Evropski sud za ljudska prava u

Strazburu
Autor: Slobodan Radovanović, dipl.pravnik, Advokatska kancelarija  Savić

Evropski sud za Ljudska prava je međunarodna  sudska instanca sa sedištem

u Strazburu, kojoj se mogu obratiti svi građani zemalja članica Saveta Evrope i
potpisnica Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, dakle i svi
građani Republike Srbije , kojima su povređena prava propisana  ovom
Konvencijom. Sud je organizovan tako da svaka od članica Saveta Evrope
koje su ratifikovale navedenu konvenciju daje po jednog sudiju, tako da je
broj sudija jednak broju zemalja članica Saveta Evrope.

Pomenutu konvenciju su, uz Protokole koji regulišu istovetnu materiju,

ratifikovale sve države potpisnice Konvencije, uključujući i našu zemlju, te u
njihovim pravnim sistemima Konvencija i Protokoli koji idu uz nju imaju
neposrednu primenu. Sama Konvencija je međunarodni ugovor kome mogu
pristupiti samo zemlje članice Saveta Evrope i predstavlja jednu tačku  u
dugoročnoj evoluciji međunarodnog prava, koja je posle drugog svetskog rata uz
druge slične izvore međunarodnog prava nastale u praksi Ujedinjenih Nacija,
značila pokušaj sistemske zaštite osnovnih ljudskih prava. Ideja da  postoje
određena prava čija zaštita mora imati univerzalni, nadnacionalni karakter, ima
korene u teoriji prirodnog prava i konkretizovana je kroz Konvenciju i
uspostavljanje Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, koji štiti prava i
vrednosti proklamovane Konvencijom, od povreda nastalih pod jurisdikcijom
država članica.

Sadržaj:

1. Uslovi

2. Rok

3. Tok postupka

4. Sadržaj zahteva

1. USLOVI
Da bi sud vaš zahtev uzeo u razmatranje, potrebno je ispunjenje određenih
predpostavki.Najvažnije, sud će vaš zahtev uzeti u razmatranje samo ako su
već iscrpljeni svi domaći pravni lekovi pred domaćim sudovima. Predstavku
morate podneti unutar perioda od šest meseci od donošenja konačne
odluke domaćeg suda.Takođe, da biste polagali formalno pravo na ulaganje
predstavke sudu u Strazburu, u postupku pred domaćim sudovima morate
istaći povrede prava iz Konvencije počinjene od strane suda.

Podnosilac predstavke može biti pojedinac ili pravno lice kojima su povređena
prava garantovana Konvencijom.

Predmet vaše predstavke može biti samo država ili države potpisnice
konvencije, čijim vam je činjenjem-nečinjenjem učinjena povreda.Sud neće
razmatrati predstavke upućene protiv fizičkih lica ili privatnih institucija .

Predstavka se mora odnositi na kršenja prava koja su se desila nakon što

je Konvencija stupila na pravnu snagu, dakle posle ratifikacije Konvencije
od strane države potpisnice. Naša država je Konvenciju ratifikovala
23.decembra 2003. Godine. Predstavke koje se odnose na kršenje prava koje
je nastupilo pre ovog perioda sud će prihvatiti samo ukoliko sporno kršenje
prava i dalje proizvodi posledice koje su u suprotnosti sa obavezama koje je
država preuzela ratifikacijom Konvencije.

Odlukama suda u Strazburu ne mogu se poništavati ili menjati odluke domaćih

sudova, a sudu se možete obratiti samo protiv država koje su ratifikovale
konvenciju i protokole. Bilo kakva povreda postupka pred domaćim
sudovima od strane podnosioca predstavke Sudu u Strazburu automatski
ga diskvalifikuje u pogledu zaštite njegovih prava pred ovim sudom. Ako
niste u potpunosti iscrpeli sva pravna sredstva pred domaćim sudovima,npr.niste
uložili Ustavnu žalbu, sud vašu predstavku najčešće neće razmatrati, sem ako
dokažete da postoje opravdani razlozi zašto to niste učinili. U praksi, na
formularu zahteva će vam pod brojem 18. biti postavljeno pitanje da li postoji ili
je postojalo pravno sredstvo koje niste iskoristili i ako postoji, iz kog
razloga to niste učinili. Iako teoretski postoji mogućnost da vaša argumetacija u
pogledu razloga neulaganja pravnog sredstva, a čime je izvršena povreda
postupka pred domaćim državnim organima, bude uvažena od strane Suda u
Strazburu, ovakvi zahtevi najčešće se odbacuju.

U domaćoj praksi je uvođenjem Ustavne žalbe kao pravnog leka stvarni domašaj
Konvencije i prava koje ona štiti znatno anuliran dužinom postupka po žalbi pred
Ustavnim sudom, pošto se od donošenja presude u slučaju “Vinčić I drugi
protiv Srbije”, u praksi Evropskog Suda za ljudska prava u Strazburu,
Ustavna žalba smatra neophodnim preduslovom za podnošenje predstavke
. Kako postupak po ustavnoj žalbi ume da potraje prilično dugo, zaštita prava
građana pred ovom, poslednjom instancom za zaštitu ljudskih prava za sve
države potpisnice konvencije se nepotrebno prolongira.
Ukoliko ovi uslovi ne bude ispunjen, sud će vašu predstavku jednostavno
odbaciti, pa smo primorani da na ovu činjenicu posebno skrenemo pažnju. Budite
sigurni da ste ove formalne uslove ispunili, pre nego što se obratite Evropskom
sudu za Ljudska prava.

2. ROK

Predstavka mora, kako je već napomenuto, biti upućena u roku od 6 meseci

nakon što je u pravnoj stvari odlučeno od strane najvišeg suda ili državnog
organa. Ako presuda u predmetu nije objavljena javno ovaj rok počinje teći od
datuma kada je sporna sudska odluka domaćeg suda dostavljena vama ili
vašem pravnom zastupniku. Ako kao stranka u postupku naknadno saznate za
nove činjenice,koje vam predočavaju kršenje vaših prava u postupku pred
domaćim sudom, rok se računa od trenutka vašeg saznanja za kršenja vaših
prava garantovanih Konvencijom. Podnošenjem predstavke sudu u vidu zahteva,
ovaj rok se prekida i postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava
započinje.

3. TOK POSTUPKA PRED ESLJP

Postupak pred ELJSP je besplatan,a službeni jezici suda su Francuski i

Engleski na kojima se odvija i najveći deo prakse. Jedini troškovi koje ćete biti
primorani da snosite su troškovi sastavljanja podneska koje plaćate advokatu,
ukoliko ga imate, i troškovi prepiske sa sudom. Predstavku možete podneti na
jednom od zvaničnih jezika suda, dakle engleskom ili francuskom,ali ili na
srpskom, kao službenom jeziku jedne od država potpisnica Konvencije.

Predsednik veća može izuzetno, odlučiti da se postupak odvija na službenom

jeziku na kome je podneta predstavka.Dakle, pod određenim uslovima, ceo
postupak se može odvijati i na srpskom jeziku.

Postupak se odvija pismeno, a o toku postupka ćete biti obaveštavani od strane

sekretarijata, putem dopisa preko pošte na vašu adresu, odnosno na adresu
vašeg pravnog zastupnika, te ne treba da mislite kako će vam odlasci u Strazbur
predstavljati finansijske izdatke, što za najveći broj građana predstavlja bojazan
pri obraćanju ovom sudu. Veće ima ovlašćenje da zakaže i usmeno ročište, ako
nađe za shodno, ali u praksi se rad suda od početka postupka do donošenja
presude odvija u potpunosti putem podnošenja pismenih predstavki.  O presudi
koju sud donese bićete pismeno  obavešteni.
Zahtev Evropskom sudu za Ljudska Prava upućuje se poštom, na adresu:

The Registrar

European Court of Human Rights

Council of Europe

F-67075 STRASBOURGH CEDEX

Iz sekretarijata će vas, po prijemu predstavke izvestiti o otvaranju predmeta na

vaše ime ,koji ćete koristiti u komunikaciji s sudom. Sekretarijat je pomoćni organ
suda, te ćete u komunikaciji sa njim morati da pokažete posebnu ažurnost,s
obzirom da će se vašim nepostupanjem u skladu sa dopisima sekretarijata u
pogledu dostavljanja informacija, ispravki i sl. a u roku od godinu dana od
dostavljanja dopisa kojim se navedeni podatci traže, smatrati da ste
odustali od daljeg postupka pred ELJSP.

4. SADRŽAJ  ZAHTEVA

Vaš zahtev treba da sadrži :

1 – kratak opis činjeničnog stanja na koje se povreda prava iz Konvencije odnosi

2 – pod navedeno činjenično stanje podvedene ,povrede prava garantovanih

Konvencijom

3 – tok postupka pred domaćim državnim organima uključujući:

-taksativno nabrajanje odluka navedenih organa

-datuma njihovog donošenja

-prilaganje kopija navedenih odluka

4 – nabrajanje svih pravnih lekova koje ste iskoristili pred domaćim sudovima.

5 – vaš potpis i potpis vašeg pravnog zastupnika ako ga imate

Postupak pred sudom možete započeti i lično, bez pravnog zastupnika ili
advokata, međutim u određenoj fazi postupka, od momenta kada vaša
predstavka bude prosleđena vladi države članice na odgovor, najčešće
ćete morati da angažujete pravnog zastupnika, koji može biti advokat, koji
poseduje ovlašćenje da obavlja advokatsku praksu u bilo kojoj od država
potpisnica Konvancije te ima boravište u jednoj ovih država, ali i svako drugo
lice, uz odobrenje predsednika veća .

Obrazac zahteva potpisujete vi ili vaš pravni zastupnik, ukoliko ga imate.

Ukoliko imate zastupnika ili advokata, uz vašu predstavku sudu morate dostaviti i
punomoćje kojim ga ovlašćujete da vas zastupa u postupku pred sudom u
datom predmetu. Ukoliko se sudu legitimišete kao zakonski zastupnik pravnog
lica, morate dostaviti dokaze vašeg statusa.

Sud izuzetno može odlučiti i da odstupi od inače uobičajene prakse javnosti

postupka, te vam odobriti anonimnost,ukoliko mu se obratite sa takvim
zahtevom i ukoliko nađe da za to postoje opravdani razlozi.

Po prijemu vaše predstavke, sud prvo rešava o njenoj prihvatljivosti, u

smislu povreda Konvencije na koje se pozivate u vašem zahtevu.U ovoj fazi
postupka odluku će doneti veće sastavljeno od troje sudija, jednoglasno, a
ukoliko je jednoglasnost nemoguće postići, o prihvatljivosti predstavke će
odlučivati veće od 7 sudija a vaša predstavka može biti prihvaćena ili odbijena.
Ukoliko vaša predstavka bude proglašena prihvatljivom, bićete, od strane suda
upućeni na prijateljsko poravnanje sa zastupnikom države na čije ste se
kršenja konvencije i žalili Sudu. Tek ukoliko pokušaj poravnanja ne uspe, sud
će slučaj rešiti u meritumu .

Presude Evropskog suda za ljudska prava su obavezujuće za države

potpisnice Konvencije. Presudom vam može biti dosuđena novčana
nadoknada za štetu koja vam je naneta od strane utužene države potpisnice
Konvencije,  može se tražiti i ponovno otvaranje postupka u predmetu u kome su
navedene povrede Konvencije počinjene, pa i promene u zakonodavstvu
utužene države ili u sudskoj praksi, ukoliko se to smatra nužnim za izvršenje
presude. Presudom se ne mogu preinačiti ukidati ili menjati presude
domaćih sudova, te se naravno, ne mogu vršiti ni neposredne izmene u
zakonodavstvu država članica. Ipak, izvršenje presude je formalno u
nadležnosti komiteta ministara Saveta Evrope pa stavovi izloženi u
presudama, često imaju karakter preporuka koje mogu biti instrument za političku
inicijativu prema navedenoj državi potpisnici. Ovo je mehanizam u nastajanju
zasnovan na precedentnom pravu, te odluke sudske prakse mogu uticati na
promene u zakonodavstvima zemalja članica Saveta Evrope. Nesprovođenje
odluke Evropskog suda za ljudska prava može dovesti do suspenzije
članstva u Savetu Evrope, države koja se o presudu oglušila, pa čak i do
isključenja iz članstva. Sve presude Evropskog Suda za Ljudska Prava
dostupne su javnosti.

Na presudu Suda, žalba u načelu nije dozvoljena, sem u slučaju otkrivanja

novih činjenica koje podnosiocu predstavke nisu bile poznate ili se prema
okolnostima slučaja može predpostaviti da mu nisu bile poznate u momentu
izricanja presude, a imale bi odlučujući uticaj na sadržinu presude. U ovom
slučaju, od suda se može zahtevati da spornu presudu preispita u roku od 6
meseci od saznanja podnosioca predstavke, za ove nove činjenice.

Ako sud ne utvrdi postojanje povrede prava iz Konvencije nećete snositi

nikakve troškove, ni troškove postupka pred sudom, ni eventualne troškove
suprotne strane.

Po poslovniku suda, na izričit zahtev podnosioca predstavke, ili po

sopstvenoj inicijativi, predsednik veća može stranci omogućiti da koristi
besplatnu pravnu pomoć. Da bi se ovo pravo ostvarilo potrebno je da
podnosilac predstavke dokaže sudu da nema sredstava da pokrije troškove
zastupanja pred ovim sudom, u kojem slučaju će mu sud, ukoliko usvoji
argumente stranke, omogućiti naknadu koja pokriva troškove zastupnika i
sve druge izdatke koje je stranka imala u odnosu na ovaj postupak.

Ovo bi bio kratak pregled osnovnih pitanja koja se postavljaju pri obraćanju
Evropskom Sudu za Ljudska Prava. Trudili smo se da sadržaj teksta prilagodimo
široj javnosti, tako da na najjednostavniji način razjasnimo osnovne dileme sa
kojima ćete se sresti pri pokretanju i vođenju postupka pred ovim sudom, pa je i
tekst prilagođen toj svrsi. Kako su konvencija i protokoli ipak jedan komleksan
izvor prava preporučujemo svakome čija je namera da se sudu obrati za zaštitu
svojih prava, da ih studiozno prouči.