*Ovde unesite naziv Vase škole , na primer Elektrotehnička škola Nikola Tesla, Zrenjanin

SEMINARSKI RAD

Predmet:
*napišite naziv predmeta
Tema:
obrada carinskih dokumenta na graničnim prelazima

Profesor-mentor: Učenik:
*ime mentora *Vase ime, razred

Jul, 2010.
 SADRŽAJ

UVOD..................................................................................................................................3
1 CARINSKA ROBA..........................................................................................................4
2 ISPRAVE U CARINSKOM POSTUPKU.............................................................................4
3 CARINSKE ISPRAVE......................................................................................................5
3.1 Tir konvencija.............................................................................................................................5
3.1.1 Tir karnet................................................................................................................................ 5
3.2 Ata karnet................................................................................................................................10
3.2.1 Popunjavanje ATA karneta..................................................................................................... 12
3.3 Jedinstvena carinska isprava (JCI).............................................................................................14
3.4 Deklaracija o carinskoj vrednosti robe.....................................................................................15
3.5 Sažeta deklaracija....................................................................................................................15
4 KOMERCIJALNE I TRANSPORTNE ISPRAVE..................................................................16
5 OSTALE ISPRAVE........................................................................................................18
6 PROMET OTROVA I OTPADA......................................................................................19
7 OBRAČUN I NAPLATA DRUMSKE TAKSE ZA STRANA TERETNA VOZILA.......................21
8 VRSTE CARINSKIH POSTUPAKA..................................................................................22
ZAKLJUČAK........................................................................................................................25
Literatura...................................................................................................................................26

2
UVOD
Carina predstavlja obavezu uvoznika-izvoznika da, u momentu kada roba prelazi
nacionalnu granicu, plati propisanu sumu novca u korist države. Carina predstavlja vrstu
posrednog poreza koji se naplaćuje kada roba prelazi carinsku liniju. Cilj carine nije da
poveća državni prihod, već zaštita domaće proizvodnje, naročito one koja tek počinje da se
razvija.

Carine predstvljaju stabilan i dugoročan instrument regulisanja spoljne trgovine i

zaštite domaćeg tržišta. U većini zemalja carinska tarifa se propisuje zakonom. Carinska tarifa
ne može da se menja od slučaja do slučaja i prema trenutnoj potrebi kao drugi instrumenti
spoljnotrgovinske politike.

Osnovna podela carina, po kriterijumu kretanja robe u odnosu na nacionalno tržište, je

na uvozne, izvozne i tranzitne carine.

Podela carina prema cilju primene je na zaštitne, fiskalne, prohibativne i retorzivne.

Takođe, carine mogu biti autonomne i ugovorne (konvencionalne).

3
1 CARINSKA ROBA
Pojam carinske robe je, razumljivo, drukčiji od samog pojma robe.Ako je roba proizvod
ljudskog rada namenjen tržištu, to još uvek ne znači da ej i carinska roba.

Carinska roba je sve stvari koje se u carinsko područije uvoze, odnosno unose, ili
primaju i koje se iz tog područija izvoze, odnosno iznose ili šalju dalje, ili su preko tog
područija u tranzitu, odnosno prenose.

Zakonom je precizno data formulacija carinske robe za neke robe koje mogu da budu
za neke učesnike u carinskom postupku i diskutabilne. Kao carinska roba smatraju se i:
žive životinje, elektična energia, gas, brodovi ili avijoni koji se uvoze, domaća roba koja se
prevozi iz jednog mesta u drugo mesto u Srbiji preko stranog Carinskog područija i dr.

Takođe je data precizna definicija da se carinkom robom u smislu Carinskog zakona

ne smatraju : javne isprave, čekovi, menice, i dr.

Zakonska je obaveza, iz čega proističu i određene posledice, da se carinska roba mora

prijaviti carinicima.

Isprave koje se podnose prilikom prijavljivanja carinske robe moraju biti pravilno i
tačno popunjene, jer posledice za nepridržavanje ove obaveze mogu biti veoma skupe.

Obaveze prijavljivanja carinske robe nadležnim organima carinske službe od strane

drugih državnih organa je takođe zakonom regulisana.

Carina i druge uvozne dažbine plaćaju se po podmirenju troškova nastalih u vezi sa

robom.

2 ISPRAVE U CARINSKOM POSTUPKU

U carinskom postupku koriste se različite isprave, radi njegovog sprovođenja. To su:
carinske isprave, komercijalne isprave, - fakture, prospekti i dr.; transportne isprave –
kamionski tovarni listovi, železnički tovarni listovi i druge isprave.

Isprave u carinskom postupku možemo podeliti na:

 Carinske isprave,
 Komercijalne i transportne isprave,
 Ostale isprave.

Kao carinske isprave u carinskom postupku koriste se na propisan način i to:

 Jedinstvena carinksa isprava, ( JCI )
 Deklaracija o carinskoj vrednosti, ( DCV )
 Sažeta deklaracija, ( SD )
 Spisak pošiljke. ( SP )

4
3 CARINSKE ISPRAVE

3.1 Tir konvencija

TIR Konvencija je medjunarodna konvencija kojom se reguliše medjunarodni drumski

prevoz robe na osnovu karneta TIR, i koja omogucava olakšano kretanje robe pod carinskim
nadzorom u medjunarodnoj trgovini uz istovremeno obezbedjen medjunarodni garantni lanac.

Na carinskom podrucju SR Jugoslavije ponovo je zvanicno pocela da se primenjuje od

01.12.2001.godine.

Otpočinjanje sa primenom TIR konvencije na carinskom podrucju SR Jugoslavije

predstavlja rezultat regulisanja statusa SR Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama, što je
omogucilo da se naša zemlja smatra stranom ugovornicom Konvencije TIR retroaktivno od
27.aprila 1992.godine, a na osnovu izjave Generanog sekretara Ujedinjenih nacija od 12.marta
2001.godine.

Tranzitni sistem TIR prvi put je uspostavljen 1959.godine u Ženevi, pod

pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Danas važeca dopunjena i modifikovana Konvencija o
medjunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR stupila je na snagu 1975.godine.

Postoji pet osnovnih principa na kojima je zasnovan TIR sistem:

1. sigurna vozila ili kontejneri kojima se roba prevozi;

2. medjunarodno prihvacen garantni lanac na osnovu medjunarodno priznategarancije;
3. TIR karnet, kao medjunarodna carinska isprava;
4. medjusobno prihvacena carinska kontrola u tranzitnim zemljama i
5. kontrolisani pristup za prevoznike, odnosno nosioce TIR sistema.

3.1.1 Tir karnet

Karnet TIR kao jedan od glavnih stubova TIR sistema, predstavlja međunarodno
prihvaćen carinsko kontrolni dokument za međunarodni drumski prevoz (MDP) robe od
strane carinskih organa, kako u zemlji polaska, tako i zemlji tranzita i odredišta.

Međunarodno udruženje drumskih prevoznika (IRU) sa sedištem u Ženevi, jedino je

ovlašćeno za štampanje karneta TIR. Istovremeno, IRU rukovodi izdavanjem, vraćanjem i
čuvanjem TIR karneta.

IRU pod nadzorom Izvršnog odbora TIR (TIRExB), na globalnom nivou izdaje i
distibuira karnete TIR nacionalnim garantnim udruženjima, prema uslovima koji su utvrđeni
ugovorom o obavezivanju koji je zaključen između udruženja sa IRU. Shodno tome, svako
nacionalno udruženje izdaje karnete TIR prevoznicima u svojoj zemlji, a u skladu sa uslovima
utvrđenim u izjavi o obavezivanju koju je prevoznik zaključio sa udruženjem.

Karnet TIR, u koji su upisani IRU i naziv nacionalnog udruženja izdavaca, s njihovim
pečatima i potpisima, i pošto ga je vozar propisno popunio, predstavlja međunarodnu važeću
garanciju za robu koja se prevozi na osnovu karneta TIR.

5
 IRU IRU

UDRUŽENJE UDRUŽENJE

DRŽALAC DRŽALAC

VOZAČ VOZAČ

POLAZNA CARINARNICA
ODREDIŠNA CARINARNICA

TRANZITNA CARINARNICA

Slika 1. Kretanje karneta TIR

Karnet TIR važi sve do okončanja poslova međunarodnog drumskog prevoza u

poslednjoj odredišnoj carinarnici, pod uslovom da je sa njim počeo posao u polaznoj
carinarnici, u roku koje je odredilo udruženje izdavač. Karnet TIR se popunjava za jedno
putovanje drumskog vozila ili kontejnera. Sadrži onoliko kupona za carinska zaduživanja i
razduživanja koliko je neophodno za tranzitnu operaciju.

Međutim, karnet TIR se može popuniti i za skup vozila ili za više kontejnera koji su
utovareni na jedno drumsko vozilo ili na skup vozila. U tom slučaju u spisku robe, odnosno
robnom manifestu, u karnetu TIR treba odvojeno naznačiti sadržaj svakog vozila u skupu
vozila ili svakog kontejnera.

Jedini je cilj odredbe da se u spisku robe koja se prevozi na osnovu karneta TIR mora
odvojeno navesti sadržaj svakog vozila u skupu vozila ili svakog kontejnera uprošćavanje
carinskog pregleda sadržaja vozila ili kontejnera. Stoga se svako odstupanje između stvarnog
sadržaja vozila ili kontejnera i sadržaja upisanog u spisak robe ne smatra povredom odredbi
Konvencije.

Ako prevoznik podnese nadležnom organu dokaze da sva roba koja je upisana u spisak
robe odgovara ukupnoj količini robe utovarene na skup vozila ili u kontejnere, a koja se
prevozi na osnovu karneta TIR, bez obzira na odstupanje, to se po pravilu neće smatrati
povredom carinskih zahteva.

U okviru posla međunarodnog drumskog prevoza može biti uključeno više polaznih i
odredišnih carinamica, s tim da polaznih i odredišnih carinarnica može da ima najviše četiri
(npr. jedna polazna carinamica i tri odredišne carinarnice, ili dve polazne i dve odredišne, ili
tri polazne i jedna odredišna carinarnica).

Roba mora biti utovarena tako da pošiljka, koja će se istovariti u prvom mestu
istovara, može skinuti s vozila ili kontejnera, a da pri tom nije potrebno istovariti ostale

6
pošiljke, koje će se istovariti u drugim mestima istovara. Karnet TIR može da se podnese
odredišnoj carinarnici samo ako su sve polazne carinarnice primile (registrovale) karnet TIR.

Kada se karnet TIR jednom popuni, nije dopušteno zahtevati dodatne, nove karnete
TIR u usputnim carinarnicama.

Kada se deo prevoza na osnovu karneta TIR obavlja preko područja neke države koja
nije strana ugovrnica ove konvencije, poslovi međunarodnog drumskog prevoza na osnovu
karneta TIR privremeno će se odložiti za taj deo putovanja. U tom slučaju carinski organi
strane ugovornice na čijem se području putovanje nastavlja prihvatiće karnet TIR radi
ponovnog započinjanja posla međunarodnog drumskog prevoza, pod uslovom da su carinska
obeležja i identifikacione oznake ostali neoštećeni.

Isti postupak primeniće se kada držalac isprave ne koristi kamet TIR za jedan deo
putovanja na području neke strane ugovornice zbog postojanja postupka carinskog tranzita
koji je više pojednostavljen ili kada nije potrebno korišćenje carinskog tranzita. U takvim
slučajevima carinarnice, u kojima je prevoz pod TIR privremeno obustavljen ili ponovo
prihvaćen, smatraće se usputnim izlaznim, odnosno usputnim ulaznim carinarnicama, zavisno
od slučaja.

Obrazac TIR karneta sastoji se od:

1. naslovne strane, prednje korice karneta jedinstvene žute boje;

2. robnog (žutog) manifesta, koji se ne koristi za carinske potrebe;
3. seta vaučera i kontrolnih kupona bele i zelene boje;
4. formulara za podnošenje službenog izveštaja i
5. zadnje korice karneta jedinstvene žute boje sa identifikacionom karticom.

Karnet TIR štampan je na francuskom jeziku, sa izuzetkom naslovne strane koja je

štampana na francuskom i engleskom jeziku i robnog manifesta koji je na engleskom jeziku.

TIR karnet može imati 4, 6, 14 i 20 vaučera, sa kontrolnim kuponima koji su vezani uz

vaučer. Ukupan broj vaučera zavisi od broja polaznih, tranzitnih i odredišnih zemalja. Svaka
strana vaučera i kontrolnog kupona obeležena je uzastopnim rednim brojevima.

Naslovna strana (prenje korice karneta) u zaglavlju sadrži: naziv izdavaoca karneta -
IRU Međunarodno udruženje drumskih prevoznika, broj karneta, broj vaučera i vodeni žig.
Naslovna strana je dalje podeljena na dva dela. Prvi, gornji deo popunjava nacionalno
udruženje garant a donji nosioc TIR karneta – prevoznik. Gornja polovina koju popunjava
nacionalno udruženje garant, obuhvata rubrike od 1 – 5, i to:

Rubrika 1 – upisuje se datum važnosti TIR karneta, koji je od značaja za polaznu

carinarnicu, obzirom da će polazna carinarnica overiti karnet i odobriti započinjanje TIR
operacije, ukoliko se prevoznik pojavi pre isteka ali takođe i na sam dan isteka važnosti koji je
upisan u ovoj rubrici. Rok važenja TIR karneta može biti najviše 60 dana od dana izdavanja i
isti se ne može produžiti. Ukoliko se prevoznik pojavi zadnjeg dana važnosti, na rok od 60
dana može se dodati vreme potrebno za putovanje ali ne duže od 60 dana.
Rubrika 2 – upisuje se naziv nacionalnog udruženja garanta, odnosno naziv udruženja
izdavaoca.
Rubrika 3 – upisuje se pun naziv i adresa nosioca (prevoznika) koji je odgovoran za
TIR operaciju.

7
 Rubrika 4 – stavlja se potpis ovlašćenog predstavnika udruženja izdavaoca i pečat.
Ova rubrika mora biti overena zvaničnim pečatom udruženja koji je porijavljen IRU.
Rubrika 5 – stavljen je potpis generalnog sekretara međunarodne organizacije IRU.

Donja polovina koju popunjava nosioc TIR operacije (prevoznik), obuhvata rubrike od
6 – 12, i to:

Rubrika 6 – upisuje se zemlja, odnosno zemlje polaska. Zemlja polaska treba da bude
zemlja u kojoj je TIR operacija započeta. Moguće je da roba bude utovarena u više zemalja.
Rubrika 7 – upisuje se zemlja, odnosno zemlje odredišta. Zemlja odredišta treba da
bude zemlja u kojoj se TIR operacija završava. Moguće je da roba bude istovarena u više
zemalja.
Rubrika 8 – upisuje se registarski broj drumskog vozila i prikolice, odnosno
poluprikolice. Ukoliko prikolica ili poluprikolica nema registarski broj, uneće se njihov
identifikacioni broj ili broj proizvođača.
Rubrika 9 – upisuje se broj i datum Uverenja o odobrenju drumskog vozila -
prikolice, odnosno poluprikolice. Ukoliko prikolica ili poluprikolica nema registarski broj, u
uverenju uneće se njihov identifikacioni broj ili broj proizvođača.

Uverenje o odobrenju drumskog vozila za prevoz robe pod carinskim obeležjem izdaje
carinarnica u kojem konstatuje da drumsko vozilo ispunjava propisane tehničke uslove, kao i
da nema opasnosti za krijumčarenje robe u tovarnom prostoru prikolice ili poluprikolice. Ovo
uverenje se obnavlja svake 2 godine, osim za kontejnere gde nije vremenski ograničeno.

Prevoznik koji vozi pod TIR sistemom mora na zahtev carinskog organa uvek priložiti
original uverenja. Rok važnosti uverenja mora da omogući da se u datom roku okonča TIR
operacija. Ukoliko nosioc TIR karneta ne poseduje original uverenja ili je rok važnosti istog
protekao, TIR operacija će se prekinuti.

Rubrika 10 – upisuje se identifikacioni broj ili brojevi kontejnera. Treba uneti broj
svakog kontejnera koji sadrži robu po TIR karnetom.
Rubrika 11 – upisuju se napomene, s tim što ovde treba upisati samo relevantne
napomene (npr.kabasta roba, rasuta roba i sl.).
Rubrika 12 – stavlja se potpis nosioca TIR karneta. Potpis predstavlja izjavu kojom
nosilac preuzima odgovornost za tačnost podataka koji su uneti u TIR karnet.

Drugi list TIR karneta predstavlja robni (žuti) manifest, koji se ne koristi za
carinske potrebe. Međutim nosioc TIR karneta, odnosno prevoznik istovremeno prilikom
popunjavanja vaučera popunjava identične rubrike i u robnom manifestu.

Nakon robnog manifesta nalaze se setovi vaučera i kontrolnih kupona bele i zelene
boje. TIR karnet ukupno može imati 4,6,14 i 20 vaučera, sa kontrolnim kuponima koji su
vezani uz vaučer. I vaučeri i kontrolni kuponi su označeni uzastopnim rednim brojevima.
Ukupan broj vaučera zavisi od broja polaznih, tranzitnih i odredišnih zemalja.

Beli vaučeri namenjeni su polaznoim i ulaznim carinarnicama, dok su zeleni vaučeri

namenjeni izlaznim, odnosno odredišnim carinarnicama.

Nosioc TIR karneta u obavezi je da popuni rubrike od 2-13 na svim primercima vaučera, koji
su priloženi uz TIR karnet, bez obzira da li će isti biti iskorišćeni ili ne u toku TIR operacije.
Podaci na svim vaučerima moraju biti identični.

8
 Ukoliko je neki podatak pogrešno upisan ili je došlo do izmene podatka, isti se neće
prepravljati već je obaveza da se pogrešan, odnosno izmenjen podatak precrta a ispod njega
upiše novi, kao i da se ispravka potpiše i overi od strane carinske službe, koja je vršila
izmenu. Ispravka i overa se vrše na svim primercima vaučera, kao i na robnom manifestu.

U Rubrici 1 svih vaučera odštampan je broj TIR karneta sa naslovne strane.

Nosioc TIR karneta mora popuniti rubrike od 2-13 na svim primercima vaučera i
robnom manifestu, i to:

Rubrika 2 – upisuje se naziv polaznih carinarnica, kojih najviše može biti tri.

Veoma bitna napomena je da TIR karnet može da sadrži ukupno 4 polazne i odredišne
carinarnice u bilo kojoj kombinaciji (1 polazna i 3 odredišne, 2 polazne i 2 odredišne i 3
polazne i 1 odredišna).

Rubrika 3 – upisan je naziv izdavaoca TIR karneta – IRU (Međunarodno udruženje

drumskih prevoznika).
Rubrika 4 – upisuje se pun naziv i adresa nosioca, odnosno prevoznika koji je
odgovoran za TIR operaciju (ova rubrika je identična sa rubrikom 3 naslovne strane).
Rubrika 5 – upisana je zemlja/zemlje polaska, kojih najviše može biti tri. (ova rubrika
je identična sa rubrikom 6 naslovne strane).
Rubrika 6 – upisana je zemlja/zemlje odredišta, kojih najviše može biti tri. (ova
rubrika je identična sa rubrikom 7 naslovne strane).
Rubrika 7 – upisuje se registarski broj drumskog vozila i prikolice, odnosno
poluprikolice. Ukoliko prikolica ili poluprikolica nema registarski broj, uneće se njihov
identifikacioni broj ili broj proizvođača (ova rubrika je identična sa rubrikom 8 naslovne
strane).
Rubrika 8 – sadrži podatke o priloženim dokumentima (na pr. CMR, fakture i dr.).
Rubrike 9, 10 i 11 sadrže podatke vezane za robu koja se prevozi. U rubrici 9 upisuju
se oznake i brojevi za identifikaciju robe, u rubrici 10 – broj koleta i trgovački naziv robe i u
rubrici 11 – bruto težina robe.
Rubrika 12 – upisuje se ukupan i pojedinačan broj koleta za svaku odredišnu
carinarnicu, s tim da može biti najviše 3 odredišne carinarnice.
Rubrike 13, 14 i 15 sadrže potpis prevoznika ili ovlašćenog predstavnika, mesto i
datum potpisa i pečat preduzeća. Potpis predstavlja izjavu da je nosic preuzeo odgovornost za
tačnost podataka koji su uneti u TIR karnet.

TIR karnet se popunjava na jeziku zemlje otpreme, s tim što carinski organi tranzitnih
zemalja imaju pravo da zahtevaju prevod na nacionalni jezik.

Podaci se po pravilu unose pisaćom mašinom, s tim da mogu biti uneti i ručno, ali da
budu čitki na svim listovima.

Nakon popunjavanja navedenih podataka kod polazne carinarnice može se započeti

TIR operacija. Uz robu, drumsko vozilo i karnet podnosi se prateća dokumentacija (fakture,
tovarni list i dr.), Uverenje o odobrenju za prevoz drumskim vozilom (prikolica, poluprikolica
ili kontejner).

Nakon što je polazna carinarnica utvrdila da su ispunjeni uslovi za prevoz robe po

osnovu karneta TIR, ista će staviti carinska obeležja, popuniti odgovarajuće rubrike i overiti
TIR karnet.

9
 Polazna carinarnica popunjava i overava sve primarke vaučera i robni manifest u
rubrici 16 i 17 , dok rubrike od 18-23 popunjava na prvom belom i narednom zelenom
vaučeru.

Rubrika 16 i 17 – unosi se oznaka carinske plombe i potpis, pečat i datum overe

carinske službe, i to na svakom pojedinačnom vaučeru, uključujući i dodatne vaučere, kao i
robni manifest.
Rubrika 18 – unosi se zvanični naziv polazne carinarnice, odnosno carinske
ispostave.
Rubrika 19 – nalazi se kvadratić koji se u polaznoj carinarnici ne popunjava, ali u
svakoj narednoj ulaznoj ukoliko su pečati i identifikacione oznake nedirnute staviće se oznaka
H, a ukoliko su povređene plombe, odnosno oznake isti se neće popunjavati.
Rubrika 20 – unosi se vremenski rok za tranzit carinske robe, odnosno datum kada
transport mora da stigne na izlaznu carinsku ispostavu. Ovaj rok zavisi od nacionalnih propisa
– shodno odredbama člana 1. Odluke o posebnim merama carinskog nadzora nad robom koja
je u provozu preko carinskog područja SR Jugoslavije, (“Službeni list SRJ” br.73/93, 81/93)
ne može biti duži od 72 časa.
Rubrika 21 – unosi se referentni broj iz carinskog registra (TIR/broj/godina).
Rubrika 22 – unosi se zvanični naziv izlazne carinarnice, odnosno carinske ispostave,
ili druge relevantne napomene.
Rubrika 23 – vrši se potpis i overa sa carinskim pečatom i datumom.

3.2 Ata karnet

Ideja o ATA karnetu se rodila pre četrdeset godina. ATA karnet predstavlja
međunarodni carinski dokument koji se, širom sveta koristi u cilju skraćivanja , ubrzavanja i
olakšavanja carinskih procedura koje se primenjuju kod privremenog uvoza. 1961. godine, u
cilju olakšavanja i podsticanja svetske trgovine, Svetska carinska organizacija (WCO) je
usvojila "Konvenciju o ATA karnetima kao privremenim dozvolama za uvoz roba". ATA je
skkraćenica nastala od engleskih ili francuskih reči "Admission Temporaire/Temporary
Admission". Konvencija pokriva tri kategorije međunarodne robne trgovine, koje obuhvataju:

 komercijalne uzorke;
 robu koja se koristi za prezentacije, na sajmovima, izložbama i sličnim događajima;
 profesionalnu opremu.

ATA karnet izdaju i za njega garantuju nacionalne organizacije zemalja članica i

potpisnica ATA konvencije. Glavni administrator ATA karneta je Međunarodni biro privredih
komora (International Bureau of Chambers of Commerce - IBCC), koji je integralni deo
Međunarodne privredne komore u Parizu (International Chamber of Commerce - ICC).
Carinske administracije u preko 58 zemalja sveta su prihvatile ATA karnet kao garanciju da
će sve carine i takse biti plaćene ako se roba deklarisana ATA karnetom ne koristi u skladu sa
pravilima za njeno korištenje.

U poslednjih četrdeset godina ATA karnet je postao široko prihvaćen kao

međunarodni carinski dokument, a prema podacima iz 1998. godine, izdato je 194.986 ATA
karneta koji su pokrivali privremeni uvoz vrednosti od skoro 12 milijardi dolara.

Prednosti korišćenja ATA karneta:

10
  može se neograničeno koristiti kao garancija za privremeni uvoz;
 vredi godinu dana od dana izdavanja;
 međunarodno je prihvaćeni dokument u preko 60 zemalja sveta;
 eliminiše plaćanje carina, dažbina i poreza na dodatnu vrednost (VAT) prilikom
privremenog uvoza i njihov povraćaj prilikom vraćanja privremeno uvezene robe u
inostranstvo;
 pojednostavljuje carinsku proceduru;
 omogućava da se prilikom privremenog izvoza ili uvoza sve formalnosti obave
putem samo jednog dokumenta;
 unapred su poznati svi uslovi privremenog uvoza ili izvoza, tako da se lakše
sklapaju trgovinski dogovori;
 smanjuje troškove carinskih i uvozno-izvoznih procedura;
 smanjuje vreme potrebno da se obave sve carinske i uvozno-izvozne procedure
 eliminiše elemenat neizvesnosti kod carinskih i uvozno-izvoznih procedura.

ATA karnet se izdaje i glasi na vlasnika robe koja se privremeno izvozi ili uvozi. Ne
može glasiti na špeditera ili vozara. Moguće je definitivno ocariniti deo ili svu količinu robe
koja se privremeno uvozi ili izvozi. Ukoliko se to ne uradi na vreme u najvećem broju zemalja
se pored carina i taksa plaćaju i posebni penali za kašnjenje.

ATA karnet pruža dve vrste garancija: garantuje pokriće vrednosti uvoznih dažbina i
predstavlja garanciju za samu robu. Da bi se sprečile zloupotrebe ATA karneta sa jedne
strane, i da bi se državne administracije obezbedile da će naplatiti pripadajuće dažbine u
slučaju postupanja koja su suprotna ATA konvenciji, sa druge strane, zakonodavstva raznih
zemalja su predvidela i razne druge obaveze kako za izdavača, tako i za vlasnika ATA
karneta. Cena izdavanja ATA karneta, npr. u Sjedinjenim Američkim Državama je 0,75
dolara za svakih 100 dolara vrednosti robe.

ATA carinska garancija pokriva 25% vrednosti robe (maksimalna pojedinačna

vrednost robe izlistane na ATA karnetu ne može biti veća od 1.000.000 dolara), tako da ATA
garancija pokriva sve dažbine do tog iznosa. Ovo po neki put predstavlja i problem jer su u
nekim zemljama uvozne dažbine veće od 25% vrednosti robe, tako da razliku mora pokriti
vlasnik robe ili uvoznik.

Visina pokrića vrednosti same robe varira od zemlje do zemlje i njihovih

spoljnotrgovinskih propisa. Tako na primer SAD propisuju da ATA karnet mora pokriti 40%
vrednosti robe izlistane na njemu, dok propisi Izraela ili Koreje nalažu da se pokrije 100%
vrednosti robe. Pojedine zemlje propisuju i sam tekst garancija koje prate ATA karnet. Tako
na primer SAD su propisale da tekst garancije mora biti identičan tekstu garancije
osiguravajućeg društva Lloyd's of London.

S obzirom da izdavanje ATA karneta predstavlja veliku povlasticu za kompaniju kojoj

je izdat, a istovremeno nesavesnima pruža mogućnost za mahinacije za koje može da
odgovara i nacionalna asocijacija koja izdaje ATA karnet, postoje i razni drugi zahtevi, koji
variraju u zakonodavstvima raznih zemalja, a koji se moraju ispuniti da bi se dobio ATA
karnet (na primer: da se poslovima spoljne trgovine kompanija bavi najmanje tri godine ili da
vrednost kompanije ne može biti manja od dvostruke vrednosti robe izlistane na ATA karnetu
ili da postoji u tom smislu garancija neke druge institucije, pravnog ili čak u nekim
slučajevima i fizičkog lica, i slično).

Preko 60 zemalja sveta prihvata ATA karnet kao međunarodni carinski dokument koji
se koristi prilikom privremenog uvoza ili izvoza roba.

11
3.2.1 Popunjavanje ATA karneta
Popunjаvаnje ATA kаrnetа zа privremeni uvoz

Uvozni tаlon popunjаvа se nа sledeći nаčin:

Rubrikа 1. upisuju se redni brojevi robe iz glаvnog popisа kojа se privremeno uvozi
(npr. 1-14);
Rubrikа 2. (Rok zа ponovni izvoz), čitljivo se upisuje godinа, mesec i dаn zа ponovni
izvoz robe (potrebno je pаziti dа rok zа ponovni izvoz robe ne bude duži od dаtumа do kojeg
odnosni kаrnet vаži);
Rubrikа 3. upisuje se broj pod kojim je kаrnet evidentirаn u kontrolnik K 420;
Rubrikа 4. (Ostаle primjedbe); obаvezno se upisuje nаmenа privremenog uvozа i
mesto nа kojem će privremeno uvezenа robа biti (npr. Jesenski međunаrodni zаgrebаčki
velesаjаm 2006);
Rubrikа 5. upisuje se ulаznа grаničnа ispostаvа;
Rubrikа 6. upisuje se mesto;
Rubrikа 7. upisuje se dаtum (godinа, mesec, dаn), te
Rubrikа 8. potpis uredujućeg cаrinskog službenikа i pečаt cаrinske ispostаve.
Popunjen i overen uvozni tаlon ostаje u ATA kаrnet.

Ulаznа grаničnа ispostаvа proverаvа jesu li prаvilno popunjene rubrike A do E uvoznog

kuponа, te tаkođe i rubrikа G koju popunjаvа izdаvаteljsko udruženje (broj kаrnetа,
izdаvаteljsko udruženje i dаtum do kojeg odnosni kаrnet vаži), te je dužnа popuniti rubriku.

H-uvoznog kuponа nа sledeći nаčin:

Hb) - rok zа ponovni izvoz, odnosno prijаvljivаnje robe cаrinаrnici (kojа je identičnа
rubrici 2 uvoznog tаlonа),
Hc) - broj pod kojim je kаrnet zаveden u odgovаrаjući kontrolnik K-420 (identičаn
rubrici 3 uvoznog tаlonа),
Hd) - cаrinskа obeležjа, te cаrinskа ispostаvа, dаtum (godinа, mesec, dаn), te potpis
cаrinskog rаdnikа i pečаt cаrinske ispostаve.

Ako se nа ulаznoj grаničnoj cаrinskoj ispostаvi ne može utvrditi dа li su ispunjeni

uslovi zа odobrаvаnje postupkа privremenog uvozа zа odnosnu robu, cаrinski službenik je
dužаn istu u trаnzitnom postupku (K 420) uputiti nа unutrаšnju cаrinsku ispostаvu kojа će
rаzdužiti provozni postupаk u kontrolnik K 440 , te ukoliko su ispunjeni uslovi zа privremeni
uvoz robe, overiti odgovаrаjuće rubrike nа nаpred nаvedeni nаčin kаo ulаznа grаničnа
cаrinskа ispostаvа, аli u kontrolnik K 410. Trаnzitni postupаk se može odobriti nа osnovu
provoznog listа ATA kаrnetа (plаve boje), а аko se u kаrnetu ne nаlаzi potrebаn broj plаvih
listovа, potrebno je podneti provozni set JCD-а. Kаdа se ATA kаrnet korist zа provoz robe,
polаznа / optremnа cаrinskа ispostаvа popunjаvа provozni tаlon (trаnsit counterfoil) plаve
boje i trаnzitni kupon (trаnsit voucher) plаve boje. Pri tome, plаvi listovi ATA kаrnetа se
mogu koristiti zа:

 provoz kroz cаrinsko područje Republike Srbije između grаničnih cаrinskih

ispostаvа (ulаzne i izlаzne);

12
  provoz robe između ulаzne grаnične cаrinske ispostаve i unutrаšnje cаrinske
ispostаve;
 provoz između dvije unutrаšnje cаrinske ispostаve;
 provoz između unutrаšnje cаrinske ispostаve i izlаzne grаnične cаrinske ispostаve.

Trаnzitni kupon se popunjаvа u dvа primerkа (originаl i kopiju). Isto kаo i kod uvoznog
kuponа, neosjenčаne rubrike popunjаvа korisnik kаrnetа, odnosno njegov zаstupnik, te
izdаvаteljsko udruženje, dok osenčаnа rubriku H popunjаvа polаznа cаrinskа ispostаvа kod
koje zаpočinje provozni postupаk zа odnosnu robu. Polаznа cаrinskа ispostаvа popunjаvа
rubrike:

Hа) - upisuje se polаznа / otpremnа cаrinskа ispostаvа;

Hb) - rok zа prijаvljivаnje robe odredišnoj cаrinskoj ispostаvi;
Hc) - broj pod kojim je kаrnet evidentirаn u kontrolnik K 420;
Hd) - upisuju se cаrinskа obeležjа, аko ih imа;
He) - upisuju se odredišnа cаrinskа ispostаvа, dаtum (godinа, mesec, dаn), te potpis
cаrinskog rаdnikа i pečаt cаrinske ispostаve.

Originаl kuponа cаrinski službenik odvаjа iz kаrnetа, а kopije kuponа ostаje u kаrnetu
zа odredišnu cаrinsku ispostаvu. Uredujući cаrinski službenik nа polаznoj cаrinskoj ispostаvi
popunjаvа i gornji deo provoznog tаlonа koji ostаje u kаrnetu, kаko sledi:

Rubrikа 1. upisuju se redni brojevi robe iz glаvnog popisа te ulаznа cаrinskа

ispostаvа,
rubrikа 2. upisuje se rok zа prijаvu robe odredišnoj cаrinskoj ispostаvi;
rubrikа 3. upisuje se broj pod kojim je kаrnet evidentirаn u kontrolnik K 420;
rubrikа 4. upisuje se polаznа / otpremnа cаrinskа ispostаvа,
rubrikа 5. upisuje se mesto,
rubrikа 6. upisuje se dаtum (godinа, mesec, dаn), te
rubrikа 7. potpis cаrinskog rаdnikа i pečаtm cаrinske ispostаve.

Odredišnа cаrinаskа ispostаvа popunjаvа donji deo osenčаnа rubrike H provoznog

kuponа, nа nаčin dа u rubriku:
 Hf (potvrdа robe nаvedene u gornjoj prijаvi - аko je svа robа zаistа i stiglа u
odredišnu cаrinsku ispostаvu), а u
 Hg (ostаle primjedbe - аko je potrebno), te odredišnu cаrinsku ispostаvu, dаtum
(godinа, mesec, dаn) i isto ovjerаvа potpisom cаrinskog rаdnikа i pečаtom cаrinske ispostаve;
U slučаju dа nа odredišnu cаrinsku ispostаvu nije stiglа svа robа nаvedenа u gornjoj prijаvi,
to se nаvodi u ovoj rubrici. Nаvedene podаtke, odredišnа cаrinskа ispostаvа potvrđuje
potpisom i overаvа pečаtom, te izdvаjа kupon iz kаrnetа zа evidenciju. Ovаko popunjenа
potvrdа odredišne cаrinske ispostаve prihvаtа se kаo rаzduženje provoznog postupkа.

Odredišnа cаrinskа ispostаvа tаkođe popunjаvа i donji deo provoznog tаlonа u

odgovаrаjućim rubrikаmа 1 - 6.

Popunjаvаnje ATA kаrnetа pri privremenom izvozu robe

Izlаznа grаničnа cаrinskа ispostаvа popunjаvа osenčаnа rubriku H (potvrdа cаrine nа

polаsku) nа prednjoj strаnici kаrnetа, te izvozni tаlon (ekportаtion counterfoil) žute boje i
izvozni kupon (ekportаtion voucher) žute boje.

13
 Nаčin popunjаvаnjа izvoznog tаlonа, te osjenčаnih rubrikа izvoznog kuponа u prаvilu
je identičаn popunjаvаnju rubrikа kod privremenog uvozа robe. Popunjen i overen izvozni
kupon izlаznа cаrinskа ispostаvа evidentirа u kontrolnik K 400, te odvаjа iz kаrnetа i
zаdržаvа zа evidenciju. Popunjen i overen izvozni tаlon ostаje u ATA kаrnet.

3.3 Jedinstvena carinska isprava (JCI)

Jedinstvena carinska isprava definisana je Pravilnikom o sadržini i korišćenju isprava

u carinskom postupku, kojim se propisuju se sadržina i oblik, način popunjavanja i način
podnošenja Jedinstvene carinske isprave, Carinske isprave za prijavljivanje robe,
Specifikacije za razduženje privremeno uvezene, odnosno izvezene robe i Lista promene
podataka..

Na osnovu Jedinstvene carinske isprave (JCI) sprovode se mere carinskog nadzora nad
robom koja se doprema u carinsko područje Jugoslavije, otprema iz carinskog područja
Jugoslavije ili naknadno upućuje drugoj carinarnici drumskim prevoznim sredstvima i
postupak uvoznog, odnosno izvoznog carinjenja robe, smeštaja robe u konsignaciono
skladište i upućivanja robe iz konsignacionog skladišta u druge prostorije i prostore pod
carinskim nadzorom, slobodnu zonu ili carinsku zonu, ili van carinskog područja Jugoslavije.

JCI se sastoji od pet primeraka. Svaki primerak je označen posebnom bojom duž
desne ivice posebnom oznakom, i to:

1) prvi primerak - crvenom bojom i oznakom 1/6;

2) drugi primerak - zelenom bojom i oznakom 2/7;
3) treći primerak - žutom bojom i oznakom 3/8;
4) četvrti primerak - plavom bojom i oznakom 4/5;
5) peti primerak - plavom bojom i oznakom 5/4.

Prvi primerak je za carinarnicu izvoznog carinjenja/upućivanja i za carinarnicu

uvoznog carinjenja.

Drugi primerak je za AOP za izvozno carinjenje i za AOP - uvozno carinjenje.

Treći primerak je za izvoznika/pošiljaoca i za uvoznika.
Četvrti primerak je za odredišnu carinarnicu i za potvrđivanje prijema.
Peti primerak je za potvrđivanje prijema i za odredišnu carinarnicu.

Primerci JCI koriste se na sledeći način:

1) prvi primerak zadržava carinarnica prilikom sprovođenja određenog postupka;

2) drugi primerak služi za potrebe AOP i potrebe statistike;
3) treći primerak se uručuje podnosiocu JCI prilikom sprovođenja određenog
postupka;
4) četvrti i peti primerak se koriste u sprovođenju mera carinskog nadzora prilikom
uvoza, izvoza i provoza robe.

Prilikom izvoza robe precrtava se desna brojčana oznaka obrasca, a prilikom uvoza
robe - leva brojčana oznaka obrasca. Na isti način postupa se prilikom sprovođenja mera
carinskog nadzora i prilikom carinjenja robe. Ako se zbog obezbeđivanja određenih prava u
vezi s robom, odnosno zbog potrebe sprovođenja određenih postupaka podnosi veći broj

14
obrazaca JCI od broja propisanog za sprovođenje carinskog nadzora ili carinjenja, podnosilac
JCI, osim propisanih primeraka, podnosi dodatne primerke 3/8.

3.4 Deklaracija o carinskoj vrednosti robe

Jedan od najvažnijih elemenata za utvrđivanje i obračun carine i drugih uvoznih

dažbina, jeste vrednot uvezene robe. Ciljevi zaštite domaćeg ekonomskog prostora, fiskalne
funkcije, pravila promena propisa na jedinstvenom carinskom područiju Srbije i niz drugih,
mogu se ostvariti ukoliko se obezbedi realna vrednost carinske robe.

Najveći broj prekršaja u sprovođenju propisa iz oblasti carinskog poslovanja odnose se

na utvrćivanje carinske vrednosti.

Deklaracija o carinskoj vrednosti je obrazac na kome se unose podaci o vrednosti robe

za jednu pošiljku radi naplate carine i drugih uvoznih dažbina.

Rubrike u DCV i DCV BIS popunjavaju se pisaćom mašinom ili štampačem, a podaci
se ne mogu precrtavati ili ispravljati.

Rubrike koje su označene velikim slovima, popunjava carinarnica.

DCV se prilaže uz svaku JCI za robu koja predlaže naplati carine i drugih uvoznih
dažbina “ ad valorem “, osim u sledećim slučajevima:

 Ako je ukupna carinska vrednost pošiljke do 5.000 evra u dinarskoj protivrednosti,

 Ako uvezena roba nije komercijalne prirode,
 Ako se uvezena roba carini na osnovu postupka pojednostavljene deklaracije,
 Ako se carini roba na osnovu zamene za neispravnu robu i ako se carini roba koja
se vraća iz inostranstva kao neodgovarajuća ili neprodata,
 Ako se privremeno uvozi roba uz potpuno oslobađanje od plaćanja uvoznih
dažbina,
 Ako se carini roba bez plaćanja protivrednosti, čija je carinska vrednost pošiljke do
1.000 evra u dinarskoj protivrednosti, Ako se izvozi roba za koju se ne plaćaju carinske
dažbine.

Podnosilac DCV je dužan da pruži sve dodatne podatke i isprave neophodne za

utvrđivanje carinske vrednosti robe.

3.5 Sažeta deklaracija

Roba dopremljena carinskom organu u skladu sa zakonom, mora biti obuhvaćena

sažetom deklaracijom. Sažeta deklaracija podnosi se odmah po dopremi robe carinskom
organu.

Carinski organ može produžiti rok za podnošenje sažete deklaracije, a najduže do

isteka prvog radnog dana posle dopreme robe.

Sažeta deklaracija podnosi se na obrascu koji propisuje ministar.

15
 Carinski organ može odobriti korišćenje komercijalnih i transpornih isprava (faktura,
paking lista, specifikacija, tovarni list, manifest, teretnica, konosman i sl.) kao sažete
deklaracije, pod uslovom da sadrže podatke neohodne za identifikovanje robe.

Sažetu deklaraciju podnosi:

 lice koje je robu unelo u carinsko područje, ili lice koje je preuzelo odgovornost za
robu posle njenog ulaska, ili
 lice koje postupa u ime trećeg lica.

U slučaju redovnog prevoza iste robe istim prevoznim sredstvima od strane istog lica,
carinski organ može dozvoliti da se za takvu robu i prevozna sredstva koja prelaze preko
carinske linije u određenom vremenskom periodu podnese jedna deklaracija (periodična
deklaracija).

Na zahtev deklaranta, carinski organ može odobriti prethodno deklarisanje robe, ako je
takav zahtev podnet najkasnije tri dana pre dopreme robe. Ministar propisuje uslove za
periodično i prethodno deklarisanje robe.

Sažeta deklaracija ne podnosi se u pisanoj formi za robu koju uvoze putnici, za

pismonosne pošiljke i poštanske pakete, ako se time ne sprečava sprovođenje mera carinskog
nadzora i sprovođenje zahtevanog i dozvoljenog carinskog postupka.

Roba se može istovariti ili pretovariti iz prevoznih sredstava na osnovu odobrenja

carinskog organa, i to na mestu i u vreme koje je za to odredio, odnosno odobrio taj organ.

Odobrenje nije potrebno u slučaju neposredne opasnosti koja uslovljava da se roba ili
deo robe odmah istovari, o čemu carinski organ mora biti obavešten bez odlaganja.

Radi pregleda robe i prevoznih sredstava kojima se ona prevozi, carinski organ može
u svakom trenutku zahtevati da se roba istovari, odnosno raspakuje.

Roba se ne sme premeštati sa mesta na koje je prvobitno smeštena bez odobrenja

carinskog organa.

4 KOMERCIJALNE I TRANSPORTNE ISPRAVE

U carinskom postupku se mnobitne činjenice o carinskoj robi ne mogu utvrditi njenim
pregledom, već samo na osnovu podataka iz isprava koje su učesnici u trgovačkoj transakciji
izdali jedan drugom.

Najčešće isprave koje se u carinskom postupku podnose uz carinsku ispravu su

faktura, prevozna isprava i polisa osiguranja.

Trgovačka faktura: Predstavlja račun koji izdaje prodavac na memorandumu

preduzeća. Svaka trgovačka faktura treba da sadrži sledeće elemente:
1. Datum izdavanja i broj ugovora na koji se faktura odnosi
2. Količinu robe
3. Opis i karakteristike robe
4. Jediničnu cenu izraženu u dogovorenoj valuti i jedinici mere
5. Ukupnu vrednost robe u dogovorenoj valuti

16
 6. Broj profakture koju je kupac prethodno odobrio
7. Naziv mesta otpreme i oznaku transportnog sredstva kojim će roba biti otpremljena
8. Paritet u skladu sa dogovorenim odredbama Incoterms
9. Instrukcije za plaćanje robe
10. Ostali elementi fakture zavise od vrste robe i propisani su ugovorom.

Polisa osiguranja – predstavlja bitnu ispravu koja se mora podneti u postupku

carinjenja radi utvrđivanja iznosa plađene premije osiguranja, koja se uračunava u carinsku
osnovicu.

Specifikacija robe - Dokument izdaje prodavac i sadrži opis proizvoda koji je predmet
kupoprodaje: dužina, širina, debljina, broj komada, pojedinačna i ukupna zapremina robe i
broj paleta/kontejnera. Ovaj dokument je posebno važan za kupca jer se na osnovu njega
utvrđuje da li je ispoštovan ugovor. Takođe, na osnovu ovog dokumenta ugovorne strane
ugovaraju prevoz robe (s obzirom na to da sadrži bitne elemente za određivanje načina
transporta).

Sertifikat o kvalitetu - Broj uverenja koja prate robu u spoljnotrgovinskom poslovanju

zavisi od karakteristika same robe, zakonodavstva u zemljama uvoznika i izvoznika i zahteva
kupaca. Nedostatak samo jednog uverenja može usporiti pa čak i onemogućiti izvoz ili uvoz.
Uverenja koja su najčešće potrebna su: fitosanitarno uverenje ili uverenje o zdravstvenoj
ispravnosti kada je u pitanju prehrambena roba. Ova dokumenta su namenjena kupcu i njima
se potvrđuje da je izvršen pregled robe od strane ovlašćene institucije. Dokument treba da
potvrdi da je pregledana roba zdrava, odnosno da nije zaražena.

Sertifikat o poreklu robe - Predstavlja dokument od posebnog značaja za uvoznike jer

ukazuje na moguće preferencijalno poreklo robe u njihovoj zemlji i samim tim umanjuje
troškove carinjenja robe. Na primer, ovaj dokument je obavezan za sticanje prava
bescarinskog uvoza robe iz Srbije u EU. Naziv sertifikata je EUR1 i overava ga Carina.

Otpremnica - Ovaj dokument se izdaje u momentu kada roba napušta magacin ili
stovarište. Potpisuje je magacioner/vozač/kupac i time potvrđuje da je roba spremna za
prevoz. Osnovni elementi koje otpremnica sadrži su: podaci o kupcu, registarski broj vozila u
koje je roba utovarena, ime vozača i podaci o robi.

Pored komercijalnih isprava, za vođenje carinskog postupka su izuzetno značajne i

prevozne isprave.

Za prevoz robe drumskim prevoznim sredstvima u međunarodnom saobraćaju izdaje

se:
1. Kamionski tovarni list CMR,
2. Železnički tovarni list CIM,
3. Avionski tovarni list AWB - AWB ili tovarni list za međunarodni prevoz robe
avionom u principu popunjava špediter. AWB nije prenosiva isprava i glasi na primaoca robe.
4. Brodska teretnica, predstavlja ne samo prevoznu ispravu, već i ispravu o
vlasništvu nad robom koja se prevozi brodom, čiji original se predaje samo onom licu koji
poseduje tačno određenu kopiju, kojom se legitimiše kao njen vlasnik.
 Neprenosiva teretnica (Non Negotiable B/L) koja se ne može prenositi na drugo
lice a koje nije navedeno kao primalac robe.
 Prenosiva teretnica (Negotiable B/L) koja se može indosirati i prenositi na drugo
lice odnosno sa njom se može trgovati.

17
  Ekspress teretnica (Express B/L) je teretnica koja se, za razliku od ostalih vrsta, ne
mora prezentirati agentu brodara u luci iskrcaja. Ona se upotrebljava u slučaju da se roba
isporučuje svojoj firmi u inostranstvu, da je roba plaćena a nema vremena da se čeka na
isporuku originalne teretnice i sl. Express teretnica takođe može biti prenosiva.

Kamionski tovarni list (CMR) - Ovaj dokument izdaje prevoznik i predstavlja

dokument koji služi kao dokaz da je roba primljena na prevoz. U ovom dokumentu prevoznik
se obavezuje da će prevesti robu i uredno je predati primaocu. CMR se izdaje u tri istovetna
primerka od kojih jedan ide pošiljaocu, drugi prati robu do primaoca, a treći zadržava
prevoznik. Tovarni list sadrži informacije o: preduzeću pošiljaocu, preduzeću primaocu,
detaljan opis robe, oznaci vozila, troškovima prevoza i carina i, a takođe i spisak dokumenata
koja prate tovarni list.

Ukoliko se roba utovara u više vozila ili ukoliko se radi o više različitih vrsta roba,
pošiljalac i prevoznik mogu zahtevati da se za svako vozilo ili za svaku grupu proizvoda izda
poseban tovarni list.

5 OSTALE ISPRAVE
Pored navedenih carinskih, komercijalnih i transportnih isprava, u carinskom postupku
se koristi veliki broj isprava koje se odnose na carinsku robu koja se uvozi ili izvozi.

Pored carinske kontrole kojoj podleže sva roba u uvozu, izvozu i tranzitu, određene
vrste robe obaveznoj kontoli ovlašćenih organa u uvozu, izvozu i tranzitu. U ove organe
spadaju inspekcije ( sanitarna, fitopatološka, veterinarska, tržišna, ekološka i dr. ) i drugi
ovlašćeni organi.

Organi koji sprovode kontrolu, ovlašćeni su dazabrane uvoz, izvoz ili prevoz robe, ako
je ne prati odgovarajuća isprava ili ako roba ne ispunjava svojstva koja su propisana radi
stavljanja u promet.

Pored uverenja o poreklu robe, koje se koristi naročito u zemljama Evropske unije i
Svetske trgovinske organizacije, a koje je preuzeo i naš Carinski zakon, o čemu ćemo
detaljnije govoriti, karakteristične su isprave:

1. Veterinarsko uverenje - Veterinarsko uverenje o poreklu i zdravlju stoke treba da

sadrži : ime sopst- venika, selo, mesni i sreski narodni odbor iz koga stoka potiče, vrstu, broj,
opis i naročite znake životinje.

U navedenom uverenju treba oznaditi da su životinje, pre otpremanja, neprekidno

boravile 21 dan u mestu porekla. Nadležni veterinarski inspektor mora potvrditi u uverenju za
životinje i perad, da su mesta porekla i teritorije opština, predjenih do stanice utovara u
prevozna sredstva, slobodne od zaraznih bolesti čija je prijava obavezna i koje se mogu
preneti na životinje, navedene u uverenju, kao i da su iste bile pojedinačno pregledane i
nadjene zdravim prilikom utovara.

Važnost uverenja traje 10 dana. Ako taj rok istekne pre nego što pošiljka stigne u
pograničnu stanicu zemlje opredeljenja, životinje moraju biti ponovo pregledane od strane
veterinarskog inspektora ili ovlašćenog veterinarskog inspektora koji će u uverenje uneti
rezultat pregleda. Na taj naćin se važnost uverenja smatra produženom za sledećih 10 dana,
pod uslovom da prilikom pregleda nisu utvrdjeni znači zarazne bolesti.

18
 Ukoliko u stočnom pasošu nedostaju podaci za stoku navedeni u stavu prvom ovoga
dlana, nadležni veterinarski inspektor dužan je da iste unese u veterinarsko uverenje o poreklu
i zdravlju stoke. Za krupnu stoku, namenjenu za priplod, izdaju se pojedinacna veterinarska
uverenja.

2. Fitopatološko,
3. Sanitarno uverenje,
4. Uverenje o kvalitetu robe - Certifikat se izdaje radi carinjenja, u slučaju kada roba
ispunjava propisane uslove kvaliteta u smislu odredaba čl. 7. i 9. Zakona. Postoje dva obrasca
Ki-3 - za izvoz i Ku-4 - za uvoz. Obrasci su propisani Odlukom o načinu i postupku vršenja
kontrole kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i njihovih prerađevina
namenjenih uvozu, odnosno izvozu ("Sl. list SRJ", br. 13/96). Uverenje se overava u tri
primerka:
- uz carinsku deklaraciju
- za uvoznika
- za organizacionu jedinicu

5. Kontrola o radioaktivnosti robe koja se uvozi,

6. Dozvola za uvoz otrova,
7. Dozvola za uvoz i izvoz opojnih droga,
8. Odobrenje za stavljanje u promet lekova,
9. Merilo, atesti, homologacija i dr.

U carinskom postupku se takođe koriste i testi o saobraznosti i mišljenje o

homologaciji, za robu koja je zakonom o standardizaciji i pratećim propisima obavezna da
ima.

Atest o saobraznosti je isprava kojom se, potvrđuje da je proizvod na određen način

ispitan i da ispunjava zahteve određene odgovarajućim standardima.

6 PROMET OTROVA I OTPADA

Obrazac Dokumenta o kretanju otpada sastoji se od četiri istovetna primerka od kojih
prvi primerak zadržava vlasnik otpada, drugi primerak prevoznik otpada, treći primerak
primalac otpada, a četvrti primerak primalac otpada vraća proizvođaču/vlasniku najkasnije u
roku od 10 dana od dana prijema otpada.

Deo A popunjava vlasnik otpada

1. Pod vrstom otpada podrazumeva se komercijalni ili industrijski otpad koji je inertan
ili neopasan.

Komercijalni otpad je otpad koji nastaje u ustanovama koje se u celini ili delimično
bave trgovinom, biznisom, sportom, rekreacijom ili zabavom, osim komunalnog i
industrijskog otpada.
Industrijski otpad je otpad iz bilo koje fabrike ili sa lokacije na kojoj se nalazi
industrija (osim rudnika i kamenoloma).

19
 2. Klasifikacija otpada se vrši prema Katalogu otpada. Vlasnik otpada upisuje
šestocifrenu oznaku otpada iz Kataloga otpada. Klasifikacija otpada vrši se prema katalogu
otpada i listi kategorija otpada (Q lista).
3. Masa otpada podrazumeva masu otpada izraženu u tonama.
4. Način pakovanja podrazumeva: drveno bure, kanister, sanduk, kese, posude pod
pritiskom, kompozitno pakovanje, u rasutom stanju, ostalo
(precizirati).
5. Vlasnik otpada upisuje broj i datum izdavanja Izveštaja o ispitivanju otpada koju
vrši ovlašćena akreditovana laboratorija za ispitivanje otpada na zahtev proizvođača/vlasnika
otpada.

Deo B popunjava vlasnik otpada

1. Vlasnik otpada upisuje svoj naziv.

2. Vlasnik otpada upisuje svoju adresu.
3. Vlasnik otpada obeležava jedno od polja: proizvođač, vlasnik ili operater
postrojenja za upravljanje otpadom. Ukoliko vlasnik označi postrojenje za upravljanje
otpadom, dužan je da upiše broj i datum izdavanja dozvole za upravljanje otpadom.

Vlasnik otpada u označeno polje upisuje datum predaje otpada prevozniku.

Vlasnik otpada svojim potpisom u delu B garantuje tačnost navedenih
podataka.

Napomena: Ako vlasnik u roku od 15 dana ne primi primerak popunjenog Dokumenta

o kretanju otpada od primaoca, pokreće postupak provere kretanja otpada preko prevoznika i
primaoca i dužan je da o nalazu izvesti Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja,
bez odlaganja, kao i nadležni organ autonomne pokrajine ako se kretanje otpada vrši na
teritoriji autonomne pokrajine.

Deo C popunjava prevoznik otpada

1. Prevoznik otpada upisuje svoj naziv.

2. Prevoznik otpada upisuje svoju adresu.
3. Prevoznik otpada upisuje način transporta: drumski, železnički, rečni transport i dr.
4. Prevoznik otpada upisuje precizan prevozni put sa posebno naznačenim mestima
utovara (U) i istovara (I).
5. Prevoznik otpada upisuje broj i datum izdavanja dozvole za prevoznike otpada.

Prevoznik otpada u označeno polje upisuje datum prijema otpada od vlasnika otpada.
Prevoznik otpada svojim potpisom u delu C garantuje tačnost navedenih
podataka.
Prvi primerak dokumenta zadržava vlasnik otpada (1/4).
Prevoznik otpada u označeno polje upisuje datum predaje otpada primaocu otpada.
Prevoznik otpada svojim potpisom u delu C garantuje tačnost navedenih podataka.

Deo D popunjava primalac otpada

1. Primalac otpada upisuje svoj naziv.

2. Primalac otpada upisuje svoju adresu.
3. Primalac otpada obeležava jedno od polja: postrojenje za skladištenje, tretman i
odlaganje otpada. Primalac otpada je dužan da upiše broj i datum izdavanja dozvole za
upravljanje otpadom.

20
 Primalac otpada u označeno polje upisuje datum prijema otpada od prevoznika.
Primalac otpada svojim potpisom u delu D garantuje tačnost navedenih podataka.
Drugi primerak dokumenta zadržava prevoznik otpada (2/4).
Treći primerak dokumenta zadržava primalac otpada (3/4).
Četvrti primerak dokumenta primalac otpada vraća proizvođaču/vlasniku otpada (4/4).

Napomena: Za kretanje opasnog otpada popunjava se poseban Dokument o kretanju

opasnog otpada.

7 OBRAČUN I NAPLATA DRUMSKE TAKSE ZA STRANA

TERETNA VOZILA
Osnovica za plaćanje, visina i način plaćanja naknade za strana vozila koja koriste
piteve na teritoriji Republike Srbije utvrđena je posebnom Odlukom.
Naknada za puteve utvrđuje se u SAD dolarima i to:

1. Za teretno motorno vozilo,teretnu prikolicu i poluprikolicu za prevoz stvari, bez

obzira na ukupnu težinu, po svakom brutotonskom kilometru 0,0030 
2. Za autobus i autobusku prikolicu, ne računajući prikolicu za prevoz prtljaga, po
svakom vozilo-kilometru,  za vozilo do 30 sedišta 0,00320 a za vozila preko 30 sedišta
0,0410. 
3. Za vozilo za koje organ uprave nadležan za poslove saobraćaja izda dozvolu na
osnovu člana 37. Zakona o prevozu u međunarodnom drumskom saobraćaju, naknada pod
tačkom 2. uvećava se za 50%.
4. Za vozilo za koje carinski organ izda posebnu dozvolu na osnovu člana 38. Zakona
o prevozu u međunarodnom drumskom saobraćaju naknada pod tačkom 2. uvećava se za
20%.
5. Utvrđenu naknadu naplaćuje carinski organ na graničnom prelazu, pri ulasku
stranog vozila na teritoriju Republike Srbije, odnosno na drugom mestu gde se obavlja
carinski nadzor, a od kada strano vozilo počinje da koristi putnu mrežu Srbije.

6. Utvrđena naknada naplaćuje se u efektivnom stranom novcu ili čekovima koji glase
na stranu valutu u ime i za račun Narodne banke Srbije, pod uslovima utvrđenim Odlukom o
načinu obavljanja menjačkih poslova.

7. Naknadu obračunava carinski organ na osnovu podataka potrebnih za

obračunavanje naknada dobijenih uvidom u prevozne isprave, odnosno vaganjem vozila.
8. Obračun naknada za strano vozilo vrši se na obrascu : "Obračunski list za naplatu
naknada za strana vozila".

9. Carinski radnik popunjava obračunski list u četiri primeraka, od kojih prvi

primerak, sa overenim duplikatom pismene izjave, predaje vozaču. Ako naknadu za strano
vozilo plaća preduzeće, drugi primerak obračunskog lista predaje  se toj organizaciji.

Carinski radnik upisuje u obračaunski list sve propisane podatke čisto, i po pravilu
štampanim slovima. Podaci uneseni u obračunski list ne smeju se brisati precrtavanjem ili
naknadnim dopisivnjem menjati, odnosno ispravljati.

21
 Vozač stranog vozila svojim potpisom potvrđuje tačnost podataka unesenih u
obračunski list, a carinski radnik overava obračunski list svojim potpisom i službenim
pečatom.

 Naknada za strano teretno motorno vozilo, teretnu prikolicu i poluprikolicu u

dovozu, odvozu i provozu obračunava se na bazi tačke 1.

Prikolica koja je konstruisana za prevoz prtljaga putnika koji putuju autobusom koji
vuče tu prikolicu, ne smatra se teretnom prikolicom. Kao brutotonski kilometar smatra se
kretanje jedne tone ukupne težine vozila  (motornog vozila, teretne prikolice, odnosno
pupuprikolica) na rastojanju od    jednog kilometra.

Ukupnom težinom vozila smatra se težina samog vozila sa gorivom, priborom i

opremom, zajedno sa težinom stvari koje se prevoze u vozilu. Svaka započeta tona, odnosno
započeti kilometar, smatra se kao cela tona, odnosno ceo kilimetar.

 Naknada za autobus i autobusku prikolicu obračunava se na bazi tačke 2.

Prikolica za prevoz prtljaga putnika koji putuju autobusom koji vuče prikolicu smatra
se sastavnim delom autobusa.

Kao vozilo-kilometar smatra se izvršeno kretanje autobusa, odnosno njegove    

prikolice, na rastojanju od jednog kilometra.

 Kao ostala vozila na bazi tačke 3. smatraju se radna vozila (vatrogasna, čistilice,
drtalice, vozila za čišćenje slivnika, ambulantna vozila sa radioskopim uređajem, autodizalice,
dezinfekciona vozila i dr ), traktori (poljoprivredni, drumski i dr.) i radna mašina samohodne
ili na sopsvenim točkovima.
 Za obračunavanje dužine prevoza u kilometrima za pojedine relacije služi daljina
koji sporazumsno utvrđuju preduzeća  za puteve.
 Carinski radnik neće obračunavati naknadu za strano vozilo, ako vozač podnese
dokaz da je u pitanju vozilo kojim se obavlja vanredni prevoz ili prevoz iz člana
 Zakona o prevozu u međunarodnom drumskom saobraćaju, odnosno ako je
međunarodnim ugovorom, saglasno članu 55. tog zakona predviđeno da se vozila ne plaća
naknada.
 Prilikom izlaska iz Srbije vozač je dužan da izlaznoj carinarnici podnese obračunski
listi duplikat izjave, radi kontrole,obračunavanja naknade i naplate eventualne razlike.

8 VRSTE CARINSKIH POSTUPAKA

Vrste carinskih postupaka su sledeće, i to :
1. Stavljanje robe u slobodan promet
2. Tranzit ( spojnji i unutrašnji )
3. Carinsko skladištenje
4. Aktivno oplemenjivanje
5. Prerada pod carinskom kontrolom
6. Pasivno oplemenjivanje
7. Izvoz

Osnovne karakteristike navedenih postupaka ukratko su:

22
 1. Stavljanje robe u slobodan promet (čl.106-109. Carinskog zakona)
Stavljanje robe u slobodan promet podrazumeva okončanje carinskih postupaka u vezi
sa uvozom robe, kao i naplatu svih propisanih uvoznih dažbina, poreza, akciza i drugih
naknada, čime strana roba stiče status domaće robe. U ovom postupku najbitnije je da je
podneta dekleracija, a na carinskom organu je da odluči da li će vršiti pregled predate
dokumentacije ili fizički pregled robe, ili i jedno i drugo.U ovim slučajevima primenjuje se
princip selektivnog pregleda. Međutim, carinski organ ima zakonsko pravo da posle puštanja
robe, radi provere tačnosti podataka iz dekleracije, izvrši naknadnu kontrolu do isteka od pet
godina od dana prihvatanja dekleracije.

2. Tranzitni postupak (čl.118.-125. Carinskog zakona)

Postupak tranzita počinje prijavljivanjem robe ulaznoj graničnoj carinarnici ili
carinarnici gde je roba predhodno prijavljena, a završava se predajom robe i propisanih
isprava odredišnoj carinarnici. Deklarant koji je podneo tranzitnu dekleraciju odgovoran je za
predaju robe odredišnoj carinarnici u nepromenjenom stanju, a dužan je da položi I
obezbeđenje za plaćanje carinskog duga. Navedeno obezbeđenje se ne polaže u slučaju
prevoza robe poštom, vazdušnom ili železničkom saobraćaju i prevozom cevovodom ili
dalekovodom. Kada je u pitanju domaća roba za izvoz, ona se posle izvoznog carinjenja pod
carinskim nadzorom i carinskom kontrolom, zajedno sa propisanim ispravama upućuje
izvoznoj carinarnici radi izvoza u inostranstvo.
3. Carinsko skladištenje (čl.126.-138.Carinskog zakona)
Carinsko skladište je mesto gde se roba može smestiti u skladu sa propisanim
uslovima, koje odobri carinski organ i koje je pod carinskim nadzorom. Na osnovu podnete
dekleracije postupak carinskog skladištenja može se odobriti za smeštaj strane robe, koja u
tom slučaju ne podleže plaćanju uvoznih dažbina i merama komercijalne politike, kao I
domaće robe namenjene izvozu, koja smeštajem u carinsko skladište podleže primeni propisa
koji se primenjuju na izvoz te robe. Zakon poznaje dve vrste carinskog skladišta i to javno i
privatno. Javno carinsko skladište je skladište u kome držalac pruža usluge skladištenja za
svoju ili tuđu robu, dok je privatno carinsko skladište gde držalac može da drži samo svoju
robu. Isto tako se pravi razlika između držaoca i korisnika skladišta, pa je tako korisnik
skladišta lice koje je dužno da stavi robu u postupak carinskog skladištenja, a držalac je lice
kome je carinarnica odobrila da upravlja carinskim skladištem.

4. Aktivno oplemenjivanje (čl.139.-152.Carinskog zakona)

Aktivno oplemenjivanje je vrsta carinskog postupka koji treba posmatrati odvojeno od
ostalih slučajeva privremenog uvoza. Osnovna karakteristika aktivnog oplemenjivanja je da se
radi o procesu vršenja radnji nad uvezenom robom, koje menjaju njen prvobitni izgled i
kakvoću.Carinski zakon definiše te radnje kao obradu ukljujući montažu, sklapanje i ugradnju
u drugu robu, opravku robe, njenu restauraciju i dovođenje u ispravno stanje, kao i upotreba
određene robe koja nije sadržana u dobijenim proizvodima, ali omogućava ili olakšava
proizvodnju datih proizvoda. Najbitnije u svim postupcima je nadležnost carinskog organa da
odobri i prati realizaciju svakog deklarisanog postupka. U ovom postupku carinski organ
može odobriti proces oplemenjivanja, pri čemu se za uvezenu robu ne plaća carina,
namenjena je ponovnom izvozu u obliku dobijenih proizvoda (sistem odlaganja). Ovo znači
da uvezena roba podleže plaćanju carine, s tim što se carina ne naplaćuje ako se ispuni uslov
iz dobijenog odobrenja carinskog organa da se dobijeni proizvodi izvezu u inostranstvo.
Carinski organ takođe može odobriti da se uvezena roba stavi u slobodan promet uz plaćanje
carine, s tim što se nakon dobijenog proizvoda može odobriti povraćaj carinskog duga (sistem
povraćaja) ukoliko se roba izveze iz carinskog područja u obliku dobijenih proizvoda.

5. Prerada pod carinskom kontrolom (čl.153.-159. Carinskog zakona)

23
 Prerada pod carinskom kontrolom predstavlja carinski dozvoljen postupak u okviru
koga se uvozi strana roba, bez plaćanja uvoznih dažbina, prerađuje, obrađuje i dorađuje, a
posle toga stavlja u slobodan promet uz plaćanje carine po stopama predviđenim za dobijene
proizvode. Ovaj postupak se sprovodi na osnovu odobrenja carinskog organa koji ima
mogućnost fizičke kontrole kada oceni da je to neophodno. Ovaj postupak predstavlja novinu
u našem carinskom zakonodavstvu u cilju podsticanja domaće proizvodnje ka uvozu sirovina
i reprodukcionog materijala, a ne gotovih proizvoda.

6. Privremeni uvoz (čl.160-166. Carinskog zakona)

Privremeni uvoz kao dozvoljeni carinski postupak se potpuno odvojeno reguliše od
aktivnog oplemenjivanja jer se radi o korišćenju strane robe u zemlji uz obavezu ponovnog
izvoza u nepromenjenom stanju. Na robu koja se privremeno uvozi ne plaća se carina, a
odobrenje izdaje carinski organ na osnovu podnetog zahteva. Na osnovu ugovorenih uslova
kao i ispunjavanja svrhe privremenog uvoza, carinski organ propisuje rok u kome se uvezena
roba mora ponovno izvesti ili se mora odrediti novo dozvoljeno carinsko postupanje.

7. Pasivno oplemenjivanje (čl.167.-181.Carinskog zakona)

Pasivno oplemenjivanje je carinski postupak u kome se roba privremeno izvozi iz
carinskog područja, radi oplemenjivanja u inostranstvo. Proizvodi dobijeni u ovom postupku
se mogu staviti u slobodan promet sa potpunim ili delimičnim oslobađanjem od uvoznih
dažbina.Kao i za sve posebne carinske postupke i u ovom važi pravilo da se na osnovu
podnetog zahteva carinskom organu, odobrava pasivno oplemenjivanje. Pasivno
oplemenjivanje se mora izvršiti ponovnim uvozom dobijenih proizvoda u roku koji odobri
carinski organ, s tim što se isti može produžiti , ali ne duže od 12 meseci od dana izvoza.
Iznos uvoznih dažbina se utvrđuje tako što se od iznosa uvoznih dažbina obračunatih za
određeni proizvod koji je stavljen u slobodni promet odbije iznos uvoznih dažbina koje bi bile
obračunate istog dana za privremeno izvezenu robu, ako bi se ona uvozila iz države u kojoj je
obavljeno oplemenjivanje. U okviru ovog postupka, zakon predviđa poseban institut pasivnog
oplemenjivanja uz upotrebu sistema standardne zamene, što znači da se u postupku pasivnog
oplemenjivanja dobijeni proizvod može zameniti za uvozni proizvod koji se mora svrstati u
istu tarifnu oznaku, biti istog kvaliteta i imati iste tehničke karakteristike kao i dobijeni
proizvod. Ovakvu mogućnost, carinski organ odobriće u slučaju da se radi o opravci domaće
robe za koju se utvrdi da se ne može opraviti.

8. Izvoz (čl.182.-183.Carinskog zakona)

Carinskim zakonom predviđeno je davanje odobrenja od strane carinskog organa za
iznošenje robe iz carinskog područja. Ovo znači da se domaća roba stavlja u postupak izvoza
posle izdatog odobrenja, s tim da se ovaj postupak ne odnosi na postupak pasivnog
oplemenjivanja i tranzit domaće robe od jednog mesta na domaćem području do drugog mesta
na domaćem području preko strane teritorije. Stavljanje robe u postupak izvoza obavezuje
izvoznika da robu izveze iz carinskog područja u stanju u kakvom je bila u momentu
prihvatanja izvozne dekleracije. Izvozna dekleracija podnosi se carinskom organu nadležnom
prema sedištu ili prebivalištu izvoznika ili prema mestu u kome se roba pakuje, odnosno
utovara za izvoz. Prilikom obavljanja poslova izvoza robe, posebno treba obratiti pažnju na
opšta pravila za izdavanje uverenja o poreklu. Uverenje o domaćem poreklu EUR1 izdaje
nadležna carinska ispostava kada se radi o korišćenju preferencijalnog tretmana za izvoz robe
u EU, odnosno u zemlje sa kojima imamo zaključene sporazume o slobodnoj trgovini. Kada
su u pitanju uverenja o poreklu robe sa nepreferencijalnim tretmanom, a odnose se na izvoz u
SAD, Novi Zeland, Ukrajinu i Belorusiju iste izdaje Privredna komora Srbije

24
ZAKLJUČAK
Sva roba koja ulazi ili izlazi iz carinskog područja mora preći preko carinskog prelaza,
kao mesta koje je određeno za uvoz, izvoz i tranzit robe, prelaz lica i prevoznih sredstava
preko carinske linije. Lice koje unosi robu dužno je da istu prijavi i bez odlaganja preveze do
carinarnice, ili drugog mesta koji odredi carinski organ. Pre dopreme i pre deklarisanja, uz
odobrenje carinarnice, roba se može pregledati, uzeti uzorci, a sve u cilju određivanja carinski
dozvoljenog postupanja ili upotrebe robe. Roba dopremljena carinskom organu mota biti
obuhvaćena sažetom deklaracijom.

Sažeta deklaracija podnosi se odmah po dopremi robe carinskom organu, a rok za

njeno podnošenje, carinski organ može produžiti najduže do isteka radnog dana posle
dopreme robe.

Carinski organ može , pre stavljanja robe u određeni carinski postupak, odobriti I
koriščenje komercijalnih i transportnih isprava, kao sažete deklaracije, pod uslovom da sadrži
podatke neophodne za identifikaciju robe.

Radi bržeg obavljanja carinskih procedura , lice koje uvozi ili izvozi robu može na
osnovu pisanog zahteva od Uprave carine dobiti obavezujuće obaveštenje o svrstavanju robe
po Carinskoj tarifi, odnosno obavezujuće obaveštenje o poreklu robe. Ova obavezujuća
obaveštenja imaju dejstvo odluke donete u upravnom postupku.

25
LITERATURA
1. Jančetović-Atanasovski Mila, Komercijalno poznavanje robe,CID, Beograd, 2003.
2. M. Marković, Transport, špedicija, carine i osiguranje,CID, Beograd, 2003.
3. N.Milanović, Carinsko poslovanje, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2008.
4. T.Todorović, Carinsko poslovanje, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006.

Zakoni i propisi

1. Carinski zakon (Službeni Glasnik RS br. 73/2003. god. i 61/2005.)

2. Pravilnik o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanjadeklaracije i drugih
obrazaca u carinskom postupku (SlužbeniGlasnik Republike Srbije 129/2003.)
3. Uredba o carinski dozvoljenom postupanju carinskom robom, puštanju carinske robe i
naplati carinskog duga (Službeni Glasnik Republike Srbije broj 127 /2003.)
4. Zakon o carinskoj tarifi (Službeni Glasnik RS broj 62 /2005.)

26