Evropski sud za ljudska prava u Strazburu

Autor: Slobodan Radovanović, dipl.pravnik, Advokatska kancelarija Savić

Evropski sud za Ljudska prava je međunarodna sudska instanca sa sedištem u Strazburu, kojoj se mogu obratiti svi građani zemalja članica Saveta Evrope i potpisnica Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, dakle i svi građani Republike Srbije , kojima su povređena prava propisana ovom Konvencijom. Sud je organizovan tako da svaka od članica Saveta Evrope koje su ratifikovale navedenu konvenciju daje po jednog sudiju, tako da je broj sudija jednak broju zemalja članica Saveta Evrope. Pomenutu konvenciju su, uz Protokole koji regulišu istovetnu materiju, ratifikovale sve države potpisnice Konvencije, uključujući i našu zemlju, te u njihovim pravnim sistemima Konvencija i Protokoli koji idu uz nju imaju neposrednu primenu. Sama Konvencija je međunarodni ugovor kome mogu pristupiti samo zemlje članice Saveta Evrope i predstavlja jednu tačku u dugoročnoj evoluciji međunarodnog prava, koja je posle drugog svetskog rata uz druge slične izvore međunarodnog prava nastale u praksi Ujedinjenih Nacija, značila pokušaj sistemske zaštite osnovnih ljudskih prava. Ideja da postoje određena prava čija zaštita mora imati univerzalni, nadnacionalni karakter, ima korene u teoriji prirodnog prava i konkretizovana je kroz Konvenciju i uspostavljanje Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, koji štiti prava i vrednosti proklamovane Konvencijom, od povreda nastalih pod jurisdikcijom država članica. Sadržaj: 1. Uslovi 2. Rok 3. Tok postupka 4. Sadržaj zahteva

1. USLOVI

Takođe. poslednjom instancom za zaštitu ljudskih prava za sve države potpisnice konvencije se nepotrebno prolongira. pošto se od donošenja presude u slučaju “Vinčić I drugi protiv Srbije”. a čime je izvršena povreda postupka pred domaćim državnim organima. sud će vaš zahtev uzeti u razmatranje samo ako su već iscrpljeni svi domaći pravni lekovi pred domaćim sudovima. da biste polagali formalno pravo na ulaganje predstavke sudu u Strazburu. Godine. biti postavljeno pitanje da li postoji ili je postojalo pravno sredstvo koje niste iskoristili i ako postoji. . potrebno je ispunjenje određenih predpostavki.decembra 2003. Predmet vaše predstavke može biti samo država ili države potpisnice konvencije. Bilo kakva povreda postupka pred domaćim sudovima od strane podnosioca predstavke Sudu u Strazburu automatski ga diskvalifikuje u pogledu zaštite njegovih prava pred ovim sudom.Sud neće razmatrati predstavke upućene protiv fizičkih lica ili privatnih institucija . Odlukama suda u Strazburu ne mogu se poništavati ili menjati odluke domaćih sudova.Da bi sud vaš zahtev uzeo u razmatranje. Predstavka se mora odnositi na kršenja prava koja su se desila nakon što je Konvencija stupila na pravnu snagu. Ustavna žalba smatra neophodnim preduslovom za podnošenje predstavke . u postupku pred domaćim sudovima morate istaći povrede prava iz Konvencije počinjene od strane suda. Podnosilac predstavke može biti pojedinac ili pravno lice kojima su povređena prava garantovana Konvencijom. Iako teoretski postoji mogućnost da vaša argumetacija u pogledu razloga neulaganja pravnog sredstva. sem ako dokažete da postoje opravdani razlozi zašto to niste učinili. u praksi Evropskog Suda za ljudska prava u Strazburu. U praksi. Ako niste u potpunosti iscrpeli sva pravna sredstva pred domaćim sudovima. ovakvi zahtevi najčešće se odbacuju.niste uložili Ustavnu žalbu. čijim vam je činjenjem-nečinjenjem učinjena povreda. zaštita prava građana pred ovom. Naša država je Konvenciju ratifikovala 23. a sudu se možete obratiti samo protiv država koje su ratifikovale konvenciju i protokole.Najvažnije. Kako postupak po ustavnoj žalbi ume da potraje prilično dugo. sud vašu predstavku najčešće neće razmatrati. iz kog razloga to niste učinili. bude uvažena od strane Suda u Strazburu. Predstavke koje se odnose na kršenje prava koje je nastupilo pre ovog perioda sud će prihvatiti samo ukoliko sporno kršenje prava i dalje proizvodi posledice koje su u suprotnosti sa obavezama koje je država preuzela ratifikacijom Konvencije. dakle posle ratifikacije Konvencije od strane države potpisnice.npr. na formularu zahteva će vam pod brojem 18. Predstavku morate podneti unutar perioda od šest meseci od donošenja konačne odluke domaćeg suda. U domaćoj praksi je uvođenjem Ustavne žalbe kao pravnog leka stvarni domašaj Konvencije i prava koje ona štiti znatno anuliran dužinom postupka po žalbi pred Ustavnim sudom.

O presudi koju sud donese bićete pismeno obavešteni. kao službenom jeziku jedne od država potpisnica Konvencije. što za najveći broj građana predstavlja bojazan pri obraćanju ovom sudu. odlučiti da se postupak odvija na službenom jeziku na kome je podneta predstavka. Predsednik veća može izuzetno. pod određenim uslovima. pa smo primorani da na ovu činjenicu posebno skrenemo pažnju. ukoliko ga imate. rok se računa od trenutka vašeg saznanja za kršenja vaših prava garantovanih Konvencijom. pre nego što se obratite Evropskom sudu za Ljudska prava. sud će vašu predstavku jednostavno odbaciti. Ako kao stranka u postupku naknadno saznate za nove činjenice. a o toku postupka ćete biti obaveštavani od strane sekretarijata.koje vam predočavaju kršenje vaših prava u postupku pred domaćim sudom. odnosno na adresu vašeg pravnog zastupnika. TOK POSTUPKA PRED ESLJP Postupak pred ELJSP je besplatan. Podnošenjem predstavke sudu u vidu zahteva.ali ili na srpskom. biti upućena u roku od 6 meseci nakon što je u pravnoj stvari odlučeno od strane najvišeg suda ili državnog organa. te ne treba da mislite kako će vam odlasci u Strazbur predstavljati finansijske izdatke. Budite sigurni da ste ove formalne uslove ispunili. 3. ovaj rok se prekida i postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava započinje. Predstavku možete podneti na jednom od zvaničnih jezika suda. ROK Predstavka mora. Ako presuda u predmetu nije objavljena javno ovaj rok počinje teći od datuma kada je sporna sudska odluka domaćeg suda dostavljena vama ili vašem pravnom zastupniku. Postupak se odvija pismeno. Jedini troškovi koje ćete biti primorani da snosite su troškovi sastavljanja podneska koje plaćate advokatu. ali u praksi se rad suda od početka postupka do donošenja presude odvija u potpunosti putem podnošenja pismenih predstavki. dakle engleskom ili francuskom. Veće ima ovlašćenje da zakaže i usmeno ročište. kako je već napomenuto. i troškovi prepiske sa sudom. 2. ako nađe za shodno.Dakle. ceo postupak se može odvijati i na srpskom jeziku.Ukoliko ovi uslovi ne bude ispunjen.a službeni jezici suda su Francuski i Engleski na kojima se odvija i najveći deo prakse. . putem dopisa preko pošte na vašu adresu.

smatrati da ste odustali od daljeg postupka pred ELJSP. SADRŽAJ ZAHTEVA Vaš zahtev treba da sadrži : 1 – kratak opis činjeničnog stanja na koje se povreda prava iz Konvencije odnosi 2 – pod navedeno činjenično stanje podvedene . najčešće .s obzirom da će se vašim nepostupanjem u skladu sa dopisima sekretarijata u pogledu dostavljanja informacija.Zahtev Evropskom sudu za Ljudska Prava upućuje se poštom. Sekretarijat je pomoćni organ suda. na adresu: The Registrar European Court of Human Rights Council of Europe F-67075 STRASBOURGH CEDEX Iz sekretarijata će vas. bez pravnog zastupnika ili advokata. međutim u određenoj fazi postupka. ispravki i sl.povrede prava garantovanih Konvencijom 3 – tok postupka pred domaćim državnim organima uključujući: -taksativno nabrajanje odluka navedenih organa -datuma njihovog donošenja -prilaganje kopija navedenih odluka 4 – nabrajanje svih pravnih lekova koje ste iskoristili pred domaćim sudovima. 4. po prijemu predstavke izvestiti o otvaranju predmeta na vaše ime . te ćete u komunikaciji sa njim morati da pokažete posebnu ažurnost. 5 – vaš potpis i potpis vašeg pravnog zastupnika ako ga imate Postupak pred sudom možete započeti i lično. od momenta kada vaša predstavka bude prosleđena vladi države članice na odgovor.koji ćete koristiti u komunikaciji s sudom. a u roku od godinu dana od dostavljanja dopisa kojim se navedeni podatci traže.

ukoliko ga imate. Presudom se ne mogu preinačiti ukidati ili menjati presude domaćih sudova. bićete. Po prijemu vaše predstavke. te se naravno. može se tražiti i ponovno otvaranje postupka u predmetu u kome su navedene povrede Konvencije počinjene. Ukoliko vaša predstavka bude proglašena prihvatljivom. uz odobrenje predsednika veća . ne mogu vršiti ni neposredne izmene u zakonodavstvu država članica. ukoliko se to smatra nužnim za izvršenje presude. izvršenje presude je formalno u nadležnosti komiteta ministara Saveta Evrope pa stavovi izloženi u presudama. Nesprovođenje odluke Evropskog suda za ljudska prava može dovesti do suspenzije članstva u Savetu Evrope. morate dostaviti dokaze vašeg statusa. žalba u načelu nije dozvoljena. Presudom vam može biti dosuđena novčana nadoknada za štetu koja vam je naneta od strane utužene države potpisnice Konvencije. sem u slučaju otkrivanja novih činjenica koje podnosiocu predstavke nisu bile poznate ili se prema . te odluke sudske prakse mogu uticati na promene u zakonodavstvima zemalja članica Saveta Evrope. Ovo je mehanizam u nastajanju zasnovan na precedentnom pravu. sud će slučaj rešiti u meritumu . Na presudu Suda. koji može biti advokat. ali i svako drugo lice. pa čak i do isključenja iz članstva. od strane suda upućeni na prijateljsko poravnanje sa zastupnikom države na čije ste se kršenja konvencije i žalili Sudu. uz vašu predstavku sudu morate dostaviti i punomoćje kojim ga ovlašćujete da vas zastupa u postupku pred sudom u datom predmetu.U ovoj fazi postupka odluku će doneti veće sastavljeno od troje sudija.ukoliko mu se obratite sa takvim zahtevom i ukoliko nađe da za to postoje opravdani razlozi. Sud izuzetno može odlučiti i da odstupi od inače uobičajene prakse javnosti postupka. sud prvo rešava o njenoj prihvatljivosti. Obrazac zahteva potpisujete vi ili vaš pravni zastupnik. Sve presude Evropskog Suda za Ljudska Prava dostupne su javnosti. Presude Evropskog suda za ljudska prava su obavezujuće za države potpisnice Konvencije. često imaju karakter preporuka koje mogu biti instrument za političku inicijativu prema navedenoj državi potpisnici. u smislu povreda Konvencije na koje se pozivate u vašem zahtevu. koji poseduje ovlašćenje da obavlja advokatsku praksu u bilo kojoj od država potpisnica Konvancije te ima boravište u jednoj ovih država. Ipak. jednoglasno. Tek ukoliko pokušaj poravnanja ne uspe. države koja se o presudu oglušila. te vam odobriti anonimnost.ćete morati da angažujete pravnog zastupnika. Ukoliko imate zastupnika ili advokata. Ukoliko se sudu legitimišete kao zakonski zastupnik pravnog lica. a ukoliko je jednoglasnost nemoguće postići. o prihvatljivosti predstavke će odlučivati veće od 7 sudija a vaša predstavka može biti prihvaćena ili odbijena. pa i promene u zakonodavstvu utužene države ili u sudskoj praksi.

Da bi se ovo pravo ostvarilo potrebno je da podnosilac predstavke dokaže sudu da nema sredstava da pokrije troškove zastupanja pred ovim sudom. . pa je i tekst prilagođen toj svrsi. tako da na najjednostavniji način razjasnimo osnovne dileme sa kojima ćete se sresti pri pokretanju i vođenju postupka pred ovim sudom. Po poslovniku suda. ili po sopstvenoj inicijativi. Trudili smo se da sadržaj teksta prilagodimo široj javnosti. da ih studiozno prouči. ni eventualne troškove suprotne strane. u kojem slučaju će mu sud. Kako su konvencija i protokoli ipak jedan komleksan izvor prava preporučujemo svakome čija je namera da se sudu obrati za zaštitu svojih prava. U ovom slučaju. Ako sud ne utvrdi postojanje povrede prava iz Konvencije nećete snositi nikakve troškove. ni troškove postupka pred sudom. za ove nove činjenice. od suda se može zahtevati da spornu presudu preispita u roku od 6 meseci od saznanja podnosioca predstavke. predsednik veća može stranci omogućiti da koristi besplatnu pravnu pomoć. ukoliko usvoji argumente stranke. Ovo bi bio kratak pregled osnovnih pitanja koja se postavljaju pri obraćanju Evropskom Sudu za Ljudska Prava. na izričit zahtev podnosioca predstavke.okolnostima slučaja može predpostaviti da mu nisu bile poznate u momentu izricanja presude. omogućiti naknadu koja pokriva troškove zastupnika i sve druge izdatke koje je stranka imala u odnosu na ovaj postupak. a imale bi odlučujući uticaj na sadržinu presude.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful