne ga u svoj soc. Nisu svi pokusaji koji su nastali iz M.vec je samo jedna od etapa u razvoju kapitalizma.sloboda. pravda&2ga.uslovima.solidarnost. [[Oni koji su u ime M.ali se opstom krizom 1972.kao&one koje je socijalisticki pokret tokom svog razvoja isticao kao svoja nacela: humanizam.

razvoja => svako insistiranje na =osti kontraproduktivno. (Pomoc siromasnima ne bi smela ici preko usluga.ne smao po drustv. To mora biti onemoguceno zakonima kao opstim pravilima koja se bez bilo cije arbitrarnosti primenjuju = na sve ljude. a =ost odbacuju jer je navodno nespojiva sa slobodom.rezultat slobode pojedinca da se takmici sa 2gim pojedincima&da pri tome stice&prisvaja.nego direktno kao novcana pomoc. Kako postoje razlike medju ljudima.zivot miliona ljudi izgledao znatno drugacije.grupa na njihovo koncipiranje&realizovanje (&ovde se pokazala nadmoc sveta sistema nad svetom zivota).a na prvom mestu su POJEDINAC&NJEGOVA SLOBODA.uslova za sve 2ge vrednosti.od Antike pa do danas.kako bi se osposobili da se sami o sebi brinu. Takvi zahtevi vode vrednosnom razlikovanju siromasnih od ostalih gradjana.SLOBODNO TRZISNO DRUSTVO&MINIMALNA DRAZAVA. Prinudu prema pojedincu mogu da vrse 2gi ljudi.rezultati.od kojih se neki svrstavaju u ‘potklasu’) Hajek se smatra utemeljivacem neoliberalne koncepcije uopste. U svakom 2gom slucaju prinuda 83 .zato svaki pokusaj drzave da deluje u pravcu izjednacavanja ljudi (osim ako se ne radi o stvaranju =ih pocetnih uslova) ima destabilizirajuce posledice u smislu drustv.pa prema tome&shvatanja slobode kao nacela&izvora moralnosti.pracena savetima&obrazovanjem za rad.organizacije&drzava.a ne samoostvarenja preko aktivnog neposrednog uticaja pojedinaca&drustv.oni su ugl.time se sprovodi diskriminacija ‘manje vrednih’ slojeva drustva.programa od strane drzave. Temeljne vrednosti od kojih polazi su sloboda&individualizam.ali ima brojne pristalice&u 2gim zemljama sveta. ne=ost je nuzna posledica ne=ih sposobnosti&mogucnosti ljudi.bez kojih bi soc. Za razliku od najveceg broja mislilaca&teoreticara. Ne=ost je razumljiva&prirodna. rezultat pravno-administrativnog sprovodjenja soc. NEOLIBERALIZAM&NEOKONZERVATIZAM OSNOVNI PRINCIPI&KARAKTERISTIKE NEOLIBERALIZAM je danas jedna od vodecih politickoekonomski&socijalnih teorija u SAD-u.koji su u vrednosti ubrajali bar neke oblike =osti. Istina.neoliberali u vrednost ubrajaju NE=OST. Hajek slobodu odredjuje negativno.kao odsustvo prinude. razvoj nego&po sistem vrednosi.]] 38.

Udruzeni pojedinci. Ako je neko pogodjen okolnostima kao posledicom trzisne utakmice. sferi&ujedno osnova napretka drustva.on remeti zakonitosti trzista.pri cemu postoji obaveza da se postuju ustanovljena pravila. u opravdavanju takvog nacina zivota= svako je odgovoran za svoj polozaj u celini => teznja da se bude uspesan u utakmici sa 2gim pojedincima.to nije rezultat namere ili nepravde.suprotan je principima slobodnog trzista&time ogranicava individualnu slobodu kao prirodno pravo ljudi.cinjenje nepravde svima koji svojom sposobnoscu&radom u trzisnoj utakmici sticu >.a time se povredjuje sloboda&individualnost pojedinca. Indiv. Svaki intervencionizam drzave.remeti drustvenu ravnotezu.vec postoje pojedinci koji ga sacinjavaju.ne samo u ekonomskoj nego&u soc.u skladu sa svojim zeljama&interesima. Ideoloske osnove individualizma nalaze se u americkom nacinu zivota&shvatanja. Takav nacin preraspodele je proizvoljan.) Neoliberali proglasavajuci =ost nevrednoscu isto cine&sa pravdom (temelj slobode je nesputano slobodno preduzetnistvo u ekon. (Trziste ne moze biti izvor neslobode jer njemu nije imanentna namera nego spontanost. je&princip od koga se polaz u objasnjenju drustva&ponasanja pojedinaca u njemu.koja ne moze biti uzrok neslobode.prepreku da on realizuje svoje sposobnosti&mogucnosti. Drustvo je skup pojedinaca koji saradjuju ili su u sukobu sa 2gim pojedincima. Svako treba da ima = pocetne mogucnosti&niko ne sme da stekne 84 .u mogucnosti su da sami mnogo bolje&uspesnije obavljaju vecinu poslova koje danas obavlja drzava. On je neodvojiv od slobode. INDIVIDUALIZAM je za neoliberale 2ga temeljna vrednost. Jedino je individua sposobna da procenjuje ono sto je dobro&korisno za nju. socijalna pravda bi vodila ogranicenju individualnih sloboda pojedinca).usporava ekonomski rast. svaka distributivna tjs.jer se od nekoga oduzima da bi se 2gom dalo. ‘nepravde’ koje su rezultat trzisnih odnosa u stvari je cinjenje nepravde.a trziste osnovni regulator odnosa&odredjivanja mesta svakog pojedinca u drustvu.nego zakonitosti trzista. Sloboda je moguca samo u drustvu u kome nesmetano funkcionise slobodno trziste.tjs. sferi.u sta drzava ne sme da se mesa niti na bilo koji nacin sputava slobodno preduzetnistvo.bez cega nema ekonomskog progresa => individualna sloboda osnova stabilnosti svakog drustva&ekonomskog napretka.znaci povredu licne slobode&individualnosti coveka.kao&sloboda od njega. Ne postoji nikakvo drustvo po sebi&za sebe. Konkurencija je najsigurniji put u progres jer se desava izmedju slobodnih pojedinaca koji su svesni cinjenice da njihova sloboda nije nicim ogranicena osim slobodom 2gih pojedinaca. Svako uplitanje drzave da navodno ispravi soc.

prednost na neposten nacin (silom,prevarom,’vezom’ & sl.). Nagrada treba da zavisi od sposobnosti,doprinosa produktivnijem&kvalitetnijem radu&postignutih rezultata. Rezultat velikih sposobnosti&dobrih rezultata su bogatstvo,ugled,prestiz,moc... Na taj nacin se sticu&odredjene vrline,koje se u suprotnom gube. 'Svako je kovac svoje srece'-kaze krilatica liberalizma 19. veka. Medjutim,zbog ideoloskih potreba precutkuju da u neuspehu pojedinca glavni udeo ima drustv.sis. u kome postoji najamni rad,nezaposlenost,neadekvatna ili veoma losa zdr.zastita,teskoce ili nemogucnost da se stekne obrazovanje,bez obzira na sposobnosti,ukoliko se ne prirada imucnim slojevima,teskoce u resavanju stambenih pitanja… Precutkuje se &rasna,etnicka&polna diskriminacija.Brojni su primeri ideoloskih obmana u vezi sa odnosom trzista&ekonomije-postoji apsolutna sloboda trzista ali je u praksi sasvim drugacije. [ Upakovana u teorijske oblande o slobodnom trzistu,finansijama&minimalnoj drzavi,ova ideologija je istovremeno&u fji opravdavanja sirenja multinacionalinih kompanija na sve delove sveta&pretvaranja < razvijenih zemalja u sirovinsku bazu pod izgovorom da se to cini u interesu razvoja tih zemalja. Na udaru neolib. ideologije prvo se nasla DB,narocito njihova soc.pol.,uz istovremeno podrzavanje mera&prakse koje su sprovodili Tacherova&Regan. Neolib. idelogija privatizacije&demontiranja drzava&njihovih soc.institucija u bivsim socijalistickim zemaljama ima uspesnu primenu&danas. Rezultati u ekonomskoj sferi su katastrofalni&pod vidom ogranicenja uloge drzave zrtvovane su njene soc.fje,prosveta,zdravstvo,sis. soc. sigurnosti ] Neoloberali izrazavaju veliku zabrinutost zbog navodnog sirenja egalitarizma jos od 70ih godina. Prema njima,za to je kriza drzava koja svojom soc. pol.,stiteci siromasne,shiri egalitarizam&time unistava tradicionalne vrednosti&potkopava moralne standarde jer pojedinca lisava mogucnosti individualnog razvoje. Neoliberali proglasavajuci =ost nevrednoscu isto cine&sa pravdom (temelj slobode je nesputano slobodno preduzetnistvo u ekon. sferi&ujedno osnova napretka drustva,a trziste osnovni regulator odnosa&odredjivanja mesta svakog pojedinca u drustvu; svaka distributivna tjs. socijalna pravda bi vodila ogranicenju individualnih sloboda pojedinca). [[::Neoliberalizam je ekonomsko, a ne i sire politicko glediste. Program smanjivanja trgovinskih prepreka&unutrasnjih trzisnih ogranisenja kao put ka kapitalistickom sistemu vise oslonjenom na slobodno trziste.
85

Neoliberali prihvataju izvesnu ulogu vlade u ekonomiji, posebno potrebu za centralnom bankom&sposobnom odbranom, ali nastoje da vladino uredjivanje (posebno poreze) smanji na sto je moguce < meru. Ovakva ekonomska shvatanja nisu nuzno pracena&politickim liberalnim stavovima: neoliberali cesto ne staju iza licnih sloboda po etickim pitanjima ili moralnim principima (recimo, po pitanju seksualnih sloboda).::]] NEOKONZERVATIZAM se nalazi nasuprot liberalnim shvatanjima. Njegova teorija,kao&teorija klasicnog liberalizma,seze u 19.vek. Prvo se javio kao reakcija na rezultate Francuske revolucije. Konzervativne ideje su bile stalni pratilac svih liberalnih&progresivnih ideja,suprotstavljajuci se svemu sto je novo radi ocuvanja postojeceg stanja,odnosno vracanja starog poretka. U odnosu prema soc.pol. ne postoje veliek razlike u odnosu na neoliberale jer su&jedni&2gi za restriktivnu soc.pol. Medjutim,u smislu osnovnih vrednosti od kojih polaze postoje bitne razlike,jer su za neokonz. NACIJA,HIJERARHIJA,DISCIPLINOVANO DRUSTVO&JAKA DRZAVA na prvom mestu. Konzervativci umesto slobode isticu VRLINU&time ‘slobodnom’ drustvu suprotstavljaju ‘dobro’ drustvo. Oni ne negiraju slobodu nego zaxtevaju da ona bude uskladjena sa vrlinom,odnosno idejom moralnog drustva. Smatraju da individualizam za koji se neoliberali zalazu slabi drustveni odganizam,jer covek koji je sveden na samog sebe predstavlja opasnos za zajendicu,jer je ljudska priroda iskvarena&nuzno ju je obuzdavati drzavnom vlascu,koju treba ojacati&2gim sredstvima -RELIGIJA,VERA,TRADICIJA,pa&PREDRASUDE&PRAZNOVERJ E,odnosno svim 2gim-samo ne istinom&umom. U pogledu vrednosti se slazu sa neolib. tako sto odbacuju =ost&pravednost kao vrednosti. Drzava treba da odrzava postojece ne=osti ili da ih ponovo povrati ako su poremecene u korist =ost. To ce biti moguce ako se neguje tradicija&podanistvo prema drzavi jer je to zaloga za stabilnost poretka,sto znaci ocuvanje statusa quo. Ideologija neokonz. u krajnjoj liniji nije suprotna neolib. u smislu generalne orijentacije-ODBRANE KAPITALISTICKOG PORETKA. Jaka drzava moze&mora da obezbedi pokornost gradjana,jer neokonz. ne veruju u njihovu dobrovoljnu lojalnost (o kojoj govore neoliberali),kao ni u ’civilno drustvo’ kome oni suprotstavljaju autoritarnu drzavnu vlast,tako da su za neokonz. CRKVA&PATRIJARHALNA PORODICA kljucne institucije za stabilnost drustva koje treba jacati.

86

NEOLIB.&NEOKONZERVATIZAM-sustinski se ne razlikuju u gledistima o globalizaciji,odnosno uspostavljanju tzv. novog svetskog poretka: restrikcija u sferi prava na rad,soc.osiguranja,zdrav.zastite,mogucnosti obrazovanja za sve,nezavisno od imovnog stanja,pristupa kulturnim dobrima// imaju uticaj na ekonomsku politiku&politicki zivot&unutrasnju&spoljnu politiku SAD-a,a&sire.

39. GLOBALIZACIJA&RESAVANJE SOCIJALNIH PITANJA
Pod G. se ugl podrazumeva POVEZANOST ZEMALJA&DRUSTAVA U SFERI KOMUNIKACIJA,TEXNOLOGIJE&EKONOMIJE,narocito medjuzavisnost nacionalnix ekonomija&transnacionalnix ekonomskix organizacija&jacanje njixove moci nad ekonomijama pojedinix drzava,posebno manjih&texnoloski nerazvijenix. Imajuci to u vidu,neki teoreticari G. sxvataju kao SISTEM,tjs.SVETSKI POREDAK. 2 razl. stanovista o karakteristikama G: 1. Povezivanje drzava&drustava (G.) jeste proces modernizacije (inspiracija delo Dirkema) 2. Proces dominacije,tjs. nasilne ekspanzije kapitalizma (inspiracija Marx) U novije vreme drugacija stanovista: npr. G. je zakoniti&univerzalni process sa sirim obelezjima “gvozdene nuznosti”; G. ne postoji u svetskim razmerama,ona je regionalna, (postoji severno-americki,pacifickoazijski&evropski region/unutar njih se moze govoriti o G.,dok je u svetskim razmerama svet podeljen. Izvan pomenutix grupacija posoji&tzv. Treci svet a to su manje razvijene,nerazvijene&siromasne zemalje koje zavise od razvijenijix) Postoji&3. stanoviste gde se trazi sredina npr. Svet je u procecu G.,ali ona je project dominacije Zapada,pre svega Amerike,ciji je cilj potcinjavanje svix 2gix zemalja njihovim interesima,unistenje nacionalnih ekonomija&svih 2gix formi samostalnosti tih zemalja&nametanje Americkog lifestyle-a. BROJ NEZAPOSLENIH visestruko veci nego sto je bio u Drzavi Blagostanja.Glavni uzrok nije samo razvoj novix texnologija koje zaxtevaju manje radne snage,vec SELENJE PROIZVODNJE (zajedno sa

87

zastarelom&prljavom texnologijom) u zemlje jeftine radne snage,jer profit ima primat nad dobrobiti&sudbinom zaposlenix&njihovim soc.polozajem. PROFIT&EKSPANZIJA KORPORACIJA vrxovna su nacela kojima se rukovodi NEOLIBERALNA ELITA MOCI. Da bi se odrzavo postojeci sis. nejednakosti (pored Slobode&Individualizma, Nejednakost je za neoliberale temeljna vrednost)&obuzdala eventualna teznja soc.ugrozenix klasa&slojeva za promenama u sferi soc.odnosa,vlast se kao produzena ruka multinacionalnog kapitala brine o tome da stepen demokratije bude uvek doziran samo u onoj meri koja nece ugroziti njene interese,tjs.interese kapitala. Nosioce G. ne interesuje cinjenica da se na taj nacin gubi decenijama stvarana “demokratska supstanca”. DOZIRANJE DEMOKRATIJE PO MERI VLASTI moguce je zato sto je sistem organizovan tako da uticaj naroda ogranici samo na izbore. Ako narod nije zadovoljan postojecim soc.stanjem,mora da saceka sledece izbore da bi promenio vladajucu garnituru,ali time se ugl. nista ne dobija jer je VLAST SAMO IZVRSILAC VOLJE MULTINACIONALNOG KAPITALA. Doziranoj demokratiji doprinose&brojne tzv. nevladine organizacije,koje sirom sveta formira ugl. Amerika (vecina ix je u sluzbi multinac.kapitala&deluje po instrukcijama spoljnix faktora& u njixovom interesu). Usmerene su protiv nacionalnix interesa zemalja u kojima deluju,neretko doprinoseci&etnickim sukobima. Mnoge imaju predznak ‘humanitarne’. Pod pritiskom G. Zapadnoevropske zemlje su bile prinudjene da revidiraju svoj soc.program. Moc transnacionalnix korporacija&uvecanje bogatstva uskog kruga kapitalisticke klase-osn. cilj&prioritet G. Medjunarodne organizacije KREDITIMA DIKTIRAJU PONASANJE ZEMALJA DUZNIKA jer odredjuju njihovu ekonomsku strategiju,nacin investiranja,prioritete,visinu izdvajanja za javne potrebe,cene vitalnix proizvoda,visinu najamnina itd. Vlade zemalja duznika imaju vecu odgovornost prema inostranim kreditorima nego prema gradjanima u svojoj zemlji. Brojni su&2gi oblici podredjivanja nacionalnih drzavanjihova ekonomija&kultura (za koje se tvrdida priradaju ostacima retrogradnog tribalizma&da kao takve treba da izumru) podredjuju se globalnoj ekonomiji&politici. Od vlada tih zemalja zaxteva se da uklone sve prepreke koje sputavaju slobodno kretanje kapitala. Postavljaju se barijere za uvoz&izvoz ukoliko to remeti interese multinac.kompanija. Na politickom planu,vladajuce strukture se prisiljavaju da ‘demokratski’ sputavaju&ogranicavaju soc.zaxteve masa koje bi mogle ometati delovanje multinac.kompanija. Mere za to: poducavanje&instruktaza,propaganda protiv ‘neposlusnix vlada’,ekonomski&politicki pritisci uz istovremeno
88

filmove u kojima preovladjuje nasilje&sl. polozaj vecine stanovnistva rapidno se poceo pogorsavati.nedavno oslobodjene od kolonijalizma.-je.nacin zivota&potrosacka psihologija potrosaca takve robe. Pocetkom sadasnjeg koncepta globalizacije doslo je do kraha tog programa: ionako nezavidan soc.koji je pod okriljem Ujedinjenih Nacija realizovan skoro 3 decenije. Vrxunska kultura nije pogodna a jos manje finanskijski isplativa za sirenje putem elektronskix medija jer vecina koja satima sedi ispred TV-a nema mnogo razumevanja za tu vrstu kulture.vecina ovih zemalja tone u siromastvo&bedu. Tako se namecu celom svetu drustvena merila.transnacionalne korporacije (u sprezi sa vladajucim pol.kompanija.serije.xitove.koja je primerena potrebama&zaxtevima multinac. razvoj zahvaljujuci projektu ‘Novog svetskog ekonomskog programa.a ne da otkriju Istinu.doslo je do velikog uvecanja kamata koje te zemlje dovodi do duznickog ropstva.liberalna ideologija koja je dovela do podel&duboke krize unutar inteligencije.obezvredjivanje tradicije&kulture&ponistavanje sistema vrednosti.materijalna razaranja&ljudske zrtve.od pocetka je usmerena na PONISTAVANJE NACIONALNOG IDENTITETA.zemlje Treceg sveta. je na periferiji svetskih zbivanja ali ne toliko udaljena da bi nas svetski mocnici ostavili na miru.vojna intervencija kao krajnje sredstvo-> sve ove mere su svojevrstan oblik novog tipa kolonizacije. potreba vecine svog stanovnistva. G.dugovi su za nesto > od jedne decenije uvecani za preko 10x. Medijska satanizacija srpskog naroda. informacionix medijskih sistema omogucuje G.zapocele su svoj ekonomski&soc. Ofanzivni nastup neoliberalizma.&privrednim strukturama) pljackaju nacionalno bogatstvo&novac 89 .pa i vojno razaranje.kao ideologije G. [ U vreme kad su u ZEvr.Fja medija kao industrijskix pogona koji proizvode&plasiraju info u obimu&na nancin na koji odgovara gospodarima novog svetskog poretka je da naprave sopstvenu. SRBIJA&GLOBALIZACIJA-S. drzave blagostanja postizale znacajne rezultate u zadovoljavanju soc.ekonomska blokada&sve 2ge sankcije.&to prema principima psihologije manipulacije. G. 4x im je smanjena pomoc u odnosu na onu koju su ranije dobijalne (pomoc Amerike smanjena za 30x!).pruzanje podrske opozicionim snagama za koje se zna ili se osnovano pretpostavlja da ce kada dodju na vlast slediti drugaciju politiku. Znacajnu ulugu imaju MAS MEDIJI&MASOVNA KULTURA. masovne kulture.a cilj je iskorenjavanje moralnix standarda. kultura se plasira u prvom redu kroz razne muz. POSLEDICE: destrukcija ekonomije.

UZROCI PORASTA BROJA OSI U SAVREMENIM DRUSTVIMA Poslednjih godina. Pored toga. ocekivano losija u 90 . Tome doprinose. možemo ocekivati da broj takvih osoba iznosi oko 800.a zatim u napretku medicine&tehnologije. zastite. U zemljama u razvoju nalazi se 80 odsto od ukupnog broja OSI. rad [27%] . Ukoliko primenimo ustaljenu procenu WHO za teritoriju Srbije.bolesti ili elementarnih nepogoda. Postoje brojne teskoce u obelezavanju tacnog broja OSI koje nastaju zbog nedostatka jedinstvene definicije.koje su u pojedinim sredinama.kao&definicije zavisni su od socijalnih.narusavanja okoline. U nasoj zemlji ne postoje tacni podaci o broju OSI.kao&razlicitog znacenja.pravnih&2gih uslova.siromastva. odnosno 10% od ukupnog broja stanovnika.politickih.kako pokazuju podaci UN.jer su njihove zdravst. Znacenje.prebacuju u strane banke -> neki analiticari smatraju da se zemlje Afrike nalaze u Cetvrtom svetu (jer su neke bivse socijalisticke zemlje zauzele Treci)&da su&danas na nivou na kojem su bile u doba kolonijalizma. racuna se da je 25% ljudi. 40.a izrazito losa u centrima za soc.povreda na radu. ustanovama [70% .vezuje za termin 'invalidne osobe'. saobracajnih nezgoda. Uzroke takvog trenda treba traziti najpre u rastu svetske populacije. zloupotrebe supstanci.na izvestan nacin.takodje. odnosno oko 500 miliona ljudi u svetu.koriscenja nagaznih mina.000.porast standarda&produzetak zivotnog veka.povecava se broj osoba koje zive sa invaliditetom.nedovoljne zdrav. NEDOSTATAK ADEKVATNIH PODATAKA O BROJU&STRUKTURI LJUDI KOJI ZIVE SA INVALIDITETOM jasan je pokazatelj nedovoljne brige&organizovanosti&znacajna prepreka za istrazivanje pojava&problema sa kojima se OSI susrecu (losa evidencija OSI je nesto bolja u zdrav. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (WHO).broj OSI kreće se 7-10% od ukupne populacije.broj OSI je > &zbog cestih ratova.obuhvaceno posledicama invalidnosti – clanovi su porodice u kojoj zivi OSI ili su na drugaciji nacin povezani sa njima. S 2ge strane. potrebe najizrazenija posledica invaliditeta].

karakteristika ove grupacija.od kojih je najveci njihov deo socijalno odredjen.rehabilitacija&adaptacija individue na posojece stanje.fokusiran samo na fizicko ostecenje. Na nivou javnozdravstvene politike resenja se traze u razvoju sluzbi za rehabilit. Osnova tog modela je davno formulisan stav medicinske sociologije da se bolest kao stanje mora razlikovati od onesposobljenosti. je ideolosko pitanje koje zahteva soc.ali njegova dominacija.mnogi 2gi faktori koji nisu povezani sa bolesti mogu uticati na njenu pojavu. 41.moze biti uzrok invalidnosti.direktno prouzrokovan bolescu. Resavanje problema invalidnost zahteva socijalnu akciju&postoji soc.ali u poredjenju sa sopom nezaposlenosti u populaciji kao celina. Neki istrazivaci se zalazu za to da se ovaj model nazove socijalno91 .zanemaruje sredinu u kojoj osoba zivi.kod OSI je 2-3x > .invalidnosti. Nezaposlenost kao najznacajnija soc.invalidnost nije stvar individue.. % nezaposlenosti se razlikuje od zemlje do zemlje.odgovoran za porast izolacije&segregacije&dominaciju medicinske profesije u resavanju problema invalidnosti.vec je to vrlo kompleksna kolekcija razlicitih stanja.a isto tako politicko pitanje povezano sa ljudskim pravima.nije time bitno ugrozena: model je restiktivan. Osnovni nacin resavanja problema invalidnosti je lecenje. SOCIJALNI MODEL je dijametralno suprotan medicinskom.sama po sebi.&povecanog broja kompetentnog kadra iz te oblasti. promene. nesto bolja u sluzbi penzijsko-invalidskog osiguranja.cini se.shvata invalidnost kao socijalno definisan&kreiran problem. odgovornost drustva da sredinu modifikuje tako da bude omogucena puna participacija OSI u svim sferama zivota => problem inv.kao&kada se radi o nezaposlenima&osobama sa nizom skolskom spremom. Mada bolest.ali samo u seoskim naseljima). Model je ostro kritikovan od strane niza strucanjaka. OSNOVNA OBELEZJA MEDICINSKOG.opovredom ili nekim 2gim ostecenjem zdravlja&zbog toga zaxteva medicinsku pomoc&negu koju pruzaju profesionalci.SOCIJALNOG&BIOPSIHOSOCIJAL NOG MODELA INVALIDNOSTI MEDICINSKI MODEL sagledava invalidnost kao individualni problem.nerazvijenim opstinama.

Neki od problema u mnogim zemljama u svetu a&kod nas su: ograniceno ukljucivanje u mnogim sferama.ne koristeci te ljude ni priblizno njihovim mogucnostima.povreda ili trauma) ostavlja posledice u vidu ostecenja (gubitna ili abnormalnosti telesne structure ili fizioloske funkcije) dovodi do promena u aktivnostima (tjs. BIOPSIHOSOCIJALNI MODEL invalidnost shvata kao multidimenzionalni fenomen nastao kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdravst. Na stepen&karakter svake od ovih posledica ostecenog zdrav.kao&za aktivisticki pristup za poboljsanje polozaja OSI u zajednici. zivota (narocito onih koji se ticu njix samix).vec one uticu na ukupan socioekonomski razvoj mnogih zajednica. u prirodi&intenzitetu funkcionisanja osobe)&do promena u participaciji (prirodi&intenzitetu individualnog ukljucivanja u zivotne situacije).u pojedinim zemaljama ukupan polozaj OSI nije resen&&dalje veliki broj OSI zivi u klimi diskriminacije.predrasuda&neznanja sa cesto nezadovoljenim elementanim potrebama. Proces interakcije ima sledeci karakter: naruseno zdravstveno stanje (kao rezultat akutne ili xronicne bolesti. Nasuprot medicinskom.adaptacija stambenih prostora. [opsirnije u 43. stanja deluju kontekstualni faktori: licni&okolinski.OBLICI DISKRIMINACIJE OSI U SAVREMENIM DRUSTVIMA Uprkos znacajnom angazmanu medjunarodne organizacije &brojnim naporima.Bikenbah da je to univerzalni model za razvoj teorije&za istrazivanja.medicinski&isticu da invalidnost nije licna karakterisika. Ograniceno ukljucivanje u sferi obrazovanja se ogleda kroz cinjenicu da su mnoga deca sa invaliditetom iskljucena iz skolskih tokova ili su zatvorena u 92 .emocionalnog) individue&njene okoline. Posledice ovakvog statusa nisu samo individualne.ovaj model je podrzan od niza istrazivaca. Ograniceno ukljucivanje OSI je prisutno u aktivnostima&odlucivanju u svom oblastima drustv. stanja (fizickog.mentalnog.ekonomski problemi.pitanju] 42.npr.koje se (zbog takve klime&politike) odricu znacajnog rezervoara ljudskih potencijala.vec ‘prazan proctor izmedju invididualnog kapaciteta&okolinskih zaxteva’. Susman istice znacaj modela za istrazivanje stigmatizacije.

[Okolinska ogranicenja mogu poticati iz niza sektora: fizicka okolina (recimo ogranicenja vezana za stanovanje.NJIHOVOG ZDRAVSTVENOG STANJA&SOCIJALNOG OKRUZENJA Biopsihosocijalni model invalidnost shvata kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdrav.diskriminacija.nerazvijno civilno drustvo&nedostatak podrske).sazaljenje.klima.mentalnog.pa su oni u > broju slucajeva izdrzavana lica.arhitektonske barijere.zdravstvenih. stanja deluju KONTEXTUALNI FAKTORI&to licni&okolinski.teren itd. struktura.kulturnih.sportskih&ostalih manifestacija.civilno drustvo.religijskih.javnih.a kao rezultat te interakcije javljaju se disfje koje se ispoljavaju kao: 1) gubitak ili abnormalnost u telesnom funkcionisanju&strukturi 2) limitacije u aktivnostima 3) ogranicenja u participaciji Na stepen&karakter svake od ovih posledica ostecenog zdrav. 93 . 43.institucije koje ne pruzaju optimalne mogucnosti za normalnu socijalnu integraciju.transport. Adaptacija stambenih prostora je skupa&nedostupna za mnoge OSI.razlicitih standarda kvaliteta.samim tim su ekonomski problemi izrazeni kod velikog broja (upravo iz razloga nezaposlenosti).pravna&soc.emocionalnog) invididue&njene okoline.ulica&slicno). stanja (fizickog.diskriminativan).ekonomska okolina (ogranicene mogucnosti za zaposljavanje&razvoj karijere). stavovi. okolina (predrasude. 1) OKOLINSKI faktori su soc. Veliki br OSI je iskljucen iz javnog zivota zbog nepristupacnosti prevoznih sredstava. soc.sluzbe za podrsku. zdravstveni sektor (nedostupan. Sto se tice sfere zaposljavanja veliki broj OSI je iskljucen iz trzista rada (daleko > stopa nezaposlenosti nego u bilo kojoj 2goj grupaciji).FAKTORI OD UTICAJA NA INTERAKCIJU POJEDINCA.

mada HO one znace mnogo.karakter&niz 2gih faktora koji uticu na to da se nesposobnost ispolji kod invididue. [Moguci okvir za analizu kontext. Medjuljudski odnosi.sluzbe .vrednosti&ubedjenja .*Svi ti faktori mogu predstavljati barijere za punu participaciju OSI u zivotu zajednice&reducirati dostupnost resursa koji im dozvoljavaju zivot&aktivnost] 2) LICNI faktori su pol.prirodna okolina&covekom izmenjena okolina .znaci&HO.nedovoljno pravne regulative ili neadekvatna regulative).arhitektonskim resenjima do sitnih potrba koje su skoro beznacajne u pogledu materijalnih&2gih ulaganja ulaganja nehendikepiranih.edukacija.nacin savladavanja stresa.soc. relevantnih za zivot&opstanak). poreklo.ukupan obrazac ponasanja.podrska&odnosi .kada su u pitanju HO.nudi sto vise povoljnih sansi za zivot koje sup o= prihvatljivi za sve clanove drustva.kao sto su barijere u saobracaju.edukacija&informacija (nemogucnost ukljucivanja u redovne edukativne tokove.godine starosti.medju kojima se nalaze: vrste&stepen 94 .proslo&sadasnje iskustvo.sistemi&politika] 44.profesija.produkti&tehnologija . Istinski humano&demokratsko je ono drustvo koje svojim clanovima.nedostatak info. faktora kroz grupe: . pravna podrska (nedostatak.vrlo su slozeni&zavise od mnostva raznih cinilacca. OGRANICENJA U SOCIJALNOM OKRUZENJUKOJA UTICU NA INTEGRACIJU OSI Barijere koje otezavaju integraciju HO u svet ‘normalnih’ razlicite su&krecu se od diskriminacije u drustvu&u medjuljudskim odnosima do raznik 2gih.stavovi.

Savremeni nacin industrijske proizvodnje. Hendikep sam po sebi u medjuljudskim odnosima u izvesnoj meri opterecuje&HO&nehendikepirane osobe.ometenosti.kao&da li je rec o odnosima medju samim HO. Ukoliko u tome uspe.sve dozivljava kao dokaz ravnopravnosti sa ‘normalnim’ radnicima&potvrdu o uspesnoj interakciji u drustvo.nerazvijno civilno 95 .limitacije u aktivnostima&ogranicenja u participaciji biti >a.da li je xendikep urodjen&sta je uzrok njegovom nastanku.pol&godine zivota HO&dr. radnicima.dokazujuci se stalno&ponovo.ulica&slicno).od uticaja su&predrasude. ‘normalne’ populacije negativne utiske o HO&njihovim sposobnostima.sazaljenje.jer im uliva samopouzdanje&ubedjenje da uprkos hendikepu&postojecim razlikama mogu biti prihvaceni u drustvu. stanja invididue&njene okoline.samim HO.visoko-razvijenim industrijalizovanim drustvima. zivota utice&nivo razvijenosti kulture&kulturnog ponasanja odredjene sredine u datom drustvu. radnik teze uklapa&nalazi svoje mesto. Pronalazenje dobrog&prihvatljivog ponasanja za obe strane je od bitnog znacaja za HO.sa slozenim tehnosloskim procesima. odnosa jedna ljudske zajednice. Hendikepirani pojedinac je > uocljiv u dinamicnim. Kao ogranicenje integraciji HO u drustvo&uspostavljanju dobre komunikacije sa nehendikepiranima.dakle > u urbanoj ego u ruralnog sredini. Od uticaja na medjuljudske odnose su&razne kombinacije. Okolinska ogranicenja mogu poticati iz niza sektora: fizicka okolina (recimo ogranicenja vezana za stanovanje.utoliko ce posledice zdravstvenog problema u vidu ostecenja.ekon.ili izmedju njih. postojanje razlika madju ljudima stvaraju pripadnicima tzv.diskriminacija. Biopsihosocijalni model invalidnost shvata kao rezultat interakcije izmedju narusenog zdrav. Naravno da se u takvu proizvodnju hend. soc. Sto je visi nivo soc. HO u tokove drustv.sxodno razlicitim slucajevima.koja postavljaju nize zahteve pred svoje clanove.nego u < razvijenim.imajuci u vidu iste ili razlicite vrste ometenosti. Na integr.transport. Na integraciju HO u otvoreno drustvo utice&socio-ekonomski&sociokulturni nivo razvijenosti datog drustva. okolina (predrasude. Ukoliko su ogranicenja koja poticu iz okoline izrazenija.zahteva angazovanje kadra visoke strucnosti&odgovarajucih kvalifikacija.bez obzira na to da mora prihvatiti utakmicu sa nehend.koji odgovaraju visokoj proizvodnji (produktivnosti)&ucincima u postupcima rada&procesu proizvodnje izrazeni&veci.pretezno agrikulturnim drustvima.to su tendencije ka vrednovanju svih kvaliteta.ukoliko je zadobijen tokom zivota u kom dobu zivota je nastupilo.

obrazovanja.*Svi ti faktori mogu predstavljati barijere za punu participaciju OSI u zivotu zajednice&reducirati dostupnost resursa koji im dozvoljavaju zivot&aktivnost. 1) Deklaracija o pravima MRL 1971. relevantnih za zivot&opstanak).diskriminativan). 2struka stigmatizacija: kao zena&kao OI. zastite 2) Deklaracija o pravima OSI 1975.prema njoj se MRL garantuju ista prava koje imaju&2ge osobe ali se isovremeno prepoznaju njihove specificne potrebe u sferi zdravlja. AKTIVNOSTI MEDJUNARODNIH ORGANIZACIJA.ekonomska okolina (ogranicene mogucnosti za zaposljavanje&razvoj karijere). Program je posebnu paznju posvetio potrebama zene. Zene su te koje. – prema kojoj se garantuju =a gradjanska&politicka prava 3) Internacionalna godina OSI 1981. Jedan od najznacajnijih ishoda dekade invalida je 96 .iako same ne zive sa invaliditetom. edukacija&informacija (nemogucnost ukljucivanja u redovne edukativne tokove. Generalna skupstina UN je proglasila period os 1983.-1992. – koja je pokrenula niz akcija na nacionalnom.. pravna podrska (nedostatak.POSEBNO OUN NA POBOLJSANJU POLOZAJA OSI Od 70ih godina angazovanost na promociji ljudskih prava pocinje da dominita antivnosima UN&iz tog perioda datira donosenje niza dokumenata kojima se regulisu prava OSI.pruzaju svu pomov clanovim porodice sa tim problemom.nedostatak info.nedovoljno pravne regulative ili neadekvatna regulative). zdravstveni sektor (nedostupan.decembar kao SVETSKI DAN INVALIDA. DEKADOM INVALIDA&na kraju te decade je proglasen 3. 45.rehabilitaciju&prevenciju invaliditeta.soc. Najznacajniji uspeh bio je formulisanje svetskog programa akcije koji se tice OSI.drustvo&nedostatak podrske).razlicitih standarda kvaliteta.regionalnom&internacionalnom nivou sa akcentom an -=e mogucnosti.

46.imovine.slobodu.boje.kultura. 97 .pola. veliki bri OSI nije obavesten o svojim pravima.brige je delimicna&pretezno formalnog karaktera.medicinska zastita.veroispovesti.preduslovi za ravnopravno ucesce – podizanje svesti. porekla.rehabilitacija . sporost administracije je znacajna prepreka da OSI realizuju svoja prava. rehab.jezika.nacionalnog ili drustv.bezbednost licnosti.sport. drustv. Medjunarodni pravni akti kojima se regulisu prava OSI.ciljna podrucja za ravnopravno ucesce – pristupacnost. svakom garantuje pravo na zivot.vera… .mere sprovodjenja – informacija.PRAVA&BENEFICIJA OSI Postojanje pravne drzave koja ce obezbediti ravnopravnost svih gradjana podrazumeva&pruzanje =ih mogucnosti OSI da ravnopravno participiraju u drustv.porodicni zivot.) Pravila sadrze: .zaposljavanje.ZNACAJ NORMATIVNO-PRAVNOG UREDJENJA POLOZAJA.ali se prava predvidjena deklaracijom garantuju ‘svakom coveku.zakonodavstvo.obuka osoblja.pa to predstavlja zabranu diskriminacije u primeni garantovanih prava po osnovu invalidnosti. potpisala&nasa zemlja.bez ikakvih razlika u pogledu rase.mehanizmi za pracenje Ovaj document je 1995.&zaposljavanju OSI Univerznalna deklaracija UN o pravima coveka OSI se ne spominju izricito. Povezanost OSI sa sis.rodjenja ili 2gih okolnosti’.usvajanje standardnih pravila UN za iz=acavanje mogucnosti koje se pruzaju invalidima (1993.obrazovanje.politickog ili 2gog misljenja. 1) Univerzalna deklaracija UN o pravima coveka 2) Konvencija o pravima deteta 3) Standardna pravila UN za iz=avanje mogucnosti koje se pruzavju OSI 4) Konvencije medjunarodne organizacije rada o prof.medjunarodna saradnja . zivotu.

politicko ili 2go ubedjenje.&medicinske zastite&na rehabilitaciju. Standardna pravila UN za iz=acavanje mogucnosti koje se pruzaju OSI Kao kruna dekade invalida.).veroispovest.onesposobljenost.osiguranje.cime se njihovo pravo da budu priznati kao pravni subjekti ne postuje. da deca ne budu odvojena od svojih roditelja protiv njihove volje. OSI drustv.zloupotrebe.ukljucujuci&soc.obuci.zanemarivanja ili nemarnog odnosa (sto je od posebnog znacaja za decu sa invalid. ne zaustavlja se na pukom medicinskom zbrinjavanju. uvazava se pravo svakg deteta da koristi soc.rodjenje ili 2gi status deteta ili njegovog roditelja ili zakonitog staratelja’.integracije OS (mnoge zemlje nisu jos usvojile adekvatnu nacionalnu zakonsku regulative koja ce osigurati primenu ovog prava).vec je ovde predvidjena&pomoc koja ce detetu omoguciti efikasan pristup obrazovanju. Konvencija o pravima deteta Drzave potpisnice obavezale su se da ce postovati&obezbedjivati prava predvidjena Konvencijom svakom detetu ‘bez ikakve diskriminacije&bez obzira na rasu..osim u slucajevima kada nadlezni organi utvrde da je odvajanje u najboljem interesu deteta.etnicko ili socijalno poreklo. pravo deteta na najvisi nivo zdravst. ili fiz.imovno stanje.zastitu.podstice samostalnost&olaksava aktivno ucesce deca sa invalid.bilo strucnjaci. 98 .1993. zajednica suvise cesto svodi na pasivne objekte brige&ne omogucava im da sami istupaju u raznovrsnim pravnim odnostima.pripremi za zaposljavanje. Pomoc koja se pruza detetu sa invalid.boju koze. u zajednici. ili mentalnog nasilja. preduzimanje odg.) treba da uzivaju pun&dostojanstven zivot u uslovima kojima se obezb. Svrha ovih pravila je da obezbede da OSI uzivaju ista prava&obaveze kao&ostali clanovi drustva u kojem zive.pol. Drzave clanice priznaju da deca ometena u razvoju (ment.cesto donose vazne odluke o zivotnim pitanjima umesto samih OSI. njihovo dostojanstvo.U najrazvijenijim drustvima najsire shvacena licna sloboda OSI nije uvek u praksi ispostovana: 2gi-bilo porodica.povreda. Da bi se OSI obezbedili uslovi za ravnopravno ucesce u svim oblastima drustv. mera radi zastite dece od svih oblika fiz.bez cega nema soc.

Udruzenja lica sa fizickim&senzornim ostecenjima spadaju u deo nevladinog sektora koji nazivamo ‘GRUPAMA ZA SAMOPOMOC’. Grupi organizacija za samopomoc pripadaju&mnoga udruzenja izbeglica&raseljenih lica. 47.a ne pasivni objekti tudje brige. Jace od ostalih NVO.budu ekonomski nezavisni&aktivni subjekti u drustvu. Konvencije primenjuju na sve kategorije OSI.nege&milostinje.cime se obezbedjuje da ne dodje do diskriminacije izmedju razl. Zbog toga one cesto ostaju relativno 99 .znatno smanjeni zbog propisno priznate fiz.ove grupe su usmerene prevashodno na dobrobit sopstvenih clanova&na medjusobnu pomoc clanova.rehabilit.&politike zaposaljvanja OSI. ULOGA UDRUZENJA OSI U JACANJU CIVILNOG DRUSTVA Udruzenja&organizacije lica sa fizickim&senzornim ostecenjima cine poseban segment treceg sektora u Srbiji.koji.njihovim pravima. Samo ako ostvarjuju pravo na adekvatno obrazovnje&zaposljavanje OSI mogu da razviju svoje stvaralacke potencijale.potpomazu integraciju (tjs.potrebama. ili mentalne mane. kategorija OSI (recimo invalida rada&2gih grupacija invalida). Konvencije medjunarodne organizacije rada o prof.zivota. Ovom konvencijom su zacrtani principi prof. Oni imaju mnogo zajednickih karakteristika sa ostalim vrstama organizacija za koje se kod nas odomacio termin ‘nevladine organizacije’ ili ‘NVO’ (‘’non govermental organization”). Ove grupe nastaju iz potrebe da se ljudi koji se nalaze u posebno teskim zivotnim situacijama sretnu sa 2gima koji imaju slicna iskustva.drzave pre svega treba da preduzmu akcije za podizanje svesti o OSI.ukoliko se praktikuju.&zaposljavanju OSI Konvencija izraz ‘invalid’ definise kao lice ciji su izgledi da obezbedi odgovarajuce zaposlenje.potencijalima&doprinosu drustvu.kao&da napreduje u njemu. Logika njihovog postojanja redukuje socijalne probleme na nivo pojedinca.samohranih majki&sl.rehab. reintegraciju) OSI u drustvo.

Udruzenja kombinuju ciljne grupe&nisu > iskljucivo usmerena na clanove koji imaju istu dijagnozu. Organizacije za samopomoc se osnivaju da bi promenile zivot pojedinca.tesku&ponekad trajno izmenjenu situaciju cine sustinu njihovog postojanja. U zavisnosti od usmerenja&glavnih aktivnosti grupe.poboljsa soc.a cesto je&nepozeljno. Najcesce organizacije kombinuju oba nacina rada.to je najcesce osoba koja ima ili razume (zbog neposrednog iskustva) problem zbog kog je grupa nastala. za samopo. onima koji su zainteresovani za resavanje problema ili cije iskustvo.a u zavisnosti od okruzenja&stepena razvoja organizacije. sa EKSTERNALIZOVANIM FOKUSOM – usmeravaju snagu na otklanjanje uzroka nepovoljne situacije.snage usmeravaju prevashodno na pojedinacne clanove drustva&brigu za poboljsanje njihovog psihofizickog stanja.znanja. 2) 100 .zatvorene&izolovane u odnosu na ostale NVO.psihosocijalna&finansijska pomc.a nekada 2gom nacinu rada.mada stalno prisustvo ljudi koji ne dele iskustvo nije nuzno.priklanjaju se nekada jednom.jacaju svest okruzenja o sopstvenom problemu&broju osoba koje snose posledice tog problema.topla atmosfera.a ukljucivanje ‘ostalih’ ili ‘2gih’ zasniva se na licnim&emotivnim vezama//pojam ‘clanstva’ je izuzetno vazan.ovakve grupe su izuzetno povoljne za priodobijanje volontera koji brze&jasnije uocavaju rezultate svoga rada u kontaktu sa konkretnim osobama sa kojima komuniciraju&kojima pomazu.clan je centar&smosao postojanja. Kada su dobro odganizovane. politika&zajednickim snagama ostvati soc.poznanstva mogu biti korisni.dodatna snaga crpi se iz saveznistva sa 2gima. njihov vid angazovanja cesto&hronoloski sledi nakon prvog&proistice iz prvog//intenzitet&znacaj clanstva labave. integracija odredjene grupe.org.niz malih gestova&akcija.organizuju kampanje.ali istovremeno&sa ciljem da se izmeni (diskriminativno) ponasanje okoline prema clanovima. bave se zastupanjem&lobiranjem. briga za svakog pojedinca.tjs. nastoje da dodju do sistemskog resenja. humanitarna.obuka u zivotnim vestinama&pomoc u prezivljavanju&navikavanju na novu. se mogu podeliti na one 1) sa INTERNALIZOVANIM FOKUSOM .

Obavezno osigurana lica su podeljena u 3 kategorije: 1) zaposleni 2) osiguranici samostalnih delatnosti 3) zemljoradnici 101 .uz postovanje odredjenih nacela utvrdjenih republickim zakonima.penzijsko&invalidno osiguranje .sto znaci da se prava u p&i osigur. soc.pri cemu se postuje&princip o nezastarevanju stecenih prava.sto se izrazava duzinom rada&visinom zarada.osiguranje za slucaj nezapolsenosti Osnovno polaziste sva 3 sistema je da osiguranicima ganantuju ista prava.da se prava ostvarjuju pod istim uslovima&u istoj visini zavisno od ulaganja korisnika. PRAVA&KORISNICI PENZIJSKOINVALIDSKOG OSIGURANJA Svrha&osnovni smisao SOCIJALNOG OSIGURANJA je obezbedjivanje soc.bez obzira da li ono to zeli ili ne. Osnov osiguranja cini rad osiguranika.pocne da obavlja samostalnu delatnost ili da se bavi poljoprivrednom delatnoscu. Sis.48.a da prava ostvaruju samo oni osiguranici koji ispunjavaju propisane uslove za njihovo sticanje (primena ovih nacela posebno dolazi do izrazaja u slucajevima ostvarivanja prava na porodicnu penziju. se ostvaruju na osnovu obima&duzine ulaganja. Nacela uzajemnosti&solidarnosti podrazumevaju obavezu svih osiguranika na ulaganje sredstava.). sigurnosti&ocuvanje&unapredjenje zdravlja osiguranika&njihovih pororida kada su oni privremeno ili trajno spreceni da radom obezbede sebi&clanovima svoje porodice egzistenciju. Prava iz P&I osi. Prava iz sis. stizu&ostvaruju u zavisnosti od duzine ulaganja sredstava za ovaj vid osiguranja. su licna&ne mogu se prenositi na 2ga lica.prava na najnizu penziju&sl. P&I osig. OBAVEZNOST osiguranja znaci da ona nastaje od dana kada se lice zaposli. osiguranja obuhvata: .zdravstveno odiguranje .

pravo na raspor.odnosno na zaposlenje na 2gom odgovarajucem poslu sa punim radnim vremenom .]] LICA KOJIMA SE OBEZBEDJUJU PRAVA ZA SLUCAJ INVALIDNOSTI&TELESNOG OSTECENJA: lica koja pretrpe povredu na radu ucestvujuci u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreca. na 2gi odg.obezb. > obim&2gu vrstu prava od prava utvrdjenih Zakonom o osnovama P&I osig.PRAVA IZ P&I OSIG: 1) za slucaj starosti – pravo na starosnu penziju 2) za slucaj invalidnosti: .pravo na novcane nadoknade u vezi koriscenja prava na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju &rasporedjivanje. – njime osiguranici mogu. sebi&clanovima svoje porodice.pravo na rasporedjivanje.pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju .na 2gim 102 . posao sa punim radnim vremenom 4) za slucaj smrti – pravo na porodicnu penziju 5) za slucaj telesnog ostecenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolescu – pravo na novcanu nadoknadu za telesno ostecenje 6) pravo na novcanu nadoknadu za pomoc&negu 7) pravo na naknadu pogrebnih troskova 8) pravo na nabavku specijalnih pomagala za citanje&pisanje DOBROVOLJNO P&I OSIG.u vojnoj vezbi ili vrsenju 2gi obaveza iz oblasti odbrane zemlje. [[ 11% na bruto osnovici se daje za P&I osig.na radnom kampu ili takmicenju.odnosno zaposlenje na 2gom odgovarajucem poslu 3) za slucaj opasnosti od nastanka invalidnosti: .u skladu sa posebnim zakonom.pravo na invalidsku penziju .pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju .

porodjajem&materinstvom 3) lica starija od 65 godina zivota 4) hendikepirana&invalidna lica.korisnici stalnih novcanih pomoci&pomoci za smestaj u ustanovu soc.a najkasnije do 26.ugovora o dopunskom radu&ugovora o delu.koja uputi organizacija nadlezna za zaposljavanje.trudnocom. zastie ili 2gu porodicu&korisnici pomoci ciji je hranilac na odsluzenju vojnog roka 103 . zdr.materijalno neobezbedjena lica. Zdr.] Zdravstvena zastita se.ranim otkrivanjem&lecenjem najcescih bolesti od > socijalno-medicinskog znacaja&sprovodjenje obaveznih mera kolektivne zdrav. ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA [vidi pitanje sis.godine zivota 2) zene u vezi sa planiranjem porodice.suzbijanjem. zastitom su obuhvacena: 1) deca do navrsenih 15godina zivota. zastite.poslovima&zadacima za koje je zakonom utvrdjeno da su od opsteg interesa.osiguranja za uvod=65. Republike Srbije zasniva na PRIMARNOJ ZDR.&tel.prema Zakonu o zdr. Pravo za slucaj inv. ostecenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolescu sledecim licima: licima koja u skladu sa propisima o radnim odnosima obavljaju odredjene poslove po osnovu ugovora o volonterskom radu. 49.skolska deca&studenti do kraja propisanog redovnog skolovanja. ZASTITI u okviru koje se prioritetno obezbedjuje: zdr.dokvalifikaciji&prekvalifikaciji.licima koja se nalaze na strucnom osposobljavanju.soc. zast. PRAVA&KORISNICI U SIS.ucenicima&studentima koji se u skladu sa zakonom nalaze na obaveznom proizvodnom radu. zastita grupacija stanovnistva izlozenih povecanom riziku oboljevanja.licima koja se nalaze na izdrzavanu kazne zatvora dok rade u privrednom 1ici ustanove za izdrzavanje kazne zatvora (radionice)&na 2gom radnom mestu.profesionalnoj praksi ili prakticnoj nastavi. zastita stanovnista u vezi sa sprecavanjem.licima koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene ili povremene poslove preko omladinske zadruge.str.nezaposlena lica.

reduzeca.progresivnih neuro-misicnih oboljenja.koronarno&cerebralno vaskularne bolesti.] Krug korisnika OBAVEZNOG OSIGURANJA obuhvata : .hipertenzije.institut.bolnica.klinika. zastitu u okviru svoje delatnosti ili ne uputi pacijenta u2gu odgovarajucu ustanovu.zaposlene kod stranih poslodavaca u zemlji.multipla skleroze.malignih bolesti.hemofilije.izabrana&imenovana lica.zavod za zastitu zdravlja.odnosno osnivace .zavod.kod privatnih poslodavaca. osiguranja: 1) ZDRAVSTVENA ZASTITA 2) NAKNADA ZA VREME PRIVREMENE SPRECENOSTI ZA RAD (BOLOVANJE) 104 .apotekarska ustanova.kojima podleze&zdrav.cerebralne paralize.ako za taj rad primaju platu .secerne bolesti.zdravstveni centar.nezaposlene (privremeno)&dok ostvaruju pravo na novcanu nadoknadu .klinicko-bolnicki centar.kod privatnih poslodavaca u zemlji.svestenike&verske sluzbenike .dusevnih bolesti&poremecaja.klinicki centar. 3 odredbe koje se odnose na zabranu intervencije bez pristanka pacijenta. ustanova ako ne pruzi zdrav. zastite Sredstva za ostvarivanje se obezbedjuju iz budzeta Republike Srbije.5) 2ga lica od zaraznih boelsti. [Postoji 11 vrsta zdrav.neukazivanje na posledice u slucaju odbijanja lecenja&neupoznavanje sa dokumentacijom o zdr.lica zaposlena u preduzecima&ustanovama u zemlji&na radu u nasim preduzecima&predstvnistvima u inostranstvu.reumatske groznice.lica koja samostalno obavljaju privrednu&2gu delatnost .hronicne bubrezne insuficijencije&2ge bolesti&povrede u vezi sa pruzanjem usluge zdr.ustanova: dom zdravlja.strane drzavljane koji rade na teritoriji RS (u skladu sa medjunarodnim ugovorima&poslebnim ugovorima) Osnovna PRAVA iz zdrav.apoteka.zemljoradnike koji se bave poljoprivredom (ako nisu zaposleni) . stanju su podlozne kaznenim merama.penzionere .vlasnike radnji.

lekove.vlasnici. ispitivanja. osiguranicima obuhvata: .medicinske mere&postupke za unapredjenje zdrav. Osnov na naknadu zarade zaposlenog ostvarene u mesecu koji prethodi sprecenosti za rad.odnosno sprecavanje. Naknada zarade pripada&licima na izdrzavanju kazne zatvora.odredjeni za pratioca bolesnika upucenog na lecenje ili lekarski pregled na 2go mesto. poslove&lica koja obavljaju samostalne delatnosti&verski sluzbenici. rehabilitaciju u ambulantno-poliklinickim&stacionarnim ustanovama . ustanovi&obaveznog lecenja alkoholicara&narkomana.licima prema kojima se sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenje u zdrav.3) NAKNADA PUTNIH TROSKOVA U VEZI SA KORISCENJEM ZDRAV.suzbijanje&rano otkrivanje bolesti&2gih poremecaja zdravlja .pomocni materijal koji sluzi za primenu lekova&sanitetski materijal potreban za lecenje .pomocne sanitetne sprave.lecenje obolelih&povredjenih&2ge vrste med.ZASTITE 4) NAKNADA POGREBNIH TROSKOVA 1) ZDRAVSTVENA ZASTITA koja se obezb.odnosno osnivaci radnji ako u njima obavljaju odr. pomoci radi utvrdjivanja.spreceni za rad usled med. IZNOS nadoknade utvrdjuje se u visino od 70100% od osnova.osnosno dok boravi kao pratilac u stacionaru.odredjeni da neguju obolelog clana uze porodice pod odredjenim uslovima.ortopedska&2ga pomagala.prevenciju&lecenje bolesti usta&zuba . pomoci .lekarske preglede&2ge vrste med. stanja .pracenja&proveravanja zdrav.proteze.med. Za prvih 60 dana sprecenosti za rad isplatu naknade 105 . stanja.izolovani kao kliconose ili zbog pojave zaraze u njihovoj okolini.somatoprotetsku pomoc&stomatoloske materijale 2) NAKNADU ZARADE usled bolesti mogu ostvariri zaposleni. obaveznim zdrav.spreceni da rade zbog dobrovoljnog davanja tkiva ili organa.pod uslovom da su: usled bolesti ili povrede privremeno spreceni za rad.

Medicinsko lecenje treba sprovoditi u okviru opsteg programa zdra. 4) NAKNADA POGREBNIH TROSKOVA u slucaju smrti osiguranika pripada clanovima porodice ili licu koje izvrsi sahranu. OSI U SISTEMU ZDRAVSTVENE ZASTITE Zakonom treba urediti da se OSI pruze besplatna medicinska pomoc. ustanoce od mesta stanovanja). Potrebno je obezbediti fizicku&efektivnu dostupnost. Ovo pravo pripada osiguraniku u slucaju kada je od izabranog lekara zdrav. zastite obezb.ali ne moze biti niza od 50% ili veca od 75% od prosecne zarade zaposlenih u Republici.lekovi.stacionarno lecenje. pomoci razl. zastite ili radi ocene privremene sprecenosti za rad (uslov je najmanje 30km.kao& < broj pacijenata po zaposlenom lekatu. zastite&u okviru zdrav. zemljoradnika po osnovu katastarskog prihoda&2gih osiguranika.kao&pratiocu u slucaju potrebe za njegovim angazovanjem. ustanove ili nadlezne lekarske komisije upucen ili pozvan u 2go mesto radi ostvarivanja zdrav. osiguranja obezbedjuju se doprinosom osiguranika&poslodavaca od bruto zarada (6.15%). osiguranja.pregledi.a posle tog roka Zavod za zdrav. osiguranje. SREDSTVA za finansiranje zdrav.s tim da su izuzetak lica upucena na hemodijalizu koja imaju pravo na naknadu troskova prevoza bez obzira na udaljenost zdrav. kategorijama OSI&nacin ostvarivanja prava na specificna pomagala za korekciju&kompenzaciju treba utvrdjivati od strane republicke vlade. Nacin pruzanja med. Visina nadoknade iznosti 70% prosecne mesecne zarade u opstini u pretposlednjem mesecu. 50. se osiguranicima&clanovima njihovih porodica. 3) NAKNADA TROSKOVA PREVOZA u vezi sa koriscenjem zdrav.obezbedjuje poslodavac iz svojih sredstava. 106 .

Dostupnost je izrazito mala za osobe sa nizim obrazovanjem.zdr. Rata. zastita&novcane naknade uvezi sa ostvarenjem iste .a osim civ.naknada pogrebnih troskova. SREDSTVA za ostvarivanje prava civilnih OSI rata obezb.&soc. zastite su veliki (6x > .uz znacajna placanja ‘iz dzepa’)msto takodje umanjuje dostupnost.narocito kada se radi o kucnim posetama.rehabilitaciji ili pomoci u kuci.licna invalidnina .ortopedski dodatak . probleme koji se mogu javiti kod OSI. Inv. PRAVA VOJNIH INVALIDA&USLOVI ZA NJIHOVO OSTVARIVANJE 107 .koriscenje zdrav. Karakteristicno je da u nasoj zemlji nedostaju servisi za opravku tehnickih pomagala neophodnih za kvalitetniji zivot OSI.inv. sluzbe.naknada za ishranu&smestaj za vreme putovanja&boravka u 2gom mestu po pozivu nadleznih organa .rata prava po ovom osnovu mogu koristiti&clanovi porodica civ.Imajuci u vidu zdrav.kao&za one koji nisu zaposleni.besplatna&povlascena voznja . Troskovi zdrav. usluga je izuzetno malo.inv. 51.narocito ako zive u seoskim naseljima. PRAVA: . PRAVA CIVILNIH INVALIDA RATA Regulisana su Zakonom opravima civ. se u budzetu RSrbije. Osobe sa motornim poremecajima imaju velike probleme u efekrivnoj dostupnosti zdrav.mesecno novcano primanje . 52.rata&clanovi porodica civilnih zrtava rata.dodatak za negu&pomoc 2gog lica .

soc.porodice palih boraca&clanovi porodica vojnih invalida.vojna lica sa invliditetom. OSNOVNA PRAVA U SISTEMU SOCIJALNE ZASTITE OSI Zakon o soc. Podela prava s obzirom da li se radi o: 108 . zastite. POTREBE od uticaja na primenu odgovarajucih zakonskih normi u cilju ostvarenja odgovarajuceg prava iz sis. lica sa 50% inval.te ako se moze govoriti o nekoj podeli gradjana u smislu ovog Zakona.zast. Zakon se odnosi na sve gradjene R. lica sa 60% inval. lica sa 30% inval. zastite.koje obuhvata razlicitim pravima iz oblasti soc. sigurnosti gradjana je primarni propis za uredjenje oblasti soc.&2ga prava u vezi sa ostvarivanjem zdr.clanova porodica palih boraca&clanova porodica vojnih invalida: 1) licna invalidnina 2) dodatak za negu&pomoc 3) ortopedski dodatak 4) zdrav. lica sa 100% invaliditeta..zastiti&obezbedjivanju soc.. lica sa 40% inval. lica sa 20 % invaliditeta. Osnovna prava vojnih invalida.. zastite.] 53.Srbije. Prema proceni invaliditeta.. [Dopunsku zastitu obezbedjuju 1ice lokalne samouprave..Prava imaju borci. lica sa 90 % invl.zastite 5) ortopedska&2ga pomagala 6) besplatna&povlascena voznja 7) naknada za ishranu&smestaj za vreme putovanja&boravka u 2gom mestu 8) pravo na putnicko&motorno vozilo 9) naknada za vreme nezaposlenosti 10) banjsko&klimatsko lecenje SREDSTVA za ostvarivanje&koriscenje prava-budzet RS..ta se podela vrsi po kritetijumima koji se onose na VRSTU STANJA SOC. lica sa 70% inv.vojni invalidi se razvrstavaju u 10 grupa vojnog invaliditeta: lica sa 100% invaliditeta kojima je za redovan zivot potrebna pomoc&nega 2gog lica.. lica sa 80% inval.

dete sa teskim telesnim smetnjama urazvoju stepena umerene. zastite&moze ga ostvariti: dete bez roditeljskog staranja.dete sa smetnjama u telesnom razvoju.povrede ili bolesti neophodna pomoc&nega radi zadovoljavanja osnovnix zivotnih potreba.ostvaruje se na osnuvu propisa o P&I osig. potrebe kojima je.odraslo lice s atelesnim&culnim ostecenjima.dete visestruko ometeno u razvoju.dete obolelo od autizma.za njegovo koriscenje potrebno je ispuniti odredjene uslove.lice ometeno u MR).distrofija.tesko hronicno obolelo lice.multipla skleroza&ostale urodjene&stecene telesne smetnje).s obzirom na okolnosti slucaja&ukupne licne&okolinske faktore.dete sa teskim telesnim smetnjama u razovju (paraliza.pomoc za osposobljavanje za rad.t&t ometenosti.zastite lica ustanju soc.u smislu ovog Zakona. pomoc ukuci. ponasanju.plegija. pravo na smestaj u 2gu porodicu. zastite ili u 2gu porodicu.odraslo lice ometeno u MR. 109 . Zakonom je definisano sta se smatra detetom ometenim u razvoju: slepo dete.jednokratna pomoc i b) pravima koja s obzirom na svoju prirodu mogu ostvariti samo OSI: dodatak za negu&pomoc 2gog lica. zastite&2gu porodicu: kao oblik soc. ometenosti. ima za cilj dosezanje nivoa socijalne sigurnosti pojedinca ili porodice. ekskluzivno pravo lica sa invaliditetom. Pravo na smestaj u ustanovu soc.nazivaju se: dete ometeno u razvoju (stepena umerene. Licima sa invalid.lice koje se nadje u skitnji ili 2go lice kome je iz 2gih razloga potrebno privremeno zbrinjavanje&nadzor.a) pravima koja pored ostalih lica mogu koristiti&OSI: pravo na materijalno obezbedjenje.odraslo lice sa invaliditetom (telesnim&culnim ostecenjima.pravo na smestaj u ustanovu soc.ovo pravo najcelishodniji oblik soc.penzioner&2go staro lice.dete ometeno u razvoju (mentalnom ili telesnom)&dete obolelo od autizma.trudnica&samohrana majka sa detetom do 9 meseci zivota deteta (sa potrebom za privremenim zbrinjavanjem).glupo. Dodatak za negu&pomoc 2gog lica: ima lice kome je zbog prirode&tezine stanja.dete visestruko ometeno u razvoju 9sa 2 ili > ometenosti).dnevni boravak..otprema korisnika za smestaj uustanovu soc.dete sa poremecajima u drust.teske&teze ment. zastite.cerebralna paraliza.paraplegija. Pravo na materijalno obezbedjenje: pravo koje nije ekskluzivno pravo OSI.kvadriplegija.dete obolelo od autizma.

a to pravo ne mogu da ostvare po 2gom pravnom osnovu.odgovarajucu sadrzinu rada sa decom bez roditeljskog staranja. Sva pomenuta prava koja OSI mogu otvarivati usoc.zastitne.vaspitne&ekonomske fje .materijalnog obezbedjenja.naknade troskova prevoza&naknade troskova osposobljavanja.stvaranje osnovnih uslova za priblizno ujednacavanje nivoa razvojnih potreba dece .pomoc porodici u ostvarivanju njene reproduktivne. Ovo pravo imaju deca&omladina ometena u razvoju&odrasla inval.cilju.svrsi. potrebe.prema psihofizickim sposobnostima&godinama zivota.Pravo na pomoc za osposobljavanje za rad: naj> utice na omogucavanje soc.odmor&rekreaciju decem . POJAM&CILJEVI DRUSTVENE BRIGE O DECI Sistem drustvene brige o deci zasniva se na pravu&duznosti roditelja da se staraju o podizanju&vaspitanju svoje dece.decom sa smetnjama u razvoju.naknade troskova smestaja. zastiti. ugrozenih porodica .patricipacije OSI. brige o pojedincu u stanju soc.dr.pravu deteta na uslove zivota koji omogucavaju njegov pravilan psihofizicki razvoj&obavezi drzave da im to omoguci (Zakon odrustvenoj brizi o deci). lica koja se.decom na duzem bolnickom lecenju&decom iz soc.sa primesama altruizma.mogu osposobiti za odredjeni rad.sportske&stvaralacke aktivnosti .razvojem&stavljanjem u fju preostalih sposobnosti OSI.pa za razliku od tih prava.isticu zainteresovanost drustva da se prema OSI ophodi kao prema nesposobnim osobama kojima je potrebna pomoc da bi funkcionisala uokviru svojih nemogucnosti ili preostavlih mogucnosti. 54.brige o deci trebalo bi da omoguci: .kulturne.predstavljaju ‘zastitnicka prava’ po svojoj koncepciji.ovo pravo ide za isticanjem.predskolsko vaspitanje&obrazovanja . Tako definisan sis.ne bi li se zaxvaljujuci tome ova lica sto > osposobila za samostalan (ili sto samostalniji) zivot koji ih nece iskljucivo gurati na pojilista drust.posebnu zastitu 3eg deteta u porodicama sa 3je dece 110 . Ovo pravo se ostvaruje u vidu: upucivanja na osposobljavanje.

moze se produziti&do 5 godina starosti deteta.&9 meseci za 4o&svako naredno. razloga potrebna nega majke. PRAVA U SISTEMU DRUSTVENE BRIGE O DECI Obuhvata sledeca prava&mere materijalne pomoci porodicama: . vezuje se za materijalni census&broj dece&isplacuje se za prvo 3je dece pod odredjenim materijalnim uslovima. novcani iznos ovog prava je 30% od prosecne zarade po zaposlenom u privredi RS u trajanju od godinu dana od rodjenja deteta//pomoc za opremu novorodjencata se isplacuje kao jednokratna novcana pomoc u visini prosecne mesecne zarade u RS. majka ima pravo da posle isteka porodiljskog odsustva radi sa polovinom radnog vremena.ako mu je iz zdrav.55.PRAVO NA NADOKNADU ZA VREME PORODILJSKOG ILI PRODUZENOG PORODILJSKOG ODSUSTVA ZAPOSLENOG RODITELJA&ODSUSTVA SA RADA USVOJIOCA RADI NEGE DETETA . drustv. brige o deci.do 3 godine starosti deteta.&2. godine zivota&automatski pripada porodicama koje ostvaruju pravo na materijalno obezbedjenje.ukljucujuci&POMOC ZA OPREMU NOVORODJENCADI – ostvaruju ga porodilje koje nisu u radnom odnosu.dok je isplata za 4o dete predvidjena samo u onim opstinama koje imaju negativnu stopu prirodnog prirastaja . dete.a za 3e dete uporodici sa 3je dece&decom sa smetnjama u razvoju nezavisno od toga.imaju ga sve porodilje koje nisu zasnovale radni odnos u trajanju od godinu dana od rodjenja deteta&to za 3je dece. ovo pravo ima svaka majka za prvo troje dece uporodici.MATERINSKI DODATAK. 2 godine za trece dete.a uslucajevima postojanja tezih oboljenja kod dece.24 za 3e&9 meseci za 4o&svako naredno.u trajanju od godinu dana za prvo&drugo dete.a u opstinama sa negativnom stopom prirodnog prirastaja stanovnistva&za 4o dete. ostvaruje se do 19. duzina porodiljskog odsustva 12 meseci za 1. .DODATAK NA DECU – veoma znacajno pravo u sis. 111 .

ili 112 .zdrav.KORISCENJE koje se najcesce procenjuje indikatorima vezanim za udeo ucenika sa invalid. USTANOVAMA ODMORA&REKREACIJE 56.ODMOR&REKREACIJU DECE DO 15god. koji poxadjaju spec.80% zivi uzemljama u razvoju u kojima su samo za 1-2% osoba dostupne neophodne zdrav.NAKNADU TROSKOVA BORAVKA U PREDSKOLSKOJ USTANOVI ZA 3.BORAVAK. DETE – u opstinama sa negativnim prirodnim prirastajem stanovnistva .VO PROGRAM UGODINI PRED POLAZAK U SKOLU (3H DNEVNO) .vec&kvalitet zivota&satisfakciju OSI. distrib. .sestara)&2gih resursa (bolesnicki kreveti) u odnosu na populaciju koja zivi sa invaliditetom. sluzbe. ustanova (spec.kao sto su geograf. Smatra se da je dostupnost ovih sluzbi jedan od najboljih kritetijuma koji odredjuju ne samo zdrav. institucija.. stanje.ZASTITU DECE PREDSKOLSKOG UZRASTA&BORAVAK DECE OSNOVNOSKOLSKOG UZRASTA DO 10god.&OBRAZOVANJE&PREVENTIVNU ZDRAV. . STAROSTI U DECIJEM ODMARALISTU .distribucija profesionalnih kadrova (nastavnikalekara.PREDSKOL.FIZICKU DOSTUPNOST koja se procenjuje indikatorima geografske distribucije sluzbi koje pruzaju usluge OSI. POJAM DOSTUPNOSTI podrazumeva 3 osnovna koncepta: . UTICAJ DOSTUPNOSTI INSTITUCIJA NA KVALITET ZIVOTA OSI Prema procenama SZO od ukupnoj broja OSI u svetskoj populaciji (500 miliona).PREDSKOLSKO VASPITANJE&OBRAZOVANJE ZA DECU BEZ RODITELJSKOG STARANJA. VASP. skola&zavoda.DECU SA SMETNJAMA URAZVOJU&DECU NA DUZEM BOLNICKOM LECENJU .rehabilitacionih cenatra).REGRESIRANJE TROSKOVA BORAVKA DECE U PRESKOL.

pored lekara opste prakse. zastite-prisutan je.EFEKTIVNU DOSTUPNOST koja je narocito znacajna&cesto ogranicena u popuaciji OSI. cesto moraju dugo da putuju iz ruralnih predela.ponasanje sluzbenika koji bi trebalo da pruze podrsku) Mnogi ljudi koji su prinudjeni da zive sa invaliditetom su sistematski iskljuceni iz brojnih zivotnih oblasti.veliki broj med. znacajne su varijacije udostupnosti&kvalitetu zdrav.prisutan je&otpor da se sredina prilagodi potrebama OSI.prilagodjena OSI po fizickim karakteristikama objekta ili duzini radnog vremena.ne samo jer nemaju osnovne izvore materijalnih resursa.pokazateljima xospitalizacije.cak&kada su one fiizcki dostupne (barijere ukljucuju arhitektonske barijere.a&troskovi zdr. Sto se tice zdrav. zastite.udeo lica sa invaliditetom koja traze zaposlenje.nego&usled cinjenice da se u savremenim drustvima rad visoko vrednuje.neobavestenost o mogucnostima koriscenja.tako da ljudi sa inv.buduci da fizicka dostupnost ne mora da podrazumeva istovrermeno&efektivnu zbog brojnih&razlicitih barijera koje ove osobe onemogucavaju da koriste institucije za podrsku. OSI je znacajno smanjena mogucnost zaposljavanja. status&cini ugled osobe.troskove. Slicna je situacija&kada je rec o obrazovanju: izuzetno je nizak udeo dece sa inval.definise soc.sestara. Niska dostupnost je karakteristicna&za ostale javne sluzbe nro. 57.dok fizijatara.psihologa ima daleko < &najcesce u urbanism centrima.vreme cekanja. transportne&sluzbe za razonodu. ZA UNAPREDJENJE institucionalnih okruzenja neophodne su intervencije zasnovane na zajednici&participaciji OSI u njihovom dizajniranju.2ge skole.jer brojne barijere ometaju ili potpuno onemogucavaju njihovo koriscenje. U mnogim zemljama nedostaju odgovarajuca radna mesta.ortopeda.vanbolnickih usluga ili usluga trajnog smestaja po glavi za ovu populaciju.sto dodatno smanjuje njihov kvalitet zivota. u obaveznom skolovanju.predrasude. DRUSTVENI ZNACAJ SKOLOVANJA&OBRAZOVANJA OSI 113 .lokaciju – udaljenost institucije. zastite su daleko > nego za prosecnu populaciju. .

segregiranim skolama. Rezultati njihovog delovanja&truda imali su veliki znacaj za buducnost te dece jer je relativno brzo dokazano da se&hend. 114 . dece&omladine. Edukacija OSI treba da bude deo nacionalnog planiranja u oblasti obrazovanja. Drustveni znacaj skolovanja: .licnu satisfakciju 58.ukljucujuci& OSI.nemaju dovoljno uslova za dalje obrazovanje koje bi ih kasnije ucinilo konkurentima pri zaposljavanju.za koje se vrsi prilagodjavanje nastavnih sadrzaja&motora izvodjenja nastave njihovim sposobnostima&mogucnostima.nezavisnost .Karakter rada se menja danas zbog ubrzanog razvoja nauke&tehnologije. Obavezno osmogodisnje skolovanje kod nas obuhvata svu decu od 7-15 godina. RAZVOJNI PUT SPECIJALNOG SKOLSTVA U SRBIJI DO II SVETSKOG RATA U 2.samostalnost.te su cesto osudjene na ulogu pasivnog objekta drustvene brige.samo po sebi znacajno smanjuje sanse OSI za sticanje redovnog srednjeg&visokog obrazovanja.dece. Do tada je postojalo pojedinacno angazovanje pedagoga koji su se bavili v&o hend. Od najranijeg doba sve OSI se izdvajaju.materijalna sigurnost .prof. Obrazovanje OSI u specijalnim.tako da raditi na komplikovanim softverima a biti neobrazovan nije moguce.veka manja se stav drustva&drzave u pogledu humanizacije potreba za organizovanim institucionalnim vaspitanjem&obrazovanjem hend. rehabilitacija . deca mogu uspesno skolovati&osposobiti za zivot&rad u drustvu.razvoja probrama. Sve je kompjuterizovano a obrazovanje je u resursima broj 1.korisni clanovi drustva a samim tim sticu i .nastave&skolske organizacije. polovini 19.zaposlenost .

Sve ispite polozilo je preko 300 srpskih invalida&rekonvalescenata.racun. Srpski ratni invalidi leceni su&skolovani u Grckoj&Francuskoj.nazalost. osposobljavala na maternjem tjs.u skladu sa napretkom nauke&drustva nastaju krupne promene u sprovodjenju sistemskog&organizovanog 115 .skolstva bio je osujecen izbijanjem I svetskog rata. javljaju se pedagozi entuzijasti u Srbiji koji su pojedinacno ucili > broj gluvonemih da pisu..narocito na podrucju specijalne pedagogije. Iste godine je u Beogradu otvorena skola za gluvonemu decu koju je osnovalo Drustvo ‘Kralj Decanski’ radi svestranog staranja o gluvonemoj deci.a oko 40 invalida polagalo je&polozilo ispit iz ucenja fr.racunaju&komuniciraj usa cujucom populacijom.dece raznih vrsta ometenosti. Nastava je obuhvatala sledece predmete: pismenost. jezika. veka pojavili su se prvi privatni zavodi&privatne skole za h. Na ostrvu Krf u vojnom logoru invalidkog odreda srpske vojske otvorena je skola za opismenjavanje&skolovanje srpskih ratnih invalida uz pomoc srpske Vlade&tadasnjeg ministra prosvete Kraljevine Srbije Ljude Davidovica.Engleska.Pouceni takvim iskustvo javilo se > interesovanje pedagoga za ovakav rad. u Beogradu otvorio privatnu skolu za v&obucavanje gluvoneme dece&omladine. Ovakav ‘intergativni’ vid obrazovanja h.istorija. Nesto kasnije nastaju zavodi&skole koje su se bavile v&o h.).a nesto kasnije su otvarane SKOLE POD PATRONATOM DRZAVE. Po zavrsetki I svetskog rata.nauka xriscanska. Zanimljiv je podatak da su u Srbiji 1890.godine gluvonemi decaci poxadjali redovne skole zajendno sa decom redovne populacije. Razvoj spec. srpskom jeziku. RADIVOJE POPOVIC je vec 1885.dee je bio prihvacen kao human&vrlo koristan za h.dece uglavnom je skolovan u Becu. Nastavni kadar koji se bavio v&o h.decu tek narednog veka u svetu.god.prvo u Evropi (u kojoj je takvo skolovanje vec bilo tradicionalno: Francuska. JOVAN BOLJARIC je 1894. Skoro istovemeno sa razvojem v&o h.godine otvorio privatnu skolu za gluvonemu decu koja je.Pragu&Berlinu jer su univerziteti u tim gradovima dostizali najvisi nivo tadasnje nauke&prakse u svetu.Holandija.ukinuta posle 20 dana postojanja. Pri kraju 19.dece u E.zemljopis&higijena.dok je 2 godine kasnije za istu populaciju VELJKO RAMADANOVIC otvorio prvi privatni zavod u Pozarevcu. Popovic je napustio Beograd&otisao u Sremsku Mitrovicu u kojoj je naredne godine otvorio privatni zavod za gluvonemu decu u kome su se ona skolovala&prof.pa su otvarani PRIVATNI ZAVODI&PRIVATNE SKOLE.decu.

otvaraju se privatne&drzavne skole.dece. prirode. pedagogije&skolovanja zaustvljen je nedacama koje je doneo II svetski rat.obrazovanje. Na ove promene imalo je uticaj&insistiranje UN da prava na vaspitanje.kao posledica razvijanja pegadogije&spec. Vidan napredak u medjunarodnim odnosima postignut je propagiranjem prava coveka&gradjanina: ravnopravnost svih ljudi bez obzira na pol. Dolazi do razvoja spec.nacionalnu&versku opredeljenost.strucnih.elementarno obrazovanje treba da bude obavezno. pedagogije. osposobljavanje imaju svi pripadnici mladih generacija.dece&omladine.rata pocela je naglo da se razvija humanizacija drustva&drustv.rasu.dece&omladine. odnosa prema OSI u pogledu zadovoljoavanja njihovih zivotnih potreba da normalno zive&rade u drustv.prof. politike&prosvetnog zakonodavstva radi boljeg organizovanja&napredka institucionalnog obrazovanja h. zajednici u svojstvu njenih punopravnih clanova. 59.kulturnih&2gih dostignuca medju zemljama. Traga se za novim nacinima o&v h.ostvarenje soc. Sve ovo je doprinelo nastanku promena drustv. pedagogije&defektologije tog vremena.odnosa.jer strucnjaci nisu bili zadovoljni da 116 .dolazi do demokratizacije odnosa medju ljudima.postizani su znacajni rezultati na podrucjima nauke.materijalnotexnickih. skolstva koji je doprinosio usavrsavanju v&o OSI. osnovno.pri cemu nasa zemlja nije zaostajala. Uspesan napredak spec. SPECIJALNO SKOLSTVO POSLE II SVETSKOG RATA Posle II sv.pretezno prema vrstama hendikepa.jer su se otvarale skole pod patronatom drzave&radilo se na obrazovnjau strucnog kadra radi vodjenja nastave na osnovu savremenijih dostignuca spec. Sredinom 20-ix godina je osnovan prvi tecaj za ucitelje buduce vaspitace h.texnike&texnologije.skolovanja OSI: mnoge zemlje preuzele su pogodne aktivnosti radi donosenja povoljnijih mera soc.usavrsavanja razmene naucnih. sigurnosti svih gradjana u skladu sa ekonomskih mogucnostima datog drustva. =ost prava svih ljudskih bica na zadovoljavanje osnovnih potreba materijalne&nemater.ali je nakon njegovog okoncanja ovom xumanom zadatku ponovo obracena izuzetna paznja.

ucenike u redovnim skolama (razred koji poxadjaju deca iste vrste ometenosti) strucnjaci ukazuju na 117 .koje ce odgovarati spec. INTEGRACIJA h.izgradnja sopstvenih formi rada.karakteristika&mogucnosti svakog hend.treba prethodno pribaviti podatke od odgovarajucih specijalista o stanju hendikepa konkretne dece.kao&misljenje psihologa o osobinama&sklonostima h. Tokom 60-ih godina radi se na osavremenjavanju pedagogije&nacina skolovanja h.deteta& sve ove podatke uzeti u obzir prilikom uklapanja deteta u vrsnjacku grupu.POSEBNA ODELJENJA ZA OSI U REDOVNIM SKOLAMA .kao&utvrdjivanje kakvu ulogu ima svaki pojedinac koji ucestvuje u procesu njegovog obrazovanja.se u skolama primenjuje samo skraceni program redovne skole. Spec.ucenikom. 60.dece&omladine.deteta preporuciti koji nacin skolovanja je za konkretno dete najbolji. potrebama njenih vaspitanika.SPECIJALNE (POSEBNE) SKOLE (najvise im se zamera segregacija) .NASTAVA U REDOVNOJ SKOLI U KOJOJ JE IZVRSENA INTEGRACIJA OSI SA NEHENDIKEPIRANOM VECINOM. OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENIH MODELA OBRAZOVANJA Na osnovu literature utvrdjeno je da u savremenom svetu u najvecem broju zemalja postoje TRI MODELA obrazovanja OSI: .koji bi bili u skladu sa opstom humanizacijom odnosa u drustvu. Kada je rec o posebnim odeljenjima za h.dece u redovne skole obavlja se na dva nacina: stvaranje posebnih odeljenja za h. Da bi jedan ili 2gi nacin integracije bio uspesan potrebne su razne PRIPREMA koje znatno povecavaju troskove skolovanja mladih.najprikladniji&najkorisniji.a odluku o tome koji ce se od njih primeniti tokom osnovnog obrazovanja deteta treba prepustiti strucnjacima koji ce na osnovu uticajnijih cinjenica.U ISTOM RAZREDU Svaki od pomenutih nacina skolovanja ima svoje opravdanje u pogledu prihvatanja. skoli se postavljaju zadaci pozitivnog stvaralastva. Takodje.ucenika u odeljenja sa nehendikepiranom vrsnjacima. Neophodne su&pripreme&upoznavanje svih osoba koje ce stalno dolaziti u vezu sa h.ucenike u redovnim skolama&ntegracija h.

intenzivno napredovanje. 1) kada je rec o h. Posle ovakvog nacina skolovanja h. ucenici su vecinom prihvatali svoje h. ucenika. U posebnim odeljenjima h.savladjivanja&reporodukovanja gradiva predvidjenog za sve ucenike. 118 .&da normalno nastave da zive&rade&kada napuste skolu. vrsnjacima pokazuju > spremnost&umesnost da ih prihvate u svakodnevnom zivotu&radnoj sredini kao sebi ravnim partnerima.dece da savlada barijere koje se mogu pojaviti tokom poxadjanja nastave.postignute povoljne rezultate prilikom integracije ove dece u sredinu nehend.saradnicima ili bracnim drugovima.pokazala su se 2struko korisnim. vodila > racuna o svom izgledu&ponasanju. Integrisani vid skolovanja podrzava se&zbog toga sto pruza stvarne mogucnosti h. To se dogadjalo spontano.vrsnjake. &ovom nacinu integracije treba da prethodi posebna procena defektologa.dece (po jedno ili >) u redovna odeljenja sa neh.s obzirom na neospornu cinjenicu da defekt. 2) neh.slabost.deca prihvataju ovakav nacin skolovanja – stekla su bolje radne navike& > odgovornost prema skolskim obavezama.drugova. Drugi vid integracije h. > su ucila kod kuce.odnosno nedostatak.zelela su da se prikazu svojim znanjem pred svojim nehend.podsticali ih da pravilno resavaju postavljene zadatke. vrsnjacima&da im se dopadnu. vrsnjacima.provodili sa njima slobodno vreme izmedju casova u druzenju&igri.psihologa&ostalih strucnjaka o sposobnostima&mogucnostima h. Zavisno od vrste hendikepa poxadjaju zajednicku nastavu&casove likovnog.deci da se postepeno navikavaju&prihvate rezim neh.osobe mnogo lakse ostvaruju integraciju u drustvo jer su naviknute na ponasanja&zahteve neh.dece.ucenici se nalaze pod stalim nadzorom strucnjaka za v&o&od njih treba da sticu znanja predvidjena programom nastave.ucenicima.predstavlja > < primetnu smetnju. koji su u detinjstvu bili u drustvu sa hend.bez laznog milosrdja im pomagali da se snadju u novoj sredini.dece u redovne skole podrazumeva ukljucivanje h.cak&bolji od svojih neh.oni su se trudili da nadoknade svoj nedostatak na taj nacin sto su nastojala da postignu sto bolje rezultate u onim aktivnostima&radu gde su mogli da se iskazu kao =i. Neh. H.fizickog&muzickog obrazovanja.ukljucujuci&prakticno izvodjenje radnih postupaka. Iskustva stecena ovakvim nacinom skolovanja koji je nazvan 'integrisani nacin skolovanja' h.vrsnjacima.integrisanim u redovne razrede sa nehen. Iskustva su takodje pozitivna.ogranicenje ili nesto sto otezava razvoj organizma&kao takav stimulise pojacano.

zivot&rad OSI. je rad isticalo kao najlepsu vrlinu coveka.pomenuta sredstva koriscena su u crkvama&manastirima.xranu&odecu svima.dok su pojedini ucestvovali u odrzavanju reda&cistoce na crkv.2gi su skupljali priloge vernika.STRANOPRIJEMNICE (prihvatilista tudjinaca).stiteci se uzajamno.61.utociste. Polazeci od ranoxriscanskog ucenja pravoslavna crkva je ostala dosledna stanovistvu&propovedanju da je milosrdje duznost vernika&trazila je od njih da ispoljavaju milosrdje prema ubogim.tjs. Xrisc. opstina u koje su vernici unosili pretezni deo ili svu svoju imovinu. U Vizantiji su ta prixvatilista dozivljavali kao poklone ('grc. Mnogi su se bavili poljoprivrednom proizvodnjom na crkvenim imanjima. Pri manastirima su osnivane 'KSENODOHIJE' .u okviru kojix su ziveli.bolesnih. RAZVOJNI PUT OSPOSOBLJAVANJA ZA RAD OSI Sa pojavom xrisc.bolesnim&OSI.a u Srbiji su ih nazivali NEMOCNICE. sklonista.medju kojima su bile&OSI. Broj hend. Pojedine OSI koje su umele da lepo pisu&crtaju su se bavile prepisivanjem crkvenih spisa&knjiga. Njihovom osnivanju u srednjevekovnoj Srbiji mnogo je doprineo&Sv. U azilima pri crkvama&manastirima bilo je za sve one koji su mogli da se nauce nekom radu organizovano odgovarajuce osposobljavanje.radili&stvarali materijalna dobra koja su zatima zajednicki koristili. 'ksena'='poklon'). Ostarivanje medj.tjs.iznemoglih&ubogih bio je velik imajuci u vidu posledice ratnih sukoba&epidemija zaraznix bolesti koje su xarale Evropom.lecenje.&sirenjem xris.u prvo vreme pokrenuto je od strane&u sklopu xrisc. OSI su prema preostalim mogucnostima osposobljavane da rade razne poslove&zanate.xriscani su razvijali odnose medjusobne solidarnosti&uzajamnosti kakvi nastaju u drustv. U AZILIMA koji su uz njih osnovali. &posle podele xriscanstva Crkva je nastalavila sa ovakvim aktivnostima.. Zbog cestih&nemilosrdnih progona.Sava videvsi takve ustanove putujuci po Vizantiji.veroispovesti nastaje znatno povoljnije vreme za opstanak. priznato od strane drzave u svojstvu zvanicne religije. U njima su 119 . &pored znatnih sredstava koje su vernici davali Crkva nije bila u stanju da pruzi pomoc. zastite svih sestara&brace po Bogu.a nerad&lenjosti osnaceni su kao veliki poroci. imanju. Kada je xr.prilikom priprema sluzbe&tokom bogosluzenja. grupama ciji je opstanak moguc samo u uslovima cvrste medjusobne poveznosti jedinki.POKOJISHTA.mada su oni koji su mogli da rade ucestvovali&davali veliki doprinos svojim radom.

da bi kasnije filantropi oformljavali organizacije za zbrinjavanje&osposobljavanje za rad OSI. 120 .OSI uceni da rade poslove koji su mogli obavljati (u ratarstvu. 'uboznice' u kojima su ziveli&radili. bili veoma teski.strucno osposobljeni za obavljanje odreedj. Usponu nauke&tehnike u 20om veku se prikljucila &DEFEKTOLOGIJA koja izrasta u autenticnu nauku. U ovim radionicama su deca&omladina. staranja&invalidima.+sve ono gorepomenuto). Drzava je postala glavni nosilac soc. rat.rehab.kao&od motivacije&sposobnosti. Osnivali su manje azile u koje su primali.mogli da se zaposle&prestanu da koriste finansijsku pomoc drzave.preostalih sposobnosti OSI.veka.vocarstvu.angazovanosti.pruzali im utociste&zastitu. Na porast interesovanja za ove oblasti imali su&Balkanski ratovi.starim.pomoci.sumskih plodova.=ost. Uslovi zivota su u uboz.vecih interesovanja lekara. Uz njih su se nalazile radionice u kojima su svi sposobni za rad bili obavezni da radom zaradjuju sredstva za sopstveno izdrzavanje &podmirenje potreba svoje porodice. zanimanja.gajenje pcela.zastite gradjana -> 'Sirotinjski zakon' iz 1834.pokusavajuci da ih osposobe za obavljanje pojedinih oblika rada.&strucno osposobljavanje dobijaju svoje odgovarajuce mesto.pedagoga za OSI.pojedini FILANTROPI su pruzali pomoc&starali se o OSI. obaveznog sluzbenog staranja o siromasnim. Prvi&Drugi sv.&soc.istrajnosti&spretnosti pojedinaca koji su se trudili an neki svoj nacin da osposobe OSI da sto bolje obavlja konkretnu aktivnosti. Osim Crkve. U 2oj polovini 19.umece&vestinu pojedinix zanata da bi kasnije. Sticenici u nemocnicama su bili osposobljeni da se staraju&pruzaju pomoc osobama koje nisu bile sposobne da obavljaju bilokakav rad. je nastao kao rezultat sprovodjenja mera socijalne zastite u Engl.ravnopravnost svih ljudi). Korisnici su bili pretezno smesteni u tzv.vrste&stepena ometenosti.a ta nastojanja podsticala je&drzava u nameri da ih sto pre izbrise iz liste korisnika soc.deci bez rod. zavisili su od znanja.. cim se zaposle.vinogradarstvu.iznemoglim.pod nadzorom majstora.pa su se mladi trudili da sto pre&sto bolje nauce zanat&napuste uboz.koje su bile izazvane opstim promenama u drustvu (gradjansko drustvo proklamuje osnovna nacela prava coveka&gradjanina na slobodu. Ovaj trend se prosirio&na druge razvijene zemlje u 2goj polovini 19.pa prof.god.sticali znanja.. Uspesi obog osposoblj. U periodu humanizma&renesanse dolazi do novog shvatanja sveta&coveka.skupljanju letine..pol. kojim drzava sprovodi sis.veka dolazi do jos vecih promena u odnosu drustva prema OSI..

u kojoj se takodje nalazio invalidski odred srpske vojske. u Bizeru je stigao VELJKO RAMADANOVIC.a sredinom 1917. Nesto kasnije se otvaraju radionice za izucavanje 2gih zanata.62. Akcije su zapoceli lekari predavanjima okupljenim invalidima radi podizanja morala. STVARANJE PRVIH RADIONICA SA PROFESIONALNO OSPOSOBLJAVANJA OSI KOD NAS Prva reedukacija (rexabilitacija) invalida srpske vojske pocela je da se primenjuje NA KRFU MARTA 1916. Reedukacija&osposobljavanje za rad su preduzeti na inicijativu lekara.&strucnog osposoblj.lekara&komandanta logora invalidskog odreda na Krfu.&strucno osposoblj. pristupilo se prekvalifikaciji invalida za 2ge poslove. Sve pomenute radionice su radile po licnoj inicijativi& > privatnim sredstvima.stolarski.limarska. Prilikom sprovodjenja rehab. Po uzoru na zbivanja na Krfu otvorene su radionice za prof. Stolarska radionica je poslovala narocito uspesno – njeni radnici su napravili sav namestaj za skolu. izrazena je osnovna teznja da se svakom invalidu pomogne&osposobi ako je moguce da se bavi profesiom kojom se bavio u civilstvu.rehab.tjs.koji je pre rata u Pozarevcu osnovao privatni Zavod za gluvoneme&svoje sticenike vrlo uspesno osposobljavao za svakodnevni zivot. U radionici invalidskog odreda su izucvani razni zanati: pletarski.defektolog. Njoj se pristupalo tek posle izvrsenog pregleda specijalista&dobijanja njihovog misljenja o preostalim sposobnostima invalida. 1917. srpskih invalida u Bizerti.pri cemu su uzimane u obzir sklonosti&zelje doticnog pacijenta. Ukoliko to nije bilo moguce zbog prirode hendikepa. u sklopu primene psihoterapije usmerene na podsticanje volje za zivot&rad.ucitelja&bogoslovaca koji su se na Krfu zatekli u vojnom logoru srpskog invalidskog odreda kao invalidi. Uporedo sa ovim pristupilo se opismenjavanju invalida&osnivanju stolarske radionice.ranjenici&rekonvalescent (=medicinski oporavljanici). godine.vrsena su preusmeravanja na osposobljavanje za obavljanje 2gih radnih procesa.a po uputstvu dr SIME PETROVICA. Ramadanovic se samoinicijativno javio tamosnjem saveznickom komandantu sa molbom da se dozvoli otvaranje skole&radionice u kojima bi se skolovali&reedukovali slepi&gluvi srpski 121 .godine su otvorene&obucarska.krojacka&berberska radionica.tjs.

Organizovana&institucionalizovana prof.rehab.rehab.integracija. OSI u nasoj zemlji u razdoblju duzem od jednog veka je prolazilo kroz vise faza. ZASTITNE RADIONICE&NJIHOV ZNACAJ ZA PROF.&str.&struno osposoblj.uz primenu nacela humanizma.kao&integraciju OSI u otvoreno drustvo&stvaraju se uslovi za njihovu delimicnu ili potpunu ekonomsku samostalnost.reh. 63. Tako su 1947.nezavisnost&licna satisfakcija.osposoblj.intenzivnije&organizovanije pristupali podizanju ovakvih skola&radionica za prof. organizacije (Savez gluvih&nagluvih. Danasnja istrazivanja pokazuju da je < od 1% OSI zaposleno u tim radionicama zastitnog tipa.bile su usmerene na stvaranje&unapredjenje uslova za funkcionisanje na nauci zasnovanom sistemu prof.rehab. Znacaj zaposljavanja OSI u zastitnim radionicama je: prof. u Beogradu&Novom Sadu osnovane radionice zastitnog tipa za osposobljavanje gluvih&slepih osoba. Drzava treba da stimulise kapitaliste da zaposle OSI. OSPOSOBLJAVANJE&ZAPOSLJAVANJE OSI Defektolozi su tacnim&neospornim argumentima skretali paznju&ukazivali na neophodnost organizovanja posebnih ustanovama namenjenih ratnim invalidima za njihovu rehab.u kojima je bilo&oscilacija&teskih perioda.solidarnosti&uzajamnosti.Savez slepih&slabovidih.pol.ratnici. Sredinom XX-og veka u Jugoslviji je pocelo osnivanje posebnih radionica za prof.predlog je odobren&pristupljeno je osnivanju.a podrsku su im pruzali drzavni organi&drustv. Strucnjaci sirom Srbije&Jugoslavije su.&strucnog osposobljavanja OSI. Ove radionice obezbedjuju svojoj specificnoj radnoj snazi pruzaju prilagodjene poslove&uslove rada...a za rukovodioca je postavljen VR.po zavrsetku rata. Mere soc.god. OSI pod patronatom drzave.&strucno osposoblj.koji je vrlo brzo postigao znacajne rezultate. Nesto kasnije nastaju&radionice u kojima su osposobljavane MRO.zastite.zaposljavanje..).&soc. osposoblj.jer se na taj nacin deluje na ukljucivanje OSI u procese rada&proizvodnje. OSI.tako sto ce im ponuditi razne olaksice koje su opisane u Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji koji 122 ..

suprotno odredbama Ustava RS o zabrani bilo kakve diskriminacije gradjana u prakticnom zivotu su retki slucajevi da se prof. Na ispoljavanje nepovoljnog&odbijajuceg stava ljudi prema OSI mogu delovati razna njihova obelezja: vrste&stepen ometenosti.da nisu u stanju da dobro obavljaju posao za koji su osposobljene.strani) 64.da OSI trazi privilegovan polozaj u radnoj grupi.&125.rehab. maja 2009.da ce h.iskustva&kvalifikacije za obavljanje odredjene radne aktivnosti. Tzv. ZAPOSLJAVANJE OSI U TRZISNOJ PRIVREDI OSI je znacajno smanjena mogucnost zaposljavanja sto dodatno smanjuje njihov kvalitet zivora ne samo jer nemaju osnovne licne izvore materijalnih resursa.smatraju da su OSI&posle uspesno obavljene prof. (imas ga na 123. kolega. vecine o stvarnim sposobnostima&mogucnostima delovanja prof.godine 123 .&strucnog osposoblj.126.radnik samo smetati ostalim radnicima tokom obavljanja zajednickih radnih zadataka..niti su im prijateljski naklonjeni. vecinom.rexabilitovana&strucno osposoblj.je na snagu stupio 23.spremnosti. Ona dozivljava zaposlenje kao znacajan korak ka samostalnosti. ‘normalni ljudi’ u svojim kontaktima sa OSI nisu voljni niti spremni da im pomognu&da ih prihvate. clana radne grupe ako zele da postignu normu.koja zasnivanje radnog odnosa dozivljava kao nagradu za njen veliki trud.124.&radno osposobljenih OSI.da su OSI nepodesni za komunikaciju.nego&usled cinjenice da se u savremenim drustvima RAD VISOKO VREDNUJE&DEFINISE SOC.rad&napore koje je ulozila tokom sticanja znanja. osposobljenu OSI. STATUS&LICNI UGLED OSOBE -> zaposljavanje na odgovarajucem mestu je veoma vazan dogadjaj za prof.umesnosti.rehab. osoba prihvata&zaposljava bez otpora clanova radne ogranizacije.odnosno zanimanja za koje je osposobljena. da ce ostali radnici u toj grupi biti prinudjeni da rade&za hendik. godine..druzenje&saradnju-sto dovodi do zakljucaka da su ovi&slicni zakljucci posledica NEOBAVESTENOSTI nehen. Uprkos tome.da ce radna grupa u koju ce OSI doci biti ostecena tjs.da ce OSI nepovoljno uticati na produktivnost rada svojih nehend.radne radatke.& dalje pretezno bespomocne osobe.uspesnoj integraciji u drustvo&kao potvrdu ravnopravnosti u zivotu&radu u zajednici sa nehendik.

OSI ima obavezu: 1) da se odazove na poziv za procenu radne sposobnosti&utvrdjivanje statusa.zivota.&obuku. rehab.skolovanje..rehab. 7) na zaposljavanje u posebnim organizovanim oblicima zaposljavanja&radnog angazovanja OSI. 2) da se ukljucuje u obrazovanje.usavrsavanje. informisanje. 4) da prihvati prof. 4) na zaposljavanje pod opstim uslovima. Zakon o prof. 124 . godine.u skladu sa profesionalnim sposobnostima.strucno osposoblj. 6) na mere aktivne politike zaposljavanja.tjs. OSI.a sa 2ge strane: tip&velicina preduzeca ili ustanove. 2) na podsticanje zaposljavanja.pol.zaposljavanja&rada&postuje radnu&tehnolosku disciplinu. rehab. rehab.. moze da ostvari pravo: 1) na utvrdjivanje statusa&procenu radne sposobnosti. 5) da saraduje sa strucnim radnicima u toku prof. Profesionalna rehabilitacija OSI sprovodi se primenom mera&aktivnosti koje obuhvataju: 1) karijerno vodjenje.radne&socijalne ukljucenosti&afirmaciju =ih mogucnosti na trzistu rada. 7) da prihvati zaposlenje. 600 000 OSI zivi u Srbiji.radno iskustvo itd. maja 2009. je znacajan za zaposlj. 3) da aktivno trazi zaposlenje. 6) da prihvati mere aktivne politike zaposljavanja.prof.koji je na snagu stupio 23.obrazovanje&kvalifikacija. OSI u trzisnoj privredi.&radnom osposobljavanju.nivo opste zaposlenosti itd. 3) na mere&aktivnosti profes.savetovanje&individualni plan zaposljavanja. 5) na zaposljavanje pod posebnim uslovima. troskova kojima ce biti izlozeni ukoliko zaposle OSI&prilagode radno mesto zaxtevima njene ometenosti. Odbijanje da zasnuju radni odnos sa OSI poslodavci ponekad obrazlazu izdacima koji ce nastati prilikom adaptacije sredstava za rad. u skladu sa ovim zakonom.a samo 22 500 ih je prijavljeno Nacionalnoj sluzbi za zaposljavanje..

u smislu ovog zakona.&prof.izuzev obaveza nastalih u realizaciji ugovora iz oblasti trgovine na veliko – u vrednosti od 20 prosecnih zarada u privredi Republike Srbije oslobadja se obaveze zaposljavanja jedne osobe sa invaliditetom za narednih 12 meseci od dana izvrsenja obaveze.odrzavanje&unapredjivanje radnih&radno-socijalnih vestina&sposobnosti. u postupku javne ili druge nabavke. Novoosnovani poslodavac nema obavezu zaposljavanja u trajanju od 24 meseca od dana osnivanja. 6) edukaciju&trening seminare za poslodavce. izvrsi finansijske obaveze iz ugovora o poslovno-tehnickoj saradnji sa preduzecem za prof.2) radno osposobljavanje.za svaku OSI koju nije 125 .&na svakih narednih zapocetih 50 zaposlenih po jednu OSI. Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih duzan je da ima u radnom odnosu jednu OSI. Poslodavac koji ne zaposli placa penale u visini 3strukog iznosa minimalne zarade utvrdjene u skladu sa propisima o radu.tehnicku pomoc. rehab. .kao&iz ugovora o kupovini proizvoda ili vrsenju usluga tog preduzeca. 5) individualni savetodavni rad. rehab. 4) razvoj motivacije. 7) predloge&obuku za primenu adekvatnih tehnickih&tehnoloskih resenja u cilju podizanja efikasnosti OSI u ucenju&radu. Obaveza zaposljavanja.rehab.pracenje&procenu rezultata prof. OSI&2ga lica. Poslodavac koji.kao&sluzbe podrske.koji ukljucuje pomoc u prihvatanju sopstvene invalidnosti sa stanovista mogucnosti ukljucivanja u rad&pojedine mere prof. jeste obaveza svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da ima u radnom odnosu odredjeni broj OSI.rehab.opste&prilagodjene programe za unapredjenje radno-socijalne integracije.dokvalifikaciju.strucna lica za radno osposoblj..rehab. Poslodavac koji ucestvuje u finansiranju zarada (ucesce ne moze biti manje od 50% prosecne zarade u privredi RS) OSI u preduzecu za prof. 3) pojedinacne&grupne.&zaposljavanje OSI ili socijalnom preduzecu&organizaciji oslobadja se obaveze zaposljavanja onog broja OSI cije zarade finansira.strucnu podrsku.prekvalifikaciju&programe za sticanje. Poslodavac koji ima 50& > zaposlenih duzan je da ima u radnom odnosu najmanje dve osobe sa invaliditetom.&zaposljavanje OSI.

Novcanom kaznom od 5.uz primenu nacela humanizma.&zaposljavanje OSI. 2) ne omoguci zaposlenoj OSI odsustvo sa rada za vreme trajanja prof.mogu biti organizovani kao: 1) preduzeca za prof.solidarnosti&uzajamnosti. 3) ne ispuni obavezu zaposljavanja OSI ili prijavi da je zaposlena osoba koja se ne smatra OSI u skladu sa ovim zakonom.000 dinara kaznice se za prekrsaj odgovorno lice ako ne snosi troskove prof.OSPOSOBLJ.000 dinara kaznice se za isti prekrsaj&preduzetnik.jer se na taj nacin deluje na ukljucivanje OSI u procese rada&proizvodnje.rehab.&soc. 65.. Posebni oblici zaposljav.rehab.Obaveza uplate penala prestaje sa mesecom u kome je poslodavac zaposlio propisan broj OSI. DRUSTVENO-EKONOMSKA OPRAVDANOSTI PROF.&radnog angazovanja OSI koji imaju za cilj zaposljavanje.rehab.zaposlio.400. Novcanom kaznom od 10. 3) socijalno preduzece&organizacija.000 .00 dinara kaznice se za prekrsaj pravno lice. 2) radni centri.pol. Sredstva koja se ulazu u skolovanje OSI moraju 126 .50.rehab.000 . Novcanom kaznom od 200.&strucnog osposobljavanja OSI.odnosno radno angazovanje&poboljsanje kvaliteta zivota OSI.000.000 .bile su usmerene na stvaranje&unapredjenje uslova za funkcionisanje na nauci zasnovanom sistemu prof.1. ako: 1) ne snosi troskove prof. OSI Mere soc.zastite.kao&integraciju OSI u otvoreno drustvo&stvaraju se uslovi za njihovu delimicnu ili potpunu ekonomsku samostalnost..rehab.000.

emocionslnih&2gih potreba.ekonomsko privredjivanje&odrzavanje materijslnih dobara. Postoji znacajna razlika u strukturi porodie izmedju osoba sa urodjenim&ranostecenim invaliditetom&osoba sa kasnije stecenim invalid.da se vrate kroz ukljucivanjem OSI u procese rada&proizvodnje inace je to izgubljena investicija.mada se u savremenim uslovima ne moze zaobici postojanje vanbracne zajednice kao mogucnosti za zasnivanje&postojanje porodice.iskustvo sadasnjosti&neizvesnost buducnosti. U krugu porodice se razvijaju najvazniji procesi ljuskog zivota: reprodukcija radjanjem potomstva.trajna&organizovana celina.dok se u porodicni identitet ugradjuje&zajednicka porodicna proslost.podizanje. Porodicna konfiguracija je cesto slozena.na bavi predvidivog ponasanja u skladu sa porodicnim pravilima.ostvaruje svoj smisao u razlicitim konfiguracijama.zadovoljavanje seksualnih.negovanje. Pripadnost porodici je data bez izbora (rodjenjem.a prestaje smrcu). grupa koja prestavlja najtrajniji oblik zivljenja drustvenih bica.a njeno trajanje je ostvareno kzor sistem eocionalnih odnosa. BRAK u savremenom drustvu postoji kao zakonom utvrdjena zajednica muza&zene. 127 . POLOZAJ&PROBLEMI PORODICA OSI Porodica je osnovna.odrzava porodicno jedinstvo. USPESNA PORODICA je ona porodica koja se prilagodjava kroz vreme.specificna ail&slozena drustv. Porodice pruzaju zastitnu ulogu – podaci ukazuju da je duzi zivotni vek posebno ako se zivi sa svojim roditeljima. Iskustvo braka&roditeljstva je bitni preduslov za kvalitetniji zivot.porodice&sredine. Ziv.koja najcesce predstvalja osnovu.vek je kraci za osobe muskog pola. 66.visegeneracijska.samce&udovce.a putevi prilagodjavanja nisu jedinstveni.cak&uslov za zasnivanje porodice.u kojoj OSI zivi sa roditeljima.jedinstvenih&nezamenljivih relacija. Uspesnost porodice se dalje ogleda kroz uskladjenost pojedinca.v&socijalizacija dece. Porodica kao ‘zivi sistem’.funkcionalnije porodice raspolazu sirim repertoarom resenja& > fleksibilnoscu.brakom.deci&clanovima sa posebnim potrebama.posebno brinuci o starima.tragajuci za funkcionalalnom formom. U najvecem % to su siromasna domacinstva (79% prema prihodima po pojedinom glanu je ‘ispod granice siromastva’).usvojenjem.postuje individualne&razvojne potrebe svih clanova.

Dobijeni podaci upucuju na znacajno izrazenu rigidnost u porodicnom funkcionisanju. Emocionalna povezanost unutar porodice obezbedjuje uslove za iskustvo pripadanja&licne slobode.da menja eksplicitna&implicitna pravila ponasanja.ALI jednako ima&onih koji bi mogli biti samostalniji ili bi mogli da urade > .ukoliko bi im to bilo dozvoljeno).osamostavljivanja.ali&vanrednim zaxtevima koji poticu iz spoljasnje sredine. najcesce kao cvrsto do rigidno umrezeni sistemi.koje sa jedne strane pruza sigurnost&osecanje pripadnosti.ali na ushtrb prosirenja repertoara novih resenja&sadrzaja&zaustavlja porodicni razvoj.porodica se prilagodjava zaxtevima za promenom veoma sporo.uloge&liderstvo u sistemu.PORODICNA KOHEZIVNOST&ADAPTIBILNOST su dimenzije porodicnog funkcionisanja koje obezbedjuju kontinuitet&menjanje.sto obezbedjuje stabilnosti. Funkcionalna adaptacija.do veoma izrazene kohezivnosti-emocionalno zapletenih odnosa.gde je stepen 128 . Podaci ukazuju da porodica za ispitanike predstavlja izvor ne samo prakticne podrske vec&najintenzivnije socijalnoafektivno uporiste. Porodice sa OSI funkc.otezavajuci procese individualne diferencijacije. PORODICNA ADAPTIBILNOST = sposobnost porodice da se prilagodjava.obezbedjuje kontinuitet.ostvaruje se osciliranjem u dijapazonu od strukturisanog do fleksibilnog.a ekstremni domeni rigidnog&haoticnog prilagodjavanja porodice predstavljaju oblike difunkcionalnosti.povecavajuci tako unutrasnji porodicni stres&rizik od uspostavljanja razlicitih formi disfunkcionalnosti. PORODICNA KOHEZIVNOST = emocionalna povezanost izmedju clanova porodice&krece se od emocionalne razdvojenosti.ali sa 2ge strane obeshrabruje izlazak iz porodicnog sistema.tesko menjajuci&usvajajuci nova pravila.sticanja samopouzdanja&samopostovanja.pojacavajuci tako unutarporodicnu tenziju&stres. Postoje cvrsto definisane granice medju podsistemima unutar porodicnog sistema.ocuvanje porodicne celine&njeno prilagodjavanje u skladu sa unutarporodicnim razvojnim&idiosinkraticnim individualnim potrebama&ocekivanim.sadrzana u konotaciji porodicne normalnosti. 32% ispitanika izjavljuje da im je u svakodnevnom funkcionisanju&objektivno poptrecna neposredna pomoc u realizaciji svakodnevnih aktivnosti (sudeci prema podacima.zadrzavajuci poznate obrasce ponasanja.a fleksibilnost menjanje. Rigidnost porodicnog sistema odrzava porodicni ‘status quo’.preko povezanosti.’umrezenosti..ima&porodica&OSI koji ne mogu drugacije.

tendencija ka fiksnoj hijerarhijskoj raspodeliu moci u odnosu na procese donosenja odluka. Koliko su granice unutar porodicnog sistema porozne (‘svi sve znaju jedni o 2gima’) toliko je granica prema spolj.sabotirajuci samopouzdanje.ali obeshrabruju osamostaljivanje pojedinih clanova.ugrozavajuci dozivljaj licne slobode.nesporazumi se dozivljavaju kao ugrozavajuci za duboko umrezene medj.koje istovremeno stiti ali&ogranicava licnu autonomiju&podriva samopouzdanje. Sto je porodicni sistem rigidniji&umrezeniji.pojacane kohezivnosti.to teze menja svoju strukturu&najcesce pod stresom eskalira ka > stepenu disfunkcionalnosti.diktiranja generalnog porodicnog stava u odnosu na porodicni svet.NISKO ADAPTIBILNE*. POSEBNO RIZICAN PERIOD za ove porodice je period tranzicije iz jednog zivotnog ciklusa porodice u 2gi.uz sirenje ili suzavanje porod. Nije li ovakvo stvorena porodica ‘tvrdjava’ istovremeno&’zatvor zastite’ koji ‘stiti’ od ucesca u procesu donosenja odluka. Druga odlika ovih porodica je fenomem medjusobnog prezasticavanja.stupanja u odnose sa osobama van porodice.umrezavanja. Smena porodicnih ciklusa uvek pretpostavlja revizuju porodicnih uloga&odnosa. Porodice sa OSI su *VISOKO KOHEZIVNE.period puberteta&adolescencije.socijalno povlacenje.nemenjanje.koja se odrazava kroz psihosomatske smetnje. naizgled paradoksalnog zastoja u razvoju.ali istovremeno KRUTE&TESKO PROMENLJIVE.prepoznavanja&ispunjavanja svoje 129 . One obezbedjuju visok nivo sigunosti. Komunikacije unutar ovako organizovanih porodica najcesce su podrazumevajuce.emocionalne povezanosti&lojalnosti. odnose te tako prerastaju u konflikte.sa zaxtevom za usvajanje novih uloga&novih obrazaca ponasanja.intenzivno osecanje pripadnosti. Prelasci iz jedne faze porodicnog zivljenja u narednu (polazak deteta u skolu.gotovo razvojno zaustavljene.prakticnom&socijalnom nivou.ometa prepoznavanje&ispunjavanje pojedinacnih emocionalnih&socijalnih potreba clanova.potistenost.stiti od ucesca u drustvu&sustinski ne doprinosti razvijanju zdravog selfkoncepta.na emocionalnom.pa se razmimoilazenja zaobilaze porastom unutrasnje tenzije. suprasistemu cvrsta. Vestine uspesnog razresavanja konfliktnih situacija u ovim porodicama nisu razvijene.izostajanje elasticnosti u odnosu na porodicne uloge. Stabilnost u odnosu na porodicna pravila.tjs.samopostovanja.odvajanje&odlazak iz porodicnog doma)&procesom&sadrzajem konotiraju svojevrstan porodicni gubitak.intenzivniji nego sto je to sklonost ka rigidnom nacinu prilagodjavanja. mreze sto dodatno opterecuje porodicni sistem.

Suprgu je u stanju da bez povoda ili zbog bezazlene sitnice ostro napada svoju hendik. odnosa&prilikom radnih aktivnosti.cesto je odsutan od kuce.napija se&zivi svoj zivot izvan porodice.tako&u ispunjavanju zelja svom suprugu.redje izazivaju sukobe u porodicnim osnosima&najcesce (shodno preostalim sposobnostima) posle rehabilitacije postizu zadovoljavajuce rezultate tokom medj. su tolerantnije prema clanovima porodice. 67. Po pravilu zena ima znatno bolji ekonomski status nego nehend. supruzi grubo&duboko razaraju porodicne odnose prouzrokujuci sve > medjusobnu netreljivost. Zene sa inval.cesto&kasnije&prepustaju ih ocu iz bojazni da ce dete biti dovedeno u nepovoljan polozaj medju vrsnjacima. Pri tome porodica najcesce ostaje strukturalno ocuvana ali stalne svadje&prebacivanja hendik. Najbolji rezultati se postizu kombinovanjem pruzanja nege&podrske od strane clanova porodice ali&rodjaka&2gih koji ne pripadaju porodicnom sistemu. Zakljucak: oslanjanje iskljucivo na porodicu se pokazalo neprimerenim&najcesce nezeljene pojave su sindrom iscrpljenosti&sagorevanja. ‘Mesovite’ porodice (u kojima je majka hend. Ovakve porodice zive cesce u ruralnim nego u urbanim sredinama. a otac nije) se javljaju redje u poredjenju sa suprotnom kombinacijom (otac HO.majka nije). Izbegavaju kontakte sa vrsnjacima svog deteta u vreme njihovog predskolskog uzrasta.kako u vaspitanje dece.koja mora da se snalazi kako ume u vrlo teskim 130 .lakse prihvataju&strpljivije podnose hendikep&rehabilitaciju. Hendi. U takvim porodicama cesto nastaju sukobi medju supruznicima&poremecaju porodicnih odnosa. POLOZAJ ZENE U PORODICI SA OSI Za zenu su posledice invaliditeta posebno teske jer ona tada zivi sa 2strukom stigmatizacijom:&kao zena&kao OSI.privatnosti.ekonomski pritisak na porodicu.pa je sva nriga o deci&domacinstvu prepustena supruzi.najcesce se majci pripusuje krivica sto je uzrok > da majka prihvata pomoc sturcnjaka prilikom preduzimanja postupaka rehab. Ukoliko se rodi hend.u odnosu na kog se nalaze u podredjenom polozaju.sticanja sposobnosti odupitanja&zahtevanja da se bude saslusan&uvazen. dete. suprugu. majke su vrlo odane porodici&ulazu mnogo truda. suprug. njenog deteta.promena porodicnih uloga.

Najcesce poticu iz siromasnix porodica koje pripadaju nizem socioekonomskom statusu u odnosu na supruga. U ovakvim porodicama cesci su razvodi brakova nego u onima u kojima je pater familias hendik.iamjuci u vidu hendikep majke.stekla odgovarajuce iskustvo u radu sa njima&naviknuta na HO lakse se opredeljuje&pristaje da se uda za h.sto se prenosi&na ostale clanove porodice. Nije redak slucaj ni da je nehend.nego u ruralnim sredinama.prihickim&materijalnim uslovima. U porodicama u kojima je muskarac HO a zena nije rodjenje deteta se iscekuje sa strepnjom&radoscu&ako novi clan porodice neposredno posle rodjenja pokazuje neke neobicnosti roditelji se obracaju za pomoc strucnjacima u cilju blagovremene reakcije. Buduca mlada je ranije po svojoj profesiji dolazila u kontakt sa hend.pocev od resenja stambenog pitanja do nasledjivanja nepokretne i/ili popkretne imovine svog h. Bracni zivot postaje sve slozeniji&tezi. zena bila placena da se stara o h. 131 . Ukoliko odrasla deca pocnu da se ponasaju kao njihov otac (ne slusajuci majku&prebacujuci joj hendikep) nastaju porodicne svadje koje pocinju razarajuce da deluju sve do raspada takve porodice.muskarcu.do granica svojix maximalnih sposobnosti.s obzirom da joj je oduzimanjem poroda otet smisao zivota&najveca radost koju je u zivotu imala.supruga.vaspitavaju&skoluju svoje dete. suprugu. supruge su u ‘mesovitom’ braku pretezno mladje od svojih h. Sam nagovestaj da suprug zeli razvod braka tesko pogadja hend.imaju svoj zanimanje. Desava se da se pojedine zene svesno odlucuju da zive u nepotpunoj porodici.supruga. To su zene koje znaju uzrok&posledice svog hendikepa.zene pristaju na primenu vestackog oplodjavanja&one su posle porodjaja veoma nezne majke.vremenom se vezavsi za njega. Nije redak slucaj ni da zena bracnom vezom resava svoje probleme opstanka&boljeg zivota. osobama.spremna na velike zrtve samo da se porodica sacuva.da do toga ne dodje. Ona se u toj situaciji oseca izgubljeno.. U ovim porodicama majka se najvise stara o deci&pojavljuje kao roditelj u kotaktima sa spoljnim svetom&pruza ogromnu paznju svom suprugu. Njen strax od razvoda je > ukoliko postoji mogucnost da u sudskom postupku razvoda braka sud dodeli decu ocu na staranje.koja je.koje se trude. Nehendik.pogotovu kad deca odrastu.&to cesce u urbanim.da obezbede najpovoljnije uslove za zivot&rad svog deteta.materijalno potpuno obezbedjene. U stranoj literaturi se napominje da pojedine h.kao&2ge povoljne uslove da neguju. Uglavnom su to zene unesrecene hendikepom koje nisu nasle odgovarajuceg partnera sa kojim bi zasnovale potpunu porodicu.supruga.

moralne.pa partneri u porodicama mogu biti: 132 .&individualne (moralne&psihicke) osobine licnosti (socijalne osnove porodice) d) obezbedjuje odredjene ekonomske (proizvodno-potrosacke ili samo potrosacke) delatnosti u okviru porodice (ekonomska osnova porodice) Prilikom socioloskog proucavanja porodice h.68.strukturnom&formalnom pogledu istorijski promenljiva drustv. grupa ljudi cije su univerzalna obelezja: a) pociva na heteroseksualnim vezama pomocu kojix muskarac&zena zadovoljavaju prirodne&2ge (duhovne. grupa koja obavlja niz fja o 2) kao pravni entitet.osoba treba imati u vidu razne ‘kombinacije’ partnera koje nastaju prilikom sklapanja braka.pri cemu ona predstavlja grupu osoba spojenih brakom&srodstvom tih osoba.estetske) potrebe&obezbedjuju reprodukciju drustva radjanjem potomstva (bioloske osnove porodice) b) zasniva sistem srodnickih odnosa koji predstavljaju osnov za polne tabue&podele unutar porodice (bio-socijalne osnove porodice) c) obezbedjuje&razvija soc.izmedju kojih postoje odredjena prava&duznosti koje su sankcionisane pravnim normama&nasledjenim obicajima Porodica je u sadrzinskom. KARAKTERISTIKE PORODICNIX ODNOSA U ZAVISNOSTI OD VRSTE&STEPENA INVALIDNOSTI CLANOVA PORODICE Porodica se moze posmatrati dvojako: 1) kao drustv.

rehab.. Odstupanje od pojave da postoji 1 dete u ovakvim porodicama je u slucaju ako su roditelji MRO&u takvim porodicama obicno ima > dece. U takvim slucajevim najcesce nastaju trogeneracijske porodice. Najcesca kombinacija hend.SAMO 1 MEDJU BRACNIM PARTNERIMA JE HO U obe ove kombinacije STEPEN OMETENOSTI igra znacajnu ulogu. Ukoliko je prvo dete zdravo.Porodica u kojima su patneri iste kategorije ometenosti. . radno mesto koje su u stanju&da zadrze. Poznanstva nastaju u organizacijama u kojima rada ili u kojima se OSI okupljaju h. .&ako to uspeju taj dogadjaj dozivljavaju kao svoj najveci postignut uspeh u zivotu.tj.mogu lake sklopiti brak sa neh. Nastaju&tokom zajednickog skolovanja.muskarci imaju mnogo > sanse nego h. Kada su oba partnera OSI brak je najcesci temelj na kom oni grade&zasnivaju porodicu.&nehend. partnera u bracnoj zajednici je pojava da suprug ima hend.kako bi im zivot bio lepsi&laksi.reseno stambeno pitanje.OBOJE HENDIKEPIRANI SA ISTOM VRSTOM OMETENOSTI (razlicitih ili istih intenziteta) . H.kao&da bi se lake druzili sa redovnom populacijom. bracnog druga.supruznika koje zive zajedno sa roditeljima jednog od partnera..kao&posredstvo msrodnika. zasnivaju na poznanstvu&ljubavi iz mladjih dana.osposobljavanja.poseduju znatniju pokretnu&nepokretnu imovinu.U slucajevima kada porodicu zasnivaju partneri razl.Prilikom izbora partnera OSI zele da pronadju partnera koji nije h.osobe. Partneri biraju bracnog druga sa namerom da se u buducem zajednickom zivotu dopunjuju&uzajamno pomazu.osoba. porodice h.zene da pronadju nehend. Muskarci koji su uspesno obavili odg. Partneri najcesce imaju samo 1 dete.sto je izazvalo donosenje odluke roditelja da se zadrze na porodici sa 1 detetom. vrste ometenosti..a da supruga nije h.kvalifikovali se za odg.prijatelja&sl. suprugom nego ostali kandidati koji 133 .brak&porodica se ugl.zavrsili skolovanje.oni veruju da je njegovo rodjenje dovoljan&pouzdan dokaz da oni nisu nista < vredni od ostalih ljudi.kao&iz straxa da se ometenost ne pojavi u narednom potomku.istovremene rehabilitacije ili tokom prof.poznanstvo&simpatije nastaju tokom rada u istom preduzecu ili kao posledica prethodno pomenutih posredovanja..sto je posledica iskustva koje su supruznici stekli nedacama koje su nastale zbog hendikepa&roditeljstva&nepovoljno se odrazile na negovanje&podizanje deteta. .koji imaju stabilan polozaj u drustvu.

[[ brak je zakonom utvrdjena zajednica muskarca&zene.nemaju pomenute.supruga.pa je vec stekla iskustva u radu sa h.neformalni.pravne. po nasem pravu brak je priznata&uredjena zajednica zivota 1 muskarca&1 zene.kao&razlicit e sadrzaje&zadatke: ekonomske. su mnogo redji nego oni u kojima je supruga h.musk&ne. Razvodi partnera u kojima je suprug h.]] Porodice OSI uglavnom imaju odlike savrsene porodice&sadrze kombinaciju obelezja&patrijarhalnog&demokratskog tipa oblika porodice.osobama&mnogo lake se opredeljuje za brak sa h.zakljucena u svecanoj formi. Ekonomska fja braka&porodice moze ali&ne mora da se poklapa. Izmedju braka&porodice postoje razlike u formalnom&sadrzinskom smislu.jer je on uza grupa u kojoj supruznici zadovoljavaju polni nagon.najcesce u tradicionalnoj trogeneracijskoj porodici.socijalne.raskidiva samo u svucajevima predvidjenim zakonom. U ruralnim sredinama uobicajeno da porodica zivi sa roditeljima jednog od supruznika.a redje se zasnivaju na navbracnim vezama supruznika. uslova) moze imati razlicite oblike: monogamski. Te porodice nastaju u vecini slucajeva sklapanjem braka.polna&drustvena koja (zavisno od istorijskih&drustv. Brak je u formalnom smislu dvovalentna drustv. Nehe.fakticki. Cest slucaj u mesovitim brakovima izmedju h.zene javlja se sticajem okolnosti da je buduca mlada ranije dolazila u kontakt sa h. supruge su u ovim brakovima pretezno mlade. 69.po njihovom slobodnom pristanku.osoba.crkveni.muskarcem.estetske&dr.duhovne.cak 20& > godina od svojih h. Najcesce poticu iz siromasnih porodica&pripadaju nizem socioekonomskom statusu. U tom 134 .za koga se (ukoliko se&brinula o njemu) u medjuvremenu vezala. Razvodom braka odnosi izmedju bracnih partnera prestaju. KARAKTERISTIKE BRAKA&PORODICE OSI U URBANOJ&RURALNOJ SREDINI BRAK – dvopolna prirodna.za razliku od porodicnih odnosa koji&dalje pstoje bez obzira na cinjenicu da su se bracni partneri razveli jer se srodnicki odnosi sa njihovom decom nastavljaju.gradjanski. grupa sastavljena od 2 jedinke koje su razlicite po polu&u odnosu na porodicu. Braku u odnosu na porodicu nedostaje bioloska reprodukcija.kao&druge privilegije.poligamski.moralne.osobama po svojoj profesiji.emocije&dr.prakticke.

Slicno je kada muskarac ima bolje obrazovanje. Izbegavaju kontakte sa vrsnjacima svog deteta u vreme njihovog predskolskog uzrasta.cesto&kasnije&prepustaju ih ocu iz bojazni da ce dete biti dovedeno u nepovoljan polozaj medju vrsnjacima. supruzi grubo&duboko razaraju porodicne odnose prouzrokujuci sve > medjusobnu netreljivost..pogotovu kad deca odrastu. Bracni zivot postaje sve slozeniji&tezi.pa je sva briga o deci&domacinstvu prepustena supruzi. Porodice u kojima je majka h.u kojima ima > dece.koji.poredivsi sa brojem dece u urbanism sredinama. Sam nagovestaj da suprug zeli razvod braka tesko pogadja hend.da do toga ne dodje. PROBLEMI&POLOZAJ ZENE SA INV.majka.sa izuzetnom u slucaju porodica u kojima su roditelji MRO. Ukoliko odrasla deca pocnu da se ponasaju kao njihov otac (ne slusajuci majku&prebacujuci joj hendikep) nastaju porodicne svadje koje pocinju razarajuce da deluju sve do raspada takve porodice.muskarac ima dominantan polozaj ako ima bolji ekonomski status.koja mora da se snalazi kako ume u vrlo teskim prihickim&materijalnim uslovima.&to cesce u urbanim. U takvim porodicama cesto nastaju sukobi medju supruznicima&poremecaju porodicnih odnosa. majke su vrlo odane porodici&ulazu mnogo truda.koja je.tako&u ispunjavanju zelja svom suprugu.cesto je odsutan od kuce. javljaju se redje od prethodne kombinacije&zive pretezno u ruralnim sredinama.sto se prenosi&na ostale clanove porodice. suprugu.kako u vaspitanje dece. U urbanim sredinama porodice h. Pri tome porodica najcesce ostaje strukturalno ocuvana ali stalne svadje&prebacivanja hendik.bolji polozaj u drustvu ili radnoj organizaciji. U BRAKU Hendi.u odnosu na kog se nalaze u podredjenom polozaju. Zene u takvim porodicama pretezno nisu zaposlene&bave se odgajanjem dece&vodjenjem domacinstva.dete). U ovakvim porodicama cesci su razvodi brakova nego u onima u kojima je pater familias hendik. Suprgu je u stanju da bez povoda ili zbog bezazlene sitnice ostro napada svoju hendik.nego u ruralnim sredinama.narocito ako poseduje pokretna ili nepokretna dobra koja ga ekonomski obezbedjuju. 70.napija se&zivi svoj zivot izvan porodice. Njen strax od razvoda je > ukoliko postoji mogucnost da u 135 .spremna na velike zrtve samo da se porodica sacuva.osoba pretezno imaju tri clana (otac.visu kvalifikaciju.slucaju h. suprugu.ima >.

ULOGA EKONOMSKOG FAKTORA U IZBORU OSI ZA BRAK Uloga ekonomskog faktora u izboru OSI je itekako prisutna. 136 .supruga.pogotovu ukoliko h.muskarac ima dominantan polozaj zbog boljeg ekonomskog statusa.pocev od resenja stambenog pitanja do nasledjivanja nepokretne i/ili popkretne imovine svog h. supruge su u ‘mesovitom’ braku pretezno mladje od svojih h. rehab. Najcesce poticu iz siromasnix porodica koje pripadaju nizem socioekonomskom statusu u odnosu na supruga.stekla odgovarajuce iskustvo u radu sa njima&naviknuta na HO lakse se opredeljuje&pristaje da se uda za h.supruga. Brakovi zene sa ivaliditetom&ne.imaju stabilna polozaj u drustvu. U stranoj literaturi se napominje da pojedine h.do granica svojix maximalnih sposobnosti.kvalifikovali se za odg.boljeg polozaja u drustvu&radnoj organizaciji.materijalno potpuno obezbedjene. Nije redak slucaj da zena bracnom vezom resava svoje probleme opstanka&boljeg zivota. Muskarci koji su uspesno obavili odg.supruga su cesci u ruralnim sredinama.imaju svoj zanimanje. radno mesto koje su u stanju da zadrze. Nehendik.posedovanja nepokretnih ili 2gih dobara koja ga ekonomski obezbedjuju ili zbog viseg obrazovanja.da obezbede najpovoljnije uslove za zivot&rad svog deteta 71.iamjuci u vidu hendikep majke.reseno stambeno pitanje. Ona se u toj situaciji oseca izbugljeno. Buduca mlada je ranije po svojoj profesiji dolazila u kontakt sa hend.vise kvalifikacije. osobama.s obzirom da joj je oduzimanjem poroda otet smisao zivota&najveca radost koju je u zivotu imala..poseduju znatnu imovinu mogu lakse sklopiti brak sa neh. Uglavnom su to zene unesrecene hendikepom koje nisu nasle odgovarajuceg partnera sa kojim bi zasnovale potpunu porodicu.supruga.vaspitavaju&skoluju svoje dete.kao&2ge povoljne uslove da neguju.zavrsili skolovanje. Desava se da se pojedine zene svesno odlucuju da zive u nepotpunoj porodici.sudskom postupku razvoda braka sud dodeli decu ocu na staranje.zene pristaju na primenu vestackog oplodjavanja&one su posle porodjaja veoma nezne majke. zenom nego ostali kandidati koji nemaju ovakve privilegije.koje se trude. To su zene koje znaju uzrok&posledice svog hendikepa.

genetski je kaznjena. skole&da se bave specijalnim zanimanjima.muskarac ne). porodici sa roditeljima zene koja poseduje raznu pokretnu&nepokr.ali cesce u ruralnim nego u urbanism sredinama.telesna inval. PREDRASUDE PREMA PORODICI CIJI JE CLAN OSI Kao ogranicenje integraciji OSI u drustvo&uspostavljanju dobre komunikacije sa neh. Ove porodice zive u 3gener. 73. od uticaja su. Najcesce predrasude koje se javljaju u nasoj sredini a koje se vezuju za porodicu u kojoj zivi OSI su: manje vredna porodica.izmedjuostalog&predrasude. opravdano&neminovno zrtvuje interese ostalih clanova porodice.usmeravanja&regulisanja delatnosti usmerene ka odredjenom cilju. deca&mladi treba da poxadjaju spec. stvaraju pripadnicima tzv. ‘normane populacije.afektivno je opterecen&veoma optoran na promenu.Slicno se dogadja&suprotno (zena OSI.koje se javljaju kao ostecenje sluha. moze biti pozitivna ili negativna ] Postojenja razlika medju ljudima. se ponekad ponasaju kao da je samo po sebi razumljivo da postoji nesklad izmedju hendikepa&pozitivnih kvaliteta&osobina OSI. ima zabranu na srecu. Zbog predrasuda nehend. duguje zaxvalnosti ako je clan OSI zaposlen ili ima svoju porodicu. itd.radno mesto. [PREDRASUDA je vrsta stava koji se ne zasniva ni na validnom iskustvu ni na racionalnim argumentima. imovinu.ima bolji platu. nema mogucnosti da zivi kao ostale porodice u drustvu. 72. FAKTORI OD ZNACAJA ZA MOTIVACIJU ZA RAD OSI MOTIVACIJA = slozen psihicki process pokretanja. ispasta porodicni grex. negativne utiske o OSI&njihovim sposobnostima.vida. 137 . xipersenzibilna je&zavidi drugima.

socio-kulturni nivo sredine utice na mogucnost da OSI dobije resenje o zaposlenju.rehab.pojedinac > uocljiv u 138 . Opsta populacija im jasno stavlja do znanja da su drugaciji.osoba dobiti odgovarajuce zaposlenje.mada je manje izrazen jer im je onemoguceno da napreduju u poslu. obrazovanje&kvalifikaciju.nalaze se na donjem delu lestvice ekonomskog&socijalnog statusa.osobe takodje spadaju u cinioce koji uticu na zaposljavanje – zaposlenje lakse dobijaju osobe koje imaju odg.dok se zena mora brinuti o deci&domacinstvu.koje rukovodioci preduzeca izbegavaju da zaposle. Sve ovo demoralise OSI.samim tim zaposleni muskarac ce na random mestu biti > motivisan da radi. FAKTORI koji uticu na motivaciju: .zenama.osposobljena h. postupaka od str. Nacin organizovanja proizvodnje&konkretnog radnog postupka. manifestuje se u potrebi pojedinca da postigne znacajan uspeh u nekoj aktivnosti. Ovaj motiv postoji&kod OSI.osobe.rehab.slicnosti&znacenje zadataka. OSI takodje uticu na donosenje odluke da li ce prof.jer se desava da priroda radnog zadatka omogucava da radnici iste struke&istih kvalifikacija rade zajedno u radnim grupama.prakticnu&materijalnu podrsku a u krajnjem slucaju se povlace u sebe.&strucnom ospos.nego osobe sa tezim stepenom ometenosti.MOTIV ZA POSTIGNUCEM = jedan od vaznix&veoma proucavanih socijalnih motiva.tjs.stavovi.tesko nalaze posao.karakteristike posla (razlicite vesine.osobe moze uticati na zaposljavanje.da se istakne u odnosu na 2ge ljude.uprkos prof.kao&radon iskustvo. kao pater familias je u obavezi da brani&ekonomski obezbedjuje clanove porodice.povlace se u svoje porodice koje im pruzaju emocionalnu.individualne karakteristike (potrebe. Ta pojava se tumaci tradicionalnim povlascenim polozejem muskarca u porodici u nasem drustvu.opremljenost radnog mesta za obavljanje odr. Obrazovanje&kvalifikovanost h.povratna veza) .lakes ce se uklopiti u proces rada). Socijalna sredina. Dosad su se muskarci bolje snalazili&lake su dobijali zaposlenje u poredjenju sa h. Pol h.&strucno osposobljenih osoba.kao&u 2gim zemljama (muskarac je taj koji treba da se stara o porodici.interesi) .manje ce izostajati sa posla.karakteristike radnog mesta Osobe sa laksim oblicima ometenosti pre dobijaju zaposlenje.autonomija. U > industrjskim preduzecima se lakse odlucuju da zaposle grupu prof. koje su prosli.jer je uoceno da hen. Poslodavci takodje radije zaposljavaju mlade h.

vecina stiti od kontakta sa OSI. ‘normalne’ vecine. razloga&pobuda povezuju&zajednicki deluju radi zadovoljavanja svojih opstih&specificnih pobuda&zastite svojih interesa u drustvu..nego u < razvijenim agrikulturnim drustvima. 74.gluva. Ovo je 1 od nacina kojim se neh. Iz tih razloga ‘normalna’ vecina cesto koristi SEGREGACIJU&STIGMATIZACIJU u odnosima prema OSI kao sredstvo&nacin stvaranja odstojanja drustva od svojih OSI clanova. Segregaciju koju namece neh. Ne vodeci racuna koliko su OSI zaista dobri radnici.dobri&odani prijatelji. Pozvezivanju populacije OSi u drustvenu grupu doprinela je&vecina neh. ljudi kao ‘drugacije’ od karakt. vecina podstice OSI da private sopstvenu stigmu&da sami poveruju da su drugaciji od redovne populacije. Cinjenica da je neka osoba slepa. grupu korisno jer se tako OSI sami grupisu&time stvaraju prilike&pogodnosti da budu prihvaceni&vrednovani na ravnopravnoj osnovi). koja vrednuje karakteristike hendikep. Kao posledica ovakvog stava medju normalnim ljudima nastaje praksa da oni ocenjuju&vrednuju OSI bez obzira na vrstu&stepen njihove ometenosti&na rezultate koje postizu u zivotu&radu.pri cemu ‘normalne osobe’ cesto smatraju da su OSI inferiorne u mnogim oblastima rada&zivota. OSI su najcesce ocenjivane od strane neh. ce uciniti da hendikep postane njen predznak koji ostaje tokom rada&zivota sa hene.visokoindustrijalizovanim drustvima. Iz tih razloga neh. Ta obelezja manifestuju se u svojstvu hendikepa koji diskriminacjski deluje na OSI&osujecuje samopotvrdjivanje&razvoj OSI&cini je zavisnom u ekonomskom&drustvenom smislu. KARAKTERISTIKE OSI KAO DRUSTVENE GRUPE OSI cine grupu ljudi koja se iz razl. Njih u grupu povezuju zajednicka obelezja koja su nastala na razne nacine&raznovrsno se ispoljavaju. na osnovu stereotipa ukorenjenih za pojedine vrste inval.sto u vecini slucajeva 139 . vecina opravdava time sto smatra da je ona korisna za OSI (da je njihovo zbijanje u posebnu drustv. Ovakav stav&odnosi se javljaju kao posledica prikrivenih ili javno izrazenih zelja ‘normanih’ da se OSI sto > izoluju kako bi izbegli&najmanju mogucnost susreta sa njima.telesno invalidna&sl.kolege&ljudi-stigma ih prati do kraja zivota.koja postavljaju nize zahteve pred svoje clanove.dinamicnim.

Time diskriminacija OSI postaje jos izrazenija.sem istovetnog ili slicnog hend. NEHOMOGENOST GRUPE OSI ispoljava se&zavisi od vrste ometenosti. Svaka OSI prekrsi 1 ili > vazecih normi u pogledu fizickog integriteta. Neh. podeli rada.koliko je hen.dovodi OSI u polozaj da su izlozene DISKRIMINACIJI u odnosu na svet redovne populacije.sposobnosti. Teza ogranicenja izazvana vrstom&stepoenom invalid.koliko je OSI spremna&vesta da svoju ometenost prikrije.sto je uocljivo vec po njihovim nazivima: Savez gluvih&nagluvih osoba.da se organizuju u grupe po vrstama hend. Osim vrste&intenziteta hen. Kulturno-umetnicko drustvo slepih osoba itd. uocljiv ili se ne primecuje. Stigma prati OSI bez obzira kakve rezultate oni postizu u svojoj profesiji. Oni nacelno&jesu drugaciji od vecine.. S 2ge strane OSI.sklonosti. vecine u drustvu. Podeli OSI na podgrupe doprinose&razl. navode OSI da private sustinu misljenja znatne vecine ‘normalnih’ kao&da su zbog hendikepa drugaciji ljudi od vecne. samo na osnovu postojeceg hendikepa. Na taj nacin neh.povezuju&2ga zajednicka obelezja: oskudno opste obrazovanje.kamuflira..niske skolske ili strucne kvalifikacije.njih u grupu povezuju upravo obelezja hen.deluju&vaspitanje.sto mora delovati negativno na oblikovanje&ispoljavanje medjuljuskih odnosa.karakterne osobine&polozaj neh. OSI ne cine homogenu grupu ljudi koji na isti nacin&u istoj meri izazivaju diskriminaciju od strane hen.raumevanje.do koje dolazi&zbog stava&misljenja sami OSI jedne vrste ometenosti u odnosu na 1gu vrstu ometenosti. koja u velikoj meri odredjuju potrebe&mogucnosti OSI da zivi u svojstvu clana ljudske zajednice. u drustvu.niski zivotni standard.predstavlja vrlo negativan&segregirajuci postupak&predznak.lepote&2gih osobina koje se u zivotu&radu cene&predstavljaju prednost u sociokulturnim&2gim medjuljudskim 140 . sto neminovno dovodi do podele OSI na PODGRUPE.stepena.&da u tim grupama traze svoju srecu.&samim tim okolina ih dozivljava kao razlicite. Mada medju OSI postoje razlike. organizacije koje su osnovane u nameri da okupljaju OSI po vrsti hendikepa.nedovoljna strucna osposobljenost.to su cinenice koje se ne mogu objektivno poreci.hijerarhijska imobilnost u drustv. podsticu&ohrabruju OSI da traze zasebno&u izvesnom smislu 2gacije mesto u drustvu.kao uzrocnog cinioca na ispoljavanje razlih oblika&nacina netrpeljivosti ili omalovazavanja OSI od strane neh.prijatelje&podrsku da mogu ostvarivati svoje potrebe u profesionalnom&emocionalnom zivotu.ali ono sto je u svemu tome nepravedno&nehumano jeste oznacavanje OSI razlicitim od neh.socijalna izolovanost&imobilnost. cine OSI < ili > zavisnim od neh. vecine.

pa&u slucaju da se zaposle rade na marginalnim poslovima. Na ta odstupanja od uobicajenih normi neh. aktivnosti. ostaje&prati ih do kraja njihovog zivota.kojim mogu zadovoljavati samo osnovne potrebe (zbog kojih moze nastati narusavanje zdravlja. No. Upravo zbog takvog odnosa vecina neh. Medju cinioce koji OSI povezuju u njihovu grupu su&njihovi ekonomski&socijalni polozaj u drustvu. umanjuje njihove sanse u zivotu.spec.OSI u vecini slucajeva imaju nisku kvalifikaciju&tesko nalaze posao. Posto hen. osposobljavanja u posebnim uslovima. domove za OSI ili institucije koje se bave rehab. osoba.&da kvalitetno obavlja poverene joj poslove.sto se odrazava&na njihova primanja.sticanje ‘prelazne ocene’ je obicno ispunjeno stresom. OSI.koji se nalaze u ZBIJANJU SVOJIH REDOVA RADI PRUZANJA CVRSCEG.odnosi&polozaji OSI u drustvu. Takva protivljenja se izrazavaju prikriveno.prof. delimicno ispraviti ili ublaziti hendikep&time anulirati zavisnost od nehen. Slicna situacija nastaje kada je OSI izdrzavana od strane drzave.ona ipak&uvek ostaje&pripada grupi hen.OSI u kojih hen.koje se delimicno uspesnije resavaju zaposljavanjem u zastitnim preduzecima&radionicama. grupu&podgrupu su nacini&obelezja obavljanja postupka rehab. Narocito se javljaju teskoce prilikom zaposljavanja OSI u otvoreno drustvo..porast psihickih tegoba a samim tim&delovanja stigma).ili prihvatanjem OSI u specijalizovane ustanove tjs. osoba. u radnoj grupi u kojoj se nalazi OSI narocito reaguju ako je ona zvanicno oslobodjena da obavlja odredj. nije jasno vidljiv pokusavaju na razl.&habil. Vecina ‘normalnih’ ljudi ocekuje od OSI da ce postupcima rehab.koje su sastavni deo radnog postupka. bez obzira na cinjenice da je&koliko je OSI samostalna. Izmedju ostalih cinilaca koji povezuju OSI u drust. osoba.s obzirom na njen hendik.uprkos postojanja velikog raspona dovitljivih metoda.najcesce isticanjem da se OSI nalaze u privilegovanom polozaju ili da uzivaju protekciju staresina. osobe reaguju vrslo cesto&to diskriminacijom&nepovoljnim etiketiranjem OSI. nacine da izbegnu stigmu&prikriju ga. Kada su u pitanju opsti drustv. S obzirom da to u veini slucajeva nije moguce OSI su prinudjene da se uklope u onu grupu ljudi koja ce im pruziti razumevanje&podrsku. obrazovanja&prof.radu&drustvu.ospos. Medju posledicama takvog ekonomskog stanja nastaje nov stimulus za stvaranje dodatnih uslova&mogucnosti za ispoljavanje samoodbrane&samozastite OSI .ZAJEDNICKOG OSLONCA tokom preduzimanja raznih 141 .stigma zbog hend. OSI razlicito reaguju na stigmu&na nekorektne odnose neh.odnosima. Neh.

142 . Uprkos naporima koje ulazu OSI&humani ljudi da se smanje odstojanja u odnosu na neh. pojavama. Posledice hen. Moze nastati spontano ili planiranim smisljenim aktivnostima. pojava psihickog porekla koja se izrazava posredstvom stavova koji predstavljaju trajnu organizaciju motivacionih. zajednice. JM je kao oblik drustvene svesti neposredno povezano sa socijalnom praksom kao&svi 2gi oblici svesti element je socijalno-psiholoskog mehanizma koji deluje na drustv. relevantnih problema. lica treba sa zaljenjem priznati da su ti napori bili samo delimicno uspesni. vecine prema OSI. Ono cesto ima veliki stvarni a ponekad&imaginarni znacaj za drustvo&uticaj na drustv. zajednice prema odredjenim drustv.postupcima&ponasanju grupa&pojedinaca.cak&prinudom.problemu.merama&odlukamastavovima&dogadjajima koji su od interesa za drustvo a poticu od strane veceg broja stanovnistva jedne drust. izraz odobravanja ili osude.mada se one trude da ga prikriju ulazuci znatne napore da smanje nepotrebno izazvane tenzije koje se vestacki stvaraju&podrzavaju od strana neh.zajednica.aktivnosti u borbama za samoodrzanje&zastitu sopstvenih opstih&posebnih interesa grupe OSI.cime je uslovljena njegova funkcija stimulisanja subjekata politicke prakse na odredjen tip drustv.dok postoje&situacije da je samo umisljeni odraz odredjenog javnog mnjenja. UTICAJ JAVNOG MNJENJA NA POBOLJSANJE POLOZAJA OSI Javno mnjenje = preovladujuci stav pripadnika drustv.emocionalna reakcija jednog broja ljudi na razlicite postojece probleme u drustv. stalno prate OSI.ponasanje ljudi. kolektivna misao. 75. zajednicu.perceptivnih&saznajnih procesa. ponasanja u procesu resavanja soc. stvarnosti. Djordjeviceva def: JM je oblik ispoljavanja socijalnih stavova pripadnika politicke javnosti o datoj situaciji. oblik kolektivnog rasudjivanja politicke javnosti o aktuelnim drustv. situacijama koje poprimaju vid problema bitnog za zivot&praksu soc.podrzavanja ili protivljenja prema postupcima.jer OSI&dalje predstavljaju marginalnu grupu u nasem drustvu.

drustv.razvoj drustva&drustv. K.grupa oni temelji na kojia izrasta&razvija se JM u svojstvu bitnog cinioca napretka humanog drustva. Zahvaljujuci razvijanju demokratskih&humanih odnosas medju ljudima u savremenom drustvu stvaraju se sve > mogucnosti za slobodno izrazavanje.odnosno pomocu psiholoske dimenzije JM je odredjeno u svom pojavnom obliku kao manifestacija psihickog porekla.ne osecaju&ne vide na isti nacin svet koji ih okruzuje.razmenu ideja.stavova&mnjenja pojedinaca&drustv.U strukturi JM su psiholoska&socijalna dimenzija koje su medjusobno povezane&ispoljavaju se kao posebni oblik drustv. DA BI DOSLO DO IZRAZAVANJA JM u drustvu mora postojati barem minimum saglasnosti umisljenjima. odnosa.a u svojom socijalnom dimenzijom se oblikuje&ispoljava kao kolktivna svest. Individualno&kolektivno ponasanje ljudi se razlicito izrazavaju. Pri tome pojedinci sa istog stanovista mogu imati ista ili razlicita gledista na odr.mada su&jedno/2go ponasanje drustveno uslovljeni. stvarnosti ostaju izvan interesovanja mnogih ljudi.tzv. Iz tih razloga je drustv. pojavama u drustvu.ukoliko su ljudi masovno zainteresovani. U istom drustvu&istim ili slicnim okolnostima ljudi kao pojedinci razlicito misle o odr.mada svi zive u istom drustvu.zajednice povodom odr. zajednici&predstavlja osnovicu za ujednacavanje ponasanja ljudi.konf. veoma znacajan za oblikovanje&izrazavanje JM. DRUSTVENI KONFORMIZAM = uspostavljan minimum jedinstva raznih stanovista&gledista clanova drust.razmene ideja&misljenja pojedinaca&drustv. svesti. probleme. pitanja ili problema. U takvim situacijama na prevazilazenje razlika u misljenju pojedinaca&drustv. se pretezno zasniva na sledecim ciniocima: 143 . drzavne vlasti. tih osoba. Zato se sa pravom istice da su slobodno izraz. Konformizam deluje u svakoj drust.tjs. OBLIKOVANJE JM prestavlja vrlo slozen postupak na koji uticu mnogi cinioci.. grupa o mnogim pitanjima bitnim za zivot ljudi. Tako mnogi segmenti drustv. grupa JM ima izuzetno znacajan uticaj.pri cemu se izjednacavanje najcesce obavlja bez primene sile od strane drustva. Tako&na mogucnost osposobljavanja OSI razlicito gledaju defektolog ili neko ko ne poznaje mogucnost rehab.odnosno oni ne posmatraju. drustv. POJAVA KONFORMIZMA ZAVISI OD postojanja&delovanja pogodnih prilika&uslova.

sa OSI koje prate stigme&predsrasude) 3) OPSTE VAZECI SISTEM VREDNOSTI (vrednosti imaju prakticnu fju ujednacavanja delovanja ljudi u socij.postoji kao licno (privatno) misljenje pojedinaca u svojstvu pripadnika javnosti. Stara Grcka&unistavanje dece koja nisu bila u skladu sa normama skladnog tela&fizicke lepote. Tokom toga nastaje utapanje licnih ili grupnih stavova ili misljenja u > < ujednaceno 144 .sto cini srz komuniciranja medju ljudima bez kog se ne bi oblikovalo ni JM) 5) EDUKATIVNO-INFORMATIVNI SISTEM (mehanizmi posredstvom kojih se sire obavestenja sa vaspitnim&obrazovnim sadrzajima/obavestavanje&propaganda su se pokazali kao mocno sredstvo koje deluje na oblikovanje znanja ljudi.kakav je recimo pravni poredak!.kulture. normi. zajednici izrazava govorom ili u pisanom obliku/posredstvom jezika se ostvaruje razmena poruka&ideja ljudi.vrednosti se grade osnovna nacela zivota&rada koja predstavljaju temelj bitnih vrednosti prilikom odredjivanja&ocenjivanja ponasanja pojedinaca kao clanova drustva) 4) OPSTI SISTEM SIMBOLICKIH AKTIVNOSTI (postojanje&primena simbola prate&uoblicavaju komuniciranje medju ljudima/simboli&njihova primena znace&preduslov nastanka procesa misljenja.kao&prilikom odredjivanja razlika medju ljudima po sistemu vrednosti/na osnovu sis.&danas je slicno npr.time&uticaja na oblikovanje JM koje se u drustv.sa namerom da se mnjenje pojedinaca uskladi sa porukama koje su nu upucene) Pre nego sto JM postane KOLEKTIVNI OBLIK SVESTI&pojava za sebe.praksu ljudi u drustvu (ne organizovan sis. sredini.kao&standardi koji se pojavljuju kao zajednicka osnova kulturnog ponasanja ljudi/duboko su urezani u covekovu licnost tokom njegove socijalizacije&prestavljaju trajni izvor konformizma uprakticnom zivotu/standardi iz oblasti kulture mogu steci vaznost sankcija npr.pri cemu se JM oblikuje medj. komunikacijama.kao&na stvaranje&ispoljavanje JM/sredstva javnog obavestavanja se cesto zasnivaju na unapred pripremljenim porukama koje su upucene sirokom krugu ljudi.1) JEDINSTVENI NORMATIVNI POREDAK (norme koje regulisu soc.tehnike.bez prisile ponasanja) 2) KORPUS KULTURNIH UZORA (u oblasti nauke.

kada je rec o licnom.ali dasu one.onda je to mnjenje obojeno licnim stavovima pojedinava prema OSI&krece se od neprihvatanja.STAMPE&FILMOVA o neophodnosti oblikovanja&ispoljavanja covecnih odnosa prema OSI se vrsi snazan uticaj na siroku javnost&na JM.ulozi&znacaju koji imaju OSI u savremenom drustvu.do svesrdnix odnosa prema OSI. OBAVESTAVANJEM JAVNOSTI.STALNIM IZNOSENJEM&PROPAGIRANJEM HUMANIH.netrpeljivosti.privatnom misljenju pojedinaca.drugacije. Kada su u pitanju OSI onda se privatno&javno mnjenje cesto razlikuju. Na taj nacin se uspesno utice na pravilno oblikovanje saznanja&ponasanja vecine ljudi o mestu.grupa&javnog mnjenja promenili u poz. Da bi se nepovoljni stavovi pojedinaca.nepouzdane na poslu&druzenju.zajednicko mnjenje u okviru stava&javne komunikacije pripadnika javnosti&nosilaca JM. 76.do stava da ih treba izbegavati.Postoje&privatna misljenja da OSI mogu biti&jesu korisne za drustvo. FAKTORI OD UTICAJA ZA IZBOR BUDUCEG MODELA RESAVANJA PROBLEMA INVALIDNOSTI U SRBIJI 145 .drusv.nesposobne ili osobe nize vrednosti. Javno izreceno misljenje je u mnogim slucajevima u skladu sa necelima humanizma. JM moze u znatnoj meri olaksati uklapanje OSI u drustvo&sve njegove tokove.poredivsi ih sa vecinom. Moze se ocekivati da ce ovakve aktivnosti imati uticaj&na javno mnjenje. U misljenju koje pojedinac javno iznosi se mogu naci razl.nanoseci stetu&nepravdu OSI.pocev od stava da su OSI manje sposobne. Ova negativna misljenja poticu iz neobavestenosti&predrasuda. Postoje&misljenja 2gih pojedinaca da OSI treba prihvatiti&pruziti im pozitivne sanse da se potvrde u drustvu. stavovi.POSREDSTVOM TELEVIZIJE.PLEMENITIH&STRUCNIH POIRUKA. smislu potrebno je organizovati aktivnosti sredstava javnog obavestavanja usmerene ka humanizaciji medjuljudskih odnosa u korist OSI.RADIO EMISIJA. Medjutim.

tjs. U okviru Svetskog programa akcije treba doneti NACIONALNI PROGRAM AKCIJE.eksperata za pojedine oblasti. Osnovni ciljevi Programa bili bi usmereni na smanjenje okolinskih barijera za najveci broj OSI. Program treba da dovede&do porasta nacionalne svesti.kao&aktivna participacija ljudi na koje se ti problemi odnose u svakoj etapi njihovog resavanja. Probramom bi trebalo da rukovodi Komisija sastavljena od predstavnika Vlade (resornih ministarstava).tjs.PRAVA&BENEFICIJE OSI 1) Unapredjenje institucionalog okruzenja&povecanje njegove efikasne dostupnosti 146 . Za njihovo resavanje potrebno je mnogo empatije. Program treba da obuhvati niz aktivnosti ciji sadrzaj&dinamiku realizacije treba posebno razraditi.kao&svi 2gi clanovi zajednice. stvaranje uslova gde bi princip =ih mogucnosti za sve omogucio OSI da najbolje iskoriste svoje potencvijale. Istrazivanje je istaklo nekoliko znacajnih oblasti koje bi trebale da budu Njegov sastavni deo: 1) UNAPREDJENJE UNSTITUCIONALNOG OKRUZENJA&POVECANEJ NJEGOVE EFIKASNE DOSTUPNOSTI 2) PSIHOSOCIJALNI ASPEKTI INVALIDITETA 3)OSI&CIVILNO DRUSTVO 4) POLOZAJ.gde bi kroz otvorene diskusije u stalnom zasedanju doprineo mobilizaciji javnosti.strucnosti.ekonomskog&psihosocijalnog okruzenja.senzitivnossti&angazovanosti&za realizaciju tog cilaj se predlaze organizovanje Nacionalnog foruma.Problemi OSI postoje u svkoj oblasti zivota. u svakoj sferi fizickog.predstavnika civilnog sektora&posebno udruzenja OSI. Donosenje posebnog srednjerocnog plana akcije bio bi dobar zajednicki okvir za obezbedjenje etapnog resavanja problema.znanja&finansijskih sredstava. Uloga medija ovde je od neprocenljivog znacaja.sistematicnosti.senzitivnosti.

a organizacije OSI moraju da budu konsultovane u izradi standarda&normi za dostupnost.preporucuje se razvijanje prelaznog oblika specijalizovanih skola&spec.zaposlenja. Zahtevi za dostupnoscu moraju da budu ispunjeni od pocetka dizajniranja fiz.a koje se odnose na proces stvaranja =ih mogucnosti u svim sferama drustva. Edukacija OSI treba da bude integralni deo naciponalnog planiranja u oblasti obrazovanja.odraslim osobama. Posebna paznja se mora posvetiti najmladjoj deci sa inv. srandardima.predskolskoj deci. U pogledu potencijala za zaposljavanje.zastitu&ostalih javnih sluzbi&nasa zemlja treba da usvoji&primenjuje preporuke Ujedinjenih nacija u ovoj oblasti. U sferi obrazovanja.&soc. Samo osnovno obraz. U situacijama kada opsti obr.okolike. nacin zadovolji potrebe OSI.putem integrisanih okruzenja.&okruzenje’..pored osnovnih preporuka UN koje se odnose na =e mogucnosti za zaposljavanja.barijera koje ce obezb.zgrada. dostupnost informacija&komunikacija za ovu populaciju Ovakve aktivnosti podrazumevaju razvoj standarda&vodica za uklanjanje fiz.a sam Nac.zdrav.zaposlenje.mlade&odrasle OSI.mora biti prepoznat princip pravicnosti&=osti u osnovnom.sa odg.sto podrazumeva fleksibilnost nastavnih sadrzava.Za prepoznavanje znacaja dostupnosti sluzbi za obrazovanje.a narocito zenama.preporucuje se iniciranje posebnih projekata koji ce biti usmereni na OSI.orijentisani ka sticanju dohodka za 147 .srednjeskolskom&visokom obrazovanju za ecu. odeljenja u osnovnim&srednjim skolama. dostupnost obrazovnih institucija.imajuci u vidu rezultate studije ’Osobe sa inv. treba da bude dostupno cak&deci sa najtezim poremecajima (buduci da nasa zemlja spada u one sa obaveznim osnovnim skolovanjem).javnog transporta.na niovou Vlade&drzave.ali&razvijanje vestina nastavnika za rad sa ovom populacijom. dostupnost fizicke okoline za OSI mere koje ce obez.tako da po njima drzave treba da uvedu: • • programe akcije koji ce obezb.program treba da bude zasnivan na zajednici. Integrisana edukacija obuhvata&ucestvovanje zajednice. Preporucuje se ukljucivanje roditelja&Udruzenja OSI u svim oblicima edukativnog procesa.sto podrazumeva&odgovarajucu dostupnost pomocnih sluzbi. sistem (prevashodno usled fizickih barijera) ne moze da na odg.

sluzbama. arhitektonske barijere). Kada je rec o zdrav. zastite u zajednici kroz partnerstvo drzavne zdrav.inovacija&zelja da rade profitabilni odrzivi posao koji im obezb.tako&medju 2gim specijalistima. U zemljama blagostanja se preporucuje&dodatno materijano stimulisanje lakara na cijim se listama za lecenje nalaze OSI. Razmotriti mogucnost osposobljavanja OSI u kadrovskim skolama&fakultetima za preuzimanje vodecih uloga. oblika zdrav.uvodjenje mogucnosti da se transportuju za potrebe odlaska kod lekara. Kao alternativno resenje se preporucuje razvijanje razl.prekvalifikacija.kao&ukljucivanje prihosocijalnih sadrzaja u sve 2ge potprograme.njihovih ideja.stavovima&barijerama opazenim u tretmanu OSI.neophodno je eliminisanje fizickih barijera (npr.sluzbe&nevladinih organizacija. Skolovanjem&osposobljavanjem kroz rad obezbediti senzitivne&kvalifikovane strucnjake za ovakve oblike rada.radnika za rad sa OSI. institucije (otklanjanje arhit.o njihovom isksustvu. Namece se&potreba obezbedjivanja prof.ovu populaciju&stimulisanja alternativnih oblika samozaposljavanja (malih ruralnih&urbanih preduzeca). Na ovaj nacin je moguce bolje razumevanje&nalazenje sveobuhvatnih resenja koja ce unaprediti ne samo koriscenje&dostupnost. Ovakvi projekti obavezno ukljucuju&davanje grantova&mikrokredita od strane drzave ili donatorskih organizacija neoph.kao&tehnicko prilagodjavanje ulaza u zdrav. Neizostavno je uvazavanje potreba OSI.vec&satisfakciju zdravstvenom zastitom medju OSI. timove u institucijama&siroj zajednici. barijera).sluzbi&planiranje duzeg vremena pri pojedinacnim posetama za kontrole zdravlja ove populacije. za razvijanje posla. Nastaviti sa daljim razvojem savetovalista za OSI&obezbediti im stalne alternativne 148 . 2) Psihosocijalni aspekti invaliditeta Potrebno je definisati u okviru Programa posebne potprograme iz ove oblasti.ali&medijskih kampanja koje ce podstaci javnost na prevazilazenje negativnih stavova&predrasuda u vezi sa zaposlenim OSI. Putem kontinuirane edukacije.potrebno je unaprediti&vestine lekara&ostalih zdrav. Potrebno je&unapredjenje organizacije rada zdrav.narocito u sluzbi opste medicine. uslove za kvalitetan zivot. Takodje jepotrebno&sprovodjenje komplementarne studije kako medju lekarima opste medicine. Razvijati multidisciolinarni pristup problemu&stvarati multid.

ali&specificnosti misija razlicitih udruzenja). Organizovanje akcija u kojima bi se za svako udruzenja nabavio kompjuter&osposobila najmanje 1 osoba za rad.barem na nivou opstina. Povezivanje udruzenja (umrezavanje). Obucavanje lidera udruzenja OSI za menadzment. Upoznavanje organizacija sa donatorima&medjuvladinim institucijama koje uticu an kreiranje politike.kao&2gih clanova udruzenja u nekim 2gim oblastima (zavisno od poslova koje obavljaju za udruzenje). Napraviti projeka akcije u okviru koga bi se obavio strategijski redizajn udruzenja OSI. Ukljucivanje 149 .roditelje OSI.kako bi se olaksao pristup donosiocima odluka&ucesce udruzenja u kreiranju politike koja utice na clanstvo.ogranizovati ih kao konsultantski tim. Organizovano&sistematski prenostiti iskustva&primere dobre praxe iz 2gih zemalja. Saciniti projekat o povezivanju NVO&udruzenja OSI kroz poslebne programe ne-finansijskog partnerstva&saradnje. Ispitati mogucnost ukljucivanja invalida na osnovne&vise komjuterske kurseve koji mogu da obezbede posao. 3) OSI&civilno drustvo Predlaze se formiranje mobilnog ekspertskog tima koji bi obavio detaljnu situacionu analizu medju udruzenjima OSI.decu. spisak vestina kojima raspolazu clanovi udruzenja&razvijati aktivnosti oko onoga sto sami clanovi prepoznaju kao svoje jake strane. Uspostavljanje koordinacije udruzenja OSI.edukovati o specificnosima udruzenja OSI&oranizovati trening ljudi iz udruzenja OSI.zene. Napraviti zajednicki bilten na nivou Republike za sva udruzenja.reforme&strukturno prilagodjavanje. Pripremanje&odrzavanje internet prezentacija udruzenja OSI. Izvrsiti selekciju najboljih poznavalaca razvoja&menadzmenta NVO. stranim udruzenjima&organizacijama OSI.u kojima je uloga korisnika aktivnija nego do sada. Organizovati razgovore&edukaciju na teme konomskog. Praviti posebne programe za mlade. Napraviti ’kartu vestina’ tjs.izvore finansiranja. Ispitati mogucnost direktnog povezivanja sa odg.jer su savetovalista od izuzetnog znacaja upruzanju psihosocijalne podrske. Razmotriti strateski razvoj urduzenja kroz seriju radnih sastanaka ljudi iz udruzenja&odr. strucnjaka (konstatovanje zajednickih ciljeva.radi izvodjenja zajednickih akcija.drustv. razvoja civilnog drustva.na popularan&informativan nacin.

nediskr.koji bi bio zasnovan na nediskriminaciji&potrebi sto potpunijeg soc.prava&beneficije OSI Postoje brojna opsta akta cije norme u nasoj sredini uredjuju polozaj&prava OSI. zivota.pravima&beneficijama OSI. Pored toga norme su neharmonizovane sa relevantnim normama medjunarodnog prava. Animiranje lokalne zajednice za ucesce uproblemima OSI&njihovo resavanje.integrisanja OSI. Ukljuc. Nigde se ne vidi praksa ili bas zalaganje da se te osobe shvate kao (potencijalno) samostalni subjekti soc.pokretacka snaga&nada za buducnost.poslovno&finansijskih jakih pojedinaca&firmi&njihovo stimulisanje za podrsku OSI kroz donacije ili ukljucivanej usavetodavna tela udruzenja. OSI kao volontera od kojih treba traziti da vode dnevnik rada na osnovu koga ce kasnije podeliti svoja iskustva sa 2gima. Stoga je neophodno u kreiranju&normativnom uredjenju pitanja vezanih za invalidnost zaloziti se za donosenje osnovnog zakona o polozaju.mada velikom broju njih nedostaje temelj.a kroz najveci broj proistice stav da su OSI objekti zastite. 4) Polozaj. Razvijanje prijateljskih&poslovnih odnosa sa predstavnicima lokanih medija&senzibilisanje pojedinacnih novinara za ovu problematiku. Integracija.&=e mogucnosti su osnovni zaxtevi&poruke ovog istrazivanja. 150 .

151 .

152 .

153 .

154 .

155 .

156 .

157 .

158 .

159 .

160 .

161 .

162 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful