fllozofska

.1]). blbhoteka

MARTIN

HEIDEGGER

Ur,dn;r; bibliotek«

BRANKO BOSNJAK, MILAN KANGRGA GAJO PETROVIC, PREDRAG VRANICKI

Izdaje

ITRO »Naprijede
Generalni direktor

BITAK I VRI JEME
Pret/,o I IJj'lIIalkoga HRVOJE SARINIC

ANTUN ZVAN
Glavni urednik

MILAN MIRIC

Uvod u »Sei« und Zeit«
GAJO PETROVIC

ZAGREB, 1985

Naslos origina/a

SEIN l1ND ZEIT
lion

Martin Heidegger
Funfzehnte, an Hand der Gesamtausgabe durchgesehene Auflage mit den Randbemerkungen aus dem Handexemplar des Autors im Anhang

SADRZAJ
Gajo Petrovic: Uvod u »Sein und Zeit« . Dobrilo Aranitovic:

XIII .CXXXV

© Max Niemeyer

Verlag Tiibingen 1979

Heidegger u Jugoslaviji (bibliografija 1937-1984) Uvod

Ekspozlcija

pitanja

0

smislu

bitka

Prvo poglavlje
NUzNOST, STRUKTURA I PRVENSTVO PITANJA 0 BITKU
0

§ 1. Nuznost izricltog postavljanja pitanja § 2. Formalna struktura

bitku

pitanja

0 0 0

§ 3. Ontolosko prvenstvo pitanja § 4. Onticko prvenstvo pitanja

bitku bitku bitku

1 4 8 12

Drugo poglavlje
DVOSTRUKA ZADACA U OBRADI PITANJA 0 BITKU METODA ISTRAzIVANJA I NJEGOV NACRT

kao oslobadanje horizonta za jednu interpretaciju smisla bitka uopce § ,J. Zadaca destrukcije povijestd ontologije § 7. Fenomenoloska metoda istrazivanja A. Pojam fenomena . B. Pojam logosa . C. Pred-pojam fenomenologije § 8. Nacrt rasp rave

§ 5. Ontoloska analitdka tubitka

16

21

29
31

35
38

43
v

Prvi dio

Interpretacija tubitka s obzirom na vremenost eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bitka
Prvi odsjecak
PRIPREMNA FUNDAMENTALNA ANALIZA TUBITKA

§ 17. Uputa Ii mak § 18. Svrhovitost i znacajnost:

svjetovnost

svijeta

86 94

B. Odudaranje analize svjetovnosti od interpretacije svijeta u Descartesa kao res extensa . § 20. Temelji ontoloskog odredenja »svijeta« § 21. Hermeneuticka diskusija kartezijske ontologije »svijetae . C. Okolsko okolnog svijeta i prostornost tubitka
§ 19. Odredenje »svijetae

101 104 107

Prvo poglavlje
EKSPOZICIJA ZADACE PRIPREMNE ANALIZE TUBITKA

§ 9. Tema analitike tubitka § 10. Razgranicenje analitike tubitka prema antropologiji, psihologiji i biologiji § 11. Egzistencijalna analitika i interpretacija primitivnog tubitka. Poteskoce oko dobivanja jednog »prirodnog pojma svijeta« Drugo poglavlje
BITAK-U-SVIJETU UOPCE KAO TEMEUNO USTROJSTVO BITKA

46 50

§ 22. Prostornost § 23. Prostornost § 24. Prostornost

unutarsvjetski Pnirucnoga" bitka-u-svijetu tubitka i prostor . Cetvrto poglavlje

115 118

125

56

BITAK-U-SVIJETU

KAO SUBITAK I SAMOBITAK.
0

,.SE«

§ 25. Polaziste egzistencijalnog pitanja
§ 27. Svakidasnji

Tko tubitka.

130
133

§ 26. Su-tubitak Drugih i svakidasnji su-bitak

samobitak

i Se .

143

iz orijentacije na u-bitak kao takav § 13. Egzemplifikacija u-bitka na jednom fundiranom modusu. Spoznavanje svijeta . Treee poglavlje
SVJETOVNOST SVIJETA

§ 12. Skica bitka-u-svijetu

58 66
§ 28. Zadaca

Peto poglavlje
U-BITAK KAO TAKAV

tematske analize u-bitka . A. Egzistencijalna konstitucija Tu

. 148

§ 14. Ideja svjetovnosti. svijeta uopce

. uopce

70

A. Analiza okolnosvjetovnosti

i svjetovnosti

§ § § § § §

29. Tu-bitak kao cuvstvovanje . 30. Strah kao jedan modus cuvstvovanja . 31. Tu-bitak kao razumljenje _ 32. Razumljenje i izlaganje 33. Iskaz kao izvedeni modus izlaganja 34. Tu-bitak i govor. Jezik .

§ 15. Bitak bica koje susrece u okolnom svijetu § 16. Sukladnost okolnog svijeta sa svijetom, koja se javlja kod unutarsvjetskog bica .
Vi

75 81

162 169 175 182

152 159

• Sve rijeci koje je autor upotrijebio u izvomiku kao imenice premda one to nisu, u ovom su prijevodu, radi preg!ednosti i preciznog razumijevanja teksta, napisane s velikim pocetnim slovom (prev.) VII

B. Svakidasnji § 35. Naklapanje § 36. Znatizelja § 37. Dvosmislenost § 38. Propadanje

bitak Tu i propadanje

tubitka

Prvo poglavlje 190 194 197 199
MOGUCA CIJELOST TUBITKA I BITAK PRI SMRT! § 46. Prividna nemogucnost § § §

i bacenost sesto poglavlje

BRIGA KAO BITAK TUBITKA § 39. Pitanje § § §
0 izvomoj cjelovitosti struktume cjeline tubitka 40. Temeljno cuvstvovanje tjeskobe kao [edna osobita dokucenost tubitka . 41. Bitak tubitka kao briga 42. Potvrda egzistenoijalne interpretacije tubitka kao brige iz predontoloskog samoizlaganja tubitka 43. Tubitak, svjetovnost i realnost a) Realnost kao problem bitka i dokazivost »vanjskog svijeta« b) Realnost kao ontoloski problem. c) Realnost i briga 44. Tubitak, dokucenost iistina . a) Tradicionalni pojam istine i njegovi ontoloski temelji b) Izvorni fenomen istine i porijeklo tradicionalnog pojma istine . c) Vrsta bitka istine i pretpostavka istine .

205 209 217
§ § § §

§

224 228 229 238 241 242 244 249 257

ontoloskog zahvacanja i odredenja cijelosti sukladne tubitku . 47. Iskusivost smrti Drugih i mogucnost zahvacanja jednog oijelog tubitka . 48. Nenamirenost, svrsetak i cjelina 49. Razgranicenje egzistencijalne analize smrti prerna mogucim drugim interpretacijama tog fenomena SO. Skica egzistencijalno-ontoloske strukture smrti 51. Bitak pri smrti i svakidasnjost tubitka . 52. Svakidasnji bitak pri svrsetku i potpuni egzistencijalni pojam smrti . 53. Egzistencijalni projekt pravoga bitka pri smrti. Drugo poglavlje
TUBITKU SUKLADNO POSVJEDOCENJE PRAVOGA MOCI-BIT! IODLUCNOST

268 270 274

280 283 287 290 295

§

§ 54. Problem posvjedocenja prave egzistencijske § § § § §

Drugi odsjecak
TUBITAK I VREMENOST § 45. Rezultat pripremne fundamentalne analize tubit-

§

mogucnostl 55. Egzistencijalno-ontoloski temelji savjesti . 56. Zov kao karakter savjesti . 57. Savjest kao zov brige . 58. Razumljenje zaziva i knivnja 59. Egzistencijalna interpretacija savjesti i vulgamo izlaganje savjesti 60. Egzistencijalna struktura pravoga Moci-biti posvjedocenog u savjesti .

304

307 310 312 318 329 336

ka i zadaca jedne izvome egzistencijalne interpretacije tog bica
VIII

262
IX

Trece poglavlje
PRAVO MOCI-BITI-CIJELIM I VREMENOST KAO ONTOLOSKI TUBITKA SMISAO BRIGE

Peto poglavlje
VREMENOST I POVIJESNOST § 72. Egzistencijalno-ontoloska §

§ 61. Skica metodskog koraka od omedenja prave cije-

§ §

§ § §

losti sukladne tubitku k fenomenskom razotkrivanju vremenosti 62. Egzistencijski pravo Moci-biti-cijellm tubitka kao dstrcavajuca odlucnost 63. Hermeneuticka situacija dobivena za jednu interpretaciju smisla bitka brige i metodski karakter egzistencijalne analize uopce . 64. Briga i individualnost . 65. Vremenost kao ontoloski srnisao brige 66. Vremenost tubitka i iz nje ponikle zadace izvornijeg ponavljanja egzistencijalne analize . Cetvrto poglavlje
VREMENOST I SVAKIDASNJOST

343
§

347

§ §

353 360 367 376

§

ekspozicija problema povijesti 73. Vulgamo razumijevanje povijesti i dogadanje tubitka 74. Temeljno ustrojstvo povijesnosti 75. Povijesnost tubitka i svijet-povijest 76. Egzistencijalno porijeklo historije iz povijesnosti tubitka 77. Povezanost provedene ekspozicije problema povijesnosti s dstraZivanjima W. Diltheja i idejama grofa Yorcka Sesto poglavlje
VREMENOST I UNUTARVREMENSKOST KAO ISKON VULGARNOG POJMA VREMENA

423 430 434
44{)

445

451

§ 78. Nepotpunost provedene vremenske analize

§ 67. Temeljna sastojina egzistencijalnog ustrojstva tu-

tubitka 379 381 382 31m 393 397 398 400 vremenu § 80. Vrijeme kojim se bavi brigovanje i unutarvremenskost § 81. Unutarvremenskost i geneza vulgarnog pojma vremena . § 82. Odudaranje egzistencijalno-ontoloske sveze vremenostd tubitka i svjetskog vremena od Hegelova shvacanja odnosa izmedu vremena i duha . a) Hegelov pojam vremena . b) Hegelova interpretacija povezanosti izmedu vremena i duha § 83. Egzistencijalno-vremenska analitika tubitka i fundamentalnoontolosko pitanje 0 smislu bitka uopce Poredbeni rjecnik termina i Izraza Kazalo imena Registar
0

bitka i skica njezine vremenske interpretacije
§ 68. Vremenost dokucenosti uopce .

§ 79. Vremenost tubitka i brigovanje

459 461 467 478

a) Vremenost razumljenja . b) Vremenost cuvstvovanja c) Vremenost propadanja d) Vremenost govora . § 69. Vremenost bitka-u-svijetu i problem transcendentnosti svijeta a) Vremenost smotrenog brigovanja b) Vremenski smisao modificiranja smotrenog brigovanja u teorijsko otkrivanje unutarsvjetski Postojecega c) Vremenski problem transcendentnosti svijeta § 70. Vremenost prostornosti sukladne tubitku . § 71. Vremenski smisao svakidasnjosti tubitka .

487 488 493

406 414 417 421

496 499 505 507
XI

x

Gaio Petrovic

UVOD U »SEIN UND ZEIT«
1. Prethodna napomena Martin Heidegger jedan je od najvecih mislilaca 20. stoljeca, njegov Sein und Zeit - jedna od najznacajnijih filozofskih knjiga naseg vremena. Ovakav sud moze se uciniti suvise oprezan onima koji u .Heideggeru vide bez konkurencije najveceg menu misliocima naseg vremena, a u Sein und Zeit-ii neosporno najznacajniju filozofskuknjigu 20. stoljeca, Sud se moze uciniti suvise benevolentan i nekritican anima koji u Heideggeru vide samo konzervativca Hi mazda cak opsjenara, a u Sein und Zeit-u bibliju suvremenog filozofskog iracionalizma i »nenaucne« filozofije. Ali - u filozoflji je nemoguce pomiriti sva misljenja, pa je bolje da se zadovoljimo (u okviru ovog uvoda samo preliminarnim i djelomicnim) specificiranjem i obrazlaganjem vlastitog. Od objavljivanja Sein und Zeit-a proslo je pedeset i sedam godina, pa se maze reci da se nas prijevod pojavljuje s prilicnim zakasnj enjem. To zakasnjenje nije taka strasno: intenzivnije prevodenje filozofskih djela na hrvatski Hili srpski zapocelo je tek poslije drugog svjetskog rata (filozofska djela prevedena do rata mogu se lako Izbrojati na prste), pa tu jos uvdjek postoje velike praznine (jos uvijek u prijevodu nemamo neka ad najznacajnijih djela Platona i Aristotela, kao ni - da spomenemi jedan primjer iz naseg stoljeca /deje za jednu cistu [enomenologija i [enornenolosku jilozoiiiu E. Husserla). Ipak, u meduvremenu su kod nas prevedena i objavljena ne samo neka manje znacajna djela drugih autora, nego i neka manje kapitalna djela samog Heideggera. Kao izvjesno opravdanje maze svakako posluziti teZina prevodilackog zadatka sto
XIII

Sein r:nd Z~it-a (1927) objavio je desetakknJl?a I velik broj rnanjih rasprava.! und Z7it-u He~degg~ Je ~osta opsirno razjasnio sv~~u temeljnu zamisao 1 pitanja (glavno i paroijalna) kOJ'1m~ ce se ba~~~i. Beograd.Prije Sein und Zeit-a. pa mislim da on moze bioi od nekog interesa ne sarno za one koji tek zele da se »uvedu« u Sein und Zeit.!ja~ati prednost pred razmatranjem odgovora. Sein und Zeit nije ni prvo ni posljed~Je Heideggerovo djelo. i~taCi da je ova uvodna dnterpretacija unaprijed zamisljena kao disproporoionalna..Po~liije. Heidegger u svom djelu bavi pretpostavka za aazurmjevanje »odgovora«. koJ~ ~IJlu nekoj ~s~bnoj 'knjizi 0 Sein und Zeit-u mogla biti sporna. u razdoblju 1912-1917. broj 2/1972. bar u jednom: Sein und Zeit je jedno od najtezih djela filozofske Iiterature. »Obozavatelji« i »mrzitelji« Heideggera slazu se medusobno.~mrz vremena pnje 1927. engleski (1961) i francuski (1963). p~Je svc::ga tekstovi nJ.~se treb~. a netzbJeZno se javlja i pitanje 0 mjestu i znacenju Sein und Zeit-a u sklopu Heideggerovog cjelokupnog opusa. »druge faze«) sarno konsekvent?ije . . mi cemo kritickom razmatranju pita.. Koliko mi je poznato. Treba istaci da ni u zemljarna s bogatijom filozofskom tradicijom Sein und Zeit nije odmah preveden.' 0 tim radovima vidi u mom tekstu »Mladi Heideggere. Ali ni illterpretacija i shvacanje filozofskog teksta nisu moguci bez kritiOkog stava i kritiCke analize. Da Ii je Heidegger u svojim kasnijim radovirna (napose u radovima tzv. 359-416. a poslije njego~e sI?rtl. U svom Sei. u nejednakim razmaaima uslijedili prijevodi na spanjolski (1951). a napose da ga potakne na pailjivije Citanje i samostalno razmisljanje 0 pitanjimasto dh djelo pokrece. naprotrv. To ce tmati za posljedicu izvjesnu disproporcio?aln?st (u odnosu na proporcije Sein und Zeit-a). Naravno. P~OCl boljem razumijevanju Sein und Zeit-e.Prvi prijevod Sein und Zeit-a na bilo koji jezik bio je onaj japanski objavljen 12-13 godina nakon objavljivanja originala (1939-1940). djelomicno zbog teskoca prevodenja. ovaj nas prijevod ipak je prvi kompletan prijevodtog djela na jedan od jezika koji se ne smatraju »svjetskim«. on je objavio dvije knjige i vise manjih tekSitova.ziSIi su vee dosad brojni zn~Jrn tekstovi d?sa~ neJ?oznati citalackoj javnosti. a djelomicno i zatosto njegovo znaeenje nije odmah shvaceno i priznato. diJel. a ukoliko pokusava ostati samo pri »objektivnom« razjasnjavanju »smisla« zatajuje i kao interpretacija. s onima sto u stavu prema Heideggeru stoje »po sredini«.ga Sein und Zeit postavlja svakom mogucem prevodiocu na bilo koji jezik. talijanski (1953). Glavni je zadatak ovog uvoda da citaocu omoguci bolje shvacanje Heideggerovog djela. nego takoder [ kao kritioko razmatranje njegove zamisli i njene realizaci]e. a JoS viSe !iz vremena pos~lJe 1927. se oCe~vati ni potpuna interpretaclja ni s~estrana kriticka analiza tog slofenog i gusto pisanog djela. a s obzirom na zadatak prekratkog XIV uvoda ne mo~. Nap."s~je da svi ti raniji i kasniji rado:'1 mogu.u sklopu njegovih sabranih djela sto ill izdaJ: yl~tono Kl?stermann. Stoga ni ovaj uvodni pokusaj interpretacije nije zamisljen sarno kao neko neutralno razjasnjavanje Heideggerovih teza. bitno mijenjao? MaZe Ii se tu govoriti 0 misaonom napretku iIi prije 0 nazatku? e! . Treprogram. Kritika filozofskog djela pretpostavlja njegovo shvacanje. Upravo zbog te njegove »specificnosti« rado sam prihvatio pnijedlog izdavaca da za ovo izdanje napisem nesto duzi uvod. Nema.. ~~vij~ [ produbljivao osnovne ideje Sein und Zeit-z: III ih je. Najveci dio knjige posvecen je medut~ ~aborac1Jl o~govora (doduse sarno na dio glavno? pitanja) . a zatim su. !i.~. str. uz joo nekoliko prijevoda na japanski.:goVlh uni~erzitetskUt kolegija. od ovakvog formalno dugackog. Interpretacija kao interpretacija nuzno je kriti~ka i prerasta u kriJ1OOko raspravljanje. kao li. xv . Smatrajuci da je razumijevanje pitanja kojima s~. a ovo se postize interpretacijom.Kak~ je poznato. nego i za one koji su to djelo vee studiraIi i imaju svoju »interpretaoiju«. ali rna se u ovakvom »uvodu« cini opravdana i prakticki neizbjezna.

donosi jos oko 700 naslova. _moz~ izYl. kao svojevrsni novi pocetak u blowfiJ!. zatim. Heidegger-Bibliographie. naravno. Verlag Anton Ham. a morat ce ostati tek na marginarna ovog teksta. Materialien zur Heidegger-Bibliographie 1917-1972.as. s uspaljenim pozivima na odlucn~ akciju. dosa~~~nJe ~il?" zofije. 1968. i 20. nego je razvio vlastitu originalnu misao i u jednom tre~~tku dosao do z.n~vill oblika analiticke filozofije. semictike. najduze. s pozivom na postepenu ~llsaonu p. prosperrtetoma bijedomvuzletima nade (kao 1968) i beznadern. Sein und Zeit je p. U ovom »Uvodu« necu se.osv~cen .mpremu promjene. Sein _und Zeit: neutralna fenomenoloska deskripClJ~.eit je pisan samhicijom nadHaZenja sve. nego svojom nemoci sarno potvrduju. 0 vremenu u kojem je z. krace vrijeme.:evolucijama i kontrarevolucijarna. a djelomicno za~lvl~~o. filozofija zivota i ~ermeneutika W. Verlag An II Bitak i vrijeme XVII .i~e f~oz<>: fije) na formiranje Heideggerovih koncepcija utjecali su i nekivise iii manje znacajni mislioci 19. njeg. on svakako nije jedini filozof 20.Da Ii ta kasnija djela »dekJasiraju« i ltarhiviraju« Sein und Zeit dli je on jos uvijek aktualan i mozda cak i suo perioran u odnosu na kasnija djela? Pitanja te vrste ne mogu se izbjeci. s~atko . . egzistencijalna filozofija Kierkegaarda i Jaspersa. ~:ltlka posto}eceg svijeta 1 zahtjev za njegovu promjenu lli .osamdesetim godinama s njihovim nemastovitim »krizama«? Pitanja ove vrste takoder bi trebalo razmotrdti. Diltheya.! Sveobuhvatna bi2 . u _pocetku .hli sva ta dam. nitl je Zivio sarno za interpretaciju. Duhovna klima naseg vremena.uceV'im~. a bibliografija za nekoliko narednih godina (do 1978).akJjucka da od njegova rnisljenja zavisi duhovna sudbina Zapada Ii mogucnost istinski ljuds~og ?ivstv_~vanja.az~otntl. Meisenheim am Glan. U dvije knjige bibliografije 0 Heideggeru.Hans-~artin. a obJavlJen je u Godisnjaku za filozofiju i fenomenolosko istraiivanie (Jahrbuch fur Philosophie und phiinomenologische Forschung). nakon nacizma i staljinizrna. i. ve1iki interpretator velikih mislilaca nije zivio samo od interpretacije drugih filozofa. a sta moze (ako moze) da nam kaZe danas. Sta je u tom po~~du. Da li je djelo ostalo zarobljeno u svojirn ~isaonim pre~o~ta. ali u okviru ovog uvoda rnoci cemo ih tek dotaci u obhiku naznaka. To ne znaci da je takva literatura oskudna. progresom tehnike i nasiljem . a koje sezu do 1972.Hans-Martin Sass. i napose duhovna klima dvadesetih godiXVI na. godine.njegovom ucitelju Edmundu Husserlu. all u ~unoJ konkretnosti prelaze moguce gramce [ednog uvoda 1 mogu se dodiJrnuti .samo u nacelinom obliku. nakon drugog svjetskog rata i dugotrajnog »rnirnog« razdoblja ispunjenog »lokalnirn ratovima« i p. hermeneutlke. bitno je utjecala na fonniranje njegovih filozofskih pogleda kako su se izrazili u Sein und Zeit-is. 182 S. osvrtati na dosad objavljene radove 0 Heideggeru.u danasnjim sivim i b~~a1nim . odnosno malobrojna.lci zakljuoke koje zeli. stoljeca: kritilcki realisti. Mavtin Heidegger. padanje na nize Hlozofske pozicije Hi prevladavanje fenomenologije visim oblikom misljenja? Pored fenomenologije i. stoljeca. . Ma kako visoko cijenili Heideggera. Sass.ivio pisao. zabiljezeno je blizu cetir! hiljade radova 0 Heideggeru. poststrukturalizma . koje je priredio Hans-Martin Sass.uz poneku primjedbu . neokantovci.:kama i izvorima Hi se probjlo na [ednu novu cistinur I da Iije Sein und Zeit stavljen ad acta ~azvojem . lZ kOJe. klasika [ilozofije (od greke filozofije do njemaoke klas. ali on illje bio pasivni rezultat te klime ni prethodnih filozofija. Gdje je mjesto tog djela u sklopu fenomenologije? Da Ii je to daljnji stvaralaCki razvoj ili napustanje fenomenologije.konzervatlvna obrana status quo-a? Sta je Sein und Zeit govorio vremenu u kojem je nastao.?~ aktualnost i presudno znacenje za suvremenu fllozofiju? ~ve su t~ pitanja koja bi trebalo detaljno r. S druge strane Sein un~ Z.nja strujanja jos uvijek nisu dosegla razinu Sein und Zeit-e. osim izuzetno. objavljena ucasopisu Zeitschrift fur philosophische Forschung.s napomenom da ga ne zeli mijenjati. najzad. J~ djelomicno sumorno-rezignirano. strukturalizma.

cini se samo 5 jugoslavenskih radova 0 Heideggeru). a to je jedino sto bi on. Heft 4.I?ackom _JeZlku (a i dalje se pojavljuje u izdavackoj ~UCI. Bowling Green. korektura.? ako.523p. kada 0 svim dosad objavljenim radovirna ima lose miSiljenje. Medutirn. koje »sluze razjasnjenju« iii ispr~vl~a~u »n. 62~56. treba iznova postaviti pitanje 0 smislu bivstvovanja. dJ.e b~lje. a on mi je objasnio da me potice sarno zatosto sam najavio krlticko razracunavanje s njegovim glavnim pitanjem. uostalom. a u biljeskama ispod teksta navedene su HeI~eggerove primjedbe sto ih je on u toku godina stalno1Z~ova p~ooitavajuCi svoj Sein und Zeit.Tek u toku stampanja ovog teksta imao sam priliku vidjeti knjigu: Hans-Martin Sass.elo nego kao pornoc za njegovo razumijevanje. I u razgovorima s piscem ovih redaka Heidegger je vise puta iznosio negativno miSljenje 0 tOJ bogatoj literatuni u kojoj se bez stvarnog razumijevanja uznosi njegova misao. Bibliography and Glossary. 1982. ohrabrivao i mnoge druge) da pisem 0 njemu. 2.aZeto 'iz:azio u nekoliko recenica vee na prvOJ stranI. Heideggerove rubne prim~edbev?o mom ~~ .. Kon~retnaizrada pitanja 0 smislu »bivstvovanja« namjera je rasp rave sto slijedi.bez posebne oznake takvih mjesta . i 1976) objavljen u ukupno trinaest izdanja. Meisenheim am Glan.i u riekim njegovim javnim izjavama. tvrdeci da on te tekstove ne moze citati. izdanja.Francois H.u neprilici sto ne razumijemo izraz »bivstvovanje«? Niposto. Ve1ik dio literature vise je inform at ivan apologetski. FrIe~~I~h-WIlhe1m von Hermann objasnjava da Je sve to UCIDJeno po Heideggerovim uputama i nema r~loga ~a mu ne vjerujemo. ali ocito ni ta bibliografija nije potpuna (zabiljezeno je. published by Philosophy Documentation Centre.bliografija za najnovije razdoblje nije mi poznata. htio procitati.. Jesmo 1i dan~s bar. u SAD) literatura 0 Heideggeru brojnija nego ikad. 1975. I ~o. Sam Heidegger imao je vrlo lose misljenje 0 toj apologetskoj literaturivsto je doslo do izrazaja . konacno. XVIII Motivaciju i osnovnu zamisao Sein und Zeit-a Heide~ger je. Tu je zabiljezeno vee blizu 5400radova 0 Heideggeru.226 S. je jedan od razloga zasto ce ovaj uvod polaziti od originalnog teksta Sein und Zeit-a. ali po mom miSljenju irna i dosta zanimljivih i vrijednih radova. . s. bez vece vrijednosti. Band 34. nego mozda tek pocetak jednog buduceg potpunijeg kritickog razmatranja. smatrao sam (1 izdavacko poduzece »Naprijed« se u tome slozido sa mnom) da j. da se Sein und Zeit kod nas najprije prevede vI.Niposto. Martin Heidegger. Urednik tog izdanja.izvrseno vise manJ~.pojavi u onom obliku ukojem se za Heid~gger?va ZI~Ot~ u toku pedeset godina pojavljivao na nJe. Najzad treba istaci da ce u ovom uvodu biti rijec 0 onom tekstu Sein und Zeit-a koji je za Heideggerova zivota (izrnedu 1927. Ova je napomena potrebna zato sto je u meduvremenu posthumno u sklopu Heideggerovih sabranih djela izislo i novo izdanje Sein und Zeit-a u kojem in je . Osnovna zamisao: fundamentalna ontologija ton Hain. Uzgred receno. . dakle.« Zeitschrift fiir philosophische Forschung. Interpretacija vremena kao moXIX . S cudenjem sam ga pi tao zasto me ohrabruje (kao sto je.eke starjje stamparske pogreske koje isknvlJ~Ju srmsao«. ni ovaj uvod sigurno nije takvo razraeunavanje s Heideggerom kakvo je on sam zelio. Na zalost. zapisa~ na ~argI~am~ Je~og od egzemplara. Tako.misljenju zanimljivije kao ilustracija ~aclI~a na kOJ1 je Heidegger naknadno interpretirao svoJe.~ax NIemeyer) i bio osnova javnih diskusija. Ne· ~e biti kasn. Ohio. Tako dakle treba prije toga najprije probuditi razumijevanje zasmisao tog pitanja.cI s~og djela: »Irnamo li mi danas neki odgov~r v~a pI. Alabama. ali upravo u posljednjim godinama u nekim je zemljama (kao npr. Oktober-Dezember 1980.tanJe 0 tome sta mi zapravo mislimo pod rijecju »bivstvujuci«? .s~ !le~deggerove rubne primjedbe i ~~pr~vke:adl »razjasnjenja« dodaju u nekom od kasni~Ih.S. La· pointe. Martin Heidegger: »A Bibliographic Essay (1973--1978).

Ova dva nazrva karakteriziraju samu iilozoiiju po predmetu i nacinu tretiranja. Metoda.. odnosno »izraditie i »elaboriratie. Dok se sve ostale nauke bave bivstvujucim (das Seiende).·: ~~V'. Sein und Zeit zamisljen je kao fundamentalnoontolo ska rasprava.J.~ __qesS_~!en4~Il). Tiibingen. . 3 Citaj: Martin Heidegger. Max Niemeyer Verlag.Ona razgranicuje bivstvovanje (das Sein) od bivstvujuceg (das Seiendey i otkriva smisao bivstvovanja (der Sinn des Seins).i fenomenologija. (SZ 37) J Y xx XXI . '/ ::: (>' c·. nisu dvije razlicite filozofske discipline. Tubingen.: d.« (SZ 35).~.rucje bivstvujuceg proucavaju. Ova sazeta naznaka svakako nije dovoljna. a fenomenologija po svom sadrzaju nije -?Ista drugo nego ontologija.Ontologie •.po Sein und Zeit-u nije [edina moguca ontologija. dakle. S Darauf zielt aber die vorliegende Untersuchung nicht. Razliku ~zmec:iubivstvovanja i bivstvujuceg Heidegger ce kasIDJe nazvati sontoloskom razlikom« (sdie ontologische Differenz«). nacin na koji ce ga tretirati . S. 20). • Heideggerove izraze ~die Ausarbeitung« i sausarbeitene prevodim promiscue sizradae i »elaboracija«. bivstv?vanja osnovno je pitanje ontologije '1 filozofije uopce. Svojirn zadatkom on tu smatra dzlaganje odnosno 6 ~asnijim djelima Heidegger razdvaja i suprotstavlja filozof'~JuI nauku. predavanom 1935 Heidegger tvrdi da filozofija nije nauka niti nesto sto se mof~ staviti u isti red s naukom. Ona stoji ispred svih nauka u istom n:du s pjesnistvom . 1. • .u sklopu shvacanja filozofije kao »univerzalne [enomenolostce ontologije« i uz pomoc jedne nove filozofske »disoipline« . Zajedno stirn (nefundamentalnim) ontologijama. S. Tu se pokazuje da je »konkretna izrada« pitanja 0 smislu bivstvovanja moguca sarno u okviru jedne nove koncepcije filozofije .?1vstvujueeg: Njen je predme} J?Jx§tvQ"anje blv~eg__~cJ. Ontologie ist nUT aIs Phdnomenologie mbglich. . Max Niemeyer Verlag. was Thema der Ontologie werden soll. . Filozofija je univerzalna [enomenoloska ontologija.« (SZ 1)3 U ovih nekoliko recenica Heidegger je jasno naznaOio pitanje kojim ce se u svojoj knjizi baviti (pitanje o smislu bivstvovanja). koje iz nje izviru. pa Reidegger u uvodnim poglavljima sire razjasnjava svoju zamisao.1 (~r c'-(.. 1953.»[undamentalne ontologije«. (vidi: Einjilhrung in die Metaphy~ik.!1S . nacin tretiranja (die Behandlungsart) ovog pitanja je fenomenologija. 0 ~misl1!."lr-l I ( 'y- -: {" p guceg horizonta svakog razumijevanja bivstvovanja uopce predstavlja njen prethodni cilj. a njena se bit mofe sazeto izraziti maksimom: »Ka samim stvarimal« (»Zu den Sachen selbstl«) Ontologija i fenomenologija nisu dvije stvari koje bi se mogle odvojitli. Ihre Absicht ist eine [undamentalontologische.Phanomenologie Ist Zugangsart zu dem und die ausweisende Bestimmungsart dessen..« (SZ 131. Tako vee u Uvodu u metaiiziku. ali one nisu ni jedna fi~ofska disciplina medu mnogim drugirna.~·· '> LN P (~_ ~ "("_ r~' :A "'1 c» SE -. te se medusobno razlikuju po tome koje pod. ona se vee tu bitno razlikuje od svih ostalih na~ka. U vise mahova Heidegger izricito istice da je namjera njegova istrazivanja fundamentalnoontoloska. .' Fundamentalna ontologija . razloge zbog kojih se tog pitanja prihvatio (mi danas ne sarno sto ne znamo sto mislimo pod rijecju »bivstvujuci«. ona cim »univerzalnu ontologiju«.7.Sachhaltig genommen ist die Phanomenologle die Wissenschaft vom Sein des Seienden . Pi~je. probuditi razumijevanje za njegov smisao. Siebente unveranderte Auflage.(postaviti ga. (SZ 38) U Sein und Zeit-a Heidegger nema ambieiju da razvije Ili izlozi cijelu univerzalnu fenomenolosku ontologiju. ontologija ne proucava ill neko posebno podrucje bivstvujuceg ni opca svojstva sveg~ . 1953.5 Sf. Usp. Ona je ontologija »iz koje tek mogu proizici sve ostale«.:. konkretno ga elaborirati4) i prethodni cilj na koji ce se usmjeriti (interpretacija vremena kao moguceg horizonta svakog razumijevanja bivstvovanja). ali je po svom rangu iznad (ill ispred) svih ostalih. Sein und Zeit. takoder SZ 194 i 301) Iako je ontologija u Sein und Zeit-u jos shvacena kao naukas. Ontologija je moguca samo kao feno~enologija8.? Ontologija . nego nam tocak ni najmanje ne smeta).

" Ako bismo pretpostavili da je egzistencijalna analitika tubivstvovanja potpuna ontologija onog posebnog. ni zbroj iii sinteza ovih dviju. ni opca ontologija. Terminom »tubivstvovanje« (»das Dasein«) Heidegger ne oznacuje neki poseban »nacin. die Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt bringt.« (SZ 13) .v Ova koncepcija fundamentalne ontologije ostaje medutim jos uvijek jako nejasna ako bar prethodno ne razjasnimo osnovne pojmove na Kojima ona pociva: pojmove tubivstvovanja. pitanie a smislu bivstvovanja uopce. egzlstencije i egzlstencijalne ana- litike. ontologija bivstvujuceg uopce.»Ali sada se pokazalo da ontoloska analitika tubivstvovanja [die ontologische Analytik des Daseins] uopce cini fundamentalnu ontologiju [die Fundamentalontologie]. daje dva razlicita odgovora. zasto se terminom »tubivstvovanje« oznacuje jedno odredeno bivstvujuce. te da fundamentalna ontologija nije nikakav zbroj ni sinteza razlicitih ontologija (ni pogotovu nekasinteza ontologije i filozofske antropologije) nego jedna jedinstvena [undamentaina ontologija. mora potraiiti u egzistenciialnoi analitici tubivstvovanja [in der existenzialen Analytik des Daseins]. ali ujedno dopire do kardinalnog problema. die das ontologisch-ontisch ausgezeichnete Seiende zum Thema hat.« (SZ 436) girana »posebna« ontologija ili naprotiv »opca« ontologija? Ili mozda zbroj odnosno sinteza privilegirane posebne i opce ontoIogije? Heidegger bi odgovorio da fundamentalna ontologija nije ni privilegirana posebna. dass sie sich vor das Kardinalproblem. das Dasein. ali izuzetnog bivstvujuceg vkoje se naziva tubivstvovanjem (das Dasein). da je ontologija privilegiranog bivstvujuceg (tubivstvovanja) moguca.« (SZ 183) . do pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. treba da pripremi fundamentalnoontolosku problematiku. ako je »Dasein. »Tubivstvovanje« je u Sein und Zeit-xi naziv za ono bivstvujuce koje smo mi sami. tubivstvovanje (das Dasein). onda bi iz prvog odgovora proizlazilo da je fundamentalna ontologija sarno jedna od posebnih ontologija. koja ima za temu ontoloski-orrticki odIikovano (ausgezeichnete) bivstvujuce. a ne neko odredeno biv12 »In der gegebenen Erlauterung der Aufgaben der Ontologie entsprang die Notwendigkeit einer Fundamentalontologie. strucno-filozofskim. Die existenzial-zeitliche Analytik des Daseins und die fundamentalontologische Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt.iii »vrstu. on istice da problemaniku fundamentalne ontologije cini pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. zasto se Heidegger ne zadovoIjava uobicajenim svakodnevnirn nazivorn »der Mensch« (»covjek«)? I ako su ga neki razlozi vee naveli da uobicajeni svakidasnji naziv zamijeni neobicnim. koja prodire do fenomena brige.« (SZ 14). da prema tome tubivstvovanje [das Dasein] fungira kao ono bivstvujuce [Seiende l koje treba nacelno prethodno upitati s obzirom na njegovo bivstvovanje [Seinl. S jedne strane. II »Analitika tubivstvovanja. Tada bismo mogli prigovoriti Heideggeru zbog nedosljednosti ili bar nejasnoce i postaviti mu pitanje: Sta je zapravo ta [undamentalna ontologija? Neka privile10 »Stoga se [undamentalna ontologija [die Fundamentalontologie]. on pise da fundamentalnu ontologiju cini egzistencijaina analitika tubivstvovanjaF S druge strane.(»tubivstvovanje«) samo drugi naziv za icovjeka. onda bismo drugi odgovor mogli protumaciti tako da fundamentalna ontologija i nije riista drugo nego ta opca ontologija. nego jedno odredeno bivstvujuce (ein Seiendes).stvaranje [undamentalne ontologije kao odlucnog dijela Hi aspekta univerzalne fenomenoloske ontologije. ali da ona nije identicna s analitikom tubivstvovanja. Na pitanjesta je ta fundamentalna ontologija Heidegger. Ako bismo prihvatili prosireno tradicionalno shvacanje da se problem 0 smislu bivstvovanja uopce moze tretirati u okviru jedne zasebne opce ontologije.bivstvovanja.kojoj medu tim ontologijama pripada privilegirani polozaj zato sto je njen predmet jedno na neki nacin privilegirano bivstvujuce. da nikakva opca ontologija ne moze zasebno postojati. te da analitika tubivstvovanja treba sarno da pripremi tu problematiku.0- vjekom« (sder Mensch«). kako se cini.Usporedi i naslov posljednjeg paragrafa prve polovine Sein und Zeit-a: »§ 83. Ali. a obicno ga nazivamo »(. so zwar.« (SZ 37) XXII XXIII . iz koje sve druge tek mogu proizici.

kuca. slucajna omaska Hi svjesno riastojanje da se istakneizuzetan karakter tog bivstvujuceg? Mislim da je posrijedi bas ovo trece. sugerira i mnogo vise od toga. .'" i' .« (SZ 42) U ovom objasnjenju sadrzan je ~ Heideggerov (eksplicite neformulirani) odgovor na pitanje zasto on covjeka radije naziva »tubivstvovanjem«. koJU smo ovdje preveli sa »tu«. Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek moie. ". pa je njim vee nagovijestena i temporalna interpretacija covjekova bivstvovanj~ 0 IS »Und weil die Wesensbestirnrnung dieses Seienden ndcht durch Angabe eines sachhaltigen Was vollzogen werden kann sein Wesen vielrnehr darin liegt.-"'-. Ovo bivstvujuce bitno se ontiCki razlikuje od svih ostalih. ali da ga on ima u vidu pokazuje njegovo obrazlozenje termina »nsbivstvovanje« (»Dasein«) i preIiminarno razjasnjenje onog bivstvujuceg koje je tim terminom oznaceno.L>" njegova hit u tome sto ono uvijek mora bivstvovati svoje bivstvovanje kao svoje izabrao je Heidegger za to bivstvovanje naziv »tubivstvovanje« (»Dasein«) kao cis] ~-1J Sein und'-Zeit." kog drugog bivstvujuceg.1." To znaci da ovo bivstvujuce ima u svom bivstvovanju bivstvovni odnos (ein Seinsverhdltnis) prema tom bivstvovanju. ako naziv ontologija rezervirarno za eksplicitno teorijsko pitanje 0 smislu bivstvovanja.h. ' . kojirn oznacujemo ovo bivstvujuce. njegov »odgovor« na pitanje 0 Covjeku. Ono se naprotiv onticki odlikuje time sto se tom bivstvujucern u njegovom bivstvovanju radi 0 samorn tom bivstvovanju. ne izrazava njegovo sta. To je takav »naziv« za Covjeka koji u klici sadrzi vee i Heideggerovu »interpretaciju« covjeka. i »tada«. nego bivstvovanje. ist der Titel Dasein als reiner Seinsausdruck zur Bezeichnung dieses Seienden gewahlt. da ono na neki nacin razumije sebe usvom bivstvovanju. tj. Karakteri koji se mogu pokazati na ovom bivstvujucem stoga nisu predruenassvojstva« jednog predrucnog bivstvujuceg. citamo: »das Dasein. (SZ 12) nje bivstvovanja {SeinsverstiindnisiP tubi~:" stvovanju kao bivstvovanju eovjeka. Sve takobivstvovanje [Sosein] ovog bivstvujuceg je primarno bivstvovanje. predontolosko. kao sto. cija analiza predstavlja zadatak jesrno uvijek mi sami. Da Ii je to nehotiena nekonsekventnost.J ~-'-.stvovanje? Ne bi li za ono bivstvujuce koje se tu misli bolje odgovarao izraz »tubivstvujuce« (»das Daseiende«}? Sam Heidegger eksplicite nepostavlja sebi ovo pitanje-prigovor. dass es je sein Sein als seinig~ zu sein hat. jer je ono jedino bivstvujuce kojem se u njegovom bivstvovanju radi 0 samom tom bivstvovanju. dakle. /:' fj . kojem se u njegovom bivstvo~anju radi 0 tom bivstvovanju.« (SZ 41-42) 14 »Razumiievanie bivstvovanja i samo je [edna bivstvovna odredenost [eine Seinsbestimmtheit] tubivstvovanja ... Kao bivstvujuce toga bivstvovanja ono je izruceno [povjereno] svorn vlastitorn bivstvovanju.. Drugim nijecima.« (SZ 12) XXIV xxv . Predontolosko razumijevanje bivstvovanja bitna je karakteristika tubivstvovanja. SZ 25). Naziv »tubivstvovanje« sugerira"] cia je covjek bivstvujuce koje se bitno razlikuje od sva. a eksplicitno pitanje 0 smislu bivstvovanja sarno je radikalizacija tog predontoloskog razumijevanja. da bivstvuje.u ponekad se doduse govori bivstvovni izraz. r MoZemo. nego. »Tubivstvovanje« nije neki proizvoljno odabrani naziv za covjeka./qm1<S. zatosto se odredenje biti (Wesensbestimmung) ovog bivstvujuceg ne moze Izvrsiti navodenjem nekog stvarnog svojstva. I upravo zato sto se ovo bivstvujuce bitno razlikuje od svega ostalog bivstvujuceg. d. reci da J~. zatosto je 13 »Tubivstvovanje [das Dasein] je jedno bivstvujuce [ein Seiendes] koje se ne javlja [vorkommt] sarno [naprosto] medu ostalim bivstvujuCirn. 0 tome uostalom govori i slijedece Heideggerovo ekspl!icitno objasnjenje: »'Bit' tubivstvovanja je u njegovoj egzistenciji. jedna od bivstvovnih odredenostl (Seinsbestimmtheiten) tubivstvovanja jest razumijeva.5.\W odlika tubivstvovanja u tome sto je ono"ontDtosko iIi. covjekovo bivstvovanje«. das Sein des Menschen« (stubivstvovanje. Njemacko »da« ne znaci sarno prostorno »tu«. Komponenta »Da«. Tako npr. nego uvijek njemu moguci naOini. drvo.« (SZ 12) »Bivstvujuce. Stoga naziv »tubivstvovanje«.'. koje »izgleda« tako i tako. On naime istice da tubivstvovanje nije jedno obicno bivstvujuce pored svih ostalih. U bivstvovanju tog bivstvujuceg ovo se sarno uvijek odnosi prema svorn bivstvovanju. medu ostalim. Bivstvovanje je ono 0 cemu se sarnorn tom bivstvujucem uvijek radi.

Rudolf Eisler. ona nije bit u tradicionalnom smislu te rijeci. Heidegger je izraze »Dasein« (stubivstvovanje«) i »Existenz« (wegzistencija«) vezao iskljucivo uz covjeka i ujedno ih je medusobno tijesno vezao. ali ne i potpuno identificirao. eg. Sein.16 Za razliku od Kanta. Pa sta onda jest ili.« (SZ 12) Usp. i SZ 42: »wenn wir fiir das Sein dieses Seienden die Bezeichnung Existenz wahlen« etc.« (»Das 'Wesen' des Daseins liegt in seiner Existenz:« SZ 42) Egzisten- '6 U drugom izdanju slavnog Eislerovog rjecni~a f~lozofskih pojmova uz termin »Dasein« nalazirno sarno ~puclva.~am~ ~OV]~kU.sta znaci »egzistencija« za Heideggera? . zad~Zao je isto znacenje kao i latinski izraz cijim je modi- ficiranjem nastao. »Existenz« u sferu »biti« (»Wesen«). U kasnijim dijelovima Sein und Zeit-a modificira se znacenje izraza »Existenz«. Berlin. programatskim dijelovima Sein una) Zeit-a. Existenz«). te se najcesce upotrebljavao promiscue i istoznacno sa »Dasein« . nego prije svega prvi akt interpretacije cov]eka. Berlin. kO]1 prakticki mje distingvtrao »Sein« (»bivstvovanje«) i »Dasein« (»postojanje«). ali to ovdje mozemo ostaviti po strani. bolje. Slicno kao i »Dasein«. Vee smo citirali: »'Bit' tubivstvovanja je u njegovoj egzistenciii. ne samo nedvosmisleno fiksira. II Auflage. ali ni ko~ njega »Dasein« nije ogranicen na covjeka. a terrnm »Existenz« ~IJe uopce zabiljezen.6"nost-it.asein« u~otrebi kao naziv za specijicno ljudski nacin blvstvoVan]a. Prema uvodnim. Erster Band. (Dr. s. nesto poput bi td tubivstvovanja.~ ~e . ogradivanja o~ svakodnevnog jezika u ime strucn~ filozofske . Erster Band. Nastavsi nepos rednirn ponijemcenjem latinskog izraza »existentia«. polazeci od izvornog znacenja njegovih sastavnih dijeLava.i zistencija je bivstvovanje tubivstvovanja. a zatim kod Jacobija. ono bivstvo! vanje prema kojem se tubivstvovanje maze ovako ili onako odnositi i prema kojem se uvijek nekako od_n~~i~17 Drugim rijecima egzistencija J-e-inogu.edutim nagovjestava ne sarno odredenu Inrerpretacuu covjeka nego i neuobicajenu (iako ne potpuno n~vu) 1I~terpretaciju »Daseine-a. Vjerovatno je Jaspersova upotreba termina »Existenz« bila odlucno ishodiste za Heideggera (sto rnoze biti sporno.. kako nas upozoravaju navodni znaci uz »bit«. XXVII . U Hegelovom sistemu »Dasein« i »Existenz« pripadaju medu opce kategorije Iogike. nego a precizno artikulira. prema onim dijelovima u kojima od skicira \ svoju osnovnu zamisao (i 0 kojima je sada rijec). zu dem das Dasein sich so oder so verhalten kann und immer irgendwie verhalt.. nennen wir Existenz. Feuerbacha I drugih (napose I kod Jaspersa) nalazimo tendenciju da se »D. Dna to ne moze ni biti.. Donekle slican put kao termin »Dasein« presao je i term in »Existenz« (»egzistencija«). Hegel je ova dva pojma jasno razlikovao. budeci u svakodnevnom govoru zaboraVlljeno znacenje tih sastavnih dijelova.rmin »Existenz« (»Dasein s. slicno kao I »Existenz« (»EXIst~nz. najprije kod Gottsch~lka (l?25). ali. 1904.i bivstvovanja uopce.ilJiv17 »Das Sein selbst. daleko od toga da bl se identificirali. Sein«). Oznacavajuci covjeka kao »Dasein« H_eldegger ~. Fkhtea. ali u ovom kontekstu nije bitno). i »Existenz« se vee u 19. te~nu?ologije."Dasein« up~cuje na "Sel?C (»Dasein s. ali. Worter. 1927) XXVI cija je.nJe na t~. dakle. stoljecu pocinje dosta cesto upotrebljavati kao naziv za specificno ljudsko bivstvovanje i u tom se smislu vee prije Heideggera ucvrscuje i siri znatno vise nego »Dasein«. U njemackoj filozofsko] tra~lciji od Leibniza i Wolffa do Heideggerova vr~I?ena IZraz »Dasein« upotrebljavao se pretezno kao prjjevod za latinski izraz »existentia« u srnislu »postojanja« i opcenito »bivstvovanja« nasuprot »biti« (sessentia«. davanje smjera cijeloj daljnjoj interpretaol~l. U svakom slucaju. jer tubivstvovanje takve biti nema. no Heidegger je prvi koji taj term~n u o~om sm~slu.buch der Ph!losophtschen Begriile.u »tubivstvovanje« tako nije prvenstveno akt. Vee puno ~nje Heideggera. IV Auflage.kao naziv za »postojanje« i »bivstvovanje« opcenito. U cetvrtom iz~anju . Preimenovanje covj~ka . pripadaju u dvije razlicite sfere: »Dasein« u sferu »bivstvovanja« (»Sein«). Objekt«). »Wesen«) ili »takobivstvovanju« (»Sosein«) te se mogao p~ipisati svakom i svemu bivst~jueem.

potrebno je distingvirati i egzistencijsko i egzlstencijalno razumijevanje (das existenzielle und das existenziale Verstehen). l() XXIX . SZ 436). '---. pa nakon sto je najprije govorio 0 »ontolosko] strukturi egzistencije« (u slngularu) .stvovanja da bude ili ne bude ono samo. .v Drugim rijecirna. odnosno analiza egzistencijaliteta egzistencije... C1lj ove analitike nije potpuno rjesenje pitanja o bivstvovanju tubivstvovanja.«20 Philosophie ist universale phanomenologische Ontologie. .436) . nije nesto nestrukturirano." Egzistencija.egzistencijalnom analitikom tubivstvovanja (die existenziale Analytik des Daseins) iii egzistencijalnim razumijevanjem (das existenziale Verstehen). koja polazi od hermeneutike tubivstvovanja i koja jekao analitika egzlstencije tamo pricvrstila kraj niti vodilje svakog filozofskog pitanja odakle ono proistjece i kamo se vraca. Razumijevanje egzistenoije koje je svojstveno tubivstvovanju i onda . ausgehend von der Hermeneutik des Daseins. a tu strukturu iii skup struktura Heidegger naziva egzistencijalitetont (die Existenzialitiiti. Zato Heidegger definirajuci filozofiju kaze: »Filozofija je univerzalna fenomenoloska ontologija. kao sto je potrebno razlikovati predontolosko i ontolosko razumijevanje bivstvovanja. es selbst oder nicht es selbst zu sein.« (SZ 38. Heidegger je tu pones to leZeran u izrazavanju. einer Mog1ichkeit seiner selbst. Medutim. kao i od psiholoskog. ontcloska analiza strukture bivstvovanja tubivstvovanja. Diese Moglichkeiten hat das Dasein entweder selbst gewahlt oder es ist in sie hineingeraten oder je schon darin aufgewachsen.. u nju dospjelo ill u njoj izraslo. SZ 13).Das Dasein versteht sich selbst immer aus seiner Existenz. egzistencijalitet se moze oznaciti kao bivstvovno ustrojstvo (iIi ustrojstvo bivstvovanja) bivstvujuceg-koje egzistira (die »Seinsverfassung des Seienden. das Ende des Leitfadens alles philosophischen Fragens dort festgemacht hat. eksplicienu teo orijsku analizu strukture egzistencije . XXVIII stvovanja vodena pitanjem 0 smislu bivstvovanja uopce. Ona ima svoju ontolosku strukturu.« (SZ 12) I. dakle. otvaranje horizonta za rjesenje osnovnog pitanja ontologije.jednostavnije« strukture od kojih se sastoji slczena struktura egzistencije. iako ne nebitne »elemente«. kako je shvaca Heidegger. analitika tubivstvovanja ne moze biti potpuna ontologija tubivstvovanja. das existiert«. pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce.kad ono teorijski i eksplicitno ne postavlja i ne rjesava pitanje 0 egzistenciji !i njenoj ontoloskoj strukturi Heidegger naziva egzistencijskim razumijevanjem (das existenzielle Verstehen}.strukturama« ovdje se vjerovatno misle iIi strukturni momenti ill neke . odnosno »bazdarskom mjerom svakog filozofskog istrazivanja (»Richtmass jeglicher philosophischen Untersuchung«. tako je i razumijevanje bivstvovanja tubivstvovanja (dakle egzistencije) jedna od bivstvovnih odredenosti tubivstvovanja. i to bez obzira na to da Ii je tu mogucnost ono samo izabralo. Upravo zato sto je vodena zadatkom elaboracije pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. Egzistencijalna analitika tubivstvovanja je istrazivanje ontoloskog karaktera. koja je konstituira.Ovaj u »Uvodu« Sein und Zeit-a proklamirani stay Heidegger u posIjednjem paragrafu svog djela ponavlja doslovno. Za takvu ontologiju (koja maZe posluziti i kao baza za jednu filozofsku antropologiju) analitika tubivstvovanja pruza samo neke. u istom pasusu mimo nastavlja u pluralu: »den Zusammenhang dieser Strukturen nennen wir die Existenzialitdt. Ne bismo Ii na OSIliOVU svega toga mogli reel da je egzistencijalna analitikafubivstvovanja isto sto i ontoIogija tubivstvovanja ill ontologija covjeka? Na ovo pitanje Heidegger odgovara odrecno.Kao i razumijevanje bivstvovanja uopce. die als Analytik der Existenz. woraus es entspringt und wohin es zuriickschliigt. Fundamentalna ontologija je dakle analitika tubiv- logije. uz napomenu iz koje se vidi da ga on smatra kriterijem.. bioloskog Hi etnografskog'proucavanja covjeka.« (SZ 12) Pod . koje se kao takvo razlikuje od filozofske antropologije. Ali egzistencijalna analitika tubivstvovanja nije kompletna ontologija tubivstvovanja. nego priredivanje terena. Ona je pocetak i kraj univerzalne fenomenoloske onto- Zadatak je egzistencijalne analitike tubivstvovanja.

Pri tom su samo djelomicno dosli do izrazaja Heideggerovi argumenti za njegovu koncepciju. Argumentacija: [orrnalna struktura pitanja trostruko prvenstvo tubivstvovanja Osnovna je ideja sadrzana u Heideggerovoj koncepciji fundamentalne ontologije: probiti se preko analitike tubivstvovanja do smisla bivstvovanja uopce. Heidegger svakako nije smatrao potrebnim da unaprijed iznese potpune i definitivne argumente za svoju koncepoiju. odkojeg bivstvujuceg treba da pode otkrivanje.smisao bivstvovanja (der Sinn von Sein). Tako bi se moglo pomisliti da je svoju ideju vodhlju Heidegger formulirao posve proizvoljno. IE (malo bliie obicnom je-" ziku): put ka riesenju pitanja 0 smislu bivstvovanja uop- U § 2 Sein und Zeit-a Heidegger jo~ mje eksplicite razvio pojmove »analitike tubivstvovanja« i »fundamentalne ontologije« pa se teza 0 »analitici tubivstvovanja« kao »fundamentalnoj ontologiji« tu pojavljuje u obliku naizgled mnogo jednostavnije teze 0 tubivstvovanju kao primarnom upitanom pitanja 0 bivstvovanju. sadrzan u § 2. sto mislimo. Drugim rijeoima. Na kojem bivstvujucem treba da bude otcitan smisao bivstvovanja.samo bivstvujuce (das Seiende). drugi. Prvi argument. ispitivano (das Erfragte) . Ishodiste pitanja 0 smislu bivstvovanja ne moze biti proizvoljno. Bitni dio Heideggerove argumentacije za OYU tezu glasi: »Ako pitanje 0 bivstvovanju treba da se izricito postavi i izvrsi u svojoj punoj jasnoci [transparentnosti. providnosti. uopce. tada prema dosadasnjirn objasnjenjima izrada ovog pitanja zahtijeva eksXXXI f~ xxx . treba razlikovati troje: pitano. »Bivstvujucim« medutim nazivamo mnogo sta i u razlicitom smislu. polazi od analize [ormalne strukture pitanja tubivstvovanja: 0 sadrzan u § 3 i 4. od onog bivstvujuceg koje smo mi sami i koje Heidegger naziva izrazom »tubivstvovanje« (»Dasein«). U djelomicno nehajdegerijanskoj terrninologiji: analitika tubivstvovanja nuzna je i dovoljna pretpostavka pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. Puno opravdanje ishodisne ideje trebalo je da predstavlja djelo kao cjelina. Medutim. ono sto u pitanom predstavlja cilj pitanja.ono kod cega se 0 pitanom raspitujemo. razgranicavajuci je od nekih naizgled slicnih ideja s kojima bi mogla biti. to nije slucaj. Ali on isto tako nije htio da pristupi realizaciji svoje teme1jne ideje prije nego isto je bar prethodno ne potkrijepi nekirn ozbiljnim argwnentima. pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja nuzno prerasta u pitanje 0 bivstvovanju uopce. a upitano .ono sto se 0 pitanom pita. trazeoi njeno prihvacanje bez odgovarajueih argumenata. Pitano (das Gefragte) je ono 0 cenui se pita. prema cemu se odnosimo: bivstvujuoi smo i mi sami. ispitivano . Mislim da se u prvom poglavlju Sein und Zeit-a sadrze dva glavna argumenta za tezu da put ka pitanju o srnislu bivstvovanja uopce vodi preko pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (covjekova bivstvovanja). pitanje mora poci od jednog odredenog bivstvujuceg. Kao i svako drugo pitanje. smatra Heidegger. Bivstvujuce je sve 0 cemu govorimo. i s kojima je ponekad bivala pobrkana. U svakom pitanju. -zoo ce vodi preko pitanja 0 smislu covjekova bivstvovanj~ U prethodnom odjeljku nastojali smo da tu ideju sto bolje razjasnimo. ispitivano i upitano. otkljucavanje bivstvovanja? Da li je ishodiste proizvoljno iili nekom odredenom bivstvujucern pripada prvenstvo pri izradi pitanja 0 bivstvovanju? Ako je slucaj ovo drugo. U ovom pitanju upitujemo bivstvujuce 0 smislu njegova bivstvovanja. Durchsichtlgkelt]. zasniva se na »trostrukom. prvenstvu smislu bivstvovanja. a upitano (das Befragte) . koje je to egzemplarno bivstvujuce i u kojem mu smislu pripada prvenstvo? -l Heideggerov odgovor na ova pitanja posve je jasan i nedvosmislen. i pitanje 0 bivstvovanju ima svoje pitano. Ispitivano i upitanov Pitano je u njemu bivstvovanje (das Sein). Egzistencijalna analitika tubivstvovanja po ovoj koncepciji nuv()di'kpitanju 0 smis}ubiystvovanja.3.

pripremaaje mogucnosti pravog izoora egzemplarnog bivstvujuceg. u navedenom postavljanju pitanja. Medutim. po Heideggeru. a talkvi prigovori uvijek su sterilni kod rasudivanja 0 konkretnim putevima istrazivanja. Der ontische Vorrang der Seinsfrage«. poimanje. Za postavljanje i rjesavanje tog pitanja tubivstvovanju nije potreban eksplicitan ni raspoloiljiv pojam 0 bivstvovanju uopce. Zasad nam je vazno da razjasnimo sto bolje Heideggerovo vlastito stanoviste. premda svoj odgovor na prigovor III krugu smatra konkluzivnim. niti je odluceno 0 njegovoj mogucoj Hi cak nuznoj funkciji kao bivstvujuceg koje treba prirnarno upitati.u njegovu bivstvovanju. aH to ostavljamo za kasnije. Heidegger smatra potpuno neodriivim. S druge strane. »Ontolosko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju«.plikaciju nacina gledanja na bivstvovanje. Gledanje na razumijevanje. Treci i cetvrti paragraf medusobno su tijesno povezani. Del' ontologische Vorrang der Seinsfrage«. Ali svakako se javilo tako nesto kao prvenstvo tubivstvovanja. U svakom slucaju onticko i/odnosno onticki-ontolosko prvenstvo pitanja 0 smislu bivstvovanja zasniva se u cetvrtom paragrafu na trostrukom (ontickom. dzbor. treba istaci da Heidegger. ontoloskom i onticko-ontoloskom} prvenstvu tubivstvovanja (covjeka).onoga koje pita .prigovor za hodanje u krugu: »Ako se najprije mora odrediti bivstvujuce u svom bivstvovanju i ako se tek tada na tom osnovu hoce postaviti pitanje 0 bivstvovanju. Kad rijesivs! pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja dodemo do eksplicitnog pojma 0 tom bivstvovanju. pri cemu nije sasvim jasno treba Ii ga shvatiti kao neku trecu vrstu prvenstva ~UiZ onticko i ontolosko) 11i kao svojevrsnu kombinaci:ju ontickog i ontoloskog prvenstva.« (SZ 8) Drugi H eideggerov argument za shvacanje da razjasnjavanje smisla bivstvovanja treba zapoceni od razjasnjavanja smisla bivstvovanja tubivstvovanja sadrzan je u cetvrtom paragrafu Sein und Zeit-a. A sam Heidegger predvida u ovom kontekstu (na ovom mjestu) samo jedan moguci prigovor svojoj koncepciji . Izrada pitanja 0 bivstvovanju prema tome znaci: razjasnjavanje [Durchsichtigmachen] jednog bivstvujuceg . argumentacija s »krugom u dokazu« je [ormalan prigovor. jer »prosjecno razumijevanje bivstvovanja« pripada bitnoj strukturi (WeXXXII sensverfassung) tubivstvovanja. izradivanje pravog naeina pristupa ovom bivstvujucem. onda cemo moci da se poduhvatimo i ekspdicitnog odredivanja pojma 0 bivstvovanju uopce. a kako se vidi iz njihovih naslova (»§ 3. »Onticko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju«) u njima je rijec o dvostrukom iontoloskom i ontickomy prvenstvu pitanja 0 bivstvovanju. faknicki uopce nema kruga: »Bivstvujuce moze biti odredeno u svom bivstvovanju ada pritom ne bi moran biti vee raspolozljiv [verftigbar] eksplicitni pojam 0 smislu bivstvovanja. Tubivstvovanje posjeduje takav neeksplicitni pojam. . cak i ovaj jedini prigovor na koji je pomislio.« (SZ 7) U vezi s ovom argumentacijom i njenim pretpostavkama moglo bi se postaviti viSe pitanja. ali i to bi bilo preuranjeno. dovoljan je neeksplicitni pojam bivstvovanja. liz dva razloga. razumijevanja i pojmovnog shvacanja smisla. pristup jesu konstitutivni postupci pitanja. Medutirn. S jedne strane. erwiesen] prvenstvo tubivstvovanja. treba napomenuti da se uz onticko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju u cetvrtom paragrafu spominje i onticko-ontolosko prvenstvo tog pitanja.»§ 4. sta je to drugo nego hodanje u krugu?« (SZ 7) Medutim. a tako i sami modusi biv· stvovanja [Seinsmodi] jednog odredenog bivstvujuceg. onog bivstvujuceg koje smo uvijek sami mi koji pitamo. ipak sam na kraju relativira svoja izvodenja u ovom paragrafu: »S dosad razlozenim niti je dokazano [pokazano.« (SZ 13) To znaci: nema nikakve zapreke da se prije pitanja o smislu bivstvovanja uopce postavi pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. Svoja razmatranja 0 trostrukom prvenstvu tubivstvovanja Heidegger sazima slijedecirn rijecima: »Tubivstvovanje ima prema tome vd:sestruko prvenstvo pre a III Bitak i vrijeme XXXIII . I u vezi S ovtim Heideggerovim urnovanjirna mogla bi se postaviti neka pitanja.

xxxv . odnosno da je razumijevanje bivstvovanja jedna od njegovih bivstvovnih odredenosti. Tom bivstvujucem je svojstveno da mu je zajedno s njegovim bivstvovanjem i putem njegovog bivstvovanja ovo samorazotkriveno [dokuceno. Drugo je prvenstvo tubivstvovanja. . a »bivstvovanje je ontolosko«. pO kojima se tubivstvovanje u svom bivstvovanju odreduje svojim bivstvovanjem. dass es ontologisch ist. Razumijevanje bivstvovanja i je odlika tubivstvovanja u tome Sto one jest [bivstvuje] ontoloski. To prvenstvo tubivstvovanja bilo hi u tome sto je tubivstvovanje sarno po sebi »ontolosko«. koja.ato je ono ontolosko. A to opet znaci: tubivstvovanje se na neki nacin i s nekom izriCitoscu razumije u svom bivstvovanju. gdje se kafe da je ontolosko prvenstvo tubivstvovanja u tome 5tO je ono ontolosko? Citirajmo recenicu 0 ontiCkom kao ontoloskom zajedno s kontekstom iz koje smo je istrgnuli: »••• Medutim ovom bivstvovnom ustrojstvu ltubivstvovanja pripada zatim da ono u svom bivstvovanju ima bivstvovni odnos prema tom bivstvovanju. da tubivstvovanje uvijek posjeduje odredeno raZumffev~mje svog bivstvovanja.kaieda je onticka odlika tubivstvovanja u tome. 13.zp. ontolosko.~j. odnosno u svojoj egzistenciji svojom egzistencijom) sarno nova sazeta varijacija ovog prethodnog izvodenja koje kulminira u tezi da se egzistencija izvodi na 6istinu sarno egzistiranjem.tesko vtidjeti da je teza pO kojoj se tubivstvovanje u svom bivstvovanju odreduje egzistencijom (zajedno s njenim naprijed izvedenim varijaoijama. 12. Na str. kako se moze zakljuciti iz prethodnih izvodenja. To se cini jasno i jednostavno. kako proizlazi iz aitiranog rezimea.« (SZ 12) Na osnovu ovog maze se zakljuciti: Bivstvovni odnos tubivstvovanja prema vlastitom bivstvovanju (koji je njegova onticka odlika J onOnticka XXXIV sarno je [edna bivstvovna odredenost tubivstvovanja. 12.« Kako da to shvatimo (i prevedemo)? I u kakvom su odnosu Heideggerova teza sa str. otvoreno. erschlossen].p. i randje citirana teza sa str. Heidegger medutim pise: "Die ontische Auszeichnung des Daseins Iiegt darin. cini se.

i}evan~a ~gzlstencI~. Trece prvenstvo tubivstvovanja sastoji s~ u to~e .tublVstvovanja Heidegger. Ontologije koje dmaju za temu bivstvujuce netubivstvovnog bivstvovnog karaktera prema tome su fundirane i motivirane u ontdckoj strukturi samog tubivstvovanja.onda mozemo red datubivstvovanle bivstvuje nuzno Ii. Vee u ovim kratkim formulacijama ovo je trece prvenstvo jasno karakterizirano i razgraniceno od prethodna dva.a prema vlastitom bivstvovanju. vanje je »onticki-ontoloski uslov mogucnosti svih ontologija«.tubivstvovanja.odredenosti [odredenosti egzistencijom] sru_no p~. na nacin ontolo~kog. ova u paragrafu 4 prava i konkluzivna. bili smo izostavili posljednju. Sad je vrfjeme da se nave de i ona: »Tako se tubivstvovanje pokazalo kao ono bivstvujuce koje treba ontoloski primarno upitati prije sveg drugog bivstvujuceg. koja u sebi sadr!i odredenost predontoloskog razumijevanja bivstvovanja. Onticka Je odlika tublivstvovanja ne sarno samoodnosenie pre~a vlastitom bivstvovamju. ali to prvenstvo nije pokazano odnosno dokazano (erwiesen).« (SZ 13) Citirajuci odlomak u kojem je Hetidegger sazeto rezimirao svoju tezu 0 trostrukom prvenstvu tubivstvovanja. razumijevanja. Ali razumijevanje blvstvovanja ne moze se kao nesto zasebno odvojiti od odnosa tubivstvo. kC?Je (odnosenje) ne bi bilo irazumijevanje tog bivstvova_n~a? S ovim pitanjima nasH smo. Ali tubivstvovanju bitno pripada: bivstvovanje u jednom svijetu. a tu:bivstvova~je je . Razumijevanje bivstvovanja koje pripada tubivstvovanju odnosi se stoga jednako prvotno [izvorno] na razumijevanje neceg takvog kao »svijet« i na razumijevanje bivstvovanja bivstvujuceg koje postaje pristupacno unutar svijeta.5to njemu. kr~ce »ontoloski«. u kojima se ono odnosi i prema bivstvujucem koje ne mora biti one sarno. Prerna Heideggerovoj vlastitoj ocjeni kao rezultat analize formalne strukture pitanja 0 bivstvovanju (koja je izvrsena u drugom paragrajuy »pojavilo se tako nesto kao prvenstvo tubivstvovanja«. Ipak citirat cemo d siru formulaciju iz razmatranja koje je prethodilo ovoj kratkoj formulaciji: »Nauke su nacini bivstvovanja .a.ticka prednost pred svim drugim bivstvujucim) nuzno je ujedno odnos rrazumijevanja tog bivstvov.odnos~nje tubivstvovanja prema vlastitom bivstvovanju. OCIltOje tubivstvovanje na osnovu svog ontickog prvenstva on~?" losko.e Jednako izvorno pnipada i srasumuevante bivstvovanja svega netubivstvovnog bivstvuiuceg«. U cetvrtom paragraiu. ali nije ni presucena.« (SZ 13) Nije tesko vidjeti razliku izmedu ave recenice i one kojom je Heidegger zakljucio svoj drugi paragraf. XXXVII . Argumentacija u paragrafu 2 bila je samo pripremna. ako se odnosenje tubivstvovanja prema svom bivstvovanjuI tubivstvovni razumijevanje bivstvovanja ne smiju od~ajati? A a~o se. (SZ 13) Ako je odredenost egzlstenclJom ontlc~o prvenstvo tubivstvovanja. Povezanost ontickog i ontoloskog prvenstva mje u tom sazetom prikazu posebno naglasena. nit~ je samoodnosenie tubivstvovanja prema vlastitom blvs~vovanJ~ m?guce be: samorazumijevanja tog bivstvovanja.:nJ.Cltira~l: pise: »Tubivstvovanje je na temelju svoje egzlstenclJske . kao konstituens raZJUffi.~tolosko«. smiju razdvajati sta bi znaoilo to . No u cemu je razlika. Ako razumijevanje bivstvovanja nazovemo »ontoloskl~« ~azumijevanjem. Po ovome tubivstvoXXXVI W~L ..:.~~ te~elJu svoje odredenosti egllistencijom ~~tolosko. zavrsnu recenicu tog odlomka. kako sm~ vec . sebi }>o..•. po njegovom misljenju to prvenstvo tubivstvovanja koje se u drugom Iparagrafu SaJIIlOjavilo. sto u ovim uvodndm dijelovima zehmo ostaviti po strani. u cetvrtom je paragrafu najzad i pokazano. nego i razumijevanje tog blVStVOAli zasto onda Heidegger u rezamrrajucem ponavl~anju tako ostro lu6i onticko i ontolosko prvenstvo b~vstvovanja? Objasnjavajuci ontolos~o 'p'rv~st~o .:_anj.~c n~ pr~~kntlka Heideggera. se . naprotiv. No pored povezanosti tu oeito postoji ~ r~lika? Svakako.

XXXVIII U »prvorn. »Izrada [Elaboracija] pitanja 0 bivstvovanJu [Seinsfrage] tako se racva u dva zadatka.No to je tek naj- jednom =»: Drugi die rasclanjuje se isto tako trostruko: 1. dijelu« ovog nacrta lako prepoznajemo ono sto smo vee upoznali kao projekt fundamentalne ontologije: probiti se preko odgovora na pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja (sinterpretacija tubivstvovanja kao vremenitostd«) do odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce (sekspllkacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju«). Do disproporcije je. njima odgovara rasClanjivanje rasp rave u dva dijela: Prvi dio: Interpretaoija tubivstvovanja s obzirom na vremenitost [kao vremenitosti] i eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju. vrijeme ce biti eksplicirano kao »transcendentalni horizont« pitanja 0 bivstvovanju.« (SZ 39---40) opcenitiji formalni okvir Heideggerova misaonog 1?ro[ektasto ga je pokusao realizirati u Sein und ~e~t-u. Nakon sto je svoje temeljno pitanje odredio kao pitanje 0 smislu bivstvovanja. Dvodjelnost naslova prvog dijela Sein und Zeit-a u izvjesnom je rieskladu s podjelom tog dijela na tri »odjeljka«. 2. NaJavlJuJuC'l elaboraclJu pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. doslo zato stose dva odjeljka prvog dijela bave tubivstvo:. Ausarbeitung) pitanja 0 smislu »bivstvovanja« namjera je rasprave sto slijedi. pred-uvodnoj (nenaslovljencj) stranici ~ein un~ Ze~t-a: sKonkretna izrada (elaboraclJa. a polazeci od pretpostavke da je tubivstvovanje privilegirano bivstvujuce. 3.da podsJetlmo _ sastoji od dva poglavlja s ukupno osam paragrafa) ta je opca zamisao u mnogim pravcima konkretiziran~. Drugi dio: Osnovne orte fenomenoloske destl1!-kcije povijesti ontologije s problematikom temporahteta kao niti vodiJjom. Jedna odredena konkretizaoija nalazi se vee na prvoj.~njem. obratimo paznju na tri »sitne pojedinostt«: 1. a jedan ?ivstvovanjem.4. Heidegger (u naslovu prvog dijela) nagovjestavajuci svoj odgovor ne kaze »eksplikacija vremena kao smisla bivstvovanja uopce« nego samo: »eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju«. Ontoloski fundament Descartesova »cogito sum« i preuzirnanje srednjovjekovne ontologije u problematici "res cogitans«.ao o smislu bivstvovanja tubivstvovanta. Pripremna fundamentalna analiza tubivstvovanja. Jasno je naznacen odgovor koji ce biti pokusan: kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja bit vee pokazana vremenitost (die Zeitlichkeit). Heidegger tu najavljuje i njen glavni rezultat: otkrivanje v~emena k~o moguceg horizonta svakog razunujevanja blvstv_~vanJa. Zasad. 2. Kantovo ucenje 0 shematizmu i 0 vremenu kao predstupanj problematike temporaliteta. Tubivstvovanje i vremenitost. kako se lako uocava. Aristotelova rasprava 0 vremenu kao diskrimen fenomenalne baze Ii granica anticke ontologije. Mnogo potpunije ideja fundamentalne ontologije konkretizirana je i dopunjena u zavrsnom dijelu »Uvoda«. 3. Na to cemo se jos vratl~l. Vnijerne ~ bivstvovanje. Interpretacija vremena k~o m~guceg ~oriz?nta svak~g razumijevanja bivstvovanJa (Sems~ers!aI_Id~'lsses) uopce njen je prethodni cilj« (SZ 1). Vee u »Uvodu« Sein und Zeit-a (koji se . Treba ld to shvatiti 'kao naznaku da su »smisao« i »transcendentalni horizont pitanja« isto ili kao najavu zakljueka da se u vezi s bivstvovanjem uopce moramo zadovoljiti ekspliXXXIX . gdje Heidegger ovako skicira plan svoje ras_prave:. Prvi dio raspada se u tri odjeljka [drei AbschnttteJ: 1. . u cijern sc bivstvovanju najpotpunije realizira vsmisao bivstvovanja uopce. Konkretizacija i dopuna: od »interpretacije« i »eksplikacije« do fenomenoloske »destrukcije« Sve dosad receno moglo bi se safetoizraziti jedinom recenicom: Buduci da tubivstvovanju pripada trostruko prvenstvo u odnosu na sve drugo bivstvujuce. pitanje 0 smislu bivstvovanja mora ~apoceti k.

Heideggeroy »povijesni dio«. nego 0 jednom drukcijem. povijesnom pristupu toj tematioi. Tubivstvovanje i vrernenitost«. naizgled zadrzavajuci tradicionalnu podjelu na »sistematskii »povijesni. u glavnom tekstu ilii. Hegel se zalagao za »jedinstvo povijesnog i logickog« pri izlaganju filozofije. Nasuprot tome H eidegger. Vrijerne i bivstvovanje«) kao da zele demonstrativno najaviti da ce analiza u tim odjelj eima teci u suprotnim pravcima.kracim ili duzim historijskirn prikazom razvoja problema 0 kojem ce se raspravljati. dio.treba da zbuni) u navedenom nacrtu Sein und Zeit-a to nisu navedene specifikacije projekta fundamentalne ontologije. sadrzane u prvom dijelu nacrta. po kojima u filozofiji sistematsko raspravljanje vise nije moguce pa se treba zadovoljiti izlaganjem i interpretacijom povijestd filozofije. a zatim povijesno. pa je dovoljno da stignemo bar do polovine puta . Nema niceg neobicnog ni u relativnom razdvajanju historijskog i sistematskog XL u dva zasebna dijela (premda to nije jedini moguci nacin filozofiranja i oblikovanja filozofije"). iz tih se naslova ±pa:k razabire da tu nije r'ijec 0 nekoj problematici bitno drukcijoj od one u prvorn dijelu Sein und Zeit-a. vise iIi manje potpun. Distinkcija izmedu »vremenitosti. kako se vidi vee iz njegova naslova. sto je znacajno. a zatim shjedi samo sistematsko razmatranje (u kojem. itd. XLI . preko najvaznijih »faza« njegova razmatranja do piscevih dana (pri cemu taj prikaz.i prvotnu neshvatljivost naslova drugog dijela i naslova njegovih odjeljaka. ali. Sein und Zeit je zamisljen dvodjeIno: s jednim »teorijskim« m »sistematskim« dije lorn i s jednim »historijskim« Ili »povijesnim«. sto je u pI1Vimah najneobicnije. treba da bude vodena »problematikom temporaliteta kao niti vodiljom. bilo zato sto se tu uopce ne moze govoriti 0 smislu (sto bi bilo krajnje iznenadujuce). Drugimrijocima. 2. Ovakav obrnuti slijed moze se u prvi mah 21 Kako je poznato. odnosno obrnutim sljjedom u odnosu na stvarni razvoj povijesti ontologije: od Kanta preko Descartesa do Aristotela. bilo zato sto je otkrivanje smisla bivstvovanja uopce prevelik zadatak za jednu knjigu. 3. i to tako sto ce zavrsna tocka drugog odjeIjka (vremenitost) u nesto modificiranom obliku (vrijeme) postati ishodiste analize u trecem. koji se u prva mah moze uOiniti suvisnim. Ipak.po uzoru na Aristote1a . naravno.do elaboracije »transcendentalnog horizonta«? 2. nego kao »[enomenoloska destrukcija povijesti ontologije«koja (iz prakticnih razloga) treba da se provede samo u »osnovnim crtama«.i »historijskogsamom po sebi nema neobicnog. naravno. pa te »informacije« izostavljaju iii srnjestavaju u fusnote.kaeijom »transcendentalnog horizonta.).redoslijed.pitanja. Nasuprot tome neki suvremeni filozofi smatraju da su l>informacije« 0 razvoju filozofskih problema nebitne za njihova suvremeno rjesavanje.i.111i manje »kriticki. ima i takvih shvacanja. momenata).(koji nisu beznacajni) rnozemo zasad ostaviti po strani. pretezno »informativaniIi prvenstve. prikaz razvoja problematike 0 kojoj je rijec. (upotrebljene u vezi s tubivstvovanjem) i »vremena« (dovedenog u vezu s bivstvovanjem) unaprijed upozorava da se smisao bivstvovanja tubivstvovanja ne maze u »gotovorn obliku« uzeti i kao smisao bivstvovanja uopce (odnosno kao transcendentalni horizont pitanja 0 bivstvovanju uopce). u fusnota rna moze biti i daljnjih »povijesnih. Problernatsko-sistematske filozofske rasprave najteste zapocinju . jer one sto u prvom redu zbunjuje ~ili . obrce uobicajeni i naizgled »prirodni. nije zarnisljen kao viSe . najavljujuci da ce problem najprije razmatrati sistemat- ski. treba dase krece unatraske.n. Historijski prikaz problema u filozofskim raspravarna obicno ide do prvog uocavanja odgovarajuceg problema. Naslovi drugog i treceg odjeljka (»2. po svojoj dispoziciji Heideggerova se rasprava razlikuje oa vecine [ilozojskin rasprava prije svega u dvojem: 1. U ovom kombiniranju »sistematskog. nego dodavanje cijeIog »Drugog dijela«. Izrazavajuci se priblizno i nepreoizno.o »kniticki«. Bez obzira na neobicnost . moze biti duz! . Sve ove »detalje. Naravno.Hi kraci. »3.

U sklopu takvog projekta moze naprotiv b1ti i zanimljivo i znacajno da se na povijesti filozofije provjeri. odnosno njihovo »mjesto« u razvoju problematike. P. medutim. ali u vezi 22 Kasniji Heidegger i njegovi nekriticki sljedbenici odbijat ce pomisao da bi filozofija na svoja pitanja trebalo da pruzi i neke odgovore. a od Descartesa jos dublje u »proslost« Aristotelu. Stoga se Heideggerova »fenomenoloska destrukoija« krece unatraske ka Kantovom presudnom prethodniku i mogucem »konkurentu« Descartesu. nakon sto je ustvrdio da problematika temporaliteta predstavlja odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja-'. pa nije nernoguce da je pitanje vee prije Kanta videno dublje d bolje. te da se tako s pozicija dostignutog i utemeljenog znanja pristupi proucavanju njegove povijesti.cije ucenje XLII o shematizrnu i vremenu predstavlja »predstupanj problematike temporaliteta«. Heideggerovo vlastito obrazlozenje strukture Sein und Zeit-a manje je jednostavno. ne moze i zavrsiti s Kantom. prethodi sistematskom razmatranju stvara se privid kao da pisac najprije sarno nepristrano prikazuje ono sto se zbivalo da bi tek u sistematskom dijelu iznio svoj vlastiti kriticki zasnovani stay d »rjesenje«. po Heideggerovorn rnisljenju. Heidegger je zelio da pruii i odredeni odgovor.»destruirati«.« (SZ 19) XLIII .u odredenom smislu .« (SZ 19. Medutim.uOiniticak i »nastran«. dijelove posljednje recenice potcrtao G. sestog paragrafa te knjige. ali se bitno slaze s ovdje navedenim. Odgovor se ne sastoji [sadrli. ali ako se promisle i shvate razIozi za inverziju »sistematskog« i »povijesnoge dijela. onda i ovakav obrnuti slijed postaje shvatljiv i Iogican. niti bi bio u mogucnosti da procjenjuje njihove eventuaJne »doprinose« i »nedostatke«. narocito. kad vee ne bi imao u vidu »rjesenje« .« (SZ 19) 2J "Po svom najvlastitijem smislu odgovor daje uputu (nalog) za konkretno ontolosko istrazlvanje . Raspravljanje. proizvoljna konstrukcija koja izmice objektivnom prosudivanju upravo zato sto je pitanje 0 kriterijima prosudivanja ostavljeno naizgled otvoreno (a zapravo se primjenjuju nezasnovani kriteriji).). konkretieira i produbi onakoncepcija koja je vee dobivena sistematskim izlaganjem. nego prije svega koncepcije onog rnisldoca koji se najvise pribliiio stanovistu dostignute istine i kojeg kao najopasnijeg »konkurenta« i ucitelja treba prvog . Satz]. recenici. Heidegger je u Sein und Zeit-u ujedno insistirao da se odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja ne moze izraziti jednom izoliranom recenicom. jer nema garanoije da u povijesti postoji progres koji odgovara fakticnom toku vremena. U »Uvodu« taj je odgovor nagovijesten upravo rijecirna koje smo malocas parafrazirali: »Die fundamentale ontologische Aufgabe der Interpretation von Sein als solchern begreift daher in sich die Herausarbeitung der Temporalitiit des Seins.da s istrazujucim pitanjem [Fragen] zapocne unutar raskrcenog horizonta. In der Exposition der Problematik der Temporalitiit ist allererst die konkrete Antwort auf die Frage nach dem Sinn des Seins gegeben. postavljajuci pitanje o smislu bivstvovanja.da se najprije sistematski razmotri pitanje 0 kojem je rijec i otkrije ona nit vodilja koja mora voditi njegovo rjesavanje. Kant. i to je sve sto on daje. Stoga takozvani objektivni historijski prikaz moze biti i krajnje subjektivisticka. U filozofskim raspravama u kojima historijski prika. Taj je u ovom slucaju. Tako u zakljucnom dijelu petog paragrafa. To se mozedobro vidjeti iz petog i. S ovakvog stanovista primarno je interesantno razmotrlti ne prva lutanja u pitanju 0 kojem je rijec. poima] u ponavljanju onog sto on kao stay izrice. odnosno stavom: »Buduci da bivstvovanje uvijek postaje dohvatljivo [shvatljivo] sarno iz pogleda na vrijeme. Ne poricuci mogucnost odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja (nego ga naprotiv zahtijevajuci). Stoga se cini zasnovaniji drugi put . pogotovu ne ako se on sarno predaje dalje kao slobodnolebdeci rezultat za puko primanje do znanja jednog »stanovista« koje mozda odstupa od dosadasnjeg nacina tretiranja. odgovor na pitanje 0 bivstvovanju ne moZe se nalaziti u jednom izoliranom i slijepom stavu [sudu. ako je cilj jedne rasprave otpocetka odreden kao teorijsko-sistematski. Heidegger Istice da taj odgovor daje uputu za konkretno ontolosko ispitivanje". onda nema razloga da se u sklopu takve rasprave naknadno pise historijat njene problematike. pisac ne bi bio u mogucnosti ni da dzvrsi selekoiju autora i tekstova 0 kojima ce govorinu »historijskom« dijelu. U stvari. u Sein und Zeit-u. Medutim.onaj koji je zamislio Heidegger .koje ce razviti u sistematskom dijelu.

njenu povijesnu sudbinu. te da je smisao bivstvovanja tubivstvovanja u vremenitosti. To medu ostalim znaci da i elaboracija pitanja 0 bivstvovanju mora »pitati 0 svojoj vlastitoj povijesti. Naprotiv.« (SZ 19) . a to uvijek znaci u njenim granicama koje su faktddki dane sa svakim pojedinim postavljanjem pitanja Ii s njime naznacenim ogranicenjem moguceg polja istrazivanja« (SZ 22).stirn odmah upozorava: »Ako tako odgovor na pitanje o bivstvovanju postaje nit vodilja i uputa za istrazivanje. Destrukcija koju on zagovara nije zamisljena ikao neko »Iose relativiranje ontoloskih stanovista« niti ima »negativni smisao odbacivanja [Abschiittelung] ontoloske tradicije« (SZ 22). A shvatiti specificni nacin bivstvovanja Ii povijesnu sudbinu ontologije . elaborirani odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce treba da se provjerava ne sarno u konkretnom ontoloskom istrazivanju nego i primjenom na dosadasnju ontologiju. njene uspjehe (spronalazenja«) i neuspjehe (szakazivanja«). svodenjem na izvorna iskustva u kojima su dobivena prva i otad vodeca odredenja bivstvovanja. Prepustajuci ono nashJed~n~ samorazumljivosti. »biti«) covjeka. sudbina njenog pitanja. zasnovano u »bivstvovanju« (sprirodl«. ona treba da tu tradiciju »omedi u njenim pozitivnirn rnogucnostima. Prema tome. ako se pitanje 0 bivstvovanju zeh dovesti do »transparentnosti svoje vlastite povijesti« potrebno je izvrsiti »razlabljivanje ukrucene tradicije« (»Auflockerung der verharteten Tradition«) i ukloniti sva »prikrivanja« (»Verdeclmngen«) sto ih je ona proizvela. kao Sto bi bilo pogresno shvatiti He)deggera kao »tradicionalista« u obicnom smislu te rijeci.njen speoificni nacin bivstvovanja. Upravo zbog toga. Odgovor je zadovoljavajuci sarno ~? nam <:>n rnoze pomoci da shvatimo dosadasnju ontologiju .i pitanje 0 bivstvovanju »karakterizirano povi[esnoscu« (SZ 20). destrukciju koja se vrsi 5 pitanjem 0 bivstvovanju kao nits vodiljom. stanovista fiIozofiranja u najudaljenijim i najneobicnijim kulturama i tim interesima pokusava prikriti vlastitu bestemeljnost.« (SZ 21) Ovaj zadatak »pozitivnog prisvajanja proslosti« radi punog razvoja svojih sadasnjih mogucnosti niposto ne znaci pasivno prihvacanje tradicije ni nekriticko predavanje tradiciji. pa i ono . Naprotiv: »Trad~cIJ~ raskorjenjuje povijesnost tubivstvovanja u takvoj mjeri da se ono krece jos jedino u okviru interesa za raznovrsnost mogucih tipova. tj.koje se bavi pitanjem 0 bivstvovanju. Naprotiv! Zapalost tubivstvovanja u tradioiju jednako kao i njegova propalost u svijet sarno je oblik -covjekovog neautenticnog bivstvovanja. koja je ujedno »uslov mogucnosti povijesnosti« (SZ 19).« (SZ 21) Tubivstvovanje zaokupljeno takvim »historijskim irrteresom« i strucno-filoloskim interpretiranjem proslosti ne razumije vise ni »najelementarnije pretpostav:ke« produktivnog prisvajanja proslosti. Zadatak destrukcije povijesti ontologije« (»§ 6. Heidegger jezakljucio da je . pronalazenja i zakazivanja nesto tubivstvovno nuzno.« (SZ 22) Kako vidimo. pravaca.iz kojih su naslijedene kategorije 1 POJIl_lO~. Stoga preda~u~l se tradl~lJl. Die Aufgabe einer Destruktion logie«). Ovu ideju Heidegger detaljno razvija i obrazlaze u »§ 6. to znaci da je on zadovoljavajuci tek onda kad iz njega samog dolazi do uvida da je specifioni nacin bivstvovanja dosadasnje ontologije. nego prije prikriva. bilo bi pogresno shvatiti ga i kao nekog tko jednostavno zeli da odbaci svu tradiciju. kako bi pozitivnim prisvajanjem proslosti dosla u puni posjed najvlastitijih mogucnosti pitanja. »onticka mogucnost tubivstvovanja«.1 dJelom~c~~ II na pra~i nacin pocrpljeni. Ono sto nam ona navodno »predaje« tradicija nam ne cini XLIV p~~stupacnim. postati historijska.to znaci vidjeti ih kao nesto tubivstvovno nuzno. To znaci da XLV . der Geschichte der Onto- Polazeci od shvacanja da je svako dstrazivanje. odnosno da je »destruira« u svakodnevnom smislu te rijeci. ne postajemo povijesni. tradici:ja zatvara pristup prv~bltm!ll :>izvo~i?Ia«. Upravo to i jest zadatak »ontoloske destrukcije« za koju se zalaze Heidegger: »Taj zadatak mi shvacamo kao destrukciju tradiranog dobra antieke ontologije.

?'1~.v)eroj~~no j~ t~ igra~? ~ogu i misljenje da termin kritika mje najprikladniji. kako se cini. Destrukcija je trebalo da pokaze ono znacajno 5tO je Kant u tom pravcu postigao... te odmah odgovara: »Prvi i jedini koji je prevaliodio istrazivackog puta u pravcu dimenzije temporaliteta.»destrukcija« ne negira proslost. Ono 5to kritiziramo ostaje. te je napose trebalo da razjasni »zasto je Kantu moran bibi uskracen uvid u problematiku temporaliteta«. On pise: »njena [destrukcije] kritik~ pogada . jedne prethodne ontoloske analirike subjektiviteta subjekta. 1968. bio je Kant. na~ed~nom citatu Heidegger dovodi u vezu destrukeiju 1 kritiku. (SZ 23) Heideggerova »destrukcija« tako j~ ~eoma _blizu onom sto se u filozofiji inace nazivalo »kritikorn« 1. _. sta je to Heideggera odvracalo ~ upotrebe izraza »kritika«? Heidegger se ~ tome ne izjasnjava. sto .veliku ulogu). Heidegger je odmah objasnio da tu nisu posrijedi principijelni razlozi nego okolnost da ce se destrukcija izvrsiti u okviru jedne raspraveciji je cilj »principijelna elaboracija pitanja 0 bivstvovanju«. S druge strane. Max Niemeyer Ver· lag. duhovnopoviJesno [geistesgeschichtlich] ili problemskipovijesno [problemgeschichtlich]«. dok »destrukcija« sugerira jedan realni. nego kao »najbolji« odnosno najbliZi. Tiibingen. to je u skladu s Heideggerovim opcirn nastojanjem . (5Z 23) U skladu s »pozitivnom tendencijom destrukcije« Heidegger najprije postavlja pitanje »da Ii je i koliko je u toku povijesti ontologije uopce interpretacija bivstvovanja dovodena tematski u vezu s fenomenom vremena ida Ii je u tu svrhu neophodna problernatika temporaliteta bila i mogla biti poooipijelno elaborirana« (SZ 23). nezavisno od kritJike. kantovski receno.. Zusammengestellt von Hildegard Feick. Descartesa i Aristotela. nego danas vladajuce interpretaci]e proslosti: »njena kritika pogada ono »danas« i vladajuci nacin tretiranja povijesti ontodogije. pa mozemo samo nagadati. S Jedn~ s. on upuouje na sudenje i kriterije i imasuvise »subjektivno« iIi »spoznajnoteorijsko« znacenje. (SZ 22-23) Destrukcija »ne feU pokopati proslost u nistavnost. odnosno izvanjsko kritici.. U Indeksu uz Betdeggerov Sein und Zeit.u Sein und Zeit-u da se ustaljena hlozofska terminologija bar djelomicno zamijeni novom. ona ima pozitivnu namjeru«."aca (kod kojih su termini »kritika« 1.« (SZ 23) Upravo zato Kant je izabran kao ishodiste destrukcije. No to je jedno od rijetkih mjesta gdje se u Set"! und Zeit-a spominje djec »kritika«.tematske ontologije tubivstvovanja. zbiljsko zbivanje u kojem se ono destruirano neposredno mijenja. ALi uz formalno nastojanje za neoblCmJom i snaznijom terminodogljom .g~.« (SZ 24) XLVII XLVI . Najavljujuci dace se u svojoj destrukciji povijesti ontologije ograniciti »samo na principijelno odlucne stanice te povijesti«.ima u tom dijelu dosta). pozajmljenom iz svakodnevnog jezika iii samostalno sk(:>van~m. neubearbeitete Auflage. »ontieki« odnos prema onom sto se destruira. zasto Heidegger vise volio da se posluzi izrazom »destrukcIJa« kOJI moze dati povoda za mnoge nesporazume? U malocas . ali i granice na kojima je stao. jer J~ 24 Index zu Heideggers »Sein und Zeit«. No' ako je to tako. »prevladavanjem«. ne kao onaj »najgori«. propustanje pitanja 0 bivstvovanju uopce Ii [drugo] u vezi s tim nedostajanje jedne . (SZ 24) Po Heideggeru dva su medusobno povezana razloga sprijecila Kanta da dode do tog uvida: »prvo. jer oni ne pripadaju u p~J~novnu aparaturu Sein und Zeit-a (premda same kritike kritike shvacanja s kojima se Heidegger ne slaze . 2.trane. odnosno dao se tamo natjerati prinudorn fenomena. j~ sa~tavila ~H?eg~rd Feick24 izrazi »kritika« i »kriticld« rusu zabiljeieni potP~o opravdano. »~ntlCkl{( 19. tu je vjerovatno igrao ulogu 1 Heideggerov pokusaj da se bar dijelom oslobodi od terminologile skole iz koje je uvelike potek~o: od ~ant~ ~vn~o~anto. bio on orijentiran doksografski. Uz pojam »[enomenoloske« odnosno »ontoloske destrukcije« paznju privlaci i njeno ogranicenje (obrnutimslijedom) na Kanta.." itd.

njegove propuste? »Umjesto toga Ka. U pitanjima koja su tu nabacena vee su nagovijesteni i odgovori. Prva polovina) i u cijem je »Uvodu. mJe. Kako je razotkrivajuce razumiievanie bivstvovanja tubivstvovno uopce moguce? Moze Ii pi· tanje dobiti svoj odgovor pozivanjem na prvotno [izvorno] bivstvovno ustrojstvo tubivstvovanja koje razumije bivstvovanje? Egzistencijalno-ontolosko ustrojstvo tubivstvovne cjeIine zasno- 5. 26) U vezi s ovim obrazlozenjem podjele drug~g ~IJela Sein und Zeit-a moglo bi se pitati zas~o srednJovJ~~ov. povijesnofilozofskim). Time je analitika tubivstvovanja u uzem smislu zavrsena i sada bi trebalo pokazati kako nas analitika tubivstvovanja vodi razumijevanju pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce.~oJa je »svoj naucno najvisi i najoisti1. Pripremna fundamentalna analiza tubivstvovanjas i »Drugi odjeljak.kako je Descartes u svojim Meditacijama na svoj fundarne~talni poja~ »res cogitans sive mens sive animus« premo srednJovJekovnu ontolo_' giju i ostao bitno zavdsan _od sre~jovjekovne~~olas~I' ke. Svaki od ta dva dijela trebalo je da se dijeli na tri odjeljka. ne samo s obzirom na problematiku temp oraliteta.izlozena i obrazlozena navedena zamisao sarno je djelomicno realiziran taj plan. a ova irna svoje temelje u antickoj onto~ogIJI. . doduse.glavni krivac za .a Kant~)Va osnovna ontoloska orijentacija . Erste Hiiljte (Bivstvovanje i vrijeme. nepojmovna razotkrivenost [dokucenost] bivstvovanja omogucuje da se tubivstvovanje kao egzistirajuce bivstvovanje-u-svijetu moze odnositi prema bivstvujucem.uz samog Kanta . d~· sta uvjerljivo obrazlozio svoju podjelu. j. uza sva bitna poboljsanja preuzima dogmatski POZI~IJU De~cartesa:'~ (SZ 24) Ako je Descartes glavm suknvac. ukljucena u onaj 0 Descartesu.e: ni iz~?~ tr~pce . kak~ ~e vidi iz naslova tri zamisljena glavna odjeljka. Krnja realizacija i njeni razlozi Kako smo vidjeli. Descartes 1 Kant u s~~koJ ce s: anketi menu filozofima naci medu nekohclnom najznacajnijih. treci odjeljak 25 »Tako nesto kao "bivstovanje« razotkriveno [dokuceno] je u razumijevanju bivstvovanja. u podjeli dobila zaseban odjeljak.uprkos svim razlikarna jednog novog pitanja .j tivnim« (nehajdegerovski: kritickim.onog sto ovakvo preljminarnc obrazlozenje moze P~lt~. pnrodn? JC da se destrukcija zapoceta Kantom mora nas~~vItl Descartesom. U prvom odjeljku »Pripremna fundamentalna analiza tub ivs tvovanja« (»Die vorbereitende Fundamentalanalyse des Daseins«) Heidegger analizira bivstvovanje-u-svi- jetu (das 'In-de-Welt-sein) kao osnovno ustrojstvo tubivstvovanja (die Grundverfassung des Daseins) i otkriva brigu (die Sorge) kao bivstvovanje xubivstvovanja (das Sein des Daseins). moze se red da je Heide~ger ~ OkVl~1. analiza se mora vratiti natrag do A~IStOtela i analizom Aristotelova pojma vremena pokazati »da se Kantovo shvacanje vremena krece u strukturama koje je otkrio i izlozio Aristotel. u knjizrsto ju je on 1927. s jedrrim »interpretatlvno« ::plikativnim« (nehajdegerovskim rjecnikom: !eonJsko-slstematskirn) dijelom i s jednim »fenomenolosko-destruk. Medutim. XLVIII =: IV Bitak i vrijeme n.dJrukclJl) mje ~l~ ekstravagantan: Aristotel. To Heidegger i najavljuje u zavrsnom pasusu drugog odjeljka. koje kao razumijevanje pripada egzistirajucem bivstvovanju. Ob~?Zloz~nJ~ mje ni bilo pretezak zadatak. objavia pod naslovom Sein und Zeit. na ontologija.ostaje ona grcka.n~. U drugom odjeljku »Tubivstvovanje i vremenitost« (»Dasein und Zeitlichkeit«) Heidegger od pitanja 0 bivstvovanju tubivstvovanja prelazi na pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja i otkriva vremenitost (die Zeitlichkeit) kao ontoloski smisao brige (der ontologische Sinn der Sorge). Tubivstvovanje i vremenitost«. stupanj« pos~lgla kod Aristotela.mlshlaca (iako je eventualno mogao bltl.« (S~.i. Medutim.Ali tko je .1 . ako se ovaj »detalj« ostavi po stranl. Heidegger je zamislio ?ein und Zeiz kao dvodjelno djelo. onom koje se susrece unutar svijeta. kao i prema sebi samom kao egzistirajucem. cije je znacenje ovdje istaknuto.s Medutim. Medutim. . sto znaci d. Ta tako nazvana »prva polovina« sadrai sarno prva dva odjeljka zamisljenog prvog dijela: »Prvi odjeljak. ne~o )e. .ow. Prethodno.

Gesamtausgabe. Od sest zamisljenih odjeljaka Sein und Zeit-a u objavljenu »prvu polovinu« usla su samo dva. datiranorn »Duhovi 1929«. u kojem je trebalo da ta pitanja i nagovijesteni odgovori budu elabonirani. da je taj objav:ljeni dio nazvan »prvom irecinom«? Ali i takav bi podnaslov mogao biti sporan.s~icno izjavio je Heidegger i u nekim drugim razgov0I7-ma. 582.n~7ten. Pn~clplJelne sumnje u mogucnost dovrsenja Sein und Zeit-z: prema prvotnoj zamisli javile su se tek kasnije. Frankfurt am Main. napisana »druga polovina« lose ispala. ali to nije znacilo odustaJanJ~. I d~i~ta. To mati da se u prva dva odjeljka rjesava tek polovina zadatka prvog dijela Sein und Zeit-a. pa je objavljend tekst zapravo trebao nositi podnaslov »Prva polovina prvog dijela« ili »Prva cetvrtina«. medu ostalirn. 0 mogucim razlozima njenog neobjavljivanja jos cemo red koju rijec.spagom povezani zamotuljak od 3. 27 ~ao . Na spaljivanje se odlucio to Iaksesto je tajrukopis napisan . 2.detaljnih S~ica i zabiljeski.I dijela Sein und Zeit-a. a tek se u trecem trebalo rjesavati pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. U VIse I?ahova tvrdio da je ta »druga polovina« bila cijela n~pIsana ~dma? n~on otpremanja »prve polovme« u stampariju. polazeci od tom analizom dobivenih uvida.telj:u. ako je zaista bio preostao jos sarno laksi dio posla. W. A ta druga polovina nije nikad objavljena. a smisaono sarno polovinu.«) iIi taj dio nije nikad ni napisan. a zatim.vsu npr. Heldegger. a »ontoloska destrukcija« j~s la. 2 •• Nesto . pitanje 0 srnislu bivstvovanja uopce. koje nije sPG:lw.S. Ed. »ladici. Po Heideggerovoj zamisli u prvom dijelu Sein und Zeit-a trebalo je najprije razmotriti pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja.e rukOPIS odmah spalio. nebrizljivoj upotrebi rijeci iii jednostavno o najavi da ce tricetvrnine djela biti objavljene u jednoj knjizi? IIi mozda podnaslov '~eIi sugerirati da je u prvoj cetvrtinl djela »obavljeno pola posla« u tom smislu sto su tu postignuti temeljni uvidi. Zasto Heidegger tu cetvrtinu naziva »polovinom«? Da Ii je rajec 0 nepromisljenoj.. Hermanna u: M. zasto ga ~evJidegg~r nije. a nagadalo se napose IJ. ali ga nije objavio (nego ga je spremio u nekoj. od ?-amjere dv~se ta »drugapolovina« napise.ksi --: »tehnicko pitanje«. no najprije treba red nesto i 0 Heideggerovim neobicnim podjelama na »dijelove« i »polovine«. u predgovoru svojoj knjizi Kant i problem n:etaflzlke (Kan~ und das Problem der Metaphysik). Prema tome jedan izvorni nacin vremenovanja ekstaticke vremenitosti mora sam omoguciti ekstaticki projekt bivstvovanja uopce.obavio? ZaSto ta »druga polovlr:a« (te tncetvr~ille toliko lake da su se mogle nazvati »drugom polovinom«) nije nikad objavljena? o tom pi~anju vee se mnogo raspravljalo. 1977.ganj~ treba ~o~ sa~o »elaborirati«? Da u se htjelo reci v~a ce ekspliciranje smisla bivstvovanja uopce biti »laksi zadatak« od onog koji je vee izvrsen. Ne bi 1i bilo adekvatnije. Heidegger je. NIJe rm poznato da 1I je poslije Heideggerove smrti netko vee proucavao te biljeske. all da je on napisanim tekstom bio nezadovoljan i da ga je zato spatio» Na pitanje 0 razlozima spaljivanja Heidegger je odgovorio da oni nisu bili pru:oipijelne prirode. 0 tome da Ii je taj neobjavljeni dio Heidegger napi:sao. LI . Prva dva odjeljka Sein und Zeit-a cine formal no dvije trecine prvog dijela. Za~o J. ako se vee ~elimo izrazavati u razlomcima. Vittorio Klosterman. koje u daljnjem vano je na vremenitosti. kratko svjedocanstvo F.~otvrda za ovu verziju vHeidegger mi je pri jednom od poslJednJI. No ako je to tako. U ~azgov~I'lma s piscem ovog teksta (1967-1972) Heidegger J7.h susret~ pokazao ~v. odjeljak kojem je bio namijenjen karakteristican naslov »Vrijeme i bivstvovanje« (»Zeit und Sein«).00-400 l~~tov~ nejednake v~l~cme (poblize 0 tome drugom prilikom). pi. Rad na »prvoj polovini« Sein und Zelt-~ toIik~ ga je bio iscrpio da je u tom iscrpljeno~ stanJu. Kako treba interpretirati taj modus vremenovanja vremenitosti? Vodi Ii put od izvornog vremena do smisla bivstvovanja? Otkriva Ii se samo vrijeme kao horizont bivstvovanja?« (SZ 437) L izl~. glavno pitanje cijele knjige. za »drugu polovinu«. ostavljen je. zajedno s cijelim »drugim dijelom«. Prva dva odjeljka prvog dijela bave se pitanjem o smislu bivstvovanja tubivstvovanja.

Stoga je za fa· ljenjesto on ipak nije objavio treci odsjek Sein und 2. jer su se Heideggerovekoncepcije vee sredinom trldesetih godina bitno izmijenile.. Medutim taj je podnaslov u cetvrtom i rpetom izdanju. LII LIII . 30 Ibidem. wei! das Denken im zureiohenden Sagen dieser Kehre versagte und mit Hilfe des Sprache der Metaphysik nicht durchkam. Der fragliche Abschnitt wurde zuriickgehaitem. u svom tekstu »M. a objavljeno 1943. Mit einem Brief tiber den »Humanismus«.pokazuje da ni sam Heidegger ne smatra taj uvid dovoljnim. Frankfurt a. Heidegger tu jos cvrsto vjeruje da ce objaviti drugi dio Sein und Zeit-a i najavljuje kako ce u njemu . Martin Heidegger.) Priznajuci da tu nisu bile posrijedi neke ciste spoljasnje teskoce nego zakazivan]e misljenja.u:z to izdanje. ako pitanje o bivstvovanju treba da pokrece nase tubivstvovanje. U drugirn radovima sto ih Heidegger sporadicno objavljuje u toku tridesetih d.. koje je promisljeno i saopceno 1930. kaie: »U dosadasnjim izMartin Heidegger. Ona ujedno u smislu nekog »povijesnog« uvoda razjasnjava problematiku 0 kojoj se raspravlja u prvoj polovini Sein und Kako se vidi. Heidegger ne kaZe niSta 0 razlozima zbog kojih je to nemoguce. tako i obrazlozenjem tog brisanja koje je dana u »prethodnoj napomeni. objasnjavajuci zasto je »pri objavljivanju Sein und Zeit-a zadrzan [ostao neobjavljen] treci odjeljak prvog dijela. Odluka 0 odustajanju od pisanja »druge polovine« definitivno je obznanjena tek u sedmom izdanju Sein und Zeit-a. 2.u trecem (1929). ali ne najavljuje bilo kakvu izmjenu u strukturi neobjavljene »druge polovine«. 1947. Vrijeme i bivstvovanje«. tamo se ne ulazi u postupnu interpretaciju Kritike cis tog uma. Njen put ostaje medutim jos i danas nuzan. M. . Heidegger Ii problem fundamentalne ontologije« (pisanom 1958. U spomenutom pismu. Ocito nije htio nista dodati onom sto je vee bdo rekao u »pismu 0 humanizmu«. cetvrtom (1935). Zeit-a. a nije htio ni ponavljati vee receno. XI 1945 (objavljenom 1947) Heidegger je i javno progovorio 0 prinoipijelnom neuspjehu svog poduhvata. Verlag Gerhard Shulte-Bulmke.sao: ».«2! danjima pridodana [primjerena] karakterizacija »Prva polovina« je izbrisana. 1934. Francke Verlag. petom (1941) isestom (1949) . a objavljenom 1960) pisao sam medu ostalim slijedece: »Skromna rijec »izvjestan. Medutim. Sporni odjeljak bio je zadrzan jer je misljenje u dovoljnom iskazivanju tog obrta zakazalo i 1. na neki nacin simbolizirajuci Heideggerovu namjeru da objavi i »drugu polovinu«. gdje Heidegger. VIII. objavljenom 1953. Nakon cetvrt vijeka druga se polovina vJ5e ne moze nadovezati ne iizlaZuei iznova rprvu. S.podnaslov »Prva polovina« stalno se ponavlja. medu osta1im.«29 ())IOvdje se cjelina [sve] preokrece [obrce]. Heidegger je dodao da »dzvjestan uvid« u misljenje obrata od »bivstvovanja i vremena« ka »vrernenu i bivstvovanju« pruia njegovo djelo »0 bi1li istine« (»Vom Wesen der Wahrheit«). Platons Lehre von der Wahrheit. Bern. a u pismu 0 humanizmu upucenom Jeanu Beaufretu 23. U drugom dije1u Sein und Zeit-a tema istrazivanja koje slijedi bit ce tretirana na tlu jednog prosirenog postavljanja pitanja.. a pogotovu u sestom bio anahronizam. 72.Sein und Zeit-a. Interpretacija Kritike cis tog uma nastala je u sklopu prve elaboracije drugog dijela Sein und Zeit-a. Hei degger je naime pisao: »Hier kehrt sich das Ganze urn.tJretirati Kantovu Kritika cis tog uma. On doduse ovdje ne spominje treoi odjeljak prvog dije1a Sein und Zeit-a.. kako bnisanjem podnaslova »prva polovina«. S.30 U vezi stim. u prvoj polovini cetrdesetih godina ne govori se nista 0 »drugoj polovini. Kant und das Problem der Metaphysik. Ali u dzdanjima Sein und Zeit-a sto se u meduvremenu objavljuju .lZ pomoc jezika anetafizike nije se probiloe.« (SZ V) Saopcavajuci na ovaj naein svoj zakJjuCak 0 nemogucnosti da se na postojecu »prvupolovinu« Sein und Zeit-a nadopise »druga«. kao ni preostale odjeljke treceg dijela. .

31 32 Osnovno ustrojstvo (die Grundverfassung) tubivstvovanja cinl bivstvovanje-u-svijetu (das In-der-Welt-sein).~~ tegorije« (»Kategorien«). koje se najprije susrece unutar svijeta (prirucnost).« (SZ 88) LIV LV . bilo zato sto nedostaje. 56-60) ponavljaju uz manja kracenja i dopune i uz jednu terminolosku izmjenu (tada sam termin ~Dasein« prevodio ~bitisanje«. U skladu s tim postoje i dvije osnovne vrste bivstvujucega: (1) bivstvujuce koje je tubivstvovanje (u obienom jeziku: covjek) . Stoga i bivstvujuce koje im odgovara zahtijeva dva razlicita naeina prirnarnog upitivanja: ono je ill tko (egzistencija) iJ. die wir Kategoriert nennen« (SZ 44). die Seinsbestdmmungen) ovih dviju vrsta bivstvujucega bitno se razlikuju.die Seinscharaktere) ili bivstvovna odredenja (odredenja bivstvovanja. Prirucnost je nacin bivstvovanja (die Seinsart) onog bivstvujuceg. a sada ga prevodim ~tubivstvovanje«) ono sto je vee reeeno u spomenutom tekstu. sto nije pri rod. bivstvujuceg koje susrecemo u svakodnevnorn »briganju« (eBesorgen«). 33 . Ono nije »bivstvovanje-u-svijetu« nego sarno »bivstvujuce koje se susrece unutar svijeta« (sdas innerweltlich begegnende Seiende«) iIi »unutarsvjetsko bivstvujuce (»das innerweltliche Seiende«). a to bivstvujuce nije »stvar« (sdas Ding«). nego sarno unutar svijeta (innerweltIich). koje najprije susrecemo unutar svijeta. Unutarsvjetsko bivstvujuce bivstvuje u dva osnovna medusa: (1) u modusu upotrebljivosti Hi taonije »prirucnosti« (»Zuhandenheit«) i (2) u modusu pukog postojanja ili tacnije »predrucnosti« (»Vorhandenheit«). rkoju je u prva dva dijela Iskopao izrnedu dva po njernu totalno razlicita nacina bivstvovanja i dviju njirna odgovarajucih totalno razlicitih vrsta bivstvujucega. Bivstvovni karakteri tubivstvovanja jesu »egzistencijali» (»Existenzialien«). das heisst des Daseins.str.i sta (spredrucnost« u najsirem srnislu).sto dh je sam stvorio u prva dva odsjeka. Sie sind scharf zu trennen von den Seinsbestimmungen des nicht daseinsmassigcn Seienden. die Weltlichkeit der Welt). Predruiinost je naGin bivstvovanja koji ostaje priruenom kad ono postaje »neprirucno«.33 Zeit-a onako kako je blo zamisljen. bilo zato sto je neupotrebljivo za odredenu upotrebu. Die beiden vorgenannten Begriffe von Sein sind Kategorien und betreffen Seiendes von nicht daseinsartigem Sein. Pilozofiia. a treci je egzistencijalno odredenje tub ivstvovanja>.i (2) bivstvujuce koje nije tubivstvovanje (bivstvujuce koje nije covjek). Bilo bi zanimljivo vidjeti kako bi on tamo uklonio teskoee. 10. Bivstvujuce koje nije tubivstvovanje ne bivstvuje u svijetu. 34 »Das letztgenannte Sein ist eine existenziale Bestimmung des In-der-Welt-seins.e" Mislim da je glavni razlog zasto Heidegger nije mogao zavrsiti svoj Sein und Zeit ovorn prirnjedborn tacno uocen. Stranice sto slijede (str. mozemo rnjesto dva gore spornenuta osnovna modusa bivstvovanja razlikovati tri: (1) bivstvovanje bivstvujuceg.v Prema Sein und Zeit-u postoje dva osnovna modusa bivstvovanja: (1) bivstvovanje svojstveno tubivstvovanju i (2) bivstvovanje svojstveno bivstvujucem koje nije tubivstvovanje. bilo zato sto »lezi na putu« bniganju. nego »pribor« (»das Zeug«).. Ako uzrnerno u obzir razlikovanje prirucnosti i predrucnosti. (2) bivstvovanje bivstvujuceg. pa je potrebno reoi nesto vise 0 tome. Prva dva od ovih pojrnova jesu kategorije. U prvorn redu bilo bi zanimljivo vidjeti kako hi Heidegger u trecem odsjeku prernostio nepremostivu prova1iju. broj 1/1960. bivstvovna odredenja bivstvujuceg koje nije tubivstvovanje jesu »kaEgzistencijali i kategorije su dakle dvije osnovne rnogucnosti bivstvovnih 'karaktera. nennen wir die Seinscharaktere des Daseins Existenzialien. koje se moze naci i odrediti samostalnim otkrivajucim prolazom kroz bivstvujuce koje se prvo susrece (predrucnost) i (3) bivstvovanje ontickog uslova mogucnosti otkrivanja unutarsvjetskog bivstvujuceg uopce (svjetskost svijeta. Bivstvovni karakteri (karakteri bivstvovanja.Well sie sich aus der Existenzialitat bestimmen.

to ne znaci da ove dvije vrste bivstvujucega (Hi dva nacina bivstvovanja). prakticki uoinio nerjesivim. moglo bi se reci. Medutim. ocito je da su pred Heideggerom stajale tri bila tvrditi da tubivstvovanje i bivstvujuce nemaju nikakve zajednicke bivstvovne karaktere i odatle zakljuciti da oni uopce nisu dvije vrste bivstvujucega. opcim karakterima Heidegger ne govori nista. morali imati neke zajednieke bivstvovne karaktere. To bi medutim znacilo negirati Heideggerovu polaznu tezu. svakog bivstvujuceg).Za Heideggerovo ucenje 0 bivstvovanju i bivstvujucem karakteristicna je tako ostra podjela svega oivstvujuceg na tubivstvovanje (bivstvovanje-u-svijetu) i bivstvujuce koje nije tubivstvovanje (unutarsvjetsko bivstvujuce) 1 u vezi s tim strogo razlikovanje egzistencijala i kategorija. ako su kategorije bivstvovni karakteri sarno unutarsvjetskog bivstvujuceg.tvrditi da ni rprvo nidrugo nije nuzno. koja nadiLVI lazi razliku izmedu egzistencijala i kategorija. Medutim. Ovakvo rjesenje ne samo sto bi bilo vezano s velikim prakticnim teskocama (tako npr. Sam Heidegger nije ovim rijecima objasnio razloge nerpisanja »druge polovine« Sein und Zeit-a. Pojam bivstvovanja. sada bi trebalo smtslin velik broj sasvim novih naziva). Druga bi mogucnost bila tvrditi da postoji i neka treca. jest pojam posebne vrste. mozemo samo nagadati. odnosno jezika (jezika egzistencijala i jezika kategorija) u principu doveo u sumnju. prema kojoj i tubiv. vee bi zahtijevalo i unosenje bitnih korektura u shvacanje kategorija i egzistencijala. nakon sto je Heidegger u prva dva odjeljka Sein und Zeit-a »potrosio« sve »upotrebljive« tradicionalne filozofske tennille. to je nazalost ostalo do danas otvoreno. zakljucujuci prema objavIjenom dijelu Sein und Zeit-a malo je vjerovatno da bi Heidegger posao tim putem. moze se pretpostavljati da rnu je upravo ova mogucnost bila najbliza. ali mislim LVII . opcenitlja vrsta bivstvovnih karaktera. a egzistencijali samo tubivstvovanja. onda ocito ni kategorije ni egzistencija1i nisutubivstvovni karakteri bivstvujuceg uopce (ill. kako se cini. Buduci da Heidegger u Sein und Zeit-u upisuje u veliku zaslugu Aristotelu i skolastici sto su pojam bivstvovanja smatrali analognim pojmom. definitivno prihvatiti neku potpuno duaiisticku koncepciju i odustati od pitanja 0 smislu bivstvovanja netubivstvujuce osnovne mogucnosti. a taj je zadatak u prva dva odjeljka. moraju imati bhlosto zajednicko. Heidegger je ujedno istakao da ni oni nisu u ovom problernu dosli do principijelne jasnoce. ~-. Kako bi to rjesavanje izgledalo da je od njega doslo. 0 tim zajednickim. (SZ 3 i 93) Kako bi taj pojam doveo do »principijelne jasnoce« sam Heidegger. U svakom slucaju. uspostavljajuci nepremostivu razliku dzrnedu dvaju temeljnih modus a bivstvovanja i njima primjerenih pojmovnrih aparatura.Osjecajuci i sam da je prdncipijelnim suprotstavljanjem kategorija i egzistencijala nastao teiak problem Heidegger pise: »0 povezanosti ova dva modusa bivstvovnih karaktera moze se raspravljati tek liz razjasnjenog horizonta pitanja 0 bdvstvovanju«.stvovanje d netubivstvujuce bivstvujuce ipak jesu (bivstvuju). S druge strane. Sazimajuci mozemo reci: Heidegger nije mogao napisati tre6i odjeljak Sein und Zeit-a. onda hi oni. te ga ne treba izjednacavati s obicnim opcim pojmovima.. ako su bivstvovanje-u-svijetu d unutarsvjetsko bivstvujuce (tubivstvovanje i netubivstvujuce bivstvujuce) sarno dvije vrste bivstvujucega. J edna bi mogucnost uopce. Preostaje nam medutim jos jedna mogucnost . da odgovori na pitanje o smislu bivstvovanja uopce. odajuci rpriznanje Ail'"istotelu i skolastici. jer ako dvije vrste bivstvujuceg podvodimo pod isti pojam bivstvujucega (ili dva nacina bivstvovanja pod jedno bivstvovanje uopce). jer je tom odjeljku u »Uvodu« namijenio zadatak. Medutim. kao i one novekoje je uspio smisldti. (SZ 45) Ovo se moze shvatiti samo tako da ce pitanje 0 odnosu izmedu kategorijai egzistencijala biti rjesavano u trecem odjeljku prvog dijela Sein und Zeit-a.

. 1976 (u daljnjem tekstu SZGe). kao Ii iz teksta predavanja iz 1927. Iako sam Heidegger.-W. a pregledao i djelomicno korigirao sam Heidegger. LVIII 6.a preda:. nije iskljuceno da je tu primjedbu napisao upravo u vrijeme pripremanja za stampu tog sveska. Hg. prema uputarna 5tO ih je dao sam Heidegger. Vittorio Klostermann.zabunom.. dvaju tekstova: Heideggerova rukopisa Sto ga je desifrirao i masin?m prepisao njegov brat Fritz i stenograma predavanja st? ga je dzradio Heideggerov student iz toga vremena SImon Moser.kojim se ono ispomagalo. Objasnjenje sto ga on daje u »Pisrnu o humanizmu« moze biti prihvatljivo sarno uz dvije »korekture«.bivstvovanja uopce. Kako se moze saznati iz urednikova pogovora. go dine objavljene knjige Kant i problem metaiizike. godine kao 24. Medutim.moglo bi se Calc reci . von F. a najjasnije su dzrazeni u dualizmu kategorija i egzistencij ala. odjeljka I dijela Sein und Zeit-a.do nasilnog razbijanja pojma do kojeg mu je bilo najvise stalo . samosto se Heidegger u tom pismu izrazava donekle dvosmisleno. nego 0 »zakazivanju misljenja« Heidegger naime odmah zatim razdvaja misljenje i [ezik. Fusnota broj jedan uz prvu recenicu (odnosno uz prvu rijec) tog teksta naznacuje: »Nova elaboracija 3. mje nigdje kriticki pisao 0 dualizmu kategorija i egzistencijala. Gesamtausgabe. Vittorio Klostermann. 36 Martin Heidegger.o~!su pre~avan)a odmah na pocetku na desno] strani. v. svezak cjeIokupnih djela.a.odnosno »preeiziranja«: 1) nije sarno jezik bio u odredenoj mjeri metafizicki u Sein und Zeit-u. pod naslovom Osnovni problemi [enomenologije=. treba napomenuti da teza 0 nemogucnosti zavrsenja Sein und Zeit-a zbog dualizma egzistencijala i kategorija. u kojem je objavljen Sein und Zeit urednik oba ova sveska F. nije jedina Heideggerova primjedba koja ~:. Band 24. 582. LIX . Frankfurt a: M. ne znaci negiranje bitne razlike izmedu covjeka i neljudskog bivstvujuceg (pa cak ni ideje fundarnentalne ontologije). svezak Heideggerova predavanja liz ljetnog semestra 1927. 0 kojima ce biti rijec u slijedecem odjeljku. te glavnu krivicu baca ne na sarno misljenje nego na »jezik metafizike. kao da zeli u isti mah i razotkriti i prikriti prirodu svog promasaja. M. S. von Hermann. 1975 (u daljnjem tekstu GPh). To se vidi vee iz teksta 1929. Heidegger je dobro uocio bitnu razliku izmedu covjeka i svega ostalog bivstvujuceg. ali je elaborirajuci taj uvid otisao suvise daleko . U knjizi nije nave~eno kada je ta fusnota napisana i odakle je tu dosp]el. T:k naknadno u predgovoru za 2. von Hermann. Nakon sto je istakao da rijec nije 0 nekom izvanjskom razlogu. Band 2. svodi jezik na »pomagalo« misljenja. Kako je objavljivanje HeI~egger~vi~ cjelo. sveska. Sein und Zeit Hg.-W. taj objavljeni tekst nastao je svojevrsnim kombiniranjem. Na mar35 Martin Heidegger. Die Grundprobleme der Phanomenologie. nego u istoj mjeri i samo misljenje i 2) pod misljenjem i jezikom metafizike ne smiju se mislini sarno misljenje i jezik preuzetii od dotadasnje metafizike.a~Ja 0 [enomenologiji oznacuje kao elaboracIJu 3. Naknadno objavljena elaboracija treceg odjeljka prvog dijela U sklopu Heideggerovih cjelokupnih djela isto ih izdaje Vittorio Klostermann izisla su 1975. von F.kupnih djela zapocelo uz njegovo sudjelovanje 1 na njegovu sugestiju objavljivanjem 24. gdje se izraz »egzistencijal« pojavljuje tek uzgred i . mislim da mu je promasenost te distinkcije ubrzo postala jasna (pa je tiho nestala u njegovim kasnijim djelima). Gesamtausgabe. Herman navodi d~ j~ to Heideg.da se ono sto on kaze u »Pismu 0 humanizmu« u osnovi slaze s ovom interpretacijom.gerova marginalna primjedba koja se nal~Zl ~>uruk. Frankfurt a.« Medutim m u ovom pogovoru ne kaze se ka~a je ta primjedba napisana. ako se ne vararn. nego i dualisticko metaiizicko misljenje i jezik (»pojmovna aparatura«) sto ih je Heidegger u Sein und Zeit-a sam iskovao. odjeljka I dijela Sein und Zeit-a« (GPh 1). U sv~kom slucaju to.-W.

ima mnogo. proistjecu mnogi konkretni problemi. koja je zapocela negdje u aprilu ill maju 1927. Rijecju »novaon je ooito zelio jos jednom dati do znanja da je ovoj najzad objavljenoj elaboraciji prethodila jedna »stara«. sarno dva naziva za filozofiju uopce (promatranu s gledista metode i s gledista sadrzaja).. rpitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. koji sugerira !iJli rnoze sugerirati da se fenomenologlja (po Heideggeru) bavi vecim brojem podjednako temeljnih. Ta »stara«. pitanja 0 srnislu bivstvovanja uopce. Pod »osnovnim problemima fenomenologije« on misli pitanje 0 smislu bivstvovanja zajedno s problemima proistjecu iz njega. Hermann (ciji je tekst Heidegger vjerovatno i pregledao): »Kolegij izvodi centralnu tematiku 3. medusobno rierangiranih problema. prirodno. no u vezi s njim i iz njega. ontologiju i filozofiju uopce. odjeljka 1 dijela Sein und Zeit-a: davanje odgovora na ono fundamentalnoontolosko pitanje koje vodi analitiku tubivstvovanja. ali oni se mogu grupirati u cetiri »grupe problema«. Znaci li to da se Heidegger odjednom predomislio. jer je elaboracija prva dva odjeljka zapoceta 1925. odjeljka. to je ravnodusni pluralni oblik »osnovni problemi«.37 Na tome da je u predavanjima 0 fenornenologiji rijec 0 elaboraciji tematike treceg odjeljka prvog dijela Sein und Zeit-a insistira u svom pogovoru i urednik Friedrich-Wilhelm v. Krug tih problema mozemo zasad karakterizirati samo grubo. Gesamtbestand] osnovnih problema fenomenologije. odnosno zakljucio da naporedo s pitanjem 0 smislu bivstvovanja postoje jos neka. i ako je pitanje 0 smislu 37 Po Heideggeru tih konkretnijih problema sto proistjecu iz osnovnog pitanja svake filozofije. i to pokazivanjem »vremena.0 smislu bivstvovanja uopce. nego samim tim i osnovno pitanje fenomenologije. jednako vazna pitanja? Iz Heideggerovih uvodnih razmatranja i iz najave sadrzaja predavanja vidi se da 0 tome nije rijee. problem istinosnog karaktera bivstvovanja«. neobicnost ovih naznaka nestaje ili se mozda reducira na detalj. pod naslovom »osnovni problemi fenomenologije« mora pisati prije svega i 0 onom »najosnovnijem. Ako su fenomenologija i ontologija u biti isto. Onosto prije moze da zbuni. onda se.« (GPh 21) 0 tome opsirnije u jednom kasnijem odjeljku. naravno. a zavrsena pocetkom aprila 1926. (25 GPh) Sve ove probleme Heidegger je naumio razmotriti u drugom dijelu svojih predavanja pod naslovom »Drugi clio: Fundamentalnoontolosko pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce.kao horizonta svakog razurnijevanja bivstvovanja. problem osnovne arnikulacije bivstvovanja. To su: »problem ontoloske vddferencije [das Problem der ontologischen Differenz]. problem mogucih modifikacija bivstvovanja na njegove nacine bivstvovanja. po Heideggeru. Osnovne strukture 38 »Diskusija 0 osnovnom pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce i 0 problemima koji proistjecu iz njega jest ono lito tini cjelokupnost [cjelokupnu zalihu. Pitanje 0 smislu bivstvovanja ostaje osnovno filozofsko pitanje.38 koji jednoj »drugo] temis (0 osnovnim problemima [enomenologije) m~gu biti elaboracija odjeljka 0 vremenu i bivstvovanju u sklopu Sein und Zeit-a? Medutim ako se prisjetimo kako je Heidegger u tom djelu odredio fenomenologiju. odjeljka«. nije mogla biti puno starija od ove »nove«.ginama Heideggerovih prirucnih primjeraka Sein und Zeit-a i teksta Vom Wesen des Grundes nalaze se takoder napomene koje upueuju da je u predavanjima 0 fe- nomenologiji rijec 0 problematici slavnog »3.« (GPh 472-473) Ove naznake samog Heideggera i urednika njegove knjige rnogu u prvi rnah zbuniti: Kako to predavanja 0 bivstvovanja ne sarno osnovno pitanje fundametalne ontologije i' filozofije uopce. Nakon onog sto smo vee ranije rekli 0 spaljivanju prve verzije »druge polovine« Sein und Zeit-a nije cudnosto Heidegger u citiranoj marginalnoj primjedbi govori 0 »novo]« elaboraciji 3. LX LXI .

.« (GPh 25) Uz navedena dva glavna dijela predavanja 0 osnovnirn problemima fenornenologije (historijskog i problematskog) Heidegger je zamislio i jedan treci. Problem ontoloske diferencije (razlike bivstvovanja i bivstvujuceg). Teza riovovjekovne ontologije: Osnovni nacini bivstvovanja su bivstvovanje prirode (res extensa) i bivstvovanje duha (res cogitans). povezanim grupama problema. Tezu logike u najsirem smislu: Sve bivstvujuce moze se bez obzira na svoj svagdasnji [jeweilig] nacin bivstvovanja nagovoriti [osloviti. nego bez obzira na vremenski slijed. 3. 4. 2. treba pokazati da problemi kojima se on prethodno bavi u prvom dijelu uzimajuci navedene teze kao nit vodilju »nisu slucajni. Sistematsko razmatranje navedenih icetiriju grupa problema. Umjesto da problematskom raspravljanju da prednost pred povijesnim Heidegger se ovdje. 3. mogu ciniti »proizvoljno pokupljene«. existentia). prema Heideggerovoj najavi. Die Grundstrukturen und Grundweisen des Seins.« (GPh 33) No ako su to »osnovni problemi fenomenologije« u razjasnjenom smislu zasto je Heidegger odlucio da ih razmotri tek u drugom dijelu svojih predavanja? Zato sto se on ovdje odlucio za strukturu bitno drukciju od one koju je pokusao realizirati u Sein und Zeit-u. a poput prva dva dijela i ovaj je trebalo da bude podijeljen na cetlri poglavlja. Zweiter Teil: Die fundamentalontologische Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt. Problem mogucih modifikacija bivstvovanja i jedinstva njegove mnostvenosti. 2. odlucio da u prvom dijelu predavanja razmotri »neke karakteristicne teze 0 bivstvovanju. Kad je rijec 0 realizaciii tog plana dogodilo se nesto slicno kao sa Sein und Zeit-om. odnosno s njim. Problem osnovne artikulacije bivstvovanja (essentia. od kojih bi svaki imao po cetiri poglavlja (sto bi ukupno cinilo 12 poglavlja). Istinosni karakter bivstvovanja. Od zamisljenih 12 poglavlja Heidegger je u predavanjima elaborirao prvih pet: cetiri poglavlja prvog dijela i prvo poglavlje dru39 Kolegij »Die Grundprobleme der Phanomenologie« ("Temelj· na pitanja ontologije«) trebalo je prema tome da se dijeli na slijedeca tri dijela: »Erster Teil: Phanomenologisch-kritische Diskussion einiger traditioneller Thesen tiber das Sein.« (GPh 32) LXUI . metodicki. kako to primjecuje Ii sam Heidegger. koja potjece od Aristotela: U bivstvovno ustrojstvo jednog bivstvujuceg pripadaju bit illistostvo [Was-sein] (essentia) i postojanje [predrucnost. a za svoje razmatranje izabrao je cetiri takve teze: »1. ali u stvari one su medusobno najintimnije povezane i vode pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce. Kantovu tezu: Bivstvovanje nije realan predikat. ansprechen] sa »jest«: bivstvovanje kopule. Vorhandensein] (existentia). 4.i osnovni nacini bivstvovanja«. nego dzrastaju iz unutrasnje sistematike problema bivstvovanja uopce. Tezu srednjovjekovne ontologije (skolastike). Dritter Teil: Die wissenschaftliche Methode der Ontologie und die Idee der Phanomenologie. a taj se dio u skladu s cetiri grupe problema trebao dijeliti na t'etiri poglav- Vee na prvi pogled vidi se da ove teze nisu navedene lja: »1. koje su bile iskazane utoku zapadne povijesti filozofije od vremena antike« (GPh 20). (GPh 33) Tako su predavanja 0 »osnovnim problemima fenomenologije« zamisljena kao opsezna rasprava u tri dijela.« (20) LXII ni obicnim povijesnim slijedom (kao u povijestima filozofije) ni izvrnutim slijedom (kao u Heideggerovoj zamisljenoj destrukciji povijesti ontologije). U prvi mah ove se teze. pod naslovom »Treci dio: Nauona metoda ontologije i ideja ontologije«>.kako bismo se »jednorn najprije uopce upoznali s raspravljanjima 0 bivstvovanju«.

Naravno. Vorhandensein] disparatniji su nego recimo odredenja bivstvovanja boga i bivstvovanja covjeka u tradicionalnoj ontologiji. Vorhandenes]. koliko. Predavanja su opet prekinuta na najzanimljivijoj tocki. Jednu od prepreka za uspjeh svogpoduhvata Heidegger je u ovim predavanjima presutno odbacio: u predavanjirna se vise ne govori 0 ranije presudnoj distinkciji izmedu egzistenoijala i kategorija. a predavanja nisu stigla dalje ad prvog pogIavlja. U svom pogovoru v. Pretpostavljam da to nije toliko izraz prvotnih Heideggerovih namjera za razradu tog poglavlja. . koji bi opravdao da se ti razlicit! nacini bivstvovanja oznace kao nacini bivstvovanja? Kako se u odnosu na mogucu raznovrsnost nacina bivstvovanja ima shvatiti jedinstvo pojma bivstvovanja?« (GPh 250) Nazalost 0 ovom odlucnom pitanju Heidegger je trebalo da raspravlja tek u trecem poglavljudrugog dijela. pa se od svakog od njih moglo ocekdvati vise nego od onog prvog.gog ddjela. a i tesko dabi je dtko mogao obrazloelti. jer je sama razlika. on tu tvrdnju ne obrazlaze. No ako je mLSljenje ovdje ponovo u odlucnom trenutku zakazalo. problem odnosa covjeka i neljudske prirode (i opcenitije problem odnosa Irazlioitih modusa bivstvovanja) Heidegger je sada dobro uocio. (GPh 24) Pitanje se jos ostrije postavlja udaljnjemizlaganju.Inace u velikom dijelu tog poglavlja variraju se . osim eventualno oskrtim naznakama. preostala tri poglavlja drugogdijela kolegija. Pravi problem koji se skriva iza razlikovanja ovih dviju vrsta »bivstvovnihkaraktera«. izraz novih misaonih teskoca s kojima se suocio. nije raspravljalo u objavljenom tekstu Sein und Zeit-a. V Bitak i vrijeme LXV .. vise uvodnog karaktera. Razlika izmedu bivstvovanja i bivstvujuceg tu je dobila naziv »ontoloske diferenoije-csto je svakako znacajno. problem odnosa izmedu razlicitin mo_dusa bivstvovanja i jedinstva bivstvovanja.Sein und Zeit-a. Hermann doduse tvrdi da je »za razmatranje tematike Sein und Zeit-a prvo poglavlje drugog dijela ionako odlucno«. vee u Sein und Zeit-u predstavljala ishodiste Heideggerovog shvacanja fillozofije. i u elaboriranim dijelovima plana ima mnogocega interesantnog. Tako u zakljucku treceg poglavlja prvog dijela citamo: »Ontoloska razlika izmedu bivstvovnog ustrojstva tubivstvovanja i bivstvovnog ustrojstva prirode pokazuje se kao tako disparatna da se u prvi mah cini kao da se ta dva nacina bivstvovanja ne mogu usporediti ·i da se ne mogu odrediti polazeci od jednog jedinstvenog pojma bivstvovanja uopce. u vecoj mjeri. Tako vee u uvodnom dijelu predavanja Heidegger pita: »Koji su osnovni nacini bivstvovanja [die Grundweisen des Seins]? Lma Ii neke mnostvenosti? Kako je rnoguca raznolikost nacina bivstvovanja i kako je ana shvatljiva iz smisla bivstvovanja uopce? Kako se uprkos raznolikosti naciLXIV na bivstvovanja moze govoriti 0 jednom jedinstvenom pojmu bivstvovanja uopce? Ova pitanja mogu se sazeti u problem mogucib modijikacija bivstvovanja i [edinsiva njegove mnostvenosti.lIZ neke nove momente . bez toga imena. ali od centralnog su znacenja ovdje trebala biti cetin poglavlja drugog dijela (jer je upravo u njima trebalo izvrsiti elaboraciju neobjavljenog treceg odjeljka Sein und Zeit-a). Uvijek iznova on u svojim predavanjima postavlja onaj problem 0 kojem je vee biJonijeci u prethodnom odjeljku ovog teksta. raspravljati 0 pltanjima 0 kojima se. realiziranog. (GPh 473) Medutim.anaIize koje su vee izvrsene u »prvoj polovini. nema sumnje da je bilo na djelu (da je ozbiljno pokusavalo). barsudeci po riaslovima . Na zalost od ta cetiri zamisljena poglavlja elaborirano je sarno one prvo. Egzistencija [Existenz] i postojanje [predrucno bivstvovanje.i najavama. Za razliku oct prvog poglavlja. Jer ova dva bivstvujuca jos se uvijek shvacaju kao nesto sto postoji [predrucno. Tako se zaostrava pitanje: Moze li se pri toj radikalnoj razlioi nacina bivstvovanja jos uopce pronaci jedan jedinstveni pojam bivstvovanja. ali nije principijelno novo. trebaIa su.

dopunjavanje. ni ta zamisao ni njena djelomicna realizacija (koja je jednostavno zastaIa na pola puta) nemaju nikakvo znaeenje i ne moraju nas dalje interesirati.uz mnogosta sto ne ide u »elaboraciju 3. odjeljka I dijela Sein und Zeit-e«. a i desavalo se u povijesti filozofije. Tako ni clnjenica sto Heidegger nije uspio do kraja realizirati svoju zamisao kako je eksplicirana u uvodnom dijelu Sein und Zeit-a i da se u toku njenog izvodenja zap1eo u velike teskoce ne govori nista konkluzivno 0 znacenju i vrijednosti tog LXVII 7. pa da se ona dpak pokaze izuzetno p1odnom u misljenju drugih filozofa.a prvi put objavljeno u Parizu 1968. brzopleto ako bismo na osnovu recenog zakljucili: Buduci da Heidegger u svom Sein und Zeit-xi nije do kraja ostvario svoju zamisao (nije odgovonio na osnovno pitanje koje je sam sebi postavio).nosi naslov »Zeit und Sein« (»Vrijeme i bivstvovanje«).ii prvom redu liz slijedecih raz1oga: 1. Naprotiv: pitanje 0 vrijednosti Sein und Zeit-a treba pazljivo razmotniti. Pitanje 0 znacenju »prve polovine« jedna umetnuta napomena U dosadasnjem tekstu ovog uvoda razmotrili smo Heideggerovu zamisao Sein und Zeit-a . te utvrdili da je ta zamisao os tala neostvarena.i njenu realizaciju. vee predstavlja Iskusavanje inovog pristupa problemetici Sein und Zeit-a.« (Martin Heidegger. pitanja i putevi mogu se kriticki razmatrati i prije i u toku realizacije zamis1i. realizaoija jedne zami:sli nije beznacajna. odrzano u Freiburgu 31. nego tek 0 pocetnom dijelu te elaboracije . koje kad se ona opcenito formulira mogu biti teZe sagledive. odjeljka«. 91) .Tako mozemo reci da se u predavanjima 0 »Osnovnim problemima fenomenologije« ne radi 0 cjelovitoj (pa ni o vecim dijelom izvedenoj) »elaboraciji 3. osvjetljavanje u novim aspektima onogasto je u prva dva odjeljka Sein und Zeit-a vee jednom elaborirano. P. svojevrsno preispitivanje. s razmatranjem osnovnog pitanja cijelog djela .projekt fundamentalne onto1ogije . ne zbog kontradiktomosti svog temeljnog projekta. pokrece neka pitanja. jer je moguce da djelo ima cak i izuzetno znacenje. TvndiLi smo (i pokusali obrazloeiti) da Heidegger svoj projekt i nije mogao dovrsiti. Ttibingen. »Osnovni problemi tenomenologije« nisu potpuna (pa vee time ni zadovoljavajuca) elaboracija krucijalnog odjeljka Sein und Zeit-a. potcrtao G. Vrijednost jedne zamisli ne zavisi sama po sebi od toga da di je ona vee realizirana. Bblo bi. da neki mislilac pri prvom (oi pri ponovljenom) pokusaju ne uspije ostvariti svoju zamisao (ili mozda cak uopce ne pokusa da je ostvari). Medutim sasvim je moguce. a sve te pretpostavke.pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. odnosno da je njena realizacija prekinuta na mjestu gdje je trebalo poceti 40 Kako ie poznato. ne samo zato 5tO je realizacija »cilj« zamisli. Svaka filozofska zamisao pociva na nekirn pretpostavkama. medutim. nego zbog toga sto je u toku njegova izvodenja razvio odredene koncepcije (u prvom redu koncepciju o nepremostivoj razlioi dvaju temeljnih nacina bivstvovanja) koje daljnje izvodenje pocetnog projekta hli zamis1i cine nernoguoim i nepotrebnirn.40 ali su i sami jedno originalno i znacajno (nedovrseno) jilozojsko djelo. Zur Sache des Denkens. Max Niemeyer Verlag. korigiranje. Od ove se pretpostavke sam Heidegger jasno (i s pravom) ogradio: »Ono sto sadrzi tekst predavanja koji je napisan sada poslije tri Ii po decenije ne moze se viSe nadovezati na tekst Sein und Zeit-a. 1969. pa bi se moglo pornisliti da je to neka zakasnjela elaboracija treceg odjeljka Sein und Zeita.U istoj biljesci Heidegger slijedecim rijecima objasnjava zasto je Sein und Zeit ostao nedovrsen: »Pisac tada niie bio dorastao dovoljnoj elaboraciji teme spomenute u naslovu »Zeit und (Ibidem. Zato ova vrlo zanimljiva predavanjakoja zasluzuju punu paznju i zasebnu analizu rnozemo u daljnjem tekstu ovog uvoda u Sein und Zeit uglavnom ostaviti po strani. I 1962. sugerira neke puteve za njihovo rjesavanje.) LXVI Sein«.S. vee i zato sto nam realizacija neke zarnisli moze bolje pokazati njenu bit inapose njene teskoce. To niposto ne znaci neko potcjenjivanje ovog dje1a. Naravno. . jedno Heideggerovo kasnije predavanje.

projekta fundamentalne ontologije. drugorazredno Hi cak nedopusteno.Heidegger formulira kao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. Mozda je projekt ipakdobar i mnogoobecavajuci. S druge strane. Prema tome. U abjavljenoj »prvoj polovini« Sein und Zeit-a Heidegger je realizirao znacajan dio svoje filozofske zarnisli. Formulacija i artikulacija pitanja o tubivstvovanju (covjeku) Pitanje 0 covjeku . bez obzira na to dali se na njega. To znaoi da i nakon utvrdivanja nedovrsenosti Heideggerovog osnovnog filozofskog projektapred nama ostaju tri otvorena pitanja: (1) pitanje 0 smislu. To je moguce tek u okviru ontologije tubivstvovanja kad se uz POIDoe fundamentalne ontologije do de do kniticki zasnovanog pojma bivstvovanja uopce.naravno onakve kakva je prove dena u Sein und Zeit-u i (3) pitanje 0 znacenju Heideggerovih uvida i zapazanja 0 osnovnom pitanju svake ontologije. a ono. prethodnog pitanja. njegova je ishodisna ideja da su ta dva pitanja tijesno povezana. 2. pa bi na njemu trebalo i dalje »raditi«. bez obzira na tosto u njemu nije rijeseno pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. moguce je da je u okviru analize pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja dosao do dragocjenih uvida u temeljno pitanje. Mozda ono realizirano ne vrijedi mnogo. Ako je Heidegger 0 tom pitanju uspio da kaze nesto znacajno ili cak presudno. To niposto ne znaci da je pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja samo po sebi za Heideggera beznacajno. ni pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ne maze u okviru fundamentalne ontologije biti dovedena do kraja. Od spomenutih cemo pitanja u daljnjem tekstu djelomicno razmotriti samo ono drugo. (2) pitanje 0 vrijednosti i znacenju njegove analize covjeka (tubivstvovanja) LXVIII . U sklopu Sein und Zeit-a ovo pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja lima status pomocnog. Temeljito i detaljno to pitanje treba da bude razmatrano u sklopu ontologije tubivstvovanja Hi ontologije covjeka. uvida koji se ne smiju potcijeniti bez obzira na to u lrojoj su mjeri detaljno razvijeni ili izvedeni. U pitanju 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja vee je pretpastavljen jedan predontoloski pojam bivstvovanja uopce i bas zato sto tu jos ne raspolazemo kriticki utemeljenim pojmom bivstvovanja. te da analiza prvog treba da nam pruzi bitne uvide u drugo.od neprocjenjivog znacenja. 8.projekta. ako Ii Heidegger u Sein und Zeit-u nije izvrsio sistematsku analizu pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. Cinjenica da je jedan mislilac u nekom djelu realizirao tek dio svoje zamisli jos nista ne govori 0 znacenju i vrijednosti realtziranog. vrijednosti i znacenju njegovog ishodisnog projekta. Medutim ova se moze razviti tek nakon i na osnovu fundamentalne ontologije. ni u kom slucaju nije beznacajno. svode sva filozofska pitanja. Treba podsjetiti da pripremni karakter pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ne znaci da je to pitanje potpuno nezavisno ad odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce.pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce. analizirao je detaljno pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. koje treba da narn omoguci pristup glavnom pitanju tog djela . a mazda je .makar samo fragment sire zamisli . ono kojem bi u tradicionalnoj filozofiji odgovaralo pitanje 0 biti covieka. I ranije je bilo filozofa koji su realizirali samo dio svog zamasnog projekta pa ipak je ono realizirano bilo od izuzetnog znacenja i vrijednosti. pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce. dako je sam Heidegger u Sein und Zeit-u jasno razlikovao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (covjeka) i pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. kako to neki misle. Sein und Zeit moze da bude kapitalno djelo naseg vremena. LXIX .koje se u filozofiji najcesce formulira kao pitanje 0 biti covjeka .

45. Kao osnovno ustrojstvo tubivstvovanja pokazuje se bivstvovanje-u-svijetu (das In-der-Welt-sein).. jer analiza »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« (kojoj su posvecena cetiri poglavlja) sigurno nije cetiri puta vaznija od analize »bivstvovanja tubivstvovanja« (kojoj je posveceno sarno jedno poglavlje)." 41 Prvo od sest poglavlja (Kapitel) . pitanje o bivstvovanju tubivstvovanja i 3. \ . Medutim. definitivna i sveobuhvatna analiza vrsi tek na trecem nivou. jer se »izvorna«.« Moglo bi se red da je to opet disproporcionalnost koja zarnagljuje podjelu na dva stupnja analize i njihovo kornparativno znacenje.briga (die Sorge). nego svako dobiva i odreden odgovor. kao bivstvovanje tuoivstvovanja (das Sein des Daseins) . Zasto on pitanje 0 covjeku ne formulira na tradicionalan nacin ikao pitanje 0 biti nego kao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja? I zasto on tako formulirano pitanje dijeli na pitanje 0 bivstvovanja tuostalih pet poglavlja cetiri (drugo do peto) bave se analizorn ))osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« a jedno (sesto) analizorn »bivstvovanja tubivstvovanja. Takoder treba istaci da pomocni i pripremni karakter pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja unutar fundamentalne ontologije ne znaci da je turazmatranje pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ograniceno na neke sporedne aspekte. Analizu tog pitanja Heidegger je naime podijelio na dva dijela: na »pripremnu fundamentalnu analizu tubivstvovanja« (kako je naslovljen prvi odjeljak prvog dijela) i na »izvornu egzistencijalnu mterpretaciju« tubivstvovanja (kako doduse nije naslovIjen drugi odjeljak. od pitanja kako su tri nivoa Heideggerove analize covjeka rasporedena po odjeljcima i poglavljirna njegoveknjige vaznije je pitanje 0 razlozima Ii opravdanosti njegove [ormulacije i artikulacije pitanja 0 covjeku. na koje se dijeli prvi odjeljak Sein und Zeit-a. Razlikovanje »pripremne [undamentulne analize« i »izvorne egzistencijalne interpretacijee csni se kao dobro opravdanje za podjelu iraspravdjanja pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja u dva zasebna odjeljka. a zatim »bivstvovanje tubivstvovanja« (»das Sein des Daseins«). te . pitanje 0 smislic bivstvovanja tubivstvovanja. paragrafu tog odjeljka Ii napose u naslovu 'tog paragrafa (»Rezultat pripremne fund amentalne analize tubivstvovanja i zadatak izvorne egzistencijalne interpretacije tog bivstvujuceg«). 2. Heidegger najprije analizira »osnovno [temeljno] ustrojstvo tubivstvovanja« (»die Grundverfassung des Daseins«).kao smisao bnige (der Sinn der Sorge) pokazuje se vremenitost (die Zeitlichkeit). irna uvodni karakter pokusavajuci da jo~ jednorn razjasni razliku izmedu »analitike tubivstvovanjae (»Daseinsanalytik«) i antropologije. te da principijelna razlika izmedu prva dva nivoa i onog treceg opravdava Ii svodenje prva dva nivoa analize u jedan odjeljak. jer u tom »okviru« i s ciJ:jern razumijevanja smisla bivstvovanja uopce »interesantni« su upravo najbitniji »aspekti« pitanja 0 bivstvovanju. psihologije. pitanje 0 osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja. LXXI Ovo razvijanje veno cinjenicom LXX . Medutim. Heideggerov odgovor na eventualni prigovor sto analizu tni pitanja nije izveo u tri odjeljka (umjesto u dva) bio bi vjerovatno taj da analiza prva dva pitanja ima pripremni karakter. analize na tri nivoa donekle je prikrida se analiza prva dva pitanja vrsi u prvom odjeljku a analiza treceg pitanja u drugom odjeljku. koji su u okviru fundamentalne ontologije slucajno mteresantnl. ono sto je u tom pitanju najvaznije. Nijedno od ovih pitanja ne ostaje 11 Sein und Zeit-a samo pi tanje. ali kako sezadatak tog odjeljka sazima u uvodnom. ali relativno zasebna pitanja: 1. ako pogledamo 0 cemu je rijec u prvom od ta dva odjeljka. a kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja (Sinn von Sein des Daseins) odnosno . biologije. peije svega treba obratiti paznju na slijedece: Oba objavljena odjeljka prvog dijela Sein und Zeit-a bave se pitanjem 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja.interpretacije prirnitivnog bivstvovanja« (entologije). vidjet cemo da se u okviru »pripremne fundamentalne analize tubivstvovanja« vrsl analiza na dva medusobno jasno razdvojena nivoa._. Kad je rijec 0 konkretnoj artikulaciji pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. odnosno dijeli se na trl povezana. a od pre- Na taj nacin cijela analiza pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja vrsi se na tri nivoa.

specificnost necega po cemu se ono razlikuje kako od svega drugog tako i od vlastitih prolaznih stanja ili pojavnih oblika. rod etc. Naprijed. Filozoiiia i marksizam. 1974. 1%8. »bivstvovanje« i »smisao«? Kao da je ovakvo pitanje predvidao iskljucivo Ili prvenstveno u vezi s pojmom »bivstvovanja«." 42 U inace izvrsnom kazalu uz Sein und Zeit. Zagreb. Zusammengestellt von Hildegard Feick. koji je u svojoj habilitacionoj radnji (1916) zastupao tezu 0 postojanju konstantne ljudske prirode. Rijec je uglavnom o mjestima na kojima se vee daje odgovor na pitanja 0 »bivstvovnom ustrojstvu« tubivstvovanja. u vise mahova fonnulirati jedan pojam biti bitno razlicit od tradicionalnog (vidi npr. napose u engleskom empirizmu d kasnije pozitivizmu. 156. On medutim ne daje nikakvo preliminarno objasnjenje 0 upotrebi pojmova »osrzovno ustrojstvo« i »srnisao« i ne osjeca nelagodu sto pomocu ovih rierazjasnjenih pojmova formulira svoja temeljna pitanja. pojava. ocemu smo vee govorili. grupa. unaprijed upozorio da raspravljajuoi 0 bivstvovanju tubivstvovanja ne moramo posjedovati kriticki utemeljeni pojam bivstvovanja. ali se vidi vee iz u meduvremenu objavljene recenzije Jasper43 Tako je i pisac ovog teksta pokusao. odredenost. skup trajnih svojstava iii obiljezja koja su u osnovi svih ostalih. kako se 'oim. Pritom neki kriticari pojma biti nastoje da ga formuliraju na bolji nacin.pitanja 0 covjekovom osnovnom ustrojstvu. Po mom rnisljenju. nego se rnozemo osloniti na nase predontolosko razumijevanje »bivstvovanja«. u narednim je godinama dosao do drugih shvacanja 0 covjeku. Heidegger je. odnosno prvo i pocetno dodaje jos i pitanje 0 »osnovnom. zasto on kao trece. 80-81. i kod svdh drugih .Pojam biti dovodi se u pitanje jos u srednovjekovnoj filozofiji (u nominalistickim strujanjima) Ii napose u novom vijeku. kao trajna priroda. nema pojma »Grundverfassung« (sto nije njena krivica). sto ga ie sastavila Hildegard Feick (Index zu Heideggers »Sein und Zeit«. 161. on taj pojam eksplicite ne razjasnjava ni u daljnjem tekstu svoje rasprave.) jest to sto jest.. tocnije ona trajna svojstva. vrsta. promjenljivih Ili privremenih svojstava iJi stanja odgovarajuce »stvari« ili »predmeta«. koji su. a1i. 2. 133-134). osoba. makoliko razliCiti. 132 S. Tiibingen. 323-325) odredio. bivstvovanju i smislu bivstvovanja. Medutim kad je rijec 0 »osnovnom ustrojstvu« (a 0 tom pojmu tesko da imamo neko »predontolosko razumijevanje«). odnosno objasnio. koja su u osnovi prolaznih. II izdanje. Bit se tradicionalno obicno shvaca kao ono po cemu nesto (neka stvar. Poput ostalih »stvari« i covjek prema tradioionalnom shvacanju ima odredenu »bit«. na drukciji nacin. Ali nije slucajno sto je on pitanje 0 biti pokusao da zamijeni spletom vise pitanja. pricemu se on. premda se 0 njemu moze pones to zakljuciti na osnovu Heideggerovih skrtih naznaka (0 cemu kasnije). Elementi biti obicno se shvacaju kao »svojstva« ili »osobine«. i kod takvih kriticara pojavljuje pod nekim drugim imenom. ako ne znamo sta u ovom kontekstu znace dli treba da znace pojmovi »osnovno ustrojstvo«. djelomicno je slucajno sto je Heidegger na mjesto tradicionaJnog pitanja 0 covjekovoj bitipostavio bas tri navedena pitanja (tijesno povezana u svojevrsnom hijerarhijskom slijedu) . ali uz taj pojam nije izvucen nikakav citat iz Heideggera (kao u drugim slucajevima). sto se tice »srnisla« on se tim pojmom sluzi bez prethodnog razjasnjenja da bi ga tek u poodmaklim fazama istrazivanja u paragrafima 32 i 65 (vidi napose SZ 151-153. ustrojstvu« tubivstvovanja? Sta ta tako formulirana pitanja zapravo znace i zasto treba da se postavljaju navedenim slijedom? Mozemo li uopce znati sta ta pitanja znace. a stranice na koje se tu upucuje ne daju nikakvo objasnjenje pojma sGrundverfassunge. Heidegger. LXXII LXXIII . 72-73.bivstvovanja i na pitanje 0 smislu tog bivstvovanja? A ako ga je vee tako podijelio. Ta se evolucija zbog nepostojanja objavljenih tekstova iz tog vremena ne moze detaljno pratiti. svi uteme1jeni u istoj biti. str. polazeci od Marxa.? a drugi taj pojam potpuno odbacuju.). neubearbeitete Auflage.kriticara metafizike. Max Niemeyer Verlag. Uz tennin »Dasein« zabiljezen je doduse potpojam "Seinsverfassung des Daseins«.

»Das Wesen der Sprache« itd. Heidegger je. Eliminirajuci pojam »biti« s onog rnjesta koje rnu je u filozofskoj diskusiji 0 covjeku ranije pripadalo. sarno u nesto drukcijem znacenju (jedna od njegovih publikacija Iz 1929. nego se njegova bit LXXIV naprotiv sastoji u tome da on uvijek ima da bivstvuje svoje bivstvovanjekao svoje« ltd.) uzela je kao nit vodilju ono 5tO je anticipativno bilo odredeno kao bit tubivstvovanja. prerna pojmu j prema terminu »bit« on se u Sein und Zeit-u odnosd i donekle dvosmisleno. takoder smo vee citirali: »1 buduci da se bitno odredenje toga bivstvujucega ne moze izvrsiti navodenjern nekog stvarnog . jednako kao i vlise kasnijih radova (»HOIderlin und das Wesen der Dichtung«. nego njemu svojstveni nacin bdvstvovanja. Prolegomena zur Phanomenologie von Geschichte und Nature (Ijetni semestar 1925) i »Logik.P. G. ocito smatrao da se pojam biti ne moze bez odgovarajuce zamjene izbaciti sa svoga »rnjesta« u j. »Essenz«).sta (Was). »Vom Wesen der Wahrheit«.se spominju izvedeni pojmovi kao »Wesensbestirnrnung« i »wesentlich«). Opredjeljujuci se protiv pitanja 0 biti Covjeka u uvjerenju da Covjek u svom egzistiranju nije unaprijed odreden necirn danirn. Die Frage nach der WahrLXXV . njime se htjelo misliti nesto znacajno. odnosno 0 njemu specificnom nacinu biv- stvovanja.sovog djela Psychologie der Anschauungen. Da bi se dao potpuniji odgovor na ovo pitanje. ~SZ 12} Ne znaci Ii to da je pojam biti opcenito Iegitiman. otprilike u smislu: pojarn nije dobar. egzistenciju. (SZ 42) To se moze shvatiti tako da tubivstvovanje nerna biti u uobicajenom smislu. ali to znacajno treba misliti na primjereniji nacin. lma nesto po cemu se covjek razlikuje od svih drugih bica. No time jos nisrno odgovorili na pdtanje zasto su Heideggeru uz pojarn bivstvovanja bili potrebni kao vodeci pojmovi za artikulaciju pitanja jos i pojrnovi »smisao« i »osnovno ustrojstvo«.i:i:lozofslkoj diskusiji. Vodeci je pojam istrazivanja bivstvovanje (Sein). jer akocovjek nije odreden nekorn fiksiranom biti. to nije pojamkoji orijentira Istrazivanje. uskoro nakon Sein und Zeit-a Heidegger je potpuno rehabilitirao pojam bdti bez navodnika. sto ju je Heidegger 1921. a ti navodnici ocito znace dozirano distanciranje od navedenog pojma. Trebalo bi detaljno razmotriti Ii Heideggerove (u meduvremenu) objavljene kolegije »Geschichte des Zeitbegriffs. jest] u njegovoj egzistenciji«. Vee smo ranije citirali Heideggerovu tezu: »Bit« tubiv- stvovanja leii [nalazi se. trebalo bi se vratiti Husserlu u cijim analizarna pojmovi smisla i strukture dgraju veliku ulogu. Uzgred receno.). Ustvari. U svakom slucaju. ali nije ni sasvim los. Jedno od tih mjesta. Pitanje 0 covjeku postalo je tako pitanjem 0 njegovorn bivstvovanju. zato sto se bojao da se navodnici ne shvate suvise doslovno i da se ono znacajno u tradicionalnom pojmu bitl ne zaboravi? 0 'tome se moze diskutirati. no cini mi se da je posrijedi prije upravo ovo drugo. Medutirn u Sein und Zeit-xi ima i rnjesta na kojima se izraz »bit« (Wesen) javlja i bez navodnika. poslao Jaspersu. ne dzgleda jako prihvatljivo ni da se on promatra kao nestrukturirana surna svojih faktiokih postupaka. Heidegger ga nije u potpunosti izbacio iz svog djela Sein und Zeit. ali da irna nesto slicno biti _ egzistenciju. medutim. sarno lkad je rijec o covjeku rnoramo voditi racuna 0 tome da on posjeduje bit u jednom specificnom smislu? Slicno citamo dalje: »Analiza tog bivstvovanja (bivstvovanja tubivstvovanja.ima vee bit i u naslovu (»Vom Wesen des Grundes«).« (231) Da Ii je pisuci u ovim i u jos nekim slucajevima »bit« bez riavodnika Heidegger to ucinio iz nepaznje iii namjerno. To nije neki skup cvrstih svojstava. Navedeno mjesto nije jedino u Sein und Zeit-u na kojem je »bit« stavljena pod navodnike (kao sto se pod navodnicima susrece i izraz »esencija«. premda se pojam biti vise puta sporninje u Sein und Zeit-xi (jos VliSe. i to opet u sklopu teze 0 biti covjeka kao egzistenciji.

dijeljenje pitanja 0 covjeku na tri razlioita. ne pripada ni ukakav poseban riivo. hijerarhijski povezana pitanja. Filosofskie tetradi.heit« (zimski semestar 1925-26). be."XVII V. LX.misao 0 biti i spoznaji biti: »Covjekova misao beskonacno se udubljuje od pojave do biti.mnogo vise svojih uvida 0 ICovjeku nego sto bi to bilo moguce pri tradicionalnoj formulaciji pitanja. kraja. Trihotomijska podjela pitanja 0 covjeku omogueuje mnogo potpuniju. koje polazi od distinkcije izmedu autenticnog i neautenticnog bivstvovanja . Lenin. i ujedno da te uvide poveie u jednu u velikoj mjeri uvjerljivu cjelinu. iako srnjestena u »drugi odjeljak«. 0 kojemu Heidegger raspravlja u Sein und Zeit-is. nema sumnje da je objema ddejama zajednicka u najmanju ruku odbojnost prema dihotomijskom dijeljenju zbilje na »bit« i »pojavu«. omogucilo je Heideggeru da u okvire »odgovora. U svakom slucaju. svestraniju i konkretniju analizu. gdje je rijec 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. Lenjin je ponekad iznenadivao Iucidnim zapaianjima. bez Heideggerove strucne filozofske spreme. kako se cini. str.i kao udubljivanje spoznaje od bini prvog do biti drugog i treceg reda (od »najpovrsnijebiti do »najdublje«). vidjet cemo da tu pored tri glavna nivoa analize postoje i rieki dodatni »prethodnis i »urnetnuti« nivoi. Studirajuci Hegela. moramo bar preliminarno reci nesto i 0 cetvrtom pitanju o covjeku. u kojima je ta artikulaoija rodenai elaborirana. odnosno pogiavlju. pa ako malo pailjivije prostudiramo cijelo dje10. do biti drugog reda itd. LXXVI . Koje je to »cetvrto pitanje« i kakav je njegov odnos prema tri navedena pitanja 0 covjeku? I da Ii ovako slozenim rasclanjivanjem pitanja ocovjeku Heidegger doista prevladava tradicionalno shvacanje xovjeka iii neke nezasnovane pretpostavke tradicionalnog pitanja 0 covjeku ostaju sadrzane i u Heideggerovoj analizi? 9.» S druge strane. od biti prvog. nego predstavlja jedan zaseban prelazni nivo analize. niti na pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (jer je to vremenitost).u prvorn redu na visi rodni pojam i na specificnu razliku. reda. da tako kazem. no tihcemo se analiza u ovom uvodu odreci.na ta pitanja »smje44 sti. 237. Takvih medunivoa ima vise. Kretanje analize od »osnovnog ustrojstva« preko »bivstvovanja« do »smisla« moze se shvatiti . te da ideja 0 »redovima biti« moze pomoci boljem razumijevanju Heideggerove ideje 0 tri nivoa pitanja 0 covjeku. premda ga ne elaborira u nekom zasebnom odjeljku. Doduse ni u ta tri nivoa nije se moglo sasvim uklopiti sve onosto je Heidegger htio reci 0 covjeku. s analizama na tni glavna nivoa (i na medunivoima) presijeca se analiza jednog pitanja koje. ali ih sve na neki nacin tangira. »cetvrto pitanje«: autenticno bivstvovanje nasuprot neautenticnom Prije nego sto u najkracim crtama pokusamo razmotriti i Heideggerove odgovore na tri pitanja kojima je on zamijenio tradicionalno pitanje 0 biti covjeka. I. zapravo ne predstavlja ni odgovor na pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja (jer je to briga).bitno hegelovsku . Zadovoljit cemo se time da sarno kratko naznacimo koja je po nasem misljenju bila Heideggerova glavna motivacija za takvu artikulaciju pitanja 0 covjeku: Tradicionalno pitanje 0 biti covjeka unaprijed je sugeriralo simplificiranu dvodjelnu podjelu covjeka na »bitna« i »nebitna« svojstva i osiromasen]e ljudske biti na nekoliko glavnih svojstava . on je tako nasao i vrfo upecatljiv izraz za jednu . Rijec je 0 pitanju 0 covjekovom autenticnom bivstvovanju. Dolazeci iz jedne drukcije misaone tradicije.e" Iako ova ideja 0 raznim »redovima biti« sigurno nije utjecala na formiranje Heideggerove misli 0 tri nivoa pitanja 0 covjeku. Tako npr.. Ogiz 1947. analiza tubivstvovanja kao »bivstvovanja ka smrti« (sdas Sein zum Tode«). ali s istinskim interesom za fidozofske probleme i cesto zacudujucom sposobnoscu njihovog razumijevanja.

»die Uneigentlichkeit« prevodimo. S." te se. u kojem se »eigentlich« znacenjski emancipiralo od »eigen«. »njihovo«? Znaci lito da Heidegger zastupa radikalni subjektivizam. terrnin »EigentHchkeit/Uneigentlichkeit« dobio je tridesetak redaka. jest uvijek rnoje [je meines] . 339. neautenticnosti). svlasttt«. koji je jedan od riajspecificnije njegovih pojmova. izrazima »autentican«. dzrazen neuobicajenom j~kam kovanioom. odnosno normu ponasanja? Termina »Eigentlichkeit« nema u slavnom Eislerovom rjecniku filozofskih pojmova (prvo. Eigentlichkeit] i neautenticnosti (nepravosti. cetvrto. 1972. Heidegger kaze da se 0 tubivstvovanju. a Heidegger uz to. »ti jesi«. Pojam »uvijek-mojosti« (»Jemeinigkeit«) uvodi se prvim recenicama navedenog poglavlja na slijedeoi nacin: »Bivstvujuce. Adorno napisao je cijelu knjigu pod naslovom largon autenticnosti. no ti su reci posveceni iskljucivo Heideggerovoj upotrebi tog termina u Sein und Zerr-u. Unter Mitwirkung von mehr als 700 Fachleuten herausgegeben von Joachim Ritter. odnosno solipsizam? Takav utisak moze se u prvi mah dobiti. !koji je. Medutim upravo zato stonije mjee 0 pojmu cije je znacenje opcepoznato i leksikografski fiksirano. Nema ga ni u drugim. »unecht« itd. dok je njemacko »eigentlich« izvedeno od »eigen«. U najnovijem monumentalnom Historijskom rjecniku jilozo[ije.« (SZ 41--42 ) I dalje: »Bivstvovanje. niiz ove se polemicke Jrnjige ne moze mnogo saznati 0 historijatu »autenticaosti« kao filozofskog pojma. nasuprot njemaCkom svakodnevnom jeziku. U cernu je znacenje te distinkoije i ukakvom je odnosu razlikovanje autenticnog i neautenticnog bivstvovanja prema navedenim pitanjima Kojima je Heidegger zamijenio tradicionalno pitanje 0 biti covjeka? Nije li to mozda [edna suvisna distinkcija. jednotomno izdanje 1899. !k. Basel/Stuttgart. 47 Vidi Historisches worterbucn der Philosophic. a zasniva je uz pomoc pojma »uvijek-mojosti« (»Jemeinigkeit«).« (SZ 42) znaci Heideggerova teza 0 tubivstvovanja? Znaci li ona da je tubivstvovanje uvijek sarno »moje« (Heideggerovo). premda nije opsirnije zasebno elaborirano." Theodor W. Schwabe & Co Verlag. a nikada »tvoje«. iiberantwortet] svom viastdtom bivstvovanju. Francuzi i Talijani. »pravost«. na osnovu citiranog. »neautentican«.zapoceo izlazdti pod redakcijom Joachima Rittera. »neautenticnost« (prema grckom »authentikos«). »uneigentlich«. Distinkciju izmedu autenticnosti (pravosti. Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek moje (je meines). trotomno izdanje 1927). U bivstvovanju tog bivstvujuceg odnosi se ovo samo prema svom bivstvovanju.oji je u toku dvadesetog stoljeca sve donedavna vazio kao vrhunsko djelo filozofske Ieksikografije. Medutim. »njegovo«. ali oni bolje odgovaraju za prevodenje njemackih izraza »echt«. moramo blizerazmotriti kako ga shvaca Heidegger. »nepravost« (pa ih ponegdje i dodajemo u zagradi uz »autentican« itd. (»Jemeinigkeit«) LXXVIII LXXIX . manjim njemackim filozofskim rjecnicirna. slicno kao 5tO to rade Englezi. Za njihovo prevodenje dosli bi u obzir i nasi izrazi »pravi«. " Oslovljavanje tubivstvovanja mora prema karakteru uvijek-mojosti [Jemeinigkeit] tog bivstvujuceg uvijek suiskazatd licnu zamjenicu: »ja jesam«. i to upravo u skladu s njegovim karakterom uvijek-mojosti. nastoji da obnovi smisaonu vezu medu njima. Uneigentlichkeit) Heidegger uvodi na pocetku pTVOgpoglavlja prvog odjeljka prvog djela Sein und Zeit-a . [seinem eigenem Sein]. »autenticnost«. ald \------- i 46 Heideggerove termine »eigentlich«. Kao bivstvujuce tog bivstvovanja ono je prepusteno [povjereno. Tako taj pojam jos uvijekceka svoga histonicara. »njezino«.u paragrafu 9. provlaci kroz cijelo djelo. Band 2: D-F. »nase«. »vase«. 0 kojem se tom bivstvujucem radi u njegovom bivstvovanju. 0 njemacko] ideologiji. cija je analiza zadatak [stoji kao zadatak] uvijek smo mi sami. jer nijedan od ovih izraza nema veze s rijeeju »vlastit«. od uvodnih do zakljuenih poglavlja. »nepravi«.(odnosno izmedu autentienosti Ii. Inace ni »autentican« ni »pravi« nije idealan prijevod. »die Eigentlichkeit«. posvecenom »Temi analitike tubivstvovanja«.). mora suizricati »licna »uvijek-mojosti« Sta. Tu prazninu u filozofskoj historiografiji ne moze popuniti ill ovaj tekst Ciji je zadatak uvodenje u Sein und Zeit. bez koje je Sein und Zeit kao ontoloska rasprava mogao da bude? Nije H tu liijoc 0 etickoj distinkciji koja treba da zasnuje neki eticki zahtjev.

uvijek-mojosti« (. abi ga sarno naznacuje.. Ono ujedno sadrzi onticku . Ne znaci li to da tubivstvovanje moze biti ne sarno »moje« nego i »tvoje«? Nabrajajuci licne zamjenice.. te kao primjer navodi dvije takve zamjenice: »ja« i »ti«. Tubivstvovanje jest uvijek svoja moguonost i 000 je »nama« sarno jos svojstveno [poput svojstva.« (SZ 114) »Uvijek-mojost« tubivstvovanja prema ovome znaci da je tubivstvovanje uvijek »neko [a«. ali da "Jemeinigkeit« kod Husserla znaci nesto principijelno drugo nego kod Heideggera. prije svega zato 5tO se ona kod Husserla pripisuje transcendentalnom egu (a ne empirijskom tubivstvovanju) i ne moze biti personalna (kao kod Heideggera). a ne drugi [und nicht Andere]. Berlin 1965. »sopstva«. »subjekta«.ovi izrazi izabrani su terminoloski u strogom smislu rijeei . odnosno »vlastitosti« tubivstvovanja. Da je rnislio tako.« Na ovu recenicu Heidegger je mogao nastaviti: »Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek nase« (umjesto: »uvijek moje«). Bivstvujuce kojem se u njegovom bivstvovanju radi 0 samom tom bivstvovanju. a moze se i izgubiti.zasnovani su u tome sto je tubivstvovanje uopce od•• Ostajuci zasad pri ovom pitanju .naznaku da je to bivstvujuce uvijek neko ja [je ein Ich]. bivstvovanje je uvijek moje. Da li je to ucinio zato sto je smatrao da su dva prnnjera dovoljna Hi zatosto je smatrao da druge licne zarnjenice ne dolaze u obzdr? Ova druga interpretacija tesko je prihvatljiva. to bivstvujuce moie u svom bivstvovanju sarno sebe »birati« i dobiti. Ali ono se moglo izgubiti i ono se moglo j05 ne zadobiti samo j sarno ukoliko je ono po svojoj bitd moguce autenticno [eigentliches].. Heidegger je stao kod »ti«. U jednoj od citiranih recenica kaze se da je tubivstvovanje prepusteno »svom [njegovom] vlastitom bivstvovanju« (»seinem eigenen Sein«). Moguce je. (SZ 114) Ne sugerira li se time da pod »samim [a« treba misliti ono (ill nesto slicno onom) sto se tradicionalno oznacaLXXX valo kao »subjekt« i »sopstvo«. eigenschaftlich] kao neko predrucno [postojece. Ta dva bivstvovna modusa [modusa bivstvovanja.0 kojem bi se jos moglo mnogo reci .1i onaj naein da se bude [nacin bivstvovanja. Uvijek se vee nekako odlucilo na koji je naein tubivstvovanje uvijek moje.zamjenica« (»das Personalpronomen«). VI Bitak i vrijeme LXXXI .napominjemo da se vrlo zanimljiva analiza Heideggerovog pojma . nego sarno »je meines«). cija je analiza zadatak uvijek smo mi sami.Theunissen pokazuje da je pojarn suvijek-mojosti« igrao odlucnu ulogu vee kod Husserla (kod kojeg doduse nema izraza ltJemeinigkeit«. govorio 0 »uvijek-svojosti«? MoZe li se »uvijek-mojost« tubivstvovanja svesti na njegovu »vlastitost« i »personalnost« (slicnost«. Weise zu sein]. (s-das Selbst«)? Nije Ii Heideggerova teza 0 »uvijek-mojosti« tubivstvovanja jedan novi nacin izrazavanja teze 0 covjeko kao subjektu?48 U svakom slucaju »uviiek-mojost« je po Heideggeru pretpostavka i osnova kako autentionosti tako i neautentienosti.makar i grubu . No kako shvatiti to »ja«? Na upravo citirani tekst nastavlja se reeenica: »Ono Tko dobija odgovor od samog ja [Ich selbst]. To proizlazi i iz recenice »Bivstvujuce. govoriti i 0 »njegovosti«. to jest sebi vlastito [slch zueigen]. Umjesto 0 »uvijek-mojosti« mogao je govoriti 0 »uvijek-nasosti«. onda samim tim ono moze biti i »nase«. »osobnost«)? Cini se da to ipak nije moguce: »Tubivstvovanje je bivstvujuce koje sam uvijek ja sam rich selbst]. Walter de Gruyter & Co. Seinsmodi] autenticnosti [Eigentlichkeit] i neautenticnosti [Uneigentlichkeit] . S druge strane. Ovo odredenje naznacu]e jedno ontolosko ustrojstvo. ako se prihvati da »tubivstvovanje« moze biti »rnoje« i »tvoje«. Vorhandenes].Jemeinigkeit«) sadrzi u knjizi Michaela Theunissena Der Andere. dakle.Pa buduci da je tubivstvovanje bitno uvijek svoja mogucnost. kad bi to bilo prevodivo na njemaeki. odnosno nikada se iIi sarno »prividno« dobiti. odnosi se prema svom bivstvovanju kao svojoj najvlastitijoj [eigensten] mogucnosti. nego bi upozonio da to vrijedi sarno za dvije Iicne zamjenice. Studien zur Sozialontologie der Gegenwart. Prijelaz oct »uvijek-mojosti« ka autenticnosti vrsi se na slijedeci nacin: »A tubivstvovanje je moje opet na ovaj j. Da Ii bi Heidegger. Heidegger ne bi os tao pri opcenitoj formulaciji 0 »suiskazivanju lienom zamjenicom«. umjesto 0 »uvijek-mojosti«.

gubi. nego i na neobicnost izraza »sich zueigen«. Fratelli Bocca Editori. 55) I. S druge strane. rasplinutorn smislu (ni visesmisleno).redeno uvijek-mojoscu. u recenici u kojoj se pojavljuju kurzivirani izrazi autenticnost Ii neautenticnost (a svi je citi" Uzgred receno. dobiti itd.po samom Heideggeru . a budu6i da je taj naein stvar neke odluke (a ne neminovne riuznosti). talijanski prevodilac Sein und Zeit-a shvatio je da se :oU strogom smislu« odnosi na »te izraze«.cini se. Milano Roma. dobiva. Neposredno saznajemo samo to da izraz »eigentlich. »sebi pnivlascen«. nego saznajemo samo to da su autenticnost i neautenticnost 1) »modusi bivstvovanja« i 2). a ova se dva modusa razlikuju po tome jito je autenticno bivstvovanje takvo biranje pri kojem se tubivstvovanje dobiva. 1953.ill upravo sam smisao autenticnosti? Hi je mozda mogucnost biranja pretpostavka . a neautenticno ono pri kojem se tubivstvovanje gtJIbi ili se ne zadobiva (odnosno dobiva samo prividno)? Heidegger nije dovoljno jasan. koji se uglavnom ne moze naci u rjecnioima. Ali neautenticnost tubivstvovanja ne znaci recimo neko »manje« bivstvovanje ili neki »nizi« stupanj bivstvovanja. sposobnosti za uzitak. a direktno razjasnjenje navedenih pojmova uglavnom je izbjegnuto.znaci »sich zueigen«. 42-43) Citirani odlomak relativno direktnije i jasnije nego bilo koji drugi u Sein und Zeit-u eksplicira smisao pojmova »Eigentlichkeit« i »Uneigentlichkeit«.« (Martin Heidegger. Pri tome je odnos izrnedu autenticnosti i neautenticnosti. prividno dobiva samo pretpostavka autenticnosti . dakle: "Ovi su izrazi uzeti u njihovom tocnorn etimoloskom smislu. To je tim neobicnije jer sam Heidegger najavljuje da ce izraze »Eigentlichkeit. ru prvom dijelu citiranog odlomka. ne samo s obzirom na kratkocu.kako autenticnog tako Ii neautenticnog bivstvovanja." U prvi mah moglo hi se cak uciniti da Heideggerove zaobilazne formulacije u ovom pasusu daju vrlo malo za odredivanje znacenja tih »u strogom smislu terminoloski izabranih«izraza. zainteresiranosti. Tubivstvovanje je moje uvijek na neki odredeni »nacin da se bude«. Medutim i u navedenom odlomku ima dosta nejasnoca. Essere e tempo. Neautenticnost moze naprotiv odredivati tubivstvovanje u njegovoj najpunijoj konkretnosti . Odgovor na rpitanje (koje se prirodno javlja u vezi s drugom tockom) kako je to u odredenosti tubivstvovanja uvijek-mojoscu zasnovana distinkcija dzmedu autenticnosti i neautenticnosti nalazimovcini se.covjek bira tako da se zadobiva. a mi smo ga preveli »sebi vlastiti(sa slicnim stupnjem nepreciznosti mogli smo ga eventualno prevesti i »sebi svoj«. pa je spomenuto mjesto preyeo: »Oueste espressioni sono assunte nel lora esatto senso etimologico«. te se moze dokuciti tek pazljivom interpretacijom.i »Uneigentlichkeitupotrebljavati »U strogom smislu terminoloski«. Unica traduzione italiana autorizzata di Pietro Chiodi. a ne u nekom neodredenom. mozemo reci da je tubivstvovanje »uvijek svoja mogucnost« te da se kao takvo moze »birati.).prije zasnovano u tome sto je bit tubivstvovanja u njegovoj egzistenciji? 2) Da Ii je moguonost tubivstvovanja da samo sebe bira.« {SZ. ali po svemu sudeci autenticno bivstvovanje bilo bi samo ono kojim se .XXXII raju kao presudnu) ne saznajemo sta ti izrazi znace ill treba da znace. »svoj vlastiti«). ili je to . pa nije cudo sto se i inace vrlo cesto citi:ra (najcesce bez odgovarajuce interpretaoije). sto hi trebalo znaciti u jasno omedenom. da su »zasnovani u tome sto je tubivstvovanje uopce odredeno uvijek-mojoscu«. A birati se moze tubivstvovanje sarno ako ono po svojoj biti (biti bez navodnika) moze biti autenticno (eigentlich). U vezi s ovim izvodenjem moglo bi se medutim pitati: 1) Da li je to zadsta zasnovano u »prirodi» ili »biti« uvijek-mojosti da je tubivstvovanje mogucnost koja uvijek bivstvuje na jedan od njemu mogucih odredenih nacina bivstvovanja.p. a ne na »terminologisch« (kako to ja shvacam).u njegovoj zaposlenostivzivahnosti. odnosno svoje vlastito (sich zueigen). (izgubiti. ne dobiva. asimetrican: Samo u mogucnosti (u biti) autenticno tubivstvovanje moze se izgubiti ili ne-zadoLXXXIII .»sebi prisvojen«. 5tO je dosta malo.

po kojem se dva navedena modusa razlikuju po tome da li se u njima bivstvovanje »zadobiva« iIi »gubi«? Nije li »zadobivanje« visi stupanj od »gubljenja« i nemaIi vise bivstvovanja tamo gdje se ono zadobiva? U kakvom su odnosu zapravo dvije posljednje recenice u citiranom odlomku Heideggera? Zasto bi teza da neautenticnost maZe odredivati tubivstvovanje u njegovoj najpotpunijoj kon\". odnosno rieautenticnog egzistiranja« (sdes indifferenten bzw. Medutim ima i mjesta tkoja su donekle dvosmisiena. SZ 232). a time i autenticnosti.... to jest (drugim rijecima) neautenticnog egzistiranja . Ali dok on tako dosta neodredeno i indirektno naznacuje smisao pojmova »autenticnost« i »neautenticnost«. da li je to znacenje autenticnosti po Heideggeru? Cini se da je to ono 5tO nam on u navedenom citatu pruza. kretnosti itd. Kriterij za razlikovanje ta dva modusa nije ni kolicina ni stupanj bivstvovanja.chkeit des Daseins . tini se.j (2) »indiferentnog iii pak (iii takoder) neautentiCnog egzistiranja«. biti neautenticno. autentienost i neautenticnost tubivstvovanja . To znactda neautenticnost. Jer ako neautenticnost ne znaci ni manje bivstvovanje ni nizi stupanja bivstvovanja. reo cimo. onda ni autenticnost ne znaci ni vise bivstvovanja ni visi stupanj bivstvovanja. Heidegger je vrlo odsjecan (u posljednje dvije recenice navedenog odlomka) odredujuci ontoloski status neautenticnosti.. ni njemaoko »beziehungsweise« (bzw. iIi tu mozda postoji i neka »treca« mogucnost? Na viSe kasnijih mjesta Heidegger u skladu sa svojim pocetnim odredenjem govori tako kao da s gledista mogucnosti da se bude vlastit postoje samo dva modu- f I sa egzistiranja: autenticno (pravo) i neautenticno (nepravo). uneigentlichen Existierens«. Treba li to shvatiti kao ogradivanje od .tekstu).) nije jednoznacno. pa. Biti sebi svoj vlastiti. U prvom slucaju »indiferentno« i »neautenticno« su dva naziva za isti nacin egzistdranja. mozemo zakljuciti da Heidegger u ovom slueaju upotrebljava »odnosno« u Smislu»il~ pak«. polazeoi od prosjecne svakodnevnosti. na ana:lizu indiferentnog. « SZ 304).. odnosno u njihovoj modalnoj indiferentnosti [u rnodalnoj indiferentnosti prema njima. Ako se pretpostavi da pored autentienog ~ neautenticnog egzistiranja postoji i indiferentno. udrugom slucaju oni su razliciti. cak. Tako. citamo: »Osnovne mogucnosti egzistencije. dopustaju da pored autenticnog i neautentienog egzistiranja postoji i »indijerentno«. odnosno stupnjevitog vrednovanja dvaju mogucih modusa bivstvovanja? No u kakvom su odnosu ovi »kvantitativni« kriteriji prema. Kao ni nase »odnosno«. pa se ovo »indiferentnog odnosno neautenticnog egzistiranja« moze shvatiti na dva bitno razlicita nacina: (1) »indiferentnog. na primjer. Eigentlichkeit und Uneigenti1i..kvantitativnog.~/ Oprastajuci se od navedenog (jos nedovoljno analiziranog) pasusa. »kvalitativnom« kriteriju. i ako je prosirenija od autenticnosti pretpostavlja ovu kao mogucnost. tj. « (»Die Grundmoglichkeiten der Existenz. a ne u smislu »to jest« (sto znaci da je u tom SIDlSlu mogao upotrebitl »odnosno« i u ranije spamenu tom . Ali ima mjesta gdje se indijerentnost i direktnije spaminje ikao treca mogucnost: »Egzistirajucem tubivstvovanju pripada uvijek-mojost [Jemeinigkeit] kao uvjet moguonosti autenticnosti i neautenticnosti. in der modalen Indifferenz ihrer]« (SZ 53). morala biti u suprotnosti s tezom da neautenticnost predstavlja nim stupanj bivstvovanja? . Tako on pise: »Dosadasnja dnterpretacija ogranicila se... birati sarna sebe i svojim se izborom dobiti. moramo naglasiti: u njemu se kao dva modusa bivstvovanja s obzirom na mogucnost da se bude »sebi privlascen« navode autenticno i neautenticno bivstvovanje. Tubivstvovanje egzistira uvijek u jednom od ovdh modusa. moglo bi se pomisliti da su autenticno i neautenticno egzistiranje rnodalne modifikacije indijerentnog. Da li je ova podjela potpuna? Da Ii je svakd modus bivstvovanja nuzno autentican ili neautentican. Kako je tu jasno spomenuta modalna indiferentnost kao treca mogucnost. Medutim Heidegger na vise mjesta govori 0 autenticnom tubivstvovanju kao LXXXV I LXXXIV .-biti.

se filozofsja najcesce identificira s aprioristiokom dogmatskom spekulacijom.. pa posto je istakao da se tubivstvovanje ne smije jednostavno »konstruirati jz jedne konkretne moguce ideje egzistencije(SZ 43). Tako i Heideggera mnogi smatraju apstraktnim misliocern koji. nego se tradicionalnom dogmatsko-konstruktivnom pristupu ostro suprotstavlja.i/ili nesvakodnevnom) stanju. SZ 5. U jednom odredenom aspektu svakodnevna prosjecnost pojavljuje se vee na prvim stranicama Sein und Zeit-a. a u nefilozofskom mnijenju »teska. a ne u nekom izuzetnom (neprosjecnom . nego je jedan pozitivan fenomenalni karakter tog bivstvujuceg. Martin Heidegger svakako ne pise jednostavno. Napose taj nacin treba da pokaze to bivstvujuce u onome kako ono bivstvuje ponajprije i ponajvise [zuniichst und zumeist]. sire je razvio i ideju 0 svakodnevnosti kao ishodistu analize: »Na pocetku analize tubivstvovanje nikako ne treba da se interpretira u diferentnosti jednog odredenog egzistiranja. koje se odrzavaju u svakom nacinu bivstvovanja fakticnog tubivstvovanja kao one koje odreduju bivstvovanje. nego treba da se otkrije u svom indiferentnom ponajprije i ponajvise. U petom paragrafu susrecemo se vee s opcim razjasnjenjem pojma i s njegovimznacenjem za analitiku tubivstvovanja. nego bitne strukture. odnosno fundamentalnu ontologiju. Svakodnevno prosjecno bivstvovanje po ovome ne bi LXXXVII .. u njegovoj prosjecnoj svakodnevnosti. dogmatski spekulira 0 tome sta bi covjek mogao ili trebao da bude. a u drugom paragrafu 0 »prosjecnom i nejasnom razumijevanju bivstvovanja. a ova dva izraza rnogu se interpretirati na vise nacina. Izlazeci iz toga nacina egzistiranja i vracajuci se u njega svako je egzistiranje onakvo kakvo jest. te napose razmotriti da li Ii su ta dva pojma Identicna Ili bar nuzno povezana ili pak »prosjecna svakodnevnost« moze biti autenticna odnosno neautenticna. Nije li »indiferentni« modus ipak sarno podvrsta »neautenticnog«? Buduci da se »indiferentni modusscesto dovodi u vezu s »prosjecnom svakodnevnoscu« (vidi gornji citat sa str. potrebno jenesto reci i 0 njoj. jasna je Heideggerova teza da bivstvovanje treba prije svega shvatiti u njegovoj prosjecno] svakodnevnosti. Tako je u prvom paragrafu rijec 0 »prosjecnoj razumljivostis bivstvovanja (SZ 4). Tu svakodnevnu indiferentnost tubivstvovanja nazivamo prosjecnoSCu. (SZ 17) Prosjecna svakodnevnost ovdje se interpretira kao modus u kojem tubivstvujuce bivstvuje »ponajprije« i »ponajvise«. on pise: »tom se bivstvujucem ne smije konstruktivno-dogmatski pridodati nikakva proizvoljna ideja 0 bivstvovanju i zbilji. Ta indiferentnost svakodnevnosti tubivstvovanja nije nista. Sam Heidegger.(»diesesdurchschnittliche und vage Seinsverstandnis«. ne smatra svoje misljenje spekulativnirn ni dogmatsko-konstruktivnim. medutim. pa se postavlja pitanje ne iskljucuje li se time potreba za posebnim »indiferentnim« rnodusom. zanemarujuci covjekovo empirijsko bivstvovanje. slicno i SZ 6 i 8). bila ona ne znam koliko »samorazumljiva«: tubivstvovanju se ne smiju ontoloski neprcmisljeno nametati nikakve na osnovu neke takve ideje ocrtane »kategorije«. 179). 232).« (SZ 43) Na osnovu navedenih rrjeci moglo bi se zak:ljuOiti da su svakodnevnost. prosjecnost i indiferentnost tubivstvovanja bitno isto ill da su bar medusobno neodvojivi. Tako razrnatrajuci »problem dobijanja i osiguranja vodeceg nacina pristupa tubivstvovanju«. U ovoj treba jasno pokazati [herausstellen] me bilo koje i slucajne. U paragrafu u kojem je uvea distinkciju izmedu autenticnosti i neautentienosti i gotovo neposredno nakon toga Heidegger je ponovo postavio pitanje 0 ispravnom pristupu analizi bivstvovanja.modifikaciji neauteniicnog (v. SZ 130. Iz pogledana osnovno ustrojstvo svakodnevnosti tubivstvovanja tada izrasta priprernni obris bivstvovanja tog bivstvujuceg. No ako te finese ostavimo po strani. (SZ 16) Potreban je sasvim drukciji pristup: »Nacin pnistupa i interpretacije [Auslegung] mora se naprotiv izabrati tako da se to bivstvuLXXXVI juce rnoze pokazati samo po sebi sarno od sebe.

recimo. napomenuvsi da se prosjeena svakodnevnost prj ekspkskaciji tubivstvovanja stalno preskaee.« (SZ 44) Teskoca je ovog teksta u tomesto Heidegger tu ocito pretpostavlja da se strukture mogu medusobno razlikovati ill »strukturalno« ili na jedan Ill vise nestrukturalnih nacina. ali ne daje naslutiti kako bi trebalo shvatiti nestrukturalne razlike medu strukturama. Heidegger odjednom nastavlja: »Prosjecna svakodnevnost . Na zalost. leZi a priori struktura egzistencijaliteta. Takoder u njoj. (1) »osnovno ustrojstvotubivstvovanja biti autenticno. (SZ 44) Kako vidimo. napose i zatosto odnos izmedu »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja. P. Paragraf sto slijedi viSe zaostrava to pitanje nego sto daje odgovor na njega: »Ali eksplikacija tubivstvovanja u mjegovoj prosjecnoj svakodnevnosti ne daje. koje »forrnalnoe nisu u manjoj mjeni strukture od onih sto Ih otkrivamo u autenticnom tubivstvovanju? Cini se da se moze argumentirats u oba pravca. Ono vsto onticki bivstvuje na nacin prosjecnosti moze se ontoloski vrio dobro shvatiti u pregnantnim strukturama koje se strukturalno ne razlikuju od ontoloskih odredenja recimo jednog autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. prema kojem se ono odnosi u modusu prosjeene svakodnevnosti. Da Ii se Dime dopusta da i svakodnevno prosjecno bivstvovanjetubivstvovanja rnoze biti autenticno Hi se sarno sugerira da svakodnevno prosjecno tubivstvovanje. neautenticno i (kako se cini) indiferentno bivstvovanje za smisao Heideggerovog pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja i napose za podjelu tog pitanja na tri potpitan]a. Medutim. Moze Ii se distinkoija izmedu autenticnog. nego da je neautentiCnost jedan od modusa prosjecne svakodnevnosti.G. sarno prosjecne strukture u smislu neke rasplinute neodredenosti. Heidegger je ovdje poveeao prosjecnu svakodnevnost i modus neautenticnosti i ujedno ih je distingvirao. pa cak i u modusu neautentienosti. pa makar i sarno u modusu bijega pred njim [bivstvovanjem .] i njegova zaboravljanja.nije dovoljno razj asnj en. ni ono sto nam Heidegger na drugim mjestima u Sein und Zeit-u govori 0 autenticnosti i neautenticnosti i. pa eak i u anodusu neautenticnostisugerira da neautenticna egzistencija i prosjeena svakodnevnost nisu isto. Medutim najvece teskoce nastaju u vezi s pitanjem kakve su konsekvencije podjele na autenticno. pa nije jasno ni da Ii modificiranje LXXXIX . iako ne anoze biti autenticno. moze biti shvaceno u pregnantnim strukturama.. nego jedno pozitivno odredenje). neautenticnog i indiferentnog primijeniti na sva tri nivoa Heideggerove analize (na analizu »osnovnog ustrojstva«. nego sarno indiferentno (sto ne bi bilo nesto negativno. »bivstvovanja« i »smisla bivstvovanja« tubivstvovanja) iii se ona moze provoditi sarno na nekim nivoima? III mozda postoji neka korelacija izmedu razlicitih modusa autenticnosti i razlicitih nivoa analize? Moze li npr.i »bivstvovanja tubivstvovanja. Takoder u njoj se tubivstvovanju na odredeni naein radi 0 njegovom bivstvovanju. Znaci li to da i prosjecna svakodnevnost moze bit! u modusu autenticnostiz Pitanje riije jednostavno. »Ta:koder u njoj.tubivstvovanja ne smije se uzeti kao neki puki »aspekt«. neautenticno i indiferentno Hi je ono u odnosu na tu distinkciju neutralno (svim modusima bivstvovanja tubivstvovanja zajednicko)? Drugim rijecirna: da 1i je na pitanje 0 osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja moguc jedinstveni odgovor ili se taj odgovor mora dati u tri modifikacije? Pitanje nije jednostavno. 0 njihovom odnosu prema prosjecnoj svakodnevnosti nije sasvim jednostavno i jedno- znacno. niti kakav je odnos izmedu strukturalnog i nestrukturalnog aspekta strukturno U svakom slucaju on smatra da se tubivstvovanje u njegovoj prosjecnoj svakodnevnosti moze ontoIoski shvatiti u pregnantnim strukturama koje se strukLXXXVIII turalno ne razlikuju od ontoloskih odredenja autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja (time se dopusta ihl cak sugerira da se te strukture razlikuju na neki nestrukturalni nacin). odnosno nivoa analize.moglo bim ni autenticno ni neautenticno.

smislu neautenticnog i smislu indiferentnog bivstvovanja (iIi mozda u pitanja o autenticnom.e (SZ. nego zato sto je prirnarni zadatak ovog teksta da uvede 6itaoca u samostalno citanje Heideggera i razmisljanje 0 njegovirn analizama. kako onog glavnog (ili. polazeci od prosjecne svakodnevnostn. Buduci da se(2) »bivstvovanje tubivstvovanja« i eksplicite modificira na autenticno. odnosno rieautenticnog egzistiranja.odnos.trebalo da se podijeli na tni pitanja i podari nam tri razlicita odgovora. kako on tvrdi. No predstavlja Ii Heideggerova teza 0 bivstvovanju kao »brizi.u. an~liza os~~)Vno~ ustrojstva tubivstvovan]a kao bivstvovanja ~ sVI~etu ~ analiza bivstvovanja rubivstvovanja kao bnge bile bi analsza indiferentnog odnosno neautenticnog bivstvova- ° nja tubivstvovanja. neautenticno i indiferentno. tako i onih parcijalnih. a analiza smisla bivstvovanja tubivstvovanja kao vremenitosti bila bi analiza autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. npr. samo na pitanje autenticnom iLi sarno na pitanje 0 neautenticnom bivstvovanju tubivstvovanja)? Hi bi mozda trebalo razlikovati tri vrste »brige«: autenticnu. te da se tek . IIi. Promatran s nekog drugog gledista.og egzistiranja. 10. a sarno analiza u drugom odjeljku imala bi posla s autenticnim bivstvovanjem. Drugim rijecima. a s toga nam se gledista 6inilo najvaznije da u sto vecoj mjeri razjasnimo njegovu opcu koncepciju filozofije (kako je izlozena u Sein und Zeit-u) i napose srnisao njegovih pitanja.na trece11'!mw. na analizu indiferentnog. govore6i terrninima »odjeljaka« Sein und Zeit-a. Ali na ishodisno pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja i na potpitanja na koja ga je rasclanio Heidegger je dao vrlo odredene i detaljno obrazlozene odgovore. Ali stosta u prvom odjeljku govori protiv nje. Jedan niz Heideggerovih direktnih izjasnjenja u drugom odjeljku kao da govori u prilog ta:kvoj interpretaciji. Bolje je da tom pitanju pridemo na drugi nacin: kratkim razmatranjem tri nivoa analizesto ih nalazimo unutar prvog odjeljka. Do razvijenog odgovora ria svoje glavno pitanjetpitanje smislu bivstvovanja uopcei Heidegger nije stigao. na koje se to glavno pitanje irasclanjuje. obr~zlaiuci zasto [e takvo nastavljanje analize potrebno. neautenticnu i indiferentnu? Najzad (3) da li bi trebalo da se i pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja modificira u tri pitanja: u pitanja 0 smislu autenticnog. gd~e se pita o smislu bivstvovanja tubivstvovanja vrsi analiza autenticnog egzistiranja. nego i knjiga odgovora. Temeljno ustrojstvo tubivstvovanja i spoznajna teorija Gotovo cije1i dosadasnji tekst ovog uvoda upotrebIjen je za razjasnjavanje pitanja kojima se Heidegger bavi u Sein und Zeit-u.tentlcn. kao pokusa] svestranog pri- ° xc XCI .bivstvovanja tubsvstvovanja povlaci za sobom i modificiranje njegova »osnovnog ustrojstva«. neautenticnom i indiferentnom smislu bivstvovanja) ili je pitanje 0 smislu bivstvovanja upravo i jedino pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja? Nakonsto je zavrsio analizu osnovnog ustroj.stV1a b~vstvovanja tubivstvovanja i analizu bivstvovanj~ tubivstvovanja (analizu tubivstvovanja Ilia prva dva mvoa). a neposredno prije nego sto ce preci na treci ~vo anaIize (analizu smisla bivstvovanja tubivstvovanja). Mi cemo se na te odgovore osvrnuti sasvim kratko. cini se da bi i pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja kako se javlja na »drugom nivou analize. Nema svrhe da ta »rnjesta« sad izdvojena iz konteksta ovdje razmatramo.. analiza u prvom odjeljku irnala bi posla sarno s neautenticnirn (marksistickom terrninologijom »samootudenim«) bivstvovanjem.no neau. jedinog kojim se djelo bavi). Medutim Sein und Zeit nije samo knjiga pitanja. Heidegger pise: »Dosadasnja interpretacija ogra~icil~ s~. ne zato sto bismo ih smatrali nevaznim (kao sto ih takvima nije smatrao ni sam Heidegger).232) Iz ovog proizlazi da su analize osnovnog ustrojstva tubivstvovanja i bivstvovanja tubivstvovanja pre~~tavljale sarno analizu indiferentnog .odgovor na sva tri sugerirana pitanja 0 bivstvovanju iIi sarno na jedno od njih (npr.

»stanje«.0 »Dasein ist Seiendes. Podsjecajuci na ranije izlaganje kojim je bio utvrden karakter tubivstvovanja kao egzistencije" i uvijek-mojosti.Ona medutim dopusta razlicite poglede na momente koji je konstituiraju. Zum existierenden Dasein gehort die J emeinigkeit als Bedingung der Moglichkeit von Eigentlichkeit und Uneigentlichkeit. »uredenje«. »raspolozenje«. Kako je vee spomenuto. Dasein existiert je in einem dieser Modi. da prelirnmarnim objasnjenjima i naznakama pomogne onom tko je spreman da se upusti u citanje djela kao vlastiti misaoni poduhvat. zelju ni mogucnost da detaljno analizira Heideggerov odgovor na pitanje s kojirn on pocinje analizu tubivstvovanja. dakle. neka. o tome . te je tek naknadno odlucio da taj internacionalni izraz ponijemci (sarno sto to u tekstu narnjerno iIi nenamjerno nije konsekventno proveo). Taj temelj medutirn nije dovoljan za puno odredenje bivstvovanja tubivstvovanja: »Bivstvovanje-u-svijetu je doduse a priori nuzno ustrojstvo tubivstvovanja. Te momente treba fenomenalno razluciti uz stalno drzanje-na-oku uvijek prethodne [vee uvijek postojece] cjeline te strukture. das sich in seinem Sein verstehend zu diesem Sein verhalt.« (SZ 41) »Temeljno ustrojstvo« je." pricemu je ova posljednja proglasena uslovom mogucnosti autenticnosti i neautenticnosti (kao i modalno indiferentnog brvstvovanja tubivstvovanjaj= Heidegger nastavlja: »Ta bivstvovna odredenja [Seinsbestirnmungen] tubivstvovanja moraju se sad vidjeti i shvatiti a priori na temelju bivstvovnog ustrojstva [Seinsverfassung] koje mi nazivamo bivstvovanjem-u-svijetu. pa je prirodno da na stranicama sto slijede mozemo razmotniti sarno neke momente te analize. bar indirektna razjasnjenja mogu se naci. Upravo zato ni ovaj odjeljak 0 bivstvovanju-u-svijetu kao osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja nema ambiciju. (SZ 53) XCIII »temeljnog ustrojstva tubivstvovanja« sung des Daseins«) nije kod Heideggera (»Grundverfas- .vsto ne znaci previse. »polozaj«.« (SZ 53) Bivstvovno ustrojstvo nazvano »bivstvovanjem-u-svijetu« po ovome je temelj koji omogucuje da se a priori vide i shvate »ta bivstvovna odredenja tubivstvovanja« .koja (1) predstavlja »apriori« interpretacije tub ivstvovanja.. ali ni Izdaleka ne dovoljno da bi potpuno odredilo njegovo biv.»fundamentalna struktura« tubivXCII stvovanja: »Taj »apriori« interpretaoije tubivstvovanja nije neka skrpljena odredenost.« (SZ 53) '2 . das je ich selbst bin.« (SZ 52-53) " »Dasein ist femer Seiendes. Tako vee iz prvih recenica »prvog odjeljka« Sein und Zeit-a (SZ 41) vidirno da Heidegger identifi cira pojmove »Grundverjassung« i »Fundamentalstruktur« (vfundamentalna strukturaej. »ustav« Itd.kakve je prirode ta fundamentalna struktura saznajemo ponesto iz recenica koje se odmah na pocetku »prvog odjeljka« nastavljaju na tezu da je »bivstvovanje-u-svijetu« . Ipak. Dasein existiert. neautenticnost. jer njemaeko »Verfassung« uz znacerrje »struktura« moze imati i vise drugih znacenja (npr.). a (2) sastoji se od »momenata-cah (3) nije od njih »skrpljena« nego je (4) izvorno i stalno cjelovita. nego. struktura . moze se pretpostaviti da je Heidegger u pocetku preferirao izraz »fundamentalna struktura« (kao omiljeni Husserlov i opcenito fenomenoloSki termin). indiferentnost). bzw. nego jedna izvorno i stalno cijela struktura. ovaj bi »uvod« bio nedopustivo disproporcionalan. Daljnja objasnjenja nalazimo na pocetku paragrafa 12. prvenstveno. jer je »Grundverfassung« do slovan njemacki prijevod »tudice« »Fundamentalstruktur«. in der modalen Indifferenz ihrer. Inace. uvijek-mojost i modusi autenticnosti (autenticnost. Damit ist der formale Begriff von Existenz angezeigt. Medutim upravo to nije glediste s kojeg je on pisano Uvod ne zeli danadomjesti Citanje Sein und Zeit-a. Promatrano cisto kvantitativno analiza bivstvovanja-u-svijetu zauzima oko trideset posto »prve polovine« Sein und Zeit-a (blizu 130 strana). sam pojam »osnovnog« ill dovoljno razj asnj en.kaza problematike ovog Heideggerovog djela. ali ni to razjasnjenje ne treba potcijeniti.egzistencijalnost.

»u-bivstvovanje« je egzistencijal koji znaci bivstvovno ustrojstvo tubivstvovanja (die Seinsverfassung des Daseins). prije prelaska na ove pojedinacne analize. Po Heideggeru tri su konstitutivna momenta tog ustrojstva (1) »u svijetu« (vin der Welt«). »Usbivstvovanie« (wln-Sein«) Heidegger principijelno razlskuje od »bivstvovanja u« (»Sein in«). Medutim. polazeci od analize u-bivstvovanja Heidegger ovdje skicira bit svoje koncepcije covjeka i sazeto se razgranicava od tradicionalne filozofske antropologije i spoznajne teonije. vee po nacinu na koji je skovan pokazuje »da je njime misljen jedan [edinstveni [enomen« ~SZ 53). on u drugom poglavlju (pod naslovom »Bivstvovanje-u-svijetu opcenito kao temeljno ustrojstvo tubivstvovanja«) preliminarno analizira trees strukturni moment (su-blvstvovanje«) i jedan njegov »fundirani modus« (»spoznavanje svijeta«). Drugim zijecima. neautenticnog i indiferentnog bivstvovanja. analiza tubivstvovanja zapocela je analizom tub ivstvovanja kao egzistencije i uvijek-mojosti i razlikovanjem modusa autenticnog. u-bivstvovanje je »[ormalni egzistencijalni izras. visi stupanj analize? Kakav je smisao teze 0 bivstvovanju-u-svijetu kao temeljnom ustrojstvu tubivstvovanja? Slozeni izraz »bivstvovanje-u-svijetu« (das »In-der-Welt-sein«). Da li se time te pocetne analize nekako ukljucuju u analizu »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« iIi se sarno utvrduje njihova nedostatnost i potreba da se prede na analizu »osnovnog ustrojstva« kao na daljnji.stvovanje. Medutim. Ova su tri momenta nerazdvojno povezana. odnosno onaj tko jest u modusu svakodnevnog bivstvovanja i (3) »u-bivstvovanje« XCIV (vdas In-Sein«) kao takvo.)das Wer des Daseins«) cetvrto. sopstvo. nego doista. analizirati takoder »bnigu« (koja je bivstvovanje tubivstvovanja) i »vrernenitost« (koja se otkriva kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja).« (SZ 53) Da bismo dosli do pUlIlog odredenja bivstvovanja tubivstvovanja moramo. To Heidegger icini. Kako smo vidjeli. »Inheit«). u vezi s cim nastaje zadatak ontoloskeanalize strukture »svijeta« (»Welt«) i odredenja ideje »svjetskosti« (»Weltlichkeit«). Tacnije receno. ona tom analizom nije ni zapocela. onome »Tko tubivstvovanja« (. Moze u prvi mah zbuniti zasto je bas treci moment ovako posebno odlikovan. dakle. Cinilo se da su to relativno samostalne analize koje pre thode analizi osnovnog ustrojstva tubivstvovanja te je tek pripremaju i omogucuju. Verfassung] bivstvovanja-u-svijetu« XCV . uostalom vee unaprijed osudio). Analizom bivstvovnog ustrojstva tubivstvovanja analiza tubivstvovanja (covjeka). u skiadu s naslovom paragrafa U »prethodna skica bivstvovanja-u-svijetu iz [na osnovu] onijentiranja prema u-bivstvovanju kao takvom«. bivstvovanja tubivstvovanja. 0 cemu je vee bi10 rijeci. U stvari. istice Heidegger. J to tako da svakom od navedenih strukturnih momenata posvecuje po jedno poglavlje: »svjetskosti svijeta« (»Weltlichkeit der Welt«) trece poglavlje. (2) »bivstvujuce koje je uvijek na nacin bivstvovanja-u-svijetu«. Medutim onosto slijedi nakon Heideggerove neobrazlozene najave da ce najprije pokusati »orijentirajucu karakteristiku strukturnog momenta [des Verfassungsmomentes]koji je spomenut posljednji« (SZ 53) nije sarno neka izolirana analiza tog treceg momenta (kakvu je analizu Heidegger. a »u-bivstvovanju« (sdas In-Sein«) peto. Heidegger sad zahtijeva da se »ta bivstvovna odredenja tubivstvovanja« vide i shvate a priori »na temelju bivstvovnog ustrojstva koje mi nazivamo bivstvovanjem-u-svijetu«. ne zavrsava. koje ima bitnu strukturu [ustrojstvo. ontoloska ikonstitucija onog »u« (»u-osti«. Medutim nemogucnost njegovog rastavljanja na elemente koji bi se mogli skrpati u nekucjelinu ne iskljucuje »visestrukost [Mehrfaltigkeit] konstitutivnih strukturnih momenata tog ustrojstva« (SZ 53). Za razliku od ovog posljednjegvsto je kategorija1no odredenje koje sluzi za karakteriziranje bivstvujuceg koje ne bivstvuje na nacin tubivstvovanja (koje nijecovjek). ali se rnogui pojedinacno analizirati ako pri analizi svakog od njih imamo stalno u vidu i cijeli fenomen.

Od »u-bivstvovanja« treba takoder razlikovati »bivstvovanje pri« svijetu (sdas Sein bei« der Welt).. itd. upotrebljavati nesto. vee umjesto toga navodi.ti da se ne~to izgu~i: poduzeti. Spoznaja svijeta«) analizira fenornen spoznaje svijeta (»Welterkennen«). a ponekad nerna svojstvo be: kojega bi 000 moglo biti jednako kao s njim. Insistirajuci na razlici izmedu »u.« (SZ 59) Smatrajuci da tu nejasnocu treba odmah bar djelomicno razjasniti. a moze kao Ijudsko bice biti i ne stupajuci u taj odnos. napustiti i dopusti. promatrati.agrafu (pod naslovom »Egzemplifioiranje. brige (die Sorge) i bivstvovanja-u-svjjetu. Tubivstvovanje nije nikad najprije neko tako reci liseno-u-bivstvovanja tubivstvujuce. Nije tako dacovjek »jest« i povrh toga drna jos neki bivstvovni odnos prema »svijetu«. koje ono [tubivstvovanje] ponekad ima. neke pretpostavljene podatke 0 etirnologiji nijeci »in« i »sein«. Covjek nije bice koje povremeno stupa u odnos prema svijetu. odrediti. . nego je svijet sarno strukturni moment covjekovog bivstvovanja..irnati posla s necim.u oblicju dobijenom neprimjerenom Illterpretacijom. Na taj nacin ona zati~ postaj. Heidegger u slijedecem. »Susresti se« [»Zusammentreffen«] moze ovo drugo bivstvujuce »sa« tubivstvovanjem sarno ukoliko se uopce unutar jednog svijeta moze sarno od sebe pokazati. odnosno izrnedu »subjekta« i »objekta«. ivstvovanja« i »bivb stvovanja U« (koje se ponekad naziva i »Inwendigkeit«) Heidegger ne pokusava dati neko opce odredenje »u-bivstvovanja«. unutar cega bi se odvijali odnosi izrnedu covjeka i neljudskog bivstvujuceg. koji on sebi povremeno priustava.n~ jednom fiundiranom modusu. pM". »TlJIbivstvov~a struktu~a sada se poznaje jos sarno . Takvo stupanje u odnose prema svijetu moguce je sarno zato sto tubivstvovanje kao bivstvovanje-u-svijetu jest onako kako jest.i to kao nesto po sebi sa~orazumljivo .~ »~~dentnim« ishodistem za probleme spoznajne teorije III »rnetafizike spoznaje«. u-lbi::stvovan:Ja . a. Upravo na osnovu neshvacanja covjeka kao bivstvovanja-u-svijetu nastaju po Heideggeru mnoge ko_bne zablude tradicionalne filozofije i napose spoznajne teorije. Na osnovu pretpostavke 0 covjeku i svijetu kao dvije nezavisno bivstvujuce realnosti izrasta i odredeno shvacanje spoznaje (Erkennen) prema kojem se spoznaja (Erkennen) shvaca »kao »odnos« izrnedu bivst~ujuceg (svijeta) i bivstvujuceg (duse)« (SZ 59). upitati. s jedne strane (pozivajuci se na J. saznati. Covjek je upravo kao covjek uvijek u svijetu. koje ponekad ima cef da stupi u neki »odnos« prerna svijetu. unutar kojeg se moze pojaviti unutarsvjetsko bivstvujuce.da bi ih zatirn svepodveo pod nacll~ bivstvovanja (Seinsart) briganja (Besorgen) te da bi kratko razmotrivsi odnos briganja. gOVO:~tl 0.premda u njenorn fakticitetu neosporna . Ovo bivstvovno ustrojstvo ne nastaje tek time da pored bivstvujuceg kara:ktera tubivstvovanja postoji jos i drugo bivstvujuce i s ovim se susrece. 13. obradivati . :Ali to ostaje jedna . Jer sta je samo po sebi razumljivije nego da se neki »subjekt« odnosi prema nekom »objektu« i obmuto? Taj »subjekt-objekt-odnos« m~ra se pretpostaviti.i »ateorijsko« ponasanje . i to ne sarno za spoznajnu teoriju . Grimma). daje vise primjera za »moduse u-bivstvovanja« (»Weisen des In-Seins«).i buduci da to prvenstvo spoznaje zavodi u bludnju razurnijevanje njeVII Bitak i vrijeme XCVII .« (SZ 57) XCVI Svijet prema tome nije nesto nezavisno od covjeka. na koje se u svom fakticitetu rasprsuje »bivstvovanje-u-svijetu tubivstvovanja« (»das In-der Welt-sein des Daseins«) .Ipak upravo zato zaista kobna pretpostavka.jer praktiono ponasanje je shvaceno kao »ne« .i njegovati nesto. Izbor ovog rnodusa posebno je i obrazloeen: »Budu~i da spoznaja svijeta ponajvise i iskljucivo predstavlja egze~plarno fenomen u-bivstvovanja. provesti. zaklju6io slijedecom fundamentalnom tezom: »U-bivstvovanje prema recenom nije neko »svojstvo«. ako se njena ontoloska nu~nost i prije svega njen ontoloski smisao ostave u tami. proizvoditi nesto.(SZ 54). koje je u »u-bivstvovanju« fundirani egzistenoijaJ. s druge strane.

konstruktivno »stanoviste«..karakteristicno za »imanenciju. a ovu samu treba uciniti vidljivom kao egzlstencijalni »modalitet« u . ivstvovanja.nog najvlastitijeg nacina bivstvovanja.pozitivno znaci i kako je bivstvovni karakter tog irnanentnog bivstvovanja spoznaje zasnovan u nacinu bivstvovanja subjekta. kako spoznaja moze uopce imati neki predmet.« (SZ 59) b U tradicionalnoj filozofiji i spoznajnoj teoriji spoznaja se shvaca kao odnos izmedu subjekta i objekta. bivstvovanje-u-svijetu treba pokazati jos ostrije s obzirom na spoznaju svijeta. Istinski je sporno pitanje koliko je za spoznajni problem relevantan »nacin bivstvovanja onoga koji spoznaje«. iz cisto iracionalne zelje datakav problem postoji. mnogi zbiljski pristalice raspravljanja 0 spoznajnoteorijskoj problematici slozit ce se s Heideggerom da 0 tome treba li i u kom smislu treba da postoji spoznajni problem odlueuje »fenomen spoznaje«. sam Heidegger predvida i rnaguci prigovor svom shvacanju sa spoznajnoteorijskog stanovista: »adi takvom Interpretacijom spoznaje unistava se spoznajni problem. On hoce pitati 0 spoznaji samo zato da bi 0 tome pitao. a glavni je problemkoji tJu spoznajnu teoriju muci pitanje 0 »mogucnosti spoznaje«. Zastupnici »spoznajne teorije« kao temeljne filozofske discipline smatraju da analiza »naeina bivstvo- Ie . (SZ 61) Medutim. Medutim. Medutim po Heideggeru pri takvom pristupuizostaje upravo »pitanje 0 nacinu bivstvovanja [Seinsart] tog spoznajnog subjekta.rijee 0 njegovoj spoznaji« (SZ 60). Po Heideggeru. ako je spoznaja samo modus bivstvovanja-u-svijetu. ona ima svoje ontidko Iundiranje u tom bivstvovnom ustrojstvu«. kako se mora misliti sam predmet da bi ga subjekt na kraju spoznao. ali ne odgovaraju na pitanjesta to »unutra. prirodno nastaje pitanje kako se subjekt iz te unutraSTIjesfere probija u onu vanjsku i postize spoznaju. rnoramo prethodno razjasniti kako i sta uopce jest ta spoznaja koja nam zadaje takve zagonetke. Doduse. pasta [os onda treba pitati ako se pretpostavi da spoznaja vee jest pri svom svijetu. sta drugo ako ne sam fenomen spoznaje :i nacin bivstvovanja onoga koji spoznaje?« (SZ 61) Nije tesko vidjeti da Heidegger tu odgovara na pr~govor koji tesko da ce kao svoj prihvatiti bilo koji pristalica spoznajne teorije 11i spoznajnoteorijske problematike. po Heideggeru. koji hi ona navodno trebalo da dostigne tek u transcendiranju subjekta?« (SZ 61) Na ovaj prigovor Heidegger ima i gotov odgovor (u obliku protupitanja): »Apstrahirajuci od toga sto u posljednjem Iormuliranom pitanju ponovo dolazi do izrazaja fenomenalno nelegitimirano. a vee i riajprethodnije tematiziranje spoznajnog Ienomena pokazuje: »Spoznaja je bivstvovni modus [modus bivstvovanja. a zapravo nepostojecem i tesko zarnisljivom oponentu Heidegger je svojim protupitanjem dao uvjedjiv odgovor. ali ce tvrditi da oni u tom »fenomenu vide mnogo sta problematieno. Seinsmodus]tubivstvovanja kao bivstvoXCVIII vanja-u-svijetu. Takvom zamisljenom. odnosno pitanje: »kako taj spoznajni subjekt izlazi iz svoje unutrasnje »sfere« napolje u jednu »drugu i spoljasnju«. onda problem kako spoznaja dolazi do svijeta ili prodire u svijet ne moze ni nastati. Prigovarac kojeg tu zamislja Heidegger pristaIica je spoznajnog problema bez obzira na bilo kakve razloge. koja to instancija odlueuje 0 tome da li i u kojem smislu treba da postoji neki spoznajni problem. 6iji se naein bivstvovanja [Seinsweise] neiskazano vee uvijek ima u temi kada je . odnosno zato sto slijepo vjeruje da 0 spoznaji treba pitati. Kad se jednom pretpostavi da je spoznaja unutar »subjelkta«. Pristalice takvog shvacanja uvjeravaju doduse da se »unutrasnja sfera« subjekta ne shvaca-kao neki »ormaric« iIi »puzeva kucica«.koji je odvojen i bitno razlieit od »objekta«. prije nego sto pocnemo rjesavati spoznajni problem. a da se ne mora odvaziti na skok u neku drugu sferu?« (SZ 60) Pretpostavka je takvog postavljanja problema. svodenje tubivstvovanja (covjeka) i svijeta na »subjekt« i »objekt« (koji se zamiSljaju kao dvije razlicite i razdvojene realnosti) ishvacanje spoznaje kao neceg sto je prvenstveno »unutarsubjekta.

u jos-samo-prebivanje pri. Odredivanje spaznaje kao modus a bivstvovanja-u-svijetu ne znaci potcjenjivanje spoznaje. upravo one samo ikao bivstvovanje . Erkennen] sarno pokazuje«. Po Heideggeru. On se radije izrazava na slijedeci nacin: »Bivstvovanje-u-svijetu je kao briganje [zbrinjavanje.« (SZ 61) Put od ove (prakticke) zaoku.« (SZ 61) Nakon sto je sazeto razjasnio kako se na temelju takvog nacina bivstvovanja tubivstvovanja razvijaju »Hinsehen« (starnogledanje«. radenja [poslovanja. ona nije ni osvajacki pohod na vanjs:ku sferu s ciljem da se zadobijeni plijen donese natrag u unutarnju sferu i u rijoj pohrani u »kucici« svijesti.« (SZ 62) Ne sarno svako spoznavanje i znanje.. kako je bitno ikonstituirano bivstvovanje tubivstvovanja. ni brisanje njene CI c . cuvanju i zadrzavanju spoznajuce tubivstvovanje ostaje kao tubivstvovanje napolju. ako pogledarno »sta se na fenornena:lnom nalazu spoznaje [spoznavanja. »Auslegen« (interpretacija) . u kojoj je najprije ucahureno. ali tu terrninologiju Heidegger ne smatra adekvatnarn. Suzdrzavajuci se od svakog proizvodenja. Heidegger upozorava da je »razumijevajuce zadrzavanje jednog iskaza 0 •. -svijetu u spoznaje. nego je one prema svorn prirnarnom nacinu bivstvovanja vee uvijek »napolju« pri nekom susrecucem bivstvujucem vee uvijek otkrivenog svijeta.vanja onoga koji spoznaje« nije nuzna pretpostavka za analizu »fenomena spoznaje« nego da naprotiv analiza »fenornena spoznaje« treba da prethodi svakom drugorn pokusaju filozofskespoznaje. i sarno jedan nacin bivstvovanja-u-svijetu i ne smije se interpretirati kao neki »proces« kojirn neki subjekt pribavlja sebi predstave 0 necern.. odnosno razrnatranje neceg). »Ansprechen« i »Besprechen« (govorenje 0 necern. kao sto spoznaja nije prelazenje iz »unutarnje« sfere u svanjsku«. tj. vidjet cemo da je »sarna spoznaja prethodno zasnovana u jednorn vec-bivstvovanju-pri-svijetu..« (SZ 61) Blize je onomsto bi se uobicajenom terrninologijorn nazvalo aktivnirn. nego je tubivstvovanje i u tom »bivstvovanju-napolju« pri predmetu u pravo shvacenom smislu »unutra«. Besorgen] zaokupljeno [benommen] svijetorn 0 kojern se briga. »Vernehmen« (slusanje-shvacanje). po Heideggeru. varka i zabluda modifikacije su »izvornog u-bivstvovanja« (SZ 62).. i s obzirorn na !koje tada povremeno moze nastati pitanje kako se one »slazu« sa zbiljom. A odredujuce zadrzavanje pri bivstvujucem koje treba spoznati nije kao neko napustanje unutarnje sfere. nego cak i zaboravljanje.« (SZ 61) Ovo vec-bivstvovanje-pri-svijetu niposto se ne srnije shvatiti kao neki cisti spoznajni ili teorijski odnos prerna postojecem. i u shvacanju tubivstvovanje ne izlazi tek recirno napolje iz svoje unutarnje sfere. tubivstvovanje uvijek u isto vrijeme i »unutra« i »vani«: »U usmjeravanju na [Sichrichten auf] . koje kao tako prisvojene ostaju pohranjene »unutra«. koji pusta da se untarsvjetski susreouce bivstvujuce susrece jos sarno u svom Cistom izgledii [Aussehen] (eidos) i kao modus tog nacina biv- stvovanja moguce je izricito gledanje onog sto se tako susrece.plienosti svijetom do (teorijske) spozna]e nije jednostavan: »Kako bi spoznavanje [Erkennen] kao promatracko odredivanje postojeceg [predrucnog. gledanje neceg ill prerna riecem).. bavljenja. No ima i »spoznajnih teoreticara« koji ce se sloziti s Heideggerom da analiza »fenomena spoznaje» pretpostavlja analizu »nacina bivstvovanja onogakoji spoznaje«.« (SZ 62) Medutirn.. Naprotiv: »i u shvacanju. »Ovo vec-bivstvovanje-pri ponajprije nije sarno neko ukoceno buljenje u neko osto postojece [predrucno ]. briganje se povlaci u sada jos jedini preostajuci modus u-bivstvovanja. ali ce insistirati da se analiza »fenomena spoznaje« ne svodi u potpunosti na analizu »nacina bivstvovanja onoga koji spoznaje«. Hantieren] i 51. Na temelju tog nacina bivstvovanja prema svijetu.« (SZ 62) U spoznaji je. »Bestimrnen« (odredivanje) i najzad »Aussage« (iskaz). des Vorhandenen] bilo moguce. angaziranim ili prakticnim adnos om . vee predstavlja relativno specifican zadatak. potrebna je prethodno deiicijentnost brigajuceg irnanja-posla [des besorgenden Zu-tun-habens] sa svijetom.

»neposredna« bit u tome je sto bivstvuje u svijetu. ali se provlace kroz cijelo djelo i irnaju terneljno znacenje.« (SZ 62) Kako vidimo. Izraz »Tu« znaci ovu bitnu razotkrivenost [diese wesenhafte Erschlossenheit). Nasuprot spoznajnom teoreticaru koji smatra da prije nego sto se odvazimo na razmatranje pitanja 0 bivstvovanju i filozofske problematike uopce treba najprije da ispitamo nase spoznajne moci. prema svijetu . »svjetskosti svijeta« (sdie Weltlichkeit der Welt«) ne spominje se distinkcija izmedu autenticnosti i neautenticnosti. »vremenitost«). razotkrivenost i istina«). Nema mogucnosti da sve te analize kriticki razmotrimo. Po Heideggeru to medutim nikako nisurijeci istog ranga:« »Ovdje« i »ondje« moguci su sarno u jednorn »Tu« (»Da«). No »svijet« u ovom izrazu nije neka vanjska priroda neell ClII .ture. Heidegger smatra da se pitanje spoznaje moze rjesavati sarno u sklopu i na temelju pitanja 0 smislu covjekova bivstvovanja. u §§ 14-38). »briga«. nego konstitutivni moment covjekove fundamentalne struk.specificnosti. postati zadatak i kao nauka preuzeti vodstvo za bivstvovanje-u-svijetu. Autenticno i neautenticno bivstvovanie-u-svijeta Temeljno je ustrojstvo tubivstvovanja bivstvovanje-u-svijetu. Medutim u § 12. najpotpunije razrnotren u »§ 44. moze Ii se distinkcija izmedu auteniicnog. U veoma opseznom (i zanimljivom) poglavlju posvecenom »prvom momentu« bivstvovanja-u-svijetu. analdzirao u tri poglavlja svoje knjige (u 3-5. Naprotiv: »tubivstvovanje dobiva u spoznaji jedan novi bivstvovni status (Seinsstand). S ovom idejom mozemo se i sloziti. nego od »treceg« momenta te strukture.koji je u tublvstvovanju vee uvijek otkriven. to jest kada jest jedno bivstvujuce koje je kao bivstvovanje onoga »Tu« razotkrilo [erschlossen) prostomost. nakon uvodnog § 2853 dijeli se na dva razdjela: »A. a informativno ih rezimirati nema smisla. Stoga bivstvovanje-usvijetu kao temeljno ustrojstvo zahtijeva prethodnu interpretaciju. Tri momenta bivstvovanja-u-svijetu Heidegger je.« (SZ 62) Medutim. Medutim. spoznaji ne treba pripisivati ono sto ona ne 6ini niti moze da cini: »Mi niti spoznaja tek stvara »commercium« subjekta sa svojim svijetom. moramo ukratko razmotriti ranije nabaceno pitanje. U odnos prema svijetucovjek ne stupa naknadno. Ta nova bivstovna moguenost moze se samostalno razviti. U uobicajenom znacenju rijeci »tu« upucuje na »ovdje« (shier«) i »ondje« (sdort«). Heideggerovo poricanje spoznajne teori:je i spoznajnoteorijskog pristupa filozofiji ne znaci poricanje fenomena spoznaje niti poricanje potrebe da se taj fenomen interpretira. poglavlju prvog odjeljka prvog dijela. Pokusajmo da slijedimo njegov primjer. To su ono »tu. no time nipostcnlje apsolvirano pitanje 0 vrijednosti Heideggerove analize covjeka. Ali Heidegger porice mogucnost da se problem spoznaje razmatra nezavisno od pitanja 0 smislu bivstvovanja onog bivstvujuceg koje spoznaje (covjeka). njegova »bit«nije nezavisna od njegova odnosa prema svijetu. Tubivstvovanje. Erschlossenheit und Wahrheit« (»§ 44. U najmanju ruku njegova »prva«. kato je vee spomenuto. Heideggerov izraz (u Sein und Zeit-u) za »istinu u najizvornijern smislu« (SZ 223). Spoznaja je modus tubivstvovanja zasnovan u bivstvovanju-u-svijetu. neautenticnog i indiferentnog bivstvovanja primijeniti na analizu osnovnog ustrojstva tubivstvovanja. Dasein. od »u-bivstvovanja« (»In-Sein).(»Da«) pomocu kojeg je napravljen izraz »tubivstvovanje« (»Dasein«) i »razotkrivenost« (die Erschlossenheit«). u kojem Heidegger analizira taj »treci moment«. zavisna od covjeka. Zahvaljujuci njoj to je bivstvujuce (tubivstvovanje) 11. §§ 2838). Eg53 U tom paragrafu Heidegger kratko razjasnjava dva »egzistencijala« koji ne ulaze kao »momenti« ni u jednu od tri osnovne strukture covjekova bivstvovanja sto ih Heidegger analizira u Sein und Zeit-u (sbivstvovanje-u-svijetu«. niti ta veza nastajeiz djelovanja svijeta na subjekt. Peto poglavlje prvog odjeljka pod naslovom »V-bivstvovanje kao takvo« (»Das In-Sein als solches«. gdje kratko skicira svoje shvacanje »bivstvovanja-u-svijetu« sam Heidegger nije posao od »prvog«. ni napose njegove analize »temeljnog ustrojstva tubivstvovanja«.

To se jasno vsdi iz deskripcsje tih modusa. »osjecanje«. jest [sastoji se u tome]. Heidegger npr. 2. Mi na pocetku § 34. Izrazi »Verstehen« i »Rede« uzeti su iz obicnog jezika. "U-bivstvovanje kao takvo« i »bivstvovanje onoga Tu« ovdje su. Nisu li mozda u ova dva razdjela zasebno analizirani autenticno . »nahodenje«. analizu straha (die Fureht) kao modus a nastrojenosti.i neautenticno u-bivstvovanje? Ako pazijivije pogledamo te dijelove. odnosno tri nacina »da se bude ono Tu« (sdas Da zu sein«) navodi »die Befindlichkeit« (wnastrojenost«). analizu interpretacije (die Auslegung) kao oblikovanja (razv:ijanja. U razdjelu B Heidegger analizira jm modusa neautenticnog u. Nas sad prvenstveno zanima ojelokupni smisao te analize i njen odnos prema analizi provedenoj u razdjelu B tog poglavlja.pise Heidegger (SZ 133).« (SZ 132) Radikalizirajuci tu tezu Heidegger tvrdi: »Das Dasein ist seine Erschlossenheit. osjecajnost« itd. ocito identificirani. 0 odnosu govora prema navedena dva momenta on pise: »Nastrojenost i razumijevanje jednako su izv:orno odredeni govorom. ali da stvar nije tako jednostavna.« (SZ 133) Ovo ujedno znaci: »Bivstvovanje 0 kojem se tom bivstvujucem u njegovom bivstvovanju radi. i »Erschlossenheit« (rna kako mace vazna) u uvodnom dijelu pogiavija koje treba da razjasni »In-Sein«.za sebe samo. a »Befindlichkeit« je opet Heideggerov specijalitet. nesuglasne tvrdnje? Navedena i sliona pitanja ostavljamo ovdje po strani. da bude svoje "Tu«. »nahodenost«. ali se vidi vee i iz najave daljnjeg sadrzaja kako je dana u uvodnom paragrafu petog poglavlja (u § 28). U razdjelu A Heidegger ikao tri ikonstitutivna nacina »u-bivstvovanja«. »das Verstehen« (wrazumiievanje«i i »die Rede« (wgovor«}. nalaziti se. No vee na iducoj stranici citamo: »Govor je jednako izvoran s nastrojenoscu i razumijevanjem. jesu nastrojenost i razumijevanje. CIV prednost nastrojenosti. naci se. biti. posvecenog govoru. nastrojenost i razumijevanje bili bi fundamentalniji od gov:ora.).« (SZ 161) Kako shvatiti i uskladiti sve te.« (SZ 133) Na osnovu toga moglo bi se pomlsliti da je govor na neki nacin najvazniji. Heidegger tu. razumijevanje i govor). kao npr. »nalazenje«.zistencijalna konstitucija onog Tu« (»A. ali ne sarno redoslijedorn razmatranja.j propadanje tubivstvovanja) kao pancv . jer nisam mogao pronaci bolji (razmatrao sam takoder: »nastrojenje«.i Heideggerovu analizu nekih modusa navedenih triju glavnih momenata u navedenom dijelu knjige. odnosno »in«. (»Tubivstvovanje jest svoja razotkrivenost. to jest bivstvovanja onaga Tu rasclanjuje se na dva dijela« .« (SZ 133) Mogio bi se pitati cemu sad ta objasnjenja 0 »Da. §§ 35-38). »znatiielju« (sdie Neugier«) i »dvosmislenost« (vdie Zweideutigkeit«). §§ 29--. nego i nizom rkonkretnih napomena daje odredenu ujedno s tu-bivstvovanjem svijeta »tu. Za (neadekvatan) prijevod »nastrojenost« odlucio sam se.. Svakodnevno bivstvovanje onog Tu i propadanje tubivstvovanja« (»B. osjecati se. vidjet cemo da u ovoj pretpostavci ima »nesto«. Ausbildung) razumijevanja i analizu iskaza (die Aussage) kao modusa interpretacije. koji konstituiraju ono Tu. moglo bi se pomisliti da svakom od navedena tri konstitutivna momenta u-bivstvovanja odgovara jedan od spomenutih oblika neautenticnog u-bivstvovanja. insistira da su nastrojenost i razurnijevanje »jednako izvorni konstitutivni nacini da se bude ono Tu« (SZ 133).0 tacnorn smislu i 0 tacnom medusobnom odnosu navedena tri momenta moglo bi se dosta raspravljati. Heidegger kate: »Fundamentalni egzistencijali. ivstvovanja: b »govorkanje« (das Gerede«).34) i »B. izveden prema njemackom glagolu »sich befinden« koji znaci »1. Kako je on i u razdjelu A analizirao tni konstitutivna momenta u-bivstvovanja (nastrojenost. medu ostalim. razotkrivenost bivstvovanja-u-svijetu.« (SZ 160) Po ovome. stajati«. bar naizgled. Medutim to nije sluca]. Das alltiigliche Sein des Da und das Verfallen des Daseins«.. ali su znatizelja (die Neugier) i dvosmislenost (die Zweideutigkeit) obje modifikacija razurnijevanja (das Verstehen). Die existenziale Konstitution des Da. Govorkanje (das Gerede) je svojevrsna modifikacija govora (die Rede). »Poglavlje koje preuzima eksplikaciju u-bivstvovanja kao takvog. Ostavljamo po strani . . pise: »Pod B (svaikodnevno bivstvovanje onoga Tu .

n ~ u koji paragraf) Heidegger pita: »koji su eg~Isten~]a:lm ka:akteri razotkrivenosti [Erschlossenhelt] blvstvoVan]a-u-svijetu. nema mka~vo~ pokusaja da se obrazlozi ova redukcija. interpretacijom propadanja sada dobiva ostrije odredenje.interpretiranje?« (SZ 167) Kako vidimo. Neki pokusaj razjasnjenja nece se naci ni u analizi kojom se ta najava ostvaruje.« (SZ 133-134) Kako se vidi.dan (entsprechend) konstitutivnom fenomenu govora (Rede). ovako rezimira smisao cijelog poglavlja: »Vodece pitanje ovog poglavlja odnosi se na bivstvovanje onog Tu. § 9. Sic. to jest svakodnevni nacin bivstvovanja govora. on daljnju analizu najavljuje slijedeCim rijecima: »~~jprije je ~treb~? da se na odredenim fenomenima oOlgledno pokaze [UCIni vidl}ivom] razotk:rivenost [die Erschlossenheit] on<. Svakodnevni nacin bivstvovanja razotkrivenosti :kara:kterizira se govorkanjem. kao pandan videnju (Sicht) koje lezi u razumijevanju Ii prema interpretaciji koja pripada razumijevanju. obje su troclane strukture po Heideggeru . koje je posveceno analizi u-bivstvovanja. Ovi pak pokazuju dinamiku [Bewegtheit] propadanja s bitnim karakterima iskusenja [Versuchung]. Ta se svakodnevnost u ovom dijelu Sein und Zeit-a ne promatra kao neki. na istoj stranici (nepunih dvadesetak redaka nize).>ga Se. neutralni modus. razumijevanju i govoru. u kojoj nema ni rijeci 0 nastrojenos~i«. Kako i zasto . u ikojem se spominje »nastrojenost«.na]avu. kao egzistencija1ni modusi svakodnevnog bivstvovanja onog Tu analiziraju se: govorkanje (§ 35).« (SZ 175-176) cvn .to nije objas~e~ - Daljnja pitanja mogu se pojaviti u vezi s tacnorn prirodorn navedenih troelanih struktura. umirenja [Beruhigung]. nego izricito kao neautenticni. uvrs~t. Ako ostavimo po strani neke detalje. upada u OCI da u ovoj najavi (u skladu s. Znaci li to da neka svakodnevna modifikacija onog sto je nazvano »nastrojenoscu« nije moguca ill Heidegger iz nekog razloga nije htio (iii nije bio raspolozen) da se upusta u analizu odgovarajuceg modusa? U kratkom tekstu na pocetku razdjela B (u tekstu koji prethodi paragrafu 35. znatizel]a i dvosmislenost pripisuje se jasno tubivstvovanju u njegovoj svakodnevnosti. Heidegger. odnosno elimiCVI nacija. Struktura sto je Cine govorkanje. nego takoder i na prvom mjestu nastrojenosti. pri cemu istice da propadanje nije nesto razlicito od autenticnosti nego sarno ostriji izraz za nju: »Onosto smo nazvali neautenticnoscu tubivstvovanja (usp. Ovo neautenticno bivstvovanje Heidegger sad naziva izrazom »Verjallen« (wpropadanie«). u petnaestak redaka 5tO razdvajaju citirano pitanje.« (SZ 180) Na osnovu ovog moglo bi se zakljuciti: premda ne postoji odnos jedan-prema-jedan izmedu konstitutivnih rnornenata razotkrivenosti i karaktera njenog svakodnevnog nacina bivstvovanja. neko posebno raz~~ijevanj~. 42. znatizeIjom i dvosmislenoscu. govorenje. U zakljucnom dijelu petogpoglavlja. Medutim u istom uvodnom tekstu. . i ovu . Njeno bivstvovanje konstituira se u nastrojenosti. medu ostalim. otudenja [Entfremdung] i spletenosti [Verfangnis]. Temom je postala ontoloska konstJitucija razotkrivenosti [Erschlossenheit] 'koja bitno pripada tubivstvovanju. i dalje). videnja i interpretacije [Rede. Pri tome. u odnosu na autenticnost i neautenticnost. 0 tome zasto je Heidegger iz svoje analize ispustio »nastrojenostmoze se sarno nagadati. Heidegger u razdjelu B ne analizira neki neautenticni modus svakodnevnog u-bivstvovanja (ill bivstvovanja onoga Tu) koji bi odgovarao konstitutivnom momentu snastrojenosti«. znatizelja (§ 37) i dvosmislenost (§ 37). str.kompletne i druga kao cjelina na neki nacin odgovara prvoj. HeIdegger tu pita ne sarno 0 svakodnevnoj modifikaciji razumijevanja i govora i interpretacije. ukoldko se ovo kao svakodnevno drii u nacinu bivstvovanja onoga Se? Da li je ovome svojstvena neka specificna nastrojenost. a sam nije.ht und Auslc:?ung]. kojo~ daljn~a ~naliz~ doist~ tece) nema vise »nastro]enostl« (»Befmdhchkelt«).

To »Tko« je srednji rod. odnosno propadanja. provedeni kratki osvrt na analizu u-bivstvovanja olalksati pnistup Heideggerovoj analizi »drugog rnomenta«. astrojeno bivstvovanje-u-svin jetu shvatiti kao autenticno. te da pod »razumijevajuce-nastrojenim bivstvovanjem-u-svijetu« u ovom kontekstu treba misliti autenticno tubivstvovanje. iIi neautenticno. znatizelja i dvosmislenost karakteri neautenticnog bivstvovanja. a nisu ni meki ni zbr~j svih.evanje moralo bi vrijediti i za preostala dva konstitutivna momenta u-bivstvovanja (nastrojenost i govor). ona Se. Ergreifen] ov~. Cetvrto poglavlje jedno je od na}klraCihi~aiz~led ~ajjasnijih. kako stoji stvar s konstitutivnim momentima u-bivstvovanja .«). Cinjenica sto su navedene dvije .« (SZ 146) Iz ovoga proizlazt da razumijevanje nije nuzno moment autenticnog bivstvovanja. nego i analizu onoga »Tko« (sdrugog momenta« u-bivstvovanja). naprotiv.}< (SZ 126) Ali u tom jasnom pitanju i odgovoru i napose u njihovoj elaboraciji ima dosta nejasnoca.modus u.Medutim. No nisu Ii nase teskoce s Heideggerovim shvacanjem autenticnosti i neautenticnosti u-bivstvovanja proistekle otuda Sto smo direktno pristupili tom pitanju. Eigentlichkeit. ali u vezi s razumijevaniem pise: »Razumijevanje je ili autenticno. nego i na distinkciju izmedu pravosti i nepravosti (bez obzira na to ucemu je distinlkcija izmedu autenticnosti. neutralno ili na neki drugi nacin.recenice povezane rijecju »obrnuto« rnogla hi sugerirati da se i u prvoj recenici kao i u drugoj. preskacuci ne samo analizu »svjetskosti svijeta« (»prvog momenta« bivstvovanja-u-svijetu).. A ono sto vrijedi za raz~mij. A ako autenticna egzistencija maze nastati neposrednim modificiranjem neautenticne. onda bar za tu svrhu nije potrebno pretpostavljatl neki neutralni ili indiferentni CVIII modus egzistencije. nismo mi sami. da je ono neutralno 'fie sarno u odnosu na distinkciju izmedu autenticnosti i neautenticnosti. [Das »Wer« dst das Neutrum. ':l1oduS01': djelornicno govori i onosto on u zavrs~om :dljelu ana. autenticna egzistencij~ nije riestosto lebdi iznad propadajuce svakodnevnosti. i pravosti Echtheit. koje igraznacajnu ulogu u raspravljanju 0 u-bivstvovanju? Itice nam mozda.l!ze u-bivstvovanja kaze 0 odnosu autenticne 1 neautenticne egzistencije: »Tubivstvovanje moie propasti samo zato sto se njemu radi 0 razumijevajuce-nastrojenom bivstvovanju-u-svijetu. razumijevaniem i govorom? Jesu Ii to konstitutivni momenti autenticnog bivstvovanja jJli neutralni momenti jedne konstitucije koja sarna po sebi nije ni autentiena ni neautenticna. premda se moze rnodificirati na ta dva nacina? Heidegger 0 tome izricito ne raspravlja niti se opcenito izjasnjava. nego egzistencijalno samo rnodificirano nastavljanje [prisvajanje.? als M it-und S elbstsein. koju Heidegger odlucno provodi i nedovoijno razjasnjava). ivstvovanja. Obrnuto.nastrojenoscu. der in der Alltaglichkeit ~es D. preuzimanje.« (»Das I n-der. ako su govonkanje.« (SZ 179). radi 0 odnosu autenticnosti i neautenticnosti.W elt-sein »Man«. das Man. Ono se bav:i jednim jasno formuliranim p~tanjem: »Wer ist es. kako je provedena u cetvrtom poglavlju prvog odjeljka pod naslovom »Bivstvovanie-u-svijetu kao su-i samo-bivstvovanje. a:li ne kaze treba Ii to razumijevajuce .asems ist?« (»Tko je taj koji jest u svakodnevnosti tubivstvovanja?« SZ 114) I odgovor je jasan: »To Tko nije ni ovaj ni onaj.u sklopu ove anaIize . crx . Dna jasno kaze da je razumijevajuce-nastrojeno bivstvovanje-u-svijetu nuzna pretpostavka propadanja (neautentienosti). koje proistjece iz vlastitog sopstva kao takvog. u kojoj se izricito ne govori 0 autenticnosti i neautenticnosti.. u kojoj se dosta govori 0 distinkciji izmedu autentienosti i neautenticnosti te se ujedno tematizira bezlicno Se (das Man). U b prilog pretpostavci da Heidegger . Ono Das »Se«. Prva recenica maze se rnedutim interpretirati na vise nacina.nema potrebe za takvim »neutralnim«. Medutirn iz toga ne slijedi da postoji i neki posebni »neutralni.Hi »indiferentni.« (SZ 146) No to nije sve: »Kako autenticno tako i neautenticno razumijevanje moie sa svoje strane biti pravo idi nepravo [echt oder unecht].

Svijet nije nikad sarno moj nego ga uvijek dijelim s drugima. No ako je rijec 0 neodvojivim momentima iste strukture.priskacuci-dominirajuce i preduhitrujuci-oslobadajuce dcii se svakodnevno bivstvovanje-jednog-s-drugim i pokazuje razno- ex ext . ND s obzirom na distinkcijusto je Heidegger provodi izmedu autentionog. njegova mogucnost je dokaz ovoga. U-bivstvovanje je su-bivstvovanje [Mitsein] s drugima [mit Anderen]. kao osamljeni pojedinac. indiferentnog bivstvovanja. neautenticno iIi indijerentno ljudsko bivstvovanje. Kako smo vidjeli. IIi mozda Heidegger i u cetvrtom poglavlju.« (SZ 120) Ove isliene eksplikacije mogu posluziti kao argument za tezu da covjek u Heideggerovom misfjenju nije shvacen. a pitanje 0 onom Tko razmatra se samos obzirom na modus svakodnevnosti. Pozivajuci se na svoje prethodne analize pOIkojima »nikad nije dan neki puki subjekt bez svijeta«. a analizu »treceg momenta« prosiriti i preko granica tog modusa.« (SZ 118) Teza da je tubivstvovanje bitno su-tubivstvovanje s drugima. prirodno nastaje pitanje da Ii je covjekovo drustveno bivstvovanje (ukoliko se takvirn moze smatrati su-bivstvovanje) autenticno. Miteinandersein]. ne mati da ja uvijek fakticki postojim s drugima. zbunjuje razlicita strukturiranost cetvrtog i petog poglavlja. »Svijet tubivstvovanja je su-svijet [Mitwelt]. koji se ovdje tretira ujedno kao modus neautenticnosti (odnosno propadanja). Ovaj odnos javlja se na mnogo razlicitih nacina: »Bivstvovanje jednog-za-drugog. »skrb«). Dio odgovora na to pitanje Heidegger daje u sklopu analize egzistencijala sto ga oznacava rijecju »Fiirsorge« (wbriga-za«. Unutarsvjetsko bivstvovanje-po-sebi je su-tubivstvovanje [Mitdasein]. N edostajati moze onaj drugi same u nekom i za neko su-bivstvovanje. No teskoca je u torne jito nije sasvim jasno koji se momenti njegove analize »subjekta« svakodnevnosti odnose samo na svakodnevnost.121) Ali pored OVID deficijentnih modusa skrbi postoje i pozitivni. [ednog-protiv-drugog i jednog-bez-drugog. ne-ticanje-jednog-drugog jesu moguci nacini skrbi. neautenticnog i. tako da ta analiza moze biti zanimljiva za njegovo opcenito shvacanje »subjekta« (onoga Tko)? Svakako.« (SZ . iIi se one moze javljati u sve tri (ili bar dvije od uri) navedene modifikacije.Prije svega. U cetvrtom poglavlju. I samovanje [Alleinsein] tubivstvovanja jest su-bivstvovanje u svijetu. ali. nejasno je zasto bi analizu »drugog rnomenta« trebalo ograniciti sarno na modus neautentienosti. a koji ne sarno (ili uopce ne) na nju. Samovanje je deficijentni modus su-bivstvovanja. I upravo posljednji navedeni modusi deficijentnosti i indiferentnosti karakteriziraju svakodnevno i prosjecno bivstvovanje-jednog-s-drugim [zajednicko bivstvovanje. eventualno. odnosno neautentlcnosti. Nakon sto je objasnio razliku izmedu dva ekstremna oblika pozitivne skrbi Heidegger pise: »Izmedu ta dva ekstrema pozitivne skrbi . gdje se analizira »drugi moment. nema takve podjele na dva razdjela. nego kao uvijek drustveno bice. upozorava Heidegger. Skrb je odnos tubivstvovanja kao su-bivstvovanja prema drugom tubivstvovanju. Heidegger u petom poglavlju najprije (u razdjelu A) raspravlja 0 »trecem momentu« bivstvovanja-u-svijetu bez obzira na razliku izmedu autenticnosti i neautenticnosti da hi ga zatim (u razdjelu B) razmotrio u modusu svaikodnevnosti. kako mu se to cesto prigovara. »Su-bivstvovanje odreduje egzistencijalno tubivstvovanje i tada kada netko drugi fakticki nije prisutan [vorhanden] niti se opaza. odnosno da nikad fakticki ne postojim sam. i on sam ponekad upotrebljava »subjekt« pod navodnim znacima tame gdje bi trebalo reci Tko) opcenitije znacenje. Heidegger insistira da isto tako nije dan »neki izolirani ja bez drugih« (SZ 116).bivstvovanja-u-svijetu. prolazenje-jednog-mimo-drugog. premda najavljuje da ce u njemu raspravljati samo 0 »subjektu« svakodnevnosti raspravlja i 0 tompitanju sire? Nema Ii rnozda bar dio Heideggerove analize »subjekta« svakodnevnosti (Heidegger smatra da »subjekt« nije dobar naziv za ono »Tko«.

vrsne rnjesovite oblikevciji opis i . prirucnost i »predrucnost« Razmatrajuci Heideggerovo shvacanje bivstvovanja-u-svijetu kao osnovnog ustrojstva tubivstvovanja s gledista distinkcije dzmedu autenticnosti i neautenticnosti (koja je Izuzetno znacajnaza ispravno shvaeanje cijele Heideggerove koncepcije). Ali uno nije ni jedini rnoguci modus sopstva: »Sopstvo [das Se1bst] svakodnevnog tubivstvovanja je Se-sopstvo [Man-selbst] koje mi razhkujemo od autenticnog. To ne znaci da Heideggerova analiza tog »prvog« momenta nema veceg znacenja. dok za preduhitrujuci-oslobadajucu gotovo direktno kaze da je autenticna. Aufgehen] u brigani svijet. odvojenom od onog Se. koje je Tko (ssubjekt«) sUbivstvova~ja nij. C). U stvari. Analiza okolinskosti i svjetskosti uopce. Bezli6no Se nije neko slucajno. a to se poglavlje nakon uvodnog paragrafa sa znacajnim opcim razjasnjenjima dijeli u tri omasna razdjela (A.« (SZ 122) Prema ovoj tezi dva ekstremna oblika skrbi ne pripadaju u svakodnevno zajednicko bivstvovanje. pri cemu razdio A (»A. B.»svjetskosti svijeta« (»svjetovnosti svijeta«. prolazno stanje sopstva. mislim da se i u vezi s njom mora postaviti pitanje koliko je tu rijee 0 jednorn rnomentu autenticnog ljudskog bivstvovanja. Ipak nailazimo na jedno vazno upozorenje: »Autenticno bivstvovanje sopstva [sopstvovanje. Medutim. Stvarse moze uciniti vrlo jednostavna: Ekstremni modusi (autenticni i neautenticni) nisu karakteristicni za svakodnevno tubivstvovanje. Die Analyse der Umweltlichkeit und Weltlichkeit uberhaupt«) ima opcenit i principijeVIII Bitak i vrijeme CXIII . »die W eltlichkeit der Welt«). nerna rijeci pri analizi »prvog« momenta bivstvovanja-u-svijetu . Upravo pri analizi tih momenata Heidegger jasno provodi spomenutu distinkciju. pod naslovorn »§ 27. Selbstsein] ne zasniva se na nekom izuzetnom stanju subjekta. >>A. ta je analiza neobicno slozena i bogata. to jest izricito preuzetog (eigens ergriffenen) sopstva. Uzgredna napomena ili cvrsta teza? Cijeli slijedeci paragraf. dok 0 njoj.e i ne moze biti »sopstvo« autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. prirodno smo dali prednost njegovirn analizarna »treceg« i »drugog« momenta temeljnog ustrojstva tubivstvovan:ja . Pripadaju Ii oni u autenticno bivstvovanje rli u neautenticno? Ako se pogleda opis tih modusa vidjet ce se da Heidegger priskacuCi-dominirajueu skrb zigose kao neautenticnu. nego je ana egzistencijalna modifikacija tag Se kao jednog bitnog egzistencijala. Sv~ko_dnevno samobivstvovanje i ono Se« (§ 27. Das alltiigliche Selbstsein und das Man«) govori za pretpostavku da tu nije rijec 0 riekoj slucajnoj primjedbi. nego ono kao »izvornl fenomen pripada pozitivnom ustrojstvu tubivstvovanja« (SZ 129). Svakodnevno bivstvovanje po ovirn je analizama nuzno neautenticno. nije uno sarno (es selbst).klasifikacija leze izvan granica ovog istraiivanja. Tko je to dakle preuzeo bivstvovanje kao bivstvovanje-jednog-s-drugim?« (SZ 125) Po ovome svako je svakodnevno su-bivstvovanje s drugima neautenticno. a kolsko 0 nekom neutralnom ili indiferentnom strukturnom momentu covjeka.u-bivstvovanju i onome Tko svakodnevnog bivstvovanja-u-svijetu. Kako je vee receno.« (iSZ 129) CXII o tom autenticnom sopstvu ne saznajemo mnogo u ovom dijelu Sein und Zeit-a. Svjetskost svijeta. a bez obzira na to sto je Heidegger sam ne dovodi eksplicite u vezu s problematikom autenticnosti i neautenticnosti. analizi svjetskosti svijeta posveceno je drugo poglavlje prvog odjeljka Sein und Zeit-a. nego negdje po sredini? Paragraf 26 zavrsava rijecima: »Tubivstvovanje u prelazenju [apsorbiranju. to znaci ujedno i u su-bivstvovanju s drugima. bar nom inalno . treba istaci: iz tih analiza proizlazi da to Se. Ne znaci li to da svakodnevno tubivstvovanje nije ni autenticno ni neautenticno.« (SZ 130) 12. Nije potrebno da ovdje prepnicavamo Heideggerove briljantne :i dobro poznate analize beelicnog Se (das Man).

Die Abhebung der Analyse der Weltlichkeit gegen die Interpretation der Welt bei Descartes«) predstavlja svojevrsni anticipirajuci prilog onoj »destrukciji povijesti ontologije«. 2. »die Weltlichkeit«) je »ontoloski pojam i znaci strukturu jednog konstitutivnog momenta bivstvovanja-u-svijetu« (SZ 64). kao i neobicno zanimljivu analizu prostora i prostornosti ovdje cemo ostavits po strani. 3. alat. stvari. sprava itd). Tako je »Zeug« npr. odnosno »stvari« i »pribora«. Svijet nije odredenje bivstvujuceg . nego »jedan karakter samog tubivstvovanja« (SZ 64). pa . Jedino tubivstvovanje jest u svijetu i moze se karakterizirati kao »svjetsko« (»weltlich«). »B.u njemackom obicnom jeziku ima mnogo razlicitih znacenja. da li je opravdano ovakvo redanje triju nacina bivstvovanja u okviru iste " Rijec »Zeug.koje nije tubivstvovanje. te se moCXIV Unutarsvjetsko bivstvujuce je ili »pribor« (salat. c) izradevina. preradevina. das Umhafte der Umwelt und die Raumlichkeit des Daseins«) posvecen je jednom naizgled posebnom. grada. orude. a 0 netubivstvovnom bivstvujucem uz pomoc kategorija) .« (SZ 88) U ovoj klasifikaciji moglo bi se. »predrucnost« (sdie Vorhandenheit«). prigovoriti nabrajanju dvije kategorije :i jednog egzistencijala u sklopu iste podjele. tvorevina. Heideggerov termm »Zeug« ima odredenije znacenje. ciji je nacin bivstvovanja (»die Seinsart«) »prirucnost« (»die Zuhandenheit«) dli »puka stvar« (»blosses Ding«) Ciji je nacin bivstvovanja puko postojanje. a treci razdio (»C. b) pribor. to jest tubivstvovanje. 2. orude: alat. svjetskost svijeta (die Weltlichkeit der Welt«). prirucnost (die Zuhandenheit). 1 soba u kojoj se sto nalazi. razdio B posvecen Descartesu (»B.Ian karakter. predrucnost (die Vorhandenheit) i 3.eak ni ako se shvati kao bivstvovanje te cjelokupnosti. Pribor se moze protegnuti bar tako da obuhvati i alat i materijal. Nije zadovoljavajuce nikad se svijet shvati kao »cjelokupnost bivstvujuceg koje moze postojati unutar svijeta« (SZ 64). »Zeug« je prema tome i crude pomocu kojeg se nesto radi i materijal koji se pri tom upotrebljava. 'koja je trebalo da bude detaljnije provedena u drugom dijelu knjige. a iz Heideggerove opce analize izdvojit cemo sarno jedan moment problematiku »predrucnosti« i »prirucnosti«. i sto za kojim sjedimo. problemu prostornosti tubivstvovanja i odnosu prostornosti i prostora. prije svega. lovacki pribor. »orude«. Pniroda je i sama jedno bivstvujuce 'koje se susrece unutar svijeta. oprema. Tako on insistira da se svijet ne smije identificirati ni sa skupom prirodnih stvari. U mnogome izvrsnu analizu Descartesa. Razgranicenje analize svjetskosti od interpretacije svijeta kod Descartesa«. Ono okolinsko okolnog svijeta i prostornost tubivstvovanja«. Ristic-Kangrgin rjecnik navodi dvanaest glavnih znacenja s velikim brojem podznacenja. a netubivstvovno bivstvujuce (bivstvujuce Ikoje nije covjek) bivstvuje sarno »unutar svijeta«. ali cuva ponesto i od ove njegove svakodnevne sirine. Ako izmedu tubivstvovanja (covjeka) i netubivstvovnog bivstvujuceg (bivstvujuceg koje nijecovjek) postoji princlpijelna razlika (koja se fiksira i naglasava napose i timesto se 0 tubivstvovanju govori uz pomoc egzistencijala. »C. odijela. pricemu je »posljednje spomenuto bivstvovanje egzistencijalno odredenje bivstvovanja-u-svijetu. ali presudnom problemu. A »svjetskost« (ssvjetovnost«. ~) sirovina. »das Zeuge+). sa cjelokupnoscu stvari koje »imaju vrijednost« za covjeka. 5tO na neki nacin moze da nam posluzi. odjeca. i pero k?jim pisemo i tinta u koju ga umacemo. oruzje itd. niti. Zato ni izraz »pnibor« nije bas najbolji za prevodenje ovog Heideggerovog termina. sto se moze uciniti prihvatljivije. Medu daljn'jim zna~njim~ nalazll~O: posude. Tako se kao prva tri ~naCen~abiljeze: 1. Dva prije navedena pojma bivstvovanja su kategorije Ii odnose se na bivstvujuce Ci:je je bivstvovanje netubivstvovne vrste. cxv . »unutarsvjetskim« (»innerweltlich«). Ali on je ipak nesto neodredeniji i siri (i zato bolji) od drugih izraza koji tu dolaze u obzir (kao npr. ze nazvati »pripadnim svijetu« (wweltzugehiirig«). ili U uvodnom paragrafu i u razdjelu A Heidegger prije svega nastoji da svoje shvacanje svijeta razgranici od prosirenih shvacanja koja odbacuje. lice tkanina ~tof materijal. »Zeug« je za Heideggera sve 5tO nam je »pri ruci«. To znaci da treba razlikovati tni modusa bivstvovanja: 1.

ako ne spoznajna.. ... «).i »pribor«. smssao u kojem ce sam upotrebljavati izraz »briganje. Pribor je ono bivstvujuce koje se »susrece U briganju«. Stvar 'i pribor pripadaju u unutarsvjetsko bivstvujuce. « (»Etwas. 3. »pribora« (»Zeug«). moglo bi se reci.. Beograd. 00nosno »spoznajna« .. Bivstvovanje pribora uvijek pripada nekoj »priborskoj cjelini« (Zeugganzes«)..." !Njegovu viseznacnost u svakodnevnom govoru istice i sam Heidegger.« (SZ 71) Prirucnost je naoin bivstvovarrja pribora.(»Besorgen«).iii »objektivna«. Enciklopediski nemacko-srpskohrvatski recnik.. i to »kao oznaku za bivstvovanje jednog moguceg bivstvovanja-u-svijetu«. izraz »Besorgen. a ono egzistencijalna (ne sarno kategorijalna)? »Pribor« (sdas Zeug«). nego zato sto samo bivstvovanje tubivstvovanja [das Sem des Daseins] treba uciniti vidljivim kao brigu [Sorge].. 4. j izvrli(va)ti .. U strukturi »um zu« lez! »upucivanje« (»Verweisung«) od necega na nesto. gledati: pobrinuti se.istice Heidegger . Pribor je bitno »nesto da bi se . sluziti: raditij. na-do/bavljati: don-ijeti. No pitanje je da Ii »formalni« nedostaei mogu biti samo formalni. Jedno daljnje pitanje moglo bi biti da li je razlika izmedu »stvari« (»Ding«) ii.T ! podjele? Ne sugerira li 5e time da je razlika izrnedu pukog postojanja (spredrucnosti«) i »prirucnosti« istog ranga kao i razlika izrnedu nekog od ova dva modusa i svjetskostisvijeta? Na ovaj prigovor Heidegger bi mogao odgovoriti da je to formalan prigovor. na-do/baviti. strepiti . a ondai »stvar«? CXVI I na to je pitanje u duhu Heideggera naizgled lako odgovoriti. ..« (SZ 57) No ako je »briganje« egzisteneijal. 2. No ako je tako. (polsvrsavati . postarati se. kako to zahtijeva Heidegger. Kao Ii mnogi drugi Heideggerovi termini. 1936) ss CXVII .i pribora. glagol »besorgen« (prema kojem i glagolska imenica »das Besorgen«) medu ostalim znaci: 1.upotrebljava se »kao ontoloski termin (egzistencijaI) kao oznaka za bivstvovanje jednog moguceg bivstvovanja-u-svijetu. -ositi: dovesti: poslati.. Na ovo pitanje. nije Ii razlika izmedu stvari .. u kojoj taj pribor moze biti onosto on jest.pomocu »briganja«? Hi. na raspolaganju covjeku za razlicite vrste upotrebe. vrsiti. a prirucnost je nacin bivstvovanja (die Seinsart) pribora. a pribor je »bivstvujuce koje se susrece u briganju« (»das im Besorgen begegnenden Seiende«).»prirucnost. bojati se . odnosno »bivstvovna«. (Svetomir Ristic i Jovan Kangrga. urn zu . nost« (»die Zuhandenheit«) i »briganje« (sdas Besorgen«) kod Heideggera se neodvojivo povezani.h znacenja. Heidegger je razjasnio egzemplarnim nabrajanjem razldcitih modusa u-bivstvovanja koji se mogu promatrati kao naje napravljena Prema Rdsticu i Kangrgi. nisu H egzistencijali i s njim tijesno povezani »pojmovi. (Vidi SZ 57) Objasnjavajuci zasto je odluoio da taj viseznacni termin upotrebi kao egzistencijal.(»Besorgen«) u Sein und Zeit-u . on pise: »Naziv nije izabran zato sto je recimo tubivstvovanje ponajprije [ u velikoj mjeri ekonomsko i »prakticno«. ..00 kategorija (SZ 44).izraz »briganje.i kategorije dvije osnovne mogucnosti bivstvovnih karaktera« (SZ 45) i aiko egzistencijale. No ako su »egzistenoijali . da 'li je opravdano ovakvo strogo dijeljenje kategorija i egzistencijala? Najzad.uzet je iz obienog jezika u kojem se javlja u mnogo razHCiti. a karakteri su ovog egzistencijali. ako se kategorije mogu razjasnjavati pomocu egzistencijala (sto Heidegger u mnogim slucajevima dosta uspjesno cini). obrnuto. Heidegger daje jasan odgovor.. Briganje je naein bivstvovanja covjeka (tub ivstvovanja). ontiekim znacenjiina« . kako to cini Heidegger kada definira »pribor. Nasuprot raznim »prednaucnirn. a bivstvovni sukarakteri tog bivstvujuceg kategorije. jos nekoliko rijeci 0 »briganju« (»Besorgert«).« ~SZ 57) Kako smo vee ranije spomenudi. Za razliku od stvari pribor je pri ruci.. brinuti se za.. svrsiti. brinuti se . starati se 0.. »priruc. j otpravljati. treba »strogo odvojiti. odnosno izmedu predrucnosti i prirucnosti »subjektivna«. . smiju Ii se kategorije definirats pomocu egzistencijala. pribojavati se. Priruonost se »ne smije shvatitikao puki nacin shvacanja [Auffassungscharakter] '" Prirucnost je ontoloski-kategorijalno odredenje bivstvujuceg kako je ono »po sebi«.. koj! ne pogada bit njegovih analiza.

nego je promatranje isto tako izvorno briganje. odricanja. U ovim i slicnim Heideggerovim umovanjima neki su bili skloni da vide onaj dio njegove rnlsli koji je najblizi Marxu. upitivanje. bivstvovanje-u-svijetu naziva takoder »ophodenjem tt svijetu 1 sa '. To su die Ruck sicht (povratno videnje. razgovaranje 0 necem. prirucnosti u odnosu na puko postojanje (predrucnost). kao sto djelovanjeima svoje videnje. gebrauchende Besorgen]. obzor. ' .: usp. on pise: ~A!'I. nije Marxovo. deficijentni mo?usi izostavljanja.. koja se Iionako na nekoliko stranica ne bi mogla dovoljno razjasniti. provodenje.smislu odsustva videnja [Sichtlosigkeit] . koje ima ~voJu vlastitu »spoznaju« [»Erkenntnis«]« (SZ 67) I dalje: »Pogledu na stvari koji ih samo »teorijski« gleda nedostaje razumijevanje prirucnosti. pribora u odnosu na stvar. nego radece. Izvjestan je putokaz svakako u tome sto se briganje vezuje uz svakodnevno bivstvovanje-u-svijetu._napustanje necega i pustanje da se izgubi. '" »Prakticko« odnosenje lllJ. (SZ 66---67) .IDutarsv)etskim b~vstvujuCim« (sden Umgang in der Welt ~nd n:t!t dem mnerweltlichen Seiendene). ~OJI vodi radenje i daje mu njeg?:u specl~~cno stvarovitost. oprastanje). nego da je Marx najosrriji kriticar takvog shvacan]a. No da li je tu rijec 0 relacijama koje vrijeme za svako.~ gledanja. a svakodne58 U nizu radova objavljivanih u toku vise decenija pokusavao sam pokazati da shvacanje covjeka kao »zivotinje koja pravi oruda« (iIi opcenitije kao »radne« ild »ekonomske« iivotinje) nije Marxovo. upotrebljavanje necega. obzir) i die Nachsicht (snaknadno« »dopunsko videnje«.e " (SZ 69) 56 Neposredno prije toga Heidegger je objasnio da on svako~:vno. Ovaj uvod nije mjesto za ponovno razjasnjavanje tih shvacanja. a pri onom prvom djeluje istodjelovanje. C(VlII CXIX . no kao sto treba biti na oprezu s Marxovim navodnim ucenjem 0 primatu »prakse« i »oruda za proizvodnju-" tako ne tileba prebrzo zakljucivati ni 0 Heideggerovim »analognim« tezama. propustanja. .1 njegova razlika u odnosu na teorijsko odnosenje mje samo u tome sto se pri ovom posljednjem promatra. oprez. proizvodenje necega. te da je to ophode?-Je uviiek rasprseno u mnogo razlicitih »nacina briganja« (»Welsen des Besorgens«. poduzi~anJe. kao sto njegovi nisu ni pojmovi »teorije« i »prakse« kojima se u takvim interpretacijama interpretira. Isto sam tako dokazivao da ni ucenje 0 primatu prakse u odnosu na teoriju. Ne izrazava li on tu na svoj nacin (navodne) Marxove misli 0 [edinstvu teorije i prakse uz primat praktickog odnosenja prema svijetu? I nije li njegovo ucenje 0 pniboru (»Zeug«. »Teorija« kao stvaralacko bitno misljenje nije nesto razficito od prakse.u) kao bivstvujucem koje se primarno susrece unutar svijeta neka varijanta Marxove (navodne) teze 0 orudima za proizvodnju kao odlucnom »faktoru« drustvenog razvoja? U svemu tome svakako »ima neeega«. niti inferiorno u odnosu na praksu. najblizi nacin ophodenja= nije JOS sarno razabiruce spoznavanJe [das nur noch vernehmende Erkennen].veno videnje (Sicht) Heidegger naziva »Um~lcht«. neki su od navedenih modus a briganja »prakticki« a neki »teorijski«. smotrenost. one ima svoj vlastiti na~l.e »ateorijsko« u . Pri tome.kao sto je 'po~azano. SZ 56-57). kakvo se pripisuje Marxu. upotrebljavajuce bri~arije [~as han?erende. nego je upravo na]viSi oblik prakse shvacene kao slobodna stvaralacka djelatnost (kao revolucija). a posebno za autenticno Ijudsko bivstvovanje. promatranje.ka~o se cini. ~kolo-vldenJe«. nego joj je direktno suprotna. iii je tu mozda rijec 0 opisu i (svojevrsnoj kritici) neautenticnog. obazrivost. »Teorija« shvacena tradicionalno kao cisto pasivno. da ne bi ?stalo sIijepo. Heidegger se suprotstavlja ostrom razdvajanju »praktickog« i »teorIjskog« odnosenja i ujedno daJ~ prednost onom »praktickom«. Tako npr.6ini bniganja (imanje posla s necim. prornatratko shvacanje istine nije sarno »sekundarna« u odnosu na praksu. odredivanje. odmaranja itd. Prema tradicionalnim klasifikaci~ama koje dijele nacine ljudskog odnosenja prema svijetu na »teorijske« :i »prakticke«. SvoJ~ specificno videnje ima i skrb (die Ftirsorge). Nema sumnje da Heidegger s velikom strascu govori 0 prnnatu djelatnog briganja u odnosu na sarno teorijsko promatranje. " Briganju s~ojst. raspitivanje. milost. pr~mjenjuje teorijsko spoznavanje. Ali upotrebIjavaj~6i-r~?ece oph?denj~ nij~ slijepo. obradivanje i njegovanje necega. nehumanog ljudskog bivstvovanja? Pitanje nije jednostavno jer sam Heidegger u poglavlju 0 »svjetskosti svijeta« ne govori eksplicitno 0 problematici autentlcnostt neautenticnosti.

iii. Medutim. Stoga se on pita: »Kako treba egzistencijalno- -ontoloski odrediti cjelovitost pokazane strukturne cjeline?« (SZ 181) Konkretnije: »moze [i uspjeti da se ta strukturna cjelina svakodnevnostishvati [zahvati] u svojoj cjelovitosti? Moie Ii se bivstvovanje tubivstvovanja jedinstveno ocrtati tako reljefno da na osnovu njega postane razumljiva jednaka izvornost pokazanih struktura zajedno s pripadnsm egzistencijalnim mogucnostima modifikacije?« (SZ 181) Put od »bivstvovanja-u-svijetu« do »brige« vodi preko »tjeskobe« (»Die Angst«). nego ponajprije i ponajznaci da mogucnost neke autenticnosti nije iskljucena. Prosjecna svakodnevnost tubivstvovanja moee se prema tome odrediti kao propadajuci-razotkriveno [veriallend-erschlos- propalo. vise. baceno-nahacujuce [proiicirajuce. Die Sorge als Sein des Daseins«) Heidegger najprije sazima rezultate svoje analdze bivstvovanja-u-svijetu.« (SZ 181) ovome sopstvobivstvovanja"u-svijetu je neaudoduse ne dskljucivo. um das eigenste Seinkonnen selbst]. Bivstvovanje-u-svijetu uvijek je vee propalo. koja je u Sein und Zeit-ukao bivstvovanje tubivstvovanja jos fundamentalniji pojam.Ii je svako svakodnevno bivstvovanje nuzno neautenticno ili i tu Una mjesta za neku autenticnost. bolje »egzistencijala« radikojeg se Heidegger. kojem jednako izvomo pripada bivstvovanje pri prirucnom . geworfen-entwerfende] bivstvovanje-u-svijetu. CXXI sene]. ali rni tu slavnu »stanicu« moramo ovdje »preskociti«. Moie li nam tu mozda viSe pomoci analiza onog »pojma«.vica je (kako smo vidjeli) podrucje na kojem caruju bezlieno Se (das Man) i propadanje (das VerfaH.anaLiza »bnige« (sdie Sorge«) ikao bivstvovanja tubivstvovanja? 13. Analiza tjeskobe predstavlja jedan od najslavnijih i najznacajnijib dijelova Sein und Zeit-a. ono Se-sopstvo [das Man-selbst].kao i su-bivstvovanje s drugima. a u svojoj bacenosti ono je ujedno projicirajuce.en). koju Heidegger shvaca kao »temeljnu nastrojenost« (sdie Grundbefindlichkeit«) i kao »odlikovanu razotkrivenost tubivstvovanja« (seine ausgezeichnete Erschlossenheit des Daseins«). Premda je analizirajuci konstitunvne momente te cje1ine nastojao da ne ispusti iz vida cjelinu. Ali sopstvo [das Selbst] je ponajvise ii ponajpnije neautenticno. I u svom (neautenticnom) bivstvovanju pri svijetu i su-bivstvovanju s drugima ono se nije odreklo mogucnosti autenticnog bivstvovanja. uvijek jest radi sebe sarna [umwillen seiner selbst]. sto potpuno CXX . Bivstvovanje-u-svijetu uvijek je vee Prema tenticno. Ali u svojoj propaiosti ono je makar i na propadajuci nacin razotkriveno. ovaj motiv Heidegger 'konkretizira kao potrebu za cjelovitim sagledavanjem strukturne cjeline tubivstvovanja. kojem se u njegovom bivstvovanju pri »svijetu« i u su-bivstvovanju s drugima radi 0 samom najvlastitijem moci-biti [0 samoj najvlastitijoj moci bivstvovanja. Prelaz od bivstvovanja-u-svijetu kao osnovnog ustrojstva tubivstvovanja ka brizi kao bivstvovanju tubivstvovanja dovoljno je obrazlozen potrebom da se prede na onaj nivo analize na kojem cemo se vise pribliziti autenticnom bivstvovanju tubivstvovanja. odlucio za termin »briganje« (»BesorgeIl«) . Tu. No nije sasvim jasnoda . medu ostalim. citamo: »Bivstvovanje-u-svijetu. Tako nam analiza »subjekta« svakodnevice i svakodnevnog u-bivstvovanja mogu sarno djelomicno pomooi pri rasvjetljavanju pitanja o statusu Heideggerove anallze briganja. kako sam kafe. jer bi razmatranje »tjeskobe« moralo aci na ustrb »brige«. Heidegger dopusta da »fenomenalna raznolikost ustrojstva te strukturno cje1ine i njenog svakodnevnog nacina bivstvovanja mogu Iako poremetiti [verstellen] jedinstveni fenomenoloski pogled na cjelinu kao takvu« (SZ 180). Briga kao bivstvovanje tubivstvovanja Na pocetku poglavlja 0 brizi kao bivstvovanju tub ivstvovanja (»Sechstes Kapitel.

jednom sirem i jednomuiem? Ne govoreci nista 0 nekoj ta:kvoj odluci. Ova egzistencijalna odredenja ne pripadaju kao komadi u nekikompozlturn. Bertelsmann Lexikon-Verlag. a sada se odjednom pojavIjuje kao jedan od tri momenta te strukture.. Kummer (urn etwas oder jemanden): fu~sorge (fu. Bangigkeit. nego se stalno nadilazi (zakoracuje ispred sebe sarna) izrazava se moment egzistencijaliteta (egzistencijalnosti).« (Vidi: Gerhard Wahrig. 328 ltd. »se_b~ ~apnjed«.. . a zatim svaiki od tih momenata pojedinacno specificira da bi ih najzad sazeo u jedinstvenu strukturu. predmet brige. CXXII sti). jemanden). u tome sto on uvijek vee jest it svijetu izrazava se moment fakticiteta (fakticno- i¥ 5. Giitersloh 1968. Pri tom najprije navodi egzistencijalitet.»Sein bei« (»bivstvovanje pri«) (SZ 191). Ali tek u sestom poglavlju Sein und Zeit-a oni se naknadno sastavljaju u jednu cjelovitu strukturu. fakticitet i propalost kao temeljne ontoloske karaktere tubivstvovanja. u tome sto on ne ostaje ono sto jest. u kojem bi ponekad jedan mogao nedostajati. Zagreb. Deutsches u. Nedournica moze nastati prije svega zbog toga sto je egzistencijalitet ranije. u pocetnim dijelovima.] jesu egzistencijalitet.« (SZ 192) U ovoj u prvi mah zbunjujucoj struk~1. »sebi unaprijed«). 3. jeci »briga« kako ih biljefi rjecnik dviju !VIatica: »1. nego su prozeti izvomom povezanoscu. Navedenu strukturu Heidegger razmatra i razjasnjava u paragrafu 41 posvecenom »bivstvovanju tubivstvovanja kao brizi«. koja cini cjelovitost struktume cjeline. Matica Srpska. a p~gotovo ne s onim glavnirn ukojem je »briga« Jedn? psih~losko stanje . u stvari ta struktura koja ce biti znacajna za daljnje izlaganje tek se tu konstituira. a to sastavljanje moze izazvati neke nedoumice . Umjesto »Existenzialitat« Heideg. a u tome sto je uvijek pri unutarsvjetskom bivstvujucem . Faktizitat und Verfallensein]. Novi Sad 1967) .RJecmk. fig.« Dakle: »Biti-[BivstvovanJe]-v~c-ISp!ed-sebe-u-I-svijetu-) kao bivstvovanje-pri (unutarsvjetski susrecucem bivstvujucem.. faktici~et (die Fa_ktwtat) _ »Schon-sein-in« (»vec-biti-u«) I propadanje (das Verfallen) Ili propalost (das Verfallensein) .Znacenja nase rijeCi »briga« u velikoj mjeri od.. 2.moment propadanja (iii propalosti). staranje. Knjiga prva A-F.lIri Heidegger razliikuje tri »fund~ment~n~ kara~tera . SZ 250. Drugim rijecima: u covjekovu bivstvovanju ispred sebe sarna. »prije s~be«. Pflege«. uznemirenosti zbog nekoga l~l necega: m~sao usredsredena na izvrsenje neceg . Temeljni ontuloski karakteri nabrajaju se bez mnogo obrazlaganja. Bangigkeit. .OsJeCaJ nespokojstva. fakticitet i propalost [Existenzialitat.ger cesto pise »Existenz« (s-egzistencija«}.. Wahrigov njemacki rjecnik objasnjava »Sorge« ~~o »Un~~.~J~ tubivstvovanja«: egzlstenclJalttet (d~7 EXlstenzwll~at) --:»Sich-vorweg« (»ispred sebe«. P..:o~t~rbuch. Matica Hrvatska. iii je Heidegger odlucio da taj izraz upotrebljava u dva smisla.ne sarno zbog svoje naknadnosti. nastoJan~e. Tu strukturu on izrazava rijecima: »Sich-vorweg-schon-sein-in-(der-Welt-) als Sein-bei (innerweltl~ch begegnendem Seienden). hrvatskosrpskoga knjiievnog jezika. Ovome dobro odgovaraju ~acenJa nas~ n.osjecaj nespokojstva ~nemIrenosh zbog nekoga ili necega (Unruhe.Sami pojmovi »egzistenoijalnosti« i »propadanjae imali su doduse vee i u ranijem izlaganju veliko znacenje.G. Vidi npr. trod oko nekoga iIi neeega. Da Ii je time egzistencijalitet definitivno detroniziran sa »strukture« na »moment«. proglasen nazivom za ontolosku strukturu (odnosno za skup ontoloskih struktura) egzistencije. Heideggerova »briga« n~Je psiholosko stanje nego jedna egZlstenclJalno-ontoloska struktura.govaraju znacenjima njema6ke rijeci }}d~e SorgeeF' Ah ono sto Heidegger mis1i pod izrazom »die Sorge« ne poklapa se s obicnim znacenjima ~e rij~ci. K~er u~ et~as oder jemanden).:a. a u nekoliko mahova vee se javio i pojam »fakticiteta«. ono sto zad~Je brige.« (SZ 191) »Fundamentalni ontoloski karakteri« koji konstituiraju cjelovitu strukturu tubivstvovanja ovdje se navode tako lezerno kao da je tu rijec 0 podsjecanju na nesto sto je vee ranije utvrdeno. on CXXIII . vise u obliku saopcenja koje se daje do znanja: »Fundamentalni ontoloski karakteri toga bivstvujuceg [fakticki egzistirajuceg tubivstvovanja .blvst~o.

ako se apstrahira od egzistencijalnog ustrojstva u-bivstvovanja Heidegger istice da se moze govoriti i 0 jednom drugam »tubivstvovanju vlastitom nacinu »postojanja« [vpredrucncsti«. nazivamo njegoyim fakticitetom . jedno »bivstvovno odredenje. Pojam fakticiteta sadrzi u sebi: bivstvovanje-u-svijetu jednog »unutarsvjetskog« bivstvu[uceg. »Cinjerncnost fakta tubivstvovanje [Die Tatsachlichkeit des Fa:ktums Dasein].. ponekad u opoziciji prema iluzornom ili zamisljenom. Ne znaci Ii prisustvo »propadanja« u ovoj strukturi da i ostaia dva momenta treba shvatiti kao neke modifikacije bivstvovanja s obzirom na autenticnost? Nije Ii mazda egzistencijalitet u ovoj strukturi moment autenticnog bivstvovanja. U paragrafu 43 pod naslovom »Tubivstvovanje. kao koji svako tubivstvovanje uvijek jest. nego sarno u njihovom prethodnom razurnijevanju. »Vorhandenheit«]« koji nije pristupaCan »u apstrahiranju od specificnih struktura tubivstvovanja. Ne poklapa Ii se tako shvaceni fakticitet u dobroj mjeri s propadanjem kao bivstvovanjem pri unutarsvjetskom bivstvujucem? Na koji je nacin tako shvaceni fakticitet povezan s egzistencijaIitetom li propadanjem i ujedno od. odnosno.recimo egzistencija kao ono pozitivno Ii poZeljno cemu treoa teiiti. Ono »faktidko« javlja se u fHozofskoj tradiciji ponekad kao nesto suprotstavljeno idealnom Hi normativnom. u paragrafu 44 pod naslovom »Tubivstvovanje. fakticiteta i propadanja. tacnije receno »moze se s izvjesnim pravom u izvjesnim granicama shvatiti kao samo postojece CXXIV [samo predrucno. Tubivstvovanje razumije svoje najvlastitije bivstvovanje u smislu jednog izvjesnog »cinjenicnog postojanja« [»tatsachhlchen Vorhandenseins« ]. a fakticitet reprezentant indiferentnog? Izgleda da bi se mogio argumentirati i za i protiv ove pretpostavke. nego obuhvaca jedinstvo ovih bivstvovnih odredenja. i to tako da se to bivstvujuce moze shvatiti kao »sudbinski« povezano s bivstvovanjem bivstvujuceg koje ono susrece unutar svog vlastitog svijeta. kao nesto (u pozitivnom i negativnom smislu) normativno.« (SZ 56) cinjenicnost i [akticitet po ovome nisu isto. Kako je fakticitet 'Sad dospio u vezu i opoziciju s egzistenoijom i propadanjem? Znaci Ii toda se egzistencija i propadanje mogu shvatiti npr. njih razlicit? Dva paragrafa kojima zavrsavasesto poglavlje ne bave se odnosom egzistencijaliteta.« (»EgzistencijaHtet je bitno odreden fakticitetom.« Moze se cak procitati: »Existenzialdtat ist wesenhaft durch Faktizitat bestimmt. razotknivenost i istina« (»Dasein. nur Vorhandenes]« . svjetskost i realitet« (s-Dasein.ijec je 0 onomsto se tradicionalno nazivalo »problemom realiteta«.jednostavno pise: »Briga karakterizira ne recimo sarno egzistencijaIitet odvojen od fakticiteta i propadanja..« SZ 192) DaIjnju zbunjenost u navedenoj troelanoj struktua'i moze izazvati sto se u njoj kao jedan od momenata javIja »propadanje« (»VerfaUen«) koje je Heidegger ranije bio uveo kao jedan ostri]! naziv za neautenticno bivstvovanje. a ujedno je sudbinski povezan s bivstvovanjem unutarsvjetskog bivstvujuceg sto ga unutar svog svijeta susrece. a sastoji se u tome sto je on ujedno i bivstvovanje-u-svijetu i unutarsvjetsko bivstvujuce. Erschlossenheit und Wahrheit«) 0 onom sto je poznato CXXV . dakle.« (SZ 193) Jednako kao fakticitet i propadanje egzistencijaIitet je. Uveden je vise usputno u ranije analiziranom paragrafu 12 gdje je rijee 0 preIiminamoj naznaci »bivstvovanja-u-svijetu«. sto treba izbjegavati ili negirati? Pojam fakticiteta. a propadanje kao nestoIose i nepozeljno. ponekadkao nestosto se podjednako razlikuje od moguceg i od nuznog. naizgled tako jednostavan Ii svima poznat. WeltIichkeit und Realdtat«) r.« (SZ 55-56) Ali ta 'je »cinjenicnost« cinjenice vlastitog bivstvovanja ontoloski bitno razlicita od cinjeni'cnosti postojanja netubivstvovnog bivstvujuceg. odnosno strukturom brige kao bivstvovanja tubivstvovanja. pripada medu najteze Heideggerove pojmove. Napominjuci da i sarno tubivstvovanje postoji »predrucno« u svijetu (»inl< der Welt vorhanden ist). Fakticitet je sarno covjeku svojstvena cinjenicnost.

ali ne . kako bismo mogli bar uskrtim naznakama reci nesto i 0 pitanju: Donosi li analiza vremenitosti kao smisla bivstvovanja tubivstvovanja neka razjasnjenja za pitanja sto ih je analiza brige donekle zamrsila? 14. nesavladiva (uniiberholbare). Neautenticnost oznacava jedan nacin bivstvovanja u koji se tubivstvovanje moze pomjeriti [kojem se tub ivstvovanje moze odati.ne treba izvanjski povezivati s autenticnim bivstvovanjem ka smrti »predtrcanjem« (Vorlaufen). SZ 259). Vorlaufen) . »izvorni bivstvovni smisao [smisao bivstvovanja. unbeztigliche). Ovu autentionu istinu tubivstvovanja . Seinssinn] tubivstvovanja«. nego i »bivstvovanje ka smrti« (wdas Sein zum Tode«). Ovo »svakodnevno propadajuceIzmicanje« pred smrcu ujedno je »neautenticno bivstvovanje ka smrti« (»ein uneigentliches Sein zum Tode«. sloboda ka smrti (Freiheit zum Tode) (SZ 266) avo' autenticno bivstvovanje ka smrti moze se oznaciti .odlucnost (die Entschlossenheit) . u kojem se tuhivstvovanje moze zagubiti. (SZ 302) Heideggerova analiza bivstvovanja ka smrti svakako je jedan od najznacajnijih i najzanimljivijih dijelova Sein und Zeit-a. SZ 254). »izvorni ontoloski temelj egzistencijaliteta tub ivstvovanja« ~SZ 234). Interpretacija tubivstvovanja kao bivstvovanja-u-svijetu i . S istim pravom s kojim su umetnute na kraj sestogpoglavlja. SZ 297). Covjek nije sarno bivstvovanje-u-svijetu i briga. avo je neautentiono biv(XXVI stvovanje ka smrti najprosirenije. prema tome.kao brige ne moze se smatrati izvornom jer je u njoj bila rijec 0 neautenticnoni bivstvovanju tubivstvovanja. autenticna is tina tubivstvovanja (die eigentliche Wahrheit des Daseins. Autenticno bivstvovanjeka smrti znaci preuzirnanje te moguenosti. neprenosna (neodnosna. Smisao bivstvovanja Zeit-a pod naslovom (»Zweiter Abschnitt. »predtrcanje« (prestizanje. ono je strastvena.« (SZ 259) Autenticno bivstvovanje ka srnrti takoder je »jedna egzistencijalna moguonost tubivstvovanja«.do »vremenitosti« vodi preko »srnrti«. izvjesna (sigurna.i kao «vorlaufende Entschlossenheit« (spredtrceca«.ka smrti kao mogucnosti autenticne egzistencije. Odlucnost (die Entschlossenheit) je naime izuzetni. Anticipirajuca odlucnost sarna je »najvlastitija autenticna mogucnost« odlucnosti. uz veoma male modifikacije. i to jos 0 necjelovitom. bitanje ususret. gewisse) i neodredena (unbestimmte) mogu6nost. Na pocetku tubivstvovanja: vremenitost drugog odjeljka »prvog dijela« Sein und »Tubivstvovanje i vremenitost« Dasein und Zeitlichkeit«) Hei- degger sazeto rezimira rezultate prethodne analize i odreduje njen domet. Uprkos njihovom velikom znacenju sada ih ostavljamo po strani. in die das Dasein sich verlegenkann]. zadatak ovog odjeljka. »Sva- kodnevno bivstvovanje ka smrti« (»das alltagliche Sein zum Tode«) predstavlja »stalno bjeianje pred njom« (seine stiindige Flucht vor ihm«. (SZ 260) Autenticno bivstvovanje ka smrti je bivstvovanje ka smrti kao mogucnosti autenticne egzistencije. mogle su doci i na neko drugo mjesto. (SZ 231-233) »Izvorna ontoloska interpretacija« tubivstvovanja ostaje. U njernu treba pokazati da je vremenitost ontoloski smisao brige. pa nije sasvim slucajno sto je jedna ad prvih knjiga 0 njegovoj filozofiji posvecena njegovoj CXXVII . ali ne neophodne na mjestu na koje su smjestene. (SZ 235) Put od »brige. anticipirajuca odlucnost). a vecinom se uvijek i pomjerilo. u susret hitajuca. bezuvjetna.kao »problem istine«. prestizuca. ali u koji se ono ne mora stalno i nuzno pomjerati. od iluzija bezlicnog Se osiobodena. odlikovani modus razotkrivenosti (Erschlossenheit) koja je pokazana kao izvorna istina (die urspriingliche Wahrheit) te je kao takva sarna najizvornija (die urspriinglichste).i jedino moguce: »Neautenticnost ima za temelj rnogucu autenticnost. Pravo shvacena smrt je covjekova najvlastitija (eigenste). od veIikog znacenja za razumijevanje cjeline Sein und Zeit-a. To su dvije svojevrsne male raspravice 0 dva fundamentalna »problema« filozofije.

koje sebe razumije. Ali Heideggeru se moze predbaciti sto nije eksplicite [ nacelno razjasnio da pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja treba shvatiti kao pitanje 0 smislu autenticnog blvstvovanja tubivstvovanja. No ako je pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja zapravo pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja.« (»Zeitlichkeit enthiillt sich als der Sinn der eigentlichen Sorge. Briga se dakle diferencira na autentionu i neautenticnu. Leipzig. Distinkcija izmedu autenticnog i neautenticnog bivstvovanja vrijediza covjeka. Fakticki mnogo tesce i prosirenije neautenticno bivstvovanje tubivstvovanja zasnovano je u onom autenticnom. Navedena kratka tezasto -ju je potcrtao sam Heidegger vrlo je odredena. Spomenut cemo sarno da se ta analiza smrti s dosta razloga mogla j formalno dzdvojiti u zaseban nivo izmedu »bri~e« i »vremenitosti«. pa je ne treba prenositi ni na bivstvovanje uopce. Eine Untersuchung zu Martin Heideggers Existenzial-Ontologie. No ako je to tako. jos krace: »Vremenitost se otkriva kao smisao autenticne brige. ne treba Ii i pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce shvatiti kao pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja uopce? Pitanje se u prvi mah moze ueiniti apsurdno. a pitanje 0 smislu brige je pitanje 0 smislu autenticne brige. Ali Heidegger se odlucio da svu analizu izvede na tri glavna nivoa pa je tako i analiza bivstvovanja ka smrti ukljucena u analizu smisla bivstvovanja kao vremenitosti.koncepciji smrti.s-Zato smo je i ovdje morali bar kratko naznaciti. gegliederten] strukturne cjeline brige u jedinstvu njene razvijene razudenosti?« (SZ 324) IIi krace: »Sta omogucuje bivstvovanje tubivstvovanja i time njegovu fakticku egzistenciju?« (SZ 325) Da se pitanj~ ne bi pogresno shvatilo. nego je to sarno bivstvovanje.« SZ 326) Vee je u ovoj kratkoj recenici sadrlan vazan dio odgovora na pitanje koje nas je rnucilo u velikom dijelu ovog uvoda: da Ii je kod Heideggera ~ijec 0 smislu covjekovog bivstvova- 6' Adolf Sternberger. u sklopu analize razumijevanja i interpretacije (Verstehen und Auslegung) . Vremenitost kao ontoloski smisao brige«). ldegt] u vremenitosti.« (SZ 325) Odgovor na svoje glavno pitanje 0 covjeku Heidegger kratko Izrazava slijedecim rijecima: »Izvorno jedinstvo strukture brige jest [lezi. Drugim rijecima. 154 S. Vremenitost je smisao autenticne brige. pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja kojim se bavi Heidegger u objavljenom djelu Sein und Zeit-a zapravo je pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. Bit svoje koncepcije 0 vremenitosti kao smislu brige Heidegger je sazeto izlozio u »§ 65. niH postoji neko bivstvovanje uopce nezavisno od modusa autenticnosti i neautenticnosti (i eventualno indiferentnosti). Die Zeitlic~keit als der ontologische Sinn der Sorge« (»§ 65. Time ne ielimo optuziti Heideggera da je najavljujuci odgovor na pitanje 0 smislu (svakog) bivstvovanja tubivstvovanja dao odgovor na samo dio pitanja (na pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja) ostavljajuci po strani drugi dio (pitanje 0 neautenticnom bivstvovanju tubivstvovanja i 0 bivstvovanju tubivstvovanja uopce).« (SZ 327) IIi. artikulirane. Der Verstandene Tad. 1934. premda nema mogucnosti da je poblize razmotrimo (kao nl njegovu izuzetno znaeajnu koncep-' ciju istine kao razotkrivenosti i-odlucnosti). Podsjetivsi najprije na ono sto je 0 znacenju pojma »smisao« (sder Sinn«) napisao u § 32. ali ne i za ne-ljudsko (netubivstvovno) bivstvujuce.Heidegger razjasnjava i smisao pitanja 0 smislu brige: »S pitanjem 0 smislu brige pita se: sta omogucuje cjelovitost razudene [rasclanjene. ne zn~i Ii to da bivstvujuce uopce treba misliti prema moIX Bltak i vrijeme CXXIX .a sto bi 1nace vrijedilo i posebno analizirati . CXXVIII nja uopce ili njega zanima smisao autenticnog covjekovog bivstvovanja. on posebno upozorava: »Smisao bivstvovanja tubivstvovanja nije neko slobodnolebdece drugo niti nesto »izvanjsko« njemu samom. Stoga razumijevanje smisla autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja omogucuje razumijevanje i (da se izrazimo malo nehajdegerovskj) kritiku neautenticnog bivstvovanja tub ivstvovanja. Autentleno i neautenticno bivstvovanje nisu dvije samostalno postojece stvari.

neko »sada«. nego se vremenuje: »Vremenitost uopce »nije« nikakvo bivstvujuce.« (!SZ 329) Kako vidimo. Heideggerova je vremenitost takoder troclana struktura s time sto se clanovi te stru. nego ce tek jednom biti. prije svega temeljnu moguenost autenticne i neautentlcne egzistencije. Zagreb. »doci«) u njemackom obicnom jeziku javlja se samo uelozenlcama kao sto su. proslost i buducnost). i to tako da ona buduci bila [kiinftig gewesen] tek budi sadasnjost [suvremenost. Smisao je (autentienog) bivstvovanja tubivstvovanja dakle autenticna vremenitost. Ovi omogucuju raznolikost modusa bivstvovanja tubivstvovanja. Vremenitost nije. Dayre. »Auskunft« (sobavjestenje«. »in63 Za razliku od umjetne Heideggerove rijeci »die Kunft«. Sarno Zigom autenticnosti ovjerena vremenitost moze kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja ~temeljJti bivstvovanje i.. II dopunjeno izdanje.delu netubivstvovnog bivstvujuceg. nego smisao bivstvovanja) i njene ekstaze. U 6ijim je rukama taj konacni zig? MaZe Ii razIika izmedu autenticnosti i neautentienostl kojoj se podvrgava i sarna vremenitost biti zasnovana u toj istoj vremenitosti? Heidegger se trudi da sto jasnije razgraniei tri ekslaze vremenitosti od triju tradicionalnih dimenzija vremena. Buducnost za njega nije. SZ 325). cxxx CXXXI . Gegenwart].« (»Sie ist nicht.« (SZ 328) Tradicionalno sesmatra Ida vrijeme ima tri dimenzije (sadasnjost. a primarnom dimenzijom vremena smatra se sadasnjost. Konkre1m. bjlost. Ona nije nego se vremenuje. Priredio R. »Ankunft« (sdolazak«). distinlkcija izmedu autentjenosti i neautentiCnosti pnimjenjuje se ne samo na bivstvovanje nego ina vremenitost (koja nijeni bivstvujuce ni bivstvovanje. Buducnost (die Zukunft) je »die Kunft. npr. »Die Kunjt« (izvedeno od glagola »kommen«.njivica u kamenjaru«. onda se vremenitost ne moze obj~javati pomocu bivstvovanja. To takoder nije slucajno nego naznaka »da buducnosti u ekstatiokom jedinstvu iz62 Za razliku od naseg glagola »vremenovatie. njemacki je »zeitigen« preuzet iz obicnog njemackog jezika u kojem znaoi "ciniti (pomagati) da nesto sazrije« »proizvoditi«. Novinarsko izdavacko poduzece. a znadi ~skrCeno mjesto«.ije: »Vremenitost vremenuje [zeitigt62]. jer kad bi se za nju moglo reci da »jest«. sondern zeitigtsioh. Deanovic R. in der das Dasein in seinem eigensten Seinkonnen auf sich zukommt« (sonaj laz63 u kojem tubivstvovanje u svom najvlastitijem moci-biti k sebi pridolazie.k. Heidegger ~e: »Izvorna i autenticna vremen1tost vremenuje se iz autentiene budu6nosti. a ne po modelu tubivstvovanja (covjeka)? I moze li se u tom slucaju tvrditi (sto je jedna odglavnih Heideggerovih teza) da put ka razumijevanju smisla bivstvovanja uopce vodi preko jrazumijevanja smisla (autenticnog) bivstvovanja tubivstvovanja? Smisao je (autenticnog) bivstvovanja tubivstvovanja vremenitost. iAutenticnost se tako pokazuje kao vrhovni tribunal pod Ciju jurisdikciju potpada Cak i wemenitost. M. i to moguce nacine sebe same.ture ne nazivaju »dimenzijama« nego »ekstazama« (Cirne se izrazava i naglasava njihovo principijelno drukcije shvacanje) .sto takoder ima principijelne razloge. u krajnjoj Iiniji. sadasnjost (suvremenost. a pri na:brajanju se uvijek javlja redoslijed: buducnost. Gegenwart). (SZ 329) Razjasnjavajuci ovu tezu. »izazivati« vorne j autenticne vremenitosti pripada prvenstvo«. koji je izmisljen za potrebe prevodenja Heideggera. »Ablkunft« (»porijeklo«: »sporazum«). kalko se to ~esto shvaca. Ne moie se pitatista vremenitost jest. bila bi nesto bivstvujuce i njeno bi razumijevanje pretpostavljalo razumijevanje ideje bivstvovanja i onoga »jest«. »proslost« (»Vergangenheit«) je preimenovana u »bilost« (»Gewesenheit«). sve bivstvujuce.« SZ 328). Maixner. . No sta je vremenitost? Po Heideggeru to je pitanje pogresno postavljeno. Primarni jenomen izvorne i autenticne vremenitosti je buducnost. No ako je smisao bivstvovanja tubivstvovanja vremenitost i ako je vrijeme horizont svakog razumijevanja bivstvovanja uopce. koje joS nije postalo zbiljsko. prisutnost. Maixner. 1960). »otvor u ogradi« (vidi J. Hrvatskosrpsko-francuski riecnik. »laz« je ri:jee naseg obicnog jezika.

.osti) sadasnjost. nastrojenost s biloscu. No naJve~e lzne~~denJe . znac] da se mijenja odnos medu momentima razotkrivenosti.Covjek i povijest kod Heid~ggera«. Heidegger sada viSe ne govori 0 tri strukturna momenta razotkrivenosti (nastrojenost. Prema svemu sudeci Heidegger sugerira da buducnost treba shvatiti kao dolazenje. objelodanjuje se u bilosti. ss 0 tome sam opsirnije govorio u svom zasad neobjavljenom predavanju ".. no u razmatranje tih ekstaza ovdje ne mozemo uci. odnosno bilost. koji se sada nabrajaju i drukcijim redom (razurnijevanje. Tako npr. To. Razmatrajuci odnos ovih konstitutivnih momenata razotkrivenosti prema vremenskim ekstazarna. koja je u biti nepovijesna i u kOJoJ ekstaza proslosti odnosi prevagu nad buducnoscu udarajuci joj svoj peeat. premda one donose mnoge zanimljive. Na slican nacin Heidegger vremenski interpretira sve naprijed analizirane strukture. a ponekad i iznenadujuce momente.formacija«). No nadam se da uvod moze biti poticaj i za diskusiju 0 tim pitanjima. odnosno razotkrivenosti. u osnovi fakticiteta . pri . odnosno suvremenost.proslost. . pokazu[uci vremenitost u-bivstvovanja.65 ' 15".. jer razumijevanje kao moment buducnosti sad dobija prednost pred drugim momentima (napose i pre64 Na slican nacln razjasnjava Heidegger sbilost« (»Gewesenheit«) i »sadasnjost« (»Gegenwart«).« (SZ 327) Drugim rijecima: u osnovi je egzistencijaliteta (odnosno egzistencije) .eemu se cetvrti moment (govor) tretira kao artikulacija prethodnatri. a u osnovi propadanja (odnosno propaI.don~si.buducnost.analiza povtjesnostt. »Herkunft« (sdolazak«: »porijeklo«) i s1. nego pnje svega (kao sto je vee receno) d~ potakne na njegovo Citanje i samostalno razmisljanje 0 njemu. kako se cini. u najvlastitije bivstvovne mogu6nosti koje covjeku peipadajuz' Heidegger ne ostaje sarno pri tvrdnji da je prvobitno jedinstvo brige 0 vremenitosti.Nes~o ~a1j~ o~ ovog uvoda u tom su pogledu otisli neki mojr vec objavljeni radovi (podaci 0 njima mogu se naci u priIozeno] bibliografiji »Heidegger u Jugoslaviji«)." Nije stvar autora da sudi koliko ovaj uvod tu svrhu moze da ispuni. Heideggero~a .« Njegova svrha nije da definitivnim oCJenam~ zavrsi diskus~1u 0 djelu jos prije nego sto je ono procitano. govor). rna nastrojenosti koj~j je ranije pripadalo prvenstvo). propadanje sa sadasnjoscu.Zavrsna primjedba umjesto zakljucka S ovim UV?doI? ~ad smo stigli do tocke gdje bi trebalo zapoceti kriticko razmatranje Sein und Zeit-a u njegovoj (krnjoj) cjelovitosti s ciljern da se odredi njegovo mjesto ~ povijesti filozofije i njegovo znacenje za suvremenu rmsao. ni napose dlSkuSIJU 0 nekim spormm terminima. a u tim ga analizama ne mozemo pratiti. ~. prispijevanje samom sebi. nastrojenost.. medu ostalim. »Auf jemanden zukommen« znaci »uputiti se prema nekom«. Ono vec-biti-u . 67 ~ije svrha OV?g uv?da ni da pokus~ zakljuciti diskusiju o na~lI~u pr~voc1enJa ~eldegge~a (na nas jezik i uopce) . nego tu tezu potkrepIjuje detaljnim analizama. omogu6uje se u suvremenovanju. Heidegger povezuje razumijevanje s buducnoscu. odrfanom n~ kursu »Marxlsmus und Existenzphilosophie« u Interuniverzltetskom centru za postdiplomski studij u Dubrovniku aprila 1984. »pri6i (ili doci) nekom«. Najkraci rezime tih analiza glasi: »Ono ispred-sebe temelji se u buducnosti. propadanje. Bivstvovanje pri . Ali »jemandem zukommen« znaci takoder »pripadati nekom«. No upravo na toj toed ovaj se uvod m~a zaustavitl. razumijevanje i govor) nego 0' cetiri. CXXXII .

Dobrilo .Aranitoui/ HEIDEGGl::R U ]UGOSLAVI]I (1937 .1984) Bibliografija prevoda djela i clanaka Martina Heideggera u Jugoslaviji sa literaturom o njegovom djelu. .

OBITI UMJETNOSTI.0 »Humanizmu«. Izbral in uvodno razpravo [Heidegger . .Prijevod nekih termina.I. Beseda prevajatca. str. Studentski centar SveuciliSta u Zagrebu.Pogovor (Danilo Pejoyic). [Naslov originala: Martin Heidegger: DER URSPRUNG DES KUNSTWERKES. IZBRANE RAZPRAVE. Zbirka: »Misel in cas« * V!sebina: Kaj je metajizika? [Was list Metaphysik?. PQSEBNA IZDANJA 1. . 413. Francke Verlag.die Philosophie? GUnter Neske Verlag. Zagreb 1959. Frankfurt aiM.»mislec biti«]: Boris Majer. 1961] .Cankarjeva zalozba. ' 2. Ill. Preveli: Danilo Pejovic i Danko Grlic. 3. Vittorio Klostermann. Pariz [Iz knj.0 bistvu resnice [Vom Wesen der Wahrheit. . 1955] . str. Prevedel: Ivan Urbaneic. Cemu pjesnici? . Verlag Vittorio Klostermann. str. . DOBA SLIKE SVIJETA. GUnter Neske Verlag. »Mladost«. Frankfurt am Main.Tehnika in preobrat [Die Technik und die Kehre.Napomena prevodilaca. WOZU DICHTER? Iz knjige: HOLZWEGE. Philipp Reolam.XXVII . Pia tons Lehre von der Wahrheit. !Pfullingen 1962] Kaj je to .BUjeske autora. Preveo: Boris Hudoletnjak. Frankfurt aiM. Izvir umetni§kega deta [Der Ursprung des Kunstwerkes. Ljubljana 1967. 1950]. Stuttgart. Zagreb 1969. Pogovor [»Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti«]: Darrilo Pejovic.jitozofija? [Qu'est-ce que la philosophie? Was jist dais . * Saddaj: Izvor umjetniekog djela. pismo Jeanu Beaufretu. . 171. 1962]: . 80 Biblioteka izabranih eseja. 8 0 CX. Bern 1954]. Pfullingen 1963]. Prilozi. Vittorio Klostermann.

254. . stanovanje. Vittorio Klostermann.Gradenje. . Taka. 369. 12. Gunther Neske Pfullingen]. U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA.jenja. 1984. VAGA I TIJEK.(S. • Sadr!aj: Prevladavanje metafizike.hrung in die Metaphysik von Martin Heidegger.torio Klostermann. 147. Knj. Knj. str. [Naslov originala: Martin Heidegger: DER EUROpAISCHE NIHILISMUS. Zagreb 1958.I. Sa davoskim saop!ltenjem i d1skusijom izmedu M. Edioija: Pogled u suvremenost. . . . Beograd 1'9'76. Zagreb 1958. 1979. • Sadriaj: Sto . . !Prevod 'i predgovor [»Kant i Heidegger iIi o konaenost]. 12. Skica za istrazivanje problema vremena kod Kanta«]: Milutin Stanisavac. GUnther Neske. . str. [U !ltampi] II.[Naslov orlginala: Martin Heidegger: HOLZWEGE.Cankarjeva zalozba v Ljubljani. Marijan Cipra. 9. Vi1. Beograd. 8. str. Pogovor (Branko Despot) 6. 32. Max Niemeyer Verlag. 8° * Saddaj: Iz iskustva mi§J. Preveo: Vanja Sutlic. UVOD U METAFlZoIKU. 39.«? [Was ist das .die Philosophie? Giinther Neske Pfullingen. 982-989. 8° Blblioteka: SazveZ4a. . Phanomenologie und Theologie.Bilje!lka prevodioca. 14.MoguCnosti. str. Iz dela: Die Technik und die Kehre. Zagreb 1958. dritte unveranderte Auflage. KANT I PROBLEM METAFIZlKE.e metafizik4? [Was ist Metaphysik? siebte Auflage. [Pjesme]. :tMatica brvatskae. Pfullingen 1967] 5. »Matica hrvatskae. Preveo: Vanja Sutltc. Hajdegerov odnos prema metafizici«]: Milan Damnjanovle. . 8° Biblioteka Zodijak. Preveo: Vlasbimlr Dakovic. 13. Iz pdsma »0 humanizmu«. Cassirera. Kolo prvo. PfuLllingen]. Okret [Die Kehre. Neske Verlag. [uillet-septembre. Velika edicija »IIdejac. Iz zbirke »Holzwege«.Put ka jeziku. Frankfurt aiM. Heideggera i E. 1965]. str. UVOD U HEIDEGGERA.Pitanje 0 tehnici [!Die Frage nach der Technik.. Predgovor [i»Biee i istina.e to »filozojija. 4. FraIllkfurt am Main. Parts. 370. 4. :tMatica hrvatskae. :t.] Filozofi. Opuscula 1. 1969] . [Die Zeit des Weltbildes].str. str.Beograd. Vaga i tijek. 1976.Centar za drustvene djelatnosti RK SOH Zagreb. 175. STUDIJE I CLANCI. 306. • Saddaj: Doba slike svijeta. Sv. ODLOMCI IZ DELA 11.adfiec. 79. 1982.Bibliografska bilje!ika. 1963]. Ttibingen.Studentski centar Sveucili!ita u Zagrebu. 226. pesniekt stanuje eovek . Opusoula 1. Jean Beaufret: Rugovor pod kestenom. [Naslov orlginala: Martin Heidegger: KANT UND DAS !PROBLEM DER METAPHYSIK. Cemu pjesnici? Preveo: Danko Grlie. .Novi Sad.Stvar. Ljubljana 1971. . mi!lljenje. Izabrao i preveo: Bofidar Zec. POLJSKA STAZA. Josip Brkie. Spremna beseda [»Bistvo nihilizma kot bistvo metafizikec]: Ivan Urbancic.Nacelo identiteta. 1972. Auflage. Archives de philosophie. 369. 3. str. :tMladash. :tNolit«. Knjizevna zajednica Novog Sada. EVROPSKI NIHILIZEM. IZ ISKUSTVA MISLJENJA.Helderldn i suMina poezije. . CXXXIX . 193-247)]. Branko Despot. Prijevod: Zvonimir Mrkonjie. Prevedel: Ivan Urbancic. . c Jezik. . Pogovor [»9to jest pitanje. Iz: Die Technik und die Kehre. .»Vuk Kar. Zbirka »Misel in cas«. str. Preveo: Vanja Sutlic. Iz spisa »Sto je to metafizika«. U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA. Vier>te Auflage 1963. Preveli: Ivan Salel!ic. . CXXXVIII 7. Sto . 10. Vittorio Klostermann. 8° lBiblioteka Centra. V/1958.. [Naslov oriiginala: Einfii. [Nietzsches Wort :tGott ist <tote] Bilje!ika autora. 1966]. (Vidokrug Martina Hei:deggera)«]: Branam Despot. Nietzscheova rijel!::tBog je mrtave. U: AlNTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA. Frankl1iurt am Main.a i teologij'a [philosophie und Theologie.. Onto-<teolollko ustrojstvo metarfizike.. 69-104 i S. MISLJ'ENJE I PEVANJE.Rec.

Les Essais. 10. Preveo: Milovan Boskovic. [Prevod § 7 iz dela: Sein und Zeit. 10. VI! 1968. 21. S. br. 41. X11I/1972. 4Q---41. 89-93. 10. 10-11. 84-88. VII). 513-529. Hegelov pojam Iskustva. predgovor i komentari: Milan Damnjanovlc. . 20. Nietzscheova rijec: Bog je mrtav. 43. Prevedel: Plrlmoz) Kozak. 59. Preveo: Danilo Pejovic. Student. 155-178. Preveo: I. 4-5. . VII).Telegram. Izvir urnetniskega dela. 11-12. Iz pisma »0 humanizmu«. 11111962-63. 45. 40. kol.Problemi.Forum. Preveo: MilutLn Stanisavac. 867-883. Fenomenologijska metoda. Polja.Telegram. Izbor. Prevedel: Ivan Urbaneie. 1/1970. 6. . S. Perspektive. . 20. X11969. Doba podobe sveta. 1938] 16. IV11960. 0 biti istlne. " . 285-291. Beograd 1960. 481.15. 44. 63] 17. XV1I1961. IV. X/1969. 7-8. 361-369.Problemi ViII/1'969 81-82 671---674. 28. 37. Tiib1ngen. Iz Iskustva misljenja. Telegram. Prevedel: Ivan Urbancie. (18. Preveo: Jovica Acin. 25. 34. 42. 1971. Pesma.1973. str. Verstehen und Auslegung iz: Sein und Zeit.Uj Symposion. 1315-1319. Prevedel: Prlmoz Kozak. 18. 38. S. CXL 31. 18. XIXI. 481. 10. U zbomiku: FENOMENOLOGIJA. IV). U: Zajecaranovic . 1963. Preveo: Vlastimir Dakovie. Delo. . Zehnte. . Preveo: Zvonimir Mrkonjic. 613-626. Beograd 1975. unveranderte Auflage. M. 208-219]. Prevela: Jelena Matic. Razumevanje i izlaganje. Perspektive. Nietzsche. XIX/1973. 1971. 486-492. Preveo: DaniIo Pejovic. IX. A humanizmrusr6l. Tiibingen. 2. 236. Frankfurt am Main. [Iz knjige: Zur Sache des Denkens] Odredba covekove egzistencije. str. 95-135. Zweite A1lIflage. 74-83. prev. V/1976.Problemi. Niemeyer Verlag. Preveo: Josip Brkic. [Iz: Uber den Humanismus] 19. 61. Pitanja.Gledista.Knjizevna ree. Polja. S. " [Prevod §§ 42-43 iz dela: Kant und das Problem der Metaphysik. Kaj je metafizika. XIX/1973. Filozof d treci rajh. Problemi. Egzistencijalna skica nekog pravog bivanja do smrti. Preveo: Jovica Aein. Tiibingen. 1971. 11. 22. paragraf 82. Delo. Odlomak. 481. 26. 23. 22. XXVIII 1972. XXIV/1978. Preveo: Bozldar Zec. U redakciji Gaetana Pikona. Bit in cas. Uvod u metafiziku. 350--351. Prevedel: Primos Kozak. 0 humanizmu. 580582. 148-153]. VII). Kaj je to filozofija? Prevedel: Ivan Urbaneie. 41. 1951. Preveo: Jovica Acin. »Nolit«. str. 32. Pismo 0 humanizmu. 11111965. LV. . . 4. 1963] 29. 6. Ideje. 5-6. GalHmard. 49-101. Let es ida. 481. (18. IV). H. X/1969. 5. I. str. . XXXViII!1973. Preveo: Vlastimir Dakovic. Izvir umetniskega dela. U: PANORAMA SAVREMENIH IDEJA. Beograd 1960. Beograd 1973. Herrneneutieka sltuacija.Knjizevnost. . 9. 1972. kni. Corbin. Perspektive. (4. »Kosmos«. 116--144. U zborniku: SAVREMENA FILOZOFIJA »Rad« Beograd 1970.Telegram.Uj Symposion. U redakciji Gaetana Pikona. Preveo: Milan Damnjanovic. [Iz: »Holzwege«. 421-441. 11/1961-62. Xl1969. [Iz dela: Sein und Zeit. Hdlderlrn i bit pjesnistva. Preveo: Vlastimir Dakovic. whitt in svetnega casa ot Hegelovega dojetja med easom in duhom. str. IV/1972. (18. 308309. . [Qu'est-ce que la metaphysique? Franc. Frankfurt am Main.7-39]. Preveo: Dusan Travar. Razmejitev eksistencionalno-ontoloske sovisnosti easovnosti. Preveo: Boris Hudoletnjak. Protiv »humanizma«.' 1965. 269-281. .Stevanovic: FILOZOFIJA.29.Uj Symposion. VII). [Pjesma]. Moj put u fenomenologiju. 35. Sta je metafizika? Prevela: Dobrila Stosic. [Prevod § 32. . . U: PANORAMA SAVREMENIH !DEJA. 171. 1957]. 27. II196O---Q1. Odlomak. 39. 39.st. knj. 72-76. Kraj filozofije i zadaca miSljenja. 33. 1980-1990.Studentski list. 14-16. Odlomak. 36. 474-486. CXLI . (3. Metafizika prisutnog bitka (ljudske egzistencije) kao fundamentalna ontologija. 24. Preveo: Boris Hudoletnjak. 30. »Kosmos«. (18. [Iz: Fontaine. 1172-1184.

II).Theoria. 7-8. Herdersche Verlagsanstalt. 47. Preveo: Bozidar Zec. 114-133. Verlag V. 232-233.Liea. Karl: Die Einheit und die Verschiedenheit der Menschen. 54. [Iz dela: Unterweges zur Spraehe. Preveli: Marina Mihailovic i SlaVOmiT AIIltOlllijevic.Polia. . str. 3-4. 1979. . 57. VII/1980. Klostermann. II. {VIII. [Iz: Gelassenhelt. LXXII. Hans-Joachim: Tragische Enstenz. Kraj filozo£ije i zadaca mi~ljenja. Preveo: Bozidar Zec. . 1903-1918. Zur Philosophie Martin Heideggers. [Iz knjige: »Die Grundprobleme der Phitnomenologie«. Inauguralna disertacija. CXLIll . Heidegger und C. 1978. [Iz dela: Der europitische Nihilismus. Zagreb 1979. MOGUCNOST. Zagreb.46. 1975. S. . . Delo. X/1980. »Na1cladni zavod Matice hrvatske«. Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnic. Skolska knjiga. 59. 60. II. I. XXViI1I. 11/1937. Priredio i preveo: Sime Vranic. 167-178. Filozofija i pogled na svet. 142145. J. Mi~ljenje.Polia. 128 Seiten. Pismo Jeanu Beaufretu. 61. miSljenje. S. Schmidt. IV. str. 35-36.. 1978. 1967] 51. 1213. 1967] 53. 52.: Tragisehe Existenz. kn]. .Knjizevnost. stanovanje. Seminar u Le Thoro. 10-11. . 0 bLU istine. Frankfurt am Main.Dijalog.Philosophia (Beograd). 10. Evropski nfhlhzam. Preveo: Danilo Pejovle. 1II/1938. 332-333. 370-373. 64. Preveo: Miroslav ProkopijeV'ic. 5-14]. str. Die Negation der allgemeinen »Menschheit« bei Scheler. Stanovanje. 282-283. 1976. 1938 63. 11/1983. Preveo: BozLdar Zec. 1982. 1982. Preveo: Josip BI1kic. SLOBODA. 289-331. [Das Ende der Philosophie und die Aufabe des Denkens]. Ljubljana 1942.Nova revija. Pismo 0 humanizmu. 4.Vidiei. Put ka jeziku. 1-4. . 3-4.] 1942 65. Iknj. Schoeps. Bemerkungen zu einem Buch tiber die Philosophie Marlin Heideggers. U k!njizi: UVOD U iNIETZSCHEA. Pfullingen. 1. Gradnja. . 444459. .U: SUVREMENA FILOZOFIJA ZAIPADA. [Vidi odeljke: HI. Pojam filozofije. ['Prilkaz knjige: Alfred Delp S. B]. Kordie. Paris. 2IDr Antropologle Martin Heideggers. Knjizevna ret. H. Freiburg i. Der Ersatz der allgemeinen Menschheit bei Scheler. 75-86. Odlomei lz dela.Owith. Heidegger und Schmidt. Preveo: Vlastimir Dakovie. Centar za kulturnu djelatnost SSO. Buber. 48. Ill. 55. Preveo: Sime Vranlc. Neske Verlag. 1311-1316. str. »Veseldn Masle~a«. Pfullingen. Marlin: Die Verwirklichung des Menschen. 138. Hrestomatiia etitkih tekstova. Opustenost.Philosophia (Beograd). Nietzscheova metafizika.Gradae. 56. Pfulllngen. 5. Frankfurt am Main. Preveo: Ivan N. LITERATURA 0 MARTINU HEIDEGGERU 1937 62. 269-284. str.U knjizi Borisa Kalina: POVIJEST FILOZOFIJE sa odabranim tekstovima filozofa. . XXV/1979. 0 humanizmu. Sarajevo. Zagreb 1980. Priredio: Kasim Prohie. 1977. Pfullingen. Poljski put. U zborniku: EGZISTENCIJA.U zborniku: CEMU JOS FILOZOFIJA.Philosophia (Beograd). 1975]. 111/1938. 1978. XXXVl/1981. [Iz dela: Vortritge und Au/sittze. Pandiic Vladimir fra Krurno: Problem istine u /ilozofiji MARTINA HEIDEGGERA. 84 str. XXV. Stvar. 201-223. Preveo: T. 58-70. . 9-26]. Preveo: Dariilo Pejovie. Centar za kulturnu djelatnost SSOZagreb. XXIV/1978. 49. 7-31]. XXVIII/1982. 1160-1170. str. CXLII 58. Sta je metafizika? Prevela: Nada Gadanski. . 12. 50. Preveo: Jovica Acin. [Iz: Vber den Humanismus. [Iz dela: Vortritge und Au/sittze. 1951]. 19-25. . IX/1980. (10.. 125-131. 289-308.1-4. Gradenje.

.U knjizi: SAVREMENA FILOZOFIJA ZAPADA. XI).br. . B(onifac): Ateisti~ki egzistencijalizam (Heidegger . Jeremie. Zagreb. Gr lic. Vanja: Martin Heidegger. 15~ 1951 69. Tiibingen.: Egzistencijalizam K. F(rance): Nova disertacija iz filozofije. Dusan: Martin Hajdeger. 171. 1950. 77. Zarko: Heidegger obnavlja ontolosku estetiku. 1957 73. 697-701. Supek. [Isto u: Hrvatsko pravo (Mostar). 58. 179-190. 6. 395-413. 1-4. Pejovic. Dragan M.»Cankarjeva zalozbae. V(anja): Martin Heidegger: Bitak i vrijeme. 5-6. Sutlic. 1942. 87. Ljubljana 1942. Tiibingen. Danilo: Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti. 1. . . M. Vidovie. 68.Pogovor lmjizi Martina Heideggera: 0 BITI UMJETNOSTI. 9. Zagreb 1959). 559-565. 1957. 85. CXLIV Politika. 11-12. Raspudic. Zagreb 1959.Dobri pastir. 2ivot. Dr phil.Filo%ofija. 31~19. 1951. (27. 988-989. . Damnjanovle. Danilo: Razgovor s Martinom Heideggerom. 1960 86. 11111943. »Matica hrvatska«. Narodni list. (»Mladost«. 2. Petrovic. XIV/1958.1943 65a. 1952 70. .Republika. X). Pandzic P. 84. Damnjanovie. . Beograd 1952. 21-47. Sutlie. Pot iracionalizma od Schellinga do Hitlerja. Veber. IV/1958.Republika. 2919. [Vidi: Hajdegerovo gledi§te (103-105)] 82. Matica hrvatska. X/1960. V1I1950. 0111959. Nova rfilozofska rasprava. 439--453. 7]. 1953]. 11/1943.Delo. -Filozofija. 84-101. Damnianovie. 639. (14. Danilo: Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti.Pregled.Pregled. . Milan: Ontoloski problem u savremenoj estetici. 12. str. Gyorgy: RAZKROJ UMA. VlII/1959. 58-105. Vanja: Martin Heidegger. Vanja: Martin »sudbina Zapada«.Mogucnosti. V/1958. 84. Sutlie. (Kierkegaard Heidegger Sartre).Republika. X/1954. »Mladost«. 10. S(utlic). Rudi: Savremeni egztstencijalizarn: Heidegger i Sartre. Sartra. Heideggerovo mi§ljenje bitka i Pregled. Ljubljana. Marijan: Egzistencijalizam. . 2. Dr phil. Danko: Biljeska 0 piscu [Martinu Heideggeru].Novi list. Sutlie. 99-108. (Doktorska disertacija). 127-128. Pejovie. 79. Milan: 0 umetnleko] i logi&oj istini.U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOV A. G(ajo): Heideggerov uvod u filozofiju. Kruno: Problem istine u filozofiji Martina Heideggera.br. Zagreb. Hajdegera i Z. Zarko: Heldegger 0 umjetnosti. str. . Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Zagrebu. 1950 67. 66. 81. str. 155-157. Zareb 1958. 7--8. [Povodom knjige Martina Heideggera: Einfiihrung die Met:aphysik. str. 25-79. Milan: Prevod Hajdegera. str. Vidovie. . LIVI . 111/1959. X1/1959. Lukacs. 1958. 343. 3. Vl11I1956. LXX1I1943. 7.Prisutnosti. Jaspersa. . EGZISTENCIJALIZAM I DEKADENCIJA. .U kinjizi: Rudi Supek. Pejovlc. .Sartre). XIV/1958. 1958 74. Pandzic Vladimir ira Kruno: Problem istine u filozofiji Martina Heideggera. 28-29. 83. Prevedel: Taras Kermauner. Nedeljkovie. G. Vanja: Egzistencijalisticka filozofija Martina Hei:deggera. Badrov. X1I1959. 1957. . 7--8. Ljubljana 1960. 76. Preve1i: Danilo Pejovle i Danko Grlie. str. 78. Slovenec. 14. str. . X Bitak i vrijeme CXLV 1954 71. in 1956 72. 7--8. [0 Heideggerovom shvatanju umetnosti] 75. str. 1959 80. 9. Martin Hajdeger: 0 biti umje1nosti. P. TkaiCic.

U knjizi: PROBLEMI SAVREMENE TEORIJE LICNOSTI. VI: Pepelnlena sreda parazitskega subjektivizma (Heidegger. Pesle-Golubovic. Boris: Heidegger »mislec blti«. 89. . U: PANORAMA SAVREMENIH !DEJA. Petrovic. XXXIII. Stegmiler. VI. Martin Heidegger i bit modernog tehniziranja svijeta. VoIfgang: Egzistencijalna ontologija. 2ivotic. U redakciji Gaetana Pikona. Miladin: Martin Hajdeger. 111/1966. 1. . IV/1965. Roze: Martin Heidegger. 4. 91. XVI/1961. 78. 3-18. . str. Korac. 1. Miladin: Fenomenoloska metoda u filozofiji egzistencije. 7Q------. 93.fundamentalne ontologije. Gajo: Marx. . 100. [0 Heideggeru str. VlI/1961. 112-113. K(ozak).Filozofijo. Sarl:evic. . Korac. 221-228. 11-39. 5-34. Preveo: Vlastimir Dakovic. knj. . 1962. Urbancil:. Kajoa. metoda in pomen filozofije Martina Heideggerja. Majer. Prevela: Dobrila Stosic. . 103. 1962 94. 104. 496-497. 96. »Kulturae. Pepeljava sreda parazitslkog subiektavlzma (Hajdeger i Jaspers). 489-523. 4. 26-30]. Heidegger Revaj Na§e teme. 5. VIII/1964. IX. PeSic~lubovic. 16Q------. (Heidegger i Sartre). CXLVII . Bosnjak. Sarl:evic. str. Beograd 1966. IV/1966. Predgovor knjizi Volfganga Stegmilera: GLAVNE STRUJE SAVREMENE FILOZOFIJE [HAUPTSTROMUNGEN DER GEGENWARTSPHILOSOPHIE]. Veljko: Fenomenologija bezzavil:ajnosti Martina Hajdegera. 2ivotic. Lukacs. XII/1963. 563-585. 21. Glusl:evic. Zagorka: Hajdegerovo shvatanje lil:nosti.Filozo/ija. I. 88. 11-12. [Vcidiodeljak: Martin Hajdeger (69-75)]. 4. 1. XI). CXLVI 1966 102. 1. Beograd 1966. Beograd 1962. 60-87. • Vidi odeljak: Problem logosa u interpretaciji Martina Heideggera (57-62). 97. 2. 43-62.U knjizi: PRAGMATIZAM I SAVREMENA FILOZOFIJA. str. . 1963 98. 9Q------. Abdulah: Govor vrijeme svijet kao bit l:ovjeka. Filozofija zivota »relativne stabilizacije« (Seler). Gajo: Praksa i bivstvovanje. Gajo: Hajdeger i problem . Martin Hajdeger.Savremene filozofske teme.72. . . i 15.~No1itc. Na§i r«zgledi. Petrovic. »Kosmos«.Od. Teori. * Vidi odeljke: V. Petrovic. Veljko: Problemi i stremljenja savremene gradanske filozofije. U knjizi: GLAVNE STRUJE SAVREMENE FILOZOFlJE [HAUPTSTROMUNGEN DER GEGENW ARTSPHILOSOPffiE]. Preveo: Milan Damnjanovie. 1559-1572. 6. »Nolitc.Praxis. Beograd 1966.• Vidi odeliak V: 2ivljenska filozofija v dobi srelatlvne ustalltve« (Scheler).Knji~evnost. I/ 1964. [Vidi odeljke V i VI (29-34)]. .Problemi. 106. . . str. Zagorka: EgzistencijaMstil:ka ontologija l:oveka. 1(4. str. 1961 92. Ptrhnoz): Ob Heideggerjevi razpravi Doba podobe sveta. Zoran: Allemann Beda: "Holderlin und Heidegger«. 1. 15-32. Jaspers). 37-38. Beograd 1962. Branko: Problem logosa u greko] filozofiji.a in praksa. 99. 90. 1963.Perspektive. Danilo: Martin Heidegger. .1. 1. 88a. 161-196.Filozojija. 46Q------.Radovi Filozofskog f«kulteta u Sarajevu. Gyorgy: RAZARANJE UMA.193. IV/1960. 95. XV/1962. Abdulah: Martin Heidegger i problem destrukcije metafizil:kesudbine l:ovjEika. I/1960-61. Put iracionalizma od Seltnga do Hitlera. Ivan: Predmet. 151-184. IV/1960. IV/1967. 117. IV/1960. knj. »Nolitc.473. 1964 99a. Beograd 1960. Forum. 509-512. Branko: Ob vprasanju Heideggerja prt nas in za nas. . 21-34. Pejovic. 103-114.»Kultura«. 105.ek. Rudolf.Putevi. 1965 101.

289-292. XIII. 11. Arendt set godina.»rnislec biti«. U knjizi: SISTEM I EGZISTENCIJA. . 415. Preveo: Ante Stamae. Despot. Praxis. Zagreb 1970. TeLegram. 'I'eoretiearl nemaeke nauke 0 knjizevnoS'ti. . . »Zora«. str. Blaaenka: Kostas Axelos: Einfuhrung in ein kiinftiges Denken. 194-197. 5-92. M(ilan): Ernst Tugendhat: Der WahrheitsbegriM bei Husserl und Heidegger. Gvido: Hajdegerova misao. IV/1969.1968. Preveo: Boris Hiudoletnjak. Branko: Sto jest pitanje? . J. 1-2.Filozofske studije.Nase teme. I. 3. Kos. Putokaz budueem misljenju. Kostas: Marx i Heidegger. 5-6. Pejovic. Sreten: Cemu pesnici u oskudno vreme. VIII/1971. 481. Auflage. Nolit. str . Preyeo: Vlastimir Dakovic. CXLVIII 118. Gajo: Izreka Hajdegera. Zagreb 1970. 1970 Hannah: Martin Heidegger navrsio je osamde117. str.Sodobnost. Danilo: Razgovor s Martinom Heideggerom.U knj1zi: Korac . 67-78. Axelos. Ljubljana 1967. 258/1970].Praxis. IV/1967. 129. CXLIX . 119. Martin Heidegger . 468-485. [Vidi odeljak: Martin Heidegger: EgzistencijaHzam i knjizevno delo (433-441)J. 1969. 95-115.U knjizi: SISTEM I EGZISTENCIJA. XI). 7. 124. 114.Praxis. (18. . Max Niemeyer Verlag.Kutturni rednik. U knjizi: POVIJEST FILOZOFIJE.Predgovor Heideggerovoj knjizi: IZABRANE RASPRAVE.. . 1967. Despot.: »Obrat« u Heideggerovom misljenju. 6. 1969.Tribuna. unverand.Koraci (Kragujevac). Martin Hajdeger: Doba slike svijeta. . VIIII1971. Andrej: Problematika srnrti pri Martinu Heideggeru in Karlu Jaspersu. Janko: Heidegger in Slovenci. 102-105. 122. Zivotic. Petrovic. 120. (27. . (18. (4. TeLegram. Koautor: Joze Raspotnik [povodom elanka Andreja Medveda: PomankLjivosti Pirjevi!eve interpretacije Heideggera] 1968 110. . 1970. Pejovic. 115a Richardson. Preveo: Franjo Zenko. str. 1967/1968. . Medved. Radojica: Egzistencijalizam protiv humanizrna. 22-23. 5-6. 1970. XXIII/1970. Tiibingen 1966. Dusko: Ka samostalnosti filozofije. Nevenka: Martin Heidegger. 1970--1998. XVI! 1968. S. 1969 115. 1971 127. Treci program Radio Beograda. Pejovic. Damnjanovic. 2. Miladin: Hajdegerova kritika metafizike. Danilo: Egzi:stencija1izam i egzistencijalna ontologija. Zivotic. Morpurgo-Taljabue. Danilo: Pjesnistvo i misljenje bitka. "Zora«. (0 estetiekim pogledima poznog Selinga i Hajdegera). II. Zivotic.U: SAVREMENA ESTETIKA [L'ESTHETIQUE CONTEMPORAINE]. Cizmic-Marovic. . Tribuna. Cankarjeva zalofba.Pavlovic: ISTORIJA FILOZOFIJE. XI). 25-30. . Boris: Martin Heidegger.Praxis. 1970. Zoran: Devet metodoloskih beleski. 128--138. Treci program Radio Beograda.Preveo: Ante Stamae. VII). Zizek. 123. Tautovic. Zagreb 1970. 109. 781-798. . 403-470. XVII/1968. Petrovic. 845-84. 121. 2.Doba slike svijeta. 1969. Filozofija. 133-146. Beograd 1968. 113. str. 73-137. Slavoj: Pomankljivosti. 11/1970. Boris: Heidegger . 111. VII). 108. Majer. . 5. »Skolska knjiga«. W. V/1970. 126. 481. . 3. 112. Zagreb. 110--112. [Iz casopilSa: »MeJ:ikur«. [Iz knjige: Einfilhrung in ein kilnjtiges DenkenJ 128. Vejnovic. »Zora«. 113-125. str. Zagreb 1968. Konstantinovic. XVI 1971. 116. 1082-1103. 125.Zivotic . Beograd 1970.1967 107. 263-286. U knjizi : SISTEM I EGZISTENCIJA. 2. 116-127. str. W. Hudoletnjak. de Gruyter Verlag. Zagreb 1969. Miladin: Hajdegerovo shvatanje bica i bitnog misljenja. Xl1969.PogLedi. Miladin: Martin Hajdeger.

Delo. Tine: Zev hermeneutickog kruga. Misl:evic. . Boris: Semenj nlcevosti. 8--9. Beograd 1973. Jaroszewski.U knjizi: TEMELJI FILOZOFIJE. 146. 4-5.Knjizevna res. Vitomir: Hajdegerova odredba ljudske egzistencije. XIXl1973. 'Preveo: Franjo Zenko. 128--136. 13. str. September 1969. str. . Heidegger in njegovi slovenski epigoni. Gledista. Axelos. 1. . 285-286. 153. VIII/1971.Pogovor lrnjizi: UVOD U HEIDEGGERA. 1973. 155.Praxis. 493-505. 140. 17-24. 147.Uj Symposion. 132. Slobodan: Elejska teorija biea. (12. 4. Zagreb. 155156. 32. 143-216. 359--414. Praxis. »Interpres«. (Fragment 0 Hajdegeru . Misl:evic. 134. str. 2. tm. . 142.1972. GrIle. Prevela: Jelena Zuppa. Zagreb 1972. str. 67-79.Borba. 1.Vidici.kot bistvo metafizike. 1971.Delo. U lrnjizi:UVOD U BUDUCE MISLJENJE. Acin. . »Stvarnost«. Ivan: Bistvo nihilizma . VIIII1971. Filozofske studije. 5-27. . Ljubljana. 1320--1337. . Kostas: Pitanje kraja povijesti. Boris: Hajdeger i njegovi slovenackl epigoni. . 1. Heidegger: Bitak i vrijeme. IV11973. {M. 136. U knjizi: FILOZOFIJA. 1972. 41--66. Zagreb 1972. IV/1973. Milovan: Mogucl znaca] i smisao Hajdegerove filozofije. Brujic. Zvonko: 0 kraju filozofije u djelu Martina Heideggera. Kos. 133.Kulturni radnik. 106--133. 137-144. Prevela: Marija Mitrovic. Goldmann. 145. 11.1469-1482. [Vidi odeljaik: Metafizicke reminiscencije (Hegel i Heidegger) (205-211)]. Bozinovie. . 1. Borut: Adornova kritika Heideggerovega temelinega Ishodisca . 154. Bela: Martin Heidegger filozofijallllk fO vonasai. Ideje. paragraf: 16). VII. 65-73. Beograd. 131. IX/1972. Olga: Hajdegerova analitika bivstvovanja. Prevedel: Frane Jerman. 149. 13-51. 3-16. Axelos. Zajel:aranovic. Gajo: Mladi Heidegger. Predgovor Heideggerovoj knjizi: EVROPSKI NIHILIZEM. Puhovski. 1972 135. . 1972.130. »Stvarnost«. 10. 54. XIXl1973. 164-166. 35--42. 572-573. 1973. 148. Bimel. Hribar. Zarko: »Uvod u Heideggera«. . 1972. I-II. Borut: Od znacenia »po sebi« do »bica«. 143. Preveo: Franjo Zenko.ontoloske diference. . 152. II. Kostas: 0 Marxu i Heideggeru. Goldmann. Branka: Povijesni obrat kao smisao obrata u misli Martina Heideggera. (26. Vul:ic.: Kancepcija avtentienega zivljenja pri Martinu Heideggeru. Preveo: Vlastimir Dakovie. II/1972. XIV11973. 5. 159. Milovan: Jedna prolegomena za razumevanje Hajdegerove filozofije. Preveo: Hotimir Burger. Nenad: Marlin Heidegger: 26. str. 1971. . 138. . 144. Valter: Hajdeger i metafizika. . Ivan: Bit nihilizma kao bit metafizike. Majer. [Iz casoplsa: L'Homme et la societe«. Lucien: Heidegger i Lukacs. Janko: Martin Heidegger. Danko: Martin Heidegger. II). . CL 1973 150. 157. Centar za drustvene djelatnosti SSOH. . Sukl. 5--6. Preveo: Ivan Vejvoda. 11-12. Jovica: Pitanje »drugog pocetka«. . 51-65. XXV/1972. 137.Kulturni radnik. . 70. (9. Urbancie. Telegram. 31-39. 1972. 141. Lucien: Lukacs i Heidegger. 67. Axelos. . 508--523.Delo.pesnistvo/mlsl] enj e). IIII1972. Preveo: R.U leksikonu: FILOZOFIJA.m Radio-Beograda. Xl1973.Kulturni radnik. 16. Preveo: Lazar Carnic. 389.Teorija in praksa. 246-249. Branko: Sto jest pitanje. Praxis. . 1972. Despot. Pihler. XIXl1973. S. 1971. [0 Heideggerovom shvatanju hermeneutike] 156. CLl . Nenad: Politika i svijet. Gligorije Stevanovic.Praxis. str. Urbancie.Knjizevna kritika.Anthropos. str. 339-340. [0 filozofiji Martina Heideggera] 158. Majer. XIV/1972. XXIII. Cankarjeva zalozba. Ljubljana 1971. 103-126. (Vidokrug Martina Heideggera). 139. V). 3--4.U knjizi: UVOD U BUDUCE MISLJENJE. Pihler. Petrovic. Geburtstag. Aussprachen zum 80. LI/. Zunjic. Messkirch (1969). 5-6. Tadeusz M.Ideje. IXl1972. 157. Zagreb 1972. p. 193-211]. Kostas: Marx i Heidegger. 3-4. XXVII 1972. Treci progra. Bozmovic. 151. Posavec.

191-240. Predgovor: dr Sreten Petrovic. CLlll . str. 29. 128. Marko: Clovek . 162. Zunjic. 22605. Prevela: Nadezda Cai::inovii::-Puhovsiki.160. 65-100. Landgrebe. . Sukl. Preveo: Simo Vulinovie. Jeger. Hans: Hajdeger i umjetnicko djelo. Pavicevlc. . 165.Anthropos. str. 99--105.U knjizi: EGZISTENCIJA. Divjak.Knjizevna kritika. X). Obrt u filozofiji Martina Hajdegera. »Ecrivains de toujours«. Beograd 1973. 170. Cotten. godisnjice Martina He1deggera] 164. Preveo: Milan Tabakovic. Zivotic. [Objavljeno u: »Frankfurter Allgemeine Zeitungx-u u povodu 85. Le seuH. Vuko: Hajdegerova odredba Ijudske egzistencije. Slobodan: Heidegger i problem antropologije. 172. HI-IV. str. [Vidi odeljke: Heideggerjevo razumevanje tehnike (4851). razu. Beograd 1973. 22. 1976. . Beograd 1976.europai fil6zofiara es irodalornra. Zan: Razgovor pod kestenom.FUozofske studije. 177. Goldmann. 96--115. (9. . Gadamer. 1-32. 37-68. . 10. 7581. Danko: Igra kao estetski problem [Spiel als asthetisches Problem]. Uj Syposion. REALNOST I SLOBODA. 178. Milka: Martin Hajdeger: Uvod u metafiziku. Jean-Pierre: Heidegger. Beograd 1974. Beograd 1976. 1975. REALNOST I SLOBODA. 169. 126-131. 32-61. Darnnjanovic. Milan: Bice i istina. Kirn. Darnnjanovic. 174. 40-45. Bela: Heidegger filozofiaWrteneti helye es hatasa a nyugat . Drau:f. str. str. 101-122. XXI/1976. Marksizam u svetu. 293-295. 180. 13. . XXVIljl974. Miladin: Bice i egzistencija. Beograd 1975. IX). Lucien: LUKAC I HAJDEGER. Lesek: Povodom smrtl Martina Hajdegera. 1975 167. 1. Kulturni radnik.mevanja tehni- 1974 163. str. 49-52. Filozofska biblioteka. Nenad: Martin Heidegger: Uvod u metafiziku. 168. 1976 173. str. Zivotic. [0 Martinu Heideggeru vidi na str. 1975. "Prev'ajanje« ke v marksisticno Heideggerjevog zavest (51-62)].Filozofija. Preveo: Zvonimir Mrkonjie. 89-111. GrIlc. Andrej: Marx in nekatera noveisa filozofska razumevanja tehnike. Da Ii je Heideggerova kritika antropologije doista »odluena« za razmatranje »pitanja 0 i::oveku«. CUI 179. Beograd 1976. str. BIGZ. VIV1975. Posmrtni fragmenti. [Povodom smrti filozofa] 176.Lica. 143-145]. Zagreb 1976. Tautovie.PoHtika. Martin Hajdeger: Doba slike svijeta. Priredio i objavio: Jusef Isagpur. . 190. Miladin: Bitno misljenje ~ istina. Dakovic.Kritike i polemike. . Posebno izdanje i::asopisa »Ideje«. U zborniku: FENOMENOLOGIJA. 266--268. »Veselin Maslesa«. II/1975. 175. [Vidi odeljak: Martin Heidegger i neki fenomeni u igri umjetnika (235-236)] 171. (prispevek k razrnisljanju 0 Heideggerjevom delu »Bit in cas«). Preveo: Vanja Sutlie. .pastir biti. 181. 161. LXXIII/1976. 29. 166. 1976. XII/1974. Ludwig: SUVREMENA FILOZOFIJA [PHILOSOPHIE DER GEGENWART]. VIII/1976.Polja. ColI. Beograd 1976. . str. 6. Milan: Hermeneutieka fenomenologija Martina Hajdegera. 8. 210-211. Sarajevo. Kolakovski. . . »Nolit«. 89--100. (13. Prevela: Jasna Ban. Problemi. Zagreb 1969. 3. Slobodan: Martin Hajdeger. . Radojica: Egzistencijalizam protiv humanizrna.TreCi program Radio-Begrada. XIl1976. 98-100. 147-149. 1976. 354-358. Ursie. XVIIl1973. Hajdegerov odnos prema metafizici. Hans Georg: Sarno suputnik zna da ima put. Posebno izdanje i::asopisa »Ideje«. 31-39.U knjizi: OSNOVI ETIKE. »Nolite. BIGZ.U knjizi: NE. 3--4.U knjizi: EGZISTENCIJA.Student. Beograd 1974. VI/1975. 120. U Heideggerovoj knjizi: IZ ISKUSTVA MISLJENJA. Preveo: Petar Vujicic. Fundamentalna ontologija Martina Hajdegera. Bofre. Lucie. .Enver: Lucien Goldmann: Lukae i Hajdeger.Kultura.

XI). (10. Vjekoslav: Filozofski notes. 206. 185. 155-170. 10350. Ivan: Kaj Heidegger pravzaprav misli? Nasi razgledi. 202. _ Naii razgledi. XXlIIl1977 . 1411-1414. 205. Zarko: Martin Heidegger: Uvod u metafiziku. 177-194. 1. 33-51. . Nenad: Heidegger. 123-132. U knjizi: UVOD U FILOZOFIJU EGZISTENCIJE. XXIl1977 6. str. str. 187. _ Ideje. 198. [0 Martinu Heideggeru (165-170)].Delo. 135-173. Delo. Beograd. Tomovic.Kulturnt radnik. • [Isto u zborniku: RANI HAJDEGER. i 25. Beograd 1976. Mikecin. Beograd 1976. Branislav: Heideggerovo pitanje 0 tehnici. Getman-Zifert. 173-174. 1977. Gajo: Izvanvremenski problemi i metcdieka svijest filozofije. 370-371. str. Preveo: Dragan Stojanovic.Kulturni radnik. 75-84.Vjesnik. VII/1976.Dialogi. Hajdeger viden iz Francuske (255-268). BIGZ. XXV/1976. VI). Preveo: Dragan Stojanovie. Covic. 7-8 459-475. Vanja: Iznimni _fleidegger. VIII/1976. str. 183. 32. str. i 88. . »Mladost«.D'Ribersi. CLV . »Vult Karadzie«. Basta. . Preveo: Zoran Zec. VI/1977. Branko: Filozofija bez metafizike. 1/1977. Bimel Valter: 0 kompoziciji i jedinstVlll Hajdegerovog dela ~Holzwege«. [Povodom smrti Martina Heideggera] 188. Laszlo: Kritikai jegyzetek Heidegger halalara _ Magyar Sz6. 'Milosevic. 193. Problem nica in smrti pri Heideg. XXX/1977. UVOD U FILOZOFSKO MISLJENJE I RJECNIK. Marx. Preveo: Zoran Zec. Egzi'Stencijalna filozofija Martina Hajdegera. Beograd 1976. (15. U knjizi: FILOZOFIJA. 191. 200. rujna 1966. 203. 153-268. Preveo: Vanja Sutlic. . str. BIGZ. 190. [Vidi odeljak III: Martin Heidegger: Uvod u meta/iziku.Ovdje. (Uz knjigu Lisjena Goldmana: Lukae i Hajdeger. Svajncer. Neskovic. 149-174. Beograd 1977. 3. S(lobodan): Martin Hajdeger. 184. Branko: Heideggerovo odredenje filozofije. [0 Heideggeru] 201. Rudolf. Werner: Misljenje i njegova stvar. . 147-148. 12. 85-109. 3. XlXi1976. »Mladost«. Petrovic. Bofre. . 2. XXXVII! 1976. 1977. 193-219]. BIGZ. X i 10. Preveo: Zoran Dindic. Beograd 1977. XXV /1976. Zagreb 1977. 187-190]. U knjizi: GOVOR DRUGOGA. Sutlie. Marija: geru in Jaspersu. (5. Petrovic. Bele§ka 0 Huserlu \ Hajdegeru (219-252). 12.Delo. 207. 153. Zagreb. 109-114. 290--309].182. 10--12. 14. Misao 0 ni§t~ u Hajdegerovom delu (208-217). Ante: Martin Heidegger: Uvod u metafizilru. Zagreb 1976. VI). Anemari: Znaea] »Bivstva i vremena« za zasnivanje teologije. . 192. 303-304. »Naprijed«. 86. . . BIGZ Beograd 1977. [Iz: »Der Spiegel«. 199. V 1976. 177-190. Ogledi iz filozofske hermeneutike. Beograd 1979.. CLIV 196. »Vuk Karadzic«. XXIII/1977. L'Bian. str. 12. Beograd 1977. 31.Marksistieke teme. XIXj1976. Petrovic. Zan: Martin Hajdeger. 87. • Sadrz! odeljke: Martin Hajdeger i problem istine (153194). Pegeler. Puhovski. XXIIII1977. Sreten: Predgovor knjizi Lisjena Goldmana: LUKAC I HAJDEGER.Kulturni radnik. . 7-30. VIII. Russell. 186. 12. (Iz prethistorije »Sein und Zeit«-a). Hajdeger i greki svet (194-206). oto: Temporalna interpretacija i hermeneutit'lka filozofija. 189. Despot. .Naie teme. Razgovor s Heideggerom 23. S. 370.U knjizi: MUDROST ZAPADA [WISDOM OF THE WEST]. 1976). 195. str. Urbancic. . 14. 1911 194.Knjizevna ree. Branko: »Bistvo resnice je resnica bistva«. XXXIII/1976. 4-6. . . Dominik . Uvodna napomena uz razgovor s Heideggerom. XXIII/1977. Bertrand: Heidegger.U knjizi Zana Bofrea: UVOD U FILOZOFIJU EGZISTENCIJE. »Naprijed«. 197. Ratko: Lukae viden u jednom poredenju. (Dijalog sa samim sobom u prisustvu Martina Heideggera). Er1k: Dvanaest pitanja upucenih Zanu Bofreu 0 Martinu Hajdegeru. XII/1976. 207-211. 2. 269-301. Miscevic. 25-31. 204.U knjizi: FILOZOFIJA I MARKSIZAM. Gajo: Praksa i bivstvovanje. Delo. Bosnjak. str. »Vuk KaradZic«. . 86. Vegel. Dijalog. Preveo: Danilo N.

7-8. 1978. 11-25. Preveo: Milutin Stanisavac. Ninkovic. M(i1ka): Kako misliti Hajdegera.Ideje. . str. Volkmann-Schluck. 1978. Basta. Glumieic. Miroslav: Putevi recepcije Heideggera. 2. [0 filozofiji Martina Heideggera] 1978 216. XXI/1977.Zo6n politikon. ' 220. Beograd 1979. 222. Schiissler. Sarcevie.tzraz. ff. Beograd 1977]. Preveo: Danilo N. 163-176. 104. 725-741. IvUSLJENJE REVOLUCIJE. Naprijed 1978. . VII/1978. Ingeborg: Metodoloski znaeaj strepnje u egzistencijalnoj analitici Martina Hajdegera. 17. Uz najnoviji broj beogradskog »Delae posvecenog Martinu Hajdegeru. 14. Basta. LXXV/1978. Petrovic. . - 228. 218. teze 0 Feuerbachu u intervjuu Richardu Wisseru septernbra 1970]. Ivan: Nekoliko marginalija uz pitanje izvora i puta. Anthropos. Sarajevo 1978. Naein pravog oCuvanja djela: Heidegger i Adorno (26-27)]. XXXIIIi1978. .filozofska hermeneutika Hansa Georga Gadamera. Dijalog. Adam: Platon svoga vremena. 212. Martin: Ostvarenje (:oveka. 210. 224. 129-142. . . Dragan: Peta godina izlaienja celokupnih dela Martina Heideggera. CLVI 219.Delo. 3. 1-15. Jos jedna interpretacija? . »Rad«. Razumijevanje umjetnosti: Kierkegaard i Heidegger (19-21). 217. 11.Theoria. 229. . VII). Gajo: Marxova jedanaesta teza 0 Feuerbachu. Dunja: Heideggerovo bumaeenje Kantove kritike spoznaje iz konteksta fundamentalne ontologije. Jaspersove beleske 0 Hajdegeru. Schmidt. 105-124. Beograd 1977.. 6. Karl-Heinz: Egzistencijalna hermeneutika u Hajdegerovom »Bivstvu i vremenu« i zaokret. XIX/1978. IV). 'I'omovic. Alfred: Vladavina subjekta. 1978. [Vidi odeljak: 6.Treci program Radio Sarajeva. . VIJ1977. [Vidi odeljak: Eliot i Hajdeger (124-134)]. [Isto u: RANI HAJDEGER. IX/1978. LXXIV/1978. Urbancie. Slobodan: Vrijeme . Gesamtausgabe (Ausgabe letzter Band) Vittorio Klostermann Frankfurt 1975. [Vidi odeljak: Ishodiste filozofske hermeneutike: Heidegger i Gadamer (145-152). tehnika. 1-2. 1978/1979. . 100-126. 1-2. Osvrt saradnika hamburskog »Spigla« na knjigu savremenog nemaekog filozofa. Sarcevie.Delo. Temporalni modeli i njihove logicke implikacije u razlieitim misaonim sistemima. XXIII/1977. 7-8. VIII/1977. Basta. 211. [Povodom knjige Zana Bofrea: Uvod u filozofiju egzistencije. . Bogdan: Hajdegerova filozofija smisla. Knji~evna rei'!. 209. »Vuk Karadzic«. Aleman. (22. . Plut. CLVIl L . 161-174]. 12.2. Grundziige einer philosophischen Hermeneutik]. 12. (10. 298-304. VII).208. Preveo: Slobodan Novakov. 12. Olga: Esteti(:ko stanoviste T. [0 Hajdegerovomshvatanju vremena na str.Knji~evna ree. 3-4. Eliota. . 119-120. Miladin: Znaea] fundamentalno-ontoloskog stanovista.U knjizi: Gajo Petrovic. Stvaranje. 167-178. 221. 225. str. Mel(:iC. Prokopijevie. Priredili Danilo Basta i Dragan Stojanovic. 215. Zivotie. str. 82.Delo. Zagreb. str. 223. 12. XXiIII/1977. Sesie. str. 1511-1572. 81-97. 1520]. 21-32. (6. Preveo: Danilo N. XXIII/1977. 197-215.Politika. Prilog antropologiji Martina Heideggera. Prethodni uvid u bit istine umjetnlekog djela. 226. [0 Heideggerovoj interpretaciji Marxove 11. Hermeneutika i Heideggerova spekulativna dijalektika (89-91)]. 13-28. 0 Hajdegerovoj interpretaciji Marksa. str. Basta. 213.Politika. Gadamer. [0 filozofiji Martina Heideggera] 214. S.sta je to. 45-109. Abdulah: Gadamerova hermeneutika i kritika estetske svijesti. XXIIII1977. Martin Heidegger. Buber. David: Heideggerjeva I-II. Bqris: Heideggerovo pitanje 0 tehnici. Preveo: Danilo N. Beda: Hajdeger i poezija. Preveo: Danilo N. Theoria. VII).U knjizi: ISTINA I METODA [WAHRHEIT UND METHODE. 2-3. (10.Delo. BIGZ. Jurinic. ausui«. 151-162. . 121-136. 1978. SMISAO I BESMISAO. Stojanovic. U krnjizi: COVEK. Hans-Georg: Hajdegerovo otkrice predstrukture razumijevanja. 1978. Lucie. Ideje. 21-22. »Veselin Maslesa«. Abdulah: Hermeneutika i filozofija .

. [Iz: Hans-Georg Gadamer: Kleine Schrijten. Basta. Prilog fundamentalno-ontoloskcm resenju potettekaenttnornije. Zabeleska 0 jednoj fusnoti u Sein und Zeit. . »9kolska knjlga«. XX/1979. Geburtstag (Frankfurt am Main. Ernesto: Aktualnost humanlstleke tradicije i Heideggerova teza 0 kraju filozofije. Knjizevna kritika. 60-69. str. Beograd 1979. Primerjalna knjizevnost. Delo. Z~vadinovic. 1972. Ingardena. Basta i Dragan Stojanovic. Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanevie. Slobodan: Kraj filozofije kao dovrsenje filozofije. str. Buber. Basta i Dragan Stoianovie. 127-141. 57-68. »Vuk Karadzic«. Beograd 1979. Recepcija i kritika »Bivstva i vremenae. Hartmana] 241. Ludvig: Fakticitet i individuacija. 1978. Gajo: Martin Heidegger i problem fundamentalne ontologije. 175-223. 1. Verlag Karl Alber.skriveno tubistvovanje u ogledalu umetnosti. Petrovic. Hid. Petar: Razgovor sa Zanom Bofreom 0 francuskoj filozofiji . S. 74--85.U zborniku: RANI HAJDEGER. 231. [Shvatanje Martina Heideggera] 239. 233. XXIII/1977. Janko: Eksistenca literarnega dela in modemi materializem. . str. Gajo: Izreka Heideggera. 1-11. Danilo: Martin Heidegger. U zborniku: RANI HAJDEGER. Antropologija Martina Hajdegera. 1976. 236. J. »Vuk Karadzic«. . C. Gadamer. Danko: Moguenost prevladavanja estetike i misljenje Martina Heideggera. str. 9-10. [Shvatanja Heideggera. »Vuk Karadzic«. Priredili i preveli: Danllo Basta i Dragan Stoianovie. . 12. Fink. 0 Hajdegeru. Grlic. B. 247. 103-115. 4. [Isto u zborniku: RANI HAJDEGER. 246. 67-81. Nakladni zavod Matice hrvatske. »Vuk Karadziee. V/1979. Preveo: Rade Kalik. Beograd 1979. S. X11979. Grassi. CLVIII . Karl-Heinz Volkmann-Schluck zum 60.str. U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA. Vittorio Klostermann. Preveo: Danilo N. Geburtstag (Frankfurt am Main. [Iz: Sein und Geschichlichkeit. 237. Beograd 1979. Volfgang: Ra. Basta i Dragan Stojanovie. .U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA ZAPADA. Sartra. Mandel. Zagreb 1979. Zak: Ousia i gramme. 240.. Pejovic. Zagreb 1979. 394-411]. Savo: Tragom filozofske hermeneutike. 6.U zbornilru: RANI HAJDEGER. str.U zborniku: RANI HAJDEGER. .druga Kantova revolucija. "Skolska knjlga«. S. 38-56. Beograd 1979. . Preveo: Danilo N. [Iz dela: Eugen Fink: Niihe und Distanz. 142-150. . str. Hans-Georg: Hajdeger i jezik metafizike. »Vuk Karadzic«. S. 244. 169-189. Valter: Ishodiste etike? Napomene 0 analizi krivice u »Bivstvu i vremenu«. CLIX 1979 232. Basta. Beograd 1979. 143-159. Ros: Hajdeger i Vitgenstajn . 1-2. 1-5 238. Landgrebe. 113-130.Preveli i priredi1i: Danilo N. 131-147. str. U zborniku: RANI HAJDEGER. 12. Derida. [Vidi odeljak: Obrat transcendentalne u hermeneutU!ku jenomenologiju (od Huserla do Hajdegera (64--65)]. 9. 150--168. [Isto: RANi! HAJDEGER. 1979.230. Zagreb. 245. Preveo: Franjo Zenko. Preveli i priredi1i: Danilo N. Janke. Martin: Ostvarenje coveka.Gledi§ta. Patoeka. Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovie. Petrovic. III. 1974. .. 265-274]. Mohr-Paul Siebeck. Priredili i preve1i: Danilo N.U zborniku: RANI HAJDEGER. Zunjic. Lausevic. 242. Eugen: Filozofija kao prevladavanje »naivnosti«. XXIIIII977. Marges de la philosophie] 234.Theoria. Vittorio Klostermann. Prilozi za istrazivanje hruatske filozofske ba§tine.Delo. . 275-289]. 247-264]. Kos. 239. Priredili i preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Beograd 1979. Polja. [Iz: Jacques Derrida. str.XXV/1979. 68-88. Phanomenologische Vortrage und Aufsatze (Freiburg . 98--126]. 212-220]. 139-150. 1/1979. str. Beograd 1979.U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA. 1970.Ideje. [Iz: Durchblicke. »Vuk Karadzic«. Martin Heidegger zum 80. »Vuk Karad~ic«.Miinchen. 235. Jan: Hajdeger s druge obale. Tiibingen. IXl1978. »Vuk Karadzic«. 243.

[Iz: Paul Ricoeur. Band 9. Beograd 1979. one. . »Vuk Karadzic«. . 4. Preveli i priredilr: Danilo N. vol. Stanisavac. Pol Riker: Hajdeger i pitanje 0 subjektu (148-174). Karl-Oto: Dvije faze fenomenologije i njihov uticaj na savrerneno filozofsko predrazumijevanje jezika i pjesniStva. ' [Iz: »The Journal of the British Society for Phenomenology«. Priredili i preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. 276-289. Number three. Maks SeIer: Iz manjih rukopisa 0 »Bivstvu i vremenu (25-37). Zvonko: Kako Heidegger pita 0 tehnici.] u »Bivstvu marl diCki tina Getman-Zifert: teologije strepnje znacaj zasnivanje (265-274). Beograd 1979. 35--36. Zunjic. Jan Patoeka: Hajdeger s druge obale (113-130). Spate Schriften. Editions du Seuil. Beograd 1979. 1969. Francke Verlag. 255. Urednik: Mira Grujie. Bern und Munchen. 29--40. 25-37. str. Preveli i prirediIi: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. 250. Umetnieka oprema: Dusan Ristic. Pol: Hajdeger i pi:tanje 0 subjektu. 311. Stojanovic. str. [Koautor: Danno Basta] 254. [Biblioteka] »Zodijak«. S. (Interpretacija Heideggerovoga spisa 0 tehnici). Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. str. Maks: Iz manjih rukopisa 0 »Bivstvu i vremenu« (1927). 257. Anei vremena« za (290--309). VHl1980. Dragan: Uvodne napomene 0 recepciji »Bivstva i vremena« Martina Hajdegera. Dvije faze fenomerwlogije i njihov uticaj na savremeno filozofsko predrazumijevanje jezika i pjesniStva (79-105). 13. Volfgang Janke: Raskriveno tubistvovanje u umetnosti (247-264). Predgovor Heideggerovoj knjizi: KANT I PROBLEM METAFIZIKE. 3-14]. Riker. »Veselin Maslesa«. Ingebor Sisler: MetoZnacaj »Bivstva u egzistencijalnoj analitici Mar- i vremenu« Hajdegera (276-289) 251. Preveli i priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovic.Politika. 294-304]. Apel. 249. U knjizi: RANI HAJDEGER. XI/1979. 310. [0 Hajdegeru na str. Sisler. Rajl. Gilbert: Martin Hajdeger: »Sein und Zeit«. RANI HAJDEGER.U zborniku: RANI HAJDEGER. XI Bitak i vrijeme CLXI . von Manfred Frings. 7-23. "Vuk KaradzicBeograd 1979. October 1970. [Vidi odeljke: Transformacija filozofije: 3. 1979. Zak Derida: Ousia i gramm/i.U knjizi: RANI HAJDEGER. Eugen Fink: Filozofija ko prevl'ad'avanje »naivnosti« (68-88). Hrsg. p. 0 Hajdegerovoj interpretaciji nekih Heraklitovih fragmenata. Beograd 1979. Zabeleska 0 jednoj fusnoti u Sein und Zeit-u (175-223). Prrredivaei Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Valter analizi krivice 252. 89-149. Recepcija i kritika »Bivstva i vremena«. Apel. [Iz: Max Scheler: Gesammelte Schriften. (22-52). Gilbert Raj!: Martin Hajdeger: »Sein und Zeit« (89-109). Milutin: Kant i Heidegger ili 0 konaenosti. U: RANI HAJDEGER.Politicka misao. U zborniku: RANI HAJDEGER. . Posavec. Sarajevo 1980. 89-109. I-XVIII. »Vuk Karadzic«. Stlmonovic). "VUrk Karadzie«. Ingeborg: Metodicki znaca] strepnje u egzistencijalnoj analitici Martina Hajdegera. SeIer. CLX '259. 222-232]. 34-38]. Karl-Oto: TRANSFORMACIJA FILOZOFIJE [TRANSFORMATION DER PHILOSOPHIE]. Gradac. Beograd 1979. str. 253. Beograd 1979. Izdavac: »Vuk Karadzic«. 652-667. Paris. Hans Georg Gadamer: Hajdeger i jezik metafizike (57-67). . Wittgenstein i Heidegger (171-285). Le conflikt des interpretations. »Vuk Karadzlc«. str. Slobodan: Heraklitov logos 'kao »zblrajuca zbranost«. Ludvig Landgrebe: Fakticitet i individuacija (131-147). Skica za istrazivanje problema vremena kod Kanta. str. . .248. Hirs: Ishodi§te etike? Napomene 0 1980 '258. pp. 256. str. i 4. »Mladost«. VII). Beograd. S(imon): Rani Hajdeger. (14. LXXV!1979. 1976. Martin Buber: Ostvarenje coveka.»Vuk Karadzic«. 0 antropologiji Martina Hajdegera (38-56). * Sadrza] : Danilo Basta - Dragan Stojanovic: Uvodne napomene 0 recepciji »Bivstva i vremena« Martina Hajdegera (7-23). str. 148-174. Preveo: Aleksa Buha. Basta i Dragan Stoianovte.Filozofske studije. XVI/1979. str.

Valentino: Hajdeger i Marks. Ljubljana 1981.Problemi.Dijalog. 264. Slobodan: Rani Hajdeger. . 105--122. str. 51. 41-52. XVII VI980. str. 1981. Preveo: Dragan Glumi~ic. XXXIIII1980. Gradac. kasnije: Kleine Schriften. Preveo: Bozidar Zec.Treci program Radio-Beograda. Lakicevic.Anthropos. Miinchen)]. 262. XXVI/1980.Politika.Ovdje. Nenad: Temelj vremena. 51. Hribar.Obelezja. Miroslav: Adomova kritika Heideggera. Cene: Moznost tubiti kot celota in bit k smrti. Martin Hajdeger: Kant i problem metafizike. Rudolf: Prevazllazenje metafizike putem 10gi~ke analize jezika. Beograd 1979. Preveo: Rastko Jovanovic. (Analiza in kritika filozoflje Martina Heideggerja).Knjizevna ree. . Jaspers. Marx i Heidegger.: Osobenost Luka~eve kritike Hajdegera. 490--503. 514--622. 283. Tiibingen. . Tre~ program Radio-Beograda. Logar. Marx. (194-195). 1980.Letopis Matice srpske. Gadamer. . Danilo: Ni~e i Hajdeger. . Hans Georg: Martin Hajdeger. 373-379. XXIV/1980. 503-514. Dakovie. [Povodom knjige Antona Stresa: Nie in smisel].Kulturni radnik. 103-104. 263. knj. »Mladost«. 51. . I. . 282. 261. . Vojin: Dedukcija pojma povijesti i aktuelnog povijesnog mi~ljenja. 438-455. 853-857. . 1980. 1972]. Beograd 1979. 37-44. [lzbor iz: Notizen zu Martin Heidegger (hrsg. XI/1981. Prokopijevic. Beograd 1979. Vujadin: Teorija istine (Brentano. [0 Heideggeru] 268. 105--106. godine). umetnost. Zunjic. Basta. 265. Logar. Dragan: Martin Heidegger: Kant i problem metafizike. Recepcija i kritika »Bivstva i vremena«.260. Prevela: Sanja Role. . Ernesto: Vico. 25. Na§e teme. Saner. 1981 272. Gabitova.Gradac. 5-19.Tre~ program Radio-Beograda. 153-171. Huserl. H. 235/1967]. Bosko: Istorijski razgovor mislilaca. 35-36. Prokopijevic. Tre~ program Radio-Beograda. Aleman. S. . 638. LXXVIII.Preveo: Mitar Popovic. Gasovic. 278. Fon Herman. . 51. priredi1i: Danilo Basta 1 Dragan Stojanovie.Cankarjeva zalozba. [Objavljeno u: »Merkur«. 51. IX/1980. M.' 434-436. Odlomek iz dela »Eksistencialna filozofija (analiza in kritika filozofije Martina Heideggera). 271. 270. Preveo: Dragan Glumieic. Spomenka: Filozofija v sluzbi ideologije/teologije. istina.Anthropos. 424-429. Preveo: Zoran Gavrie. 1981. [0 Heideggeru] 267. 261. 1-9. III).Polja. 5/1965.Tre~ program Radio-Beograda. 479-490. Fridrih-Vilhelm: Vremenitost tubitka 1 vreme bitka. 96-114.Theoria. . Martin Hajdeger: »Kant i problem metafizike«. 142. Karl: Zabeleske 0 Martinu Heideggeru. (0 smislu i usudu evropske metafizike). Preveo: Zoran Gavrie. 11. 275. 27-28. II-III. CLXIIl . 279. 1981. (Povodom objavljivanja predavanja iz 1935. II-III. 10. Prevela: Mirej Jovanovic. 3. »Mladost«. Grassi. 427-438. Logar. Cene: EKSISTENCIALNA FILOZOFIJA. 106/1977]. Cene: Tubit in ~asovnost. XIII/1981. . 1981. 157. 1981. I i II. 280. Beograd 1979. R. VII 1953]. . str. . 1981. 6-7. 40--45. . 7-29. Preveo: Miroslav Prokopijevie. CLXII 273. 281. Jiirgen: S Haidegerom misliti protiv Hajdegera.Tre~ program Radio-Beograda. objavljenog u ~asopisu: »Erkenntnis«.Theoria. 3. [Objavljeno u: »Frankfurter Allgemeine Zeitung«. 1981. . [Vidi odeljak 7: Egzistencijalno-ontolo§ka ekspozicija problema povijesti (Heidegger) (25-29)]. 11/1972] 274. »V'Ilk Karadzic«. 269. (22. XII). 1-4. 266. (25. [Objavljeno prvi put u: »Neue Sammlung«. Danilo N.: Martin Hajdeger i antleka filozofija. CLV/1980. Izdavae: »Mladost«. 1981. VII/1980. 277. . Sfmeunovie. 1980. Miroslav: Bitak. Geratana. Werner: Svet u drugom poeetku: uloga pesnika i »pesnicko stanovanje«. 262. Jokic. 276. 1-4. I. Kamap. 51. VII/1980. [Iz: »New Left Review«. Tomasevle. . [Drugi deo ~lanka: Vberwindung der Metaphysik durch Logische Analyse der Sprache. 51.Treci program Radio-Beograda. Hajdeger). 1981. 1980. 1-2. 211931]. 35-36. 461-468. Beda: Martin Hajdeger i politika. [Iz ~asopisa: »Voprosy filosoffi«. . Habermas.

17. Ivan N. 10. 1981. Zurovac.Treci program Radio-Beograda. Zagreb. 8-9. 299.Treci program Raiius-Beoqrtuln. XII/1981. Lotz. Johanes B. 305. 51. 0 potrebi i nuznosti pristupa Heideggeru. 1982. 51. XIII/1982.Odjek. 27-48 . . 1. Beograd 1982. Armanini. Prokopijevic. . 411-427. 307. . XXVIII!1982. . Treci program Radio-Beograda. 268-269.294. [Objavljeno u: Nachdenken uber Heidegger. U: Danko Grl ic. Hrsg. 1981. [Odlomak iz teksta objavljenog 1962. . Dzon D. 18-19. 71-78.: Primeri Hajdegerovog turnaeenja Marksa [Beispiele der Heideggerschen Marx-Interpretation].: Heideggerov pojam istine. 268-269. Danko: Martin Heidegger (1889-1977). Gottingen. Polja. Delo. Feron. . Zurovac. . 111980]. 303. 1981. 2. Polja. 290. str. 51. 288. Preveo: Zoran Gavric. [John D. [0 Heideggerovom shvatanju umjetnosti] 295.]. Djitendrant: Svest i egzistencija: Opaske 0 odnosu izmedu Huserla i Hajdegera. XXVII/1981. Kangrga. XXVII/1981. 49-62. Michael: Sta jest danas.Odjek. 7.: Majstor Ekhart i kasni Hajdeger: mistil!ki elemenat u Hajdegerovoj misli. 292. 1981. Stanisavac. Etjen: Vreme reel. Petrovic. January 1975. . [0 filozofiji Martina Hcideggera] 293. str. XXVIII/1982. 170--172. 296. 286. Prokopijevic. Preveo: Miroslav Prokopijevic. 455-461. 3-4. 291. nada i strepnja. XXVII/1981. 1980]. 292. 302. . 268-269. 178-180.284.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM ENDE DER PHILOSOPHIE]. Preveo: Miroslav Prokopijevic. 71-92. Zunjie. 289. von Ute Guzzoni. Denker in durftiger Zeit. Ante: Heidegger i Nietzscheova volja za moe.Ideje. 287. 21-22. 45. god. Prolegomena za uvid u zapadnjaeki pojam moci. Lowith. Danilo N. 298. [Iz casopisa: »Exercices de la patience«. 468-479. 87-97. 394-395. XII). 3-17. VII 1953]. Preveo: Rade Kalik. str. Grl ic. Miros'av: Izvedba i smisao Heideggerove kritike subjekta. XXVIJIi1982. Karl: 0 kritiokom vrednovanju Hajdegerovog delovanja. 285. Mohanti. IX/1982.Ideje. 5. 290-2Sl. LEKSIKON FILOZOFA.Polja. Koautor: Rade Kalik. Kordic. Milan: »Fundamentalna ontologija« i vrijeme. Zurovac. Treci program Radio-Beograda. XII/1981. . XLII. CLXIV 1982 297.Polja XXVII/1981. [Zakljucno poglavlje iz knjige: Heidegger. Preveo: Zoran Gavric. XXXIII/1981. Caputo: »Meister Eckhart and the later Heidegger: The Mystical Element in Heidegger's 'I'hought«. Hans-Georg: Martin Hajdeger i rnarburska teologija. Hildesheim. . Korac. 268-269. 1-31. .Delo. Karl-Heinz: 'I'ehnicki svet i udes. 51. Skolska knjiga. 638 (17. 1982. 14-15. [Objavljeno u: »Man and World«. CLXV . vol. Treci program Radio-Beograda. Hans-Georg: Platon i Hajdeger. Journal of the History of Philosophy. Gadamer. Mirko: Hajdegerovo shvatanje blca.Ideje. Preveo: Nenad Fiser. . 1965]. Gajo: Heidegger i Marx. 54. . 523-541. XXXV/1982. Boris: Martin Heidegger(1889-1977). str. Preveo: Miroslav Prokopijevic.: Sta je od Heideggerovog misljenja uneto u buduce filozofiranje. Prevela: Ana Moralic. str. 301. 25. U knjizi: POVIJEST FILOZOFIJE sa odabranim tekstovima filozofa. Veljko: Fenomenologija bezzavicajnosti Martina Hajdegera. 292-293. Volkmann-Schluck. Gadamer.Knjizevne novine. Prevela: Branislava Belie. XXV1I/1981. Naprijed 1982. Miroslav: Kako ne citati Heideggera. XXXV/1982. . Zagreb. Zapazanja 0 Levinasu i Hajdegeru. 41-51. 431-457. Basta.Polja. [Povodom Habermasovog teksta: S Hajdegerom misliti protiv Hajdegera objavljenom u »Allgerneine Zeitungs-u. Paris. XII/1981. Theunissen. Mirko: Hajdegerovo ucenje 0 istini. Delo. Mirko: Poezija kao diktat bica. Kaputo. 314/1978].N'2 1].Most (Mostar). 293. Slobodan: Pristupi Hajdegerovom misljenju. . University of California. Milutin: Bloh i Hajdeger. 272-273. 306. 300. . Kalin. 54-66. 10.Ideje. 304.

11-17. XXVIII/1982. (Der Gundgedanke Martin Heideggers). Heideggerovo ul':enje 0 jeziku. Karl-Heinz: Der Mensch und sein 321. Vel':no vracanje istog trenutak ekstatienog jedinstva vremenitosti. Vjekoslav: 0 nekim problemima suvremene filozofije. Solar. (Temeljna misel MaTtina HeideggeTja). 324. Nicolae: Izmedu Crocea i Heideggera. Zurovac. 80-83] 310. Beograd 1982.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFlJE IDAS DENKEN AM. Zurovac. str. 277-291. (Temeljna misao MaTtina HajdegeTa)]. . 1967. str. 247-248. 289-291]. 49-56. NIHILIZAM MODERNIH ZNANOSTI. 68--69]. 311. 202-205. .U knjizi: BITAK I POVIJEST. 317. 127-141. B. Beograd 1982.Ideje. 35---53. _ TTeta pTogTama na Radio-Skopje. 323. str. Mirko: Umjetnost kao otkrivanje biea. Milivoj: Martin Heidegger. jezik.U zborniku: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM ENDE DER PHILOSOPHIE]. Prevela: Cvijeta Jaksic. [Iz knjige: OtkTivajuci egzistenciju sa HuseTlom i HajdegeTom. 1982. Skolska knjiga. Ingeborg: Der existenzial-ontologische des Todes bel Martin Heidegger IEgzistencijalno-ontoloAki pojam smrti kod Martina Hajdegera]. [0 Heideggerovom »Uvodu u metafiziku«. 199-201. Nezavisna izdanja Slobodan Masic. Prevela: Ana Moralic. XIII/1982. Begriff 316. Nolit. Zagreb 1982. Beograd. 7. 1983 327. Centar za kulturnu djelatnost SSOH. 64-68. .U knjizi: Milivoj Solar. Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnie. Rezime na srpskohrvatskom jeziku: Covek i njegov udes. str. 3. Mikecin. Morchen Hermann: Primedbe 0 Adornovom i Hajdegerovom'iskusavanju jezika. Ideje. Gajo: Heidegger i Marx. Martin Heidegger: Misljenje i pevanje. Frankfurt am Main. Zunjic. Mihailo: Povodom »hajdegerovskih pouka filozofiji nade«. Miloje: Blohova kritlka Hajdegera. 328. F. 1982. 1982. Zagreb.MaTk313.308. 145-163. 1-2. Posavec. Slobodan: Mimesis i poiesis. XXXVI/1983. pjesnlstvo. Odjek. 1974]. Sirber. . Marej. (zbornik). Wittgenstein. str. Tertulian.TheoTia. CLXVIl . [Interpretacija Heideggerovog spisa Pitanje 0 tehnici]. (Samo-otkrivanje bivstvovanja u X knjizi Platonove »Drzave« IMimesis und Poiesis. Zagreb 1982. 21-34. Preveo: Dusan Dordevie. Geschik. Preveo: Dusan Dordevle-Mileusnie. Bosto. 2. 318. Volkmann-Schluck.Polja. 1. Giinter: Od Nietzschea do Heideggera. IPolemika s Ljubomirom Tadicem u vezi s Blochovom kritikom Heideggera]. Sulejman: Mi§ljenje. Wohlfart. 9. Jere Paul: Hajdegerovata kritika na Hegeloviot poim za vremeto. Durie. U knjizi: Zvonko Posavec. 12.TheoTia. XXVIIII1982. Beograd. 85-123. [0 Heideggerovom shvatanju umetnosti] 326.OpTedjeljenja. [Rezime na slovenaekom jeziku: Clovek in njegovo poslanstvo. XIII/1982. Rubina: Franco Lombardi: »Martin Heideggere. 43-70. 7.MaTksizam u svetu. Nezavisna izdanja Slobodan Ma§ic. 1982. SchUssler. Majkl: Uz Vttgenstajnov zapis. 21. SUVREMENA SVJETSKA KNJIZEVNOST. 325. Zvonko: Povijest kao lutnja. . . 322.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM. Posavec. str. [Iz: Michael Murray: HeideggeT and Modem Philosophy. 275. . Mirko: Izvorna snaga rijel':i. and London 1978. . XXVUII1982. Nezavisna izdanja Slobodan Masic. 312. Petrovic. 2. 5---14. str. 001982. 63-64. 3-4. Vrin. S. 299-305. [0 Heideggerovom shvatanju istorije] 315.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE. u: Ludwig Wittgenstein und der WieneT Kreis aufgezeichnet von FTiedTich Waismann. XXV/1982. 1-2. Ludwig: Zapis 0 Hajdegeru. . McGuinness. Prevela: Natasa Papazovska-Levkova. 58--59. Levinas. 7--8. Radionica SIC.Delo. sisti~ka misao.Delo. Petrovic. New Haven. str. ENDE DEiR PHILOSOPHIE]. 3-4. 309. . Beograd 1982. [Zu HeideggeT. . . Emanuel: Martin Hajdeger i ontologija. . 1982. [0 »Estetici« Gyorgy Lukacsa] 320. ENDE DER PHILOSOPHIE]. 18--27. . CLXVI 319. 1982. XXVI/1983.Theoria. Vartanovle.U knjizi: SITUACIJE I DUHOVNA KRETANJA. . 1982. Pariz. Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnic. str. Zvonko: Kako Heidegger pita 0 tehnici. 1982. 314. . Beograd. 195-211. (Das Offenbarmachen des Seins im X Buch der Oliteia)]. .

[Vidi odeljak: Sartr . XIIII1983. 332.Nase teme.Savremenost. Petrovic. Beograd 1982.329. 29-45. . str. . 218-239. Miloje: Hajdegerov pristup Marksu. . Zalokar. Goran: Metafizika.Filozofska istrazivanja. . Bozicevic. Petrovic. Beograd. Janko: Hajdeger i Slovenci. . 330.Iokic. Liber 1983. 1-2. XlV/1983. XLV/4-6. 282-311. 875-904. misljenje i jezik. 336. (Interpretacija Heideggerovog spisa »Obrat«). Vujadin: Hajdegerovo poimanje biti umetnosti i umetniekog. Miloje: Bloh protiv Sartra. Rad 1984. Nolit.Hajdegerj Martin Heidegger BITAK I VRIJEME . XIV/1984. . Heideggerovo shvacanje biti jezika. 43-50. Posavec.U knjizi : Janko Kos. 181-194. Jadran: Martin Heidegger: MiSljenje i pevanje. Prevela: Miljenka Vitezovic. Gretic. Yanda: Razumijevanje govora u »Bitku i vrernenu«. 1. 186-188. Zagreb. . MODERNA MISAO I SLOVENACKA KNJIZEVNOST.Knjizevna kritika. 1984 334. 2(9). Zvonko: Bit tehnike i mogucnost obrata. Forum. 333. Kos. str. . [Zusammenfassung: Das Verstehen der Rede in »Sein und Zeit«] 335. 331. XXII/1983. 1-2.Savremenost. 79-92. 7-8.XXVII/1983.U zborniku: PRAKSA I POLITIKA. IV/1984.

Bad.EDMUNDU p o s ve ce n o u znak Todtnauberg HUSSERLU s to vanj a i prijateljstva uz 8. Schwarzwald . travnja 1926 i.

Oznaka »Prva polovica«. a da ta ne bi bila nanovo prikazana. premda je u pogledu citata i interpunkcije nanovo pregledana. u izdanju Edmunda Husserla.AUTOROVA PRETHODNA NAPOMENA UZ SEDMO IZDANJE 1953. sto je stajala u dosadasnjim izdanjima. u istog izdavaca. Rasprava »Bitak i vrijeme« pojavila se prvi puta u proljece 1927. Taj Uvod donosi tekst jednog predavanja odrzanog u ljetnom semestru 1935. uz mala odstupanja. u Jahrbuch fur Philosophie und phanomenologische Fonschung. brisana je. Medutim. VIII. s paginacijom ranijih izdanja. Poslije cetvrt stoljeca druga se polovica vise ne da nadovezati na prvu. koja se pojavljuje kao sedmo izdanje. koji izlazi istodobno s ovom novom nakladom. u tekstu je neizmijenjena. i6i put nje nuzno je jos i danas. daje li pitanje 0 bitku pobudu nasem tubitku. Ova nova naklada. U prilog razjasnjenju tog pitanja neka bude upozoreno na »Uvod u metafiziku«. i istodobno kao posebni otisak. sv. . Brojevi stranica nove naklade podudaraju se.

1 Platon.e:L~ !LEV "t'CXU"t'CX 7to"t'e: ~OUAe:cr&e: ("t'L . I tako. i ona ih zahtijeva. I tako. Interpretacija vremena kao moguceg horizonta svakog razumijevanja bitka uopce. all sada smo u neprilicie'. . njezin je prethodni cilj. valja najprije.. • 6vo» . Konkretna obrada pitanja 0 smislu »bitka« namjera je rasprave sto sIijedi. cp. sto zapravo mislite kada upotrebljavate Izraz bivstvuiuci'. eto. ponovo pobuditi razumijevanje za smisao tog pitanja. . vuv 8' ~7tOp~xcx[J.re: )'"l7tCXACXLYLYVWcrXe:"t'e:.re:YY'Y)cr.e:v • •• . .Jer va- rna je ocito Ipak vee dugo dobro pozna to.07J!LCXLVe:LV07t OV 8E rcpo "t'OU !LEV ?6[J.svega. prije . valja ponovo postaviti pitanje 0 smislu bitka. Jesmo li. danas bar u neprilici sto ne razumijemo izraz . te put do tog cilja trebaju uvodno razjasnjenje. Smjeranje k tom cilju. .bitak«? Niposto. 0. 'Y)!Le:L~ 0. takoiter. Sophistes 244 a.e:&cx. eto. sto zapravo mislimo rijecju »bivstvujuci«? Niposto. istrazivanja sto su poduzeta u takvoj nakani.• • • 8!fjAoV yocp w~ U[J. Imamo Ii danas neki odgovor na pitanje 0 tome. rni smo pak nekoc doduse vjerovali da to razumijemo.

IXX[O: 7tEpt 't''ljc.Uvod Ekspozicija pitanja 0 smislu bitka Prvo poglavlje NU2:NOST. Pri tome. da bi. Kao takav. Kaze se: »Bitak« je najopcenitiji i najprazrriji pojam. i u njemu ga odrzavalo. prernda nase vrijeme ubraja u svoj napredak sto ponovo odobrava »metafiziku«. Svatko ga neprestano upotrebljava i. STRUKTURA I PRVENSTVO PITANJA o BITKU § 1. nego povrh toga sankcionira zanernarivanje tog pitanja. postalo kao sunce jasnom razumljivoscu po 1 Bitak i vrijeme 1 .kao tematsko pitanje zbiljskog istraiivanja.Pa ipak svatko smatra da je osloboden napora jedne YlYO:V't'0iJ. A sto nekoc bljase uz krajnji napor rnisljenja izboreno ad fenomena. oucr[o:c. dakako. odavno je trivijalizirano. dakako. Napodlozi grCkih pocetaka dnterpretacije bitka nastala je dogma. otada i umuknulo . Ne sarno to. premda nepotpuno i tek u pr- vim naletima. Tom najopcenitijem Ii stoga neodredivom pojmu i nije potrebna neka definicija. Tako je ono sto je kao skriveno izazivalo nemir u antidkom filozofiranju. opire se svakom pokusaju definiranja. koja ne proglasuje samo da je pitanje 0 smislu bitka izmno. razurnije sto time misli. Nuinost izricitog ponavljanja pitanja 0 bitku Navedeno pitanje dallas je palo u zaborav. Ono je podstrekavalo Plato novo i Aristotelovo listr~:vanje. koju valja Jznova raspiriti. dotaknuto pitanje zacijelo nije proizvoljno. Ono jito su obojica postigli odrzalo se u raznovrsnim preinakama Ii »retusima« sve do u Hegelova »10giku«.

onda to ne moze znaciti da je 'On najjasniji i da mije potrebit niJkakva daljeg raspravijanja. Ta se pak . naprotiv.moze u pogledu primje:e~Qsti le~ti~iranja kategorija i njihove potpunosti :mterpretiimti. 3. pri cemu je slijedila prije svega tomisticku i skotisticku skoIu. »Bitak« ne omeduje najvisu regiju bica ukoliko je QnQ pojmovno artdkulirano prema rodu ~ ~sti: o(he 't'~ o~ yl:voc) »Opcenitost« bitka »nadmasuje« svaku opcemtost roda. Aristotel. B 4.2 Ali »opcenitost« »bitka« nije opcenitost roda. dakako. 169: On ne peut entreprendre de definir I'etre sans tomber dans eette absurdite: car on ne peut definir un mot sans commencer par celui-ci. Svatko razumije: »Nebo je plavo«: »ja sam radostan« i slicno. dskazivanju. 4. To se zakljuenQ iz njegovekrajnje opcenltosti. SaIIIlQ sto ispusta iz ruku problemsto ga je postavio vee Arist<>: tel. Met. Tri su tak:ve predrasude: 1. Met. ne postigavsi nacelnu jasnocu. I kada napokon He: gel odreduje »bitak« kao »neodredeno Neposredno«. Jedinstvo toga transcendentalnog »Opcenitoga« nasuprot raznovrsnosti ?-ajvi~ ro~nih pojmova kojima su obuhvacene stvan vee je Artstotel SPQznaQkao jedinstvo analogije. soit qu'on l'exprime au qu'on Ie sous-entende. 1 1. Pojam je »bitka«. 2. Sarno. Otuda se. Nernogucnost definiranja bitka. Brunschvieg)". Pascal. et ainsi employer Ie mot defini dans sa definition. Tim je otkriCern Aristotel. Usp. c'est. 1001 a 21. nih eksplikacija u je »b~tak«. »Bitak« je prema oznacisrednjovjekovne ontologije »transcendens«. postavio problem bitka na nacelno novuosnQvicu. »Bitak« je pojam razumljiv po sebi. ontologija.V't'CilVI• Illud quod primo cadit sub apprehensione.onda se on pridrzava istog smjera gledanja kao i antiCka. u dovoljnoj mjeni samo po niti vodilji prethodnQ razJ~snjenog pitanja '0 bitku i odgovora na nj. ne dispenzira od pitanja '0 njegovu smislu. ta prosjecna razumljivost demonstnlra jedino nerazumljivost. i pri tome je taj izraz »bez daljnjega« razumljiv. »'Bitaik«zapravo ne moze biti shvacen kao bice: enti non additur aliqua natura: »bitak« se ne moze domooi odredenosti talco §tQce mu biti dodijeljeno bice.sebi. cuius intellectus includitur in omnibus. svakom odnosenju-prema-samom-sebi u upotrebi 2 1* 3 . Pojam »bitak« nije moguce definirati. tho II' qu 94 a 2. »Bitak« je »najopcenitiji« pojam: 't'O ()V tcr't'L XOC. najtamruji. S. »Neko razumi. Stoga cemo dISkusiju '0 predrasudama voditi samo dotle dok se ne pokaze kako je ponavljanje pitanja '0 smdslu bitka nuzno. 998 b 22.jevanje bitka uvijek je vee ukljuceno u svemu Sto netko shva6a od biea«.»definicija« tradicionalne 10gike kojoj su i sarnoj temelji u antiokoj Qntol. Paris 1912. uza svu ovisnost '0 Flatonovu ontoloskorn nacinu postavljanja tog pitanja.s obzirom na podlogu iz koje su izrasli temeljni ontoloski pojmovi . Aristotel. u svakom odnosenju prema biou. quaecumque quis apprehendit. u dzvjesnim granicama opravdani. nacin odredivanja bica . i to takvom. Njihov je ko~[en u samoj antiekoj ontologiji. U pocetku QVQgistrazivanja ne mogu s~ ~crp~Q pretresti predrasude stQ neprestano usaduju I gaje nepotrebu nekog zapitivanja '0 bitku. Ni 'On. nije rasvijetlio tamu tih kategorijalnih odnosa. s. Torno Akvinski. il faudrait dire c'est.' I to s pravom ako definitio fit per genus proximum et differentiam specificam. Done pour definir l'etre. AkQ se poslije toga 'We: ~ootak« je najopcenitljl pojam. est ens.&6AOU IL!XALcr't'OC1t&. Srednjovjekovna je ontologija svestrano raspravljala taj problem. problem jedinstva bitka nasuprot . 3. to odredenje stavlja u temelj svih daljnjih kategorijalsvoje »ilogike«. medutim. 2. Ona ocito pokazuje. B 3. Pensees et Opuseules (ed. Bitak se ne da definitorno izvesti iz VliSih pojmova nim prikamti putem niZih.Q~iji-:ne da primijeniti na bitak.aznovrsnQsti »IkategQrija« kojima su obuhvacene swan. U Citavu !Sp0znavanju. nego upravo podstice na nj. da onaj !~Q JQS pita '0 tome biva okniv1jen za metodski promasaj. Ali zar iz toga slijedi da bitak vise ne moze zadavati problem? Niposto: moguce je samo izvesti zakljueak: »bttak« nije nesto poput bica.

na izvjestan nacin vee raspolagati. Zapitivanju pripada. i to tako da pri tome te teorije ostaju skrivene kao 5 . otuda. da u pogledu navedenih strukturnih momenata razmo1ll1imo pitanje 0 bitku. Mi ne znamo sto znaei »bitak«. valja Pitano odrediti i dovesti . Zapitivanje kao zapiltivanje 0. biti uCinak naslijedenih teoraja i mnijenja 0 bitku. bilo na koji nacin raspitivanje kod . treba postati i ostati izricitom ternom analitike (»poslorn filozofa«). aroda. pita4 bitka.. Bilo je nagovijesteno: mi se uvijek vee krecerno u nekom razumijevanju bitka. Formalna struktura pitanja 0 bitku Pitanje 0 srnislu bitka treba postaviti.lz jasnoce tog pojma i njemu pripadnih nacina na koje on biva eksplicitno razumljen valjat ce uglaviti. Spoznavajuce trazenje moze postati »istrazivanjem« kao otkrivajuce odredivanje onega sto je III pitanju. sto li uopce . Interpretacija prosjeenog razumdjevanja bitka dobiva svoju nuznu nit vodilju tek s izoblikovanirn pojmom bitka.do poj: rna. »Razurnljivo-po-sebi« i samo ono. istrazivanje 0 smislu bitka nece htje1li da to razjasnjenje dade odmah u pocetku. sto zapitiv:anje postaje pnije toga sebi transparentno u pogledu :svih navedenihkonstitutivnihkarakteristllika samog pirtan ja. kao zapravo intendirano. Svako je zapitivanje 0. i Ispitivano. Prosjeeno.kako se to razumijevanje bdtka kolebalo i rasplinjavalo Ii kretalo strogo granicom pukog poznavanja rijeCi . Iz tog razumijevamja izrasta Izrioito pitanje 0 smislu bitka i tendencija k njegovu pojmu. Smislom bitka moramo. ako u a:u~u ruk~ to. § 2. Tako stojimo pred nuznoscu. Ipak. samo Ispitano. Postaviti treba pitanje 0 srnislu bitka.. maglovito razumijevanje bitka moze. zapitivanje zah1lijeva da ga unaprijed vodi Trazeno. to jest specificno teorijskom pitanju... da je pitanje 0 bitku osobito. U istrazujucem. Hi cak pravo. Ali razmatranje predrasuda ujedno je razjasnilo. Ali vee kada pitamo: »sto je . ~tiZe .sama ta neodredenost uvijek vee raspolozivog razumijevanja bitika pozitivni je fenomen i on zahtijeva razjasnjenje. Mi uopce ne poznamo horizont iz kojega bismo mu trebali pojmiti i filksirati smisao. zatim. Ako je ono neko. dvojben je postupak. Ma .t u tarni.i neusmjereno. Tada u tomPitanomu pociva. ~-to zna~i zatamnjeno odnosno jos nerasvijetljeno razumijevanje bitka Ii koje su vrste zatamnjivanja odnosno ometanja jednog eksplicitnog rasvjetljenja smisla bitka moguce Ii nuzne. fundamentalno pitanje. da ne nedostaje sarno odgovor na pitanje '0 bimku. Zapitivanje jest spoznavajuce trazenje bica u njegovoj egzistenciji i esenciji. To prosjecno i ma- Ca. onda je takvu zapitivanju potrebna primjerena transparentnost. dokazuje nacelnu nuznost da pitanje 0 smislu »bitka« bude ponovljeno. irna v}aSlti!tikarakter glovito razumiievanie bitka jest fakt. ono kodcega zapitivanje.. a smisao je bitka istodobno skrive:r.bitak'?« mi se nalazimo u nekom razumijevanju toga »je«. Neko je zapitivanje rnoguce provesti kao »zapitkdvanje-tek-oneko« iIi pak kao eksplicitno postavljanje pitanja. Stoga valja uknatko razmotriti. Svako nrazenje dobiva svoj apriorni putokaziz onoga sto trazi.na cilj. Pozivanje na razumljiv:ost po sebi u krugu t:rneljni? filozofskih pojrnova. Sarno zapitivanje kao ponasanje nekog bica. polazeoi otuda. osim Pitanoga.pripada nekom pitanju. To. sto mi uvijek vee zivirno u razumijevanju bitka. ima svoje Pitano. ti »tajm SUdoVI obiCnog uma« (Kant).. U ovoga je osebujno to. iako ne bismo !IIlOgH pojmovno filksliratisto znaci to »je«. Kao trazenje.da u svakom ponasanju i blnku pni bicu a priori lefi zagonenka. kako hi se. a pogotovu u pogledu pojma »00tak«. moglo pokazati. nego da je dapace sarno pitanje tamno . ponoviti pitanje 0 bitku znaci: najprije jednorn dovoljno obraditi postavljanje pitanja. Svako zapioivanje jest trazenje.

6 da tog pitanja zahtijeva. tubitku.u njegovu bitku. IzriOito i transrparentno postavljanje pitanja o bitku zahtijeva da prethodno bude primjereno eksplicirano jedno bice (tubitak) III pogledu svojeg bi1lka. i opet. Pitano pitanja koje valja obraditi jest bitak. »Pretpostavljanje« bitika ima rkarakter zauzimanja gledista 0 bitku unaprijed. izbor. pripravu moguenosti pravog izbora egzemplannog bica. pored os taloga. koji piramo.v{}6v -eLva ~L1]YEL(J{}mS. Bitak kao PItano zahtijeva stoga neki zasebni nacin pokazivanja.Trazeno III zapitivanju 0 bitku nije nesto potpuno nepoznato. Bioe je moguce odrediei u pogledu njegova bitka a da pri tome nije nuzno vee raspolagati eksplicitnim pojmomsmisla bitka. kao d~ bitak ima karakter nekog moguceg bica. »Bitak« biva u citaVlOj dosadasnjoj ontologiji doduse »pretpostavljan«. i u razlieitom smislu. znal:d: Cinjooje transparentnim nekog bi<Sa . u naznacenom nacinu postavljanja pitanja uopce nema kruga. tada proizlazi. Ali ako treba da uzmogne neiskrivljeno pruZiti karaktenistike svojega bitka.»ne pricat! pnice«. Gledanje na. To bite. Ono biva tako reel preslusavano 0 svojem bitku. Sam bitak bica »nijes neko bice. izradu genuinog naOina prismpa k tom bieu. pa su i oni sami modusi bitka nekog odredenog hiOO. prema tome. poput argumentaoijeprotiv »kruga u dokazu«.slto mislimo.nja njegova smisla. prema dosadasnjim razjasnjenjima. bilo rna kako razmatrano. tada obra5. koju je u oblasti istrazivanja principa svagda lako navesti. ekspliJkaciju naeina gledanja na bitak. uvijek vee razumljeno.koje pita . koji se bitno razlikuje od otkrivanja bica. Ali »bicem» nazivamo mnogosta.bitkom. biti zapitivanje. Sophistes 242 c. koje smo uvijek mi sami i . Ni~ta ne pnidonose razumijevanju stvari i koce prodiranje :Ill polje istrazivanja.ne kao ono Trazeno kao talkvo. AU zar takav pothvat ne upada u oCiti krug? Morati najpnije odrediti bite u njegovu bitku i zatirn htjeti tek na temelju togapostaviti pitanje 0 b1t1ku. vazenju. ono sto odreduje bice kao bite. Ali fakuOno. tog bica koje smo uvijek mi sami. Bitak lem u egzistenoiji i esenoiji.jesu ikonstitutiWla ponasanja zapitivanja.Ciji bitak moze. ono mora prije toga postatd sa svoje strane prlstupaonim onaikvo kakvo je samo po sebi. da je I spitivano u pitanju 0 bitku samo bice. prema Icemu se ovako dli onako odnosimo. vlastitu pojmovnost koja se. u realnosti. Prerna rome ce i I spitano. Cije se faktieno postojanje zaoijelo nece nijekati. to jest. razumijevanje i poimanje. Bite je sve 0 oemu govorimO. 7 . Sarno zapitivanje tog pitanja kao modus bitka nekog bica bitno je odredeno onim 0 Cemu je rijee u pitanju . razumijevanja i pojmovnog zahva6a. ne odredivati bi6u porijeklo kao bicu svodeci ga na n~ko d. ono na temelju cega je bite. PI1i:stup k . a bitak znaoi bltak bica. da u pogledu njegovog Ispitivanoga bude dobiven i vee prije utvrden pravi naein pristupa k tom biro. S kojeg bica valja oCirtati smisao bitka. u »ima«. Hi pak pri obradi pitanja 0 bitku prvenstvo pnipada nekom odredenom bicu? Koje Ii je bite egzemplarno i u kojem smislu njemu pripada prvenstvo? Ako pitanje 0 bitku treba postavrti izrioitlo i provesti ga uz njegovu potpunu transparentnost. do sada ne bi moglo biti ontoloske spoznaje. sto Ii je drugo do hod u krugu? Nije li za obradu pitanja vee »pretpostavljeno« ono ~to bi trebao donijeti pnije svega odgovor na to pitanje? Formalni prigovori. Platon. Obrada pitanja 0 bitlru. uvijek su sterilni pri rasudivanju 0 konkretnim putovlma istraZivanja. . i to tako. Da nije tako. od kojeg bica treba da pode otkrivanje bitlka? Da Ii je polaziste proizvoljno.izvori vladajuceg razumijevanja.l'Ugo ~ice. Pitanje 0 bitku zahtijeva. Prvi filozofski korak u razumijevanju problema bitka jest: ne p. terminoloslci zahvacamo kao tubitak. premda je najprije naskroz nedokuoivo. postojanju. bitno razlikuje od pojmova u kojima svoju znacenjsku odredenost postize bice. bdce je takoder ono ~tJo SIDlO i kakvi SIDlO mi sami. . smisao bitka. Ukoliko bitak tvori Pitano. zahtijevati. opstojanju. ali nekao raspoloZivi pojam.

Borba izme9 . Ali zar time nije vee posvjedoceno prvenstvo bitka nekog odredenog bica i nije Ii unaprijed dana egzemplarno bice kojetreba fungirati kao primarno Ispitivano pitanja 0 bi:1:1ku? Onim sto je do sada razmotreno. cemu treba sluiiti to pi:tanje. Nivo neke znanosti odreden je time. njegov se pravi napredak ne ostvaruje toliko u skupljanju rezultata i njihovu pohranjivanju u »prirucnike« koliko u pitanjima 0 temeljnom ustrojstvu svakog od podrucja. ill se uopce njime bavi. svoje namjere i svojih motiva.iz kojega biva deduktivno izveden niz stavaka. sto njegova obrada i pogotovu rjesenje zahtijevaju niz fundamental nih promatranja. a to razumijevanie pripada napokon bitnom ustroistvu samog tubitka. vee krecemo. dospjela je u »krizu osnovica«. Do sada je nuznost ponavljanja tog pitanja bila motivirana u jednu ru:kru ugledom njegova ponijekla. Obrada nekog podrucja u njegovim temeljnim strukturama na izvjestan je nacin vee ostvarena putem predznanstvenog iskustva i Izlaganja oblasti bitka unutar koje je omedeno samo podrucje obrade.uopce ne moze lezati u positavljanju pitanja 0 smislu bitka. prostor. Ali osobitost pitanja 0 bitku potpuno ce iza6i na vidjelo tek tada kad ono bude dovoljno omedeno u pogledu svoje funkcije. i to . tubitak. Prividno najstroza i najcvrsce sazdana znanost. Ta se podrucja. Pravo »gibanje« u znanostirna odigrava se u vise ili manje radikalnoj d. Ali. »Krug u dokazu. To. sarnoj sebi netransparentnoj reviziji temeljnih pojmova.da iz tog gledista biva privremeno antikuldrano dana bice u svojem bitku.iz takva sve veceg poznavanja stvari. Ne leZi u pitanju 0 smislu bitka »krug u dokazu«. prirnjerice povijest. Ontolosko prvenstvo pitanja 0 bitku Karakterizacije pitanja 0 bitku po niti vodilji formalne strukture pitanja kao takvog razjasnilo je to pitanje kao osebujno. Znanstveno istrazivanje provodi dzdvajanje i prvo fiksiranje podrucja obrade naivno i grubo. Premda teziste istrazivanja uvijek lezi u tom pozitivdtetu. ali zacijelo lezi neko cudnovato »povratno ili prethodno odnosenje« Pitanoga (bitka) na zapitivanje kao na modus bitka nekog bica. do koje je mjere ona sposobna za krizu svojih temeljnih pojmova. pitanjima koja su vecinom reaktivno izbijala . put em njihova pokazivanja.ili je ono najprincipijelnije i u isti mah najkonkretnije pitanje? Bitak je svagda bitak nekog bica. Da li se njime ostala bavdti. rriti je dokazano prvenstvo tubitka niti je odluceno 0 njegovroj rnoguooj Hi cak nuznoj funkciji kao bica koje valja prirnarno pitati. sto je zapitivanje bitno pogodeno svojim Pitanim. § 3. jer se u odgovoru na to pdtanje ne radi 0 obrazlozenju putem dedu:kaije. nego 0 iznosenju temelja na vidjelo. pripada najvlastitijem smislu pitanja o bitku. U takvdm drnanentnim krizama znanosnpocinje se kolebati odnos pozitivno istrazujuceg dspitdvanja prema samirn stvarima sto ih Ispituje. Ali nesto poput prvenstva tubitka zacijelo se javilo. rnatematika. svatko moze zahtijevati da sazna. To zauzirnanje predvodeceg gledista 0 bitlk:u izrasta iz prosjeonog razumijevanja bitka u kojem se uvijek.tako. 2Jiv:ot. Danas su se posvuda u raznim disciplinama probudile tendencije da se istrazivanje polozi na nove temelje. dapace nedostajanjem nekog zadovoljavajuceg postavljanja tog pitanja uopce. ali 8 pnlje svega izostankom nekog odredenog odgovora. Takvo »pretpostavljanje« nema niJkakve veze s postavljanjem nekog neutemeljenog nacela . jezik i slicno. daju u odgovarajucim znanstvenimi:strazivanjima tematizirati u predmete.ostaju isprva niti vodilje za prvo konkretno dokucivanje podrucja. Sva bica mogu se prema svojim razlic1t:dm oblastima pretvarati u polja otknivanja i omedivanja odredenih podrucja obrade. priroda. sarno neka proizvoljna spekulacija 0 najopCenitijoj opcenitosti . Ovako izrasli »temeljni pojmovi.

U biologiji se budi tendencija da se poslije odredenja organlzma i Zivota. pita unatrag I nanovo odredi naein bitka zivoga kao ltakvog. takoder ne teorija historijske spoznaje. . ali ni teorija povijesti kao objekta historije. poriv prema samoj povljeenoj zbilji: povijest knjizevnosti treba postatl povijescu problema. ako prije toga nije dovoljno raziasnila smisao bitka i to razjaSnjavanje shvatila kao SVDjU 11 [undamentalnu zadacu.bltak'«. onakva rkaikva postoji »po sebi«. prije svih ga dokueuje u pogledu njegova bitka i dobivene strukture stavlja na raspolaganje pozitivnim znanostima kao transparentne upute. Ali ukoliko svako od tih podrucja iz oblasti samih entiteta i bude osvojeno.alei nista drugo do dzlaganje tih entiteta u pogledu temeljnog ustrojstva njihova bitka.priroda. i izokretanjem svoje najvlastitije namjere. Teologija traga za nekim izvornijlm izlaganjem bitkacovjeka pri bogu. Mo da pitaju. Ali ono ostaje i samo naivno i neprozirmo. nego zell biti i uvjet da budu moguce same ontologije. Svoju pravu legitlmaciju i »obrazlozenje« dobivaju Iti pojmovi. tako reci. pred problem materije. za filozofiju nije primarna neka teorija tvorbe pojmova histcrsje. prema tome. posredstvom predanja i tijekom njegova prikazivanja i tradicije. nego nju zakriva i iskrivljuje. Ali ovakvo zapitivanje . nego je za nju primarna interpretacija zaista povijesnog bica s obzirom na njegovu povijesnost. koje crrpi temeljne po} move. koja pojedino slucajno stanje neke znanosti provjerava prema njezinoj »metodi«. a100 rijegova traganja za bitkom bica ostavljaju nerazmotrenim smisao bitka uopce. ostaje u osnovi slijepom. U historiiskim duhovnim znanostima pojacao se. na primjer. Svaka ontologija. Teorija relativnosti [izike izrasta Iz tendencije da se pokaze vlastita suvislost same prirode. Takvo utemeljenje jest produktivna logika u tom smislu sto ona. Tome je .au formalizma i intuicionizma vodi se 0100 osvajanja i utvrdivanja primarnog nacina pnistupa k onom sto treba biti predmet te znanosti. prva uskace u neko odredeno podrucje bitka. Ii pozitivni rezultat Kantove Knitike cistog uma lefi u zacetku obrade onaga sto uopce pripada nekoj prirodi. ta teorija kusa putem odredenja svih relativnostl oouvaei nepromjenIjivost zakona gibanja i tako sebe dovesti pred pitanje o strukturi podrucja obrade koje joj je zadano. koje slijede prije onti6kih znanosti i fundiraju ih. Njegova transcendentalna logi:ka apriorna je logika predmetnog podrucja . Temeljni pojmovi jesu odredenja u kojima postaje prethodno razumljivim podrucje obrade sto len u osnovi svih temabskih predmeta neke znanosti. Tako. I uprav:o pri zadaci da ontologija . da njezina dogmatska sistematika pociva na »temelju« koji nije izrastao iz nekog primarno vjerujuceg zapitivanja i oiJa apstraktnost nije samo nedostatna za teoloSku problematiku. Dna polako poeinje ponovo razumijevati Lutherov uvid.dokaz Platonov Ii Aristotelov Tad. a nije u nekoj »teoriji« spoznaje.koja ne konstruira deduktivno . eto. Otuda pitanje 0 bitku ne zeli biti samo apriorni uvjet da budu moguce znanosti sto istrazuju bice kao takyo i takvo bice.nade neku genealogiju raznih mogucih ustrojstava bitka. Kao teordja uvjeta pristupa ksamoj prirodi. doduse. pa to razumijevanje predvodi sva pozitivna istraiivanja. i pri tome se uvijek vee krecu u nekom razumijevanju bitka. Tako. sllo su Ih dali mehanizam ri vitallzam. takvo preliminarno :i:straZivanje. Ontolosko je zapitivanje. koji bi bio skiciran iz smisla samog vjerovanja i ostajao unutar tog izlaganja. raspolagala ma kako bogatim i cvrsto sazdanim sistemom kategorija.ontologija uzeta u naJSJrem smislu i bez oslanjanja na ontoloske smjerove i tendencije -treba i samo jos neku nit vodilju. Pozitivnim znanostima mora prethoditi takvo istrszlvanje: i ono to moze. ne w. samo u jednoj isto tako preliminarnoj pretrazi samog podJruoja abrade. Takvo se utemeljenje znanosti naeelno Il"azlilruje od »1010 gike« koja hramlje za njim. spram ontickog zapitivanja pozitivnih znanosti izvornije. »sto li mi zapravo m1sHmo tim dzrazom . potreban je prethodni sporazum a tome.

kao predontolosku. Znanosti su nacini bitka tubitka na 'koje se on octnosi i prema bicu koje ne treba biti sam taj tubitak. To odlikovanje valja prethodno vidno pokazati. nego egzistencijalnograzumijevanja. prema kojemu se tubitak moze odnositi ovako ili onako i uvijek se riekako odnosi. Razrnatranje mora pri tome posegnuti dspred analiza sto slijede isto ce tek pruziti pravi uvid. tada misljenu onto1ogicnost tubitka valja oznaciti . Onticko prvenstvo pitanja 0 bitku Znanost uopce mogu6e je odrediti . Onticka je osobitost tubitka u [tome. jedne mogucnosti sama sebe xla bude iii da ne bude sam on. Ali tubitku bitno pripada: bitak u nekom svijetu. nazivamo 12 egzistenci]a. ° § 4. 0'00 se. sam se tubitak odli!kuje pred drugirn bicima. u tome da ono uvijek mora biti svoj bitak . Egzistenciju odreduje.iPitanje egzistencije uvijek treba da dzvodi na cistac samo egzistiranje. Tom je biou svojstveno. Pitanje 0 toj strukturi cilja na razlaganjeonoga Sto konstituira egzistenciju. jedino svakitubdtak sam. Otuda se razumijevanje bitka. Al!i uko1iko onda egzistencija odreduje tubitak. ako naziv ontologija zadrzirno za eksplicitna teonijska pitanja 0 bieku bica.kao svoj. To bice zahvacamo terrninoloskl kao tubitak. da on jest ontoloski. Pri tome usrnjeravajuce razumijevanje tog egzistiranja nazivarno egzistencijskim. naprotiv. Skup tih struktura nazivamo egzistencijalnost. Pitanje egzistencije oD!ti&a je »stvar« tubitka.iJi je dospio u njih rili je oduvijek rastao u njima. odredivanje biti tog bica ne moze se .kao cjelinu sustava obrazlozenja istinitih stavaka.vkaocisti izraz bitka. A to opet kazuje: tubitak razumije sebe u svojern bitku bilo na koji naOini bilo kako izricito. reonno. Ta definicija niti je potpuna nit! pogada znanost u pogledu njezina smislao Znanosti kao ponasanja vcovjeka jesu nacin binka tog bica (oovjeka). na nacin prihvacanja Hi propustanja. Otuda. ism sto i naprosto bivstvujuci-onticki. onticki odlikuje time sto se torn bicu u njegovu bitku radi 0 samom tom bitku. Sam bitak. Povrh toga. ovdje jos ne znaci: tvoriti ontologiju. Ali rtad. Zadaca jedne egzistencija1ne analitiketubitka u pogledu njezine mogucnosti i muznosti skicirana je u ontickorn ustrojstvu tubitka. Pa tako i mogucnost provedbe anaIitiketubioka ovisi 0 prethodnoj obradi pitanja 0 smisIu bitka uopce. nego je njegova bit. Nju pak razumijemo kao ustrojstvo bitka bica koje egzistira. upravo izravno tice razumijevanja necega poput »svijeta« i razumijevanja bitka bica pristupacnih unutar svijetao Ontologije ikoje dmaju za ternu bica s 'karakterom 13 . Tubitak razumajesam sebe uvijek iz svoje egzistencije. Medutim. Biti ontoloski.atom ustrojstvu bitka tubitka pripada. Ali III ideji jednog takvog ustrojstva bitka vee pociva ideja bitka uopce. naprotiv. nego bivstvujuci na nacin razumljenja bitka.izvrsiti navode6i neko realno sto.Pravo razumljeno ontolosko istrazivanje samo podajepitanju bitku njegovo ontolosko prvenstvo.tog bica. Sarno razumijevan]e bitka jest izvjesnost bitka tubitka. pa je za oznaku tog bica odabran naziv tubitak. Za to nije potrebna teorijska transparentnost ontoloske strukture egzistencije. Njezina analit~ka nema karakter egzistencijskog. Ali ovo stvarno-znanstveno prvenstvo IIlJijejedino. da se on u svojem bitku odnosi prema tom bitku !kao bitak. Ali to ne znaci. ontoloskoj je analitici tog bica uvijek potrebno neko vee unaprijed zauzeto glediste 0 egzistencijalnosti. Znanstveno dstrazivanje nije jedini i nije najblizi rnoguci nacin bitka . koje je svoj>stvenotubitku. vecma negoli puko nastavljanje casne tradicije i promicanje jednog jos uvijek neprozirnog problema. da je ono sa svojim bitkom i putem njega samo sebi dokuceno. Tubitak je bite koje se ne pojavljuje naprosto rnedu drugim bioima. Te je moguonosti tubitak dli odabrao sam.

to jest. To se dogada putem pozivanja na !IIleiko bite. Ali analiza strukture pita. Torno Akvinski je preuzeo u jedno vkarakteristlcno razmatranje. koja tvori oovjekov bitak.upravo izvorno pripada: rnzumijevanje bitka svih bica rkoja su drugacija nego tubitak. de anima stavak. bitku ~1. Aristotel kaZe: ~ tjJUX~ -roc iSv-rC( 7tW~Ecr-rW. »dusa«. da prematome tubitak fungira kao ono bice 'koje nacelno treba biti najprije ispitivano u pogledu svojega bitka. koje se ovdje pojavljuje premda mje ontoloskl razjasnjeno.a egzistencijalnost egzistencije i 'time omoguceno pristupanje k obradi jedne dovoljno fundirane ontoloSike problematike uopce. t~'lo~ko? prvenstva tubitka. Taj 6. Ali tada pita. Ali egzistencijalna je anaLitika sa svoje straneukorijenjena napokon egzistencijski. Otuda fundarnentalnu ontologiju. Dokaz ~ ontiCko-ontoloskoj osobitosti pitanja 0 bit. toloski dovoljno obraditi. uvijek taJroder i u njihovu bitku. viSestruko prvenstvo pred svim drugim bicima. Unutar zadace izvodenja »transcendencija«.kao konstituensu razumijevanja egzistencije . usp.6 Dusa (covjekova) jest na izvjestan nacin bite. kao onticko-ontoloski uvjet za moguonost svih ontologija. na tu temu dijelom strozu 1 od navedenoga razlicitu provedbu jedne »dedukcijee transcendencija u Opusculum »de natura generise.drugacijim nego u Itrubitlka fundiraneeu i rnotivirane. da bi zapitivanje postalo transparentnim. jest karaiktera bi1lk1a koji IeZi. Tubitak ima. Iznad svakog modus speclalisentis. da OIn pred-ontoloski razumije bitak. leu temelji sena prethodnom pokazivanju OIlitiOko-on. koje u skladu sa samom vrstom svojeg bitka drna sposobnost da se »sastane«. r 8. prema tome.itivati. Ali tlme je postalo jasno i ontiOko prvenstvo pitanja 0 bitku. on je pO. 431b 21. Ontieko-ontoloski primattubitka bijase uocen vee rano. Ako zadacu tvori interpretacija smisla bitka onda tubi~ak nije samo bice koje valja primarno ds. usp. Pri tome se tub~tak raz<. ens.00 jest sporazumije sa svakim bilo kakvim bi6em. Sada se pak pokazalo da ontoloska ana:. na temelju izvjesnosti svoje egzistencije. Otudatubitak ima trece prvenstvo. Jedino ako jesamo filozofski-dstrazujuce propitivanje Jato mogucnost bitka uvijek egzistirajuceg tubitka poduzeto egzistencijski. prema tome. nja 0 !?ltku ka? takvog (§ 2) naisla je na jednu osobitu funkcI. Questio~es de veritate qu I a. jest dusa (anima)? Prvenstvo »tubitka« pred ~~m drugim bicima. n~e o. otkriva u svojim na:Cinima na koje jest.Je ~lsta drugo do radikaliziranje jedne bitne tendencije bitka Ikoja pripada samom tubitku a ta je. . To osobito bice. Ito jest onticki. ' 7.tkno kao 000 bice koje valja najprije on. Drugo je njegovo rprvenstvo oniolosko: tubitaik je. koji upu6uje na davnu Paemenidovu ontolosku tezu. sam po sebi oontoloski«. 14 15 .. quod natum est convenire cum omni ente. ocito nema ngta zajedn1Oko s Iosim subjektiviranjem svekolikih bica.JU tog bica :unutar postavljanja pitanja. valja tr~iti u egzistencijalnoj anali- tici tubitka. valja dokazati takoder verum Ikao dedan takav transcendens. boo ono rna Sto. sva bica u pogledu njihove egzistencije i esencije. u otZcr&'Y)cr~~i v6'Y)cr~~. Tako setubitak rpokazao onim koga valja ontoloski primarno ispitivati prije svakog drugog bica. a koji nuzno pripadaju nekom Necemu. ib.itika tubitkauopcetvori fundamen'talnu ontologi10g1JU. postoji moguonost da bude dOlkuCen. jos Iznad svake moguce realno-rodne odredenosti nekog bica.?"h toga bite koje se u svojem bitku uvijek v~ Odn~SI na ~no ~oemu to pitanje pita. 5. ItO. Ali rtubitllru onda . koja u sebi ukljucuje imjesnost nekog predontoloskog vrazumijevanja blaka. 430 a 14 sqq. 1 c. u ontickoj strukturi samog tubitka. a da pni tome sam tubltak nije bio shvacen u svojoj genuinoj ontoloskoj strukturi miti je POIStao rnakar samo problemom usmjerenim na to. Prvo mu je prvenstvo onticko: to bice odredeno je u svojem bitku egzistencijom. iz ikoje tek mogu izvirati sve ostale.

nego postoji i zahtjev. da to bice mor~ biti onticko-orrtoloski prirnarno dano ne 'Sarno u smislu neke »neposredne« shvatljivosti samog tog bica.~ b~ce: tu~iJtak. ali predontoloski IiJpak mJetud. Ali ostaje pitanje.bitku. u skladu s rijernu pripadnorn vrstom bitka. naime iz »svijeta«. ontoloski najdalje. pociva ono isto cemo po16 kazati kao ontolosko povratno zracenje razumijevanja svijeta na dzlaganje wbi!tka. eto. U samom tubitku. naprotiv. upravo . ako je u drugu ruku filozofs!ka spoznaja shvacena u svojoj mogu6nosti i numosti.tu. Tubitak je samom sebd onticki »najblize«. Negativno receno: na 'to bice fie smije biti konstrukcijsko-dogrnetski protegnuta nikoja proizvolj2 Bitak i vrijeme 17 . da vlastiti bitak razumije iz onog bica prema kojemu se bitno neprestano i najprije odnosi. iznesene u dovoljnoj mjeri. P?stane pristupaeno i da ga u razurmjevajucern izlaganju taka reci nanisanimo? Ontie:ko-ontolosko prvenstvo dokazano za tubitak moglo bi zavesti u rnnijenje. Usprkos 'tome. dakle. Ali kako da . razurnijevanje bitka ne samo pripada. Ontoloska analitika tubitka kao oslobadanje horizonta za [ednu interpretaciju smisla bitka uopce Pri naznacivanju zadaca ~to leze u »postavljanju« 1(>[tanja 0 bitku bilo je pokazano. n~go i u ~ogledu neke isto tako »neposredne.-------- ! Drugo poglavlje DVOSTRUKA ZADACA U OBRADI PITANJA 0 BITKU METODA ISTRA2:IVANJA I NJEGOV NACRT § 5.koje se temelje u samoj 'VII1sti itika ternatskog predrneta i teb matizirajuceg tIlaeIDa ponasanja prema njernu. da bude izricito usvojen i utvrden pravi nacm pristupa k tom bicu. Egzistencijsko dzlaganje moze zahtijevati egzistencijalnu analitiku. To dvoje ne mora nuzno 1Ciskupa. Koje bice preuzima unutar pitanja 0 bitku osobitu ulogu. >>poliitrlika«. Njegovu je najvlastitijem binku doduse svojstveno. antropologija. Filozofska psihologija. razmotreno je. da za to nije potrebno samo fiksimti ono bice koje treba fungirati lkao primarno ispitivano. snage.mi sami smo dapace uvdjek tajtubitak. i time u njegovu razumijevanju vlastita bitka.. tendenciju. Najpreca u pitanju 0 bitku mora. poezija i historiografija uvijek su raznim putovema i u promjenljivoj mjeri slijedile 00nose. da je tubjtku on razu:mljiv i da tubitak uvijek vee boravi uizvjesnoj izlozenosti svojega bitka. mogucnosti i sudbine rubltka.bude l:i razumljeno usmislu »kategorijalne. da interpretacija tog bica stojipred osebujnim poteskocama.danosti vrste njegova bitka.6ko-ontoloSiko prvenstvo tubitka razlog tome sto tub~ttku ostaje zastrto specificno ustrojstvo njegova rbitka . Otuda je onrti. Tubitak ima. ali seniti neiSikljueuje. Ali time niposto nije receno. a ne mozda u nekoj nedostatnoj opremljenosti nase spoznajme moci iIi u pnividno lako o1lk1onjivom nedostaeku nekog primjerenog pojma. iii upravo stoga.kao da bi to razumijevanje bitka moralo Izvirati iz neke tematski ontoloske svijesti 0 najvlastitijoj vrsti bitka. Dobitak od dosadasnjeg izlaganja tubitka bit ce egzistencijalno ovjerovljen tek kada temeljne struktore rtubitka budu. da se to njegovo majneposrednije predontolosko izlaganje svojega vlastitog bitka moze preuzeti kao primjerena nit vodilja. Tubdtak doduse nijesamo onrickl blizu Hi cak najbliZe . AJi tada se problem osvajanja i utvrdivanja usmjeravajuceg lDaIOina pristupa k tubitku pogotovu zaostrava. Ali buduci da tubitku.strulcture ikoja pripada . . liZ eksplicitnu orijentaciju na problem samog bitika. biljahu hl ta :izlaganja provedena isto onako iegzistencijalno izvomo kao 5to su moZda bila egzistencijski izvoma. Za sada je time samo najavljeno. biti analitika tubitka. on moze raspolagati obiljem svoje jzlozenosti. on je ontoloski najdalje. etika. moo. nego se oblikuje i raspada sa svakom od vrsta bitka samog tubitka.

Kao smisao bitka onog bica koje nazivamo tubitak bitce navedena vremenost. nikoje »kategorije. Oslobadanje horizonta za najizvormje izlaganje bitka treba ana. On~ IZnosi jedino tek bitaik tog bica. pa jos k tome .sa~o n~~. Postoji faikt: vrijeme. Tubitak jest na taj naOin. dakako.ijeme« odavno fungira Ikao ontoloski Hi.Vjecnoga i Itaj se jaz pokusava premostiti. Kako li vrijeme dolazi do te osobite ontoloske funkcije i pogotovu s Ikojim pravom upravo nesto poput vremena fungira kao takav kriterij.bica i »nadvremenskog. misljeno pod tim pojmom. Ikakvo se natalozilo u tradicionalnom pojmu vremena koji se odrzava od Aristotela do Bergsona i dalje. Ali je zacijelo pripremljeno tlo za dobivanje tog odgovora. u smislu »biti u vremenu«. da bivstvujuci razumije nesto poput bitka. oda~rati tak~: da se to bi6e moze pokazati samo po sebi polazeci od sarna sebe. Obicava seisticati »bezvremenskie smisao reeenica nasuprot »vremenskom« tijeku relCeniCnih iskaza. bez mterp. Time se odreduju njezine granice. IkioJe se u svakoj vrsti bitka fakti6nog rubitka odrzavaju kao ~ne 5tO odreduju njegov bitak. onticki kl1iterij naivnog lI'azlikovanja razliCitih regiona biCft. U Uikupnosti te zadace pociva ujedno za- htjev. Zatim se pronalazi »jaz« izmedu »vremenskog. »Vremensko. Medutim. PridrZavajuci se te povezanosti. »Vr. Da bi taj uvid bio omogu6en. taj nacin pIThstupa treba pokazivalti: ~k~ vo je to bice najprije i najcesce. izviru iz vremenosti.naideja 0 binku i zbilji. da taj pojam vremena. Tek n~kon sto bude osvojen taj horizont. pripremna ce analitika zahtijevati svoje ponavljanje na viso] i pravoj ontoloskoj osnovici. bila rna koliko »razumljiva p? sebi«. prethodn~ . I. Time ce se vulgamom pojmu vremena vratiti njegovopravo samostalnosr] nasuprot Bergsonovoj tezi da je vrijeme. nego bitne strukture... naprotiv. u s~ojoj PI1?sJ~cnoJ svakidasnjosti. odredenje koje je. Kod nje pak ne treba ispostavljati proizvoljne i slucajne. Ovako shvacena anruit:i:katubitka ostaje posve orijentirana na vodecu zadacu obrade pitanja 0 bitku. koje se postavlja o smislu bitka uopce.da li u toj naivno ontoloskoj upotrebi vremena dolazi do izrazaja 2* 19 . Tada s obZl:rom:r.skicirane iz te id:je ne srruju biti ontoloski nesmotreno nametnute tubjtku. U smjeranju k jednoj mogucoj takvoj antropologiji. fungira kaokciterij razlucivanja regiona bitka.nJ~gova smisla. interpretacija IStO slijedi pruza . Ta analitika ne moze htjeti da dade jednu potpunu ontologiju tubitka. s tim izlaganjem tnbitka kao vremenosti nije dan vee i odgovor na vodece pitanje.~etaClJ7. premda ne nebstne. i kako Izviru iz nje. da je vrijeme ono. i vulgarno razumijevanje vremena uopce. ikoja kao nesto poput »filozofske« antropologije treba da stoji na filozofski zadovoljavajucoj osnovici. tocnije. Taj se navod mora potvrditi u ponovljenoj mterpretaciji struktura tubitka koje ce biti prethodno pokazanekao modusi vremenosti. 18 Kao nagovjestaj bijase pokazano:1Jubitku pripada kao ontioko ustrojstvo neki predontoloski bitak. potrebna je izvorna eksploatacija vremena kao horizonta razumijevanja bitka iz vremenosti kao bitka tubitka koji razumije bitak.tatemelJ~o ustrojstvo svakidasnjosti tubitka izrasta pnpremno IZ' nosenje biokatog biCa. Pri tome valja razjasniti. To vrijeme mora biti izneseno na vidjelo i genuine shvaceno kao horizont mtava razumijevanja bitka i svakog dzlaganja bitka. Aili ta analiza tubltka ru~e samo nepotpuna. prostor. koju dakako valja Izgraditi. Razgranieuju se neika »vremenska« bica (prirodni prooesi i povijesni dogadaji) prema »nevremenskim« bi6ima (prostomi i brojcani odnosi). da se ovako dobiveni pojam vremenosti razgranici prema vulgarnom razumijevanju vremena. naprotiv. odakle uopce tubitak n~Cito razumije i izlaie nesto poput bitka. valja pokazati. Vrstu pristupa i izlaganja valja. »dijelove«. tek pripremiti. jos dosta tamno. odnosno njezinu ontoloskom utemeljenju.Ice tu sveki put reci dsto SltO>i bivstvujuee »U vremenn«. nego je ~a sada i.

neka unutar oslobodenog horizonta otpocne s jstJra:fujUC1m pitanjima .tka pokazati. »Vrijerne« je. On »je« njegova proslost na nacin njegova bitka koji se.i filozoiiskoj upotrebi jezika. tada ce to reci. daje za konkretno ontolosko iJs. odgovor na pitanje 0 bitku ne moze lezati u nelroj izoliranoj . Ta je pak uvjet za mogucnost povijesnosti kao vremenskog nacina bitka samog tubltka. svaki put »dogada« iz svoje buducnosti. onda time sam bitaik . I to ne samo tako da se ita njegova pros lost tako reci vucara »za. bio on ma kakav i ma »sto«. Ono. Otuda fundamentalna ontoloska zadaca interpretacije bitka kao takvog ukljuouje u sebi obradu temporalnosti bitka. Tubitak je u svakom svojem nacinu da jest. i to u horizontu vulgarnog razumijevanja vremena. Zadaca destrukcije ispravno ekspliciranom fenomenu vremena ukorijenjena centralna problematika ontologije. Buduci da bitak postaje shvatljiv uvijek samo uzimajuci u obzir vrijeme. Odredenje povijesnost slijedi prije onoga 510 se naziva povijest (svjetskopovijesno dogadanje). pogotovu bude 1i kao sirovi rezuitat predavan dalje radi pukog uzimanja na znanje nekog »stanovista« koje mozda odstupa od dotadasnjeg na- povijesti ontologije Svako istrazivanje . ako iz rijega potekne uvid 0 specifiono] VlI'sti bitka dosadasnje ontologije.kao i njegovih karaktera i modusa . 21 20 .u tu »po sebi razumljivu« ontolosku funkciju i u njoj se zadrzalo do danas. nije vazno.traZivanje uputu. i to ostaje vanjstina. on jest njegova proslost.njim i da on posjeduje Proslo kao jOg postojece svojstvo koje .ne na posljednjem mjestu i ono koje se kreoe u okolisu centralnog pitanja 0 bitku _ jedna je ontieka moguonost tubitka.i on daje samo to. I to opet ne na nacin neke privacije na raoun »Vremenskoga« kao bica »U vremenu«. Tubitak je uvijek u svojem vlastitom bitku. grubo receno. neko bice '»U vremenu«. bez obzira ma to da li je on.ne mozda tek bite kao bice »U vremenu« -izlazi na vidjelo u svojem »vremenskorn« karakteru. i razliciti modusi i derivati bitka u svojim unodifikacijama i derivacijarna postanu.katkada u njemu naknadno djeluje. Odgovor.j sturoj recenici. u stvari. dospjelo tako reci »sarno od sebe. 0 sudbini njezina zapitivanja. Nasuprot tome valja na tlu obrade pitanja 0 srnislu b. Njegov bitak nalazi svoj smisao u vremenosti. i moguce je povijesno pripadati svjetskoj povijesti. da je dovoljno starkako bi ucio pojmiti moguonosti sto su ih pripremili »stari«. Ali »vremensko« tada vise ne moze znaciti samo »blvstvujuce u vremenu«. da je. Povijesnost znaci ustrojstvo bitka »dogadanja« tubitkakao takvog. ikako. Aiko tako odgovor . njezinih prcnalazaka i promasaja . prema svojem najvtastitljem smislu. Bude li bitak pojmljen iz vremena.njegova prava moguca ontoloska relevantnost. medu tim . to do sada nitko nije :ni pitao niti istrazivao. da jeon u dovoljnoj rnjeri dan tek tada. Taj odgovor nece biti pojmljenputem ponavljanja onoga sto Izrtce ikao tezu. Konkretan odgovor na pitanje 0 smislu bitka daje 'pdje svega ekspozicija problematike ternporalnosti. i kako je.na pitanje 0 bitku postaje uputom o niti vodllji Istrazivaaja. treba tek razjasniti. razumljivi az pogleda na vrijerne. § 6. Stoga 5tO je izraz »vrernenski« u navedenom znacenju zauzet upretfilozofskoj . nego u jednom pozitivnom smislu koji.kao 0 nuznosti pnirnjerenoj tubitku. i jertaj izraz namjeravamo upotrijebiti u istrazivanjima sto s11jede jos i za jedno drugo znacenje. u ispravno gledanom i tina tretmana. izvornu odredenost smisla bitka .iz vremena nazivamo njegovom temporalnom odredenoseu. I »Nevremensko« je i »Nadvremensko« u pogledu svojeg bitka »vremensko«. Da li je odgovor »nov«. 8tO je u njega pozitivno mora poCivati u tome. pri -cemu je prije svega na temelju togdogadanja moguce nesto poput »svjetske povijesti«. Izricito iii ne.

jos danas odreduje pojrnovni aparat 22 23 . Izostanak historije nije dokaz protiv povijesnosti tubitka. i ako je pri takvu zapitivanju otvorio sebi oci za bitnu povijesnost tubitka.ceo Tako tubitak dovodi sebe u naein bitka histonijskog zapitivanja iistnuivanja. VIastita proslost rubitika .prolazeci kroz svakojake filijacije i iskrivljavanja . Nehistorijsko moze biti neko doba samo jer jest »povijesno«. Ako se pak tubitak latio mogucnosti.isava njegova vlastita vodstva. vi~ ne razumije najelementarnije uvjete koji jedini omogucuju pozitivni povratak k proslosti usmislu njezina produktivnog prisvajanja. to jest. Ta elementarna povijesnost tubitika moze samom njernu ostati skrivena. Tradicija. najprije i naj- da to. koja pd tome stjeee vlast.vartiradiciju. zapitivanja i izbora. da pitanje 0 smislu bitka nije samo nerljeseno.tocnije his- pa prema tomei skupa is njemu pripadnim razurnijevanjem bitka. Aii ona maZe biti talkoder naizvjestan nacin otkrita i doZivjeti da bude njegovana. i za moguonost njegova oblikovanja. Moguce je latiti se tradicije i dokucivanja onoga 5tO ona »predaje« i kako predaje .moguca jekao naain bstka pitajuceg tubitka samo stoga 5tO je u temelju svojeg bitka odredena povijesnoscu. Ona prepusta predaju razumljivosti po sebi i zakrcuje pristup natrag k iskonskim »vrelima« iz kojih setradirane kategorije i pojmovi bijahu crpili dijelom na pravi nacin. da postane historljskom. nego tubitak postaje u isti mah podlozan i svojoj vise ili manje lzricito prihvacenoj tradiciji. da irn takvo porijeklo bude uopce zaboravljeno. njemu je uskracena i mogucnost historijskog zapuivanja i otkrivanja povijesti.ije sebe kao historijsko. 0[1- toloskom. dakle. Iz njega on razumije sebe najprije. zakriva.da se on krece sarno jo~ u zanimanju za mnogovrsnost mogucih tipova. roo jest. iznijet ce na vidjelo slijedece: tubitak nije samo sklon da propada u svojsvijet u kojem bivswuje i da sebe relucentno izlaze it njega. i dok. da se unaprijed obavijesti 0 smislu bitka uopce.u skladu s njemu pripadnim nacinom povrede. nego je kao deficijentni modus tog ustrojstva bitka dokaz za nju. 100vati je Ii izI1iCilto t slijediti. ta ostaje skrivena tubitku. nego je uza svo zanimanje za »metafiziku« palo u zaborav. smjerova i stanovista filozofiranja u najudaljenijim i posve tudim kulturama i tim zanimanjem kusa prtkritl svoju menost vlastita tla. pri Citavom interesu za historiju i citaV'oj gorljivosti za fi'loloSki »stvamu« interpretaciju. Grcka ontologija i njezina povijest. kako oi s pozitivnim usvajanjem proslosti dovela sebe u posji-d najvlastitijih mogucnosti pitanja. AIko. koje je ukorijenjeno u najvlastitijem bitku tubitka.da razum. TracLicija dapace eini. U pocetku je (§ 1) bilo pokazano. Ali pripremnaInterpretacija fundamentalnih struktura tubitka u pogledu njegove na:jbliZe i prosjecne vrste bitka. nego uvijek vee ide ispred njega. koja . naprotiv. urastao u jedno naslijedeno izlaganje bitka i odrastao je u njemu.dovodi samo od sebe do toga.ne slijedi za njim. karakteristiena je povijesnost. da tubitak. ta:da je neizbjezan uvid: i za samo zapitivanje o bitku. torienost . da pita 0 njegovoj povijesti. Posljedica je toga. To wijedi ne na posljednjem mjestu i za ana razumijevanje. koja lezi u njemu. i u izvjesnom opsegu stalno. Ta ga J. 'ciju smo onticko-ontolosku nuznost pokazali. to jest kao pret- CeSCe cini ono sto »predaje« taiko malo pristupaCnim. da sebi razbistri ne sarno svoju egzistenciju neg-a i smisao same svoje egzistencijalnosti. Ali historija . Ona stvara nepotrebu da se takvo vracanje bar samo razumije u svojoj nuznosti.a to uvijek: mati proslost njegovesgeneracije« .kao samostalne zada- hodna eksplikacija tubitka u njegovoj vremenosti i povijesnosti . i najprije povijestan. u kojoj je on. To razumijevanje otvara moguenosti njegova bltka i lI"eguliiraih. Tradicija iskorjenjuje povijesnost tubitka dotle. Tako obrada pitanja 0 bitku mora iz najvlastitijeg smisla bitka samog zap itivanja razabrati uputu. Tubitak moze o1lkiri. Pitanje 0 smislu bitka .

onda je potrebno razlabaviti ukrucenu tradiciju i ukloniti prikrivanja kojima je urodila. duhovnopovijesno Ili problemskipovijesnro. naime. Tu zadacu razumijemo kao destrukciju naslijedene sastojine anticke ontologije. bitno pripadna postavljanju pitanja Lrnoguca jedino unutar njega. mora biti tematski i nacelno izneseno na vidjelo. i mogla biti. osoba). moze uspjeti da se pribavi svjetlost tami shematizma. Ifkoliko u tijekute povijesti ulaze u vidokrug odredena istaknuta podrucja hitka ~ otada primarno usmjeravaju problematiku iDescartesovo ego cogito. 180 i d. Destrukcija se ne odnosi negirajuci prema proslosti. njezina negativna fun!k. kojoj je cilj nacelna obrada pitanja 0 bitku. Uskladu s pozitivnom tendencijom destrukcije najprije valja postaviti pitanje. da li se. poziva u pomoe dijalektika. zasto je za Kanta morala ta oblast ostati zatvorena u pogledu svojih pravih granica isvoje centralne ontoloske funkcije. Sam je Kantznao to. prenosi sastojina kategorija tradicionalne ontologije. ili se pak. bio on usmjeren doksografski. Na ta se bica. dase odvaiuje uci u jednu tamnu oblast: »Taj shematizarn naseg razuma. dub. dokaz je za to. kao istrazujuce ispostavljanje njihova »rodnog lista« 0 tom porijeklu. i ukoliko se. ona ima pozitivnu namjeru. pa odreduje jos i temelje i ciljeve Hegelove »logike«. nacelno obradena za to potrebna problematika tempmalnosti. tijekom povijesti ontologije interpretacija bitka uopce tematski dovodila u vezu is fenomenom vremena i da li je bila.cija ostaje neizricita i indirektna. U skolastickom oblicju grcka ontologija u bitnomu prolazi put preko Suarezovin Disputationes methaphisicae u »metafiziku« i transcendentalnu filozofiju novoga vijeka. koja je ostavlja da spadne Ina razumljivost po sebi i na puku gradu koju valja nanovo obradltiItako za Hegela).iz »svijeta« i da je ovako Izrasla ontologija podlozna tradiciji. Treba li za sarno pita:nje 0 bitku poluciti transparentnost njegove vlastite povijesnosti. ne zeli pokopati proslost u nistavilo. 24 25 . Destrukcija irna jednako malo negativni smisao otresanja ontoloske tradicije. naprotiv. Ona treba. subjekt. skrriveno je umijece u dubinama ljudske duse. nema nista zajednicko s nekim losirnrelativlranjem ontoloskih stanovista.filozofije. dosljedno neprestanom zanemarivanju pitanja 0 bitku. nepropitana u pogledu bitka i strukture njihova bitka. ako 1. :Cije cemo istinske prirodne tajne tesko ikada odgonetnuti i neskrivene ih dovesti pred 0<:i. Kritik der reinen Vernunft-. a to uvijek maci u granicama sto iSU faktieno dane sa svakim postavljanjem pitanja i iz njega skiciranim omedenjem moguceg polja istraziva:nja. Ja.razumije sebe i bitak uopce . Ovo pokazivanje porijekla temeljnih ontoloskih pojmova. u pogledu pojava i njihove puke forme.1 Ono pred leim je tu Kant 'takoreCi ustuknuo. Destrukcija. da tubitak .iodnosno pustio da ga onarno gura prisila samih fenomena. smjerajuci 'k jednoj ontoloskoj Jnterpretaciji supstancijalnosti subjekta. obratno. jest Kant. provedenu po niti vodilji pitanja 0 bitku.. s. uz odgovarajuce forrnalizacije i jedino negativna ogranicenja..Prvi i jedini tko se na jednoj dioniciistraiivaCikog puta kretao u smjeru prerna dimenziji temporalnosti. urn. Unutar granica [ednog dogmatskog preuzimanja temeljnog grokog shvacanja bitka ima u to] sistematici jos mnogo neobavljena posla koji vodi dalje. U okviru ove rasprave. iskolciti nju u njezinim pozirivnim moguonostirna. nego njezina krbtika pogada o-Danas« i pogada vladajuci nacin tretiranjapovijesti ontologije. Tek ako je fiksirana problematika temporalnosti. ta podrucja ostaju. Ali tada se na tom putu dade takoder pokazati. moze biti provedena SaiIIlO na riacelno odlucujucim postajama te povijesti. Ta iz korijena iseupana grcka ontologija postaje usrednjemu vijeku cvrstom sastojinom ucenja. Njezina je sistematika sve prije negoli slaganje naslijedenih dijelova u neku gradevinu. kao razbija:nje te sastojine na izvorna iskustva u kojima bijahu dobivena prva i otada vodeca odredenja bitka. destrukcija povijesti ontologije.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful