P. 1
12807419-martin-hajdeger-bitak-i-vrijeme

12807419-martin-hajdeger-bitak-i-vrijeme

|Views: 109|Likes:
Published by kkleo0

More info:

Published by: kkleo0 on Feb 08, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/21/2013

pdf

text

original

fllozofska

.1]). blbhoteka

MARTIN

HEIDEGGER

Ur,dn;r; bibliotek«

BRANKO BOSNJAK, MILAN KANGRGA GAJO PETROVIC, PREDRAG VRANICKI

Izdaje

ITRO »Naprijede
Generalni direktor

BITAK I VRI JEME
Pret/,o I IJj'lIIalkoga HRVOJE SARINIC

ANTUN ZVAN
Glavni urednik

MILAN MIRIC

Uvod u »Sei« und Zeit«
GAJO PETROVIC

ZAGREB, 1985

Naslos origina/a

SEIN l1ND ZEIT
lion

Martin Heidegger
Funfzehnte, an Hand der Gesamtausgabe durchgesehene Auflage mit den Randbemerkungen aus dem Handexemplar des Autors im Anhang

SADRZAJ
Gajo Petrovic: Uvod u »Sein und Zeit« . Dobrilo Aranitovic:

XIII .CXXXV

© Max Niemeyer

Verlag Tiibingen 1979

Heidegger u Jugoslaviji (bibliografija 1937-1984) Uvod

Ekspozlcija

pitanja

0

smislu

bitka

Prvo poglavlje
NUzNOST, STRUKTURA I PRVENSTVO PITANJA 0 BITKU
0

§ 1. Nuznost izricltog postavljanja pitanja § 2. Formalna struktura

bitku

pitanja

0 0 0

§ 3. Ontolosko prvenstvo pitanja § 4. Onticko prvenstvo pitanja

bitku bitku bitku

1 4 8 12

Drugo poglavlje
DVOSTRUKA ZADACA U OBRADI PITANJA 0 BITKU METODA ISTRAzIVANJA I NJEGOV NACRT

kao oslobadanje horizonta za jednu interpretaciju smisla bitka uopce § ,J. Zadaca destrukcije povijestd ontologije § 7. Fenomenoloska metoda istrazivanja A. Pojam fenomena . B. Pojam logosa . C. Pred-pojam fenomenologije § 8. Nacrt rasp rave

§ 5. Ontoloska analitdka tubitka

16

21

29
31

35
38

43
v

Prvi dio

Interpretacija tubitka s obzirom na vremenost eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bitka
Prvi odsjecak
PRIPREMNA FUNDAMENTALNA ANALIZA TUBITKA

§ 17. Uputa Ii mak § 18. Svrhovitost i znacajnost:

svjetovnost

svijeta

86 94

B. Odudaranje analize svjetovnosti od interpretacije svijeta u Descartesa kao res extensa . § 20. Temelji ontoloskog odredenja »svijeta« § 21. Hermeneuticka diskusija kartezijske ontologije »svijetae . C. Okolsko okolnog svijeta i prostornost tubitka
§ 19. Odredenje »svijetae

101 104 107

Prvo poglavlje
EKSPOZICIJA ZADACE PRIPREMNE ANALIZE TUBITKA

§ 9. Tema analitike tubitka § 10. Razgranicenje analitike tubitka prema antropologiji, psihologiji i biologiji § 11. Egzistencijalna analitika i interpretacija primitivnog tubitka. Poteskoce oko dobivanja jednog »prirodnog pojma svijeta« Drugo poglavlje
BITAK-U-SVIJETU UOPCE KAO TEMEUNO USTROJSTVO BITKA

46 50

§ 22. Prostornost § 23. Prostornost § 24. Prostornost

unutarsvjetski Pnirucnoga" bitka-u-svijetu tubitka i prostor . Cetvrto poglavlje

115 118

125

56

BITAK-U-SVIJETU

KAO SUBITAK I SAMOBITAK.
0

,.SE«

§ 25. Polaziste egzistencijalnog pitanja
§ 27. Svakidasnji

Tko tubitka.

130
133

§ 26. Su-tubitak Drugih i svakidasnji su-bitak

samobitak

i Se .

143

iz orijentacije na u-bitak kao takav § 13. Egzemplifikacija u-bitka na jednom fundiranom modusu. Spoznavanje svijeta . Treee poglavlje
SVJETOVNOST SVIJETA

§ 12. Skica bitka-u-svijetu

58 66
§ 28. Zadaca

Peto poglavlje
U-BITAK KAO TAKAV

tematske analize u-bitka . A. Egzistencijalna konstitucija Tu

. 148

§ 14. Ideja svjetovnosti. svijeta uopce

. uopce

70

A. Analiza okolnosvjetovnosti

i svjetovnosti

§ § § § § §

29. Tu-bitak kao cuvstvovanje . 30. Strah kao jedan modus cuvstvovanja . 31. Tu-bitak kao razumljenje _ 32. Razumljenje i izlaganje 33. Iskaz kao izvedeni modus izlaganja 34. Tu-bitak i govor. Jezik .

§ 15. Bitak bica koje susrece u okolnom svijetu § 16. Sukladnost okolnog svijeta sa svijetom, koja se javlja kod unutarsvjetskog bica .
Vi

75 81

162 169 175 182

152 159

• Sve rijeci koje je autor upotrijebio u izvomiku kao imenice premda one to nisu, u ovom su prijevodu, radi preg!ednosti i preciznog razumijevanja teksta, napisane s velikim pocetnim slovom (prev.) VII

B. Svakidasnji § 35. Naklapanje § 36. Znatizelja § 37. Dvosmislenost § 38. Propadanje

bitak Tu i propadanje

tubitka

Prvo poglavlje 190 194 197 199
MOGUCA CIJELOST TUBITKA I BITAK PRI SMRT! § 46. Prividna nemogucnost § § §

i bacenost sesto poglavlje

BRIGA KAO BITAK TUBITKA § 39. Pitanje § § §
0 izvomoj cjelovitosti struktume cjeline tubitka 40. Temeljno cuvstvovanje tjeskobe kao [edna osobita dokucenost tubitka . 41. Bitak tubitka kao briga 42. Potvrda egzistenoijalne interpretacije tubitka kao brige iz predontoloskog samoizlaganja tubitka 43. Tubitak, svjetovnost i realnost a) Realnost kao problem bitka i dokazivost »vanjskog svijeta« b) Realnost kao ontoloski problem. c) Realnost i briga 44. Tubitak, dokucenost iistina . a) Tradicionalni pojam istine i njegovi ontoloski temelji b) Izvorni fenomen istine i porijeklo tradicionalnog pojma istine . c) Vrsta bitka istine i pretpostavka istine .

205 209 217
§ § § §

§

224 228 229 238 241 242 244 249 257

ontoloskog zahvacanja i odredenja cijelosti sukladne tubitku . 47. Iskusivost smrti Drugih i mogucnost zahvacanja jednog oijelog tubitka . 48. Nenamirenost, svrsetak i cjelina 49. Razgranicenje egzistencijalne analize smrti prerna mogucim drugim interpretacijama tog fenomena SO. Skica egzistencijalno-ontoloske strukture smrti 51. Bitak pri smrti i svakidasnjost tubitka . 52. Svakidasnji bitak pri svrsetku i potpuni egzistencijalni pojam smrti . 53. Egzistencijalni projekt pravoga bitka pri smrti. Drugo poglavlje
TUBITKU SUKLADNO POSVJEDOCENJE PRAVOGA MOCI-BIT! IODLUCNOST

268 270 274

280 283 287 290 295

§

§ 54. Problem posvjedocenja prave egzistencijske § § § § §

Drugi odsjecak
TUBITAK I VREMENOST § 45. Rezultat pripremne fundamentalne analize tubit-

§

mogucnostl 55. Egzistencijalno-ontoloski temelji savjesti . 56. Zov kao karakter savjesti . 57. Savjest kao zov brige . 58. Razumljenje zaziva i knivnja 59. Egzistencijalna interpretacija savjesti i vulgamo izlaganje savjesti 60. Egzistencijalna struktura pravoga Moci-biti posvjedocenog u savjesti .

304

307 310 312 318 329 336

ka i zadaca jedne izvome egzistencijalne interpretacije tog bica
VIII

262
IX

Trece poglavlje
PRAVO MOCI-BITI-CIJELIM I VREMENOST KAO ONTOLOSKI TUBITKA SMISAO BRIGE

Peto poglavlje
VREMENOST I POVIJESNOST § 72. Egzistencijalno-ontoloska §

§ 61. Skica metodskog koraka od omedenja prave cije-

§ §

§ § §

losti sukladne tubitku k fenomenskom razotkrivanju vremenosti 62. Egzistencijski pravo Moci-biti-cijellm tubitka kao dstrcavajuca odlucnost 63. Hermeneuticka situacija dobivena za jednu interpretaciju smisla bitka brige i metodski karakter egzistencijalne analize uopce . 64. Briga i individualnost . 65. Vremenost kao ontoloski srnisao brige 66. Vremenost tubitka i iz nje ponikle zadace izvornijeg ponavljanja egzistencijalne analize . Cetvrto poglavlje
VREMENOST I SVAKIDASNJOST

343
§

347

§ §

353 360 367 376

§

ekspozicija problema povijesti 73. Vulgamo razumijevanje povijesti i dogadanje tubitka 74. Temeljno ustrojstvo povijesnosti 75. Povijesnost tubitka i svijet-povijest 76. Egzistencijalno porijeklo historije iz povijesnosti tubitka 77. Povezanost provedene ekspozicije problema povijesnosti s dstraZivanjima W. Diltheja i idejama grofa Yorcka Sesto poglavlje
VREMENOST I UNUTARVREMENSKOST KAO ISKON VULGARNOG POJMA VREMENA

423 430 434
44{)

445

451

§ 78. Nepotpunost provedene vremenske analize

§ 67. Temeljna sastojina egzistencijalnog ustrojstva tu-

tubitka 379 381 382 31m 393 397 398 400 vremenu § 80. Vrijeme kojim se bavi brigovanje i unutarvremenskost § 81. Unutarvremenskost i geneza vulgarnog pojma vremena . § 82. Odudaranje egzistencijalno-ontoloske sveze vremenostd tubitka i svjetskog vremena od Hegelova shvacanja odnosa izmedu vremena i duha . a) Hegelov pojam vremena . b) Hegelova interpretacija povezanosti izmedu vremena i duha § 83. Egzistencijalno-vremenska analitika tubitka i fundamentalnoontolosko pitanje 0 smislu bitka uopce Poredbeni rjecnik termina i Izraza Kazalo imena Registar
0

bitka i skica njezine vremenske interpretacije
§ 68. Vremenost dokucenosti uopce .

§ 79. Vremenost tubitka i brigovanje

459 461 467 478

a) Vremenost razumljenja . b) Vremenost cuvstvovanja c) Vremenost propadanja d) Vremenost govora . § 69. Vremenost bitka-u-svijetu i problem transcendentnosti svijeta a) Vremenost smotrenog brigovanja b) Vremenski smisao modificiranja smotrenog brigovanja u teorijsko otkrivanje unutarsvjetski Postojecega c) Vremenski problem transcendentnosti svijeta § 70. Vremenost prostornosti sukladne tubitku . § 71. Vremenski smisao svakidasnjosti tubitka .

487 488 493

406 414 417 421

496 499 505 507
XI

x

Gaio Petrovic

UVOD U »SEIN UND ZEIT«
1. Prethodna napomena Martin Heidegger jedan je od najvecih mislilaca 20. stoljeca, njegov Sein und Zeit - jedna od najznacajnijih filozofskih knjiga naseg vremena. Ovakav sud moze se uciniti suvise oprezan onima koji u .Heideggeru vide bez konkurencije najveceg menu misliocima naseg vremena, a u Sein und Zeit-ii neosporno najznacajniju filozofskuknjigu 20. stoljeca, Sud se moze uciniti suvise benevolentan i nekritican anima koji u Heideggeru vide samo konzervativca Hi mazda cak opsjenara, a u Sein und Zeit-u bibliju suvremenog filozofskog iracionalizma i »nenaucne« filozofije. Ali - u filozoflji je nemoguce pomiriti sva misljenja, pa je bolje da se zadovoljimo (u okviru ovog uvoda samo preliminarnim i djelomicnim) specificiranjem i obrazlaganjem vlastitog. Od objavljivanja Sein und Zeit-a proslo je pedeset i sedam godina, pa se maze reci da se nas prijevod pojavljuje s prilicnim zakasnj enjem. To zakasnjenje nije taka strasno: intenzivnije prevodenje filozofskih djela na hrvatski Hili srpski zapocelo je tek poslije drugog svjetskog rata (filozofska djela prevedena do rata mogu se lako Izbrojati na prste), pa tu jos uvdjek postoje velike praznine (jos uvijek u prijevodu nemamo neka ad najznacajnijih djela Platona i Aristotela, kao ni - da spomenemi jedan primjer iz naseg stoljeca /deje za jednu cistu [enomenologija i [enornenolosku jilozoiiiu E. Husserla). Ipak, u meduvremenu su kod nas prevedena i objavljena ne samo neka manje znacajna djela drugih autora, nego i neka manje kapitalna djela samog Heideggera. Kao izvjesno opravdanje maze svakako posluziti teZina prevodilackog zadatka sto
XIII

~~vij~ [ produbljivao osnovne ideje Sein und Zeit-z: III ih je. Heidegger u svom djelu bavi pretpostavka za aazurmjevanje »odgovora«. Interpretacija kao interpretacija nuzno je kriti~ka i prerasta u kriJ1OOko raspravljanje. mi cemo kritickom razmatranju pita. xv . Nap. 359-416. i~taCi da je ova uvodna dnterpretacija unaprijed zamisljena kao disproporoionalna. Da Ii je Heidegger u svojim kasnijim radovirna (napose u radovima tzv. a djelomicno i zatosto njegovo znaeenje nije odmah shvaceno i priznato. uz joo nekoliko prijevoda na japanski. Beograd. koJ~ ~IJlu nekoj ~s~bnoj 'knjizi 0 Sein und Zeit-u mogla biti sporna. !i.~se treb~.:goVlh uni~erzitetskUt kolegija. »Obozavatelji« i »mrzitelji« Heideggera slazu se medusobno. P~OCl boljem razumijevanju Sein und Zeit-e.. Glavni je zadatak ovog uvoda da citaocu omoguci bolje shvacanje Heideggerovog djela. naprotrv.ziSIi su vee dosad brojni zn~Jrn tekstovi d?sa~ neJ?oznati citalackoj javnosti. Sein und Zeit nije ni prvo ni posljed~Je Heideggerovo djelo. Treba istaci da ni u zemljarna s bogatijom filozofskom tradicijom Sein und Zeit nije odmah preveden. se oCe~vati ni potpuna interpretaclja ni s~estrana kriticka analiza tog slofenog i gusto pisanog djela. Najveci dio knjige posvecen je medut~ ~aborac1Jl o~govora (doduse sarno na dio glavno? pitanja) . Stoga ni ovaj uvodni pokusaj interpretacije nije zamisljen sarno kao neko neutralno razjasnjavanje Heideggerovih teza. a ovo se postize interpretacijom. To ce tmati za posljedicu izvjesnu disproporcio?aln?st (u odnosu na proporcije Sein und Zeit-a). Treprogram.u sklopu njegovih sabranih djela sto ill izdaJ: yl~tono Kl?stermann."s~je da svi ti raniji i kasniji rado:'1 mogu. Kritika filozofskog djela pretpostavlja njegovo shvacanje. bar u jednom: Sein und Zeit je jedno od najtezih djela filozofske Iiterature. Ali ni illterpretacija i shvacanje filozofskog teksta nisu moguci bez kritiOkog stava i kritiCke analize.~mrz vremena pnje 1927. a JoS viSe !iz vremena pos~lJe 1927. broj 2/1972. Nema. diJel. »druge faze«) sarno konsekvent?ije . ovaj nas prijevod ipak je prvi kompletan prijevodtog djela na jedan od jezika koji se ne smatraju »svjetskim«. on je objavio dvije knjige i vise manjih tekSitova. a ukoliko pokusava ostati samo pri »objektivnom« razjasnjavanju »smisla« zatajuje i kao interpretacija. engleski (1961) i francuski (1963). u razdoblju 1912-1917. . talijanski (1953). Koliko mi je poznato. Sein r:nd Z~it-a (1927) objavio je desetakknJl?a I velik broj rnanjih rasprava. u nejednakim razmaaima uslijedili prijevodi na spanjolski (1951). ali rna se u ovakvom »uvodu« cini opravdana i prakticki neizbjezna.! und Z7it-u He~degg~ Je ~osta opsirno razjasnio sv~~u temeljnu zamisao 1 pitanja (glavno i paroijalna) kOJ'1m~ ce se ba~~~i. a zatim su. p~Je svc::ga tekstovi nJ.. a poslije njego~e sI?rtl. a s obzirom na zadatak prekratkog XIV uvoda ne mo~. a napose da ga potakne na pailjivije Citanje i samostalno razmisljanje 0 pitanjimasto dh djelo pokrece.Kak~ je poznato. Naravno.' 0 tim radovima vidi u mom tekstu »Mladi Heideggere. str. djelomicno zbog teskoca prevodenja. pa mislim da on moze bioi od nekog interesa ne sarno za one koji tek zele da se »uvedu« u Sein und Zeit.Prvi prijevod Sein und Zeit-a na bilo koji jezik bio je onaj japanski objavljen 12-13 godina nakon objavljivanja originala (1939-1940). s onima sto u stavu prema Heideggeru stoje »po sredini«. kao li.ga Sein und Zeit postavlja svakom mogucem prevodiocu na bilo koji jezik. Smatrajuci da je razumijevanje pitanja kojima s~.. a netzbJeZno se javlja i pitanje 0 mjestu i znacenju Sein und Zeit-a u sklopu Heideggerovog cjelokupnog opusa. nego i za one koji su to djelo vee studiraIi i imaju svoju »interpretaoiju«. bitno mijenjao? MaZe Ii se tu govoriti 0 misaonom napretku iIi prije 0 nazatku? e! .!ja~ati prednost pred razmatranjem odgovora. U svom Sei.Po~liije.Prije Sein und Zeit-a. Upravo zbog te njegove »specificnosti« rado sam prihvatio pnijedlog izdavaca da za ovo izdanje napisem nesto duzi uvod.~. nego takoder [ kao kritioko razmatranje njegove zamisli i njene realizaci]e. od ovakvog formalno dugackog.

0 vremenu u kojem je z.mpremu promjene. progresom tehnike i nasiljem . _moz~ izYl. padanje na nize Hlozofske pozicije Hi prevladavanje fenomenologije visim oblikom misljenja? Pored fenomenologije i. a sta moze (ako moze) da nam kaZe danas. Verlag An II Bitak i vrijeme XVII .osv~cen . ali on illje bio pasivni rezultat te klime ni prethodnih filozofija. nitl je Zivio sarno za interpretaciju. neokantovci. a obJavlJen je u Godisnjaku za filozofiju i fenomenolosko istraiivanie (Jahrbuch fur Philosophie und phiinomenologische Forschung).njegovom ucitelju Edmundu Husserlu. i.u danasnjim sivim i b~~a1nim . 1968. Duhovna klima naseg vremena. osvrtati na dosad objavljene radove 0 Heideggeru. najduze. nakon drugog svjetskog rata i dugotrajnog »rnirnog« razdoblja ispunjenog »lokalnirn ratovima« i p. Diltheya.i~e f~oz<>: fije) na formiranje Heideggerovih koncepcija utjecali su i nekivise iii manje znacajni mislioci 19. nego svojom nemoci sarno potvrduju. a bibliografija za nekoliko narednih godina (do 1978). ~:ltlka posto}eceg svijeta 1 zahtjev za njegovu promjenu lli . Gdje je mjesto tog djela u sklopu fenomenologije? Da Ii je to daljnji stvaralaCki razvoj ili napustanje fenomenologije. S druge strane Sein un~ Z.osamdesetim godinama s njihovim nemastovitim »krizama«? Pitanja ove vrste takoder bi trebalo razmotrdti. odnosno malobrojna. Sein und Zeit je p. ali u okviru ovog uvoda rnoci cemo ih tek dotaci u obhiku naznaka. hermeneutlke. stoljeca: kritilcki realisti.! Sveobuhvatna bi2 . To ne znaci da je takva literatura oskudna. klasika [ilozofije (od greke filozofije do njemaoke klas. poststrukturalizma .konzervatlvna obrana status quo-a? Sta je Sein und Zeit govorio vremenu u kojem je nastao. s~atko . Heidegger-Bibliographie.uz poneku primjedbu . Verlag Anton Ham. Sass. njeg. koje je priredio Hans-Martin Sass. stoljeca. s uspaljenim pozivima na odlucn~ akciju. all u ~unoJ konkretnosti prelaze moguce gramce [ednog uvoda 1 mogu se dodiJrnuti . osim izuzetno. a morat ce ostati tek na marginarna ovog teksta. egzistencijalna filozofija Kierkegaarda i Jaspersa. kao svojevrsni novi pocetak u blowfiJ!. lZ kOJe. .ivio pisao. strukturalizma. zabiljezeno je blizu cetir! hiljade radova 0 Heideggeru.?~ aktualnost i presudno znacenje za suvremenu fllozofiju? ~ve su t~ pitanja koja bi trebalo detaljno r. dosa~~~nJe ~il?" zofije. 182 S.:evolucijama i kontrarevolucijarna.as.s napomenom da ga ne zeli mijenjati. a koje sezu do 1972.samo u nacelinom obliku. . U dvije knjige bibliografije 0 Heideggeru.:kama i izvorima Hi se probjlo na [ednu novu cistinur I da Iije Sein und Zeit stavljen ad acta ~azvojem . U ovom »Uvodu« necu se. semictike. naravno. Ma kako visoko cijenili Heideggera. Sta je u tom po~~du.hli sva ta dam. Meisenheim am Glan.eit je pisan samhicijom nadHaZenja sve. on svakako nije jedini filozof 20. najzad. J~ djelomicno sumorno-rezignirano.Hans-~artin. bitno je utjecala na fonniranje njegovih filozofskih pogleda kako su se izrazili u Sein und Zeit-is. nego je razvio vlastitu originalnu misao i u jednom tre~~tku dosao do z. nakon nacizma i staljinizrna. godine. Materialien zur Heidegger-Bibliographie 1917-1972. Da li je djelo ostalo zarobljeno u svojirn ~isaonim pre~o~ta.n~vill oblika analiticke filozofije. donosi jos oko 700 naslova.az~otntl. a djelomicno za~lvl~~o.uceV'im~. krace vrijeme.akJjucka da od njegova rnisljenja zavisi duhovna sudbina Zapada Ii mogucnost istinski ljuds~og ?ivstv_~vanja. ve1iki interpretator velikih mislilaca nije zivio samo od interpretacije drugih filozofa. u _pocetku .Da Ii ta kasnija djela »dekJasiraju« i ltarhiviraju« Sein und Zeit dli je on jos uvijek aktualan i mozda cak i suo perioran u odnosu na kasnija djela? Pitanja te vrste ne mogu se izbjeci. prosperrtetoma bijedomvuzletima nade (kao 1968) i beznadern.lci zakljuoke koje zeli. Sein _und Zeit: neutralna fenomenoloska deskripClJ~. i 20.Hans-Martin Sass. zatim. filozofija zivota i ~ermeneutika W. s pozivom na postepenu ~llsaonu p. i napose duhovna klima dvadesetih godiXVI na. objavljena ucasopisu Zeitschrift fur philosophische Forschung.nja strujanja jos uvijek nisu dosegla razinu Sein und Zeit-e. Mavtin Heidegger.

ni ovaj uvod sigurno nije takvo razraeunavanje s Heideggerom kakvo je on sam zelio. Ne· ~e biti kasn.e b~lje. Heideggerove rubne prim~edbev?o mom ~~ . kada 0 svim dosad objavljenim radovirna ima lose miSiljenje. Kon~retnaizrada pitanja 0 smislu »bivstvovanja« namjera je rasp rave sto slijedi. 1982. dJ. dakle. korektura.Tek u toku stampanja ovog teksta imao sam priliku vidjeti knjigu: Hans-Martin Sass. htio procitati. Martin Heidegger: »A Bibliographic Essay (1973--1978). 62~56. ohrabrivao i mnoge druge) da pisem 0 njemu. treba iznova postaviti pitanje 0 smislu bivstvovanja. Tu je zabiljezeno vee blizu 5400radova 0 Heideggeru. smatrao sam (1 izdavacko poduzece »Naprijed« se u tome slozido sa mnom) da j. s. Tako. a u biljeskama ispod teksta navedene su HeI~eggerove primjedbe sto ih je on u toku godina stalno1Z~ova p~ooitavajuCi svoj Sein und Zeit.elo nego kao pornoc za njegovo razumijevanje. zapisa~ na ~argI~am~ Je~og od egzemplara. Na zalost. konacno.eke starjje stamparske pogreske koje isknvlJ~Ju srmsao«.226 S.pojavi u onom obliku ukojem se za Heid~gger?va ZI~Ot~ u toku pedeset godina pojavljivao na nJe. Urednik tog izdanja. Oktober-Dezember 1980. Alabama. FrIe~~I~h-WIlhe1m von Hermann objasnjava da Je sve to UCIDJeno po Heideggerovim uputama i nema r~loga ~a mu ne vjerujemo.cI s~og djela: »Irnamo li mi danas neki odgov~r v~a pI. XVIII Motivaciju i osnovnu zamisao Sein und Zeit-a Heide~ger je. tvrdeci da on te tekstove ne moze citati.Francois H. .. Ve1ik dio literature vise je inform at ivan apologetski. Ohio.. a to je jedino sto bi on.? ako.« Zeitschrift fiir philosophische Forschung. a on mi je objasnio da me potice sarno zatosto sam najavio krlticko razracunavanje s njegovim glavnim pitanjem. Heft 4. ali upravo u posljednjim godinama u nekim je zemljama (kao npr. Meisenheim am Glan. Osnovna zamisao: fundamentalna ontologija ton Hain. Bibliography and Glossary. Ova je napomena potrebna zato sto je u meduvremenu posthumno u sklopu Heideggerovih sabranih djela izislo i novo izdanje Sein und Zeit-a u kojem in je . Interpretacija vremena kao moXIX . i 1976) objavljen u ukupno trinaest izdanja. Bowling Green.523p.aZeto 'iz:azio u nekoliko recenica vee na prvOJ stranI. je jedan od razloga zasto ce ovaj uvod polaziti od originalnog teksta Sein und Zeit-a. S cudenjem sam ga pi tao zasto me ohrabruje (kao sto je. Medutirn.izvrseno vise manJ~. La· pointe. uostalom. bez vece vrijednosti. Sam Heidegger imao je vrlo lose misljenje 0 toj apologetskoj literaturivsto je doslo do izrazaja . u SAD) literatura 0 Heideggeru brojnija nego ikad. Jesmo 1i dan~s bar. Najzad treba istaci da ce u ovom uvodu biti rijec 0 onom tekstu Sein und Zeit-a koji je za Heideggerova zivota (izrnedu 1927.Niposto. da se Sein und Zeit kod nas najprije prevede vI. Uzgred receno. 1975. published by Philosophy Documentation Centre.bez posebne oznake takvih mjesta .I?ackom _JeZlku (a i dalje se pojavljuje u izdavackoj ~UCI. koje »sluze razjasnjenju« iii ispr~vl~a~u »n. I ~o. Martin Heidegger. nego mozda tek pocetak jednog buduceg potpunijeg kritickog razmatranja. 2.S.u neprilici sto ne razumijemo izraz »bivstvovanje«? Niposto.s~ !le~deggerove rubne primjedbe i ~~pr~vke:adl »razjasnjenja« dodaju u nekom od kasni~Ih.bliografija za najnovije razdoblje nije mi poznata. Tako dakle treba prije toga najprije probuditi razumijevanje zasmisao tog pitanja.tanJe 0 tome sta mi zapravo mislimo pod rijecju »bivstvujuci«? . Band 34.misljenju zanimljivije kao ilustracija ~aclI~a na kOJ1 je Heidegger naknadno interpretirao svoJe. .~ax NIemeyer) i bio osnova javnih diskusija. I u razgovorima s piscem ovih redaka Heidegger je vise puta iznosio negativno miSljenje 0 tOJ bogatoj literatuni u kojoj se bez stvarnog razumijevanja uznosi njegova misao.i u riekim njegovim javnim izjavama. cini se samo 5 jugoslavenskih radova 0 Heideggeru). ali ocito ni ta bibliografija nije potpuna (zabiljezeno je. izdanja. ali po mom miSljenju irna i dosta zanimljivih i vrijednih radova.

te se medusobno razlikuju po tome koje pod. Filozofija je univerzalna [enomenoloska ontologija.7. bivstv?vanja osnovno je pitanje ontologije '1 filozofije uopce. (SZ 38) U Sein und Zeit-a Heidegger nema ambieiju da razvije Ili izlozi cijelu univerzalnu fenomenolosku ontologiju. • .1 (~r c'-(. a fenomenologija po svom sadrzaju nije -?Ista drugo nego ontologija.« (SZ 131. 0 ~misl1!. Ona je ontologija »iz koje tek mogu proizici sve ostale«. Ontologija je moguca samo kao feno~enologija8. Max Niemeyer Verlag. Ova sazeta naznaka svakako nije dovoljna. • Heideggerove izraze ~die Ausarbeitung« i sausarbeitene prevodim promiscue sizradae i »elaboracija«.?1vstvujueeg: Njen je predme} J?Jx§tvQ"anje blv~eg__~cJ.Ona razgranicuje bivstvovanje (das Sein) od bivstvujuceg (das Seiendey i otkriva smisao bivstvovanja (der Sinn des Seins). ona se vee tu bitno razlikuje od svih ostalih na~ka. Max Niemeyer Verlag.J. probuditi razumijevanje za njegov smisao. Ontologie ist nUT aIs Phdnomenologie mbglich. koje iz nje izviru.»[undamentalne ontologije«. 1953.: d. Ova dva nazrva karakteriziraju samu iilozoiiju po predmetu i nacinu tretiranja. '/ ::: (>' c·.Phanomenologie Ist Zugangsart zu dem und die ausweisende Bestimmungsart dessen.' Fundamentalna ontologija . Tiibingen. nacin tretiranja (die Behandlungsart) ovog pitanja je fenomenologija. nego nam tocak ni najmanje ne smeta).? Ontologija . Siebente unveranderte Auflage. . Sein und Zeit.po Sein und Zeit-u nije [edina moguca ontologija.(postaviti ga. . 3 Citaj: Martin Heidegger.Ontologie •. (SZ 37) J Y xx XXI . dakle. Ona stoji ispred svih nauka u istom n:du s pjesnistvom . was Thema der Ontologie werden soll. U vise mahova Heidegger izricito istice da je namjera njegova istrazivanja fundamentalnoontoloska. Pi~je..~. 1953. Tu se pokazuje da je »konkretna izrada« pitanja 0 smislu bivstvovanja moguca sarno u okviru jedne nove koncepcije filozofije . Dok se sve ostale nauke bave bivstvujucim (das Seiende).5 Sf. odnosno »izraditie i »elaboriratie. Tako vee u Uvodu u metaiiziku. a njena se bit mofe sazeto izraziti maksimom: »Ka samim stvarimal« (»Zu den Sachen selbstl«) Ontologija i fenomenologija nisu dvije stvari koje bi se mogle odvojitli. ontologija ne proucava ill neko posebno podrucje bivstvujuceg ni opca svojstva sveg~ . konkretno ga elaborirati4) i prethodni cilj na koji ce se usmjeriti (interpretacija vremena kao moguceg horizonta svakog razumijevanja bivstvovanja). Ihre Absicht ist eine [undamentalontologische.« (SZ 35). takoder SZ 194 i 301) Iako je ontologija u Sein und Zeit-u jos shvacena kao naukas. (vidi: Einjilhrung in die Metaphy~ik."lr-l I ( 'y- -: {" p guceg horizonta svakog razumijevanja bivstvovanja uopce predstavlja njen prethodni cilj.u sklopu shvacanja filozofije kao »univerzalne [enomenolostce ontologije« i uz pomoc jedne nove filozofske »disoipline« . S Darauf zielt aber die vorliegende Untersuchung nicht. pa Reidegger u uvodnim poglavljima sire razjasnjava svoju zamisao. Sein und Zeit zamisljen je kao fundamentalnoontolo ska rasprava. Metoda.!1S .i fenomenologija. Svojirn zadatkom on tu smatra dzlaganje odnosno 6 ~asnijim djelima Heidegger razdvaja i suprotstavlja filozof'~JuI nauku. ali one nisu ni jedna fi~ofska disciplina medu mnogim drugirna. . razloge zbog kojih se tog pitanja prihvatio (mi danas ne sarno sto ne znamo sto mislimo pod rijecju »bivstvujuci«.Sachhaltig genommen ist die Phanomenologle die Wissenschaft vom Sein des Seienden . S. 1. . Tubingen.« (SZ 1)3 U ovih nekoliko recenica Heidegger je jasno naznaOio pitanje kojim ce se u svojoj knjizi baviti (pitanje o smislu bivstvovanja). predavanom 1935 Heidegger tvrdi da filozofija nije nauka niti nesto sto se mof~ staviti u isti red s naukom. Usp.rucje bivstvujuceg proucavaju. Razliku ~zmec:iubivstvovanja i bivstvujuceg Heidegger ce kasIDJe nazvati sontoloskom razlikom« (sdie ontologische Differenz«).~·· '> LN P (~_ ~ "("_ r~' :A "'1 c» SE -.:. ona cim »univerzalnu ontologiju«.~ __qesS_~!en4~Il). Zajedno stirn (nefundamentalnim) ontologijama. 20). nacin na koji ce ga tretirati .. nisu dvije razlicite filozofske discipline. ali je po svom rangu iznad (ill ispred) svih ostalih.. S.·: ~~V'.

dass sie sich vor das Kardinalproblem.Usporedi i naslov posljednjeg paragrafa prve polovine Sein und Zeit-a: »§ 83. iz koje sve druge tek mogu proizici. onda bismo drugi odgovor mogli protumaciti tako da fundamentalna ontologija i nije riista drugo nego ta opca ontologija. a obicno ga nazivamo »(.»Ali sada se pokazalo da ontoloska analitika tubivstvovanja [die ontologische Analytik des Daseins] uopce cini fundamentalnu ontologiju [die Fundamentalontologie]. Tada bismo mogli prigovoriti Heideggeru zbog nedosljednosti ili bar nejasnoce i postaviti mu pitanje: Sta je zapravo ta [undamentalna ontologija? Neka privile10 »Stoga se [undamentalna ontologija [die Fundamentalontologie].« (SZ 13) . egzlstencije i egzlstencijalne ana- litike. ali da ona nije identicna s analitikom tubivstvovanja. on istice da problemaniku fundamentalne ontologije cini pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. koja prodire do fenomena brige. treba da pripremi fundamentalnoontolosku problematiku. die das ontologisch-ontisch ausgezeichnete Seiende zum Thema hat. da prema tome tubivstvovanje [das Dasein] fungira kao ono bivstvujuce [Seiende l koje treba nacelno prethodno upitati s obzirom na njegovo bivstvovanje [Seinl." Ako bismo pretpostavili da je egzistencijalna analitika tubivstvovanja potpuna ontologija onog posebnog.« (SZ 37) XXII XXIII . te da analitika tubivstvovanja treba sarno da pripremi tu problematiku.(»tubivstvovanje«) samo drugi naziv za icovjeka. da je ontologija privilegiranog bivstvujuceg (tubivstvovanja) moguca. »Tubivstvovanje« je u Sein und Zeit-xi naziv za ono bivstvujuce koje smo mi sami. onda bi iz prvog odgovora proizlazilo da je fundamentalna ontologija sarno jedna od posebnih ontologija. zasto se Heidegger ne zadovoIjava uobicajenim svakodnevnirn nazivorn »der Mensch« (»covjek«)? I ako su ga neki razlozi vee naveli da uobicajeni svakidasnji naziv zamijeni neobicnim. nego jedno odredeno bivstvujuce (ein Seiendes). koja ima za temu ontoloski-orrticki odIikovano (ausgezeichnete) bivstvujuce.« (SZ 436) girana »posebna« ontologija ili naprotiv »opca« ontologija? Ili mozda zbroj odnosno sinteza privilegirane posebne i opce ontoIogije? Heidegger bi odgovorio da fundamentalna ontologija nije ni privilegirana posebna. Ali.bivstvovanja. do pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. ontologija bivstvujuceg uopce.v Ova koncepcija fundamentalne ontologije ostaje medutim jos uvijek jako nejasna ako bar prethodno ne razjasnimo osnovne pojmove na Kojima ona pociva: pojmove tubivstvovanja. Die existenzial-zeitliche Analytik des Daseins und die fundamentalontologische Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt. ni zbroj iii sinteza ovih dviju.kojoj medu tim ontologijama pripada privilegirani polozaj zato sto je njen predmet jedno na neki nacin privilegirano bivstvujuce. Terminom »tubivstvovanje« (»das Dasein«) Heidegger ne oznacuje neki poseban »nacin. a ne neko odredeno biv12 »In der gegebenen Erlauterung der Aufgaben der Ontologie entsprang die Notwendigkeit einer Fundamentalontologie. daje dva razlicita odgovora.iii »vrstu. kako se cini. ako je »Dasein. ni opca ontologija. on pise da fundamentalnu ontologiju cini egzistencijaina analitika tubivstvovanjaF S druge strane. so zwar. Na pitanjesta je ta fundamentalna ontologija Heidegger.« (SZ 183) . die Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt bringt. zasto se terminom »tubivstvovanje« oznacuje jedno odredeno bivstvujuce. das Dasein. ali izuzetnog bivstvujuceg vkoje se naziva tubivstvovanjem (das Dasein). Ako bismo prihvatili prosireno tradicionalno shvacanje da se problem 0 smislu bivstvovanja uopce moze tretirati u okviru jedne zasebne opce ontologije. S jedne strane.0- vjekom« (sder Mensch«). da nikakva opca ontologija ne moze zasebno postojati. pitanie a smislu bivstvovanja uopce. II »Analitika tubivstvovanja.stvaranje [undamentalne ontologije kao odlucnog dijela Hi aspekta univerzalne fenomenoloske ontologije.« (SZ 14). tubivstvovanje (das Dasein). ali ujedno dopire do kardinalnog problema. te da fundamentalna ontologija nije nikakav zbroj ni sinteza razlicitih ontologija (ni pogotovu nekasinteza ontologije i filozofske antropologije) nego jedna jedinstvena [undamentaina ontologija. mora potraiiti u egzistenciialnoi analitici tubivstvovanja [in der existenzialen Analytik des Daseins]. strucno-filozofskim.

zatosto se odredenje biti (Wesensbestimmung) ovog bivstvujuceg ne moze Izvrsiti navodenjem nekog stvarnog svojstva. nego. drvo./qm1<S. kojem se u njegovom bivstvo~anju radi 0 tom bivstvovanju. ako naziv ontologija rezervirarno za eksplicitno teorijsko pitanje 0 smislu bivstvovanja. predontolosko. nego bivstvovanje. da ono na neki nacin razumije sebe usvom bivstvovanju. Ovo bivstvujuce bitno se ontiCki razlikuje od svih ostalih.u ponekad se doduse govori bivstvovni izraz. I upravo zato sto se ovo bivstvujuce bitno razlikuje od svega ostalog bivstvujuceg. pa je njim vee nagovijestena i temporalna interpretacija covjekova bivstvovanj~ 0 IS »Und weil die Wesensbestirnrnung dieses Seienden ndcht durch Angabe eines sachhaltigen Was vollzogen werden kann sein Wesen vielrnehr darin liegt. kao sto. kojirn oznacujemo ovo bivstvujuce. ' ." To znaci da ovo bivstvujuce ima u svom bivstvovanju bivstvovni odnos (ein Seinsverhdltnis) prema tom bivstvovanju. Da Ii je to nehotiena nekonsekventnost. cija analiza predstavlja zadatak jesrno uvijek mi sami." kog drugog bivstvujuceg. a eksplicitno pitanje 0 smislu bivstvovanja sarno je radikalizacija tog predontoloskog razumijevanja. d. »Tubivstvovanje« nije neki proizvoljno odabrani naziv za covjeka. njegov »odgovor« na pitanje 0 Covjeku. Bivstvovanje je ono 0 cemu se sarnorn tom bivstvujucem uvijek radi. das Sein des Menschen« (stubivstvovanje. sugerira i mnogo vise od toga. reci da J~. ".5. Sve takobivstvovanje [Sosein] ovog bivstvujuceg je primarno bivstvovanje.« (SZ 12) XXIV xxv . koje »izgleda« tako i tako. Drugim nijecima.\W odlika tubivstvovanja u tome sto je ono"ontDtosko iIi. citamo: »das Dasein. koJU smo ovdje preveli sa »tu«.-"'-. jer je ono jedino bivstvujuce kojem se u njegovom bivstvovanju radi 0 samom tom bivstvovanju. Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek moie. . da bivstvuje. ali da ga on ima u vidu pokazuje njegovo obrazlozenje termina »nsbivstvovanje« (»Dasein«) i preIiminarno razjasnjenje onog bivstvujuceg koje je tim terminom oznaceno. Stoga naziv »tubivstvovanje«. zatosto je 13 »Tubivstvovanje [das Dasein] je jedno bivstvujuce [ein Seiendes] koje se ne javlja [vorkommt] sarno [naprosto] medu ostalim bivstvujuCirn. nego uvijek njemu moguci naOini.J ~-'-. ist der Titel Dasein als reiner Seinsausdruck zur Bezeichnung dieses Seienden gewahlt. r MoZemo.. /:' fj .stvovanje? Ne bi li za ono bivstvujuce koje se tu misli bolje odgovarao izraz »tubivstvujuce« (»das Daseiende«}? Sam Heidegger eksplicite nepostavlja sebi ovo pitanje-prigovor.1. On naime istice da tubivstvovanje nije jedno obicno bivstvujuce pored svih ostalih. dakle. 0 tome uostalom govori i slijedece Heideggerovo ekspl!icitno objasnjenje: »'Bit' tubivstvovanja je u njegovoj egzistenciji. Ono se naprotiv onticki odlikuje time sto se tom bivstvujucern u njegovom bivstvovanju radi 0 samorn tom bivstvovanju. (SZ 12) nje bivstvovanja {SeinsverstiindnisiP tubi~:" stvovanju kao bivstvovanju eovjeka. kuca.L>" njegova hit u tome sto ono uvijek mora bivstvovati svoje bivstvovanje kao svoje izabrao je Heidegger za to bivstvovanje naziv »tubivstvovanje« (»Dasein«) kao cis] ~-1J Sein und'-Zeit. Predontolosko razumijevanje bivstvovanja bitna je karakteristika tubivstvovanja. To je takav »naziv« za Covjeka koji u klici sadrzi vee i Heideggerovu »interpretaciju« covjeka. slucajna omaska Hi svjesno riastojanje da se istakneizuzetan karakter tog bivstvujuceg? Mislim da je posrijedi bas ovo trece. U bivstvovanju tog bivstvujuceg ovo se sarno uvijek odnosi prema svorn bivstvovanju. SZ 25). ne izrazava njegovo sta.« (SZ 12) »Bivstvujuce.. Komponenta »Da«. jedna od bivstvovnih odredenostl (Seinsbestimmtheiten) tubivstvovanja jest razumijeva.'" i' . Kao bivstvujuce toga bivstvovanja ono je izruceno [povjereno] svorn vlastitorn bivstvovanju. dass es je sein Sein als seinig~ zu sein hat. Naziv »tubivstvovanje« sugerira"] cia je covjek bivstvujuce koje se bitno razlikuje od sva.« (SZ 41-42) 14 »Razumiievanie bivstvovanja i samo je [edna bivstvovna odredenost [eine Seinsbestimmtheit] tubivstvovanja . Njemacko »da« ne znaci sarno prostorno »tu«. i »tada«. medu ostalim. Karakteri koji se mogu pokazati na ovom bivstvujucem stoga nisu predruenassvojstva« jednog predrucnog bivstvujuceg. covjekovo bivstvovanje«. Tako npr.« (SZ 42) U ovom objasnjenju sadrzan je ~ Heideggerov (eksplicite neformulirani) odgovor na pitanje zasto on covjeka radije naziva »tubivstvovanjem«. tj.'.h..

Vee puno ~nje Heideggera. kO]1 prakticki mje distingvtrao »Sein« (»bivstvovanje«) i »Dasein« (»postojanje«). (Dr.ilJiv17 »Das Sein selbst. Rudolf Eisler. ali to ovdje mozemo ostaviti po strani.nJe na t~. ne samo nedvosmisleno fiksira. Donekle slican put kao termin »Dasein« presao je i term in »Existenz« (»egzistencija«). Existenz«). jer tubivstvovanje takve biti nema.. II Auflage. ogradivanja o~ svakodnevnog jezika u ime strucn~ filozofske . U njemackoj filozofsko] tra~lciji od Leibniza i Wolffa do Heideggerova vr~I?ena IZraz »Dasein« upotrebljavao se pretezno kao prjjevod za latinski izraz »existentia« u srnislu »postojanja« i opcenito »bivstvovanja« nasuprot »biti« (sessentia«. Preimenovanje covj~ka .kao naziv za »postojanje« i »bivstvovanje« opcenito.6"nost-it. budeci u svakodnevnom govoru zaboraVlljeno znacenje tih sastavnih dijelova.i bivstvovanja uopce. U kasnijim dijelovima Sein und Zeit-a modificira se znacenje izraza »Existenz«. stoljecu pocinje dosta cesto upotrebljavati kao naziv za specificno ljudsko bivstvovanje i u tom se smislu vee prije Heideggera ucvrscuje i siri znatno vise nego »Dasein«. kako nas upozoravaju navodni znaci uz »bit«. a zatim kod Jacobija. s. ona nije bit u tradicionalnom smislu te rijeci. Worter. Vjerovatno je Jaspersova upotreba termina »Existenz« bila odlucno ishodiste za Heideggera (sto rnoze biti sporno. i »Existenz« se vee u 19.« (»Das 'Wesen' des Daseins liegt in seiner Existenz:« SZ 42) Egzisten- '6 U drugom izdanju slavnog Eislerovog rjecni~a f~lozofskih pojmova uz termin »Dasein« nalazirno sarno ~puclva. nesto poput bi td tubivstvovanja. i SZ 42: »wenn wir fiir das Sein dieses Seienden die Bezeichnung Existenz wahlen« etc. davanje smjera cijeloj daljnjoj interpretaol~l. slicno kao I »Existenz« (»EXIst~nz. no Heidegger je prvi koji taj term~n u o~om sm~slu.~am~ ~OV]~kU. daleko od toga da bl se identificirali.~ ~e . te~nu?ologije. Oznacavajuci covjeka kao »Dasein« H_eldegger ~. programatskim dijelovima Sein una) Zeit-a. Pa sta onda jest ili. U cetvrtom iz~anju . »Wesen«) ili »takobivstvovanju« (»Sosein«) te se mogao p~ipisati svakom i svemu bivst~jueem. XXVII . nennen wir Existenz. najprije kod Gottsch~lka (l?25). zu dem das Dasein sich so oder so verhalten kann und immer irgendwie verhalt. ali. Fkhtea. Dna to ne moze ni biti. nego prije svega prvi akt interpretacije cov]eka. zad~Zao je isto znacenje kao i latinski izraz cijim je modi- ficiranjem nastao. Objekt«). Heidegger je izraze »Dasein« (stubivstvovanje«) i »Existenz« (wegzistencija«) vezao iskljucivo uz covjeka i ujedno ih je medusobno tijesno vezao.u »tubivstvovanje« tako nije prvenstveno akt. Berlin. Sein. Berlin.asein« u~otrebi kao naziv za specijicno ljudski nacin blvstvoVan]a.rmin »Existenz« (»Dasein s. Vee smo citirali: »'Bit' tubivstvovanja je u njegovoj egzistenciii. te se najcesce upotrebljavao promiscue i istoznacno sa »Dasein« . prema onim dijelovima u kojima od skicira \ svoju osnovnu zamisao (i 0 kojima je sada rijec). ali u ovom kontekstu nije bitno).buch der Ph!losophtschen Begriile.« (SZ 12) Usp. polazeci od izvornog znacenja njegovih sastavnih dijeLava. »Existenz« u sferu »biti« (»Wesen«). Hegel je ova dva pojma jasno razlikovao."Dasein« up~cuje na "Sel?C (»Dasein s. dakle. nego a precizno artikulira. U Hegelovom sistemu »Dasein« i »Existenz« pripadaju medu opce kategorije Iogike. Prema uvodnim. Erster Band. ali ne i potpuno identificirao.16 Za razliku od Kanta.edutim nagovjestava ne sarno odredenu Inrerpretacuu covjeka nego i neuobicajenu (iako ne potpuno n~vu) 1I~terpretaciju »Daseine-a. 1904. ali ni ko~ njega »Dasein« nije ogranicen na covjeka. U svakom slucaju.. Nastavsi nepos rednirn ponijemcenjem latinskog izraza »existentia«. Erster Band.sta znaci »egzistencija« za Heideggera? . pripadaju u dvije razlicite sfere: »Dasein« u sferu »bivstvovanja« (»Sein«). ali. IV Auflage. eg.i zistencija je bivstvovanje tubivstvovanja. Sein«). bolje. ono bivstvo! vanje prema kojem se tubivstvovanje maze ovako ili onako odnositi i prema kojem se uvijek nekako od_n~~i~17 Drugim rijecima egzistencija J-e-inogu. 1927) XXVI cija je. a terrnm »Existenz« ~IJe uopce zabiljezen. Slicno kao i »Dasein«. Feuerbacha I drugih (napose I kod Jaspersa) nalazimo tendenciju da se »D..

egzistencijalitet se moze oznaciti kao bivstvovno ustrojstvo (iIi ustrojstvo bivstvovanja) bivstvujuceg-koje egzistira (die »Seinsverfassung des Seienden. SZ 436). koje se kao takvo razlikuje od filozofske antropologije. SZ 13). .v Drugim rijecirna. Fundamentalna ontologija je dakle analitika tubiv- logije.« (SZ 38. a tu strukturu iii skup struktura Heidegger naziva egzistencijalitetont (die Existenzialitiiti. u nju dospjelo ill u njoj izraslo. l() XXIX . otvaranje horizonta za rjesenje osnovnog pitanja ontologije. ausgehend von der Hermeneutik des Daseins.Das Dasein versteht sich selbst immer aus seiner Existenz. koja polazi od hermeneutike tubivstvovanja i koja jekao analitika egzlstencije tamo pricvrstila kraj niti vodilje svakog filozofskog pitanja odakle ono proistjece i kamo se vraca. die als Analytik der Existenz.Ovaj u »Uvodu« Sein und Zeit-a proklamirani stay Heidegger u posIjednjem paragrafu svog djela ponavlja doslovno. Razumijevanje egzistenoije koje je svojstveno tubivstvovanju i onda . uz napomenu iz koje se vidi da ga on smatra kriterijem. dakle. nije nesto nestrukturirano. das existiert«. nego priredivanje terena.jednostavnije« strukture od kojih se sastoji slczena struktura egzistencije. potrebno je distingvirati i egzistencijsko i egzlstencijalno razumijevanje (das existenzielle und das existenziale Verstehen). u istom pasusu mimo nastavlja u pluralu: »den Zusammenhang dieser Strukturen nennen wir die Existenzialitdt. Ona ima svoju ontolosku strukturu. iako ne nebitne »elemente«. C1lj ove analitike nije potpuno rjesenje pitanja o bivstvovanju tubivstvovanja. odnosno analiza egzistencijaliteta egzistencije. eksplicienu teo orijsku analizu strukture egzistencije .436) . Ali egzistencijalna analitika tubivstvovanja nije kompletna ontologija tubivstvovanja. Diese Moglichkeiten hat das Dasein entweder selbst gewahlt oder es ist in sie hineingeraten oder je schon darin aufgewachsen. Egzistencijalna analitika tubivstvovanja je istrazivanje ontoloskog karaktera.strukturama« ovdje se vjerovatno misle iIi strukturni momenti ill neke . woraus es entspringt und wohin es zuriickschliigt. pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. Heidegger je tu pones to leZeran u izrazavanju. einer Mog1ichkeit seiner selbst. XXVIII stvovanja vodena pitanjem 0 smislu bivstvovanja uopce.« (SZ 12) I. . Medutim. koja je konstituira. i to bez obzira na to da Ii je tu mogucnost ono samo izabralo.«20 Philosophie ist universale phanomenologische Ontologie. Upravo zato sto je vodena zadatkom elaboracije pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. Ona je pocetak i kraj univerzalne fenomenoloske onto- Zadatak je egzistencijalne analitike tubivstvovanja.« (SZ 12) Pod . tako je i razumijevanje bivstvovanja tubivstvovanja (dakle egzistencije) jedna od bivstvovnih odredenosti tubivstvovanja. bioloskog Hi etnografskog'proucavanja covjeka. '---. es selbst oder nicht es selbst zu sein. kako je shvaca Heidegger... Ne bismo Ii na OSIliOVU svega toga mogli reel da je egzistencijalna analitikafubivstvovanja isto sto i ontoIogija tubivstvovanja ill ontologija covjeka? Na ovo pitanje Heidegger odgovara odrecno.. odnosno »bazdarskom mjerom svakog filozofskog istrazivanja (»Richtmass jeglicher philosophischen Untersuchung«.stvovanja da bude ili ne bude ono samo. kao sto je potrebno razlikovati predontolosko i ontolosko razumijevanje bivstvovanja. ontcloska analiza strukture bivstvovanja tubivstvovanja." Egzistencija.egzistencijalnom analitikom tubivstvovanja (die existenziale Analytik des Daseins) iii egzistencijalnim razumijevanjem (das existenziale Verstehen). kao i od psiholoskog. analitika tubivstvovanja ne moze biti potpuna ontologija tubivstvovanja.kad ono teorijski i eksplicitno ne postavlja i ne rjesava pitanje 0 egzistenciji !i njenoj ontoloskoj strukturi Heidegger naziva egzistencijskim razumijevanjem (das existenzielle Verstehen}..Kao i razumijevanje bivstvovanja uopce. pa nakon sto je najprije govorio 0 »ontolosko] strukturi egzistencije« (u slngularu) . Za takvu ontologiju (koja maZe posluziti i kao baza za jednu filozofsku antropologiju) analitika tubivstvovanja pruza samo neke. Zato Heidegger definirajuci filozofiju kaze: »Filozofija je univerzalna fenomenoloska ontologija. das Ende des Leitfadens alles philosophischen Fragens dort festgemacht hat.

trazeoi njeno prihvacanje bez odgovarajueih argumenata. Na kojem bivstvujucem treba da bude otcitan smisao bivstvovanja. Ali on isto tako nije htio da pristupi realizaciji svoje teme1jne ideje prije nego isto je bar prethodno ne potkrijepi nekirn ozbiljnim argwnentima.3. pitanje mora poci od jednog odredenog bivstvujuceg. »Bivstvujucim« medutim nazivamo mnogo sta i u razlicitom smislu. a upitano . Bivstvujuce je sve 0 cemu govorimo.ono sto se 0 pitanom pita. Puno opravdanje ishodisne ideje trebalo je da predstavlja djelo kao cjelina. smatra Heidegger. Heidegger svakako nije smatrao potrebnim da unaprijed iznese potpune i definitivne argumente za svoju koncepoiju. prema cemu se odnosimo: bivstvujuoi smo i mi sami. i s kojima je ponekad bivala pobrkana. Argumentacija: [orrnalna struktura pitanja trostruko prvenstvo tubivstvovanja Osnovna je ideja sadrzana u Heideggerovoj koncepciji fundamentalne ontologije: probiti se preko analitike tubivstvovanja do smisla bivstvovanja uopce. razgranicavajuci je od nekih naizgled slicnih ideja s kojima bi mogla biti. ono sto u pitanom predstavlja cilj pitanja. Drugim rijeoima. i pitanje 0 bivstvovanju ima svoje pitano. Mislim da se u prvom poglavlju Sein und Zeit-a sadrze dva glavna argumenta za tezu da put ka pitanju o srnislu bivstvovanja uopce vodi preko pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (covjekova bivstvovanja). zasniva se na »trostrukom. providnosti. Ispitivano i upitanov Pitano je u njemu bivstvovanje (das Sein). Tako bi se moglo pomisliti da je svoju ideju vodhlju Heidegger formulirao posve proizvoljno. Medutim. a upitano (das Befragte) . IE (malo bliie obicnom je-" ziku): put ka riesenju pitanja 0 smislu bivstvovanja uop- U § 2 Sein und Zeit-a Heidegger jo~ mje eksplicite razvio pojmove »analitike tubivstvovanja« i »fundamentalne ontologije« pa se teza 0 »analitici tubivstvovanja« kao »fundamentalnoj ontologiji« tu pojavljuje u obliku naizgled mnogo jednostavnije teze 0 tubivstvovanju kao primarnom upitanom pitanja 0 bivstvovanju.smisao bivstvovanja (der Sinn von Sein). Prvi argument.Pri tom su samo djelomicno dosli do izrazaja Heideggerovi argumenti za njegovu koncepciju. Egzistencijalna analitika tubivstvovanja po ovoj koncepciji nuv()di'kpitanju 0 smis}ubiystvovanja. pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja nuzno prerasta u pitanje 0 bivstvovanju uopce. prvenstvu smislu bivstvovanja.ono kod cega se 0 pitanom raspitujemo. drugi. uopce. otkljucavanje bivstvovanja? Da li je ishodiste proizvoljno iili nekom odredenom bivstvujucern pripada prvenstvo pri izradi pitanja 0 bivstvovanju? Ako je slucaj ovo drugo. U svakom pitanju. Bitni dio Heideggerove argumentacije za OYU tezu glasi: »Ako pitanje 0 bivstvovanju treba da se izricito postavi i izvrsi u svojoj punoj jasnoci [transparentnosti. polazi od analize [ormalne strukture pitanja tubivstvovanja: 0 sadrzan u § 3 i 4. odkojeg bivstvujuceg treba da pode otkrivanje. tada prema dosadasnjirn objasnjenjima izrada ovog pitanja zahtijeva eksXXXI f~ xxx . Kao i svako drugo pitanje. -zoo ce vodi preko pitanja 0 smislu covjekova bivstvovanj~ U prethodnom odjeljku nastojali smo da tu ideju sto bolje razjasnimo. ispitivano . Ishodiste pitanja 0 smislu bivstvovanja ne moze biti proizvoljno.samo bivstvujuce (das Seiende). Pitano (das Gefragte) je ono 0 cenui se pita. sto mislimo. ispitivano i upitano. sadrzan u § 2. ispitivano (das Erfragte) . U ovom pitanju upitujemo bivstvujuce 0 smislu njegova bivstvovanja. to nije slucaj. treba razlikovati troje: pitano. koje je to egzemplarno bivstvujuce i u kojem mu smislu pripada prvenstvo? -l Heideggerov odgovor na ova pitanja posve je jasan i nedvosmislen. od onog bivstvujuceg koje smo mi sami i koje Heidegger naziva izrazom »tubivstvovanje« (»Dasein«). Durchsichtlgkelt]. U djelomicno nehajdegerijanskoj terrninologiji: analitika tubivstvovanja nuzna je i dovoljna pretpostavka pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce.

faknicki uopce nema kruga: »Bivstvujuce moze biti odredeno u svom bivstvovanju ada pritom ne bi moran biti vee raspolozljiv [verftigbar] eksplicitni pojam 0 smislu bivstvovanja. argumentacija s »krugom u dokazu« je [ormalan prigovor. Heidegger smatra potpuno neodriivim. Treci i cetvrti paragraf medusobno su tijesno povezani. u navedenom postavljanju pitanja. Svoja razmatranja 0 trostrukom prvenstvu tubivstvovanja Heidegger sazima slijedecirn rijecima: »Tubivstvovanje ima prema tome vd:sestruko prvenstvo pre a III Bitak i vrijeme XXXIII . cak i ovaj jedini prigovor na koji je pomislio. dovoljan je neeksplicitni pojam bivstvovanja. Medutirn.onoga koje pita . dzbor. S druge strane. onog bivstvujuceg koje smo uvijek sami mi koji pitamo. Zasad nam je vazno da razjasnimo sto bolje Heideggerovo vlastito stanoviste. ontoloskom i onticko-ontoloskom} prvenstvu tubivstvovanja (covjeka). sta je to drugo nego hodanje u krugu?« (SZ 7) Medutim.« (SZ 8) Drugi H eideggerov argument za shvacanje da razjasnjavanje smisla bivstvovanja treba zapoceni od razjasnjavanja smisla bivstvovanja tubivstvovanja sadrzan je u cetvrtom paragrafu Sein und Zeit-a. onda cemo moci da se poduhvatimo i ekspdicitnog odredivanja pojma 0 bivstvovanju uopce. S jedne strane. ali i to bi bilo preuranjeno.« (SZ 13) To znaci: nema nikakve zapreke da se prije pitanja o smislu bivstvovanja uopce postavi pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. premda svoj odgovor na prigovor III krugu smatra konkluzivnim. treba napomenuti da se uz onticko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju u cetvrtom paragrafu spominje i onticko-ontolosko prvenstvo tog pitanja. U svakom slucaju onticko i/odnosno onticki-ontolosko prvenstvo pitanja 0 smislu bivstvovanja zasniva se u cetvrtom paragrafu na trostrukom (ontickom. Tubivstvovanje posjeduje takav neeksplicitni pojam. »Onticko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju«) u njima je rijec o dvostrukom iontoloskom i ontickomy prvenstvu pitanja 0 bivstvovanju. liz dva razloga.plikaciju nacina gledanja na bivstvovanje. izradivanje pravog naeina pristupa ovom bivstvujucem. Kad rijesivs! pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja dodemo do eksplicitnog pojma 0 tom bivstvovanju.»§ 4. poimanje. pripremaaje mogucnosti pravog izoora egzemplarnog bivstvujuceg. a kako se vidi iz njihovih naslova (»§ 3. po Heideggeru. Ali svakako se javilo tako nesto kao prvenstvo tubivstvovanja. Gledanje na razumijevanje. aH to ostavljamo za kasnije.prigovor za hodanje u krugu: »Ako se najprije mora odrediti bivstvujuce u svom bivstvovanju i ako se tek tada na tom osnovu hoce postaviti pitanje 0 bivstvovanju. ipak sam na kraju relativira svoja izvodenja u ovom paragrafu: »S dosad razlozenim niti je dokazano [pokazano. a talkvi prigovori uvijek su sterilni kod rasudivanja 0 konkretnim putevima istrazivanja. Del' ontologische Vorrang der Seinsfrage«. A sam Heidegger predvida u ovom kontekstu (na ovom mjestu) samo jedan moguci prigovor svojoj koncepciji . Izrada pitanja 0 bivstvovanju prema tome znaci: razjasnjavanje [Durchsichtigmachen] jednog bivstvujuceg . razumijevanja i pojmovnog shvacanja smisla. pri cemu nije sasvim jasno treba Ii ga shvatiti kao neku trecu vrstu prvenstva ~UiZ onticko i ontolosko) 11i kao svojevrsnu kombinaci:ju ontickog i ontoloskog prvenstva.« (SZ 7) U vezi s ovom argumentacijom i njenim pretpostavkama moglo bi se postaviti viSe pitanja.u njegovu bivstvovanju. Za postavljanje i rjesavanje tog pitanja tubivstvovanju nije potreban eksplicitan ni raspoloiljiv pojam 0 bivstvovanju uopce. jer »prosjecno razumijevanje bivstvovanja« pripada bitnoj strukturi (WeXXXII sensverfassung) tubivstvovanja. Der ontische Vorrang der Seinsfrage«. . niti je odluceno 0 njegovoj mogucoj Hi cak nuznoj funkciji kao bivstvujuceg koje treba prirnarno upitati. erwiesen] prvenstvo tubivstvovanja. Medutim. a tako i sami modusi biv· stvovanja [Seinsmodi] jednog odredenog bivstvujuceg. treba istaci da Heidegger. »Ontolosko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju«. pristup jesu konstitutivni postupci pitanja. I u vezi S ovtim Heideggerovim urnovanjirna mogla bi se postaviti neka pitanja.

~j. otvoreno. cini se. A to opet znaci: tubivstvovanje se na neki nacin i s nekom izriCitoscu razumije u svom bivstvovanju. 13. odnosno u svojoj egzistenciji svojom egzistencijom) sarno nova sazeta varijacija ovog prethodnog izvodenja koje kulminira u tezi da se egzistencija izvodi na 6istinu sarno egzistiranjem. erschlossen]. xxxv .ato je ono ontolosko. kako proizlazi iz aitiranog rezimea.p.« Kako da to shvatimo (i prevedemo)? I u kakvom su odnosu Heideggerova teza sa str. kako se moze zakljuciti iz prethodnih izvodenja. i randje citirana teza sa str.kaieda je onticka odlika tubivstvovanja u tome. . ontolosko. To se cini jasno i jednostavno. Razumijevanje bivstvovanja i je odlika tubivstvovanja u tome Sto one jest [bivstvuje] ontoloski. odnosno da je razumijevanje bivstvovanja jedna od njegovih bivstvovnih odredenosti. 12. a »bivstvovanje je ontolosko«.zp. dass es ontologisch ist. Drugo je prvenstvo tubivstvovanja. pO kojima se tubivstvovanje u svom bivstvovanju odreduje svojim bivstvovanjem.« (SZ 12) Na osnovu ovog maze se zakljuciti: Bivstvovni odnos tubivstvovanja prema vlastitom bivstvovanju (koji je njegova onticka odlika J onOnticka XXXIV sarno je [edna bivstvovna odredenost tubivstvovanja. Tom bivstvujucem je svojstveno da mu je zajedno s njegovim bivstvovanjem i putem njegovog bivstvovanja ovo samorazotkriveno [dokuceno. gdje se kafe da je ontolosko prvenstvo tubivstvovanja u tome 5tO je ono ontolosko? Citirajmo recenicu 0 ontiCkom kao ontoloskom zajedno s kontekstom iz koje smo je istrgnuli: »••• Medutim ovom bivstvovnom ustrojstvu ltubivstvovanja pripada zatim da ono u svom bivstvovanju ima bivstvovni odnos prema tom bivstvovanju. da tubivstvovanje uvijek posjeduje odredeno raZumffev~mje svog bivstvovanja. Heidegger medutim pise: "Die ontische Auszeichnung des Daseins Iiegt darin. koja. Na str. 12. To prvenstvo tubivstvovanja bilo hi u tome sto je tubivstvovanje sarno po sebi »ontolosko«.tesko vtidjeti da je teza pO kojoj se tubivstvovanje u svom bivstvovanju odreduje egzistencijom (zajedno s njenim naprijed izvedenim varijaoijama.

i}evan~a ~gzlstencI~. No pored povezanosti tu oeito postoji ~ r~lika? Svakako. u cetvrtom je paragrafu najzad i pokazano.~tolosko«. Trece prvenstvo tubivstvovanja sastoji s~ u to~e . Ako razumijevanje bivstvovanja nazovemo »ontoloskl~« ~azumijevanjem. koja u sebi sadr!i odredenost predontoloskog razumijevanja bivstvovanja. Onticka Je odlika tublivstvovanja ne sarno samoodnosenie pre~a vlastitom bivstvovamju.~~ te~elJu svoje odredenosti egllistencijom ~~tolosko. smiju razdvajati sta bi znaoilo to . se . Ipak citirat cemo d siru formulaciju iz razmatranja koje je prethodilo ovoj kratkoj formulaciji: »Nauke su nacini bivstvovanja . u kojima se ono odnosi i prema bivstvujucem koje ne mora biti one sarno. Vee u ovim kratkim formulacijama ovo je trece prvenstvo jasno karakterizirano i razgraniceno od prethodna dva. (SZ 13) Ako je odredenost egzlstenclJom ontlc~o prvenstvo tubivstvovanja.:.5to njemu. Ontologije koje dmaju za temu bivstvujuce netubivstvovnog bivstvovnog karaktera prema tome su fundirane i motivirane u ontdckoj strukturi samog tubivstvovanja. Prerna Heideggerovoj vlastitoj ocjeni kao rezultat analize formalne strukture pitanja 0 bivstvovanju (koja je izvrsena u drugom paragrajuy »pojavilo se tako nesto kao prvenstvo tubivstvovanja«. kao konstituens raZJUffi. ali nije ni presucena.. Ali tubivstvovanju bitno pripada: bivstvovanje u jednom svijetu. sto u ovim uvodndm dijelovima zehmo ostaviti po strani.« (SZ 13) Citirajuci odlomak u kojem je Hetidegger sazeto rezimirao svoju tezu 0 trostrukom prvenstvu tubivstvovanja. Ali razumijevanje blvstvovanja ne moze se kao nesto zasebno odvojiti od odnosa tubivstvo.a prema vlastitom bivstvovanju. OCIltOje tubivstvovanje na osnovu svog ontickog prvenstva on~?" losko. nit~ je samoodnosenie tubivstvovanja prema vlastitom blvs~vovanJ~ m?guce be: samorazumijevanja tog bivstvovanja. XXXVII .a. ova u paragrafu 4 prava i konkluzivna. Razumijevanje bivstvovanja koje pripada tubivstvovanju odnosi se stoga jednako prvotno [izvorno] na razumijevanje neceg takvog kao »svijet« i na razumijevanje bivstvovanja bivstvujuceg koje postaje pristupacno unutar svijeta.:_anj.:nJ. No u cemu je razlika. Sad je vrfjeme da se nave de i ona: »Tako se tubivstvovanje pokazalo kao ono bivstvujuce koje treba ontoloski primarno upitati prije sveg drugog bivstvujuceg. Po ovome tubivstvoXXXVI W~L . vanje je »onticki-ontoloski uslov mogucnosti svih ontologija«. U cetvrtom paragraiu. ako se odnosenje tubivstvovanja prema svom bivstvovanjuI tubivstvovni razumijevanje bivstvovanja ne smiju od~ajati? A a~o se. razumijevanja. po njegovom misljenju to prvenstvo tubivstvovanja koje se u drugom Iparagrafu SaJIIlOjavilo. na nacin ontolo~kog. Povezanost ontickog i ontoloskog prvenstva mje u tom sazetom prikazu posebno naglasena.Cltira~l: pise: »Tubivstvovanje je na temelju svoje egzlstenclJske . ali to prvenstvo nije pokazano odnosno dokazano (erwiesen). nego i razumijevanje tog blVStVOAli zasto onda Heidegger u rezamrrajucem ponavl~anju tako ostro lu6i onticko i ontolosko prvenstvo b~vstvovanja? Objasnjavajuci ontolos~o 'p'rv~st~o .ticka prednost pred svim drugim bivstvujucim) nuzno je ujedno odnos rrazumijevanja tog bivstvov.onda mozemo red datubivstvovanle bivstvuje nuzno Ii. zavrsnu recenicu tog odlomka. kr~ce »ontoloski«. kC?Je (odnosenje) ne bi bilo irazumijevanje tog bivstvova_n~a? S ovim pitanjima nasH smo.tublVstvovanja Heidegger.odredenosti [odredenosti egzistencijom] sru_no p~. bili smo izostavili posljednju. a tu:bivstvova~je je . kako sm~ vec . Argumentacija u paragrafu 2 bila je samo pripremna..e Jednako izvorno pnipada i srasumuevante bivstvovanja svega netubivstvovnog bivstvuiuceg«.•. sebi }>o.~c n~ pr~~kntlka Heideggera. naprotiv.« (SZ 13) Nije tesko vidjeti razliku izmedu ave recenice i one kojom je Heidegger zakljucio svoj drugi paragraf.tubivstvovanja.odnos~nje tubivstvovanja prema vlastitom bivstvovanju.

gdje Heidegger ovako skicira plan svoje ras_prave:. pred-uvodnoj (nenaslovljencj) stranici ~ein un~ Ze~t-a: sKonkretna izrada (elaboraclJa.ao o smislu bivstvovanja tubivstvovanta. Aristotelova rasprava 0 vremenu kao diskrimen fenomenalne baze Ii granica anticke ontologije. Dvodjelnost naslova prvog dijela Sein und Zeit-a u izvjesnom je rieskladu s podjelom tog dijela na tri »odjeljka«. »Izrada [Elaboracija] pitanja 0 bivstvovanJu [Seinsfrage] tako se racva u dva zadatka.No to je tek naj- jednom =»: Drugi die rasclanjuje se isto tako trostruko: 1. doslo zato stose dva odjeljka prvog dijela bave tubivstvo:. Vnijerne ~ bivstvovanje. 3. Prvi dio raspada se u tri odjeljka [drei AbschnttteJ: 1. Vee u »Uvodu« Sein und Zeit-a (koji se . Ontoloski fundament Descartesova »cogito sum« i preuzirnanje srednjovjekovne ontologije u problematici "res cogitans«.~njem. 3.4. Mnogo potpunije ideja fundamentalne ontologije konkretizirana je i dopunjena u zavrsnom dijelu »Uvoda«. Tubivstvovanje i vremenitost. pitanje 0 smislu bivstvovanja mora ~apoceti k.da podsJetlmo _ sastoji od dva poglavlja s ukupno osam paragrafa) ta je opca zamisao u mnogim pravcima konkretiziran~. kako se lako uocava. Drugi dio: Osnovne orte fenomenoloske destl1!-kcije povijesti ontologije s problematikom temporahteta kao niti vodiJjom. a polazeci od pretpostavke da je tubivstvovanje privilegirano bivstvujuce. NaJavlJuJuC'l elaboraclJu pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. a jedan ?ivstvovanjem. Heidegger tu najavljuje i njen glavni rezultat: otkrivanje v~emena k~o moguceg horizonta svakog razunujevanja blvstv_~vanJa. .« (SZ 39---40) opcenitiji formalni okvir Heideggerova misaonog 1?ro[ektasto ga je pokusao realizirati u Sein und ~e~t-u. Zasad. Jasno je naznacen odgovor koji ce biti pokusan: kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja bit vee pokazana vremenitost (die Zeitlichkeit). vrijeme ce biti eksplicirano kao »transcendentalni horizont« pitanja 0 bivstvovanju. XXXVIII U »prvorn. njima odgovara rasClanjivanje rasp rave u dva dijela: Prvi dio: Interpretaoija tubivstvovanja s obzirom na vremenitost [kao vremenitosti] i eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju. dijelu« ovog nacrta lako prepoznajemo ono sto smo vee upoznali kao projekt fundamentalne ontologije: probiti se preko odgovora na pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja (sinterpretacija tubivstvovanja kao vremenitostd«) do odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce (sekspllkacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju«). Na to cemo se jos vratl~l. 2. Interpretacija vremena k~o m~guceg ~oriz?nta svak~g razumijevanja bivstvovanJa (Sems~ers!aI_Id~'lsses) uopce njen je prethodni cilj« (SZ 1). Nakon sto je svoje temeljno pitanje odredio kao pitanje 0 smislu bivstvovanja. Ausarbeitung) pitanja 0 smislu »bivstvovanja« namjera je rasprave sto slijedi. Konkretizacija i dopuna: od »interpretacije« i »eksplikacije« do fenomenoloske »destrukcije« Sve dosad receno moglo bi se safetoizraziti jedinom recenicom: Buduci da tubivstvovanju pripada trostruko prvenstvo u odnosu na sve drugo bivstvujuce. Jedna odredena konkretizaoija nalazi se vee na prvoj. Do disproporcije je. Treba ld to shvatiti 'kao naznaku da su »smisao« i »transcendentalni horizont pitanja« isto ili kao najavu zakljueka da se u vezi s bivstvovanjem uopce moramo zadovoljiti ekspliXXXIX . Kantovo ucenje 0 shematizmu i 0 vremenu kao predstupanj problematike temporaliteta. obratimo paznju na tri »sitne pojedinostt«: 1. u cijern sc bivstvovanju najpotpunije realizira vsmisao bivstvovanja uopce. Pripremna fundamentalna analiza tubivstvovanja. Heidegger (u naslovu prvog dijela) nagovjestavajuci svoj odgovor ne kaze »eksplikacija vremena kao smisla bivstvovanja uopce« nego samo: »eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju«. 2.

vise iIi manje potpun. ima i takvih shvacanja. momenata). Nasuprot tome H eidegger. sto je znacajno. Hegel se zalagao za »jedinstvo povijesnog i logickog« pri izlaganju filozofije. nego 0 jednom drukcijem. naravno.Hi kraci. naizgled zadrzavajuci tradicionalnu podjelu na »sistematskii »povijesni. a zatim povijesno. moze biti duz! . Heideggeroy »povijesni dio«.kaeijom »transcendentalnog horizonta.redoslijed. Izrazavajuci se priblizno i nepreoizno. pa je dovoljno da stignemo bar do polovine puta . i to tako sto ce zavrsna tocka drugog odjeIjka (vremenitost) u nesto modificiranom obliku (vrijeme) postati ishodiste analize u trecem.n. bilo zato sto je otkrivanje smisla bivstvovanja uopce prevelik zadatak za jednu knjigu. pa te »informacije« izostavljaju iii srnjestavaju u fusnote. naravno. Bez obzira na neobicnost . jer one sto u prvom redu zbunjuje ~ili .). Tubivstvovanje i vrernenitost«. odnosno obrnutim sljjedom u odnosu na stvarni razvoj povijesti ontologije: od Kanta preko Descartesa do Aristotela. nego dodavanje cijeIog »Drugog dijela«. kako se vidi vee iz njegova naslova. najavljujuci da ce problem najprije razmatrati sistemat- ski. iz tih se naslova ±pa:k razabire da tu nije r'ijec 0 nekoj problematici bitno drukcijoj od one u prvorn dijelu Sein und Zeit-a. prikaz razvoja problematike 0 kojoj je rijec. u fusnota rna moze biti i daljnjih »povijesnih. U ovom kombiniranju »sistematskog. itd.pitanja. po svojoj dispoziciji Heideggerova se rasprava razlikuje oa vecine [ilozojskin rasprava prije svega u dvojem: 1. preko najvaznijih »faza« njegova razmatranja do piscevih dana (pri cemu taj prikaz. u glavnom tekstu ilii. 2.kracim ili duzim historijskirn prikazom razvoja problema 0 kojem ce se raspravljati. (upotrebljene u vezi s tubivstvovanjem) i »vremena« (dovedenog u vezu s bivstvovanjem) unaprijed upozorava da se smisao bivstvovanja tubivstvovanja ne maze u »gotovorn obliku« uzeti i kao smisao bivstvovanja uopce (odnosno kao transcendentalni horizont pitanja 0 bivstvovanju uopce). treba dase krece unatraske.(koji nisu beznacajni) rnozemo zasad ostaviti po strani. po kojima u filozofiji sistematsko raspravljanje vise nije moguce pa se treba zadovoljiti izlaganjem i interpretacijom povijestd filozofije. Historijski prikaz problema u filozofskim raspravarna obicno ide do prvog uocavanja odgovarajuceg problema. Distinkcija izmedu »vremenitosti.i prvotnu neshvatljivost naslova drugog dijela i naslova njegovih odjeljaka. Naslovi drugog i treceg odjeljka (»2. Naravno. Nema niceg neobicnog ni u relativnom razdvajanju historijskog i sistematskog XL u dva zasebna dijela (premda to nije jedini moguci nacin filozofiranja i oblikovanja filozofije").i. Nasuprot tome neki suvremeni filozofi smatraju da su l>informacije« 0 razvoju filozofskih problema nebitne za njihova suvremeno rjesavanje. Ovakav obrnuti slijed moze se u prvi mah 21 Kako je poznato. Sein und Zeit je zamisljen dvodjeIno: s jednim »teorijskim« m »sistematskim« dije lorn i s jednim »historijskim« Ili »povijesnim«. bilo zato sto se tu uopce ne moze govoriti 0 smislu (sto bi bilo krajnje iznenadujuce).o »kniticki«. nije zarnisljen kao viSe .po uzoru na Aristote1a . ali. dio. koji se u prva mah moze uOiniti suvisnim. Drugimrijocima.treba da zbuni) u navedenom nacrtu Sein und Zeit-a to nisu navedene specifikacije projekta fundamentalne ontologije. povijesnom pristupu toj tematioi.do elaboracije »transcendentalnog horizonta«? 2. 3. a zatim shjedi samo sistematsko razmatranje (u kojem. treba da bude vodena »problematikom temporaliteta kao niti vodiljom. Vrijerne i bivstvovanje«) kao da zele demonstrativno najaviti da ce analiza u tim odjelj eima teci u suprotnim pravcima. pretezno »informativaniIi prvenstve. obrce uobicajeni i naizgled »prirodni. Sve ove »detalje. sto je u pI1Vimah najneobicnije. Ipak. nego kao »[enomenoloska destrukcija povijesti ontologije«koja (iz prakticnih razloga) treba da se provede samo u »osnovnim crtama«. sadrzane u prvom dijelu nacrta.i »historijskogsamom po sebi nema neobicnog. »3. XLI . Problernatsko-sistematske filozofske rasprave najteste zapocinju .111i manje »kriticki.

Ne poricuci mogucnost odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja (nego ga naprotiv zahtijevajuci). U »Uvodu« taj je odgovor nagovijesten upravo rijecirna koje smo malocas parafrazirali: »Die fundamentale ontologische Aufgabe der Interpretation von Sein als solchern begreift daher in sich die Herausarbeitung der Temporalitiit des Seins. u Sein und Zeit-u. S ovakvog stanovista primarno je interesantno razmotrlti ne prva lutanja u pitanju 0 kojem je rijec. Stoga se cini zasnovaniji drugi put . odgovor na pitanje 0 bivstvovanju ne moZe se nalaziti u jednom izoliranom i slijepom stavu [sudu.u odredenom smislu . U stvari.).»destruirati«. dijelove posljednje recenice potcrtao G. narocito. Medutim. P. recenici. ako je cilj jedne rasprave otpocetka odreden kao teorijsko-sistematski. pisac ne bi bio u mogucnosti ni da dzvrsi selekoiju autora i tekstova 0 kojima ce govorinu »historijskom« dijelu.koje ce razviti u sistematskom dijelu. ali u vezi 22 Kasniji Heidegger i njegovi nekriticki sljedbenici odbijat ce pomisao da bi filozofija na svoja pitanja trebalo da pruzi i neke odgovore. poima] u ponavljanju onog sto on kao stay izrice.da s istrazujucim pitanjem [Fragen] zapocne unutar raskrcenog horizonta. odnosno njihovo »mjesto« u razvoju problematike. te da se tako s pozicija dostignutog i utemeljenog znanja pristupi proucavanju njegove povijesti. pa nije nernoguce da je pitanje vee prije Kanta videno dublje d bolje. odnosno stavom: »Buduci da bivstvovanje uvijek postaje dohvatljivo [shvatljivo] sarno iz pogleda na vrijeme. ali se bitno slaze s ovdje navedenim. medutim.onaj koji je zamislio Heidegger . Odgovor se ne sastoji [sadrli. To se mozedobro vidjeti iz petog i. konkretieira i produbi onakoncepcija koja je vee dobivena sistematskim izlaganjem. pogotovu ne ako se on sarno predaje dalje kao slobodnolebdeci rezultat za puko primanje do znanja jednog »stanovista« koje mozda odstupa od dosadasnjeg nacina tretiranja. nego prije svega koncepcije onog rnisldoca koji se najvise pribliiio stanovistu dostignute istine i kojeg kao najopasnijeg »konkurenta« i ucitelja treba prvog .uOiniticak i »nastran«. Taj je u ovom slucaju. Medutim. po Heideggerovorn rnisljenju. niti bi bio u mogucnosti da procjenjuje njihove eventuaJne »doprinose« i »nedostatke«. ne moze i zavrsiti s Kantom. nakon sto je ustvrdio da problematika temporaliteta predstavlja odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja-'.cije ucenje XLII o shematizrnu i vremenu predstavlja »predstupanj problematike temporaliteta«. Heidegger je u Sein und Zeit-u ujedno insistirao da se odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja ne moze izraziti jednom izoliranom recenicom. proizvoljna konstrukcija koja izmice objektivnom prosudivanju upravo zato sto je pitanje 0 kriterijima prosudivanja ostavljeno naizgled otvoreno (a zapravo se primjenjuju nezasnovani kriteriji). jer nema garanoije da u povijesti postoji progres koji odgovara fakticnom toku vremena. i to je sve sto on daje. Heidegger je zelio da pruii i odredeni odgovor. Stoga takozvani objektivni historijski prikaz moze biti i krajnje subjektivisticka. Kant. postavljajuci pitanje o smislu bivstvovanja. Tako u zakljucnom dijelu petog paragrafa.« (SZ 19) 2J "Po svom najvlastitijem smislu odgovor daje uputu (nalog) za konkretno ontolosko istrazlvanje . Satz].« (SZ 19. prethodi sistematskom razmatranju stvara se privid kao da pisac najprije sarno nepristrano prikazuje ono sto se zbivalo da bi tek u sistematskom dijelu iznio svoj vlastiti kriticki zasnovani stay d »rjesenje«. sestog paragrafa te knjige. U sklopu takvog projekta moze naprotiv b1ti i zanimljivo i znacajno da se na povijesti filozofije provjeri. kad vee ne bi imao u vidu »rjesenje« . a od Descartesa jos dublje u »proslost« Aristotelu. onda nema razloga da se u sklopu takve rasprave naknadno pise historijat njene problematike.da se najprije sistematski razmotri pitanje 0 kojem je rijec i otkrije ona nit vodilja koja mora voditi njegovo rjesavanje. Raspravljanje. U filozofskim raspravama u kojima historijski prika.« (SZ 19) XLIII . Stoga se Heideggerova »fenomenoloska destrukoija« krece unatraske ka Kantovom presudnom prethodniku i mogucem »konkurentu« Descartesu. onda i ovakav obrnuti slijed postaje shvatljiv i Iogican. Heidegger Istice da taj odgovor daje uputu za konkretno ontolosko ispitivanje". Heideggerovo vlastito obrazlozenje strukture Sein und Zeit-a manje je jednostavno. In der Exposition der Problematik der Temporalitiit ist allererst die konkrete Antwort auf die Frage nach dem Sinn des Seins gegeben. ali ako se promisle i shvate razIozi za inverziju »sistematskog« i »povijesnoge dijela.

Upravo zbog toga. te da je smisao bivstvovanja tubivstvovanja u vremenitosti. njene uspjehe (spronalazenja«) i neuspjehe (szakazivanja«).njen speoificni nacin bivstvovanja.« (SZ 21) Ovaj zadatak »pozitivnog prisvajanja proslosti« radi punog razvoja svojih sadasnjih mogucnosti niposto ne znaci pasivno prihvacanje tradicije ni nekriticko predavanje tradiciji. Heidegger jezakljucio da je . to znaci da je on zadovoljavajuci tek onda kad iz njega samog dolazi do uvida da je specifioni nacin bivstvovanja dosadasnje ontologije. To medu ostalim znaci da i elaboracija pitanja 0 bivstvovanju mora »pitati 0 svojoj vlastitoj povijesti.1 dJelom~c~~ II na pra~i nacin pocrpljeni. bilo bi pogresno shvatiti ga i kao nekog tko jednostavno zeli da odbaci svu tradiciju. destrukciju koja se vrsi 5 pitanjem 0 bivstvovanju kao nits vodiljom. nego prije prikriva. Prepustajuci ono nashJed~n~ samorazumljivosti.stirn odmah upozorava: »Ako tako odgovor na pitanje o bivstvovanju postaje nit vodilja i uputa za istrazivanje.to znaci vidjeti ih kao nesto tubivstvovno nuzno. svodenjem na izvorna iskustva u kojima su dobivena prva i otad vodeca odredenja bivstvovanja. To znaci da XLV .« (SZ 19) . sudbina njenog pitanja.koje se bavi pitanjem 0 bivstvovanju. »onticka mogucnost tubivstvovanja«. Prema tome. postati historijska. Destrukcija koju on zagovara nije zamisljena ikao neko »Iose relativiranje ontoloskih stanovista« niti ima »negativni smisao odbacivanja [Abschiittelung] ontoloske tradicije« (SZ 22). »biti«) covjeka. pronalazenja i zakazivanja nesto tubivstvovno nuzno. a to uvijek znaci u njenim granicama koje su faktddki dane sa svakim pojedinim postavljanjem pitanja Ii s njime naznacenim ogranicenjem moguceg polja istrazivanja« (SZ 22). Ovu ideju Heidegger detaljno razvija i obrazlaze u »§ 6. tj. pravaca. Odgovor je zadovoljavajuci sarno ~? nam <:>n rnoze pomoci da shvatimo dosadasnju ontologiju . Zadatak destrukcije povijesti ontologije« (»§ 6.« (SZ 22) Kako vidimo. ona treba da tu tradiciju »omedi u njenim pozitivnirn rnogucnostima. elaborirani odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce treba da se provjerava ne sarno u konkretnom ontoloskom istrazivanju nego i primjenom na dosadasnju ontologiju. kao Sto bi bilo pogresno shvatiti He)deggera kao »tradicionalista« u obicnom smislu te rijeci. tradici:ja zatvara pristup prv~bltm!ll :>izvo~i?Ia«. Naprotiv! Zapalost tubivstvovanja u tradioiju jednako kao i njegova propalost u svijet sarno je oblik -covjekovog neautenticnog bivstvovanja. ne postajemo povijesni. njenu povijesnu sudbinu. kako bi pozitivnim prisvajanjem proslosti dosla u puni posjed najvlastitijih mogucnosti pitanja. A shvatiti specificni nacin bivstvovanja Ii povijesnu sudbinu ontologije . Ono sto nam ona navodno »predaje« tradicija nam ne cini XLIV p~~stupacnim. ako se pitanje 0 bivstvovanju zeh dovesti do »transparentnosti svoje vlastite povijesti« potrebno je izvrsiti »razlabljivanje ukrucene tradicije« (»Auflockerung der verharteten Tradition«) i ukloniti sva »prikrivanja« (»Verdeclmngen«) sto ih je ona proizvela. zasnovano u »bivstvovanju« (sprirodl«. Stoga preda~u~l se tradl~lJl. koja je ujedno »uslov mogucnosti povijesnosti« (SZ 19). odnosno da je »destruira« u svakodnevnom smislu te rijeci. stanovista fiIozofiranja u najudaljenijim i najneobicnijim kulturama i tim interesima pokusava prikriti vlastitu bestemeljnost. Die Aufgabe einer Destruktion logie«).iz kojih su naslijedene kategorije 1 POJIl_lO~.i pitanje 0 bivstvovanju »karakterizirano povi[esnoscu« (SZ 20). Upravo to i jest zadatak »ontoloske destrukcije« za koju se zalaze Heidegger: »Taj zadatak mi shvacamo kao destrukciju tradiranog dobra antieke ontologije. pa i ono . Naprotiv: »Trad~cIJ~ raskorjenjuje povijesnost tubivstvovanja u takvoj mjeri da se ono krece jos jedino u okviru interesa za raznovrsnost mogucih tipova. Naprotiv.« (SZ 21) Tubivstvovanje zaokupljeno takvim »historijskim irrteresom« i strucno-filoloskim interpretiranjem proslosti ne razumije vise ni »najelementarnije pretpostav:ke« produktivnog prisvajanja proslosti. der Geschichte der Onto- Polazeci od shvacanja da je svako dstrazivanje.

»ontieki« odnos prema onom sto se destruira.. nego kao »najbolji« odnosno najbliZi. ALi uz formalno nastojanje za neoblCmJom i snaznijom terminodogljom .." itd. jedne prethodne ontoloske analirike subjektiviteta subjekta. nezavisno od kritJike. propustanje pitanja 0 bivstvovanju uopce Ii [drugo] u vezi s tim nedostajanje jedne .veliku ulogu). S Jedn~ s. U Indeksu uz Betdeggerov Sein und Zeit. jer oni ne pripadaju u p~J~novnu aparaturu Sein und Zeit-a (premda same kritike kritike shvacanja s kojima se Heidegger ne slaze . Uz pojam »[enomenoloske« odnosno »ontoloske destrukcije« paznju privlaci i njeno ogranicenje (obrnutimslijedom) na Kanta. ali i granice na kojima je stao. Tiibingen. on upuouje na sudenje i kriterije i imasuvise »subjektivno« iIi »spoznajnoteorijsko« znacenje. (SZ 23) Heideggerova »destrukcija« tako j~ ~eoma _blizu onom sto se u filozofiji inace nazivalo »kritikorn« 1."aca (kod kojih su termini »kritika« 1. duhovnopoviJesno [geistesgeschichtlich] ili problemskipovijesno [problemgeschichtlich]«.?'1~. zbiljsko zbivanje u kojem se ono destruirano neposredno mijenja.« (SZ 23) Upravo zato Kant je izabran kao ishodiste destrukcije. »prevladavanjem«. Najavljujuci dace se u svojoj destrukciji povijesti ontologije ograniciti »samo na principijelno odlucne stanice te povijesti«. kako se cini. Max Niemeyer Ver· lag. (5Z 23) U skladu s »pozitivnom tendencijom destrukcije« Heidegger najprije postavlja pitanje »da Ii je i koliko je u toku povijesti ontologije uopce interpretacija bivstvovanja dovodena tematski u vezu s fenomenom vremena ida Ii je u tu svrhu neophodna problernatika temporaliteta bila i mogla biti poooipijelno elaborirana« (SZ 23). tu je vjerovatno igrao ulogu 1 Heideggerov pokusaj da se bar dijelom oslobodi od terminologile skole iz koje je uvelike potek~o: od ~ant~ ~vn~o~anto. 2. ne kao onaj »najgori«. bio on orijentiran doksografski. to je u skladu s Heideggerovim opcirn nastojanjem . sta je to Heideggera odvracalo ~ upotrebe izraza »kritika«? Heidegger se ~ tome ne izjasnjava. (SZ 24) Po Heideggeru dva su medusobno povezana razloga sprijecila Kanta da dode do tog uvida: »prvo. Heidegger je odmah objasnio da tu nisu posrijedi principijelni razlozi nego okolnost da ce se destrukcija izvrsiti u okviru jedne raspraveciji je cilj »principijelna elaboracija pitanja 0 bivstvovanju«. pa mozemo samo nagadati. nego danas vladajuce interpretaci]e proslosti: »njena kritika pogada ono »danas« i vladajuci nacin tretiranja povijesti ontodogije.« (SZ 24) XLVII XLVI .tematske ontologije tubivstvovanja. Destrukcija je trebalo da pokaze ono znacajno 5tO je Kant u tom pravcu postigao. No to je jedno od rijetkih mjesta gdje se u Set"! und Zeit-a spominje djec »kritika«.»destrukcija« ne negira proslost. dok »destrukcija« sugerira jedan realni. odnosno dao se tamo natjerati prinudorn fenomena. 1968. zasto Heidegger vise volio da se posluzi izrazom »destrukcIJa« kOJI moze dati povoda za mnoge nesporazume? U malocas . jer J~ 24 Index zu Heideggers »Sein und Zeit«. bio je Kant. No' ako je to tako.g~. Descartesa i Aristotela..v)eroj~~no j~ t~ igra~? ~ogu i misljenje da termin kritika mje najprikladniji. _. Ono 5to kritiziramo ostaje. te je napose trebalo da razjasni »zasto je Kantu moran bibi uskracen uvid u problematiku temporaliteta«.trane. kantovski receno. neubearbeitete Auflage. (SZ 22-23) Destrukcija »ne feU pokopati proslost u nistavnost. te odmah odgovara: »Prvi i jedini koji je prevaliodio istrazivackog puta u pravcu dimenzije temporaliteta. S druge strane. On pise: »njena [destrukcije] kritik~ pogada .. pozajmljenom iz svakodnevnog jezika iii samostalno sk(:>van~m.u Sein und Zeit-u da se ustaljena hlozofska terminologija bar djelomicno zamijeni novom.. j~ sa~tavila ~H?eg~rd Feick24 izrazi »kritika« i »kriticld« rusu zabiljeieni potP~o opravdano. ona ima pozitivnu namjeru«. na~ed~nom citatu Heidegger dovodi u vezu destrukeiju 1 kritiku. odnosno izvanjsko kritici. Zusammengestellt von Hildegard Feick. »~ntlCkl{( 19.ima u tom dijelu dosta). sto .

kako je Descartes u svojim Meditacijama na svoj fundarne~talni poja~ »res cogitans sive mens sive animus« premo srednJovJekovnu ontolo_' giju i ostao bitno zavdsan _od sre~jovjekovne~~olas~I' ke.n~. kao i prema sebi samom kao egzistirajucem. Medutim. sto znaci d. ne~o )e. Time je analitika tubivstvovanja u uzem smislu zavrsena i sada bi trebalo pokazati kako nas analitika tubivstvovanja vodi razumijevanju pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. na ontologija. a ova irna svoje temelje u antickoj onto~ogIJI. Krnja realizacija i njeni razlozi Kako smo vidjeli.onog sto ovakvo preljminarnc obrazlozenje moze P~lt~. ako se ovaj »detalj« ostavi po stranl. . njegove propuste? »Umjesto toga Ka.glavni krivac za . doduse. . Erste Hiiljte (Bivstvovanje i vrijeme.dJrukclJl) mje ~l~ ekstravagantan: Aristotel. treci odjeljak 25 »Tako nesto kao "bivstovanje« razotkriveno [dokuceno] je u razumijevanju bivstvovanja.mlshlaca (iako je eventualno mogao bltl. povijesnofilozofskim).j tivnim« (nehajdegerovski: kritickim. Prva polovina) i u cijem je »Uvodu. Pripremna fundamentalna analiza tubivstvovanjas i »Drugi odjeljak.~oJa je »svoj naucno najvisi i najoisti1. analiza se mora vratiti natrag do A~IStOtela i analizom Aristotelova pojma vremena pokazati »da se Kantovo shvacanje vremena krece u strukturama koje je otkrio i izlozio Aristotel. kak~ ~e vidi iz naslova tri zamisljena glavna odjeljka.s Medutim. s jedrrim »interpretatlvno« ::plikativnim« (nehajdegerovskim rjecnikom: !eonJsko-slstematskirn) dijelom i s jednim »fenomenolosko-destruk. stupanj« pos~lgla kod Aristotela. cije je znacenje ovdje istaknuto. Tubivstvovanje i vremenitost«.a Kant~)Va osnovna ontoloska orijentacija . mJe. moze se red da je Heide~ger ~ OkVl~1.ostaje ona grcka. 26) U vezi s ovim obrazlozenjem podjele drug~g ~IJela Sein und Zeit-a moglo bi se pitati zas~o srednJovJ~~ov. Kako je razotkrivajuce razumiievanie bivstvovanja tubivstvovno uopce moguce? Moze Ii pi· tanje dobiti svoj odgovor pozivanjem na prvotno [izvorno] bivstvovno ustrojstvo tubivstvovanja koje razumije bivstvovanje? Egzistencijalno-ontolosko ustrojstvo tubivstvovne cjeIine zasno- 5.i. j.Ali tko je . onom koje se susrece unutar svijeta. ne samo s obzirom na problematiku temp oraliteta. u knjizrsto ju je on 1927. pnrodn? JC da se destrukcija zapoceta Kantom mora nas~~vItl Descartesom. U prvom odjeljku »Pripremna fundamentalna analiza tub ivs tvovanja« (»Die vorbereitende Fundamentalanalyse des Daseins«) Heidegger analizira bivstvovanje-u-svi- jetu (das 'In-de-Welt-sein) kao osnovno ustrojstvo tubivstvovanja (die Grundverfassung des Daseins) i otkriva brigu (die Sorge) kao bivstvovanje xubivstvovanja (das Sein des Daseins). Heidegger je zamislio ?ein und Zeiz kao dvodjelno djelo. .« (S~. ukljucena u onaj 0 Descartesu.uz samog Kanta . U drugom odjeljku »Tubivstvovanje i vremenitost« (»Dasein und Zeitlichkeit«) Heidegger od pitanja 0 bivstvovanju tubivstvovanja prelazi na pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja i otkriva vremenitost (die Zeitlichkeit) kao ontoloski smisao brige (der ontologische Sinn der Sorge). u podjeli dobila zaseban odjeljak.ow. d~· sta uvjerljivo obrazlozio svoju podjelu. Ta tako nazvana »prva polovina« sadrai sarno prva dva odjeljka zamisljenog prvog dijela: »Prvi odjeljak. Descartes 1 Kant u s~~koJ ce s: anketi menu filozofima naci medu nekohclnom najznacajnijih. XLVIII =: IV Bitak i vrijeme n. U pitanjima koja su tu nabacena vee su nagovijesteni i odgovori. uza sva bitna poboljsanja preuzima dogmatski POZI~IJU De~cartesa:'~ (SZ 24) Ako je Descartes glavm suknvac. objavia pod naslovom Sein und Zeit. Svaki od ta dva dijela trebalo je da se dijeli na tri odjeljka.e: ni iz~?~ tr~pce .1 . To Heidegger i najavljuje u zavrsnom pasusu drugog odjeljka.izlozena i obrazlozena navedena zamisao sarno je djelomicno realiziran taj plan. Ob~?Zloz~nJ~ mje ni bilo pretezak zadatak. Medutim. Medutim. koje kao razumijevanje pripada egzistirajucem bivstvovanju. Prethodno.uprkos svim razlikarna jednog novog pitanja . nepojmovna razotkrivenost [dokucenost] bivstvovanja omogucuje da se tubivstvovanje kao egzistirajuce bivstvovanje-u-svijetu moze odnositi prema bivstvujucem.

00-400 l~~tov~ nejednake v~l~cme (poblize 0 tome drugom prilikom).obavio? ZaSto ta »druga polovlr:a« (te tncetvr~ille toliko lake da su se mogle nazvati »drugom polovinom«) nije nikad objavljena? o tom pi~anju vee se mnogo raspravljalo. Za~o J. u kojem je trebalo da ta pitanja i nagovijesteni odgovori budu elabonirani. pitanje 0 srnislu bivstvovanja uopce. Vittorio Klosterman. ostavljen je. a zatim. polazeci od tom analizom dobivenih uvida.telj:u. ako se vee ~elimo izrazavati u razlomcima. Ne bi 1i bilo adekvatnije.s~icno izjavio je Heidegger i u nekim drugim razgov0I7-ma. 27 ~ao . medu ostalirn. datiranorn »Duhovi 1929«.h susret~ pokazao ~v. Rad na »prvoj polovini« Sein und Zelt-~ toIik~ ga je bio iscrpio da je u tom iscrpljeno~ stanJu. 582. 2 •• Nesto . W. Na spaljivanje se odlucio to Iaksesto je tajrukopis napisan . kratko svjedocanstvo F. Heidegger je. Kako treba interpretirati taj modus vremenovanja vremenitosti? Vodi Ii put od izvornog vremena do smisla bivstvovanja? Otkriva Ii se samo vrijeme kao horizont bivstvovanja?« (SZ 437) L izl~. a nagadalo se napose IJ. zasto ga ~evJidegg~r nije. Heldegger.e rukOPIS odmah spalio. zajedno s cijelim »drugim dijelom«. U ~azgov~I'lma s piscem ovog teksta (1967-1972) Heidegger J7. Frankfurt am Main. a tek se u trecem trebalo rjesavati pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. U VIse I?ahova tvrdio da je ta »druga polovina« bila cijela n~pIsana ~dma? n~on otpremanja »prve polovme« u stampariju. 1977. ali to nije znacilo odustaJanJ~. Hermanna u: M.n~7ten.I dijela Sein und Zeit-a. 2. A ta druga polovina nije nikad objavljena. a »ontoloska destrukcija« j~s la. Prema tome jedan izvorni nacin vremenovanja ekstaticke vremenitosti mora sam omoguciti ekstaticki projekt bivstvovanja uopce. NIJe rm poznato da 1I je poslije Heideggerove smrti netko vee proucavao te biljeske. ako je zaista bio preostao jos sarno laksi dio posla. pa je objavljend tekst zapravo trebao nositi podnaslov »Prva polovina prvog dijela« ili »Prva cetvrtina«.detaljnih S~ica i zabiljeski. Pn~clplJelne sumnje u mogucnost dovrsenja Sein und Zeit-z: prema prvotnoj zamisli javile su se tek kasnije. koje u daljnjem vano je na vremenitosti. LI . Ed. all da je on napisanim tekstom bio nezadovoljan i da ga je zato spatio» Na pitanje 0 razlozima spaljivanja Heidegger je odgovorio da oni nisu bili pru:oipijelne prirode.. To mati da se u prva dva odjeljka rjesava tek polovina zadatka prvog dijela Sein und Zeit-a.vsu npr. Po Heideggerovoj zamisli u prvom dijelu Sein und Zeit-a trebalo je najprije razmotriti pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja.ganj~ treba ~o~ sa~o »elaborirati«? Da u se htjelo reci v~a ce ekspliciranje smisla bivstvovanja uopce biti »laksi zadatak« od onog koji je vee izvrsen. glavno pitanje cijele knjige. 0 mogucim razlozima njenog neobjavljivanja jos cemo red koju rijec. Od sest zamisljenih odjeljaka Sein und Zeit-a u objavljenu »prvu polovinu« usla su samo dva. Gesamtausgabe. Prva dva odjeljka prvog dijela bave se pitanjem o smislu bivstvovanja tubivstvovanja. 0 tome da Ii je taj neobjavljeni dio Heidegger napi:sao. »ladici. ali ga nije objavio (nego ga je spremio u nekoj. pi.S. od ?-amjere dv~se ta »drugapolovina« napise. Zasto Heidegger tu cetvrtinu naziva »polovinom«? Da Ii je rajec 0 nepromisljenoj. u predgovoru svojoj knjizi Kant i problem n:etaflzlke (Kan~ und das Problem der Metaphysik). napisana »druga polovina« lose ispala. za »drugu polovinu«. I d~i~ta.ksi --: »tehnicko pitanje«. da je taj objav:ljeni dio nazvan »prvom irecinom«? Ali i takav bi podnaslov mogao biti sporan. Prva dva odjeljka Sein und Zeit-a cine formal no dvije trecine prvog dijela.spagom povezani zamotuljak od 3.«) iIi taj dio nije nikad ni napisan. odjeljak kojem je bio namijenjen karakteristican naslov »Vrijeme i bivstvovanje« (»Zeit und Sein«). nebrizljivoj upotrebi rijeci iii jednostavno o najavi da ce tricetvrnine djela biti objavljene u jednoj knjizi? IIi mozda podnaslov '~eIi sugerirati da je u prvoj cetvrtinl djela »obavljeno pola posla« u tom smislu sto su tu postignuti temeljni uvidi. koje nije sPG:lw. No ako je to tako. a smisaono sarno polovinu.~otvrda za ovu verziju vHeidegger mi je pri jednom od poslJednJI. no najprije treba red nesto i 0 Heideggerovim neobicnim podjelama na »dijelove« i »polovine«.

VIII. Vrijeme i bivstvovanje«. Odluka 0 odustajanju od pisanja »druge polovine« definitivno je obznanjena tek u sedmom izdanju Sein und Zeit-a. Martin Heidegger.«2! danjima pridodana [primjerena] karakterizacija »Prva polovina« je izbrisana. Hei degger je naime pisao: »Hier kehrt sich das Ganze urn.Sein und Zeit-a. na neki nacin simbolizirajuci Heideggerovu namjeru da objavi i »drugu polovinu«. Kant und das Problem der Metaphysik. gdje Heidegger. Heidegger je dodao da »dzvjestan uvid« u misljenje obrata od »bivstvovanja i vremena« ka »vrernenu i bivstvovanju« pruia njegovo djelo »0 bi1li istine« (»Vom Wesen der Wahrheit«). Heidegger ne kaZe niSta 0 razlozima zbog kojih je to nemoguce. kaie: »U dosadasnjim izMartin Heidegger. kao ni preostale odjeljke treceg dijela. ako pitanje o bivstvovanju treba da pokrece nase tubivstvovanje.) Priznajuci da tu nisu bile posrijedi neke ciste spoljasnje teskoce nego zakazivan]e misljenja.pokazuje da ni sam Heidegger ne smatra taj uvid dovoljnim. U spomenutom pismu. petom (1941) isestom (1949) . M.. cetvrtom (1935). Verlag Gerhard Shulte-Bulmke. Njen put ostaje medutim jos i danas nuzan.sao: ». Medutim. On doduse ovdje ne spominje treoi odjeljak prvog dije1a Sein und Zeit-a.podnaslov »Prva polovina« stalno se ponavlja. Heidegger Ii problem fundamentalne ontologije« (pisanom 1958. Ali u dzdanjima Sein und Zeit-a sto se u meduvremenu objavljuju . LII LIII . a pogotovu u sestom bio anahronizam. kako bnisanjem podnaslova »prva polovina«. XI 1945 (objavljenom 1947) Heidegger je i javno progovorio 0 prinoipijelnom neuspjehu svog poduhvata. a objavljeno 1943. wei! das Denken im zureiohenden Sagen dieser Kehre versagte und mit Hilfe des Sprache der Metaphysik nicht durchkam. Ocito nije htio nista dodati onom sto je vee bdo rekao u »pismu 0 humanizmu«. Bern. Medutim taj je podnaslov u cetvrtom i rpetom izdanju. Der fragliche Abschnitt wurde zuriickgehaitem.30 U vezi stim. tako i obrazlozenjem tog brisanja koje je dana u »prethodnoj napomeni. Zeit-a. ali ne najavljuje bilo kakvu izmjenu u strukturi neobjavljene »druge polovine«. Frankfurt a. 1934. S.tJretirati Kantovu Kritika cis tog uma. 2. jer su se Heideggerovekoncepcije vee sredinom trldesetih godina bitno izmijenile. . U drugom dije1u Sein und Zeit-a tema istrazivanja koje slijedi bit ce tretirana na tlu jednog prosirenog postavljanja pitanja. tamo se ne ulazi u postupnu interpretaciju Kritike cis tog uma. u svom tekstu »M. Interpretacija Kritike cis tog uma nastala je u sklopu prve elaboracije drugog dijela Sein und Zeit-a.lZ pomoc jezika anetafizike nije se probiloe.. U drugirn radovima sto ih Heidegger sporadicno objavljuje u toku tridesetih d.u trecem (1929). Nakon cetvrt vijeka druga se polovina vJ5e ne moze nadovezati ne iizlaZuei iznova rprvu. u prvoj polovini cetrdesetih godina ne govori se nista 0 »drugoj polovini. Ona ujedno u smislu nekog »povijesnog« uvoda razjasnjava problematiku 0 kojoj se raspravlja u prvoj polovini Sein und Kako se vidi. Mit einem Brief tiber den »Humanismus«. Heidegger tu jos cvrsto vjeruje da ce objaviti drugi dio Sein und Zeit-a i najavljuje kako ce u njemu . objasnjavajuci zasto je »pri objavljivanju Sein und Zeit-a zadrzan [ostao neobjavljen] treci odjeljak prvog dijela. medu osta1im. 72. koje je promisljeno i saopceno 1930... Stoga je za fa· ljenjesto on ipak nije objavio treci odsjek Sein und 2.u:z to izdanje. objavljenom 1953. S. Platons Lehre von der Wahrheit. 30 Ibidem.«29 ())IOvdje se cjelina [sve] preokrece [obrce]. 1947. a objavljenom 1960) pisao sam medu ostalim slijedece: »Skromna rijec »izvjestan. . Francke Verlag. Sporni odjeljak bio je zadrzan jer je misljenje u dovoljnom iskazivanju tog obrta zakazalo i 1. a u pismu 0 humanizmu upucenom Jeanu Beaufretu 23.« (SZ V) Saopcavajuci na ovaj naein svoj zakJjuCak 0 nemogucnosti da se na postojecu »prvupolovinu« Sein und Zeit-a nadopise »druga«. a nije htio ni ponavljati vee receno.

koje najprije susrecemo unutar svijeta. Ono nije »bivstvovanje-u-svijetu« nego sarno »bivstvujuce koje se susrece unutar svijeta« (sdas innerweltlich begegnende Seiende«) iIi »unutarsvjetsko bivstvujuce (»das innerweltliche Seiende«). broj 1/1960. bilo zato sto »lezi na putu« bniganju. bivstvujuceg koje susrecemo u svakodnevnorn »briganju« (eBesorgen«). koje se najprije susrece unutar svijeta (prirucnost). Sie sind scharf zu trennen von den Seinsbestimmungen des nicht daseinsmassigcn Seienden. koje se moze naci i odrediti samostalnim otkrivajucim prolazom kroz bivstvujuce koje se prvo susrece (predrucnost) i (3) bivstvovanje ontickog uslova mogucnosti otkrivanja unutarsvjetskog bivstvujuceg uopce (svjetskost svijeta. rkoju je u prva dva dijela Iskopao izrnedu dva po njernu totalno razlicita nacina bivstvovanja i dviju njirna odgovarajucih totalno razlicitih vrsta bivstvujucega.str. Stoga i bivstvujuce koje im odgovara zahtijeva dva razlicita naeina prirnarnog upitivanja: ono je ill tko (egzistencija) iJ.v Prema Sein und Zeit-u postoje dva osnovna modusa bivstvovanja: (1) bivstvovanje svojstveno tubivstvovanju i (2) bivstvovanje svojstveno bivstvujucem koje nije tubivstvovanje. a to bivstvujuce nije »stvar« (sdas Ding«). Bilo bi zanimljivo vidjeti kako bi on tamo uklonio teskoee. U prvorn redu bilo bi zanimljivo vidjeti kako hi Heidegger u trecem odsjeku prernostio nepremostivu prova1iju. 33 . nennen wir die Seinscharaktere des Daseins Existenzialien.die Seinscharaktere) ili bivstvovna odredenja (odredenja bivstvovanja. die wir Kategoriert nennen« (SZ 44).. Bivstvujuce koje nije tubivstvovanje ne bivstvuje u svijetu. Prva dva od ovih pojrnova jesu kategorije.i (2) bivstvujuce koje nije tubivstvovanje (bivstvujuce koje nije covjek).i sta (spredrucnost« u najsirem srnislu). bilo zato sto nedostaje. a treci je egzistencijalno odredenje tub ivstvovanja>. Die beiden vorgenannten Begriffe von Sein sind Kategorien und betreffen Seiendes von nicht daseinsartigem Sein. Unutarsvjetsko bivstvujuce bivstvuje u dva osnovna medusa: (1) u modusu upotrebljivosti Hi taonije »prirucnosti« (»Zuhandenheit«) i (2) u modusu pukog postojanja ili tacnije »predrucnosti« (»Vorhandenheit«). a sada ga prevodim ~tubivstvovanje«) ono sto je vee reeeno u spomenutom tekstu. pa je potrebno reoi nesto vise 0 tome. bivstvovna odredenja bivstvujuceg koje nije tubivstvovanje jesu »kaEgzistencijali i kategorije su dakle dvije osnovne rnogucnosti bivstvovnih 'karaktera. (2) bivstvovanje bivstvujuceg. 10. das heisst des Daseins. 34 »Das letztgenannte Sein ist eine existenziale Bestimmung des In-der-Welt-seins. Pilozofiia. die Seinsbestdmmungen) ovih dviju vrsta bivstvujucega bitno se razlikuju. sto nije pri rod. bilo zato sto je neupotrebljivo za odredenu upotrebu. Prirucnost je nacin bivstvovanja (die Seinsart) onog bivstvujuceg.33 Zeit-a onako kako je blo zamisljen. 31 32 Osnovno ustrojstvo (die Grundverfassung) tubivstvovanja cinl bivstvovanje-u-svijetu (das In-der-Welt-sein). 56-60) ponavljaju uz manja kracenja i dopune i uz jednu terminolosku izmjenu (tada sam termin ~Dasein« prevodio ~bitisanje«.« (SZ 88) LIV LV .e" Mislim da je glavni razlog zasto Heidegger nije mogao zavrsiti svoj Sein und Zeit ovorn prirnjedborn tacno uocen.Well sie sich aus der Existenzialitat bestimmen. Bivstvovni karakteri tubivstvovanja jesu »egzistencijali» (»Existenzialien«). Ako uzrnerno u obzir razlikovanje prirucnosti i predrucnosti. nego »pribor« (»das Zeug«). U skladu s tim postoje i dvije osnovne vrste bivstvujucega: (1) bivstvujuce koje je tubivstvovanje (u obienom jeziku: covjek) .sto dh je sam stvorio u prva dva odsjeka. mozemo rnjesto dva gore spornenuta osnovna modusa bivstvovanja razlikovati tri: (1) bivstvovanje bivstvujuceg. die Weltlichkeit der Welt).~~ tegorije« (»Kategorien«). Predruiinost je naGin bivstvovanja koji ostaje priruenom kad ono postaje »neprirucno«. nego sarno unutar svijeta (innerweltIich). Bivstvovni karakteri (karakteri bivstvovanja. Stranice sto slijede (str.

svakog bivstvujuceg). definitivno prihvatiti neku potpuno duaiisticku koncepciju i odustati od pitanja 0 smislu bivstvovanja netubivstvujuce osnovne mogucnosti. mozemo samo nagadati. onda ocito ni kategorije ni egzistencija1i nisutubivstvovni karakteri bivstvujuceg uopce (ill. J edna bi mogucnost uopce. ako su kategorije bivstvovni karakteri sarno unutarsvjetskog bivstvujuceg. odajuci rpriznanje Ail'"istotelu i skolastici. Sazimajuci mozemo reci: Heidegger nije mogao napisati tre6i odjeljak Sein und Zeit-a. zakljucujuci prema objavIjenom dijelu Sein und Zeit-a malo je vjerovatno da bi Heidegger posao tim putem. odnosno jezika (jezika egzistencijala i jezika kategorija) u principu doveo u sumnju. Preostaje nam medutim jos jedna mogucnost . (SZ 3 i 93) Kako bi taj pojam doveo do »principijelne jasnoce« sam Heidegger. kako se cini. Medutim. Pojam bivstvovanja. To bi medutim znacilo negirati Heideggerovu polaznu tezu.tvrditi da ni rprvo nidrugo nije nuzno. jest pojam posebne vrste. (SZ 45) Ovo se moze shvatiti samo tako da ce pitanje 0 odnosu izmedu kategorijai egzistencijala biti rjesavano u trecem odjeljku prvog dijela Sein und Zeit-a. Sam Heidegger nije ovim rijecima objasnio razloge nerpisanja »druge polovine« Sein und Zeit-a. Buduci da Heidegger u Sein und Zeit-u upisuje u veliku zaslugu Aristotelu i skolastici sto su pojam bivstvovanja smatrali analognim pojmom. jer ako dvije vrste bivstvujuceg podvodimo pod isti pojam bivstvujucega (ili dva nacina bivstvovanja pod jedno bivstvovanje uopce).. 0 tim zajednickim. kao i one novekoje je uspio smisldti. Medutim. nakon sto je Heidegger u prva dva odjeljka Sein und Zeit-a »potrosio« sve »upotrebljive« tradicionalne filozofske tennille. opcenitlja vrsta bivstvovnih karaktera. U svakom slucaju.stvovanje d netubivstvujuce bivstvujuce ipak jesu (bivstvuju). moraju imati bhlosto zajednicko. ocito je da su pred Heideggerom stajale tri bila tvrditi da tubivstvovanje i bivstvujuce nemaju nikakve zajednicke bivstvovne karaktere i odatle zakljuciti da oni uopce nisu dvije vrste bivstvujucega. Heidegger je ujedno istakao da ni oni nisu u ovom problernu dosli do principijelne jasnoce. a taj je zadatak u prva dva odjeljka. ako su bivstvovanje-u-svijetu d unutarsvjetsko bivstvujuce (tubivstvovanje i netubivstvujuce bivstvujuce) sarno dvije vrste bivstvujucega. a egzistencijali samo tubivstvovanja. Druga bi mogucnost bila tvrditi da postoji i neka treca. Ovakvo rjesenje ne samo sto bi bilo vezano s velikim prakticnim teskocama (tako npr.Osjecajuci i sam da je prdncipijelnim suprotstavljanjem kategorija i egzistencijala nastao teiak problem Heidegger pise: »0 povezanosti ova dva modusa bivstvovnih karaktera moze se raspravljati tek liz razjasnjenog horizonta pitanja 0 bdvstvovanju«. Kako bi to rjesavanje izgledalo da je od njega doslo. koja nadiLVI lazi razliku izmedu egzistencijala i kategorija. vee bi zahtijevalo i unosenje bitnih korektura u shvacanje kategorija i egzistencijala. S druge strane. prema kojoj i tubiv.Za Heideggerovo ucenje 0 bivstvovanju i bivstvujucem karakteristicna je tako ostra podjela svega oivstvujuceg na tubivstvovanje (bivstvovanje-u-svijetu) i bivstvujuce koje nije tubivstvovanje (unutarsvjetsko bivstvujuce) 1 u vezi s tim strogo razlikovanje egzistencijala i kategorija. te ga ne treba izjednacavati s obicnim opcim pojmovima. ~-. to ne znaci da ove dvije vrste bivstvujucega (Hi dva nacina bivstvovanja). da odgovori na pitanje o smislu bivstvovanja uopce. to je nazalost ostalo do danas otvoreno. uspostavljajuci nepremostivu razliku dzrnedu dvaju temeljnih modus a bivstvovanja i njima primjerenih pojmovnrih aparatura. onda hi oni. moglo bi se reci. ali mislim LVII . prakticki uoinio nerjesivim. jer je tom odjeljku u »Uvodu« namijenio zadatak. Medutim. morali imati neke zajednieke bivstvovne karaktere. opcim karakterima Heidegger ne govori nista. moze se pretpostavljati da rnu je upravo ova mogucnost bila najbliza. sada bi trebalo smtslin velik broj sasvim novih naziva).

Objasnjenje sto ga on daje u »Pisrnu o humanizmu« moze biti prihvatljivo sarno uz dvije »korekture«. ako se ne vararn. Vittorio Klostermann. odjeljka I dijela Sein und Zeit-a« (GPh 1). a najjasnije su dzrazeni u dualizmu kategorija i egzistencij ala. prema uputarna 5tO ih je dao sam Heidegger. 36 Martin Heidegger. svezak cjeIokupnih djela. treba napomenuti da teza 0 nemogucnosti zavrsenja Sein und Zeit-a zbog dualizma egzistencijala i kategorija. u kojem je objavljen Sein und Zeit urednik oba ova sveska F. Iako sam Heidegger. nego i dualisticko metaiizicko misljenje i jezik (»pojmovna aparatura«) sto ih je Heidegger u Sein und Zeit-a sam iskovao. odjeljka I dijela Sein und Zeit-a. 582. von F. Gesamtausgabe. nego u istoj mjeri i samo misljenje i 2) pod misljenjem i jezikom metafizike ne smiju se mislini sarno misljenje i jezik preuzetii od dotadasnje metafizike. nije iskljuceno da je tu primjedbu napisao upravo u vrijeme pripremanja za stampu tog sveska. von Hermann. Frankfurt a. To se vidi vee iz teksta 1929. Band 24. v.o~!su pre~avan)a odmah na pocetku na desno] strani. pod naslovom Osnovni problemi [enomenologije=. U sv~kom slucaju to. Fusnota broj jedan uz prvu recenicu (odnosno uz prvu rijec) tog teksta naznacuje: »Nova elaboracija 3. go dine objavljene knjige Kant i problem metaiizike. te glavnu krivicu baca ne na sarno misljenje nego na »jezik metafizike.kojim se ono ispomagalo. 1976 (u daljnjem tekstu SZGe). LIX . ali je elaborirajuci taj uvid otisao suvise daleko . 1975 (u daljnjem tekstu GPh). samosto se Heidegger u tom pismu izrazava donekle dvosmisleno. Sein und Zeit Hg. T:k naknadno u predgovoru za 2.da se ono sto on kaze u »Pismu 0 humanizmu« u osnovi slaze s ovom interpretacijom. godine kao 24. svodi jezik na »pomagalo« misljenja.do nasilnog razbijanja pojma do kojeg mu je bilo najvise stalo . U knjizi nije nave~eno kada je ta fusnota napisana i odakle je tu dosp]el. M.. Vittorio Klostermann.-W. Na mar35 Martin Heidegger. Medutim. taj objavljeni tekst nastao je svojevrsnim kombiniranjem.kupnih djela zapocelo uz njegovo sudjelovanje 1 na njegovu sugestiju objavljivanjem 24. 0 kojima ce biti rijec u slijedecem odjeljku.. sveska. Naknadno objavljena elaboracija treceg odjeljka prvog dijela U sklopu Heideggerovih cjelokupnih djela isto ih izdaje Vittorio Klostermann izisla su 1975.« Medutim m u ovom pogovoru ne kaze se ka~a je ta primjedba napisana.bivstvovanja uopce. Kako se moze saznati iz urednikova pogovora. kao Ii iz teksta predavanja iz 1927.a~Ja 0 [enomenologiji oznacuje kao elaboracIJu 3.zabunom. Herman navodi d~ j~ to Heideg. Die Grundprobleme der Phanomenologie. LVIII 6. Band 2. Frankfurt a: M. a pregledao i djelomicno korigirao sam Heidegger.-W.a.gerova marginalna primjedba koja se nal~Zl ~>uruk.-W. Gesamtausgabe. mje nigdje kriticki pisao 0 dualizmu kategorija i egzistencijala. mislim da mu je promasenost te distinkcije ubrzo postala jasna (pa je tiho nestala u njegovim kasnijim djelima). ne znaci negiranje bitne razlike izmedu covjeka i neljudskog bivstvujuceg (pa cak ni ideje fundarnentalne ontologije). Heidegger je dobro uocio bitnu razliku izmedu covjeka i svega ostalog bivstvujuceg. dvaju tekstova: Heideggerova rukopisa Sto ga je desifrirao i masin?m prepisao njegov brat Fritz i stenograma predavanja st? ga je dzradio Heideggerov student iz toga vremena SImon Moser. S.moglo bi se Calc reci . nego 0 »zakazivanju misljenja« Heidegger naime odmah zatim razdvaja misljenje i [ezik. von F. von Hermann. gdje se izraz »egzistencijal« pojavljuje tek uzgred i . Hg. Kako je objavljivanje HeI~egger~vi~ cjelo. svezak Heideggerova predavanja liz ljetnog semestra 1927. nije jedina Heideggerova primjedba koja ~:. Nakon sto je istakao da rijec nije 0 nekom izvanjskom razlogu.a preda:. kao da zeli u isti mah i razotkriti i prikriti prirodu svog promasaja.odnosno »preeiziranja«: 1) nije sarno jezik bio u odredenoj mjeri metafizicki u Sein und Zeit-u.

jer je elaboracija prva dva odjeljka zapoceta 1925. problem mogucih modifikacija bivstvovanja na njegove nacine bivstvovanja. odjeljka 1 dijela Sein und Zeit-a: davanje odgovora na ono fundamentalnoontolosko pitanje koje vodi analitiku tubivstvovanja. i ako je pitanje 0 smislu 37 Po Heideggeru tih konkretnijih problema sto proistjecu iz osnovnog pitanja svake filozofije. to je ravnodusni pluralni oblik »osnovni problemi«. (25 GPh) Sve ove probleme Heidegger je naumio razmotriti u drugom dijelu svojih predavanja pod naslovom »Drugi clio: Fundamentalnoontolosko pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. LX LXI . nego samim tim i osnovno pitanje fenomenologije. Gesamtbestand] osnovnih problema fenomenologije. rpitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. To su: »problem ontoloske vddferencije [das Problem der ontologischen Differenz]. medusobno rierangiranih problema. Pitanje 0 smislu bivstvovanja ostaje osnovno filozofsko pitanje. ali oni se mogu grupirati u cetiri »grupe problema«. koji sugerira !iJli rnoze sugerirati da se fenomenologlja (po Heideggeru) bavi vecim brojem podjednako temeljnih.« (GPh 472-473) Ove naznake samog Heideggera i urednika njegove knjige rnogu u prvi rnah zbuniti: Kako to predavanja 0 bivstvovanja ne sarno osnovno pitanje fundametalne ontologije i' filozofije uopce.38 koji jednoj »drugo] temis (0 osnovnim problemima [enomenologije) m~gu biti elaboracija odjeljka 0 vremenu i bivstvovanju u sklopu Sein und Zeit-a? Medutim ako se prisjetimo kako je Heidegger u tom djelu odredio fenomenologiju. Osnovne strukture 38 »Diskusija 0 osnovnom pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce i 0 problemima koji proistjecu iz njega jest ono lito tini cjelokupnost [cjelokupnu zalihu. Ako su fenomenologija i ontologija u biti isto. Znaci li to da se Heidegger odjednom predomislio. sarno dva naziva za filozofiju uopce (promatranu s gledista metode i s gledista sadrzaja). proistjecu mnogi konkretni problemi. koja je zapocela negdje u aprilu ill maju 1927. Nakon onog sto smo vee ranije rekli 0 spaljivanju prve verzije »druge polovine« Sein und Zeit-a nije cudnosto Heidegger u citiranoj marginalnoj primjedbi govori 0 »novo]« elaboraciji 3. prirodno. no u vezi s njim i iz njega. onda se. Rijecju »novaon je ooito zelio jos jednom dati do znanja da je ovoj najzad objavljenoj elaboraciji prethodila jedna »stara«. jednako vazna pitanja? Iz Heideggerovih uvodnih razmatranja i iz najave sadrzaja predavanja vidi se da 0 tome nije rijee.37 Na tome da je u predavanjima 0 fenornenologiji rijec 0 elaboraciji tematike treceg odjeljka prvog dijela Sein und Zeit-a insistira u svom pogovoru i urednik Friedrich-Wilhelm v. Pod »osnovnim problemima fenomenologije« on misli pitanje 0 smislu bivstvovanja zajedno s problemima proistjecu iz njega. Hermann (ciji je tekst Heidegger vjerovatno i pregledao): »Kolegij izvodi centralnu tematiku 3. po Heideggeru. nije mogla biti puno starija od ove »nove«.ginama Heideggerovih prirucnih primjeraka Sein und Zeit-a i teksta Vom Wesen des Grundes nalaze se takoder napomene koje upueuju da je u predavanjima 0 fe- nomenologiji rijec 0 problematici slavnog »3. odjeljka.« (GPh 21) 0 tome opsirnije u jednom kasnijem odjeljku. problem osnovne arnikulacije bivstvovanja. i to pokazivanjem »vremena. problem istinosnog karaktera bivstvovanja«. Onosto prije moze da zbuni.0 smislu bivstvovanja uopce. ontologiju i filozofiju uopce. pod naslovom »osnovni problemi fenomenologije« mora pisati prije svega i 0 onom »najosnovnijem. pitanja 0 srnislu bivstvovanja uopce. odjeljka«. neobicnost ovih naznaka nestaje ili se mozda reducira na detalj. Ta »stara«. ima mnogo.. odnosno zakljucio da naporedo s pitanjem 0 smislu bivstvovanja postoje jos neka. a zavrsena pocetkom aprila 1926. Krug tih problema mozemo zasad karakterizirati samo grubo. naravno.kao horizonta svakog razurnijevanja bivstvovanja.

Sistematsko razmatranje navedenih icetiriju grupa problema. nego dzrastaju iz unutrasnje sistematike problema bivstvovanja uopce. 3. 3. Zweiter Teil: Die fundamentalontologische Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt.« (GPh 32) LXUI . od kojih bi svaki imao po cetiri poglavlja (sto bi ukupno cinilo 12 poglavlja). Istinosni karakter bivstvovanja. 2. odnosno s njim. Teza riovovjekovne ontologije: Osnovni nacini bivstvovanja su bivstvovanje prirode (res extensa) i bivstvovanje duha (res cogitans).« (GPh 25) Uz navedena dva glavna dijela predavanja 0 osnovnirn problemima fenornenologije (historijskog i problematskog) Heidegger je zamislio i jedan treci. metodicki. Tezu logike u najsirem smislu: Sve bivstvujuce moze se bez obzira na svoj svagdasnji [jeweilig] nacin bivstvovanja nagovoriti [osloviti. Die Grundstrukturen und Grundweisen des Seins. treba pokazati da problemi kojima se on prethodno bavi u prvom dijelu uzimajuci navedene teze kao nit vodilju »nisu slucajni. koje su bile iskazane utoku zapadne povijesti filozofije od vremena antike« (GPh 20). ali u stvari one su medusobno najintimnije povezane i vode pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce. . Problem mogucih modifikacija bivstvovanja i jedinstva njegove mnostvenosti. Vorhandensein] (existentia). a poput prva dva dijela i ovaj je trebalo da bude podijeljen na cetlri poglavlja. 2. Tezu srednjovjekovne ontologije (skolastike). 4. a za svoje razmatranje izabrao je cetiri takve teze: »1. 4. a taj se dio u skladu s cetiri grupe problema trebao dijeliti na t'etiri poglav- Vee na prvi pogled vidi se da ove teze nisu navedene lja: »1. pod naslovom »Treci dio: Nauona metoda ontologije i ideja ontologije«>. nego bez obzira na vremenski slijed. koja potjece od Aristotela: U bivstvovno ustrojstvo jednog bivstvujuceg pripadaju bit illistostvo [Was-sein] (essentia) i postojanje [predrucnost. odlucio da u prvom dijelu predavanja razmotri »neke karakteristicne teze 0 bivstvovanju. Kad je rijec 0 realizaciii tog plana dogodilo se nesto slicno kao sa Sein und Zeit-om.« (20) LXII ni obicnim povijesnim slijedom (kao u povijestima filozofije) ni izvrnutim slijedom (kao u Heideggerovoj zamisljenoj destrukciji povijesti ontologije). ansprechen] sa »jest«: bivstvovanje kopule. (GPh 33) Tako su predavanja 0 »osnovnim problemima fenomenologije« zamisljena kao opsezna rasprava u tri dijela.« (GPh 33) No ako su to »osnovni problemi fenomenologije« u razjasnjenom smislu zasto je Heidegger odlucio da ih razmotri tek u drugom dijelu svojih predavanja? Zato sto se on ovdje odlucio za strukturu bitno drukciju od one koju je pokusao realizirati u Sein und Zeit-u.i osnovni nacini bivstvovanja«. mogu ciniti »proizvoljno pokupljene«. Kantovu tezu: Bivstvovanje nije realan predikat. Problem ontoloske diferencije (razlike bivstvovanja i bivstvujuceg). kako to primjecuje Ii sam Heidegger. Problem osnovne artikulacije bivstvovanja (essentia. Od zamisljenih 12 poglavlja Heidegger je u predavanjima elaborirao prvih pet: cetiri poglavlja prvog dijela i prvo poglavlje dru39 Kolegij »Die Grundprobleme der Phanomenologie« ("Temelj· na pitanja ontologije«) trebalo je prema tome da se dijeli na slijedeca tri dijela: »Erster Teil: Phanomenologisch-kritische Diskussion einiger traditioneller Thesen tiber das Sein. existentia). povezanim grupama problema. Umjesto da problematskom raspravljanju da prednost pred povijesnim Heidegger se ovdje. U prvi mah ove se teze. prema Heideggerovoj najavi. Dritter Teil: Die wissenschaftliche Methode der Ontologie und die Idee der Phanomenologie.kako bismo se »jednorn najprije uopce upoznali s raspravljanjima 0 bivstvovanju«.

Sein und Zeit-a. Pretpostavljam da to nije toliko izraz prvotnih Heideggerovih namjera za razradu tog poglavlja. Jednu od prepreka za uspjeh svogpoduhvata Heidegger je u ovim predavanjima presutno odbacio: u predavanjirna se vise ne govori 0 ranije presudnoj distinkciji izmedu egzistenoijala i kategorija. Razlika izmedu bivstvovanja i bivstvujuceg tu je dobila naziv »ontoloske diferenoije-csto je svakako znacajno. i u elaboriranim dijelovima plana ima mnogocega interesantnog.anaIize koje su vee izvrsene u »prvoj polovini.. Vorhandenes]. ali od centralnog su znacenja ovdje trebala biti cetin poglavlja drugog dijela (jer je upravo u njima trebalo izvrsiti elaboraciju neobjavljenog treceg odjeljka Sein und Zeit-a). Egzistencija [Existenz] i postojanje [predrucno bivstvovanje. realiziranog. vise uvodnog karaktera. osim eventualno oskrtim naznakama. (GPh 24) Pitanje se jos ostrije postavlja udaljnjemizlaganju. pa se od svakog od njih moglo ocekdvati vise nego od onog prvog.lIZ neke nove momente . jer je sama razlika. (GPh 473) Medutim. izraz novih misaonih teskoca s kojima se suocio. Hermann doduse tvrdi da je »za razmatranje tematike Sein und Zeit-a prvo poglavlje drugog dijela ionako odlucno«. Tako u zakljucku treceg poglavlja prvog dijela citamo: »Ontoloska razlika izmedu bivstvovnog ustrojstva tubivstvovanja i bivstvovnog ustrojstva prirode pokazuje se kao tako disparatna da se u prvi mah cini kao da se ta dva nacina bivstvovanja ne mogu usporediti ·i da se ne mogu odrediti polazeci od jednog jedinstvenog pojma bivstvovanja uopce. Na zalost od ta cetiri zamisljena poglavlja elaborirano je sarno one prvo. preostala tri poglavlja drugogdijela kolegija. No ako je mLSljenje ovdje ponovo u odlucnom trenutku zakazalo. U svom pogovoru v.gog ddjela. vee u Sein und Zeit-u predstavljala ishodiste Heideggerovog shvacanja fillozofije. Jer ova dva bivstvujuca jos se uvijek shvacaju kao nesto sto postoji [predrucno. ali nije principijelno novo. bez toga imena. V Bitak i vrijeme LXV . . u vecoj mjeri. koliko. problem odnosa covjeka i neljudske prirode (i opcenitije problem odnosa Irazlioitih modusa bivstvovanja) Heidegger je sada dobro uocio. koji bi opravdao da se ti razlicit! nacini bivstvovanja oznace kao nacini bivstvovanja? Kako se u odnosu na mogucu raznovrsnost nacina bivstvovanja ima shvatiti jedinstvo pojma bivstvovanja?« (GPh 250) Nazalost 0 ovom odlucnom pitanju Heidegger je trebalo da raspravlja tek u trecem poglavljudrugog dijela. barsudeci po riaslovima .Inace u velikom dijelu tog poglavlja variraju se . raspravljati 0 pltanjima 0 kojima se. a i tesko dabi je dtko mogao obrazloelti. Predavanja su opet prekinuta na najzanimljivijoj tocki. Naravno.i najavama. Za razliku oct prvog poglavlja. Tako se zaostrava pitanje: Moze li se pri toj radikalnoj razlioi nacina bivstvovanja jos uopce pronaci jedan jedinstveni pojam bivstvovanja. Uvijek iznova on u svojim predavanjima postavlja onaj problem 0 kojem je vee biJonijeci u prethodnom odjeljku ovog teksta. Tako vee u uvodnom dijelu predavanja Heidegger pita: »Koji su osnovni nacini bivstvovanja [die Grundweisen des Seins]? Lma Ii neke mnostvenosti? Kako je rnoguca raznolikost nacina bivstvovanja i kako je ana shvatljiva iz smisla bivstvovanja uopce? Kako se uprkos raznolikosti naciLXIV na bivstvovanja moze govoriti 0 jednom jedinstvenom pojmu bivstvovanja uopce? Ova pitanja mogu se sazeti u problem mogucib modijikacija bivstvovanja i [edinsiva njegove mnostvenosti. on tu tvrdnju ne obrazlaze. Vorhandensein] disparatniji su nego recimo odredenja bivstvovanja boga i bivstvovanja covjeka u tradicionalnoj ontologiji. Pravi problem koji se skriva iza razlikovanja ovih dviju vrsta »bivstvovnihkaraktera«. nije raspravljalo u objavljenom tekstu Sein und Zeit-a. trebaIa su. nema sumnje da je bilo na djelu (da je ozbiljno pokusavalo). a predavanja nisu stigla dalje ad prvog pogIavlja. problem odnosa izmedu razlicitin mo_dusa bivstvovanja i jedinstva bivstvovanja.

i njenu realizaciju. Zur Sache des Denkens. Pitanje 0 znacenju »prve polovine« jedna umetnuta napomena U dosadasnjem tekstu ovog uvoda razmotrili smo Heideggerovu zamisao Sein und Zeit-a . Medutim sasvim je moguce. s razmatranjem osnovnog pitanja cijelog djela . odnosno da je njena realizacija prekinuta na mjestu gdje je trebalo poceti 40 Kako ie poznato. koje kad se ona opcenito formulira mogu biti teZe sagledive. da neki mislilac pri prvom (oi pri ponovljenom) pokusaju ne uspije ostvariti svoju zamisao (ili mozda cak uopce ne pokusa da je ostvari). Ttibingen. TvndiLi smo (i pokusali obrazloeiti) da Heidegger svoj projekt i nije mogao dovrsiti. vee i zato sto nam realizacija neke zarnisli moze bolje pokazati njenu bit inapose njene teskoce. Svaka filozofska zamisao pociva na nekirn pretpostavkama. 91) . dopunjavanje. brzopleto ako bismo na osnovu recenog zakljucili: Buduci da Heidegger u svom Sein und Zeit-xi nije do kraja ostvario svoju zamisao (nije odgovonio na osnovno pitanje koje je sam sebi postavio).ii prvom redu liz slijedecih raz1oga: 1. jer je moguce da djelo ima cak i izuzetno znacenje. 1969. »Osnovni problemi tenomenologije« nisu potpuna (pa vee time ni zadovoljavajuca) elaboracija krucijalnog odjeljka Sein und Zeit-a. pa bi se moglo pornisliti da je to neka zakasnjela elaboracija treceg odjeljka Sein und Zeita.S. a i desavalo se u povijesti filozofije. a sve te pretpostavke. Bblo bi. pokrece neka pitanja.« (Martin Heidegger. osvjetljavanje u novim aspektima onogasto je u prva dva odjeljka Sein und Zeit-a vee jednom elaborirano. Zato ova vrlo zanimljiva predavanjakoja zasluzuju punu paznju i zasebnu analizu rnozemo u daljnjem tekstu ovog uvoda u Sein und Zeit uglavnom ostaviti po strani. nego tek 0 pocetnom dijelu te elaboracije . ni ta zamisao ni njena djelomicna realizacija (koja je jednostavno zastaIa na pola puta) nemaju nikakvo znaeenje i ne moraju nas dalje interesirati. pa da se ona dpak pokaze izuzetno p1odnom u misljenju drugih filozofa. Od ove se pretpostavke sam Heidegger jasno (i s pravom) ogradio: »Ono sto sadrzi tekst predavanja koji je napisan sada poslije tri Ii po decenije ne moze se viSe nadovezati na tekst Sein und Zeit-a. Naprotiv: pitanje 0 vrijednosti Sein und Zeit-a treba pazljivo razmotniti. medutim. jedno Heideggerovo kasnije predavanje.a prvi put objavljeno u Parizu 1968. Naravno. svojevrsno preispitivanje.U istoj biljesci Heidegger slijedecim rijecima objasnjava zasto je Sein und Zeit ostao nedovrsen: »Pisac tada niie bio dorastao dovoljnoj elaboraciji teme spomenute u naslovu »Zeit und (Ibidem. odjeljka I dijela Sein und Zeit-e«.) LXVI Sein«. odjeljka«.Tako mozemo reci da se u predavanjima 0 »Osnovnim problemima fenomenologije« ne radi 0 cjelovitoj (pa ni o vecim dijelom izvedenoj) »elaboraciji 3.uz mnogosta sto ne ide u »elaboraciju 3. pitanja i putevi mogu se kriticki razmatrati i prije i u toku realizacije zamis1i. P. ne zbog kontradiktomosti svog temeljnog projekta. I 1962. Vrijednost jedne zamisli ne zavisi sama po sebi od toga da di je ona vee realizirana. sugerira neke puteve za njihovo rjesavanje. realizaoija jedne zami:sli nije beznacajna. odrzano u Freiburgu 31.40 ali su i sami jedno originalno i znacajno (nedovrseno) jilozojsko djelo. To niposto ne znaci neko potcjenjivanje ovog dje1a.pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce.nosi naslov »Zeit und Sein« (»Vrijeme i bivstvovanje«). Max Niemeyer Verlag. vee predstavlja Iskusavanje inovog pristupa problemetici Sein und Zeit-a. korigiranje. nego zbog toga sto je u toku njegova izvodenja razvio odredene koncepcije (u prvom redu koncepciju o nepremostivoj razlioi dvaju temeljnih nacina bivstvovanja) koje daljnje izvodenje pocetnog projekta hli zamis1i cine nernoguoim i nepotrebnirn. ne samo zato 5tO je realizacija »cilj« zamisli.projekt fundamentalne onto1ogije . Tako ni clnjenica sto Heidegger nije uspio do kraja realizirati svoju zamisao kako je eksplicirana u uvodnom dijelu Sein und Zeit-a i da se u toku njenog izvodenja zap1eo u velike teskoce ne govori nista konkluzivno 0 znacenju i vrijednosti tog LXVII 7. te utvrdili da je ta zamisao os tala neostvarena. . potcrtao G.

svode sva filozofska pitanja. bez obzira na to dali se na njega.od neprocjenjivog znacenja. Ako je Heidegger 0 tom pitanju uspio da kaze nesto znacajno ili cak presudno. a mazda je . U abjavljenoj »prvoj polovini« Sein und Zeit-a Heidegger je realizirao znacajan dio svoje filozofske zarnisli. S druge strane. Cinjenica da je jedan mislilac u nekom djelu realizirao tek dio svoje zamisli jos nista ne govori 0 znacenju i vrijednosti realtziranog. U pitanju 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja vee je pretpastavljen jedan predontoloski pojam bivstvovanja uopce i bas zato sto tu jos ne raspolazemo kriticki utemeljenim pojmom bivstvovanja.makar samo fragment sire zamisli . a ono. 8. ono kojem bi u tradicionalnoj filozofiji odgovaralo pitanje 0 biti covieka. prethodnog pitanja. Sein und Zeit moze da bude kapitalno djelo naseg vremena. (2) pitanje 0 vrijednosti i znacenju njegove analize covjeka (tubivstvovanja) LXVIII . analizirao je detaljno pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. To znaoi da i nakon utvrdivanja nedovrsenosti Heideggerovog osnovnog filozofskog projektapred nama ostaju tri otvorena pitanja: (1) pitanje 0 smislu. Od spomenutih cemo pitanja u daljnjem tekstu djelomicno razmotriti samo ono drugo. Medutim ova se moze razviti tek nakon i na osnovu fundamentalne ontologije. ako Ii Heidegger u Sein und Zeit-u nije izvrsio sistematsku analizu pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce.Heidegger formulira kao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. U sklopu Sein und Zeit-a ovo pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja lima status pomocnog. te da analiza prvog treba da nam pruzi bitne uvide u drugo. To je moguce tek u okviru ontologije tubivstvovanja kad se uz POIDoe fundamentalne ontologije do de do kniticki zasnovanog pojma bivstvovanja uopce. Treba podsjetiti da pripremni karakter pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ne znaci da je to pitanje potpuno nezavisno ad odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. Temeljito i detaljno to pitanje treba da bude razmatrano u sklopu ontologije tubivstvovanja Hi ontologije covjeka. Prema tome. vrijednosti i znacenju njegovog ishodisnog projekta. pa bi na njemu trebalo i dalje »raditi«. drugorazredno Hi cak nedopusteno. Mozda ono realizirano ne vrijedi mnogo. 2. projekta fundamentalne ontologije. moguce je da je u okviru analize pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja dosao do dragocjenih uvida u temeljno pitanje.naravno onakve kakva je prove dena u Sein und Zeit-u i (3) pitanje 0 znacenju Heideggerovih uvida i zapazanja 0 osnovnom pitanju svake ontologije. njegova je ishodisna ideja da su ta dva pitanja tijesno povezana. To niposto ne znaci da je pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja samo po sebi za Heideggera beznacajno.koje se u filozofiji najcesce formulira kao pitanje 0 biti covjeka . ni u kom slucaju nije beznacajno. dako je sam Heidegger u Sein und Zeit-u jasno razlikovao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (covjeka) i pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. ni pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ne maze u okviru fundamentalne ontologije biti dovedena do kraja. pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce. kako to neki misle. bez obzira na tosto u njemu nije rijeseno pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. koje treba da narn omoguci pristup glavnom pitanju tog djela . I ranije je bilo filozofa koji su realizirali samo dio svog zamasnog projekta pa ipak je ono realizirano bilo od izuzetnog znacenja i vrijednosti. Formulacija i artikulacija pitanja o tubivstvovanju (covjeku) Pitanje 0 covjeku . uvida koji se ne smiju potcijeniti bez obzira na to u lrojoj su mjeri detaljno razvijeni ili izvedeni. Mozda je projekt ipakdobar i mnogoobecavajuci. LXIX .projekta.pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce.

jer u tom »okviru« i s ciJ:jern razumijevanja smisla bivstvovanja uopce »interesantni« su upravo najbitniji »aspekti« pitanja 0 bivstvovanju. a od pre- Na taj nacin cijela analiza pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja vrsi se na tri nivoa.. peije svega treba obratiti paznju na slijedece: Oba objavljena odjeljka prvog dijela Sein und Zeit-a bave se pitanjem 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. kao bivstvovanje tuoivstvovanja (das Sein des Daseins) . Nijedno od ovih pitanja ne ostaje 11 Sein und Zeit-a samo pi tanje. Razlikovanje »pripremne [undamentulne analize« i »izvorne egzistencijalne interpretacijee csni se kao dobro opravdanje za podjelu iraspravdjanja pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja u dva zasebna odjeljka. jer se »izvorna«. Heideggerov odgovor na eventualni prigovor sto analizu tni pitanja nije izveo u tri odjeljka (umjesto u dva) bio bi vjerovatno taj da analiza prva dva pitanja ima pripremni karakter. a kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja (Sinn von Sein des Daseins) odnosno . koji su u okviru fundamentalne ontologije slucajno mteresantnl. te . paragrafu tog odjeljka Ii napose u naslovu 'tog paragrafa (»Rezultat pripremne fund amentalne analize tubivstvovanja i zadatak izvorne egzistencijalne interpretacije tog bivstvujuceg«). Medutim. 45. \ . ono sto je u tom pitanju najvaznije.kao smisao bnige (der Sinn der Sorge) pokazuje se vremenitost (die Zeitlichkeit). Heidegger najprije analizira »osnovno [temeljno] ustrojstvo tubivstvovanja« (»die Grundverfassung des Daseins«). ali kako sezadatak tog odjeljka sazima u uvodnom. te da principijelna razlika izmedu prva dva nivoa i onog treceg opravdava Ii svodenje prva dva nivoa analize u jedan odjeljak." 41 Prvo od sest poglavlja (Kapitel) . Analizu tog pitanja Heidegger je naime podijelio na dva dijela: na »pripremnu fundamentalnu analizu tubivstvovanja« (kako je naslovljen prvi odjeljak prvog dijela) i na »izvornu egzistencijalnu mterpretaciju« tubivstvovanja (kako doduse nije naslovIjen drugi odjeljak. pitanje o bivstvovanju tubivstvovanja i 3. odnosno dijeli se na trl povezana. analize na tri nivoa donekle je prikrida se analiza prva dva pitanja vrsi u prvom odjeljku a analiza treceg pitanja u drugom odjeljku. ali relativno zasebna pitanja: 1. od pitanja kako su tri nivoa Heideggerove analize covjeka rasporedena po odjeljcima i poglavljirna njegoveknjige vaznije je pitanje 0 razlozima Ii opravdanosti njegove [ormulacije i artikulacije pitanja 0 covjeku.« Moglo bi se red da je to opet disproporcionalnost koja zarnagljuje podjelu na dva stupnja analize i njihovo kornparativno znacenje. nego svako dobiva i odreden odgovor. Kad je rijec 0 konkretnoj artikulaciji pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. pitanje 0 smislic bivstvovanja tubivstvovanja._. vidjet cemo da se u okviru »pripremne fundamentalne analize tubivstvovanja« vrsl analiza na dva medusobno jasno razdvojena nivoa. biologije. jer analiza »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« (kojoj su posvecena cetiri poglavlja) sigurno nije cetiri puta vaznija od analize »bivstvovanja tubivstvovanja« (kojoj je posveceno sarno jedno poglavlje). Zasto on pitanje 0 covjeku ne formulira na tradicionalan nacin ikao pitanje 0 biti nego kao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja? I zasto on tako formulirano pitanje dijeli na pitanje 0 bivstvovanja tuostalih pet poglavlja cetiri (drugo do peto) bave se analizorn ))osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« a jedno (sesto) analizorn »bivstvovanja tubivstvovanja.briga (die Sorge). irna uvodni karakter pokusavajuci da jo~ jednorn razjasni razliku izmedu »analitike tubivstvovanjae (»Daseinsanalytik«) i antropologije. pitanje 0 osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja. psihologije. Takoder treba istaci da pomocni i pripremni karakter pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja unutar fundamentalne ontologije ne znaci da je turazmatranje pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ograniceno na neke sporedne aspekte. definitivna i sveobuhvatna analiza vrsi tek na trecem nivou. na koje se dijeli prvi odjeljak Sein und Zeit-a. Medutim. 2. LXXI Ovo razvijanje veno cinjenicom LXX . Kao osnovno ustrojstvo tubivstvovanja pokazuje se bivstvovanje-u-svijetu (das In-der-Welt-sein). a zatim »bivstvovanje tubivstvovanja« (»das Sein des Daseins«).interpretacije prirnitivnog bivstvovanja« (entologije). ako pogledamo 0 cemu je rijec u prvom od ta dva odjeljka.

bivstvovanja i na pitanje 0 smislu tog bivstvovanja? A ako ga je vee tako podijelio. ustrojstvu« tubivstvovanja? Sta ta tako formulirana pitanja zapravo znace i zasto treba da se postavljaju navedenim slijedom? Mozemo li uopce znati sta ta pitanja znace. neubearbeitete Auflage. »bivstvovanje« i »smisao«? Kao da je ovakvo pitanje predvidao iskljucivo Ili prvenstveno u vezi s pojmom »bivstvovanja«. 133-134). ali uz taj pojam nije izvucen nikakav citat iz Heideggera (kao u drugim slucajevima). 132 S. ocemu smo vee govorili. makoliko razliCiti. str. a stranice na koje se tu upucuje ne daju nikakvo objasnjenje pojma sGrundverfassunge. On medutim ne daje nikakvo preliminarno objasnjenje 0 upotrebi pojmova »osrzovno ustrojstvo« i »srnisao« i ne osjeca nelagodu sto pomocu ovih rierazjasnjenih pojmova formulira svoja temeljna pitanja. polazeci od Marxa. i kod svdh drugih . tocnije ona trajna svojstva. on taj pojam eksplicite ne razjasnjava ni u daljnjem tekstu svoje rasprave. kako se 'oim. nego se rnozemo osloniti na nase predontolosko razumijevanje »bivstvovanja«. 161. rod etc. Pritom neki kriticari pojma biti nastoje da ga formuliraju na bolji nacin. Zusammengestellt von Hildegard Feick.Pojam biti dovodi se u pitanje jos u srednovjekovnoj filozofiji (u nominalistickim strujanjima) Ii napose u novom vijeku. u narednim je godinama dosao do drugih shvacanja 0 covjeku. koji je u svojoj habilitacionoj radnji (1916) zastupao tezu 0 postojanju konstantne ljudske prirode. unaprijed upozorio da raspravljajuoi 0 bivstvovanju tubivstvovanja ne moramo posjedovati kriticki utemeljeni pojam bivstvovanja. 1974. Poput ostalih »stvari« i covjek prema tradioionalnom shvacanju ima odredenu »bit«. sto ga ie sastavila Hildegard Feick (Index zu Heideggers »Sein und Zeit«. Ali nije slucajno sto je on pitanje 0 biti pokusao da zamijeni spletom vise pitanja. Ta se evolucija zbog nepostojanja objavljenih tekstova iz tog vremena ne moze detaljno pratiti. Zagreb. Medutim kad je rijec 0 »osnovnom ustrojstvu« (a 0 tom pojmu tesko da imamo neko »predontolosko razumijevanje«). Po mom rnisljenju. Naprijed. grupa.pitanja 0 covjekovom osnovnom ustrojstvu. djelomicno je slucajno sto je Heidegger na mjesto tradicionaJnog pitanja 0 covjekovoj bitipostavio bas tri navedena pitanja (tijesno povezana u svojevrsnom hijerarhijskom slijedu) . odnosno prvo i pocetno dodaje jos i pitanje 0 »osnovnom.. na drukciji nacin. sto se tice »srnisla« on se tim pojmom sluzi bez prethodnog razjasnjenja da bi ga tek u poodmaklim fazama istrazivanja u paragrafima 32 i 65 (vidi napose SZ 151-153. pricemu se on. Heidegger je. Bit se tradicionalno obicno shvaca kao ono po cemu nesto (neka stvar. 156. Uz tennin »Dasein« zabiljezen je doduse potpojam "Seinsverfassung des Daseins«. ako ne znamo sta u ovom kontekstu znace dli treba da znace pojmovi »osnovno ustrojstvo«.). odredenost. napose u engleskom empirizmu d kasnije pozitivizmu. zasto on kao trece. premda se 0 njemu moze pones to zakljuciti na osnovu Heideggerovih skrtih naznaka (0 cemu kasnije). 1%8. ali se vidi vee iz u meduvremenu objavljene recenzije Jasper43 Tako je i pisac ovog teksta pokusao. LXXII LXXIII . Heidegger. odnosno objasnio. koja su u osnovi prolaznih. pojava. Rijec je uglavnom o mjestima na kojima se vee daje odgovor na pitanja 0 »bivstvovnom ustrojstvu« tubivstvovanja. a1i. 80-81. skup trajnih svojstava iii obiljezja koja su u osnovi svih ostalih. u vise mahova fonnulirati jedan pojam biti bitno razlicit od tradicionalnog (vidi npr. 323-325) odredio.) jest to sto jest. bivstvovanju i smislu bivstvovanja. promjenljivih Ili privremenih svojstava iJi stanja odgovarajuce »stvari« ili »predmeta«. specificnost necega po cemu se ono razlikuje kako od svega drugog tako i od vlastitih prolaznih stanja ili pojavnih oblika.kriticara metafizike." 42 U inace izvrsnom kazalu uz Sein und Zeit. II izdanje. osoba. svi uteme1jeni u istoj biti. Filozoiiia i marksizam. kao trajna priroda. i kod takvih kriticara pojavljuje pod nekim drugim imenom. 72-73. Elementi biti obicno se shvacaju kao »svojstva« ili »osobine«. Tiibingen. vrsta. koji su. 2.? a drugi taj pojam potpuno odbacuju. Max Niemeyer Verlag. nema pojma »Grundverfassung« (sto nije njena krivica).

Heidegger je. Prolegomena zur Phanomenologie von Geschichte und Nature (Ijetni semestar 1925) i »Logik.P. odnosno 0 njemu specificnom nacinu biv- stvovanja. no cini mi se da je posrijedi prije upravo ovo drugo. premda se pojam biti vise puta sporninje u Sein und Zeit-xi (jos VliSe.) uzela je kao nit vodilju ono 5tO je anticipativno bilo odredeno kao bit tubivstvovanja. sarno u nesto drukcijem znacenju (jedna od njegovih publikacija Iz 1929. nego se njegova bit LXXIV naprotiv sastoji u tome da on uvijek ima da bivstvuje svoje bivstvovanjekao svoje« ltd. i to opet u sklopu teze 0 biti covjeka kao egzistenciji. Trebalo bi detaljno razmotriti Ii Heideggerove (u meduvremenu) objavljene kolegije »Geschichte des Zeitbegriffs. Vodeci je pojam istrazivanja bivstvovanje (Sein).sta (Was). jest] u njegovoj egzistenciji«. poslao Jaspersu.ima vee bit i u naslovu (»Vom Wesen des Grundes«). Die Frage nach der WahrLXXV . ali to znacajno treba misliti na primjereniji nacin.« (231) Da Ii je pisuci u ovim i u jos nekim slucajevima »bit« bez riavodnika Heidegger to ucinio iz nepaznje iii namjerno. Pitanje 0 covjeku postalo je tako pitanjem 0 njegovorn bivstvovanju. ne dzgleda jako prihvatljivo ni da se on promatra kao nestrukturirana surna svojih faktiokih postupaka. njime se htjelo misliti nesto znacajno. ocito smatrao da se pojam biti ne moze bez odgovarajuce zamjene izbaciti sa svoga »rnjesta« u j. Da bi se dao potpuniji odgovor na ovo pitanje.se spominju izvedeni pojmovi kao »Wesensbestirnrnung« i »wesentlich«). takoder smo vee citirali: »1 buduci da se bitno odredenje toga bivstvujucega ne moze izvrsiti navodenjern nekog stvarnog . ~SZ 12} Ne znaci Ii to da je pojam biti opcenito Iegitiman. To nije neki skup cvrstih svojstava. sarno lkad je rijec o covjeku rnoramo voditi racuna 0 tome da on posjeduje bit u jednom specificnom smislu? Slicno citamo dalje: »Analiza tog bivstvovanja (bivstvovanja tubivstvovanja. egzistenciju. »Vom Wesen der Wahrheit«. Uzgred receno. uskoro nakon Sein und Zeit-a Heidegger je potpuno rehabilitirao pojam bdti bez navodnika. »Das Wesen der Sprache« itd. Heidegger ga nije u potpunosti izbacio iz svog djela Sein und Zeit. ali da irna nesto slicno biti _ egzistenciju.). Opredjeljujuci se protiv pitanja 0 biti Covjeka u uvjerenju da Covjek u svom egzistiranju nije unaprijed odreden necirn danirn. sto ju je Heidegger 1921. jer akocovjek nije odreden nekorn fiksiranom biti.sovog djela Psychologie der Anschauungen. to nije pojamkoji orijentira Istrazivanje. Medutirn u Sein und Zeit-xi ima i rnjesta na kojima se izraz »bit« (Wesen) javlja i bez navodnika. ali nije ni sasvim los. (SZ 42) To se moze shvatiti tako da tubivstvovanje nerna biti u uobicajenom smislu. prerna pojmu j prema terminu »bit« on se u Sein und Zeit-u odnosd i donekle dvosmisleno. a ti navodnici ocito znace dozirano distanciranje od navedenog pojma. »Essenz«). otprilike u smislu: pojarn nije dobar. G. zato sto se bojao da se navodnici ne shvate suvise doslovno i da se ono znacajno u tradicionalnom pojmu bitl ne zaboravi? 0 'tome se moze diskutirati. medutim. Eliminirajuci pojam »biti« s onog rnjesta koje rnu je u filozofskoj diskusiji 0 covjeku ranije pripadalo. lma nesto po cemu se covjek razlikuje od svih drugih bica. jednako kao i vlise kasnijih radova (»HOIderlin und das Wesen der Dichtung«. No time jos nisrno odgovorili na pdtanje zasto su Heideggeru uz pojarn bivstvovanja bili potrebni kao vodeci pojmovi za artikulaciju pitanja jos i pojrnovi »smisao« i »osnovno ustrojstvo«. Navedeno mjesto nije jedino u Sein und Zeit-u na kojem je »bit« stavljena pod navodnike (kao sto se pod navodnicima susrece i izraz »esencija«. U svakom slucaju. trebalo bi se vratiti Husserlu u cijim analizarna pojmovi smisla i strukture dgraju veliku ulogu.i:i:lozofslkoj diskusiji. Ustvari. Jedno od tih mjesta. nego njemu svojstveni nacin bdvstvovanja. Vee smo ranije citirali Heideggerovu tezu: »Bit« tubiv- stvovanja leii [nalazi se.

pa ako malo pailjivije prostudiramo cijelo dje10. te da ideja 0 »redovima biti« moze pomoci boljem razumijevanju Heideggerove ideje 0 tri nivoa pitanja 0 covjeku. I. iako srnjestena u »drugi odjeljak«. Doduse ni u ta tri nivoa nije se moglo sasvim uklopiti sve onosto je Heidegger htio reci 0 covjeku. ne pripada ni ukakav poseban riivo. zapravo ne predstavlja ni odgovor na pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja (jer je to briga). nego predstavlja jedan zaseban prelazni nivo analize. niti na pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (jer je to vremenitost).e" Iako ova ideja 0 raznim »redovima biti« sigurno nije utjecala na formiranje Heideggerove misli 0 tri nivoa pitanja 0 covjeku. dijeljenje pitanja 0 covjeku na tri razlioita.na ta pitanja »smje44 sti. vidjet cemo da tu pored tri glavna nivoa analize postoje i rieki dodatni »prethodnis i »urnetnuti« nivoi. premda ga ne elaborira u nekom zasebnom odjeljku.heit« (zimski semestar 1925-26). ali s istinskim interesom za fidozofske probleme i cesto zacudujucom sposobnoscu njihovog razumijevanja. koje polazi od distinkcije izmedu autenticnog i neautenticnog bivstvovanja .u prvorn redu na visi rodni pojam i na specificnu razliku. ali ih sve na neki nacin tangira. i ujedno da te uvide poveie u jednu u velikoj mjeri uvjerljivu cjelinu. odnosno pogiavlju. »cetvrto pitanje«: autenticno bivstvovanje nasuprot neautenticnom Prije nego sto u najkracim crtama pokusamo razmotriti i Heideggerove odgovore na tri pitanja kojima je on zamijenio tradicionalno pitanje 0 biti covjeka. LX.misao 0 biti i spoznaji biti: »Covjekova misao beskonacno se udubljuje od pojave do biti.» S druge strane. da tako kazem. Trihotomijska podjela pitanja 0 covjeku omogueuje mnogo potpuniju. Filosofskie tetradi. no tihcemo se analiza u ovom uvodu odreci. u kojima je ta artikulaoija rodenai elaborirana.. Lenjin je ponekad iznenadivao Iucidnim zapaianjima. omogucilo je Heideggeru da u okvire »odgovora.bitno hegelovsku . U svakom slucaju. analiza tubivstvovanja kao »bivstvovanja ka smrti« (sdas Sein zum Tode«). Takvih medunivoa ima vise. nema sumnje da je objema ddejama zajednicka u najmanju ruku odbojnost prema dihotomijskom dijeljenju zbilje na »bit« i »pojavu«. s analizama na tni glavna nivoa (i na medunivoima) presijeca se analiza jednog pitanja koje. Rijec je 0 pitanju 0 covjekovom autenticnom bivstvovanju. Tako npr. Studirajuci Hegela. Dolazeci iz jedne drukcije misaone tradicije. Ogiz 1947. reda. bez Heideggerove strucne filozofske spreme. 0 kojemu Heidegger raspravlja u Sein und Zeit-is. Lenin.i kao udubljivanje spoznaje od bini prvog do biti drugog i treceg reda (od »najpovrsnijebiti do »najdublje«). Zadovoljit cemo se time da sarno kratko naznacimo koja je po nasem misljenju bila Heideggerova glavna motivacija za takvu artikulaciju pitanja 0 covjeku: Tradicionalno pitanje 0 biti covjeka unaprijed je sugeriralo simplificiranu dvodjelnu podjelu covjeka na »bitna« i »nebitna« svojstva i osiromasen]e ljudske biti na nekoliko glavnih svojstava . hijerarhijski povezana pitanja. be. LXXVI . gdje je rijec 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. str. on je tako nasao i vrfo upecatljiv izraz za jednu . kako se cini. 237."XVII V. kraja. od biti prvog. moramo bar preliminarno reci nesto i 0 cetvrtom pitanju o covjeku. Koje je to »cetvrto pitanje« i kakav je njegov odnos prema tri navedena pitanja 0 covjeku? I da Ii ovako slozenim rasclanjivanjem pitanja ocovjeku Heidegger doista prevladava tradicionalno shvacanje xovjeka iii neke nezasnovane pretpostavke tradicionalnog pitanja 0 covjeku ostaju sadrzane i u Heideggerovoj analizi? 9. svestraniju i konkretniju analizu. Kretanje analize od »osnovnog ustrojstva« preko »bivstvovanja« do »smisla« moze se shvatiti .mnogo vise svojih uvida 0 ICovjeku nego sto bi to bilo moguce pri tradicionalnoj formulaciji pitanja. do biti drugog reda itd.

»neautenticnost« (prema grckom »authentikos«). Tako taj pojam jos uvijekceka svoga histonicara. u kojem se »eigentlich« znacenjski emancipiralo od »eigen«. Basel/Stuttgart. »nepravi«. !k. 0 njemacko] ideologiji. »njezino«. odnosno solipsizam? Takav utisak moze se u prvi mah dobiti. Francuzi i Talijani. slicno kao 5tO to rade Englezi. nastoji da obnovi smisaonu vezu medu njima. Uneigentlichkeit) Heidegger uvodi na pocetku pTVOgpoglavlja prvog odjeljka prvog djela Sein und Zeit-a ." Theodor W. no ti su reci posveceni iskljucivo Heideggerovoj upotrebi tog termina u Sein und Zerr-u.). »vase«. 339.« (SZ 42) znaci Heideggerova teza 0 tubivstvovanja? Znaci li ona da je tubivstvovanje uvijek sarno »moje« (Heideggerovo). Adorno napisao je cijelu knjigu pod naslovom largon autenticnosti. izrazima »autentican«. mora suizricati »licna »uvijek-mojosti« Sta. Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek moje (je meines). »pravost«. Medutim. neautenticnosti). jednotomno izdanje 1899. dzrazen neuobicajenom j~kam kovanioom. 1972. a Heidegger uz to." te se. Pojam »uvijek-mojosti« (»Jemeinigkeit«) uvodi se prvim recenicama navedenog poglavlja na slijedeoi nacin: »Bivstvujuce. »ti jesi«. Medutim upravo zato stonije mjee 0 pojmu cije je znacenje opcepoznato i leksikografski fiksirano.« (SZ 41--42 ) I dalje: »Bivstvovanje. Unter Mitwirkung von mehr als 700 Fachleuten herausgegeben von Joachim Ritter. »nase«. dok je njemacko »eigentlich« izvedeno od »eigen«. »unecht« itd. cija je analiza zadatak [stoji kao zadatak] uvijek smo mi sami. jest uvijek rnoje [je meines] . odnosno normu ponasanja? Termina »Eigentlichkeit« nema u slavnom Eislerovom rjecniku filozofskih pojmova (prvo. provlaci kroz cijelo djelo. jer nijedan od ovih izraza nema veze s rijeeju »vlastit«.oji je u toku dvadesetog stoljeca sve donedavna vazio kao vrhunsko djelo filozofske Ieksikografije. 0 kojem se tom bivstvujucem radi u njegovom bivstvovanju. Inace ni »autentican« ni »pravi« nije idealan prijevod. a nikada »tvoje«. bez koje je Sein und Zeit kao ontoloska rasprava mogao da bude? Nije H tu liijoc 0 etickoj distinkciji koja treba da zasnuje neki eticki zahtjev. »die Eigentlichkeit«. 47 Vidi Historisches worterbucn der Philosophic. Distinkciju izmedu autenticnosti (pravosti. Tu prazninu u filozofskoj historiografiji ne moze popuniti ill ovaj tekst Ciji je zadatak uvodenje u Sein und Zeit.zapoceo izlazdti pod redakcijom Joachima Rittera. Za njihovo prevodenje dosli bi u obzir i nasi izrazi »pravi«. U bivstvovanju tog bivstvujuceg odnosi se ovo samo prema svom bivstvovanju. koji je jedan od riajspecificnije njegovih pojmova. Eigentlichkeit] i neautenticnosti (nepravosti. od uvodnih do zakljuenih poglavlja. »njegovo«. (»Jemeinigkeit«) LXXVIII LXXIX . »uneigentlich«. trotomno izdanje 1927). iiberantwortet] svom viastdtom bivstvovanju. Schwabe & Co Verlag. S. moramo blizerazmotriti kako ga shvaca Heidegger.(odnosno izmedu autentienosti Ii. »njihovo«? Znaci lito da Heidegger zastupa radikalni subjektivizam. ali oni bolje odgovaraju za prevodenje njemackih izraza »echt«. posvecenom »Temi analitike tubivstvovanja«. U najnovijem monumentalnom Historijskom rjecniku jilozo[ije. Nema ga ni u drugim. terrnin »EigentHchkeit/Uneigentlichkeit« dobio je tridesetak redaka. a zasniva je uz pomoc pojma »uvijek-mojosti« (»Jemeinigkeit«). !koji je. [seinem eigenem Sein]. »nepravost« (pa ih ponegdje i dodajemo u zagradi uz »autentican« itd. cetvrto. Band 2: D-F. »autenticnost«. Kao bivstvujuce tog bivstvovanja ono je prepusteno [povjereno. premda nije opsirnije zasebno elaborirano. »die Uneigentlichkeit« prevodimo. ald \------- i 46 Heideggerove termine »eigentlich«. i to upravo u skladu s njegovim karakterom uvijek-mojosti. nasuprot njemaCkom svakodnevnom jeziku. niiz ove se polemicke Jrnjige ne moze mnogo saznati 0 historijatu »autenticaosti« kao filozofskog pojma. na osnovu citiranog. »neautentican«. U cernu je znacenje te distinkoije i ukakvom je odnosu razlikovanje autenticnog i neautenticnog bivstvovanja prema navedenim pitanjima Kojima je Heidegger zamijenio tradicionalno pitanje 0 biti covjeka? Nije li to mozda [edna suvisna distinkcija. svlasttt«.u paragrafu 9. manjim njemackim filozofskim rjecnicirna. Heidegger kaze da se 0 tubivstvovanju. " Oslovljavanje tubivstvovanja mora prema karakteru uvijek-mojosti [Jemeinigkeit] tog bivstvujuceg uvijek suiskazatd licnu zamjenicu: »ja jesam«.

Bivstvujuce kojem se u njegovom bivstvovanju radi 0 samom tom bivstvovanju.Pa buduci da je tubivstvovanje bitno uvijek svoja mogucnost.Theunissen pokazuje da je pojarn suvijek-mojosti« igrao odlucnu ulogu vee kod Husserla (kod kojeg doduse nema izraza ltJemeinigkeit«. a moze se i izgubiti.« Na ovu recenicu Heidegger je mogao nastaviti: »Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek nase« (umjesto: »uvijek moje«). odnosno nikada se iIi sarno »prividno« dobiti.makar i grubu . Seinsmodi] autenticnosti [Eigentlichkeit] i neautenticnosti [Uneigentlichkeit] . No kako shvatiti to »ja«? Na upravo citirani tekst nastavlja se reeenica: »Ono Tko dobija odgovor od samog ja [Ich selbst]. a ne drugi [und nicht Andere]. Heidegger ne bi os tao pri opcenitoj formulaciji 0 »suiskazivanju lienom zamjenicom«..uvijek-mojosti« (. to jest sebi vlastito [slch zueigen]. »osobnost«)? Cini se da to ipak nije moguce: »Tubivstvovanje je bivstvujuce koje sam uvijek ja sam rich selbst]. govorio 0 »uvijek-svojosti«? MoZe li se »uvijek-mojost« tubivstvovanja svesti na njegovu »vlastitost« i »personalnost« (slicnost«. Vorhandenes].Jemeinigkeit«) sadrzi u knjizi Michaela Theunissena Der Andere. »sopstva«. odnosi se prema svom bivstvovanju kao svojoj najvlastitijoj [eigensten] mogucnosti.. nego sarno »je meines«). Weise zu sein]. odnosno »vlastitosti« tubivstvovanja. »subjekta«. Berlin 1965. Da Ii bi Heidegger.. U jednoj od citiranih recenica kaze se da je tubivstvovanje prepusteno »svom [njegovom] vlastitom bivstvovanju« (»seinem eigenen Sein«). Ali ono se moglo izgubiti i ono se moglo j05 ne zadobiti samo j sarno ukoliko je ono po svojoj bitd moguce autenticno [eigentliches]. Da je rnislio tako. Uvijek se vee nekako odlucilo na koji je naein tubivstvovanje uvijek moje. bivstvovanje je uvijek moje.0 kojem bi se jos moglo mnogo reci . Moguce je. Ovo odredenje naznacu]e jedno ontolosko ustrojstvo. govoriti i 0 »njegovosti«.naznaku da je to bivstvujuce uvijek neko ja [je ein Ich]. onda samim tim ono moze biti i »nase«. Umjesto 0 »uvijek-mojosti« mogao je govoriti 0 »uvijek-nasosti«. S druge strane. cija je analiza zadatak uvijek smo mi sami. Da li je to ucinio zato sto je smatrao da su dva prnnjera dovoljna Hi zatosto je smatrao da druge licne zarnjenice ne dolaze u obzdr? Ova druga interpretacija tesko je prihvatljiva. Ono ujedno sadrzi onticku . (SZ 114) Ne sugerira li se time da pod »samim [a« treba misliti ono (ill nesto slicno onom) sto se tradicionalno oznacaLXXX valo kao »subjekt« i »sopstvo«.zamjenica« (»das Personalpronomen«). Prijelaz oct »uvijek-mojosti« ka autenticnosti vrsi se na slijedeci nacin: »A tubivstvovanje je moje opet na ovaj j. ali da "Jemeinigkeit« kod Husserla znaci nesto principijelno drugo nego kod Heideggera.zasnovani su u tome sto je tubivstvovanje uopce od•• Ostajuci zasad pri ovom pitanju . Tubivstvovanje jest uvijek svoja moguonost i 000 je »nama« sarno jos svojstveno [poput svojstva.ovi izrazi izabrani su terminoloski u strogom smislu rijeei . (s-das Selbst«)? Nije Ii Heideggerova teza 0 »uvijek-mojosti« tubivstvovanja jedan novi nacin izrazavanja teze 0 covjeko kao subjektu?48 U svakom slucaju »uviiek-mojost« je po Heideggeru pretpostavka i osnova kako autentionosti tako i neautentienosti. to bivstvujuce moie u svom bivstvovanju sarno sebe »birati« i dobiti.napominjemo da se vrlo zanimljiva analiza Heideggerovog pojma . Ne znaci li to da tubivstvovanje moze biti ne sarno »moje« nego i »tvoje«? Nabrajajuci licne zamjenice. kad bi to bilo prevodivo na njemaeki. eigenschaftlich] kao neko predrucno [postojece. abi ga sarno naznacuje. Heidegger je stao kod »ti«. ako se prihvati da »tubivstvovanje« moze biti »rnoje« i »tvoje«. To proizlazi i iz recenice »Bivstvujuce. prije svega zato 5tO se ona kod Husserla pripisuje transcendentalnom egu (a ne empirijskom tubivstvovanju) i ne moze biti personalna (kao kod Heideggera). Ta dva bivstvovna modusa [modusa bivstvovanja. Walter de Gruyter & Co.« (SZ 114) »Uvijek-mojost« tubivstvovanja prema ovome znaci da je tubivstvovanje uvijek »neko [a«. VI Bitak i vrijeme LXXXI . Studien zur Sozialontologie der Gegenwart. dakle.1i onaj naein da se bude [nacin bivstvovanja. nego bi upozonio da to vrijedi sarno za dvije Iicne zamjenice. te kao primjer navodi dvije takve zamjenice: »ja« i »ti«. umjesto 0 »uvijek-mojosti«.

znaci »sich zueigen«.« {SZ. asimetrican: Samo u mogucnosti (u biti) autenticno tubivstvovanje moze se izgubiti ili ne-zadoLXXXIII . a ne na »terminologisch« (kako to ja shvacam).covjek bira tako da se zadobiva. ne samo s obzirom na kratkocu. »sebi pnivlascen«.»sebi prisvojen«. A birati se moze tubivstvovanje sarno ako ono po svojoj biti (biti bez navodnika) moze biti autenticno (eigentlich). »svoj vlastiti«). a budu6i da je taj naein stvar neke odluke (a ne neminovne riuznosti). ru prvom dijelu citiranog odlomka.u njegovoj zaposlenostivzivahnosti.« (Martin Heidegger.po samom Heideggeru . a direktno razjasnjenje navedenih pojmova uglavnom je izbjegnuto. sto hi trebalo znaciti u jasno omedenom. Neposredno saznajemo samo to da izraz »eigentlich.kako autenticnog tako Ii neautenticnog bivstvovanja. dakle: "Ovi su izrazi uzeti u njihovom tocnorn etimoloskom smislu. a neautenticno ono pri kojem se tubivstvovanje gtJIbi ili se ne zadobiva (odnosno dobiva samo prividno)? Heidegger nije dovoljno jasan. da su »zasnovani u tome sto je tubivstvovanje uopce odredeno uvijek-mojoscu«. Tubivstvovanje je moje uvijek na neki odredeni »nacin da se bude«. Pri tome je odnos izrnedu autenticnosti i neautenticnosti.p. pa je spomenuto mjesto preyeo: »Oueste espressioni sono assunte nel lora esatto senso etimologico«. Fratelli Bocca Editori. Neautenticnost moze naprotiv odredivati tubivstvovanje u njegovoj najpunijoj konkretnosti .). te se moze dokuciti tek pazljivom interpretacijom.ill upravo sam smisao autenticnosti? Hi je mozda mogucnost biranja pretpostavka . a ova se dva modusa razlikuju po tome jito je autenticno bivstvovanje takvo biranje pri kojem se tubivstvovanje dobiva. prividno dobiva samo pretpostavka autenticnosti . mozemo reci da je tubivstvovanje »uvijek svoja mogucnost« te da se kao takvo moze »birati. Medutim i u navedenom odlomku ima dosta nejasnoca.prije zasnovano u tome sto je bit tubivstvovanja u njegovoj egzistenciji? 2) Da Ii je moguonost tubivstvovanja da samo sebe bira. 1953. dobiva. S druge strane. U vezi s ovim izvodenjem moglo bi se medutim pitati: 1) Da li je to zadsta zasnovano u »prirodi» ili »biti« uvijek-mojosti da je tubivstvovanje mogucnost koja uvijek bivstvuje na jedan od njemu mogucih odredenih nacina bivstvovanja. talijanski prevodilac Sein und Zeit-a shvatio je da se :oU strogom smislu« odnosi na »te izraze«. ne dobiva. ali po svemu sudeci autenticno bivstvovanje bilo bi samo ono kojim se . Ali neautenticnost tubivstvovanja ne znaci recimo neko »manje« bivstvovanje ili neki »nizi« stupanj bivstvovanja. zainteresiranosti. nego saznajemo samo to da su autenticnost i neautenticnost 1) »modusi bivstvovanja« i 2). 42-43) Citirani odlomak relativno direktnije i jasnije nego bilo koji drugi u Sein und Zeit-u eksplicira smisao pojmova »Eigentlichkeit« i »Uneigentlichkeit«. nego i na neobicnost izraza »sich zueigen«.cini se. sposobnosti za uzitak. (izgubiti. rasplinutorn smislu (ni visesmisleno). gubi. a ne u nekom neodredenom. a mi smo ga preveli »sebi vlastiti(sa slicnim stupnjem nepreciznosti mogli smo ga eventualno prevesti i »sebi svoj«. koji se uglavnom ne moze naci u rjecnioima. ili je to . dobiti itd." U prvi mah moglo hi se cak uciniti da Heideggerove zaobilazne formulacije u ovom pasusu daju vrlo malo za odredivanje znacenja tih »u strogom smislu terminoloski izabranih«izraza.i »Uneigentlichkeitupotrebljavati »U strogom smislu terminoloski«. u recenici u kojoj se pojavljuju kurzivirani izrazi autenticnost Ii neautenticnost (a svi je citi" Uzgred receno. odnosno svoje vlastito (sich zueigen). To je tim neobicnije jer sam Heidegger najavljuje da ce izraze »Eigentlichkeit. Unica traduzione italiana autorizzata di Pietro Chiodi. pa nije cudo sto se i inace vrlo cesto citi:ra (najcesce bez odgovarajuce interpretaoije). Odgovor na rpitanje (koje se prirodno javlja u vezi s drugom tockom) kako je to u odredenosti tubivstvovanja uvijek-mojoscu zasnovana distinkcija dzmedu autenticnosti i neautenticnosti nalazimovcini se. 55) I. Milano Roma.redeno uvijek-mojoscu. Essere e tempo.XXXII raju kao presudnu) ne saznajemo sta ti izrazi znace ill treba da znace. 5tO je dosta malo.

« (»Die Grundmoglichkeiten der Existenz. po kojem se dva navedena modusa razlikuju po tome da li se u njima bivstvovanje »zadobiva« iIi »gubi«? Nije li »zadobivanje« visi stupanj od »gubljenja« i nemaIi vise bivstvovanja tamo gdje se ono zadobiva? U kakvom su odnosu zapravo dvije posljednje recenice u citiranom odlomku Heideggera? Zasto bi teza da neautenticnost maZe odredivati tubivstvovanje u njegovoj najpotpunijoj kon\". polazeoi od prosjecne svakodnevnosti. « SZ 304). da li je to znacenje autenticnosti po Heideggeru? Cini se da je to ono 5tO nam on u navedenom citatu pruza. tj.. pa se ovo »indiferentnog odnosno neautenticnog egzistiranja« moze shvatiti na dva bitno razlicita nacina: (1) »indiferentnog. odnosno rieautenticnog egzistiranja« (sdes indifferenten bzw. biti neautenticno. To znactda neautenticnost. udrugom slucaju oni su razliciti.. Tako. na primjer. a ne u smislu »to jest« (sto znaci da je u tom SIDlSlu mogao upotrebitl »odnosno« i u ranije spamenu tom . Heidegger je vrlo odsjecan (u posljednje dvije recenice navedenog odlomka) odredujuci ontoloski status neautenticnosti. U prvom slucaju »indiferentno« i »neautenticno« su dva naziva za isti nacin egzistdranja. Tubivstvovanje egzistira uvijek u jednom od ovdh modusa. odnosno u njihovoj modalnoj indiferentnosti [u rnodalnoj indiferentnosti prema njima. mozemo zakljuciti da Heidegger u ovom slueaju upotrebljava »odnosno« u Smislu»il~ pak«. uneigentlichen Existierens«. Tako on pise: »Dosadasnja dnterpretacija ogranicila se. in der modalen Indifferenz ihrer]« (SZ 53). odnosno stupnjevitog vrednovanja dvaju mogucih modusa bivstvovanja? No u kakvom su odnosu ovi »kvantitativni« kriteriji prema. Jer ako neautenticnost ne znaci ni manje bivstvovanje ni nizi stupanja bivstvovanja.. birati sarna sebe i svojim se izborom dobiti. citamo: »Osnovne mogucnosti egzistencije. Ali ima mjesta gdje se indijerentnost i direktnije spaminje ikao treca mogucnost: »Egzistirajucem tubivstvovanju pripada uvijek-mojost [Jemeinigkeit] kao uvjet moguonosti autenticnosti i neautenticnosti..kvantitativnog. to jest (drugim rijecima) neautenticnog egzistiranja . kretnosti itd. Medutim ima i mjesta tkoja su donekle dvosmisiena. cak.) nije jednoznacno. Da li je ova podjela potpuna? Da Ii je svakd modus bivstvovanja nuzno autentican ili neautentican.j (2) »indiferentnog iii pak (iii takoder) neautentiCnog egzistiranja«. morala biti u suprotnosti s tezom da neautenticnost predstavlja nim stupanj bivstvovanja? . tini se. Treba li to shvatiti kao ogradivanje od .tekstu). Medutim Heidegger na vise mjesta govori 0 autenticnom tubivstvovanju kao LXXXV I LXXXIV . autentienost i neautenticnost tubivstvovanja . a time i autenticnosti.. onda ni autenticnost ne znaci ni vise bivstvovanja ni visi stupanj bivstvovanja. na ana:lizu indiferentnog.. Ali dok on tako dosta neodredeno i indirektno naznacuje smisao pojmova »autenticnost« i »neautenticnost«.chkeit des Daseins . moglo bi se pomisliti da su autenticno i neautenticno egzistiranje rnodalne modifikacije indijerentnog. Ako se pretpostavi da pored autentienog ~ neautenticnog egzistiranja postoji i indiferentno. Kriterij za razlikovanje ta dva modusa nije ni kolicina ni stupanj bivstvovanja. Kao ni nase »odnosno«. »kvalitativnom« kriteriju. Eigentlichkeit und Uneigenti1i..~/ Oprastajuci se od navedenog (jos nedovoljno analiziranog) pasusa. Kako je tu jasno spomenuta modalna indiferentnost kao treca mogucnost. i ako je prosirenija od autenticnosti pretpostavlja ovu kao mogucnost. Biti sebi svoj vlastiti. iIi tu mozda postoji i neka »treca« mogucnost? Na viSe kasnijih mjesta Heidegger u skladu sa svojim pocetnim odredenjem govori tako kao da s gledista mogucnosti da se bude vlastit postoje samo dva modu- f I sa egzistiranja: autenticno (pravo) i neautenticno (nepravo).-biti. ni njemaoko »beziehungsweise« (bzw.. pa. moramo naglasiti: u njemu se kao dva modusa bivstvovanja s obzirom na mogucnost da se bude »sebi privlascen« navode autenticno i neautenticno bivstvovanje. dopustaju da pored autenticnog i neautentienog egzistiranja postoji i »indijerentno«. reo cimo. SZ 232).

i/ili nesvakodnevnom) stanju. dogmatski spekulira 0 tome sta bi covjek mogao ili trebao da bude. pa posto je istakao da se tubivstvovanje ne smije jednostavno »konstruirati jz jedne konkretne moguce ideje egzistencije(SZ 43). slicno i SZ 6 i 8). medutim. on pise: »tom se bivstvujucem ne smije konstruktivno-dogmatski pridodati nikakva proizvoljna ideja 0 bivstvovanju i zbilji.(»diesesdurchschnittliche und vage Seinsverstandnis«. sire je razvio i ideju 0 svakodnevnosti kao ishodistu analize: »Na pocetku analize tubivstvovanje nikako ne treba da se interpretira u diferentnosti jednog odredenog egzistiranja.modifikaciji neauteniicnog (v. a u drugom paragrafu 0 »prosjecnom i nejasnom razumijevanju bivstvovanja. koje se odrzavaju u svakom nacinu bivstvovanja fakticnog tubivstvovanja kao one koje odreduju bivstvovanje. nego se tradicionalnom dogmatsko-konstruktivnom pristupu ostro suprotstavlja. U paragrafu u kojem je uvea distinkciju izmedu autenticnosti i neautentienosti i gotovo neposredno nakon toga Heidegger je ponovo postavio pitanje 0 ispravnom pristupu analizi bivstvovanja. Iz pogledana osnovno ustrojstvo svakodnevnosti tubivstvovanja tada izrasta priprernni obris bivstvovanja tog bivstvujuceg. Tako i Heideggera mnogi smatraju apstraktnim misliocern koji. Tako je u prvom paragrafu rijec 0 »prosjecnoj razumljivostis bivstvovanja (SZ 4). (SZ 17) Prosjecna svakodnevnost ovdje se interpretira kao modus u kojem tubivstvujuce bivstvuje »ponajprije« i »ponajvise«. a ne u nekom izuzetnom (neprosjecnom . odnosno fundamentalnu ontologiju. U petom paragrafu susrecemo se vee s opcim razjasnjenjem pojma i s njegovimznacenjem za analitiku tubivstvovanja. No ako te finese ostavimo po strani. Tu svakodnevnu indiferentnost tubivstvovanja nazivamo prosjecnoSCu. U jednom odredenom aspektu svakodnevna prosjecnost pojavljuje se vee na prvim stranicama Sein und Zeit-a. bila ona ne znam koliko »samorazumljiva«: tubivstvovanju se ne smiju ontoloski neprcmisljeno nametati nikakve na osnovu neke takve ideje ocrtane »kategorije«. SZ 130. prosjecnost i indiferentnost tubivstvovanja bitno isto ill da su bar medusobno neodvojivi. Svakodnevno prosjecno bivstvovanje po ovome ne bi LXXXVII . u njegovoj prosjecnoj svakodnevnosti. nego je jedan pozitivan fenomenalni karakter tog bivstvujuceg. a ova dva izraza rnogu se interpretirati na vise nacina. SZ 5. pa se postavlja pitanje ne iskljucuje li se time potreba za posebnim »indiferentnim« rnodusom. Napose taj nacin treba da pokaze to bivstvujuce u onome kako ono bivstvuje ponajprije i ponajvise [zuniichst und zumeist].« (SZ 43) Na osnovu navedenih rrjeci moglo bi se zak:ljuOiti da su svakodnevnost. jasna je Heideggerova teza da bivstvovanje treba prije svega shvatiti u njegovoj prosjecno] svakodnevnosti. nego treba da se otkrije u svom indiferentnom ponajprije i ponajvise. zanemarujuci covjekovo empirijsko bivstvovanje.se filozofsja najcesce identificira s aprioristiokom dogmatskom spekulacijom.. 179). Martin Heidegger svakako ne pise jednostavno. ne smatra svoje misljenje spekulativnirn ni dogmatsko-konstruktivnim. U ovoj treba jasno pokazati [herausstellen] me bilo koje i slucajne. a u nefilozofskom mnijenju »teska. te napose razmotriti da li Ii su ta dva pojma Identicna Ili bar nuzno povezana ili pak »prosjecna svakodnevnost« moze biti autenticna odnosno neautenticna. Tako razrnatrajuci »problem dobijanja i osiguranja vodeceg nacina pristupa tubivstvovanju«.. potrebno jenesto reci i 0 njoj. Sam Heidegger. (SZ 16) Potreban je sasvim drukciji pristup: »Nacin pnistupa i interpretacije [Auslegung] mora se naprotiv izabrati tako da se to bivstvuLXXXVI juce rnoze pokazati samo po sebi sarno od sebe. nego bitne strukture. Ta indiferentnost svakodnevnosti tubivstvovanja nije nista. Nije li »indiferentni« modus ipak sarno podvrsta »neautenticnog«? Buduci da se »indiferentni modusscesto dovodi u vezu s »prosjecnom svakodnevnoscu« (vidi gornji citat sa str. 232). Izlazeci iz toga nacina egzistiranja i vracajuci se u njega svako je egzistiranje onakvo kakvo jest.

odnosno nivoa analize. neautenticno i indiferentno Hi je ono u odnosu na tu distinkciju neutralno (svim modusima bivstvovanja tubivstvovanja zajednicko)? Drugim rijecirna: da 1i je na pitanje 0 osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja moguc jedinstveni odgovor ili se taj odgovor mora dati u tri modifikacije? Pitanje nije jednostavno. pa nije jasno ni da Ii modificiranje LXXXIX .nije dovoljno razj asnj en. (SZ 44) Kako vidimo. prema kojem se ono odnosi u modusu prosjeene svakodnevnosti. moze biti shvaceno u pregnantnim strukturama. »Ta:koder u njoj. neautenticno i (kako se cini) indiferentno bivstvovanje za smisao Heideggerovog pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja i napose za podjelu tog pitanja na tri potpitan]a. pa cak i u modusu neautentienosti. koje »forrnalnoe nisu u manjoj mjeni strukture od onih sto Ih otkrivamo u autenticnom tubivstvovanju? Cini se da se moze argumentirats u oba pravca. Takoder u njoj. napomenuvsi da se prosjeena svakodnevnost prj ekspkskaciji tubivstvovanja stalno preskaee.« (SZ 44) Teskoca je ovog teksta u tomesto Heidegger tu ocito pretpostavlja da se strukture mogu medusobno razlikovati ill »strukturalno« ili na jedan Ill vise nestrukturalnih nacina. Znaci li to da i prosjecna svakodnevnost moze bit! u modusu autenticnostiz Pitanje riije jednostavno. Heidegger odjednom nastavlja: »Prosjecna svakodnevnost . Ono vsto onticki bivstvuje na nacin prosjecnosti moze se ontoloski vrio dobro shvatiti u pregnantnim strukturama koje se strukturalno ne razlikuju od ontoloskih odredenja recimo jednog autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. ni ono sto nam Heidegger na drugim mjestima u Sein und Zeit-u govori 0 autenticnosti i neautenticnosti i.G. pa makar i sarno u modusu bijega pred njim [bivstvovanjem . Da Ii se Dime dopusta da i svakodnevno prosjecno bivstvovanjetubivstvovanja rnoze biti autenticno Hi se sarno sugerira da svakodnevno prosjecno tubivstvovanje. Medutim. Heidegger je ovdje poveeao prosjecnu svakodnevnost i modus neautenticnosti i ujedno ih je distingvirao. Moze Ii se distinkoija izmedu autenticnog. Paragraf sto slijedi viSe zaostrava to pitanje nego sto daje odgovor na njega: »Ali eksplikacija tubivstvovanja u mjegovoj prosjecnoj svakodnevnosti ne daje.] i njegova zaboravljanja. nego jedno pozitivno odredenje).moglo bim ni autenticno ni neautenticno. iako ne anoze biti autenticno.i »bivstvovanja tubivstvovanja. ali ne daje naslutiti kako bi trebalo shvatiti nestrukturalne razlike medu strukturama. Na zalost. Medutim najvece teskoce nastaju u vezi s pitanjem kakve su konsekvencije podjele na autenticno. recimo. nego sarno indiferentno (sto ne bi bilo nesto negativno. P. nego da je neautentiCnost jedan od modusa prosjecne svakodnevnosti. pa eak i u anodusu neautenticnostisugerira da neautenticna egzistencija i prosjeena svakodnevnost nisu isto. 0 njihovom odnosu prema prosjecnoj svakodnevnosti nije sasvim jednostavno i jedno- znacno. Takoder u njoj se tubivstvovanju na odredeni naein radi 0 njegovom bivstvovanju. (1) »osnovno ustrojstvotubivstvovanja biti autenticno. sarno prosjecne strukture u smislu neke rasplinute neodredenosti. niti kakav je odnos izmedu strukturalnog i nestrukturalnog aspekta strukturno U svakom slucaju on smatra da se tubivstvovanje u njegovoj prosjecnoj svakodnevnosti moze ontoIoski shvatiti u pregnantnim strukturama koje se strukLXXXVIII turalno ne razlikuju od ontoloskih odredenja autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja (time se dopusta ihl cak sugerira da se te strukture razlikuju na neki nestrukturalni nacin).tubivstvovanja ne smije se uzeti kao neki puki »aspekt«. leZi a priori struktura egzistencijaliteta. napose i zatosto odnos izmedu »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja. »bivstvovanja« i »smisla bivstvovanja« tubivstvovanja) iii se ona moze provoditi sarno na nekim nivoima? III mozda postoji neka korelacija izmedu razlicitih modusa autenticnosti i razlicitih nivoa analize? Moze li npr. neautenticnog i indiferentnog primijeniti na sva tri nivoa Heideggerove analize (na analizu »osnovnog ustrojstva«..

govore6i terrninima »odjeljaka« Sein und Zeit-a. an~liza os~~)Vno~ ustrojstva tubivstvovan]a kao bivstvovanja ~ sVI~etu ~ analiza bivstvovanja rubivstvovanja kao bnge bile bi analsza indiferentnog odnosno neautenticnog bivstvova- ° nja tubivstvovanja. IIi. Jedan niz Heideggerovih direktnih izjasnjenja u drugom odjeljku kao da govori u prilog ta:kvoj interpretaciji. No predstavlja Ii Heideggerova teza 0 bivstvovanju kao »brizi. ne zato sto bismo ih smatrali nevaznim (kao sto ih takvima nije smatrao ni sam Heidegger).og egzistiranja. na koje se to glavno pitanje irasclanjuje. analiza u prvom odjeljku irnala bi posla sarno s neautenticnirn (marksistickom terrninologijom »samootudenim«) bivstvovanjem.e (SZ.stV1a b~vstvovanja tubivstvovanja i analizu bivstvovanj~ tubivstvovanja (analizu tubivstvovanja Ilia prva dva mvoa). samo na pitanje autenticnom iLi sarno na pitanje 0 neautenticnom bivstvovanju tubivstvovanja)? Hi bi mozda trebalo razlikovati tri vrste »brige«: autenticnu. Mi cemo se na te odgovore osvrnuti sasvim kratko. jedinog kojim se djelo bavi). obr~zlaiuci zasto [e takvo nastavljanje analize potrebno. Bolje je da tom pitanju pridemo na drugi nacin: kratkim razmatranjem tri nivoa analizesto ih nalazimo unutar prvog odjeljka. a sarno analiza u drugom odjeljku imala bi posla s autenticnim bivstvovanjem. Heidegger pise: »Dosadasnja interpretacija ogra~icil~ s~. Drugim rijecima.odgovor na sva tri sugerirana pitanja 0 bivstvovanju iIi sarno na jedno od njih (npr. kako onog glavnog (ili. tako i onih parcijalnih. Nema svrhe da ta »rnjesta« sad izdvojena iz konteksta ovdje razmatramo. kako on tvrdi. te da se tek . odnosno rieautenticnog egzistiranja. smislu neautenticnog i smislu indiferentnog bivstvovanja (iIi mozda u pitanja o autenticnom.trebalo da se podijeli na tni pitanja i podari nam tri razlicita odgovora.odnos. Ali stosta u prvom odjeljku govori protiv nje. a analiza smisla bivstvovanja tubivstvovanja kao vremenitosti bila bi analiza autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. nego i knjiga odgovora. polazeci od prosjecne svakodnevnostn. nego zato sto je prirnarni zadatak ovog teksta da uvede 6itaoca u samostalno citanje Heideggera i razmisljanje 0 njegovirn analizama.bivstvovanja tubsvstvovanja povlaci za sobom i modificiranje njegova »osnovnog ustrojstva«. Temeljno ustrojstvo tubivstvovanja i spoznajna teorija Gotovo cije1i dosadasnji tekst ovog uvoda upotrebIjen je za razjasnjavanje pitanja kojima se Heidegger bavi u Sein und Zeit-u. a s toga nam se gledista 6inilo najvaznije da u sto vecoj mjeri razjasnimo njegovu opcu koncepciju filozofije (kako je izlozena u Sein und Zeit-u) i napose srnisao njegovih pitanja. kao pokusa] svestranog pri- ° xc XCI . Promatran s nekog drugog gledista. gd~e se pita o smislu bivstvovanja tubivstvovanja vrsi analiza autenticnog egzistiranja. neautenticnu i indiferentnu? Najzad (3) da li bi trebalo da se i pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja modificira u tri pitanja: u pitanja 0 smislu autenticnog. npr.no neau.u.232) Iz ovog proizlazi da su analize osnovnog ustrojstva tubivstvovanja i bivstvovanja tubivstvovanja pre~~tavljale sarno analizu indiferentnog . Ali na ishodisno pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja i na potpitanja na koja ga je rasclanio Heidegger je dao vrlo odredene i detaljno obrazlozene odgovore. cini se da bi i pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja kako se javlja na »drugom nivou analize. na analizu indiferentnog. 10. Medutim Sein und Zeit nije samo knjiga pitanja. Buduci da se(2) »bivstvovanje tubivstvovanja« i eksplicite modificira na autenticno. neautenticno i indiferentno. a neposredno prije nego sto ce preci na treci ~vo anaIize (analizu smisla bivstvovanja tubivstvovanja).na trece11'!mw. neautenticnom i indiferentnom smislu bivstvovanja) ili je pitanje 0 smislu bivstvovanja upravo i jedino pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja? Nakonsto je zavrsio analizu osnovnog ustroj..tentlcn. Do razvijenog odgovora ria svoje glavno pitanjetpitanje smislu bivstvovanja uopcei Heidegger nije stigao.

. Zum existierenden Dasein gehort die J emeinigkeit als Bedingung der Moglichkeit von Eigentlichkeit und Uneigentlichkeit. indiferentnost). bzw. da prelirnmarnim objasnjenjima i naznakama pomogne onom tko je spreman da se upusti u citanje djela kao vlastiti misaoni poduhvat. pa je prirodno da na stranicama sto slijede mozemo razmotniti sarno neke momente te analize. (SZ 53) XCIII »temeljnog ustrojstva tubivstvovanja« sung des Daseins«) nije kod Heideggera (»Grundverfas- . Upravo zato ni ovaj odjeljak 0 bivstvovanju-u-svijetu kao osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja nema ambiciju. Damit ist der formale Begriff von Existenz angezeigt. dakle.). ovaj bi »uvod« bio nedopustivo disproporcionalan. Promatrano cisto kvantitativno analiza bivstvovanja-u-svijetu zauzima oko trideset posto »prve polovine« Sein und Zeit-a (blizu 130 strana). zelju ni mogucnost da detaljno analizira Heideggerov odgovor na pitanje s kojirn on pocinje analizu tubivstvovanja. ali ni to razjasnjenje ne treba potcijeniti. moze se pretpostaviti da je Heidegger u pocetku preferirao izraz »fundamentalna struktura« (kao omiljeni Husserlov i opcenito fenomenoloSki termin). o tome .Ona medutim dopusta razlicite poglede na momente koji je konstituiraju. »polozaj«. Dasein existiert. »uredenje«. Taj temelj medutirn nije dovoljan za puno odredenje bivstvovanja tubivstvovanja: »Bivstvovanje-u-svijetu je doduse a priori nuzno ustrojstvo tubivstvovanja. Daljnja objasnjenja nalazimo na pocetku paragrafa 12. Te momente treba fenomenalno razluciti uz stalno drzanje-na-oku uvijek prethodne [vee uvijek postojece] cjeline te strukture. nego jedna izvorno i stalno cijela struktura. prvenstveno. a (2) sastoji se od »momenata-cah (3) nije od njih »skrpljena« nego je (4) izvorno i stalno cjelovita. nego. Dasein existiert je in einem dieser Modi. jer njemaeko »Verfassung« uz znacerrje »struktura« moze imati i vise drugih znacenja (npr.« (SZ 52-53) " »Dasein ist femer Seiendes. Ipak.»fundamentalna struktura« tubivXCII stvovanja: »Taj »apriori« interpretaoije tubivstvovanja nije neka skrpljena odredenost.vsto ne znaci previse.kaza problematike ovog Heideggerovog djela. ali ni Izdaleka ne dovoljno da bi potpuno odredilo njegovo biv. bar indirektna razjasnjenja mogu se naci.egzistencijalnost. in der modalen Indifferenz ihrer. Inace. »stanje«. das je ich selbst bin. neautenticnost. Tako vee iz prvih recenica »prvog odjeljka« Sein und Zeit-a (SZ 41) vidirno da Heidegger identifi cira pojmove »Grundverjassung« i »Fundamentalstruktur« (vfundamentalna strukturaej.« (SZ 53) '2 .« (SZ 53) Bivstvovno ustrojstvo nazvano »bivstvovanjem-u-svijetu« po ovome je temelj koji omogucuje da se a priori vide i shvate »ta bivstvovna odredenja tubivstvovanja« . struktura ." pricemu je ova posljednja proglasena uslovom mogucnosti autenticnosti i neautenticnosti (kao i modalno indiferentnog brvstvovanja tubivstvovanjaj= Heidegger nastavlja: »Ta bivstvovna odredenja [Seinsbestirnmungen] tubivstvovanja moraju se sad vidjeti i shvatiti a priori na temelju bivstvovnog ustrojstva [Seinsverfassung] koje mi nazivamo bivstvovanjem-u-svijetu. Medutim upravo to nije glediste s kojeg je on pisano Uvod ne zeli danadomjesti Citanje Sein und Zeit-a. Kako je vee spomenuto. sam pojam »osnovnog« ill dovoljno razj asnj en. jer je »Grundverfassung« do slovan njemacki prijevod »tudice« »Fundamentalstruktur«. Podsjecajuci na ranije izlaganje kojim je bio utvrden karakter tubivstvovanja kao egzistencije" i uvijek-mojosti.« (SZ 41) »Temeljno ustrojstvo« je. das sich in seinem Sein verstehend zu diesem Sein verhalt. »raspolozenje«. »ustav« Itd.koja (1) predstavlja »apriori« interpretacije tub ivstvovanja. te je tek naknadno odlucio da taj internacionalni izraz ponijemci (sarno sto to u tekstu narnjerno iIi nenamjerno nije konsekventno proveo).0 »Dasein ist Seiendes.kakve je prirode ta fundamentalna struktura saznajemo ponesto iz recenica koje se odmah na pocetku »prvog odjeljka« nastavljaju na tezu da je »bivstvovanje-u-svijetu« . neka. uvijek-mojost i modusi autenticnosti (autenticnost.

Ova su tri momenta nerazdvojno povezana. (2) »bivstvujuce koje je uvijek na nacin bivstvovanja-u-svijetu«. ne zavrsava. analizirati takoder »bnigu« (koja je bivstvovanje tubivstvovanja) i »vrernenitost« (koja se otkriva kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja).« (SZ 53) Da bismo dosli do pUlIlog odredenja bivstvovanja tubivstvovanja moramo. nego doista. Za razliku od ovog posljednjegvsto je kategorija1no odredenje koje sluzi za karakteriziranje bivstvujuceg koje ne bivstvuje na nacin tubivstvovanja (koje nijecovjek). »Inheit«). odnosno onaj tko jest u modusu svakodnevnog bivstvovanja i (3) »u-bivstvovanje« XCIV (vdas In-Sein«) kao takvo.)das Wer des Daseins«) cetvrto. U stvari. bivstvovanja tubivstvovanja. Medutim. sopstvo. ona tom analizom nije ni zapocela. u-bivstvovanje je »[ormalni egzistencijalni izras. Cinilo se da su to relativno samostalne analize koje pre thode analizi osnovnog ustrojstva tubivstvovanja te je tek pripremaju i omogucuju. »Usbivstvovanie« (wln-Sein«) Heidegger principijelno razlskuje od »bivstvovanja u« (»Sein in«). Medutim. Heidegger sad zahtijeva da se »ta bivstvovna odredenja tubivstvovanja« vide i shvate a priori »na temelju bivstvovnog ustrojstva koje mi nazivamo bivstvovanjem-u-svijetu«. u vezi s cim nastaje zadatak ontoloskeanalize strukture »svijeta« (»Welt«) i odredenja ideje »svjetskosti« (»Weltlichkeit«). koje ima bitnu strukturu [ustrojstvo. Drugim zijecima. ontoloska ikonstitucija onog »u« (»u-osti«. uostalom vee unaprijed osudio). ali se rnogui pojedinacno analizirati ako pri analizi svakog od njih imamo stalno u vidu i cijeli fenomen. Po Heideggeru tri su konstitutivna momenta tog ustrojstva (1) »u svijetu« (vin der Welt«). neautenticnog i indiferentnog bivstvovanja. dakle. Medutim onosto slijedi nakon Heideggerove neobrazlozene najave da ce najprije pokusati »orijentirajucu karakteristiku strukturnog momenta [des Verfassungsmomentes]koji je spomenut posljednji« (SZ 53) nije sarno neka izolirana analiza tog treceg momenta (kakvu je analizu Heidegger. Moze u prvi mah zbuniti zasto je bas treci moment ovako posebno odlikovan. Tacnije receno. onome »Tko tubivstvovanja« (. visi stupanj analize? Kakav je smisao teze 0 bivstvovanju-u-svijetu kao temeljnom ustrojstvu tubivstvovanja? Slozeni izraz »bivstvovanje-u-svijetu« (das »In-der-Welt-sein«). analiza tubivstvovanja zapocela je analizom tub ivstvovanja kao egzistencije i uvijek-mojosti i razlikovanjem modusa autenticnog. Analizom bivstvovnog ustrojstva tubivstvovanja analiza tubivstvovanja (covjeka). polazeci od analize u-bivstvovanja Heidegger ovdje skicira bit svoje koncepcije covjeka i sazeto se razgranicava od tradicionalne filozofske antropologije i spoznajne teonije. Medutim nemogucnost njegovog rastavljanja na elemente koji bi se mogli skrpati u nekucjelinu ne iskljucuje »visestrukost [Mehrfaltigkeit] konstitutivnih strukturnih momenata tog ustrojstva« (SZ 53). »u-bivstvovanje« je egzistencijal koji znaci bivstvovno ustrojstvo tubivstvovanja (die Seinsverfassung des Daseins). J to tako da svakom od navedenih strukturnih momenata posvecuje po jedno poglavlje: »svjetskosti svijeta« (»Weltlichkeit der Welt«) trece poglavlje. 0 cemu je vee bi10 rijeci. To Heidegger icini. a »u-bivstvovanju« (sdas In-Sein«) peto. vee po nacinu na koji je skovan pokazuje »da je njime misljen jedan [edinstveni [enomen« ~SZ 53).stvovanje. Da li se time te pocetne analize nekako ukljucuju u analizu »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« iIi se sarno utvrduje njihova nedostatnost i potreba da se prede na analizu »osnovnog ustrojstva« kao na daljnji. u skiadu s naslovom paragrafa U »prethodna skica bivstvovanja-u-svijetu iz [na osnovu] onijentiranja prema u-bivstvovanju kao takvom«. istice Heidegger. on u drugom poglavlju (pod naslovom »Bivstvovanje-u-svijetu opcenito kao temeljno ustrojstvo tubivstvovanja«) preliminarno analizira trees strukturni moment (su-blvstvovanje«) i jedan njegov »fundirani modus« (»spoznavanje svijeta«). Kako smo vidjeli. prije prelaska na ove pojedinacne analize. Verfassung] bivstvovanja-u-svijetu« XCV .

« (SZ 59) Smatrajuci da tu nejasnocu treba odmah bar djelomicno razjasniti. »Susresti se« [»Zusammentreffen«] moze ovo drugo bivstvujuce »sa« tubivstvovanjem sarno ukoliko se uopce unutar jednog svijeta moze sarno od sebe pokazati. saznati. Heidegger u slijedecem. Grimma). ivstvovanja« i »bivb stvovanja U« (koje se ponekad naziva i »Inwendigkeit«) Heidegger ne pokusava dati neko opce odredenje »u-bivstvovanja«. koje je u »u-bivstvovanju« fundirani egzistenoijaJ. vee umjesto toga navodi.agrafu (pod naslovom »Egzemplifioiranje.premda u njenorn fakticitetu neosporna .ti da se ne~to izgu~i: poduzeti.da bi ih zatirn svepodveo pod nacll~ bivstvovanja (Seinsart) briganja (Besorgen) te da bi kratko razmotrivsi odnos briganja. Covjek je upravo kao covjek uvijek u svijetu. odrediti. Tubivstvovanje nije nikad najprije neko tako reci liseno-u-bivstvovanja tubivstvujuce.jer praktiono ponasanje je shvaceno kao »ne« . promatrati. obradivati .~ »~~dentnim« ishodistem za probleme spoznajne teorije III »rnetafizike spoznaje«. gOVO:~tl 0. brige (die Sorge) i bivstvovanja-u-svjjetu.Ipak upravo zato zaista kobna pretpostavka. napustiti i dopusti. :Ali to ostaje jedna . ako se njena ontoloska nu~nost i prije svega njen ontoloski smisao ostave u tami. s jedne strane (pozivajuci se na J.(SZ 54). a. 13. koje ponekad ima cef da stupi u neki »odnos« prerna svijetu. unutar kojeg se moze pojaviti unutarsvjetsko bivstvujuce. pM". Jer sta je samo po sebi razumljivije nego da se neki »subjekt« odnosi prema nekom »objektu« i obmuto? Taj »subjekt-objekt-odnos« m~ra se pretpostaviti. provesti. a moze kao Ijudsko bice biti i ne stupajuci u taj odnos.i to kao nesto po sebi sa~orazumljivo . zaklju6io slijedecom fundamentalnom tezom: »U-bivstvovanje prema recenom nije neko »svojstvo«. Nije tako dacovjek »jest« i povrh toga drna jos neki bivstvovni odnos prema »svijetu«. Spoznaja svijeta«) analizira fenornen spoznaje svijeta (»Welterkennen«). nego je svijet sarno strukturni moment covjekovog bivstvovanja. unutar cega bi se odvijali odnosi izrnedu covjeka i neljudskog bivstvujuceg. »TlJIbivstvov~a struktu~a sada se poznaje jos sarno . u-lbi::stvovan:Ja .u oblicju dobijenom neprimjerenom Illterpretacijom. upitati. Na osnovu pretpostavke 0 covjeku i svijetu kao dvije nezavisno bivstvujuce realnosti izrasta i odredeno shvacanje spoznaje (Erkennen) prema kojem se spoznaja (Erkennen) shvaca »kao »odnos« izrnedu bivst~ujuceg (svijeta) i bivstvujuceg (duse)« (SZ 59). Od »u-bivstvovanja« treba takoder razlikovati »bivstvovanje pri« svijetu (sdas Sein bei« der Welt). Covjek nije bice koje povremeno stupa u odnos prema svijetu. Ovo bivstvovno ustrojstvo ne nastaje tek time da pored bivstvujuceg kara:ktera tubivstvovanja postoji jos i drugo bivstvujuce i s ovim se susrece.« (SZ 57) XCVI Svijet prema tome nije nesto nezavisno od covjeka. Upravo na osnovu neshvacanja covjeka kao bivstvovanja-u-svijetu nastaju po Heideggeru mnoge ko_bne zablude tradicionalne filozofije i napose spoznajne teorije. itd. Na taj nacin ona zati~ postaj. Takvo stupanje u odnose prema svijetu moguce je sarno zato sto tubivstvovanje kao bivstvovanje-u-svijetu jest onako kako jest. odnosno izrnedu »subjekta« i »objekta«. proizvoditi nesto. upotrebljavati nesto. i to ne sarno za spoznajnu teoriju . na koje se u svom fakticitetu rasprsuje »bivstvovanje-u-svijetu tubivstvovanja« (»das In-der Welt-sein des Daseins«) . koji on sebi povremeno priustava..i buduci da to prvenstvo spoznaje zavodi u bludnju razurnijevanje njeVII Bitak i vrijeme XCVII . a ponekad nerna svojstvo be: kojega bi 000 moglo biti jednako kao s njim. Insistirajuci na razlici izmedu »u.n~ jednom fiundiranom modusu.i njegovati nesto. Izbor ovog rnodusa posebno je i obrazloeen: »Budu~i da spoznaja svijeta ponajvise i iskljucivo predstavlja egze~plarno fenomen u-bivstvovanja. s druge strane.i »ateorijsko« ponasanje .. daje vise primjera za »moduse u-bivstvovanja« (»Weisen des In-Seins«). neke pretpostavljene podatke 0 etirnologiji nijeci »in« i »sein«. koje ono [tubivstvovanje] ponekad ima.irnati posla s necim. .

sta drugo ako ne sam fenomen spoznaje :i nacin bivstvovanja onoga koji spoznaje?« (SZ 61) Nije tesko vidjeti da Heidegger tu odgovara na pr~govor koji tesko da ce kao svoj prihvatiti bilo koji pristalica spoznajne teorije 11i spoznajnoteorijske problematike. Kad se jednom pretpostavi da je spoznaja unutar »subjelkta«. rnoramo prethodno razjasniti kako i sta uopce jest ta spoznaja koja nam zadaje takve zagonetke. Prigovarac kojeg tu zamislja Heidegger pristaIica je spoznajnog problema bez obzira na bilo kakve razloge. ali ce tvrditi da oni u tom »fenomenu vide mnogo sta problematieno. Medutim po Heideggeru pri takvom pristupuizostaje upravo »pitanje 0 nacinu bivstvovanja [Seinsart] tog spoznajnog subjekta. sam Heidegger predvida i rnaguci prigovor svom shvacanju sa spoznajnoteorijskog stanovista: »adi takvom Interpretacijom spoznaje unistava se spoznajni problem. pasta [os onda treba pitati ako se pretpostavi da spoznaja vee jest pri svom svijetu. konstruktivno »stanoviste«. onda problem kako spoznaja dolazi do svijeta ili prodire u svijet ne moze ni nastati. koji hi ona navodno trebalo da dostigne tek u transcendiranju subjekta?« (SZ 61) Na ovaj prigovor Heidegger ima i gotov odgovor (u obliku protupitanja): »Apstrahirajuci od toga sto u posljednjem Iormuliranom pitanju ponovo dolazi do izrazaja fenomenalno nelegitimirano. kako spoznaja moze uopce imati neki predmet. svodenje tubivstvovanja (covjeka) i svijeta na »subjekt« i »objekt« (koji se zamiSljaju kao dvije razlicite i razdvojene realnosti) ishvacanje spoznaje kao neceg sto je prvenstveno »unutarsubjekta. mnogi zbiljski pristalice raspravljanja 0 spoznajnoteorijskoj problematici slozit ce se s Heideggerom da 0 tome treba li i u kom smislu treba da postoji spoznajni problem odlueuje »fenomen spoznaje«. Pristalice takvog shvacanja uvjeravaju doduse da se »unutrasnja sfera« subjekta ne shvaca-kao neki »ormaric« iIi »puzeva kucica«. odnosno pitanje: »kako taj spoznajni subjekt izlazi iz svoje unutrasnje »sfere« napolje u jednu »drugu i spoljasnju«.karakteristicno za »imanenciju. Seinsmodus]tubivstvovanja kao bivstvoXCVIII vanja-u-svijetu. po Heideggeru. prije nego sto pocnemo rjesavati spoznajni problem. Zastupnici »spoznajne teorije« kao temeljne filozofske discipline smatraju da analiza »naeina bivstvo- Ie .nog najvlastitijeg nacina bivstvovanja. ona ima svoje ontidko Iundiranje u tom bivstvovnom ustrojstvu«. 6iji se naein bivstvovanja [Seinsweise] neiskazano vee uvijek ima u temi kada je . a da se ne mora odvaziti na skok u neku drugu sferu?« (SZ 60) Pretpostavka je takvog postavljanja problema. ivstvovanja. Po Heideggeru. prirodno nastaje pitanje kako se subjekt iz te unutraSTIjesfere probija u onu vanjsku i postize spoznaju.« (SZ 59) b U tradicionalnoj filozofiji i spoznajnoj teoriji spoznaja se shvaca kao odnos izmedu subjekta i objekta.koji je odvojen i bitno razlieit od »objekta«. Doduse.rijee 0 njegovoj spoznaji« (SZ 60). kako se mora misliti sam predmet da bi ga subjekt na kraju spoznao. a zapravo nepostojecem i tesko zarnisljivom oponentu Heidegger je svojim protupitanjem dao uvjedjiv odgovor. odnosno zato sto slijepo vjeruje da 0 spoznaji treba pitati. a vee i riajprethodnije tematiziranje spoznajnog Ienomena pokazuje: »Spoznaja je bivstvovni modus [modus bivstvovanja. Medutim. Istinski je sporno pitanje koliko je za spoznajni problem relevantan »nacin bivstvovanja onoga koji spoznaje«. ako je spoznaja samo modus bivstvovanja-u-svijetu.pozitivno znaci i kako je bivstvovni karakter tog irnanentnog bivstvovanja spoznaje zasnovan u nacinu bivstvovanja subjekta. bivstvovanje-u-svijetu treba pokazati jos ostrije s obzirom na spoznaju svijeta. a ovu samu treba uciniti vidljivom kao egzlstencijalni »modalitet« u . a glavni je problemkoji tJu spoznajnu teoriju muci pitanje 0 »mogucnosti spoznaje«. On hoce pitati 0 spoznaji samo zato da bi 0 tome pitao. koja to instancija odlueuje 0 tome da li i u kojem smislu treba da postoji neki spoznajni problem. (SZ 61) Medutim. Takvom zamisljenom.. ali ne odgovaraju na pitanjesta to »unutra. iz cisto iracionalne zelje datakav problem postoji.

ali tu terrninologiju Heidegger ne smatra adekvatnarn. u jos-samo-prebivanje pri.. i s obzirorn na !koje tada povremeno moze nastati pitanje kako se one »slazu« sa zbiljom. ni brisanje njene CI c .« (SZ 61) Put od ove (prakticke) zaoku. potrebna je prethodno deiicijentnost brigajuceg irnanja-posla [des besorgenden Zu-tun-habens] sa svijetom. tj..« (SZ 62) Medutirn. Na temelju tog nacina bivstvovanja prema svijetu. ako pogledarno »sta se na fenornena:lnom nalazu spoznaje [spoznavanja.« (SZ 62) Ne sarno svako spoznavanje i znanje. briganje se povlaci u sada jos jedini preostajuci modus u-bivstvovanja. »Bestimrnen« (odredivanje) i najzad »Aussage« (iskaz). Hantieren] i 51.. upravo one samo ikao bivstvovanje . i sarno jedan nacin bivstvovanja-u-svijetu i ne smije se interpretirati kao neki »proces« kojirn neki subjekt pribavlja sebi predstave 0 necern. Odredivanje spaznaje kao modus a bivstvovanja-u-svijetu ne znaci potcjenjivanje spoznaje. »Ansprechen« i »Besprechen« (govorenje 0 necern. angaziranim ili prakticnim adnos om . nego cak i zaboravljanje. kako je bitno ikonstituirano bivstvovanje tubivstvovanja.« (SZ 61) Blize je onomsto bi se uobicajenom terrninologijorn nazvalo aktivnirn. varka i zabluda modifikacije su »izvornog u-bivstvovanja« (SZ 62). Po Heideggeru. odnosno razrnatranje neceg).« (SZ 61) Nakon sto je sazeto razjasnio kako se na temelju takvog nacina bivstvovanja tubivstvovanja razvijaju »Hinsehen« (starnogledanje«... radenja [poslovanja.plienosti svijetom do (teorijske) spozna]e nije jednostavan: »Kako bi spoznavanje [Erkennen] kao promatracko odredivanje postojeceg [predrucnog. u kojoj je najprije ucahureno. po Heideggeru. A odredujuce zadrzavanje pri bivstvujucem koje treba spoznati nije kao neko napustanje unutarnje sfere.. »Ovo vec-bivstvovanje-pri ponajprije nije sarno neko ukoceno buljenje u neko osto postojece [predrucno ].« (SZ 61) Ovo vec-bivstvovanje-pri-svijetu niposto se ne srnije shvatiti kao neki cisti spoznajni ili teorijski odnos prerna postojecem. Erkennen] sarno pokazuje«. ona nije ni osvajacki pohod na vanjs:ku sferu s ciljem da se zadobijeni plijen donese natrag u unutarnju sferu i u rijoj pohrani u »kucici« svijesti. cuvanju i zadrzavanju spoznajuce tubivstvovanje ostaje kao tubivstvovanje napolju. Naprotiv: »i u shvacanju. kao sto spoznaja nije prelazenje iz »unutarnje« sfere u svanjsku«. koje kao tako prisvojene ostaju pohranjene »unutra«.« (SZ 62) U spoznaji je. -svijetu u spoznaje. vee predstavlja relativno specifican zadatak. »Auslegen« (interpretacija) . Heidegger upozorava da je »razumijevajuce zadrzavanje jednog iskaza 0 •. Besorgen] zaokupljeno [benommen] svijetorn 0 kojern se briga.vanja onoga koji spoznaje« nije nuzna pretpostavka za analizu »fenomena spoznaje« nego da naprotiv analiza »fenornena spoznaje« treba da prethodi svakom drugorn pokusaju filozofskespoznaje. vidjet cemo da je »sarna spoznaja prethodno zasnovana u jednorn vec-bivstvovanju-pri-svijetu. tubivstvovanje uvijek u isto vrijeme i »unutra« i »vani«: »U usmjeravanju na [Sichrichten auf] . No ima i »spoznajnih teoreticara« koji ce se sloziti s Heideggerom da analiza »fenomena spoznaje» pretpostavlja analizu »nacina bivstvovanja onogakoji spoznaje«. gledanje neceg ill prerna riecem). nego je one prema svorn prirnarnom nacinu bivstvovanja vee uvijek »napolju« pri nekom susrecucem bivstvujucem vee uvijek otkrivenog svijeta. On se radije izrazava na slijedeci nacin: »Bivstvovanje-u-svijetu je kao briganje [zbrinjavanje. koji pusta da se untarsvjetski susreouce bivstvujuce susrece jos sarno u svom Cistom izgledii [Aussehen] (eidos) i kao modus tog nacina biv- stvovanja moguce je izricito gledanje onog sto se tako susrece. nego je tubivstvovanje i u tom »bivstvovanju-napolju« pri predmetu u pravo shvacenom smislu »unutra«. i u shvacanju tubivstvovanje ne izlazi tek recirno napolje iz svoje unutarnje sfere. des Vorhandenen] bilo moguce. bavljenja. ali ce insistirati da se analiza »fenomena spoznaje« ne svodi u potpunosti na analizu »nacina bivstvovanja onoga koji spoznaje«. »Vernehmen« (slusanje-shvacanje). Suzdrzavajuci se od svakog proizvodenja.

§§ 2838). Heideggerov izraz (u Sein und Zeit-u) za »istinu u najizvornijern smislu« (SZ 223). no time nipostcnlje apsolvirano pitanje 0 vrijednosti Heideggerove analize covjeka. postati zadatak i kao nauka preuzeti vodstvo za bivstvovanje-u-svijetu. zavisna od covjeka. U uobicajenom znacenju rijeci »tu« upucuje na »ovdje« (shier«) i »ondje« (sdort«). Zahvaljujuci njoj to je bivstvujuce (tubivstvovanje) 11. to jest kada jest jedno bivstvujuce koje je kao bivstvovanje onoga »Tu« razotkrilo [erschlossen) prostomost. »briga«. U veoma opseznom (i zanimljivom) poglavlju posvecenom »prvom momentu« bivstvovanja-u-svijetu. Medutim u § 12. »vremenitost«).(»Da«) pomocu kojeg je napravljen izraz »tubivstvovanje« (»Dasein«) i »razotkrivenost« (die Erschlossenheit«). Ta nova bivstovna moguenost moze se samostalno razviti. Izraz »Tu« znaci ovu bitnu razotkrivenost [diese wesenhafte Erschlossenheit). Po Heideggeru to medutim nikako nisurijeci istog ranga:« »Ovdje« i »ondje« moguci su sarno u jednorn »Tu« (»Da«). prema svijetu . Medutim. spoznaji ne treba pripisivati ono sto ona ne 6ini niti moze da cini: »Mi niti spoznaja tek stvara »commercium« subjekta sa svojim svijetom. gdje kratko skicira svoje shvacanje »bivstvovanja-u-svijetu« sam Heidegger nije posao od »prvog«. Heidegger smatra da se pitanje spoznaje moze rjesavati sarno u sklopu i na temelju pitanja 0 smislu covjekova bivstvovanja. Spoznaja je modus tubivstvovanja zasnovan u bivstvovanju-u-svijetu. Nema mogucnosti da sve te analize kriticki razmotrimo. od »u-bivstvovanja« (»In-Sein). nego od »treceg« momenta te strukture.« (SZ 62) Kako vidimo.« (SZ 62) Medutim. To su ono »tu.ture. »neposredna« bit u tome je sto bivstvuje u svijetu. »svjetskosti svijeta« (sdie Weltlichkeit der Welt«) ne spominje se distinkcija izmedu autenticnosti i neautenticnosti. Eg53 U tom paragrafu Heidegger kratko razjasnjava dva »egzistencijala« koji ne ulaze kao »momenti« ni u jednu od tri osnovne strukture covjekova bivstvovanja sto ih Heidegger analizira u Sein und Zeit-u (sbivstvovanje-u-svijetu«. Tri momenta bivstvovanja-u-svijetu Heidegger je. No »svijet« u ovom izrazu nije neka vanjska priroda neell ClII . nakon uvodnog § 2853 dijeli se na dva razdjela: »A. Erschlossenheit und Wahrheit« (»§ 44. ali se provlace kroz cijelo djelo i irnaju terneljno znacenje. Nasuprot spoznajnom teoreticaru koji smatra da prije nego sto se odvazimo na razmatranje pitanja 0 bivstvovanju i filozofske problematike uopce treba najprije da ispitamo nase spoznajne moci. Dasein. neautenticnog i indiferentnog bivstvovanja primijeniti na analizu osnovnog ustrojstva tubivstvovanja. S ovom idejom mozemo se i sloziti. u §§ 14-38). nego konstitutivni moment covjekove fundamentalne struk. a informativno ih rezimirati nema smisla. kato je vee spomenuto. analdzirao u tri poglavlja svoje knjige (u 3-5. niti ta veza nastajeiz djelovanja svijeta na subjekt. najpotpunije razrnotren u »§ 44. njegova »bit«nije nezavisna od njegova odnosa prema svijetu. U odnos prema svijetucovjek ne stupa naknadno. U najmanju ruku njegova »prva«. Naprotiv: »tubivstvovanje dobiva u spoznaji jedan novi bivstvovni status (Seinsstand). poglavlju prvog odjeljka prvog dijela. Pokusajmo da slijedimo njegov primjer. Tubivstvovanje. moramo ukratko razmotriti ranije nabaceno pitanje. Heideggerovo poricanje spoznajne teori:je i spoznajnoteorijskog pristupa filozofiji ne znaci poricanje fenomena spoznaje niti poricanje potrebe da se taj fenomen interpretira. u kojem Heidegger analizira taj »treci moment«.koji je u tublvstvovanju vee uvijek otkriven. ni napose njegove analize »temeljnog ustrojstva tubivstvovanja«. Autenticno i neautenticno bivstvovanie-u-svijeta Temeljno je ustrojstvo tubivstvovanja bivstvovanje-u-svijetu. moze Ii se distinkcija izmedu auteniicnog.specificnosti. Stoga bivstvovanje-usvijetu kao temeljno ustrojstvo zahtijeva prethodnu interpretaciju. Ali Heidegger porice mogucnost da se problem spoznaje razmatra nezavisno od pitanja 0 smislu bivstvovanja onog bivstvujuceg koje spoznaje (covjeka). Peto poglavlje prvog odjeljka pod naslovom »V-bivstvovanje kao takvo« (»Das In-Sein als solches«. razotkrivenost i istina«).

ocito identificirani.). razumijevanje i govor).i Heideggerovu analizu nekih modusa navedenih triju glavnih momenata u navedenom dijelu knjige. Nisu li mozda u ova dva razdjela zasebno analizirani autenticno . stajati«.pise Heidegger (SZ 133). koji konstituiraju ono Tu. . Za (neadekvatan) prijevod »nastrojenost« odlucio sam se. Das alltiigliche Sein des Da und das Verfallen des Daseins«..« (SZ 133) Ovo ujedno znaci: »Bivstvovanje 0 kojem se tom bivstvujucem u njegovom bivstvovanju radi. »nalazenje«. Ostavljamo po strani . bar naizgled. insistira da su nastrojenost i razurnijevanje »jednako izvorni konstitutivni nacini da se bude ono Tu« (SZ 133). odnosno tri nacina »da se bude ono Tu« (sdas Da zu sein«) navodi »die Befindlichkeit« (wnastrojenost«). Heidegger kate: »Fundamentalni egzistencijali. §§ 29--. moglo bi se pomisliti da svakom od navedena tri konstitutivna momenta u-bivstvovanja odgovara jedan od spomenutih oblika neautenticnog u-bivstvovanja. »nahodenje«. Kako je on i u razdjelu A analizirao tni konstitutivna momenta u-bivstvovanja (nastrojenost. kao npr. analizu interpretacije (die Auslegung) kao oblikovanja (razv:ijanja. razotkrivenost bivstvovanja-u-svijetu. 2.« (SZ 133) Na osnovu toga moglo bi se pomlsliti da je govor na neki nacin najvazniji. osjecajnost« itd. posvecenog govoru. »Poglavlje koje preuzima eksplikaciju u-bivstvovanja kao takvog. nego i nizom rkonkretnih napomena daje odredenu ujedno s tu-bivstvovanjem svijeta »tu. (»Tubivstvovanje jest svoja razotkrivenost. CIV prednost nastrojenosti. No vee na iducoj stranici citamo: »Govor je jednako izvoran s nastrojenoscu i razumijevanjem. i »Erschlossenheit« (rna kako mace vazna) u uvodnom dijelu pogiavija koje treba da razjasni »In-Sein«. izveden prema njemackom glagolu »sich befinden« koji znaci »1. Mi na pocetku § 34.34) i »B. ali se vidi vee i iz najave daljnjeg sadrzaja kako je dana u uvodnom paragrafu petog poglavlja (u § 28). naci se. osjecati se. Medutim to nije sluca]. biti. ali ne sarno redoslijedorn razmatranja. Svakodnevno bivstvovanje onog Tu i propadanje tubivstvovanja« (»B. analizu straha (die Fureht) kao modus a nastrojenosti.i neautenticno u-bivstvovanje? Ako pazijivije pogledamo te dijelove. odnosno »in«. nalaziti se.« (SZ 132) Radikalizirajuci tu tezu Heidegger tvrdi: »Das Dasein ist seine Erschlossenheit.0 tacnorn smislu i 0 tacnom medusobnom odnosu navedena tri momenta moglo bi se dosta raspravljati. Izrazi »Verstehen« i »Rede« uzeti su iz obicnog jezika. Govorkanje (das Gerede) je svojevrsna modifikacija govora (die Rede). To se jasno vsdi iz deskripcsje tih modusa. §§ 35-38). Nas sad prvenstveno zanima ojelokupni smisao te analize i njen odnos prema analizi provedenoj u razdjelu B tog poglavlja. medu ostalim. pise: »Pod B (svaikodnevno bivstvovanje onoga Tu .. 0 odnosu govora prema navedena dva momenta on pise: »Nastrojenost i razumijevanje jednako su izv:orno odredeni govorom. nesuglasne tvrdnje? Navedena i sliona pitanja ostavljamo ovdje po strani. U razdjelu B Heidegger analizira jm modusa neautenticnog u. jesu nastrojenost i razumijevanje.« (SZ 133) Mogio bi se pitati cemu sad ta objasnjenja 0 »Da.j propadanje tubivstvovanja) kao pancv . Heidegger tu.za sebe samo. ivstvovanja: b »govorkanje« (das Gerede«). ali su znatizelja (die Neugier) i dvosmislenost (die Zweideutigkeit) obje modifikacija razurnijevanja (das Verstehen). Ausbildung) razumijevanja i analizu iskaza (die Aussage) kao modusa interpretacije. "U-bivstvovanje kao takvo« i »bivstvovanje onoga Tu« ovdje su. Die existenziale Konstitution des Da. vidjet cemo da u ovoj pretpostavci ima »nesto«. Heidegger npr. a »Befindlichkeit« je opet Heideggerov specijalitet. »nahodenost«. jest [sastoji se u tome].« (SZ 161) Kako shvatiti i uskladiti sve te. »znatiielju« (sdie Neugier«) i »dvosmislenost« (vdie Zweideutigkeit«). ali da stvar nije tako jednostavna. U razdjelu A Heidegger ikao tri ikonstitutivna nacina »u-bivstvovanja«. jer nisam mogao pronaci bolji (razmatrao sam takoder: »nastrojenje«. to jest bivstvovanja onaga Tu rasclanjuje se na dva dijela« .zistencijalna konstitucija onog Tu« (»A. da bude svoje "Tu«. nastrojenost i razumijevanje bili bi fundamentalniji od gov:ora.« (SZ 160) Po ovome. »das Verstehen« (wrazumiievanje«i i »die Rede« (wgovor«}. »osjecanje«.

Ta se svakodnevnost u ovom dijelu Sein und Zeit-a ne promatra kao neki. Struktura sto je Cine govorkanje.n ~ u koji paragraf) Heidegger pita: »koji su eg~Isten~]a:lm ka:akteri razotkrivenosti [Erschlossenhelt] blvstvoVan]a-u-svijetu. Ako ostavimo po strani neke detalje. kojo~ daljn~a ~naliz~ doist~ tece) nema vise »nastro]enostl« (»Befmdhchkelt«). Svakodnevni nacin bivstvovanja razotkrivenosti :kara:kterizira se govorkanjem. videnja i interpretacije [Rede.to nije objas~e~ - Daljnja pitanja mogu se pojaviti u vezi s tacnorn prirodorn navedenih troelanih struktura. U zakljucnom dijelu petogpoglavlja. Heidegger u razdjelu B ne analizira neki neautenticni modus svakodnevnog u-bivstvovanja (ill bivstvovanja onoga Tu) koji bi odgovarao konstitutivnom momentu snastrojenosti«. interpretacijom propadanja sada dobiva ostrije odredenje. znatizelja (§ 37) i dvosmislenost (§ 37). ovako rezimira smisao cijelog poglavlja: »Vodece pitanje ovog poglavlja odnosi se na bivstvovanje onog Tu. Sic. neko posebno raz~~ijevanj~. i dalje). ukoldko se ovo kao svakodnevno drii u nacinu bivstvovanja onoga Se? Da li je ovome svojstvena neka specificna nastrojenost. § 9. str. u odnosu na autenticnost i neautenticnost. obje su troclane strukture po Heideggeru . znatizeIjom i dvosmislenoscu.na]avu. medu ostalim. Znaci li to da neka svakodnevna modifikacija onog sto je nazvano »nastrojenoscu« nije moguca ill Heidegger iz nekog razloga nije htio (iii nije bio raspolozen) da se upusta u analizu odgovarajuceg modusa? U kratkom tekstu na pocetku razdjela B (u tekstu koji prethodi paragrafu 35. Ovo neautenticno bivstvovanje Heidegger sad naziva izrazom »Verjallen« (wpropadanie«). nego takoder i na prvom mjestu nastrojenosti. otudenja [Entfremdung] i spletenosti [Verfangnis].« (SZ 175-176) cvn . uvrs~t. Medutim u istom uvodnom tekstu. Kako i zasto .dan (entsprechend) konstitutivnom fenomenu govora (Rede). nego izricito kao neautenticni. .ht und Auslc:?ung]. Heidegger. znatizel]a i dvosmislenost pripisuje se jasno tubivstvovanju u njegovoj svakodnevnosti. kao pandan videnju (Sicht) koje lezi u razumijevanju Ii prema interpretaciji koja pripada razumijevanju. nema mka~vo~ pokusaja da se obrazlozi ova redukcija. 42. 0 tome zasto je Heidegger iz svoje analize ispustio »nastrojenostmoze se sarno nagadati. umirenja [Beruhigung].« (SZ 133-134) Kako se vidi. kao egzistencija1ni modusi svakodnevnog bivstvovanja onog Tu analiziraju se: govorkanje (§ 35). neutralni modus.>ga Se. na istoj stranici (nepunih dvadesetak redaka nize). a sam nije. koje je posveceno analizi u-bivstvovanja. u petnaestak redaka 5tO razdvajaju citirano pitanje.interpretiranje?« (SZ 167) Kako vidimo. govorenje. razumijevanju i govoru. Pri tome. Njeno bivstvovanje konstituira se u nastrojenosti. Neki pokusaj razjasnjenja nece se naci ni u analizi kojom se ta najava ostvaruje. upada u OCI da u ovoj najavi (u skladu s. i ovu . odnosno elimiCVI nacija.« (SZ 180) Na osnovu ovog moglo bi se zakljuciti: premda ne postoji odnos jedan-prema-jedan izmedu konstitutivnih rnornenata razotkrivenosti i karaktera njenog svakodnevnog nacina bivstvovanja. pri cemu istice da propadanje nije nesto razlicito od autenticnosti nego sarno ostriji izraz za nju: »Onosto smo nazvali neautenticnoscu tubivstvovanja (usp.kompletne i druga kao cjelina na neki nacin odgovara prvoj. u ikojem se spominje »nastrojenost«. Temom je postala ontoloska konstJitucija razotkrivenosti [Erschlossenheit] 'koja bitno pripada tubivstvovanju. on daljnju analizu najavljuje slijedeCim rijecima: »~~jprije je ~treb~? da se na odredenim fenomenima oOlgledno pokaze [UCIni vidl}ivom] razotk:rivenost [die Erschlossenheit] on<. Ovi pak pokazuju dinamiku [Bewegtheit] propadanja s bitnim karakterima iskusenja [Versuchung]. HeIdegger tu pita ne sarno 0 svakodnevnoj modifikaciji razumijevanja i govora i interpretacije. to jest svakodnevni nacin bivstvovanja govora. u kojoj nema ni rijeci 0 nastrojenos~i«.

U b prilog pretpostavci da Heidegger . i pravosti Echtheit. Medutirn iz toga ne slijedi da postoji i neki posebni »neutralni.« (SZ 146) Iz ovoga proizlazt da razumijevanje nije nuzno moment autenticnog bivstvovanja. razumijevaniem i govorom? Jesu Ii to konstitutivni momenti autenticnog bivstvovanja jJli neutralni momenti jedne konstitucije koja sarna po sebi nije ni autentiena ni neautenticna. crx . neutralno ili na neki drugi nacin. iIi neautenticno. koje proistjece iz vlastitog sopstva kao takvog. te da pod »razumijevajuce-nastrojenim bivstvovanjem-u-svijetu« u ovom kontekstu treba misliti autenticno tubivstvovanje. naprotiv.. nego egzistencijalno samo rnodificirano nastavljanje [prisvajanje. das Man. Cinjenica sto su navedene dvije ..}< (SZ 126) Ali u tom jasnom pitanju i odgovoru i napose u njihovoj elaboraciji ima dosta nejasnoca. preuzimanje. koje igraznacajnu ulogu u raspravljanju 0 u-bivstvovanju? Itice nam mozda.«). nismo mi sami.Medutim. odnosno propadanja.asems ist?« (»Tko je taj koji jest u svakodnevnosti tubivstvovanja?« SZ 114) I odgovor je jasan: »To Tko nije ni ovaj ni onaj. nego i analizu onoga »Tko« (sdrugog momenta« u-bivstvovanja). Dna jasno kaze da je razumijevajuce-nastrojeno bivstvovanje-u-svijetu nuzna pretpostavka propadanja (neautentienosti).modus u.W elt-sein »Man«. koju Heidegger odlucno provodi i nedovoijno razjasnjava).nema potrebe za takvim »neutralnim«. radi 0 odnosu autenticnosti i neautenticnosti. Ergreifen] ov~. znatizelja i dvosmislenost karakteri neautenticnog bivstvovanja.u sklopu ove anaIize . premda se moze rnodificirati na ta dva nacina? Heidegger 0 tome izricito ne raspravlja niti se opcenito izjasnjava. To »Tko« je srednji rod. astrojeno bivstvovanje-u-svin jetu shvatiti kao autenticno.? als M it-und S elbstsein. preskacuci ne samo analizu »svjetskosti svijeta« (»prvog momenta« bivstvovanja-u-svijetu).evanje moralo bi vrijediti i za preostala dva konstitutivna momenta u-bivstvovanja (nastrojenost i govor). nego i na distinkciju izmedu pravosti i nepravosti (bez obzira na to ucemu je distinlkcija izmedu autenticnosti. ivstvovanja. Cetvrto poglavlje jedno je od na}klraCihi~aiz~led ~ajjasnijih. Ono Das »Se«. A ono sto vrijedi za raz~mij. ona Se.« (SZ 146) No to nije sve: »Kako autenticno tako i neautenticno razumijevanje moie sa svoje strane biti pravo idi nepravo [echt oder unecht]. da je ono neutralno 'fie sarno u odnosu na distinkciju izmedu autenticnosti i neautenticnosti. Prva recenica maze se rnedutim interpretirati na vise nacina. No nisu Ii nase teskoce s Heideggerovim shvacanjem autenticnosti i neautenticnosti u-bivstvovanja proistekle otuda Sto smo direktno pristupili tom pitanju. a nisu ni meki ni zbr~j svih. A ako autenticna egzistencija maze nastati neposrednim modificiranjem neautenticne. kako je provedena u cetvrtom poglavlju prvog odjeljka pod naslovom »Bivstvovanie-u-svijetu kao su-i samo-bivstvovanje. [Das »Wer« dst das Neutrum. der in der Alltaglichkeit ~es D. Ono se bav:i jednim jasno formuliranim p~tanjem: »Wer ist es.nastrojenoscu.l!ze u-bivstvovanja kaze 0 odnosu autenticne 1 neautenticne egzistencije: »Tubivstvovanje moie propasti samo zato sto se njemu radi 0 razumijevajuce-nastrojenom bivstvovanju-u-svijetu. autenticna egzistencij~ nije riestosto lebdi iznad propadajuce svakodnevnosti. a:li ne kaze treba Ii to razumijevajuce . ':l1oduS01': djelornicno govori i onosto on u zavrs~om :dljelu ana. ako su govonkanje. kako stoji stvar s konstitutivnim momentima u-bivstvovanja . u kojoj se izricito ne govori 0 autenticnosti i neautenticnosti.recenice povezane rijecju »obrnuto« rnogla hi sugerirati da se i u prvoj recenici kao i u drugoj.« (»Das I n-der. onda bar za tu svrhu nije potrebno pretpostavljatl neki neutralni ili indiferentni CVIII modus egzistencije. u kojoj se dosta govori 0 distinkciji izmedu autentienosti i neautenticnosti te se ujedno tematizira bezlicno Se (das Man). Eigentlichkeit.Hi »indiferentni. ali u vezi s razumijevaniem pise: »Razumijevanje je ili autenticno. provedeni kratki osvrt na analizu u-bivstvovanja olalksati pnistup Heideggerovoj analizi »drugog rnomenta«.« (SZ 179). Obrnuto.

Pozivajuci se na svoje prethodne analize pOIkojima »nikad nije dan neki puki subjekt bez svijeta«. premda najavljuje da ce u njemu raspravljati samo 0 »subjektu« svakodnevnosti raspravlja i 0 tompitanju sire? Nema Ii rnozda bar dio Heideggerove analize »subjekta« svakodnevnosti (Heidegger smatra da »subjekt« nije dobar naziv za ono »Tko«. [ednog-protiv-drugog i jednog-bez-drugog.« (SZ 120) Ove isliene eksplikacije mogu posluziti kao argument za tezu da covjek u Heideggerovom misfjenju nije shvacen.« (SZ 118) Teza da je tubivstvovanje bitno su-tubivstvovanje s drugima. indiferentnog bivstvovanja. nejasno je zasto bi analizu »drugog rnomenta« trebalo ograniciti sarno na modus neautentienosti. I upravo posljednji navedeni modusi deficijentnosti i indiferentnosti karakteriziraju svakodnevno i prosjecno bivstvovanje-jednog-s-drugim [zajednicko bivstvovanje. odnosno neautentlcnosti. ne-ticanje-jednog-drugog jesu moguci nacini skrbi. ne mati da ja uvijek fakticki postojim s drugima. a koji ne sarno (ili uopce ne) na nju. Svijet nije nikad sarno moj nego ga uvijek dijelim s drugima. Heidegger u petom poglavlju najprije (u razdjelu A) raspravlja 0 »trecem momentu« bivstvovanja-u-svijetu bez obzira na razliku izmedu autenticnosti i neautenticnosti da hi ga zatim (u razdjelu B) razmotrio u modusu svaikodnevnosti. Samovanje je deficijentni modus su-bivstvovanja.121) Ali pored OVID deficijentnih modusa skrbi postoje i pozitivni. koji se ovdje tretira ujedno kao modus neautenticnosti (odnosno propadanja).Prije svega. IIi mozda Heidegger i u cetvrtom poglavlju. »skrb«). Kako smo vidjeli. Heidegger insistira da isto tako nije dan »neki izolirani ja bez drugih« (SZ 116). U cetvrtom poglavlju. prirodno nastaje pitanje da Ii je covjekovo drustveno bivstvovanje (ukoliko se takvirn moze smatrati su-bivstvovanje) autenticno. Miteinandersein]. »Svijet tubivstvovanja je su-svijet [Mitwelt]. N edostajati moze onaj drugi same u nekom i za neko su-bivstvovanje. a pitanje 0 onom Tko razmatra se samos obzirom na modus svakodnevnosti. »Su-bivstvovanje odreduje egzistencijalno tubivstvovanje i tada kada netko drugi fakticki nije prisutan [vorhanden] niti se opaza. eventualno. iIi se one moze javljati u sve tri (ili bar dvije od uri) navedene modifikacije. No teskoca je u torne jito nije sasvim jasno koji se momenti njegove analize »subjekta« svakodnevnosti odnose samo na svakodnevnost. Dio odgovora na to pitanje Heidegger daje u sklopu analize egzistencijala sto ga oznacava rijecju »Fiirsorge« (wbriga-za«. upozorava Heidegger. neautenticnog i. Skrb je odnos tubivstvovanja kao su-bivstvovanja prema drugom tubivstvovanju. tako da ta analiza moze biti zanimljiva za njegovo opcenito shvacanje »subjekta« (onoga Tko)? Svakako. I samovanje [Alleinsein] tubivstvovanja jest su-bivstvovanje u svijetu. nema takve podjele na dva razdjela. i on sam ponekad upotrebljava »subjekt« pod navodnim znacima tame gdje bi trebalo reci Tko) opcenitije znacenje. nego kao uvijek drustveno bice. Ovaj odnos javlja se na mnogo razlicitih nacina: »Bivstvovanje jednog-za-drugog. neautenticno iIi indijerentno ljudsko bivstvovanje. odnosno da nikad fakticki ne postojim sam.bivstvovanja-u-svijetu. ali. prolazenje-jednog-mimo-drugog. U-bivstvovanje je su-bivstvovanje [Mitsein] s drugima [mit Anderen].priskacuci-dominirajuce i preduhitrujuci-oslobadajuce dcii se svakodnevno bivstvovanje-jednog-s-drugim i pokazuje razno- ex ext . a analizu »treceg momenta« prosiriti i preko granica tog modusa. No ako je rijec 0 neodvojivim momentima iste strukture. gdje se analizira »drugi moment.« (SZ . Nakon sto je objasnio razliku izmedu dva ekstremna oblika pozitivne skrbi Heidegger pise: »Izmedu ta dva ekstrema pozitivne skrbi . ND s obzirom na distinkcijusto je Heidegger provodi izmedu autentionog. zbunjuje razlicita strukturiranost cetvrtog i petog poglavlja. Unutarsvjetsko bivstvovanje-po-sebi je su-tubivstvovanje [Mitdasein]. njegova mogucnost je dokaz ovoga. kako mu se to cesto prigovara. kao osamljeni pojedinac.

Upravo pri analizi tih momenata Heidegger jasno provodi spomenutu distinkciju.« (SZ 122) Prema ovoj tezi dva ekstremna oblika skrbi ne pripadaju u svakodnevno zajednicko bivstvovanje. nerna rijeci pri analizi »prvog« momenta bivstvovanja-u-svijetu . Analiza okolinskosti i svjetskosti uopce. nego ono kao »izvornl fenomen pripada pozitivnom ustrojstvu tubivstvovanja« (SZ 129). dok za preduhitrujuci-oslobadajucu gotovo direktno kaze da je autenticna. U stvari.« (SZ 130) 12. dok 0 njoj. mislim da se i u vezi s njom mora postaviti pitanje koliko je tu rijee 0 jednorn rnomentu autenticnog ljudskog bivstvovanja. to znaci ujedno i u su-bivstvovanju s drugima. a kolsko 0 nekom neutralnom ili indiferentnom strukturnom momentu covjeka.« (iSZ 129) CXII o tom autenticnom sopstvu ne saznajemo mnogo u ovom dijelu Sein und Zeit-a. nego negdje po sredini? Paragraf 26 zavrsava rijecima: »Tubivstvovanje u prelazenju [apsorbiranju.vrsne rnjesovite oblikevciji opis i . Uzgredna napomena ili cvrsta teza? Cijeli slijedeci paragraf.e i ne moze biti »sopstvo« autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. prolazno stanje sopstva. Kako je vee receno. Ipak nailazimo na jedno vazno upozorenje: »Autenticno bivstvovanje sopstva [sopstvovanje. Ne znaci li to da svakodnevno tubivstvovanje nije ni autenticno ni neautenticno. Selbstsein] ne zasniva se na nekom izuzetnom stanju subjekta. Tko je to dakle preuzeo bivstvovanje kao bivstvovanje-jednog-s-drugim?« (SZ 125) Po ovome svako je svakodnevno su-bivstvovanje s drugima neautenticno. To ne znaci da Heideggerova analiza tog »prvog« momenta nema veceg znacenja. treba istaci: iz tih analiza proizlazi da to Se. pod naslovorn »§ 27. >>A. pri cemu razdio A (»A. Stvarse moze uciniti vrlo jednostavna: Ekstremni modusi (autenticni i neautenticni) nisu karakteristicni za svakodnevno tubivstvovanje. prirucnost i »predrucnost« Razmatrajuci Heideggerovo shvacanje bivstvovanja-u-svijetu kao osnovnog ustrojstva tubivstvovanja s gledista distinkcije dzmedu autenticnosti i neautenticnosti (koja je Izuzetno znacajnaza ispravno shvaeanje cijele Heideggerove koncepcije). to jest izricito preuzetog (eigens ergriffenen) sopstva. nego je ana egzistencijalna modifikacija tag Se kao jednog bitnog egzistencijala. Aufgehen] u brigani svijet. a to se poglavlje nakon uvodnog paragrafa sa znacajnim opcim razjasnjenjima dijeli u tri omasna razdjela (A. bar nom inalno . Pripadaju Ii oni u autenticno bivstvovanje rli u neautenticno? Ako se pogleda opis tih modusa vidjet ce se da Heidegger priskacuCi-dominirajueu skrb zigose kao neautenticnu. Sv~ko_dnevno samobivstvovanje i ono Se« (§ 27.u-bivstvovanju i onome Tko svakodnevnog bivstvovanja-u-svijetu. ta je analiza neobicno slozena i bogata. Svjetskost svijeta. nije uno sarno (es selbst). C). Bezli6no Se nije neko slucajno. Das alltiigliche Selbstsein und das Man«) govori za pretpostavku da tu nije rijec 0 riekoj slucajnoj primjedbi. B. prirodno smo dali prednost njegovirn analizarna »treceg« i »drugog« momenta temeljnog ustrojstva tubivstvovan:ja . Nije potrebno da ovdje prepnicavamo Heideggerove briljantne :i dobro poznate analize beelicnog Se (das Man).klasifikacija leze izvan granica ovog istraiivanja. Die Analyse der Umweltlichkeit und Weltlichkeit uberhaupt«) ima opcenit i principijeVIII Bitak i vrijeme CXIII . a bez obzira na to sto je Heidegger sam ne dovodi eksplicite u vezu s problematikom autenticnosti i neautenticnosti. Svakodnevno bivstvovanje po ovirn je analizama nuzno neautenticno. Ali uno nije ni jedini rnoguci modus sopstva: »Sopstvo [das Se1bst] svakodnevnog tubivstvovanja je Se-sopstvo [Man-selbst] koje mi razhkujemo od autenticnog. koje je Tko (ssubjekt«) sUbivstvova~ja nij. »die W eltlichkeit der Welt«). analizi svjetskosti svijeta posveceno je drugo poglavlje prvog odjeljka Sein und Zeit-a. Medutim.»svjetskosti svijeta« (»svjetovnosti svijeta«. odvojenom od onog Se.

~) sirovina. nego »jedan karakter samog tubivstvovanja« (SZ 64). orude. »Zeug« je za Heideggera sve 5tO nam je »pri ruci«. i pero k?jim pisemo i tinta u koju ga umacemo. »orude«. problemu prostornosti tubivstvovanja i odnosu prostornosti i prostora. 2. ciji je nacin bivstvovanja (»die Seinsart«) »prirucnost« (»die Zuhandenheit«) dli »puka stvar« (»blosses Ding«) Ciji je nacin bivstvovanja puko postojanje. a 0 netubivstvovnom bivstvujucem uz pomoc kategorija) . 'koja je trebalo da bude detaljnije provedena u drugom dijelu knjige. Pribor se moze protegnuti bar tako da obuhvati i alat i materijal. stvari. das Umhafte der Umwelt und die Raumlichkeit des Daseins«) posvecen je jednom naizgled posebnom. prirucnost (die Zuhandenheit). b) pribor. Ristic-Kangrgin rjecnik navodi dvanaest glavnih znacenja s velikim brojem podznacenja.eak ni ako se shvati kao bivstvovanje te cjelokupnosti. te se moCXIV Unutarsvjetsko bivstvujuce je ili »pribor« (salat. preradevina. odjeca. A »svjetskost« (ssvjetovnost«. »die Weltlichkeit«) je »ontoloski pojam i znaci strukturu jednog konstitutivnog momenta bivstvovanja-u-svijetu« (SZ 64). a iz Heideggerove opce analize izdvojit cemo sarno jedan moment problematiku »predrucnosti« i »prirucnosti«. Die Abhebung der Analyse der Weltlichkeit gegen die Interpretation der Welt bei Descartes«) predstavlja svojevrsni anticipirajuci prilog onoj »destrukciji povijesti ontologije«. c) izradevina. odnosno »stvari« i »pribora«. cxv . pa . Dva prije navedena pojma bivstvovanja su kategorije Ii odnose se na bivstvujuce Ci:je je bivstvovanje netubivstvovne vrste.koje nije tubivstvovanje. Tako on insistira da se svijet ne smije identificirati ni sa skupom prirodnih stvari. a netubivstvovno bivstvujuce (bivstvujuce Ikoje nije covjek) bivstvuje sarno »unutar svijeta«. razdio B posvecen Descartesu (»B. U mnogome izvrsnu analizu Descartesa. orude: alat. Razgranicenje analize svjetskosti od interpretacije svijeta kod Descartesa«. Heideggerov termm »Zeug« ima odredenije znacenje. pricemu je »posljednje spomenuto bivstvovanje egzistencijalno odredenje bivstvovanja-u-svijetu. da li je opravdano ovakvo redanje triju nacina bivstvovanja u okviru iste " Rijec »Zeug. Ali on je ipak nesto neodredeniji i siri (i zato bolji) od drugih izraza koji tu dolaze u obzir (kao npr. sprava itd). sto se moze uciniti prihvatljivije. ili U uvodnom paragrafu i u razdjelu A Heidegger prije svega nastoji da svoje shvacanje svijeta razgranici od prosirenih shvacanja koja odbacuje. odijela. »predrucnost« (sdie Vorhandenheit«). oruzje itd. To znaci da treba razlikovati tni modusa bivstvovanja: 1. Nije zadovoljavajuce nikad se svijet shvati kao »cjelokupnost bivstvujuceg koje moze postojati unutar svijeta« (SZ 64). prigovoriti nabrajanju dvije kategorije :i jednog egzistencijala u sklopu iste podjele. niti. predrucnost (die Vorhandenheit) i 3. lovacki pribor. 2. ali cuva ponesto i od ove njegove svakodnevne sirine. a treci razdio (»C. ze nazvati »pripadnim svijetu« (wweltzugehiirig«). Ako izmedu tubivstvovanja (covjeka) i netubivstvovnog bivstvujuceg (bivstvujuceg koje nijecovjek) postoji princlpijelna razlika (koja se fiksira i naglasava napose i timesto se 0 tubivstvovanju govori uz pomoc egzistencijala. Jedino tubivstvovanje jest u svijetu i moze se karakterizirati kao »svjetsko« (»weltlich«). sa cjelokupnoscu stvari koje »imaju vrijednost« za covjeka. 5tO na neki nacin moze da nam posluzi. svjetskost svijeta (die Weltlichkeit der Welt«). prije svega. Tako se kao prva tri ~naCen~abiljeze: 1. kao i neobicno zanimljivu analizu prostora i prostornosti ovdje cemo ostavits po strani.u njemackom obicnom jeziku ima mnogo razlicitih znacenja. oprema. tvorevina. »unutarsvjetskim« (»innerweltlich«). »C. i sto za kojim sjedimo. alat. »das Zeuge+). Pniroda je i sama jedno bivstvujuce 'koje se susrece unutar svijeta. »B. lice tkanina ~tof materijal. Zato ni izraz »pnibor« nije bas najbolji za prevodenje ovog Heideggerovog termina. grada. »Zeug« je prema tome i crude pomocu kojeg se nesto radi i materijal koji se pri tom upotrebljava. to jest tubivstvovanje.« (SZ 88) U ovoj klasifikaciji moglo bi se. Tako je »Zeug« npr. ali presudnom problemu. 3.Ian karakter. Svijet nije odredenje bivstvujuceg . Ono okolinsko okolnog svijeta i prostornost tubivstvovanja«. Medu daljn'jim zna~njim~ nalazll~O: posude. 1 soba u kojoj se sto nalazi.

brinuti se za. odnosno izmedu predrucnosti i prirucnosti »subjektivna«. smiju Ii se kategorije definirats pomocu egzistencijala. a prirucnost je nacin bivstvovanja (die Seinsart) pribora. j izvrli(va)ti .i »pribor«.pomocu »briganja«? Hi.istice Heidegger . u kojoj taj pribor moze biti onosto on jest.upotrebljava se »kao ontoloski termin (egzistencijaI) kao oznaka za bivstvovanje jednog moguceg bivstvovanja-u-svijetu. i to »kao oznaku za bivstvovanje jednog moguceg bivstvovanja-u-svijetu«. koj! ne pogada bit njegovih analiza. kako to zahtijeva Heidegger.. «)..i pribora. Pribor je ono bivstvujuce koje se »susrece U briganju«. Heidegger je razjasnio egzemplarnim nabrajanjem razldcitih modusa u-bivstvovanja koji se mogu promatrati kao naje napravljena Prema Rdsticu i Kangrgi. -ositi: dovesti: poslati. strepiti . j otpravljati. gledati: pobrinuti se. (Vidi SZ 57) Objasnjavajuci zasto je odluoio da taj viseznacni termin upotrebi kao egzistencijal. starati se 0. Na ovo pitanje. No ako su »egzistenoijali . . pribojavati se.. Za razliku od stvari pribor je pri ruci.. U strukturi »um zu« lez! »upucivanje« (»Verweisung«) od necega na nesto. urn zu . (Svetomir Ristic i Jovan Kangrga. a bivstvovni sukarakteri tog bivstvujuceg kategorije.(»Besorgen«)... 3.« (SZ 71) Prirucnost je naoin bivstvovarrja pribora. da 'li je opravdano ovakvo strogo dijeljenje kategorija i egzistencijala? Najzad. a pribor je »bivstvujuce koje se susrece u briganju« (»das im Besorgen begegnenden Seiende«).izraz »briganje. treba »strogo odvojiti. nego zato sto samo bivstvovanje tubivstvovanja [das Sem des Daseins] treba uciniti vidljivim kao brigu [Sorge]. jos nekoliko rijeci 0 »briganju« (»Besorgert«). Briganje je naein bivstvovanja covjeka (tub ivstvovanja).i kategorije dvije osnovne mogucnosti bivstvovnih karaktera« (SZ 45) i aiko egzistencijale. na raspolaganju covjeku za razlicite vrste upotrebe.. a ono egzistencijalna (ne sarno kategorijalna)? »Pribor« (sdas Zeug«).. 1936) ss CXVII . sluziti: raditij. . na-do/bavljati: don-ijeti.T ! podjele? Ne sugerira li 5e time da je razlika izrnedu pukog postojanja (spredrucnosti«) i »prirucnosti« istog ranga kao i razlika izrnedu nekog od ova dva modusa i svjetskostisvijeta? Na ovaj prigovor Heidegger bi mogao odgovoriti da je to formalan prigovor. nije Ii razlika izmedu stvari . 00nosno »spoznajna« . ako se kategorije mogu razjasnjavati pomocu egzistencijala (sto Heidegger u mnogim slucajevima dosta uspjesno cini). »pribora« (»Zeug«). 2. Nasuprot raznim »prednaucnirn.. . moglo bi se reci.. ako ne spoznajna. a ondai »stvar«? CXVI I na to je pitanje u duhu Heideggera naizgled lako odgovoriti. Priruonost se »ne smije shvatitikao puki nacin shvacanja [Auffassungscharakter] '" Prirucnost je ontoloski-kategorijalno odredenje bivstvujuceg kako je ono »po sebi«. (polsvrsavati ..« (SZ 57) No ako je »briganje« egzisteneijal. brinuti se .(»Besorgen«) u Sein und Zeit-u . kako to cini Heidegger kada definira »pribor. nost« (»die Zuhandenheit«) i »briganje« (sdas Besorgen«) kod Heideggera se neodvojivo povezani. . Bivstvovanje pribora uvijek pripada nekoj »priborskoj cjelini« (Zeugganzes«). »priruc.»prirucnost.. Beograd..h znacenja. svrsiti.« ~SZ 57) Kako smo vee ranije spomenudi. izraz »Besorgen..iii »objektivna«.00 kategorija (SZ 44). on pise: »Naziv nije izabran zato sto je recimo tubivstvovanje ponajprije [ u velikoj mjeri ekonomsko i »prakticno«. postarati se. Enciklopediski nemacko-srpskohrvatski recnik. vrsiti. a karakteri su ovog egzistencijali. Kao Ii mnogi drugi Heideggerovi termini. na-do/baviti.uzet je iz obienog jezika u kojem se javlja u mnogo razHCiti. No pitanje je da Ii »formalni« nedostaei mogu biti samo formalni. Pribor je bitno »nesto da bi se . No ako je tako. smssao u kojem ce sam upotrebljavati izraz »briganje. odnosno »bivstvovna«." !Njegovu viseznacnost u svakodnevnom govoru istice i sam Heidegger.. glagol »besorgen« (prema kojem i glagolska imenica »das Besorgen«) medu ostalim znaci: 1. « (»Etwas. obrnuto.. Jedno daljnje pitanje moglo bi biti da li je razlika izmedu »stvari« (»Ding«) ii. 4. nisu H egzistencijali i s njim tijesno povezani »pojmovi. ontiekim znacenjiina« . Heidegger daje jasan odgovor... bojati se . Stvar 'i pribor pripadaju u unutarsvjetsko bivstvujuce..

nego je upravo na]viSi oblik prakse shvacene kao slobodna stvaralacka djelatnost (kao revolucija). obazrivost. obzor._napustanje necega i pustanje da se izgubi. promatranje. kao sto djelovanjeima svoje videnje. »Teorija« kao stvaralacko bitno misljenje nije nesto razficito od prakse. a posebno za autenticno Ijudsko bivstvovanje. prirucnosti u odnosu na puko postojanje (predrucnost). neki su od navedenih modus a briganja »prakticki« a neki »teorijski«. koja se Iionako na nekoliko stranica ne bi mogla dovoljno razjasniti. milost. da ne bi ?stalo sIijepo. obradivanje i njegovanje necega. te da je to ophode?-Je uviiek rasprseno u mnogo razlicitih »nacina briganja« (»Welsen des Besorgens«. Ovaj uvod nije mjesto za ponovno razjasnjavanje tih shvacanja. nego je promatranje isto tako izvorno briganje. kao sto njegovi nisu ni pojmovi »teorije« i »prakse« kojima se u takvim interpretacijama interpretira. U ovim i slicnim Heideggerovim umovanjima neki su bili skloni da vide onaj dio njegove rnlsli koji je najblizi Marxu. oprez. deficijentni mo?usi izostavljanja. poduzi~anJe. Isto sam tako dokazivao da ni ucenje 0 primatu prakse u odnosu na teoriju. bivstvovanje-u-svijetu naziva takoder »ophodenjem tt svijetu 1 sa '. propustanja. nego radece. Ne izrazava li on tu na svoj nacin (navodne) Marxove misli 0 [edinstvu teorije i prakse uz primat praktickog odnosenja prema svijetu? I nije li njegovo ucenje 0 pniboru (»Zeug«. nije Marxovo.ka~o se cini. one ima svoj vlastiti na~l. . upotrebljavajuce bri~arije [~as han?erende. upotrebljavanje necega.e »ateorijsko« u . »Teorija« shvacena tradicionalno kao cisto pasivno. ~kolo-vldenJe«. oprastanje).~ gledanja. pr~mjenjuje teorijsko spoznavanje. C(VlII CXIX . no kao sto treba biti na oprezu s Marxovim navodnim ucenjem 0 primatu »prakse« i »oruda za proizvodnju-" tako ne tileba prebrzo zakljucivati ni 0 Heideggerovim »analognim« tezama. proizvodenje necega. a pri onom prvom djeluje istodjelovanje.1 njegova razlika u odnosu na teorijsko odnosenje mje samo u tome sto se pri ovom posljednjem promatra. prornatratko shvacanje istine nije sarno »sekundarna« u odnosu na praksu. smotrenost.: usp. provodenje. nego da je Marx najosrriji kriticar takvog shvacan]a. Izvjestan je putokaz svakako u tome sto se briganje vezuje uz svakodnevno bivstvovanje-u-svijetu. SvoJ~ specificno videnje ima i skrb (die Ftirsorge). on pise: ~A!'I. Pri tome.u) kao bivstvujucem koje se primarno susrece unutar svijeta neka varijanta Marxove (navodne) teze 0 orudima za proizvodnju kao odlucnom »faktoru« drustvenog razvoja? U svemu tome svakako »ima neeega«.IDutarsv)etskim b~vstvujuCim« (sden Umgang in der Welt ~nd n:t!t dem mnerweltlichen Seiendene). obzir) i die Nachsicht (snaknadno« »dopunsko videnje«. upitivanje. najblizi nacin ophodenja= nije JOS sarno razabiruce spoznavanJe [das nur noch vernehmende Erkennen]. razgovaranje 0 necem. nego joj je direktno suprotna. Nema sumnje da Heidegger s velikom strascu govori 0 prnnatu djelatnog briganja u odnosu na sarno teorijsko promatranje. ~OJI vodi radenje i daje mu njeg?:u specl~~cno stvarovitost. pribora u odnosu na stvar. odricanja. Prema tradicionalnim klasifikaci~ama koje dijele nacine ljudskog odnosenja prema svijetu na »teorijske« :i »prakticke«. odmaranja itd. No da li je tu rijec 0 relacijama koje vrijeme za svako. kakvo se pripisuje Marxu. SZ 56-57). Tako npr.kao sto je 'po~azano. Ali upotrebIjavaj~6i-r~?ece oph?denj~ nij~ slijepo. (SZ 66---67) . raspitivanje. nehumanog ljudskog bivstvovanja? Pitanje nije jednostavno jer sam Heidegger u poglavlju 0 »svjetskosti svijeta« ne govori eksplicitno 0 problematici autentlcnostt neautenticnosti.e " (SZ 69) 56 Neposredno prije toga Heidegger je objasnio da on svako~:vno. Heidegger se suprotstavlja ostrom razdvajanju »praktickog« i »teorIjskog« odnosenja i ujedno daJ~ prednost onom »praktickom«. gebrauchende Besorgen]..6ini bniganja (imanje posla s necim. a svakodne58 U nizu radova objavljivanih u toku vise decenija pokusavao sam pokazati da shvacanje covjeka kao »zivotinje koja pravi oruda« (iIi opcenitije kao »radne« ild »ekonomske« iivotinje) nije Marxovo. ' . To su die Ruck sicht (povratno videnje. niti inferiorno u odnosu na praksu. '" »Prakticko« odnosenje lllJ. koje ima ~voJu vlastitu »spoznaju« [»Erkenntnis«]« (SZ 67) I dalje: »Pogledu na stvari koji ih samo »teorijski« gleda nedostaje razumijevanje prirucnosti. odredivanje.smislu odsustva videnja [Sichtlosigkeit] . iii je tu mozda rijec 0 opisu i (svojevrsnoj kritici) neautenticnog. " Briganju s~ojst.veno videnje (Sicht) Heidegger naziva »Um~lcht«.

baceno-nahacujuce [proiicirajuce. odlucio za termin »briganje« (»BesorgeIl«) . Premda je analizirajuci konstitunvne momente te cje1ine nastojao da ne ispusti iz vida cjelinu. citamo: »Bivstvovanje-u-svijetu. ono Se-sopstvo [das Man-selbst]. I u svom (neautenticnom) bivstvovanju pri svijetu i su-bivstvovanju s drugima ono se nije odreklo mogucnosti autenticnog bivstvovanja. Bivstvovanje-u-svijetu uvijek je vee propalo. Analiza tjeskobe predstavlja jedan od najslavnijih i najznacajnijib dijelova Sein und Zeit-a. uvijek jest radi sebe sarna [umwillen seiner selbst]. Ali u svojoj propaiosti ono je makar i na propadajuci nacin razotkriveno. a u svojoj bacenosti ono je ujedno projicirajuce.Ii je svako svakodnevno bivstvovanje nuzno neautenticno ili i tu Una mjesta za neku autenticnost. Medutim. ali rni tu slavnu »stanicu« moramo ovdje »preskociti«. um das eigenste Seinkonnen selbst].en). koju Heidegger shvaca kao »temeljnu nastrojenost« (sdie Grundbefindlichkeit«) i kao »odlikovanu razotkrivenost tubivstvovanja« (seine ausgezeichnete Erschlossenheit des Daseins«). medu ostalim. Die Sorge als Sein des Daseins«) Heidegger najprije sazima rezultate svoje analdze bivstvovanja-u-svijetu. Bivstvovanje-u-svijetu uvijek je vee Prema tenticno. Tu.kao i su-bivstvovanje s drugima. kako sam kafe. iii. Ali sopstvo [das Selbst] je ponajvise ii ponajpnije neautenticno. nego ponajprije i ponajznaci da mogucnost neke autenticnosti nije iskljucena. kojem jednako izvomo pripada bivstvovanje pri prirucnom .vica je (kako smo vidjeli) podrucje na kojem caruju bezlieno Se (das Man) i propadanje (das VerfaH. ovaj motiv Heidegger 'konkretizira kao potrebu za cjelovitim sagledavanjem strukturne cjeline tubivstvovanja. jer bi razmatranje »tjeskobe« moralo aci na ustrb »brige«. koja je u Sein und Zeit-ukao bivstvovanje tubivstvovanja jos fundamentalniji pojam. kojem se u njegovom bivstvovanju pri »svijetu« i u su-bivstvovanju s drugima radi 0 samom najvlastitijem moci-biti [0 samoj najvlastitijoj moci bivstvovanja. Stoga se on pita: »Kako treba egzistencijalno- -ontoloski odrediti cjelovitost pokazane strukturne cjeline?« (SZ 181) Konkretnije: »moze [i uspjeti da se ta strukturna cjelina svakodnevnostishvati [zahvati] u svojoj cjelovitosti? Moie Ii se bivstvovanje tubivstvovanja jedinstveno ocrtati tako reljefno da na osnovu njega postane razumljiva jednaka izvornost pokazanih struktura zajedno s pripadnsm egzistencijalnim mogucnostima modifikacije?« (SZ 181) Put od »bivstvovanja-u-svijetu« do »brige« vodi preko »tjeskobe« (»Die Angst«). sto potpuno CXX . CXXI sene]. Moie li nam tu mozda viSe pomoci analiza onog »pojma«. Briga kao bivstvovanje tubivstvovanja Na pocetku poglavlja 0 brizi kao bivstvovanju tub ivstvovanja (»Sechstes Kapitel. vise. bolje »egzistencijala« radikojeg se Heidegger. Prosjecna svakodnevnost tubivstvovanja moee se prema tome odrediti kao propadajuci-razotkriveno [veriallend-erschlos- propalo. Prelaz od bivstvovanja-u-svijetu kao osnovnog ustrojstva tubivstvovanja ka brizi kao bivstvovanju tubivstvovanja dovoljno je obrazlozen potrebom da se prede na onaj nivo analize na kojem cemo se vise pribliziti autenticnom bivstvovanju tubivstvovanja. Tako nam analiza »subjekta« svakodnevice i svakodnevnog u-bivstvovanja mogu sarno djelomicno pomooi pri rasvjetljavanju pitanja o statusu Heideggerove anallze briganja. geworfen-entwerfende] bivstvovanje-u-svijetu.« (SZ 181) ovome sopstvobivstvovanja"u-svijetu je neaudoduse ne dskljucivo.anaLiza »bnige« (sdie Sorge«) ikao bivstvovanja tubivstvovanja? 13. No nije sasvim jasnoda . Heidegger dopusta da »fenomenalna raznolikost ustrojstva te strukturno cje1ine i njenog svakodnevnog nacina bivstvovanja mogu Iako poremetiti [verstellen] jedinstveni fenomenoloski pogled na cjelinu kao takvu« (SZ 180).

Knjiga prva A-F. Giitersloh 1968.:o~t~rbuch.Znacenja nase rijeCi »briga« u velikoj mjeri od.G. u pocetnim dijelovima. »prije s~be«. . faktici~et (die Fa_ktwtat) _ »Schon-sein-in« (»vec-biti-u«) I propadanje (das Verfallen) Ili propalost (das Verfallensein) . 2. Nedournica moze nastati prije svega zbog toga sto je egzistencijalitet ranije. Deutsches u. Wahrigov njemacki rjecnik objasnjava »Sorge« ~~o »Un~~.blvst~o. koja cini cjelovitost struktume cjeline. CXXII sti). . »sebi unaprijed«). staranje. u kojem bi ponekad jedan mogao nedostajati. a sada se odjednom pojavIjuje kao jedan od tri momenta te strukture.govaraju znacenjima njema6ke rijeci }}d~e SorgeeF' Ah ono sto Heidegger mis1i pod izrazom »die Sorge« ne poklapa se s obicnim znacenjima ~e rij~ci. Da Ii je time egzistencijalitet definitivno detroniziran sa »strukture« na »moment«..] jesu egzistencijalitet. Bangigkeit. Kummer (urn etwas oder jemanden): fu~sorge (fu. Umjesto »Existenzialitat« Heideg. 3. Matica Hrvatska. Heideggerova »briga« n~Je psiholosko stanje nego jedna egZlstenclJalno-ontoloska struktura.« (SZ 192) U ovoj u prvi mah zbunjujucoj struk~1. jeci »briga« kako ih biljefi rjecnik dviju !VIatica: »1. Zagreb. Drugim rijecima: u covjekovu bivstvovanju ispred sebe sarna. Pflege«. on CXXIII . a p~gotovo ne s onim glavnirn ukojem je »briga« Jedn? psih~losko stanje . Vidi npr. a u nekoliko mahova vee se javio i pojam »fakticiteta«.ne sarno zbog svoje naknadnosti..« (Vidi: Gerhard Wahrig. Bangigkeit. nastoJan~e. Temeljni ontuloski karakteri nabrajaju se bez mnogo obrazlaganja. u tome sto on uvijek vee jest it svijetu izrazava se moment fakticiteta (fakticno- i¥ 5. Ovome dobro odgovaraju ~acenJa nas~ n. fakticitet i propalost [Existenzialitat. Ali tek u sestom poglavlju Sein und Zeit-a oni se naknadno sastavljaju u jednu cjelovitu strukturu. a zatim svaiki od tih momenata pojedinacno specificira da bi ih najzad sazeo u jedinstvenu strukturu..OsJeCaJ nespokojstva. proglasen nazivom za ontolosku strukturu (odnosno za skup ontoloskih struktura) egzistencije. predmet brige. Pri tom najprije navodi egzistencijalitet. nego se stalno nadilazi (zakoracuje ispred sebe sarna) izrazava se moment egzistencijaliteta (egzistencijalnosti). Navedenu strukturu Heidegger razmatra i razjasnjava u paragrafu 41 posvecenom »bivstvovanju tubivstvovanja kao brizi«.« Dakle: »Biti-[BivstvovanJe]-v~c-ISp!ed-sebe-u-I-svijetu-) kao bivstvovanje-pri (unutarsvjetski susrecucem bivstvujucem. jemanden).. fig. trod oko nekoga iIi neeega.lIri Heidegger razliikuje tri »fund~ment~n~ kara~tera . a u tome sto je uvijek pri unutarsvjetskom bivstvujucem .« (SZ 191) »Fundamentalni ontoloski karakteri« koji konstituiraju cjelovitu strukturu tubivstvovanja ovdje se navode tako lezerno kao da je tu rijec 0 podsjecanju na nesto sto je vee ranije utvrdeno. Novi Sad 1967) . »se_b~ ~apnjed«. u stvari ta struktura koja ce biti znacajna za daljnje izlaganje tek se tu konstituira.»Sein bei« (»bivstvovanje pri«) (SZ 191). P. Faktizitat und Verfallensein]. Bertelsmann Lexikon-Verlag.RJecmk... jednom sirem i jednomuiem? Ne govoreci nista 0 nekoj ta:kvoj odluci.osjecaj nespokojstva ~nemIrenosh zbog nekoga ili necega (Unruhe. u tome sto on ne ostaje ono sto jest. K~er u~ et~as oder jemanden).ger cesto pise »Existenz« (s-egzistencija«}. uznemirenosti zbog nekoga l~l necega: m~sao usredsredena na izvrsenje neceg . SZ 250. iii je Heidegger odlucio da taj izraz upotrebljava u dva smisla.moment propadanja (iii propalosti).~J~ tubivstvovanja«: egzlstenclJalttet (d~7 EXlstenzwll~at) --:»Sich-vorweg« (»ispred sebe«. fakticitet i propalost kao temeljne ontoloske karaktere tubivstvovanja. ono sto zad~Je brige.:a. 328 ltd. Tu strukturu on izrazava rijecima: »Sich-vorweg-schon-sein-in-(der-Welt-) als Sein-bei (innerweltl~ch begegnendem Seienden). vise u obliku saopcenja koje se daje do znanja: »Fundamentalni ontoloski karakteri toga bivstvujuceg [fakticki egzistirajuceg tubivstvovanja . nego su prozeti izvomom povezanoscu. hrvatskosrpskoga knjiievnog jezika.Sami pojmovi »egzistenoijalnosti« i »propadanjae imali su doduse vee i u ranijem izlaganju veliko znacenje. Ova egzistencijalna odredenja ne pripadaju kao komadi u nekikompozlturn. a to sastavljanje moze izazvati neke nedoumice . Matica Srpska.

a ujedno je sudbinski povezan s bivstvovanjem unutarsvjetskog bivstvujuceg sto ga unutar svog svijeta susrece. tacnije receno »moze se s izvjesnim pravom u izvjesnim granicama shvatiti kao samo postojece CXXIV [samo predrucno. »Vorhandenheit«]« koji nije pristupaCan »u apstrahiranju od specificnih struktura tubivstvovanja. nazivamo njegoyim fakticitetom .jednostavno pise: »Briga karakterizira ne recimo sarno egzistencijaIitet odvojen od fakticiteta i propadanja. ponekadkao nestosto se podjednako razlikuje od moguceg i od nuznog. ponekad u opoziciji prema iluzornom ili zamisljenom. kao nesto (u pozitivnom i negativnom smislu) normativno. naizgled tako jednostavan Ii svima poznat. njih razlicit? Dva paragrafa kojima zavrsavasesto poglavlje ne bave se odnosom egzistencijaliteta. »Cinjerncnost fakta tubivstvovanje [Die Tatsachlichkeit des Fa:ktums Dasein]. dakle. Napominjuci da i sarno tubivstvovanje postoji »predrucno« u svijetu (»inl< der Welt vorhanden ist). u paragrafu 44 pod naslovom »Tubivstvovanje. odnosno strukturom brige kao bivstvovanja tubivstvovanja.ako se apstrahira od egzistencijalnog ustrojstva u-bivstvovanja Heidegger istice da se moze govoriti i 0 jednom drugam »tubivstvovanju vlastitom nacinu »postojanja« [vpredrucncsti«. Erschlossenheit und Wahrheit«) 0 onom sto je poznato CXXV . Pojam fakticiteta sadrzi u sebi: bivstvovanje-u-svijetu jednog »unutarsvjetskog« bivstvu[uceg.« (»EgzistencijaHtet je bitno odreden fakticitetom. Kako je fakticitet 'Sad dospio u vezu i opoziciju s egzistenoijom i propadanjem? Znaci Ii toda se egzistencija i propadanje mogu shvatiti npr. Ne znaci Ii prisustvo »propadanja« u ovoj strukturi da i ostaia dva momenta treba shvatiti kao neke modifikacije bivstvovanja s obzirom na autenticnost? Nije Ii mazda egzistencijalitet u ovoj strukturi moment autenticnog bivstvovanja.« (SZ 55-56) Ali ta 'je »cinjenicnost« cinjenice vlastitog bivstvovanja ontoloski bitno razlicita od cinjeni'cnosti postojanja netubivstvovnog bivstvujuceg. sto treba izbjegavati ili negirati? Pojam fakticiteta. kao koji svako tubivstvovanje uvijek jest. nur Vorhandenes]« . razotknivenost i istina« (»Dasein. a fakticitet reprezentant indiferentnog? Izgleda da bi se mogio argumentirati i za i protiv ove pretpostavke. Fakticitet je sarno covjeku svojstvena cinjenicnost.« SZ 192) DaIjnju zbunjenost u navedenoj troelanoj struktua'i moze izazvati sto se u njoj kao jedan od momenata javIja »propadanje« (»VerfaUen«) koje je Heidegger ranije bio uveo kao jedan ostri]! naziv za neautenticno bivstvovanje. i to tako da se to bivstvujuce moze shvatiti kao »sudbinski« povezano s bivstvovanjem bivstvujuceg koje ono susrece unutar svog vlastitog svijeta. odnosno.« (SZ 56) cinjenicnost i [akticitet po ovome nisu isto.ijec je 0 onomsto se tradicionalno nazivalo »problemom realiteta«.. Ono »faktidko« javlja se u fHozofskoj tradiciji ponekad kao nesto suprotstavljeno idealnom Hi normativnom.« Moze se cak procitati: »Existenzialdtat ist wesenhaft durch Faktizitat bestimmt. Uveden je vise usputno u ranije analiziranom paragrafu 12 gdje je rijee 0 preIiminamoj naznaci »bivstvovanja-u-svijetu«. nego obuhvaca jedinstvo ovih bivstvovnih odredenja. pripada medu najteze Heideggerove pojmove. nego sarno u njihovom prethodnom razurnijevanju. Ne poklapa Ii se tako shvaceni fakticitet u dobroj mjeri s propadanjem kao bivstvovanjem pri unutarsvjetskom bivstvujucem? Na koji je nacin tako shvaceni fakticitet povezan s egzistencijaIitetom li propadanjem i ujedno od. U paragrafu 43 pod naslovom »Tubivstvovanje.. a sastoji se u tome sto je on ujedno i bivstvovanje-u-svijetu i unutarsvjetsko bivstvujuce.« (SZ 193) Jednako kao fakticitet i propadanje egzistencijaIitet je. Tubivstvovanje razumije svoje najvlastitije bivstvovanje u smislu jednog izvjesnog »cinjenicnog postojanja« [»tatsachhlchen Vorhandenseins« ]. fakticiteta i propadanja. WeltIichkeit und Realdtat«) r. jedno »bivstvovno odredenje. svjetskost i realitet« (s-Dasein.recimo egzistencija kao ono pozitivno Ii poZeljno cemu treoa teiiti. a propadanje kao nestoIose i nepozeljno.

i to jos 0 necjelovitom. Neautenticnost oznacava jedan nacin bivstvovanja u koji se tubivstvovanje moze pomjeriti [kojem se tub ivstvovanje moze odati. Ovo »svakodnevno propadajuceIzmicanje« pred smrcu ujedno je »neautenticno bivstvovanje ka smrti« (»ein uneigentliches Sein zum Tode«. Smisao bivstvovanja Zeit-a pod naslovom (»Zweiter Abschnitt. gewisse) i neodredena (unbestimmte) mogu6nost. Odlucnost (die Entschlossenheit) je naime izuzetni. mogle su doci i na neko drugo mjesto. autenticna is tina tubivstvovanja (die eigentliche Wahrheit des Daseins. SZ 259). »Sva- kodnevno bivstvovanje ka smrti« (»das alltagliche Sein zum Tode«) predstavlja »stalno bjeianje pred njom« (seine stiindige Flucht vor ihm«. pa nije sasvim slucajno sto je jedna ad prvih knjiga 0 njegovoj filozofiji posvecena njegovoj CXXVII . odlikovani modus razotkrivenosti (Erschlossenheit) koja je pokazana kao izvorna istina (die urspriingliche Wahrheit) te je kao takva sarna najizvornija (die urspriinglichste). bitanje ususret.odlucnost (die Entschlossenheit) . »izvorni bivstvovni smisao [smisao bivstvovanja. Anticipirajuca odlucnost sarna je »najvlastitija autenticna mogucnost« odlucnosti. Seinssinn] tubivstvovanja«. prema tome. od veIikog znacenja za razumijevanje cjeline Sein und Zeit-a. »predtrcanje« (prestizanje. avo je neautentiono biv(XXVI stvovanje ka smrti najprosirenije. Covjek nije sarno bivstvovanje-u-svijetu i briga. unbeztigliche). Interpretacija tubivstvovanja kao bivstvovanja-u-svijetu i . Uprkos njihovom velikom znacenju sada ih ostavljamo po strani. Na pocetku tubivstvovanja: vremenitost drugog odjeljka »prvog dijela« Sein und »Tubivstvovanje i vremenitost« Dasein und Zeitlichkeit«) Hei- degger sazeto rezimira rezultate prethodne analize i odreduje njen domet. anticipirajuca odlucnost). zadatak ovog odjeljka. u kojem se tuhivstvovanje moze zagubiti.ka smrti kao mogucnosti autenticne egzistencije. ali ne . SZ 254). u susret hitajuca.« (SZ 259) Autenticno bivstvovanje ka srnrti takoder je »jedna egzistencijalna moguonost tubivstvovanja«. neprenosna (neodnosna. ali u koji se ono ne mora stalno i nuzno pomjerati. in die das Dasein sich verlegenkann].kao »problem istine«. ali ne neophodne na mjestu na koje su smjestene.i kao «vorlaufende Entschlossenheit« (spredtrceca«. sloboda ka smrti (Freiheit zum Tode) (SZ 266) avo' autenticno bivstvovanje ka smrti moze se oznaciti . SZ 297). To su dvije svojevrsne male raspravice 0 dva fundamentalna »problema« filozofije. kako bismo mogli bar uskrtim naznakama reci nesto i 0 pitanju: Donosi li analiza vremenitosti kao smisla bivstvovanja tubivstvovanja neka razjasnjenja za pitanja sto ih je analiza brige donekle zamrsila? 14. U njernu treba pokazati da je vremenitost ontoloski smisao brige.ne treba izvanjski povezivati s autenticnim bivstvovanjem ka smrti »predtrcanjem« (Vorlaufen). izvjesna (sigurna. Autenticno bivstvovanjeka smrti znaci preuzirnanje te moguenosti. bezuvjetna. (SZ 231-233) »Izvorna ontoloska interpretacija« tubivstvovanja ostaje. nesavladiva (uniiberholbare). a vecinom se uvijek i pomjerilo. Vorlaufen) . Pravo shvacena smrt je covjekova najvlastitija (eigenste). nego i »bivstvovanje ka smrti« (wdas Sein zum Tode«). od iluzija bezlicnog Se osiobodena. (SZ 235) Put od »brige. prestizuca.do »vremenitosti« vodi preko »srnrti«.kao brige ne moze se smatrati izvornom jer je u njoj bila rijec 0 neautenticnoni bivstvovanju tubivstvovanja. ono je strastvena. S istim pravom s kojim su umetnute na kraj sestogpoglavlja. uz veoma male modifikacije.i jedino moguce: »Neautenticnost ima za temelj rnogucu autenticnost. Ovu autentionu istinu tubivstvovanja . »izvorni ontoloski temelj egzistencijaliteta tub ivstvovanja« ~SZ 234). (SZ 260) Autenticno bivstvovanje ka smrti je bivstvovanje ka smrti kao mogucnosti autenticne egzistencije. (SZ 302) Heideggerova analiza bivstvovanja ka smrti svakako je jedan od najznacajnijih i najzanimljivijih dijelova Sein und Zeit-a.

Die Zeitlic~keit als der ontologische Sinn der Sorge« (»§ 65. ldegt] u vremenitosti. Ali Heideggeru se moze predbaciti sto nije eksplicite [ nacelno razjasnio da pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja treba shvatiti kao pitanje 0 smislu autenticnog blvstvovanja tubivstvovanja. nego je to sarno bivstvovanje. jos krace: »Vremenitost se otkriva kao smisao autenticne brige. Eine Untersuchung zu Martin Heideggers Existenzial-Ontologie. premda nema mogucnosti da je poblize razmotrimo (kao nl njegovu izuzetno znaeajnu koncep-' ciju istine kao razotkrivenosti i-odlucnosti). koje sebe razumije. No ako je to tako.« (SZ 327) IIi. Navedena kratka tezasto -ju je potcrtao sam Heidegger vrlo je odredena. Briga se dakle diferencira na autentionu i neautenticnu.koncepciji smrti. Bit svoje koncepcije 0 vremenitosti kao smislu brige Heidegger je sazeto izlozio u »§ 65.« SZ 326) Vee je u ovoj kratkoj recenici sadrlan vazan dio odgovora na pitanje koje nas je rnucilo u velikom dijelu ovog uvoda: da Ii je kod Heideggera ~ijec 0 smislu covjekovog bivstvova- 6' Adolf Sternberger. Fakticki mnogo tesce i prosirenije neautenticno bivstvovanje tubivstvovanja zasnovano je u onom autenticnom. gegliederten] strukturne cjeline brige u jedinstvu njene razvijene razudenosti?« (SZ 324) IIi krace: »Sta omogucuje bivstvovanje tubivstvovanja i time njegovu fakticku egzistenciju?« (SZ 325) Da se pitanj~ ne bi pogresno shvatilo. a pitanje 0 smislu brige je pitanje 0 smislu autenticne brige.s-Zato smo je i ovdje morali bar kratko naznaciti. Podsjetivsi najprije na ono sto je 0 znacenju pojma »smisao« (sder Sinn«) napisao u § 32. Distinkcija izmedu autenticnog i neautenticnog bivstvovanja vrijediza covjeka.Heidegger razjasnjava i smisao pitanja 0 smislu brige: »S pitanjem 0 smislu brige pita se: sta omogucuje cjelovitost razudene [rasclanjene. 154 S. CXXVIII nja uopce ili njega zanima smisao autenticnog covjekovog bivstvovanja. ne zn~i Ii to da bivstvujuce uopce treba misliti prema moIX Bltak i vrijeme CXXIX . pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja kojim se bavi Heidegger u objavljenom djelu Sein und Zeit-a zapravo je pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. Autentleno i neautenticno bivstvovanje nisu dvije samostalno postojece stvari. on posebno upozorava: »Smisao bivstvovanja tubivstvovanja nije neko slobodnolebdece drugo niti nesto »izvanjsko« njemu samom. Drugim rijecima. ne treba Ii i pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce shvatiti kao pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja uopce? Pitanje se u prvi mah moze ueiniti apsurdno. No ako je pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja zapravo pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. Der Verstandene Tad. niH postoji neko bivstvovanje uopce nezavisno od modusa autenticnosti i neautenticnosti (i eventualno indiferentnosti). 1934. Stoga razumijevanje smisla autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja omogucuje razumijevanje i (da se izrazimo malo nehajdegerovskj) kritiku neautenticnog bivstvovanja tub ivstvovanja.a sto bi 1nace vrijedilo i posebno analizirati . ali ne i za ne-ljudsko (netubivstvovno) bivstvujuce. Vremenitost kao ontoloski smisao brige«). u sklopu analize razumijevanja i interpretacije (Verstehen und Auslegung) . Vremenitost je smisao autenticne brige. artikulirane. Leipzig. Time ne ielimo optuziti Heideggera da je najavljujuci odgovor na pitanje 0 smislu (svakog) bivstvovanja tubivstvovanja dao odgovor na samo dio pitanja (na pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja) ostavljajuci po strani drugi dio (pitanje 0 neautenticnom bivstvovanju tubivstvovanja i 0 bivstvovanju tubivstvovanja uopce). Ali Heidegger se odlucio da svu analizu izvede na tri glavna nivoa pa je tako i analiza bivstvovanja ka smrti ukljucena u analizu smisla bivstvovanja kao vremenitosti.« (SZ 325) Odgovor na svoje glavno pitanje 0 covjeku Heidegger kratko Izrazava slijedecim rijecima: »Izvorno jedinstvo strukture brige jest [lezi. Spomenut cemo sarno da se ta analiza smrti s dosta razloga mogla j formalno dzdvojiti u zaseban nivo izmedu »bri~e« i »vremenitosti«.« (»Zeitlichkeit enthiillt sich als der Sinn der eigentlichen Sorge. pa je ne treba prenositi ni na bivstvovanje uopce.

« (SZ 328) Tradicionalno sesmatra Ida vrijeme ima tri dimenzije (sadasnjost. »Ankunft« (sdolazak«).ture ne nazivaju »dimenzijama« nego »ekstazama« (Cirne se izrazava i naglasava njihovo principijelno drukcije shvacanje) .delu netubivstvovnog bivstvujuceg. Sarno Zigom autenticnosti ovjerena vremenitost moze kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja ~temeljJti bivstvovanje i. sondern zeitigtsioh.njivica u kamenjaru«. Buducnost (die Zukunft) je »die Kunft. Priredio R. Maixner. Primarni jenomen izvorne i autenticne vremenitosti je buducnost. (SZ 329) Razjasnjavajuci ovu tezu.« (»Sie ist nicht. Hrvatskosrpsko-francuski riecnik. Smisao je (autentienog) bivstvovanja tubivstvovanja dakle autenticna vremenitost. Maixner. i to tako da ona buduci bila [kiinftig gewesen] tek budi sadasnjost [suvremenost. npr. njemacki je »zeitigen« preuzet iz obicnog njemackog jezika u kojem znaoi "ciniti (pomagati) da nesto sazrije« »proizvoditi«. »Ablkunft« (»porijeklo«: »sporazum«). No ako je smisao bivstvovanja tubivstvovanja vremenitost i ako je vrijeme horizont svakog razumijevanja bivstvovanja uopce. SZ 325). a ne po modelu tubivstvovanja (covjeka)? I moze li se u tom slucaju tvrditi (sto je jedna odglavnih Heideggerovih teza) da put ka razumijevanju smisla bivstvovanja uopce vodi preko jrazumijevanja smisla (autenticnog) bivstvovanja tubivstvovanja? Smisao je (autenticnog) bivstvovanja tubivstvovanja vremenitost. prisutnost. M.. 1960). Novinarsko izdavacko poduzece. »in63 Za razliku od umjetne Heideggerove rijeci »die Kunft«. bila bi nesto bivstvujuce i njeno bi razumijevanje pretpostavljalo razumijevanje ideje bivstvovanja i onoga »jest«. No sta je vremenitost? Po Heideggeru to je pitanje pogresno postavljeno. . kalko se to ~esto shvaca. »Die Kunjt« (izvedeno od glagola »kommen«. neko »sada«. koji je izmisljen za potrebe prevodenja Heideggera. Gegenwart]. onda se vremenitost ne moze obj~javati pomocu bivstvovanja. Heidegger ~e: »Izvorna i autenticna vremen1tost vremenuje se iz autentiene budu6nosti. nego se vremenuje: »Vremenitost uopce »nije« nikakvo bivstvujuce. Buducnost za njega nije. sadasnjost (suvremenost. u krajnjoj Iiniji.« (!SZ 329) Kako vidimo. To takoder nije slucajno nego naznaka »da buducnosti u ekstatiokom jedinstvu iz62 Za razliku od naseg glagola »vremenovatie. Gegenwart). Ovi omogucuju raznolikost modusa bivstvovanja tubivstvovanja. a znadi ~skrCeno mjesto«. Dayre. a primarnom dimenzijom vremena smatra se sadasnjost. Deanovic R. jer kad bi se za nju moglo reci da »jest«. bjlost.« SZ 328). Heideggerova je vremenitost takoder troclana struktura s time sto se clanovi te stru. »proslost« (»Vergangenheit«) je preimenovana u »bilost« (»Gewesenheit«).ije: »Vremenitost vremenuje [zeitigt62]. a pri na:brajanju se uvijek javlja redoslijed: buducnost. Ne moie se pitatista vremenitost jest. iAutenticnost se tako pokazuje kao vrhovni tribunal pod Ciju jurisdikciju potpada Cak i wemenitost. distinlkcija izmedu autentjenosti i neautentiCnosti pnimjenjuje se ne samo na bivstvovanje nego ina vremenitost (koja nijeni bivstvujuce ni bivstvovanje. Konkre1m. »laz« je ri:jee naseg obicnog jezika. Zagreb. »doci«) u njemackom obicnom jeziku javlja se samo uelozenlcama kao sto su. sve bivstvujuce. in der das Dasein in seinem eigensten Seinkonnen auf sich zukommt« (sonaj laz63 u kojem tubivstvovanje u svom najvlastitijem moci-biti k sebi pridolazie. Vremenitost nije.k. II dopunjeno izdanje. Ona nije nego se vremenuje. proslost i buducnost). i to moguce nacine sebe same. »otvor u ogradi« (vidi J. nego ce tek jednom biti. »izazivati« vorne j autenticne vremenitosti pripada prvenstvo«. U 6ijim je rukama taj konacni zig? MaZe Ii razIika izmedu autenticnosti i neautentienostl kojoj se podvrgava i sarna vremenitost biti zasnovana u toj istoj vremenitosti? Heidegger se trudi da sto jasnije razgraniei tri ekslaze vremenitosti od triju tradicionalnih dimenzija vremena. cxxx CXXXI . »Auskunft« (sobavjestenje«.sto takoder ima principijelne razloge. prije svega temeljnu moguenost autenticne i neautentlcne egzistencije. koje joS nije postalo zbiljsko. nego smisao bivstvovanja) i njene ekstaze.

odnosno suvremenost.don~si. nastrojenost. Ono vec-biti-u .« (SZ 327) Drugim rijecima: u osnovi je egzistencijaliteta (odnosno egzistencije) . No upravo na toj toed ovaj se uvod m~a zaustavitl. medu ostalim. objelodanjuje se u bilosti. prispijevanje samom sebi.Nes~o ~a1j~ o~ ovog uvoda u tom su pogledu otisli neki mojr vec objavljeni radovi (podaci 0 njima mogu se naci u priIozeno] bibliografiji »Heidegger u Jugoslaviji«). »Auf jemanden zukommen« znaci »uputiti se prema nekom«. odnosno bilost. nego pnje svega (kao sto je vee receno) d~ potakne na njegovo Citanje i samostalno razmisljanje 0 njemu. a u tim ga analizama ne mozemo pratiti. Tako npr. To. ni napose dlSkuSIJU 0 nekim spormm terminima. Heidegger sada viSe ne govori 0 tri strukturna momenta razotkrivenosti (nastrojenost. 67 ~ije svrha OV?g uv?da ni da pokus~ zakljuciti diskusiju o na~lI~u pr~voc1enJa ~eldegge~a (na nas jezik i uopce) . no u razmatranje tih ekstaza ovdje ne mozemo uci. premda one donose mnoge zanimljive.. a ponekad i iznenadujuce momente. . Bivstvovanje pri .65 ' 15". omogu6uje se u suvremenovanju. razumijevanje i govor) nego 0' cetiri.« Njegova svrha nije da definitivnim oCJenam~ zavrsi diskus~1u 0 djelu jos prije nego sto je ono procitano. odrfanom n~ kursu »Marxlsmus und Existenzphilosophie« u Interuniverzltetskom centru za postdiplomski studij u Dubrovniku aprila 1984. »pri6i (ili doci) nekom«. pri . Na slican nacin Heidegger vremenski interpretira sve naprijed analizirane strukture.Covjek i povijest kod Heid~ggera«. govor). koja je u biti nepovijesna i u kOJoJ ekstaza proslosti odnosi prevagu nad buducnoscu udarajuci joj svoj peeat. propadanje.eemu se cetvrti moment (govor) tretira kao artikulacija prethodnatri. Ali »jemandem zukommen« znaci takoder »pripadati nekom«. nego tu tezu potkrepIjuje detaljnim analizama. ~." Nije stvar autora da sudi koliko ovaj uvod tu svrhu moze da ispuni. odnosno razotkrivenosti. propadanje sa sadasnjoscu. u najvlastitije bivstvovne mogu6nosti koje covjeku peipadajuz' Heidegger ne ostaje sarno pri tvrdnji da je prvobitno jedinstvo brige 0 vremenitosti. pokazu[uci vremenitost u-bivstvovanja. No nadam se da uvod moze biti poticaj i za diskusiju 0 tim pitanjima. Najkraci rezime tih analiza glasi: »Ono ispred-sebe temelji se u buducnosti.formacija«)..buducnost.. Heidegger povezuje razumijevanje s buducnoscu. Razmatrajuci odnos ovih konstitutivnih momenata razotkrivenosti prema vremenskim ekstazarna. znac] da se mijenja odnos medu momentima razotkrivenosti. koji se sada nabrajaju i drukcijim redom (razurnijevanje. CXXXII . u osnovi fakticiteta . Heideggero~a .proslost. ss 0 tome sam opsirnije govorio u svom zasad neobjavljenom predavanju ". jer razumijevanje kao moment buducnosti sad dobija prednost pred drugim momentima (napose i pre64 Na slican nacln razjasnjava Heidegger sbilost« (»Gewesenheit«) i »sadasnjost« (»Gegenwart«). a u osnovi propadanja (odnosno propaI. »Herkunft« (sdolazak«: »porijeklo«) i s1. No naJve~e lzne~~denJe .Zavrsna primjedba umjesto zakljucka S ovim UV?doI? ~ad smo stigli do tocke gdje bi trebalo zapoceti kriticko razmatranje Sein und Zeit-a u njegovoj (krnjoj) cjelovitosti s ciljern da se odredi njegovo mjesto ~ povijesti filozofije i njegovo znacenje za suvremenu rmsao. kako se cini.analiza povtjesnostt.osti) sadasnjost.. Prema svemu sudeci Heidegger sugerira da buducnost treba shvatiti kao dolazenje. rna nastrojenosti koj~j je ranije pripadalo prvenstvo). nastrojenost s biloscu.

Aranitoui/ HEIDEGGl::R U ]UGOSLAVI]I (1937 . .1984) Bibliografija prevoda djela i clanaka Martina Heideggera u Jugoslaviji sa literaturom o njegovom djelu.Dobrilo .

Zbirka: »Misel in cas« * V!sebina: Kaj je metajizika? [Was list Metaphysik?. 80 Biblioteka izabranih eseja. . ' 2. OBITI UMJETNOSTI. str.I. 3. Frankfurt am Main. Pariz [Iz knj. str. . Pogovor [»Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti«]: Darrilo Pejovic. Stuttgart.die Philosophie? GUnter Neske Verlag. Vittorio Klostermann. Bern 1954]. 1962]: . Ill. Philipp Reolam. Preveo: Boris Hudoletnjak. GUnter Neske Verlag. Izbral in uvodno razpravo [Heidegger . !Pfullingen 1962] Kaj je to . . 8 0 CX. Ljubljana 1967. 1961] . Prevedel: Ivan Urbaneic.Cankarjeva zalozba. .0 »Humanizmu«. Pia tons Lehre von der Wahrheit.Tehnika in preobrat [Die Technik und die Kehre. 1950].BUjeske autora.Prijevod nekih termina. Zagreb 1969.»mislec biti«]: Boris Majer.0 bistvu resnice [Vom Wesen der Wahrheit. * Saddaj: Izvor umjetniekog djela. [Naslov originala: Martin Heidegger: DER URSPRUNG DES KUNSTWERKES. str.XXVII . »Mladost«. IZBRANE RAZPRAVE. Frankfurt aiM.Napomena prevodilaca. . Preveli: Danilo Pejovic i Danko Grlic. PQSEBNA IZDANJA 1. Izvir umetni§kega deta [Der Ursprung des Kunstwerkes. Zagreb 1959. 1955] . Verlag Vittorio Klostermann. pismo Jeanu Beaufretu.jitozofija? [Qu'est-ce que la philosophie? Was jist dais . DOBA SLIKE SVIJETA. Prilozi.Pogovor (Danilo Pejoyic). Beseda prevajatca. Pfullingen 1963]. Francke Verlag. Frankfurt aiM. 171. Studentski centar SveuciliSta u Zagrebu. 413. Cemu pjesnici? . Vittorio Klostermann. WOZU DICHTER? Iz knjige: HOLZWEGE.

Opusoula 1. 1965]. :t.. pesniekt stanuje eovek . . [Pjesme].Centar za drustvene djelatnosti RK SOH Zagreb. Iz zbirke »Holzwege«. Vier>te Auflage 1963. Branko Despot. dritte unveranderte Auflage. 79. 226. Iz: Die Technik und die Kehre. 1972. GUnther Neske. Pogovor (Branko Despot) 6. 9. . .Bilje!lka prevodioca. 1963]. Cemu pjesnici? Preveo: Danko Grlie. [U !ltampi] II. Gunther Neske Pfullingen]. Prijevod: Zvonimir Mrkonjie.Novi Sad. Kolo prvo.Studentski centar Sveucili!ita u Zagrebu. 8° Biblioteka Zodijak. . Knjizevna zajednica Novog Sada.. 32. Neske Verlag. 1982.Helderldn i suMina poezije. Knj. CXXXVIII 7. Zbirka »Misel in cas«. Spremna beseda [»Bistvo nihilizma kot bistvo metafizikec]: Ivan Urbancic. str. Heideggera i E. U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA. 982-989. PfuLllingen]. Zagreb 1958. CXXXIX . Sto .Cankarjeva zalozba v Ljubljani. Preveli: Ivan Salel!ic. 14. 306. Taka. [Nietzsches Wort :tGott ist <tote] Bilje!ika autora.Stvar. Ljubljana 1971.Nacelo identiteta.Beograd.Pitanje 0 tehnici [!Die Frage nach der Technik.MoguCnosti. 193-247)].Gradenje. Vittorio Klostermann. c Jezik. 8° * Saddaj: Iz iskustva mi§J. (Vidokrug Martina Hei:deggera)«]: Branam Despot. 369. Preveo: Vanja Sutlic. Pogovor [»9to jest pitanje. Knj. Zagreb 1958. 1969] . Hajdegerov odnos prema metafizici«]: Milan Damnjanovle. Preveo: Vanja Sutltc. !Prevod 'i predgovor [»Kant i Heidegger iIi o konaenost]. Iz dela: Die Technik und die Kehre..a i teologij'a [philosophie und Theologie. VAGA I TIJEK. . Prevedel: Ivan Urbancic. Max Niemeyer Verlag. Okret [Die Kehre. 10. [Naslov originala: Martin Heidegger: DER EUROpAISCHE NIHILISMUS. KANT I PROBLEM METAFIZlKE. str.Rec. • Saddaj: Doba slike svijeta. POLJSKA STAZA. Pfullingen 1967] 5. 13. :tMladash. .Put ka jeziku. Iz spisa »Sto je to metafizika«. Vittorio Klostermann. STUDIJE I CLANCI. Preveo: Vlasbimlr Dakovic. Archives de philosophie. 12. MISLJ'ENJE I PEVANJE. Phanomenologie und Theologie.] Filozofi. 175. stanovanje. [Naslov orlginala: Martin Heidegger: KANT UND DAS !PROBLEM DER METAPHYSIK.torio Klostermann. . Opuscula 1.adfiec. IZ ISKUSTVA MISLJENJA. ODLOMCI IZ DELA 11. Predgovor [i»Biee i istina. 69-104 i S.e to »filozojija. str. . . 1976. 369. :tNolit«. str. Skica za istrazivanje problema vremena kod Kanta«]: Milutin Stanisavac. Onto-<teolollko ustrojstvo metarfizike. str. 254. Preveo: Vanja Sutlic. Marijan Cipra. str. 1966]. 39. :tMatica hrvatskae. 370. UVOD U HEIDEGGERA.[Naslov orlginala: Martin Heidegger: HOLZWEGE. Beograd. mi!lljenje. Auflage. Vaga i tijek.die Philosophie? Giinther Neske Pfullingen. U: AlNTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA. Josip Brkie. 1984. 4. Iz pdsma »0 humanizmu«. U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA. FraIllkfurt am Main.«? [Was ist das . Sv. 8° lBiblioteka Centra. [Die Zeit des Weltbildes].jenja. str. Edioija: Pogled u suvremenost.I. Frankfurt aiM. :tMatica brvatskae. 8. Jean Beaufret: Rugovor pod kestenom.Bibliografska bilje!ika. Frankl1iurt am Main. Zagreb 1958. Parts.hrung in die Metaphysik von Martin Heidegger. . . Velika edicija »IIdejac. • Sadr!aj: Prevladavanje metafizike. Beograd 1'9'76. 3. .e metafizik4? [Was ist Metaphysik? siebte Auflage. »Matica hrvatskae. [Naslov oriiginala: Einfii.»Vuk Kar. . Izabrao i preveo: Bofidar Zec. Cassirera. .str.(S. Ttibingen.. Nietzscheova rijel!::tBog je mrtave. . • Sadriaj: Sto . 4. Sa davoskim saop!ltenjem i d1skusijom izmedu M. EVROPSKI NIHILIZEM. Vi1. str. 12. 8° Blblioteka: SazveZ4a. 147. 1979. . [uillet-septembre. V/1958. UVOD U METAFlZoIKU.

38.Telegram. 11-12. 1963.Uj Symposion.st. [Iz: Uber den Humanismus] 19. . 208-219]. U redakciji Gaetana Pikona. Filozof d treci rajh. XXVIII 1972. Pismo 0 humanizmu. IV). " [Prevod §§ 42-43 iz dela: Kant und das Problem der Metaphysik.Stevanovic: FILOZOFIJA. XIX/1973. 6. Herrneneutieka sltuacija. Tiib1ngen.1973. »Kosmos«. 84-88. Niemeyer Verlag. Prevedel: Plrlmoz) Kozak. Pesma. Prevedel: Prlmoz Kozak.Telegram. 285-291. [Iz: Fontaine. str. Preveo: MilutLn Stanisavac. Fenomenologijska metoda. . Odlomak. 513-529. Prevela: Jelena Matic. 37. 22. Corbin. 1980-1990. 24. U redakciji Gaetana Pikona. 21. 35. 28. Hegelov pojam Iskustva. . 10.Gledista. 580582. 1971. str. Prevedel: Ivan Urbaneie. 39. 0 biti istlne. . X11I/1972. XV1I1961. VII). [Iz: »Holzwege«.Uj Symposion. [Prevod § 32.Problemi. . predgovor i komentari: Milan Damnjanovlc. 11111965. 74-83. 34. CXL 31. Odlomak.29. II196O---Q1.Problemi ViII/1'969 81-82 671---674. 1/1970. M. 10. XXXViII!1973. str. 1172-1184. 63] 17. »Nolit«. VII). Razumevanje i izlaganje. 26. (3. . Preveo: Jovica Acin. S. Ideje. Izbor. 49-101. Preveo: Vlastimir Dakovie. 1957]. 20. Preveo: Vlastimir Dakovic. Hdlderlrn i bit pjesnistva. paragraf 82. 59. Sta je metafizika? Prevela: Dobrila Stosic. 41. 269-281. 1963] 29. V/1976. Preveo: Josip Brkic. 11111962-63.Problemi. 4. 1315-1319. 155-178. 11. Prevedel: Ivan Urbancie. Nietzsche. kol. Izvir urnetniskega dela. I. XIXI. S. 89-93. 486-492. H. knj.7-39]. Preveo: Boris Hudoletnjak. XXIV/1978. Delo. 44. Preveo: Boris Hudoletnjak. 25. X/1969.Forum. Kaj je to filozofija? Prevedel: Ivan Urbaneie.Uj Symposion. 481. 36. 481. (18. [Qu'est-ce que la metaphysique? Franc. [Pjesma].15. 421-441. IV. 308309. U: Zajecaranovic . Beograd 1960. 45.Studentski list. Bit in cas. str. IV/1972. S. Verstehen und Auslegung iz: Sein und Zeit. U zbomiku: FENOMENOLOGIJA. 18. 7-8. Doba podobe sveta. 1972. 2. Odlomak. 18. LV. Preveo: DaniIo Pejovic. 481. 236. 148-153]. Problemi. Tiibingen. 11/1961-62.Telegram. 23. 5-6. (18. Zehnte. 350--351. 41. 867-883. Perspektive. Preveo: Danilo Pejovic. 6. 481. unveranderte Auflage. 171. Tiibingen. Preveo: Dusan Travar. Preveo: Vlastimir Dakovic. Uvod u metafiziku. 61. Xl1969. [Iz dela: Sein und Zeit. Protiv »humanizma«. . 20. [Iz knjige: Zur Sache des Denkens] Odredba covekove egzistencije. . Iz pisma »0 humanizmu«. whitt in svetnega casa ot Hegelovega dojetja med easom in duhom.Knjizevna ree. 1971. 4-5. Metafizika prisutnog bitka (ljudske egzistencije) kao fundamentalna ontologija. 474-486. Preveo: I. 10. . Kaj je metafizika. Les Essais. Iz Iskustva misljenja. 30. str. 33. 1971. VII). 22. (18. VII). Polja. 613-626. prev. Egzistencijalna skica nekog pravog bivanja do smrti. 4Q---41. 32. Perspektive. . Preveo: Jovica Acin. Beograd 1975. Kraj filozofije i zadaca miSljenja. . (4. . Izvir umetniskega dela. Frankfurt am Main. X11969. Preveo: Jovica Aein. GalHmard. Preveo: Milan Damnjanovic. 5. IV11960. Pitanja. " . Telegram. IV). X/1969. 95-135. br. 39. Frankfurt am Main. S. 9. VI! 1968. Beograd 1973. XIX/1973. 10-11. Perspektive. 10. Razmejitev eksistencionalno-ontoloske sovisnosti easovnosti. 43. [Prevod § 7 iz dela: Sein und Zeit. 361-369. 40. kni. IX. Preveo: Milovan Boskovic. 14-16. 1951. A humanizmrusr6l. Delo. . . 42. CXLI . U: PANORAMA SAVREMENIH !DEJA. 1938] 16. Beograd 1960. U: PANORAMA SAVREMENIH IDEJA. (18. Zweite A1lIflage. U zborniku: SAVREMENA FILOZOFIJA »Rad« Beograd 1970. »Kosmos«. Nietzscheova rijec: Bog je mrtav. 0 humanizmu. 116--144.Knjizevnost. Moj put u fenomenologiju. Let es ida. Polja. Preveo: Bozldar Zec. Prevedel: Primos Kozak. 72-76.' 1965. 27. Student. Preveo: Zvonimir Mrkonjic.

. 125-131. 289-331. Opustenost. LXXII. . Heidegger und C. Seminar u Le Thoro. 10. Priredio: Kasim Prohie. Preveo: Ivan N. 61. miSljenje.Gradae.: Tragisehe Existenz. LITERATURA 0 MARTINU HEIDEGGERU 1937 62. Inauguralna disertacija. Paris. ['Prilkaz knjige: Alfred Delp S. Stanovanje. 444459. I. . Ill. Preveo: BozLdar Zec. 1978. II. . [Iz: Gelassenhelt. Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnic. 75-86. 142145. 7-31]. CXLIll . 5-14]. Iknj. Verlag V. 114-133. 128 Seiten. XXIV/1978. II. [Vidi odeljke: HI. H.. Odlomei lz dela. Buber.Nova revija.Philosophia (Beograd). 1951]. U k!njizi: UVOD U iNIETZSCHEA. . XXVIII/1982. 1903-1918.Polia. [Iz knjige: »Die Grundprobleme der Phitnomenologie«. 50. Sarajevo. XXV/1979. 19-25. 1977..Philosophia (Beograd). 0 humanizmu. Schmidt. [Das Ende der Philosophie und die Aufabe des Denkens]. str.1-4. . XXXVl/1981. 1978. 59. Zagreb 1979. 3-4. Klostermann. Pfulllngen. Knjizevna ret. 54. 35-36. Preveo: Jovica Acin. »Veseldn Masle~a«.Dijalog. Zagreb. IV. Nietzscheova metafizika. Die Negation der allgemeinen »Menschheit« bei Scheler. 1976. 84 str.Theoria. Gradnja. Skolska knjiga. Priredio i preveo: Sime Vranic. 1160-1170. Preveo: Miroslav ProkopijeV'ic. Marlin: Die Verwirklichung des Menschen. X/1980. 1II/1938. SLOBODA.Owith. J. 1975]. . Preveli: Marina Mihailovic i SlaVOmiT AIIltOlllijevic. [Iz: Vber den Humanismus.U: SUVREMENA FILOZOFIJA ZAIPADA. XXV. 111/1938. [Iz dela: Vortritge und Au/sittze. 9-26]. Stvar.U knjizi Borisa Kalina: POVIJEST FILOZOFIJE sa odabranim tekstovima filozofa. Filozofija i pogled na svet. 1967] 53. Preveo: T. .U zborniku: CEMU JOS FILOZOFIJA. {VIII. Pfullingen. Herdersche Verlagsanstalt. 1982. 370-373. Centar za kulturnu djelatnost SSOZagreb. Kordie. Centar za kulturnu djelatnost SSO. 282-283. . Sta je metafizika? Prevela: Nada Gadanski. 167-178. 48. 1938 63. Pismo Jeanu Beaufretu. Gradenje.] 1942 65. . B]. Pandiic Vladimir fra Krurno: Problem istine u /ilozofiji MARTINA HEIDEGGERA. str. Ljubljana 1942. 60. Frankfurt am Main. IX/1980. 1311-1316. 47. MOGUCNOST. Zagreb 1980. 1-4. 1978. str.Knjizevnost. Freiburg i. II). Preveo: Dariilo Pejovie. Hrestomatiia etitkih tekstova. 12. . Mi~ljenje. Schoeps. . VII/1980. 138. Kraj filozo£ije i zadaca mi~ljenja. Preveo: Josip BI1kic. 11/1983. 1967] 51. Poljski put. Pfullingen. kn]. 4. 11/1937. 232-233. 7-8. [Iz dela: Vortritge und Au/sittze. str. 1975. 52. 1982. 55. Evropski nfhlhzam. 2IDr Antropologle Martin Heideggers. 56. 5. S. 10-11. Preveo: Bozidar Zec. str.Liea. Pismo 0 humanizmu. (10. 49. Der Ersatz der allgemeinen Menschheit bei Scheler. 3-4. Hans-Joachim: Tragische Enstenz. S. Pfullingen. Karl: Die Einheit und die Verschiedenheit der Menschen. stanovanje. 0 bLU istine. »Na1cladni zavod Matice hrvatske«. . XXViI1I. Frankfurt am Main. 58-70.Vidiei. Put ka jeziku. 201-223. 64. str.Polia. Zur Philosophie Martin Heideggers. 1. CXLII 58. 269-284. Bemerkungen zu einem Buch tiber die Philosophie Marlin Heideggers.Philosophia (Beograd). Delo. Pojam filozofije. Heidegger und Schmidt. . Neske Verlag. [Iz dela: Unterweges zur Spraehe. U zborniku: EGZISTENCIJA. Preveo: Danilo Pejovle. Preveo: Vlastimir Dakovie. 1979.46. 332-333. 57. 1213. 289-308. Preveo: Sime Vranlc. Preveo: Bozidar Zec. [Iz dela: Der europitische Nihilismus.

7--8. str. Sutlie. Pandzic P. (14. 5-6. . 15~ 1951 69. 1942. F(rance): Nova disertacija iz filozofije. 395-413.»Cankarjeva zalozbae. 3. Raspudic. 6. Danilo: Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti. str. Marijan: Egzistencijalizam. 58-105. [0 Heideggerovom shvatanju umetnosti] 75. . 66. 1. 0111959. Milan: Ontoloski problem u savremenoj estetici. IV/1958. Nedeljkovie. str.Republika. V/1958. 25-79. (»Mladost«.Mogucnosti. str.Delo. Badrov. Slovenec. 155-157. Preve1i: Danilo Pejovle i Danko Grlie. Danko: Biljeska 0 piscu [Martinu Heideggeru]. 179-190. . Dr phil. Dusan: Martin Hajdeger. 7--8. Zarko: Heidegger obnavlja ontolosku estetiku. LIVI . 85.Filo%ofija. 7--8. 2919. EGZISTENCIJALIZAM I DEKADENCIJA. XIV/1958. 171. 58. 79. G(ajo): Heideggerov uvod u filozofiju. 639. 1957. 2ivot. 2. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Ljubljana 1942. Damnjanovie. Ljubljana 1960. 10. . 1960 86. [Vidi: Hajdegerovo gledi§te (103-105)] 82. Heideggerovo mi§ljenje bitka i Pregled. Sutlie. . Pandzic Vladimir ira Kruno: Problem istine u filozofiji Martina Heideggera. Kruno: Problem istine u filozofiji Martina Heideggera. 11-12. Vanja: Martin Heidegger. Veber.br. »Mladost«.1943 65a. 988-989. 84. . -Filozofija.Novi list. XIV/1958. Nova rfilozofska rasprava. Jaspersa. . Dr phil. Sutlie.Pogovor lmjizi Martina Heideggera: 0 BITI UMJETNOSTI.Republika. . Zagreb 1959. Pejovie. 12. Danilo: Razgovor s Martinom Heideggerom. . Vanja: Martin Heidegger. P. Beograd 1952. »Matica hrvatska«. X1/1959. 1953]. 21-47. [Isto u: Hrvatsko pravo (Mostar). Zagreb 1959). Zagreb. Zarko: Heldegger 0 umjetnosti. 1958. Matica hrvatska.: Egzistencijalizam K. str. 1958 74. X Bitak i vrijeme CXLV 1954 71.Prisutnosti. str.Pregled. Zagreb. 68. str. 1959 80. Petrovic. 439--453. . 84. str. . 83. TkaiCic. Gyorgy: RAZKROJ UMA. V1I1950. Vanja: Egzistencijalisticka filozofija Martina Hei:deggera. 2. Tiibingen. Sartra. Sutlic.U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOV A.U kinjizi: Rudi Supek. X/1954. 111/1959. 9. 7]. LXX1I1943. 87. . 1951. 28-29. Supek. 14. XI). 76. 77. Narodni list. 84-101. in 1956 72. Zareb 1958. (Kierkegaard Heidegger Sartre). Martin Hajdeger: 0 biti umje1nosti. B(onifac): Ateisti~ki egzistencijalizam (Heidegger . Vidovie. CXLIV Politika.br. Damnianovie. 11/1943. Milan: Prevod Hajdegera. Pejovlc. 697-701. 343. 99-108. [Povodom knjige Martina Heideggera: Einfiihrung die Met:aphysik. Vanja: Martin »sudbina Zapada«. M. Lukacs. X). Damnjanovle. S(utlic). 559-565.Republika. VlII/1959. Rudi: Savremeni egztstencijalizarn: Heidegger i Sartre. Jeremie. 1957 73. . (27. 1-4. 81. 127-128. Prevedel: Taras Kermauner. (Doktorska disertacija).Pregled.Dobri pastir.Sartre). X1I1959. 1950 67. 9. Vl11I1956. 7. Milan: 0 umetnleko] i logi&oj istini. . 31~19. 11111943. . Vidovie. Pejovic. Tiibingen. 1952 70. Dragan M.U knjizi: SAVREMENA FILOZOFIJA ZAPADA. Gr lic. 1950. Hajdegera i Z. . 1957. G. V(anja): Martin Heidegger: Bitak i vrijeme. Ljubljana. Danilo: Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti. X/1960. Pot iracionalizma od Schellinga do Hitlerja. 78.

Lukacs. . VlI/1961. 1965 101. Stegmiler. 1. Heidegger Revaj Na§e teme. 89. 221-228. metoda in pomen filozofije Martina Heideggerja. 496-497. U redakciji Gaetana Pikona. Urbancil:. 1961 92. 4. Na§i r«zgledi. 11-39. XII/1963. Beograd 1960. 1962 94. Beograd 1966. Gyorgy: RAZARANJE UMA. Majer. CXLVII . VI. knj. 78. Miladin: Martin Hajdeger. . 7Q------. . 111/1966. CXLVI 1966 102. str. PeSic~lubovic. 117. Roze: Martin Heidegger. .Problemi. 100. IV/1966. 1963 98. 151-184. 60-87. 563-585. 4. Pejovic. [0 Heideggeru str. Boris: Heidegger »mislec blti«. Zoran: Allemann Beda: "Holderlin und Heidegger«. Martin Hajdeger. IV/1967. (Heidegger i Sartre).Od.a in praksa.Praxis. 1(4. Jaspers). 88a. 1. 21. Prevela: Dobrila Stosic. Preveo: Milan Damnjanovie. Beograd 1962. XXXIII. Petrovic. Abdulah: Martin Heidegger i problem destrukcije metafizil:kesudbine l:ovjEika. 2ivotic. Ptrhnoz): Ob Heideggerjevi razpravi Doba podobe sveta. 161-196. .Filozofijo. . str. 15-32. 95. • Vidi odeljak: Problem logosa u interpretaciji Martina Heideggera (57-62). Petrovic. Danilo: Martin Heidegger. Ivan: Predmet. »Nolitc. Branko: Problem logosa u greko] filozofiji. . VoIfgang: Egzistencijalna ontologija. XI). str. Zagorka: Hajdegerovo shvatanje lil:nosti.Savremene filozofske teme. . Gajo: Marx. Kajoa.U knjizi: PRAGMATIZAM I SAVREMENA FILOZOFIJA. 104.Filozo/ija. Glusl:evic. . 1.473. 3-18. Miladin: Fenomenoloska metoda u filozofiji egzistencije. IV/1965.~No1itc. 90. . 9Q------. Bosnjak. Beograd 1966.Knji~evnost. 1963. Sarl:evic. .193. 105.fundamentalne ontologije. 103-114. 1. Rudolf. 5. 6. .Filozojija. knj.Putevi. 96. I/1960-61. Filozofija zivota »relativne stabilizacije« (Seler). 2ivotic. Korac.1. 1962.ek. 2. Abdulah: Govor vrijeme svijet kao bit l:ovjeka. Zagorka: EgzistencijaMstil:ka ontologija l:oveka. IX. XV/1962. Pepeljava sreda parazitslkog subiektavlzma (Hajdeger i Jaspers). Veljko: Problemi i stremljenja savremene gradanske filozofije. XVI/1961. Branko: Ob vprasanju Heideggerja prt nas in za nas. 99. Martin Heidegger i bit modernog tehniziranja svijeta.»Kultura«. VI: Pepelnlena sreda parazitskega subjektivizma (Heidegger. * Vidi odeljke: V. IV/1960. . »Kosmos«. 93. . 37-38.Perspektive. Preveo: Vlastimir Dakovic. Beograd 1966. Korac. 88. Sarl:evic. Teori. str. Put iracionalizma od Seltnga do Hitlera. Petrovic. Gajo: Hajdeger i problem . 1559-1572. [Vcidiodeljak: Martin Hajdeger (69-75)]. Veljko: Fenomenologija bezzavil:ajnosti Martina Hajdegera. 509-512. U: PANORAMA SAVREMENIH !DEJA. Forum. str. IV/1960. 1. I/ 1964. 43-62. 112-113. 46Q------. 91. »Nolitc. 11-12. 16Q------. 103.• Vidi odeliak V: 2ivljenska filozofija v dobi srelatlvne ustalltve« (Scheler). [Vidi odeljke V i VI (29-34)]. 1. »Kulturae. Predgovor knjizi Volfganga Stegmilera: GLAVNE STRUJE SAVREMENE FILOZOFIJE [HAUPTSTROMUNGEN DER GEGENWARTSPHILOSOPHIE]. 21-34. 106. .U knjizi: PROBLEMI SAVREMENE TEORIJE LICNOSTI. U knjizi: GLAVNE STRUJE SAVREMENE FILOZOFlJE [HAUPTSTROMUNGEN DER GEGENW ARTSPHILOSOPffiE]. Pesle-Golubovic. 489-523. VIII/1964. 5-34. 97. I. i 15. 4.Radovi Filozofskog f«kulteta u Sarajevu. Gajo: Praksa i bivstvovanje. K(ozak).72. IV/1960. 1964 99a. 26-30]. Beograd 1962.

. II. 845-84. 1970 Hannah: Martin Heidegger navrsio je osamde117. 1967/1968. W. Martin Heidegger . XXIII/1970. 116-127. Hudoletnjak. . 128--138. 1970. 1971 127. Zagreb 1970. 5-92. Pejovic. 95-115. 481. Martin Hajdeger: Doba slike svijeta. »Skolska knjiga«. Slavoj: Pomankljivosti.U knj1zi: Korac . . Zoran: Devet metodoloskih beleski. . . Boris: Martin Heidegger. Danilo: Egzi:stencija1izam i egzistencijalna ontologija.Kutturni rednik.Koraci (Kragujevac). W. Preyeo: Vlastimir Dakovic. 124.Praxis. IV/1967.U: SAVREMENA ESTETIKA [L'ESTHETIQUE CONTEMPORAINE]. 129. »Zora«. XVII/1968. 109. 114. 258/1970]. Preveo: Boris Hiudoletnjak. S. 108. str. . 1970. Vejnovic. 112. [Iz knjige: Einfilhrung in ein kilnjtiges DenkenJ 128. 1969. 120. 3. 73-137. Blaaenka: Kostas Axelos: Einfuhrung in ein kiinftiges Denken. Zagreb 1969. XVI! 1968. VIIII1971. Despot. XVI 1971. . Xl1969. V/1970. VII). (18. Zagreb 1968. VII). 25-30. 1969. Zizek. Preveo: Franjo Zenko. M(ilan): Ernst Tugendhat: Der WahrheitsbegriM bei Husserl und Heidegger. Max Niemeyer Verlag. unverand.Predgovor Heideggerovoj knjizi: IZABRANE RASPRAVE. Putokaz budueem misljenju. 11/1970. 2. J.Praxis. . 5. 11. Zagreb. Praxis. 125. str. 1967. VIII/1971. 119. Pejovic. Miladin: Hajdegerovo shvatanje bica i bitnog misljenja. de Gruyter Verlag. Cankarjeva zalofba. 110--112. 194-197. Nolit. . 2. Morpurgo-Taljabue. Zagreb 1970. Kos. Beograd 1970. CXLVIII 118. Zivotic.»rnislec biti«. Despot. IV/1969. XI). 115a Richardson. Branko: Sto jest pitanje? . str. 102-105. 122. 289-292. 133-146. Zivotic. . Zagreb 1970. CXLIX . 481. 263-286. U knjizi: SISTEM I EGZISTENCIJA. 1969. Nevenka: Martin Heidegger. Auflage. 5-6.Doba slike svijeta. 1-2. 123. XI). 1082-1103. (18. 67-78. Gvido: Hajdegerova misao. Tiibingen 1966. TeLegram. Tribuna. Danilo: Razgovor s Martinom Heideggerom. str. U knjizi : SISTEM I EGZISTENCIJA.1967 107. str .Preveo: Ante Stamae. . 2. Miladin: Hajdegerova kritika metafizike. 7. Radojica: Egzistencijalizam protiv humanizrna. Petrovic. Treci program Radio Beograda. 126.Nase teme. Dusko: Ka samostalnosti filozofije. 113. Kostas: Marx i Heidegger.Praxis. Ljubljana 1967. 1970--1998. Sreten: Cemu pesnici u oskudno vreme. str.U knjizi: SISTEM I EGZISTENCIJA. Pejovic. 116. TeLegram. Beograd 1968. Medved.PogLedi. [Iz casopilSa: »MeJ:ikur«. 113-125.Tribuna. Preveo: Ante Stamae. Miladin: Martin Hajdeger. 121. Petrovic. Janko: Heidegger in Slovenci. 468-485. Konstantinovic. Majer. 415. Danilo: Pjesnistvo i misljenje bitka. I. 5-6. Gajo: Izreka Hajdegera.Filozofske studije.Sodobnost. 781-798.Pavlovic: ISTORIJA FILOZOFIJE. (4. [Vidi odeljak: Martin Heidegger: EgzistencijaHzam i knjizevno delo (433-441)J. Andrej: Problematika srnrti pri Martinu Heideggeru in Karlu Jaspersu. (27. Arendt set godina. 22-23. 'I'eoretiearl nemaeke nauke 0 knjizevnoS'ti. . Filozofija. 1969 115. 111. "Zora«. Cizmic-Marovic. U knjizi: POVIJEST FILOZOFIJE. Treci program Radio Beograda. 403-470. . . 3. (0 estetiekim pogledima poznog Selinga i Hajdegera). Zivotic.1968. Boris: Heidegger . »Zora«.. 6. Damnjanovic. Koautor: Joze Raspotnik [povodom elanka Andreja Medveda: PomankLjivosti Pirjevi!eve interpretacije Heideggera] 1968 110.: »Obrat« u Heideggerovom misljenju.Zivotic . Axelos. Tautovic. str. XIII. 1970.

. Gledista. 157. XIV11973. tm. Preveo: Hotimir Burger. Zarko: »Uvod u Heideggera«. 1972. [Iz casoplsa: L'Homme et la societe«. Prevela: Jelena Zuppa. Axelos. Kostas: Pitanje kraja povijesti. U knjizi: FILOZOFIJA. 11-12. XIXl1973. II/1972. IV/1973. 5-27. str. (26. Kostas: 0 Marxu i Heideggeru. Ivan: Bistvo nihilizma . Ljubljana 1971. p. 285-286. . 138. Messkirch (1969). .Uj Symposion. 139. 152. Zagreb 1972. S. Nenad: Politika i svijet. str. Despot. Nenad: Marlin Heidegger: 26. Lucien: Heidegger i Lukacs. GrIle. Jaroszewski. XIXl1973. Gajo: Mladi Heidegger. Boris: Hajdeger i njegovi slovenackl epigoni. Telegram. 155. 141. 4-5. 1. Zvonko: 0 kraju filozofije u djelu Martina Heideggera. 143. Branka: Povijesni obrat kao smisao obrata u misli Martina Heideggera. Brujic. VIII/1971.pesnistvo/mlsl] enj e). .ontoloske diference. Preveo: R.U leksikonu: FILOZOFIJA. Zunjic.Delo. CL 1973 150. Milovan: Mogucl znaca] i smisao Hajdegerove filozofije. 193-211]. Goldmann. Majer. (Vidokrug Martina Heideggera). Zajel:aranovic. 493-505. . 1971. 8--9. Pihler. IX/1972. XIV/1972. Preveo: Ivan Vejvoda. Tadeusz M. . 155156. . Praxis. Borut: Od znacenia »po sebi« do »bica«. 2. Preveo: Vlastimir Dakovie. 1.Praxis. Urbancie. Zagreb 1972. Hribar. (Fragment 0 Hajdegeru . {M. 1972. 70. str. XIXl1973. U lrnjizi:UVOD U BUDUCE MISLJENJE. »Interpres«. Acin. XXVII 1972. 5--6. (9. September 1969. 13.U knjizi: UVOD U BUDUCE MISLJENJE. 35--42. V). . Axelos. 'Preveo: Franjo Zenko. 144. Branko: Sto jest pitanje. 1320--1337. 128--136. 164-166. 1. 359--414. Valter: Hajdeger i metafizika.Delo. Kos. Tine: Zev hermeneutickog kruga. Petrovic. Ljubljana. Zagreb 1972. .Knjizevna res. II. Majer. Beograd. CLl . .Ideje. 134. 1973. 13-51. 572-573. 1971. Centar za drustvene djelatnosti SSOH. 3-16. Aussprachen zum 80. Slobodan: Elejska teorija biea.Kulturni radnik. 151. 103-126. Prevela: Marija Mitrovic. 41--66.Teorija in praksa. 146. 1. 389. 5-6. 143-216.Kulturni radnik. Borut: Adornova kritika Heideggerovega temelinega Ishodisca . 136. Sukl. Kostas: Marx i Heidegger.: Kancepcija avtentienega zivljenja pri Martinu Heideggeru. VII. 67-79. 508--523. Geburtstag. 339-340. Preveo: Franjo Zenko. str. Lucien: Lukacs i Heidegger. Predgovor Heideggerovoj knjizi: EVROPSKI NIHILIZEM. 3--4. Puhovski.Borba. [0 filozofiji Martina Heideggera] 158. str.Knjizevna kritika.Pogovor lrnjizi: UVOD U HEIDEGGERA. Bozmovic. Filozofske studije. VIIII1971. Jovica: Pitanje »drugog pocetka«. 17-24. 32. 1972. 132. Misl:evic. 106--133. Misl:evic. Heidegger in njegovi slovenski epigoni. (12. . 154.Anthropos. Praxis. Pihler. . Cankarjeva zalozba. Ideje.kot bistvo metafizike.Delo. 137-144. Goldmann. Xl1973. 16. 5.Vidici. 147. Heidegger: Bitak i vrijeme. Urbancie. Axelos. 157. 10. 1971. 133. Preveo: Lazar Carnic. Vitomir: Hajdegerova odredba ljudske egzistencije. 131. str. 246-249. 153. Olga: Hajdegerova analitika bivstvovanja. .m Radio-Beograda. [Vidi odeljaik: Metafizicke reminiscencije (Hegel i Heidegger) (205-211)]. IV11973. 1972. XXV/1972. [0 Heideggerovom shvatanju hermeneutike] 156. 4. Bozinovie. 51-65. Bimel. Gligorije Stevanovic.130. 54. 142. Boris: Semenj nlcevosti. »Stvarnost«. Posavec. 145. Zagreb. . Janko: Martin Heidegger. Treci progra. 3-4. 1973. . Prevedel: Frane Jerman. II). .Praxis. Ivan: Bit nihilizma kao bit metafizike. Vul:ic. IIII1972. 11. . 1972 135. 137. 149. Danko: Martin Heidegger. I-II. 159. 1972. LI/. str. .Kulturni radnik. 31-39. XXIII.U knjizi: TEMELJI FILOZOFIJE.1972. paragraf: 16). Bela: Martin Heidegger filozofijallllk fO vonasai. 65-73. 67. »Stvarnost«. . 140. . Beograd 1973. IXl1972.1469-1482. Milovan: Jedna prolegomena za razumevanje Hajdegerove filozofije. . 148.

22. XIl1976. II/1975. CLlll . . Preveo: Milan Tabakovic. razu. Dakovic. 1976.Student. Goldmann. str. 1975 167. 99--105. Le seuH. Milan: Hermeneutieka fenomenologija Martina Hajdegera.Filozofija.U knjizi: OSNOVI ETIKE. (9. Sarajevo. 29. Darnnjanovic.Knjizevna kritika. .Kritike i polemike. Posebno izdanje i::asopisa »Ideje«. Preveo: Zvonimir Mrkonjie. LXXIII/1976. Zagreb 1976. Filozofska biblioteka. Beograd 1975. Jeger. U zborniku: FENOMENOLOGIJA. Lucien: LUKAC I HAJDEGER. ColI.U knjizi: EGZISTENCIJA. [Vidi odeljke: Heideggerjevo razumevanje tehnike (4851). 32-61. BIGZ. godisnjice Martina He1deggera] 164. XII/1974. VI/1975. (13. Jean-Pierre: Heidegger. 178. Beograd 1976. Predgovor: dr Sreten Petrovic. Zunjic. 10. [Vidi odeljak: Martin Heidegger i neki fenomeni u igri umjetnika (235-236)] 171. 31-39. »Nolite. »Ecrivains de toujours«. VIII/1976. Obrt u filozofiji Martina Hajdegera. Miladin: Bitno misljenje ~ istina. . 143-145]. REALNOST I SLOBODA. 1-32. Zivotic. Hans: Hajdeger i umjetnicko djelo. Kolakovski. 168. Zagreb 1969. Divjak. Preveo: Vanja Sutlie. 354-358. Posmrtni fragmenti. 1975. IX). Gadamer.U knjizi: EGZISTENCIJA. . Vuko: Hajdegerova odredba Ijudske egzistencije. Uj Syposion. »Veselin Maslesa«.160. 29. Prevela: Nadezda Cai::inovii::-Puhovsiki. 210-211. 37-68. str. 177. Marksizam u svetu. U Heideggerovoj knjizi: IZ ISKUSTVA MISLJENJA. 162. Fundamentalna ontologija Martina Hajdegera. Priredio i objavio: Jusef Isagpur. Slobodan: Heidegger i problem antropologije. . 191-240. GrIlc. Bela: Heidegger filozofiaWrteneti helye es hatasa a nyugat . 22605. 166. str. REALNOST I SLOBODA. XXVIljl974.pastir biti.mevanja tehni- 1974 163. 181. str. Bofre. Ludwig: SUVREMENA FILOZOFIJA [PHILOSOPHIE DER GEGENWART].Polja. 3. 126-131. str. 89--100. 1976 173. Preveo: Petar Vujicic. Beograd 1974. 1976. 6. 172. .Kultura. 128. str. VIV1975. [0 Martinu Heideggeru vidi na str.Anthropos. Lesek: Povodom smrtl Martina Hajdegera. Lucie. 96--115. Beograd 1976. Beograd 1973. 1976. 174. Hajdegerov odnos prema metafizici.FUozofske studije. Slobodan: Martin Hajdeger. 1.PoHtika. Marko: Clovek .U knjizi: NE. Martin Hajdeger: Doba slike svijeta. Prevela: Jasna Ban. str. XXI/1976. . Ursie. (prispevek k razrnisljanju 0 Heideggerjevom delu »Bit in cas«). [Objavljeno u: »Frankfurter Allgemeine Zeitungx-u u povodu 85.Lica. Da Ii je Heideggerova kritika antropologije doista »odluena« za razmatranje »pitanja 0 i::oveku«. Preveo: Simo Vulinovie. Sukl.Enver: Lucien Goldmann: Lukae i Hajdeger. Landgrebe. str. . 8. Zivotic. 1975. Danko: Igra kao estetski problem [Spiel als asthetisches Problem]. Hans Georg: Sarno suputnik zna da ima put. 101-122. 120.europai fil6zofiara es irodalornra. HI-IV. Beograd 1974. Kirn. 161. . Problemi. 165. . 180. . 170. Milan: Bice i istina. X). . Miladin: Bice i egzistencija. . Kulturni radnik. Cotten. CUI 179. BIGZ.TreCi program Radio-Begrada. 293-295. 266--268. Pavicevlc. Beograd 1976. str. 65-100. [Povodom smrti filozofa] 176. Nenad: Martin Heidegger: Uvod u metafiziku. XVIIl1973. Radojica: Egzistencijalizam protiv humanizrna. 147-149. 13. 89-111. 40-45. 98-100. 175. 3--4. Drau:f. 169. Posebno izdanje i::asopisa »Ideje«. 49-52. Darnnjanovic. Tautovie. Zan: Razgovor pod kestenom. 190. 7581. Beograd 1973. »Nolit«. Andrej: Marx in nekatera noveisa filozofska razumevanja tehnike. Beograd 1976. Milka: Martin Hajdeger: Uvod u metafiziku. "Prev'ajanje« ke v marksisticno Heideggerjevog zavest (51-62)]. .

U knjizi: FILOZOFIJA I MARKSIZAM. Bofre. 1411-1414.D'Ribersi. . CLIV 196. 193-219]. 269-301. CLV . [Vidi odeljak III: Martin Heidegger: Uvod u meta/iziku. Beograd 1977. Branko: »Bistvo resnice je resnica bistva«. 2.Dialogi. (Uz knjigu Lisjena Goldmana: Lukae i Hajdeger. Preveo: Danilo N. Miscevic. • [Isto u zborniku: RANI HAJDEGER. Preveo: Zoran Zec. Egzi'Stencijalna filozofija Martina Hajdegera. »Mladost«. 85-109.Vjesnik. VIII. (15. Dominik . VI). XII/1976. 173-174. Rudolf. (Dijalog sa samim sobom u prisustvu Martina Heideggera). [Povodom smrti Martina Heideggera] 188. 206. Uvodna napomena uz razgovor s Heideggerom. str. Sreten: Predgovor knjizi Lisjena Goldmana: LUKAC I HAJDEGER. U knjizi: FILOZOFIJA. str. Gajo: Izvanvremenski problemi i metcdieka svijest filozofije. . 370. _ Ideje. 370-371. . 187. 2. . (10.Delo. Basta. (5. BIGZ.Kulturni radnik. 25-31. 155-170. Gajo: Praksa i bivstvovanje. Nenad: Heidegger. 207. 303-304. 14. Ivan: Kaj Heidegger pravzaprav misli? Nasi razgledi. XXIII/1977. Marx. XI). str. 1976). 31. Preveo: Zoran Zec. Preveo: Zoran Dindic. 183. Covic. 193. 33-51. 12. XXIIII1977.Kulturnt radnik. 1/1977. str. 12. Zagreb. Hajdeger viden iz Francuske (255-268). Ante: Martin Heidegger: Uvod u metafizilru. Beograd 1976. Urbancic. »Naprijed«.Marksistieke teme. Razgovor s Heideggerom 23. Mikecin.Naie teme. Puhovski.182. 177-194. 12. Werner: Misljenje i njegova stvar.Delo. 1977. str. Preveo: Dragan Stojanovic. »Vult Karadzie«. 177-190. Beograd. 149-174. L'Bian. 4-6. Er1k: Dvanaest pitanja upucenih Zanu Bofreu 0 Martinu Hajdegeru. Ogledi iz filozofske hermeneutike. Zagreb 1977. Dijalog. 109-114. Sutlie. Zan: Martin Hajdeger. Vjekoslav: Filozofski notes.Knjizevna ree. 199. . 1911 194. U knjizi: UVOD U FILOZOFIJU EGZISTENCIJE. XXX/1977. XIXj1976. 203. str. 87. Branko: Filozofija bez metafizike. . str.Ovdje. Beograd 1976. 86. [0 Heideggeru] 201. 3. Preveo: Dragan Stojanovie.. 'Milosevic. . Bosnjak. [0 Martinu Heideggeru (165-170)]. Petrovic. 198. Bimel Valter: 0 kompoziciji i jedinstVlll Hajdegerovog dela ~Holzwege«. [Iz: »Der Spiegel«. »Mladost«. 32. Tomovic. BIGZ. 123-132. 189. Hajdeger i greki svet (194-206). Pegeler. _ Naii razgledi.Kulturni radnik. 3. 153-268. Vanja: Iznimni _fleidegger. Ratko: Lukae viden u jednom poredenju. U knjizi: GOVOR DRUGOGA. Zagreb 1976. 7-30. UVOD U FILOZOFSKO MISLJENJE I RJECNIK. Neskovic. VIII/1976. VII/1976. oto: Temporalna interpretacija i hermeneutit'lka filozofija. S(lobodan): Martin Hajdeger. 86. 192. Beograd 1979. 205. Vegel. XXXVII! 1976. . 290--309]. 185. str. Delo. Laszlo: Kritikai jegyzetek Heidegger halalara _ Magyar Sz6. XXV/1976. Branko: Heideggerovo odredenje filozofije. • Sadrz! odeljke: Martin Hajdeger i problem istine (153194). S. (Iz prethistorije »Sein und Zeit«-a). 191. i 25. . »Naprijed«. 12. 202. 186. Petrovic. XXXIII/1976. VI). Beograd 1977. Preveo: Vanja Sutlic. Bertrand: Heidegger. Svajncer. 1977. Petrovic. 153. V 1976. Delo. 75-84. 190. 187-190]. Problem nica in smrti pri Heideg. X i 10. 207-211. 204. 200. . . Misao 0 ni§t~ u Hajdegerovom delu (208-217). Despot. 1. . 7-8 459-475. Branislav: Heideggerovo pitanje 0 tehnici. Anemari: Znaea] »Bivstva i vremena« za zasnivanje teologije. »Vuk KaradZic«. 147-148. 195. 10--12. BIGZ Beograd 1977. XXV /1976.U knjizi Zana Bofrea: UVOD U FILOZOFIJU EGZISTENCIJE. Zarko: Martin Heidegger: Uvod u metafiziku. rujna 1966. Marija: geru in Jaspersu. . Bele§ka 0 Huserlu \ Hajdegeru (219-252). Getman-Zifert. 14.U knjizi: MUDROST ZAPADA [WISDOM OF THE WEST]. »Vuk Karadzic«. Beograd 1977. i 88. XXIII/1977. 197. XlXi1976. str. . 135-173. Russell. XXIl1977 6. . XXlIIl1977 . Beograd 1976. BIGZ. 10350. 184. VI/1977.

211. Bqris: Heideggerovo pitanje 0 tehnici. Zivotie. 209. 'I'omovic. 21-22. U krnjizi: COVEK. SMISAO I BESMISAO. Beda: Hajdeger i poezija. 1-15. Sesie. Martin: Ostvarenje (:oveka. S. 121-136. str. Preveo: Danilo N. »Vuk Karadzic«. Alfred: Vladavina subjekta. 1978. 82. 229. IV). Urbancie.Delo. XXIIII1977.Politika. 17.sta je to. 212. 725-741. . Aleman. Sarcevie. Osvrt saradnika hamburskog »Spigla« na knjigu savremenog nemaekog filozofa.2. Prethodni uvid u bit istine umjetnlekog djela. LXXV/1978. 3-4. . 129-142. 105-124. ' 220. Gesamtausgabe (Ausgabe letzter Band) Vittorio Klostermann Frankfurt 1975. Preveo: Milutin Stanisavac. Prokopijevie. 197-215. 151-162. Sarajevo 1978. ausui«. Uz najnoviji broj beogradskog »Delae posvecenog Martinu Hajdegeru. 226. [0 Heideggerovoj interpretaciji Marxove 11. Volkmann-Schluck. 45-109.filozofska hermeneutika Hansa Georga Gadamera. 1978. Jaspersove beleske 0 Hajdegeru. Temporalni modeli i njihove logicke implikacije u razlieitim misaonim sistemima.Delo. M(i1ka): Kako misliti Hajdegera. 163-176. tehnika. . Beograd 1979.Ideje. str. 12. 1978. Adam: Platon svoga vremena. Zagreb. 224. VIII/1977. 210. 14. XXiIII/1977.Zo6n politikon. VII). XXXIIIi1978. BIGZ. .Delo. Sarcevie. 11. IX/1978. XXI/1977. Petrovic. Prilog antropologiji Martina Heideggera. Stojanovic. Basta. 0 Hajdegerovoj interpretaciji Marksa. 2. 7-8. Ingeborg: Metodoloski znaeaj strepnje u egzistencijalnoj analitici Martina Hajdegera. Lucie. VII). [0 filozofiji Martina Heideggera] 214. 104. . Grundziige einer philosophischen Hermeneutik]. 11-25. Preveo: Danilo N.Treci program Radio Sarajeva. 1978/1979. .U knjizi: ISTINA I METODA [WAHRHEIT UND METHODE. Hans-Georg: Hajdegerovo otkrice predstrukture razumijevanja. 223. Basta. 225. Jos jedna interpretacija? . Anthropos. Buber. Abdulah: Hermeneutika i filozofija . Ivan: Nekoliko marginalija uz pitanje izvora i puta. [Vidi odeljak: 6. Dijalog. (10. Schiissler. 100-126. CLVIl L . Olga: Esteti(:ko stanoviste T. Miladin: Znaea] fundamentalno-ontoloskog stanovista.208. XXIII/1977. 12. Basta. Beograd 1977. [Vidi odeljak: Eliot i Hajdeger (124-134)]. VII). David: Heideggerjeva I-II. [0 filozofiji Martina Heideggera] 1978 216. (22. 1-2. . (6. Martin Heidegger. Preveo: Danilo N. 2-3. Gadamer. LXXIV/1978. . IvUSLJENJE REVOLUCIJE. (10. Ninkovic. 3. 222. Hermeneutika i Heideggerova spekulativna dijalektika (89-91)]. Mel(:iC. 1978. Jurinic. str. XXIII/1977.tzraz. VII/1978. Preveo: Slobodan Novakov. [Vidi odeljak: Ishodiste filozofske hermeneutike: Heidegger i Gadamer (145-152). 1978. 215. Plut. 217. Razumijevanje umjetnosti: Kierkegaard i Heidegger (19-21). [Isto u: RANI HAJDEGER. Naein pravog oCuvanja djela: Heidegger i Adorno (26-27)]. 1-2. 13-28.U knjizi: Gajo Petrovic.. »Veselin Maslesa«. 12. 161-174]. 7-8. CLVI 219. Dunja: Heideggerovo bumaeenje Kantove kritike spoznaje iz konteksta fundamentalne ontologije. Beograd 1977]. Naprijed 1978. VIJ1977. Eliota. 21-32. 1511-1572. 119-120. ff. Knji~evna rei'!. 167-178.Theoria. .Delo. Basta. Stvaranje. Ideje. Abdulah: Gadamerova hermeneutika i kritika estetske svijesti. Glumieic. Karl-Heinz: Egzistencijalna hermeneutika u Hajdegerovom »Bivstvu i vremenu« i zaokret. »Rad«. Miroslav: Putevi recepcije Heideggera. . 218. 221. teze 0 Feuerbachu u intervjuu Richardu Wisseru septernbra 1970]. 6. 213. Schmidt. [Povodom knjige Zana Bofrea: Uvod u filozofiju egzistencije. Bogdan: Hajdegerova filozofija smisla.Politika. Gajo: Marxova jedanaesta teza 0 Feuerbachu. str. [0 Hajdegerovomshvatanju vremena na str. Slobodan: Vrijeme . 298-304. 81-97. . XIX/1978. str. Theoria.Knji~evna ree. Priredili Danilo Basta i Dragan Stojanovic. - 228. 12. 1520]. str. . Dragan: Peta godina izlaienja celokupnih dela Martina Heideggera. . Preveo: Danilo N.

Tiibingen. 244.Theoria. "Skolska knjlga«. XX/1979. 1-5 238. 103-115. . Ros: Hajdeger i Vitgenstajn . Janko: Eksistenca literarnega dela in modemi materializem. Jan: Hajdeger s druge obale. U zborniku: RANI HAJDEGER. 113-130.str. »Vuk Karadzic«.druga Kantova revolucija. str. Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanevie. 131-147.Ideje. Geburtstag (Frankfurt am Main. Martin Heidegger zum 80. Zak: Ousia i gramme. Recepcija i kritika »Bivstva i vremenae. 245. Petrovic. 265-274]. Hans-Georg: Hajdeger i jezik metafizike. 67-81. Zabeleska 0 jednoj fusnoti u Sein und Zeit. Gadamer. Knjizevna kritika. 1974. 4. 1-2.. Mandel. Preveli i priredi1i: Danilo N. Eugen: Filozofija kao prevladavanje »naivnosti«. Vittorio Klostermann.U zborniku: RANI HAJDEGER. 143-159.skriveno tubistvovanje u ogledalu umetnosti. »Vuk Karad~ic«. 9-10. 237. Basta. Beograd 1979.U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA ZAPADA. Beograd 1979. [Isto u zborniku: RANI HAJDEGER. Z~vadinovic. Valter: Ishodiste etike? Napomene 0 analizi krivice u »Bivstvu i vremenu«. 127-141. 169-189. [Vidi odeljak: Obrat transcendentalne u hermeneutU!ku jenomenologiju (od Huserla do Hajdegera (64--65)]. Beograd 1979. Ernesto: Aktualnost humanlstleke tradicije i Heideggerova teza 0 kraju filozofije. C.U zbornilru: RANI HAJDEGER. Prilozi za istrazivanje hruatske filozofske ba§tine. Vittorio Klostermann. 235. U zborniku: RANI HAJDEGER. 175-223. »Vuk Karadzic«. Savo: Tragom filozofske hermeneutike. . . 0 Hajdegeru.Gledi§ta. str. 275-289].U zborniku: RANI HAJDEGER. J. Primerjalna knjizevnost. Grassi. »Vuk Karadzic«. Basta i Dragan Stojanovic. Antropologija Martina Hajdegera. str. Danko: Moguenost prevladavanja estetike i misljenje Martina Heideggera. Pejovic. 242. Marges de la philosophie] 234. [Isto: RANi! HAJDEGER. Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovie. . Janke. 1976. Ingardena. 1970.Miinchen. 142-150. Slobodan: Kraj filozofije kao dovrsenje filozofije. Zagreb 1979. Gajo: Izreka Heideggera. Basta. Preveo: Danilo N. 12. Beograd 1979. Priredili i preve1i: Danilo N. [Iz: Sein und Geschichlichkeit.230. 6. Beograd 1979. 243. Volfgang: Ra. Basta i Dragan Stoianovie.XXV/1979. 57-68. U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA.U zborniku: RANI HAJDEGER. Beograd 1979. 68-88. »Vuk Karadzic«. [Iz dela: Eugen Fink: Niihe und Distanz. . 74--85. 1972.. [Iz: Hans-Georg Gadamer: Kleine Schrijten. 240. str. Delo. 12. [Shvatanja Heideggera. 38-56. S. »Vuk Karadzic«. 231. Polja. Phanomenologische Vortrage und Aufsatze (Freiburg . S. str. .U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA. V/1979. Grlic. »9kolska knjlga«. Kos. 233. Sartra. Petrovic. 9. 247-264]. III. 1978. 236. Geburtstag (Frankfurt am Main. 394-411]. Petar: Razgovor sa Zanom Bofreom 0 francuskoj filozofiji . Zagreb. S. str. Fink. Buber. CLVIII . 1. Preveo: Rade Kalik. CLIX 1979 232. Gajo: Martin Heidegger i problem fundamentalne ontologije. Hid. Hartmana] 241. »Vuk Karadzic«. . 247. Prilog fundamentalno-ontoloskcm resenju potettekaenttnornije. Mohr-Paul Siebeck.Preveli i priredi1i: Danilo N. 1/1979. Nakladni zavod Matice hrvatske. str. 139-150. Priredili i preveli: Danllo Basta i Dragan Stoianovie. Verlag Karl Alber. . str. Lausevic.Delo. S. 1-11. Zagreb 1979. Basta i Dragan Stojanovie. 60-69. 150--168. Zunjic. 239. str. 1979. 98--126]. IXl1978. . XXIII/1977. Danilo: Martin Heidegger. . Ludvig: Fakticitet i individuacija. 212-220]. Preveo: Danilo N. X11979. Landgrebe. Derida. Karl-Heinz Volkmann-Schluck zum 60. Martin: Ostvarenje coveka. [Iz: Jacques Derrida. Preveo: Franjo Zenko. 246. XXIIIII977. [Iz: Durchblicke. Beograd 1979. Beograd 1979. . »Vuk Karadziee. [Shvatanje Martina Heideggera] 239. B. Priredili i preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Patoeka.

Beograd 1979. i 4. 34-38]. »Veselin Maslesa«. ' [Iz: »The Journal of the British Society for Phenomenology«. LXXV!1979. Zvonko: Kako Heidegger pita 0 tehnici. Zak Derida: Ousia i gramm/i. "VUrk Karadzie«.] u »Bivstvu marl diCki tina Getman-Zifert: teologije strepnje znacaj zasnivanje (265-274). 7-23. von Manfred Frings. Gradac. [Biblioteka] »Zodijak«. 25-37. Skica za istrazivanje problema vremena kod Kanta. 29--40. Eugen Fink: Filozofija ko prevl'ad'avanje »naivnosti« (68-88). 1976. 276-289. Beograd 1979. str. Priredili i preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Prrredivaei Danilo Basta i Dragan Stojanovic. [Koautor: Danno Basta] 254. 294-304]. S. . Stojanovic. Maks SeIer: Iz manjih rukopisa 0 »Bivstvu i vremenu (25-37). Beograd 1979. Preveli i prirediIi: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Jan Patoeka: Hajdeger s druge obale (113-130).Filozofske studije. Martin Buber: Ostvarenje coveka. 310. Gilbert Raj!: Martin Hajdeger: »Sein und Zeit« (89-109). Pol Riker: Hajdeger i pitanje 0 subjektu (148-174). October 1970. RANI HAJDEGER. SeIer. (22-52). U knjizi: RANI HAJDEGER. Preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Apel. 249. 0 antropologiji Martina Hajdegera (38-56). XI/1979. [Vidi odeljke: Transformacija filozofije: 3.Politika. . Gilbert: Martin Hajdeger: »Sein und Zeit«. Sarajevo 1980. [Iz: Paul Ricoeur. Karl-Oto: Dvije faze fenomenologije i njihov uticaj na savrerneno filozofsko predrazumijevanje jezika i pjesniStva. . Stanisavac. "Vuk KaradzicBeograd 1979. Riker. Preveo: Aleksa Buha. Wittgenstein i Heidegger (171-285).248. XI Bitak i vrijeme CLXI . Slobodan: Heraklitov logos 'kao »zblrajuca zbranost«. »Vuk Karadzic«. one. 4. Preveli i priredilr: Danilo N. . VHl1980. (14. »Vuk Karadzlc«. Karl-Oto: TRANSFORMACIJA FILOZOFIJE [TRANSFORMATION DER PHILOSOPHIE]. Hirs: Ishodi§te etike? Napomene 0 1980 '258. Maks: Iz manjih rukopisa 0 »Bivstvu i vremenu« (1927). Urednik: Mira Grujie. Spate Schriften. Beograd 1979. (Interpretacija Heideggerovoga spisa 0 tehnici). Volfgang Janke: Raskriveno tubistvovanje u umetnosti (247-264). pp. 1969. Le conflikt des interpretations. Beograd 1979. 13. Ludvig Landgrebe: Fakticitet i individuacija (131-147). U zborniku: RANI HAJDEGER. vol. 253. Preveli i priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Paris. Dragan: Uvodne napomene 0 recepciji »Bivstva i vremena« Martina Hajdegera. Hans Georg Gadamer: Hajdeger i jezik metafizike (57-67). »Mladost«. Beograd 1979. 148-174.U knjizi: RANI HAJDEGER. 311. str. Pol: Hajdeger i pi:tanje 0 subjektu. p. Ingeborg: Metodicki znaca] strepnje u egzistencijalnoj analitici Martina Hajdegera. S(imon): Rani Hajdeger. Valter analizi krivice 252. XVI/1979. str. Band 9. Umetnieka oprema: Dusan Ristic. Editions du Seuil. Beograd. Predgovor Heideggerovoj knjizi: KANT I PROBLEM METAFIZIKE.U zborniku: RANI HAJDEGER. Basta i Dragan Stoianovte. 256. Hrsg. 257. str. Francke Verlag. Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. 0 Hajdegerovoj interpretaciji nekih Heraklitovih fragmenata. . Posavec. 89-149. Anei vremena« za (290--309). VII). * Sadrza] : Danilo Basta - Dragan Stojanovic: Uvodne napomene 0 recepciji »Bivstva i vremena« Martina Hajdegera (7-23). Milutin: Kant i Heidegger ili 0 konaenosti. [0 Hajdegeru na str. . Ingebor Sisler: MetoZnacaj »Bivstva u egzistencijalnoj analitici Mar- i vremenu« Hajdegera (276-289) 251. 1979. str. Zunjic. 652-667. Stlmonovic). 35--36. str. U: RANI HAJDEGER. I-XVIII.»Vuk Karadzic«. 222-232]. Recepcija i kritika »Bivstva i vremena«. Rajl. [Iz: Max Scheler: Gesammelte Schriften. 255. 250. str. Bern und Munchen. Number three. »Vuk Karadzic«. Izdavac: »Vuk Karadzic«.Politicka misao. Dvije faze fenomerwlogije i njihov uticaj na savremeno filozofsko predrazumijevanje jezika i pjesniStva (79-105). CLX '259. Apel. str. str. Sisler. 89-109. 3-14]. Zabeleska 0 jednoj fusnoti u Sein und Zeit-u (175-223).

Preveo: Mitar Popovic. Zunjic. VII 1953]. Cene: EKSISTENCIALNA FILOZOFIJA. 105--106. Vujadin: Teorija istine (Brentano. Kamap. Logar. H. 103-104.Anthropos. Izdavae: »Mladost«.Tre~ program Radio-Beograda. 1-2. 275. XXXIIII1980. Dakovie. Preveo: Dragan Glumi~ic. VII/1980. 373-379.Anthropos. 5-19. 276. 235/1967]. 262.Polja. Miroslav: Bitak. 51. kasnije: Kleine Schriften. 264. Fridrih-Vilhelm: Vremenitost tubitka 1 vreme bitka. 282. »Mladost«. 35-36. »V'Ilk Karadzic«. 51. CLXIIl . Bosko: Istorijski razgovor mislilaca. 277. 490--503. Preveo: Zoran Gavrie. 283. I. 1-4. Spomenka: Filozofija v sluzbi ideologije/teologije. priredi1i: Danilo Basta 1 Dragan Stojanovie. (194-195). 7-29. (Povodom objavljivanja predavanja iz 1935. Huserl. . XI/1981. [Objavljeno prvi put u: »Neue Sammlung«. 3. 157. 1981. 265. Prokopijevic. Karl: Zabeleske 0 Martinu Heideggeru. [Iz ~asopisa: »Voprosy filosoffi«. 35-36. 153-171. Rudolf: Prevazllazenje metafizike putem 10gi~ke analize jezika. . IX/1980. .260. . Hans Georg: Martin Hajdeger. 853-857. I. XIII/1981. .Tre~ program Radio-Beograda. [Objavljeno u: »Merkur«. (0 smislu i usudu evropske metafizike).Knjizevna ree. . [Drugi deo ~lanka: Vberwindung der Metaphysik durch Logische Analyse der Sprache. .Tre~ program Radio-Beograda. 3. Beograd 1979.: Martin Hajdeger i antleka filozofija. . 1-4. 51. Basta. 211931]. knj. 1981. Preveo: Miroslav Prokopijevie.Kulturni radnik. 261. Miinchen)]. Tre~ program Radio-Beograda. XXIV/1980. CLV/1980.Gradac.Dijalog. VII/1980. 503-514. . 638. Marx.Theoria. 11. Logar. Prevela: Mirej Jovanovic.Cankarjeva zalozba. Cene: Tubit in ~asovnost. 6-7. Beograd 1979. Jokic.Problemi. Habermas. 1981.Treci program Radio-Beograda. Gadamer. 1980. . Prokopijevic. Valentino: Hajdeger i Marks. 1981. 10. 281. 106/1977]. 1-9. 438-455. XXVI/1980. Jaspers.: Osobenost Luka~eve kritike Hajdegera. 280. Preveo: Zoran Gavrie. 142. 40--45. (25. [Iz: »New Left Review«. 278. Beda: Martin Hajdeger i politika. 1972]. Danilo N. Beograd 1979. str. Odlomek iz dela »Eksistencialna filozofija (analiza in kritika filozofije Martina Heideggera). Tomasevle. 1981. Gasovic. Gabitova. Lakicevic. 11/1972] 274. 427-438. Jiirgen: S Haidegerom misliti protiv Hajdegera. 37-44. Aleman. Saner. Fon Herman. 1980. 266. [0 Heideggeru] 268. »Mladost«. CLXII 273.Theoria. 1981. [Objavljeno u: »Frankfurter Allgemeine Zeitung«. 514--622. Tre~ program Radio-Beograda.Letopis Matice srpske. 1981 272. LXXVIII.' 434-436. Dragan: Martin Heidegger: Kant i problem metafizike. II-III. Miroslav: Adomova kritika Heideggera. . 96-114. 479-490. 51. XVII VI980. Slobodan: Rani Hajdeger. Marx i Heidegger. 269. . [Vidi odeljak 7: Egzistencijalno-ontolo§ka ekspozicija problema povijesti (Heidegger) (25-29)]. [lzbor iz: Notizen zu Martin Heidegger (hrsg. 271. objavljenog u ~asopisu: »Erkenntnis«. 105--122. 1981. str. Sfmeunovie. Preveo: Rastko Jovanovic. Hajdeger). Danilo: Ni~e i Hajdeger. III). . .Obelezja. R. Vojin: Dedukcija pojma povijesti i aktuelnog povijesnog mi~ljenja. [0 Heideggeru] 267. Cene: Moznost tubiti kot celota in bit k smrti. godine). . 27-28. [Povodom knjige Antona Stresa: Nie in smisel]. 51. . 51. Beograd 1979. . istina. 262. Preveo: Dragan Glumieic. 1980. 424-429. Logar. Tiibingen. Na§e teme. I i II. 1981. . S. 51. 263. Gradac. XII). Martin Hajdeger: Kant i problem metafizike. Werner: Svet u drugom poeetku: uloga pesnika i »pesnicko stanovanje«. str. Nenad: Temelj vremena. Hribar. M. Geratana. 279. 270. . 5/1965.Treci program Radio-Beograda. (22. Ernesto: Vico. Ljubljana 1981. . Grassi. 25. Prevela: Sanja Role. 261. 1981.Ovdje. Preveo: Bozidar Zec. (Analiza in kritika filozoflje Martina Heideggerja). II-III. umetnost. Recepcija i kritika »Bivstva i vremena«. . Martin Hajdeger: »Kant i problem metafizike«. 1980. 461-468.Politika. 41-52.

Milutin: Bloh i Hajdeger. XXXIII/1981. XXVIII!1982. Preveo: Zoran Gavric. 3-17. 307.Ideje. 5. 10. Mirko: Poezija kao diktat bica. 45. . Koautor: Rade Kalik. Karl: 0 kritiokom vrednovanju Hajdegerovog delovanja. Zagreb. 170--172. Miroslav: Kako ne citati Heideggera.Treci program Radio-Beograda. XXVIJIi1982. Hrsg. Grl ic. XXVIII/1982. 290. 468-479. [Objavljeno u: »Man and World«. 299. 54. 27-48 . 87-97. Kaputo. Gajo: Heidegger i Marx. 51. XXVII/1981. Zurovac. [Povodom Habermasovog teksta: S Hajdegerom misliti protiv Hajdegera objavljenom u »Allgerneine Zeitungs-u. XII/1981. U: Danko Grl ic. . 54-66. [Odlomak iz teksta objavljenog 1962. 293. 291. 1981. . [0 filozofiji Martina Hcideggera] 293. 1981. Lotz. str. Prevela: Ana Moralic. Gadamer. 71-78. XII). Lowith. [John D. CLXIV 1982 297. . 0 potrebi i nuznosti pristupa Heideggeru. str. Zagreb. 1981. 25. 21-22. Hans-Georg: Martin Hajdeger i rnarburska teologija. . [Objavljeno u: Nachdenken uber Heidegger. .Polja XXVII/1981. 289. . Denker in durftiger Zeit.Ideje. 300. Hildesheim. Prevela: Branislava Belie. 287. Feron. [Iz casopisa: »Exercices de la patience«. VII 1953]. 268-269. XXVII/1981. . 3-4. 292. Miros'av: Izvedba i smisao Heideggerove kritike subjekta. 71-92. von Ute Guzzoni. . XII/1981. 314/1978]. str. Ivan N. 18-19. god.Delo. 305. 304. 302. XXXV/1982.Ideje. Journal of the History of Philosophy.284. Kordic.Treci program Raiius-Beoqrtuln. Danilo N. U knjizi: POVIJEST FILOZOFIJE sa odabranim tekstovima filozofa. XLII. XII/1981. 41-51. . Preveo: Rade Kalik.Ideje. Kalin. 292-293. . Mirko: Hajdegerovo shvatanje blca.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM ENDE DER PHILOSOPHIE]. Petrovic. Polja. 1981. Preveo: Miroslav Prokopijevic. Zunjie. . Kangrga. Beograd 1982. CLXV . 296. Djitendrant: Svest i egzistencija: Opaske 0 odnosu izmedu Huserla i Hajdegera. 51. 290-2Sl. Michael: Sta jest danas. XXXV/1982. XXVII/1981.: Majstor Ekhart i kasni Hajdeger: mistil!ki elemenat u Hajdegerovoj misli. 268-269. [Zakljucno poglavlje iz knjige: Heidegger. Zurovac. Hans-Georg: Platon i Hajdeger.Knjizevne novine.: Sta je od Heideggerovog misljenja uneto u buduce filozofiranje. . Volkmann-Schluck. Johanes B. . Preveo: Miroslav Prokopijevic. Preveo: Zoran Gavric. Prolegomena za uvid u zapadnjaeki pojam moci. Prokopijevic. 1. University of California. Karl-Heinz: 'I'ehnicki svet i udes. 1982. Stanisavac.: Heideggerov pojam istine. 292. Veljko: Fenomenologija bezzavicajnosti Martina Hajdegera. 2. Korac. Delo. Naprijed 1982. Skolska knjiga. January 1975.: Primeri Hajdegerovog turnaeenja Marksa [Beispiele der Heideggerschen Marx-Interpretation].Polja. . Boris: Martin Heidegger(1889-1977). LEKSIKON FILOZOFA.Most (Mostar). 51. str. . 301. Slobodan: Pristupi Hajdegerovom misljenju. 10. 17. 394-395.294. Danko: Martin Heidegger (1889-1977). Treci program Radio-Beograda.Odjek. vol. Mohanti.N'2 1]. 272-273. Ante: Heidegger i Nietzscheova volja za moe. 431-457. 49-62. 51. Zurovac. Etjen: Vreme reel. 268-269. 178-180. Gottingen. nada i strepnja. 411-427. 1-31. Dzon D. . 286. Treci program Radio-Beograda. Armanini. Gadamer. Mirko: Hajdegerovo ucenje 0 istini. Zapazanja 0 Levinasu i Hajdegeru.Odjek. 285. 1965]. IX/1982. 455-461. Preveo: Nenad Fiser. 111980]. 303. XIII/1982.Polja. 14-15.]. 638 (17. Caputo: »Meister Eckhart and the later Heidegger: The Mystical Element in Heidegger's 'I'hought«. Treci program Radio-Beograda. 1982. str. Milan: »Fundamentalna ontologija« i vrijeme. Preveo: Miroslav Prokopijevic. 306. XXV1I/1981. Polja. [0 Heideggerovom shvatanju umjetnosti] 295. Prokopijevic. 523-541. Basta. 1980]. Delo. 7. Paris. 288. Theunissen. 268-269. 298. 8-9.

Radionica SIC. Milivoj: Martin Heidegger. B. str. Mirko: Izvorna snaga rijel':i. pjesnlstvo. 3-4. Preveo: Dusan Dordevie. Jere Paul: Hajdegerovata kritika na Hegeloviot poim za vremeto. Ideje. Prevela: Ana Moralic. 314. Miloje: Blohova kritlka Hajdegera. S. Levinas. Petrovic. 317. Beograd. . 127-141. Begriff 316. Vel':no vracanje istog trenutak ekstatienog jedinstva vremenitosti.U zborniku: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM ENDE DER PHILOSOPHIE]. SchUssler. XXVIIII1982. 309.308. Zagreb. Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnie. SUVREMENA SVJETSKA KNJIZEVNOST. Prevela: Cvijeta Jaksic. Odjek. 2.U knjizi: SITUACIJE I DUHOVNA KRETANJA. 3-4. Bosto. Zvonko: Povijest kao lutnja. Geschik. 195-211. Prevela: Natasa Papazovska-Levkova. Nezavisna izdanja Slobodan Masic. . Rubina: Franco Lombardi: »Martin Heideggere. Preveo: Dusan Dordevle-Mileusnie. XXVUII1982. 1982. Zagreb 1982. Tertulian. 58--59. . Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnic. Heideggerovo ul':enje 0 jeziku. 1967. 277-291. . Gajo: Heidegger i Marx. and London 1978. 001982. . str. Wohlfart. Slobodan: Mimesis i poiesis. Pariz. [0 Heideggerovom shvatanju umetnosti] 326. Rezime na srpskohrvatskom jeziku: Covek i njegov udes. _ TTeta pTogTama na Radio-Skopje. 323. . Martin Heidegger: Misljenje i pevanje. Zunjic. 12. Sulejman: Mi§ljenje. str. 325. jezik. XXXVI/1983. 18--27. Vjekoslav: 0 nekim problemima suvremene filozofije. Solar. Nezavisna izdanja Slobodan Masic. XIII/1982.Theoria. XXVIII/1982. (Das Offenbarmachen des Seins im X Buch der Oliteia)]. Nezavisna izdanja Slobodan Ma§ic. U knjizi: Zvonko Posavec. 64-68.U knjizi: Milivoj Solar. 1.Polja. str. str. XIII/1982. Mihailo: Povodom »hajdegerovskih pouka filozofiji nade«. . 318. . [Zu HeideggeT. sisti~ka misao. 9. ENDE DEiR PHILOSOPHIE]. Beograd 1982. (Samo-otkrivanje bivstvovanja u X knjizi Platonove »Drzave« IMimesis und Poiesis. 322. Centar za kulturnu djelatnost SSOH. 35---53. (Der Gundgedanke Martin Heideggers). Beograd. Wittgenstein. Zvonko: Kako Heidegger pita 0 tehnici. 21. 1982. Durie. str. Zagreb 1982.U knjizi: BITAK I POVIJEST. [0 Heideggerovom shvatanju istorije] 315. 1-2. 202-205. ENDE DER PHILOSOPHIE]. 199-201. 312. str. 49-56. Zurovac. CLXVI 319. 1974]. NIHILIZAM MODERNIH ZNANOSTI. . 85-123. Beograd 1982.Ideje. 5---14. Zurovac. Petrovic. Giinter: Od Nietzschea do Heideggera. [0 Heideggerovom »Uvodu u metafiziku«.Delo. Ludwig: Zapis 0 Hajdegeru.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE. (Temeljna misao MaTtina HajdegeTa)].MaTk313. . [Interpretacija Heideggerovog spisa Pitanje 0 tehnici]. 3. Emanuel: Martin Hajdeger i ontologija. . . [Iz knjige: OtkTivajuci egzistenciju sa HuseTlom i HajdegeTom.MaTksizam u svetu. 80-83] 310. Beograd 1982. [0 »Estetici« Gyorgy Lukacsa] 320. 1982. u: Ludwig Wittgenstein und der WieneT Kreis aufgezeichnet von FTiedTich Waismann. Mikecin.OpTedjeljenja. 145-163. Vrin. XXVI/1983. Posavec. Majkl: Uz Vttgenstajnov zapis. Morchen Hermann: Primedbe 0 Adornovom i Hajdegerovom'iskusavanju jezika. XXV/1982. 275. 43-70. str. 21-34. 1982. 11-17. 68--69]. Skolska knjiga. [Rezime na slovenaekom jeziku: Clovek in njegovo poslanstvo. 7. . New Haven.Delo.TheoTia. Karl-Heinz: Der Mensch und sein 321. 7. 1982. 247-248. 324. . . 289-291]. (zbornik). str. 63-64. Vartanovle. Nicolae: Izmedu Crocea i Heideggera. 1982. 1982. 7--8. Volkmann-Schluck. Nolit. Mirko: Umjetnost kao otkrivanje biea. . McGuinness. 1982.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM. IPolemika s Ljubomirom Tadicem u vezi s Blochovom kritikom Heideggera]. 299-305. CLXVIl .TheoTia. 311. . (Temeljna misel MaTtina HeideggeTja). 2. Frankfurt am Main. Posavec. 328. F.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFlJE IDAS DENKEN AM. 1-2. Sirber. [Iz: Michael Murray: HeideggeT and Modem Philosophy. Marej. Beograd. Ingeborg: Der existenzial-ontologische des Todes bel Martin Heidegger IEgzistencijalno-ontoloAki pojam smrti kod Martina Hajdegera]. 1983 327.

. 2(9). Janko: Hajdeger i Slovenci. misljenje i jezik. Vujadin: Hajdegerovo poimanje biti umetnosti i umetniekog.329. 43-50. 29-45.Knjizevna kritika. Rad 1984. Petrovic. . Beograd. . [Vidi odeljak: Sartr . Posavec. XXII/1983. . Jadran: Martin Heidegger: MiSljenje i pevanje. . 1-2.Savremenost. 330. Gretic. Petrovic. . Beograd 1982.Iokic. [Zusammenfassung: Das Verstehen der Rede in »Sein und Zeit«] 335. 336. XIIII1983. 218-239. Heideggerovo shvacanje biti jezika. Nolit. 1984 334.Filozofska istrazivanja. Miloje: Bloh protiv Sartra. Prevela: Miljenka Vitezovic. Goran: Metafizika. 333. str. Liber 1983. XLV/4-6. (Interpretacija Heideggerovog spisa »Obrat«). 282-311. 186-188. Zvonko: Bit tehnike i mogucnost obrata. 331. Kos. 79-92. XlV/1983. 7-8. Forum. Zalokar.Hajdegerj Martin Heidegger BITAK I VRIJEME . .U knjizi : Janko Kos. 332. Yanda: Razumijevanje govora u »Bitku i vrernenu«. 181-194. 1. str. XIV/1984. Zagreb.XXVII/1983. 875-904.Nase teme. IV/1984.U zborniku: PRAKSA I POLITIKA. Miloje: Hajdegerov pristup Marksu. . MODERNA MISAO I SLOVENACKA KNJIZEVNOST. Bozicevic. 1-2.Savremenost.

travnja 1926 i. Schwarzwald . Bad.EDMUNDU p o s ve ce n o u znak Todtnauberg HUSSERLU s to vanj a i prijateljstva uz 8.

VIII. u izdanju Edmunda Husserla. Medutim. koja se pojavljuje kao sedmo izdanje. Oznaka »Prva polovica«. u istog izdavaca. daje li pitanje 0 bitku pobudu nasem tubitku. Brojevi stranica nove naklade podudaraju se. Taj Uvod donosi tekst jednog predavanja odrzanog u ljetnom semestru 1935. u tekstu je neizmijenjena.AUTOROVA PRETHODNA NAPOMENA UZ SEDMO IZDANJE 1953. Ova nova naklada. i6i put nje nuzno je jos i danas. sto je stajala u dosadasnjim izdanjima. Rasprava »Bitak i vrijeme« pojavila se prvi puta u proljece 1927. U prilog razjasnjenju tog pitanja neka bude upozoreno na »Uvod u metafiziku«. i istodobno kao posebni otisak. brisana je. u Jahrbuch fur Philosophie und phanomenologische Fonschung. Poslije cetvrt stoljeca druga se polovica vise ne da nadovezati na prvu. uz mala odstupanja. . a da ta ne bi bila nanovo prikazana. sv. premda je u pogledu citata i interpunkcije nanovo pregledana. s paginacijom ranijih izdanja. koji izlazi istodobno s ovom novom nakladom.

ponovo pobuditi razumijevanje za smisao tog pitanja.. . rni smo pak nekoc doduse vjerovali da to razumijemo. Jesmo li. 1 Platon. njezin je prethodni cilj.svega. • 6vo» . 0. vuv 8' ~7tOp~xcx[J. sto zapravo mislimo rijecju »bivstvujuci«? Niposto.• • • 8!fjAoV yocp w~ U[J. . Interpretacija vremena kao moguceg horizonta svakog razumijevanja bitka uopce.e:&cx. eto. takoiter. I tako. Sophistes 244 a.07J!LCXLVe:LV07t OV 8E rcpo "t'OU !LEV ?6[J. Imamo Ii danas neki odgovor na pitanje 0 tome.re: )'"l7tCXACXLYLYVWcrXe:"t'e:. valja ponovo postaviti pitanje 0 smislu bitka.Jer va- rna je ocito Ipak vee dugo dobro pozna to. . I tako. valja najprije. Konkretna obrada pitanja 0 smislu »bitka« namjera je rasprave sto sIijedi.e:v • •• . all sada smo u neprilicie'. te put do tog cilja trebaju uvodno razjasnjenje.e:L~ !LEV "t'CXU"t'CX 7to"t'e: ~OUAe:cr&e: ("t'L . . eto. istrazivanja sto su poduzeta u takvoj nakani.re:YY'Y)cr. cp.bitak«? Niposto. i ona ih zahtijeva. Smjeranje k tom cilju. 'Y)!Le:L~ 0. danas bar u neprilici sto ne razumijemo izraz . sto zapravo mislite kada upotrebljavate Izraz bivstvuiuci'. prije .

IXX[O: 7tEpt 't''ljc.kao tematsko pitanje zbiljskog istraiivanja.Uvod Ekspozicija pitanja 0 smislu bitka Prvo poglavlje NU2:NOST. postalo kao sunce jasnom razumljivoscu po 1 Bitak i vrijeme 1 . koju valja Jznova raspiriti. A sto nekoc bljase uz krajnji napor rnisljenja izboreno ad fenomena. prernda nase vrijeme ubraja u svoj napredak sto ponovo odobrava »metafiziku«. Napodlozi grCkih pocetaka dnterpretacije bitka nastala je dogma. oucr[o:c. da bi. koja ne proglasuje samo da je pitanje 0 smislu bitka izmno. odavno je trivijalizirano. Tom najopcenitijem Ii stoga neodredivom pojmu i nije potrebna neka definicija. dakako. Svatko ga neprestano upotrebljava i. premda nepotpuno i tek u pr- vim naletima. otada i umuknulo . nego povrh toga sankcionira zanernarivanje tog pitanja. Kao takav. razurnije sto time misli. STRUKTURA I PRVENSTVO PITANJA o BITKU § 1.Pa ipak svatko smatra da je osloboden napora jedne YlYO:V't'0iJ. Ne sarno to. Pri tome. Ono je podstrekavalo Plato novo i Aristotelovo listr~:vanje. Nuinost izricitog ponavljanja pitanja 0 bitku Navedeno pitanje dallas je palo u zaborav. opire se svakom pokusaju definiranja. Kaze se: »Bitak« je najopcenitiji i najprazrriji pojam. Ono jito su obojica postigli odrzalo se u raznovrsnim preinakama Ii »retusima« sve do u Hegelova »10giku«. dotaknuto pitanje zacijelo nije proizvoljno. Tako je ono sto je kao skriveno izazivalo nemir u antidkom filozofiranju. dakako. i u njemu ga odrzavalo.

Aristotel. »Bitak« ne omeduje najvisu regiju bica ukoliko je QnQ pojmovno artdkulirano prema rodu ~ ~sti: o(he 't'~ o~ yl:voc) »Opcenitost« bitka »nadmasuje« svaku opcemtost roda. Pascal. U pocetku QVQgistrazivanja ne mogu s~ ~crp~Q pretresti predrasude stQ neprestano usaduju I gaje nepotrebu nekog zapitivanja '0 bitku. 3. est ens.&6AOU IL!XALcr't'OC1t&. Aristotel. u dzvjesnim granicama opravdani. 4. onda to ne moze znaciti da je 'On najjasniji i da mije potrebit niJkakva daljeg raspravijanja. naprotiv. Ali zar iz toga slijedi da bitak vise ne moze zadavati problem? Niposto: moguce je samo izvesti zakljueak: »bttak« nije nesto poput bica. Sarno. u dovoljnoj mjeni samo po niti vodilji prethodnQ razJ~snjenog pitanja '0 bitku i odgovora na nj. Pojam je »bitka«.2 Ali »opcenitost« »bitka« nije opcenitost roda.moze u pogledu primje:e~Qsti le~ti~iranja kategorija i njihove potpunosti :mterpretiimti. Pensees et Opuseules (ed. B 4. Ni 'On. ne postigavsi nacelnu jasnocu. cuius intellectus includitur in omnibus. 1001 a 21. Svatko razumije: »Nebo je plavo«: »ja sam radostan« i slicno. il faudrait dire c'est. nih eksplikacija u je »b~tak«. Nernogucnost definiranja bitka. B 3. 998 b 22.onda se on pridrzava istog smjera gledanja kao i antiCka. medutim. »Bitak« je prema oznacisrednjovjekovne ontologije »transcendens«. Tri su tak:ve predrasude: 1. Tim je otkriCern Aristotel.V't'CilVI• Illud quod primo cadit sub apprehensione. ta prosjecna razumljivost demonstnlra jedino nerazumljivost. Met. da onaj !~Q JQS pita '0 tome biva okniv1jen za metodski promasaj. Ona ocito pokazuje. To se zakljuenQ iz njegovekrajnje opcenltosti. 169: On ne peut entreprendre de definir I'etre sans tomber dans eette absurdite: car on ne peut definir un mot sans commencer par celui-ci. Brunschvieg)". ontologija. 2. c'est.»definicija« tradicionalne 10gike kojoj su i sarnoj temelji u antiokoj Qntol. Stoga cemo dISkusiju '0 predrasudama voditi samo dotle dok se ne pokaze kako je ponavljanje pitanja '0 smdslu bitka nuzno. Bitak se ne da definitorno izvesti iz VliSih pojmova nim prikamti putem niZih. »Bitak« je »najopcenitiji« pojam: 't'O ()V tcr't'L XOC. Otuda se. et ainsi employer Ie mot defini dans sa definition. Pojam »bitak« nije moguce definirati. Usp. nego upravo podstice na nj.aznovrsnQsti »IkategQrija« kojima su obuhvacene swan. u svakom odnosenju prema biou. tho II' qu 94 a 2. U Citavu !Sp0znavanju. pri cemu je slijedila prije svega tomisticku i skotisticku skoIu. postavio problem bitka na nacelno novuosnQvicu. SaIIIlQ sto ispusta iz ruku problemsto ga je postavio vee Arist<>: tel. uza svu ovisnost '0 Flatonovu ontoloskorn nacinu postavljanja tog pitanja.' I to s pravom ako definitio fit per genus proximum et differentiam specificam. problem jedinstva bitka nasuprot .jevanje bitka uvijek je vee ukljuceno u svemu Sto netko shva6a od biea«. 2. ne dispenzira od pitanja '0 njegovu smislu. dskazivanju. S. AkQ se poslije toga 'We: ~ootak« je najopcenitljl pojam. svakom odnosenju-prema-samom-sebi u upotrebi 2 1* 3 . 1 1.s obzirom na podlogu iz koje su izrasli temeljni ontoloski pojmovi . Srednjovjekovna je ontologija svestrano raspravljala taj problem. Torno Akvinski. Done pour definir l'etre. 3. I kada napokon He: gel odreduje »bitak« kao »neodredeno Neposredno«. to odredenje stavlja u temelj svih daljnjih kategorijalsvoje »ilogike«. Met. i pri tome je taj izraz »bez daljnjega« razumljiv. soit qu'on l'exprime au qu'on Ie sous-entende. nije rasvijetlio tamu tih kategorijalnih odnosa. »Bitak« je pojam razumljiv po sebi. nacin odredivanja bica . najtamruji. dakako. Jedinstvo toga transcendentalnog »Opcenitoga« nasuprot raznovrsnosti ?-ajvi~ ro~nih pojmova kojima su obuhvacene stvan vee je Artstotel SPQznaQkao jedinstvo analogije. Ta se pak . Paris 1912. quaecumque quis apprehendit. s. »Neko razumi. »'Bitaik«zapravo ne moze biti shvacen kao bice: enti non additur aliqua natura: »bitak« se ne moze domooi odredenosti talco §tQce mu biti dodijeljeno bice.sebi.Q~iji-:ne da primijeniti na bitak. Njihov je ko~[en u samoj antiekoj ontologiji. i to takvom.

To. ~-to zna~i zatamnjeno odnosno jos nerasvijetljeno razumijevanje bitka Ii koje su vrste zatamnjivanja odnosno ometanja jednog eksplicitnog rasvjetljenja smisla bitka moguce Ii nuzne. i to tako da pri tome te teorije ostaju skrivene kao 5 . ti »tajm SUdoVI obiCnog uma« (Kant). biti uCinak naslijedenih teoraja i mnijenja 0 bitku. i Ispitivano. onda je takvu zapitivanju potrebna primjerena transparentnost.pripada nekom pitanju.i neusmjereno. sto zapitiv:anje postaje pnije toga sebi transparentno u pogledu :svih navedenihkonstitutivnihkarakteristllika samog pirtan ja.t u tarni. sto mi uvijek vee zivirno u razumijevanju bitka. Sarno zapitivanje kao ponasanje nekog bica.. Mi uopce ne poznamo horizont iz kojega bismo mu trebali pojmiti i filksirati smisao. pita4 bitka. Zapitivanju pripada. Ako je ono neko. Mi ne znamo sto znaei »bitak«. Tako stojimo pred nuznoscu. valja Pitano odrediti i dovesti . samo Ispitano. da u pogledu navedenih strukturnih momenata razmo1ll1imo pitanje 0 bitku.da u svakom ponasanju i blnku pni bicu a priori lefi zagonenka. ponoviti pitanje 0 bitku znaci: najprije jednorn dovoljno obraditi postavljanje pitanja. aroda. Ali vee kada pitamo: »sto je . Svako zapioivanje jest trazenje. U ovoga je osebujno to. maglovito razumijevanje bitka moze. ono kodcega zapitivanje. moglo pokazati. Interpretacija prosjeenog razumdjevanja bitka dobiva svoju nuznu nit vodilju tek s izoblikovanirn pojmom bitka.. Iz tog razumijevamja izrasta Izrioito pitanje 0 smislu bitka i tendencija k njegovu pojmu.. na izvjestan nacin vee raspolagati. da je pitanje 0 bitku osobito. Neko je zapitivanje rnoguce provesti kao »zapitkdvanje-tek-oneko« iIi pak kao eksplicitno postavljanje pitanja. da ne nedostaje sarno odgovor na pitanje '0 bimku. to jest specificno teorijskom pitanju. Ipak. otuda. Postaviti treba pitanje 0 srnislu bitka.lz jasnoce tog pojma i njemu pripadnih nacina na koje on biva eksplicitno razumljen valjat ce uglaviti. To prosjecno i ma- Ca.. Hi cak pravo. Formalna struktura pitanja 0 bitku Pitanje 0 srnislu bitka treba postaviti. istrazivanje 0 smislu bitka nece htje1li da to razjasnjenje dade odmah u pocetku. Pozivanje na razumljiv:ost po sebi u krugu t:rneljni? filozofskih pojrnova. Svako nrazenje dobiva svoj apriorni putokaziz onoga sto trazi.sama ta neodredenost uvijek vee raspolozivog razumijevanja bitika pozitivni je fenomen i on zahtijeva razjasnjenje. bilo na koji nacin raspitivanje kod . zatim. Ma . Zapitivanje kao zapiltivanje 0. Smislom bitka moramo. ako u a:u~u ruk~ to. kako hi se. irna v}aSlti!tikarakter glovito razumiievanie bitka jest fakt. nego da je dapace sarno pitanje tamno . dokazuje nacelnu nuznost da pitanje 0 smislu »bitka« bude ponovljeno. a smisao je bitka istodobno skrive:r.. ima svoje Pitano. zapitivanje zah1lijeva da ga unaprijed vodi Trazeno. osim Pitanoga. sto li uopce . »Razurnljivo-po-sebi« i samo ono. a pogotovu u pogledu pojma »00tak«. Zapitivanje jest spoznavajuce trazenje bica u njegovoj egzistenciji i esenciji.kako se to razumijevanje bdtka kolebalo i rasplinjavalo Ii kretalo strogo granicom pukog poznavanja rijeCi . polazeoi otuda.na cilj. iako ne bismo !IIlOgH pojmovno filksliratisto znaci to »je«. Tada u tomPitanomu pociva.do poj: rna.bitak'?« mi se nalazimo u nekom razumijevanju toga »je«. Ali razmatranje predrasuda ujedno je razjasnilo.. Stoga valja uknatko razmotriti. kao zapravo intendirano. Kao trazenje. Svako je zapitivanje 0. Prosjeeno. ~tiZe . U istrazujucem. Bilo je nagovijesteno: mi se uvijek vee krecerno u nekom razumijevanju bitka. § 2. treba postati i ostati izricitom ternom analitike (»poslorn filozofa«). Spoznavajuce trazenje moze postati »istrazivanjem« kao otkrivajuce odredivanje onega sto je III pitanju. fundamentalno pitanje. dvojben je postupak.

Da nije tako. »Bitak« biva u citaVlOj dosadasnjoj ontologiji doduse »pretpostavljan«.slto mislimo. postojanju. Platon. da je I spitivano u pitanju 0 bitku samo bice.jesu ikonstitutiWla ponasanja zapitivanja. koju je u oblasti istrazivanja principa svagda lako navesti. ono na temelju cega je bite. smisao bitka. i u razlieitom smislu. ne odredivati bi6u porijeklo kao bicu svodeci ga na n~ko d.izvori vladajuceg razumijevanja. S kojeg bica valja oCirtati smisao bitka. bitno razlikuje od pojmova u kojima svoju znacenjsku odredenost postize bice. prema tome. Gledanje na.u njegovu bitku. zahtijevati. To bite. Ukoliko bitak tvori Pitano. . vazenju. i opet. ali nekao raspoloZivi pojam. Ali fakuOno. tubitku. koji piramo. IzriOito i transrparentno postavljanje pitanja o bitku zahtijeva da prethodno bude primjereno eksplicirano jedno bice (tubitak) III pogledu svojeg bi1lka. u naznacenom nacinu postavljanja pitanja uopce nema kruga. Sarno zapitivanje tog pitanja kao modus bitka nekog bica bitno je odredeno onim 0 Cemu je rijee u pitanju . do sada ne bi moglo biti ontoloske spoznaje.Ciji bitak moze. pa su i oni sami modusi bitka nekog odredenog hiOO. Hi pak pri obradi pitanja 0 bitku prvenstvo pnipada nekom odredenom bicu? Koje Ii je bite egzemplarno i u kojem smislu njemu pripada prvenstvo? Ako pitanje 0 bitku treba postavrti izrioitlo i provesti ga uz njegovu potpunu transparentnost.nja njegova smisla. AU zar takav pothvat ne upada u oCiti krug? Morati najpnije odrediti bite u njegovu bitku i zatirn htjeti tek na temelju togapostaviti pitanje 0 b1t1ku. poput argumentaoijeprotiv »kruga u dokazu«. tada obra5. koji se bitno razlikuje od otkrivanja bica. Bite je sve 0 oemu govorimO. razumijevanja i pojmovnog zahva6a. sto Ii je drugo do hod u krugu? Nije li za obradu pitanja vee »pretpostavljeno« ono ~to bi trebao donijeti pnije svega odgovor na to pitanje? Formalni prigovori. 7 . 6 da tog pitanja zahtijeva. ekspliJkaciju naeina gledanja na bitak. izradu genuinog naOina prismpa k tom bieu. izbor.bitkom. i to tako. Sam bitak bica »nijes neko bice. Ni~ta ne pnidonose razumijevanju stvari i koce prodiranje :Ill polje istrazivanja. koje smo uvijek mi sami i . Obrada pitanja 0 bitlru. ono mora prije toga postatd sa svoje strane prlstupaonim onaikvo kakvo je samo po sebi. PI1i:stup k . pored os taloga. Prerna rome ce i I spitano. uvijek vee razumljeno. tada proizlazi. Cije se faktieno postojanje zaoijelo nece nijekati. Ali »bicem» nazivamo mnogosta. razumijevanje i poimanje. tog bica koje smo uvijek mi sami. Bitak lem u egzistenoiji i esenoiji.ne kao ono Trazeno kao talkvo. ono sto odreduje bice kao bite. od kojeg bica treba da pode otkrivanje bitlka? Da Ii je polaziste proizvoljno. u realnosti. prema dosadasnjim razjasnjenjima. »Pretpostavljanje« bitika ima rkarakter zauzimanja gledista 0 bitku unaprijed. bilo rna kako razmatrano. to jest. Bioe je moguce odrediei u pogledu njegova bitka a da pri tome nije nuzno vee raspolagati eksplicitnim pojmomsmisla bitka.v{}6v -eLva ~L1]YEL(J{}mS. a bitak znaoi bltak bica.Trazeno III zapitivanju 0 bitku nije nesto potpuno nepoznato. opstojanju. Pitano pitanja koje valja obraditi jest bitak.l'Ugo ~ice. Prvi filozofski korak u razumijevanju problema bitka jest: ne p. premda je najprije naskroz nedokuoivo. prema Icemu se ovako dli onako odnosimo. terminoloslci zahvacamo kao tubitak. Ali ako treba da uzmogne neiskrivljeno pruZiti karaktenistike svojega bitka. da u pogledu njegovog Ispitivanoga bude dobiven i vee prije utvrden pravi naein pristupa k tom biro. .koje pita . bdce je takoder ono ~tJo SIDlO i kakvi SIDlO mi sami. Bitak kao PItano zahtijeva stoga neki zasebni nacin pokazivanja. pripravu moguenosti pravog izbora egzemplannog bica. vlastitu pojmovnost koja se. znal:d: Cinjooje transparentnim nekog bi<Sa . u »ima«.»ne pricat! pnice«. uvijek su sterilni pri rasudivanju 0 konkretnim putovlma istraZivanja. Pitanje 0 bitku zahtijeva. kao d~ bitak ima karakter nekog moguceg bica. Sophistes 242 c. biti zapitivanje. Ono biva tako reel preslusavano 0 svojem bitku.

ill se uopce njime bavi.tako. vee krecemo. Ovako izrasli »temeljni pojmovi. Danas su se posvuda u raznim disciplinama probudile tendencije da se istrazivanje polozi na nove temelje. Ali nesto poput prvenstva tubitka zacijelo se javilo. pripada najvlastitijem smislu pitanja o bitku. nego 0 iznosenju temelja na vidjelo. Znanstveno istrazivanje provodi dzdvajanje i prvo fiksiranje podrucja obrade naivno i grubo. prirnjerice povijest. Ta se podrucja. Ali zar time nije vee posvjedoceno prvenstvo bitka nekog odredenog bica i nije Ii unaprijed dana egzemplarno bice kojetreba fungirati kao primarno Ispitivano pitanja 0 bi:1:1ku? Onim sto je do sada razmotreno. ali 8 pnlje svega izostankom nekog odredenog odgovora. sarno neka proizvoljna spekulacija 0 najopCenitijoj opcenitosti . sarnoj sebi netransparentnoj reviziji temeljnih pojmova. Takvo »pretpostavljanje« nema niJkakve veze s postavljanjem nekog neutemeljenog nacela . svatko moze zahtijevati da sazna. 2Jiv:ot. Borba izme9 . dapace nedostajanjem nekog zadovoljavajuceg postavljanja tog pitanja uopce. sto je zapitivanje bitno pogodeno svojim Pitanim. tubitak. cemu treba sluiiti to pi:tanje.iz takva sve veceg poznavanja stvari.da iz tog gledista biva privremeno antikuldrano dana bice u svojem bitku. »Krug u dokazu. priroda. Da li se njime ostala bavdti. sto njegova obrada i pogotovu rjesenje zahtijevaju niz fundamental nih promatranja.iz kojega biva deduktivno izveden niz stavaka.uopce ne moze lezati u positavljanju pitanja 0 smislu bitka. U takvdm drnanentnim krizama znanosnpocinje se kolebati odnos pozitivno istrazujuceg dspitdvanja prema samirn stvarima sto ih Ispituje. To. daju u odgovarajucim znanstvenimi:strazivanjima tematizirati u predmete. njegov se pravi napredak ne ostvaruje toliko u skupljanju rezultata i njihovu pohranjivanju u »prirucnike« koliko u pitanjima 0 temeljnom ustrojstvu svakog od podrucja. rnatematika.ili je ono najprincipijelnije i u isti mah najkonkretnije pitanje? Bitak je svagda bitak nekog bica. Do sada je nuznost ponavljanja tog pitanja bila motivirana u jednu ru:kru ugledom njegova ponijekla. rriti je dokazano prvenstvo tubitka niti je odluceno 0 njegovroj rnoguooj Hi cak nuznoj funkciji kao bica koje valja prirnarno pitati. Prividno najstroza i najcvrsce sazdana znanost. dospjela je u »krizu osnovica«. To zauzirnanje predvodeceg gledista 0 bitlk:u izrasta iz prosjeonog razumijevanja bitka u kojem se uvijek. Premda teziste istrazivanja uvijek lezi u tom pozitivdtetu. Nivo neke znanosti odreden je time. a to razumijevanie pripada napokon bitnom ustroistvu samog tubitka. Pravo »gibanje« u znanostirna odigrava se u vise ili manje radikalnoj d. put em njihova pokazivanja. § 3. jer se u odgovoru na to pdtanje ne radi 0 obrazlozenju putem dedu:kaije. jezik i slicno. prostor. Ali. Obrada nekog podrucja u njegovim temeljnim strukturama na izvjestan je nacin vee ostvarena putem predznanstvenog iskustva i Izlaganja oblasti bitka unutar koje je omedeno samo podrucje obrade. Ali osobitost pitanja 0 bitku potpuno ce iza6i na vidjelo tek tada kad ono bude dovoljno omedeno u pogledu svoje funkcije. pitanjima koja su vecinom reaktivno izbijala . Sva bica mogu se prema svojim razlic1t:dm oblastima pretvarati u polja otknivanja i omedivanja odredenih podrucja obrade.ostaju isprva niti vodilje za prvo konkretno dokucivanje podrucja. Ontolosko prvenstvo pitanja 0 bitku Karakterizacije pitanja 0 bitku po niti vodilji formalne strukture pitanja kao takvog razjasnilo je to pitanje kao osebujno. i to . ali zacijelo lezi neko cudnovato »povratno ili prethodno odnosenje« Pitanoga (bitka) na zapitivanje kao na modus bitka nekog bica. do koje je mjere ona sposobna za krizu svojih temeljnih pojmova. Ne leZi u pitanju 0 smislu bitka »krug u dokazu«. svoje namjere i svojih motiva.

koje crrpi temeljne po} move. tako reci. Teologija traga za nekim izvornijlm izlaganjem bitkacovjeka pri bogu. ta teorija kusa putem odredenja svih relativnostl oouvaei nepromjenIjivost zakona gibanja i tako sebe dovesti pred pitanje o strukturi podrucja obrade koje joj je zadano. Svoju pravu legitlmaciju i »obrazlozenje« dobivaju Iti pojmovi. nego zell biti i uvjet da budu moguce same ontologije. koje slijede prije onti6kih znanosti i fundiraju ih.nade neku genealogiju raznih mogucih ustrojstava bitka.au formalizma i intuicionizma vodi se 0100 osvajanja i utvrdivanja primarnog nacina pnistupa k onom sto treba biti predmet te znanosti. nego je za nju primarna interpretacija zaista povijesnog bica s obzirom na njegovu povijesnost. Takvo se utemeljenje znanosti naeelno Il"azlilruje od »1010 gike« koja hramlje za njim. a nije u nekoj »teoriji« spoznaje. Ontolosko je zapitivanje. da njezina dogmatska sistematika pociva na »temelju« koji nije izrastao iz nekog primarno vjerujuceg zapitivanja i oiJa apstraktnost nije samo nedostatna za teoloSku problematiku. Takvo utemeljenje jest produktivna logika u tom smislu sto ona. Ali ukoliko svako od tih podrucja iz oblasti samih entiteta i bude osvojeno. za filozofiju nije primarna neka teorija tvorbe pojmova histcrsje. Tome je . raspolagala ma kako bogatim i cvrsto sazdanim sistemom kategorija. Svaka ontologija. takvo preliminarno :i:straZivanje.alei nista drugo do dzlaganje tih entiteta u pogledu temeljnog ustrojstva njihova bitka. Ali ovakvo zapitivanje . Ali ono ostaje i samo naivno i neprozirmo. Pozitivnim znanostima mora prethoditi takvo istrszlvanje: i ono to moze.koja ne konstruira deduktivno . samo u jednoj isto tako preliminarnoj pretrazi samog podJruoja abrade. doduse.priroda. Mo da pitaju. ali ni teorija povijesti kao objekta historije. eto. nego nju zakriva i iskrivljuje. Teorija relativnosti [izike izrasta Iz tendencije da se pokaze vlastita suvislost same prirode. U historiiskim duhovnim znanostima pojacao se. Tako. ostaje u osnovi slijepom. pita unatrag I nanovo odredi naein bitka zivoga kao ltakvog. takoder ne teorija historijske spoznaje. i izokretanjem svoje najvlastitije namjere. . koja pojedino slucajno stanje neke znanosti provjerava prema njezinoj »metodi«. prema tome. pred problem materije. na primjer. ne w. Kao teordja uvjeta pristupa ksamoj prirodi. onakva rkaikva postoji »po sebi«. U biologiji se budi tendencija da se poslije odredenja organlzma i Zivota. potreban je prethodni sporazum a tome. prva uskace u neko odredeno podrucje bitka. Dna polako poeinje ponovo razumijevati Lutherov uvid.ontologija uzeta u naJSJrem smislu i bez oslanjanja na ontoloske smjerove i tendencije -treba i samo jos neku nit vodilju. spram ontickog zapitivanja pozitivnih znanosti izvornije.bltak'«. a100 rijegova traganja za bitkom bica ostavljaju nerazmotrenim smisao bitka uopce. i pri tome se uvijek vee krecu u nekom razumijevanju bitka. posredstvom predanja i tijekom njegova prikazivanja i tradicije. ako prije toga nije dovoljno raziasnila smisao bitka i to razjaSnjavanje shvatila kao SVDjU 11 [undamentalnu zadacu. Ii pozitivni rezultat Kantove Knitike cistog uma lefi u zacetku obrade onaga sto uopce pripada nekoj prirodi. Otuda pitanje 0 bitku ne zeli biti samo apriorni uvjet da budu moguce znanosti sto istrazuju bice kao takyo i takvo bice. koji bi bio skiciran iz smisla samog vjerovanja i ostajao unutar tog izlaganja. I uprav:o pri zadaci da ontologija .dokaz Platonov Ii Aristotelov Tad. »sto li mi zapravo m1sHmo tim dzrazom . poriv prema samoj povljeenoj zbilji: povijest knjizevnosti treba postatl povijescu problema. Tako. Njegova transcendentalna logi:ka apriorna je logika predmetnog podrucja . sllo su Ih dali mehanizam ri vitallzam. Temeljni pojmovi jesu odredenja u kojima postaje prethodno razumljivim podrucje obrade sto len u osnovi svih temabskih predmeta neke znanosti. prije svih ga dokueuje u pogledu njegova bitka i dobivene strukture stavlja na raspolaganje pozitivnim znanostima kao transparentne upute. pa to razumijevanje predvodi sva pozitivna istraiivanja.

Sam bitak. Razrnatranje mora pri tome posegnuti dspred analiza sto slijede isto ce tek pruziti pravi uvid. pa je za oznaku tog bica odabran naziv tubitak. Nju pak razumijemo kao ustrojstvo bitka bica koje egzistira. reonno. Tom je biou svojstveno. naprotiv. koje je svoj>stvenotubitku. Za to nije potrebna teorijska transparentnost ontoloske strukture egzistencije. Skup tih struktura nazivamo egzistencijalnost. Pitanje egzistencije oD!ti&a je »stvar« tubitka. Tubitak je bite koje se ne pojavljuje naprosto rnedu drugim bioima. nazivamo 12 egzistenci]a. Egzistenciju odreduje. upravo izravno tice razumijevanja necega poput »svijeta« i razumijevanja bitka bica pristupacnih unutar svijetao Ontologije ikoje dmaju za ternu bica s 'karakterom 13 . ontoloskoj je analitici tog bica uvijek potrebno neko vee unaprijed zauzeto glediste 0 egzistencijalnosti. Sarno razumijevan]e bitka jest izvjesnost bitka tubitka. nego je njegova bit.kao svoj. ism sto i naprosto bivstvujuci-onticki. u tome da ono uvijek mora biti svoj bitak . Al!i uko1iko onda egzistencija odreduje tubitak. onticki odlikuje time sto se torn bicu u njegovu bitku radi 0 samom tom bitku. To bice zahvacamo terrninoloskl kao tubitak.kao predontolosku. jedino svakitubdtak sam. da se on u svojem bitku odnosi prema tom bitku !kao bitak. prema kojemu se tubitak moze odnositi ovako ili onako i uvijek se riekako odnosi.atom ustrojstvu bitka tubitka pripada. Ali rtad. Njezina analit~ka nema karakter egzistencijskog. ovdje jos ne znaci: tvoriti ontologiju. 0'00 se. Otuda. To odlikovanje valja prethodno vidno pokazati. Medutim. Ali ovo stvarno-znanstveno prvenstvo IIlJijejedino. Znanstveno dstrazivanje nije jedini i nije najblizi rnoguci nacin bitka . Ali to ne znaci. Te je moguonosti tubitak dli odabrao sam. Otuda se razumijevanje bitka.izvrsiti navode6i neko realno sto.vkaocisti izraz bitka.iPitanje egzistencije uvijek treba da dzvodi na cistac samo egzistiranje. da je ono sa svojim bitkom i putem njega samo sebi dokuceno. vecma negoli puko nastavljanje casne tradicije i promicanje jednog jos uvijek neprozirnog problema. da on jest ontoloski. nego egzistencijalnograzumijevanja. jedne mogucnosti sama sebe xla bude iii da ne bude sam on. Pri tome usrnjeravajuce razumijevanje tog egzistiranja nazivarno egzistencijskim. ° § 4. Znanosti su nacini bitka tubitka na 'koje se on octnosi i prema bicu koje ne treba biti sam taj tubitak. Onticko prvenstvo pitanja 0 bitku Znanost uopce mogu6e je odrediti .iJi je dospio u njih rili je oduvijek rastao u njima. tada misljenu onto1ogicnost tubitka valja oznaciti . Ta definicija niti je potpuna nit! pogada znanost u pogledu njezina smislao Znanosti kao ponasanja vcovjeka jesu nacin binka tog bica (oovjeka). nego bivstvujuci na nacin razumljenja bitka. Pa tako i mogucnost provedbe anaIitiketubioka ovisi 0 prethodnoj obradi pitanja 0 smisIu bitka uopce. Ali tubitku bitno pripada: bitak u nekom svijetu. ako naziv ontologija zadrzirno za eksplicitna teonijska pitanja 0 bieku bica. Povrh toga. Biti ontoloski. odredivanje biti tog bica ne moze se .kao cjelinu sustava obrazlozenja istinitih stavaka. Ali III ideji jednog takvog ustrojstva bitka vee pociva ideja bitka uopce. Pitanje 0 toj strukturi cilja na razlaganjeonoga Sto konstituira egzistenciju. Onticka je osobitost tubitka u [tome.tog bica. Zadaca jedne egzistencija1ne analitiketubitka u pogledu njezine mogucnosti i muznosti skicirana je u ontickorn ustrojstvu tubitka.Pravo razumljeno ontolosko istrazivanje samo podajepitanju bitku njegovo ontolosko prvenstvo. sam se tubitak odli!kuje pred drugirn bicima. Tubitak razumajesam sebe uvijek iz svoje egzistencije. A to opet kazuje: tubitak razumije sebe u svojern bitku bilo na koji naOini bilo kako izricito. naprotiv. na nacin prihvacanja Hi propustanja.

koji upu6uje na davnu Paemenidovu ontolosku tezu. iz ikoje tek mogu izvirati sve ostale. jest dusa (anima)? Prvenstvo »tubitka« pred ~~m drugim bicima. da OIn pred-ontoloski razumije bitak. koje se ovdje pojavljuje premda mje ontoloskl razjasnjeno. 5.tkno kao 000 bice koje valja najprije on.a egzistencijalnost egzistencije i 'time omoguceno pristupanje k obradi jedne dovoljno fundirane ontoloSike problematike uopce. t~'lo~ko? prvenstva tubitka. quod natum est convenire cum omni ente. Drugo je njegovo rprvenstvo oniolosko: tubitaik je. da prematome tubitak fungira kao ono bice 'koje nacelno treba biti najprije ispitivano u pogledu svojega bitka. postoji moguonost da bude dOlkuCen. Questio~es de veritate qu I a. To se dogada putem pozivanja na !IIleiko bite. Ito jest onticki. Ali analiza strukture pita. Sada se pak pokazalo da ontoloska ana:. ' 7. a koji nuzno pripadaju nekom Necemu. Jedino ako jesamo filozofski-dstrazujuce propitivanje Jato mogucnost bitka uvijek egzistirajuceg tubitka poduzeto egzistencijski. Ako zadacu tvori interpretacija smisla bitka onda tubi~ak nije samo bice koje valja primarno ds. Prvo mu je prvenstvo onticko: to bice odredeno je u svojem bitku egzistencijom. Otudatubitak ima trece prvenstvo. . Taj 6. na temelju izvjesnosti svoje egzistencije. Dokaz ~ ontiCko-ontoloskoj osobitosti pitanja 0 bit. »dusa«. Aristotel kaZe: ~ tjJUX~ -roc iSv-rC( 7tW~Ecr-rW..?"h toga bite koje se u svojem bitku uvijek v~ Odn~SI na ~no ~oemu to pitanje pita. n~e o. 1 c. 430 a 14 sqq. Tubitak ima. nja 0 !?ltku ka? takvog (§ 2) naisla je na jednu osobitu funkcI. koja u sebi ukljucuje imjesnost nekog predontoloskog vrazumijevanja blaka. 14 15 .itivati. Pri tome se tub~tak raz<. otkriva u svojim na:Cinima na koje jest. sva bica u pogledu njihove egzistencije i esencije. Tako setubitak rpokazao onim koga valja ontoloski primarno ispitivati prije svakog drugog bica. Ali egzistencijalna je anaLitika sa svoje straneukorijenjena napokon egzistencijski. 431b 21.upravo izvorno pripada: rnzumijevanje bitka svih bica rkoja su drugacija nego tubitak. Otuda fundarnentalnu ontologiju.JU tog bica :unutar postavljanja pitanja. kao onticko-ontoloski uvjet za moguonost svih ontologija. valja dokazati takoder verum Ikao dedan takav transcendens. koja tvori oovjekov bitak. Ontieko-ontoloski primattubitka bijase uocen vee rano.itika tubitkauopcetvori fundamen'talnu ontologi10g1JU. To osobito bice. na tu temu dijelom strozu 1 od navedenoga razlicitu provedbu jedne »dedukcijee transcendencija u Opusculum »de natura generise. a da pni tome sam tubltak nije bio shvacen u svojoj genuinoj ontoloskoj strukturi miti je POIStao rnakar samo problemom usmjerenim na to.drugacijim nego u Itrubitlka fundiraneeu i rnotivirane. boo ono rna Sto. viSestruko prvenstvo pred svim drugim bicima. sam po sebi oontoloski«. Ali rtubitllru onda . leu temelji sena prethodnom pokazivanju OIlitiOko-on. usp. Unutar zadace izvodenja »transcendencija«. r 8.kao konstituensu razumijevanja egzistencije . prema tome. bitku ~1. jos Iznad svake moguce realno-rodne odredenosti nekog bica. usp. ItO. koje u skladu sa samom vrstom svojeg bitka drna sposobnost da se »sastane«. prema tome. u ontickoj strukturi samog tubitka. toloski dovoljno obraditi. valja tr~iti u egzistencijalnoj anali- tici tubitka. ib. jest karaiktera bi1lk1a koji IeZi. de anima stavak. ocito nema ngta zajedn1Oko s Iosim subjektiviranjem svekolikih bica. Torno Akvinski je preuzeo u jedno vkarakteristlcno razmatranje.Je ~lsta drugo do radikaliziranje jedne bitne tendencije bitka Ikoja pripada samom tubitku a ta je.00 jest sporazumije sa svakim bilo kakvim bi6em. uvijek taJroder i u njihovu bitku. u otZcr&'Y)cr~~i v6'Y)cr~~.6 Dusa (covjekova) jest na izvjestan nacin bite. Iznad svakog modus speclalisentis. Ali tlme je postalo jasno i ontiOko prvenstvo pitanja 0 bitku. to jest. Ali tada pita. ens. da bi zapitivanje postalo transparentnim. on je pO.

da bude izricito usvojen i utvrden pravi nacm pristupa k tom bicu. Otuda je onrti.-------- ! Drugo poglavlje DVOSTRUKA ZADACA U OBRADI PITANJA 0 BITKU METODA ISTRA2:IVANJA I NJEGOV NACRT § 5. Usprkos 'tome. etika.bitku.~ b~ce: tu~iJtak. antropologija. liZ eksplicitnu orijentaciju na problem samog bitika. ali seniti neiSikljueuje.kao da bi to razumijevanje bitka moralo Izvirati iz neke tematski ontoloske svijesti 0 najvlastitijoj vrsti bitka. Za sada je time samo najavljeno. da vlastiti bitak razumije iz onog bica prema kojemu se bitno neprestano i najprije odnosi. nego postoji i zahtjev.mi sami smo dapace uvdjek tajtubitak. snage. i time u njegovu razumijevanju vlastita bitka. ali predontoloski IiJpak mJetud. on moze raspolagati obiljem svoje jzlozenosti. AJi tada se problem osvajanja i utvrdivanja usmjeravajuceg lDaIOina pristupa k tubitku pogotovu zaostrava.strulcture ikoja pripada .tu. Tubitak je samom sebd onticki »najblize«. iznesene u dovoljnoj mjeri. tendenciju. Egzistencijsko dzlaganje moze zahtijevati egzistencijalnu analitiku. biti analitika tubitka. Najpreca u pitanju 0 bitku mora. Koje bice preuzima unutar pitanja 0 bitku osobitu ulogu. da interpretacija tog bica stojipred osebujnim poteskocama. Ali time niposto nije receno.bude l:i razumljeno usmislu »kategorijalne. Filozofska psihologija. P?stane pristupaeno i da ga u razurmjevajucern izlaganju taka reci nanisanimo? Ontie:ko-ontolosko prvenstvo dokazano za tubitak moglo bi zavesti u rnnijenje. Ali kako da . >>poliitrlika«. iii upravo stoga. Njegovu je najvlastitijem binku doduse svojstveno. razmotreno je. Tubitak ima. pociva ono isto cemo po16 kazati kao ontolosko povratno zracenje razumijevanja svijeta na dzlaganje wbi!tka. naprotiv. nego se oblikuje i raspada sa svakom od vrsta bitka samog tubitka.koje se temelje u samoj 'VII1sti itika ternatskog predrneta i teb matizirajuceg tIlaeIDa ponasanja prema njernu. naime iz »svijeta«. da je tubjtku on razu:mljiv i da tubitak uvijek vee boravi uizvjesnoj izlozenosti svojega bitka. Negativno receno: na 'to bice fie smije biti konstrukcijsko-dogrnetski protegnuta nikoja proizvolj2 Bitak i vrijeme 17 . u skladu s rijernu pripadnorn vrstom bitka. poezija i historiografija uvijek su raznim putovema i u promjenljivoj mjeri slijedile 00nose. Ontoloska analitika tubitka kao oslobadanje horizonta za [ednu interpretaciju smisla bitka uopce Pri naznacivanju zadaca ~to leze u »postavljanju« 1(>[tanja 0 bitku bilo je pokazano. ako je u drugu ruku filozofs!ka spoznaja shvacena u svojoj mogu6nosti i numosti. eto. da se to njegovo majneposrednije predontolosko izlaganje svojega vlastitog bitka moze preuzeti kao primjerena nit vodilja.. on je ontoloski najdalje. Ali buduci da tubitku. U samom tubitku. da za to nije potrebno samo fiksimti ono bice koje treba fungirati lkao primarno ispitivano. moo. mogucnosti i sudbine rubltka.6ko-ontoloSiko prvenstvo tubitka razlog tome sto tub~ttku ostaje zastrto specificno ustrojstvo njegova rbitka . da to bice mor~ biti onticko-orrtoloski prirnarno dano ne 'Sarno u smislu neke »neposredne« shvatljivosti samog tog bica. ontoloski najdalje. . Tubdtak doduse nijesamo onrickl blizu Hi cak najbliZe . Ali ostaje pitanje. razurnijevanje bitka ne samo pripada. n~go i u ~ogledu neke isto tako »neposredne. dakle. Dobitak od dosadasnjeg izlaganja tubitka bit ce egzistencijalno ovjerovljen tek kada temeljne struktore rtubitka budu. a ne mozda u nekoj nedostatnoj opremljenosti nase spoznajme moci iIi u pnividno lako o1lk1onjivom nedostaeku nekog primjerenog pojma. upravo .danosti vrste njegova bitka. biljahu hl ta :izlaganja provedena isto onako iegzistencijalno izvomo kao 5to su moZda bila egzistencijski izvoma. To dvoje ne mora nuzno 1Ciskupa.

Aili ta analiza tubltka ru~e samo nepotpuna. Da bi taj uvid bio omogu6en. Postoji faikt: vrijeme. Oslobadanje horizonta za najizvormje izlaganje bitka treba ana. Ta analitika ne moze htjeti da dade jednu potpunu ontologiju tubitka. »Vremensko. tocnije. Medutim.tatemelJ~o ustrojstvo svakidasnjosti tubitka izrasta pnpremno IZ' nosenje biokatog biCa. odredenje koje je. oda~rati tak~: da se to bi6e moze pokazati samo po sebi polazeci od sarna sebe. Time ce se vulgamom pojmu vremena vratiti njegovopravo samostalnosr] nasuprot Bergsonovoj tezi da je vrijeme. PridrZavajuci se te povezanosti. da taj pojam vremena. nego bitne strukture. potrebna je izvorna eksploatacija vremena kao horizonta razumijevanja bitka iz vremenosti kao bitka tubitka koji razumije bitak. Kako li vrijeme dolazi do te osobite ontoloske funkcije i pogotovu s Ikojim pravom upravo nesto poput vremena fungira kao takav kriterij. dakako. i vulgarno razumijevanje vremena uopce. jos dosta tamno. Taj se navod mora potvrditi u ponovljenoj mterpretaciji struktura tubitka koje ce biti prethodno pokazanekao modusi vremenosti. valja pokazati. da bivstvujuci razumije nesto poput bitka. »dijelove«. onticki kl1iterij naivnog lI'azlikovanja razliCitih regiona biCft. On~ IZnosi jedino tek bitaik tog bica.sa~o n~~. prethodn~ . ikoja kao nesto poput »filozofske« antropologije treba da stoji na filozofski zadovoljavajucoj osnovici.bica i »nadvremenskog.nJ~gova smisla. koje se postavlja o smislu bitka uopce. da se ovako dobiveni pojam vremenosti razgranici prema vulgarnom razumijevanju vremena. Razgranieuju se neika »vremenska« bica (prirodni prooesi i povijesni dogadaji) prema »nevremenskim« bi6ima (prostomi i brojcani odnosi). I. i kako Izviru iz nje. 18 Kao nagovjestaj bijase pokazano:1Jubitku pripada kao ontioko ustrojstvo neki predontoloski bitak. Vrstu pristupa i izlaganja valja. misljeno pod tim pojmom. Tada s obZl:rom:r. pa jos k tome .Ice tu sveki put reci dsto SltO>i bivstvujuee »U vremenn«. s tim izlaganjem tnbitka kao vremenosti nije dan vee i odgovor na vodece pitanje. premda ne nebstne.da li u toj naivno ontoloskoj upotrebi vremena dolazi do izrazaja 2* 19 . naprotiv. fungira kaokciterij razlucivanja regiona bitka. odakle uopce tubitak n~Cito razumije i izlaie nesto poput bitka. U Uikupnosti te zadace pociva ujedno za- htjev. pripremna ce analitika zahtijevati svoje ponavljanje na viso] i pravoj ontoloskoj osnovici.ijeme« odavno fungira Ikao ontoloski Hi. nikoje »kategorije. tek pripremiti. da je vrijeme ono.naideja 0 binku i zbilji. u s~ojoj PI1?sJ~cnoJ svakidasnjosti. Ovako shvacena anruit:i:katubitka ostaje posve orijentirana na vodecu zadacu obrade pitanja 0 bitku. odnosno njezinu ontoloskom utemeljenju. nego je ~a sada i.skicirane iz te id:je ne srruju biti ontoloski nesmotreno nametnute tubjtku. IkioJe se u svakoj vrsti bitka fakti6nog rubitka odrzavaju kao ~ne 5tO odreduju njegov bitak. bila rna koliko »razumljiva p? sebi«. U smjeranju k jednoj mogucoj takvoj antropologiji. u smislu »biti u vremenu«. Ali je zacijelo pripremljeno tlo za dobivanje tog odgovora. bez mterp. Ikakvo se natalozilo u tradicionalnom pojmu vremena koji se odrzava od Aristotela do Bergsona i dalje. prostor. taj nacin pIThstupa treba pokazivalti: ~k~ vo je to bice najprije i najcesce. Pri tome valja razjasniti.. Time se odreduju njezine granice. Tek n~kon sto bude osvojen taj horizont. Obicava seisticati »bezvremenskie smisao reeenica nasuprot »vremenskom« tijeku relCeniCnih iskaza. »Vr. naprotiv. To vrijeme mora biti izneseno na vidjelo i genuine shvaceno kao horizont mtava razumijevanja bitka i svakog dzlaganja bitka. interpretacija IStO slijedi pruza .Vjecnoga i Itaj se jaz pokusava premostiti. Kao smisao bitka onog bica koje nazivamo tubitak bitce navedena vremenost. koju dakako valja Izgraditi. Kod nje pak ne treba ispostavljati proizvoljne i slucajne. Zatim se pronalazi »jaz« izmedu »vremenskog. izviru iz vremenosti.~etaClJ7.. Tubitak jest na taj naOin.

Da li je odgovor »nov«. treba tek razjasniti. Konkretan odgovor na pitanje 0 smislu bitka daje 'pdje svega ekspozicija problematike ternporalnosti. neka unutar oslobodenog horizonta otpocne s jstJra:fujUC1m pitanjima . to do sada nitko nije :ni pitao niti istrazivao. Ono. Taj odgovor nece biti pojmljenputem ponavljanja onoga sto Izrtce ikao tezu. i to ostaje vanjstina. da je dovoljno starkako bi ucio pojmiti moguonosti sto su ih pripremili »stari«. § 6. ikako. i to u horizontu vulgarnog razumijevanja vremena. daje za konkretno ontolosko iJs. I to opet ne na nacin neke privacije na raoun »Vremenskoga« kao bica »U vremenu«.ne na posljednjem mjestu i ono koje se kreoe u okolisu centralnog pitanja 0 bitku _ jedna je ontieka moguonost tubitka. njezinih prcnalazaka i promasaja . i kako je. razumljivi az pogleda na vrijerne. 0 sudbini njezina zapitivanja. pogotovu bude 1i kao sirovi rezuitat predavan dalje radi pukog uzimanja na znanje nekog »stanovista« koje mozda odstupa od dotadasnjeg na- povijesti ontologije Svako istrazivanje .tka pokazati. onda time sam bitaik .kao 0 nuznosti pnirnjerenoj tubitku. odgovor na pitanje 0 bitku ne moze lezati u nelroj izoliranoj . I to ne samo tako da se ita njegova pros lost tako reci vucara »za.j sturoj recenici. 21 20 . Odredenje povijesnost slijedi prije onoga 510 se naziva povijest (svjetskopovijesno dogadanje). »Vrijerne« je. 8tO je u njega pozitivno mora poCivati u tome. On »je« njegova proslost na nacin njegova bitka koji se. Povijesnost znaci ustrojstvo bitka »dogadanja« tubitkakao takvog. u stvari. medu tim . da je.na pitanje 0 bitku postaje uputom o niti vodllji Istrazivaaja. tada ce to reci. u ispravno gledanom i tina tretmana.i on daje samo to. Tubitak je uvijek u svojem vlastitom bitku. Odgovor. prema svojem najvtastitljem smislu. bez obzira ma to da li je on. Njegov bitak nalazi svoj smisao u vremenosti.i filozoiiskoj upotrebi jezika. neko bice '»U vremenu«. i razliciti modusi i derivati bitka u svojim unodifikacijama i derivacijarna postanu. nije vazno. on jest njegova proslost.u tu »po sebi razumljivu« ontolosku funkciju i u njoj se zadrzalo do danas.katkada u njemu naknadno djeluje.njegova prava moguca ontoloska relevantnost.ne mozda tek bite kao bice »U vremenu« -izlazi na vidjelo u svojem »vremenskorn« karakteru. grubo receno. dospjelo tako reci »sarno od sebe. Tubitak je u svakom svojem nacinu da jest. Aiko tako odgovor . svaki put »dogada« iz svoje buducnosti. izvornu odredenost smisla bitka . bio on ma kakav i ma »sto«. ako iz rijega potekne uvid 0 specifiono] VlI'sti bitka dosadasnje ontologije.njim i da on posjeduje Proslo kao jOg postojece svojstvo koje .kao i njegovih karaktera i modusa . i moguce je povijesno pripadati svjetskoj povijesti. Ta je pak uvjet za mogucnost povijesnosti kao vremenskog nacina bitka samog tubltka. nego u jednom pozitivnom smislu koji. Zadaca destrukcije ispravno ekspliciranom fenomenu vremena ukorijenjena centralna problematika ontologije. I »Nevremensko« je i »Nadvremensko« u pogledu svojeg bitka »vremensko«. i jertaj izraz namjeravamo upotrijebiti u istrazivanjima sto s11jede jos i za jedno drugo znacenje. Bude li bitak pojmljen iz vremena.iz vremena nazivamo njegovom temporalnom odredenoseu. Izricito iii ne. Buduci da bitak postaje shvatljiv uvijek samo uzimajuci u obzir vrijeme. da jeon u dovoljnoj rnjeri dan tek tada. Nasuprot tome valja na tlu obrade pitanja 0 srnislu b. Ali »vremensko« tada vise ne moze znaciti samo »blvstvujuce u vremenu«. Otuda fundamentalna ontoloska zadaca interpretacije bitka kao takvog ukljuouje u sebi obradu temporalnosti bitka. pri -cemu je prije svega na temelju togdogadanja moguce nesto poput »svjetske povijesti«. Stoga 5tO je izraz »vrernenski« u navedenom znacenju zauzet upretfilozofskoj .traZivanje uputu.

smjerova i stanovista filozofiranja u najudaljenijim i posve tudim kulturama i tim zanimanjem kusa prtkritl svoju menost vlastita tla. ta ostaje skrivena tubitku. Nehistorijsko moze biti neko doba samo jer jest »povijesno«. Aii ona maZe biti talkoder naizvjestan nacin otkrita i doZivjeti da bude njegovana. Izostanak historije nije dokaz protiv povijesnosti tubitka. Tubitak moze o1lkiri.ceo Tako tubitak dovodi sebe u naein bitka histonijskog zapitivanja iistnuivanja. naprotiv. zapitivanja i izbora.u skladu s njemu pripadnim nacinom povrede. i ako je pri takvu zapitivanju otvorio sebi oci za bitnu povijesnost tubitka. Ona stvara nepotrebu da se takvo vracanje bar samo razumije u svojoj nuznosti. da tubitak. da sebi razbistri ne sarno svoju egzistenciju neg-a i smisao same svoje egzistencijalnosti. to jest kao pret- CeSCe cini ono sto »predaje« taiko malo pristupaCnim.a to uvijek: mati proslost njegovesgeneracije« . najprije i naj- da to. i najprije povijestan. to jest. Ali historija . kako oi s pozitivnim usvajanjem proslosti dovela sebe u posji-d najvlastitijih mogucnosti pitanja. koja pd tome stjeee vlast. Grcka ontologija i njezina povijest. da se unaprijed obavijesti 0 smislu bitka uopce.ne slijedi za njim.jos danas odreduje pojrnovni aparat 22 23 . To wijedi ne na posljednjem mjestu i za ana razumijevanje. Ali pripremnaInterpretacija fundamentalnih struktura tubitka u pogledu njegove na:jbliZe i prosjecne vrste bitka. Iz njega on razumije sebe najprije. Ta ga J. Ako se pak tubitak latio mogucnosti. u kojoj je on. da pitanje 0 smislu bitka nije samo nerljeseno. AIko. ta:da je neizbjezan uvid: i za samo zapitivanje o bitku. iznijet ce na vidjelo slijedece: tubitak nije samo sklon da propada u svojsvijet u kojem bivswuje i da sebe relucentno izlaze it njega. Pitanje 0 smislu bitka . da pita 0 njegovoj povijesti. i dok. njemu je uskracena i mogucnost historijskog zapuivanja i otkrivanja povijesti. 0[1- toloskom. vi~ ne razumije najelementarnije uvjete koji jedini omogucuju pozitivni povratak k proslosti usmislu njezina produktivnog prisvajanja. 100vati je Ii izI1iCilto t slijediti.tocnije his- pa prema tomei skupa is njemu pripadnim razurnijevanjem bitka. VIastita proslost rubitika .vartiradiciju. Moguce je latiti se tradicije i dokucivanja onoga 5tO ona »predaje« i kako predaje .moguca jekao naain bstka pitajuceg tubitka samo stoga 5tO je u temelju svojeg bitka odredena povijesnoscu.isava njegova vlastita vodstva. Posljedica je toga. urastao u jedno naslijedeno izlaganje bitka i odrastao je u njemu.dovodi samo od sebe do toga. nego je uza svo zanimanje za »metafiziku« palo u zaborav. dakle. pri Citavom interesu za historiju i citaV'oj gorljivosti za fi'loloSki »stvamu« interpretaciju. i u izvjesnom opsegu stalno. nego tubitak postaje u isti mah podlozan i svojoj vise ili manje lzricito prihvacenoj tradiciji. nego uvijek vee ide ispred njega. da irn takvo porijeklo bude uopce zaboravljeno.da razum. Ona prepusta predaju razumljivosti po sebi i zakrcuje pristup natrag k iskonskim »vrelima« iz kojih setradirane kategorije i pojmovi bijahu crpili dijelom na pravi nacin. koje je ukorijenjeno u najvlastitijem bitku tubitka.ije sebe kao historijsko. Tradicija iskorjenjuje povijesnost tubitka dotle. torienost . roo jest. koja lezi u njemu. nego je kao deficijentni modus tog ustrojstva bitka dokaz za nju. 'ciju smo onticko-ontolosku nuznost pokazali.prolazeci kroz svakojake filijacije i iskrivljavanja . TracLicija dapace eini. Tradicija. Tako obrada pitanja 0 bitku mora iz najvlastitijeg smisla bitka samog zap itivanja razabrati uputu. koja . zakriva. U pocetku je (§ 1) bilo pokazano. i za moguonost njegova oblikovanja. To razumijevanje otvara moguenosti njegova bltka i lI"eguliiraih. Ta elementarna povijesnost tubitika moze samom njernu ostati skrivena.kao samostalne zada- hodna eksplikacija tubitka u njegovoj vremenosti i povijesnosti .da se on krece sarno jo~ u zanimanju za mnogovrsnost mogucih tipova. karakteristiena je povijesnost. da postane historljskom.

dase odvaiuje uci u jednu tamnu oblast: »Taj shematizarn naseg razuma. ne zeli pokopati proslost u nistavilo.cija ostaje neizricita i indirektna. Destrukcija. poziva u pomoe dijalektika. tijekom povijesti ontologije interpretacija bitka uopce tematski dovodila u vezu is fenomenom vremena i da li je bila. kao istrazujuce ispostavljanje njihova »rodnog lista« 0 tom porijeklu. duhovnopovijesno Ili problemskipovijesnro. uz odgovarajuce forrnalizacije i jedino negativna ogranicenja. obratno.iodnosno pustio da ga onarno gura prisila samih fenomena. i mogla biti. nema nista zajednicko s nekim losirnrelativlranjem ontoloskih stanovista. kojoj je cilj nacelna obrada pitanja 0 bitku.iz »svijeta« i da je ovako Izrasla ontologija podlozna tradiciji. Njezina je sistematika sve prije negoli slaganje naslijedenih dijelova u neku gradevinu. koja je ostavlja da spadne Ina razumljivost po sebi i na puku gradu koju valja nanovo obradltiItako za Hegela). bitno pripadna postavljanju pitanja Lrnoguca jedino unutar njega. jest Kant. prenosi sastojina kategorija tradicionalne ontologije. onda je potrebno razlabaviti ukrucenu tradiciju i ukloniti prikrivanja kojima je urodila. ili se pak. Ta iz korijena iseupana grcka ontologija postaje usrednjemu vijeku cvrstom sastojinom ucenja. Ifkoliko u tijekute povijesti ulaze u vidokrug odredena istaknuta podrucja hitka ~ otada primarno usmjeravaju problematiku iDescartesovo ego cogito. 24 25 . dokaz je za to. Destrukcija se ne odnosi negirajuci prema proslosti. ako 1. da tubitak . u pogledu pojava i njihove puke forme. njezina negativna fun!k. Unutar granica [ednog dogmatskog preuzimanja temeljnog grokog shvacanja bitka ima u to] sistematici jos mnogo neobavljena posla koji vodi dalje. subjekt. dosljedno neprestanom zanemarivanju pitanja 0 bitku. Tek ako je fiksirana problematika temporalnosti.razumije sebe i bitak uopce .. moze uspjeti da se pribavi svjetlost tami shematizma. Destrukcija irna jednako malo negativni smisao otresanja ontoloske tradicije. Ovo pokazivanje porijekla temeljnih ontoloskih pojmova. nego njezina krbtika pogada o-Danas« i pogada vladajuci nacin tretiranjapovijesti ontologije. Ali tada se na tom putu dade takoder pokazati. pa odreduje jos i temelje i ciljeve Hegelove »logike«. skrriveno je umijece u dubinama ljudske duse. Sam je Kantznao to. urn. Kritik der reinen Vernunft-. naime. Tu zadacu razumijemo kao destrukciju naslijedene sastojine anticke ontologije. 180 i d. naprotiv. Ja. i ukoliko se. ona ima pozitivnu namjeru. osoba). bio on usmjeren doksografski. U skolastickom oblicju grcka ontologija u bitnomu prolazi put preko Suarezovin Disputationes methaphisicae u »metafiziku« i transcendentalnu filozofiju novoga vijeka. Na ta se bica. ta podrucja ostaju. da li se. nepropitana u pogledu bitka i strukture njihova bitka. s. provedenu po niti vodilji pitanja 0 bitku.filozofije. U okviru ove rasprave..1 Ono pred leim je tu Kant 'takoreCi ustuknuo. nacelno obradena za to potrebna problematika tempmalnosti. Ona treba. destrukcija povijesti ontologije. kao razbija:nje te sastojine na izvorna iskustva u kojima bijahu dobivena prva i otada vodeca odredenja bitka. dub.Prvi i jedini tko se na jednoj dioniciistraiivaCikog puta kretao u smjeru prerna dimenziji temporalnosti. Uskladu s pozitivnom tendencijom destrukcije najprije valja postaviti pitanje. moze biti provedena SaiIIlO na riacelno odlucujucim postajama te povijesti. zasto je za Kanta morala ta oblast ostati zatvorena u pogledu svojih pravih granica isvoje centralne ontoloske funkcije. :Cije cemo istinske prirodne tajne tesko ikada odgonetnuti i neskrivene ih dovesti pred 0<:i. iskolciti nju u njezinim pozirivnim moguonostirna. mora biti tematski i nacelno izneseno na vidjelo. Treba li za sarno pita:nje 0 bitku poluciti transparentnost njegove vlastite povijesnosti. a to uvijek maci u granicama sto iSU faktieno dane sa svakim postavljanjem pitanja i iz njega skiciranim omedenjem moguceg polja istraziva:nja. smjerajuci 'k jednoj ontoloskoj Jnterpretaciji supstancijalnosti subjekta.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->