P. 1
obrada carinskih dokumenta na graničnim prelazima

obrada carinskih dokumenta na graničnim prelazima

|Views: 972|Likes:
Published by djordje11

More info:

Published by: djordje11 on Feb 07, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/19/2013

pdf

text

original

*Ovde unesite naziv Vase škole , na primer Elektrotehnička škola Nikola Tesla, Zrenjanin

SEMINARSKI RAD
Predmet: *napišite naziv predmeta Tema:
obrada carinskih dokumenta na graničnim prelazima

Profesor-mentor: *ime mentora

Učenik: *Vase ime, razred

Jul, 2010.

SADRŽAJ
UVOD....................................................................................... 3 1 CARINSKA ROBA.....................................................................4 2 ISPRAVE U CARINSKOM POSTUPKU..........................................4 3 CARINSKE ISPRAVE.................................................................5
3.1 Tir konvencija...............................................................................5
3.1.1 Tir karnet........................................................................................5

3.2 Ata karnet...................................................................................10
3.2.1 Popunjavanje ATA karneta.............................................................12

3.3 Jedinstvena carinska isprava (JCI).................................................14 3.4 Deklaracija o carinskoj vrednosti robe..........................................15 3.5 Sažeta deklaracija.......................................................................15

4 KOMERCIJALNE I TRANSPORTNE ISPRAVE................................16 5 OSTALE ISPRAVE...................................................................18 6 PROMET OTROVA I OTPADA...................................................19 7 OBRAČUN I NAPLATA DRUMSKE TAKSE ZA STRANA TERETNA VOZILA.................................................................................... 21 8 VRSTE CARINSKIH POSTUPAKA..............................................22 ZAKLJUČAK.............................................................................25 LITERATURA...........................................................................26

2

u momentu kada roba prelazi nacionalnu granicu. U većini zemalja carinska tarifa se propisuje zakonom. Carina predstavlja vrstu posrednog poreza koji se naplaćuje kada roba prelazi carinsku liniju. plati propisanu sumu novca u korist države. izvozne i tranzitne carine. je na uvozne. po kriterijumu kretanja robe u odnosu na nacionalno tržište. Cilj carine nije da poveća državni prihod. Takođe.UVOD Carina predstavlja obavezu uvoznika-izvoznika da. fiskalne. naročito one koja tek počinje da se razvija. 3 . prohibativne i retorzivne. Carine predstvljaju stabilan i dugoročan instrument regulisanja spoljne trgovine i zaštite domaćeg tržišta. carine mogu biti autonomne i ugovorne (konvencionalne). Podela carina prema cilju primene je na zaštitne. Carinska tarifa ne može da se menja od slučaja do slučaja i prema trenutnoj potrebi kao drugi instrumenti spoljnotrgovinske politike. već zaštita domaće proizvodnje. Osnovna podela carina.

Kao carinske isprave u carinskom postupku koriste se na propisan način i to: Jedinstvena carinksa isprava. ili primaju i koje se iz tog područija izvoze. drukčiji od samog pojma robe. transportne isprave – kamionski tovarni listovi. To su: carinske isprave. domaća roba koja se prevozi iz jednog mesta u drugo mesto u Srbiji preko stranog Carinskog područija i dr. to još uvek ne znači da ej i carinska roba. Komercijalne i transportne isprave. gas. Isprave koje se podnose prilikom prijavljivanja carinske robe moraju biti pravilno i tačno popunjene. razumljivo. radi njegovog sprovođenja. Ostale isprave.Ako je roba proizvod ljudskog rada namenjen tržištu. železnički tovarni listovi i druge isprave. Isprave u carinskom postupku možemo podeliti na: Carinske isprave. Carina i druge uvozne dažbine plaćaju se po podmirenju troškova nastalih u vezi sa robom. Obaveze prijavljivanja carinske robe nadležnim organima carinske službe od strane drugih državnih organa je takođe zakonom regulisana. Zakonom je precizno data formulacija carinske robe za neke robe koje mogu da budu za neke učesnike u carinskom postupku i diskutabilne. Kao carinska roba smatraju se i: žive životinje. da se carinska roba mora prijaviti carinicima. odnosno prenose. Zakonska je obaveza. Takođe je data precizna definicija da se carinkom robom u smislu Carinskog zakona ne smatraju : javne isprave..fakture. elektična energia. i dr. jer posledice za nepridržavanje ove obaveze mogu biti veoma skupe. brodovi ili avijoni koji se uvoze. komercijalne isprave. . iz čega proističu i određene posledice. odnosno iznose ili šalju dalje. ( DCV ) 4      . čekovi. odnosno unose.1 CARINSKA ROBA Pojam carinske robe je. Carinska roba je sve stvari koje se u carinsko područije uvoze. prospekti i dr. ili su preko tog područija u tranzitu. 2 ISPRAVE U CARINSKOM POSTUPKU U carinskom postupku koriste se različite isprave. ( JCI ) Deklaracija o carinskoj vrednosti. menice.

sigurna vozila ili kontejneri kojima se roba prevozi. Otpočinjanje sa primenom TIR konvencije na carinskom podrucju SR Jugoslavije predstavlja rezultat regulisanja statusa SR Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama. Postoji pet osnovnih principa na kojima je zasnovan TIR sistem: 1. Danas važeca dopunjena i modifikovana Konvencija o medjunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR stupila je na snagu 1975.godine. medjunarodno prihvacen garantni lanac na osnovu medjunarodno priznategarancije.12.godine.2001. Na carinskom podrucju SR Jugoslavije ponovo je zvanicno pocela da se primenjuje od 01. Tir karnet Karnet TIR kao jedan od glavnih stubova TIR sistema. pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija.godine. predstavlja međunarodno prihvaćen carinsko kontrolni dokument za međunarodni drumski prevoz (MDP) robe od strane carinskih organa. i koja omogucava olakšano kretanje robe pod carinskim nadzorom u medjunarodnoj trgovini uz istovremeno obezbedjen medjunarodni garantni lanac. jedino je ovlašćeno za štampanje karneta TIR.1 Tir konvencija TIR Konvencija je medjunarodna konvencija kojom se reguliše medjunarodni drumski prevoz robe na osnovu karneta TIR.godine u Ženevi. medjusobno prihvacena carinska kontrola u tranzitnim zemljama i 5. 3. ( SP ) 3 CARINSKE ISPRAVE 3. 2.  Sažeta deklaracija. kontrolisani pristup za prevoznike. Tranzitni sistem TIR prvi put je uspostavljen 1959. Istovremeno.aprila 1992. tako i zemlji tranzita i odredišta. odnosno nosioce TIR sistema. Međunarodno udruženje drumskih prevoznika (IRU) sa sedištem u Ženevi. kako u zemlji polaska. na globalnom nivou izdaje i distibuira karnete TIR nacionalnim garantnim udruženjima. kao medjunarodna carinska isprava. prema uslovima koji su utvrđeni 5 . IRU pod nadzorom Izvršnog odbora TIR (TIRExB). a na osnovu izjave Generanog sekretara Ujedinjenih nacija od 12.marta 2001. TIR karnet. vraćanjem i čuvanjem TIR karneta.godine. 4. IRU rukovodi izdavanjem. što je omogucilo da se naša zemlja smatra stranom ugovornicom Konvencije TIR retroaktivno od 27. ( SD ) Spisak pošiljke.

iru iru Udruženje udruženje držalac držalac vozač vozač polazna carinarnica odredišna carinarnica tranzitna carinarnica Slika 1. Jedini je cilj odredbe da se u spisku robe koja se prevozi na osnovu karneta TIR mora odvojeno navesti sadržaj svakog vozila u skupu vozila ili svakog kontejnera uprošćavanje carinskog pregleda sadržaja vozila ili kontejnera. 6 . Stoga se svako odstupanje između stvarnog sadržaja vozila ili kontejnera i sadržaja upisanog u spisak robe ne smatra povredom odredbi Konvencije. i pošto ga je vozar propisno popunio. u koji su upisani IRU i naziv nacionalnog udruženja izdavaca. odnosno robnom manifestu. bez obzira na odstupanje. Karnet TIR. u karnetu TIR treba odvojeno naznačiti sadržaj svakog vozila u skupu vozila ili svakog kontejnera.ugovorom o obavezivanju koji je zaključen između udruženja sa IRU. pod uslovom da je sa njim počeo posao u polaznoj carinarnici. Međutim. Ako prevoznik podnese nadležnom organu dokaze da sva roba koja je upisana u spisak robe odgovara ukupnoj količini robe utovarene na skup vozila ili u kontejnere. a koja se prevozi na osnovu karneta TIR. u roku koje je odredilo udruženje izdavač. a u skladu sa uslovima utvrđenim u izjavi o obavezivanju koju je prevoznik zaključio sa udruženjem. predstavlja međunarodnu važeću garanciju za robu koja se prevozi na osnovu karneta TIR. Karnet TIR se popunjava za jedno putovanje drumskog vozila ili kontejnera. karnet TIR se može popuniti i za skup vozila ili za više kontejnera koji su utovareni na jedno drumsko vozilo ili na skup vozila. U tom slučaju u spisku robe. Sadrži onoliko kupona za carinska zaduživanja i razduživanja koliko je neophodno za tranzitnu operaciju. Kretanje karneta TIR Karnet TIR važi sve do okončanja poslova međunarodnog drumskog prevoza u poslednjoj odredišnoj carinarnici. Shodno tome. svako nacionalno udruženje izdaje karnete TIR prevoznicima u svojoj zemlji. s njihovim pečatima i potpisima. to se po pravilu neće smatrati povredom carinskih zahteva.

Karnet TIR može da se podnese odredišnoj carinarnici samo ako su sve polazne carinarnice primile (registrovale) karnet TIR. Naslovna strana (prenje korice karneta) u zaglavlju sadrži: naziv izdavaoca karneta IRU Međunarodno udruženje drumskih prevoznika. Kada se karnet TIR jednom popuni. koji se ne koristi za carinske potrebe. s tim da polaznih i odredišnih carinarnica može da ima najviše četiri (npr. Roba mora biti utovarena tako da pošiljka. zadnje korice karneta jedinstvene žute boje sa identifikacionom karticom. 14 i 20 vaučera. Rok važenja TIR karneta može biti najviše 60 dana od dana izdavanja i 7 . sa izuzetkom naslovne strane koja je štampana na francuskom i engleskom jeziku i robnog manifesta koji je na engleskom jeziku. 4. Ukupan broj vaučera zavisi od broja polaznih. Prvi. nije dopušteno zahtevati dodatne. naslovne strane. koji je od značaja za polaznu carinarnicu. obuhvata rubrike od 1 – 5. jedna polazna carinamica i tri odredišne carinarnice. smatraće se usputnim izlaznim. ili dve polazne i dve odredišne. poslovi međunarodnog drumskog prevoza na osnovu karneta TIR privremeno će se odložiti za taj deo putovanja. koje će se istovariti u drugim mestima istovara. Isti postupak primeniće se kada držalac isprave ne koristi kamet TIR za jedan deo putovanja na području neke strane ugovornice zbog postojanja postupka carinskog tranzita koji je više pojednostavljen ili kada nije potrebno korišćenje carinskog tranzita. obzirom da će polazna carinarnica overiti karnet i odobriti započinjanje TIR operacije. Obrazac TIR karneta sastoji se od: 1. odnosno usputnim ulaznim carinarnicama. zavisno od slučaja. formulara za podnošenje službenog izveštaja i 5. u kojima je prevoz pod TIR privremeno obustavljen ili ponovo prihvaćen. broj karneta. Svaka strana vaučera i kontrolnog kupona obeležena je uzastopnim rednim brojevima. nove karnete TIR u usputnim carinarnicama. Gornja polovina koju popunjava nacionalno udruženje garant. Kada se deo prevoza na osnovu karneta TIR obavlja preko područja neke države koja nije strana ugovrnica ove konvencije. 6. prednje korice karneta jedinstvene žute boje. a da pri tom nije potrebno istovariti ostale pošiljke. ili tri polazne i jedna odredišna carinarnica). koja će se istovariti u prvom mestu istovara. seta vaučera i kontrolnih kupona bele i zelene boje. 2. Naslovna strana je dalje podeljena na dva dela. robnog (žutog) manifesta.U okviru posla međunarodnog drumskog prevoza može biti uključeno više polaznih i odredišnih carinamica. TIR karnet može imati 4. U takvim slučajevima carinarnice. može skinuti s vozila ili kontejnera. tranzitnih i odredišnih zemalja. ukoliko se prevoznik pojavi pre isteka ali takođe i na sam dan isteka važnosti koji je upisan u ovoj rubrici. gornji deo popunjava nacionalno udruženje garant a donji nosioc TIR karneta – prevoznik. pod uslovom da su carinska obeležja i identifikacione oznake ostali neoštećeni. sa kontrolnim kuponima koji su vezani uz vaučer. i to: Rubrika 1 – upisuje se datum važnosti TIR karneta. Karnet TIR štampan je na francuskom jeziku. 3. U tom slučaju carinski organi strane ugovornice na čijem se području putovanje nastavlja prihvatiće karnet TIR radi ponovnog započinjanja posla međunarodnog drumskog prevoza. broj vaučera i vodeni žig.

8 . sa kontrolnim kuponima koji su vezani uz vaučer. Drugi list TIR karneta predstavlja robni (žuti) manifest. i to: Rubrika 6 – upisuje se zemlja. Rubrika 7 – upisuje se zemlja. Rubrika 10 – upisuje se identifikacioni broj ili brojevi kontejnera. Uverenje o odobrenju drumskog vozila za prevoz robe pod carinskim obeležjem izdaje carinarnica u kojem konstatuje da drumsko vozilo ispunjava propisane tehničke uslove.14 i 20 vaučera. na rok od 60 dana može se dodati vreme potrebno za putovanje ali ne duže od 60 dana. Međutim nosioc TIR karneta. Ukoliko se prevoznik pojavi zadnjeg dana važnosti. obuhvata rubrike od 6 – 12. TIR karnet ukupno može imati 4. koji se ne koristi za carinske potrebe. Donja polovina koju popunjava nosioc TIR operacije (prevoznik). Moguće je da roba bude istovarena u više zemalja. Prevoznik koji vozi pod TIR sistemom mora na zahtev carinskog organa uvek priložiti original uverenja.kabasta roba. tranzitnih i odredišnih zemalja. Ovo uverenje se obnavlja svake 2 godine. Rubrika 4 – stavlja se potpis ovlašćenog predstavnika udruženja izdavaoca i pečat. Potpis predstavlja izjavu kojom nosilac preuzima odgovornost za tačnost podataka koji su uneti u TIR karnet. odnosno zemlje polaska. odnosno zemlje odredišta. Rubrika 5 – stavljen je potpis generalnog sekretara međunarodne organizacije IRU. osim za kontejnere gde nije vremenski ograničeno. Rok važnosti uverenja mora da omogući da se u datom roku okonča TIR operacija.6. Ukoliko nosioc TIR karneta ne poseduje original uverenja ili je rok važnosti istog protekao. Moguće je da roba bude utovarena u više zemalja.isti se ne može produžiti. Rubrika 12 – stavlja se potpis nosioca TIR karneta. Treba uneti broj svakog kontejnera koji sadrži robu po TIR karnetom. odnosno prevoznik istovremeno prilikom popunjavanja vaučera popunjava identične rubrike i u robnom manifestu. Rubrika 3 – upisuje se pun naziv i adresa nosioca (prevoznika) koji je odgovoran za TIR operaciju. Ukoliko prikolica ili poluprikolica nema registarski broj. Zemlja odredišta treba da bude zemlja u kojoj se TIR operacija završava. Zemlja polaska treba da bude zemlja u kojoj je TIR operacija započeta. odnosno poluprikolice. Nakon robnog manifesta nalaze se setovi vaučera i kontrolnih kupona bele i zelene boje. TIR operacija će se prekinuti. I vaučeri i kontrolni kuponi su označeni uzastopnim rednim brojevima. Ukupan broj vaučera zavisi od broja polaznih. uneće se njihov identifikacioni broj ili broj proizvođača. Ukoliko prikolica ili poluprikolica nema registarski broj. odnosno naziv udruženja izdavaoca.). Rubrika 9 – upisuje se broj i datum Uverenja o odobrenju drumskog vozila prikolice. u uverenju uneće se njihov identifikacioni broj ili broj proizvođača. kao i da nema opasnosti za krijumčarenje robe u tovarnom prostoru prikolice ili poluprikolice. rasuta roba i sl. odnosno poluprikolice. s tim što ovde treba upisati samo relevantne napomene (npr. Rubrika 8 – upisuje se registarski broj drumskog vozila i prikolice. Ova rubrika mora biti overena zvaničnim pečatom udruženja koji je porijavljen IRU. Rubrika 11 – upisuju se napomene. Rubrika 2 – upisuje se naziv nacionalnog udruženja garanta.

Rubrika 4 – upisuje se pun naziv i adresa nosioca. s tim što carinski organi tranzitnih zemalja imaju pravo da zahtevaju prevod na nacionalni jezik. dok su zeleni vaučeri namenjeni izlaznim. Nosioc TIR karneta u obavezi je da popuni rubrike od 2-13 na svim primercima vaučera. Podaci se po pravilu unose pisaćom mašinom. koji su priloženi uz TIR karnet. isti se neće prepravljati već je obaveza da se pogrešan. Rubrika 5 – upisana je zemlja/zemlje polaska. s tim da može biti najviše 3 odredišne carinarnice. Ukoliko je neki podatak pogrešno upisan ili je došlo do izmene podatka. 14 i 15 sadrže potpis prevoznika ili ovlašćenog predstavnika. U rubrici 9 upisuju se oznake i brojevi za identifikaciju robe. Rubrika 3 – upisan je naziv izdavaoca TIR karneta – IRU (Međunarodno udruženje drumskih prevoznika). ali da budu čitki na svim listovima. kojih najviše može biti tri. s tim da mogu biti uneti i ručno. kao i na robnom manifestu. Potpis predstavlja izjavu da je nosic preuzeo odgovornost za tačnost podataka koji su uneti u TIR karnet. kao i da se ispravka potpiše i overi od strane carinske službe. Rubrika 12 – upisuje se ukupan i pojedinačan broj koleta za svaku odredišnu carinarnicu. (ova rubrika je identična sa rubrikom 7 naslovne strane). Rubrika 8 – sadrži podatke o priloženim dokumentima (na pr. CMR. Rubrike 9. Ukoliko prikolica ili poluprikolica nema registarski broj. kojih najviše može biti tri.). Veoma bitna napomena je da TIR karnet može da sadrži ukupno 4 polazne i odredišne carinarnice u bilo kojoj kombinaciji (1 polazna i 3 odredišne. bez obzira da li će isti biti iskorišćeni ili ne u toku TIR operacije. Rubrika 7 – upisuje se registarski broj drumskog vozila i prikolice. U Rubrici 1 svih vaučera odštampan je broj TIR karneta sa naslovne strane. 2 polazne i 2 odredišne i 3 polazne i 1 odredišna).Beli vaučeri namenjeni su polaznoim i ulaznim carinarnicama. Ispravka i overa se vrše na svim primercima vaučera. odnosno odredišnim carinarnicama. Rubrike 13. mesto i datum potpisa i pečat preduzeća. odnosno izmenjen podatak precrta a ispod njega upiše novi. TIR karnet se popunjava na jeziku zemlje otpreme. i to: Rubrika 2 – upisuje se naziv polaznih carinarnica. u rubrici 10 – broj koleta i trgovački naziv robe i u rubrici 11 – bruto težina robe. Podaci na svim vaučerima moraju biti identični. koja je vršila izmenu. kojih najviše može biti tri. odnosno prevoznika koji je odgovoran za TIR operaciju (ova rubrika je identična sa rubrikom 3 naslovne strane). odnosno poluprikolice. Nosioc TIR karneta mora popuniti rubrike od 2-13 na svim primercima vaučera i robnom manifestu. 9 . fakture i dr. Rubrika 6 – upisana je zemlja/zemlje odredišta. uneće se njihov identifikacioni broj ili broj proizvođača (ova rubrika je identična sa rubrikom 8 naslovne strane). (ova rubrika je identična sa rubrikom 6 naslovne strane). 10 i 11 sadrže podatke vezane za robu koja se prevozi.

(“Službeni list SRJ” br. ATA karnet izdaju i za njega garantuju nacionalne organizacije zemalja članica i potpisnica ATA konvencije. a ukoliko su povređene plombe. odnosno carinske ispostave. 3. Rubrika 18 – unosi se zvanični naziv polazne carinarnice. tovarni list i dr. širom sveta koristi u cilju skraćivanja . Carinske administracije u preko 58 zemalja sveta su prihvatile ATA karnet kao garanciju da 10 .2 Ata karnet Ideja o ATA karnetu se rodila pre četrdeset godina. Odluke o posebnim merama carinskog nadzora nad robom koja je u provozu preko carinskog područja SR Jugoslavije. robu koja se koristi za prezentacije. popuniti odgovarajuće rubrike i overiti TIR karnet. Konvencija pokriva tri kategorije međunarodne robne trgovine. izložbama i sličnim događajima. Polazna carinarnica popunjava i overava sve primarke vaučera i robni manifest u rubrici 16 i 17 .Nakon popunjavanja navedenih podataka kod polazne carinarnice može se započeti TIR operacija. Rubrika 23 – vrši se potpis i overa sa carinskim pečatom i datumom. kao i robni manifest. profesionalnu opremu. na sajmovima. Rubrika 22 – unosi se zvanični naziv izlazne carinarnice. Nakon što je polazna carinarnica utvrdila da su ispunjeni uslovi za prevoz robe po osnovu karneta TIR. uključujući i dodatne vaučere. odnosno oznake isti se neće popunjavati. Svetska carinska organizacija (WCO) je usvojila "Konvenciju o ATA karnetima kao privremenim dozvolama za uvoz roba". Glavni administrator ATA karneta je Međunarodni biro privredih komora (International Bureau of Chambers of Commerce . 1961. u cilju olakšavanja i podsticanja svetske trgovine. odnosno carinske ispostave. dok rubrike od 18-23 popunjava na prvom belom i narednom zelenom vaučeru. godine. Uverenje o odobrenju za prevoz drumskim vozilom (prikolica. koje obuhvataju:    komercijalne uzorke. odnosno datum kada transport mora da stigne na izlaznu carinsku ispostavu.IBCC). ubrzavanja i olakšavanja carinskih procedura koje se primenjuju kod privremenog uvoza. Rubrika 21 – unosi se referentni broj iz carinskog registra (TIR/broj/godina).ICC). Ovaj rok zavisi od nacionalnih propisa – shodno odredbama člana 1.73/93.). i to na svakom pojedinačnom vaučeru. ATA karnet predstavlja međunarodni carinski dokument koji se. ili druge relevantne napomene. poluprikolica ili kontejner). drumsko vozilo i karnet podnosi se prateća dokumentacija (fakture. Rubrika 16 i 17 – unosi se oznaka carinske plombe i potpis. Uz robu. Rubrika 19 – nalazi se kvadratić koji se u polaznoj carinarnici ne popunjava. koji je integralni deo Međunarodne privredne komore u Parizu (International Chamber of Commerce . ATA je skkraćenica nastala od engleskih ili francuskih reči "Admission Temporaire/Temporary Admission". pečat i datum overe carinske službe. Rubrika 20 – unosi se vremenski rok za tranzit carinske robe. 81/93) ne može biti duži od 72 časa. ali u svakoj narednoj ulaznoj ukoliko su pečati i identifikacione oznake nedirnute staviće se oznaka H. ista će staviti carinska obeležja.

Tako na primer SAD propisuju da ATA karnet mora pokriti 40% vrednosti robe izlistane na njemu.  smanjuje vreme potrebno da se obave sve carinske i uvozno-izvozne procedure  eliminiše elemenat neizvesnosti kod carinskih i uvozno-izvoznih procedura.će sve carine i takse biti plaćene ako se roba deklarisana ATA karnetom ne koristi u skladu sa pravilima za njeno korištenje. Pojedine zemlje propisuju i sam tekst garancija koje prate ATA karnet. tako i za vlasnika ATA karneta.    ATA karnet se izdaje i glasi na vlasnika robe koja se privremeno izvozi ili uvozi. dok propisi Izraela ili Koreje nalažu da se pokrije 100% vrednosti robe. tako da ATA garancija pokriva sve dažbine do tog iznosa. Da bi se sprečile zloupotrebe ATA karneta sa jedne strane. Ne može glasiti na špeditera ili vozara. tako da razliku mora pokriti vlasnik robe ili uvoznik.  unapred su poznati svi uslovi privremenog uvoza ili izvoza. vredi godinu dana od dana izdavanja. Ovo po neki put predstavlja i problem jer su u nekim zemljama uvozne dažbine veće od 25% vrednosti robe. a prema podacima iz 1998. sa druge strane. 11 .  omogućava da se prilikom privremenog izvoza ili uvoza sve formalnosti obave putem samo jednog dokumenta. tako da se lakše sklapaju trgovinski dogovori. u Sjedinjenim Američkim Državama je 0. međunarodno je prihvaćeni dokument u preko 60 zemalja sveta.000. zakonodavstva raznih zemalja su predvidela i razne druge obaveze kako za izdavača.000 dolara). izdato je 194. ATA carinska garancija pokriva 25% vrednosti robe (maksimalna pojedinačna vrednost robe izlistane na ATA karnetu ne može biti veća od 1. Visina pokrića vrednosti same robe varira od zemlje do zemlje i njihovih spoljnotrgovinskih propisa. Ukoliko se to ne uradi na vreme u najvećem broju zemalja se pored carina i taksa plaćaju i posebni penali za kašnjenje. Tako na primer SAD su propisale da tekst garancije mora biti identičan tekstu garancije osiguravajućeg društva Lloyd's of London. i da bi se državne administracije obezbedile da će naplatiti pripadajuće dažbine u slučaju postupanja koja su suprotna ATA konvenciji.  smanjuje troškove carinskih i uvozno-izvoznih procedura. dažbina i poreza na dodatnu vrednost (VAT) prilikom privremenog uvoza i njihov povraćaj prilikom vraćanja privremeno uvezene robe u inostranstvo. npr. Moguće je definitivno ocariniti deo ili svu količinu robe koja se privremeno uvozi ili izvozi. Prednosti korišćenja ATA karneta: može se neograničeno koristiti kao garancija za privremeni uvoz. Cena izdavanja ATA karneta.986 ATA karneta koji su pokrivali privremeni uvoz vrednosti od skoro 12 milijardi dolara. godine.  eliminiše plaćanje carina.  pojednostavljuje carinsku proceduru. U poslednjih četrdeset godina ATA karnet je postao široko prihvaćen kao međunarodni carinski dokument.75 dolara za svakih 100 dolara vrednosti robe. ATA karnet pruža dve vrste garancija: garantuje pokriće vrednosti uvoznih dažbina i predstavlja garanciju za samu robu.

rok zа ponovni izvoz. Rubrikа 4. te potpis cаrinskog rаdnikа i pečаt cаrinske ispostаve. (Rok zа ponovni izvoz). te ukoliko su ispunjeni uslovi zа privremeni 12 . H-uvoznog kuponа nа sledeći nаčin: Hb) . a koji se moraju ispuniti da bi se dobio ATA karnet (na primer: da se poslovima spoljne trgovine kompanija bavi najmanje tri godine ili da vrednost kompanije ne može biti manja od dvostruke vrednosti robe izlistane na ATA karnetu ili da postoji u tom smislu garancija neke druge institucije. Rubrikа 6.S obzirom da izdavanje ATA karneta predstavlja veliku povlasticu za kompaniju kojoj je izdat. obаvezno se upisuje nаmenа privremenog uvozа i mesto nа kojem će privremeno uvezenа robа biti (npr. izdаvаteljsko udruženje i dаtum do kojeg odnosni kаrnet vаži). Ulаznа grаničnа ispostаvа proverаvа jesu li prаvilno popunjene rubrike A do E uvoznog kuponа. upisuje se mesto. Popunjen i overen uvozni tаlon ostаje u ATA kаrnet. (Ostаle primjedbe). te tаkođe i rubrikа G koju popunjаvа izdаvаteljsko udruženje (broj kаrnetа. upisuju se redni brojevi robe iz glаvnog popisа kojа se privremeno uvozi (npr. mesec. odnosno prijаvljivаnje robe cаrinаrnici (kojа je identičnа rubrici 2 uvoznog tаlonа). Ako se nа ulаznoj grаničnoj cаrinskoj ispostаvi ne može utvrditi dа li su ispunjeni uslovi zа odobrаvаnje postupkа privremenog uvozа zа odnosnu robu. upisuje se broj pod kojim je kаrnet evidentirаn u kontrolnik K 420. čitljivo se upisuje godinа. Jesenski međunаrodni zаgrebаčki velesаjаm 2006). koji variraju u zakonodavstvima raznih zemalja. pravnog ili čak u nekim slučajevima i fizičkog lica. te cаrinskа ispostаvа. upisuje se ulаznа grаničnа ispostаvа. i slično). Hd) . postoje i razni drugi zahtevi. Popunjavanje ATA karneta Popunjаvаnje ATA kаrnetа zа privremeni uvoz Uvozni tаlon popunjаvа se nа sledeći nаčin: Rubrikа 1. potpis uredujućeg cаrinskog službenikа i pečаt cаrinske ispostаve. Rubrikа 7. Hc) . mesec i dаn zа ponovni izvoz robe (potrebno je pаziti dа rok zа ponovni izvoz robe ne bude duži od dаtumа do kojeg odnosni kаrnet vаži). Rubrikа 2. Rubrikа 5. te je dužnа popuniti rubriku. dаn). dаn). 1-14).broj pod kojim je kаrnet zаveden u odgovаrаjući kontrolnik K-420 (identičаn rubrici 3 uvoznog tаlonа).cаrinskа obeležjа. mesec. cаrinski službenik je dužаn istu u trаnzitnom postupku (K 420) uputiti nа unutrаšnju cаrinsku ispostаvu kojа će rаzdužiti provozni postupаk u kontrolnik K 440 . Preko 60 zemalja sveta prihvata ATA karnet kao međunarodni carinski dokument koji se koristi prilikom privremenog uvoza ili izvoza roba. upisuje se dаtum (godinа. a istovremeno nesavesnima pruža mogućnost za mahinacije za koje može da odgovara i nacionalna asocijacija koja izdaje ATA karnet. te Rubrikа 8. dаtum (godinа. Rubrikа 3.

Uredujući cаrinski službenik nа polаznoj cаrinskoj ispostаvi popunjаvа i gornji deo provoznog tаlonа koji ostаje u kаrnetu. Ovаko popunjenа potvrdа odredišne cаrinske ispostаve prihvаtа se kаo rаzduženje provoznog postupkа. rubrikа 5. upisuje se dаtum (godinа. dаn) i isto ovjerаvа potpisom cаrinskog rаdnikа i pečаtom cаrinske ispostаve.upisuje se polаznа / otpremnа cаrinskа ispostаvа.аko je potrebno). Hd) . te izdаvаteljsko udruženje. rubrikа 4. to se nаvodi u ovoj rubrici. te rubrikа 7.  provoz robe između ulаzne grаnične cаrinske ispostаve i unutrаšnje cаrinske ispostаve. potrebno je podneti provozni set JCD-а.upisuju se odredišnа cаrinskа ispostаvа.  provoz između dvije unutrаšnje cаrinske ispostаve. odnosno njegov zаstupnik. аko ih imа. Isto kаo i kod uvoznog kuponа. mesec. rubrikа 2.rok zа prijаvljivаnje robe odredišnoj cаrinskoj ispostаvi. Pri tome. rubrikа 3. Polаznа cаrinskа ispostаvа popunjаvа rubrike: Hа) . He) . dаtum (godinа.аko je svа robа zаistа i stiglа u odredišnu cаrinsku ispostаvu). 13 . dаtum (godinа. te odredišnu cаrinsku ispostаvu. upisuje se polаznа / otpremnа cаrinskа ispostаvа. Originаl kuponа cаrinski službenik odvаjа iz kаrnetа. rubrikа 6. dаn). dok osenčаnа rubriku H popunjаvа polаznа cаrinskа ispostаvа kod koje zаpočinje provozni postupаk zа odnosnu robu. Hb) . overiti odgovаrаjuće rubrike nа nаpred nаvedeni nаčin kаo ulаznа grаničnа cаrinskа ispostаvа. U slučаju dа nа odredišnu cаrinsku ispostаvu nije stiglа svа robа nаvedenа u gornjoj prijаvi.upisuju se cаrinskа obeležjа. а аko se u kаrnetu ne nаlаzi potrebаn broj plаvih listovа. Trаnzitni kupon se popunjаvа u dvа primerkа (originаl i kopiju). odredišnа cаrinskа ispostаvа potvrđuje potpisom i overаvа pečаtom. dаn). upisuje se mesto. polаznа / optremnа cаrinskа ispostаvа popunjаvа provozni tаlon (trаnsit counterfoil) plаve boje i trаnzitni kupon (trаnsit voucher) plаve boje. mesec. mesec. Trаnzitni postupаk se može odobriti nа osnovu provoznog listа ATA kаrnetа (plаve boje). Kаdа se ATA kаrnet korist zа provoz robe. а kopije kuponа ostаje u kаrnetu zа odredišnu cаrinsku ispostаvu.  provoz između unutrаšnje cаrinske ispostаve i izlаzne grаnične cаrinske ispostаve. nа nаčin dа u rubriku:  Hf (potvrdа robe nаvedene u gornjoj prijаvi . neosjenčаne rubrike popunjаvа korisnik kаrnetа. Odredišnа cаrinаskа ispostаvа popunjаvа donji deo osenčаnа rubrike H provoznog kuponа. аli u kontrolnik K 410. upisuje se rok zа prijаvu robe odredišnoj cаrinskoj ispostаvi. te potpis cаrinskog rаdnikа i pečаt cаrinske ispostаve.uvoz robe. upisuju se redni brojevi robe iz glаvnog popisа te ulаznа cаrinskа ispostаvа. Nаvedene podаtke. upisuje se broj pod kojim je kаrnet evidentirаn u kontrolnik K 420. te izdvаjа kupon iz kаrnetа zа evidenciju.broj pod kojim je kаrnet evidentirаn u kontrolnik K 420. kаko sledi: Rubrikа 1. а u  Hg (ostаle primjedbe . Hc) . plаvi listovi ATA kаrnetа se mogu koristiti zа:  provoz kroz cаrinsko područje Republike Srbije između grаničnih cаrinskih ispostаvа (ulаzne i izlаzne). potpis cаrinskog rаdnikа i pečаtm cаrinske ispostаve.

3) treći primerak . smeštaja robe u konsignaciono skladište i upućivanja robe iz konsignacionog skladišta u druge prostorije i prostore pod carinskim nadzorom. Carinske isprave za prijavljivanje robe. Četvrti primerak je za odredišnu carinarnicu i za potvrđivanje prijema. Svaki primerak je označen posebnom bojom duž desne ivice posebnom oznakom. Specifikacije za razduženje privremeno uvezene. otprema iz carinskog područja Jugoslavije ili naknadno upućuje drugoj carinarnici drumskim prevoznim sredstvima i postupak uvoznog. Primerci JCI koriste se na sledeći način: 1) prvi primerak zadržava carinarnica prilikom sprovođenja određenog postupka. Treći primerak je za izvoznika/pošiljaoca i za uvoznika. te osjenčаnih rubrikа izvoznog kuponа u prаvilu je identičаn popunjаvаnju rubrikа kod privremenog uvozа robe. kojim se propisuju se sadržina i oblik. Nаčin popunjаvаnjа izvoznog tаlonа. JCI se sastoji od pet primeraka. Popunjen i overen izvozni kupon izlаznа cаrinskа ispostаvа evidentirа u kontrolnik K 400.crvenom bojom i oznakom 1/6. 2) drugi primerak služi za potrebe AOP i potrebe statistike.zelenom bojom i oznakom 2/7. te odvаjа iz kаrnetа i zаdržаvа zа evidenciju. način popunjavanja i način podnošenja Jedinstvene carinske isprave.plavom bojom i oznakom 5/4. Popunjen i overen izvozni tаlon ostаje u ATA kаrnet. Na osnovu Jedinstvene carinske isprave (JCI) sprovode se mere carinskog nadzora nad robom koja se doprema u carinsko područje Jugoslavije. odnosno izvezene robe i Lista promene podataka. ili van carinskog područja Jugoslavije. Popunjаvаnje ATA kаrnetа pri privremenom izvozu robe Izlаznа grаničnа cаrinskа ispostаvа popunjаvа osenčаnа rubriku H (potvrdа cаrine nа polаsku) nа prednjoj strаnici kаrnetа.žutom bojom i oznakom 3/8. 5) peti primerak . i to: 1) prvi primerak . Drugi primerak je za AOP za izvozno carinjenje i za AOP . slobodnu zonu ili carinsku zonu. 14 .uvozno carinjenje. 2) drugi primerak .Odredišnа cаrinskа ispostаvа tаkođe popunjаvа i donji deo provoznog tаlonа u odgovаrаjućim rubrikаmа 1 .. 4) četvrti primerak .plavom bojom i oznakom 4/5.6.3 Jedinstvena carinska isprava (JCI) Jedinstvena carinska isprava definisana je Pravilnikom o sadržini i korišćenju isprava u carinskom postupku. te izvozni tаlon (ekportаtion counterfoil) žute boje i izvozni kupon (ekportаtion voucher) žute boje. Peti primerak je za potvrđivanje prijema i za odredišnu carinarnicu. Prvi primerak je za carinarnicu izvoznog carinjenja/upućivanja i za carinarnicu uvoznog carinjenja. 3. odnosno izvoznog carinjenja robe.

podnosi dodatne primerke 3/8.  Ako se uvezena roba carini na osnovu postupka pojednostavljene deklaracije.000 evra u dinarskoj protivrednosti. čija je carinska vrednost pošiljke do 1. osim propisanih primeraka.  Ako se carini roba na osnovu zamene za neispravnu robu i ako se carini roba koja se vraća iz inostranstva kao neodgovarajuća ili neprodata.  Ako se carini roba bez plaćanja protivrednosti. fiskalne funkcije. 4) četvrti i peti primerak se koriste u sprovođenju mera carinskog nadzora prilikom uvoza. osim u sledećim slučajevima:  Ako je ukupna carinska vrednost pošiljke do 5. Ako se zbog obezbeđivanja određenih prava u vezi s robom. a prilikom uvoza robe . Najveći broj prekršaja u sprovođenju propisa iz oblasti carinskog poslovanja odnose se na utvrćivanje carinske vrednosti. pravila promena propisa na jedinstvenom carinskom područiju Srbije i niz drugih. Ako se izvozi roba za koju se ne plaćaju carinske dažbine. 3. Prilikom izvoza robe precrtava se desna brojčana oznaka obrasca. Na isti način postupa se prilikom sprovođenja mera carinskog nadzora i prilikom carinjenja robe. Rubrike u DCV i DCV BIS popunjavaju se pisaćom mašinom ili štampačem. Ciljevi zaštite domaćeg ekonomskog prostora. Rubrike koje su označene velikim slovima.  Ako uvezena roba nije komercijalne prirode. podnosilac JCI. odnosno zbog potrebe sprovođenja određenih postupaka podnosi veći broj obrazaca JCI od broja propisanog za sprovođenje carinskog nadzora ili carinjenja.leva brojčana oznaka obrasca. Podnosilac DCV je dužan da pruži sve dodatne podatke i isprave neophodne za utvrđivanje carinske vrednosti robe. jeste vrednot uvezene robe. mogu se ostvariti ukoliko se obezbedi realna vrednost carinske robe. Deklaracija o carinskoj vrednosti je obrazac na kome se unose podaci o vrednosti robe za jednu pošiljku radi naplate carine i drugih uvoznih dažbina. popunjava carinarnica. izvoza i provoza robe.4 Deklaracija o carinskoj vrednosti robe Jedan od najvažnijih elemenata za utvrđivanje i obračun carine i drugih uvoznih dažbina. DCV se prilaže uz svaku JCI za robu koja predlaže naplati carine i drugih uvoznih dažbina “ ad valorem “.3) treći primerak se uručuje podnosiocu JCI prilikom sprovođenja određenog postupka. 3.000 evra u dinarskoj protivrednosti.  Ako se privremeno uvozi roba uz potpuno oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina. a podaci se ne mogu precrtavati ili ispravljati.5 Sažeta deklaracija 15 .

paking lista. Sažeta deklaracija ne podnosi se u pisanoj formi za robu koju uvoze putnici. carinski organ može u svakom trenutku zahtevati da se roba istovari. Odobrenje nije potrebno u slučaju neposredne opasnosti koja uslovljava da se roba ili deo robe odmah istovari. carinski organ može odobriti prethodno deklarisanje robe. teretnica. Sažeta deklaracija podnosi se na obrascu koji propisuje ministar. manifest. a najduže do isteka prvog radnog dana posle dopreme robe. ako se time ne sprečava sprovođenje mera carinskog nadzora i sprovođenje zahtevanog i dozvoljenog carinskog postupka.) kao sažete deklaracije. Sažetu deklaraciju podnosi:  lice koje je robu unelo u carinsko područje. o čemu carinski organ mora biti obavešten bez odlaganja. mora biti obuhvaćena sažetom deklaracijom. pod uslovom da sadrže podatke neohodne za identifikovanje robe. Roba se ne sme premeštati sa mesta na koje je prvobitno smeštena bez odobrenja carinskog organa. Ministar propisuje uslove za periodično i prethodno deklarisanje robe. Radi pregleda robe i prevoznih sredstava kojima se ona prevozi. 4 KOMERCIJALNE I TRANSPORTNE ISPRAVE U carinskom postupku se mnobitne činjenice o carinskoj robi ne mogu utvrditi njenim pregledom. Sažeta deklaracija podnosi se odmah po dopremi robe carinskom organu. odnosno odobrio taj organ. ili  lice koje postupa u ime trećeg lica. Na zahtev deklaranta.Roba dopremljena carinskom organu u skladu sa zakonom. već samo na osnovu podataka iz isprava koje su učesnici u trgovačkoj transakciji izdali jedan drugom. Roba se može istovariti ili pretovariti iz prevoznih sredstava na osnovu odobrenja carinskog organa. Carinski organ može odobriti korišćenje komercijalnih i transpornih isprava (faktura. i to na mestu i u vreme koje je za to odredio. odnosno raspakuje. carinski organ može dozvoliti da se za takvu robu i prevozna sredstva koja prelaze preko carinske linije u određenom vremenskom periodu podnese jedna deklaracija (periodična deklaracija). ili lice koje je preuzelo odgovornost za robu posle njenog ulaska. Carinski organ može produžiti rok za podnošenje sažete deklaracije. specifikacija. 16 . konosman i sl. za pismonosne pošiljke i poštanske pakete. U slučaju redovnog prevoza iste robe istim prevoznim sredstvima od strane istog lica. tovarni list. ako je takav zahtev podnet najkasnije tri dana pre dopreme robe.

Dokument izdaje prodavac i sadrži opis proizvoda koji je predmet kupoprodaje: dužina. Jediničnu cenu izraženu u dogovorenoj valuti i jedinici mere 5.Najčešće isprave koje se u carinskom postupku podnose uz carinsku ispravu su faktura. koja se uračunava u carinsku osnovicu.Predstavlja dokument od posebnog značaja za uvoznike jer ukazuje na moguće preferencijalno poreklo robe u njihovoj zemlji i samim tim umanjuje troškove carinjenja robe. Kamionski tovarni list CMR. Potpisuje je magacioner/vozač/kupac i time potvrđuje da je roba spremna za prevoz. Svaka trgovačka faktura treba da sadrži sledeće elemente: 1. pojedinačna i ukupna zapremina robe i broj paleta/kontejnera.Broj uverenja koja prate robu u spoljnotrgovinskom poslovanju zavisi od karakteristika same robe. Na primer. Broj profakture koju je kupac prethodno odobrio 7. ime vozača i podaci o robi. Ova dokumenta su namenjena kupcu i njima se potvrđuje da je izvršen pregled robe od strane ovlašćene institucije.Ovaj dokument se izdaje u momentu kada roba napušta magacin ili stovarište. Datum izdavanja i broj ugovora na koji se faktura odnosi 2. broj komada. Uverenja koja su najčešće potrebna su: fitosanitarno uverenje ili uverenje o zdravstvenoj ispravnosti kada je u pitanju prehrambena roba. Polisa osiguranja – predstavlja bitnu ispravu koja se mora podneti u postupku carinjenja radi utvrđivanja iznosa plađene premije osiguranja. 2. Pored komercijalnih isprava. širina. Paritet u skladu sa dogovorenim odredbama Incoterms 9. Otpremnica . Železnički tovarni list CIM. Takođe. Nedostatak samo jednog uverenja može usporiti pa čak i onemogućiti izvoz ili uvoz. ovaj dokument je obavezan za sticanje prava bescarinskog uvoza robe iz Srbije u EU. Naziv sertifikata je EUR1 i overava ga Carina. Sertifikat o kvalitetu . Količinu robe 3. zakonodavstva u zemljama uvoznika i izvoznika i zahteva kupaca. odnosno da nije zaražena. Sertifikat o poreklu robe . prevozna isprava i polisa osiguranja. na osnovu ovog dokumenta ugovorne strane ugovaraju prevoz robe (s obzirom na to da sadrži bitne elemente za određivanje načina transporta). debljina. Za prevoz robe drumskim prevoznim sredstvima u međunarodnom saobraćaju izdaje se: 1. 17 . Instrukcije za plaćanje robe 10. Osnovni elementi koje otpremnica sadrži su: podaci o kupcu. Naziv mesta otpreme i oznaku transportnog sredstva kojim će roba biti otpremljena 8. Trgovačka faktura: Predstavlja račun koji izdaje prodavac na memorandumu preduzeća. Ostali elementi fakture zavise od vrste robe i propisani su ugovorom. registarski broj vozila u koje je roba utovarena. Opis i karakteristike robe 4. Ukupnu vrednost robe u dogovorenoj valuti 6. Specifikacija robe . za vođenje carinskog postupka su izuzetno značajne i prevozne isprave. Ovaj dokument je posebno važan za kupca jer se na osnovu njega utvrđuje da li je ispoštovan ugovor. Dokument treba da potvrdi da je pregledana roba zdrava.

broj. Ona se upotrebljava u slučaju da se roba isporučuje svojoj firmi u inostranstvu. u carinskom postupku se koristi veliki broj isprava koje se odnose na carinsku robu koja se uvozi ili izvozi. kojom se legitimiše kao njen vlasnik. da su mesta porekla i teritorije opština.venika. koje se koristi naročito u zemljama Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije.AWB ili tovarni list za međunarodni prevoz robe avionom u principu popunjava špediter.Veterinarsko uverenje o poreklu i zdravlju stoke treba da sadrži : ime sopst. drugi prati robu do primaoca. U ove organe spadaju inspekcije ( sanitarna. 5 OSTALE ISPRAVE Pored navedenih carinskih. detaljan opis robe. Organi koji sprovode kontrolu. a treći zadržava prevoznik.  Neprenosiva teretnica (Non Negotiable B/L) koja se ne može prenositi na drugo lice a koje nije navedeno kao primalac robe. Ukoliko se roba utovara u više vozila ili ukoliko se radi o više različitih vrsta roba. pošiljalac i prevoznik mogu zahtevati da se za svako vozilo ili za svaku grupu proizvoda izda poseban tovarni list. 4. predjenih do stanice utovara u 18 . Pored uverenja o poreklu robe. predstavlja ne samo prevoznu ispravu.  Ekspress teretnica (Express B/L) je teretnica koja se.Ovaj dokument izdaje prevoznik i predstavlja dokument koji služi kao dokaz da je roba primljena na prevoz. a takođe i spisak dokumenata koja prate tovarni list. U navedenom uverenju treba oznaditi da su životinje. ako je ne prati odgovarajuća isprava ili ako roba ne ispunjava svojstva koja su propisana radi stavljanja u promet. oznaci vozila. Pored carinske kontrole kojoj podleže sva roba u uvozu. ekološka i dr. CMR se izdaje u tri istovetna primerka od kojih jedan ide pošiljaocu. selo. U ovom dokumentu prevoznik se obavezuje da će prevesti robu i uredno je predati primaocu. o čemu ćemo detaljnije govoriti. određene vrste robe obaveznoj kontoli ovlašćenih organa u uvozu. komercijalnih i transportnih isprava. Veterinarsko uverenje . tržišna. pre otpremanja. veterinarska. za razliku od ostalih vrsta. opis i naročite znake životinje. mesni i sreski narodni odbor iz koga stoka potiče. izvoz ili prevoz robe. a koje je preuzeo i naš Carinski zakon. čiji original se predaje samo onom licu koji poseduje tačno određenu kopiju. Express teretnica takođe može biti prenosiva. Avionski tovarni list AWB . već i ispravu o vlasništvu nad robom koja se prevozi brodom. ) i drugi ovlašćeni organi. Brodska teretnica. karakteristične su isprave: 1.3.  Prenosiva teretnica (Negotiable B/L) koja se može indosirati i prenositi na drugo lice odnosno sa njom se može trgovati. ovlašćeni su dazabrane uvoz. vrstu. neprekidno boravile 21 dan u mestu porekla. fitopatološka. AWB nije prenosiva isprava i glasi na primaoca robe. Kamionski tovarni list (CMR) . ne mora prezentirati agentu brodara u luci iskrcaja. izvozu i tranzitu. preduzeću primaocu. da je roba plaćena a nema vremena da se čeka na isporuku originalne teretnice i sl. Nadležni veterinarski inspektor mora potvrditi u uverenju za životinje i perad. troškovima prevoza i carina i. Tovarni list sadrži informacije o: preduzeću pošiljaocu. izvozu i tranzitu.

pod uslovom da prilikom pregleda nisu utvrdjeni znači zarazne bolesti.Certifikat se izdaje radi carinjenja. atesti. i 9. 13/96). životinje moraju biti ponovo pregledane od strane veterinarskog inspektora ili ovlašćenog veterinarskog inspektora koji će u uverenje uneti rezultat pregleda. Kontrola o radioaktivnosti robe koja se uvozi. Uverenje o kvalitetu robe . Dozvola za uvoz i izvoz opojnih droga. nadležni veterinarski inspektor dužan je da iste unese u veterinarsko uverenje o poreklu i zdravlju stoke. Dozvola za uvoz otrova. 9. kao i da su iste bile pojedinačno pregledane i nadjene zdravim prilikom utovara.za izvoz i Ku-4 . Atest o saobraznosti je isprava kojom se. 7. Odobrenje za stavljanje u promet lekova. Ako taj rok istekne pre nego što pošiljka stigne u pograničnu stanicu zemlje opredeljenja. Važnost uverenja traje 10 dana.za uvoznika . Obrasci su propisani Odlukom o načinu i postupku vršenja kontrole kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i njihovih prerađevina namenjenih uvozu. 19 . treći primerak primalac otpada. 4. Uverenje se overava u tri primerka: .prevozna sredstva. izdaju se pojedinacna veterinarska uverenja. br. 7. drugi primerak prevoznik otpada. Sanitarno uverenje. Merilo. u slučaju kada roba ispunjava propisane uslove kvaliteta u smislu odredaba čl. 6 PROMET OTROVA I OTPADA Obrazac Dokumenta o kretanju otpada sastoji se od četiri istovetna primerka od kojih prvi primerak zadržava vlasnik otpada. Za krupnu stoku. Zakona. Ukoliko u stočnom pasošu nedostaju podaci za stoku navedeni u stavu prvom ovoga dlana. 8. 2.za uvoz. Pod vrstom otpada podrazumeva se komercijalni ili industrijski otpad koji je inertan ili neopasan. namenjenu za priplod. Deo A popunjava vlasnik otpada 1.za organizacionu jedinicu 5. Na taj naćin se važnost uverenja smatra produženom za sledećih 10 dana. homologacija i dr. slobodne od zaraznih bolesti čija je prijava obavezna i koje se mogu preneti na životinje. a četvrti primerak primalac otpada vraća proizvođaču/vlasniku najkasnije u roku od 10 dana od dana prijema otpada. list SRJ". potvrđuje da je proizvod na određen način ispitan i da ispunjava zahteve određene odgovarajućim standardima. za robu koja je zakonom o standardizaciji i pratećim propisima obavezna da ima. Postoje dva obrasca Ki-3 . odnosno izvozu ("Sl. Fitopatološko. 3. U carinskom postupku se takođe koriste i testi o saobraznosti i mišljenje o homologaciji.uz carinsku deklaraciju . navedene u uverenju. 6.

Deo C popunjava prevoznik otpada 1. Prevoznik otpada svojim potpisom u delu C garantuje tačnost navedenih podataka. posude pod pritiskom. u rasutom stanju. 3. ostalo (precizirati). 5. Prevoznik otpada svojim potpisom u delu C garantuje tačnost navedenih podataka. Vlasnik otpada upisuje svoju adresu. sanduk. 3. Napomena: Ako vlasnik u roku od 15 dana ne primi primerak popunjenog Dokumenta o kretanju otpada od primaoca. bez odlaganja. rekreacijom ili zabavom. dužan je da upiše broj i datum izdavanja dozvole za upravljanje otpadom. kese. 2. 2. Način pakovanja podrazumeva: drveno bure. kanister. sportom. osim komunalnog i industrijskog otpada. Prevoznik otpada upisuje broj i datum izdavanja dozvole za prevoznike otpada. Ukoliko vlasnik označi postrojenje za upravljanje otpadom. Industrijski otpad je otpad iz bilo koje fabrike ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija (osim rudnika i kamenoloma). 2. 4. rečni transport i dr. Masa otpada podrazumeva masu otpada izraženu u tonama. kao i nadležni organ autonomne pokrajine ako se kretanje otpada vrši na teritoriji autonomne pokrajine. železnički. Vlasnik otpada svojim potpisom u delu B garantuje tačnost navedenih podataka. 4. 5. 3. biznisom. Prevoznik otpada upisuje način transporta: drumski. Vlasnik otpada u označeno polje upisuje datum predaje otpada prevozniku.Komercijalni otpad je otpad koji nastaje u ustanovama koje se u celini ili delimično bave trgovinom. Prevoznik otpada upisuje precizan prevozni put sa posebno naznačenim mestima utovara (U) i istovara (I). Klasifikacija otpada se vrši prema Katalogu otpada. Deo B popunjava vlasnik otpada 1. Prevoznik otpada u označeno polje upisuje datum predaje otpada primaocu otpada. Vlasnik otpada obeležava jedno od polja: proizvođač. Vlasnik otpada upisuje svoj naziv. Klasifikacija otpada vrši se prema katalogu otpada i listi kategorija otpada (Q lista). pokreće postupak provere kretanja otpada preko prevoznika i primaoca i dužan je da o nalazu izvesti Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Prevoznik otpada u označeno polje upisuje datum prijema otpada od vlasnika otpada. Prevoznik otpada upisuje svoju adresu. Prevoznik otpada upisuje svoj naziv. Vlasnik otpada upisuje broj i datum izdavanja Izveštaja o ispitivanju otpada koju vrši ovlašćena akreditovana laboratorija za ispitivanje otpada na zahtev proizvođača/vlasnika otpada. kompozitno pakovanje. Vlasnik otpada upisuje šestocifrenu oznaku otpada iz Kataloga otpada. 20 . vlasnik ili operater postrojenja za upravljanje otpadom. Prvi primerak dokumenta zadržava vlasnik otpada (1/4).

tretman i odlaganje otpada. pod uslovima utvrđenim Odlukom o načinu obavljanja menjačkih poslova. po svakom vozilo-kilometru. Primalac otpada obeležava jedno od polja: postrojenje za skladištenje. Zakona o prevozu u međunarodnom drumskom saobraćaju.0410. za vozilo do 30 sedišta 0. Primalac otpada upisuje svoj naziv. naknada pod tačkom 2. Primalac otpada u označeno polje upisuje datum prijema otpada od prevoznika. 7 OBRAČUN I NAPLATA DRUMSKE TAKSE ZA STRANA TERETNA VOZILA Osnovica za plaćanje. Za vozilo za koje carinski organ izda posebnu dozvolu na osnovu člana 38.teretnu prikolicu i poluprikolicu za prevoz stvari.00320 a za vozila preko 30 sedišta 0. bez obzira na ukupnu težinu. 3.0030 2. ne računajući prikolicu za prevoz prtljaga. Naknada za puteve utvrđuje se u SAD dolarima i to: 1. Primalac otpada upisuje svoju adresu. Primalac otpada je dužan da upiše broj i datum izdavanja dozvole za upravljanje otpadom. 7. uvećava se za 50%. 21 . Obračun naknada za strano vozilo vrši se na obrascu : "Obračunski list za naplatu naknada za strana vozila". Za teretno motorno vozilo. Za autobus i autobusku prikolicu. 5. Utvrđena naknada naplaćuje se u efektivnom stranom novcu ili čekovima koji glase na stranu valutu u ime i za račun Narodne banke Srbije. odnosno vaganjem vozila. pri ulasku stranog vozila na teritoriju Republike Srbije. visina i način plaćanja naknade za strana vozila koja koriste piteve na teritoriji Republike Srbije utvrđena je posebnom Odlukom.Deo D popunjava primalac otpada 1. 3. a od kada strano vozilo počinje da koristi putnu mrežu Srbije. Za vozilo za koje organ uprave nadležan za poslove saobraćaja izda dozvolu na osnovu člana 37. Primalac otpada svojim potpisom u delu D garantuje tačnost navedenih podataka. po svakom brutotonskom kilometru 0. Naknadu obračunava carinski organ na osnovu podataka potrebnih za obračunavanje naknada dobijenih uvidom u prevozne isprave. Zakona o prevozu u međunarodnom drumskom saobraćaju naknada pod tačkom 2. Napomena: Za kretanje opasnog otpada popunjava se poseban Dokument o kretanju opasnog otpada. 6. 4. uvećava se za 20%. 2. Četvrti primerak dokumenta primalac otpada vraća proizvođaču/vlasniku otpada (4/4). Drugi primerak dokumenta zadržava prevoznik otpada (2/4). odnosno na drugom mestu gde se obavlja carinski nadzor. Treći primerak dokumenta zadržava primalac otpada (3/4). Utvrđenu naknadu naplaćuje carinski organ na graničnom prelazu. 8.

teretne prikolice. autodizalice.obračunavanja naknade i naplate eventualne razlike. 8 VRSTE CARINSKIH POSTUPAKA Vrste carinskih postupaka su sledeće. predaje vozaču. saglasno članu 55. od kojih prvi primerak. Kao brutotonski kilometar smatra se kretanje jedne tone ukupne težine vozila (motornog vozila. sa overenim duplikatom pismene izjave. radi kontrole. ne smatra se teretnom prikolicom. smatra se kao cela tona. Ako naknadu za strano vozilo plaća preduzeće. teretnu prikolicu i poluprikolicu u dovozu. Carinski radnik upisuje u obračaunski list sve propisane podatke čisto. dezinfekciona vozila i dr ). odnosno ceo kilimetar. tog zakona predviđeno da se vozila ne plaća naknada. Svaka započeta tona. na rastojanju od jednog kilometra. Vozač stranog vozila svojim potpisom potvrđuje tačnost podataka unesenih u obračunski list.  Kao ostala vozila na bazi tačke 3. Ukupnom težinom vozila smatra se težina samog vozila sa gorivom. i po pravilu štampanim slovima. drtalice. Carinski radnik popunjava obračunski list u četiri primeraka. traktori (poljoprivredni.) i radna mašina samohodne ili na sopsvenim točkovima. a carinski radnik overava obračunski list svojim potpisom i službenim pečatom. čistilice. ambulantna vozila sa radioskopim uređajem.  Carinski radnik neće obračunavati naknadu za strano vozilo.  Naknada za strano teretno motorno vozilo. drugi primerak obračunskog lista predaje se toj organizaciji. smatraju se radna vozila (vatrogasna.  Za obračunavanje dužine prevoza u kilometrima za pojedine relacije služi daljina koji sporazumsno utvrđuju preduzeća za puteve. Kao vozilo-kilometar smatra se izvršeno kretanje autobusa. drumski i dr. odnosno njegove prikolice. odnosno ako je međunarodnim ugovorom. priborom i opremom. odvozu i provozu obračunava se na bazi tačke 1. odnosno započeti kilometar. odnosno ispravljati. Podaci uneseni u obračunski list ne smeju se brisati precrtavanjem ili naknadnim dopisivnjem menjati. ako vozač podnese dokaz da je u pitanju vozilo kojim se obavlja vanredni prevoz ili prevoz iz člana  Zakona o prevozu u međunarodnom drumskom saobraćaju.  Naknada za autobus i autobusku prikolicu obračunava se na bazi tačke 2. vozila za čišćenje slivnika. Prikolica za prevoz prtljaga putnika koji putuju autobusom koji vuče prikolicu smatra se sastavnim delom autobusa. odnosno pupuprikolica) na rastojanju od jednog kilometra. zajedno sa težinom stvari koje se prevoze u vozilu.9.  Prilikom izlaska iz Srbije vozač je dužan da izlaznoj carinarnici podnese obračunski listi duplikat izjave. i to : 22 . Prikolica koja je konstruisana za prevoz prtljaga putnika koji putuju autobusom koji vuče tu prikolicu.

Na osnovu podnete dekleracije postupak carinskog skladištenja može se odobriti za smeštaj strane robe. Carinskog zakona) Postupak tranzita počinje prijavljivanjem robe ulaznoj graničnoj carinarnici ili carinarnici gde je roba predhodno prijavljena. vazdušnom ili železničkom saobraćaju i prevozom cevovodom ili dalekovodom. 3. a dužan je da položi I obezbeđenje za plaćanje carinskog duga. 2. koja u tom slučaju ne podleže plaćanju uvoznih dažbina i merama komercijalne politike. kao i naplatu svih propisanih uvoznih dažbina. Pasivno oplemenjivanje 7.126. Osnovna karakteristika aktivnog oplemenjivanja je da se radi o procesu vršenja radnji nad uvezenom robom.-152.U ovim slučajevima primenjuje se princip selektivnog pregleda.Carinskog zakona) Aktivno oplemenjivanje je vrsta carinskog postupka koji treba posmatrati odvojeno od ostalih slučajeva privremenog uvoza. 4. Međutim. koja smeštajem u carinsko skladište podleže primeni propisa koji se primenjuju na izvoz te robe. Carinsko skladištenje (čl. a na carinskom organu je da odluči da li će vršiti pregled predate dokumentacije ili fizički pregled robe. koje odobri carinski organ i koje je pod carinskim nadzorom. Najbitnije u svim postupcima je nadležnost carinskog organa da odobri i prati realizaciju svakog deklarisanog postupka.118. ali omogućava ili olakšava proizvodnju datih proizvoda. Stavljanje robe u slobodan promet 2. Tranzitni postupak (čl. Aktivno oplemenjivanje 5.1. Prerada pod carinskom kontrolom 6. izvrši naknadnu kontrolu do isteka od pet godina od dana prihvatanja dekleracije. Zakon poznaje dve vrste carinskog skladišta i to javno i privatno. Kada je u pitanju domaća roba za izvoz. njenu restauraciju i dovođenje u ispravno stanje. poreza. Javno carinsko skladište je skladište u kome držalac pruža usluge skladištenja za svoju ili tuđu robu. kao i upotreba određene robe koja nije sadržana u dobijenim proizvodima. U ovom postupku carinski organ 23 . akciza i drugih naknada. Deklarant koji je podneo tranzitnu dekleraciju odgovoran je za predaju robe odredišnoj carinarnici u nepromenjenom stanju. dok je privatno carinsko skladište gde držalac može da drži samo svoju robu. a završava se predajom robe i propisanih isprava odredišnoj carinarnici. kao I domaće robe namenjene izvozu.-138. radi provere tačnosti podataka iz dekleracije. Carinskog zakona) Stavljanje robe u slobodan promet podrazumeva okončanje carinskih postupaka u vezi sa uvozom robe. zajedno sa propisanim ispravama upućuje izvoznoj carinarnici radi izvoza u inostranstvo. Tranzit ( spojnji i unutrašnji ) 3. sklapanje i ugradnju u drugu robu.Carinskog zakona) Carinsko skladište je mesto gde se roba može smestiti u skladu sa propisanim uslovima. Navedeno obezbeđenje se ne polaže u slučaju prevoza robe poštom. Isto tako se pravi razlika između držaoca i korisnika skladišta. ona se posle izvoznog carinjenja pod carinskim nadzorom i carinskom kontrolom. Carinsko skladištenje 4. Aktivno oplemenjivanje (čl. opravku robe. Stavljanje robe u slobodan promet (čl. U ovom postupku najbitnije je da je podneta dekleracija.106-109. čime strana roba stiče status domaće robe. ili i jedno i drugo. a držalac je lice kome je carinarnica odobrila da upravlja carinskim skladištem.139. pa je tako korisnik skladišta lice koje je dužno da stavi robu u postupak carinskog skladištenja. koje menjaju njen prvobitni izgled i kakvoću. carinski organ ima zakonsko pravo da posle puštanja robe.Carinski zakon definiše te radnje kao obradu ukljujući montažu. Izvoz Osnovne karakteristike navedenih postupaka ukratko su: 1.-125.

obrađuje i dorađuje.Carinskog zakona) Carinskim zakonom predviđeno je davanje odobrenja od strane carinskog organa za iznošenje robe iz carinskog područja. pri čemu se za uvezenu robu ne plaća carina. Izvozna dekleracija podnosi se carinskom organu nadležnom prema sedištu ili prebivalištu izvoznika ili prema mestu u kome se roba pakuje. Pasivno oplemenjivanje se mora izvršiti ponovnim uvozom dobijenih proizvoda u roku koji odobri carinski organ.-183.Kao i za sve posebne carinske postupke i u ovom važi pravilo da se na osnovu podnetog zahteva carinskom organu. biti istog kvaliteta i imati iste tehničke karakteristike kao i dobijeni proizvod. Izvoz (čl. Carinskog zakona) Privremeni uvoz kao dozvoljeni carinski postupak se potpuno odvojeno reguliše od aktivnog oplemenjivanja jer se radi o korišćenju strane robe u zemlji uz obavezu ponovnog izvoza u nepromenjenom stanju. Ovo znači da se domaća roba stavlja u postupak izvoza posle izdatog odobrenja. 7. Ovo znači da uvezena roba podleže plaćanju carine. Ovaj postupak se sprovodi na osnovu odobrenja carinskog organa koji ima mogućnost fizičke kontrole kada oceni da je to neophodno. 6. a ne gotovih proizvoda. Na robu koja se privremeno uvozi ne plaća se carina. Ovakvu mogućnost. ako bi se ona uvozila iz države u kojoj je obavljeno oplemenjivanje. Carinskog zakona) Prerada pod carinskom kontrolom predstavlja carinski dozvoljen postupak u okviru koga se uvozi strana roba. 8.160-166. a odobrenje izdaje carinski organ na osnovu podnetog zahteva. s tim da se ovaj postupak ne odnosi na postupak pasivnog oplemenjivanja i tranzit domaće robe od jednog mesta na domaćem području do drugog mesta na domaćem području preko strane teritorije. carinski organ propisuje rok u kome se uvezena roba mora ponovno izvesti ili se mora odrediti novo dozvoljeno carinsko postupanje. odnosno 24 . bez plaćanja uvoznih dažbina. Stavljanje robe u postupak izvoza obavezuje izvoznika da robu izveze iz carinskog područja u stanju u kakvom je bila u momentu prihvatanja izvozne dekleracije. što znači da se u postupku pasivnog oplemenjivanja dobijeni proizvod može zameniti za uvozni proizvod koji se mora svrstati u istu tarifnu oznaku.Carinskog zakona) Pasivno oplemenjivanje je carinski postupak u kome se roba privremeno izvozi iz carinskog područja. Ovaj postupak predstavlja novinu u našem carinskom zakonodavstvu u cilju podsticanja domaće proizvodnje ka uvozu sirovina i reprodukcionog materijala. zakon predviđa poseban institut pasivnog oplemenjivanja uz upotrebu sistema standardne zamene. s tim što se nakon dobijenog proizvoda može odobriti povraćaj carinskog duga (sistem povraćaja) ukoliko se roba izveze iz carinskog područja u obliku dobijenih proizvoda. carinski organ odobriće u slučaju da se radi o opravci domaće robe za koju se utvrdi da se ne može opraviti. Iznos uvoznih dažbina se utvrđuje tako što se od iznosa uvoznih dažbina obračunatih za određeni proizvod koji je stavljen u slobodni promet odbije iznos uvoznih dažbina koje bi bile obračunate istog dana za privremeno izvezenu robu. Pasivno oplemenjivanje (čl. prerađuje. odobrava pasivno oplemenjivanje.182. Na osnovu ugovorenih uslova kao i ispunjavanja svrhe privremenog uvoza. namenjena je ponovnom izvozu u obliku dobijenih proizvoda (sistem odlaganja). Carinski organ takođe može odobriti da se uvezena roba stavi u slobodan promet uz plaćanje carine.153. Proizvodi dobijeni u ovom postupku se mogu staviti u slobodan promet sa potpunim ili delimičnim oslobađanjem od uvoznih dažbina. radi oplemenjivanja u inostranstvo. Privremeni uvoz (čl. a posle toga stavlja u slobodan promet uz plaćanje carine po stopama predviđenim za dobijene proizvode. s tim što se isti može produžiti .-159. 5.-181. ali ne duže od 12 meseci od dana izvoza. U okviru ovog postupka. s tim što se carina ne naplaćuje ako se ispuni uslov iz dobijenog odobrenja carinskog organa da se dobijeni proizvodi izvezu u inostranstvo.može odobriti proces oplemenjivanja.167. Prerada pod carinskom kontrolom (čl.

odobriti I koriščenje komercijalnih i transportnih isprava. ili drugog mesta koji odredi carinski organ. pod uslovom da sadrži podatke neophodne za identifikaciju robe. Radi bržeg obavljanja carinskih procedura . Pre dopreme i pre deklarisanja. Novi Zeland. pre stavljanja robe u određeni carinski postupak. Uverenje o domaćem poreklu EUR1 izdaje nadležna carinska ispostava kada se radi o korišćenju preferencijalnog tretmana za izvoz robe u EU. a sve u cilju određivanja carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe robe. Ukrajinu i Belorusiju iste izdaje Privredna komora Srbije ZAKLJUČAK Sva roba koja ulazi ili izlazi iz carinskog područja mora preći preko carinskog prelaza. Prilikom obavljanja poslova izvoza robe. uzeti uzorci. odnosno u zemlje sa kojima imamo zaključene sporazume o slobodnoj trgovini. a rok za njeno podnošenje. izvoz i tranzit robe. odnosno obavezujuće obaveštenje o poreklu robe. Lice koje unosi robu dužno je da istu prijavi i bez odlaganja preveze do carinarnice. Kada su u pitanju uverenja o poreklu robe sa nepreferencijalnim tretmanom. kao sažete deklaracije. posebno treba obratiti pažnju na opšta pravila za izdavanje uverenja o poreklu. prelaz lica i prevoznih sredstava preko carinske linije. Sažeta deklaracija podnosi se odmah po dopremi robe carinskom organu. Carinski organ može . Ova obavezujuća obaveštenja imaju dejstvo odluke donete u upravnom postupku. 25 . lice koje uvozi ili izvozi robu može na osnovu pisanog zahteva od Uprave carine dobiti obavezujuće obaveštenje o svrstavanju robe po Carinskoj tarifi. roba se može pregledati. carinski organ može produžiti najduže do isteka radnog dana posle dopreme robe. uz odobrenje carinarnice. Roba dopremljena carinskom organu mota biti obuhvaćena sažetom deklaracijom.utovara za izvoz. kao mesta koje je određeno za uvoz. a odnose se na izvoz u SAD.

Beograd. Carinski zakon (Službeni Glasnik RS br.CID. 2006.) 4. 3.) 26 . špedicija. 2003.CID. carine i osiguranje. Beograd. Carinsko poslovanje. Beogradska poslovna škola. Jančetović-Atanasovski Mila. Uredba o carinski dozvoljenom postupanju carinskom robom. Marković. god. T.Milanović. načinu podnošenja i popunjavanjadeklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku (SlužbeniGlasnik Republike Srbije 129/2003. i 61/2005. Transport. sadržini. Zakoni i propisi 1.Todorović. Pravilnik o obliku. Beograd.LITERATURA 1. Ekonomski fakultet. M. Zakon o carinskoj tarifi (Službeni Glasnik RS broj 62 /2005.) 2. 4. Carinsko poslovanje. 2. 2003. Beograd.) 3. Komercijalno poznavanje robe. N. puštanju carinske robe i naplati carinskog duga (Službeni Glasnik Republike Srbije broj 127 /2003. 2008. 73/2003.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->