fllozofska

.1]). blbhoteka

MARTIN

HEIDEGGER

Ur,dn;r; bibliotek«

BRANKO BOSNJAK, MILAN KANGRGA GAJO PETROVIC, PREDRAG VRANICKI

Izdaje

ITRO »Naprijede
Generalni direktor

BITAK I VRI JEME
Pret/,o I IJj'lIIalkoga HRVOJE SARINIC

ANTUN ZVAN
Glavni urednik

MILAN MIRIC

Uvod u »Sei« und Zeit«
GAJO PETROVIC

ZAGREB, 1985

Naslos origina/a

SEIN l1ND ZEIT
lion

Martin Heidegger
Funfzehnte, an Hand der Gesamtausgabe durchgesehene Auflage mit den Randbemerkungen aus dem Handexemplar des Autors im Anhang

SADRZAJ
Gajo Petrovic: Uvod u »Sein und Zeit« . Dobrilo Aranitovic:

XIII .CXXXV

© Max Niemeyer

Verlag Tiibingen 1979

Heidegger u Jugoslaviji (bibliografija 1937-1984) Uvod

Ekspozlcija

pitanja

0

smislu

bitka

Prvo poglavlje
NUzNOST, STRUKTURA I PRVENSTVO PITANJA 0 BITKU
0

§ 1. Nuznost izricltog postavljanja pitanja § 2. Formalna struktura

bitku

pitanja

0 0 0

§ 3. Ontolosko prvenstvo pitanja § 4. Onticko prvenstvo pitanja

bitku bitku bitku

1 4 8 12

Drugo poglavlje
DVOSTRUKA ZADACA U OBRADI PITANJA 0 BITKU METODA ISTRAzIVANJA I NJEGOV NACRT

kao oslobadanje horizonta za jednu interpretaciju smisla bitka uopce § ,J. Zadaca destrukcije povijestd ontologije § 7. Fenomenoloska metoda istrazivanja A. Pojam fenomena . B. Pojam logosa . C. Pred-pojam fenomenologije § 8. Nacrt rasp rave

§ 5. Ontoloska analitdka tubitka

16

21

29
31

35
38

43
v

Prvi dio

Interpretacija tubitka s obzirom na vremenost eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bitka
Prvi odsjecak
PRIPREMNA FUNDAMENTALNA ANALIZA TUBITKA

§ 17. Uputa Ii mak § 18. Svrhovitost i znacajnost:

svjetovnost

svijeta

86 94

B. Odudaranje analize svjetovnosti od interpretacije svijeta u Descartesa kao res extensa . § 20. Temelji ontoloskog odredenja »svijeta« § 21. Hermeneuticka diskusija kartezijske ontologije »svijetae . C. Okolsko okolnog svijeta i prostornost tubitka
§ 19. Odredenje »svijetae

101 104 107

Prvo poglavlje
EKSPOZICIJA ZADACE PRIPREMNE ANALIZE TUBITKA

§ 9. Tema analitike tubitka § 10. Razgranicenje analitike tubitka prema antropologiji, psihologiji i biologiji § 11. Egzistencijalna analitika i interpretacija primitivnog tubitka. Poteskoce oko dobivanja jednog »prirodnog pojma svijeta« Drugo poglavlje
BITAK-U-SVIJETU UOPCE KAO TEMEUNO USTROJSTVO BITKA

46 50

§ 22. Prostornost § 23. Prostornost § 24. Prostornost

unutarsvjetski Pnirucnoga" bitka-u-svijetu tubitka i prostor . Cetvrto poglavlje

115 118

125

56

BITAK-U-SVIJETU

KAO SUBITAK I SAMOBITAK.
0

,.SE«

§ 25. Polaziste egzistencijalnog pitanja
§ 27. Svakidasnji

Tko tubitka.

130
133

§ 26. Su-tubitak Drugih i svakidasnji su-bitak

samobitak

i Se .

143

iz orijentacije na u-bitak kao takav § 13. Egzemplifikacija u-bitka na jednom fundiranom modusu. Spoznavanje svijeta . Treee poglavlje
SVJETOVNOST SVIJETA

§ 12. Skica bitka-u-svijetu

58 66
§ 28. Zadaca

Peto poglavlje
U-BITAK KAO TAKAV

tematske analize u-bitka . A. Egzistencijalna konstitucija Tu

. 148

§ 14. Ideja svjetovnosti. svijeta uopce

. uopce

70

A. Analiza okolnosvjetovnosti

i svjetovnosti

§ § § § § §

29. Tu-bitak kao cuvstvovanje . 30. Strah kao jedan modus cuvstvovanja . 31. Tu-bitak kao razumljenje _ 32. Razumljenje i izlaganje 33. Iskaz kao izvedeni modus izlaganja 34. Tu-bitak i govor. Jezik .

§ 15. Bitak bica koje susrece u okolnom svijetu § 16. Sukladnost okolnog svijeta sa svijetom, koja se javlja kod unutarsvjetskog bica .
Vi

75 81

162 169 175 182

152 159

• Sve rijeci koje je autor upotrijebio u izvomiku kao imenice premda one to nisu, u ovom su prijevodu, radi preg!ednosti i preciznog razumijevanja teksta, napisane s velikim pocetnim slovom (prev.) VII

B. Svakidasnji § 35. Naklapanje § 36. Znatizelja § 37. Dvosmislenost § 38. Propadanje

bitak Tu i propadanje

tubitka

Prvo poglavlje 190 194 197 199
MOGUCA CIJELOST TUBITKA I BITAK PRI SMRT! § 46. Prividna nemogucnost § § §

i bacenost sesto poglavlje

BRIGA KAO BITAK TUBITKA § 39. Pitanje § § §
0 izvomoj cjelovitosti struktume cjeline tubitka 40. Temeljno cuvstvovanje tjeskobe kao [edna osobita dokucenost tubitka . 41. Bitak tubitka kao briga 42. Potvrda egzistenoijalne interpretacije tubitka kao brige iz predontoloskog samoizlaganja tubitka 43. Tubitak, svjetovnost i realnost a) Realnost kao problem bitka i dokazivost »vanjskog svijeta« b) Realnost kao ontoloski problem. c) Realnost i briga 44. Tubitak, dokucenost iistina . a) Tradicionalni pojam istine i njegovi ontoloski temelji b) Izvorni fenomen istine i porijeklo tradicionalnog pojma istine . c) Vrsta bitka istine i pretpostavka istine .

205 209 217
§ § § §

§

224 228 229 238 241 242 244 249 257

ontoloskog zahvacanja i odredenja cijelosti sukladne tubitku . 47. Iskusivost smrti Drugih i mogucnost zahvacanja jednog oijelog tubitka . 48. Nenamirenost, svrsetak i cjelina 49. Razgranicenje egzistencijalne analize smrti prerna mogucim drugim interpretacijama tog fenomena SO. Skica egzistencijalno-ontoloske strukture smrti 51. Bitak pri smrti i svakidasnjost tubitka . 52. Svakidasnji bitak pri svrsetku i potpuni egzistencijalni pojam smrti . 53. Egzistencijalni projekt pravoga bitka pri smrti. Drugo poglavlje
TUBITKU SUKLADNO POSVJEDOCENJE PRAVOGA MOCI-BIT! IODLUCNOST

268 270 274

280 283 287 290 295

§

§ 54. Problem posvjedocenja prave egzistencijske § § § § §

Drugi odsjecak
TUBITAK I VREMENOST § 45. Rezultat pripremne fundamentalne analize tubit-

§

mogucnostl 55. Egzistencijalno-ontoloski temelji savjesti . 56. Zov kao karakter savjesti . 57. Savjest kao zov brige . 58. Razumljenje zaziva i knivnja 59. Egzistencijalna interpretacija savjesti i vulgamo izlaganje savjesti 60. Egzistencijalna struktura pravoga Moci-biti posvjedocenog u savjesti .

304

307 310 312 318 329 336

ka i zadaca jedne izvome egzistencijalne interpretacije tog bica
VIII

262
IX

Trece poglavlje
PRAVO MOCI-BITI-CIJELIM I VREMENOST KAO ONTOLOSKI TUBITKA SMISAO BRIGE

Peto poglavlje
VREMENOST I POVIJESNOST § 72. Egzistencijalno-ontoloska §

§ 61. Skica metodskog koraka od omedenja prave cije-

§ §

§ § §

losti sukladne tubitku k fenomenskom razotkrivanju vremenosti 62. Egzistencijski pravo Moci-biti-cijellm tubitka kao dstrcavajuca odlucnost 63. Hermeneuticka situacija dobivena za jednu interpretaciju smisla bitka brige i metodski karakter egzistencijalne analize uopce . 64. Briga i individualnost . 65. Vremenost kao ontoloski srnisao brige 66. Vremenost tubitka i iz nje ponikle zadace izvornijeg ponavljanja egzistencijalne analize . Cetvrto poglavlje
VREMENOST I SVAKIDASNJOST

343
§

347

§ §

353 360 367 376

§

ekspozicija problema povijesti 73. Vulgamo razumijevanje povijesti i dogadanje tubitka 74. Temeljno ustrojstvo povijesnosti 75. Povijesnost tubitka i svijet-povijest 76. Egzistencijalno porijeklo historije iz povijesnosti tubitka 77. Povezanost provedene ekspozicije problema povijesnosti s dstraZivanjima W. Diltheja i idejama grofa Yorcka Sesto poglavlje
VREMENOST I UNUTARVREMENSKOST KAO ISKON VULGARNOG POJMA VREMENA

423 430 434
44{)

445

451

§ 78. Nepotpunost provedene vremenske analize

§ 67. Temeljna sastojina egzistencijalnog ustrojstva tu-

tubitka 379 381 382 31m 393 397 398 400 vremenu § 80. Vrijeme kojim se bavi brigovanje i unutarvremenskost § 81. Unutarvremenskost i geneza vulgarnog pojma vremena . § 82. Odudaranje egzistencijalno-ontoloske sveze vremenostd tubitka i svjetskog vremena od Hegelova shvacanja odnosa izmedu vremena i duha . a) Hegelov pojam vremena . b) Hegelova interpretacija povezanosti izmedu vremena i duha § 83. Egzistencijalno-vremenska analitika tubitka i fundamentalnoontolosko pitanje 0 smislu bitka uopce Poredbeni rjecnik termina i Izraza Kazalo imena Registar
0

bitka i skica njezine vremenske interpretacije
§ 68. Vremenost dokucenosti uopce .

§ 79. Vremenost tubitka i brigovanje

459 461 467 478

a) Vremenost razumljenja . b) Vremenost cuvstvovanja c) Vremenost propadanja d) Vremenost govora . § 69. Vremenost bitka-u-svijetu i problem transcendentnosti svijeta a) Vremenost smotrenog brigovanja b) Vremenski smisao modificiranja smotrenog brigovanja u teorijsko otkrivanje unutarsvjetski Postojecega c) Vremenski problem transcendentnosti svijeta § 70. Vremenost prostornosti sukladne tubitku . § 71. Vremenski smisao svakidasnjosti tubitka .

487 488 493

406 414 417 421

496 499 505 507
XI

x

Gaio Petrovic

UVOD U »SEIN UND ZEIT«
1. Prethodna napomena Martin Heidegger jedan je od najvecih mislilaca 20. stoljeca, njegov Sein und Zeit - jedna od najznacajnijih filozofskih knjiga naseg vremena. Ovakav sud moze se uciniti suvise oprezan onima koji u .Heideggeru vide bez konkurencije najveceg menu misliocima naseg vremena, a u Sein und Zeit-ii neosporno najznacajniju filozofskuknjigu 20. stoljeca, Sud se moze uciniti suvise benevolentan i nekritican anima koji u Heideggeru vide samo konzervativca Hi mazda cak opsjenara, a u Sein und Zeit-u bibliju suvremenog filozofskog iracionalizma i »nenaucne« filozofije. Ali - u filozoflji je nemoguce pomiriti sva misljenja, pa je bolje da se zadovoljimo (u okviru ovog uvoda samo preliminarnim i djelomicnim) specificiranjem i obrazlaganjem vlastitog. Od objavljivanja Sein und Zeit-a proslo je pedeset i sedam godina, pa se maze reci da se nas prijevod pojavljuje s prilicnim zakasnj enjem. To zakasnjenje nije taka strasno: intenzivnije prevodenje filozofskih djela na hrvatski Hili srpski zapocelo je tek poslije drugog svjetskog rata (filozofska djela prevedena do rata mogu se lako Izbrojati na prste), pa tu jos uvdjek postoje velike praznine (jos uvijek u prijevodu nemamo neka ad najznacajnijih djela Platona i Aristotela, kao ni - da spomenemi jedan primjer iz naseg stoljeca /deje za jednu cistu [enomenologija i [enornenolosku jilozoiiiu E. Husserla). Ipak, u meduvremenu su kod nas prevedena i objavljena ne samo neka manje znacajna djela drugih autora, nego i neka manje kapitalna djela samog Heideggera. Kao izvjesno opravdanje maze svakako posluziti teZina prevodilackog zadatka sto
XIII

' 0 tim radovima vidi u mom tekstu »Mladi Heideggere. Najveci dio knjige posvecen je medut~ ~aborac1Jl o~govora (doduse sarno na dio glavno? pitanja) . a napose da ga potakne na pailjivije Citanje i samostalno razmisljanje 0 pitanjimasto dh djelo pokrece.Prvi prijevod Sein und Zeit-a na bilo koji jezik bio je onaj japanski objavljen 12-13 godina nakon objavljivanja originala (1939-1940).:goVlh uni~erzitetskUt kolegija. djelomicno zbog teskoca prevodenja.. Glavni je zadatak ovog uvoda da citaocu omoguci bolje shvacanje Heideggerovog djela. a zatim su. koJ~ ~IJlu nekoj ~s~bnoj 'knjizi 0 Sein und Zeit-u mogla biti sporna.. nego takoder [ kao kritioko razmatranje njegove zamisli i njene realizaci]e. u razdoblju 1912-1917. Upravo zbog te njegove »specificnosti« rado sam prihvatio pnijedlog izdavaca da za ovo izdanje napisem nesto duzi uvod. nego i za one koji su to djelo vee studiraIi i imaju svoju »interpretaoiju«.u sklopu njegovih sabranih djela sto ill izdaJ: yl~tono Kl?stermann. 359-416. i~taCi da je ova uvodna dnterpretacija unaprijed zamisljena kao disproporoionalna. a poslije njego~e sI?rtl. »Obozavatelji« i »mrzitelji« Heideggera slazu se medusobno. uz joo nekoliko prijevoda na japanski. diJel. Sein r:nd Z~it-a (1927) objavio je desetakknJl?a I velik broj rnanjih rasprava."s~je da svi ti raniji i kasniji rado:'1 mogu.Kak~ je poznato. !i..Prije Sein und Zeit-a.ziSIi su vee dosad brojni zn~Jrn tekstovi d?sa~ neJ?oznati citalackoj javnosti. a djelomicno i zatosto njegovo znaeenje nije odmah shvaceno i priznato. p~Je svc::ga tekstovi nJ. pa mislim da on moze bioi od nekog interesa ne sarno za one koji tek zele da se »uvedu« u Sein und Zeit. a ovo se postize interpretacijom. bitno mijenjao? MaZe Ii se tu govoriti 0 misaonom napretku iIi prije 0 nazatku? e! . Smatrajuci da je razumijevanje pitanja kojima s~. Nema. od ovakvog formalno dugackog. u nejednakim razmaaima uslijedili prijevodi na spanjolski (1951). Ali ni illterpretacija i shvacanje filozofskog teksta nisu moguci bez kritiOkog stava i kritiCke analize. Da Ii je Heidegger u svojim kasnijim radovirna (napose u radovima tzv. Treprogram. Interpretacija kao interpretacija nuzno je kriti~ka i prerasta u kriJ1OOko raspravljanje. broj 2/1972. on je objavio dvije knjige i vise manjih tekSitova. P~OCl boljem razumijevanju Sein und Zeit-e. Naravno.~. Koliko mi je poznato. bar u jednom: Sein und Zeit je jedno od najtezih djela filozofske Iiterature.ga Sein und Zeit postavlja svakom mogucem prevodiocu na bilo koji jezik. Heidegger u svom djelu bavi pretpostavka za aazurmjevanje »odgovora«. U svom Sei. Beograd.Po~liije.!ja~ati prednost pred razmatranjem odgovora. a netzbJeZno se javlja i pitanje 0 mjestu i znacenju Sein und Zeit-a u sklopu Heideggerovog cjelokupnog opusa. engleski (1961) i francuski (1963). xv . naprotrv.~mrz vremena pnje 1927. a JoS viSe !iz vremena pos~lJe 1927. Treba istaci da ni u zemljarna s bogatijom filozofskom tradicijom Sein und Zeit nije odmah preveden.! und Z7it-u He~degg~ Je ~osta opsirno razjasnio sv~~u temeljnu zamisao 1 pitanja (glavno i paroijalna) kOJ'1m~ ce se ba~~~i. mi cemo kritickom razmatranju pita. talijanski (1953). kao li. ali rna se u ovakvom »uvodu« cini opravdana i prakticki neizbjezna. str.~se treb~. Sein und Zeit nije ni prvo ni posljed~Je Heideggerovo djelo. s onima sto u stavu prema Heideggeru stoje »po sredini«. a ukoliko pokusava ostati samo pri »objektivnom« razjasnjavanju »smisla« zatajuje i kao interpretacija. Stoga ni ovaj uvodni pokusaj interpretacije nije zamisljen sarno kao neko neutralno razjasnjavanje Heideggerovih teza. . a s obzirom na zadatak prekratkog XIV uvoda ne mo~. To ce tmati za posljedicu izvjesnu disproporcio?aln?st (u odnosu na proporcije Sein und Zeit-a). ovaj nas prijevod ipak je prvi kompletan prijevodtog djela na jedan od jezika koji se ne smatraju »svjetskim«. Nap. ~~vij~ [ produbljivao osnovne ideje Sein und Zeit-z: III ih je. se oCe~vati ni potpuna interpretaclja ni s~estrana kriticka analiza tog slofenog i gusto pisanog djela. »druge faze«) sarno konsekvent?ije . Kritika filozofskog djela pretpostavlja njegovo shvacanje.

njeg.u danasnjim sivim i b~~a1nim .:kama i izvorima Hi se probjlo na [ednu novu cistinur I da Iije Sein und Zeit stavljen ad acta ~azvojem . i 20. i.i~e f~oz<>: fije) na formiranje Heideggerovih koncepcija utjecali su i nekivise iii manje znacajni mislioci 19. _moz~ izYl. dosa~~~nJe ~il?" zofije. . on svakako nije jedini filozof 20.akJjucka da od njegova rnisljenja zavisi duhovna sudbina Zapada Ii mogucnost istinski ljuds~og ?ivstv_~vanja. 1968. osvrtati na dosad objavljene radove 0 Heideggeru.uz poneku primjedbu . s~atko . Heidegger-Bibliographie. u _pocetku .mpremu promjene. . prosperrtetoma bijedomvuzletima nade (kao 1968) i beznadern. Verlag An II Bitak i vrijeme XVII . 182 S. nakon drugog svjetskog rata i dugotrajnog »rnirnog« razdoblja ispunjenog »lokalnirn ratovima« i p. najzad. padanje na nize Hlozofske pozicije Hi prevladavanje fenomenologije visim oblikom misljenja? Pored fenomenologije i. kao svojevrsni novi pocetak u blowfiJ!. all u ~unoJ konkretnosti prelaze moguce gramce [ednog uvoda 1 mogu se dodiJrnuti . Materialien zur Heidegger-Bibliographie 1917-1972. S druge strane Sein un~ Z. U dvije knjige bibliografije 0 Heideggeru. a bibliografija za nekoliko narednih godina (do 1978).:evolucijama i kontrarevolucijarna. hermeneutlke. U ovom »Uvodu« necu se. i napose duhovna klima dvadesetih godiXVI na. s uspaljenim pozivima na odlucn~ akciju. stoljeca. ali u okviru ovog uvoda rnoci cemo ih tek dotaci u obhiku naznaka. To ne znaci da je takva literatura oskudna. stoljeca: kritilcki realisti. ali on illje bio pasivni rezultat te klime ni prethodnih filozofija. a djelomicno za~lvl~~o. Sein _und Zeit: neutralna fenomenoloska deskripClJ~.lci zakljuoke koje zeli. 0 vremenu u kojem je z.osv~cen . filozofija zivota i ~ermeneutika W. J~ djelomicno sumorno-rezignirano. najduze.uceV'im~.n~vill oblika analiticke filozofije.s napomenom da ga ne zeli mijenjati. Verlag Anton Ham. koje je priredio Hans-Martin Sass.njegovom ucitelju Edmundu Husserlu. nakon nacizma i staljinizrna. s pozivom na postepenu ~llsaonu p. donosi jos oko 700 naslova. Gdje je mjesto tog djela u sklopu fenomenologije? Da Ii je to daljnji stvaralaCki razvoj ili napustanje fenomenologije. a koje sezu do 1972.nja strujanja jos uvijek nisu dosegla razinu Sein und Zeit-e. zatim. lZ kOJe.ivio pisao. a obJavlJen je u Godisnjaku za filozofiju i fenomenolosko istraiivanie (Jahrbuch fur Philosophie und phiinomenologische Forschung). poststrukturalizma . neokantovci. progresom tehnike i nasiljem . strukturalizma. Diltheya.Hans-Martin Sass. egzistencijalna filozofija Kierkegaarda i Jaspersa.?~ aktualnost i presudno znacenje za suvremenu fllozofiju? ~ve su t~ pitanja koja bi trebalo detaljno r.eit je pisan samhicijom nadHaZenja sve.Da Ii ta kasnija djela »dekJasiraju« i ltarhiviraju« Sein und Zeit dli je on jos uvijek aktualan i mozda cak i suo perioran u odnosu na kasnija djela? Pitanja te vrste ne mogu se izbjeci. objavljena ucasopisu Zeitschrift fur philosophische Forschung. ve1iki interpretator velikih mislilaca nije zivio samo od interpretacije drugih filozofa.Hans-~artin. godine. ~:ltlka posto}eceg svijeta 1 zahtjev za njegovu promjenu lli . krace vrijeme.samo u nacelinom obliku. semictike.! Sveobuhvatna bi2 .hli sva ta dam. a morat ce ostati tek na marginarna ovog teksta. osim izuzetno. klasika [ilozofije (od greke filozofije do njemaoke klas. nego je razvio vlastitu originalnu misao i u jednom tre~~tku dosao do z.osamdesetim godinama s njihovim nemastovitim »krizama«? Pitanja ove vrste takoder bi trebalo razmotrdti. a sta moze (ako moze) da nam kaZe danas. Sein und Zeit je p. nego svojom nemoci sarno potvrduju. Mavtin Heidegger. zabiljezeno je blizu cetir! hiljade radova 0 Heideggeru. Da li je djelo ostalo zarobljeno u svojirn ~isaonim pre~o~ta. Sta je u tom po~~du. Ma kako visoko cijenili Heideggera.az~otntl. Meisenheim am Glan. Sass.konzervatlvna obrana status quo-a? Sta je Sein und Zeit govorio vremenu u kojem je nastao. odnosno malobrojna. Duhovna klima naseg vremena. nitl je Zivio sarno za interpretaciju. bitno je utjecala na fonniranje njegovih filozofskih pogleda kako su se izrazili u Sein und Zeit-is.as. naravno.

~ax NIemeyer) i bio osnova javnih diskusija. dakle. nego mozda tek pocetak jednog buduceg potpunijeg kritickog razmatranja.elo nego kao pornoc za njegovo razumijevanje.226 S.u neprilici sto ne razumijemo izraz »bivstvovanje«? Niposto.tanJe 0 tome sta mi zapravo mislimo pod rijecju »bivstvujuci«? . i 1976) objavljen u ukupno trinaest izdanja. izdanja. ohrabrivao i mnoge druge) da pisem 0 njemu. Tako. Meisenheim am Glan. ali ocito ni ta bibliografija nije potpuna (zabiljezeno je. treba iznova postaviti pitanje 0 smislu bivstvovanja.s~ !le~deggerove rubne primjedbe i ~~pr~vke:adl »razjasnjenja« dodaju u nekom od kasni~Ih. FrIe~~I~h-WIlhe1m von Hermann objasnjava da Je sve to UCIDJeno po Heideggerovim uputama i nema r~loga ~a mu ne vjerujemo. 1982. zapisa~ na ~argI~am~ Je~og od egzemplara. je jedan od razloga zasto ce ovaj uvod polaziti od originalnog teksta Sein und Zeit-a. . Urednik tog izdanja. Uzgred receno.aZeto 'iz:azio u nekoliko recenica vee na prvOJ stranI.cI s~og djela: »Irnamo li mi danas neki odgov~r v~a pI. koje »sluze razjasnjenju« iii ispr~vl~a~u »n. Sam Heidegger imao je vrlo lose misljenje 0 toj apologetskoj literaturivsto je doslo do izrazaja . bez vece vrijednosti. Tako dakle treba prije toga najprije probuditi razumijevanje zasmisao tog pitanja. . Tu je zabiljezeno vee blizu 5400radova 0 Heideggeru. Osnovna zamisao: fundamentalna ontologija ton Hain. Ohio. ali upravo u posljednjim godinama u nekim je zemljama (kao npr. a u biljeskama ispod teksta navedene su HeI~eggerove primjedbe sto ih je on u toku godina stalno1Z~ova p~ooitavajuCi svoj Sein und Zeit.? ako.bliografija za najnovije razdoblje nije mi poznata.pojavi u onom obliku ukojem se za Heid~gger?va ZI~Ot~ u toku pedeset godina pojavljivao na nJe. Bibliography and Glossary. Alabama.e b~lje.523p. uostalom. korektura. dJ. I u razgovorima s piscem ovih redaka Heidegger je vise puta iznosio negativno miSljenje 0 tOJ bogatoj literatuni u kojoj se bez stvarnog razumijevanja uznosi njegova misao. Jesmo 1i dan~s bar. Band 34. Interpretacija vremena kao moXIX . Martin Heidegger: »A Bibliographic Essay (1973--1978). Ve1ik dio literature vise je inform at ivan apologetski. u SAD) literatura 0 Heideggeru brojnija nego ikad.i u riekim njegovim javnim izjavama.Niposto.S. ali po mom miSljenju irna i dosta zanimljivih i vrijednih radova.I?ackom _JeZlku (a i dalje se pojavljuje u izdavackoj ~UCI. konacno. s. Medutirn. htio procitati. published by Philosophy Documentation Centre. Ne· ~e biti kasn. 1975. Kon~retnaizrada pitanja 0 smislu »bivstvovanja« namjera je rasp rave sto slijedi.izvrseno vise manJ~. S cudenjem sam ga pi tao zasto me ohrabruje (kao sto je. Heft 4. 2. tvrdeci da on te tekstove ne moze citati.bez posebne oznake takvih mjesta . ni ovaj uvod sigurno nije takvo razraeunavanje s Heideggerom kakvo je on sam zelio.Tek u toku stampanja ovog teksta imao sam priliku vidjeti knjigu: Hans-Martin Sass.misljenju zanimljivije kao ilustracija ~aclI~a na kOJ1 je Heidegger naknadno interpretirao svoJe. cini se samo 5 jugoslavenskih radova 0 Heideggeru).. a on mi je objasnio da me potice sarno zatosto sam najavio krlticko razracunavanje s njegovim glavnim pitanjem. La· pointe.eke starjje stamparske pogreske koje isknvlJ~Ju srmsao«. Martin Heidegger. Ova je napomena potrebna zato sto je u meduvremenu posthumno u sklopu Heideggerovih sabranih djela izislo i novo izdanje Sein und Zeit-a u kojem in je . da se Sein und Zeit kod nas najprije prevede vI. Najzad treba istaci da ce u ovom uvodu biti rijec 0 onom tekstu Sein und Zeit-a koji je za Heideggerova zivota (izrnedu 1927. 62~56. XVIII Motivaciju i osnovnu zamisao Sein und Zeit-a Heide~ger je. Oktober-Dezember 1980. Na zalost.« Zeitschrift fiir philosophische Forschung. a to je jedino sto bi on. smatrao sam (1 izdavacko poduzece »Naprijed« se u tome slozido sa mnom) da j. kada 0 svim dosad objavljenim radovirna ima lose miSiljenje. Heideggerove rubne prim~edbev?o mom ~~ . I ~o..Francois H. Bowling Green.

»[undamentalne ontologije«. • . predavanom 1935 Heidegger tvrdi da filozofija nije nauka niti nesto sto se mof~ staviti u isti red s naukom. razloge zbog kojih se tog pitanja prihvatio (mi danas ne sarno sto ne znamo sto mislimo pod rijecju »bivstvujuci«. Tubingen.. (vidi: Einjilhrung in die Metaphy~ik. Tu se pokazuje da je »konkretna izrada« pitanja 0 smislu bivstvovanja moguca sarno u okviru jedne nove koncepcije filozofije . te se medusobno razlikuju po tome koje pod. Ona stoji ispred svih nauka u istom n:du s pjesnistvom . nacin na koji ce ga tretirati .po Sein und Zeit-u nije [edina moguca ontologija. Ontologie ist nUT aIs Phdnomenologie mbglich.u sklopu shvacanja filozofije kao »univerzalne [enomenolostce ontologije« i uz pomoc jedne nove filozofske »disoipline« .' Fundamentalna ontologija ."lr-l I ( 'y- -: {" p guceg horizonta svakog razumijevanja bivstvovanja uopce predstavlja njen prethodni cilj.« (SZ 131.~·· '> LN P (~_ ~ "("_ r~' :A "'1 c» SE -.i fenomenologija. .Ona razgranicuje bivstvovanje (das Sein) od bivstvujuceg (das Seiendey i otkriva smisao bivstvovanja (der Sinn des Seins). a fenomenologija po svom sadrzaju nije -?Ista drugo nego ontologija. Ona je ontologija »iz koje tek mogu proizici sve ostale«.7. ali je po svom rangu iznad (ill ispred) svih ostalih. bivstv?vanja osnovno je pitanje ontologije '1 filozofije uopce. Max Niemeyer Verlag.« (SZ 35).:.J. Ova sazeta naznaka svakako nije dovoljna. ona se vee tu bitno razlikuje od svih ostalih na~ka. Ihre Absicht ist eine [undamentalontologische. S Darauf zielt aber die vorliegende Untersuchung nicht.!1S . . ali one nisu ni jedna fi~ofska disciplina medu mnogim drugirna.Sachhaltig genommen ist die Phanomenologle die Wissenschaft vom Sein des Seienden . Razliku ~zmec:iubivstvovanja i bivstvujuceg Heidegger ce kasIDJe nazvati sontoloskom razlikom« (sdie ontologische Differenz«). 1. Tiibingen.. Tako vee u Uvodu u metaiiziku. U vise mahova Heidegger izricito istice da je namjera njegova istrazivanja fundamentalnoontoloska. ontologija ne proucava ill neko posebno podrucje bivstvujuceg ni opca svojstva sveg~ .. . odnosno »izraditie i »elaboriratie. koje iz nje izviru. konkretno ga elaborirati4) i prethodni cilj na koji ce se usmjeriti (interpretacija vremena kao moguceg horizonta svakog razumijevanja bivstvovanja). 3 Citaj: Martin Heidegger. S. (SZ 37) J Y xx XXI .~.Ontologie •.·: ~~V'. nego nam tocak ni najmanje ne smeta). S. • Heideggerove izraze ~die Ausarbeitung« i sausarbeitene prevodim promiscue sizradae i »elaboracija«. Ontologija je moguca samo kao feno~enologija8. Filozofija je univerzalna [enomenoloska ontologija. Sein und Zeit zamisljen je kao fundamentalnoontolo ska rasprava. dakle.Phanomenologie Ist Zugangsart zu dem und die ausweisende Bestimmungsart dessen. Siebente unveranderte Auflage. Sein und Zeit. Zajedno stirn (nefundamentalnim) ontologijama.« (SZ 1)3 U ovih nekoliko recenica Heidegger je jasno naznaOio pitanje kojim ce se u svojoj knjizi baviti (pitanje o smislu bivstvovanja). pa Reidegger u uvodnim poglavljima sire razjasnjava svoju zamisao.?1vstvujueeg: Njen je predme} J?Jx§tvQ"anje blv~eg__~cJ. 1953. Dok se sve ostale nauke bave bivstvujucim (das Seiende). Max Niemeyer Verlag. Pi~je.(postaviti ga. Metoda. '/ ::: (>' c·. Ova dva nazrva karakteriziraju samu iilozoiiju po predmetu i nacinu tretiranja. 20). was Thema der Ontologie werden soll. probuditi razumijevanje za njegov smisao. 0 ~misl1!. Svojirn zadatkom on tu smatra dzlaganje odnosno 6 ~asnijim djelima Heidegger razdvaja i suprotstavlja filozof'~JuI nauku. a njena se bit mofe sazeto izraziti maksimom: »Ka samim stvarimal« (»Zu den Sachen selbstl«) Ontologija i fenomenologija nisu dvije stvari koje bi se mogle odvojitli.5 Sf. 1953. nisu dvije razlicite filozofske discipline. ona cim »univerzalnu ontologiju«. (SZ 38) U Sein und Zeit-a Heidegger nema ambieiju da razvije Ili izlozi cijelu univerzalnu fenomenolosku ontologiju.1 (~r c'-(.~ __qesS_~!en4~Il). .? Ontologija .: d. takoder SZ 194 i 301) Iako je ontologija u Sein und Zeit-u jos shvacena kao naukas. Usp.rucje bivstvujuceg proucavaju. nacin tretiranja (die Behandlungsart) ovog pitanja je fenomenologija.

II »Analitika tubivstvovanja. do pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce.« (SZ 37) XXII XXIII .« (SZ 14). ni opca ontologija. onda bismo drugi odgovor mogli protumaciti tako da fundamentalna ontologija i nije riista drugo nego ta opca ontologija. Terminom »tubivstvovanje« (»das Dasein«) Heidegger ne oznacuje neki poseban »nacin. die Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt bringt.0- vjekom« (sder Mensch«). treba da pripremi fundamentalnoontolosku problematiku. ni zbroj iii sinteza ovih dviju. onda bi iz prvog odgovora proizlazilo da je fundamentalna ontologija sarno jedna od posebnih ontologija.Usporedi i naslov posljednjeg paragrafa prve polovine Sein und Zeit-a: »§ 83. zasto se Heidegger ne zadovoIjava uobicajenim svakodnevnirn nazivorn »der Mensch« (»covjek«)? I ako su ga neki razlozi vee naveli da uobicajeni svakidasnji naziv zamijeni neobicnim.(»tubivstvovanje«) samo drugi naziv za icovjeka. iz koje sve druge tek mogu proizici." Ako bismo pretpostavili da je egzistencijalna analitika tubivstvovanja potpuna ontologija onog posebnog. a ne neko odredeno biv12 »In der gegebenen Erlauterung der Aufgaben der Ontologie entsprang die Notwendigkeit einer Fundamentalontologie. dass sie sich vor das Kardinalproblem. koja prodire do fenomena brige. strucno-filozofskim. pitanie a smislu bivstvovanja uopce.« (SZ 13) .bivstvovanja. Ali. kako se cini.stvaranje [undamentalne ontologije kao odlucnog dijela Hi aspekta univerzalne fenomenoloske ontologije. da prema tome tubivstvovanje [das Dasein] fungira kao ono bivstvujuce [Seiende l koje treba nacelno prethodno upitati s obzirom na njegovo bivstvovanje [Seinl. mora potraiiti u egzistenciialnoi analitici tubivstvovanja [in der existenzialen Analytik des Daseins].iii »vrstu. S jedne strane. so zwar. Die existenzial-zeitliche Analytik des Daseins und die fundamentalontologische Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt.»Ali sada se pokazalo da ontoloska analitika tubivstvovanja [die ontologische Analytik des Daseins] uopce cini fundamentalnu ontologiju [die Fundamentalontologie]. ali izuzetnog bivstvujuceg vkoje se naziva tubivstvovanjem (das Dasein). tubivstvovanje (das Dasein). ontologija bivstvujuceg uopce. Na pitanjesta je ta fundamentalna ontologija Heidegger. daje dva razlicita odgovora. da nikakva opca ontologija ne moze zasebno postojati. da je ontologija privilegiranog bivstvujuceg (tubivstvovanja) moguca. ako je »Dasein. die das ontologisch-ontisch ausgezeichnete Seiende zum Thema hat. te da fundamentalna ontologija nije nikakav zbroj ni sinteza razlicitih ontologija (ni pogotovu nekasinteza ontologije i filozofske antropologije) nego jedna jedinstvena [undamentaina ontologija.v Ova koncepcija fundamentalne ontologije ostaje medutim jos uvijek jako nejasna ako bar prethodno ne razjasnimo osnovne pojmove na Kojima ona pociva: pojmove tubivstvovanja. »Tubivstvovanje« je u Sein und Zeit-xi naziv za ono bivstvujuce koje smo mi sami. zasto se terminom »tubivstvovanje« oznacuje jedno odredeno bivstvujuce. Tada bismo mogli prigovoriti Heideggeru zbog nedosljednosti ili bar nejasnoce i postaviti mu pitanje: Sta je zapravo ta [undamentalna ontologija? Neka privile10 »Stoga se [undamentalna ontologija [die Fundamentalontologie]. on pise da fundamentalnu ontologiju cini egzistencijaina analitika tubivstvovanjaF S druge strane.« (SZ 436) girana »posebna« ontologija ili naprotiv »opca« ontologija? Ili mozda zbroj odnosno sinteza privilegirane posebne i opce ontoIogije? Heidegger bi odgovorio da fundamentalna ontologija nije ni privilegirana posebna. egzlstencije i egzlstencijalne ana- litike. ali ujedno dopire do kardinalnog problema. das Dasein. te da analitika tubivstvovanja treba sarno da pripremi tu problematiku. nego jedno odredeno bivstvujuce (ein Seiendes).« (SZ 183) .kojoj medu tim ontologijama pripada privilegirani polozaj zato sto je njen predmet jedno na neki nacin privilegirano bivstvujuce. ali da ona nije identicna s analitikom tubivstvovanja. Ako bismo prihvatili prosireno tradicionalno shvacanje da se problem 0 smislu bivstvovanja uopce moze tretirati u okviru jedne zasebne opce ontologije. a obicno ga nazivamo »(. on istice da problemaniku fundamentalne ontologije cini pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. koja ima za temu ontoloski-orrticki odIikovano (ausgezeichnete) bivstvujuce.

/:' fj . kao sto.. r MoZemo. Ovo bivstvujuce bitno se ontiCki razlikuje od svih ostalih. slucajna omaska Hi svjesno riastojanje da se istakneizuzetan karakter tog bivstvujuceg? Mislim da je posrijedi bas ovo trece.« (SZ 12) »Bivstvujuce.J ~-'-.« (SZ 42) U ovom objasnjenju sadrzan je ~ Heideggerov (eksplicite neformulirani) odgovor na pitanje zasto on covjeka radije naziva »tubivstvovanjem«. ".\W odlika tubivstvovanja u tome sto je ono"ontDtosko iIi. . njegov »odgovor« na pitanje 0 Covjeku. koJU smo ovdje preveli sa »tu«. ako naziv ontologija rezervirarno za eksplicitno teorijsko pitanje 0 smislu bivstvovanja. sugerira i mnogo vise od toga.h. Drugim nijecima.-"'-. Njemacko »da« ne znaci sarno prostorno »tu«.1. ne izrazava njegovo sta. dakle. da bivstvuje." kog drugog bivstvujuceg. cija analiza predstavlja zadatak jesrno uvijek mi sami.'.5. a eksplicitno pitanje 0 smislu bivstvovanja sarno je radikalizacija tog predontoloskog razumijevanja. drvo. tj. dass es je sein Sein als seinig~ zu sein hat. Da Ii je to nehotiena nekonsekventnost.« (SZ 41-42) 14 »Razumiievanie bivstvovanja i samo je [edna bivstvovna odredenost [eine Seinsbestimmtheit] tubivstvovanja . ali da ga on ima u vidu pokazuje njegovo obrazlozenje termina »nsbivstvovanje« (»Dasein«) i preIiminarno razjasnjenje onog bivstvujuceg koje je tim terminom oznaceno. jer je ono jedino bivstvujuce kojem se u njegovom bivstvovanju radi 0 samom tom bivstvovanju.stvovanje? Ne bi li za ono bivstvujuce koje se tu misli bolje odgovarao izraz »tubivstvujuce« (»das Daseiende«}? Sam Heidegger eksplicite nepostavlja sebi ovo pitanje-prigovor. medu ostalim. »Tubivstvovanje« nije neki proizvoljno odabrani naziv za covjeka.. citamo: »das Dasein. SZ 25). Bivstvovanje je ono 0 cemu se sarnorn tom bivstvujucem uvijek radi. jedna od bivstvovnih odredenostl (Seinsbestimmtheiten) tubivstvovanja jest razumijeva. kojem se u njegovom bivstvo~anju radi 0 tom bivstvovanju. nego uvijek njemu moguci naOini. On naime istice da tubivstvovanje nije jedno obicno bivstvujuce pored svih ostalih. Naziv »tubivstvovanje« sugerira"] cia je covjek bivstvujuce koje se bitno razlikuje od sva. d. nego. kojirn oznacujemo ovo bivstvujuce./qm1<S. koje »izgleda« tako i tako. zatosto se odredenje biti (Wesensbestimmung) ovog bivstvujuceg ne moze Izvrsiti navodenjem nekog stvarnog svojstva.. Predontolosko razumijevanje bivstvovanja bitna je karakteristika tubivstvovanja. ' . Karakteri koji se mogu pokazati na ovom bivstvujucem stoga nisu predruenassvojstva« jednog predrucnog bivstvujuceg.u ponekad se doduse govori bivstvovni izraz. i »tada«. reci da J~. nego bivstvovanje. Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek moie. Komponenta »Da«. covjekovo bivstvovanje«. zatosto je 13 »Tubivstvovanje [das Dasein] je jedno bivstvujuce [ein Seiendes] koje se ne javlja [vorkommt] sarno [naprosto] medu ostalim bivstvujuCirn. ist der Titel Dasein als reiner Seinsausdruck zur Bezeichnung dieses Seienden gewahlt. (SZ 12) nje bivstvovanja {SeinsverstiindnisiP tubi~:" stvovanju kao bivstvovanju eovjeka. 0 tome uostalom govori i slijedece Heideggerovo ekspl!icitno objasnjenje: »'Bit' tubivstvovanja je u njegovoj egzistenciji. To je takav »naziv« za Covjeka koji u klici sadrzi vee i Heideggerovu »interpretaciju« covjeka. Sve takobivstvovanje [Sosein] ovog bivstvujuceg je primarno bivstvovanje. pa je njim vee nagovijestena i temporalna interpretacija covjekova bivstvovanj~ 0 IS »Und weil die Wesensbestirnrnung dieses Seienden ndcht durch Angabe eines sachhaltigen Was vollzogen werden kann sein Wesen vielrnehr darin liegt.'" i' . Kao bivstvujuce toga bivstvovanja ono je izruceno [povjereno] svorn vlastitorn bivstvovanju. Tako npr. I upravo zato sto se ovo bivstvujuce bitno razlikuje od svega ostalog bivstvujuceg." To znaci da ovo bivstvujuce ima u svom bivstvovanju bivstvovni odnos (ein Seinsverhdltnis) prema tom bivstvovanju.« (SZ 12) XXIV xxv .L>" njegova hit u tome sto ono uvijek mora bivstvovati svoje bivstvovanje kao svoje izabrao je Heidegger za to bivstvovanje naziv »tubivstvovanje« (»Dasein«) kao cis] ~-1J Sein und'-Zeit. Stoga naziv »tubivstvovanje«. predontolosko. U bivstvovanju tog bivstvujuceg ovo se sarno uvijek odnosi prema svorn bivstvovanju. Ono se naprotiv onticki odlikuje time sto se tom bivstvujucern u njegovom bivstvovanju radi 0 samorn tom bivstvovanju. da ono na neki nacin razumije sebe usvom bivstvovanju. das Sein des Menschen« (stubivstvovanje. kuca.

Vee puno ~nje Heideggera. Dna to ne moze ni biti. Erster Band. ali to ovdje mozemo ostaviti po strani. ono bivstvo! vanje prema kojem se tubivstvovanje maze ovako ili onako odnositi i prema kojem se uvijek nekako od_n~~i~17 Drugim rijecima egzistencija J-e-inogu. Berlin.rmin »Existenz« (»Dasein s. Nastavsi nepos rednirn ponijemcenjem latinskog izraza »existentia«. i »Existenz« se vee u 19.« (SZ 12) Usp. a zatim kod Jacobija.buch der Ph!losophtschen Begriile.u »tubivstvovanje« tako nije prvenstveno akt.16 Za razliku od Kanta. Pa sta onda jest ili. Oznacavajuci covjeka kao »Dasein« H_eldegger ~.asein« u~otrebi kao naziv za specijicno ljudski nacin blvstvoVan]a. ali ne i potpuno identificirao. Worter. II Auflage. Donekle slican put kao termin »Dasein« presao je i term in »Existenz« (»egzistencija«). nesto poput bi td tubivstvovanja. Vee smo citirali: »'Bit' tubivstvovanja je u njegovoj egzistenciii.~am~ ~OV]~kU. Slicno kao i »Dasein«. kako nas upozoravaju navodni znaci uz »bit«. polazeci od izvornog znacenja njegovih sastavnih dijeLava. ali ni ko~ njega »Dasein« nije ogranicen na covjeka. Erster Band. 1927) XXVI cija je. kO]1 prakticki mje distingvtrao »Sein« (»bivstvovanje«) i »Dasein« (»postojanje«). U svakom slucaju.sta znaci »egzistencija« za Heideggera? . nego a precizno artikulira. Sein. Rudolf Eisler. ali. Fkhtea. i SZ 42: »wenn wir fiir das Sein dieses Seienden die Bezeichnung Existenz wahlen« etc. jer tubivstvovanje takve biti nema.ilJiv17 »Das Sein selbst. U cetvrtom iz~anju . te se najcesce upotrebljavao promiscue i istoznacno sa »Dasein« . ne samo nedvosmisleno fiksira. Berlin. ali u ovom kontekstu nije bitno). nennen wir Existenz. ali. zad~Zao je isto znacenje kao i latinski izraz cijim je modi- ficiranjem nastao.i bivstvovanja uopce.edutim nagovjestava ne sarno odredenu Inrerpretacuu covjeka nego i neuobicajenu (iako ne potpuno n~vu) 1I~terpretaciju »Daseine-a. a terrnm »Existenz« ~IJe uopce zabiljezen. Sein«). Preimenovanje covj~ka ... Heidegger je izraze »Dasein« (stubivstvovanje«) i »Existenz« (wegzistencija«) vezao iskljucivo uz covjeka i ujedno ih je medusobno tijesno vezao. Hegel je ova dva pojma jasno razlikovao. (Dr.kao naziv za »postojanje« i »bivstvovanje« opcenito. U kasnijim dijelovima Sein und Zeit-a modificira se znacenje izraza »Existenz«. ogradivanja o~ svakodnevnog jezika u ime strucn~ filozofske . pripadaju u dvije razlicite sfere: »Dasein« u sferu »bivstvovanja« (»Sein«). budeci u svakodnevnom govoru zaboraVlljeno znacenje tih sastavnih dijelova.6"nost-it.« (»Das 'Wesen' des Daseins liegt in seiner Existenz:« SZ 42) Egzisten- '6 U drugom izdanju slavnog Eislerovog rjecni~a f~lozofskih pojmova uz termin »Dasein« nalazirno sarno ~puclva. prema onim dijelovima u kojima od skicira \ svoju osnovnu zamisao (i 0 kojima je sada rijec). davanje smjera cijeloj daljnjoj interpretaol~l. IV Auflage.. XXVII . slicno kao I »Existenz« (»EXIst~nz. eg. daleko od toga da bl se identificirali. »Existenz« u sferu »biti« (»Wesen«). Vjerovatno je Jaspersova upotreba termina »Existenz« bila odlucno ishodiste za Heideggera (sto rnoze biti sporno. »Wesen«) ili »takobivstvovanju« (»Sosein«) te se mogao p~ipisati svakom i svemu bivst~jueem. ona nije bit u tradicionalnom smislu te rijeci. Prema uvodnim. najprije kod Gottsch~lka (l?25). bolje. te~nu?ologije. Feuerbacha I drugih (napose I kod Jaspersa) nalazimo tendenciju da se »D.~ ~e . stoljecu pocinje dosta cesto upotrebljavati kao naziv za specificno ljudsko bivstvovanje i u tom se smislu vee prije Heideggera ucvrscuje i siri znatno vise nego »Dasein«. zu dem das Dasein sich so oder so verhalten kann und immer irgendwie verhalt. programatskim dijelovima Sein una) Zeit-a. Objekt«).i zistencija je bivstvovanje tubivstvovanja. no Heidegger je prvi koji taj term~n u o~om sm~slu. Existenz«). nego prije svega prvi akt interpretacije cov]eka."Dasein« up~cuje na "Sel?C (»Dasein s. dakle. 1904. U njemackoj filozofsko] tra~lciji od Leibniza i Wolffa do Heideggerova vr~I?ena IZraz »Dasein« upotrebljavao se pretezno kao prjjevod za latinski izraz »existentia« u srnislu »postojanja« i opcenito »bivstvovanja« nasuprot »biti« (sessentia«.nJe na t~. U Hegelovom sistemu »Dasein« i »Existenz« pripadaju medu opce kategorije Iogike. s.

das Ende des Leitfadens alles philosophischen Fragens dort festgemacht hat. es selbst oder nicht es selbst zu sein. l() XXIX . potrebno je distingvirati i egzistencijsko i egzlstencijalno razumijevanje (das existenzielle und das existenziale Verstehen).Ovaj u »Uvodu« Sein und Zeit-a proklamirani stay Heidegger u posIjednjem paragrafu svog djela ponavlja doslovno.« (SZ 38.stvovanja da bude ili ne bude ono samo. koja polazi od hermeneutike tubivstvovanja i koja jekao analitika egzlstencije tamo pricvrstila kraj niti vodilje svakog filozofskog pitanja odakle ono proistjece i kamo se vraca.kad ono teorijski i eksplicitno ne postavlja i ne rjesava pitanje 0 egzistenciji !i njenoj ontoloskoj strukturi Heidegger naziva egzistencijskim razumijevanjem (das existenzielle Verstehen}.egzistencijalnom analitikom tubivstvovanja (die existenziale Analytik des Daseins) iii egzistencijalnim razumijevanjem (das existenziale Verstehen).436) . die als Analytik der Existenz..strukturama« ovdje se vjerovatno misle iIi strukturni momenti ill neke . koja je konstituira.. Razumijevanje egzistenoije koje je svojstveno tubivstvovanju i onda . eksplicienu teo orijsku analizu strukture egzistencije . egzistencijalitet se moze oznaciti kao bivstvovno ustrojstvo (iIi ustrojstvo bivstvovanja) bivstvujuceg-koje egzistira (die »Seinsverfassung des Seienden. XXVIII stvovanja vodena pitanjem 0 smislu bivstvovanja uopce. Ne bismo Ii na OSIliOVU svega toga mogli reel da je egzistencijalna analitikafubivstvovanja isto sto i ontoIogija tubivstvovanja ill ontologija covjeka? Na ovo pitanje Heidegger odgovara odrecno. u nju dospjelo ill u njoj izraslo. das existiert«. '---. otvaranje horizonta za rjesenje osnovnog pitanja ontologije. nego priredivanje terena. pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. a tu strukturu iii skup struktura Heidegger naziva egzistencijalitetont (die Existenzialitiiti. odnosno analiza egzistencijaliteta egzistencije. einer Mog1ichkeit seiner selbst. Diese Moglichkeiten hat das Dasein entweder selbst gewahlt oder es ist in sie hineingeraten oder je schon darin aufgewachsen. koje se kao takvo razlikuje od filozofske antropologije.Das Dasein versteht sich selbst immer aus seiner Existenz. kao sto je potrebno razlikovati predontolosko i ontolosko razumijevanje bivstvovanja." Egzistencija. iako ne nebitne »elemente«. uz napomenu iz koje se vidi da ga on smatra kriterijem. i to bez obzira na to da Ii je tu mogucnost ono samo izabralo.Kao i razumijevanje bivstvovanja uopce.. kao i od psiholoskog. nije nesto nestrukturirano. C1lj ove analitike nije potpuno rjesenje pitanja o bivstvovanju tubivstvovanja. Ona je pocetak i kraj univerzalne fenomenoloske onto- Zadatak je egzistencijalne analitike tubivstvovanja. Medutim. kako je shvaca Heidegger. ausgehend von der Hermeneutik des Daseins. dakle. odnosno »bazdarskom mjerom svakog filozofskog istrazivanja (»Richtmass jeglicher philosophischen Untersuchung«. pa nakon sto je najprije govorio 0 »ontolosko] strukturi egzistencije« (u slngularu) . Za takvu ontologiju (koja maZe posluziti i kao baza za jednu filozofsku antropologiju) analitika tubivstvovanja pruza samo neke. tako je i razumijevanje bivstvovanja tubivstvovanja (dakle egzistencije) jedna od bivstvovnih odredenosti tubivstvovanja. Ali egzistencijalna analitika tubivstvovanja nije kompletna ontologija tubivstvovanja. bioloskog Hi etnografskog'proucavanja covjeka.« (SZ 12) I. Ona ima svoju ontolosku strukturu. ontcloska analiza strukture bivstvovanja tubivstvovanja.. Egzistencijalna analitika tubivstvovanja je istrazivanje ontoloskog karaktera.« (SZ 12) Pod . u istom pasusu mimo nastavlja u pluralu: »den Zusammenhang dieser Strukturen nennen wir die Existenzialitdt. Fundamentalna ontologija je dakle analitika tubiv- logije. Upravo zato sto je vodena zadatkom elaboracije pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce.«20 Philosophie ist universale phanomenologische Ontologie. Zato Heidegger definirajuci filozofiju kaze: »Filozofija je univerzalna fenomenoloska ontologija. analitika tubivstvovanja ne moze biti potpuna ontologija tubivstvovanja. Heidegger je tu pones to leZeran u izrazavanju.v Drugim rijecirna. .jednostavnije« strukture od kojih se sastoji slczena struktura egzistencije. . SZ 436). SZ 13). woraus es entspringt und wohin es zuriickschliigt.

IE (malo bliie obicnom je-" ziku): put ka riesenju pitanja 0 smislu bivstvovanja uop- U § 2 Sein und Zeit-a Heidegger jo~ mje eksplicite razvio pojmove »analitike tubivstvovanja« i »fundamentalne ontologije« pa se teza 0 »analitici tubivstvovanja« kao »fundamentalnoj ontologiji« tu pojavljuje u obliku naizgled mnogo jednostavnije teze 0 tubivstvovanju kao primarnom upitanom pitanja 0 bivstvovanju. prvenstvu smislu bivstvovanja. to nije slucaj. treba razlikovati troje: pitano. od onog bivstvujuceg koje smo mi sami i koje Heidegger naziva izrazom »tubivstvovanje« (»Dasein«). smatra Heidegger. Egzistencijalna analitika tubivstvovanja po ovoj koncepciji nuv()di'kpitanju 0 smis}ubiystvovanja. koje je to egzemplarno bivstvujuce i u kojem mu smislu pripada prvenstvo? -l Heideggerov odgovor na ova pitanja posve je jasan i nedvosmislen. prema cemu se odnosimo: bivstvujuoi smo i mi sami. providnosti. U djelomicno nehajdegerijanskoj terrninologiji: analitika tubivstvovanja nuzna je i dovoljna pretpostavka pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. Pitano (das Gefragte) je ono 0 cenui se pita. Ali on isto tako nije htio da pristupi realizaciji svoje teme1jne ideje prije nego isto je bar prethodno ne potkrijepi nekirn ozbiljnim argwnentima.Pri tom su samo djelomicno dosli do izrazaja Heideggerovi argumenti za njegovu koncepciju. otkljucavanje bivstvovanja? Da li je ishodiste proizvoljno iili nekom odredenom bivstvujucern pripada prvenstvo pri izradi pitanja 0 bivstvovanju? Ako je slucaj ovo drugo.samo bivstvujuce (das Seiende). odkojeg bivstvujuceg treba da pode otkrivanje. ispitivano . zasniva se na »trostrukom. polazi od analize [ormalne strukture pitanja tubivstvovanja: 0 sadrzan u § 3 i 4. a upitano . Argumentacija: [orrnalna struktura pitanja trostruko prvenstvo tubivstvovanja Osnovna je ideja sadrzana u Heideggerovoj koncepciji fundamentalne ontologije: probiti se preko analitike tubivstvovanja do smisla bivstvovanja uopce. Kao i svako drugo pitanje. Ispitivano i upitanov Pitano je u njemu bivstvovanje (das Sein). Drugim rijeoima. U ovom pitanju upitujemo bivstvujuce 0 smislu njegova bivstvovanja. pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja nuzno prerasta u pitanje 0 bivstvovanju uopce.smisao bivstvovanja (der Sinn von Sein). razgranicavajuci je od nekih naizgled slicnih ideja s kojima bi mogla biti. a upitano (das Befragte) . Tako bi se moglo pomisliti da je svoju ideju vodhlju Heidegger formulirao posve proizvoljno. ono sto u pitanom predstavlja cilj pitanja. pitanje mora poci od jednog odredenog bivstvujuceg. Na kojem bivstvujucem treba da bude otcitan smisao bivstvovanja. ispitivano i upitano. Bitni dio Heideggerove argumentacije za OYU tezu glasi: »Ako pitanje 0 bivstvovanju treba da se izricito postavi i izvrsi u svojoj punoj jasnoci [transparentnosti. Durchsichtlgkelt].ono kod cega se 0 pitanom raspitujemo. Medutim. trazeoi njeno prihvacanje bez odgovarajueih argumenata. sadrzan u § 2. -zoo ce vodi preko pitanja 0 smislu covjekova bivstvovanj~ U prethodnom odjeljku nastojali smo da tu ideju sto bolje razjasnimo. i s kojima je ponekad bivala pobrkana.ono sto se 0 pitanom pita. tada prema dosadasnjirn objasnjenjima izrada ovog pitanja zahtijeva eksXXXI f~ xxx . Prvi argument. Puno opravdanje ishodisne ideje trebalo je da predstavlja djelo kao cjelina. Bivstvujuce je sve 0 cemu govorimo. »Bivstvujucim« medutim nazivamo mnogo sta i u razlicitom smislu. Mislim da se u prvom poglavlju Sein und Zeit-a sadrze dva glavna argumenta za tezu da put ka pitanju o srnislu bivstvovanja uopce vodi preko pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (covjekova bivstvovanja). ispitivano (das Erfragte) . drugi. i pitanje 0 bivstvovanju ima svoje pitano.3. sto mislimo. Heidegger svakako nije smatrao potrebnim da unaprijed iznese potpune i definitivne argumente za svoju koncepoiju. Ishodiste pitanja 0 smislu bivstvovanja ne moze biti proizvoljno. U svakom pitanju. uopce.

dovoljan je neeksplicitni pojam bivstvovanja. ontoloskom i onticko-ontoloskom} prvenstvu tubivstvovanja (covjeka). S druge strane. treba istaci da Heidegger. ipak sam na kraju relativira svoja izvodenja u ovom paragrafu: »S dosad razlozenim niti je dokazano [pokazano. cak i ovaj jedini prigovor na koji je pomislio. S jedne strane.onoga koje pita . onda cemo moci da se poduhvatimo i ekspdicitnog odredivanja pojma 0 bivstvovanju uopce. pripremaaje mogucnosti pravog izoora egzemplarnog bivstvujuceg. a talkvi prigovori uvijek su sterilni kod rasudivanja 0 konkretnim putevima istrazivanja. Der ontische Vorrang der Seinsfrage«. a tako i sami modusi biv· stvovanja [Seinsmodi] jednog odredenog bivstvujuceg.« (SZ 7) U vezi s ovom argumentacijom i njenim pretpostavkama moglo bi se postaviti viSe pitanja. onog bivstvujuceg koje smo uvijek sami mi koji pitamo. u navedenom postavljanju pitanja. U svakom slucaju onticko i/odnosno onticki-ontolosko prvenstvo pitanja 0 smislu bivstvovanja zasniva se u cetvrtom paragrafu na trostrukom (ontickom. liz dva razloga. argumentacija s »krugom u dokazu« je [ormalan prigovor. Izrada pitanja 0 bivstvovanju prema tome znaci: razjasnjavanje [Durchsichtigmachen] jednog bivstvujuceg . Heidegger smatra potpuno neodriivim. erwiesen] prvenstvo tubivstvovanja. izradivanje pravog naeina pristupa ovom bivstvujucem. I u vezi S ovtim Heideggerovim urnovanjirna mogla bi se postaviti neka pitanja. Medutirn. Treci i cetvrti paragraf medusobno su tijesno povezani. dzbor. Kad rijesivs! pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja dodemo do eksplicitnog pojma 0 tom bivstvovanju. razumijevanja i pojmovnog shvacanja smisla. poimanje. ali i to bi bilo preuranjeno. Zasad nam je vazno da razjasnimo sto bolje Heideggerovo vlastito stanoviste. Gledanje na razumijevanje.»§ 4. A sam Heidegger predvida u ovom kontekstu (na ovom mjestu) samo jedan moguci prigovor svojoj koncepciji . Tubivstvovanje posjeduje takav neeksplicitni pojam. pristup jesu konstitutivni postupci pitanja. .plikaciju nacina gledanja na bivstvovanje.« (SZ 13) To znaci: nema nikakve zapreke da se prije pitanja o smislu bivstvovanja uopce postavi pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. Za postavljanje i rjesavanje tog pitanja tubivstvovanju nije potreban eksplicitan ni raspoloiljiv pojam 0 bivstvovanju uopce.u njegovu bivstvovanju. a kako se vidi iz njihovih naslova (»§ 3. treba napomenuti da se uz onticko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju u cetvrtom paragrafu spominje i onticko-ontolosko prvenstvo tog pitanja. sta je to drugo nego hodanje u krugu?« (SZ 7) Medutim. pri cemu nije sasvim jasno treba Ii ga shvatiti kao neku trecu vrstu prvenstva ~UiZ onticko i ontolosko) 11i kao svojevrsnu kombinaci:ju ontickog i ontoloskog prvenstva. »Ontolosko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju«. Medutim. Svoja razmatranja 0 trostrukom prvenstvu tubivstvovanja Heidegger sazima slijedecirn rijecima: »Tubivstvovanje ima prema tome vd:sestruko prvenstvo pre a III Bitak i vrijeme XXXIII . faknicki uopce nema kruga: »Bivstvujuce moze biti odredeno u svom bivstvovanju ada pritom ne bi moran biti vee raspolozljiv [verftigbar] eksplicitni pojam 0 smislu bivstvovanja.« (SZ 8) Drugi H eideggerov argument za shvacanje da razjasnjavanje smisla bivstvovanja treba zapoceni od razjasnjavanja smisla bivstvovanja tubivstvovanja sadrzan je u cetvrtom paragrafu Sein und Zeit-a. aH to ostavljamo za kasnije. »Onticko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju«) u njima je rijec o dvostrukom iontoloskom i ontickomy prvenstvu pitanja 0 bivstvovanju. po Heideggeru.prigovor za hodanje u krugu: »Ako se najprije mora odrediti bivstvujuce u svom bivstvovanju i ako se tek tada na tom osnovu hoce postaviti pitanje 0 bivstvovanju. Del' ontologische Vorrang der Seinsfrage«. premda svoj odgovor na prigovor III krugu smatra konkluzivnim. Ali svakako se javilo tako nesto kao prvenstvo tubivstvovanja. jer »prosjecno razumijevanje bivstvovanja« pripada bitnoj strukturi (WeXXXII sensverfassung) tubivstvovanja. niti je odluceno 0 njegovoj mogucoj Hi cak nuznoj funkciji kao bivstvujuceg koje treba prirnarno upitati.

A to opet znaci: tubivstvovanje se na neki nacin i s nekom izriCitoscu razumije u svom bivstvovanju. Na str. ontolosko. . 12.tesko vtidjeti da je teza pO kojoj se tubivstvovanje u svom bivstvovanju odreduje egzistencijom (zajedno s njenim naprijed izvedenim varijaoijama.~j. Tom bivstvujucem je svojstveno da mu je zajedno s njegovim bivstvovanjem i putem njegovog bivstvovanja ovo samorazotkriveno [dokuceno.zp. pO kojima se tubivstvovanje u svom bivstvovanju odreduje svojim bivstvovanjem.p. kako proizlazi iz aitiranog rezimea. erschlossen]. koja. To prvenstvo tubivstvovanja bilo hi u tome sto je tubivstvovanje sarno po sebi »ontolosko«.« (SZ 12) Na osnovu ovog maze se zakljuciti: Bivstvovni odnos tubivstvovanja prema vlastitom bivstvovanju (koji je njegova onticka odlika J onOnticka XXXIV sarno je [edna bivstvovna odredenost tubivstvovanja. Razumijevanje bivstvovanja i je odlika tubivstvovanja u tome Sto one jest [bivstvuje] ontoloski. i randje citirana teza sa str. odnosno u svojoj egzistenciji svojom egzistencijom) sarno nova sazeta varijacija ovog prethodnog izvodenja koje kulminira u tezi da se egzistencija izvodi na 6istinu sarno egzistiranjem. 13. cini se. gdje se kafe da je ontolosko prvenstvo tubivstvovanja u tome 5tO je ono ontolosko? Citirajmo recenicu 0 ontiCkom kao ontoloskom zajedno s kontekstom iz koje smo je istrgnuli: »••• Medutim ovom bivstvovnom ustrojstvu ltubivstvovanja pripada zatim da ono u svom bivstvovanju ima bivstvovni odnos prema tom bivstvovanju. dass es ontologisch ist. da tubivstvovanje uvijek posjeduje odredeno raZumffev~mje svog bivstvovanja. a »bivstvovanje je ontolosko«. Drugo je prvenstvo tubivstvovanja. kako se moze zakljuciti iz prethodnih izvodenja.« Kako da to shvatimo (i prevedemo)? I u kakvom su odnosu Heideggerova teza sa str. To se cini jasno i jednostavno.kaieda je onticka odlika tubivstvovanja u tome.ato je ono ontolosko. otvoreno. odnosno da je razumijevanje bivstvovanja jedna od njegovih bivstvovnih odredenosti. xxxv . 12. Heidegger medutim pise: "Die ontische Auszeichnung des Daseins Iiegt darin.

odredenosti [odredenosti egzistencijom] sru_no p~. Vee u ovim kratkim formulacijama ovo je trece prvenstvo jasno karakterizirano i razgraniceno od prethodna dva. Razumijevanje bivstvovanja koje pripada tubivstvovanju odnosi se stoga jednako prvotno [izvorno] na razumijevanje neceg takvog kao »svijet« i na razumijevanje bivstvovanja bivstvujuceg koje postaje pristupacno unutar svijeta. ali to prvenstvo nije pokazano odnosno dokazano (erwiesen). Po ovome tubivstvoXXXVI W~L .i}evan~a ~gzlstencI~. koja u sebi sadr!i odredenost predontoloskog razumijevanja bivstvovanja.5to njemu.•. Ontologije koje dmaju za temu bivstvujuce netubivstvovnog bivstvovnog karaktera prema tome su fundirane i motivirane u ontdckoj strukturi samog tubivstvovanja. nego i razumijevanje tog blVStVOAli zasto onda Heidegger u rezamrrajucem ponavl~anju tako ostro lu6i onticko i ontolosko prvenstvo b~vstvovanja? Objasnjavajuci ontolos~o 'p'rv~st~o .~c n~ pr~~kntlka Heideggera. Ipak citirat cemo d siru formulaciju iz razmatranja koje je prethodilo ovoj kratkoj formulaciji: »Nauke su nacini bivstvovanja . zavrsnu recenicu tog odlomka.:. Argumentacija u paragrafu 2 bila je samo pripremna. Ali tubivstvovanju bitno pripada: bivstvovanje u jednom svijetu. smiju razdvajati sta bi znaoilo to .tublVstvovanja Heidegger. sto u ovim uvodndm dijelovima zehmo ostaviti po strani. ova u paragrafu 4 prava i konkluzivna.e Jednako izvorno pnipada i srasumuevante bivstvovanja svega netubivstvovnog bivstvuiuceg«. Povezanost ontickog i ontoloskog prvenstva mje u tom sazetom prikazu posebno naglasena. nit~ je samoodnosenie tubivstvovanja prema vlastitom blvs~vovanJ~ m?guce be: samorazumijevanja tog bivstvovanja. razumijevanja. Prerna Heideggerovoj vlastitoj ocjeni kao rezultat analize formalne strukture pitanja 0 bivstvovanju (koja je izvrsena u drugom paragrajuy »pojavilo se tako nesto kao prvenstvo tubivstvovanja«. u kojima se ono odnosi i prema bivstvujucem koje ne mora biti one sarno. bili smo izostavili posljednju.tubivstvovanja.a prema vlastitom bivstvovanju. Ako razumijevanje bivstvovanja nazovemo »ontoloskl~« ~azumijevanjem.~~ te~elJu svoje odredenosti egllistencijom ~~tolosko.« (SZ 13) Citirajuci odlomak u kojem je Hetidegger sazeto rezimirao svoju tezu 0 trostrukom prvenstvu tubivstvovanja. Trece prvenstvo tubivstvovanja sastoji s~ u to~e . (SZ 13) Ako je odredenost egzlstenclJom ontlc~o prvenstvo tubivstvovanja. XXXVII . No pored povezanosti tu oeito postoji ~ r~lika? Svakako. se . u cetvrtom je paragrafu najzad i pokazano.« (SZ 13) Nije tesko vidjeti razliku izmedu ave recenice i one kojom je Heidegger zakljucio svoj drugi paragraf.. U cetvrtom paragraiu.onda mozemo red datubivstvovanle bivstvuje nuzno Ii. naprotiv.ticka prednost pred svim drugim bivstvujucim) nuzno je ujedno odnos rrazumijevanja tog bivstvov. Sad je vrfjeme da se nave de i ona: »Tako se tubivstvovanje pokazalo kao ono bivstvujuce koje treba ontoloski primarno upitati prije sveg drugog bivstvujuceg. kako sm~ vec . Onticka Je odlika tublivstvovanja ne sarno samoodnosenie pre~a vlastitom bivstvovamju. kao konstituens raZJUffi. sebi }>o. a tu:bivstvova~je je . na nacin ontolo~kog.Cltira~l: pise: »Tubivstvovanje je na temelju svoje egzlstenclJske . OCIltOje tubivstvovanje na osnovu svog ontickog prvenstva on~?" losko. vanje je »onticki-ontoloski uslov mogucnosti svih ontologija«.~tolosko«. kr~ce »ontoloski«. No u cemu je razlika.a.:nJ. kC?Je (odnosenje) ne bi bilo irazumijevanje tog bivstvova_n~a? S ovim pitanjima nasH smo. po njegovom misljenju to prvenstvo tubivstvovanja koje se u drugom Iparagrafu SaJIIlOjavilo. ako se odnosenje tubivstvovanja prema svom bivstvovanjuI tubivstvovni razumijevanje bivstvovanja ne smiju od~ajati? A a~o se..odnos~nje tubivstvovanja prema vlastitom bivstvovanju. ali nije ni presucena. Ali razumijevanje blvstvovanja ne moze se kao nesto zasebno odvojiti od odnosa tubivstvo.:_anj.

ao o smislu bivstvovanja tubivstvovanta.4. »Izrada [Elaboracija] pitanja 0 bivstvovanJu [Seinsfrage] tako se racva u dva zadatka. obratimo paznju na tri »sitne pojedinostt«: 1. Jasno je naznacen odgovor koji ce biti pokusan: kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja bit vee pokazana vremenitost (die Zeitlichkeit).« (SZ 39---40) opcenitiji formalni okvir Heideggerova misaonog 1?ro[ektasto ga je pokusao realizirati u Sein und ~e~t-u. Zasad. 2. Nakon sto je svoje temeljno pitanje odredio kao pitanje 0 smislu bivstvovanja. XXXVIII U »prvorn. Aristotelova rasprava 0 vremenu kao diskrimen fenomenalne baze Ii granica anticke ontologije. Tubivstvovanje i vremenitost.da podsJetlmo _ sastoji od dva poglavlja s ukupno osam paragrafa) ta je opca zamisao u mnogim pravcima konkretiziran~. 3. pred-uvodnoj (nenaslovljencj) stranici ~ein un~ Ze~t-a: sKonkretna izrada (elaboraclJa. NaJavlJuJuC'l elaboraclJu pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. Do disproporcije je. Drugi dio: Osnovne orte fenomenoloske destl1!-kcije povijesti ontologije s problematikom temporahteta kao niti vodiJjom.No to je tek naj- jednom =»: Drugi die rasclanjuje se isto tako trostruko: 1. njima odgovara rasClanjivanje rasp rave u dva dijela: Prvi dio: Interpretaoija tubivstvovanja s obzirom na vremenitost [kao vremenitosti] i eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju. Ausarbeitung) pitanja 0 smislu »bivstvovanja« namjera je rasprave sto slijedi. dijelu« ovog nacrta lako prepoznajemo ono sto smo vee upoznali kao projekt fundamentalne ontologije: probiti se preko odgovora na pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja (sinterpretacija tubivstvovanja kao vremenitostd«) do odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce (sekspllkacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju«). Vee u »Uvodu« Sein und Zeit-a (koji se . Kantovo ucenje 0 shematizmu i 0 vremenu kao predstupanj problematike temporaliteta. Treba ld to shvatiti 'kao naznaku da su »smisao« i »transcendentalni horizont pitanja« isto ili kao najavu zakljueka da se u vezi s bivstvovanjem uopce moramo zadovoljiti ekspliXXXIX . doslo zato stose dva odjeljka prvog dijela bave tubivstvo:. 2. Prvi dio raspada se u tri odjeljka [drei AbschnttteJ: 1. Konkretizacija i dopuna: od »interpretacije« i »eksplikacije« do fenomenoloske »destrukcije« Sve dosad receno moglo bi se safetoizraziti jedinom recenicom: Buduci da tubivstvovanju pripada trostruko prvenstvo u odnosu na sve drugo bivstvujuce. Pripremna fundamentalna analiza tubivstvovanja. Ontoloski fundament Descartesova »cogito sum« i preuzirnanje srednjovjekovne ontologije u problematici "res cogitans«. . kako se lako uocava.~njem. Mnogo potpunije ideja fundamentalne ontologije konkretizirana je i dopunjena u zavrsnom dijelu »Uvoda«. Interpretacija vremena k~o m~guceg ~oriz?nta svak~g razumijevanja bivstvovanJa (Sems~ers!aI_Id~'lsses) uopce njen je prethodni cilj« (SZ 1). Heidegger (u naslovu prvog dijela) nagovjestavajuci svoj odgovor ne kaze »eksplikacija vremena kao smisla bivstvovanja uopce« nego samo: »eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju«. a jedan ?ivstvovanjem. gdje Heidegger ovako skicira plan svoje ras_prave:. 3. Jedna odredena konkretizaoija nalazi se vee na prvoj. Dvodjelnost naslova prvog dijela Sein und Zeit-a u izvjesnom je rieskladu s podjelom tog dijela na tri »odjeljka«. pitanje 0 smislu bivstvovanja mora ~apoceti k. Vnijerne ~ bivstvovanje. Heidegger tu najavljuje i njen glavni rezultat: otkrivanje v~emena k~o moguceg horizonta svakog razunujevanja blvstv_~vanJa. vrijeme ce biti eksplicirano kao »transcendentalni horizont« pitanja 0 bivstvovanju. a polazeci od pretpostavke da je tubivstvovanje privilegirano bivstvujuce. u cijern sc bivstvovanju najpotpunije realizira vsmisao bivstvovanja uopce. Na to cemo se jos vratl~l.

Hegel se zalagao za »jedinstvo povijesnog i logickog« pri izlaganju filozofije. i to tako sto ce zavrsna tocka drugog odjeIjka (vremenitost) u nesto modificiranom obliku (vrijeme) postati ishodiste analize u trecem. nije zarnisljen kao viSe .o »kniticki«. XLI . iz tih se naslova ±pa:k razabire da tu nije r'ijec 0 nekoj problematici bitno drukcijoj od one u prvorn dijelu Sein und Zeit-a. sadrzane u prvom dijelu nacrta. bilo zato sto se tu uopce ne moze govoriti 0 smislu (sto bi bilo krajnje iznenadujuce). po kojima u filozofiji sistematsko raspravljanje vise nije moguce pa se treba zadovoljiti izlaganjem i interpretacijom povijestd filozofije.kaeijom »transcendentalnog horizonta. sto je znacajno. obrce uobicajeni i naizgled »prirodni. pretezno »informativaniIi prvenstve. (upotrebljene u vezi s tubivstvovanjem) i »vremena« (dovedenog u vezu s bivstvovanjem) unaprijed upozorava da se smisao bivstvovanja tubivstvovanja ne maze u »gotovorn obliku« uzeti i kao smisao bivstvovanja uopce (odnosno kao transcendentalni horizont pitanja 0 bivstvovanju uopce). nego 0 jednom drukcijem.111i manje »kriticki. vise iIi manje potpun. Heideggeroy »povijesni dio«.po uzoru na Aristote1a . Distinkcija izmedu »vremenitosti. Izrazavajuci se priblizno i nepreoizno. po svojoj dispoziciji Heideggerova se rasprava razlikuje oa vecine [ilozojskin rasprava prije svega u dvojem: 1. u glavnom tekstu ilii.redoslijed. Naslovi drugog i treceg odjeljka (»2. povijesnom pristupu toj tematioi. moze biti duz! . Ovakav obrnuti slijed moze se u prvi mah 21 Kako je poznato. nego dodavanje cijeIog »Drugog dijela«. Tubivstvovanje i vrernenitost«. a zatim povijesno. dio. U ovom kombiniranju »sistematskog. treba da bude vodena »problematikom temporaliteta kao niti vodiljom. odnosno obrnutim sljjedom u odnosu na stvarni razvoj povijesti ontologije: od Kanta preko Descartesa do Aristotela. Sve ove »detalje. momenata). ali.i »historijskogsamom po sebi nema neobicnog. preko najvaznijih »faza« njegova razmatranja do piscevih dana (pri cemu taj prikaz. koji se u prva mah moze uOiniti suvisnim. naravno.). Problernatsko-sistematske filozofske rasprave najteste zapocinju . prikaz razvoja problematike 0 kojoj je rijec.i. Bez obzira na neobicnost . sto je u pI1Vimah najneobicnije. Sein und Zeit je zamisljen dvodjeIno: s jednim »teorijskim« m »sistematskim« dije lorn i s jednim »historijskim« Ili »povijesnim«. Vrijerne i bivstvovanje«) kao da zele demonstrativno najaviti da ce analiza u tim odjelj eima teci u suprotnim pravcima.kracim ili duzim historijskirn prikazom razvoja problema 0 kojem ce se raspravljati. u fusnota rna moze biti i daljnjih »povijesnih. Naravno.(koji nisu beznacajni) rnozemo zasad ostaviti po strani. Nasuprot tome neki suvremeni filozofi smatraju da su l>informacije« 0 razvoju filozofskih problema nebitne za njihova suvremeno rjesavanje.n. Nema niceg neobicnog ni u relativnom razdvajanju historijskog i sistematskog XL u dva zasebna dijela (premda to nije jedini moguci nacin filozofiranja i oblikovanja filozofije"). ima i takvih shvacanja. najavljujuci da ce problem najprije razmatrati sistemat- ski.treba da zbuni) u navedenom nacrtu Sein und Zeit-a to nisu navedene specifikacije projekta fundamentalne ontologije. Historijski prikaz problema u filozofskim raspravarna obicno ide do prvog uocavanja odgovarajuceg problema.i prvotnu neshvatljivost naslova drugog dijela i naslova njegovih odjeljaka. kako se vidi vee iz njegova naslova. »3. naizgled zadrzavajuci tradicionalnu podjelu na »sistematskii »povijesni. pa je dovoljno da stignemo bar do polovine puta . nego kao »[enomenoloska destrukcija povijesti ontologije«koja (iz prakticnih razloga) treba da se provede samo u »osnovnim crtama«. a zatim shjedi samo sistematsko razmatranje (u kojem. Ipak. pa te »informacije« izostavljaju iii srnjestavaju u fusnote. treba dase krece unatraske. bilo zato sto je otkrivanje smisla bivstvovanja uopce prevelik zadatak za jednu knjigu. itd. Drugimrijocima. jer one sto u prvom redu zbunjuje ~ili .pitanja. 3. Nasuprot tome H eidegger.do elaboracije »transcendentalnog horizonta«? 2. naravno.Hi kraci. 2.

pogotovu ne ako se on sarno predaje dalje kao slobodnolebdeci rezultat za puko primanje do znanja jednog »stanovista« koje mozda odstupa od dosadasnjeg nacina tretiranja. odnosno stavom: »Buduci da bivstvovanje uvijek postaje dohvatljivo [shvatljivo] sarno iz pogleda na vrijeme. Medutim. te da se tako s pozicija dostignutog i utemeljenog znanja pristupi proucavanju njegove povijesti. ako je cilj jedne rasprave otpocetka odreden kao teorijsko-sistematski. Ne poricuci mogucnost odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja (nego ga naprotiv zahtijevajuci). onda nema razloga da se u sklopu takve rasprave naknadno pise historijat njene problematike. Stoga takozvani objektivni historijski prikaz moze biti i krajnje subjektivisticka. kad vee ne bi imao u vidu »rjesenje« . U sklopu takvog projekta moze naprotiv b1ti i zanimljivo i znacajno da se na povijesti filozofije provjeri. ali ako se promisle i shvate razIozi za inverziju »sistematskog« i »povijesnoge dijela. a od Descartesa jos dublje u »proslost« Aristotelu. poima] u ponavljanju onog sto on kao stay izrice. Stoga se Heideggerova »fenomenoloska destrukoija« krece unatraske ka Kantovom presudnom prethodniku i mogucem »konkurentu« Descartesu. po Heideggerovorn rnisljenju. odgovor na pitanje 0 bivstvovanju ne moZe se nalaziti u jednom izoliranom i slijepom stavu [sudu. Satz].cije ucenje XLII o shematizrnu i vremenu predstavlja »predstupanj problematike temporaliteta«. recenici. Heidegger Istice da taj odgovor daje uputu za konkretno ontolosko ispitivanje". postavljajuci pitanje o smislu bivstvovanja. jer nema garanoije da u povijesti postoji progres koji odgovara fakticnom toku vremena. Stoga se cini zasnovaniji drugi put .« (SZ 19. ali se bitno slaze s ovdje navedenim. In der Exposition der Problematik der Temporalitiit ist allererst die konkrete Antwort auf die Frage nach dem Sinn des Seins gegeben. onda i ovakav obrnuti slijed postaje shvatljiv i Iogican. U »Uvodu« taj je odgovor nagovijesten upravo rijecirna koje smo malocas parafrazirali: »Die fundamentale ontologische Aufgabe der Interpretation von Sein als solchern begreift daher in sich die Herausarbeitung der Temporalitiit des Seins.).uOiniticak i »nastran«. narocito. Kant. Heidegger je zelio da pruii i odredeni odgovor. Raspravljanje. Heidegger je u Sein und Zeit-u ujedno insistirao da se odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja ne moze izraziti jednom izoliranom recenicom. medutim. nakon sto je ustvrdio da problematika temporaliteta predstavlja odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja-'. odnosno njihovo »mjesto« u razvoju problematike. P.u odredenom smislu . Tako u zakljucnom dijelu petog paragrafa. Medutim.« (SZ 19) 2J "Po svom najvlastitijem smislu odgovor daje uputu (nalog) za konkretno ontolosko istrazlvanje .»destruirati«. U filozofskim raspravama u kojima historijski prika. konkretieira i produbi onakoncepcija koja je vee dobivena sistematskim izlaganjem. U stvari.da s istrazujucim pitanjem [Fragen] zapocne unutar raskrcenog horizonta. dijelove posljednje recenice potcrtao G. u Sein und Zeit-u. To se mozedobro vidjeti iz petog i.koje ce razviti u sistematskom dijelu. ali u vezi 22 Kasniji Heidegger i njegovi nekriticki sljedbenici odbijat ce pomisao da bi filozofija na svoja pitanja trebalo da pruzi i neke odgovore.onaj koji je zamislio Heidegger . Taj je u ovom slucaju. prethodi sistematskom razmatranju stvara se privid kao da pisac najprije sarno nepristrano prikazuje ono sto se zbivalo da bi tek u sistematskom dijelu iznio svoj vlastiti kriticki zasnovani stay d »rjesenje«. niti bi bio u mogucnosti da procjenjuje njihove eventuaJne »doprinose« i »nedostatke«. sestog paragrafa te knjige. nego prije svega koncepcije onog rnisldoca koji se najvise pribliiio stanovistu dostignute istine i kojeg kao najopasnijeg »konkurenta« i ucitelja treba prvog . ne moze i zavrsiti s Kantom.« (SZ 19) XLIII . i to je sve sto on daje. Odgovor se ne sastoji [sadrli. pa nije nernoguce da je pitanje vee prije Kanta videno dublje d bolje.da se najprije sistematski razmotri pitanje 0 kojem je rijec i otkrije ona nit vodilja koja mora voditi njegovo rjesavanje. S ovakvog stanovista primarno je interesantno razmotrlti ne prva lutanja u pitanju 0 kojem je rijec. pisac ne bi bio u mogucnosti ni da dzvrsi selekoiju autora i tekstova 0 kojima ce govorinu »historijskom« dijelu. proizvoljna konstrukcija koja izmice objektivnom prosudivanju upravo zato sto je pitanje 0 kriterijima prosudivanja ostavljeno naizgled otvoreno (a zapravo se primjenjuju nezasnovani kriteriji). Heideggerovo vlastito obrazlozenje strukture Sein und Zeit-a manje je jednostavno.

« (SZ 22) Kako vidimo. Prepustajuci ono nashJed~n~ samorazumljivosti. postati historijska. Heidegger jezakljucio da je .i pitanje 0 bivstvovanju »karakterizirano povi[esnoscu« (SZ 20). Upravo zbog toga.stirn odmah upozorava: »Ako tako odgovor na pitanje o bivstvovanju postaje nit vodilja i uputa za istrazivanje. to znaci da je on zadovoljavajuci tek onda kad iz njega samog dolazi do uvida da je specifioni nacin bivstvovanja dosadasnje ontologije. Prema tome. Odgovor je zadovoljavajuci sarno ~? nam <:>n rnoze pomoci da shvatimo dosadasnju ontologiju . Naprotiv: »Trad~cIJ~ raskorjenjuje povijesnost tubivstvovanja u takvoj mjeri da se ono krece jos jedino u okviru interesa za raznovrsnost mogucih tipova. koja je ujedno »uslov mogucnosti povijesnosti« (SZ 19). Ono sto nam ona navodno »predaje« tradicija nam ne cini XLIV p~~stupacnim. pronalazenja i zakazivanja nesto tubivstvovno nuzno. Naprotiv! Zapalost tubivstvovanja u tradioiju jednako kao i njegova propalost u svijet sarno je oblik -covjekovog neautenticnog bivstvovanja.iz kojih su naslijedene kategorije 1 POJIl_lO~. pa i ono .to znaci vidjeti ih kao nesto tubivstvovno nuzno. tradici:ja zatvara pristup prv~bltm!ll :>izvo~i?Ia«.« (SZ 21) Tubivstvovanje zaokupljeno takvim »historijskim irrteresom« i strucno-filoloskim interpretiranjem proslosti ne razumije vise ni »najelementarnije pretpostav:ke« produktivnog prisvajanja proslosti. nego prije prikriva. destrukciju koja se vrsi 5 pitanjem 0 bivstvovanju kao nits vodiljom. der Geschichte der Onto- Polazeci od shvacanja da je svako dstrazivanje. Die Aufgabe einer Destruktion logie«). odnosno da je »destruira« u svakodnevnom smislu te rijeci. ako se pitanje 0 bivstvovanju zeh dovesti do »transparentnosti svoje vlastite povijesti« potrebno je izvrsiti »razlabljivanje ukrucene tradicije« (»Auflockerung der verharteten Tradition«) i ukloniti sva »prikrivanja« (»Verdeclmngen«) sto ih je ona proizvela. A shvatiti specificni nacin bivstvovanja Ii povijesnu sudbinu ontologije . kako bi pozitivnim prisvajanjem proslosti dosla u puni posjed najvlastitijih mogucnosti pitanja. bilo bi pogresno shvatiti ga i kao nekog tko jednostavno zeli da odbaci svu tradiciju. Naprotiv. ona treba da tu tradiciju »omedi u njenim pozitivnirn rnogucnostima. Destrukcija koju on zagovara nije zamisljena ikao neko »Iose relativiranje ontoloskih stanovista« niti ima »negativni smisao odbacivanja [Abschiittelung] ontoloske tradicije« (SZ 22). »biti«) covjeka. svodenjem na izvorna iskustva u kojima su dobivena prva i otad vodeca odredenja bivstvovanja. tj.« (SZ 21) Ovaj zadatak »pozitivnog prisvajanja proslosti« radi punog razvoja svojih sadasnjih mogucnosti niposto ne znaci pasivno prihvacanje tradicije ni nekriticko predavanje tradiciji. Upravo to i jest zadatak »ontoloske destrukcije« za koju se zalaze Heidegger: »Taj zadatak mi shvacamo kao destrukciju tradiranog dobra antieke ontologije. pravaca. a to uvijek znaci u njenim granicama koje su faktddki dane sa svakim pojedinim postavljanjem pitanja Ii s njime naznacenim ogranicenjem moguceg polja istrazivanja« (SZ 22). To medu ostalim znaci da i elaboracija pitanja 0 bivstvovanju mora »pitati 0 svojoj vlastitoj povijesti. ne postajemo povijesni. Ovu ideju Heidegger detaljno razvija i obrazlaze u »§ 6. zasnovano u »bivstvovanju« (sprirodl«. kao Sto bi bilo pogresno shvatiti He)deggera kao »tradicionalista« u obicnom smislu te rijeci. elaborirani odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce treba da se provjerava ne sarno u konkretnom ontoloskom istrazivanju nego i primjenom na dosadasnju ontologiju. te da je smisao bivstvovanja tubivstvovanja u vremenitosti.1 dJelom~c~~ II na pra~i nacin pocrpljeni. To znaci da XLV . »onticka mogucnost tubivstvovanja«.« (SZ 19) . stanovista fiIozofiranja u najudaljenijim i najneobicnijim kulturama i tim interesima pokusava prikriti vlastitu bestemeljnost. Zadatak destrukcije povijesti ontologije« (»§ 6. Stoga preda~u~l se tradl~lJl.njen speoificni nacin bivstvovanja. njene uspjehe (spronalazenja«) i neuspjehe (szakazivanja«).koje se bavi pitanjem 0 bivstvovanju. njenu povijesnu sudbinu. sudbina njenog pitanja.

No to je jedno od rijetkih mjesta gdje se u Set"! und Zeit-a spominje djec »kritika«.v)eroj~~no j~ t~ igra~? ~ogu i misljenje da termin kritika mje najprikladniji. jedne prethodne ontoloske analirike subjektiviteta subjekta. odnosno dao se tamo natjerati prinudorn fenomena. kantovski receno. Ono 5to kritiziramo ostaje. S Jedn~ s. bio on orijentiran doksografski. nezavisno od kritJike. na~ed~nom citatu Heidegger dovodi u vezu destrukeiju 1 kritiku. jer J~ 24 Index zu Heideggers »Sein und Zeit«. S druge strane. pozajmljenom iz svakodnevnog jezika iii samostalno sk(:>van~m.« (SZ 23) Upravo zato Kant je izabran kao ishodiste destrukcije. sto . Destrukcija je trebalo da pokaze ono znacajno 5tO je Kant u tom pravcu postigao.« (SZ 24) XLVII XLVI . propustanje pitanja 0 bivstvovanju uopce Ii [drugo] u vezi s tim nedostajanje jedne . ali i granice na kojima je stao..ima u tom dijelu dosta).. to je u skladu s Heideggerovim opcirn nastojanjem . (SZ 23) Heideggerova »destrukcija« tako j~ ~eoma _blizu onom sto se u filozofiji inace nazivalo »kritikorn« 1. 1968. (SZ 22-23) Destrukcija »ne feU pokopati proslost u nistavnost. U Indeksu uz Betdeggerov Sein und Zeit. sta je to Heideggera odvracalo ~ upotrebe izraza »kritika«? Heidegger se ~ tome ne izjasnjava. »ontieki« odnos prema onom sto se destruira.g~. (SZ 24) Po Heideggeru dva su medusobno povezana razloga sprijecila Kanta da dode do tog uvida: »prvo. on upuouje na sudenje i kriterije i imasuvise »subjektivno« iIi »spoznajnoteorijsko« znacenje. On pise: »njena [destrukcije] kritik~ pogada . Descartesa i Aristotela. _. ALi uz formalno nastojanje za neoblCmJom i snaznijom terminodogljom . dok »destrukcija« sugerira jedan realni. ona ima pozitivnu namjeru«. (5Z 23) U skladu s »pozitivnom tendencijom destrukcije« Heidegger najprije postavlja pitanje »da Ii je i koliko je u toku povijesti ontologije uopce interpretacija bivstvovanja dovodena tematski u vezu s fenomenom vremena ida Ii je u tu svrhu neophodna problernatika temporaliteta bila i mogla biti poooipijelno elaborirana« (SZ 23). odnosno izvanjsko kritici. duhovnopoviJesno [geistesgeschichtlich] ili problemskipovijesno [problemgeschichtlich]«."aca (kod kojih su termini »kritika« 1.»destrukcija« ne negira proslost.u Sein und Zeit-u da se ustaljena hlozofska terminologija bar djelomicno zamijeni novom. te je napose trebalo da razjasni »zasto je Kantu moran bibi uskracen uvid u problematiku temporaliteta«. nego kao »najbolji« odnosno najbliZi. pa mozemo samo nagadati. Tiibingen. j~ sa~tavila ~H?eg~rd Feick24 izrazi »kritika« i »kriticld« rusu zabiljeieni potP~o opravdano. No' ako je to tako.. bio je Kant. »~ntlCkl{( 19..tematske ontologije tubivstvovanja. te odmah odgovara: »Prvi i jedini koji je prevaliodio istrazivackog puta u pravcu dimenzije temporaliteta. Zusammengestellt von Hildegard Feick. Heidegger je odmah objasnio da tu nisu posrijedi principijelni razlozi nego okolnost da ce se destrukcija izvrsiti u okviru jedne raspraveciji je cilj »principijelna elaboracija pitanja 0 bivstvovanju«. Najavljujuci dace se u svojoj destrukciji povijesti ontologije ograniciti »samo na principijelno odlucne stanice te povijesti«. 2. »prevladavanjem«.?'1~. zbiljsko zbivanje u kojem se ono destruirano neposredno mijenja.veliku ulogu). tu je vjerovatno igrao ulogu 1 Heideggerov pokusaj da se bar dijelom oslobodi od terminologile skole iz koje je uvelike potek~o: od ~ant~ ~vn~o~anto." itd. ne kao onaj »najgori«. neubearbeitete Auflage. nego danas vladajuce interpretaci]e proslosti: »njena kritika pogada ono »danas« i vladajuci nacin tretiranja povijesti ontodogije. zasto Heidegger vise volio da se posluzi izrazom »destrukcIJa« kOJI moze dati povoda za mnoge nesporazume? U malocas . kako se cini. Uz pojam »[enomenoloske« odnosno »ontoloske destrukcije« paznju privlaci i njeno ogranicenje (obrnutimslijedom) na Kanta.trane.. Max Niemeyer Ver· lag. jer oni ne pripadaju u p~J~novnu aparaturu Sein und Zeit-a (premda same kritike kritike shvacanja s kojima se Heidegger ne slaze .

Svaki od ta dva dijela trebalo je da se dijeli na tri odjeljka. cije je znacenje ovdje istaknuto. U drugom odjeljku »Tubivstvovanje i vremenitost« (»Dasein und Zeitlichkeit«) Heidegger od pitanja 0 bivstvovanju tubivstvovanja prelazi na pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja i otkriva vremenitost (die Zeitlichkeit) kao ontoloski smisao brige (der ontologische Sinn der Sorge). Medutim. j. ukljucena u onaj 0 Descartesu.« (S~.ow. povijesnofilozofskim). Kako je razotkrivajuce razumiievanie bivstvovanja tubivstvovno uopce moguce? Moze Ii pi· tanje dobiti svoj odgovor pozivanjem na prvotno [izvorno] bivstvovno ustrojstvo tubivstvovanja koje razumije bivstvovanje? Egzistencijalno-ontolosko ustrojstvo tubivstvovne cjeIine zasno- 5. analiza se mora vratiti natrag do A~IStOtela i analizom Aristotelova pojma vremena pokazati »da se Kantovo shvacanje vremena krece u strukturama koje je otkrio i izlozio Aristotel. na ontologija.1 .~oJa je »svoj naucno najvisi i najoisti1. . To Heidegger i najavljuje u zavrsnom pasusu drugog odjeljka.s Medutim. u knjizrsto ju je on 1927. a ova irna svoje temelje u antickoj onto~ogIJI.a Kant~)Va osnovna ontoloska orijentacija . Ob~?Zloz~nJ~ mje ni bilo pretezak zadatak. .izlozena i obrazlozena navedena zamisao sarno je djelomicno realiziran taj plan. stupanj« pos~lgla kod Aristotela. objavia pod naslovom Sein und Zeit.j tivnim« (nehajdegerovski: kritickim.mlshlaca (iako je eventualno mogao bltl. sto znaci d. koje kao razumijevanje pripada egzistirajucem bivstvovanju.ostaje ona grcka. Descartes 1 Kant u s~~koJ ce s: anketi menu filozofima naci medu nekohclnom najznacajnijih. U prvom odjeljku »Pripremna fundamentalna analiza tub ivs tvovanja« (»Die vorbereitende Fundamentalanalyse des Daseins«) Heidegger analizira bivstvovanje-u-svi- jetu (das 'In-de-Welt-sein) kao osnovno ustrojstvo tubivstvovanja (die Grundverfassung des Daseins) i otkriva brigu (die Sorge) kao bivstvovanje xubivstvovanja (das Sein des Daseins).e: ni iz~?~ tr~pce . XLVIII =: IV Bitak i vrijeme n. Medutim. u podjeli dobila zaseban odjeljak.kako je Descartes u svojim Meditacijama na svoj fundarne~talni poja~ »res cogitans sive mens sive animus« premo srednJovJekovnu ontolo_' giju i ostao bitno zavdsan _od sre~jovjekovne~~olas~I' ke. kak~ ~e vidi iz naslova tri zamisljena glavna odjeljka. Heidegger je zamislio ?ein und Zeiz kao dvodjelno djelo. ne samo s obzirom na problematiku temp oraliteta. Ta tako nazvana »prva polovina« sadrai sarno prva dva odjeljka zamisljenog prvog dijela: »Prvi odjeljak. pnrodn? JC da se destrukcija zapoceta Kantom mora nas~~vItl Descartesom.Ali tko je . uza sva bitna poboljsanja preuzima dogmatski POZI~IJU De~cartesa:'~ (SZ 24) Ako je Descartes glavm suknvac. d~· sta uvjerljivo obrazlozio svoju podjelu. njegove propuste? »Umjesto toga Ka.uprkos svim razlikarna jednog novog pitanja . treci odjeljak 25 »Tako nesto kao "bivstovanje« razotkriveno [dokuceno] je u razumijevanju bivstvovanja.onog sto ovakvo preljminarnc obrazlozenje moze P~lt~. Medutim. nepojmovna razotkrivenost [dokucenost] bivstvovanja omogucuje da se tubivstvovanje kao egzistirajuce bivstvovanje-u-svijetu moze odnositi prema bivstvujucem. Erste Hiiljte (Bivstvovanje i vrijeme. s jedrrim »interpretatlvno« ::plikativnim« (nehajdegerovskim rjecnikom: !eonJsko-slstematskirn) dijelom i s jednim »fenomenolosko-destruk. mJe. Time je analitika tubivstvovanja u uzem smislu zavrsena i sada bi trebalo pokazati kako nas analitika tubivstvovanja vodi razumijevanju pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. Krnja realizacija i njeni razlozi Kako smo vidjeli. moze se red da je Heide~ger ~ OkVl~1.n~.i. U pitanjima koja su tu nabacena vee su nagovijesteni i odgovori.glavni krivac za . ne~o )e. Tubivstvovanje i vremenitost«. ako se ovaj »detalj« ostavi po stranl. . kao i prema sebi samom kao egzistirajucem. 26) U vezi s ovim obrazlozenjem podjele drug~g ~IJela Sein und Zeit-a moglo bi se pitati zas~o srednJovJ~~ov. Prethodno. Pripremna fundamentalna analiza tubivstvovanjas i »Drugi odjeljak.dJrukclJl) mje ~l~ ekstravagantan: Aristotel. onom koje se susrece unutar svijeta.uz samog Kanta . doduse. Prva polovina) i u cijem je »Uvodu.

s~icno izjavio je Heidegger i u nekim drugim razgov0I7-ma.e rukOPIS odmah spalio. 2 •• Nesto .obavio? ZaSto ta »druga polovlr:a« (te tncetvr~ille toliko lake da su se mogle nazvati »drugom polovinom«) nije nikad objavljena? o tom pi~anju vee se mnogo raspravljalo. pa je objavljend tekst zapravo trebao nositi podnaslov »Prva polovina prvog dijela« ili »Prva cetvrtina«.telj:u.detaljnih S~ica i zabiljeski. pitanje 0 srnislu bivstvovanja uopce. 0 mogucim razlozima njenog neobjavljivanja jos cemo red koju rijec. od ?-amjere dv~se ta »drugapolovina« napise. LI . Frankfurt am Main. U ~azgov~I'lma s piscem ovog teksta (1967-1972) Heidegger J7.I dijela Sein und Zeit-a. a nagadalo se napose IJ. NIJe rm poznato da 1I je poslije Heideggerove smrti netko vee proucavao te biljeske. da je taj objav:ljeni dio nazvan »prvom irecinom«? Ali i takav bi podnaslov mogao biti sporan. a zatim. 582.ganj~ treba ~o~ sa~o »elaborirati«? Da u se htjelo reci v~a ce ekspliciranje smisla bivstvovanja uopce biti »laksi zadatak« od onog koji je vee izvrsen. zajedno s cijelim »drugim dijelom«. Rad na »prvoj polovini« Sein und Zelt-~ toIik~ ga je bio iscrpio da je u tom iscrpljeno~ stanJu. ali ga nije objavio (nego ga je spremio u nekoj. kratko svjedocanstvo F. glavno pitanje cijele knjige. nebrizljivoj upotrebi rijeci iii jednostavno o najavi da ce tricetvrnine djela biti objavljene u jednoj knjizi? IIi mozda podnaslov '~eIi sugerirati da je u prvoj cetvrtinl djela »obavljeno pola posla« u tom smislu sto su tu postignuti temeljni uvidi. To mati da se u prva dva odjeljka rjesava tek polovina zadatka prvog dijela Sein und Zeit-a. Na spaljivanje se odlucio to Iaksesto je tajrukopis napisan .00-400 l~~tov~ nejednake v~l~cme (poblize 0 tome drugom prilikom). pi. zasto ga ~evJidegg~r nije. U VIse I?ahova tvrdio da je ta »druga polovina« bila cijela n~pIsana ~dma? n~on otpremanja »prve polovme« u stampariju. A ta druga polovina nije nikad objavljena. ako je zaista bio preostao jos sarno laksi dio posla. Pn~clplJelne sumnje u mogucnost dovrsenja Sein und Zeit-z: prema prvotnoj zamisli javile su se tek kasnije. Gesamtausgabe. ostavljen je. W. medu ostalirn. no najprije treba red nesto i 0 Heideggerovim neobicnim podjelama na »dijelove« i »polovine«. napisana »druga polovina« lose ispala. za »drugu polovinu«. Kako treba interpretirati taj modus vremenovanja vremenitosti? Vodi Ii put od izvornog vremena do smisla bivstvovanja? Otkriva Ii se samo vrijeme kao horizont bivstvovanja?« (SZ 437) L izl~. a tek se u trecem trebalo rjesavati pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. ako se vee ~elimo izrazavati u razlomcima. Heldegger. 2. a smisaono sarno polovinu.h susret~ pokazao ~v. Ne bi 1i bilo adekvatnije.n~7ten. ali to nije znacilo odustaJanJ~.. Od sest zamisljenih odjeljaka Sein und Zeit-a u objavljenu »prvu polovinu« usla su samo dva. Prema tome jedan izvorni nacin vremenovanja ekstaticke vremenitosti mora sam omoguciti ekstaticki projekt bivstvovanja uopce. koje u daljnjem vano je na vremenitosti. 27 ~ao . a »ontoloska destrukcija« j~s la. Po Heideggerovoj zamisli u prvom dijelu Sein und Zeit-a trebalo je najprije razmotriti pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. »ladici.~otvrda za ovu verziju vHeidegger mi je pri jednom od poslJednJI. Prva dva odjeljka Sein und Zeit-a cine formal no dvije trecine prvog dijela. Hermanna u: M. all da je on napisanim tekstom bio nezadovoljan i da ga je zato spatio» Na pitanje 0 razlozima spaljivanja Heidegger je odgovorio da oni nisu bili pru:oipijelne prirode.vsu npr. 1977.«) iIi taj dio nije nikad ni napisan. odjeljak kojem je bio namijenjen karakteristican naslov »Vrijeme i bivstvovanje« (»Zeit und Sein«). polazeci od tom analizom dobivenih uvida. No ako je to tako. Prva dva odjeljka prvog dijela bave se pitanjem o smislu bivstvovanja tubivstvovanja. I d~i~ta. u predgovoru svojoj knjizi Kant i problem n:etaflzlke (Kan~ und das Problem der Metaphysik). datiranorn »Duhovi 1929«. Vittorio Klosterman. Zasto Heidegger tu cetvrtinu naziva »polovinom«? Da Ii je rajec 0 nepromisljenoj. 0 tome da Ii je taj neobjavljeni dio Heidegger napi:sao. u kojem je trebalo da ta pitanja i nagovijesteni odgovori budu elabonirani.S. Ed. Heidegger je.ksi --: »tehnicko pitanje«. koje nije sPG:lw.spagom povezani zamotuljak od 3. Za~o J.

Frankfurt a. Kant und das Problem der Metaphysik. Njen put ostaje medutim jos i danas nuzan. cetvrtom (1935). Ona ujedno u smislu nekog »povijesnog« uvoda razjasnjava problematiku 0 kojoj se raspravlja u prvoj polovini Sein und Kako se vidi. a nije htio ni ponavljati vee receno..) Priznajuci da tu nisu bile posrijedi neke ciste spoljasnje teskoce nego zakazivan]e misljenja. U drugom dije1u Sein und Zeit-a tema istrazivanja koje slijedi bit ce tretirana na tlu jednog prosirenog postavljanja pitanja. S. On doduse ovdje ne spominje treoi odjeljak prvog dije1a Sein und Zeit-a. Medutim. 1934.u trecem (1929).tJretirati Kantovu Kritika cis tog uma. ako pitanje o bivstvovanju treba da pokrece nase tubivstvovanje. . wei! das Denken im zureiohenden Sagen dieser Kehre versagte und mit Hilfe des Sprache der Metaphysik nicht durchkam. M.30 U vezi stim. ali ne najavljuje bilo kakvu izmjenu u strukturi neobjavljene »druge polovine«. Heidegger tu jos cvrsto vjeruje da ce objaviti drugi dio Sein und Zeit-a i najavljuje kako ce u njemu . objavljenom 1953. Ocito nije htio nista dodati onom sto je vee bdo rekao u »pismu 0 humanizmu«. Mit einem Brief tiber den »Humanismus«.Sein und Zeit-a. a u pismu 0 humanizmu upucenom Jeanu Beaufretu 23. kaie: »U dosadasnjim izMartin Heidegger. 30 Ibidem. gdje Heidegger. Bern. Hei degger je naime pisao: »Hier kehrt sich das Ganze urn. Sporni odjeljak bio je zadrzan jer je misljenje u dovoljnom iskazivanju tog obrta zakazalo i 1.«29 ())IOvdje se cjelina [sve] preokrece [obrce]. jer su se Heideggerovekoncepcije vee sredinom trldesetih godina bitno izmijenile. S. a objavljeno 1943.«2! danjima pridodana [primjerena] karakterizacija »Prva polovina« je izbrisana. U drugirn radovima sto ih Heidegger sporadicno objavljuje u toku tridesetih d. petom (1941) isestom (1949) . VIII. kako bnisanjem podnaslova »prva polovina«. Heidegger Ii problem fundamentalne ontologije« (pisanom 1958.. tamo se ne ulazi u postupnu interpretaciju Kritike cis tog uma.sao: ». LII LIII .lZ pomoc jezika anetafizike nije se probiloe. U spomenutom pismu. Der fragliche Abschnitt wurde zuriickgehaitem. objasnjavajuci zasto je »pri objavljivanju Sein und Zeit-a zadrzan [ostao neobjavljen] treci odjeljak prvog dijela. Francke Verlag. u svom tekstu »M. a objavljenom 1960) pisao sam medu ostalim slijedece: »Skromna rijec »izvjestan. na neki nacin simbolizirajuci Heideggerovu namjeru da objavi i »drugu polovinu«. Verlag Gerhard Shulte-Bulmke. Ali u dzdanjima Sein und Zeit-a sto se u meduvremenu objavljuju . Heidegger je dodao da »dzvjestan uvid« u misljenje obrata od »bivstvovanja i vremena« ka »vrernenu i bivstvovanju« pruia njegovo djelo »0 bi1li istine« (»Vom Wesen der Wahrheit«). Zeit-a.. XI 1945 (objavljenom 1947) Heidegger je i javno progovorio 0 prinoipijelnom neuspjehu svog poduhvata. medu osta1im. 2. 72. Vrijeme i bivstvovanje«. u prvoj polovini cetrdesetih godina ne govori se nista 0 »drugoj polovini.podnaslov »Prva polovina« stalno se ponavlja. Nakon cetvrt vijeka druga se polovina vJ5e ne moze nadovezati ne iizlaZuei iznova rprvu. Heidegger ne kaZe niSta 0 razlozima zbog kojih je to nemoguce. Odluka 0 odustajanju od pisanja »druge polovine« definitivno je obznanjena tek u sedmom izdanju Sein und Zeit-a. 1947. . a pogotovu u sestom bio anahronizam. Platons Lehre von der Wahrheit. Martin Heidegger. koje je promisljeno i saopceno 1930. kao ni preostale odjeljke treceg dijela. Stoga je za fa· ljenjesto on ipak nije objavio treci odsjek Sein und 2.u:z to izdanje..pokazuje da ni sam Heidegger ne smatra taj uvid dovoljnim. tako i obrazlozenjem tog brisanja koje je dana u »prethodnoj napomeni. Interpretacija Kritike cis tog uma nastala je u sklopu prve elaboracije drugog dijela Sein und Zeit-a.« (SZ V) Saopcavajuci na ovaj naein svoj zakJjuCak 0 nemogucnosti da se na postojecu »prvupolovinu« Sein und Zeit-a nadopise »druga«. Medutim taj je podnaslov u cetvrtom i rpetom izdanju.

Sie sind scharf zu trennen von den Seinsbestimmungen des nicht daseinsmassigcn Seienden. Bivstvujuce koje nije tubivstvovanje ne bivstvuje u svijetu. 10. Pilozofiia. koje se moze naci i odrediti samostalnim otkrivajucim prolazom kroz bivstvujuce koje se prvo susrece (predrucnost) i (3) bivstvovanje ontickog uslova mogucnosti otkrivanja unutarsvjetskog bivstvujuceg uopce (svjetskost svijeta. Bilo bi zanimljivo vidjeti kako bi on tamo uklonio teskoee. Die beiden vorgenannten Begriffe von Sein sind Kategorien und betreffen Seiendes von nicht daseinsartigem Sein. koje najprije susrecemo unutar svijeta.str. mozemo rnjesto dva gore spornenuta osnovna modusa bivstvovanja razlikovati tri: (1) bivstvovanje bivstvujuceg. Bivstvovni karakteri (karakteri bivstvovanja.i (2) bivstvujuce koje nije tubivstvovanje (bivstvujuce koje nije covjek). koje se najprije susrece unutar svijeta (prirucnost).« (SZ 88) LIV LV . rkoju je u prva dva dijela Iskopao izrnedu dva po njernu totalno razlicita nacina bivstvovanja i dviju njirna odgovarajucih totalno razlicitih vrsta bivstvujucega. Bivstvovni karakteri tubivstvovanja jesu »egzistencijali» (»Existenzialien«).v Prema Sein und Zeit-u postoje dva osnovna modusa bivstvovanja: (1) bivstvovanje svojstveno tubivstvovanju i (2) bivstvovanje svojstveno bivstvujucem koje nije tubivstvovanje. a treci je egzistencijalno odredenje tub ivstvovanja>. die Weltlichkeit der Welt). das heisst des Daseins. U prvorn redu bilo bi zanimljivo vidjeti kako hi Heidegger u trecem odsjeku prernostio nepremostivu prova1iju. Stoga i bivstvujuce koje im odgovara zahtijeva dva razlicita naeina prirnarnog upitivanja: ono je ill tko (egzistencija) iJ. bilo zato sto nedostaje.~~ tegorije« (»Kategorien«). Predruiinost je naGin bivstvovanja koji ostaje priruenom kad ono postaje »neprirucno«. die wir Kategoriert nennen« (SZ 44). pa je potrebno reoi nesto vise 0 tome. bivstvujuceg koje susrecemo u svakodnevnorn »briganju« (eBesorgen«). U skladu s tim postoje i dvije osnovne vrste bivstvujucega: (1) bivstvujuce koje je tubivstvovanje (u obienom jeziku: covjek) . sto nije pri rod. a to bivstvujuce nije »stvar« (sdas Ding«). 56-60) ponavljaju uz manja kracenja i dopune i uz jednu terminolosku izmjenu (tada sam termin ~Dasein« prevodio ~bitisanje«. Stranice sto slijede (str. nennen wir die Seinscharaktere des Daseins Existenzialien. Prirucnost je nacin bivstvovanja (die Seinsart) onog bivstvujuceg. 34 »Das letztgenannte Sein ist eine existenziale Bestimmung des In-der-Welt-seins. broj 1/1960. Ono nije »bivstvovanje-u-svijetu« nego sarno »bivstvujuce koje se susrece unutar svijeta« (sdas innerweltlich begegnende Seiende«) iIi »unutarsvjetsko bivstvujuce (»das innerweltliche Seiende«).Well sie sich aus der Existenzialitat bestimmen.sto dh je sam stvorio u prva dva odsjeka. nego »pribor« (»das Zeug«). Ako uzrnerno u obzir razlikovanje prirucnosti i predrucnosti. die Seinsbestdmmungen) ovih dviju vrsta bivstvujucega bitno se razlikuju. a sada ga prevodim ~tubivstvovanje«) ono sto je vee reeeno u spomenutom tekstu.die Seinscharaktere) ili bivstvovna odredenja (odredenja bivstvovanja. nego sarno unutar svijeta (innerweltIich). bivstvovna odredenja bivstvujuceg koje nije tubivstvovanje jesu »kaEgzistencijali i kategorije su dakle dvije osnovne rnogucnosti bivstvovnih 'karaktera. bilo zato sto »lezi na putu« bniganju. (2) bivstvovanje bivstvujuceg. bilo zato sto je neupotrebljivo za odredenu upotrebu.i sta (spredrucnost« u najsirem srnislu). 33 . Unutarsvjetsko bivstvujuce bivstvuje u dva osnovna medusa: (1) u modusu upotrebljivosti Hi taonije »prirucnosti« (»Zuhandenheit«) i (2) u modusu pukog postojanja ili tacnije »predrucnosti« (»Vorhandenheit«)..33 Zeit-a onako kako je blo zamisljen. 31 32 Osnovno ustrojstvo (die Grundverfassung) tubivstvovanja cinl bivstvovanje-u-svijetu (das In-der-Welt-sein). Prva dva od ovih pojrnova jesu kategorije.e" Mislim da je glavni razlog zasto Heidegger nije mogao zavrsiti svoj Sein und Zeit ovorn prirnjedborn tacno uocen.

U svakom slucaju. Pojam bivstvovanja. a egzistencijali samo tubivstvovanja. svakog bivstvujuceg). ocito je da su pred Heideggerom stajale tri bila tvrditi da tubivstvovanje i bivstvujuce nemaju nikakve zajednicke bivstvovne karaktere i odatle zakljuciti da oni uopce nisu dvije vrste bivstvujucega. da odgovori na pitanje o smislu bivstvovanja uopce. Medutim. definitivno prihvatiti neku potpuno duaiisticku koncepciju i odustati od pitanja 0 smislu bivstvovanja netubivstvujuce osnovne mogucnosti. jer je tom odjeljku u »Uvodu« namijenio zadatak. Preostaje nam medutim jos jedna mogucnost . prakticki uoinio nerjesivim.. Sam Heidegger nije ovim rijecima objasnio razloge nerpisanja »druge polovine« Sein und Zeit-a. odnosno jezika (jezika egzistencijala i jezika kategorija) u principu doveo u sumnju.tvrditi da ni rprvo nidrugo nije nuzno. to je nazalost ostalo do danas otvoreno. morali imati neke zajednieke bivstvovne karaktere. Kako bi to rjesavanje izgledalo da je od njega doslo. ali mislim LVII . uspostavljajuci nepremostivu razliku dzrnedu dvaju temeljnih modus a bivstvovanja i njima primjerenih pojmovnrih aparatura. Medutim. Druga bi mogucnost bila tvrditi da postoji i neka treca. onda hi oni. Buduci da Heidegger u Sein und Zeit-u upisuje u veliku zaslugu Aristotelu i skolastici sto su pojam bivstvovanja smatrali analognim pojmom. (SZ 3 i 93) Kako bi taj pojam doveo do »principijelne jasnoce« sam Heidegger. vee bi zahtijevalo i unosenje bitnih korektura u shvacanje kategorija i egzistencijala. moraju imati bhlosto zajednicko. opcenitlja vrsta bivstvovnih karaktera. sada bi trebalo smtslin velik broj sasvim novih naziva).stvovanje d netubivstvujuce bivstvujuce ipak jesu (bivstvuju). opcim karakterima Heidegger ne govori nista. moglo bi se reci. a taj je zadatak u prva dva odjeljka. zakljucujuci prema objavIjenom dijelu Sein und Zeit-a malo je vjerovatno da bi Heidegger posao tim putem. prema kojoj i tubiv. kako se cini. 0 tim zajednickim. nakon sto je Heidegger u prva dva odjeljka Sein und Zeit-a »potrosio« sve »upotrebljive« tradicionalne filozofske tennille. kao i one novekoje je uspio smisldti. (SZ 45) Ovo se moze shvatiti samo tako da ce pitanje 0 odnosu izmedu kategorijai egzistencijala biti rjesavano u trecem odjeljku prvog dijela Sein und Zeit-a. Sazimajuci mozemo reci: Heidegger nije mogao napisati tre6i odjeljak Sein und Zeit-a. ako su kategorije bivstvovni karakteri sarno unutarsvjetskog bivstvujuceg. jest pojam posebne vrste. J edna bi mogucnost uopce.Za Heideggerovo ucenje 0 bivstvovanju i bivstvujucem karakteristicna je tako ostra podjela svega oivstvujuceg na tubivstvovanje (bivstvovanje-u-svijetu) i bivstvujuce koje nije tubivstvovanje (unutarsvjetsko bivstvujuce) 1 u vezi s tim strogo razlikovanje egzistencijala i kategorija. ~-. koja nadiLVI lazi razliku izmedu egzistencijala i kategorija. onda ocito ni kategorije ni egzistencija1i nisutubivstvovni karakteri bivstvujuceg uopce (ill. mozemo samo nagadati. To bi medutim znacilo negirati Heideggerovu polaznu tezu. S druge strane. to ne znaci da ove dvije vrste bivstvujucega (Hi dva nacina bivstvovanja). Medutim. Ovakvo rjesenje ne samo sto bi bilo vezano s velikim prakticnim teskocama (tako npr. ako su bivstvovanje-u-svijetu d unutarsvjetsko bivstvujuce (tubivstvovanje i netubivstvujuce bivstvujuce) sarno dvije vrste bivstvujucega.Osjecajuci i sam da je prdncipijelnim suprotstavljanjem kategorija i egzistencijala nastao teiak problem Heidegger pise: »0 povezanosti ova dva modusa bivstvovnih karaktera moze se raspravljati tek liz razjasnjenog horizonta pitanja 0 bdvstvovanju«. te ga ne treba izjednacavati s obicnim opcim pojmovima. moze se pretpostavljati da rnu je upravo ova mogucnost bila najbliza. jer ako dvije vrste bivstvujuceg podvodimo pod isti pojam bivstvujucega (ili dva nacina bivstvovanja pod jedno bivstvovanje uopce). odajuci rpriznanje Ail'"istotelu i skolastici. Heidegger je ujedno istakao da ni oni nisu u ovom problernu dosli do principijelne jasnoce.

mje nigdje kriticki pisao 0 dualizmu kategorija i egzistencijala. T:k naknadno u predgovoru za 2.gerova marginalna primjedba koja se nal~Zl ~>uruk. gdje se izraz »egzistencijal« pojavljuje tek uzgred i . a pregledao i djelomicno korigirao sam Heidegger. Die Grundprobleme der Phanomenologie. kao da zeli u isti mah i razotkriti i prikriti prirodu svog promasaja. 582. godine kao 24. To se vidi vee iz teksta 1929. go dine objavljene knjige Kant i problem metaiizike. Objasnjenje sto ga on daje u »Pisrnu o humanizmu« moze biti prihvatljivo sarno uz dvije »korekture«. dvaju tekstova: Heideggerova rukopisa Sto ga je desifrirao i masin?m prepisao njegov brat Fritz i stenograma predavanja st? ga je dzradio Heideggerov student iz toga vremena SImon Moser. ali je elaborirajuci taj uvid otisao suvise daleko . Band 24. von Hermann. u kojem je objavljen Sein und Zeit urednik oba ova sveska F. Fusnota broj jedan uz prvu recenicu (odnosno uz prvu rijec) tog teksta naznacuje: »Nova elaboracija 3.a. taj objavljeni tekst nastao je svojevrsnim kombiniranjem. M. 1976 (u daljnjem tekstu SZGe). nego i dualisticko metaiizicko misljenje i jezik (»pojmovna aparatura«) sto ih je Heidegger u Sein und Zeit-a sam iskovao. Naknadno objavljena elaboracija treceg odjeljka prvog dijela U sklopu Heideggerovih cjelokupnih djela isto ih izdaje Vittorio Klostermann izisla su 1975. von Hermann.-W. S.bivstvovanja uopce. LIX . nije iskljuceno da je tu primjedbu napisao upravo u vrijeme pripremanja za stampu tog sveska. 36 Martin Heidegger. Vittorio Klostermann. LVIII 6. nego 0 »zakazivanju misljenja« Heidegger naime odmah zatim razdvaja misljenje i [ezik. Kako se moze saznati iz urednikova pogovora. prema uputarna 5tO ih je dao sam Heidegger. Frankfurt a: M. Na mar35 Martin Heidegger. 0 kojima ce biti rijec u slijedecem odjeljku. U sv~kom slucaju to. odjeljka I dijela Sein und Zeit-a.moglo bi se Calc reci . Hg. Band 2.a preda:. v.-W. kao Ii iz teksta predavanja iz 1927. Nakon sto je istakao da rijec nije 0 nekom izvanjskom razlogu.kupnih djela zapocelo uz njegovo sudjelovanje 1 na njegovu sugestiju objavljivanjem 24. te glavnu krivicu baca ne na sarno misljenje nego na »jezik metafizike. Gesamtausgabe. Frankfurt a. treba napomenuti da teza 0 nemogucnosti zavrsenja Sein und Zeit-a zbog dualizma egzistencijala i kategorija. Sein und Zeit Hg. Iako sam Heidegger. Kako je objavljivanje HeI~egger~vi~ cjelo. von F.kojim se ono ispomagalo.zabunom. samosto se Heidegger u tom pismu izrazava donekle dvosmisleno. nego u istoj mjeri i samo misljenje i 2) pod misljenjem i jezikom metafizike ne smiju se mislini sarno misljenje i jezik preuzetii od dotadasnje metafizike. Gesamtausgabe. svezak cjeIokupnih djela. mislim da mu je promasenost te distinkcije ubrzo postala jasna (pa je tiho nestala u njegovim kasnijim djelima). nije jedina Heideggerova primjedba koja ~:.o~!su pre~avan)a odmah na pocetku na desno] strani.do nasilnog razbijanja pojma do kojeg mu je bilo najvise stalo . sveska.odnosno »preeiziranja«: 1) nije sarno jezik bio u odredenoj mjeri metafizicki u Sein und Zeit-u. Vittorio Klostermann. ne znaci negiranje bitne razlike izmedu covjeka i neljudskog bivstvujuceg (pa cak ni ideje fundarnentalne ontologije).-W.« Medutim m u ovom pogovoru ne kaze se ka~a je ta primjedba napisana. 1975 (u daljnjem tekstu GPh).a~Ja 0 [enomenologiji oznacuje kao elaboracIJu 3. a najjasnije su dzrazeni u dualizmu kategorija i egzistencij ala. U knjizi nije nave~eno kada je ta fusnota napisana i odakle je tu dosp]el. Heidegger je dobro uocio bitnu razliku izmedu covjeka i svega ostalog bivstvujuceg. von F. ako se ne vararn.. Herman navodi d~ j~ to Heideg. odjeljka I dijela Sein und Zeit-a« (GPh 1).da se ono sto on kaze u »Pismu 0 humanizmu« u osnovi slaze s ovom interpretacijom. svezak Heideggerova predavanja liz ljetnog semestra 1927. Medutim.. svodi jezik na »pomagalo« misljenja. pod naslovom Osnovni problemi [enomenologije=.

a zavrsena pocetkom aprila 1926. problem mogucih modifikacija bivstvovanja na njegove nacine bivstvovanja. odnosno zakljucio da naporedo s pitanjem 0 smislu bivstvovanja postoje jos neka. LX LXI . sarno dva naziva za filozofiju uopce (promatranu s gledista metode i s gledista sadrzaja). Ta »stara«. no u vezi s njim i iz njega. Znaci li to da se Heidegger odjednom predomislio. To su: »problem ontoloske vddferencije [das Problem der ontologischen Differenz]. odjeljka«. jednako vazna pitanja? Iz Heideggerovih uvodnih razmatranja i iz najave sadrzaja predavanja vidi se da 0 tome nije rijee. Osnovne strukture 38 »Diskusija 0 osnovnom pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce i 0 problemima koji proistjecu iz njega jest ono lito tini cjelokupnost [cjelokupnu zalihu. pitanja 0 srnislu bivstvovanja uopce. onda se. Onosto prije moze da zbuni. Pod »osnovnim problemima fenomenologije« on misli pitanje 0 smislu bivstvovanja zajedno s problemima proistjecu iz njega. problem osnovne arnikulacije bivstvovanja. Nakon onog sto smo vee ranije rekli 0 spaljivanju prve verzije »druge polovine« Sein und Zeit-a nije cudnosto Heidegger u citiranoj marginalnoj primjedbi govori 0 »novo]« elaboraciji 3. ima mnogo. Rijecju »novaon je ooito zelio jos jednom dati do znanja da je ovoj najzad objavljenoj elaboraciji prethodila jedna »stara«. i ako je pitanje 0 smislu 37 Po Heideggeru tih konkretnijih problema sto proistjecu iz osnovnog pitanja svake filozofije. nije mogla biti puno starija od ove »nove«.« (GPh 21) 0 tome opsirnije u jednom kasnijem odjeljku. rpitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. i to pokazivanjem »vremena. ontologiju i filozofiju uopce.kao horizonta svakog razurnijevanja bivstvovanja. po Heideggeru. Hermann (ciji je tekst Heidegger vjerovatno i pregledao): »Kolegij izvodi centralnu tematiku 3. Krug tih problema mozemo zasad karakterizirati samo grubo. naravno.37 Na tome da je u predavanjima 0 fenornenologiji rijec 0 elaboraciji tematike treceg odjeljka prvog dijela Sein und Zeit-a insistira u svom pogovoru i urednik Friedrich-Wilhelm v. jer je elaboracija prva dva odjeljka zapoceta 1925. ali oni se mogu grupirati u cetiri »grupe problema«. pod naslovom »osnovni problemi fenomenologije« mora pisati prije svega i 0 onom »najosnovnijem.« (GPh 472-473) Ove naznake samog Heideggera i urednika njegove knjige rnogu u prvi rnah zbuniti: Kako to predavanja 0 bivstvovanja ne sarno osnovno pitanje fundametalne ontologije i' filozofije uopce. odjeljka 1 dijela Sein und Zeit-a: davanje odgovora na ono fundamentalnoontolosko pitanje koje vodi analitiku tubivstvovanja. problem istinosnog karaktera bivstvovanja«. Pitanje 0 smislu bivstvovanja ostaje osnovno filozofsko pitanje. koji sugerira !iJli rnoze sugerirati da se fenomenologlja (po Heideggeru) bavi vecim brojem podjednako temeljnih. to je ravnodusni pluralni oblik »osnovni problemi«.0 smislu bivstvovanja uopce.38 koji jednoj »drugo] temis (0 osnovnim problemima [enomenologije) m~gu biti elaboracija odjeljka 0 vremenu i bivstvovanju u sklopu Sein und Zeit-a? Medutim ako se prisjetimo kako je Heidegger u tom djelu odredio fenomenologiju. nego samim tim i osnovno pitanje fenomenologije. proistjecu mnogi konkretni problemi. medusobno rierangiranih problema. Ako su fenomenologija i ontologija u biti isto. neobicnost ovih naznaka nestaje ili se mozda reducira na detalj.. koja je zapocela negdje u aprilu ill maju 1927. odjeljka.ginama Heideggerovih prirucnih primjeraka Sein und Zeit-a i teksta Vom Wesen des Grundes nalaze se takoder napomene koje upueuju da je u predavanjima 0 fe- nomenologiji rijec 0 problematici slavnog »3. Gesamtbestand] osnovnih problema fenomenologije. (25 GPh) Sve ove probleme Heidegger je naumio razmotriti u drugom dijelu svojih predavanja pod naslovom »Drugi clio: Fundamentalnoontolosko pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. prirodno.

pod naslovom »Treci dio: Nauona metoda ontologije i ideja ontologije«>. U prvi mah ove se teze. odlucio da u prvom dijelu predavanja razmotri »neke karakteristicne teze 0 bivstvovanju. Tezu srednjovjekovne ontologije (skolastike). Tezu logike u najsirem smislu: Sve bivstvujuce moze se bez obzira na svoj svagdasnji [jeweilig] nacin bivstvovanja nagovoriti [osloviti. Teza riovovjekovne ontologije: Osnovni nacini bivstvovanja su bivstvovanje prirode (res extensa) i bivstvovanje duha (res cogitans). a taj se dio u skladu s cetiri grupe problema trebao dijeliti na t'etiri poglav- Vee na prvi pogled vidi se da ove teze nisu navedene lja: »1. Kantovu tezu: Bivstvovanje nije realan predikat. Istinosni karakter bivstvovanja. ansprechen] sa »jest«: bivstvovanje kopule. Dritter Teil: Die wissenschaftliche Methode der Ontologie und die Idee der Phanomenologie. Problem osnovne artikulacije bivstvovanja (essentia. povezanim grupama problema. 2. Vorhandensein] (existentia). nego bez obzira na vremenski slijed. 3. Problem ontoloske diferencije (razlike bivstvovanja i bivstvujuceg). kako to primjecuje Ii sam Heidegger. odnosno s njim.i osnovni nacini bivstvovanja«. metodicki. Kad je rijec 0 realizaciii tog plana dogodilo se nesto slicno kao sa Sein und Zeit-om. mogu ciniti »proizvoljno pokupljene«. existentia). od kojih bi svaki imao po cetiri poglavlja (sto bi ukupno cinilo 12 poglavlja). ali u stvari one su medusobno najintimnije povezane i vode pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce. koje su bile iskazane utoku zapadne povijesti filozofije od vremena antike« (GPh 20). a poput prva dva dijela i ovaj je trebalo da bude podijeljen na cetlri poglavlja.« (20) LXII ni obicnim povijesnim slijedom (kao u povijestima filozofije) ni izvrnutim slijedom (kao u Heideggerovoj zamisljenoj destrukciji povijesti ontologije).« (GPh 25) Uz navedena dva glavna dijela predavanja 0 osnovnirn problemima fenornenologije (historijskog i problematskog) Heidegger je zamislio i jedan treci. treba pokazati da problemi kojima se on prethodno bavi u prvom dijelu uzimajuci navedene teze kao nit vodilju »nisu slucajni. Umjesto da problematskom raspravljanju da prednost pred povijesnim Heidegger se ovdje. Od zamisljenih 12 poglavlja Heidegger je u predavanjima elaborirao prvih pet: cetiri poglavlja prvog dijela i prvo poglavlje dru39 Kolegij »Die Grundprobleme der Phanomenologie« ("Temelj· na pitanja ontologije«) trebalo je prema tome da se dijeli na slijedeca tri dijela: »Erster Teil: Phanomenologisch-kritische Diskussion einiger traditioneller Thesen tiber das Sein. . Zweiter Teil: Die fundamentalontologische Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt.kako bismo se »jednorn najprije uopce upoznali s raspravljanjima 0 bivstvovanju«.« (GPh 32) LXUI . koja potjece od Aristotela: U bivstvovno ustrojstvo jednog bivstvujuceg pripadaju bit illistostvo [Was-sein] (essentia) i postojanje [predrucnost. Die Grundstrukturen und Grundweisen des Seins. Sistematsko razmatranje navedenih icetiriju grupa problema. 4. Problem mogucih modifikacija bivstvovanja i jedinstva njegove mnostvenosti. (GPh 33) Tako su predavanja 0 »osnovnim problemima fenomenologije« zamisljena kao opsezna rasprava u tri dijela.« (GPh 33) No ako su to »osnovni problemi fenomenologije« u razjasnjenom smislu zasto je Heidegger odlucio da ih razmotri tek u drugom dijelu svojih predavanja? Zato sto se on ovdje odlucio za strukturu bitno drukciju od one koju je pokusao realizirati u Sein und Zeit-u. a za svoje razmatranje izabrao je cetiri takve teze: »1. 4. 3. nego dzrastaju iz unutrasnje sistematike problema bivstvovanja uopce. prema Heideggerovoj najavi. 2.

lIZ neke nove momente . ali od centralnog su znacenja ovdje trebala biti cetin poglavlja drugog dijela (jer je upravo u njima trebalo izvrsiti elaboraciju neobjavljenog treceg odjeljka Sein und Zeit-a). Hermann doduse tvrdi da je »za razmatranje tematike Sein und Zeit-a prvo poglavlje drugog dijela ionako odlucno«. koji bi opravdao da se ti razlicit! nacini bivstvovanja oznace kao nacini bivstvovanja? Kako se u odnosu na mogucu raznovrsnost nacina bivstvovanja ima shvatiti jedinstvo pojma bivstvovanja?« (GPh 250) Nazalost 0 ovom odlucnom pitanju Heidegger je trebalo da raspravlja tek u trecem poglavljudrugog dijela. .anaIize koje su vee izvrsene u »prvoj polovini. nije raspravljalo u objavljenom tekstu Sein und Zeit-a. Pravi problem koji se skriva iza razlikovanja ovih dviju vrsta »bivstvovnihkaraktera«. Pretpostavljam da to nije toliko izraz prvotnih Heideggerovih namjera za razradu tog poglavlja. Na zalost od ta cetiri zamisljena poglavlja elaborirano je sarno one prvo. problem odnosa covjeka i neljudske prirode (i opcenitije problem odnosa Irazlioitih modusa bivstvovanja) Heidegger je sada dobro uocio. Tako se zaostrava pitanje: Moze li se pri toj radikalnoj razlioi nacina bivstvovanja jos uopce pronaci jedan jedinstveni pojam bivstvovanja. jer je sama razlika. vee u Sein und Zeit-u predstavljala ishodiste Heideggerovog shvacanja fillozofije. osim eventualno oskrtim naznakama. U svom pogovoru v. Vorhandensein] disparatniji su nego recimo odredenja bivstvovanja boga i bivstvovanja covjeka u tradicionalnoj ontologiji. vise uvodnog karaktera. (GPh 473) Medutim.. Razlika izmedu bivstvovanja i bivstvujuceg tu je dobila naziv »ontoloske diferenoije-csto je svakako znacajno. Tako u zakljucku treceg poglavlja prvog dijela citamo: »Ontoloska razlika izmedu bivstvovnog ustrojstva tubivstvovanja i bivstvovnog ustrojstva prirode pokazuje se kao tako disparatna da se u prvi mah cini kao da se ta dva nacina bivstvovanja ne mogu usporediti ·i da se ne mogu odrediti polazeci od jednog jedinstvenog pojma bivstvovanja uopce.i najavama. barsudeci po riaslovima . realiziranog. nema sumnje da je bilo na djelu (da je ozbiljno pokusavalo). koliko. problem odnosa izmedu razlicitin mo_dusa bivstvovanja i jedinstva bivstvovanja. pa se od svakog od njih moglo ocekdvati vise nego od onog prvog. i u elaboriranim dijelovima plana ima mnogocega interesantnog. preostala tri poglavlja drugogdijela kolegija. Naravno. izraz novih misaonih teskoca s kojima se suocio. trebaIa su. a predavanja nisu stigla dalje ad prvog pogIavlja. Uvijek iznova on u svojim predavanjima postavlja onaj problem 0 kojem je vee biJonijeci u prethodnom odjeljku ovog teksta. bez toga imena.Sein und Zeit-a. (GPh 24) Pitanje se jos ostrije postavlja udaljnjemizlaganju. u vecoj mjeri. raspravljati 0 pltanjima 0 kojima se. Vorhandenes].gog ddjela. on tu tvrdnju ne obrazlaze. Egzistencija [Existenz] i postojanje [predrucno bivstvovanje. Za razliku oct prvog poglavlja. Predavanja su opet prekinuta na najzanimljivijoj tocki. a i tesko dabi je dtko mogao obrazloelti. ali nije principijelno novo. Jer ova dva bivstvujuca jos se uvijek shvacaju kao nesto sto postoji [predrucno. Jednu od prepreka za uspjeh svogpoduhvata Heidegger je u ovim predavanjima presutno odbacio: u predavanjirna se vise ne govori 0 ranije presudnoj distinkciji izmedu egzistenoijala i kategorija. Tako vee u uvodnom dijelu predavanja Heidegger pita: »Koji su osnovni nacini bivstvovanja [die Grundweisen des Seins]? Lma Ii neke mnostvenosti? Kako je rnoguca raznolikost nacina bivstvovanja i kako je ana shvatljiva iz smisla bivstvovanja uopce? Kako se uprkos raznolikosti naciLXIV na bivstvovanja moze govoriti 0 jednom jedinstvenom pojmu bivstvovanja uopce? Ova pitanja mogu se sazeti u problem mogucib modijikacija bivstvovanja i [edinsiva njegove mnostvenosti. No ako je mLSljenje ovdje ponovo u odlucnom trenutku zakazalo. V Bitak i vrijeme LXV .Inace u velikom dijelu tog poglavlja variraju se .

da neki mislilac pri prvom (oi pri ponovljenom) pokusaju ne uspije ostvariti svoju zamisao (ili mozda cak uopce ne pokusa da je ostvari). jedno Heideggerovo kasnije predavanje. potcrtao G. ne zbog kontradiktomosti svog temeljnog projekta. Naprotiv: pitanje 0 vrijednosti Sein und Zeit-a treba pazljivo razmotniti.uz mnogosta sto ne ide u »elaboraciju 3. odrzano u Freiburgu 31. a sve te pretpostavke. odjeljka«. To niposto ne znaci neko potcjenjivanje ovog dje1a.pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. pokrece neka pitanja. Vrijednost jedne zamisli ne zavisi sama po sebi od toga da di je ona vee realizirana. korigiranje. Svaka filozofska zamisao pociva na nekirn pretpostavkama. pitanja i putevi mogu se kriticki razmatrati i prije i u toku realizacije zamis1i. P. »Osnovni problemi tenomenologije« nisu potpuna (pa vee time ni zadovoljavajuca) elaboracija krucijalnog odjeljka Sein und Zeit-a. medutim. svojevrsno preispitivanje. Bblo bi. .projekt fundamentalne onto1ogije . pa bi se moglo pornisliti da je to neka zakasnjela elaboracija treceg odjeljka Sein und Zeita. 1969. Zur Sache des Denkens.U istoj biljesci Heidegger slijedecim rijecima objasnjava zasto je Sein und Zeit ostao nedovrsen: »Pisac tada niie bio dorastao dovoljnoj elaboraciji teme spomenute u naslovu »Zeit und (Ibidem. pa da se ona dpak pokaze izuzetno p1odnom u misljenju drugih filozofa. Naravno. osvjetljavanje u novim aspektima onogasto je u prva dva odjeljka Sein und Zeit-a vee jednom elaborirano.ii prvom redu liz slijedecih raz1oga: 1.Tako mozemo reci da se u predavanjima 0 »Osnovnim problemima fenomenologije« ne radi 0 cjelovitoj (pa ni o vecim dijelom izvedenoj) »elaboraciji 3. Ttibingen.40 ali su i sami jedno originalno i znacajno (nedovrseno) jilozojsko djelo. brzopleto ako bismo na osnovu recenog zakljucili: Buduci da Heidegger u svom Sein und Zeit-xi nije do kraja ostvario svoju zamisao (nije odgovonio na osnovno pitanje koje je sam sebi postavio). dopunjavanje. Medutim sasvim je moguce. ni ta zamisao ni njena djelomicna realizacija (koja je jednostavno zastaIa na pola puta) nemaju nikakvo znaeenje i ne moraju nas dalje interesirati. odjeljka I dijela Sein und Zeit-e«.) LXVI Sein«.i njenu realizaciju. sugerira neke puteve za njihovo rjesavanje. jer je moguce da djelo ima cak i izuzetno znacenje. Tako ni clnjenica sto Heidegger nije uspio do kraja realizirati svoju zamisao kako je eksplicirana u uvodnom dijelu Sein und Zeit-a i da se u toku njenog izvodenja zap1eo u velike teskoce ne govori nista konkluzivno 0 znacenju i vrijednosti tog LXVII 7. vee i zato sto nam realizacija neke zarnisli moze bolje pokazati njenu bit inapose njene teskoce. Od ove se pretpostavke sam Heidegger jasno (i s pravom) ogradio: »Ono sto sadrzi tekst predavanja koji je napisan sada poslije tri Ii po decenije ne moze se viSe nadovezati na tekst Sein und Zeit-a. nego tek 0 pocetnom dijelu te elaboracije . 91) . a i desavalo se u povijesti filozofije. te utvrdili da je ta zamisao os tala neostvarena.nosi naslov »Zeit und Sein« (»Vrijeme i bivstvovanje«). Pitanje 0 znacenju »prve polovine« jedna umetnuta napomena U dosadasnjem tekstu ovog uvoda razmotrili smo Heideggerovu zamisao Sein und Zeit-a . ne samo zato 5tO je realizacija »cilj« zamisli. I 1962. vee predstavlja Iskusavanje inovog pristupa problemetici Sein und Zeit-a. Zato ova vrlo zanimljiva predavanjakoja zasluzuju punu paznju i zasebnu analizu rnozemo u daljnjem tekstu ovog uvoda u Sein und Zeit uglavnom ostaviti po strani. odnosno da je njena realizacija prekinuta na mjestu gdje je trebalo poceti 40 Kako ie poznato. realizaoija jedne zami:sli nije beznacajna.« (Martin Heidegger. TvndiLi smo (i pokusali obrazloeiti) da Heidegger svoj projekt i nije mogao dovrsiti.a prvi put objavljeno u Parizu 1968. koje kad se ona opcenito formulira mogu biti teZe sagledive. Max Niemeyer Verlag. nego zbog toga sto je u toku njegova izvodenja razvio odredene koncepcije (u prvom redu koncepciju o nepremostivoj razlioi dvaju temeljnih nacina bivstvovanja) koje daljnje izvodenje pocetnog projekta hli zamis1i cine nernoguoim i nepotrebnirn. s razmatranjem osnovnog pitanja cijelog djela .S.

S druge strane. Temeljito i detaljno to pitanje treba da bude razmatrano u sklopu ontologije tubivstvovanja Hi ontologije covjeka. pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce. ni pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ne maze u okviru fundamentalne ontologije biti dovedena do kraja. dako je sam Heidegger u Sein und Zeit-u jasno razlikovao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (covjeka) i pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. Treba podsjetiti da pripremni karakter pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ne znaci da je to pitanje potpuno nezavisno ad odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce.pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce. vrijednosti i znacenju njegovog ishodisnog projekta. drugorazredno Hi cak nedopusteno. U abjavljenoj »prvoj polovini« Sein und Zeit-a Heidegger je realizirao znacajan dio svoje filozofske zarnisli. To je moguce tek u okviru ontologije tubivstvovanja kad se uz POIDoe fundamentalne ontologije do de do kniticki zasnovanog pojma bivstvovanja uopce. (2) pitanje 0 vrijednosti i znacenju njegove analize covjeka (tubivstvovanja) LXVIII . koje treba da narn omoguci pristup glavnom pitanju tog djela . I ranije je bilo filozofa koji su realizirali samo dio svog zamasnog projekta pa ipak je ono realizirano bilo od izuzetnog znacenja i vrijednosti. moguce je da je u okviru analize pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja dosao do dragocjenih uvida u temeljno pitanje. projekta fundamentalne ontologije. bez obzira na to dali se na njega. te da analiza prvog treba da nam pruzi bitne uvide u drugo. Ako je Heidegger 0 tom pitanju uspio da kaze nesto znacajno ili cak presudno. uvida koji se ne smiju potcijeniti bez obzira na to u lrojoj su mjeri detaljno razvijeni ili izvedeni.koje se u filozofiji najcesce formulira kao pitanje 0 biti covjeka . Prema tome. analizirao je detaljno pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. 2. To znaoi da i nakon utvrdivanja nedovrsenosti Heideggerovog osnovnog filozofskog projektapred nama ostaju tri otvorena pitanja: (1) pitanje 0 smislu.makar samo fragment sire zamisli . prethodnog pitanja. bez obzira na tosto u njemu nije rijeseno pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce.naravno onakve kakva je prove dena u Sein und Zeit-u i (3) pitanje 0 znacenju Heideggerovih uvida i zapazanja 0 osnovnom pitanju svake ontologije. U pitanju 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja vee je pretpastavljen jedan predontoloski pojam bivstvovanja uopce i bas zato sto tu jos ne raspolazemo kriticki utemeljenim pojmom bivstvovanja. 8. Formulacija i artikulacija pitanja o tubivstvovanju (covjeku) Pitanje 0 covjeku .projekta.od neprocjenjivog znacenja. kako to neki misle. Cinjenica da je jedan mislilac u nekom djelu realizirao tek dio svoje zamisli jos nista ne govori 0 znacenju i vrijednosti realtziranog. Mozda je projekt ipakdobar i mnogoobecavajuci. ni u kom slucaju nije beznacajno. ako Ii Heidegger u Sein und Zeit-u nije izvrsio sistematsku analizu pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce.Heidegger formulira kao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. svode sva filozofska pitanja. a mazda je . Sein und Zeit moze da bude kapitalno djelo naseg vremena. Medutim ova se moze razviti tek nakon i na osnovu fundamentalne ontologije. U sklopu Sein und Zeit-a ovo pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja lima status pomocnog. To niposto ne znaci da je pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja samo po sebi za Heideggera beznacajno. Od spomenutih cemo pitanja u daljnjem tekstu djelomicno razmotriti samo ono drugo. pa bi na njemu trebalo i dalje »raditi«. LXIX . Mozda ono realizirano ne vrijedi mnogo. a ono. njegova je ishodisna ideja da su ta dva pitanja tijesno povezana. ono kojem bi u tradicionalnoj filozofiji odgovaralo pitanje 0 biti covieka.

vidjet cemo da se u okviru »pripremne fundamentalne analize tubivstvovanja« vrsl analiza na dva medusobno jasno razdvojena nivoa. od pitanja kako su tri nivoa Heideggerove analize covjeka rasporedena po odjeljcima i poglavljirna njegoveknjige vaznije je pitanje 0 razlozima Ii opravdanosti njegove [ormulacije i artikulacije pitanja 0 covjeku. Nijedno od ovih pitanja ne ostaje 11 Sein und Zeit-a samo pi tanje..« Moglo bi se red da je to opet disproporcionalnost koja zarnagljuje podjelu na dva stupnja analize i njihovo kornparativno znacenje. Kad je rijec 0 konkretnoj artikulaciji pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. a kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja (Sinn von Sein des Daseins) odnosno . ono sto je u tom pitanju najvaznije. jer u tom »okviru« i s ciJ:jern razumijevanja smisla bivstvovanja uopce »interesantni« su upravo najbitniji »aspekti« pitanja 0 bivstvovanju. Medutim. pitanje 0 smislic bivstvovanja tubivstvovanja. te . \ .interpretacije prirnitivnog bivstvovanja« (entologije). a zatim »bivstvovanje tubivstvovanja« (»das Sein des Daseins«). ali relativno zasebna pitanja: 1. a od pre- Na taj nacin cijela analiza pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja vrsi se na tri nivoa.briga (die Sorge). Heideggerov odgovor na eventualni prigovor sto analizu tni pitanja nije izveo u tri odjeljka (umjesto u dva) bio bi vjerovatno taj da analiza prva dva pitanja ima pripremni karakter. ali kako sezadatak tog odjeljka sazima u uvodnom. Razlikovanje »pripremne [undamentulne analize« i »izvorne egzistencijalne interpretacijee csni se kao dobro opravdanje za podjelu iraspravdjanja pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja u dva zasebna odjeljka. pitanje 0 osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja.kao smisao bnige (der Sinn der Sorge) pokazuje se vremenitost (die Zeitlichkeit). jer se »izvorna«. analize na tri nivoa donekle je prikrida se analiza prva dva pitanja vrsi u prvom odjeljku a analiza treceg pitanja u drugom odjeljku. peije svega treba obratiti paznju na slijedece: Oba objavljena odjeljka prvog dijela Sein und Zeit-a bave se pitanjem 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. paragrafu tog odjeljka Ii napose u naslovu 'tog paragrafa (»Rezultat pripremne fund amentalne analize tubivstvovanja i zadatak izvorne egzistencijalne interpretacije tog bivstvujuceg«)." 41 Prvo od sest poglavlja (Kapitel) ._. 2. pitanje o bivstvovanju tubivstvovanja i 3. irna uvodni karakter pokusavajuci da jo~ jednorn razjasni razliku izmedu »analitike tubivstvovanjae (»Daseinsanalytik«) i antropologije. na koje se dijeli prvi odjeljak Sein und Zeit-a. Zasto on pitanje 0 covjeku ne formulira na tradicionalan nacin ikao pitanje 0 biti nego kao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja? I zasto on tako formulirano pitanje dijeli na pitanje 0 bivstvovanja tuostalih pet poglavlja cetiri (drugo do peto) bave se analizorn ))osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« a jedno (sesto) analizorn »bivstvovanja tubivstvovanja. te da principijelna razlika izmedu prva dva nivoa i onog treceg opravdava Ii svodenje prva dva nivoa analize u jedan odjeljak. 45. koji su u okviru fundamentalne ontologije slucajno mteresantnl. jer analiza »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« (kojoj su posvecena cetiri poglavlja) sigurno nije cetiri puta vaznija od analize »bivstvovanja tubivstvovanja« (kojoj je posveceno sarno jedno poglavlje). Medutim. definitivna i sveobuhvatna analiza vrsi tek na trecem nivou. nego svako dobiva i odreden odgovor. biologije. LXXI Ovo razvijanje veno cinjenicom LXX . odnosno dijeli se na trl povezana. Kao osnovno ustrojstvo tubivstvovanja pokazuje se bivstvovanje-u-svijetu (das In-der-Welt-sein). kao bivstvovanje tuoivstvovanja (das Sein des Daseins) . Takoder treba istaci da pomocni i pripremni karakter pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja unutar fundamentalne ontologije ne znaci da je turazmatranje pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ograniceno na neke sporedne aspekte. psihologije. Heidegger najprije analizira »osnovno [temeljno] ustrojstvo tubivstvovanja« (»die Grundverfassung des Daseins«). Analizu tog pitanja Heidegger je naime podijelio na dva dijela: na »pripremnu fundamentalnu analizu tubivstvovanja« (kako je naslovljen prvi odjeljak prvog dijela) i na »izvornu egzistencijalnu mterpretaciju« tubivstvovanja (kako doduse nije naslovIjen drugi odjeljak. ako pogledamo 0 cemu je rijec u prvom od ta dva odjeljka.

str. ali uz taj pojam nije izvucen nikakav citat iz Heideggera (kao u drugim slucajevima). unaprijed upozorio da raspravljajuoi 0 bivstvovanju tubivstvovanja ne moramo posjedovati kriticki utemeljeni pojam bivstvovanja. Naprijed.bivstvovanja i na pitanje 0 smislu tog bivstvovanja? A ako ga je vee tako podijelio. nema pojma »Grundverfassung« (sto nije njena krivica). 132 S. napose u engleskom empirizmu d kasnije pozitivizmu. neubearbeitete Auflage. 1%8. i kod takvih kriticara pojavljuje pod nekim drugim imenom. Ali nije slucajno sto je on pitanje 0 biti pokusao da zamijeni spletom vise pitanja. kao trajna priroda. »bivstvovanje« i »smisao«? Kao da je ovakvo pitanje predvidao iskljucivo Ili prvenstveno u vezi s pojmom »bivstvovanja«. 72-73.? a drugi taj pojam potpuno odbacuju.kriticara metafizike. Bit se tradicionalno obicno shvaca kao ono po cemu nesto (neka stvar. svi uteme1jeni u istoj biti." 42 U inace izvrsnom kazalu uz Sein und Zeit. koja su u osnovi prolaznih. na drukciji nacin. koji je u svojoj habilitacionoj radnji (1916) zastupao tezu 0 postojanju konstantne ljudske prirode. Rijec je uglavnom o mjestima na kojima se vee daje odgovor na pitanja 0 »bivstvovnom ustrojstvu« tubivstvovanja. 133-134). LXXII LXXIII . 156. odredenost. ako ne znamo sta u ovom kontekstu znace dli treba da znace pojmovi »osnovno ustrojstvo«. rod etc. zasto on kao trece. Heidegger je. a1i. Medutim kad je rijec 0 »osnovnom ustrojstvu« (a 0 tom pojmu tesko da imamo neko »predontolosko razumijevanje«). bivstvovanju i smislu bivstvovanja. 1974. koji su. On medutim ne daje nikakvo preliminarno objasnjenje 0 upotrebi pojmova »osrzovno ustrojstvo« i »srnisao« i ne osjeca nelagodu sto pomocu ovih rierazjasnjenih pojmova formulira svoja temeljna pitanja. skup trajnih svojstava iii obiljezja koja su u osnovi svih ostalih. 2. kako se 'oim. u narednim je godinama dosao do drugih shvacanja 0 covjeku. 161. i kod svdh drugih . Uz tennin »Dasein« zabiljezen je doduse potpojam "Seinsverfassung des Daseins«. Ta se evolucija zbog nepostojanja objavljenih tekstova iz tog vremena ne moze detaljno pratiti. premda se 0 njemu moze pones to zakljuciti na osnovu Heideggerovih skrtih naznaka (0 cemu kasnije). odnosno objasnio. vrsta. Filozoiiia i marksizam. Pritom neki kriticari pojma biti nastoje da ga formuliraju na bolji nacin. Poput ostalih »stvari« i covjek prema tradioionalnom shvacanju ima odredenu »bit«. a stranice na koje se tu upucuje ne daju nikakvo objasnjenje pojma sGrundverfassunge.Pojam biti dovodi se u pitanje jos u srednovjekovnoj filozofiji (u nominalistickim strujanjima) Ii napose u novom vijeku. specificnost necega po cemu se ono razlikuje kako od svega drugog tako i od vlastitih prolaznih stanja ili pojavnih oblika. Tiibingen. nego se rnozemo osloniti na nase predontolosko razumijevanje »bivstvovanja«. ali se vidi vee iz u meduvremenu objavljene recenzije Jasper43 Tako je i pisac ovog teksta pokusao. polazeci od Marxa. pojava. Zusammengestellt von Hildegard Feick. Elementi biti obicno se shvacaju kao »svojstva« ili »osobine«. tocnije ona trajna svojstva.) jest to sto jest. Zagreb. pricemu se on. odnosno prvo i pocetno dodaje jos i pitanje 0 »osnovnom. u vise mahova fonnulirati jedan pojam biti bitno razlicit od tradicionalnog (vidi npr. Po mom rnisljenju. 80-81. promjenljivih Ili privremenih svojstava iJi stanja odgovarajuce »stvari« ili »predmeta«. grupa. 323-325) odredio.. Heidegger. sto ga ie sastavila Hildegard Feick (Index zu Heideggers »Sein und Zeit«. sto se tice »srnisla« on se tim pojmom sluzi bez prethodnog razjasnjenja da bi ga tek u poodmaklim fazama istrazivanja u paragrafima 32 i 65 (vidi napose SZ 151-153. ustrojstvu« tubivstvovanja? Sta ta tako formulirana pitanja zapravo znace i zasto treba da se postavljaju navedenim slijedom? Mozemo li uopce znati sta ta pitanja znace. djelomicno je slucajno sto je Heidegger na mjesto tradicionaJnog pitanja 0 covjekovoj bitipostavio bas tri navedena pitanja (tijesno povezana u svojevrsnom hijerarhijskom slijedu) .).pitanja 0 covjekovom osnovnom ustrojstvu. II izdanje. ocemu smo vee govorili. osoba. makoliko razliCiti. Max Niemeyer Verlag. on taj pojam eksplicite ne razjasnjava ni u daljnjem tekstu svoje rasprave.

Jedno od tih mjesta. »Das Wesen der Sprache« itd. odnosno 0 njemu specificnom nacinu biv- stvovanja.« (231) Da Ii je pisuci u ovim i u jos nekim slucajevima »bit« bez riavodnika Heidegger to ucinio iz nepaznje iii namjerno.se spominju izvedeni pojmovi kao »Wesensbestirnrnung« i »wesentlich«). jednako kao i vlise kasnijih radova (»HOIderlin und das Wesen der Dichtung«. Navedeno mjesto nije jedino u Sein und Zeit-u na kojem je »bit« stavljena pod navodnike (kao sto se pod navodnicima susrece i izraz »esencija«. U svakom slucaju. to nije pojamkoji orijentira Istrazivanje. Prolegomena zur Phanomenologie von Geschichte und Nature (Ijetni semestar 1925) i »Logik. no cini mi se da je posrijedi prije upravo ovo drugo.sovog djela Psychologie der Anschauungen. sarno lkad je rijec o covjeku rnoramo voditi racuna 0 tome da on posjeduje bit u jednom specificnom smislu? Slicno citamo dalje: »Analiza tog bivstvovanja (bivstvovanja tubivstvovanja. trebalo bi se vratiti Husserlu u cijim analizarna pojmovi smisla i strukture dgraju veliku ulogu. zato sto se bojao da se navodnici ne shvate suvise doslovno i da se ono znacajno u tradicionalnom pojmu bitl ne zaboravi? 0 'tome se moze diskutirati.P. Eliminirajuci pojam »biti« s onog rnjesta koje rnu je u filozofskoj diskusiji 0 covjeku ranije pripadalo. No time jos nisrno odgovorili na pdtanje zasto su Heideggeru uz pojarn bivstvovanja bili potrebni kao vodeci pojmovi za artikulaciju pitanja jos i pojrnovi »smisao« i »osnovno ustrojstvo«. Trebalo bi detaljno razmotriti Ii Heideggerove (u meduvremenu) objavljene kolegije »Geschichte des Zeitbegriffs. G. nego se njegova bit LXXIV naprotiv sastoji u tome da on uvijek ima da bivstvuje svoje bivstvovanjekao svoje« ltd. njime se htjelo misliti nesto znacajno. nego njemu svojstveni nacin bdvstvovanja. sto ju je Heidegger 1921. Opredjeljujuci se protiv pitanja 0 biti Covjeka u uvjerenju da Covjek u svom egzistiranju nije unaprijed odreden necirn danirn.) uzela je kao nit vodilju ono 5tO je anticipativno bilo odredeno kao bit tubivstvovanja.ima vee bit i u naslovu (»Vom Wesen des Grundes«). »Vom Wesen der Wahrheit«. uskoro nakon Sein und Zeit-a Heidegger je potpuno rehabilitirao pojam bdti bez navodnika. To nije neki skup cvrstih svojstava. ali da irna nesto slicno biti _ egzistenciju. prerna pojmu j prema terminu »bit« on se u Sein und Zeit-u odnosd i donekle dvosmisleno. ali to znacajno treba misliti na primjereniji nacin. Pitanje 0 covjeku postalo je tako pitanjem 0 njegovorn bivstvovanju. a ti navodnici ocito znace dozirano distanciranje od navedenog pojma. jest] u njegovoj egzistenciji«. »Essenz«). ~SZ 12} Ne znaci Ii to da je pojam biti opcenito Iegitiman. i to opet u sklopu teze 0 biti covjeka kao egzistenciji. Vodeci je pojam istrazivanja bivstvovanje (Sein). takoder smo vee citirali: »1 buduci da se bitno odredenje toga bivstvujucega ne moze izvrsiti navodenjern nekog stvarnog . Uzgred receno. Medutirn u Sein und Zeit-xi ima i rnjesta na kojima se izraz »bit« (Wesen) javlja i bez navodnika. Vee smo ranije citirali Heideggerovu tezu: »Bit« tubiv- stvovanja leii [nalazi se.i:i:lozofslkoj diskusiji.sta (Was). Ustvari. ne dzgleda jako prihvatljivo ni da se on promatra kao nestrukturirana surna svojih faktiokih postupaka.). ocito smatrao da se pojam biti ne moze bez odgovarajuce zamjene izbaciti sa svoga »rnjesta« u j. lma nesto po cemu se covjek razlikuje od svih drugih bica. (SZ 42) To se moze shvatiti tako da tubivstvovanje nerna biti u uobicajenom smislu. otprilike u smislu: pojarn nije dobar. premda se pojam biti vise puta sporninje u Sein und Zeit-xi (jos VliSe. sarno u nesto drukcijem znacenju (jedna od njegovih publikacija Iz 1929. ali nije ni sasvim los. Da bi se dao potpuniji odgovor na ovo pitanje. Heidegger je. Heidegger ga nije u potpunosti izbacio iz svog djela Sein und Zeit. poslao Jaspersu. medutim. egzistenciju. Die Frage nach der WahrLXXV . jer akocovjek nije odreden nekorn fiksiranom biti.

»cetvrto pitanje«: autenticno bivstvovanje nasuprot neautenticnom Prije nego sto u najkracim crtama pokusamo razmotriti i Heideggerove odgovore na tri pitanja kojima je on zamijenio tradicionalno pitanje 0 biti covjeka. Trihotomijska podjela pitanja 0 covjeku omogueuje mnogo potpuniju. nego predstavlja jedan zaseban prelazni nivo analize. te da ideja 0 »redovima biti« moze pomoci boljem razumijevanju Heideggerove ideje 0 tri nivoa pitanja 0 covjeku. nema sumnje da je objema ddejama zajednicka u najmanju ruku odbojnost prema dihotomijskom dijeljenju zbilje na »bit« i »pojavu«. 0 kojemu Heidegger raspravlja u Sein und Zeit-is.misao 0 biti i spoznaji biti: »Covjekova misao beskonacno se udubljuje od pojave do biti. do biti drugog reda itd. koje polazi od distinkcije izmedu autenticnog i neautenticnog bivstvovanja . s analizama na tni glavna nivoa (i na medunivoima) presijeca se analiza jednog pitanja koje.. odnosno pogiavlju.» S druge strane. reda. kraja. Studirajuci Hegela. Takvih medunivoa ima vise.u prvorn redu na visi rodni pojam i na specificnu razliku. bez Heideggerove strucne filozofske spreme. Lenin. I. vidjet cemo da tu pored tri glavna nivoa analize postoje i rieki dodatni »prethodnis i »urnetnuti« nivoi."XVII V. i ujedno da te uvide poveie u jednu u velikoj mjeri uvjerljivu cjelinu. on je tako nasao i vrfo upecatljiv izraz za jednu . svestraniju i konkretniju analizu. Tako npr. ali s istinskim interesom za fidozofske probleme i cesto zacudujucom sposobnoscu njihovog razumijevanja. Ogiz 1947. Filosofskie tetradi. LXXVI . pa ako malo pailjivije prostudiramo cijelo dje10. hijerarhijski povezana pitanja. Dolazeci iz jedne drukcije misaone tradicije.e" Iako ova ideja 0 raznim »redovima biti« sigurno nije utjecala na formiranje Heideggerove misli 0 tri nivoa pitanja 0 covjeku. u kojima je ta artikulaoija rodenai elaborirana. da tako kazem. U svakom slucaju. Rijec je 0 pitanju 0 covjekovom autenticnom bivstvovanju.mnogo vise svojih uvida 0 ICovjeku nego sto bi to bilo moguce pri tradicionalnoj formulaciji pitanja. ne pripada ni ukakav poseban riivo. zapravo ne predstavlja ni odgovor na pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja (jer je to briga). LX. kako se cini. str. Kretanje analize od »osnovnog ustrojstva« preko »bivstvovanja« do »smisla« moze se shvatiti .bitno hegelovsku .heit« (zimski semestar 1925-26). od biti prvog. 237. ali ih sve na neki nacin tangira. omogucilo je Heideggeru da u okvire »odgovora. no tihcemo se analiza u ovom uvodu odreci. Zadovoljit cemo se time da sarno kratko naznacimo koja je po nasem misljenju bila Heideggerova glavna motivacija za takvu artikulaciju pitanja 0 covjeku: Tradicionalno pitanje 0 biti covjeka unaprijed je sugeriralo simplificiranu dvodjelnu podjelu covjeka na »bitna« i »nebitna« svojstva i osiromasen]e ljudske biti na nekoliko glavnih svojstava . iako srnjestena u »drugi odjeljak«. gdje je rijec 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. dijeljenje pitanja 0 covjeku na tri razlioita.na ta pitanja »smje44 sti. Lenjin je ponekad iznenadivao Iucidnim zapaianjima. moramo bar preliminarno reci nesto i 0 cetvrtom pitanju o covjeku. Koje je to »cetvrto pitanje« i kakav je njegov odnos prema tri navedena pitanja 0 covjeku? I da Ii ovako slozenim rasclanjivanjem pitanja ocovjeku Heidegger doista prevladava tradicionalno shvacanje xovjeka iii neke nezasnovane pretpostavke tradicionalnog pitanja 0 covjeku ostaju sadrzane i u Heideggerovoj analizi? 9. be. Doduse ni u ta tri nivoa nije se moglo sasvim uklopiti sve onosto je Heidegger htio reci 0 covjeku. premda ga ne elaborira u nekom zasebnom odjeljku. analiza tubivstvovanja kao »bivstvovanja ka smrti« (sdas Sein zum Tode«).i kao udubljivanje spoznaje od bini prvog do biti drugog i treceg reda (od »najpovrsnijebiti do »najdublje«). niti na pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (jer je to vremenitost).

no ti su reci posveceni iskljucivo Heideggerovoj upotrebi tog termina u Sein und Zerr-u. Pojam »uvijek-mojosti« (»Jemeinigkeit«) uvodi se prvim recenicama navedenog poglavlja na slijedeoi nacin: »Bivstvujuce. mora suizricati »licna »uvijek-mojosti« Sta. Adorno napisao je cijelu knjigu pod naslovom largon autenticnosti. »die Eigentlichkeit«. Inace ni »autentican« ni »pravi« nije idealan prijevod. U najnovijem monumentalnom Historijskom rjecniku jilozo[ije. !koji je. Tu prazninu u filozofskoj historiografiji ne moze popuniti ill ovaj tekst Ciji je zadatak uvodenje u Sein und Zeit.oji je u toku dvadesetog stoljeca sve donedavna vazio kao vrhunsko djelo filozofske Ieksikografije. [seinem eigenem Sein]. Unter Mitwirkung von mehr als 700 Fachleuten herausgegeben von Joachim Ritter. terrnin »EigentHchkeit/Uneigentlichkeit« dobio je tridesetak redaka.(odnosno izmedu autentienosti Ii. svlasttt«. Medutim. cetvrto. jest uvijek rnoje [je meines] . (»Jemeinigkeit«) LXXVIII LXXIX . odnosno normu ponasanja? Termina »Eigentlichkeit« nema u slavnom Eislerovom rjecniku filozofskih pojmova (prvo. Schwabe & Co Verlag. iiberantwortet] svom viastdtom bivstvovanju. »vase«. »neautentican«. nasuprot njemaCkom svakodnevnom jeziku. odnosno solipsizam? Takav utisak moze se u prvi mah dobiti. »die Uneigentlichkeit« prevodimo. ald \------- i 46 Heideggerove termine »eigentlich«. 47 Vidi Historisches worterbucn der Philosophic. Basel/Stuttgart. i to upravo u skladu s njegovim karakterom uvijek-mojosti. 339. moramo blizerazmotriti kako ga shvaca Heidegger. trotomno izdanje 1927). Distinkciju izmedu autenticnosti (pravosti. dzrazen neuobicajenom j~kam kovanioom. »neautenticnost« (prema grckom »authentikos«). !k.u paragrafu 9. Za njihovo prevodenje dosli bi u obzir i nasi izrazi »pravi«. " Oslovljavanje tubivstvovanja mora prema karakteru uvijek-mojosti [Jemeinigkeit] tog bivstvujuceg uvijek suiskazatd licnu zamjenicu: »ja jesam«. S. »ti jesi«. dok je njemacko »eigentlich« izvedeno od »eigen«. neautenticnosti). Uneigentlichkeit) Heidegger uvodi na pocetku pTVOgpoglavlja prvog odjeljka prvog djela Sein und Zeit-a . U bivstvovanju tog bivstvujuceg odnosi se ovo samo prema svom bivstvovanju. »pravost«. Tako taj pojam jos uvijekceka svoga histonicara. nastoji da obnovi smisaonu vezu medu njima. Heidegger kaze da se 0 tubivstvovanju. Band 2: D-F. »njihovo«? Znaci lito da Heidegger zastupa radikalni subjektivizam.zapoceo izlazdti pod redakcijom Joachima Rittera. a Heidegger uz to. koji je jedan od riajspecificnije njegovih pojmova. Francuzi i Talijani.). od uvodnih do zakljuenih poglavlja. niiz ove se polemicke Jrnjige ne moze mnogo saznati 0 historijatu »autenticaosti« kao filozofskog pojma. »nepravost« (pa ih ponegdje i dodajemo u zagradi uz »autentican« itd. bez koje je Sein und Zeit kao ontoloska rasprava mogao da bude? Nije H tu liijoc 0 etickoj distinkciji koja treba da zasnuje neki eticki zahtjev. U cernu je znacenje te distinkoije i ukakvom je odnosu razlikovanje autenticnog i neautenticnog bivstvovanja prema navedenim pitanjima Kojima je Heidegger zamijenio tradicionalno pitanje 0 biti covjeka? Nije li to mozda [edna suvisna distinkcija. ali oni bolje odgovaraju za prevodenje njemackih izraza »echt«. Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek moje (je meines)." te se.« (SZ 42) znaci Heideggerova teza 0 tubivstvovanja? Znaci li ona da je tubivstvovanje uvijek sarno »moje« (Heideggerovo). slicno kao 5tO to rade Englezi. »nase«. jednotomno izdanje 1899.« (SZ 41--42 ) I dalje: »Bivstvovanje. izrazima »autentican«. cija je analiza zadatak [stoji kao zadatak] uvijek smo mi sami. Nema ga ni u drugim. provlaci kroz cijelo djelo. Kao bivstvujuce tog bivstvovanja ono je prepusteno [povjereno. 0 kojem se tom bivstvujucem radi u njegovom bivstvovanju. a nikada »tvoje«. Medutim upravo zato stonije mjee 0 pojmu cije je znacenje opcepoznato i leksikografski fiksirano. jer nijedan od ovih izraza nema veze s rijeeju »vlastit«. »njegovo«. manjim njemackim filozofskim rjecnicirna. »nepravi«. a zasniva je uz pomoc pojma »uvijek-mojosti« (»Jemeinigkeit«). »unecht« itd. na osnovu citiranog. 1972. u kojem se »eigentlich« znacenjski emancipiralo od »eigen«." Theodor W. »uneigentlich«. »autenticnost«. premda nije opsirnije zasebno elaborirano. 0 njemacko] ideologiji. »njezino«. posvecenom »Temi analitike tubivstvovanja«. Eigentlichkeit] i neautenticnosti (nepravosti.

Bivstvujuce kojem se u njegovom bivstvovanju radi 0 samom tom bivstvovanju. »osobnost«)? Cini se da to ipak nije moguce: »Tubivstvovanje je bivstvujuce koje sam uvijek ja sam rich selbst]. to bivstvujuce moie u svom bivstvovanju sarno sebe »birati« i dobiti. umjesto 0 »uvijek-mojosti«. Berlin 1965. Tubivstvovanje jest uvijek svoja moguonost i 000 je »nama« sarno jos svojstveno [poput svojstva. govoriti i 0 »njegovosti«. onda samim tim ono moze biti i »nase«. Weise zu sein]. Seinsmodi] autenticnosti [Eigentlichkeit] i neautenticnosti [Uneigentlichkeit] . odnosno nikada se iIi sarno »prividno« dobiti. (SZ 114) Ne sugerira li se time da pod »samim [a« treba misliti ono (ill nesto slicno onom) sto se tradicionalno oznacaLXXX valo kao »subjekt« i »sopstvo«. a ne drugi [und nicht Andere].. Ono ujedno sadrzi onticku . Heidegger je stao kod »ti«. nego bi upozonio da to vrijedi sarno za dvije Iicne zamjenice. S druge strane. te kao primjer navodi dvije takve zamjenice: »ja« i »ti«. ako se prihvati da »tubivstvovanje« moze biti »rnoje« i »tvoje«. Ovo odredenje naznacu]e jedno ontolosko ustrojstvo.. eigenschaftlich] kao neko predrucno [postojece. Da je rnislio tako. Ne znaci li to da tubivstvovanje moze biti ne sarno »moje« nego i »tvoje«? Nabrajajuci licne zamjenice. No kako shvatiti to »ja«? Na upravo citirani tekst nastavlja se reeenica: »Ono Tko dobija odgovor od samog ja [Ich selbst]..naznaku da je to bivstvujuce uvijek neko ja [je ein Ich]. odnosi se prema svom bivstvovanju kao svojoj najvlastitijoj [eigensten] mogucnosti. abi ga sarno naznacuje. cija je analiza zadatak uvijek smo mi sami.napominjemo da se vrlo zanimljiva analiza Heideggerovog pojma . Ta dva bivstvovna modusa [modusa bivstvovanja.« Na ovu recenicu Heidegger je mogao nastaviti: »Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek nase« (umjesto: »uvijek moje«). »subjekta«. Prijelaz oct »uvijek-mojosti« ka autenticnosti vrsi se na slijedeci nacin: »A tubivstvovanje je moje opet na ovaj j. VI Bitak i vrijeme LXXXI .zamjenica« (»das Personalpronomen«).makar i grubu . a moze se i izgubiti. Ali ono se moglo izgubiti i ono se moglo j05 ne zadobiti samo j sarno ukoliko je ono po svojoj bitd moguce autenticno [eigentliches].uvijek-mojosti« (. kad bi to bilo prevodivo na njemaeki. ali da "Jemeinigkeit« kod Husserla znaci nesto principijelno drugo nego kod Heideggera. dakle.Jemeinigkeit«) sadrzi u knjizi Michaela Theunissena Der Andere. Umjesto 0 »uvijek-mojosti« mogao je govoriti 0 »uvijek-nasosti«. prije svega zato 5tO se ona kod Husserla pripisuje transcendentalnom egu (a ne empirijskom tubivstvovanju) i ne moze biti personalna (kao kod Heideggera).ovi izrazi izabrani su terminoloski u strogom smislu rijeei . »sopstva«. Moguce je. bivstvovanje je uvijek moje.zasnovani su u tome sto je tubivstvovanje uopce od•• Ostajuci zasad pri ovom pitanju .1i onaj naein da se bude [nacin bivstvovanja. Walter de Gruyter & Co.Pa buduci da je tubivstvovanje bitno uvijek svoja mogucnost. Heidegger ne bi os tao pri opcenitoj formulaciji 0 »suiskazivanju lienom zamjenicom«. govorio 0 »uvijek-svojosti«? MoZe li se »uvijek-mojost« tubivstvovanja svesti na njegovu »vlastitost« i »personalnost« (slicnost«.0 kojem bi se jos moglo mnogo reci . Uvijek se vee nekako odlucilo na koji je naein tubivstvovanje uvijek moje. (s-das Selbst«)? Nije Ii Heideggerova teza 0 »uvijek-mojosti« tubivstvovanja jedan novi nacin izrazavanja teze 0 covjeko kao subjektu?48 U svakom slucaju »uviiek-mojost« je po Heideggeru pretpostavka i osnova kako autentionosti tako i neautentienosti.« (SZ 114) »Uvijek-mojost« tubivstvovanja prema ovome znaci da je tubivstvovanje uvijek »neko [a«. Studien zur Sozialontologie der Gegenwart. To proizlazi i iz recenice »Bivstvujuce. Vorhandenes].Theunissen pokazuje da je pojarn suvijek-mojosti« igrao odlucnu ulogu vee kod Husserla (kod kojeg doduse nema izraza ltJemeinigkeit«. nego sarno »je meines«). Da Ii bi Heidegger. odnosno »vlastitosti« tubivstvovanja. Da li je to ucinio zato sto je smatrao da su dva prnnjera dovoljna Hi zatosto je smatrao da druge licne zarnjenice ne dolaze u obzdr? Ova druga interpretacija tesko je prihvatljiva. U jednoj od citiranih recenica kaze se da je tubivstvovanje prepusteno »svom [njegovom] vlastitom bivstvovanju« (»seinem eigenen Sein«). to jest sebi vlastito [slch zueigen].

(izgubiti. Neautenticnost moze naprotiv odredivati tubivstvovanje u njegovoj najpunijoj konkretnosti .cini se. Pri tome je odnos izrnedu autenticnosti i neautenticnosti. talijanski prevodilac Sein und Zeit-a shvatio je da se :oU strogom smislu« odnosi na »te izraze«. dobiva.kako autenticnog tako Ii neautenticnog bivstvovanja. 1953.covjek bira tako da se zadobiva. dakle: "Ovi su izrazi uzeti u njihovom tocnorn etimoloskom smislu. a neautenticno ono pri kojem se tubivstvovanje gtJIbi ili se ne zadobiva (odnosno dobiva samo prividno)? Heidegger nije dovoljno jasan.prije zasnovano u tome sto je bit tubivstvovanja u njegovoj egzistenciji? 2) Da Ii je moguonost tubivstvovanja da samo sebe bira. »sebi pnivlascen«. asimetrican: Samo u mogucnosti (u biti) autenticno tubivstvovanje moze se izgubiti ili ne-zadoLXXXIII . mozemo reci da je tubivstvovanje »uvijek svoja mogucnost« te da se kao takvo moze »birati. pa nije cudo sto se i inace vrlo cesto citi:ra (najcesce bez odgovarajuce interpretaoije). ne samo s obzirom na kratkocu. a ova se dva modusa razlikuju po tome jito je autenticno bivstvovanje takvo biranje pri kojem se tubivstvovanje dobiva. te se moze dokuciti tek pazljivom interpretacijom. Medutim i u navedenom odlomku ima dosta nejasnoca. Essere e tempo. gubi. nego saznajemo samo to da su autenticnost i neautenticnost 1) »modusi bivstvovanja« i 2). a ne na »terminologisch« (kako to ja shvacam).»sebi prisvojen«. ru prvom dijelu citiranog odlomka. koji se uglavnom ne moze naci u rjecnioima. a ne u nekom neodredenom. 5tO je dosta malo. zainteresiranosti. S druge strane.po samom Heideggeru . ali po svemu sudeci autenticno bivstvovanje bilo bi samo ono kojim se . sposobnosti za uzitak. 55) I. Tubivstvovanje je moje uvijek na neki odredeni »nacin da se bude«. dobiti itd.« (Martin Heidegger. a mi smo ga preveli »sebi vlastiti(sa slicnim stupnjem nepreciznosti mogli smo ga eventualno prevesti i »sebi svoj«.u njegovoj zaposlenostivzivahnosti.i »Uneigentlichkeitupotrebljavati »U strogom smislu terminoloski«. pa je spomenuto mjesto preyeo: »Oueste espressioni sono assunte nel lora esatto senso etimologico«. Ali neautenticnost tubivstvovanja ne znaci recimo neko »manje« bivstvovanje ili neki »nizi« stupanj bivstvovanja.XXXII raju kao presudnu) ne saznajemo sta ti izrazi znace ill treba da znace. A birati se moze tubivstvovanje sarno ako ono po svojoj biti (biti bez navodnika) moze biti autenticno (eigentlich). a budu6i da je taj naein stvar neke odluke (a ne neminovne riuznosti).p. rasplinutorn smislu (ni visesmisleno). Unica traduzione italiana autorizzata di Pietro Chiodi. prividno dobiva samo pretpostavka autenticnosti . Fratelli Bocca Editori.ill upravo sam smisao autenticnosti? Hi je mozda mogucnost biranja pretpostavka . odnosno svoje vlastito (sich zueigen).redeno uvijek-mojoscu. To je tim neobicnije jer sam Heidegger najavljuje da ce izraze »Eigentlichkeit. Odgovor na rpitanje (koje se prirodno javlja u vezi s drugom tockom) kako je to u odredenosti tubivstvovanja uvijek-mojoscu zasnovana distinkcija dzmedu autenticnosti i neautenticnosti nalazimovcini se. a direktno razjasnjenje navedenih pojmova uglavnom je izbjegnuto. 42-43) Citirani odlomak relativno direktnije i jasnije nego bilo koji drugi u Sein und Zeit-u eksplicira smisao pojmova »Eigentlichkeit« i »Uneigentlichkeit«." U prvi mah moglo hi se cak uciniti da Heideggerove zaobilazne formulacije u ovom pasusu daju vrlo malo za odredivanje znacenja tih »u strogom smislu terminoloski izabranih«izraza.« {SZ. ili je to . U vezi s ovim izvodenjem moglo bi se medutim pitati: 1) Da li je to zadsta zasnovano u »prirodi» ili »biti« uvijek-mojosti da je tubivstvovanje mogucnost koja uvijek bivstvuje na jedan od njemu mogucih odredenih nacina bivstvovanja. da su »zasnovani u tome sto je tubivstvovanje uopce odredeno uvijek-mojoscu«. nego i na neobicnost izraza »sich zueigen«. Neposredno saznajemo samo to da izraz »eigentlich.). Milano Roma. ne dobiva. sto hi trebalo znaciti u jasno omedenom.znaci »sich zueigen«. »svoj vlastiti«). u recenici u kojoj se pojavljuju kurzivirani izrazi autenticnost Ii neautenticnost (a svi je citi" Uzgred receno.

»kvalitativnom« kriteriju..tekstu).. kretnosti itd. reo cimo. odnosno u njihovoj modalnoj indiferentnosti [u rnodalnoj indiferentnosti prema njima. Eigentlichkeit und Uneigenti1i. Ali dok on tako dosta neodredeno i indirektno naznacuje smisao pojmova »autenticnost« i »neautenticnost«. na primjer. U prvom slucaju »indiferentno« i »neautenticno« su dva naziva za isti nacin egzistdranja. Kriterij za razlikovanje ta dva modusa nije ni kolicina ni stupanj bivstvovanja. Medutim ima i mjesta tkoja su donekle dvosmisiena.. Kako je tu jasno spomenuta modalna indiferentnost kao treca mogucnost. To znactda neautenticnost.. Jer ako neautenticnost ne znaci ni manje bivstvovanje ni nizi stupanja bivstvovanja. Ali ima mjesta gdje se indijerentnost i direktnije spaminje ikao treca mogucnost: »Egzistirajucem tubivstvovanju pripada uvijek-mojost [Jemeinigkeit] kao uvjet moguonosti autenticnosti i neautenticnosti. a time i autenticnosti. cak.. biti neautenticno. autentienost i neautenticnost tubivstvovanja . Treba li to shvatiti kao ogradivanje od ... Heidegger je vrlo odsjecan (u posljednje dvije recenice navedenog odlomka) odredujuci ontoloski status neautenticnosti.-biti. birati sarna sebe i svojim se izborom dobiti. moramo naglasiti: u njemu se kao dva modusa bivstvovanja s obzirom na mogucnost da se bude »sebi privlascen« navode autenticno i neautenticno bivstvovanje.~/ Oprastajuci se od navedenog (jos nedovoljno analiziranog) pasusa. « SZ 304). iIi tu mozda postoji i neka »treca« mogucnost? Na viSe kasnijih mjesta Heidegger u skladu sa svojim pocetnim odredenjem govori tako kao da s gledista mogucnosti da se bude vlastit postoje samo dva modu- f I sa egzistiranja: autenticno (pravo) i neautenticno (nepravo).kvantitativnog. a ne u smislu »to jest« (sto znaci da je u tom SIDlSlu mogao upotrebitl »odnosno« i u ranije spamenu tom . ni njemaoko »beziehungsweise« (bzw. Ako se pretpostavi da pored autentienog ~ neautenticnog egzistiranja postoji i indiferentno. da li je to znacenje autenticnosti po Heideggeru? Cini se da je to ono 5tO nam on u navedenom citatu pruza. odnosno rieautenticnog egzistiranja« (sdes indifferenten bzw. Da li je ova podjela potpuna? Da Ii je svakd modus bivstvovanja nuzno autentican ili neautentican. onda ni autenticnost ne znaci ni vise bivstvovanja ni visi stupanj bivstvovanja. citamo: »Osnovne mogucnosti egzistencije. polazeoi od prosjecne svakodnevnosti. pa se ovo »indiferentnog odnosno neautenticnog egzistiranja« moze shvatiti na dva bitno razlicita nacina: (1) »indiferentnog. uneigentlichen Existierens«. tini se. Medutim Heidegger na vise mjesta govori 0 autenticnom tubivstvovanju kao LXXXV I LXXXIV . pa. i ako je prosirenija od autenticnosti pretpostavlja ovu kao mogucnost. odnosno stupnjevitog vrednovanja dvaju mogucih modusa bivstvovanja? No u kakvom su odnosu ovi »kvantitativni« kriteriji prema. SZ 232). moglo bi se pomisliti da su autenticno i neautenticno egzistiranje rnodalne modifikacije indijerentnog. Tako. dopustaju da pored autenticnog i neautentienog egzistiranja postoji i »indijerentno«. mozemo zakljuciti da Heidegger u ovom slueaju upotrebljava »odnosno« u Smislu»il~ pak«.j (2) »indiferentnog iii pak (iii takoder) neautentiCnog egzistiranja«.) nije jednoznacno. tj.. udrugom slucaju oni su razliciti. Tako on pise: »Dosadasnja dnterpretacija ogranicila se. to jest (drugim rijecima) neautenticnog egzistiranja . po kojem se dva navedena modusa razlikuju po tome da li se u njima bivstvovanje »zadobiva« iIi »gubi«? Nije li »zadobivanje« visi stupanj od »gubljenja« i nemaIi vise bivstvovanja tamo gdje se ono zadobiva? U kakvom su odnosu zapravo dvije posljednje recenice u citiranom odlomku Heideggera? Zasto bi teza da neautenticnost maZe odredivati tubivstvovanje u njegovoj najpotpunijoj kon\". Kao ni nase »odnosno«. « (»Die Grundmoglichkeiten der Existenz. morala biti u suprotnosti s tezom da neautenticnost predstavlja nim stupanj bivstvovanja? . na ana:lizu indiferentnog. Biti sebi svoj vlastiti.chkeit des Daseins . Tubivstvovanje egzistira uvijek u jednom od ovdh modusa. in der modalen Indifferenz ihrer]« (SZ 53).

Nije li »indiferentni« modus ipak sarno podvrsta »neautenticnog«? Buduci da se »indiferentni modusscesto dovodi u vezu s »prosjecnom svakodnevnoscu« (vidi gornji citat sa str. slicno i SZ 6 i 8). u njegovoj prosjecnoj svakodnevnosti. Ta indiferentnost svakodnevnosti tubivstvovanja nije nista. prosjecnost i indiferentnost tubivstvovanja bitno isto ill da su bar medusobno neodvojivi. Sam Heidegger. U ovoj treba jasno pokazati [herausstellen] me bilo koje i slucajne. nego se tradicionalnom dogmatsko-konstruktivnom pristupu ostro suprotstavlja. nego bitne strukture. Tu svakodnevnu indiferentnost tubivstvovanja nazivamo prosjecnoSCu. Tako razrnatrajuci »problem dobijanja i osiguranja vodeceg nacina pristupa tubivstvovanju«. ne smatra svoje misljenje spekulativnirn ni dogmatsko-konstruktivnim.. bila ona ne znam koliko »samorazumljiva«: tubivstvovanju se ne smiju ontoloski neprcmisljeno nametati nikakve na osnovu neke takve ideje ocrtane »kategorije«. medutim. Tako i Heideggera mnogi smatraju apstraktnim misliocern koji. jasna je Heideggerova teza da bivstvovanje treba prije svega shvatiti u njegovoj prosjecno] svakodnevnosti. te napose razmotriti da li Ii su ta dva pojma Identicna Ili bar nuzno povezana ili pak »prosjecna svakodnevnost« moze biti autenticna odnosno neautenticna. a u drugom paragrafu 0 »prosjecnom i nejasnom razumijevanju bivstvovanja. pa posto je istakao da se tubivstvovanje ne smije jednostavno »konstruirati jz jedne konkretne moguce ideje egzistencije(SZ 43). nego treba da se otkrije u svom indiferentnom ponajprije i ponajvise. on pise: »tom se bivstvujucem ne smije konstruktivno-dogmatski pridodati nikakva proizvoljna ideja 0 bivstvovanju i zbilji. No ako te finese ostavimo po strani. koje se odrzavaju u svakom nacinu bivstvovanja fakticnog tubivstvovanja kao one koje odreduju bivstvovanje. zanemarujuci covjekovo empirijsko bivstvovanje.i/ili nesvakodnevnom) stanju. odnosno fundamentalnu ontologiju. a ova dva izraza rnogu se interpretirati na vise nacina. U jednom odredenom aspektu svakodnevna prosjecnost pojavljuje se vee na prvim stranicama Sein und Zeit-a. dogmatski spekulira 0 tome sta bi covjek mogao ili trebao da bude. Tako je u prvom paragrafu rijec 0 »prosjecnoj razumljivostis bivstvovanja (SZ 4). SZ 130.(»diesesdurchschnittliche und vage Seinsverstandnis«. nego je jedan pozitivan fenomenalni karakter tog bivstvujuceg. (SZ 17) Prosjecna svakodnevnost ovdje se interpretira kao modus u kojem tubivstvujuce bivstvuje »ponajprije« i »ponajvise«. (SZ 16) Potreban je sasvim drukciji pristup: »Nacin pnistupa i interpretacije [Auslegung] mora se naprotiv izabrati tako da se to bivstvuLXXXVI juce rnoze pokazati samo po sebi sarno od sebe. Napose taj nacin treba da pokaze to bivstvujuce u onome kako ono bivstvuje ponajprije i ponajvise [zuniichst und zumeist].se filozofsja najcesce identificira s aprioristiokom dogmatskom spekulacijom. potrebno jenesto reci i 0 njoj. SZ 5. Svakodnevno prosjecno bivstvovanje po ovome ne bi LXXXVII . a u nefilozofskom mnijenju »teska. a ne u nekom izuzetnom (neprosjecnom . 179). 232). pa se postavlja pitanje ne iskljucuje li se time potreba za posebnim »indiferentnim« rnodusom.modifikaciji neauteniicnog (v. Izlazeci iz toga nacina egzistiranja i vracajuci se u njega svako je egzistiranje onakvo kakvo jest.. U petom paragrafu susrecemo se vee s opcim razjasnjenjem pojma i s njegovimznacenjem za analitiku tubivstvovanja. sire je razvio i ideju 0 svakodnevnosti kao ishodistu analize: »Na pocetku analize tubivstvovanje nikako ne treba da se interpretira u diferentnosti jednog odredenog egzistiranja. Iz pogledana osnovno ustrojstvo svakodnevnosti tubivstvovanja tada izrasta priprernni obris bivstvovanja tog bivstvujuceg. Martin Heidegger svakako ne pise jednostavno.« (SZ 43) Na osnovu navedenih rrjeci moglo bi se zak:ljuOiti da su svakodnevnost. U paragrafu u kojem je uvea distinkciju izmedu autenticnosti i neautentienosti i gotovo neposredno nakon toga Heidegger je ponovo postavio pitanje 0 ispravnom pristupu analizi bivstvovanja.

neautenticno i indiferentno Hi je ono u odnosu na tu distinkciju neutralno (svim modusima bivstvovanja tubivstvovanja zajednicko)? Drugim rijecirna: da 1i je na pitanje 0 osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja moguc jedinstveni odgovor ili se taj odgovor mora dati u tri modifikacije? Pitanje nije jednostavno. (SZ 44) Kako vidimo. nego jedno pozitivno odredenje).G. prema kojem se ono odnosi u modusu prosjeene svakodnevnosti. neautenticno i (kako se cini) indiferentno bivstvovanje za smisao Heideggerovog pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja i napose za podjelu tog pitanja na tri potpitan]a. recimo. pa nije jasno ni da Ii modificiranje LXXXIX .. Takoder u njoj. pa eak i u anodusu neautenticnostisugerira da neautenticna egzistencija i prosjeena svakodnevnost nisu isto. Takoder u njoj se tubivstvovanju na odredeni naein radi 0 njegovom bivstvovanju. pa makar i sarno u modusu bijega pred njim [bivstvovanjem . Paragraf sto slijedi viSe zaostrava to pitanje nego sto daje odgovor na njega: »Ali eksplikacija tubivstvovanja u mjegovoj prosjecnoj svakodnevnosti ne daje.tubivstvovanja ne smije se uzeti kao neki puki »aspekt«. iako ne anoze biti autenticno. sarno prosjecne strukture u smislu neke rasplinute neodredenosti. napomenuvsi da se prosjeena svakodnevnost prj ekspkskaciji tubivstvovanja stalno preskaee. ni ono sto nam Heidegger na drugim mjestima u Sein und Zeit-u govori 0 autenticnosti i neautenticnosti i. moze biti shvaceno u pregnantnim strukturama. Heidegger je ovdje poveeao prosjecnu svakodnevnost i modus neautenticnosti i ujedno ih je distingvirao.moglo bim ni autenticno ni neautenticno. 0 njihovom odnosu prema prosjecnoj svakodnevnosti nije sasvim jednostavno i jedno- znacno. Medutim. nego da je neautentiCnost jedan od modusa prosjecne svakodnevnosti.] i njegova zaboravljanja. ali ne daje naslutiti kako bi trebalo shvatiti nestrukturalne razlike medu strukturama. Heidegger odjednom nastavlja: »Prosjecna svakodnevnost . »bivstvovanja« i »smisla bivstvovanja« tubivstvovanja) iii se ona moze provoditi sarno na nekim nivoima? III mozda postoji neka korelacija izmedu razlicitih modusa autenticnosti i razlicitih nivoa analize? Moze li npr. Znaci li to da i prosjecna svakodnevnost moze bit! u modusu autenticnostiz Pitanje riije jednostavno. Da Ii se Dime dopusta da i svakodnevno prosjecno bivstvovanjetubivstvovanja rnoze biti autenticno Hi se sarno sugerira da svakodnevno prosjecno tubivstvovanje. niti kakav je odnos izmedu strukturalnog i nestrukturalnog aspekta strukturno U svakom slucaju on smatra da se tubivstvovanje u njegovoj prosjecnoj svakodnevnosti moze ontoIoski shvatiti u pregnantnim strukturama koje se strukLXXXVIII turalno ne razlikuju od ontoloskih odredenja autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja (time se dopusta ihl cak sugerira da se te strukture razlikuju na neki nestrukturalni nacin). leZi a priori struktura egzistencijaliteta. Ono vsto onticki bivstvuje na nacin prosjecnosti moze se ontoloski vrio dobro shvatiti u pregnantnim strukturama koje se strukturalno ne razlikuju od ontoloskih odredenja recimo jednog autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. »Ta:koder u njoj. nego sarno indiferentno (sto ne bi bilo nesto negativno.« (SZ 44) Teskoca je ovog teksta u tomesto Heidegger tu ocito pretpostavlja da se strukture mogu medusobno razlikovati ill »strukturalno« ili na jedan Ill vise nestrukturalnih nacina.i »bivstvovanja tubivstvovanja. Medutim najvece teskoce nastaju u vezi s pitanjem kakve su konsekvencije podjele na autenticno. P. koje »forrnalnoe nisu u manjoj mjeni strukture od onih sto Ih otkrivamo u autenticnom tubivstvovanju? Cini se da se moze argumentirats u oba pravca. pa cak i u modusu neautentienosti. neautenticnog i indiferentnog primijeniti na sva tri nivoa Heideggerove analize (na analizu »osnovnog ustrojstva«. Na zalost. napose i zatosto odnos izmedu »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja. (1) »osnovno ustrojstvotubivstvovanja biti autenticno.nije dovoljno razj asnj en. Moze Ii se distinkoija izmedu autenticnog. odnosno nivoa analize.

a sarno analiza u drugom odjeljku imala bi posla s autenticnim bivstvovanjem. cini se da bi i pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja kako se javlja na »drugom nivou analize. samo na pitanje autenticnom iLi sarno na pitanje 0 neautenticnom bivstvovanju tubivstvovanja)? Hi bi mozda trebalo razlikovati tri vrste »brige«: autenticnu.no neau.na trece11'!mw. Do razvijenog odgovora ria svoje glavno pitanjetpitanje smislu bivstvovanja uopcei Heidegger nije stigao. nego i knjiga odgovora. Medutim Sein und Zeit nije samo knjiga pitanja. na koje se to glavno pitanje irasclanjuje. neautenticnom i indiferentnom smislu bivstvovanja) ili je pitanje 0 smislu bivstvovanja upravo i jedino pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja? Nakonsto je zavrsio analizu osnovnog ustroj.tentlcn. Jedan niz Heideggerovih direktnih izjasnjenja u drugom odjeljku kao da govori u prilog ta:kvoj interpretaciji. 10. a neposredno prije nego sto ce preci na treci ~vo anaIize (analizu smisla bivstvovanja tubivstvovanja). kako on tvrdi. kako onog glavnog (ili. Mi cemo se na te odgovore osvrnuti sasvim kratko. IIi. an~liza os~~)Vno~ ustrojstva tubivstvovan]a kao bivstvovanja ~ sVI~etu ~ analiza bivstvovanja rubivstvovanja kao bnge bile bi analsza indiferentnog odnosno neautenticnog bivstvova- ° nja tubivstvovanja. smislu neautenticnog i smislu indiferentnog bivstvovanja (iIi mozda u pitanja o autenticnom. gd~e se pita o smislu bivstvovanja tubivstvovanja vrsi analiza autenticnog egzistiranja. ne zato sto bismo ih smatrali nevaznim (kao sto ih takvima nije smatrao ni sam Heidegger). neautenticnu i indiferentnu? Najzad (3) da li bi trebalo da se i pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja modificira u tri pitanja: u pitanja 0 smislu autenticnog. a analiza smisla bivstvovanja tubivstvovanja kao vremenitosti bila bi analiza autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja.bivstvovanja tubsvstvovanja povlaci za sobom i modificiranje njegova »osnovnog ustrojstva«. govore6i terrninima »odjeljaka« Sein und Zeit-a. Nema svrhe da ta »rnjesta« sad izdvojena iz konteksta ovdje razmatramo.232) Iz ovog proizlazi da su analize osnovnog ustrojstva tubivstvovanja i bivstvovanja tubivstvovanja pre~~tavljale sarno analizu indiferentnog . te da se tek .e (SZ. Ali na ishodisno pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja i na potpitanja na koja ga je rasclanio Heidegger je dao vrlo odredene i detaljno obrazlozene odgovore. Heidegger pise: »Dosadasnja interpretacija ogra~icil~ s~. neautenticno i indiferentno. Promatran s nekog drugog gledista. na analizu indiferentnog. Bolje je da tom pitanju pridemo na drugi nacin: kratkim razmatranjem tri nivoa analizesto ih nalazimo unutar prvog odjeljka. polazeci od prosjecne svakodnevnostn. tako i onih parcijalnih. kao pokusa] svestranog pri- ° xc XCI .odgovor na sva tri sugerirana pitanja 0 bivstvovanju iIi sarno na jedno od njih (npr.og egzistiranja. obr~zlaiuci zasto [e takvo nastavljanje analize potrebno. odnosno rieautenticnog egzistiranja. Buduci da se(2) »bivstvovanje tubivstvovanja« i eksplicite modificira na autenticno.u. a s toga nam se gledista 6inilo najvaznije da u sto vecoj mjeri razjasnimo njegovu opcu koncepciju filozofije (kako je izlozena u Sein und Zeit-u) i napose srnisao njegovih pitanja. No predstavlja Ii Heideggerova teza 0 bivstvovanju kao »brizi. npr. nego zato sto je prirnarni zadatak ovog teksta da uvede 6itaoca u samostalno citanje Heideggera i razmisljanje 0 njegovirn analizama.odnos. analiza u prvom odjeljku irnala bi posla sarno s neautenticnirn (marksistickom terrninologijom »samootudenim«) bivstvovanjem. Temeljno ustrojstvo tubivstvovanja i spoznajna teorija Gotovo cije1i dosadasnji tekst ovog uvoda upotrebIjen je za razjasnjavanje pitanja kojima se Heidegger bavi u Sein und Zeit-u.trebalo da se podijeli na tni pitanja i podari nam tri razlicita odgovora. jedinog kojim se djelo bavi).stV1a b~vstvovanja tubivstvovanja i analizu bivstvovanj~ tubivstvovanja (analizu tubivstvovanja Ilia prva dva mvoa). Ali stosta u prvom odjeljku govori protiv nje. Drugim rijecima..

Inace. Promatrano cisto kvantitativno analiza bivstvovanja-u-svijetu zauzima oko trideset posto »prve polovine« Sein und Zeit-a (blizu 130 strana). »polozaj«. »stanje«. jer je »Grundverfassung« do slovan njemacki prijevod »tudice« »Fundamentalstruktur«. in der modalen Indifferenz ihrer. pa je prirodno da na stranicama sto slijede mozemo razmotniti sarno neke momente te analize. da prelirnmarnim objasnjenjima i naznakama pomogne onom tko je spreman da se upusti u citanje djela kao vlastiti misaoni poduhvat. sam pojam »osnovnog« ill dovoljno razj asnj en. uvijek-mojost i modusi autenticnosti (autenticnost. »uredenje«.kaza problematike ovog Heideggerovog djela. nego. Podsjecajuci na ranije izlaganje kojim je bio utvrden karakter tubivstvovanja kao egzistencije" i uvijek-mojosti. jer njemaeko »Verfassung« uz znacerrje »struktura« moze imati i vise drugih znacenja (npr.« (SZ 41) »Temeljno ustrojstvo« je. Taj temelj medutirn nije dovoljan za puno odredenje bivstvovanja tubivstvovanja: »Bivstvovanje-u-svijetu je doduse a priori nuzno ustrojstvo tubivstvovanja. nego jedna izvorno i stalno cijela struktura. neka. ali ni Izdaleka ne dovoljno da bi potpuno odredilo njegovo biv. (SZ 53) XCIII »temeljnog ustrojstva tubivstvovanja« sung des Daseins«) nije kod Heideggera (»Grundverfas- . struktura .« (SZ 53) '2 . zelju ni mogucnost da detaljno analizira Heideggerov odgovor na pitanje s kojirn on pocinje analizu tubivstvovanja.koja (1) predstavlja »apriori« interpretacije tub ivstvovanja. Zum existierenden Dasein gehort die J emeinigkeit als Bedingung der Moglichkeit von Eigentlichkeit und Uneigentlichkeit.kakve je prirode ta fundamentalna struktura saznajemo ponesto iz recenica koje se odmah na pocetku »prvog odjeljka« nastavljaju na tezu da je »bivstvovanje-u-svijetu« .»fundamentalna struktura« tubivXCII stvovanja: »Taj »apriori« interpretaoije tubivstvovanja nije neka skrpljena odredenost. Te momente treba fenomenalno razluciti uz stalno drzanje-na-oku uvijek prethodne [vee uvijek postojece] cjeline te strukture. Dasein existiert.« (SZ 53) Bivstvovno ustrojstvo nazvano »bivstvovanjem-u-svijetu« po ovome je temelj koji omogucuje da se a priori vide i shvate »ta bivstvovna odredenja tubivstvovanja« .« (SZ 52-53) " »Dasein ist femer Seiendes.0 »Dasein ist Seiendes. neautenticnost. indiferentnost). prvenstveno. Tako vee iz prvih recenica »prvog odjeljka« Sein und Zeit-a (SZ 41) vidirno da Heidegger identifi cira pojmove »Grundverjassung« i »Fundamentalstruktur« (vfundamentalna strukturaej. moze se pretpostaviti da je Heidegger u pocetku preferirao izraz »fundamentalna struktura« (kao omiljeni Husserlov i opcenito fenomenoloSki termin). Medutim upravo to nije glediste s kojeg je on pisano Uvod ne zeli danadomjesti Citanje Sein und Zeit-a. a (2) sastoji se od »momenata-cah (3) nije od njih »skrpljena« nego je (4) izvorno i stalno cjelovita. Kako je vee spomenuto.vsto ne znaci previse.egzistencijalnost. dakle." pricemu je ova posljednja proglasena uslovom mogucnosti autenticnosti i neautenticnosti (kao i modalno indiferentnog brvstvovanja tubivstvovanjaj= Heidegger nastavlja: »Ta bivstvovna odredenja [Seinsbestirnmungen] tubivstvovanja moraju se sad vidjeti i shvatiti a priori na temelju bivstvovnog ustrojstva [Seinsverfassung] koje mi nazivamo bivstvovanjem-u-svijetu. das je ich selbst bin. »raspolozenje«.). bar indirektna razjasnjenja mogu se naci.. ovaj bi »uvod« bio nedopustivo disproporcionalan. bzw. »ustav« Itd. te je tek naknadno odlucio da taj internacionalni izraz ponijemci (sarno sto to u tekstu narnjerno iIi nenamjerno nije konsekventno proveo). das sich in seinem Sein verstehend zu diesem Sein verhalt. Damit ist der formale Begriff von Existenz angezeigt. Upravo zato ni ovaj odjeljak 0 bivstvovanju-u-svijetu kao osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja nema ambiciju. Ipak. Dasein existiert je in einem dieser Modi. o tome .Ona medutim dopusta razlicite poglede na momente koji je konstituiraju. ali ni to razjasnjenje ne treba potcijeniti. Daljnja objasnjenja nalazimo na pocetku paragrafa 12.

bivstvovanja tubivstvovanja. u-bivstvovanje je »[ormalni egzistencijalni izras. Za razliku od ovog posljednjegvsto je kategorija1no odredenje koje sluzi za karakteriziranje bivstvujuceg koje ne bivstvuje na nacin tubivstvovanja (koje nijecovjek). Medutim onosto slijedi nakon Heideggerove neobrazlozene najave da ce najprije pokusati »orijentirajucu karakteristiku strukturnog momenta [des Verfassungsmomentes]koji je spomenut posljednji« (SZ 53) nije sarno neka izolirana analiza tog treceg momenta (kakvu je analizu Heidegger. Tacnije receno. (2) »bivstvujuce koje je uvijek na nacin bivstvovanja-u-svijetu«. prije prelaska na ove pojedinacne analize. neautenticnog i indiferentnog bivstvovanja. dakle. Da li se time te pocetne analize nekako ukljucuju u analizu »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« iIi se sarno utvrduje njihova nedostatnost i potreba da se prede na analizu »osnovnog ustrojstva« kao na daljnji. a »u-bivstvovanju« (sdas In-Sein«) peto. »Usbivstvovanie« (wln-Sein«) Heidegger principijelno razlskuje od »bivstvovanja u« (»Sein in«). Analizom bivstvovnog ustrojstva tubivstvovanja analiza tubivstvovanja (covjeka). polazeci od analize u-bivstvovanja Heidegger ovdje skicira bit svoje koncepcije covjeka i sazeto se razgranicava od tradicionalne filozofske antropologije i spoznajne teonije.)das Wer des Daseins«) cetvrto. sopstvo. visi stupanj analize? Kakav je smisao teze 0 bivstvovanju-u-svijetu kao temeljnom ustrojstvu tubivstvovanja? Slozeni izraz »bivstvovanje-u-svijetu« (das »In-der-Welt-sein«). »Inheit«). Medutim nemogucnost njegovog rastavljanja na elemente koji bi se mogli skrpati u nekucjelinu ne iskljucuje »visestrukost [Mehrfaltigkeit] konstitutivnih strukturnih momenata tog ustrojstva« (SZ 53). Heidegger sad zahtijeva da se »ta bivstvovna odredenja tubivstvovanja« vide i shvate a priori »na temelju bivstvovnog ustrojstva koje mi nazivamo bivstvovanjem-u-svijetu«. nego doista. analizirati takoder »bnigu« (koja je bivstvovanje tubivstvovanja) i »vrernenitost« (koja se otkriva kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja). on u drugom poglavlju (pod naslovom »Bivstvovanje-u-svijetu opcenito kao temeljno ustrojstvo tubivstvovanja«) preliminarno analizira trees strukturni moment (su-blvstvovanje«) i jedan njegov »fundirani modus« (»spoznavanje svijeta«).« (SZ 53) Da bismo dosli do pUlIlog odredenja bivstvovanja tubivstvovanja moramo. odnosno onaj tko jest u modusu svakodnevnog bivstvovanja i (3) »u-bivstvovanje« XCIV (vdas In-Sein«) kao takvo. u vezi s cim nastaje zadatak ontoloskeanalize strukture »svijeta« (»Welt«) i odredenja ideje »svjetskosti« (»Weltlichkeit«). »u-bivstvovanje« je egzistencijal koji znaci bivstvovno ustrojstvo tubivstvovanja (die Seinsverfassung des Daseins). ontoloska ikonstitucija onog »u« (»u-osti«. uostalom vee unaprijed osudio). ne zavrsava. ona tom analizom nije ni zapocela.stvovanje. U stvari. Drugim zijecima. vee po nacinu na koji je skovan pokazuje »da je njime misljen jedan [edinstveni [enomen« ~SZ 53). To Heidegger icini. Medutim. Medutim. onome »Tko tubivstvovanja« (. J to tako da svakom od navedenih strukturnih momenata posvecuje po jedno poglavlje: »svjetskosti svijeta« (»Weltlichkeit der Welt«) trece poglavlje. 0 cemu je vee bi10 rijeci. analiza tubivstvovanja zapocela je analizom tub ivstvovanja kao egzistencije i uvijek-mojosti i razlikovanjem modusa autenticnog. istice Heidegger. Verfassung] bivstvovanja-u-svijetu« XCV . koje ima bitnu strukturu [ustrojstvo. Po Heideggeru tri su konstitutivna momenta tog ustrojstva (1) »u svijetu« (vin der Welt«). Cinilo se da su to relativno samostalne analize koje pre thode analizi osnovnog ustrojstva tubivstvovanja te je tek pripremaju i omogucuju. Moze u prvi mah zbuniti zasto je bas treci moment ovako posebno odlikovan. ali se rnogui pojedinacno analizirati ako pri analizi svakog od njih imamo stalno u vidu i cijeli fenomen. u skiadu s naslovom paragrafa U »prethodna skica bivstvovanja-u-svijetu iz [na osnovu] onijentiranja prema u-bivstvovanju kao takvom«. Ova su tri momenta nerazdvojno povezana. Kako smo vidjeli.

odrediti. zaklju6io slijedecom fundamentalnom tezom: »U-bivstvovanje prema recenom nije neko »svojstvo«. Od »u-bivstvovanja« treba takoder razlikovati »bivstvovanje pri« svijetu (sdas Sein bei« der Welt).jer praktiono ponasanje je shvaceno kao »ne« .« (SZ 57) XCVI Svijet prema tome nije nesto nezavisno od covjeka.i njegovati nesto. Izbor ovog rnodusa posebno je i obrazloeen: »Budu~i da spoznaja svijeta ponajvise i iskljucivo predstavlja egze~plarno fenomen u-bivstvovanja. obradivati . Heidegger u slijedecem. 13. s druge strane. nego je svijet sarno strukturni moment covjekovog bivstvovanja.i buduci da to prvenstvo spoznaje zavodi u bludnju razurnijevanje njeVII Bitak i vrijeme XCVII .agrafu (pod naslovom »Egzemplifioiranje. gOVO:~tl 0.n~ jednom fiundiranom modusu.i to kao nesto po sebi sa~orazumljivo .da bi ih zatirn svepodveo pod nacll~ bivstvovanja (Seinsart) briganja (Besorgen) te da bi kratko razmotrivsi odnos briganja. ivstvovanja« i »bivb stvovanja U« (koje se ponekad naziva i »Inwendigkeit«) Heidegger ne pokusava dati neko opce odredenje »u-bivstvovanja«. Tubivstvovanje nije nikad najprije neko tako reci liseno-u-bivstvovanja tubivstvujuce. upotrebljavati nesto. Na osnovu pretpostavke 0 covjeku i svijetu kao dvije nezavisno bivstvujuce realnosti izrasta i odredeno shvacanje spoznaje (Erkennen) prema kojem se spoznaja (Erkennen) shvaca »kao »odnos« izrnedu bivst~ujuceg (svijeta) i bivstvujuceg (duse)« (SZ 59). unutar cega bi se odvijali odnosi izrnedu covjeka i neljudskog bivstvujuceg. ako se njena ontoloska nu~nost i prije svega njen ontoloski smisao ostave u tami. a. itd. »Susresti se« [»Zusammentreffen«] moze ovo drugo bivstvujuce »sa« tubivstvovanjem sarno ukoliko se uopce unutar jednog svijeta moze sarno od sebe pokazati. upitati.ti da se ne~to izgu~i: poduzeti. Takvo stupanje u odnose prema svijetu moguce je sarno zato sto tubivstvovanje kao bivstvovanje-u-svijetu jest onako kako jest. koje je u »u-bivstvovanju« fundirani egzistenoijaJ.premda u njenorn fakticitetu neosporna . Covjek je upravo kao covjek uvijek u svijetu. Spoznaja svijeta«) analizira fenornen spoznaje svijeta (»Welterkennen«). koje ponekad ima cef da stupi u neki »odnos« prerna svijetu. Jer sta je samo po sebi razumljivije nego da se neki »subjekt« odnosi prema nekom »objektu« i obmuto? Taj »subjekt-objekt-odnos« m~ra se pretpostaviti. i to ne sarno za spoznajnu teoriju . vee umjesto toga navodi. napustiti i dopusti. promatrati. pM". a moze kao Ijudsko bice biti i ne stupajuci u taj odnos. saznati. odnosno izrnedu »subjekta« i »objekta«.« (SZ 59) Smatrajuci da tu nejasnocu treba odmah bar djelomicno razjasniti.u oblicju dobijenom neprimjerenom Illterpretacijom. »TlJIbivstvov~a struktu~a sada se poznaje jos sarno . neke pretpostavljene podatke 0 etirnologiji nijeci »in« i »sein«. na koje se u svom fakticitetu rasprsuje »bivstvovanje-u-svijetu tubivstvovanja« (»das In-der Welt-sein des Daseins«) . :Ali to ostaje jedna . proizvoditi nesto. Ovo bivstvovno ustrojstvo ne nastaje tek time da pored bivstvujuceg kara:ktera tubivstvovanja postoji jos i drugo bivstvujuce i s ovim se susrece. Covjek nije bice koje povremeno stupa u odnos prema svijetu. provesti. Insistirajuci na razlici izmedu »u. Grimma). daje vise primjera za »moduse u-bivstvovanja« (»Weisen des In-Seins«). brige (die Sorge) i bivstvovanja-u-svjjetu.irnati posla s necim.(SZ 54). s jedne strane (pozivajuci se na J.~ »~~dentnim« ishodistem za probleme spoznajne teorije III »rnetafizike spoznaje«. unutar kojeg se moze pojaviti unutarsvjetsko bivstvujuce.. koji on sebi povremeno priustava. a ponekad nerna svojstvo be: kojega bi 000 moglo biti jednako kao s njim. Upravo na osnovu neshvacanja covjeka kao bivstvovanja-u-svijetu nastaju po Heideggeru mnoge ko_bne zablude tradicionalne filozofije i napose spoznajne teorije.Ipak upravo zato zaista kobna pretpostavka. Na taj nacin ona zati~ postaj. koje ono [tubivstvovanje] ponekad ima. u-lbi::stvovan:Ja . .i »ateorijsko« ponasanje . Nije tako dacovjek »jest« i povrh toga drna jos neki bivstvovni odnos prema »svijetu«..

a glavni je problemkoji tJu spoznajnu teoriju muci pitanje 0 »mogucnosti spoznaje«. Prigovarac kojeg tu zamislja Heidegger pristaIica je spoznajnog problema bez obzira na bilo kakve razloge. koja to instancija odlueuje 0 tome da li i u kojem smislu treba da postoji neki spoznajni problem. Pristalice takvog shvacanja uvjeravaju doduse da se »unutrasnja sfera« subjekta ne shvaca-kao neki »ormaric« iIi »puzeva kucica«.« (SZ 59) b U tradicionalnoj filozofiji i spoznajnoj teoriji spoznaja se shvaca kao odnos izmedu subjekta i objekta. Kad se jednom pretpostavi da je spoznaja unutar »subjelkta«. ona ima svoje ontidko Iundiranje u tom bivstvovnom ustrojstvu«. odnosno pitanje: »kako taj spoznajni subjekt izlazi iz svoje unutrasnje »sfere« napolje u jednu »drugu i spoljasnju«. a ovu samu treba uciniti vidljivom kao egzlstencijalni »modalitet« u . a da se ne mora odvaziti na skok u neku drugu sferu?« (SZ 60) Pretpostavka je takvog postavljanja problema. koji hi ona navodno trebalo da dostigne tek u transcendiranju subjekta?« (SZ 61) Na ovaj prigovor Heidegger ima i gotov odgovor (u obliku protupitanja): »Apstrahirajuci od toga sto u posljednjem Iormuliranom pitanju ponovo dolazi do izrazaja fenomenalno nelegitimirano. ali ce tvrditi da oni u tom »fenomenu vide mnogo sta problematieno. odnosno zato sto slijepo vjeruje da 0 spoznaji treba pitati.pozitivno znaci i kako je bivstvovni karakter tog irnanentnog bivstvovanja spoznaje zasnovan u nacinu bivstvovanja subjekta. Doduse. Zastupnici »spoznajne teorije« kao temeljne filozofske discipline smatraju da analiza »naeina bivstvo- Ie . prije nego sto pocnemo rjesavati spoznajni problem. iz cisto iracionalne zelje datakav problem postoji. po Heideggeru. Medutim po Heideggeru pri takvom pristupuizostaje upravo »pitanje 0 nacinu bivstvovanja [Seinsart] tog spoznajnog subjekta. Medutim. On hoce pitati 0 spoznaji samo zato da bi 0 tome pitao. ali ne odgovaraju na pitanjesta to »unutra. ivstvovanja. svodenje tubivstvovanja (covjeka) i svijeta na »subjekt« i »objekt« (koji se zamiSljaju kao dvije razlicite i razdvojene realnosti) ishvacanje spoznaje kao neceg sto je prvenstveno »unutarsubjekta. bivstvovanje-u-svijetu treba pokazati jos ostrije s obzirom na spoznaju svijeta. Istinski je sporno pitanje koliko je za spoznajni problem relevantan »nacin bivstvovanja onoga koji spoznaje«.koji je odvojen i bitno razlieit od »objekta«. Seinsmodus]tubivstvovanja kao bivstvoXCVIII vanja-u-svijetu. pasta [os onda treba pitati ako se pretpostavi da spoznaja vee jest pri svom svijetu. Takvom zamisljenom. mnogi zbiljski pristalice raspravljanja 0 spoznajnoteorijskoj problematici slozit ce se s Heideggerom da 0 tome treba li i u kom smislu treba da postoji spoznajni problem odlueuje »fenomen spoznaje«.. konstruktivno »stanoviste«. a zapravo nepostojecem i tesko zarnisljivom oponentu Heidegger je svojim protupitanjem dao uvjedjiv odgovor. onda problem kako spoznaja dolazi do svijeta ili prodire u svijet ne moze ni nastati. 6iji se naein bivstvovanja [Seinsweise] neiskazano vee uvijek ima u temi kada je . (SZ 61) Medutim. kako se mora misliti sam predmet da bi ga subjekt na kraju spoznao.nog najvlastitijeg nacina bivstvovanja.karakteristicno za »imanenciju. rnoramo prethodno razjasniti kako i sta uopce jest ta spoznaja koja nam zadaje takve zagonetke. prirodno nastaje pitanje kako se subjekt iz te unutraSTIjesfere probija u onu vanjsku i postize spoznaju. ako je spoznaja samo modus bivstvovanja-u-svijetu.rijee 0 njegovoj spoznaji« (SZ 60). Po Heideggeru. sam Heidegger predvida i rnaguci prigovor svom shvacanju sa spoznajnoteorijskog stanovista: »adi takvom Interpretacijom spoznaje unistava se spoznajni problem. kako spoznaja moze uopce imati neki predmet. sta drugo ako ne sam fenomen spoznaje :i nacin bivstvovanja onoga koji spoznaje?« (SZ 61) Nije tesko vidjeti da Heidegger tu odgovara na pr~govor koji tesko da ce kao svoj prihvatiti bilo koji pristalica spoznajne teorije 11i spoznajnoteorijske problematike. a vee i riajprethodnije tematiziranje spoznajnog Ienomena pokazuje: »Spoznaja je bivstvovni modus [modus bivstvovanja.

koje kao tako prisvojene ostaju pohranjene »unutra«.« (SZ 62) U spoznaji je. tj.vanja onoga koji spoznaje« nije nuzna pretpostavka za analizu »fenomena spoznaje« nego da naprotiv analiza »fenornena spoznaje« treba da prethodi svakom drugorn pokusaju filozofskespoznaje.« (SZ 62) Medutirn. ali tu terrninologiju Heidegger ne smatra adekvatnarn. »Bestimrnen« (odredivanje) i najzad »Aussage« (iskaz). Naprotiv: »i u shvacanju. nego je one prema svorn prirnarnom nacinu bivstvovanja vee uvijek »napolju« pri nekom susrecucem bivstvujucem vee uvijek otkrivenog svijeta.plienosti svijetom do (teorijske) spozna]e nije jednostavan: »Kako bi spoznavanje [Erkennen] kao promatracko odredivanje postojeceg [predrucnog.« (SZ 61) Blize je onomsto bi se uobicajenom terrninologijorn nazvalo aktivnirn. ona nije ni osvajacki pohod na vanjs:ku sferu s ciljem da se zadobijeni plijen donese natrag u unutarnju sferu i u rijoj pohrani u »kucici« svijesti. Heidegger upozorava da je »razumijevajuce zadrzavanje jednog iskaza 0 •. koji pusta da se untarsvjetski susreouce bivstvujuce susrece jos sarno u svom Cistom izgledii [Aussehen] (eidos) i kao modus tog nacina biv- stvovanja moguce je izricito gledanje onog sto se tako susrece. gledanje neceg ill prerna riecem). i sarno jedan nacin bivstvovanja-u-svijetu i ne smije se interpretirati kao neki »proces« kojirn neki subjekt pribavlja sebi predstave 0 necern. On se radije izrazava na slijedeci nacin: »Bivstvovanje-u-svijetu je kao briganje [zbrinjavanje. po Heideggeru.. »Vernehmen« (slusanje-shvacanje). kao sto spoznaja nije prelazenje iz »unutarnje« sfere u svanjsku«. varka i zabluda modifikacije su »izvornog u-bivstvovanja« (SZ 62).. tubivstvovanje uvijek u isto vrijeme i »unutra« i »vani«: »U usmjeravanju na [Sichrichten auf] .. briganje se povlaci u sada jos jedini preostajuci modus u-bivstvovanja. »Auslegen« (interpretacija) .« (SZ 61) Put od ove (prakticke) zaoku. ni brisanje njene CI c . No ima i »spoznajnih teoreticara« koji ce se sloziti s Heideggerom da analiza »fenomena spoznaje» pretpostavlja analizu »nacina bivstvovanja onogakoji spoznaje«. bavljenja. des Vorhandenen] bilo moguce. ako pogledarno »sta se na fenornena:lnom nalazu spoznaje [spoznavanja. nego cak i zaboravljanje. potrebna je prethodno deiicijentnost brigajuceg irnanja-posla [des besorgenden Zu-tun-habens] sa svijetom. u jos-samo-prebivanje pri. Erkennen] sarno pokazuje«. Suzdrzavajuci se od svakog proizvodenja. Po Heideggeru. ali ce insistirati da se analiza »fenomena spoznaje« ne svodi u potpunosti na analizu »nacina bivstvovanja onoga koji spoznaje«. upravo one samo ikao bivstvovanje . angaziranim ili prakticnim adnos om .« (SZ 61) Ovo vec-bivstvovanje-pri-svijetu niposto se ne srnije shvatiti kao neki cisti spoznajni ili teorijski odnos prerna postojecem. Besorgen] zaokupljeno [benommen] svijetorn 0 kojern se briga.. radenja [poslovanja. Odredivanje spaznaje kao modus a bivstvovanja-u-svijetu ne znaci potcjenjivanje spoznaje. Hantieren] i 51. u kojoj je najprije ucahureno. »Ovo vec-bivstvovanje-pri ponajprije nije sarno neko ukoceno buljenje u neko osto postojece [predrucno ]. nego je tubivstvovanje i u tom »bivstvovanju-napolju« pri predmetu u pravo shvacenom smislu »unutra«. kako je bitno ikonstituirano bivstvovanje tubivstvovanja.. vee predstavlja relativno specifican zadatak.« (SZ 61) Nakon sto je sazeto razjasnio kako se na temelju takvog nacina bivstvovanja tubivstvovanja razvijaju »Hinsehen« (starnogledanje«. cuvanju i zadrzavanju spoznajuce tubivstvovanje ostaje kao tubivstvovanje napolju. »Ansprechen« i »Besprechen« (govorenje 0 necern.« (SZ 62) Ne sarno svako spoznavanje i znanje. i s obzirorn na !koje tada povremeno moze nastati pitanje kako se one »slazu« sa zbiljom. vidjet cemo da je »sarna spoznaja prethodno zasnovana u jednorn vec-bivstvovanju-pri-svijetu. i u shvacanju tubivstvovanje ne izlazi tek recirno napolje iz svoje unutarnje sfere. odnosno razrnatranje neceg).. -svijetu u spoznaje. A odredujuce zadrzavanje pri bivstvujucem koje treba spoznati nije kao neko napustanje unutarnje sfere. Na temelju tog nacina bivstvovanja prema svijetu.

« (SZ 62) Medutim. U veoma opseznom (i zanimljivom) poglavlju posvecenom »prvom momentu« bivstvovanja-u-svijetu. Tri momenta bivstvovanja-u-svijetu Heidegger je.koji je u tublvstvovanju vee uvijek otkriven. u kojem Heidegger analizira taj »treci moment«. »vremenitost«). Nema mogucnosti da sve te analize kriticki razmotrimo. Dasein. spoznaji ne treba pripisivati ono sto ona ne 6ini niti moze da cini: »Mi niti spoznaja tek stvara »commercium« subjekta sa svojim svijetom. njegova »bit«nije nezavisna od njegova odnosa prema svijetu.« (SZ 62) Kako vidimo. niti ta veza nastajeiz djelovanja svijeta na subjekt. Heideggerov izraz (u Sein und Zeit-u) za »istinu u najizvornijern smislu« (SZ 223). Medutim. U uobicajenom znacenju rijeci »tu« upucuje na »ovdje« (shier«) i »ondje« (sdort«). S ovom idejom mozemo se i sloziti. zavisna od covjeka. ni napose njegove analize »temeljnog ustrojstva tubivstvovanja«. moze Ii se distinkcija izmedu auteniicnog. postati zadatak i kao nauka preuzeti vodstvo za bivstvovanje-u-svijetu. nakon uvodnog § 2853 dijeli se na dva razdjela: »A. ali se provlace kroz cijelo djelo i irnaju terneljno znacenje. Spoznaja je modus tubivstvovanja zasnovan u bivstvovanju-u-svijetu. Medutim u § 12. to jest kada jest jedno bivstvujuce koje je kao bivstvovanje onoga »Tu« razotkrilo [erschlossen) prostomost. Autenticno i neautenticno bivstvovanie-u-svijeta Temeljno je ustrojstvo tubivstvovanja bivstvovanje-u-svijetu. »neposredna« bit u tome je sto bivstvuje u svijetu. Ali Heidegger porice mogucnost da se problem spoznaje razmatra nezavisno od pitanja 0 smislu bivstvovanja onog bivstvujuceg koje spoznaje (covjeka). Tubivstvovanje. Ta nova bivstovna moguenost moze se samostalno razviti. a informativno ih rezimirati nema smisla. poglavlju prvog odjeljka prvog dijela. nego konstitutivni moment covjekove fundamentalne struk.(»Da«) pomocu kojeg je napravljen izraz »tubivstvovanje« (»Dasein«) i »razotkrivenost« (die Erschlossenheit«). Heideggerovo poricanje spoznajne teori:je i spoznajnoteorijskog pristupa filozofiji ne znaci poricanje fenomena spoznaje niti poricanje potrebe da se taj fenomen interpretira. To su ono »tu. kato je vee spomenuto. Erschlossenheit und Wahrheit« (»§ 44. nego od »treceg« momenta te strukture. Naprotiv: »tubivstvovanje dobiva u spoznaji jedan novi bivstvovni status (Seinsstand). Zahvaljujuci njoj to je bivstvujuce (tubivstvovanje) 11. razotkrivenost i istina«). prema svijetu . No »svijet« u ovom izrazu nije neka vanjska priroda neell ClII . najpotpunije razrnotren u »§ 44. Eg53 U tom paragrafu Heidegger kratko razjasnjava dva »egzistencijala« koji ne ulaze kao »momenti« ni u jednu od tri osnovne strukture covjekova bivstvovanja sto ih Heidegger analizira u Sein und Zeit-u (sbivstvovanje-u-svijetu«. Izraz »Tu« znaci ovu bitnu razotkrivenost [diese wesenhafte Erschlossenheit). §§ 2838). »briga«. od »u-bivstvovanja« (»In-Sein).specificnosti. Nasuprot spoznajnom teoreticaru koji smatra da prije nego sto se odvazimo na razmatranje pitanja 0 bivstvovanju i filozofske problematike uopce treba najprije da ispitamo nase spoznajne moci.ture. neautenticnog i indiferentnog bivstvovanja primijeniti na analizu osnovnog ustrojstva tubivstvovanja. gdje kratko skicira svoje shvacanje »bivstvovanja-u-svijetu« sam Heidegger nije posao od »prvog«. U odnos prema svijetucovjek ne stupa naknadno. Po Heideggeru to medutim nikako nisurijeci istog ranga:« »Ovdje« i »ondje« moguci su sarno u jednorn »Tu« (»Da«). Peto poglavlje prvog odjeljka pod naslovom »V-bivstvovanje kao takvo« (»Das In-Sein als solches«. »svjetskosti svijeta« (sdie Weltlichkeit der Welt«) ne spominje se distinkcija izmedu autenticnosti i neautenticnosti. Stoga bivstvovanje-usvijetu kao temeljno ustrojstvo zahtijeva prethodnu interpretaciju. U najmanju ruku njegova »prva«. Heidegger smatra da se pitanje spoznaje moze rjesavati sarno u sklopu i na temelju pitanja 0 smislu covjekova bivstvovanja. u §§ 14-38). analdzirao u tri poglavlja svoje knjige (u 3-5. Pokusajmo da slijedimo njegov primjer. moramo ukratko razmotriti ranije nabaceno pitanje. no time nipostcnlje apsolvirano pitanje 0 vrijednosti Heideggerove analize covjeka.

Ostavljamo po strani . Govorkanje (das Gerede) je svojevrsna modifikacija govora (die Rede). ali ne sarno redoslijedorn razmatranja.. Die existenziale Konstitution des Da. "U-bivstvovanje kao takvo« i »bivstvovanje onoga Tu« ovdje su. (»Tubivstvovanje jest svoja razotkrivenost.« (SZ 161) Kako shvatiti i uskladiti sve te. »znatiielju« (sdie Neugier«) i »dvosmislenost« (vdie Zweideutigkeit«). Heidegger tu. »osjecanje«. ali se vidi vee i iz najave daljnjeg sadrzaja kako je dana u uvodnom paragrafu petog poglavlja (u § 28). moglo bi se pomisliti da svakom od navedena tri konstitutivna momenta u-bivstvovanja odgovara jedan od spomenutih oblika neautenticnog u-bivstvovanja. to jest bivstvovanja onaga Tu rasclanjuje se na dva dijela« . nego i nizom rkonkretnih napomena daje odredenu ujedno s tu-bivstvovanjem svijeta »tu. pise: »Pod B (svaikodnevno bivstvovanje onoga Tu . da bude svoje "Tu«.za sebe samo.i Heideggerovu analizu nekih modusa navedenih triju glavnih momenata u navedenom dijelu knjige. ali da stvar nije tako jednostavna. nesuglasne tvrdnje? Navedena i sliona pitanja ostavljamo ovdje po strani. kao npr. jer nisam mogao pronaci bolji (razmatrao sam takoder: »nastrojenje«. »nahodenje«. naci se. Nisu li mozda u ova dva razdjela zasebno analizirani autenticno .« (SZ 133) Ovo ujedno znaci: »Bivstvovanje 0 kojem se tom bivstvujucem u njegovom bivstvovanju radi. Svakodnevno bivstvovanje onog Tu i propadanje tubivstvovanja« (»B. To se jasno vsdi iz deskripcsje tih modusa.« (SZ 160) Po ovome. Heidegger npr. izveden prema njemackom glagolu »sich befinden« koji znaci »1. koji konstituiraju ono Tu. Medutim to nije sluca]. medu ostalim. 0 odnosu govora prema navedena dva momenta on pise: »Nastrojenost i razumijevanje jednako su izv:orno odredeni govorom. osjecati se. analizu interpretacije (die Auslegung) kao oblikovanja (razv:ijanja. nalaziti se. jest [sastoji se u tome]. razotkrivenost bivstvovanja-u-svijetu. razumijevanje i govor). »nahodenost«. stajati«. 2. Za (neadekvatan) prijevod »nastrojenost« odlucio sam se. vidjet cemo da u ovoj pretpostavci ima »nesto«. §§ 29--. Mi na pocetku § 34. jesu nastrojenost i razumijevanje. Nas sad prvenstveno zanima ojelokupni smisao te analize i njen odnos prema analizi provedenoj u razdjelu B tog poglavlja. CIV prednost nastrojenosti. U razdjelu B Heidegger analizira jm modusa neautenticnog u. osjecajnost« itd. »das Verstehen« (wrazumiievanje«i i »die Rede« (wgovor«}. nastrojenost i razumijevanje bili bi fundamentalniji od gov:ora.« (SZ 133) Mogio bi se pitati cemu sad ta objasnjenja 0 »Da. ali su znatizelja (die Neugier) i dvosmislenost (die Zweideutigkeit) obje modifikacija razurnijevanja (das Verstehen). ivstvovanja: b »govorkanje« (das Gerede«).pise Heidegger (SZ 133). Kako je on i u razdjelu A analizirao tni konstitutivna momenta u-bivstvovanja (nastrojenost.« (SZ 132) Radikalizirajuci tu tezu Heidegger tvrdi: »Das Dasein ist seine Erschlossenheit.0 tacnorn smislu i 0 tacnom medusobnom odnosu navedena tri momenta moglo bi se dosta raspravljati. Izrazi »Verstehen« i »Rede« uzeti su iz obicnog jezika. §§ 35-38).i neautenticno u-bivstvovanje? Ako pazijivije pogledamo te dijelove.j propadanje tubivstvovanja) kao pancv ..34) i »B.). Ausbildung) razumijevanja i analizu iskaza (die Aussage) kao modusa interpretacije. U razdjelu A Heidegger ikao tri ikonstitutivna nacina »u-bivstvovanja«. a »Befindlichkeit« je opet Heideggerov specijalitet.zistencijalna konstitucija onog Tu« (»A. »nalazenje«. insistira da su nastrojenost i razurnijevanje »jednako izvorni konstitutivni nacini da se bude ono Tu« (SZ 133). No vee na iducoj stranici citamo: »Govor je jednako izvoran s nastrojenoscu i razumijevanjem. analizu straha (die Fureht) kao modus a nastrojenosti. posvecenog govoru. . ocito identificirani. Das alltiigliche Sein des Da und das Verfallen des Daseins«. Heidegger kate: »Fundamentalni egzistencijali. »Poglavlje koje preuzima eksplikaciju u-bivstvovanja kao takvog. odnosno »in«. odnosno tri nacina »da se bude ono Tu« (sdas Da zu sein«) navodi »die Befindlichkeit« (wnastrojenost«). i »Erschlossenheit« (rna kako mace vazna) u uvodnom dijelu pogiavija koje treba da razjasni »In-Sein«. bar naizgled. biti.« (SZ 133) Na osnovu toga moglo bi se pomlsliti da je govor na neki nacin najvazniji.

znatizel]a i dvosmislenost pripisuje se jasno tubivstvovanju u njegovoj svakodnevnosti. kao egzistencija1ni modusi svakodnevnog bivstvovanja onog Tu analiziraju se: govorkanje (§ 35). znatizelja (§ 37) i dvosmislenost (§ 37). koje je posveceno analizi u-bivstvovanja.to nije objas~e~ - Daljnja pitanja mogu se pojaviti u vezi s tacnorn prirodorn navedenih troelanih struktura. nego takoder i na prvom mjestu nastrojenosti. u ikojem se spominje »nastrojenost«. govorenje. Znaci li to da neka svakodnevna modifikacija onog sto je nazvano »nastrojenoscu« nije moguca ill Heidegger iz nekog razloga nije htio (iii nije bio raspolozen) da se upusta u analizu odgovarajuceg modusa? U kratkom tekstu na pocetku razdjela B (u tekstu koji prethodi paragrafu 35. Ovo neautenticno bivstvovanje Heidegger sad naziva izrazom »Verjallen« (wpropadanie«). pri cemu istice da propadanje nije nesto razlicito od autenticnosti nego sarno ostriji izraz za nju: »Onosto smo nazvali neautenticnoscu tubivstvovanja (usp. znatizeIjom i dvosmislenoscu. § 9. i dalje).interpretiranje?« (SZ 167) Kako vidimo. kojo~ daljn~a ~naliz~ doist~ tece) nema vise »nastro]enostl« (»Befmdhchkelt«). videnja i interpretacije [Rede. Heidegger u razdjelu B ne analizira neki neautenticni modus svakodnevnog u-bivstvovanja (ill bivstvovanja onoga Tu) koji bi odgovarao konstitutivnom momentu snastrojenosti«.« (SZ 175-176) cvn .n ~ u koji paragraf) Heidegger pita: »koji su eg~Isten~]a:lm ka:akteri razotkrivenosti [Erschlossenhelt] blvstvoVan]a-u-svijetu. Ovi pak pokazuju dinamiku [Bewegtheit] propadanja s bitnim karakterima iskusenja [Versuchung].kompletne i druga kao cjelina na neki nacin odgovara prvoj. Neki pokusaj razjasnjenja nece se naci ni u analizi kojom se ta najava ostvaruje. otudenja [Entfremdung] i spletenosti [Verfangnis]. u odnosu na autenticnost i neautenticnost. umirenja [Beruhigung]. Kako i zasto . Ako ostavimo po strani neke detalje. U zakljucnom dijelu petogpoglavlja. neutralni modus. .na]avu.« (SZ 133-134) Kako se vidi. ukoldko se ovo kao svakodnevno drii u nacinu bivstvovanja onoga Se? Da li je ovome svojstvena neka specificna nastrojenost. nema mka~vo~ pokusaja da se obrazlozi ova redukcija. Heidegger. medu ostalim. Pri tome. HeIdegger tu pita ne sarno 0 svakodnevnoj modifikaciji razumijevanja i govora i interpretacije. nego izricito kao neautenticni. interpretacijom propadanja sada dobiva ostrije odredenje. to jest svakodnevni nacin bivstvovanja govora. na istoj stranici (nepunih dvadesetak redaka nize). odnosno elimiCVI nacija. uvrs~t. Ta se svakodnevnost u ovom dijelu Sein und Zeit-a ne promatra kao neki.ht und Auslc:?ung]. i ovu . obje su troclane strukture po Heideggeru .« (SZ 180) Na osnovu ovog moglo bi se zakljuciti: premda ne postoji odnos jedan-prema-jedan izmedu konstitutivnih rnornenata razotkrivenosti i karaktera njenog svakodnevnog nacina bivstvovanja. Njeno bivstvovanje konstituira se u nastrojenosti. Struktura sto je Cine govorkanje. Svakodnevni nacin bivstvovanja razotkrivenosti :kara:kterizira se govorkanjem. 0 tome zasto je Heidegger iz svoje analize ispustio »nastrojenostmoze se sarno nagadati. kao pandan videnju (Sicht) koje lezi u razumijevanju Ii prema interpretaciji koja pripada razumijevanju. upada u OCI da u ovoj najavi (u skladu s. neko posebno raz~~ijevanj~. ovako rezimira smisao cijelog poglavlja: »Vodece pitanje ovog poglavlja odnosi se na bivstvovanje onog Tu. Medutim u istom uvodnom tekstu. u kojoj nema ni rijeci 0 nastrojenos~i«. 42. str. razumijevanju i govoru. Temom je postala ontoloska konstJitucija razotkrivenosti [Erschlossenheit] 'koja bitno pripada tubivstvovanju.>ga Se. on daljnju analizu najavljuje slijedeCim rijecima: »~~jprije je ~treb~? da se na odredenim fenomenima oOlgledno pokaze [UCIni vidl}ivom] razotk:rivenost [die Erschlossenheit] on<.dan (entsprechend) konstitutivnom fenomenu govora (Rede). u petnaestak redaka 5tO razdvajaju citirano pitanje. a sam nije. Sic.

Cetvrto poglavlje jedno je od na}klraCihi~aiz~led ~ajjasnijih.W elt-sein »Man«. nismo mi sami. kako je provedena u cetvrtom poglavlju prvog odjeljka pod naslovom »Bivstvovanie-u-svijetu kao su-i samo-bivstvovanje. da je ono neutralno 'fie sarno u odnosu na distinkciju izmedu autenticnosti i neautenticnosti. [Das »Wer« dst das Neutrum. A ono sto vrijedi za raz~mij.Hi »indiferentni.asems ist?« (»Tko je taj koji jest u svakodnevnosti tubivstvovanja?« SZ 114) I odgovor je jasan: »To Tko nije ni ovaj ni onaj. radi 0 odnosu autenticnosti i neautenticnosti. crx . Prva recenica maze se rnedutim interpretirati na vise nacina. premda se moze rnodificirati na ta dva nacina? Heidegger 0 tome izricito ne raspravlja niti se opcenito izjasnjava.«).« (»Das I n-der. koje igraznacajnu ulogu u raspravljanju 0 u-bivstvovanju? Itice nam mozda. u kojoj se izricito ne govori 0 autenticnosti i neautenticnosti. Ono Das »Se«.« (SZ 146) Iz ovoga proizlazt da razumijevanje nije nuzno moment autenticnog bivstvovanja.l!ze u-bivstvovanja kaze 0 odnosu autenticne 1 neautenticne egzistencije: »Tubivstvovanje moie propasti samo zato sto se njemu radi 0 razumijevajuce-nastrojenom bivstvovanju-u-svijetu. neutralno ili na neki drugi nacin. znatizelja i dvosmislenost karakteri neautenticnog bivstvovanja. der in der Alltaglichkeit ~es D. naprotiv. Medutirn iz toga ne slijedi da postoji i neki posebni »neutralni. te da pod »razumijevajuce-nastrojenim bivstvovanjem-u-svijetu« u ovom kontekstu treba misliti autenticno tubivstvovanje. A ako autenticna egzistencija maze nastati neposrednim modificiranjem neautenticne. Ono se bav:i jednim jasno formuliranim p~tanjem: »Wer ist es. odnosno propadanja. a nisu ni meki ni zbr~j svih. To »Tko« je srednji rod. Ergreifen] ov~. ivstvovanja.? als M it-und S elbstsein. Dna jasno kaze da je razumijevajuce-nastrojeno bivstvovanje-u-svijetu nuzna pretpostavka propadanja (neautentienosti).}< (SZ 126) Ali u tom jasnom pitanju i odgovoru i napose u njihovoj elaboraciji ima dosta nejasnoca.« (SZ 179). iIi neautenticno. nego egzistencijalno samo rnodificirano nastavljanje [prisvajanje. provedeni kratki osvrt na analizu u-bivstvovanja olalksati pnistup Heideggerovoj analizi »drugog rnomenta«. No nisu Ii nase teskoce s Heideggerovim shvacanjem autenticnosti i neautenticnosti u-bivstvovanja proistekle otuda Sto smo direktno pristupili tom pitanju.evanje moralo bi vrijediti i za preostala dva konstitutivna momenta u-bivstvovanja (nastrojenost i govor).« (SZ 146) No to nije sve: »Kako autenticno tako i neautenticno razumijevanje moie sa svoje strane biti pravo idi nepravo [echt oder unecht]. preuzimanje. nego i analizu onoga »Tko« (sdrugog momenta« u-bivstvovanja). u kojoj se dosta govori 0 distinkciji izmedu autentienosti i neautenticnosti te se ujedno tematizira bezlicno Se (das Man). U b prilog pretpostavci da Heidegger .nastrojenoscu. autenticna egzistencij~ nije riestosto lebdi iznad propadajuce svakodnevnosti. razumijevaniem i govorom? Jesu Ii to konstitutivni momenti autenticnog bivstvovanja jJli neutralni momenti jedne konstitucije koja sarna po sebi nije ni autentiena ni neautenticna.u sklopu ove anaIize . nego i na distinkciju izmedu pravosti i nepravosti (bez obzira na to ucemu je distinlkcija izmedu autenticnosti. das Man.modus u. i pravosti Echtheit.nema potrebe za takvim »neutralnim«. ako su govonkanje. Eigentlichkeit. onda bar za tu svrhu nije potrebno pretpostavljatl neki neutralni ili indiferentni CVIII modus egzistencije. kako stoji stvar s konstitutivnim momentima u-bivstvovanja . ona Se. Cinjenica sto su navedene dvije . a:li ne kaze treba Ii to razumijevajuce . ali u vezi s razumijevaniem pise: »Razumijevanje je ili autenticno. ':l1oduS01': djelornicno govori i onosto on u zavrs~om :dljelu ana.recenice povezane rijecju »obrnuto« rnogla hi sugerirati da se i u prvoj recenici kao i u drugoj. Obrnuto.. astrojeno bivstvovanje-u-svin jetu shvatiti kao autenticno. preskacuci ne samo analizu »svjetskosti svijeta« (»prvog momenta« bivstvovanja-u-svijetu). koju Heidegger odlucno provodi i nedovoijno razjasnjava).Medutim. koje proistjece iz vlastitog sopstva kao takvog..

I samovanje [Alleinsein] tubivstvovanja jest su-bivstvovanje u svijetu. odnosno da nikad fakticki ne postojim sam. Kako smo vidjeli. Unutarsvjetsko bivstvovanje-po-sebi je su-tubivstvovanje [Mitdasein].« (SZ 118) Teza da je tubivstvovanje bitno su-tubivstvovanje s drugima. a koji ne sarno (ili uopce ne) na nju.« (SZ 120) Ove isliene eksplikacije mogu posluziti kao argument za tezu da covjek u Heideggerovom misfjenju nije shvacen. ne mati da ja uvijek fakticki postojim s drugima. indiferentnog bivstvovanja. njegova mogucnost je dokaz ovoga. neautenticnog i. »Svijet tubivstvovanja je su-svijet [Mitwelt]. Heidegger insistira da isto tako nije dan »neki izolirani ja bez drugih« (SZ 116). ali. zbunjuje razlicita strukturiranost cetvrtog i petog poglavlja. U cetvrtom poglavlju. ND s obzirom na distinkcijusto je Heidegger provodi izmedu autentionog.Prije svega.121) Ali pored OVID deficijentnih modusa skrbi postoje i pozitivni. prolazenje-jednog-mimo-drugog. tako da ta analiza moze biti zanimljiva za njegovo opcenito shvacanje »subjekta« (onoga Tko)? Svakako. iIi se one moze javljati u sve tri (ili bar dvije od uri) navedene modifikacije. gdje se analizira »drugi moment. koji se ovdje tretira ujedno kao modus neautenticnosti (odnosno propadanja). ne-ticanje-jednog-drugog jesu moguci nacini skrbi.« (SZ . N edostajati moze onaj drugi same u nekom i za neko su-bivstvovanje. nejasno je zasto bi analizu »drugog rnomenta« trebalo ograniciti sarno na modus neautentienosti. kako mu se to cesto prigovara. Miteinandersein]. IIi mozda Heidegger i u cetvrtom poglavlju. i on sam ponekad upotrebljava »subjekt« pod navodnim znacima tame gdje bi trebalo reci Tko) opcenitije znacenje. Pozivajuci se na svoje prethodne analize pOIkojima »nikad nije dan neki puki subjekt bez svijeta«. premda najavljuje da ce u njemu raspravljati samo 0 »subjektu« svakodnevnosti raspravlja i 0 tompitanju sire? Nema Ii rnozda bar dio Heideggerove analize »subjekta« svakodnevnosti (Heidegger smatra da »subjekt« nije dobar naziv za ono »Tko«. »Su-bivstvovanje odreduje egzistencijalno tubivstvovanje i tada kada netko drugi fakticki nije prisutan [vorhanden] niti se opaza.bivstvovanja-u-svijetu. »skrb«). Svijet nije nikad sarno moj nego ga uvijek dijelim s drugima. neautenticno iIi indijerentno ljudsko bivstvovanje. nema takve podjele na dva razdjela. odnosno neautentlcnosti. nego kao uvijek drustveno bice. a analizu »treceg momenta« prosiriti i preko granica tog modusa. Ovaj odnos javlja se na mnogo razlicitih nacina: »Bivstvovanje jednog-za-drugog. upozorava Heidegger. I upravo posljednji navedeni modusi deficijentnosti i indiferentnosti karakteriziraju svakodnevno i prosjecno bivstvovanje-jednog-s-drugim [zajednicko bivstvovanje. No ako je rijec 0 neodvojivim momentima iste strukture. prirodno nastaje pitanje da Ii je covjekovo drustveno bivstvovanje (ukoliko se takvirn moze smatrati su-bivstvovanje) autenticno.priskacuci-dominirajuce i preduhitrujuci-oslobadajuce dcii se svakodnevno bivstvovanje-jednog-s-drugim i pokazuje razno- ex ext . kao osamljeni pojedinac. Nakon sto je objasnio razliku izmedu dva ekstremna oblika pozitivne skrbi Heidegger pise: »Izmedu ta dva ekstrema pozitivne skrbi . a pitanje 0 onom Tko razmatra se samos obzirom na modus svakodnevnosti. U-bivstvovanje je su-bivstvovanje [Mitsein] s drugima [mit Anderen]. Heidegger u petom poglavlju najprije (u razdjelu A) raspravlja 0 »trecem momentu« bivstvovanja-u-svijetu bez obzira na razliku izmedu autenticnosti i neautenticnosti da hi ga zatim (u razdjelu B) razmotrio u modusu svaikodnevnosti. eventualno. Dio odgovora na to pitanje Heidegger daje u sklopu analize egzistencijala sto ga oznacava rijecju »Fiirsorge« (wbriga-za«. [ednog-protiv-drugog i jednog-bez-drugog. No teskoca je u torne jito nije sasvim jasno koji se momenti njegove analize »subjekta« svakodnevnosti odnose samo na svakodnevnost. Skrb je odnos tubivstvovanja kao su-bivstvovanja prema drugom tubivstvovanju. Samovanje je deficijentni modus su-bivstvovanja.

Das alltiigliche Selbstsein und das Man«) govori za pretpostavku da tu nije rijec 0 riekoj slucajnoj primjedbi. treba istaci: iz tih analiza proizlazi da to Se. To ne znaci da Heideggerova analiza tog »prvog« momenta nema veceg znacenja. nego negdje po sredini? Paragraf 26 zavrsava rijecima: »Tubivstvovanje u prelazenju [apsorbiranju. bar nom inalno .vrsne rnjesovite oblikevciji opis i . prirucnost i »predrucnost« Razmatrajuci Heideggerovo shvacanje bivstvovanja-u-svijetu kao osnovnog ustrojstva tubivstvovanja s gledista distinkcije dzmedu autenticnosti i neautenticnosti (koja je Izuzetno znacajnaza ispravno shvaeanje cijele Heideggerove koncepcije). analizi svjetskosti svijeta posveceno je drugo poglavlje prvog odjeljka Sein und Zeit-a. Aufgehen] u brigani svijet. Analiza okolinskosti i svjetskosti uopce.« (SZ 122) Prema ovoj tezi dva ekstremna oblika skrbi ne pripadaju u svakodnevno zajednicko bivstvovanje. Kako je vee receno.e i ne moze biti »sopstvo« autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja.« (SZ 130) 12. mislim da se i u vezi s njom mora postaviti pitanje koliko je tu rijee 0 jednorn rnomentu autenticnog ljudskog bivstvovanja. nego je ana egzistencijalna modifikacija tag Se kao jednog bitnog egzistencijala. »die W eltlichkeit der Welt«). Tko je to dakle preuzeo bivstvovanje kao bivstvovanje-jednog-s-drugim?« (SZ 125) Po ovome svako je svakodnevno su-bivstvovanje s drugima neautenticno. Die Analyse der Umweltlichkeit und Weltlichkeit uberhaupt«) ima opcenit i principijeVIII Bitak i vrijeme CXIII . a kolsko 0 nekom neutralnom ili indiferentnom strukturnom momentu covjeka. nego ono kao »izvornl fenomen pripada pozitivnom ustrojstvu tubivstvovanja« (SZ 129).klasifikacija leze izvan granica ovog istraiivanja. >>A. to jest izricito preuzetog (eigens ergriffenen) sopstva. Medutim. nije uno sarno (es selbst). Ipak nailazimo na jedno vazno upozorenje: »Autenticno bivstvovanje sopstva [sopstvovanje. to znaci ujedno i u su-bivstvovanju s drugima. U stvari. Svjetskost svijeta. pri cemu razdio A (»A. Ne znaci li to da svakodnevno tubivstvovanje nije ni autenticno ni neautenticno. koje je Tko (ssubjekt«) sUbivstvova~ja nij. Stvarse moze uciniti vrlo jednostavna: Ekstremni modusi (autenticni i neautenticni) nisu karakteristicni za svakodnevno tubivstvovanje. a to se poglavlje nakon uvodnog paragrafa sa znacajnim opcim razjasnjenjima dijeli u tri omasna razdjela (A. odvojenom od onog Se. Bezli6no Se nije neko slucajno. Pripadaju Ii oni u autenticno bivstvovanje rli u neautenticno? Ako se pogleda opis tih modusa vidjet ce se da Heidegger priskacuCi-dominirajueu skrb zigose kao neautenticnu. Nije potrebno da ovdje prepnicavamo Heideggerove briljantne :i dobro poznate analize beelicnog Se (das Man). prolazno stanje sopstva. prirodno smo dali prednost njegovirn analizarna »treceg« i »drugog« momenta temeljnog ustrojstva tubivstvovan:ja .« (iSZ 129) CXII o tom autenticnom sopstvu ne saznajemo mnogo u ovom dijelu Sein und Zeit-a.»svjetskosti svijeta« (»svjetovnosti svijeta«. dok 0 njoj. pod naslovorn »§ 27. Selbstsein] ne zasniva se na nekom izuzetnom stanju subjekta. a bez obzira na to sto je Heidegger sam ne dovodi eksplicite u vezu s problematikom autenticnosti i neautenticnosti. Sv~ko_dnevno samobivstvovanje i ono Se« (§ 27. B. dok za preduhitrujuci-oslobadajucu gotovo direktno kaze da je autenticna. Ali uno nije ni jedini rnoguci modus sopstva: »Sopstvo [das Se1bst] svakodnevnog tubivstvovanja je Se-sopstvo [Man-selbst] koje mi razhkujemo od autenticnog. Uzgredna napomena ili cvrsta teza? Cijeli slijedeci paragraf. C). ta je analiza neobicno slozena i bogata.u-bivstvovanju i onome Tko svakodnevnog bivstvovanja-u-svijetu. nerna rijeci pri analizi »prvog« momenta bivstvovanja-u-svijetu . Svakodnevno bivstvovanje po ovirn je analizama nuzno neautenticno. Upravo pri analizi tih momenata Heidegger jasno provodi spomenutu distinkciju.

orude: alat. predrucnost (die Vorhandenheit) i 3. Ono okolinsko okolnog svijeta i prostornost tubivstvovanja«. oruzje itd. 3. odjeca. a netubivstvovno bivstvujuce (bivstvujuce Ikoje nije covjek) bivstvuje sarno »unutar svijeta«. sa cjelokupnoscu stvari koje »imaju vrijednost« za covjeka. »Zeug« je za Heideggera sve 5tO nam je »pri ruci«. a 0 netubivstvovnom bivstvujucem uz pomoc kategorija) . i pero k?jim pisemo i tinta u koju ga umacemo. prigovoriti nabrajanju dvije kategorije :i jednog egzistencijala u sklopu iste podjele. tvorevina. stvari. nego »jedan karakter samog tubivstvovanja« (SZ 64). Ako izmedu tubivstvovanja (covjeka) i netubivstvovnog bivstvujuceg (bivstvujuceg koje nijecovjek) postoji princlpijelna razlika (koja se fiksira i naglasava napose i timesto se 0 tubivstvovanju govori uz pomoc egzistencijala. Tako je »Zeug« npr. Pribor se moze protegnuti bar tako da obuhvati i alat i materijal. odnosno »stvari« i »pribora«. Dva prije navedena pojma bivstvovanja su kategorije Ii odnose se na bivstvujuce Ci:je je bivstvovanje netubivstvovne vrste.Ian karakter. pa . »B. ali presudnom problemu. »Zeug« je prema tome i crude pomocu kojeg se nesto radi i materijal koji se pri tom upotrebljava. Tako on insistira da se svijet ne smije identificirati ni sa skupom prirodnih stvari.u njemackom obicnom jeziku ima mnogo razlicitih znacenja. sto se moze uciniti prihvatljivije. Die Abhebung der Analyse der Weltlichkeit gegen die Interpretation der Welt bei Descartes«) predstavlja svojevrsni anticipirajuci prilog onoj »destrukciji povijesti ontologije«. orude. lovacki pribor. da li je opravdano ovakvo redanje triju nacina bivstvovanja u okviru iste " Rijec »Zeug. grada. alat. to jest tubivstvovanje. Heideggerov termm »Zeug« ima odredenije znacenje. a treci razdio (»C. problemu prostornosti tubivstvovanja i odnosu prostornosti i prostora. Svijet nije odredenje bivstvujuceg . 5tO na neki nacin moze da nam posluzi.koje nije tubivstvovanje. 'koja je trebalo da bude detaljnije provedena u drugom dijelu knjige. svjetskost svijeta (die Weltlichkeit der Welt«). »C. ciji je nacin bivstvovanja (»die Seinsart«) »prirucnost« (»die Zuhandenheit«) dli »puka stvar« (»blosses Ding«) Ciji je nacin bivstvovanja puko postojanje. Pniroda je i sama jedno bivstvujuce 'koje se susrece unutar svijeta. oprema. Razgranicenje analize svjetskosti od interpretacije svijeta kod Descartesa«. »die Weltlichkeit«) je »ontoloski pojam i znaci strukturu jednog konstitutivnog momenta bivstvovanja-u-svijetu« (SZ 64). b) pribor. niti. preradevina. 2. Zato ni izraz »pnibor« nije bas najbolji za prevodenje ovog Heideggerovog termina. Ali on je ipak nesto neodredeniji i siri (i zato bolji) od drugih izraza koji tu dolaze u obzir (kao npr. cxv . Tako se kao prva tri ~naCen~abiljeze: 1. A »svjetskost« (ssvjetovnost«. lice tkanina ~tof materijal. ~) sirovina. U mnogome izvrsnu analizu Descartesa. »orude«. prirucnost (die Zuhandenheit). prije svega. Medu daljn'jim zna~njim~ nalazll~O: posude. To znaci da treba razlikovati tni modusa bivstvovanja: 1. Nije zadovoljavajuce nikad se svijet shvati kao »cjelokupnost bivstvujuceg koje moze postojati unutar svijeta« (SZ 64). pricemu je »posljednje spomenuto bivstvovanje egzistencijalno odredenje bivstvovanja-u-svijetu. Ristic-Kangrgin rjecnik navodi dvanaest glavnih znacenja s velikim brojem podznacenja. »das Zeuge+). kao i neobicno zanimljivu analizu prostora i prostornosti ovdje cemo ostavits po strani. sprava itd). ali cuva ponesto i od ove njegove svakodnevne sirine. 2. te se moCXIV Unutarsvjetsko bivstvujuce je ili »pribor« (salat. a iz Heideggerove opce analize izdvojit cemo sarno jedan moment problematiku »predrucnosti« i »prirucnosti«. i sto za kojim sjedimo. »unutarsvjetskim« (»innerweltlich«). ili U uvodnom paragrafu i u razdjelu A Heidegger prije svega nastoji da svoje shvacanje svijeta razgranici od prosirenih shvacanja koja odbacuje. 1 soba u kojoj se sto nalazi. das Umhafte der Umwelt und die Raumlichkeit des Daseins«) posvecen je jednom naizgled posebnom. c) izradevina.« (SZ 88) U ovoj klasifikaciji moglo bi se.eak ni ako se shvati kao bivstvovanje te cjelokupnosti. »predrucnost« (sdie Vorhandenheit«). Jedino tubivstvovanje jest u svijetu i moze se karakterizirati kao »svjetsko« (»weltlich«). ze nazvati »pripadnim svijetu« (wweltzugehiirig«). razdio B posvecen Descartesu (»B. odijela.

vrsiti..i pribora. « (»Etwas.00 kategorija (SZ 44). «). kako to cini Heidegger kada definira »pribor. strepiti . on pise: »Naziv nije izabran zato sto je recimo tubivstvovanje ponajprije [ u velikoj mjeri ekonomsko i »prakticno«. gledati: pobrinuti se... treba »strogo odvojiti. brinuti se . j otpravljati. Nasuprot raznim »prednaucnirn. koj! ne pogada bit njegovih analiza.(»Besorgen«) u Sein und Zeit-u . a ondai »stvar«? CXVI I na to je pitanje u duhu Heideggera naizgled lako odgovoriti.upotrebljava se »kao ontoloski termin (egzistencijaI) kao oznaka za bivstvovanje jednog moguceg bivstvovanja-u-svijetu. urn zu .« (SZ 57) No ako je »briganje« egzisteneijal. .. Priruonost se »ne smije shvatitikao puki nacin shvacanja [Auffassungscharakter] '" Prirucnost je ontoloski-kategorijalno odredenje bivstvujuceg kako je ono »po sebi«... Pribor je bitno »nesto da bi se .h znacenja. ako ne spoznajna.. No ako je tako. na-do/bavljati: don-ijeti. 2. odnosno »bivstvovna«.i kategorije dvije osnovne mogucnosti bivstvovnih karaktera« (SZ 45) i aiko egzistencijale.i »pribor«. da 'li je opravdano ovakvo strogo dijeljenje kategorija i egzistencijala? Najzad. glagol »besorgen« (prema kojem i glagolska imenica »das Besorgen«) medu ostalim znaci: 1.. nije Ii razlika izmedu stvari . 1936) ss CXVII . a bivstvovni sukarakteri tog bivstvujuceg kategorije. nost« (»die Zuhandenheit«) i »briganje« (sdas Besorgen«) kod Heideggera se neodvojivo povezani. odnosno izmedu predrucnosti i prirucnosti »subjektivna«. a prirucnost je nacin bivstvovanja (die Seinsart) pribora. ." !Njegovu viseznacnost u svakodnevnom govoru istice i sam Heidegger. j izvrli(va)ti . »priruc. Heidegger je razjasnio egzemplarnim nabrajanjem razldcitih modusa u-bivstvovanja koji se mogu promatrati kao naje napravljena Prema Rdsticu i Kangrgi. a pribor je »bivstvujuce koje se susrece u briganju« (»das im Besorgen begegnenden Seiende«). Beograd. (Vidi SZ 57) Objasnjavajuci zasto je odluoio da taj viseznacni termin upotrebi kao egzistencijal.(»Besorgen«).izraz »briganje. Bivstvovanje pribora uvijek pripada nekoj »priborskoj cjelini« (Zeugganzes«). Heidegger daje jasan odgovor. No pitanje je da Ii »formalni« nedostaei mogu biti samo formalni.« (SZ 71) Prirucnost je naoin bivstvovarrja pribora. svrsiti. izraz »Besorgen.. (Svetomir Ristic i Jovan Kangrga. Kao Ii mnogi drugi Heideggerovi termini.. smssao u kojem ce sam upotrebljavati izraz »briganje. Na ovo pitanje. u kojoj taj pribor moze biti onosto on jest... »pribora« (»Zeug«). 00nosno »spoznajna« . smiju Ii se kategorije definirats pomocu egzistencijala.. kako to zahtijeva Heidegger. i to »kao oznaku za bivstvovanje jednog moguceg bivstvovanja-u-svijetu«.iii »objektivna«. nisu H egzistencijali i s njim tijesno povezani »pojmovi. na raspolaganju covjeku za razlicite vrste upotrebe.»prirucnost. Jedno daljnje pitanje moglo bi biti da li je razlika izmedu »stvari« (»Ding«) ii. bojati se .. a ono egzistencijalna (ne sarno kategorijalna)? »Pribor« (sdas Zeug«). Briganje je naein bivstvovanja covjeka (tub ivstvovanja). No ako su »egzistenoijali . ontiekim znacenjiina« . 3. . 4... (polsvrsavati . starati se 0. postarati se. ako se kategorije mogu razjasnjavati pomocu egzistencijala (sto Heidegger u mnogim slucajevima dosta uspjesno cini). obrnuto. sluziti: raditij. Pribor je ono bivstvujuce koje se »susrece U briganju«. nego zato sto samo bivstvovanje tubivstvovanja [das Sem des Daseins] treba uciniti vidljivim kao brigu [Sorge]. Enciklopediski nemacko-srpskohrvatski recnik. Stvar 'i pribor pripadaju u unutarsvjetsko bivstvujuce. -ositi: dovesti: poslati.pomocu »briganja«? Hi. .. brinuti se za. pribojavati se.istice Heidegger .T ! podjele? Ne sugerira li 5e time da je razlika izrnedu pukog postojanja (spredrucnosti«) i »prirucnosti« istog ranga kao i razlika izrnedu nekog od ova dva modusa i svjetskostisvijeta? Na ovaj prigovor Heidegger bi mogao odgovoriti da je to formalan prigovor. U strukturi »um zu« lez! »upucivanje« (»Verweisung«) od necega na nesto. Za razliku od stvari pribor je pri ruci. jos nekoliko rijeci 0 »briganju« (»Besorgert«). moglo bi se reci.. a karakteri su ovog egzistencijali.uzet je iz obienog jezika u kojem se javlja u mnogo razHCiti.« ~SZ 57) Kako smo vee ranije spomenudi. na-do/baviti..

C(VlII CXIX . obzor. one ima svoj vlastiti na~l. upitivanje.ka~o se cini. milost. a pri onom prvom djeluje istodjelovanje. obradivanje i njegovanje necega. »Teorija« kao stvaralacko bitno misljenje nije nesto razficito od prakse. nego je upravo na]viSi oblik prakse shvacene kao slobodna stvaralacka djelatnost (kao revolucija).kao sto je 'po~azano. oprastanje). a posebno za autenticno Ijudsko bivstvovanje. koje ima ~voJu vlastitu »spoznaju« [»Erkenntnis«]« (SZ 67) I dalje: »Pogledu na stvari koji ih samo »teorijski« gleda nedostaje razumijevanje prirucnosti. nego je promatranje isto tako izvorno briganje. SvoJ~ specificno videnje ima i skrb (die Ftirsorge). nego da je Marx najosrriji kriticar takvog shvacan]a. . SZ 56-57). bivstvovanje-u-svijetu naziva takoder »ophodenjem tt svijetu 1 sa '.e »ateorijsko« u . " Briganju s~ojst. koja se Iionako na nekoliko stranica ne bi mogla dovoljno razjasniti. odredivanje. provodenje. Pri tome. a svakodne58 U nizu radova objavljivanih u toku vise decenija pokusavao sam pokazati da shvacanje covjeka kao »zivotinje koja pravi oruda« (iIi opcenitije kao »radne« ild »ekonomske« iivotinje) nije Marxovo. To su die Ruck sicht (povratno videnje. propustanja. poduzi~anJe. da ne bi ?stalo sIijepo. iii je tu mozda rijec 0 opisu i (svojevrsnoj kritici) neautenticnog. odmaranja itd. obazrivost. Izvjestan je putokaz svakako u tome sto se briganje vezuje uz svakodnevno bivstvovanje-u-svijetu. pr~mjenjuje teorijsko spoznavanje. Isto sam tako dokazivao da ni ucenje 0 primatu prakse u odnosu na teoriju. Prema tradicionalnim klasifikaci~ama koje dijele nacine ljudskog odnosenja prema svijetu na »teorijske« :i »prakticke«. gebrauchende Besorgen]._napustanje necega i pustanje da se izgubi. odricanja.1 njegova razlika u odnosu na teorijsko odnosenje mje samo u tome sto se pri ovom posljednjem promatra.IDutarsv)etskim b~vstvujuCim« (sden Umgang in der Welt ~nd n:t!t dem mnerweltlichen Seiendene). '" »Prakticko« odnosenje lllJ. neki su od navedenih modus a briganja »prakticki« a neki »teorijski«.smislu odsustva videnja [Sichtlosigkeit] . oprez.veno videnje (Sicht) Heidegger naziva »Um~lcht«. kao sto djelovanjeima svoje videnje. nije Marxovo. no kao sto treba biti na oprezu s Marxovim navodnim ucenjem 0 primatu »prakse« i »oruda za proizvodnju-" tako ne tileba prebrzo zakljucivati ni 0 Heideggerovim »analognim« tezama. promatranje.. »Teorija« shvacena tradicionalno kao cisto pasivno. kakvo se pripisuje Marxu. obzir) i die Nachsicht (snaknadno« »dopunsko videnje«.u) kao bivstvujucem koje se primarno susrece unutar svijeta neka varijanta Marxove (navodne) teze 0 orudima za proizvodnju kao odlucnom »faktoru« drustvenog razvoja? U svemu tome svakako »ima neeega«.e " (SZ 69) 56 Neposredno prije toga Heidegger je objasnio da on svako~:vno. proizvodenje necega. deficijentni mo?usi izostavljanja. prornatratko shvacanje istine nije sarno »sekundarna« u odnosu na praksu. prirucnosti u odnosu na puko postojanje (predrucnost). upotrebljavanje necega. ' . Ali upotrebIjavaj~6i-r~?ece oph?denj~ nij~ slijepo. upotrebljavajuce bri~arije [~as han?erende. smotrenost. Heidegger se suprotstavlja ostrom razdvajanju »praktickog« i »teorIjskog« odnosenja i ujedno daJ~ prednost onom »praktickom«. razgovaranje 0 necem. Tako npr. pribora u odnosu na stvar. Nema sumnje da Heidegger s velikom strascu govori 0 prnnatu djelatnog briganja u odnosu na sarno teorijsko promatranje. te da je to ophode?-Je uviiek rasprseno u mnogo razlicitih »nacina briganja« (»Welsen des Besorgens«. nego radece. ~kolo-vldenJe«. ~OJI vodi radenje i daje mu njeg?:u specl~~cno stvarovitost. on pise: ~A!'I. Ne izrazava li on tu na svoj nacin (navodne) Marxove misli 0 [edinstvu teorije i prakse uz primat praktickog odnosenja prema svijetu? I nije li njegovo ucenje 0 pniboru (»Zeug«.: usp. nego joj je direktno suprotna. No da li je tu rijec 0 relacijama koje vrijeme za svako. kao sto njegovi nisu ni pojmovi »teorije« i »prakse« kojima se u takvim interpretacijama interpretira.6ini bniganja (imanje posla s necim. U ovim i slicnim Heideggerovim umovanjima neki su bili skloni da vide onaj dio njegove rnlsli koji je najblizi Marxu.~ gledanja. (SZ 66---67) . najblizi nacin ophodenja= nije JOS sarno razabiruce spoznavanJe [das nur noch vernehmende Erkennen]. raspitivanje. Ovaj uvod nije mjesto za ponovno razjasnjavanje tih shvacanja. nehumanog ljudskog bivstvovanja? Pitanje nije jednostavno jer sam Heidegger u poglavlju 0 »svjetskosti svijeta« ne govori eksplicitno 0 problematici autentlcnostt neautenticnosti. niti inferiorno u odnosu na praksu.

uvijek jest radi sebe sarna [umwillen seiner selbst]. ovaj motiv Heidegger 'konkretizira kao potrebu za cjelovitim sagledavanjem strukturne cjeline tubivstvovanja. I u svom (neautenticnom) bivstvovanju pri svijetu i su-bivstvovanju s drugima ono se nije odreklo mogucnosti autenticnog bivstvovanja.en). Bivstvovanje-u-svijetu uvijek je vee propalo. jer bi razmatranje »tjeskobe« moralo aci na ustrb »brige«. citamo: »Bivstvovanje-u-svijetu. kojem jednako izvomo pripada bivstvovanje pri prirucnom . Prosjecna svakodnevnost tubivstvovanja moee se prema tome odrediti kao propadajuci-razotkriveno [veriallend-erschlos- propalo. Heidegger dopusta da »fenomenalna raznolikost ustrojstva te strukturno cje1ine i njenog svakodnevnog nacina bivstvovanja mogu Iako poremetiti [verstellen] jedinstveni fenomenoloski pogled na cjelinu kao takvu« (SZ 180). Analiza tjeskobe predstavlja jedan od najslavnijih i najznacajnijib dijelova Sein und Zeit-a. geworfen-entwerfende] bivstvovanje-u-svijetu.vica je (kako smo vidjeli) podrucje na kojem caruju bezlieno Se (das Man) i propadanje (das VerfaH. koja je u Sein und Zeit-ukao bivstvovanje tubivstvovanja jos fundamentalniji pojam. CXXI sene]. Tako nam analiza »subjekta« svakodnevice i svakodnevnog u-bivstvovanja mogu sarno djelomicno pomooi pri rasvjetljavanju pitanja o statusu Heideggerove anallze briganja. odlucio za termin »briganje« (»BesorgeIl«) .Ii je svako svakodnevno bivstvovanje nuzno neautenticno ili i tu Una mjesta za neku autenticnost. Medutim. Moie li nam tu mozda viSe pomoci analiza onog »pojma«. No nije sasvim jasnoda . medu ostalim. um das eigenste Seinkonnen selbst]. Briga kao bivstvovanje tubivstvovanja Na pocetku poglavlja 0 brizi kao bivstvovanju tub ivstvovanja (»Sechstes Kapitel. Ali sopstvo [das Selbst] je ponajvise ii ponajpnije neautenticno. sto potpuno CXX . vise. a u svojoj bacenosti ono je ujedno projicirajuce. Stoga se on pita: »Kako treba egzistencijalno- -ontoloski odrediti cjelovitost pokazane strukturne cjeline?« (SZ 181) Konkretnije: »moze [i uspjeti da se ta strukturna cjelina svakodnevnostishvati [zahvati] u svojoj cjelovitosti? Moie Ii se bivstvovanje tubivstvovanja jedinstveno ocrtati tako reljefno da na osnovu njega postane razumljiva jednaka izvornost pokazanih struktura zajedno s pripadnsm egzistencijalnim mogucnostima modifikacije?« (SZ 181) Put od »bivstvovanja-u-svijetu« do »brige« vodi preko »tjeskobe« (»Die Angst«). Prelaz od bivstvovanja-u-svijetu kao osnovnog ustrojstva tubivstvovanja ka brizi kao bivstvovanju tubivstvovanja dovoljno je obrazlozen potrebom da se prede na onaj nivo analize na kojem cemo se vise pribliziti autenticnom bivstvovanju tubivstvovanja. koju Heidegger shvaca kao »temeljnu nastrojenost« (sdie Grundbefindlichkeit«) i kao »odlikovanu razotkrivenost tubivstvovanja« (seine ausgezeichnete Erschlossenheit des Daseins«). iii. bolje »egzistencijala« radikojeg se Heidegger. kako sam kafe.« (SZ 181) ovome sopstvobivstvovanja"u-svijetu je neaudoduse ne dskljucivo. Tu.kao i su-bivstvovanje s drugima. Die Sorge als Sein des Daseins«) Heidegger najprije sazima rezultate svoje analdze bivstvovanja-u-svijetu. ali rni tu slavnu »stanicu« moramo ovdje »preskociti«. Premda je analizirajuci konstitunvne momente te cje1ine nastojao da ne ispusti iz vida cjelinu. Bivstvovanje-u-svijetu uvijek je vee Prema tenticno. nego ponajprije i ponajznaci da mogucnost neke autenticnosti nije iskljucena. kojem se u njegovom bivstvovanju pri »svijetu« i u su-bivstvovanju s drugima radi 0 samom najvlastitijem moci-biti [0 samoj najvlastitijoj moci bivstvovanja. ono Se-sopstvo [das Man-selbst]. baceno-nahacujuce [proiicirajuce. Ali u svojoj propaiosti ono je makar i na propadajuci nacin razotkriveno.anaLiza »bnige« (sdie Sorge«) ikao bivstvovanja tubivstvovanja? 13.

Faktizitat und Verfallensein]. a p~gotovo ne s onim glavnirn ukojem je »briga« Jedn? psih~losko stanje . jemanden). koja cini cjelovitost struktume cjeline. Bangigkeit. Zagreb.OsJeCaJ nespokojstva.lIri Heidegger razliikuje tri »fund~ment~n~ kara~tera . Bangigkeit. K~er u~ et~as oder jemanden).. Ali tek u sestom poglavlju Sein und Zeit-a oni se naknadno sastavljaju u jednu cjelovitu strukturu. u tome sto on ne ostaje ono sto jest. 3.govaraju znacenjima njema6ke rijeci }}d~e SorgeeF' Ah ono sto Heidegger mis1i pod izrazom »die Sorge« ne poklapa se s obicnim znacenjima ~e rij~ci.Sami pojmovi »egzistenoijalnosti« i »propadanjae imali su doduse vee i u ranijem izlaganju veliko znacenje.»Sein bei« (»bivstvovanje pri«) (SZ 191). Temeljni ontuloski karakteri nabrajaju se bez mnogo obrazlaganja.« Dakle: »Biti-[BivstvovanJe]-v~c-ISp!ed-sebe-u-I-svijetu-) kao bivstvovanje-pri (unutarsvjetski susrecucem bivstvujucem. fakticitet i propalost kao temeljne ontoloske karaktere tubivstvovanja.. trod oko nekoga iIi neeega. a u tome sto je uvijek pri unutarsvjetskom bivstvujucem . a sada se odjednom pojavIjuje kao jedan od tri momenta te strukture. u kojem bi ponekad jedan mogao nedostajati. SZ 250. on CXXIII . fig.. »sebi unaprijed«). Heideggerova »briga« n~Je psiholosko stanje nego jedna egZlstenclJalno-ontoloska struktura. Navedenu strukturu Heidegger razmatra i razjasnjava u paragrafu 41 posvecenom »bivstvovanju tubivstvovanja kao brizi«.« (Vidi: Gerhard Wahrig.] jesu egzistencijalitet.. a zatim svaiki od tih momenata pojedinacno specificira da bi ih najzad sazeo u jedinstvenu strukturu. »se_b~ ~apnjed«. Giitersloh 1968. 2.G. predmet brige. Bertelsmann Lexikon-Verlag. Matica Hrvatska. Deutsches u.:o~t~rbuch. staranje. CXXII sti). nego se stalno nadilazi (zakoracuje ispred sebe sarna) izrazava se moment egzistencijaliteta (egzistencijalnosti).ne sarno zbog svoje naknadnosti. iii je Heidegger odlucio da taj izraz upotrebljava u dva smisla. uznemirenosti zbog nekoga l~l necega: m~sao usredsredena na izvrsenje neceg . Wahrigov njemacki rjecnik objasnjava »Sorge« ~~o »Un~~.blvst~o.« (SZ 191) »Fundamentalni ontoloski karakteri« koji konstituiraju cjelovitu strukturu tubivstvovanja ovdje se navode tako lezerno kao da je tu rijec 0 podsjecanju na nesto sto je vee ranije utvrdeno. Kummer (urn etwas oder jemanden): fu~sorge (fu.RJecmk. Pflege«. . Ova egzistencijalna odredenja ne pripadaju kao komadi u nekikompozlturn. u stvari ta struktura koja ce biti znacajna za daljnje izlaganje tek se tu konstituira. Drugim rijecima: u covjekovu bivstvovanju ispred sebe sarna. Novi Sad 1967) . ono sto zad~Je brige. u pocetnim dijelovima.Znacenja nase rijeCi »briga« u velikoj mjeri od. Knjiga prva A-F. P. vise u obliku saopcenja koje se daje do znanja: »Fundamentalni ontoloski karakteri toga bivstvujuceg [fakticki egzistirajuceg tubivstvovanja .. nastoJan~e. 328 ltd. Matica Srpska. Nedournica moze nastati prije svega zbog toga sto je egzistencijalitet ranije. faktici~et (die Fa_ktwtat) _ »Schon-sein-in« (»vec-biti-u«) I propadanje (das Verfallen) Ili propalost (das Verfallensein) .:a. Tu strukturu on izrazava rijecima: »Sich-vorweg-schon-sein-in-(der-Welt-) als Sein-bei (innerweltl~ch begegnendem Seienden). jeci »briga« kako ih biljefi rjecnik dviju !VIatica: »1.osjecaj nespokojstva ~nemIrenosh zbog nekoga ili necega (Unruhe. Da Ii je time egzistencijalitet definitivno detroniziran sa »strukture« na »moment«. fakticitet i propalost [Existenzialitat. a to sastavljanje moze izazvati neke nedoumice . a u nekoliko mahova vee se javio i pojam »fakticiteta«.moment propadanja (iii propalosti). Pri tom najprije navodi egzistencijalitet. Umjesto »Existenzialitat« Heideg. proglasen nazivom za ontolosku strukturu (odnosno za skup ontoloskih struktura) egzistencije. »prije s~be«. Ovome dobro odgovaraju ~acenJa nas~ n. jednom sirem i jednomuiem? Ne govoreci nista 0 nekoj ta:kvoj odluci.~J~ tubivstvovanja«: egzlstenclJalttet (d~7 EXlstenzwll~at) --:»Sich-vorweg« (»ispred sebe«. u tome sto on uvijek vee jest it svijetu izrazava se moment fakticiteta (fakticno- i¥ 5..ger cesto pise »Existenz« (s-egzistencija«}. Vidi npr. nego su prozeti izvomom povezanoscu. hrvatskosrpskoga knjiievnog jezika.« (SZ 192) U ovoj u prvi mah zbunjujucoj struk~1. .

nazivamo njegoyim fakticitetom . Fakticitet je sarno covjeku svojstvena cinjenicnost. nur Vorhandenes]« . Pojam fakticiteta sadrzi u sebi: bivstvovanje-u-svijetu jednog »unutarsvjetskog« bivstvu[uceg. a propadanje kao nestoIose i nepozeljno. dakle.« SZ 192) DaIjnju zbunjenost u navedenoj troelanoj struktua'i moze izazvati sto se u njoj kao jedan od momenata javIja »propadanje« (»VerfaUen«) koje je Heidegger ranije bio uveo kao jedan ostri]! naziv za neautenticno bivstvovanje. sto treba izbjegavati ili negirati? Pojam fakticiteta.« (»EgzistencijaHtet je bitno odreden fakticitetom. Uveden je vise usputno u ranije analiziranom paragrafu 12 gdje je rijee 0 preIiminamoj naznaci »bivstvovanja-u-svijetu«. Kako je fakticitet 'Sad dospio u vezu i opoziciju s egzistenoijom i propadanjem? Znaci Ii toda se egzistencija i propadanje mogu shvatiti npr. Ono »faktidko« javlja se u fHozofskoj tradiciji ponekad kao nesto suprotstavljeno idealnom Hi normativnom.« (SZ 55-56) Ali ta 'je »cinjenicnost« cinjenice vlastitog bivstvovanja ontoloski bitno razlicita od cinjeni'cnosti postojanja netubivstvovnog bivstvujuceg. WeltIichkeit und Realdtat«) r. Napominjuci da i sarno tubivstvovanje postoji »predrucno« u svijetu (»inl< der Welt vorhanden ist). ponekad u opoziciji prema iluzornom ili zamisljenom. Ne poklapa Ii se tako shvaceni fakticitet u dobroj mjeri s propadanjem kao bivstvovanjem pri unutarsvjetskom bivstvujucem? Na koji je nacin tako shvaceni fakticitet povezan s egzistencijaIitetom li propadanjem i ujedno od. Tubivstvovanje razumije svoje najvlastitije bivstvovanje u smislu jednog izvjesnog »cinjenicnog postojanja« [»tatsachhlchen Vorhandenseins« ]. svjetskost i realitet« (s-Dasein. »Cinjerncnost fakta tubivstvovanje [Die Tatsachlichkeit des Fa:ktums Dasein]. fakticiteta i propadanja.. odnosno. i to tako da se to bivstvujuce moze shvatiti kao »sudbinski« povezano s bivstvovanjem bivstvujuceg koje ono susrece unutar svog vlastitog svijeta. U paragrafu 43 pod naslovom »Tubivstvovanje. kao nesto (u pozitivnom i negativnom smislu) normativno. ponekadkao nestosto se podjednako razlikuje od moguceg i od nuznog. tacnije receno »moze se s izvjesnim pravom u izvjesnim granicama shvatiti kao samo postojece CXXIV [samo predrucno.recimo egzistencija kao ono pozitivno Ii poZeljno cemu treoa teiiti. razotknivenost i istina« (»Dasein. a sastoji se u tome sto je on ujedno i bivstvovanje-u-svijetu i unutarsvjetsko bivstvujuce. »Vorhandenheit«]« koji nije pristupaCan »u apstrahiranju od specificnih struktura tubivstvovanja. a ujedno je sudbinski povezan s bivstvovanjem unutarsvjetskog bivstvujuceg sto ga unutar svog svijeta susrece. a fakticitet reprezentant indiferentnog? Izgleda da bi se mogio argumentirati i za i protiv ove pretpostavke. odnosno strukturom brige kao bivstvovanja tubivstvovanja. nego obuhvaca jedinstvo ovih bivstvovnih odredenja.« (SZ 56) cinjenicnost i [akticitet po ovome nisu isto. nego sarno u njihovom prethodnom razurnijevanju. njih razlicit? Dva paragrafa kojima zavrsavasesto poglavlje ne bave se odnosom egzistencijaliteta.ako se apstrahira od egzistencijalnog ustrojstva u-bivstvovanja Heidegger istice da se moze govoriti i 0 jednom drugam »tubivstvovanju vlastitom nacinu »postojanja« [vpredrucncsti«.« (SZ 193) Jednako kao fakticitet i propadanje egzistencijaIitet je. naizgled tako jednostavan Ii svima poznat. Ne znaci Ii prisustvo »propadanja« u ovoj strukturi da i ostaia dva momenta treba shvatiti kao neke modifikacije bivstvovanja s obzirom na autenticnost? Nije Ii mazda egzistencijalitet u ovoj strukturi moment autenticnog bivstvovanja. jedno »bivstvovno odredenje. Erschlossenheit und Wahrheit«) 0 onom sto je poznato CXXV .« Moze se cak procitati: »Existenzialdtat ist wesenhaft durch Faktizitat bestimmt.jednostavno pise: »Briga karakterizira ne recimo sarno egzistencijaIitet odvojen od fakticiteta i propadanja. u paragrafu 44 pod naslovom »Tubivstvovanje. kao koji svako tubivstvovanje uvijek jest.ijec je 0 onomsto se tradicionalno nazivalo »problemom realiteta«. pripada medu najteze Heideggerove pojmove..

»Sva- kodnevno bivstvovanje ka smrti« (»das alltagliche Sein zum Tode«) predstavlja »stalno bjeianje pred njom« (seine stiindige Flucht vor ihm«. od veIikog znacenja za razumijevanje cjeline Sein und Zeit-a. Pravo shvacena smrt je covjekova najvlastitija (eigenste). Uprkos njihovom velikom znacenju sada ih ostavljamo po strani.do »vremenitosti« vodi preko »srnrti«. (SZ 231-233) »Izvorna ontoloska interpretacija« tubivstvovanja ostaje.ne treba izvanjski povezivati s autenticnim bivstvovanjem ka smrti »predtrcanjem« (Vorlaufen). U njernu treba pokazati da je vremenitost ontoloski smisao brige. Covjek nije sarno bivstvovanje-u-svijetu i briga. uz veoma male modifikacije. S istim pravom s kojim su umetnute na kraj sestogpoglavlja. »izvorni ontoloski temelj egzistencijaliteta tub ivstvovanja« ~SZ 234). SZ 254). prema tome. Anticipirajuca odlucnost sarna je »najvlastitija autenticna mogucnost« odlucnosti. Interpretacija tubivstvovanja kao bivstvovanja-u-svijetu i .i kao «vorlaufende Entschlossenheit« (spredtrceca«. SZ 259). od iluzija bezlicnog Se osiobodena.ka smrti kao mogucnosti autenticne egzistencije. sloboda ka smrti (Freiheit zum Tode) (SZ 266) avo' autenticno bivstvovanje ka smrti moze se oznaciti .odlucnost (die Entschlossenheit) . kako bismo mogli bar uskrtim naznakama reci nesto i 0 pitanju: Donosi li analiza vremenitosti kao smisla bivstvovanja tubivstvovanja neka razjasnjenja za pitanja sto ih je analiza brige donekle zamrsila? 14. zadatak ovog odjeljka. autenticna is tina tubivstvovanja (die eigentliche Wahrheit des Daseins. in die das Dasein sich verlegenkann]. u kojem se tuhivstvovanje moze zagubiti. Ovo »svakodnevno propadajuceIzmicanje« pred smrcu ujedno je »neautenticno bivstvovanje ka smrti« (»ein uneigentliches Sein zum Tode«.« (SZ 259) Autenticno bivstvovanje ka srnrti takoder je »jedna egzistencijalna moguonost tubivstvovanja«. izvjesna (sigurna. u susret hitajuca. Odlucnost (die Entschlossenheit) je naime izuzetni. prestizuca. ono je strastvena. ali ne . pa nije sasvim slucajno sto je jedna ad prvih knjiga 0 njegovoj filozofiji posvecena njegovoj CXXVII . ali u koji se ono ne mora stalno i nuzno pomjerati. »predtrcanje« (prestizanje. SZ 297).i jedino moguce: »Neautenticnost ima za temelj rnogucu autenticnost. Autenticno bivstvovanjeka smrti znaci preuzirnanje te moguenosti. i to jos 0 necjelovitom. »izvorni bivstvovni smisao [smisao bivstvovanja.kao »problem istine«. (SZ 235) Put od »brige. odlikovani modus razotkrivenosti (Erschlossenheit) koja je pokazana kao izvorna istina (die urspriingliche Wahrheit) te je kao takva sarna najizvornija (die urspriinglichste). (SZ 302) Heideggerova analiza bivstvovanja ka smrti svakako je jedan od najznacajnijih i najzanimljivijih dijelova Sein und Zeit-a. nego i »bivstvovanje ka smrti« (wdas Sein zum Tode«). Neautenticnost oznacava jedan nacin bivstvovanja u koji se tubivstvovanje moze pomjeriti [kojem se tub ivstvovanje moze odati. unbeztigliche). ali ne neophodne na mjestu na koje su smjestene. Na pocetku tubivstvovanja: vremenitost drugog odjeljka »prvog dijela« Sein und »Tubivstvovanje i vremenitost« Dasein und Zeitlichkeit«) Hei- degger sazeto rezimira rezultate prethodne analize i odreduje njen domet. Vorlaufen) .kao brige ne moze se smatrati izvornom jer je u njoj bila rijec 0 neautenticnoni bivstvovanju tubivstvovanja. a vecinom se uvijek i pomjerilo. (SZ 260) Autenticno bivstvovanje ka smrti je bivstvovanje ka smrti kao mogucnosti autenticne egzistencije. gewisse) i neodredena (unbestimmte) mogu6nost. Smisao bivstvovanja Zeit-a pod naslovom (»Zweiter Abschnitt. nesavladiva (uniiberholbare). bezuvjetna. Ovu autentionu istinu tubivstvovanja . bitanje ususret. Seinssinn] tubivstvovanja«. mogle su doci i na neko drugo mjesto. neprenosna (neodnosna. avo je neautentiono biv(XXVI stvovanje ka smrti najprosirenije. anticipirajuca odlucnost). To su dvije svojevrsne male raspravice 0 dva fundamentalna »problema« filozofije.

Spomenut cemo sarno da se ta analiza smrti s dosta razloga mogla j formalno dzdvojiti u zaseban nivo izmedu »bri~e« i »vremenitosti«. Leipzig. Fakticki mnogo tesce i prosirenije neautenticno bivstvovanje tubivstvovanja zasnovano je u onom autenticnom. on posebno upozorava: »Smisao bivstvovanja tubivstvovanja nije neko slobodnolebdece drugo niti nesto »izvanjsko« njemu samom. Die Zeitlic~keit als der ontologische Sinn der Sorge« (»§ 65. koje sebe razumije. ne treba Ii i pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce shvatiti kao pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja uopce? Pitanje se u prvi mah moze ueiniti apsurdno. Bit svoje koncepcije 0 vremenitosti kao smislu brige Heidegger je sazeto izlozio u »§ 65. premda nema mogucnosti da je poblize razmotrimo (kao nl njegovu izuzetno znaeajnu koncep-' ciju istine kao razotkrivenosti i-odlucnosti). a pitanje 0 smislu brige je pitanje 0 smislu autenticne brige.« (»Zeitlichkeit enthiillt sich als der Sinn der eigentlichen Sorge. Ali Heideggeru se moze predbaciti sto nije eksplicite [ nacelno razjasnio da pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja treba shvatiti kao pitanje 0 smislu autenticnog blvstvovanja tubivstvovanja. nego je to sarno bivstvovanje. Drugim rijecima. Distinkcija izmedu autenticnog i neautenticnog bivstvovanja vrijediza covjeka. 1934.« SZ 326) Vee je u ovoj kratkoj recenici sadrlan vazan dio odgovora na pitanje koje nas je rnucilo u velikom dijelu ovog uvoda: da Ii je kod Heideggera ~ijec 0 smislu covjekovog bivstvova- 6' Adolf Sternberger. Eine Untersuchung zu Martin Heideggers Existenzial-Ontologie. Vremenitost kao ontoloski smisao brige«). pa je ne treba prenositi ni na bivstvovanje uopce. pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja kojim se bavi Heidegger u objavljenom djelu Sein und Zeit-a zapravo je pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. No ako je pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja zapravo pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. gegliederten] strukturne cjeline brige u jedinstvu njene razvijene razudenosti?« (SZ 324) IIi krace: »Sta omogucuje bivstvovanje tubivstvovanja i time njegovu fakticku egzistenciju?« (SZ 325) Da se pitanj~ ne bi pogresno shvatilo. No ako je to tako. Stoga razumijevanje smisla autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja omogucuje razumijevanje i (da se izrazimo malo nehajdegerovskj) kritiku neautenticnog bivstvovanja tub ivstvovanja. niH postoji neko bivstvovanje uopce nezavisno od modusa autenticnosti i neautenticnosti (i eventualno indiferentnosti). Navedena kratka tezasto -ju je potcrtao sam Heidegger vrlo je odredena. Autentleno i neautenticno bivstvovanje nisu dvije samostalno postojece stvari. Vremenitost je smisao autenticne brige. Ali Heidegger se odlucio da svu analizu izvede na tri glavna nivoa pa je tako i analiza bivstvovanja ka smrti ukljucena u analizu smisla bivstvovanja kao vremenitosti. ne zn~i Ii to da bivstvujuce uopce treba misliti prema moIX Bltak i vrijeme CXXIX .« (SZ 327) IIi. Der Verstandene Tad. CXXVIII nja uopce ili njega zanima smisao autenticnog covjekovog bivstvovanja.a sto bi 1nace vrijedilo i posebno analizirati . Time ne ielimo optuziti Heideggera da je najavljujuci odgovor na pitanje 0 smislu (svakog) bivstvovanja tubivstvovanja dao odgovor na samo dio pitanja (na pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja) ostavljajuci po strani drugi dio (pitanje 0 neautenticnom bivstvovanju tubivstvovanja i 0 bivstvovanju tubivstvovanja uopce). u sklopu analize razumijevanja i interpretacije (Verstehen und Auslegung) . ali ne i za ne-ljudsko (netubivstvovno) bivstvujuce. ldegt] u vremenitosti. Briga se dakle diferencira na autentionu i neautenticnu.« (SZ 325) Odgovor na svoje glavno pitanje 0 covjeku Heidegger kratko Izrazava slijedecim rijecima: »Izvorno jedinstvo strukture brige jest [lezi. Podsjetivsi najprije na ono sto je 0 znacenju pojma »smisao« (sder Sinn«) napisao u § 32.koncepciji smrti. artikulirane. jos krace: »Vremenitost se otkriva kao smisao autenticne brige.Heidegger razjasnjava i smisao pitanja 0 smislu brige: »S pitanjem 0 smislu brige pita se: sta omogucuje cjelovitost razudene [rasclanjene. 154 S.s-Zato smo je i ovdje morali bar kratko naznaciti.

« (SZ 328) Tradicionalno sesmatra Ida vrijeme ima tri dimenzije (sadasnjost. njemacki je »zeitigen« preuzet iz obicnog njemackog jezika u kojem znaoi "ciniti (pomagati) da nesto sazrije« »proizvoditi«. u krajnjoj Iiniji. II dopunjeno izdanje. a pri na:brajanju se uvijek javlja redoslijed: buducnost. distinlkcija izmedu autentjenosti i neautentiCnosti pnimjenjuje se ne samo na bivstvovanje nego ina vremenitost (koja nijeni bivstvujuce ni bivstvovanje. i to tako da ona buduci bila [kiinftig gewesen] tek budi sadasnjost [suvremenost. Ne moie se pitatista vremenitost jest. prisutnost. Gegenwart]. Heideggerova je vremenitost takoder troclana struktura s time sto se clanovi te stru. proslost i buducnost). Dayre.sto takoder ima principijelne razloge. iAutenticnost se tako pokazuje kao vrhovni tribunal pod Ciju jurisdikciju potpada Cak i wemenitost. Priredio R. 1960). Buducnost za njega nije. Ona nije nego se vremenuje. »Die Kunjt« (izvedeno od glagola »kommen«. jer kad bi se za nju moglo reci da »jest«. »proslost« (»Vergangenheit«) je preimenovana u »bilost« (»Gewesenheit«). »Auskunft« (sobavjestenje«. No ako je smisao bivstvovanja tubivstvovanja vremenitost i ako je vrijeme horizont svakog razumijevanja bivstvovanja uopce. To takoder nije slucajno nego naznaka »da buducnosti u ekstatiokom jedinstvu iz62 Za razliku od naseg glagola »vremenovatie. koji je izmisljen za potrebe prevodenja Heideggera.ije: »Vremenitost vremenuje [zeitigt62].delu netubivstvovnog bivstvujuceg. U 6ijim je rukama taj konacni zig? MaZe Ii razIika izmedu autenticnosti i neautentienostl kojoj se podvrgava i sarna vremenitost biti zasnovana u toj istoj vremenitosti? Heidegger se trudi da sto jasnije razgraniei tri ekslaze vremenitosti od triju tradicionalnih dimenzija vremena. bjlost.« SZ 328).ture ne nazivaju »dimenzijama« nego »ekstazama« (Cirne se izrazava i naglasava njihovo principijelno drukcije shvacanje) . »izazivati« vorne j autenticne vremenitosti pripada prvenstvo«. »Ankunft« (sdolazak«). nego smisao bivstvovanja) i njene ekstaze. Buducnost (die Zukunft) je »die Kunft. »doci«) u njemackom obicnom jeziku javlja se samo uelozenlcama kao sto su. bila bi nesto bivstvujuce i njeno bi razumijevanje pretpostavljalo razumijevanje ideje bivstvovanja i onoga »jest«. Deanovic R. . a znadi ~skrCeno mjesto«. sondern zeitigtsioh. »otvor u ogradi« (vidi J. M. sadasnjost (suvremenost. nego ce tek jednom biti. a ne po modelu tubivstvovanja (covjeka)? I moze li se u tom slucaju tvrditi (sto je jedna odglavnih Heideggerovih teza) da put ka razumijevanju smisla bivstvovanja uopce vodi preko jrazumijevanja smisla (autenticnog) bivstvovanja tubivstvovanja? Smisao je (autenticnog) bivstvovanja tubivstvovanja vremenitost. Gegenwart). Smisao je (autentienog) bivstvovanja tubivstvovanja dakle autenticna vremenitost. onda se vremenitost ne moze obj~javati pomocu bivstvovanja. Maixner. Hrvatskosrpsko-francuski riecnik. nego se vremenuje: »Vremenitost uopce »nije« nikakvo bivstvujuce. Konkre1m. SZ 325).« (»Sie ist nicht. Ovi omogucuju raznolikost modusa bivstvovanja tubivstvovanja.k. npr. Maixner. in der das Dasein in seinem eigensten Seinkonnen auf sich zukommt« (sonaj laz63 u kojem tubivstvovanje u svom najvlastitijem moci-biti k sebi pridolazie. Vremenitost nije. prije svega temeljnu moguenost autenticne i neautentlcne egzistencije. sve bivstvujuce. Sarno Zigom autenticnosti ovjerena vremenitost moze kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja ~temeljJti bivstvovanje i.njivica u kamenjaru«. a primarnom dimenzijom vremena smatra se sadasnjost. Zagreb. »in63 Za razliku od umjetne Heideggerove rijeci »die Kunft«. Primarni jenomen izvorne i autenticne vremenitosti je buducnost. Heidegger ~e: »Izvorna i autenticna vremen1tost vremenuje se iz autentiene budu6nosti.. neko »sada«.« (!SZ 329) Kako vidimo. »laz« je ri:jee naseg obicnog jezika. cxxx CXXXI . (SZ 329) Razjasnjavajuci ovu tezu. No sta je vremenitost? Po Heideggeru to je pitanje pogresno postavljeno. koje joS nije postalo zbiljsko. i to moguce nacine sebe same. Novinarsko izdavacko poduzece. kalko se to ~esto shvaca. »Ablkunft« (»porijeklo«: »sporazum«).

nastrojenost. Heidegger povezuje razumijevanje s buducnoscu. rna nastrojenosti koj~j je ranije pripadalo prvenstvo). odnosno razotkrivenosti. Na slican nacin Heidegger vremenski interpretira sve naprijed analizirane strukture. a u osnovi propadanja (odnosno propaI. propadanje sa sadasnjoscu.osti) sadasnjost. ss 0 tome sam opsirnije govorio u svom zasad neobjavljenom predavanju ".« Njegova svrha nije da definitivnim oCJenam~ zavrsi diskus~1u 0 djelu jos prije nego sto je ono procitano. Najkraci rezime tih analiza glasi: »Ono ispred-sebe temelji se u buducnosti.eemu se cetvrti moment (govor) tretira kao artikulacija prethodnatri.don~si. medu ostalim. Heideggero~a .. »Auf jemanden zukommen« znaci »uputiti se prema nekom«. Ali »jemandem zukommen« znaci takoder »pripadati nekom«.Nes~o ~a1j~ o~ ovog uvoda u tom su pogledu otisli neki mojr vec objavljeni radovi (podaci 0 njima mogu se naci u priIozeno] bibliografiji »Heidegger u Jugoslaviji«). znac] da se mijenja odnos medu momentima razotkrivenosti. u najvlastitije bivstvovne mogu6nosti koje covjeku peipadajuz' Heidegger ne ostaje sarno pri tvrdnji da je prvobitno jedinstvo brige 0 vremenitosti. Ono vec-biti-u .. pri . odrfanom n~ kursu »Marxlsmus und Existenzphilosophie« u Interuniverzltetskom centru za postdiplomski studij u Dubrovniku aprila 1984.formacija«).« (SZ 327) Drugim rijecima: u osnovi je egzistencijaliteta (odnosno egzistencije) . CXXXII . pokazu[uci vremenitost u-bivstvovanja.analiza povtjesnostt. . no u razmatranje tih ekstaza ovdje ne mozemo uci. a u tim ga analizama ne mozemo pratiti. ~. Prema svemu sudeci Heidegger sugerira da buducnost treba shvatiti kao dolazenje. omogu6uje se u suvremenovanju. objelodanjuje se u bilosti. No upravo na toj toed ovaj se uvod m~a zaustavitl.buducnost.proslost. propadanje. »pri6i (ili doci) nekom«. nego tu tezu potkrepIjuje detaljnim analizama. No naJve~e lzne~~denJe . 67 ~ije svrha OV?g uv?da ni da pokus~ zakljuciti diskusiju o na~lI~u pr~voc1enJa ~eldegge~a (na nas jezik i uopce) . kako se cini.. »Herkunft« (sdolazak«: »porijeklo«) i s1. ni napose dlSkuSIJU 0 nekim spormm terminima. Bivstvovanje pri . razumijevanje i govor) nego 0' cetiri.Covjek i povijest kod Heid~ggera«. Heidegger sada viSe ne govori 0 tri strukturna momenta razotkrivenosti (nastrojenost. koja je u biti nepovijesna i u kOJoJ ekstaza proslosti odnosi prevagu nad buducnoscu udarajuci joj svoj peeat. To. premda one donose mnoge zanimljive. nego pnje svega (kao sto je vee receno) d~ potakne na njegovo Citanje i samostalno razmisljanje 0 njemu. jer razumijevanje kao moment buducnosti sad dobija prednost pred drugim momentima (napose i pre64 Na slican nacln razjasnjava Heidegger sbilost« (»Gewesenheit«) i »sadasnjost« (»Gegenwart«). odnosno suvremenost. odnosno bilost. No nadam se da uvod moze biti poticaj i za diskusiju 0 tim pitanjima. a ponekad i iznenadujuce momente.Zavrsna primjedba umjesto zakljucka S ovim UV?doI? ~ad smo stigli do tocke gdje bi trebalo zapoceti kriticko razmatranje Sein und Zeit-a u njegovoj (krnjoj) cjelovitosti s ciljern da se odredi njegovo mjesto ~ povijesti filozofije i njegovo znacenje za suvremenu rmsao.. prispijevanje samom sebi. govor).65 ' 15"." Nije stvar autora da sudi koliko ovaj uvod tu svrhu moze da ispuni. Razmatrajuci odnos ovih konstitutivnih momenata razotkrivenosti prema vremenskim ekstazarna. nastrojenost s biloscu. Tako npr. u osnovi fakticiteta . koji se sada nabrajaju i drukcijim redom (razurnijevanje.

Dobrilo .Aranitoui/ HEIDEGGl::R U ]UGOSLAVI]I (1937 . .1984) Bibliografija prevoda djela i clanaka Martina Heideggera u Jugoslaviji sa literaturom o njegovom djelu.

str. ' 2. Cemu pjesnici? . Bern 1954]. Preveo: Boris Hudoletnjak. Frankfurt aiM. . pismo Jeanu Beaufretu. Pogovor [»Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti«]: Darrilo Pejovic. PQSEBNA IZDANJA 1. Ill. 413.jitozofija? [Qu'est-ce que la philosophie? Was jist dais . 1950]. Pfullingen 1963]. Verlag Vittorio Klostermann. Zagreb 1969. .0 »Humanizmu«. [Naslov originala: Martin Heidegger: DER URSPRUNG DES KUNSTWERKES. Prilozi. Izbral in uvodno razpravo [Heidegger . WOZU DICHTER? Iz knjige: HOLZWEGE. »Mladost«. Prevedel: Ivan Urbaneic.I. GUnter Neske Verlag.die Philosophie? GUnter Neske Verlag. Frankfurt am Main. 8 0 CX. 1962]: . 80 Biblioteka izabranih eseja. Beseda prevajatca.Pogovor (Danilo Pejoyic). str.Cankarjeva zalozba.Prijevod nekih termina.0 bistvu resnice [Vom Wesen der Wahrheit. Frankfurt aiM. IZBRANE RAZPRAVE. Pia tons Lehre von der Wahrheit. 3. 1955] . DOBA SLIKE SVIJETA. .»mislec biti«]: Boris Majer. Izvir umetni§kega deta [Der Ursprung des Kunstwerkes. Stuttgart. Philipp Reolam.BUjeske autora. Preveli: Danilo Pejovic i Danko Grlic. 171. 1961] . str. Francke Verlag. .Napomena prevodilaca. !Pfullingen 1962] Kaj je to . OBITI UMJETNOSTI. Pariz [Iz knj. * Saddaj: Izvor umjetniekog djela. Zagreb 1959. Vittorio Klostermann.XXVII . Vittorio Klostermann. Zbirka: »Misel in cas« * V!sebina: Kaj je metajizika? [Was list Metaphysik?. Ljubljana 1967. . Studentski centar SveuciliSta u Zagrebu.Tehnika in preobrat [Die Technik und die Kehre.

. :tNolit«. 69-104 i S.«? [Was ist das . [Die Zeit des Weltbildes]. Iz spisa »Sto je to metafizika«. Beograd. :t. Vi1.. str. [Naslov orlginala: Martin Heidegger: KANT UND DAS !PROBLEM DER METAPHYSIK. V/1958.Bibliografska bilje!ika. Opuscula 1. 8° Biblioteka Zodijak.die Philosophie? Giinther Neske Pfullingen. 370. 8. . U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA. Ljubljana 1971.[Naslov orlginala: Martin Heidegger: HOLZWEGE. Prijevod: Zvonimir Mrkonjie.a i teologij'a [philosophie und Theologie. CXXXVIII 7. Gunther Neske Pfullingen]. Knjizevna zajednica Novog Sada.Rec. c Jezik. . • Saddaj: Doba slike svijeta.(S. KANT I PROBLEM METAFIZlKE. • Sadriaj: Sto .str. str. Cemu pjesnici? Preveo: Danko Grlie. Marijan Cipra. .Novi Sad. [Nietzsches Wort :tGott ist <tote] Bilje!ika autora. U: AlNTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA. 1963]. Spremna beseda [»Bistvo nihilizma kot bistvo metafizikec]: Ivan Urbancic.e metafizik4? [Was ist Metaphysik? siebte Auflage. . »Matica hrvatskae. Beograd 1'9'76. 1965]. dritte unveranderte Auflage. Preveli: Ivan Salel!ic.Cankarjeva zalozba v Ljubljani. str. 1979.Pitanje 0 tehnici [!Die Frage nach der Technik. Onto-<teolollko ustrojstvo metarfizike. Pogovor [»9to jest pitanje. 32. .MoguCnosti. mi!lljenje. 369. Predgovor [i»Biee i istina. . Velika edicija »IIdejac. Edioija: Pogled u suvremenost. . Izabrao i preveo: Bofidar Zec. 3. Sa davoskim saop!ltenjem i d1skusijom izmedu M. Hajdegerov odnos prema metafizici«]: Milan Damnjanovle.Helderldn i suMina poezije. 1976. pesniekt stanuje eovek .Stvar. Iz pdsma »0 humanizmu«. 4. Iz zbirke »Holzwege«.hrung in die Metaphysik von Martin Heidegger. . Preveo: Vlasbimlr Dakovic.. 1966]. 79. Preveo: Vanja Sutlic.Put ka jeziku. Frankl1iurt am Main.»Vuk Kar. 10.torio Klostermann. [Naslov originala: Martin Heidegger: DER EUROpAISCHE NIHILISMUS. Parts. . [U !ltampi] II.Bilje!lka prevodioca. 12. 982-989. str. UVOD U HEIDEGGERA. 306. Vier>te Auflage 1963.Nacelo identiteta. ODLOMCI IZ DELA 11. str.Beograd. 8° lBiblioteka Centra.] Filozofi.adfiec. Preveo: Vanja Sutlic. . FraIllkfurt am Main. STUDIJE I CLANCI. Vaga i tijek.. str. 14. [Naslov oriiginala: Einfii. 1984. Knj. Skica za istrazivanje problema vremena kod Kanta«]: Milutin Stanisavac. IZ ISKUSTVA MISLJENJA. EVROPSKI NIHILIZEM. Branko Despot. 1969] . Jean Beaufret: Rugovor pod kestenom. • Sadr!aj: Prevladavanje metafizike.e to »filozojija. 369. VAGA I TIJEK. U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA. [Pjesme]. str. 1972. 175. 147. . 13. Nietzscheova rijel!::tBog je mrtave.. 9. 39. Cassirera. Pfullingen 1967] 5. Prevedel: Ivan Urbancic. UVOD U METAFlZoIKU. 226. str. !Prevod 'i predgovor [»Kant i Heidegger iIi o konaenost].Studentski centar Sveucili!ita u Zagrebu. [uillet-septembre. (Vidokrug Martina Hei:deggera)«]: Branam Despot. Neske Verlag. . Sto . Opusoula 1. . Taka. :tMladash.Centar za drustvene djelatnosti RK SOH Zagreb.jenja. Okret [Die Kehre. 12. . 4. 8° Blblioteka: SazveZ4a. 193-247)]. Iz dela: Die Technik und die Kehre.I. Ttibingen. MISLJ'ENJE I PEVANJE. Zagreb 1958.Gradenje. GUnther Neske. 8° * Saddaj: Iz iskustva mi§J. Sv. CXXXIX . 1982. Max Niemeyer Verlag. POLJSKA STAZA. Zagreb 1958. Frankfurt aiM. Auflage. Vittorio Klostermann. Knj. Kolo prvo. Pogovor (Branko Despot) 6. Phanomenologie und Theologie. stanovanje. Vittorio Klostermann. Zbirka »Misel in cas«. PfuLllingen]. Archives de philosophie. Zagreb 1958. Preveo: Vanja Sutltc. :tMatica hrvatskae. Iz: Die Technik und die Kehre. . 254. Josip Brkie. :tMatica brvatskae. Heideggera i E.

41. Les Essais. 285-291. . XIXI. 208-219]. 24. str. Pesma. Problemi. 236. br. Perspektive. 63] 17.Uj Symposion. Hegelov pojam Iskustva. Pitanja. 481. U: PANORAMA SAVREMENIH IDEJA. Prevedel: Ivan Urbaneie. 148-153]. Odlomak. VII). 5. (4. Prevedel: Prlmoz Kozak. VII). Zehnte. Polja. 39. 18. Preveo: Vlastimir Dakovic. 155-178. str.29.' 1965. IV/1972. Frankfurt am Main. 481. M. U redakciji Gaetana Pikona.Stevanovic: FILOZOFIJA.Gledista. Beograd 1960. VII). [Prevod § 32. Hdlderlrn i bit pjesnistva. 361-369. Delo. Zweite A1lIflage. (18. Preveo: Bozldar Zec. . I. . Xl1969. 867-883. VII). kol. . U zbomiku: FENOMENOLOGIJA. Protiv »humanizma«. X11I/1972. 36. Preveo: Milovan Boskovic. Fenomenologijska metoda. 33. Niemeyer Verlag.Problemi. (18. 9. Tiib1ngen. 11-12. 0 humanizmu. Telegram. . Delo. 28. 1972. A humanizmrusr6l. »Kosmos«. XIX/1973. 95-135. Beograd 1960. Filozof d treci rajh.Problemi. [Iz: »Holzwege«. " [Prevod §§ 42-43 iz dela: Kant und das Problem der Metaphysik. . 613-626. prev. Frankfurt am Main.Uj Symposion. 10. str. 513-529. 421-441. XIX/1973. [Iz: Uber den Humanismus] 19. 1938] 16. Iz pisma »0 humanizmu«. Nietzscheova rijec: Bog je mrtav. 35. 45. 1/1970. 11111962-63. . 116--144. Preveo: MilutLn Stanisavac. CXLI . 42. H. 18. Razumevanje i izlaganje.15. Preveo: Dusan Travar.Studentski list. Preveo: Jovica Acin.Telegram. 1971. Tiibingen.Knjizevna ree. predgovor i komentari: Milan Damnjanovlc. Prevedel: Plrlmoz) Kozak.Telegram. Kraj filozofije i zadaca miSljenja. 4Q---41. Odlomak. 1172-1184. 6. »Nolit«. 44. Preveo: DaniIo Pejovic. Preveo: Josip Brkic. Preveo: Vlastimir Dakovie. Preveo: Jovica Aein. U: PANORAMA SAVREMENIH !DEJA. 41. Izvir umetniskega dela. 10. 5-6. 1971. IX. XV1I1961. »Kosmos«. Prevedel: Primos Kozak. Moj put u fenomenologiju. . IV). 11. Tiibingen. 27.st. S. 1980-1990.Telegram. 580582. 1971. GalHmard. S. S. Nietzsche. 40. Verstehen und Auslegung iz: Sein und Zeit. 1963. Doba podobe sveta. Uvod u metafiziku. knj.Forum. 10. 4-5. 26. Preveo: Zvonimir Mrkonjic. 22. str. Student. 481. Izbor. 21. Metafizika prisutnog bitka (ljudske egzistencije) kao fundamentalna ontologija. Preveo: Danilo Pejovic. Izvir urnetniskega dela. 7-8. IV. 89-93. 32. Kaj je to filozofija? Prevedel: Ivan Urbaneie. . . [Qu'est-ce que la metaphysique? Franc. 74-83. Herrneneutieka sltuacija. 1963] 29. Beograd 1973. Prevedel: Ivan Urbancie. Razmejitev eksistencionalno-ontoloske sovisnosti easovnosti. Perspektive. 39. . 43. XXXViII!1973. [Pjesma].Problemi ViII/1'969 81-82 671---674. [Iz dela: Sein und Zeit. 2. X/1969.Uj Symposion. VI! 1968. U redakciji Gaetana Pikona. 0 biti istlne. " . 20. 23. whitt in svetnega casa ot Hegelovega dojetja med easom in duhom. XXVIII 1972. Sta je metafizika? Prevela: Dobrila Stosic. [Prevod § 7 iz dela: Sein und Zeit.1973. 37. 481. 11111965. CXL 31. 1315-1319. Preveo: Boris Hudoletnjak. Odlomak. XXIV/1978. 10-11.Knjizevnost. X11969. 269-281. 1957]. Preveo: Vlastimir Dakovic. (3. 474-486. Preveo: Milan Damnjanovic. U zborniku: SAVREMENA FILOZOFIJA »Rad« Beograd 1970. 350--351. II196O---Q1. 59. 1951. 34. Bit in cas. Preveo: I. 171. Kaj je metafizika. Egzistencijalna skica nekog pravog bivanja do smrti. Pismo 0 humanizmu. 11/1961-62. Beograd 1975. (18. 38. 22. [Iz: Fontaine. U: Zajecaranovic . 4. 308309. Ideje. str. Perspektive. X/1969. IV11960. unveranderte Auflage. 49-101. S. Corbin. 84-88. 20. 61. 25. Polja. 6. 10. 30. . Prevela: Jelena Matic. paragraf 82.7-39]. 14-16. IV). Let es ida. (18. LV. Preveo: Jovica Acin. 72-76. . . 486-492. [Iz knjige: Zur Sache des Denkens] Odredba covekove egzistencije. V/1976. kni. Iz Iskustva misljenja. Preveo: Boris Hudoletnjak.

miSljenje. 1213. S. XXV. 60. Freiburg i. Der Ersatz der allgemeinen Menschheit bei Scheler. »Veseldn Masle~a«. B]. 3-4.. Neske Verlag. [Iz knjige: »Die Grundprobleme der Phitnomenologie«. 370-373. Preveli: Marina Mihailovic i SlaVOmiT AIIltOlllijevic. Heidegger und C. MOGUCNOST. Pismo 0 humanizmu. 128 Seiten. Put ka jeziku. 56.46. 49. 0 humanizmu. 444459. 138. Preveo: Jovica Acin. Preveo: Danilo Pejovle. 61. U k!njizi: UVOD U iNIETZSCHEA. 58-70. Opustenost. Verlag V.Gradae. II. [Das Ende der Philosophie und die Aufabe des Denkens]. Odlomei lz dela. 1. SLOBODA.Theoria. 1967] 51.Liea. Frankfurt am Main. 1975. 2IDr Antropologle Martin Heideggers. . . 1975]. Pfullingen. 47. Pfulllngen. J. IV. [Iz dela: Der europitische Nihilismus. XXViI1I. 1978. Mi~ljenje. Marlin: Die Verwirklichung des Menschen. 55. 19-25. 232-233. Gradnja. 1-4. 75-86. Kordie. Buber. 7-31]. 1978. 11/1937. str. Pfullingen.U: SUVREMENA FILOZOFIJA ZAIPADA. Pismo Jeanu Beaufretu. 64. 1938 63. 5-14]. 10. . 1160-1170.Philosophia (Beograd). .Polia. X/1980. CXLII 58. 1II/1938.Philosophia (Beograd). [Iz: Vber den Humanismus. Preveo: T. Preveo: Bozidar Zec. [Iz dela: Vortritge und Au/sittze. 52. Schmidt. LXXII. 114-133. Kraj filozo£ije i zadaca mi~ljenja. Poljski put. Sta je metafizika? Prevela: Nada Gadanski. [Vidi odeljke: HI. 0 bLU istine.U knjizi Borisa Kalina: POVIJEST FILOZOFIJE sa odabranim tekstovima filozofa. 84 str. 10-11. . str. Nietzscheova metafizika. Pfullingen. Pojam filozofije. . 167-178.] 1942 65. Skolska knjiga. 332-333. str. 1311-1316. II). 35-36. Sarajevo. 269-284. {VIII.Dijalog. Preveo: Josip BI1kic. Stanovanje. H. . Centar za kulturnu djelatnost SSO. XXIV/1978. Schoeps. XXV/1979. 1979.Philosophia (Beograd). Ljubljana 1942. [Iz dela: Unterweges zur Spraehe. 48.. 50. 125-131. Centar za kulturnu djelatnost SSOZagreb. Frankfurt am Main. 289-331. Karl: Die Einheit und die Verschiedenheit der Menschen. Hrestomatiia etitkih tekstova. Preveo: Ivan N. . 289-308. 3-4. . 1967] 53. 5. Preveo: Sime Vranlc. 282-283. Preveo: Miroslav ProkopijeV'ic. CXLIll . Inauguralna disertacija. 59. str. Priredio i preveo: Sime Vranic. Preveo: Vlastimir Dakovie. Iknj. Zur Philosophie Martin Heideggers. XXXVl/1981. .Owith. Zagreb. Klostermann. I. Zagreb 1980.U zborniku: CEMU JOS FILOZOFIJA. Die Negation der allgemeinen »Menschheit« bei Scheler. Stvar. 4. Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnic.: Tragisehe Existenz. 1977. 201-223. [Iz dela: Vortritge und Au/sittze. str. 142145. . 12. U zborniku: EGZISTENCIJA. 7-8. (10. Ill. 54. Gradenje. 1951]. Priredio: Kasim Prohie. 1976. 111/1938. Preveo: Dariilo Pejovie. Pandiic Vladimir fra Krurno: Problem istine u /ilozofiji MARTINA HEIDEGGERA. kn]. Preveo: BozLdar Zec. Zagreb 1979. 9-26].Nova revija. 1982. 1903-1918.Vidiei.Knjizevnost. Paris. . IX/1980. 11/1983. »Na1cladni zavod Matice hrvatske«. str. VII/1980. 57.1-4. Filozofija i pogled na svet. . Hans-Joachim: Tragische Enstenz. Seminar u Le Thoro. Heidegger und Schmidt. S. Delo. II. 1978. stanovanje. 1982. Preveo: Bozidar Zec. Knjizevna ret. XXVIII/1982.Polia. Herdersche Verlagsanstalt. Evropski nfhlhzam. Bemerkungen zu einem Buch tiber die Philosophie Marlin Heideggers. . [Iz: Gelassenhelt. ['Prilkaz knjige: Alfred Delp S. LITERATURA 0 MARTINU HEIDEGGERU 1937 62.

77. F(rance): Nova disertacija iz filozofije. 2ivot. Dr phil. 2. 1952 70.Republika. 1958 74. (Kierkegaard Heidegger Sartre). Zagreb 1959).br. . (»Mladost«. 7]. Marijan: Egzistencijalizam. 6. Vidovie. 1958. »Mladost«. 343. Zagreb 1959. 3. str. Damnjanovie. 11-12. .Delo. 5-6. »Matica hrvatska«. . Nova rfilozofska rasprava. Gr lic. . [Povodom knjige Martina Heideggera: Einfiihrung die Met:aphysik. [Isto u: Hrvatsko pravo (Mostar). . Dragan M. 1959 80. 79.br. Tiibingen. 15~ 1951 69. . Veber. Sartra.: Egzistencijalizam K. Supek. 58-105. Heideggerovo mi§ljenje bitka i Pregled. 58. 559-565. str. 1. Danilo: Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti. str. Martin Hajdeger: 0 biti umje1nosti. Zareb 1958. Ljubljana. Kruno: Problem istine u filozofiji Martina Heideggera. 1950. Nedeljkovie. . Dr phil. (Doktorska disertacija). G. 127-128. 85. Zarko: Heidegger obnavlja ontolosku estetiku.Filo%ofija. P. [Vidi: Hajdegerovo gledi§te (103-105)] 82. V(anja): Martin Heidegger: Bitak i vrijeme. 697-701. 7--8. Milan: 0 umetnleko] i logi&oj istini. 83.Prisutnosti. 84. Pandzic Vladimir ira Kruno: Problem istine u filozofiji Martina Heideggera.Pregled. str. . . 28-29. . -Filozofija. V1I1950. 439--453. 9. Prevedel: Taras Kermauner. Dusan: Martin Hajdeger. XIV/1958. 78. Vl11I1956. X/1960. (14. Ljubljana 1960. IV/1958.U kinjizi: Rudi Supek. 7--8. X1I1959. 1942. Gyorgy: RAZKROJ UMA.Novi list.1943 65a. Ljubljana 1942. 395-413. Vanja: Martin Heidegger.Republika. B(onifac): Ateisti~ki egzistencijalizam (Heidegger . 0111959. Danilo: Razgovor s Martinom Heideggerom. Pandzic P. Danko: Biljeska 0 piscu [Martinu Heideggeru]. 14. X Bitak i vrijeme CXLV 1954 71. Danilo: Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti. X/1954. S(utlic).»Cankarjeva zalozbae. LIVI . Raspudic. Petrovic. X1/1959. Jeremie. 1957 73. 1951. EGZISTENCIJALIZAM I DEKADENCIJA. 2919. G(ajo): Heideggerov uvod u filozofiju. XIV/1958. Vanja: Egzistencijalisticka filozofija Martina Hei:deggera. 76. str. VlII/1959.U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOV A. Milan: Prevod Hajdegera.Mogucnosti. 68. . . Zagreb. Sutlic. Sutlie. 639. Damnianovie. 12. Slovenec. 155-157. 25-79. Vanja: Martin Heidegger. 11111943. Zagreb. 21-47. Vidovie. M. 9. 1-4. 1957. Rudi: Savremeni egztstencijalizarn: Heidegger i Sartre. Damnjanovle. 1957. 1953]. str. 1950 67. 81. Tiibingen. Badrov. 1960 86.Pogovor lmjizi Martina Heideggera: 0 BITI UMJETNOSTI. X). Pejovie. 84. 171.U knjizi: SAVREMENA FILOZOFIJA ZAPADA.Republika. . . Sutlie. V/1958. 87. Lukacs. Milan: Ontoloski problem u savremenoj estetici. (27. Jaspersa. LXX1I1943. Hajdegera i Z. 66. Preve1i: Danilo Pejovle i Danko Grlie. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Sutlie. Beograd 1952.Dobri pastir. 111/1959. . Pot iracionalizma od Schellinga do Hitlerja. 7. in 1956 72. str. [0 Heideggerovom shvatanju umetnosti] 75. 988-989. 7--8. 31~19. Pejovic. 99-108. . Zarko: Heldegger 0 umjetnosti. 11/1943.Pregled. CXLIV Politika.Sartre). Vanja: Martin »sudbina Zapada«. TkaiCic. 10. Narodni list. XI). str. Matica hrvatska. Pejovlc. 84-101. 2. 179-190.

XI). Preveo: Vlastimir Dakovic.• Vidi odeliak V: 2ivljenska filozofija v dobi srelatlvne ustalltve« (Scheler). 46Q------. VoIfgang: Egzistencijalna ontologija. Glusl:evic. 96. . Zagorka: Hajdegerovo shvatanje lil:nosti. 91. 489-523. . Gajo: Marx.~No1itc. Gajo: Hajdeger i problem . 105.U knjizi: PRAGMATIZAM I SAVREMENA FILOZOFIJA. 4. Beograd 1966. K(ozak). XV/1962. 78. 1(4. Lukacs. Majer.193. . Na§i r«zgledi. Preveo: Milan Damnjanovie. Forum. 89. . Pepeljava sreda parazitslkog subiektavlzma (Hajdeger i Jaspers). 1. PeSic~lubovic. 104. 1961 92. 43-62. str. Zoran: Allemann Beda: "Holderlin und Heidegger«. Rudolf. str. Miladin: Fenomenoloska metoda u filozofiji egzistencije. 1. 11-12.Perspektive. Abdulah: Martin Heidegger i problem destrukcije metafizil:kesudbine l:ovjEika. 111/1966. [0 Heideggeru str.Praxis. Petrovic. 4. 2ivotic. 1965 101. 103-114. Bosnjak. . Beograd 1966. 11-39. U knjizi: GLAVNE STRUJE SAVREMENE FILOZOFlJE [HAUPTSTROMUNGEN DER GEGENW ARTSPHILOSOPffiE]. 100. 1962. 563-585. Petrovic. Put iracionalizma od Seltnga do Hitlera.U knjizi: PROBLEMI SAVREMENE TEORIJE LICNOSTI. 90. 88. »Nolitc.Od. VlI/1961. 37-38.Problemi. 1. Abdulah: Govor vrijeme svijet kao bit l:ovjeka. Sarl:evic. I/1960-61. Jaspers).473. VI: Pepelnlena sreda parazitskega subjektivizma (Heidegger. Martin Hajdeger. Gajo: Praksa i bivstvovanje.fundamentalne ontologije. IV/1967. Roze: Martin Heidegger. . U redakciji Gaetana Pikona. Teori. 2. 5-34. Sarl:evic. 151-184. 161-196. Gyorgy: RAZARANJE UMA. Beograd 1960. 93. . I.72. • Vidi odeljak: Problem logosa u interpretaciji Martina Heideggera (57-62). * Vidi odeljke: V. 1963 98. Veljko: Fenomenologija bezzavil:ajnosti Martina Hajdegera. Martin Heidegger i bit modernog tehniziranja svijeta. CXLVI 1966 102. metoda in pomen filozofije Martina Heideggerja. 21. Korac. Filozofija zivota »relativne stabilizacije« (Seler). . 97. »Nolitc. 95. 26-30].Filozofijo. Branko: Problem logosa u greko] filozofiji. 99. [Vcidiodeljak: Martin Hajdeger (69-75)].Knji~evnost.Putevi. 1. Petrovic. Prevela: Dobrila Stosic. 509-512. str. 88a. 7Q------. Ivan: Predmet. 21-34.Filozo/ija.»Kultura«. Pesle-Golubovic. [Vidi odeljke V i VI (29-34)]. XVI/1961. Korac. 60-87.Filozojija. i 15. 6. »Kulturae. 9Q------. knj. 16Q------. 221-228. Beograd 1962. . 3-18.Radovi Filozofskog f«kulteta u Sarajevu. Pejovic. 1962 94. Miladin: Martin Hajdeger. . 2ivotic. 106. CXLVII . 15-32. Urbancil:. IV/1960. 1. Beograd 1962. 117. Kajoa. . . (Heidegger i Sartre). I/ 1964. Boris: Heidegger »mislec blti«. XII/1963. 1964 99a. VIII/1964. 1963. 103. »Kosmos«. 4. Stegmiler. 112-113.Savremene filozofske teme. Veljko: Problemi i stremljenja savremene gradanske filozofije. IV/1960.ek. XXXIII. VI. 1559-1572. IV/1966. IV/1965. Predgovor knjizi Volfganga Stegmilera: GLAVNE STRUJE SAVREMENE FILOZOFIJE [HAUPTSTROMUNGEN DER GEGENWARTSPHILOSOPHIE]. knj. 1. 496-497. IV/1960. . Branko: Ob vprasanju Heideggerja prt nas in za nas. . Heidegger Revaj Na§e teme. Danilo: Martin Heidegger. Ptrhnoz): Ob Heideggerjevi razpravi Doba podobe sveta. U: PANORAMA SAVREMENIH !DEJA.a in praksa.1. str. IX. 5. Zagorka: EgzistencijaMstil:ka ontologija l:oveka. . str. Beograd 1966.

Boris: Martin Heidegger. Preyeo: Vlastimir Dakovic. S. 129. "Zora«. 5-6. Danilo: Egzi:stencija1izam i egzistencijalna ontologija. 121. . . VII). 481. 109. 2. 1970. Blaaenka: Kostas Axelos: Einfuhrung in ein kiinftiges Denken. XVI 1971. str. 1967. 5-6. 115a Richardson.PogLedi. 845-84. 110--112. Dusko: Ka samostalnosti filozofije. XVI! 1968. . 481. Despot. 125. str. 289-292. Preveo: Franjo Zenko. 112. 5. . 124. str. VIIII1971. IV/1969. U knjizi: SISTEM I EGZISTENCIJA.U knj1zi: Korac . Gvido: Hajdegerova misao. 1970. Xl1969. de Gruyter Verlag. XI). 1969. 1-2. Hudoletnjak. 128--138.Kutturni rednik. . 114.Pavlovic: ISTORIJA FILOZOFIJE. »Zora«. . Pejovic. 73-137. Zivotic.Nase teme. Medved.U knjizi: SISTEM I EGZISTENCIJA. II. 1970 Hannah: Martin Heidegger navrsio je osamde117.1968.Filozofske studije. Despot. 1969. 2. 263-286. . 3. U knjizi : SISTEM I EGZISTENCIJA. 1971 127.Praxis.U: SAVREMENA ESTETIKA [L'ESTHETIQUE CONTEMPORAINE]. Miladin: Hajdegerova kritika metafizike. Pejovic. [Iz casopilSa: »MeJ:ikur«. Zoran: Devet metodoloskih beleski. 11. Andrej: Problematika srnrti pri Martinu Heideggeru in Karlu Jaspersu. Pejovic. V/1970. . 102-105. 22-23.»rnislec biti«. 7. Ljubljana 1967. Tiibingen 1966. [Vidi odeljak: Martin Heidegger: EgzistencijaHzam i knjizevno delo (433-441)J. VII). J. Tribuna. Auflage. Vejnovic. I. XI). Danilo: Razgovor s Martinom Heideggerom. 1082-1103. Cankarjeva zalofba. Majer. 119. U knjizi: POVIJEST FILOZOFIJE. Filozofija. Petrovic. Zagreb 1970. Koautor: Joze Raspotnik [povodom elanka Andreja Medveda: PomankLjivosti Pirjevi!eve interpretacije Heideggera] 1968 110. 120. Preveo: Ante Stamae.Sodobnost. 415.1967 107. Gajo: Izreka Hajdegera. Nevenka: Martin Heidegger. [Iz knjige: Einfilhrung in ein kilnjtiges DenkenJ 128. 126. Praxis. Kostas: Marx i Heidegger. 194-197. 1970--1998. 67-78. str.Predgovor Heideggerovoj knjizi: IZABRANE RASPRAVE. Beograd 1968. IV/1967. 5-92. 6. (18. Nolit. . 468-485. Radojica: Egzistencijalizam protiv humanizrna. 122. 403-470. Damnjanovic. XIII. »Skolska knjiga«. Arendt set godina. »Zora«. str. Danilo: Pjesnistvo i misljenje bitka. Petrovic. 133-146.Praxis. 1969 115. 95-115. Axelos. Tautovic. Zizek. unverand. Sreten: Cemu pesnici u oskudno vreme. Preveo: Boris Hiudoletnjak. . str . Zagreb 1970. XVII/1968. Treci program Radio Beograda.Zivotic . 258/1970].Praxis. Treci program Radio Beograda. Martin Heidegger . Zivotic. 116-127. Slavoj: Pomankljivosti. 111. 2. Zagreb 1970. Miladin: Martin Hajdeger. TeLegram. XXIII/1970. 113. TeLegram. 11/1970. . Kos. CXLIX . Branko: Sto jest pitanje? .Tribuna. str. 1967/1968. 3.Preveo: Ante Stamae. Boris: Heidegger . Martin Hajdeger: Doba slike svijeta. Morpurgo-Taljabue. W. Beograd 1970. VIII/1971. 1970. Zivotic. (4.. Konstantinovic. . Max Niemeyer Verlag. Putokaz budueem misljenju. 116. M(ilan): Ernst Tugendhat: Der WahrheitsbegriM bei Husserl und Heidegger. 1969. (27. (18. W. 781-798. CXLVIII 118. 'I'eoretiearl nemaeke nauke 0 knjizevnoS'ti.Koraci (Kragujevac). Janko: Heidegger in Slovenci. .Doba slike svijeta. 113-125.: »Obrat« u Heideggerovom misljenju. Zagreb 1969. Cizmic-Marovic. Miladin: Hajdegerovo shvatanje bica i bitnog misljenja. Zagreb. . (0 estetiekim pogledima poznog Selinga i Hajdegera). 108. Zagreb 1968. 25-30. 123.

Heidegger: Bitak i vrijeme. Milovan: Jedna prolegomena za razumevanje Hajdegerove filozofije. 5-27. 1. Vitomir: Hajdegerova odredba ljudske egzistencije. [0 Heideggerovom shvatanju hermeneutike] 156. Zajel:aranovic. Misl:evic. 155156. Posavec. 136. Zagreb 1972. 139. Telegram. . Borut: Od znacenia »po sebi« do »bica«. Centar za drustvene djelatnosti SSOH. Kos. . Pihler. 1972 135. VIII/1971. tm. str. Zagreb 1972. 164-166. 67-79. 1973. Aussprachen zum 80. Prevela: Jelena Zuppa. 70. Lucien: Heidegger i Lukacs. Preveo: Lazar Carnic. Preveo: Vlastimir Dakovie.Kulturni radnik. 1972. paragraf: 16). 149.Delo. Xl1973. 54. 5. 1971. Preveo: Hotimir Burger. Urbancie. Ivan: Bit nihilizma kao bit metafizike. 339-340. Zarko: »Uvod u Heideggera«. 1971. . Janko: Martin Heidegger. 4. Kostas: 0 Marxu i Heideggeru. 572-573. 35--42. 1. XXVII 1972. Petrovic. Heidegger in njegovi slovenski epigoni.m Radio-Beograda. 143-216. II). Branko: Sto jest pitanje. Gajo: Mladi Heidegger. Majer. .Knjizevna res.pesnistvo/mlsl] enj e). V). 31-39.Borba. 3-16. Milovan: Mogucl znaca] i smisao Hajdegerove filozofije. . 151. 17-24. Brujic. U knjizi: FILOZOFIJA. September 1969.Uj Symposion. 32. Kostas: Marx i Heidegger. IXl1972. 159. 1972. 'Preveo: Franjo Zenko. 157. 142. (Vidokrug Martina Heideggera). 246-249. 1320--1337. Beograd. 137. Preveo: Franjo Zenko. Preveo: R.kot bistvo metafizike. Hribar. . Nenad: Marlin Heidegger: 26. VIIII1971. 103-126. IIII1972. Tine: Zev hermeneutickog kruga. 1972.Kulturni radnik. 11. XXV/1972. 51-65. Puhovski. II.Kulturni radnik. Sukl. IV/1973. Olga: Hajdegerova analitika bivstvovanja. str. 67.Anthropos. 138. Predgovor Heideggerovoj knjizi: EVROPSKI NIHILIZEM. XXIII. (Fragment 0 Hajdegeru . 5-6. Nenad: Politika i svijet. 148. [Iz casoplsa: L'Homme et la societe«. Messkirch (1969).1469-1482.: Kancepcija avtentienega zivljenja pri Martinu Heideggeru. 146.Pogovor lrnjizi: UVOD U HEIDEGGERA. 3--4. Pihler. 145. 153. Ivan: Bistvo nihilizma . 508--523. Cankarjeva zalozba. Despot. 106--133. 140.Vidici. p. . 157. 16. Gligorije Stevanovic. Bozinovie. 285-286. . Vul:ic. »Stvarnost«. 133. 5--6. Acin. Jovica: Pitanje »drugog pocetka«. 3-4. . 1. . IX/1972. 4-5.Teorija in praksa. Borut: Adornova kritika Heideggerovega temelinega Ishodisca . Valter: Hajdeger i metafizika. 41--66.U knjizi: UVOD U BUDUCE MISLJENJE. Branka: Povijesni obrat kao smisao obrata u misli Martina Heideggera. 134. XIXl1973. Ideje. »Stvarnost«. 1972. (12. Bela: Martin Heidegger filozofijallllk fO vonasai. 493-505. Goldmann. str. Ljubljana. (9. XIV11973. GrIle. 147.130. 131. Treci progra. Prevela: Marija Mitrovic. 1. . [Vidi odeljaik: Metafizicke reminiscencije (Hegel i Heidegger) (205-211)].1972.Ideje. 143. 193-211]. Axelos. str. str. 65-73. Praxis.Delo. VII. . Danko: Martin Heidegger. {M. Geburtstag. XIXl1973. 389. Filozofske studije. . Majer. LI/. . 152. Zunjic. Bozmovic. Beograd 1973.ontoloske diference. Boris: Hajdeger i njegovi slovenackl epigoni. 8--9.U leksikonu: FILOZOFIJA. »Interpres«. . 154. Kostas: Pitanje kraja povijesti.Knjizevna kritika.Praxis.Praxis. str. 132. 1972. [0 filozofiji Martina Heideggera] 158. 11-12. Tadeusz M. 141. . 13. XIXl1973. CLl . Slobodan: Elejska teorija biea. . 10.U knjizi: TEMELJI FILOZOFIJE. U lrnjizi:UVOD U BUDUCE MISLJENJE. 1973. 128--136. 1971. Jaroszewski. Praxis. Gledista. Urbancie. I-II. . S. Goldmann. XIV/1972. . (26. Zvonko: 0 kraju filozofije u djelu Martina Heideggera. Prevedel: Frane Jerman. Zagreb 1972. Misl:evic. . Axelos. str. Boris: Semenj nlcevosti. IV11973. II/1972. Axelos. Ljubljana 1971. 137-144. Bimel. . Preveo: Ivan Vejvoda. 144. 359--414. Zagreb. 13-51. 155. CL 1973 150.Delo. Lucien: Lukacs i Heidegger. 2.

Bela: Heidegger filozofiaWrteneti helye es hatasa a nyugat . 101-122. . Preveo: Vanja Sutlie. . REALNOST I SLOBODA. str. Danko: Igra kao estetski problem [Spiel als asthetisches Problem]. 1975. U Heideggerovoj knjizi: IZ ISKUSTVA MISLJENJA. . Sarajevo. 8. str. 354-358. Lucien: LUKAC I HAJDEGER. 170. str. [Objavljeno u: »Frankfurter Allgemeine Zeitungx-u u povodu 85. Radojica: Egzistencijalizam protiv humanizrna. 13. Priredio i objavio: Jusef Isagpur.Kritike i polemike. 175. 6. REALNOST I SLOBODA. »Nolite. Dakovic. Preveo: Zvonimir Mrkonjie. Fundamentalna ontologija Martina Hajdegera. str. . Beograd 1976. Kirn. [Vidi odeljak: Martin Heidegger i neki fenomeni u igri umjetnika (235-236)] 171. 22605. Preveo: Simo Vulinovie. 37-68. 181. 172. Jeger. 147-149. Gadamer. 143-145]. Kolakovski. Hans Georg: Sarno suputnik zna da ima put.Enver: Lucien Goldmann: Lukae i Hajdeger. 22. 7581. 169. . 161. Uj Syposion. . 29. Obrt u filozofiji Martina Hajdegera. XVIIl1973. Milan: Hermeneutieka fenomenologija Martina Hajdegera. Marksizam u svetu. . Beograd 1975. Problemi. 3. str. 180. Tautovie. 120. Preveo: Milan Tabakovic.mevanja tehni- 1974 163. Hajdegerov odnos prema metafizici. 1975. VIII/1976. Sukl.U knjizi: EGZISTENCIJA. 174. 1976 173. 128.europai fil6zofiara es irodalornra.FUozofske studije. U zborniku: FENOMENOLOGIJA. Kulturni radnik. 168. Zagreb 1976. . 165. 65-100. (13. XXI/1976. Beograd 1974. 166. 162. 89-111. 32-61. Drau:f. 177. Miladin: Bice i egzistencija. 1976. Bofre. Zivotic. »Nolit«. Le seuH. Landgrebe. 191-240. BIGZ. str. Zivotic. str. 10.Lica. Prevela: Nadezda Cai::inovii::-Puhovsiki.Knjizevna kritika. Beograd 1976. [0 Martinu Heideggeru vidi na str.160. Filozofska biblioteka. Predgovor: dr Sreten Petrovic. Marko: Clovek . II/1975. X). . GrIlc. Posebno izdanje i::asopisa »Ideje«. Ludwig: SUVREMENA FILOZOFIJA [PHILOSOPHIE DER GEGENWART]. 99--105.PoHtika. Lucie. Pavicevlc. Prevela: Jasna Ban. Zunjic. .Filozofija. Lesek: Povodom smrtl Martina Hajdegera. 31-39. Zagreb 1969. 293-295. [Vidi odeljke: Heideggerjevo razumevanje tehnike (4851). [Povodom smrti filozofa] 176. Divjak. (prispevek k razrnisljanju 0 Heideggerjevom delu »Bit in cas«). 266--268. 1975 167.U knjizi: NE. BIGZ. 1976. Cotten. 126-131. XII/1974.TreCi program Radio-Begrada. Preveo: Petar Vujicic. Darnnjanovic.Polja. XIl1976. Vuko: Hajdegerova odredba Ijudske egzistencije. VIV1975. 1-32. »Veselin Maslesa«. Andrej: Marx in nekatera noveisa filozofska razumevanja tehnike.Kultura. . str. 190. CUI 179. Darnnjanovic. Milan: Bice i istina. Beograd 1973. Slobodan: Heidegger i problem antropologije. str. Zan: Razgovor pod kestenom. Da Ii je Heideggerova kritika antropologije doista »odluena« za razmatranje »pitanja 0 i::oveku«. Miladin: Bitno misljenje ~ istina. HI-IV. "Prev'ajanje« ke v marksisticno Heideggerjevog zavest (51-62)]. Beograd 1974. »Ecrivains de toujours«. VI/1975. Milka: Martin Hajdeger: Uvod u metafiziku. 3--4. 210-211. 29. 178. (9. Hans: Hajdeger i umjetnicko djelo. 89--100. 98-100. Beograd 1976. Jean-Pierre: Heidegger. 40-45.Anthropos. XXVIljl974.Student. IX). CLlll .U knjizi: OSNOVI ETIKE. LXXIII/1976. . Beograd 1973. 96--115. Ursie. 49-52. 1. ColI. Posmrtni fragmenti. Martin Hajdeger: Doba slike svijeta. . 1976.U knjizi: EGZISTENCIJA. godisnjice Martina He1deggera] 164. Nenad: Martin Heidegger: Uvod u metafiziku.pastir biti. . Goldmann. Slobodan: Martin Hajdeger. Posebno izdanje i::asopisa »Ideje«. razu. Beograd 1976.

XXX/1977.U knjizi: MUDROST ZAPADA [WISDOM OF THE WEST]. VIII. Beograd 1976. Hajdeger i greki svet (194-206). (15.Delo.U knjizi Zana Bofrea: UVOD U FILOZOFIJU EGZISTENCIJE. 200. str. • [Isto u zborniku: RANI HAJDEGER. XXIII/1977. 173-174. Branko: »Bistvo resnice je resnica bistva«. Laszlo: Kritikai jegyzetek Heidegger halalara _ Magyar Sz6.Delo. Dominik .Knjizevna ree. U knjizi: GOVOR DRUGOGA. Gajo: Praksa i bivstvovanje. XXV/1976. . . Tomovic. 10--12. 198. Urbancic. str. Beograd.U knjizi: FILOZOFIJA I MARKSIZAM. . 193-219]. 153. L'Bian. . 87. 12. 14. . Bosnjak.Dialogi. 203. . Anemari: Znaea] »Bivstva i vremena« za zasnivanje teologije. i 88. 3. . Dijalog. UVOD U FILOZOFSKO MISLJENJE I RJECNIK. Rudolf. 177-190. . Marija: geru in Jaspersu. Zarko: Martin Heidegger: Uvod u metafiziku. Basta. 207-211. »Vuk Karadzic«. Problem nica in smrti pri Heideg. Sutlie. Zan: Martin Hajdeger. (Uz knjigu Lisjena Goldmana: Lukae i Hajdeger. 177-194. Branko: Heideggerovo odredenje filozofije.Kulturni radnik. Ivan: Kaj Heidegger pravzaprav misli? Nasi razgledi. . 147-148. Bimel Valter: 0 kompoziciji i jedinstVlll Hajdegerovog dela ~Holzwege«. 149-174. Bele§ka 0 Huserlu \ Hajdegeru (219-252). 1/1977. 75-84.Ovdje. [0 Martinu Heideggeru (165-170)].. 1977. [Povodom smrti Martina Heideggera] 188. 10350. VI). Sreten: Predgovor knjizi Lisjena Goldmana: LUKAC I HAJDEGER. Preveo: Dragan Stojanovic. Egzi'Stencijalna filozofija Martina Hajdegera. Vjekoslav: Filozofski notes. (10. »Vuk KaradZic«.Marksistieke teme. 2. Ogledi iz filozofske hermeneutike. BIGZ. (Iz prethistorije »Sein und Zeit«-a). . XXV /1976. _ Ideje. Gajo: Izvanvremenski problemi i metcdieka svijest filozofije. 303-304. Russell. Bertrand: Heidegger. Uvodna napomena uz razgovor s Heideggerom. XlXi1976. XI). 1411-1414. 204. Branislav: Heideggerovo pitanje 0 tehnici. . V 1976. BIGZ Beograd 1977. 86. (Dijalog sa samim sobom u prisustvu Martina Heideggera). VII/1976. _ Naii razgledi. 191. Ante: Martin Heidegger: Uvod u metafizilru. BIGZ. 184. 370. Zagreb 1976.Kulturni radnik. Vegel. Beograd 1977. Beograd 1977. Ratko: Lukae viden u jednom poredenju. . [Vidi odeljak III: Martin Heidegger: Uvod u meta/iziku. [0 Heideggeru] 201.Vjesnik. 193.182. 14. Delo. 207. Petrovic. 1. 187-190]. 1976). S(lobodan): Martin Hajdeger. Er1k: Dvanaest pitanja upucenih Zanu Bofreu 0 Martinu Hajdegeru. . • Sadrz! odeljke: Martin Hajdeger i problem istine (153194). 123-132. XXXVII! 1976. 85-109. Zagreb 1977. 2. 7-8 459-475. Despot. 31.Naie teme. Puhovski. . Svajncer. Beograd 1979. XXlIIl1977 . 187. Mikecin. Marx. CLV . 205.Kulturnt radnik. 197. 195. Petrovic. str. Zagreb. 290--309]. »Mladost«. 33-51. 202. 155-170. XXIII/1977. Preveo: Dragan Stojanovie. 192. Branko: Filozofija bez metafizike. XII/1976. CLIV 196. Beograd 1976. Delo. VIII/1976. str. 109-114. Bofre. oto: Temporalna interpretacija i hermeneutit'lka filozofija. Getman-Zifert. Preveo: Danilo N. S. Misao 0 ni§t~ u Hajdegerovom delu (208-217). Nenad: Heidegger. Petrovic. X i 10. 190. U knjizi: UVOD U FILOZOFIJU EGZISTENCIJE. 269-301. Beograd 1976. 370-371. . Preveo: Zoran Zec. 4-6. 25-31. XXIl1977 6. 199. Razgovor s Heideggerom 23. rujna 1966. 12. Vanja: Iznimni _fleidegger. 86. 1977. i 25. (5. U knjizi: FILOZOFIJA. 185. Hajdeger viden iz Francuske (255-268). 153-268.D'Ribersi. 135-173. XXXIII/1976. 7-30. str. str. BIGZ. Miscevic. Werner: Misljenje i njegova stvar. 12. Preveo: Zoran Dindic. »Naprijed«. 186. Neskovic. Covic. »Mladost«. »Naprijed«. 1911 194. str. Preveo: Vanja Sutlic. VI/1977. 183. 32. str. str. Beograd 1977. XIXj1976. Preveo: Zoran Zec. 206. XXIIII1977. »Vult Karadzie«. Pegeler. 12. 'Milosevic. VI). [Iz: »Der Spiegel«. 3. 189.

Ideje. [0 filozofiji Martina Heideggera] 214. 298-304.Delo. 11. 7-8. (22. XXIII/1977. 229. [Vidi odeljak: Ishodiste filozofske hermeneutike: Heidegger i Gadamer (145-152). »Rad«. Hermeneutika i Heideggerova spekulativna dijalektika (89-91)]. 222. (6. str. Preveo: Danilo N.tzraz. Volkmann-Schluck. 12. 215. XIX/1978. »Veselin Maslesa«. ausui«. 0 Hajdegerovoj interpretaciji Marksa. 3-4. Sesie. Ivan: Nekoliko marginalija uz pitanje izvora i puta. 210. M(i1ka): Kako misliti Hajdegera. 1978/1979. Aleman. 224. 197-215. .Delo. Sarcevie. Anthropos. 1511-1572. XXIIII1977. Beograd 1979. Miroslav: Putevi recepcije Heideggera. - 228. XXiIII/1977. 211. SMISAO I BESMISAO. XXI/1977. Gesamtausgabe (Ausgabe letzter Band) Vittorio Klostermann Frankfurt 1975. Bogdan: Hajdegerova filozofija smisla. 13-28. (10. Temporalni modeli i njihove logicke implikacije u razlieitim misaonim sistemima. 21-22.Ideje. Miladin: Znaea] fundamentalno-ontoloskog stanovista. Slobodan: Vrijeme . Basta. . Jurinic. [Isto u: RANI HAJDEGER.Politika. str. Priredili Danilo Basta i Dragan Stojanovic. [Vidi odeljak: 6. Sarajevo 1978. Urbancie. Jaspersove beleske 0 Hajdegeru. Karl-Heinz: Egzistencijalna hermeneutika u Hajdegerovom »Bivstvu i vremenu« i zaokret. . Schiissler. ' 220. CLVI 219. 1-15. 11-25. tehnika. David: Heideggerjeva I-II. 12. 218. Beograd 1977]. IV). Schmidt. S. 151-162. 1-2. Mel(:iC. 212. 7-8.208.Theoria. Knji~evna rei'!. Petrovic. Sarcevie. Stojanovic. Preveo: Danilo N. 14. 1978. . Dunja: Heideggerovo bumaeenje Kantove kritike spoznaje iz konteksta fundamentalne ontologije. 213. Hans-Georg: Hajdegerovo otkrice predstrukture razumijevanja. str. (10. . Prokopijevie. 12. XXIII/1977.2. 12. 163-176. LXXIV/1978. VII). Olga: Esteti(:ko stanoviste T. ff. 225. str. ..Delo. Gajo: Marxova jedanaesta teza 0 Feuerbachu. Bqris: Heideggerovo pitanje 0 tehnici. IX/1978. Preveo: Milutin Stanisavac. 1520]. Basta. 209. [0 Hajdegerovomshvatanju vremena na str. Abdulah: Gadamerova hermeneutika i kritika estetske svijesti. [0 filozofiji Martina Heideggera] 1978 216. 167-178. Basta. 725-741. Preveo: Danilo N.filozofska hermeneutika Hansa Georga Gadamera. VIJ1977. Naein pravog oCuvanja djela: Heidegger i Adorno (26-27)]. Stvaranje. [Povodom knjige Zana Bofrea: Uvod u filozofiju egzistencije. 82. Buber. . Osvrt saradnika hamburskog »Spigla« na knjigu savremenog nemaekog filozofa. 6. Jos jedna interpretacija? . 2. [0 Heideggerovoj interpretaciji Marxove 11. Abdulah: Hermeneutika i filozofija . str. 1978. Grundziige einer philosophischen Hermeneutik]. 1978. 1978. XXXIIIi1978.U knjizi: Gajo Petrovic. Prilog antropologiji Martina Heideggera. VII). 226. 104. 1-2. Beda: Hajdeger i poezija. 81-97. VIII/1977.Politika. »Vuk Karadzic«.Delo. Uz najnoviji broj beogradskog »Delae posvecenog Martinu Hajdegeru. Plut. CLVIl L . Glumieic. Preveo: Danilo N. BIGZ. 21-32. Lucie. teze 0 Feuerbachu u intervjuu Richardu Wisseru septernbra 1970]. Basta. Prethodni uvid u bit istine umjetnlekog djela. Naprijed 1978. [Vidi odeljak: Eliot i Hajdeger (124-134)]. Alfred: Vladavina subjekta. 100-126. 221. . Preveo: Slobodan Novakov. 17. Razumijevanje umjetnosti: Kierkegaard i Heidegger (19-21). U krnjizi: COVEK. Zivotie.U knjizi: ISTINA I METODA [WAHRHEIT UND METHODE. Martin Heidegger. 217. . IvUSLJENJE REVOLUCIJE. . . Gadamer. 119-120. Zagreb.sta je to. . 1978. VII). . Dragan: Peta godina izlaienja celokupnih dela Martina Heideggera.Zo6n politikon. 105-124. Ninkovic. Martin: Ostvarenje (:oveka. 223.Treci program Radio Sarajeva. LXXV/1978. 129-142. Theoria. Adam: Platon svoga vremena. 2-3. VII/1978. 121-136. str. Ingeborg: Metodoloski znaeaj strepnje u egzistencijalnoj analitici Martina Hajdegera. 45-109. Beograd 1977. 3. Eliota.Knji~evna ree. 161-174]. Dijalog. 'I'omovic.

Beograd 1979. . »Vuk Karadzic«. 139-150. Buber. Priredili i preve1i: Danilo N.Gledi§ta. Beograd 1979. Gajo: Martin Heidegger i problem fundamentalne ontologije. Mohr-Paul Siebeck. str. U zborniku: RANI HAJDEGER. 242. Prilog fundamentalno-ontoloskcm resenju potettekaenttnornije. 142-150. Slobodan: Kraj filozofije kao dovrsenje filozofije. XXIIIII977. 1-2. .XXV/1979. [Iz: Hans-Georg Gadamer: Kleine Schrijten. Knjizevna kritika. Polja. 127-141. [Iz: Jacques Derrida. Zabeleska 0 jednoj fusnoti u Sein und Zeit. Delo. 38-56. 247. [Shvatanja Heideggera. »Vuk Karadzic«. Zagreb 1979. III. Janko: Eksistenca literarnega dela in modemi materializem. S. "Skolska knjlga«. 0 Hajdegeru. Vittorio Klostermann. [Iz: Durchblicke.skriveno tubistvovanje u ogledalu umetnosti. Zagreb 1979. Hid.Delo. 233. 231. 394-411]. 9-10. Grlic. 244. Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovie. »Vuk Karadzic«. Karl-Heinz Volkmann-Schluck zum 60. Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanevie. str. [Vidi odeljak: Obrat transcendentalne u hermeneutU!ku jenomenologiju (od Huserla do Hajdegera (64--65)].U zbornilru: RANI HAJDEGER. Beograd 1979. Zunjic. S. Geburtstag (Frankfurt am Main. Basta i Dragan Stoianovie.U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA. Ernesto: Aktualnost humanlstleke tradicije i Heideggerova teza 0 kraju filozofije. Pejovic. Ros: Hajdeger i Vitgenstajn . U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA. XXIII/1977. Beograd 1979. Martin Heidegger zum 80. Petrovic. Preveo: Danilo N. 150--168. 246. 243. Petrovic. »Vuk Karadziee. Verlag Karl Alber. »Vuk Karadzic«. Janke. [Shvatanje Martina Heideggera] 239. Lausevic.230. B. Valter: Ishodiste etike? Napomene 0 analizi krivice u »Bivstvu i vremenu«. Preveo: Franjo Zenko. . IXl1978. Landgrebe. Danko: Moguenost prevladavanja estetike i misljenje Martina Heideggera. 74--85. [Iz: Sein und Geschichlichkeit.Theoria. . . 1. CLVIII . 175-223. Kos.druga Kantova revolucija. 6. 1979. 236. 247-264]. 103-115.Ideje. S. U zborniku: RANI HAJDEGER. Jan: Hajdeger s druge obale. 98--126]. Marges de la philosophie] 234. Mandel. 1970. Vittorio Klostermann. 169-189. Geburtstag (Frankfurt am Main. 131-147. . Nakladni zavod Matice hrvatske. Basta. Z~vadinovic. 143-159. . V/1979. Preveo: Rade Kalik. Antropologija Martina Hajdegera. 265-274]. Prilozi za istrazivanje hruatske filozofske ba§tine. 1972. Gajo: Izreka Heideggera. Patoeka. Gadamer. Basta i Dragan Stojanovic. 9. Phanomenologische Vortrage und Aufsatze (Freiburg . »Vuk Karadzic«. 60-69. Savo: Tragom filozofske hermeneutike. . Beograd 1979. Primerjalna knjizevnost. 235. 275-289]. 68-88. . str. Volfgang: Ra. str. 1-5 238. Fink. str. 67-81. X11979. Basta i Dragan Stojanovie. Grassi. Ludvig: Fakticitet i individuacija. 1974. Priredili i preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. [Iz dela: Eugen Fink: Niihe und Distanz. Preveli i priredi1i: Danilo N. Tiibingen. »9kolska knjlga«. Zagreb. S. 245. Recepcija i kritika »Bivstva i vremenae. Priredili i preveli: Danllo Basta i Dragan Stoianovie.str.U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA ZAPADA. 1978. 57-68.Miinchen. C. 1/1979.. Hans-Georg: Hajdeger i jezik metafizike. 12. Hartmana] 241. Martin: Ostvarenje coveka. . Preveo: Danilo N. str. Eugen: Filozofija kao prevladavanje »naivnosti«. 1-11. 237. 113-130. »Vuk Karad~ic«. str. Derida. 240. 4. 212-220]. »Vuk Karadzic«. Beograd 1979. Beograd 1979. 1976.. Zak: Ousia i gramme. Ingardena.U zborniku: RANI HAJDEGER. . [Isto u zborniku: RANI HAJDEGER. Sartra. str. 239.U zborniku: RANI HAJDEGER. [Isto: RANi! HAJDEGER. XX/1979. Beograd 1979. J.Preveli i priredi1i: Danilo N. CLIX 1979 232.U zborniku: RANI HAJDEGER. str. Basta. Petar: Razgovor sa Zanom Bofreom 0 francuskoj filozofiji . Danilo: Martin Heidegger. 12.

Maks SeIer: Iz manjih rukopisa 0 »Bivstvu i vremenu (25-37). str. vol. Zvonko: Kako Heidegger pita 0 tehnici. XI/1979. Izdavac: »Vuk Karadzic«. Pol Riker: Hajdeger i pitanje 0 subjektu (148-174). Karl-Oto: TRANSFORMACIJA FILOZOFIJE [TRANSFORMATION DER PHILOSOPHIE]. 13. Zak Derida: Ousia i gramm/i. Karl-Oto: Dvije faze fenomenologije i njihov uticaj na savrerneno filozofsko predrazumijevanje jezika i pjesniStva. »Mladost«. (Interpretacija Heideggerovoga spisa 0 tehnici). SeIer. . Anei vremena« za (290--309). "VUrk Karadzie«. XI Bitak i vrijeme CLXI . [Vidi odeljke: Transformacija filozofije: 3. Riker. Le conflikt des interpretations. 652-667. VHl1980. Maks: Iz manjih rukopisa 0 »Bivstvu i vremenu« (1927). Wittgenstein i Heidegger (171-285). Preveli i priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Zabeleska 0 jednoj fusnoti u Sein und Zeit-u (175-223). Gilbert: Martin Hajdeger: »Sein und Zeit«. Hrsg. . 4. 294-304]. Slobodan: Heraklitov logos 'kao »zblrajuca zbranost«. Beograd 1979. 0 antropologiji Martina Hajdegera (38-56). Number three. Gilbert Raj!: Martin Hajdeger: »Sein und Zeit« (89-109). ' [Iz: »The Journal of the British Society for Phenomenology«. . [Biblioteka] »Zodijak«. str. 249. Spate Schriften. Stojanovic. Preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. von Manfred Frings. Apel. 89-149. * Sadrza] : Danilo Basta - Dragan Stojanovic: Uvodne napomene 0 recepciji »Bivstva i vremena« Martina Hajdegera (7-23). »Vuk Karadzlc«. Beograd 1979. pp. 35--36. Zunjic. VII). Francke Verlag. Umetnieka oprema: Dusan Ristic. U: RANI HAJDEGER. Martin Buber: Ostvarenje coveka. 0 Hajdegerovoj interpretaciji nekih Heraklitovih fragmenata.Filozofske studije. U knjizi: RANI HAJDEGER. Band 9. Predgovor Heideggerovoj knjizi: KANT I PROBLEM METAFIZIKE. 250.Politicka misao. U zborniku: RANI HAJDEGER. Preveo: Aleksa Buha. Gradac. 25-37.248. 1979.»Vuk Karadzic«. »Vuk Karadzic«. (22-52). 276-289. Paris. Eugen Fink: Filozofija ko prevl'ad'avanje »naivnosti« (68-88). 222-232]. [Koautor: Danno Basta] 254. October 1970. Basta i Dragan Stoianovte. »Vuk Karadzic«. Dvije faze fenomerwlogije i njihov uticaj na savremeno filozofsko predrazumijevanje jezika i pjesniStva (79-105). str.] u »Bivstvu marl diCki tina Getman-Zifert: teologije strepnje znacaj zasnivanje (265-274). str. Valter analizi krivice 252. 29--40. 7-23. 34-38]. Volfgang Janke: Raskriveno tubistvovanje u umetnosti (247-264). Ingeborg: Metodicki znaca] strepnje u egzistencijalnoj analitici Martina Hajdegera. Hans Georg Gadamer: Hajdeger i jezik metafizike (57-67). . 255. p. CLX '259. Hirs: Ishodi§te etike? Napomene 0 1980 '258. S(imon): Rani Hajdeger. Beograd. 253. S. . Beograd 1979. Ingebor Sisler: MetoZnacaj »Bivstva u egzistencijalnoj analitici Mar- i vremenu« Hajdegera (276-289) 251. Ludvig Landgrebe: Fakticitet i individuacija (131-147). [Iz: Paul Ricoeur. (14. i 4. LXXV!1979. str. Apel. Stanisavac. 1976. . 148-174. Pol: Hajdeger i pi:tanje 0 subjektu. Beograd 1979. "Vuk KaradzicBeograd 1979. Stlmonovic).U zborniku: RANI HAJDEGER. Milutin: Kant i Heidegger ili 0 konaenosti. 3-14]. XVI/1979. Beograd 1979. 311. 1969. Jan Patoeka: Hajdeger s druge obale (113-130). Beograd 1979. 89-109. Preveli i prirediIi: Danilo Basta i Dragan Stojanovic.Politika. Sarajevo 1980. Rajl.U knjizi: RANI HAJDEGER. Recepcija i kritika »Bivstva i vremena«. Sisler. Prrredivaei Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Skica za istrazivanje problema vremena kod Kanta. str. Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Urednik: Mira Grujie. I-XVIII. 310. str. Preveli i priredilr: Danilo N. Priredili i preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. 256. str. one. [Iz: Max Scheler: Gesammelte Schriften. RANI HAJDEGER. str. [0 Hajdegeru na str. 257. Bern und Munchen. Dragan: Uvodne napomene 0 recepciji »Bivstva i vremena« Martina Hajdegera. »Veselin Maslesa«. Editions du Seuil. Posavec.

Beograd 1979. 106/1977]. 262. Ernesto: Vico. [Objavljeno prvi put u: »Neue Sammlung«. Spomenka: Filozofija v sluzbi ideologije/teologije. 283. Sfmeunovie. [0 Heideggeru] 268. 5-19. 27-28. 51. 3.260. 278. [Objavljeno u: »Merkur«. 514--622. . 3. godine).Anthropos. 373-379.Letopis Matice srpske. Hans Georg: Martin Hajdeger. Hribar. XIII/1981. Danilo N. 438-455. 6-7. Preveo: Zoran Gavrie. 263. 479-490. 427-438. 1981. 261. . Izdavae: »Mladost«. str. Na§e teme. 1981.Dijalog. Marx i Heidegger. Aleman. Valentino: Hajdeger i Marks. Preveo: Zoran Gavrie. Gadamer. str. Beograd 1979. 262. Beograd 1979. 1980. 1981 272. 51. Gasovic.: Martin Hajdeger i antleka filozofija. 211931]. 1-2. . II-III. 1981. [Vidi odeljak 7: Egzistencijalno-ontolo§ka ekspozicija problema povijesti (Heidegger) (25-29)]. . XII). Bosko: Istorijski razgovor mislilaca. Prevela: Sanja Role. (Analiza in kritika filozoflje Martina Heideggerja). Logar. Martin Hajdeger: Kant i problem metafizike. 11. 490--503. 424-429. Habermas. S. 96-114. 1980. (Povodom objavljivanja predavanja iz 1935. istina. . (25. umetnost. 153-171. 1981. . (22. CLXIIl . LXXVIII. Jokic. Nenad: Temelj vremena. VII/1980. 270. Cene: Tubit in ~asovnost. 235/1967]. Gabitova. I. 51. Geratana. Fridrih-Vilhelm: Vremenitost tubitka 1 vreme bitka. 51. [lzbor iz: Notizen zu Martin Heidegger (hrsg. [0 Heideggeru] 267. . kasnije: Kleine Schriften. VII 1953]. 261. Werner: Svet u drugom poeetku: uloga pesnika i »pesnicko stanovanje«. [Iz: »New Left Review«. 51. 503-514. XI/1981. 853-857. knj. Dakovie. 103-104. 105--106. 1-9.Kulturni radnik. . 277. Miroslav: Bitak. Miroslav: Adomova kritika Heideggera. III). . Tomasevle. .Theoria. 638. 105--122. . 275.' 434-436.: Osobenost Luka~eve kritike Hajdegera. Slobodan: Rani Hajdeger. Kamap. 1981. VII/1980. 271. 157. 1981. 279. 276. 264. Preveo: Bozidar Zec. IX/1980. Preveo: Miroslav Prokopijevie. . R. Cene: Moznost tubiti kot celota in bit k smrti. (0 smislu i usudu evropske metafizike). Zunjic. XXIV/1980. Gradac. Dragan: Martin Heidegger: Kant i problem metafizike. Grassi. 142. Marx. 37-44. 461-468. »Mladost«. . [Drugi deo ~lanka: Vberwindung der Metaphysik durch Logische Analyse der Sprache. Tre~ program Radio-Beograda. Vojin: Dedukcija pojma povijesti i aktuelnog povijesnog mi~ljenja. Danilo: Ni~e i Hajdeger.Theoria. Huserl. Prokopijevic. 35-36. XXVI/1980. 1-4. .Treci program Radio-Beograda. Jiirgen: S Haidegerom misliti protiv Hajdegera. 1981. 265. Vujadin: Teorija istine (Brentano. Odlomek iz dela »Eksistencialna filozofija (analiza in kritika filozofije Martina Heideggera). [Iz ~asopisa: »Voprosy filosoffi«. Fon Herman. »V'Ilk Karadzic«. 1980. . 41-52. 1-4. Jaspers. 11/1972] 274. Basta. Logar.Knjizevna ree.Tre~ program Radio-Beograda. I i II. (194-195).Ovdje. 282. 1980. . Ljubljana 1981. 7-29.Cankarjeva zalozba. . str. 35-36.Treci program Radio-Beograda. 5/1965. XVII VI980. Beda: Martin Hajdeger i politika. Recepcija i kritika »Bivstva i vremena«. Prokopijevic. 281. objavljenog u ~asopisu: »Erkenntnis«. Cene: EKSISTENCIALNA FILOZOFIJA. Saner. 1972].Obelezja. Prevela: Mirej Jovanovic. 266.Gradac.Politika. II-III. 25. 40--45. 51. 269. Tre~ program Radio-Beograda. Karl: Zabeleske 0 Martinu Heideggeru. XXXIIII1980. Miinchen)]. 1981. Logar. Lakicevic. »Mladost«. CLV/1980.Preveo: Mitar Popovic. Martin Hajdeger: »Kant i problem metafizike«.Tre~ program Radio-Beograda. priredi1i: Danilo Basta 1 Dragan Stojanovie. H. [Povodom knjige Antona Stresa: Nie in smisel]. . Preveo: Dragan Glumi~ic. [Objavljeno u: »Frankfurter Allgemeine Zeitung«. I. 1981. Tiibingen. 280. Rudolf: Prevazllazenje metafizike putem 10gi~ke analize jezika. Beograd 1979.Anthropos. . Hajdeger). M.Problemi. Preveo: Rastko Jovanovic. .Polja.Tre~ program Radio-Beograda. Preveo: Dragan Glumieic. 10. . 51. CLXII 273.

Treci program Radio-Beograda. 51. Miros'av: Izvedba i smisao Heideggerove kritike subjekta. . Preveo: Rade Kalik.: Sta je od Heideggerovog misljenja uneto u buduce filozofiranje. XXVII/1981. 1982. 268-269. Michael: Sta jest danas. Preveo: Miroslav Prokopijevic. 1.Ideje. 285. 49-62. 8-9. 3-4. Etjen: Vreme reel. XXXV/1982. Mirko: Poezija kao diktat bica. Stanisavac. XXVII/1981. . 1981. Beograd 1982. XII/1981. Hrsg. [Objavljeno u: Nachdenken uber Heidegger. 299. U: Danko Grl ic. LEKSIKON FILOZOFA. 1-31. 1980]. . 71-92. 170--172. 455-461. Zagreb. . University of California. Zurovac. CLXIV 1982 297. . . Prevela: Ana Moralic. [Iz casopisa: »Exercices de la patience«. . Djitendrant: Svest i egzistencija: Opaske 0 odnosu izmedu Huserla i Hajdegera. . Boris: Martin Heidegger(1889-1977). 431-457. 111980].294. 71-78. Prolegomena za uvid u zapadnjaeki pojam moci. Kangrga. XII/1981.Polja. . IX/1982. 2. str. 18-19. 51. XXVIJIi1982.Odjek. von Ute Guzzoni. Slobodan: Pristupi Hajdegerovom misljenju. Hans-Georg: Platon i Hajdeger. 468-479. Kalin. Petrovic.Polja. 87-97. 1965]. 304. 292. Preveo: Miroslav Prokopijevic. Feron. XXV1I/1981. 3-17. 287. 292. 290. Karl-Heinz: 'I'ehnicki svet i udes. Danilo N. Volkmann-Schluck. 286. U knjizi: POVIJEST FILOZOFIJE sa odabranim tekstovima filozofa. Prokopijevic. 411-427. Karl: 0 kritiokom vrednovanju Hajdegerovog delovanja. Hildesheim. [Zakljucno poglavlje iz knjige: Heidegger. Mirko: Hajdegerovo ucenje 0 istini. 268-269. XII/1981. Caputo: »Meister Eckhart and the later Heidegger: The Mystical Element in Heidegger's 'I'hought«. . Dzon D. 17. 41-51.Treci program Raiius-Beoqrtuln. 314/1978]. god. 523-541.Polja XXVII/1981. Gadamer. [0 filozofiji Martina Hcideggera] 293. Journal of the History of Philosophy. 307. . str. CLXV . Polja. [Objavljeno u: »Man and World«. Lowith. Polja. Miroslav: Kako ne citati Heideggera. 291. January 1975. 14-15. Ante: Heidegger i Nietzscheova volja za moe. Preveo: Zoran Gavric. 54. Gadamer. Mirko: Hajdegerovo shvatanje blca. 1981. Preveo: Nenad Fiser. 268-269. Delo. . 394-395. 300. str. .Ideje. 178-180. 0 potrebi i nuznosti pristupa Heideggeru. Delo. 1981. Zapazanja 0 Levinasu i Hajdegeru.Treci program Radio-Beograda. XLII. Johanes B. . 25. Zurovac.]. 1981.Delo. Skolska knjiga.: Majstor Ekhart i kasni Hajdeger: mistil!ki elemenat u Hajdegerovoj misli. 21-22. Veljko: Fenomenologija bezzavicajnosti Martina Hajdegera. Ivan N. 54-66. Theunissen. 268-269.Most (Mostar). Naprijed 1982. XXXIII/1981.284. 292-293. Zunjie. 638 (17. Prokopijevic. str. XIII/1982. 45. 10. . nada i strepnja. [0 Heideggerovom shvatanju umjetnosti] 295.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM ENDE DER PHILOSOPHIE]. 305. Hans-Georg: Martin Hajdeger i rnarburska teologija. 302. Kordic. 293. Koautor: Rade Kalik. Danko: Martin Heidegger (1889-1977). 306. XXVII/1981. 7. 10. 296. 290-2Sl. Treci program Radio-Beograda. Zagreb. Prevela: Branislava Belie. [Odlomak iz teksta objavljenog 1962. 303. XXVIII!1982. vol. Armanini. 5. 51. 272-273.N'2 1]. Korac. . 301. XXXV/1982. Gajo: Heidegger i Marx. Milutin: Bloh i Hajdeger. Preveo: Miroslav Prokopijevic. Preveo: Zoran Gavric. Mohanti. . Gottingen.Ideje.Knjizevne novine. Paris. 51. [Povodom Habermasovog teksta: S Hajdegerom misliti protiv Hajdegera objavljenom u »Allgerneine Zeitungs-u. VII 1953]. Grl ic. Denker in durftiger Zeit. Zurovac.Odjek. 288. [John D. Kaputo.: Heideggerov pojam istine. str. Basta. Lotz. 1982. 298. XXVIII/1982.: Primeri Hajdegerovog turnaeenja Marksa [Beispiele der Heideggerschen Marx-Interpretation]. Milan: »Fundamentalna ontologija« i vrijeme. Treci program Radio-Beograda. 289. XII). 27-48 .Ideje.

. 3-4. Ingeborg: Der existenzial-ontologische des Todes bel Martin Heidegger IEgzistencijalno-ontoloAki pojam smrti kod Martina Hajdegera]. New Haven. 328. IPolemika s Ljubomirom Tadicem u vezi s Blochovom kritikom Heideggera]. 289-291]. . Prevela: Ana Moralic. Preveo: Dusan Dordevle-Mileusnie. (Temeljna misao MaTtina HajdegeTa)]. Nicolae: Izmedu Crocea i Heideggera. Morchen Hermann: Primedbe 0 Adornovom i Hajdegerovom'iskusavanju jezika. 1982. Zurovac. 49-56.TheoTia. str. 1.Polja. 9. 317. ENDE DEiR PHILOSOPHIE]. Petrovic. str. 195-211. u: Ludwig Wittgenstein und der WieneT Kreis aufgezeichnet von FTiedTich Waismann. . Beograd. Emanuel: Martin Hajdeger i ontologija. Durie.Delo. B. SUVREMENA SVJETSKA KNJIZEVNOST.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE. XXVIIII1982. Levinas. Nezavisna izdanja Slobodan Masic. _ TTeta pTogTama na Radio-Skopje. 277-291. Radionica SIC. 7. 311. Prevela: Natasa Papazovska-Levkova. 1967. Odjek. 1-2. Majkl: Uz Vttgenstajnov zapis. Vartanovle. str. Posavec. 275. sisti~ka misao.U knjizi: SITUACIJE I DUHOVNA KRETANJA. Rubina: Franco Lombardi: »Martin Heideggere. 1982. Rezime na srpskohrvatskom jeziku: Covek i njegov udes.TheoTia. Solar.308. 325. XXVIII/1982. Frankfurt am Main. XIII/1982. . Milivoj: Martin Heidegger. XXXVI/1983. [0 »Estetici« Gyorgy Lukacsa] 320. 312. 314. S. Prevela: Cvijeta Jaksic.Ideje.U knjizi: Milivoj Solar. U knjizi: Zvonko Posavec. . Slobodan: Mimesis i poiesis. 64-68. 299-305. Mirko: Izvorna snaga rijel':i. (Der Gundgedanke Martin Heideggers). Zagreb 1982. Sirber. XXVUII1982. 1974]. Skolska knjiga. Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnic. Beograd. . 35---53. 3. . Centar za kulturnu djelatnost SSOH. .U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFlJE IDAS DENKEN AM. 309. 1982. 80-83] 310. 43-70. 322. (Das Offenbarmachen des Seins im X Buch der Oliteia)].U knjizi: BITAK I POVIJEST. Geschik. Nezavisna izdanja Slobodan Ma§ic. str. 1982. (Temeljna misel MaTtina HeideggeTja). 2. Beograd 1982. 1982. 1982. NIHILIZAM MODERNIH ZNANOSTI. 7--8. [Zu HeideggeT. XIII/1982. Vel':no vracanje istog trenutak ekstatienog jedinstva vremenitosti. pjesnlstvo.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM. Mirko: Umjetnost kao otkrivanje biea. Volkmann-Schluck. 324. str. 001982. Zvonko: Povijest kao lutnja. CLXVI 319. Zagreb. Heideggerovo ul':enje 0 jeziku.U zborniku: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM ENDE DER PHILOSOPHIE].Theoria. 145-163. Beograd 1982. . [0 Heideggerovom »Uvodu u metafiziku«. ENDE DER PHILOSOPHIE]. jezik. 1983 327. Gajo: Heidegger i Marx. 2. 247-248. 5---14. Bosto. Zvonko: Kako Heidegger pita 0 tehnici. Ideje. Wohlfart. [0 Heideggerovom shvatanju istorije] 315. [0 Heideggerovom shvatanju umetnosti] 326. Preveo: Dusan Dordevie. . Marej. Sulejman: Mi§ljenje. McGuinness. XXVI/1983. Nezavisna izdanja Slobodan Masic. SchUssler. Begriff 316. Zagreb 1982. Zurovac. . 202-205. and London 1978. Mikecin. 1-2. F. Beograd. 58--59. CLXVIl . 127-141.MaTk313. 199-201. Mihailo: Povodom »hajdegerovskih pouka filozofiji nade«. . 3-4. . Nolit. Vjekoslav: 0 nekim problemima suvremene filozofije. str. 1982. . Giinter: Od Nietzschea do Heideggera. Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnie. 21-34. [Iz: Michael Murray: HeideggeT and Modem Philosophy. . (Samo-otkrivanje bivstvovanja u X knjizi Platonove »Drzave« IMimesis und Poiesis. Wittgenstein. Posavec. Martin Heidegger: Misljenje i pevanje. 85-123. 18--27. Petrovic. Zunjic. Jere Paul: Hajdegerovata kritika na Hegeloviot poim za vremeto. Ludwig: Zapis 0 Hajdegeru. [Rezime na slovenaekom jeziku: Clovek in njegovo poslanstvo. Tertulian. (zbornik).Delo.OpTedjeljenja. 323. Karl-Heinz: Der Mensch und sein 321. str. [Interpretacija Heideggerovog spisa Pitanje 0 tehnici]. [Iz knjige: OtkTivajuci egzistenciju sa HuseTlom i HajdegeTom. str. . Pariz. 68--69]. Vrin. 7. 1982. Beograd 1982. Miloje: Blohova kritlka Hajdegera. 318. . 21. 11-17. XXV/1982. 12.MaTksizam u svetu. 63-64. str.

Gretic. Goran: Metafizika. 2(9). 875-904. . Heideggerovo shvacanje biti jezika. . . Nolit.Iokic. Zvonko: Bit tehnike i mogucnost obrata.Nase teme. str. str.Savremenost. XXII/1983. 1-2. 181-194. Bozicevic. [Vidi odeljak: Sartr . 332.Filozofska istrazivanja.Knjizevna kritika. . 218-239. Yanda: Razumijevanje govora u »Bitku i vrernenu«. XLV/4-6. Vujadin: Hajdegerovo poimanje biti umetnosti i umetniekog. XlV/1983. Posavec. Zagreb. Petrovic. 186-188. IV/1984. 1. Liber 1983. Rad 1984. 282-311. 330. 43-50. 1984 334.U zborniku: PRAKSA I POLITIKA. Prevela: Miljenka Vitezovic. . Beograd. 336. Miloje: Hajdegerov pristup Marksu. Miloje: Bloh protiv Sartra. 7-8. Petrovic. misljenje i jezik. XIIII1983. 331.329. Kos.Savremenost. 333. XIV/1984.U knjizi : Janko Kos. Beograd 1982. [Zusammenfassung: Das Verstehen der Rede in »Sein und Zeit«] 335. 29-45.Hajdegerj Martin Heidegger BITAK I VRIJEME . . Jadran: Martin Heidegger: MiSljenje i pevanje. Forum. . 1-2.XXVII/1983. (Interpretacija Heideggerovog spisa »Obrat«). Zalokar. . MODERNA MISAO I SLOVENACKA KNJIZEVNOST. 79-92. Janko: Hajdeger i Slovenci.

Bad. Schwarzwald .EDMUNDU p o s ve ce n o u znak Todtnauberg HUSSERLU s to vanj a i prijateljstva uz 8. travnja 1926 i.

Ova nova naklada. i istodobno kao posebni otisak. a da ta ne bi bila nanovo prikazana. premda je u pogledu citata i interpunkcije nanovo pregledana. sto je stajala u dosadasnjim izdanjima. VIII. Poslije cetvrt stoljeca druga se polovica vise ne da nadovezati na prvu. u tekstu je neizmijenjena. Taj Uvod donosi tekst jednog predavanja odrzanog u ljetnom semestru 1935. u istog izdavaca. Rasprava »Bitak i vrijeme« pojavila se prvi puta u proljece 1927. Oznaka »Prva polovica«. Brojevi stranica nove naklade podudaraju se. u izdanju Edmunda Husserla. u Jahrbuch fur Philosophie und phanomenologische Fonschung. . koji izlazi istodobno s ovom novom nakladom. i6i put nje nuzno je jos i danas. uz mala odstupanja. sv. Medutim. s paginacijom ranijih izdanja. brisana je. U prilog razjasnjenju tog pitanja neka bude upozoreno na »Uvod u metafiziku«. daje li pitanje 0 bitku pobudu nasem tubitku. koja se pojavljuje kao sedmo izdanje.AUTOROVA PRETHODNA NAPOMENA UZ SEDMO IZDANJE 1953.

07J!LCXLVe:LV07t OV 8E rcpo "t'OU !LEV ?6[J.re:YY'Y)cr. te put do tog cilja trebaju uvodno razjasnjenje. Konkretna obrada pitanja 0 smislu »bitka« namjera je rasprave sto sIijedi. istrazivanja sto su poduzeta u takvoj nakani. . vuv 8' ~7tOp~xcx[J. danas bar u neprilici sto ne razumijemo izraz . all sada smo u neprilicie'. sto zapravo mislimo rijecju »bivstvujuci«? Niposto. takoiter.• • • 8!fjAoV yocp w~ U[J. cp. njezin je prethodni cilj. valja najprije. Smjeranje k tom cilju.e:L~ !LEV "t'CXU"t'CX 7to"t'e: ~OUAe:cr&e: ("t'L . . Interpretacija vremena kao moguceg horizonta svakog razumijevanja bitka uopce.Jer va- rna je ocito Ipak vee dugo dobro pozna to. I tako. sto zapravo mislite kada upotrebljavate Izraz bivstvuiuci'. I tako. . Jesmo li. 0.bitak«? Niposto. Imamo Ii danas neki odgovor na pitanje 0 tome. rni smo pak nekoc doduse vjerovali da to razumijemo. i ona ih zahtijeva. 'Y)!Le:L~ 0. 1 Platon.svega.e:&cx. prije . Sophistes 244 a.re: )'"l7tCXACXLYLYVWcrXe:"t'e:.e:v • •• . eto. eto.. • 6vo» . ponovo pobuditi razumijevanje za smisao tog pitanja. . valja ponovo postaviti pitanje 0 smislu bitka.

Pri tome. i u njemu ga odrzavalo.IXX[O: 7tEpt 't''ljc.kao tematsko pitanje zbiljskog istraiivanja. STRUKTURA I PRVENSTVO PITANJA o BITKU § 1. Ne sarno to. opire se svakom pokusaju definiranja. odavno je trivijalizirano. dotaknuto pitanje zacijelo nije proizvoljno. Napodlozi grCkih pocetaka dnterpretacije bitka nastala je dogma. da bi. Ono jito su obojica postigli odrzalo se u raznovrsnim preinakama Ii »retusima« sve do u Hegelova »10giku«. Nuinost izricitog ponavljanja pitanja 0 bitku Navedeno pitanje dallas je palo u zaborav. oucr[o:c. koja ne proglasuje samo da je pitanje 0 smislu bitka izmno. dakako. Svatko ga neprestano upotrebljava i.Uvod Ekspozicija pitanja 0 smislu bitka Prvo poglavlje NU2:NOST.Pa ipak svatko smatra da je osloboden napora jedne YlYO:V't'0iJ. Tako je ono sto je kao skriveno izazivalo nemir u antidkom filozofiranju. postalo kao sunce jasnom razumljivoscu po 1 Bitak i vrijeme 1 . Kaze se: »Bitak« je najopcenitiji i najprazrriji pojam. koju valja Jznova raspiriti. dakako. Ono je podstrekavalo Plato novo i Aristotelovo listr~:vanje. premda nepotpuno i tek u pr- vim naletima. A sto nekoc bljase uz krajnji napor rnisljenja izboreno ad fenomena. otada i umuknulo . razurnije sto time misli. Kao takav. nego povrh toga sankcionira zanernarivanje tog pitanja. prernda nase vrijeme ubraja u svoj napredak sto ponovo odobrava »metafiziku«. Tom najopcenitijem Ii stoga neodredivom pojmu i nije potrebna neka definicija.

quaecumque quis apprehendit. »Neko razumi. »Bitak« je pojam razumljiv po sebi. dskazivanju. i pri tome je taj izraz »bez daljnjega« razumljiv. 998 b 22. Pojam »bitak« nije moguce definirati. Tim je otkriCern Aristotel. Aristotel. SaIIIlQ sto ispusta iz ruku problemsto ga je postavio vee Arist<>: tel. 1001 a 21. 169: On ne peut entreprendre de definir I'etre sans tomber dans eette absurdite: car on ne peut definir un mot sans commencer par celui-ci.sebi. »'Bitaik«zapravo ne moze biti shvacen kao bice: enti non additur aliqua natura: »bitak« se ne moze domooi odredenosti talco §tQce mu biti dodijeljeno bice.V't'CilVI• Illud quod primo cadit sub apprehensione. U pocetku QVQgistrazivanja ne mogu s~ ~crp~Q pretresti predrasude stQ neprestano usaduju I gaje nepotrebu nekog zapitivanja '0 bitku. 2.Q~iji-:ne da primijeniti na bitak. problem jedinstva bitka nasuprot . Pascal. AkQ se poslije toga 'We: ~ootak« je najopcenitljl pojam. Srednjovjekovna je ontologija svestrano raspravljala taj problem. 3. c'est. Paris 1912. nih eksplikacija u je »b~tak«. To se zakljuenQ iz njegovekrajnje opcenltosti. est ens. soit qu'on l'exprime au qu'on Ie sous-entende.moze u pogledu primje:e~Qsti le~ti~iranja kategorija i njihove potpunosti :mterpretiimti. nacin odredivanja bica . Ni 'On. to odredenje stavlja u temelj svih daljnjih kategorijalsvoje »ilogike«. tho II' qu 94 a 2.2 Ali »opcenitost« »bitka« nije opcenitost roda. 3. postavio problem bitka na nacelno novuosnQvicu. Jedinstvo toga transcendentalnog »Opcenitoga« nasuprot raznovrsnosti ?-ajvi~ ro~nih pojmova kojima su obuhvacene stvan vee je Artstotel SPQznaQkao jedinstvo analogije. Ta se pak . dakako. ontologija. Bitak se ne da definitorno izvesti iz VliSih pojmova nim prikamti putem niZih. 1 1. naprotiv. 4. najtamruji. Pojam je »bitka«. u svakom odnosenju prema biou. Brunschvieg)".&6AOU IL!XALcr't'OC1t&. ne dispenzira od pitanja '0 njegovu smislu. u dzvjesnim granicama opravdani. Sarno. Tri su tak:ve predrasude: 1.onda se on pridrzava istog smjera gledanja kao i antiCka. s. ta prosjecna razumljivost demonstnlra jedino nerazumljivost. da onaj !~Q JQS pita '0 tome biva okniv1jen za metodski promasaj. Otuda se. Met. il faudrait dire c'est. nego upravo podstice na nj. nije rasvijetlio tamu tih kategorijalnih odnosa. »Bitak« je prema oznacisrednjovjekovne ontologije »transcendens«.aznovrsnQsti »IkategQrija« kojima su obuhvacene swan. i to takvom. Svatko razumije: »Nebo je plavo«: »ja sam radostan« i slicno. cuius intellectus includitur in omnibus. Aristotel. ne postigavsi nacelnu jasnocu. u dovoljnoj mjeni samo po niti vodilji prethodnQ razJ~snjenog pitanja '0 bitku i odgovora na nj.»definicija« tradicionalne 10gike kojoj su i sarnoj temelji u antiokoj Qntol.jevanje bitka uvijek je vee ukljuceno u svemu Sto netko shva6a od biea«.' I to s pravom ako definitio fit per genus proximum et differentiam specificam. Nernogucnost definiranja bitka. onda to ne moze znaciti da je 'On najjasniji i da mije potrebit niJkakva daljeg raspravijanja. Met. I kada napokon He: gel odreduje »bitak« kao »neodredeno Neposredno«. svakom odnosenju-prema-samom-sebi u upotrebi 2 1* 3 . medutim. S. »Bitak« je »najopcenitiji« pojam: 't'O ()V tcr't'L XOC. B 3. Njihov je ko~[en u samoj antiekoj ontologiji.s obzirom na podlogu iz koje su izrasli temeljni ontoloski pojmovi . et ainsi employer Ie mot defini dans sa definition. U Citavu !Sp0znavanju. Pensees et Opuseules (ed. Done pour definir l'etre. Usp. uza svu ovisnost '0 Flatonovu ontoloskorn nacinu postavljanja tog pitanja. B 4. »Bitak« ne omeduje najvisu regiju bica ukoliko je QnQ pojmovno artdkulirano prema rodu ~ ~sti: o(he 't'~ o~ yl:voc) »Opcenitost« bitka »nadmasuje« svaku opcemtost roda. 2. pri cemu je slijedila prije svega tomisticku i skotisticku skoIu. Ali zar iz toga slijedi da bitak vise ne moze zadavati problem? Niposto: moguce je samo izvesti zakljueak: »bttak« nije nesto poput bica. Stoga cemo dISkusiju '0 predrasudama voditi samo dotle dok se ne pokaze kako je ponavljanje pitanja '0 smdslu bitka nuzno. Ona ocito pokazuje. Torno Akvinski.

na izvjestan nacin vee raspolagati. Zapitivanje jest spoznavajuce trazenje bica u njegovoj egzistenciji i esenciji. ono kodcega zapitivanje. ~tiZe . Zapitivanju pripada. Ma . Svako je zapitivanje 0. Svako zapioivanje jest trazenje. Postaviti treba pitanje 0 srnislu bitka.na cilj. sto mi uvijek vee zivirno u razumijevanju bitka. To prosjecno i ma- Ca. Tada u tomPitanomu pociva.. Spoznavajuce trazenje moze postati »istrazivanjem« kao otkrivajuce odredivanje onega sto je III pitanju.. ti »tajm SUdoVI obiCnog uma« (Kant). samo Ispitano.bitak'?« mi se nalazimo u nekom razumijevanju toga »je«. da u pogledu navedenih strukturnih momenata razmo1ll1imo pitanje 0 bitku. Sarno zapitivanje kao ponasanje nekog bica. § 2. a pogotovu u pogledu pojma »00tak«. zapitivanje zah1lijeva da ga unaprijed vodi Trazeno. U istrazujucem. irna v}aSlti!tikarakter glovito razumiievanie bitka jest fakt. bilo na koji nacin raspitivanje kod . Pozivanje na razumljiv:ost po sebi u krugu t:rneljni? filozofskih pojrnova. moglo pokazati. Ako je ono neko. Mi ne znamo sto znaei »bitak«. treba postati i ostati izricitom ternom analitike (»poslorn filozofa«). da ne nedostaje sarno odgovor na pitanje '0 bimku. kao zapravo intendirano.. valja Pitano odrediti i dovesti . Iz tog razumijevamja izrasta Izrioito pitanje 0 smislu bitka i tendencija k njegovu pojmu. Smislom bitka moramo.sama ta neodredenost uvijek vee raspolozivog razumijevanja bitika pozitivni je fenomen i on zahtijeva razjasnjenje. kako hi se. zatim. Interpretacija prosjeenog razumdjevanja bitka dobiva svoju nuznu nit vodilju tek s izoblikovanirn pojmom bitka. osim Pitanoga. polazeoi otuda. pita4 bitka. nego da je dapace sarno pitanje tamno . i Ispitivano. Mi uopce ne poznamo horizont iz kojega bismo mu trebali pojmiti i filksirati smisao. otuda. Stoga valja uknatko razmotriti. Ali razmatranje predrasuda ujedno je razjasnilo. sto zapitiv:anje postaje pnije toga sebi transparentno u pogledu :svih navedenihkonstitutivnihkarakteristllika samog pirtan ja. Ipak.do poj: rna. »Razurnljivo-po-sebi« i samo ono.kako se to razumijevanje bdtka kolebalo i rasplinjavalo Ii kretalo strogo granicom pukog poznavanja rijeCi . to jest specificno teorijskom pitanju. maglovito razumijevanje bitka moze.. Neko je zapitivanje rnoguce provesti kao »zapitkdvanje-tek-oneko« iIi pak kao eksplicitno postavljanje pitanja. a smisao je bitka istodobno skrive:r.i neusmjereno. Prosjeeno. istrazivanje 0 smislu bitka nece htje1li da to razjasnjenje dade odmah u pocetku. ako u a:u~u ruk~ to. i to tako da pri tome te teorije ostaju skrivene kao 5 . aroda. Tako stojimo pred nuznoscu. dokazuje nacelnu nuznost da pitanje 0 smislu »bitka« bude ponovljeno.lz jasnoce tog pojma i njemu pripadnih nacina na koje on biva eksplicitno razumljen valjat ce uglaviti. da je pitanje 0 bitku osobito.. Ali vee kada pitamo: »sto je . Formalna struktura pitanja 0 bitku Pitanje 0 srnislu bitka treba postaviti. iako ne bismo !IIlOgH pojmovno filksliratisto znaci to »je«. U ovoga je osebujno to. biti uCinak naslijedenih teoraja i mnijenja 0 bitku. To.t u tarni. sto li uopce . ima svoje Pitano. ~-to zna~i zatamnjeno odnosno jos nerasvijetljeno razumijevanje bitka Ii koje su vrste zatamnjivanja odnosno ometanja jednog eksplicitnog rasvjetljenja smisla bitka moguce Ii nuzne. ponoviti pitanje 0 bitku znaci: najprije jednorn dovoljno obraditi postavljanje pitanja. onda je takvu zapitivanju potrebna primjerena transparentnost. Svako nrazenje dobiva svoj apriorni putokaziz onoga sto trazi. Bilo je nagovijesteno: mi se uvijek vee krecerno u nekom razumijevanju bitka. Hi cak pravo.pripada nekom pitanju. Zapitivanje kao zapiltivanje 0. fundamentalno pitanje.. Kao trazenje. dvojben je postupak.da u svakom ponasanju i blnku pni bicu a priori lefi zagonenka.

Prerna rome ce i I spitano. koji se bitno razlikuje od otkrivanja bica. da u pogledu njegovog Ispitivanoga bude dobiven i vee prije utvrden pravi naein pristupa k tom biro. u realnosti. i opet. Pitanje 0 bitku zahtijeva.Trazeno III zapitivanju 0 bitku nije nesto potpuno nepoznato.l'Ugo ~ice.ne kao ono Trazeno kao talkvo. i u razlieitom smislu. prema dosadasnjim razjasnjenjima.Ciji bitak moze. biti zapitivanje. ne odredivati bi6u porijeklo kao bicu svodeci ga na n~ko d. Da nije tako.slto mislimo. da je I spitivano u pitanju 0 bitku samo bice. ekspliJkaciju naeina gledanja na bitak. Sarno zapitivanje tog pitanja kao modus bitka nekog bica bitno je odredeno onim 0 Cemu je rijee u pitanju . Hi pak pri obradi pitanja 0 bitku prvenstvo pnipada nekom odredenom bicu? Koje Ii je bite egzemplarno i u kojem smislu njemu pripada prvenstvo? Ako pitanje 0 bitku treba postavrti izrioitlo i provesti ga uz njegovu potpunu transparentnost. terminoloslci zahvacamo kao tubitak. »Pretpostavljanje« bitika ima rkarakter zauzimanja gledista 0 bitku unaprijed. S kojeg bica valja oCirtati smisao bitka. pa su i oni sami modusi bitka nekog odredenog hiOO.koje pita .jesu ikonstitutiWla ponasanja zapitivanja. AU zar takav pothvat ne upada u oCiti krug? Morati najpnije odrediti bite u njegovu bitku i zatirn htjeti tek na temelju togapostaviti pitanje 0 b1t1ku. zahtijevati. bilo rna kako razmatrano. Bioe je moguce odrediei u pogledu njegova bitka a da pri tome nije nuzno vee raspolagati eksplicitnim pojmomsmisla bitka.bitkom. Bitak kao PItano zahtijeva stoga neki zasebni nacin pokazivanja. kao d~ bitak ima karakter nekog moguceg bica. . od kojeg bica treba da pode otkrivanje bitlka? Da Ii je polaziste proizvoljno. izbor. tada proizlazi. koju je u oblasti istrazivanja principa svagda lako navesti. uvijek vee razumljeno. uvijek su sterilni pri rasudivanju 0 konkretnim putovlma istraZivanja.nja njegova smisla. opstojanju.»ne pricat! pnice«. poput argumentaoijeprotiv »kruga u dokazu«. prema Icemu se ovako dli onako odnosimo. Pitano pitanja koje valja obraditi jest bitak. razumijevanja i pojmovnog zahva6a. Ali ako treba da uzmogne neiskrivljeno pruZiti karaktenistike svojega bitka. . Bitak lem u egzistenoiji i esenoiji. 7 . postojanju. tada obra5. koje smo uvijek mi sami i . Gledanje na. »Bitak« biva u citaVlOj dosadasnjoj ontologiji doduse »pretpostavljan«. Prvi filozofski korak u razumijevanju problema bitka jest: ne p. vlastitu pojmovnost koja se. 6 da tog pitanja zahtijeva. znal:d: Cinjooje transparentnim nekog bi<Sa . tubitku. Platon. pripravu moguenosti pravog izbora egzemplannog bica. ono mora prije toga postatd sa svoje strane prlstupaonim onaikvo kakvo je samo po sebi. premda je najprije naskroz nedokuoivo. Ono biva tako reel preslusavano 0 svojem bitku. smisao bitka. razumijevanje i poimanje. u »ima«. Ukoliko bitak tvori Pitano. koji piramo. u naznacenom nacinu postavljanja pitanja uopce nema kruga. Ni~ta ne pnidonose razumijevanju stvari i koce prodiranje :Ill polje istrazivanja. ono sto odreduje bice kao bite.v{}6v -eLva ~L1]YEL(J{}mS.izvori vladajuceg razumijevanja. a bitak znaoi bltak bica. Sophistes 242 c. prema tome. izradu genuinog naOina prismpa k tom bieu.u njegovu bitku. Cije se faktieno postojanje zaoijelo nece nijekati. i to tako. ali nekao raspoloZivi pojam. ono na temelju cega je bite. sto Ii je drugo do hod u krugu? Nije li za obradu pitanja vee »pretpostavljeno« ono ~to bi trebao donijeti pnije svega odgovor na to pitanje? Formalni prigovori. pored os taloga. PI1i:stup k . Obrada pitanja 0 bitlru. Ali »bicem» nazivamo mnogosta. Ali fakuOno. To bite. do sada ne bi moglo biti ontoloske spoznaje. vazenju. Bite je sve 0 oemu govorimO. bdce je takoder ono ~tJo SIDlO i kakvi SIDlO mi sami. bitno razlikuje od pojmova u kojima svoju znacenjsku odredenost postize bice. IzriOito i transrparentno postavljanje pitanja o bitku zahtijeva da prethodno bude primjereno eksplicirano jedno bice (tubitak) III pogledu svojeg bi1lka. Sam bitak bica »nijes neko bice. to jest. tog bica koje smo uvijek mi sami.

tubitak.ili je ono najprincipijelnije i u isti mah najkonkretnije pitanje? Bitak je svagda bitak nekog bica. vee krecemo. Ovako izrasli »temeljni pojmovi. do koje je mjere ona sposobna za krizu svojih temeljnih pojmova. cemu treba sluiiti to pi:tanje. pitanjima koja su vecinom reaktivno izbijala . Ali osobitost pitanja 0 bitku potpuno ce iza6i na vidjelo tek tada kad ono bude dovoljno omedeno u pogledu svoje funkcije. put em njihova pokazivanja. Pravo »gibanje« u znanostirna odigrava se u vise ili manje radikalnoj d. Znanstveno istrazivanje provodi dzdvajanje i prvo fiksiranje podrucja obrade naivno i grubo. njegov se pravi napredak ne ostvaruje toliko u skupljanju rezultata i njihovu pohranjivanju u »prirucnike« koliko u pitanjima 0 temeljnom ustrojstvu svakog od podrucja. Takvo »pretpostavljanje« nema niJkakve veze s postavljanjem nekog neutemeljenog nacela . sarnoj sebi netransparentnoj reviziji temeljnih pojmova. To zauzirnanje predvodeceg gledista 0 bitlk:u izrasta iz prosjeonog razumijevanja bitka u kojem se uvijek. prostor. Ne leZi u pitanju 0 smislu bitka »krug u dokazu«. Ali. nego 0 iznosenju temelja na vidjelo.uopce ne moze lezati u positavljanju pitanja 0 smislu bitka. To.tako. svatko moze zahtijevati da sazna. daju u odgovarajucim znanstvenimi:strazivanjima tematizirati u predmete. a to razumijevanie pripada napokon bitnom ustroistvu samog tubitka. Sva bica mogu se prema svojim razlic1t:dm oblastima pretvarati u polja otknivanja i omedivanja odredenih podrucja obrade. § 3. jezik i slicno.iz kojega biva deduktivno izveden niz stavaka. »Krug u dokazu. rriti je dokazano prvenstvo tubitka niti je odluceno 0 njegovroj rnoguooj Hi cak nuznoj funkciji kao bica koje valja prirnarno pitati. sto je zapitivanje bitno pogodeno svojim Pitanim. ali zacijelo lezi neko cudnovato »povratno ili prethodno odnosenje« Pitanoga (bitka) na zapitivanje kao na modus bitka nekog bica. Borba izme9 . Ta se podrucja. dapace nedostajanjem nekog zadovoljavajuceg postavljanja tog pitanja uopce. sto njegova obrada i pogotovu rjesenje zahtijevaju niz fundamental nih promatranja.iz takva sve veceg poznavanja stvari. svoje namjere i svojih motiva. ill se uopce njime bavi. Obrada nekog podrucja u njegovim temeljnim strukturama na izvjestan je nacin vee ostvarena putem predznanstvenog iskustva i Izlaganja oblasti bitka unutar koje je omedeno samo podrucje obrade. Ontolosko prvenstvo pitanja 0 bitku Karakterizacije pitanja 0 bitku po niti vodilji formalne strukture pitanja kao takvog razjasnilo je to pitanje kao osebujno. Premda teziste istrazivanja uvijek lezi u tom pozitivdtetu. Nivo neke znanosti odreden je time. pripada najvlastitijem smislu pitanja o bitku. prirnjerice povijest. sarno neka proizvoljna spekulacija 0 najopCenitijoj opcenitosti . ali 8 pnlje svega izostankom nekog odredenog odgovora. Prividno najstroza i najcvrsce sazdana znanost. Danas su se posvuda u raznim disciplinama probudile tendencije da se istrazivanje polozi na nove temelje. 2Jiv:ot. Ali nesto poput prvenstva tubitka zacijelo se javilo.da iz tog gledista biva privremeno antikuldrano dana bice u svojem bitku. Da li se njime ostala bavdti. dospjela je u »krizu osnovica«. Do sada je nuznost ponavljanja tog pitanja bila motivirana u jednu ru:kru ugledom njegova ponijekla. i to . Ali zar time nije vee posvjedoceno prvenstvo bitka nekog odredenog bica i nije Ii unaprijed dana egzemplarno bice kojetreba fungirati kao primarno Ispitivano pitanja 0 bi:1:1ku? Onim sto je do sada razmotreno. priroda. rnatematika. U takvdm drnanentnim krizama znanosnpocinje se kolebati odnos pozitivno istrazujuceg dspitdvanja prema samirn stvarima sto ih Ispituje. jer se u odgovoru na to pdtanje ne radi 0 obrazlozenju putem dedu:kaije.ostaju isprva niti vodilje za prvo konkretno dokucivanje podrucja.

Njegova transcendentalna logi:ka apriorna je logika predmetnog podrucja . U biologiji se budi tendencija da se poslije odredenja organlzma i Zivota. a nije u nekoj »teoriji« spoznaje. Svoju pravu legitlmaciju i »obrazlozenje« dobivaju Iti pojmovi. Teologija traga za nekim izvornijlm izlaganjem bitkacovjeka pri bogu. posredstvom predanja i tijekom njegova prikazivanja i tradicije. prije svih ga dokueuje u pogledu njegova bitka i dobivene strukture stavlja na raspolaganje pozitivnim znanostima kao transparentne upute. ne w. Tako.priroda. Ali ukoliko svako od tih podrucja iz oblasti samih entiteta i bude osvojeno.nade neku genealogiju raznih mogucih ustrojstava bitka. pita unatrag I nanovo odredi naein bitka zivoga kao ltakvog. prema tome. potreban je prethodni sporazum a tome. Teorija relativnosti [izike izrasta Iz tendencije da se pokaze vlastita suvislost same prirode. poriv prema samoj povljeenoj zbilji: povijest knjizevnosti treba postatl povijescu problema. na primjer. nego zell biti i uvjet da budu moguce same ontologije. Ali ovakvo zapitivanje . da njezina dogmatska sistematika pociva na »temelju« koji nije izrastao iz nekog primarno vjerujuceg zapitivanja i oiJa apstraktnost nije samo nedostatna za teoloSku problematiku. Tome je . tako reci. Kao teordja uvjeta pristupa ksamoj prirodi. onakva rkaikva postoji »po sebi«. prva uskace u neko odredeno podrucje bitka. Temeljni pojmovi jesu odredenja u kojima postaje prethodno razumljivim podrucje obrade sto len u osnovi svih temabskih predmeta neke znanosti. samo u jednoj isto tako preliminarnoj pretrazi samog podJruoja abrade. pa to razumijevanje predvodi sva pozitivna istraiivanja. sllo su Ih dali mehanizam ri vitallzam. Svaka ontologija. ta teorija kusa putem odredenja svih relativnostl oouvaei nepromjenIjivost zakona gibanja i tako sebe dovesti pred pitanje o strukturi podrucja obrade koje joj je zadano. U historiiskim duhovnim znanostima pojacao se. Takvo utemeljenje jest produktivna logika u tom smislu sto ona. Mo da pitaju. »sto li mi zapravo m1sHmo tim dzrazom . pred problem materije. takoder ne teorija historijske spoznaje. ako prije toga nije dovoljno raziasnila smisao bitka i to razjaSnjavanje shvatila kao SVDjU 11 [undamentalnu zadacu. Dna polako poeinje ponovo razumijevati Lutherov uvid. Tako. i pri tome se uvijek vee krecu u nekom razumijevanju bitka.bltak'«. koje slijede prije onti6kih znanosti i fundiraju ih. ali ni teorija povijesti kao objekta historije.ontologija uzeta u naJSJrem smislu i bez oslanjanja na ontoloske smjerove i tendencije -treba i samo jos neku nit vodilju. eto. raspolagala ma kako bogatim i cvrsto sazdanim sistemom kategorija. i izokretanjem svoje najvlastitije namjere.koja ne konstruira deduktivno . takvo preliminarno :i:straZivanje. za filozofiju nije primarna neka teorija tvorbe pojmova histcrsje. Otuda pitanje 0 bitku ne zeli biti samo apriorni uvjet da budu moguce znanosti sto istrazuju bice kao takyo i takvo bice. nego nju zakriva i iskrivljuje. ostaje u osnovi slijepom.dokaz Platonov Ii Aristotelov Tad. Pozitivnim znanostima mora prethoditi takvo istrszlvanje: i ono to moze. a100 rijegova traganja za bitkom bica ostavljaju nerazmotrenim smisao bitka uopce. koji bi bio skiciran iz smisla samog vjerovanja i ostajao unutar tog izlaganja. koja pojedino slucajno stanje neke znanosti provjerava prema njezinoj »metodi«. Takvo se utemeljenje znanosti naeelno Il"azlilruje od »1010 gike« koja hramlje za njim. spram ontickog zapitivanja pozitivnih znanosti izvornije.alei nista drugo do dzlaganje tih entiteta u pogledu temeljnog ustrojstva njihova bitka. I uprav:o pri zadaci da ontologija . nego je za nju primarna interpretacija zaista povijesnog bica s obzirom na njegovu povijesnost. doduse. Ontolosko je zapitivanje. Ii pozitivni rezultat Kantove Knitike cistog uma lefi u zacetku obrade onaga sto uopce pripada nekoj prirodi. Ali ono ostaje i samo naivno i neprozirmo. koje crrpi temeljne po} move. .au formalizma i intuicionizma vodi se 0100 osvajanja i utvrdivanja primarnog nacina pnistupa k onom sto treba biti predmet te znanosti.

Onticko prvenstvo pitanja 0 bitku Znanost uopce mogu6e je odrediti . Tubitak razumajesam sebe uvijek iz svoje egzistencije. To bice zahvacamo terrninoloskl kao tubitak. upravo izravno tice razumijevanja necega poput »svijeta« i razumijevanja bitka bica pristupacnih unutar svijetao Ontologije ikoje dmaju za ternu bica s 'karakterom 13 . Ali III ideji jednog takvog ustrojstva bitka vee pociva ideja bitka uopce.atom ustrojstvu bitka tubitka pripada.kao cjelinu sustava obrazlozenja istinitih stavaka. da se on u svojem bitku odnosi prema tom bitku !kao bitak. sam se tubitak odli!kuje pred drugirn bicima. nazivamo 12 egzistenci]a. Za to nije potrebna teorijska transparentnost ontoloske strukture egzistencije. ovdje jos ne znaci: tvoriti ontologiju. Ali to ne znaci. prema kojemu se tubitak moze odnositi ovako ili onako i uvijek se riekako odnosi. nego egzistencijalnograzumijevanja. vecma negoli puko nastavljanje casne tradicije i promicanje jednog jos uvijek neprozirnog problema. Zadaca jedne egzistencija1ne analitiketubitka u pogledu njezine mogucnosti i muznosti skicirana je u ontickorn ustrojstvu tubitka. odredivanje biti tog bica ne moze se . reonno. Pa tako i mogucnost provedbe anaIitiketubioka ovisi 0 prethodnoj obradi pitanja 0 smisIu bitka uopce.vkaocisti izraz bitka. 0'00 se.izvrsiti navode6i neko realno sto.iJi je dospio u njih rili je oduvijek rastao u njima. Ali ovo stvarno-znanstveno prvenstvo IIlJijejedino. Ta definicija niti je potpuna nit! pogada znanost u pogledu njezina smislao Znanosti kao ponasanja vcovjeka jesu nacin binka tog bica (oovjeka). Al!i uko1iko onda egzistencija odreduje tubitak. naprotiv. ontoloskoj je analitici tog bica uvijek potrebno neko vee unaprijed zauzeto glediste 0 egzistencijalnosti.kao svoj.tog bica. da je ono sa svojim bitkom i putem njega samo sebi dokuceno. Ali rtad. jedne mogucnosti sama sebe xla bude iii da ne bude sam on. nego je njegova bit. Medutim. Znanosti su nacini bitka tubitka na 'koje se on octnosi i prema bicu koje ne treba biti sam taj tubitak. naprotiv. da on jest ontoloski.iPitanje egzistencije uvijek treba da dzvodi na cistac samo egzistiranje. A to opet kazuje: tubitak razumije sebe u svojern bitku bilo na koji naOini bilo kako izricito. Nju pak razumijemo kao ustrojstvo bitka bica koje egzistira. Razrnatranje mora pri tome posegnuti dspred analiza sto slijede isto ce tek pruziti pravi uvid. Pri tome usrnjeravajuce razumijevanje tog egzistiranja nazivarno egzistencijskim. koje je svoj>stvenotubitku. Otuda se razumijevanje bitka. jedino svakitubdtak sam. Sarno razumijevan]e bitka jest izvjesnost bitka tubitka. onticki odlikuje time sto se torn bicu u njegovu bitku radi 0 samom tom bitku. Egzistenciju odreduje.kao predontolosku. tada misljenu onto1ogicnost tubitka valja oznaciti . Ali tubitku bitno pripada: bitak u nekom svijetu. pa je za oznaku tog bica odabran naziv tubitak. Znanstveno dstrazivanje nije jedini i nije najblizi rnoguci nacin bitka . Onticka je osobitost tubitka u [tome. Tom je biou svojstveno. Biti ontoloski. nego bivstvujuci na nacin razumljenja bitka. Te je moguonosti tubitak dli odabrao sam. Pitanje egzistencije oD!ti&a je »stvar« tubitka. Skup tih struktura nazivamo egzistencijalnost. ism sto i naprosto bivstvujuci-onticki. Njezina analit~ka nema karakter egzistencijskog. Povrh toga. Tubitak je bite koje se ne pojavljuje naprosto rnedu drugim bioima. na nacin prihvacanja Hi propustanja.Pravo razumljeno ontolosko istrazivanje samo podajepitanju bitku njegovo ontolosko prvenstvo. u tome da ono uvijek mora biti svoj bitak . To odlikovanje valja prethodno vidno pokazati. ° § 4. Sam bitak. Pitanje 0 toj strukturi cilja na razlaganjeonoga Sto konstituira egzistenciju. Otuda. ako naziv ontologija zadrzirno za eksplicitna teonijska pitanja 0 bieku bica.

431b 21.JU tog bica :unutar postavljanja pitanja. a da pni tome sam tubltak nije bio shvacen u svojoj genuinoj ontoloskoj strukturi miti je POIStao rnakar samo problemom usmjerenim na to. otkriva u svojim na:Cinima na koje jest. Pri tome se tub~tak raz<. Jedino ako jesamo filozofski-dstrazujuce propitivanje Jato mogucnost bitka uvijek egzistirajuceg tubitka poduzeto egzistencijski. r 8. prema tome. koja u sebi ukljucuje imjesnost nekog predontoloskog vrazumijevanja blaka. u ontickoj strukturi samog tubitka. toloski dovoljno obraditi. jest karaiktera bi1lk1a koji IeZi. viSestruko prvenstvo pred svim drugim bicima. Ako zadacu tvori interpretacija smisla bitka onda tubi~ak nije samo bice koje valja primarno ds. Otuda fundarnentalnu ontologiju. uvijek taJroder i u njihovu bitku. to jest.kao konstituensu razumijevanja egzistencije . leu temelji sena prethodnom pokazivanju OIlitiOko-on. da bi zapitivanje postalo transparentnim. Ali tlme je postalo jasno i ontiOko prvenstvo pitanja 0 bitku. sva bica u pogledu njihove egzistencije i esencije.drugacijim nego u Itrubitlka fundiraneeu i rnotivirane.?"h toga bite koje se u svojem bitku uvijek v~ Odn~SI na ~no ~oemu to pitanje pita. na temelju izvjesnosti svoje egzistencije. nja 0 !?ltku ka? takvog (§ 2) naisla je na jednu osobitu funkcI.. usp. kao onticko-ontoloski uvjet za moguonost svih ontologija. To se dogada putem pozivanja na !IIleiko bite. Otudatubitak ima trece prvenstvo. Unutar zadace izvodenja »transcendencija«. koje se ovdje pojavljuje premda mje ontoloskl razjasnjeno. Ontieko-ontoloski primattubitka bijase uocen vee rano. Tubitak ima. postoji moguonost da bude dOlkuCen. 5. jest dusa (anima)? Prvenstvo »tubitka« pred ~~m drugim bicima. Dokaz ~ ontiCko-ontoloskoj osobitosti pitanja 0 bit. usp. a koji nuzno pripadaju nekom Necemu. Tako setubitak rpokazao onim koga valja ontoloski primarno ispitivati prije svakog drugog bica. de anima stavak. ocito nema ngta zajedn1Oko s Iosim subjektiviranjem svekolikih bica.Je ~lsta drugo do radikaliziranje jedne bitne tendencije bitka Ikoja pripada samom tubitku a ta je. Sada se pak pokazalo da ontoloska ana:. Aristotel kaZe: ~ tjJUX~ -roc iSv-rC( 7tW~Ecr-rW. n~e o. ib.00 jest sporazumije sa svakim bilo kakvim bi6em. da prematome tubitak fungira kao ono bice 'koje nacelno treba biti najprije ispitivano u pogledu svojega bitka. valja dokazati takoder verum Ikao dedan takav transcendens. Ito jest onticki. Torno Akvinski je preuzeo u jedno vkarakteristlcno razmatranje.itivati.a egzistencijalnost egzistencije i 'time omoguceno pristupanje k obradi jedne dovoljno fundirane ontoloSike problematike uopce. jos Iznad svake moguce realno-rodne odredenosti nekog bica. To osobito bice. bitku ~1. ItO.tkno kao 000 bice koje valja najprije on. Drugo je njegovo rprvenstvo oniolosko: tubitaik je. valja tr~iti u egzistencijalnoj anali- tici tubitka. koje u skladu sa samom vrstom svojeg bitka drna sposobnost da se »sastane«. Ali tada pita. Questio~es de veritate qu I a. boo ono rna Sto. 14 15 . u otZcr&'Y)cr~~i v6'Y)cr~~.upravo izvorno pripada: rnzumijevanje bitka svih bica rkoja su drugacija nego tubitak. prema tome. Ali rtubitllru onda . t~'lo~ko? prvenstva tubitka.6 Dusa (covjekova) jest na izvjestan nacin bite. Ali analiza strukture pita. Iznad svakog modus speclalisentis. 430 a 14 sqq.itika tubitkauopcetvori fundamen'talnu ontologi10g1JU. ' 7. na tu temu dijelom strozu 1 od navedenoga razlicitu provedbu jedne »dedukcijee transcendencija u Opusculum »de natura generise. iz ikoje tek mogu izvirati sve ostale. koja tvori oovjekov bitak. quod natum est convenire cum omni ente. sam po sebi oontoloski«. on je pO. »dusa«. Taj 6. Ali egzistencijalna je anaLitika sa svoje straneukorijenjena napokon egzistencijski. 1 c. ens. da OIn pred-ontoloski razumije bitak. . koji upu6uje na davnu Paemenidovu ontolosku tezu. Prvo mu je prvenstvo onticko: to bice odredeno je u svojem bitku egzistencijom.

danosti vrste njegova bitka. on je ontoloski najdalje. naime iz »svijeta«. dakle. snage. u skladu s rijernu pripadnorn vrstom bitka.6ko-ontoloSiko prvenstvo tubitka razlog tome sto tub~ttku ostaje zastrto specificno ustrojstvo njegova rbitka . Tubitak ima. tendenciju. naprotiv. da za to nije potrebno samo fiksimti ono bice koje treba fungirati lkao primarno ispitivano. da bude izricito usvojen i utvrden pravi nacm pristupa k tom bicu. Usprkos 'tome. Negativno receno: na 'to bice fie smije biti konstrukcijsko-dogrnetski protegnuta nikoja proizvolj2 Bitak i vrijeme 17 . Tubdtak doduse nijesamo onrickl blizu Hi cak najbliZe . biti analitika tubitka. da interpretacija tog bica stojipred osebujnim poteskocama. da vlastiti bitak razumije iz onog bica prema kojemu se bitno neprestano i najprije odnosi. da je tubjtku on razu:mljiv i da tubitak uvijek vee boravi uizvjesnoj izlozenosti svojega bitka. Koje bice preuzima unutar pitanja 0 bitku osobitu ulogu.-------- ! Drugo poglavlje DVOSTRUKA ZADACA U OBRADI PITANJA 0 BITKU METODA ISTRA2:IVANJA I NJEGOV NACRT § 5. n~go i u ~ogledu neke isto tako »neposredne. Za sada je time samo najavljeno. biljahu hl ta :izlaganja provedena isto onako iegzistencijalno izvomo kao 5to su moZda bila egzistencijski izvoma. iznesene u dovoljnoj mjeri. Najpreca u pitanju 0 bitku mora. pociva ono isto cemo po16 kazati kao ontolosko povratno zracenje razumijevanja svijeta na dzlaganje wbi!tka. Ontoloska analitika tubitka kao oslobadanje horizonta za [ednu interpretaciju smisla bitka uopce Pri naznacivanju zadaca ~to leze u »postavljanju« 1(>[tanja 0 bitku bilo je pokazano. AJi tada se problem osvajanja i utvrdivanja usmjeravajuceg lDaIOina pristupa k tubitku pogotovu zaostrava. on moze raspolagati obiljem svoje jzlozenosti. ali predontoloski IiJpak mJetud.bude l:i razumljeno usmislu »kategorijalne. ali seniti neiSikljueuje. ontoloski najdalje. a ne mozda u nekoj nedostatnoj opremljenosti nase spoznajme moci iIi u pnividno lako o1lk1onjivom nedostaeku nekog primjerenog pojma. moo. da to bice mor~ biti onticko-orrtoloski prirnarno dano ne 'Sarno u smislu neke »neposredne« shvatljivosti samog tog bica. Egzistencijsko dzlaganje moze zahtijevati egzistencijalnu analitiku. razurnijevanje bitka ne samo pripada.mi sami smo dapace uvdjek tajtubitak. da se to njegovo majneposrednije predontolosko izlaganje svojega vlastitog bitka moze preuzeti kao primjerena nit vodilja. Otuda je onrti. >>poliitrlika«.. Tubitak je samom sebd onticki »najblize«. eto. ako je u drugu ruku filozofs!ka spoznaja shvacena u svojoj mogu6nosti i numosti. U samom tubitku. Ali ostaje pitanje. liZ eksplicitnu orijentaciju na problem samog bitika. poezija i historiografija uvijek su raznim putovema i u promjenljivoj mjeri slijedile 00nose. Ali buduci da tubitku. razmotreno je. etika. antropologija.tu. Filozofska psihologija. To dvoje ne mora nuzno 1Ciskupa. iii upravo stoga.~ b~ce: tu~iJtak.koje se temelje u samoj 'VII1sti itika ternatskog predrneta i teb matizirajuceg tIlaeIDa ponasanja prema njernu. nego se oblikuje i raspada sa svakom od vrsta bitka samog tubitka. mogucnosti i sudbine rubltka. P?stane pristupaeno i da ga u razurmjevajucern izlaganju taka reci nanisanimo? Ontie:ko-ontolosko prvenstvo dokazano za tubitak moglo bi zavesti u rnnijenje.kao da bi to razumijevanje bitka moralo Izvirati iz neke tematski ontoloske svijesti 0 najvlastitijoj vrsti bitka. Ali kako da .strulcture ikoja pripada . nego postoji i zahtjev. i time u njegovu razumijevanju vlastita bitka. . Ali time niposto nije receno. upravo .bitku. Dobitak od dosadasnjeg izlaganja tubitka bit ce egzistencijalno ovjerovljen tek kada temeljne struktore rtubitka budu. Njegovu je najvlastitijem binku doduse svojstveno.

u s~ojoj PI1?sJ~cnoJ svakidasnjosti. On~ IZnosi jedino tek bitaik tog bica. odakle uopce tubitak n~Cito razumije i izlaie nesto poput bitka. bez mterp. onticki kl1iterij naivnog lI'azlikovanja razliCitih regiona biCft.sa~o n~~. koje se postavlja o smislu bitka uopce. Tubitak jest na taj naOin.Vjecnoga i Itaj se jaz pokusava premostiti.ijeme« odavno fungira Ikao ontoloski Hi. nikoje »kategorije. »dijelove«. Kao smisao bitka onog bica koje nazivamo tubitak bitce navedena vremenost.nJ~gova smisla. I. jos dosta tamno. Time ce se vulgamom pojmu vremena vratiti njegovopravo samostalnosr] nasuprot Bergsonovoj tezi da je vrijeme. izviru iz vremenosti. Zatim se pronalazi »jaz« izmedu »vremenskog. dakako. Pri tome valja razjasniti.bica i »nadvremenskog. da je vrijeme ono. Oslobadanje horizonta za najizvormje izlaganje bitka treba ana. Ta analitika ne moze htjeti da dade jednu potpunu ontologiju tubitka.~etaClJ7. Vrstu pristupa i izlaganja valja. Aili ta analiza tubltka ru~e samo nepotpuna. IkioJe se u svakoj vrsti bitka fakti6nog rubitka odrzavaju kao ~ne 5tO odreduju njegov bitak. »Vremensko.tatemelJ~o ustrojstvo svakidasnjosti tubitka izrasta pnpremno IZ' nosenje biokatog biCa. i vulgarno razumijevanje vremena uopce. »Vr. ikoja kao nesto poput »filozofske« antropologije treba da stoji na filozofski zadovoljavajucoj osnovici. PridrZavajuci se te povezanosti. oda~rati tak~: da se to bi6e moze pokazati samo po sebi polazeci od sarna sebe. premda ne nebstne. u smislu »biti u vremenu«. i kako Izviru iz nje. Medutim. naprotiv. Ikakvo se natalozilo u tradicionalnom pojmu vremena koji se odrzava od Aristotela do Bergsona i dalje. U smjeranju k jednoj mogucoj takvoj antropologiji. Time se odreduju njezine granice. To vrijeme mora biti izneseno na vidjelo i genuine shvaceno kao horizont mtava razumijevanja bitka i svakog dzlaganja bitka.da li u toj naivno ontoloskoj upotrebi vremena dolazi do izrazaja 2* 19 . Taj se navod mora potvrditi u ponovljenoj mterpretaciji struktura tubitka koje ce biti prethodno pokazanekao modusi vremenosti. Kod nje pak ne treba ispostavljati proizvoljne i slucajne... potrebna je izvorna eksploatacija vremena kao horizonta razumijevanja bitka iz vremenosti kao bitka tubitka koji razumije bitak. U Uikupnosti te zadace pociva ujedno za- htjev. pa jos k tome .naideja 0 binku i zbilji. interpretacija IStO slijedi pruza . nego je ~a sada i. Obicava seisticati »bezvremenskie smisao reeenica nasuprot »vremenskom« tijeku relCeniCnih iskaza. tek pripremiti. Tada s obZl:rom:r. da se ovako dobiveni pojam vremenosti razgranici prema vulgarnom razumijevanju vremena. prethodn~ . Kako li vrijeme dolazi do te osobite ontoloske funkcije i pogotovu s Ikojim pravom upravo nesto poput vremena fungira kao takav kriterij. Ali je zacijelo pripremljeno tlo za dobivanje tog odgovora. misljeno pod tim pojmom. tocnije. da bivstvujuci razumije nesto poput bitka. nego bitne strukture. da taj pojam vremena. koju dakako valja Izgraditi. s tim izlaganjem tnbitka kao vremenosti nije dan vee i odgovor na vodece pitanje. valja pokazati. odnosno njezinu ontoloskom utemeljenju. Ovako shvacena anruit:i:katubitka ostaje posve orijentirana na vodecu zadacu obrade pitanja 0 bitku.Ice tu sveki put reci dsto SltO>i bivstvujuee »U vremenn«. prostor. bila rna koliko »razumljiva p? sebi«. Razgranieuju se neika »vremenska« bica (prirodni prooesi i povijesni dogadaji) prema »nevremenskim« bi6ima (prostomi i brojcani odnosi). fungira kaokciterij razlucivanja regiona bitka. Postoji faikt: vrijeme. naprotiv. pripremna ce analitika zahtijevati svoje ponavljanje na viso] i pravoj ontoloskoj osnovici. odredenje koje je. taj nacin pIThstupa treba pokazivalti: ~k~ vo je to bice najprije i najcesce. Da bi taj uvid bio omogu6en.skicirane iz te id:je ne srruju biti ontoloski nesmotreno nametnute tubjtku. 18 Kao nagovjestaj bijase pokazano:1Jubitku pripada kao ontioko ustrojstvo neki predontoloski bitak. Tek n~kon sto bude osvojen taj horizont.

daje za konkretno ontolosko iJs. i to u horizontu vulgarnog razumijevanja vremena. Taj odgovor nece biti pojmljenputem ponavljanja onoga sto Izrtce ikao tezu.katkada u njemu naknadno djeluje.i filozoiiskoj upotrebi jezika. Tubitak je uvijek u svojem vlastitom bitku.tka pokazati. Zadaca destrukcije ispravno ekspliciranom fenomenu vremena ukorijenjena centralna problematika ontologije. i razliciti modusi i derivati bitka u svojim unodifikacijama i derivacijarna postanu. neka unutar oslobodenog horizonta otpocne s jstJra:fujUC1m pitanjima . 8tO je u njega pozitivno mora poCivati u tome.i on daje samo to.njegova prava moguca ontoloska relevantnost. On »je« njegova proslost na nacin njegova bitka koji se.kao 0 nuznosti pnirnjerenoj tubitku.iz vremena nazivamo njegovom temporalnom odredenoseu. grubo receno. Konkretan odgovor na pitanje 0 smislu bitka daje 'pdje svega ekspozicija problematike ternporalnosti. izvornu odredenost smisla bitka . I to opet ne na nacin neke privacije na raoun »Vremenskoga« kao bica »U vremenu«. ako iz rijega potekne uvid 0 specifiono] VlI'sti bitka dosadasnje ontologije. Odredenje povijesnost slijedi prije onoga 510 se naziva povijest (svjetskopovijesno dogadanje). da jeon u dovoljnoj rnjeri dan tek tada.njim i da on posjeduje Proslo kao jOg postojece svojstvo koje .traZivanje uputu. Aiko tako odgovor . ikako.j sturoj recenici. i moguce je povijesno pripadati svjetskoj povijesti. treba tek razjasniti. Izricito iii ne. u ispravno gledanom i tina tretmana. i jertaj izraz namjeravamo upotrijebiti u istrazivanjima sto s11jede jos i za jedno drugo znacenje. dospjelo tako reci »sarno od sebe. pogotovu bude 1i kao sirovi rezuitat predavan dalje radi pukog uzimanja na znanje nekog »stanovista« koje mozda odstupa od dotadasnjeg na- povijesti ontologije Svako istrazivanje .na pitanje 0 bitku postaje uputom o niti vodllji Istrazivaaja. u stvari. Buduci da bitak postaje shvatljiv uvijek samo uzimajuci u obzir vrijeme. Da li je odgovor »nov«. 0 sudbini njezina zapitivanja. I to ne samo tako da se ita njegova pros lost tako reci vucara »za. Bude li bitak pojmljen iz vremena. da je. Stoga 5tO je izraz »vrernenski« u navedenom znacenju zauzet upretfilozofskoj . nije vazno. tada ce to reci. njezinih prcnalazaka i promasaja . on jest njegova proslost. onda time sam bitaik . pri -cemu je prije svega na temelju togdogadanja moguce nesto poput »svjetske povijesti«. nego u jednom pozitivnom smislu koji. § 6. »Vrijerne« je. Nasuprot tome valja na tlu obrade pitanja 0 srnislu b. Ta je pak uvjet za mogucnost povijesnosti kao vremenskog nacina bitka samog tubltka. neko bice '»U vremenu«. to do sada nitko nije :ni pitao niti istrazivao.ne mozda tek bite kao bice »U vremenu« -izlazi na vidjelo u svojem »vremenskorn« karakteru. prema svojem najvtastitljem smislu. Ali »vremensko« tada vise ne moze znaciti samo »blvstvujuce u vremenu«. svaki put »dogada« iz svoje buducnosti. I »Nevremensko« je i »Nadvremensko« u pogledu svojeg bitka »vremensko«. Tubitak je u svakom svojem nacinu da jest. medu tim . i kako je. Ono.u tu »po sebi razumljivu« ontolosku funkciju i u njoj se zadrzalo do danas. bio on ma kakav i ma »sto«.ne na posljednjem mjestu i ono koje se kreoe u okolisu centralnog pitanja 0 bitku _ jedna je ontieka moguonost tubitka. Odgovor. razumljivi az pogleda na vrijerne. da je dovoljno starkako bi ucio pojmiti moguonosti sto su ih pripremili »stari«. Povijesnost znaci ustrojstvo bitka »dogadanja« tubitkakao takvog. Otuda fundamentalna ontoloska zadaca interpretacije bitka kao takvog ukljuouje u sebi obradu temporalnosti bitka. 21 20 . i to ostaje vanjstina. bez obzira ma to da li je on. Njegov bitak nalazi svoj smisao u vremenosti. odgovor na pitanje 0 bitku ne moze lezati u nelroj izoliranoj .kao i njegovih karaktera i modusa .

Ali historija .ne slijedi za njim. i dok. Ona prepusta predaju razumljivosti po sebi i zakrcuje pristup natrag k iskonskim »vrelima« iz kojih setradirane kategorije i pojmovi bijahu crpili dijelom na pravi nacin. Ta elementarna povijesnost tubitika moze samom njernu ostati skrivena.kao samostalne zada- hodna eksplikacija tubitka u njegovoj vremenosti i povijesnosti . 0[1- toloskom. Tradicija. Ali pripremnaInterpretacija fundamentalnih struktura tubitka u pogledu njegove na:jbliZe i prosjecne vrste bitka.ije sebe kao historijsko. kako oi s pozitivnim usvajanjem proslosti dovela sebe u posji-d najvlastitijih mogucnosti pitanja. da pitanje 0 smislu bitka nije samo nerljeseno. dakle. nego tubitak postaje u isti mah podlozan i svojoj vise ili manje lzricito prihvacenoj tradiciji. To razumijevanje otvara moguenosti njegova bltka i lI"eguliiraih. koja lezi u njemu. Nehistorijsko moze biti neko doba samo jer jest »povijesno«. i u izvjesnom opsegu stalno. u kojoj je on. 100vati je Ii izI1iCilto t slijediti.ceo Tako tubitak dovodi sebe u naein bitka histonijskog zapitivanja iistnuivanja. Tubitak moze o1lkiri. to jest. Tradicija iskorjenjuje povijesnost tubitka dotle. VIastita proslost rubitika .da razum. to jest kao pret- CeSCe cini ono sto »predaje« taiko malo pristupaCnim. da pita 0 njegovoj povijesti. naprotiv. koje je ukorijenjeno u najvlastitijem bitku tubitka. ta ostaje skrivena tubitku.moguca jekao naain bstka pitajuceg tubitka samo stoga 5tO je u temelju svojeg bitka odredena povijesnoscu. roo jest. torienost . najprije i naj- da to.da se on krece sarno jo~ u zanimanju za mnogovrsnost mogucih tipova.prolazeci kroz svakojake filijacije i iskrivljavanja . Aii ona maZe biti talkoder naizvjestan nacin otkrita i doZivjeti da bude njegovana.isava njegova vlastita vodstva. TracLicija dapace eini. da tubitak. Pitanje 0 smislu bitka . Ako se pak tubitak latio mogucnosti. Iz njega on razumije sebe najprije. smjerova i stanovista filozofiranja u najudaljenijim i posve tudim kulturama i tim zanimanjem kusa prtkritl svoju menost vlastita tla. Ona stvara nepotrebu da se takvo vracanje bar samo razumije u svojoj nuznosti.tocnije his- pa prema tomei skupa is njemu pripadnim razurnijevanjem bitka. i najprije povijestan. pri Citavom interesu za historiju i citaV'oj gorljivosti za fi'loloSki »stvamu« interpretaciju. zapitivanja i izbora. Ta ga J.a to uvijek: mati proslost njegovesgeneracije« .dovodi samo od sebe do toga. koja pd tome stjeee vlast. njemu je uskracena i mogucnost historijskog zapuivanja i otkrivanja povijesti. AIko. 'ciju smo onticko-ontolosku nuznost pokazali. iznijet ce na vidjelo slijedece: tubitak nije samo sklon da propada u svojsvijet u kojem bivswuje i da sebe relucentno izlaze it njega. karakteristiena je povijesnost. zakriva. koja . vi~ ne razumije najelementarnije uvjete koji jedini omogucuju pozitivni povratak k proslosti usmislu njezina produktivnog prisvajanja.vartiradiciju. nego uvijek vee ide ispred njega. Tako obrada pitanja 0 bitku mora iz najvlastitijeg smisla bitka samog zap itivanja razabrati uputu. urastao u jedno naslijedeno izlaganje bitka i odrastao je u njemu. da irn takvo porijeklo bude uopce zaboravljeno. nego je kao deficijentni modus tog ustrojstva bitka dokaz za nju. U pocetku je (§ 1) bilo pokazano. da postane historljskom. da se unaprijed obavijesti 0 smislu bitka uopce. ta:da je neizbjezan uvid: i za samo zapitivanje o bitku. To wijedi ne na posljednjem mjestu i za ana razumijevanje. Moguce je latiti se tradicije i dokucivanja onoga 5tO ona »predaje« i kako predaje . Grcka ontologija i njezina povijest. i za moguonost njegova oblikovanja.u skladu s njemu pripadnim nacinom povrede. Posljedica je toga.jos danas odreduje pojrnovni aparat 22 23 . da sebi razbistri ne sarno svoju egzistenciju neg-a i smisao same svoje egzistencijalnosti. Izostanak historije nije dokaz protiv povijesnosti tubitka. nego je uza svo zanimanje za »metafiziku« palo u zaborav. i ako je pri takvu zapitivanju otvorio sebi oci za bitnu povijesnost tubitka.

iskolciti nju u njezinim pozirivnim moguonostirna. subjekt.1 Ono pred leim je tu Kant 'takoreCi ustuknuo. uz odgovarajuce forrnalizacije i jedino negativna ogranicenja. duhovnopovijesno Ili problemskipovijesnro.iz »svijeta« i da je ovako Izrasla ontologija podlozna tradiciji. Tu zadacu razumijemo kao destrukciju naslijedene sastojine anticke ontologije. dokaz je za to. Uskladu s pozitivnom tendencijom destrukcije najprije valja postaviti pitanje. urn. i ukoliko se.iodnosno pustio da ga onarno gura prisila samih fenomena. :Cije cemo istinske prirodne tajne tesko ikada odgonetnuti i neskrivene ih dovesti pred 0<:i. bitno pripadna postavljanju pitanja Lrnoguca jedino unutar njega. dosljedno neprestanom zanemarivanju pitanja 0 bitku. Njezina je sistematika sve prije negoli slaganje naslijedenih dijelova u neku gradevinu. ta podrucja ostaju. nego njezina krbtika pogada o-Danas« i pogada vladajuci nacin tretiranjapovijesti ontologije.. Ja. Kritik der reinen Vernunft-. kojoj je cilj nacelna obrada pitanja 0 bitku. U skolastickom oblicju grcka ontologija u bitnomu prolazi put preko Suarezovin Disputationes methaphisicae u »metafiziku« i transcendentalnu filozofiju novoga vijeka. prenosi sastojina kategorija tradicionalne ontologije. Unutar granica [ednog dogmatskog preuzimanja temeljnog grokog shvacanja bitka ima u to] sistematici jos mnogo neobavljena posla koji vodi dalje. dase odvaiuje uci u jednu tamnu oblast: »Taj shematizarn naseg razuma. Tek ako je fiksirana problematika temporalnosti. Ifkoliko u tijekute povijesti ulaze u vidokrug odredena istaknuta podrucja hitka ~ otada primarno usmjeravaju problematiku iDescartesovo ego cogito. kao istrazujuce ispostavljanje njihova »rodnog lista« 0 tom porijeklu. ne zeli pokopati proslost u nistavilo.filozofije. Ali tada se na tom putu dade takoder pokazati. 24 25 . da li se. nema nista zajednicko s nekim losirnrelativlranjem ontoloskih stanovista. u pogledu pojava i njihove puke forme. provedenu po niti vodilji pitanja 0 bitku. moze uspjeti da se pribavi svjetlost tami shematizma. obratno. naime. osoba). Ona treba. nepropitana u pogledu bitka i strukture njihova bitka. Destrukcija. pa odreduje jos i temelje i ciljeve Hegelove »logike«. dub. Destrukcija irna jednako malo negativni smisao otresanja ontoloske tradicije. onda je potrebno razlabaviti ukrucenu tradiciju i ukloniti prikrivanja kojima je urodila. kao razbija:nje te sastojine na izvorna iskustva u kojima bijahu dobivena prva i otada vodeca odredenja bitka. ili se pak. s. jest Kant. U okviru ove rasprave. a to uvijek maci u granicama sto iSU faktieno dane sa svakim postavljanjem pitanja i iz njega skiciranim omedenjem moguceg polja istraziva:nja. Sam je Kantznao to. zasto je za Kanta morala ta oblast ostati zatvorena u pogledu svojih pravih granica isvoje centralne ontoloske funkcije. bio on usmjeren doksografski. i mogla biti. njezina negativna fun!k. koja je ostavlja da spadne Ina razumljivost po sebi i na puku gradu koju valja nanovo obradltiItako za Hegela).razumije sebe i bitak uopce . Ovo pokazivanje porijekla temeljnih ontoloskih pojmova. naprotiv.. Treba li za sarno pita:nje 0 bitku poluciti transparentnost njegove vlastite povijesnosti.Prvi i jedini tko se na jednoj dioniciistraiivaCikog puta kretao u smjeru prerna dimenziji temporalnosti. Destrukcija se ne odnosi negirajuci prema proslosti. 180 i d. mora biti tematski i nacelno izneseno na vidjelo. ako 1. skrriveno je umijece u dubinama ljudske duse. nacelno obradena za to potrebna problematika tempmalnosti. smjerajuci 'k jednoj ontoloskoj Jnterpretaciji supstancijalnosti subjekta. Ta iz korijena iseupana grcka ontologija postaje usrednjemu vijeku cvrstom sastojinom ucenja. da tubitak . ona ima pozitivnu namjeru.cija ostaje neizricita i indirektna. Na ta se bica. tijekom povijesti ontologije interpretacija bitka uopce tematski dovodila u vezu is fenomenom vremena i da li je bila. moze biti provedena SaiIIlO na riacelno odlucujucim postajama te povijesti. destrukcija povijesti ontologije. poziva u pomoe dijalektika.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful