fllozofska

.1]). blbhoteka

MARTIN

HEIDEGGER

Ur,dn;r; bibliotek«

BRANKO BOSNJAK, MILAN KANGRGA GAJO PETROVIC, PREDRAG VRANICKI

Izdaje

ITRO »Naprijede
Generalni direktor

BITAK I VRI JEME
Pret/,o I IJj'lIIalkoga HRVOJE SARINIC

ANTUN ZVAN
Glavni urednik

MILAN MIRIC

Uvod u »Sei« und Zeit«
GAJO PETROVIC

ZAGREB, 1985

Naslos origina/a

SEIN l1ND ZEIT
lion

Martin Heidegger
Funfzehnte, an Hand der Gesamtausgabe durchgesehene Auflage mit den Randbemerkungen aus dem Handexemplar des Autors im Anhang

SADRZAJ
Gajo Petrovic: Uvod u »Sein und Zeit« . Dobrilo Aranitovic:

XIII .CXXXV

© Max Niemeyer

Verlag Tiibingen 1979

Heidegger u Jugoslaviji (bibliografija 1937-1984) Uvod

Ekspozlcija

pitanja

0

smislu

bitka

Prvo poglavlje
NUzNOST, STRUKTURA I PRVENSTVO PITANJA 0 BITKU
0

§ 1. Nuznost izricltog postavljanja pitanja § 2. Formalna struktura

bitku

pitanja

0 0 0

§ 3. Ontolosko prvenstvo pitanja § 4. Onticko prvenstvo pitanja

bitku bitku bitku

1 4 8 12

Drugo poglavlje
DVOSTRUKA ZADACA U OBRADI PITANJA 0 BITKU METODA ISTRAzIVANJA I NJEGOV NACRT

kao oslobadanje horizonta za jednu interpretaciju smisla bitka uopce § ,J. Zadaca destrukcije povijestd ontologije § 7. Fenomenoloska metoda istrazivanja A. Pojam fenomena . B. Pojam logosa . C. Pred-pojam fenomenologije § 8. Nacrt rasp rave

§ 5. Ontoloska analitdka tubitka

16

21

29
31

35
38

43
v

Prvi dio

Interpretacija tubitka s obzirom na vremenost eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bitka
Prvi odsjecak
PRIPREMNA FUNDAMENTALNA ANALIZA TUBITKA

§ 17. Uputa Ii mak § 18. Svrhovitost i znacajnost:

svjetovnost

svijeta

86 94

B. Odudaranje analize svjetovnosti od interpretacije svijeta u Descartesa kao res extensa . § 20. Temelji ontoloskog odredenja »svijeta« § 21. Hermeneuticka diskusija kartezijske ontologije »svijetae . C. Okolsko okolnog svijeta i prostornost tubitka
§ 19. Odredenje »svijetae

101 104 107

Prvo poglavlje
EKSPOZICIJA ZADACE PRIPREMNE ANALIZE TUBITKA

§ 9. Tema analitike tubitka § 10. Razgranicenje analitike tubitka prema antropologiji, psihologiji i biologiji § 11. Egzistencijalna analitika i interpretacija primitivnog tubitka. Poteskoce oko dobivanja jednog »prirodnog pojma svijeta« Drugo poglavlje
BITAK-U-SVIJETU UOPCE KAO TEMEUNO USTROJSTVO BITKA

46 50

§ 22. Prostornost § 23. Prostornost § 24. Prostornost

unutarsvjetski Pnirucnoga" bitka-u-svijetu tubitka i prostor . Cetvrto poglavlje

115 118

125

56

BITAK-U-SVIJETU

KAO SUBITAK I SAMOBITAK.
0

,.SE«

§ 25. Polaziste egzistencijalnog pitanja
§ 27. Svakidasnji

Tko tubitka.

130
133

§ 26. Su-tubitak Drugih i svakidasnji su-bitak

samobitak

i Se .

143

iz orijentacije na u-bitak kao takav § 13. Egzemplifikacija u-bitka na jednom fundiranom modusu. Spoznavanje svijeta . Treee poglavlje
SVJETOVNOST SVIJETA

§ 12. Skica bitka-u-svijetu

58 66
§ 28. Zadaca

Peto poglavlje
U-BITAK KAO TAKAV

tematske analize u-bitka . A. Egzistencijalna konstitucija Tu

. 148

§ 14. Ideja svjetovnosti. svijeta uopce

. uopce

70

A. Analiza okolnosvjetovnosti

i svjetovnosti

§ § § § § §

29. Tu-bitak kao cuvstvovanje . 30. Strah kao jedan modus cuvstvovanja . 31. Tu-bitak kao razumljenje _ 32. Razumljenje i izlaganje 33. Iskaz kao izvedeni modus izlaganja 34. Tu-bitak i govor. Jezik .

§ 15. Bitak bica koje susrece u okolnom svijetu § 16. Sukladnost okolnog svijeta sa svijetom, koja se javlja kod unutarsvjetskog bica .
Vi

75 81

162 169 175 182

152 159

• Sve rijeci koje je autor upotrijebio u izvomiku kao imenice premda one to nisu, u ovom su prijevodu, radi preg!ednosti i preciznog razumijevanja teksta, napisane s velikim pocetnim slovom (prev.) VII

B. Svakidasnji § 35. Naklapanje § 36. Znatizelja § 37. Dvosmislenost § 38. Propadanje

bitak Tu i propadanje

tubitka

Prvo poglavlje 190 194 197 199
MOGUCA CIJELOST TUBITKA I BITAK PRI SMRT! § 46. Prividna nemogucnost § § §

i bacenost sesto poglavlje

BRIGA KAO BITAK TUBITKA § 39. Pitanje § § §
0 izvomoj cjelovitosti struktume cjeline tubitka 40. Temeljno cuvstvovanje tjeskobe kao [edna osobita dokucenost tubitka . 41. Bitak tubitka kao briga 42. Potvrda egzistenoijalne interpretacije tubitka kao brige iz predontoloskog samoizlaganja tubitka 43. Tubitak, svjetovnost i realnost a) Realnost kao problem bitka i dokazivost »vanjskog svijeta« b) Realnost kao ontoloski problem. c) Realnost i briga 44. Tubitak, dokucenost iistina . a) Tradicionalni pojam istine i njegovi ontoloski temelji b) Izvorni fenomen istine i porijeklo tradicionalnog pojma istine . c) Vrsta bitka istine i pretpostavka istine .

205 209 217
§ § § §

§

224 228 229 238 241 242 244 249 257

ontoloskog zahvacanja i odredenja cijelosti sukladne tubitku . 47. Iskusivost smrti Drugih i mogucnost zahvacanja jednog oijelog tubitka . 48. Nenamirenost, svrsetak i cjelina 49. Razgranicenje egzistencijalne analize smrti prerna mogucim drugim interpretacijama tog fenomena SO. Skica egzistencijalno-ontoloske strukture smrti 51. Bitak pri smrti i svakidasnjost tubitka . 52. Svakidasnji bitak pri svrsetku i potpuni egzistencijalni pojam smrti . 53. Egzistencijalni projekt pravoga bitka pri smrti. Drugo poglavlje
TUBITKU SUKLADNO POSVJEDOCENJE PRAVOGA MOCI-BIT! IODLUCNOST

268 270 274

280 283 287 290 295

§

§ 54. Problem posvjedocenja prave egzistencijske § § § § §

Drugi odsjecak
TUBITAK I VREMENOST § 45. Rezultat pripremne fundamentalne analize tubit-

§

mogucnostl 55. Egzistencijalno-ontoloski temelji savjesti . 56. Zov kao karakter savjesti . 57. Savjest kao zov brige . 58. Razumljenje zaziva i knivnja 59. Egzistencijalna interpretacija savjesti i vulgamo izlaganje savjesti 60. Egzistencijalna struktura pravoga Moci-biti posvjedocenog u savjesti .

304

307 310 312 318 329 336

ka i zadaca jedne izvome egzistencijalne interpretacije tog bica
VIII

262
IX

Trece poglavlje
PRAVO MOCI-BITI-CIJELIM I VREMENOST KAO ONTOLOSKI TUBITKA SMISAO BRIGE

Peto poglavlje
VREMENOST I POVIJESNOST § 72. Egzistencijalno-ontoloska §

§ 61. Skica metodskog koraka od omedenja prave cije-

§ §

§ § §

losti sukladne tubitku k fenomenskom razotkrivanju vremenosti 62. Egzistencijski pravo Moci-biti-cijellm tubitka kao dstrcavajuca odlucnost 63. Hermeneuticka situacija dobivena za jednu interpretaciju smisla bitka brige i metodski karakter egzistencijalne analize uopce . 64. Briga i individualnost . 65. Vremenost kao ontoloski srnisao brige 66. Vremenost tubitka i iz nje ponikle zadace izvornijeg ponavljanja egzistencijalne analize . Cetvrto poglavlje
VREMENOST I SVAKIDASNJOST

343
§

347

§ §

353 360 367 376

§

ekspozicija problema povijesti 73. Vulgamo razumijevanje povijesti i dogadanje tubitka 74. Temeljno ustrojstvo povijesnosti 75. Povijesnost tubitka i svijet-povijest 76. Egzistencijalno porijeklo historije iz povijesnosti tubitka 77. Povezanost provedene ekspozicije problema povijesnosti s dstraZivanjima W. Diltheja i idejama grofa Yorcka Sesto poglavlje
VREMENOST I UNUTARVREMENSKOST KAO ISKON VULGARNOG POJMA VREMENA

423 430 434
44{)

445

451

§ 78. Nepotpunost provedene vremenske analize

§ 67. Temeljna sastojina egzistencijalnog ustrojstva tu-

tubitka 379 381 382 31m 393 397 398 400 vremenu § 80. Vrijeme kojim se bavi brigovanje i unutarvremenskost § 81. Unutarvremenskost i geneza vulgarnog pojma vremena . § 82. Odudaranje egzistencijalno-ontoloske sveze vremenostd tubitka i svjetskog vremena od Hegelova shvacanja odnosa izmedu vremena i duha . a) Hegelov pojam vremena . b) Hegelova interpretacija povezanosti izmedu vremena i duha § 83. Egzistencijalno-vremenska analitika tubitka i fundamentalnoontolosko pitanje 0 smislu bitka uopce Poredbeni rjecnik termina i Izraza Kazalo imena Registar
0

bitka i skica njezine vremenske interpretacije
§ 68. Vremenost dokucenosti uopce .

§ 79. Vremenost tubitka i brigovanje

459 461 467 478

a) Vremenost razumljenja . b) Vremenost cuvstvovanja c) Vremenost propadanja d) Vremenost govora . § 69. Vremenost bitka-u-svijetu i problem transcendentnosti svijeta a) Vremenost smotrenog brigovanja b) Vremenski smisao modificiranja smotrenog brigovanja u teorijsko otkrivanje unutarsvjetski Postojecega c) Vremenski problem transcendentnosti svijeta § 70. Vremenost prostornosti sukladne tubitku . § 71. Vremenski smisao svakidasnjosti tubitka .

487 488 493

406 414 417 421

496 499 505 507
XI

x

Gaio Petrovic

UVOD U »SEIN UND ZEIT«
1. Prethodna napomena Martin Heidegger jedan je od najvecih mislilaca 20. stoljeca, njegov Sein und Zeit - jedna od najznacajnijih filozofskih knjiga naseg vremena. Ovakav sud moze se uciniti suvise oprezan onima koji u .Heideggeru vide bez konkurencije najveceg menu misliocima naseg vremena, a u Sein und Zeit-ii neosporno najznacajniju filozofskuknjigu 20. stoljeca, Sud se moze uciniti suvise benevolentan i nekritican anima koji u Heideggeru vide samo konzervativca Hi mazda cak opsjenara, a u Sein und Zeit-u bibliju suvremenog filozofskog iracionalizma i »nenaucne« filozofije. Ali - u filozoflji je nemoguce pomiriti sva misljenja, pa je bolje da se zadovoljimo (u okviru ovog uvoda samo preliminarnim i djelomicnim) specificiranjem i obrazlaganjem vlastitog. Od objavljivanja Sein und Zeit-a proslo je pedeset i sedam godina, pa se maze reci da se nas prijevod pojavljuje s prilicnim zakasnj enjem. To zakasnjenje nije taka strasno: intenzivnije prevodenje filozofskih djela na hrvatski Hili srpski zapocelo je tek poslije drugog svjetskog rata (filozofska djela prevedena do rata mogu se lako Izbrojati na prste), pa tu jos uvdjek postoje velike praznine (jos uvijek u prijevodu nemamo neka ad najznacajnijih djela Platona i Aristotela, kao ni - da spomenemi jedan primjer iz naseg stoljeca /deje za jednu cistu [enomenologija i [enornenolosku jilozoiiiu E. Husserla). Ipak, u meduvremenu su kod nas prevedena i objavljena ne samo neka manje znacajna djela drugih autora, nego i neka manje kapitalna djela samog Heideggera. Kao izvjesno opravdanje maze svakako posluziti teZina prevodilackog zadatka sto
XIII

Smatrajuci da je razumijevanje pitanja kojima s~. Interpretacija kao interpretacija nuzno je kriti~ka i prerasta u kriJ1OOko raspravljanje. a netzbJeZno se javlja i pitanje 0 mjestu i znacenju Sein und Zeit-a u sklopu Heideggerovog cjelokupnog opusa. talijanski (1953).. . xv . a poslije njego~e sI?rtl. Kritika filozofskog djela pretpostavlja njegovo shvacanje. Beograd. Treba istaci da ni u zemljarna s bogatijom filozofskom tradicijom Sein und Zeit nije odmah preveden.~. P~OCl boljem razumijevanju Sein und Zeit-e.u sklopu njegovih sabranih djela sto ill izdaJ: yl~tono Kl?stermann."s~je da svi ti raniji i kasniji rado:'1 mogu.Prvi prijevod Sein und Zeit-a na bilo koji jezik bio je onaj japanski objavljen 12-13 godina nakon objavljivanja originala (1939-1940). Treprogram. u nejednakim razmaaima uslijedili prijevodi na spanjolski (1951). a JoS viSe !iz vremena pos~lJe 1927.!ja~ati prednost pred razmatranjem odgovora. Koliko mi je poznato. naprotrv. engleski (1961) i francuski (1963). Glavni je zadatak ovog uvoda da citaocu omoguci bolje shvacanje Heideggerovog djela. 359-416. a ukoliko pokusava ostati samo pri »objektivnom« razjasnjavanju »smisla« zatajuje i kao interpretacija. uz joo nekoliko prijevoda na japanski. s onima sto u stavu prema Heideggeru stoje »po sredini«. »Obozavatelji« i »mrzitelji« Heideggera slazu se medusobno.Prije Sein und Zeit-a.. !i. bar u jednom: Sein und Zeit je jedno od najtezih djela filozofske Iiterature. a napose da ga potakne na pailjivije Citanje i samostalno razmisljanje 0 pitanjimasto dh djelo pokrece. Naravno. mi cemo kritickom razmatranju pita. Nema. To ce tmati za posljedicu izvjesnu disproporcio?aln?st (u odnosu na proporcije Sein und Zeit-a). Heidegger u svom djelu bavi pretpostavka za aazurmjevanje »odgovora«. Upravo zbog te njegove »specificnosti« rado sam prihvatio pnijedlog izdavaca da za ovo izdanje napisem nesto duzi uvod. i~taCi da je ova uvodna dnterpretacija unaprijed zamisljena kao disproporoionalna.Kak~ je poznato. Nap.' 0 tim radovima vidi u mom tekstu »Mladi Heideggere. broj 2/1972. se oCe~vati ni potpuna interpretaclja ni s~estrana kriticka analiza tog slofenog i gusto pisanog djela. pa mislim da on moze bioi od nekog interesa ne sarno za one koji tek zele da se »uvedu« u Sein und Zeit. ali rna se u ovakvom »uvodu« cini opravdana i prakticki neizbjezna.ziSIi su vee dosad brojni zn~Jrn tekstovi d?sa~ neJ?oznati citalackoj javnosti. kao li.~se treb~.~mrz vremena pnje 1927.:goVlh uni~erzitetskUt kolegija. u razdoblju 1912-1917. nego i za one koji su to djelo vee studiraIi i imaju svoju »interpretaoiju«. »druge faze«) sarno konsekvent?ije . a s obzirom na zadatak prekratkog XIV uvoda ne mo~. bitno mijenjao? MaZe Ii se tu govoriti 0 misaonom napretku iIi prije 0 nazatku? e! .Po~liije. Da Ii je Heidegger u svojim kasnijim radovirna (napose u radovima tzv. a zatim su. Stoga ni ovaj uvodni pokusaj interpretacije nije zamisljen sarno kao neko neutralno razjasnjavanje Heideggerovih teza. on je objavio dvije knjige i vise manjih tekSitova. djelomicno zbog teskoca prevodenja. Ali ni illterpretacija i shvacanje filozofskog teksta nisu moguci bez kritiOkog stava i kritiCke analize.. diJel. a ovo se postize interpretacijom. p~Je svc::ga tekstovi nJ. nego takoder [ kao kritioko razmatranje njegove zamisli i njene realizaci]e. Sein r:nd Z~it-a (1927) objavio je desetakknJl?a I velik broj rnanjih rasprava. a djelomicno i zatosto njegovo znaeenje nije odmah shvaceno i priznato. od ovakvog formalno dugackog. koJ~ ~IJlu nekoj ~s~bnoj 'knjizi 0 Sein und Zeit-u mogla biti sporna.ga Sein und Zeit postavlja svakom mogucem prevodiocu na bilo koji jezik. U svom Sei. Sein und Zeit nije ni prvo ni posljed~Je Heideggerovo djelo. Najveci dio knjige posvecen je medut~ ~aborac1Jl o~govora (doduse sarno na dio glavno? pitanja) . str. ~~vij~ [ produbljivao osnovne ideje Sein und Zeit-z: III ih je.! und Z7it-u He~degg~ Je ~osta opsirno razjasnio sv~~u temeljnu zamisao 1 pitanja (glavno i paroijalna) kOJ'1m~ ce se ba~~~i. ovaj nas prijevod ipak je prvi kompletan prijevodtog djela na jedan od jezika koji se ne smatraju »svjetskim«.

Hans-~artin. 1968. semictike. Heidegger-Bibliographie. S druge strane Sein un~ Z. on svakako nije jedini filozof 20. ali on illje bio pasivni rezultat te klime ni prethodnih filozofija. To ne znaci da je takva literatura oskudna. stoljeca: kritilcki realisti.samo u nacelinom obliku. prosperrtetoma bijedomvuzletima nade (kao 1968) i beznadern.lci zakljuoke koje zeli. neokantovci.mpremu promjene.akJjucka da od njegova rnisljenja zavisi duhovna sudbina Zapada Ii mogucnost istinski ljuds~og ?ivstv_~vanja. najzad.n~vill oblika analiticke filozofije. Ma kako visoko cijenili Heideggera.osamdesetim godinama s njihovim nemastovitim »krizama«? Pitanja ove vrste takoder bi trebalo razmotrdti. najduze. Sass. Verlag An II Bitak i vrijeme XVII . zabiljezeno je blizu cetir! hiljade radova 0 Heideggeru. Meisenheim am Glan. progresom tehnike i nasiljem .eit je pisan samhicijom nadHaZenja sve. s~atko .u danasnjim sivim i b~~a1nim . objavljena ucasopisu Zeitschrift fur philosophische Forschung. krace vrijeme. a sta moze (ako moze) da nam kaZe danas.s napomenom da ga ne zeli mijenjati. strukturalizma. filozofija zivota i ~ermeneutika W. Sta je u tom po~~du. a bibliografija za nekoliko narednih godina (do 1978). s pozivom na postepenu ~llsaonu p. 0 vremenu u kojem je z. nitl je Zivio sarno za interpretaciju.az~otntl. ve1iki interpretator velikih mislilaca nije zivio samo od interpretacije drugih filozofa. a djelomicno za~lvl~~o. ~:ltlka posto}eceg svijeta 1 zahtjev za njegovu promjenu lli . odnosno malobrojna. donosi jos oko 700 naslova.konzervatlvna obrana status quo-a? Sta je Sein und Zeit govorio vremenu u kojem je nastao. 182 S. njeg. klasika [ilozofije (od greke filozofije do njemaoke klas. Duhovna klima naseg vremena. egzistencijalna filozofija Kierkegaarda i Jaspersa. Mavtin Heidegger. _moz~ izYl. U dvije knjige bibliografije 0 Heideggeru. i 20.uceV'im~. u _pocetku .nja strujanja jos uvijek nisu dosegla razinu Sein und Zeit-e. padanje na nize Hlozofske pozicije Hi prevladavanje fenomenologije visim oblikom misljenja? Pored fenomenologije i.?~ aktualnost i presudno znacenje za suvremenu fllozofiju? ~ve su t~ pitanja koja bi trebalo detaljno r. .Hans-Martin Sass. U ovom »Uvodu« necu se.as. naravno. ali u okviru ovog uvoda rnoci cemo ih tek dotaci u obhiku naznaka. Gdje je mjesto tog djela u sklopu fenomenologije? Da Ii je to daljnji stvaralaCki razvoj ili napustanje fenomenologije.i~e f~oz<>: fije) na formiranje Heideggerovih koncepcija utjecali su i nekivise iii manje znacajni mislioci 19. osim izuzetno. i.Da Ii ta kasnija djela »dekJasiraju« i ltarhiviraju« Sein und Zeit dli je on jos uvijek aktualan i mozda cak i suo perioran u odnosu na kasnija djela? Pitanja te vrste ne mogu se izbjeci.ivio pisao. bitno je utjecala na fonniranje njegovih filozofskih pogleda kako su se izrazili u Sein und Zeit-is. Da li je djelo ostalo zarobljeno u svojirn ~isaonim pre~o~ta. nego svojom nemoci sarno potvrduju.njegovom ucitelju Edmundu Husserlu. koje je priredio Hans-Martin Sass.osv~cen .! Sveobuhvatna bi2 . poststrukturalizma . all u ~unoJ konkretnosti prelaze moguce gramce [ednog uvoda 1 mogu se dodiJrnuti .:kama i izvorima Hi se probjlo na [ednu novu cistinur I da Iije Sein und Zeit stavljen ad acta ~azvojem . nakon nacizma i staljinizrna. hermeneutlke. s uspaljenim pozivima na odlucn~ akciju. osvrtati na dosad objavljene radove 0 Heideggeru. kao svojevrsni novi pocetak u blowfiJ!. stoljeca. i napose duhovna klima dvadesetih godiXVI na. Materialien zur Heidegger-Bibliographie 1917-1972. Verlag Anton Ham. Sein _und Zeit: neutralna fenomenoloska deskripClJ~. nego je razvio vlastitu originalnu misao i u jednom tre~~tku dosao do z. lZ kOJe.uz poneku primjedbu . .hli sva ta dam. Sein und Zeit je p. J~ djelomicno sumorno-rezignirano. a koje sezu do 1972. dosa~~~nJe ~il?" zofije. zatim. a morat ce ostati tek na marginarna ovog teksta.:evolucijama i kontrarevolucijarna. godine. a obJavlJen je u Godisnjaku za filozofiju i fenomenolosko istraiivanie (Jahrbuch fur Philosophie und phiinomenologische Forschung). Diltheya. nakon drugog svjetskog rata i dugotrajnog »rnirnog« razdoblja ispunjenog »lokalnirn ratovima« i p.

226 S. Ve1ik dio literature vise je inform at ivan apologetski. ni ovaj uvod sigurno nije takvo razraeunavanje s Heideggerom kakvo je on sam zelio. XVIII Motivaciju i osnovnu zamisao Sein und Zeit-a Heide~ger je. da se Sein und Zeit kod nas najprije prevede vI. i 1976) objavljen u ukupno trinaest izdanja. s. zapisa~ na ~argI~am~ Je~og od egzemplara. Band 34. cini se samo 5 jugoslavenskih radova 0 Heideggeru). korektura. Interpretacija vremena kao moXIX . htio procitati. FrIe~~I~h-WIlhe1m von Hermann objasnjava da Je sve to UCIDJeno po Heideggerovim uputama i nema r~loga ~a mu ne vjerujemo. Osnovna zamisao: fundamentalna ontologija ton Hain. a on mi je objasnio da me potice sarno zatosto sam najavio krlticko razracunavanje s njegovim glavnim pitanjem.elo nego kao pornoc za njegovo razumijevanje. konacno.i u riekim njegovim javnim izjavama. Urednik tog izdanja. dJ.pojavi u onom obliku ukojem se za Heid~gger?va ZI~Ot~ u toku pedeset godina pojavljivao na nJe. dakle. uostalom. 1975.S. Ohio. Jesmo 1i dan~s bar. Meisenheim am Glan.« Zeitschrift fiir philosophische Forschung. Na zalost.. Medutirn.bliografija za najnovije razdoblje nije mi poznata. Martin Heidegger: »A Bibliographic Essay (1973--1978). Tu je zabiljezeno vee blizu 5400radova 0 Heideggeru. Tako. 2. . a u biljeskama ispod teksta navedene su HeI~eggerove primjedbe sto ih je on u toku godina stalno1Z~ova p~ooitavajuCi svoj Sein und Zeit.? ako. smatrao sam (1 izdavacko poduzece »Naprijed« se u tome slozido sa mnom) da j. Bibliography and Glossary.misljenju zanimljivije kao ilustracija ~aclI~a na kOJ1 je Heidegger naknadno interpretirao svoJe. Heft 4. Tako dakle treba prije toga najprije probuditi razumijevanje zasmisao tog pitanja. . ali po mom miSljenju irna i dosta zanimljivih i vrijednih radova. Heideggerove rubne prim~edbev?o mom ~~ . S cudenjem sam ga pi tao zasto me ohrabruje (kao sto je. published by Philosophy Documentation Centre. Najzad treba istaci da ce u ovom uvodu biti rijec 0 onom tekstu Sein und Zeit-a koji je za Heideggerova zivota (izrnedu 1927. Bowling Green.. I ~o.u neprilici sto ne razumijemo izraz »bivstvovanje«? Niposto.s~ !le~deggerove rubne primjedbe i ~~pr~vke:adl »razjasnjenja« dodaju u nekom od kasni~Ih. 1982. Alabama. ali ocito ni ta bibliografija nije potpuna (zabiljezeno je.Tek u toku stampanja ovog teksta imao sam priliku vidjeti knjigu: Hans-Martin Sass. Martin Heidegger. Sam Heidegger imao je vrlo lose misljenje 0 toj apologetskoj literaturivsto je doslo do izrazaja .aZeto 'iz:azio u nekoliko recenica vee na prvOJ stranI. I u razgovorima s piscem ovih redaka Heidegger je vise puta iznosio negativno miSljenje 0 tOJ bogatoj literatuni u kojoj se bez stvarnog razumijevanja uznosi njegova misao. ali upravo u posljednjim godinama u nekim je zemljama (kao npr.Niposto. Kon~retnaizrada pitanja 0 smislu »bivstvovanja« namjera je rasp rave sto slijedi.~ax NIemeyer) i bio osnova javnih diskusija.eke starjje stamparske pogreske koje isknvlJ~Ju srmsao«. ohrabrivao i mnoge druge) da pisem 0 njemu. tvrdeci da on te tekstove ne moze citati. 62~56.523p.I?ackom _JeZlku (a i dalje se pojavljuje u izdavackoj ~UCI. u SAD) literatura 0 Heideggeru brojnija nego ikad. bez vece vrijednosti.izvrseno vise manJ~. koje »sluze razjasnjenju« iii ispr~vl~a~u »n. nego mozda tek pocetak jednog buduceg potpunijeg kritickog razmatranja.cI s~og djela: »Irnamo li mi danas neki odgov~r v~a pI. Ne· ~e biti kasn. Ova je napomena potrebna zato sto je u meduvremenu posthumno u sklopu Heideggerovih sabranih djela izislo i novo izdanje Sein und Zeit-a u kojem in je . je jedan od razloga zasto ce ovaj uvod polaziti od originalnog teksta Sein und Zeit-a. Uzgred receno. treba iznova postaviti pitanje 0 smislu bivstvovanja. Oktober-Dezember 1980.Francois H.tanJe 0 tome sta mi zapravo mislimo pod rijecju »bivstvujuci«? . izdanja.bez posebne oznake takvih mjesta . a to je jedino sto bi on. La· pointe.e b~lje. kada 0 svim dosad objavljenim radovirna ima lose miSiljenje.

»[undamentalne ontologije«.~.Sachhaltig genommen ist die Phanomenologle die Wissenschaft vom Sein des Seienden . Usp.:. Pi~je. U vise mahova Heidegger izricito istice da je namjera njegova istrazivanja fundamentalnoontoloska.' Fundamentalna ontologija . Max Niemeyer Verlag..« (SZ 131."lr-l I ( 'y- -: {" p guceg horizonta svakog razumijevanja bivstvovanja uopce predstavlja njen prethodni cilj. .u sklopu shvacanja filozofije kao »univerzalne [enomenolostce ontologije« i uz pomoc jedne nove filozofske »disoipline« .i fenomenologija. • Heideggerove izraze ~die Ausarbeitung« i sausarbeitene prevodim promiscue sizradae i »elaboracija«. a fenomenologija po svom sadrzaju nije -?Ista drugo nego ontologija. 20). Ontologie ist nUT aIs Phdnomenologie mbglich. Razliku ~zmec:iubivstvovanja i bivstvujuceg Heidegger ce kasIDJe nazvati sontoloskom razlikom« (sdie ontologische Differenz«).~ __qesS_~!en4~Il). ontologija ne proucava ill neko posebno podrucje bivstvujuceg ni opca svojstva sveg~ . nacin na koji ce ga tretirati . S. Ontologija je moguca samo kao feno~enologija8. predavanom 1935 Heidegger tvrdi da filozofija nije nauka niti nesto sto se mof~ staviti u isti red s naukom. Ova dva nazrva karakteriziraju samu iilozoiiju po predmetu i nacinu tretiranja.. Sein und Zeit zamisljen je kao fundamentalnoontolo ska rasprava. konkretno ga elaborirati4) i prethodni cilj na koji ce se usmjeriti (interpretacija vremena kao moguceg horizonta svakog razumijevanja bivstvovanja). . ali one nisu ni jedna fi~ofska disciplina medu mnogim drugirna.Ontologie •. a njena se bit mofe sazeto izraziti maksimom: »Ka samim stvarimal« (»Zu den Sachen selbstl«) Ontologija i fenomenologija nisu dvije stvari koje bi se mogle odvojitli. .J. ali je po svom rangu iznad (ill ispred) svih ostalih.rucje bivstvujuceg proucavaju.!1S . S Darauf zielt aber die vorliegende Untersuchung nicht. was Thema der Ontologie werden soll.« (SZ 1)3 U ovih nekoliko recenica Heidegger je jasno naznaOio pitanje kojim ce se u svojoj knjizi baviti (pitanje o smislu bivstvovanja).: d.1 (~r c'-(. pa Reidegger u uvodnim poglavljima sire razjasnjava svoju zamisao. 1953. 1953. te se medusobno razlikuju po tome koje pod.~·· '> LN P (~_ ~ "("_ r~' :A "'1 c» SE -. • .(postaviti ga. 1. Max Niemeyer Verlag. Zajedno stirn (nefundamentalnim) ontologijama. takoder SZ 194 i 301) Iako je ontologija u Sein und Zeit-u jos shvacena kao naukas. nacin tretiranja (die Behandlungsart) ovog pitanja je fenomenologija.·: ~~V'. (vidi: Einjilhrung in die Metaphy~ik. Filozofija je univerzalna [enomenoloska ontologija. dakle. S. Siebente unveranderte Auflage.« (SZ 35). probuditi razumijevanje za njegov smisao.Ona razgranicuje bivstvovanje (das Sein) od bivstvujuceg (das Seiendey i otkriva smisao bivstvovanja (der Sinn des Seins). Ona stoji ispred svih nauka u istom n:du s pjesnistvom . (SZ 38) U Sein und Zeit-a Heidegger nema ambieiju da razvije Ili izlozi cijelu univerzalnu fenomenolosku ontologiju. Svojirn zadatkom on tu smatra dzlaganje odnosno 6 ~asnijim djelima Heidegger razdvaja i suprotstavlja filozof'~JuI nauku. 0 ~misl1!.. Tiibingen. Ona je ontologija »iz koje tek mogu proizici sve ostale«. razloge zbog kojih se tog pitanja prihvatio (mi danas ne sarno sto ne znamo sto mislimo pod rijecju »bivstvujuci«. nego nam tocak ni najmanje ne smeta).5 Sf. odnosno »izraditie i »elaboriratie. Tu se pokazuje da je »konkretna izrada« pitanja 0 smislu bivstvovanja moguca sarno u okviru jedne nove koncepcije filozofije . ona se vee tu bitno razlikuje od svih ostalih na~ka. Ova sazeta naznaka svakako nije dovoljna. Sein und Zeit. .?1vstvujueeg: Njen je predme} J?Jx§tvQ"anje blv~eg__~cJ.7. '/ ::: (>' c·. Metoda. koje iz nje izviru.po Sein und Zeit-u nije [edina moguca ontologija. Tubingen. Dok se sve ostale nauke bave bivstvujucim (das Seiende). 3 Citaj: Martin Heidegger.Phanomenologie Ist Zugangsart zu dem und die ausweisende Bestimmungsart dessen. (SZ 37) J Y xx XXI . Ihre Absicht ist eine [undamentalontologische.? Ontologija . Tako vee u Uvodu u metaiiziku. nisu dvije razlicite filozofske discipline. ona cim »univerzalnu ontologiju«. bivstv?vanja osnovno je pitanje ontologije '1 filozofije uopce.

zasto se terminom »tubivstvovanje« oznacuje jedno odredeno bivstvujuce. die das ontologisch-ontisch ausgezeichnete Seiende zum Thema hat. on istice da problemaniku fundamentalne ontologije cini pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. kako se cini. ali ujedno dopire do kardinalnog problema.»Ali sada se pokazalo da ontoloska analitika tubivstvovanja [die ontologische Analytik des Daseins] uopce cini fundamentalnu ontologiju [die Fundamentalontologie]. on pise da fundamentalnu ontologiju cini egzistencijaina analitika tubivstvovanjaF S druge strane. egzlstencije i egzlstencijalne ana- litike.Usporedi i naslov posljednjeg paragrafa prve polovine Sein und Zeit-a: »§ 83.« (SZ 13) . S jedne strane.0- vjekom« (sder Mensch«). das Dasein. da prema tome tubivstvovanje [das Dasein] fungira kao ono bivstvujuce [Seiende l koje treba nacelno prethodno upitati s obzirom na njegovo bivstvovanje [Seinl.stvaranje [undamentalne ontologije kao odlucnog dijela Hi aspekta univerzalne fenomenoloske ontologije. onda bi iz prvog odgovora proizlazilo da je fundamentalna ontologija sarno jedna od posebnih ontologija. so zwar. zasto se Heidegger ne zadovoIjava uobicajenim svakodnevnirn nazivorn »der Mensch« (»covjek«)? I ako su ga neki razlozi vee naveli da uobicajeni svakidasnji naziv zamijeni neobicnim." Ako bismo pretpostavili da je egzistencijalna analitika tubivstvovanja potpuna ontologija onog posebnog. ali da ona nije identicna s analitikom tubivstvovanja.kojoj medu tim ontologijama pripada privilegirani polozaj zato sto je njen predmet jedno na neki nacin privilegirano bivstvujuce.bivstvovanja. ontologija bivstvujuceg uopce. Terminom »tubivstvovanje« (»das Dasein«) Heidegger ne oznacuje neki poseban »nacin. do pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. iz koje sve druge tek mogu proizici. daje dva razlicita odgovora. a obicno ga nazivamo »(. tubivstvovanje (das Dasein).iii »vrstu. da nikakva opca ontologija ne moze zasebno postojati.v Ova koncepcija fundamentalne ontologije ostaje medutim jos uvijek jako nejasna ako bar prethodno ne razjasnimo osnovne pojmove na Kojima ona pociva: pojmove tubivstvovanja. ali izuzetnog bivstvujuceg vkoje se naziva tubivstvovanjem (das Dasein).« (SZ 14). strucno-filozofskim. Na pitanjesta je ta fundamentalna ontologija Heidegger. koja ima za temu ontoloski-orrticki odIikovano (ausgezeichnete) bivstvujuce. pitanie a smislu bivstvovanja uopce. Ali. ni zbroj iii sinteza ovih dviju. Die existenzial-zeitliche Analytik des Daseins und die fundamentalontologische Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt. ni opca ontologija. »Tubivstvovanje« je u Sein und Zeit-xi naziv za ono bivstvujuce koje smo mi sami. nego jedno odredeno bivstvujuce (ein Seiendes). te da fundamentalna ontologija nije nikakav zbroj ni sinteza razlicitih ontologija (ni pogotovu nekasinteza ontologije i filozofske antropologije) nego jedna jedinstvena [undamentaina ontologija. Ako bismo prihvatili prosireno tradicionalno shvacanje da se problem 0 smislu bivstvovanja uopce moze tretirati u okviru jedne zasebne opce ontologije.« (SZ 37) XXII XXIII . dass sie sich vor das Kardinalproblem.(»tubivstvovanje«) samo drugi naziv za icovjeka. II »Analitika tubivstvovanja. da je ontologija privilegiranog bivstvujuceg (tubivstvovanja) moguca. die Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt bringt. Tada bismo mogli prigovoriti Heideggeru zbog nedosljednosti ili bar nejasnoce i postaviti mu pitanje: Sta je zapravo ta [undamentalna ontologija? Neka privile10 »Stoga se [undamentalna ontologija [die Fundamentalontologie]. onda bismo drugi odgovor mogli protumaciti tako da fundamentalna ontologija i nije riista drugo nego ta opca ontologija.« (SZ 436) girana »posebna« ontologija ili naprotiv »opca« ontologija? Ili mozda zbroj odnosno sinteza privilegirane posebne i opce ontoIogije? Heidegger bi odgovorio da fundamentalna ontologija nije ni privilegirana posebna. a ne neko odredeno biv12 »In der gegebenen Erlauterung der Aufgaben der Ontologie entsprang die Notwendigkeit einer Fundamentalontologie. treba da pripremi fundamentalnoontolosku problematiku. te da analitika tubivstvovanja treba sarno da pripremi tu problematiku.« (SZ 183) . mora potraiiti u egzistenciialnoi analitici tubivstvovanja [in der existenzialen Analytik des Daseins]. ako je »Dasein. koja prodire do fenomena brige.

ali da ga on ima u vidu pokazuje njegovo obrazlozenje termina »nsbivstvovanje« (»Dasein«) i preIiminarno razjasnjenje onog bivstvujuceg koje je tim terminom oznaceno. koJU smo ovdje preveli sa »tu«. Karakteri koji se mogu pokazati na ovom bivstvujucem stoga nisu predruenassvojstva« jednog predrucnog bivstvujuceg.5. Ovo bivstvujuce bitno se ontiCki razlikuje od svih ostalih. I upravo zato sto se ovo bivstvujuce bitno razlikuje od svega ostalog bivstvujuceg. drvo. 0 tome uostalom govori i slijedece Heideggerovo ekspl!icitno objasnjenje: »'Bit' tubivstvovanja je u njegovoj egzistenciji. ' . Komponenta »Da«. da bivstvuje. To je takav »naziv« za Covjeka koji u klici sadrzi vee i Heideggerovu »interpretaciju« covjeka.. Tako npr. Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek moie." To znaci da ovo bivstvujuce ima u svom bivstvovanju bivstvovni odnos (ein Seinsverhdltnis) prema tom bivstvovanju. kuca.J ~-'-. da ono na neki nacin razumije sebe usvom bivstvovanju. jedna od bivstvovnih odredenostl (Seinsbestimmtheiten) tubivstvovanja jest razumijeva. Predontolosko razumijevanje bivstvovanja bitna je karakteristika tubivstvovanja.. dakle.-"'-.h. ne izrazava njegovo sta.« (SZ 41-42) 14 »Razumiievanie bivstvovanja i samo je [edna bivstvovna odredenost [eine Seinsbestimmtheit] tubivstvovanja .« (SZ 42) U ovom objasnjenju sadrzan je ~ Heideggerov (eksplicite neformulirani) odgovor na pitanje zasto on covjeka radije naziva »tubivstvovanjem«. njegov »odgovor« na pitanje 0 Covjeku. predontolosko. sugerira i mnogo vise od toga.L>" njegova hit u tome sto ono uvijek mora bivstvovati svoje bivstvovanje kao svoje izabrao je Heidegger za to bivstvovanje naziv »tubivstvovanje« (»Dasein«) kao cis] ~-1J Sein und'-Zeit. nego. Drugim nijecima.u ponekad se doduse govori bivstvovni izraz. medu ostalim. koje »izgleda« tako i tako. Kao bivstvujuce toga bivstvovanja ono je izruceno [povjereno] svorn vlastitorn bivstvovanju. r MoZemo. a eksplicitno pitanje 0 smislu bivstvovanja sarno je radikalizacija tog predontoloskog razumijevanja. cija analiza predstavlja zadatak jesrno uvijek mi sami. U bivstvovanju tog bivstvujuceg ovo se sarno uvijek odnosi prema svorn bivstvovanju.'" i' .. covjekovo bivstvovanje«. ist der Titel Dasein als reiner Seinsausdruck zur Bezeichnung dieses Seienden gewahlt. Sve takobivstvovanje [Sosein] ovog bivstvujuceg je primarno bivstvovanje. kojirn oznacujemo ovo bivstvujuce. . (SZ 12) nje bivstvovanja {SeinsverstiindnisiP tubi~:" stvovanju kao bivstvovanju eovjeka." kog drugog bivstvujuceg. reci da J~.stvovanje? Ne bi li za ono bivstvujuce koje se tu misli bolje odgovarao izraz »tubivstvujuce« (»das Daseiende«}? Sam Heidegger eksplicite nepostavlja sebi ovo pitanje-prigovor. ". Stoga naziv »tubivstvovanje«. Bivstvovanje je ono 0 cemu se sarnorn tom bivstvujucem uvijek radi. /:' fj .« (SZ 12) »Bivstvujuce.« (SZ 12) XXIV xxv . Njemacko »da« ne znaci sarno prostorno »tu«. tj. nego uvijek njemu moguci naOini. Ono se naprotiv onticki odlikuje time sto se tom bivstvujucern u njegovom bivstvovanju radi 0 samorn tom bivstvovanju. d. zatosto se odredenje biti (Wesensbestimmung) ovog bivstvujuceg ne moze Izvrsiti navodenjem nekog stvarnog svojstva. kao sto.1. i »tada«. pa je njim vee nagovijestena i temporalna interpretacija covjekova bivstvovanj~ 0 IS »Und weil die Wesensbestirnrnung dieses Seienden ndcht durch Angabe eines sachhaltigen Was vollzogen werden kann sein Wesen vielrnehr darin liegt. ako naziv ontologija rezervirarno za eksplicitno teorijsko pitanje 0 smislu bivstvovanja. jer je ono jedino bivstvujuce kojem se u njegovom bivstvovanju radi 0 samom tom bivstvovanju. slucajna omaska Hi svjesno riastojanje da se istakneizuzetan karakter tog bivstvujuceg? Mislim da je posrijedi bas ovo trece. zatosto je 13 »Tubivstvovanje [das Dasein] je jedno bivstvujuce [ein Seiendes] koje se ne javlja [vorkommt] sarno [naprosto] medu ostalim bivstvujuCirn./qm1<S. citamo: »das Dasein. dass es je sein Sein als seinig~ zu sein hat. On naime istice da tubivstvovanje nije jedno obicno bivstvujuce pored svih ostalih. Naziv »tubivstvovanje« sugerira"] cia je covjek bivstvujuce koje se bitno razlikuje od sva. SZ 25). kojem se u njegovom bivstvo~anju radi 0 tom bivstvovanju. Da Ii je to nehotiena nekonsekventnost. nego bivstvovanje. »Tubivstvovanje« nije neki proizvoljno odabrani naziv za covjeka. das Sein des Menschen« (stubivstvovanje.'.\W odlika tubivstvovanja u tome sto je ono"ontDtosko iIi.

kako nas upozoravaju navodni znaci uz »bit«. Sein«). Berlin.i zistencija je bivstvovanje tubivstvovanja. ali ne i potpuno identificirao."Dasein« up~cuje na "Sel?C (»Dasein s. U njemackoj filozofsko] tra~lciji od Leibniza i Wolffa do Heideggerova vr~I?ena IZraz »Dasein« upotrebljavao se pretezno kao prjjevod za latinski izraz »existentia« u srnislu »postojanja« i opcenito »bivstvovanja« nasuprot »biti« (sessentia«.asein« u~otrebi kao naziv za specijicno ljudski nacin blvstvoVan]a. Slicno kao i »Dasein«. nego prije svega prvi akt interpretacije cov]eka.6"nost-it. no Heidegger je prvi koji taj term~n u o~om sm~slu. U Hegelovom sistemu »Dasein« i »Existenz« pripadaju medu opce kategorije Iogike. nesto poput bi td tubivstvovanja. Rudolf Eisler. 1904. ali ni ko~ njega »Dasein« nije ogranicen na covjeka. jer tubivstvovanje takve biti nema. Prema uvodnim. Donekle slican put kao termin »Dasein« presao je i term in »Existenz« (»egzistencija«). Vjerovatno je Jaspersova upotreba termina »Existenz« bila odlucno ishodiste za Heideggera (sto rnoze biti sporno. budeci u svakodnevnom govoru zaboraVlljeno znacenje tih sastavnih dijelova. Berlin. Erster Band. daleko od toga da bl se identificirali. slicno kao I »Existenz« (»EXIst~nz. ali u ovom kontekstu nije bitno). kO]1 prakticki mje distingvtrao »Sein« (»bivstvovanje«) i »Dasein« (»postojanje«). polazeci od izvornog znacenja njegovih sastavnih dijeLava. s. zad~Zao je isto znacenje kao i latinski izraz cijim je modi- ficiranjem nastao. Heidegger je izraze »Dasein« (stubivstvovanje«) i »Existenz« (wegzistencija«) vezao iskljucivo uz covjeka i ujedno ih je medusobno tijesno vezao.u »tubivstvovanje« tako nije prvenstveno akt. Fkhtea.. U cetvrtom iz~anju . (Dr.kao naziv za »postojanje« i »bivstvovanje« opcenito. ali. »Wesen«) ili »takobivstvovanju« (»Sosein«) te se mogao p~ipisati svakom i svemu bivst~jueem. 1927) XXVI cija je. te se najcesce upotrebljavao promiscue i istoznacno sa »Dasein« . Worter. Objekt«). »Existenz« u sferu »biti« (»Wesen«). Preimenovanje covj~ka .edutim nagovjestava ne sarno odredenu Inrerpretacuu covjeka nego i neuobicajenu (iako ne potpuno n~vu) 1I~terpretaciju »Daseine-a. U svakom slucaju. ono bivstvo! vanje prema kojem se tubivstvovanje maze ovako ili onako odnositi i prema kojem se uvijek nekako od_n~~i~17 Drugim rijecima egzistencija J-e-inogu. Dna to ne moze ni biti. Hegel je ova dva pojma jasno razlikovao.i bivstvovanja uopce. Feuerbacha I drugih (napose I kod Jaspersa) nalazimo tendenciju da se »D. Existenz«).« (SZ 12) Usp. Nastavsi nepos rednirn ponijemcenjem latinskog izraza »existentia«. Vee puno ~nje Heideggera. nego a precizno artikulira. Sein. ogradivanja o~ svakodnevnog jezika u ime strucn~ filozofske .16 Za razliku od Kanta. prema onim dijelovima u kojima od skicira \ svoju osnovnu zamisao (i 0 kojima je sada rijec). II Auflage. nennen wir Existenz.rmin »Existenz« (»Dasein s. Oznacavajuci covjeka kao »Dasein« H_eldegger ~. Pa sta onda jest ili. davanje smjera cijeloj daljnjoj interpretaol~l. programatskim dijelovima Sein una) Zeit-a. a terrnm »Existenz« ~IJe uopce zabiljezen. zu dem das Dasein sich so oder so verhalten kann und immer irgendwie verhalt.. najprije kod Gottsch~lka (l?25). ali. ali to ovdje mozemo ostaviti po strani.. te~nu?ologije.sta znaci »egzistencija« za Heideggera? . bolje. a zatim kod Jacobija.nJe na t~. ona nije bit u tradicionalnom smislu te rijeci. pripadaju u dvije razlicite sfere: »Dasein« u sferu »bivstvovanja« (»Sein«). i »Existenz« se vee u 19. XXVII .« (»Das 'Wesen' des Daseins liegt in seiner Existenz:« SZ 42) Egzisten- '6 U drugom izdanju slavnog Eislerovog rjecni~a f~lozofskih pojmova uz termin »Dasein« nalazirno sarno ~puclva. Vee smo citirali: »'Bit' tubivstvovanja je u njegovoj egzistenciii. IV Auflage.~am~ ~OV]~kU. dakle. U kasnijim dijelovima Sein und Zeit-a modificira se znacenje izraza »Existenz«. Erster Band. i SZ 42: »wenn wir fiir das Sein dieses Seienden die Bezeichnung Existenz wahlen« etc.buch der Ph!losophtschen Begriile.~ ~e . eg. ne samo nedvosmisleno fiksira. stoljecu pocinje dosta cesto upotrebljavati kao naziv za specificno ljudsko bivstvovanje i u tom se smislu vee prije Heideggera ucvrscuje i siri znatno vise nego »Dasein«.ilJiv17 »Das Sein selbst.

egzistencijalnom analitikom tubivstvovanja (die existenziale Analytik des Daseins) iii egzistencijalnim razumijevanjem (das existenziale Verstehen). koja polazi od hermeneutike tubivstvovanja i koja jekao analitika egzlstencije tamo pricvrstila kraj niti vodilje svakog filozofskog pitanja odakle ono proistjece i kamo se vraca. Ona je pocetak i kraj univerzalne fenomenoloske onto- Zadatak je egzistencijalne analitike tubivstvovanja. . kao sto je potrebno razlikovati predontolosko i ontolosko razumijevanje bivstvovanja. a tu strukturu iii skup struktura Heidegger naziva egzistencijalitetont (die Existenzialitiiti. Heidegger je tu pones to leZeran u izrazavanju. analitika tubivstvovanja ne moze biti potpuna ontologija tubivstvovanja. SZ 13). eksplicienu teo orijsku analizu strukture egzistencije . u nju dospjelo ill u njoj izraslo. das Ende des Leitfadens alles philosophischen Fragens dort festgemacht hat. Diese Moglichkeiten hat das Dasein entweder selbst gewahlt oder es ist in sie hineingeraten oder je schon darin aufgewachsen. SZ 436). ausgehend von der Hermeneutik des Daseins.kad ono teorijski i eksplicitno ne postavlja i ne rjesava pitanje 0 egzistenciji !i njenoj ontoloskoj strukturi Heidegger naziva egzistencijskim razumijevanjem (das existenzielle Verstehen}. einer Mog1ichkeit seiner selbst.« (SZ 12) Pod . bioloskog Hi etnografskog'proucavanja covjeka.. woraus es entspringt und wohin es zuriickschliigt.436) . u istom pasusu mimo nastavlja u pluralu: »den Zusammenhang dieser Strukturen nennen wir die Existenzialitdt. nije nesto nestrukturirano. iako ne nebitne »elemente«. das existiert«.. otvaranje horizonta za rjesenje osnovnog pitanja ontologije. Zato Heidegger definirajuci filozofiju kaze: »Filozofija je univerzalna fenomenoloska ontologija.jednostavnije« strukture od kojih se sastoji slczena struktura egzistencije. Razumijevanje egzistenoije koje je svojstveno tubivstvovanju i onda . i to bez obzira na to da Ii je tu mogucnost ono samo izabralo. nego priredivanje terena. dakle. egzistencijalitet se moze oznaciti kao bivstvovno ustrojstvo (iIi ustrojstvo bivstvovanja) bivstvujuceg-koje egzistira (die »Seinsverfassung des Seienden.Ovaj u »Uvodu« Sein und Zeit-a proklamirani stay Heidegger u posIjednjem paragrafu svog djela ponavlja doslovno.Das Dasein versteht sich selbst immer aus seiner Existenz. pa nakon sto je najprije govorio 0 »ontolosko] strukturi egzistencije« (u slngularu) . Ali egzistencijalna analitika tubivstvovanja nije kompletna ontologija tubivstvovanja. potrebno je distingvirati i egzistencijsko i egzlstencijalno razumijevanje (das existenzielle und das existenziale Verstehen). odnosno analiza egzistencijaliteta egzistencije. koje se kao takvo razlikuje od filozofske antropologije. tako je i razumijevanje bivstvovanja tubivstvovanja (dakle egzistencije) jedna od bivstvovnih odredenosti tubivstvovanja.strukturama« ovdje se vjerovatno misle iIi strukturni momenti ill neke . Ne bismo Ii na OSIliOVU svega toga mogli reel da je egzistencijalna analitikafubivstvovanja isto sto i ontoIogija tubivstvovanja ill ontologija covjeka? Na ovo pitanje Heidegger odgovara odrecno. . ontcloska analiza strukture bivstvovanja tubivstvovanja. es selbst oder nicht es selbst zu sein.v Drugim rijecirna.« (SZ 12) I. pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce.. Ona ima svoju ontolosku strukturu. Egzistencijalna analitika tubivstvovanja je istrazivanje ontoloskog karaktera.« (SZ 38. die als Analytik der Existenz.Kao i razumijevanje bivstvovanja uopce. Za takvu ontologiju (koja maZe posluziti i kao baza za jednu filozofsku antropologiju) analitika tubivstvovanja pruza samo neke. C1lj ove analitike nije potpuno rjesenje pitanja o bivstvovanju tubivstvovanja.. uz napomenu iz koje se vidi da ga on smatra kriterijem. '---. Upravo zato sto je vodena zadatkom elaboracije pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce." Egzistencija. koja je konstituira. kako je shvaca Heidegger. l() XXIX .stvovanja da bude ili ne bude ono samo. kao i od psiholoskog. Fundamentalna ontologija je dakle analitika tubiv- logije.«20 Philosophie ist universale phanomenologische Ontologie. Medutim. XXVIII stvovanja vodena pitanjem 0 smislu bivstvovanja uopce. odnosno »bazdarskom mjerom svakog filozofskog istrazivanja (»Richtmass jeglicher philosophischen Untersuchung«.

smatra Heidegger. razgranicavajuci je od nekih naizgled slicnih ideja s kojima bi mogla biti. a upitano . i pitanje 0 bivstvovanju ima svoje pitano. U svakom pitanju. i s kojima je ponekad bivala pobrkana. Kao i svako drugo pitanje. Bitni dio Heideggerove argumentacije za OYU tezu glasi: »Ako pitanje 0 bivstvovanju treba da se izricito postavi i izvrsi u svojoj punoj jasnoci [transparentnosti. Heidegger svakako nije smatrao potrebnim da unaprijed iznese potpune i definitivne argumente za svoju koncepoiju. koje je to egzemplarno bivstvujuce i u kojem mu smislu pripada prvenstvo? -l Heideggerov odgovor na ova pitanja posve je jasan i nedvosmislen. prema cemu se odnosimo: bivstvujuoi smo i mi sami.ono kod cega se 0 pitanom raspitujemo. Prvi argument. U ovom pitanju upitujemo bivstvujuce 0 smislu njegova bivstvovanja. prvenstvu smislu bivstvovanja. -zoo ce vodi preko pitanja 0 smislu covjekova bivstvovanj~ U prethodnom odjeljku nastojali smo da tu ideju sto bolje razjasnimo. Na kojem bivstvujucem treba da bude otcitan smisao bivstvovanja.ono sto se 0 pitanom pita.Pri tom su samo djelomicno dosli do izrazaja Heideggerovi argumenti za njegovu koncepciju. U djelomicno nehajdegerijanskoj terrninologiji: analitika tubivstvovanja nuzna je i dovoljna pretpostavka pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. Medutim. pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja nuzno prerasta u pitanje 0 bivstvovanju uopce. Ispitivano i upitanov Pitano je u njemu bivstvovanje (das Sein). sadrzan u § 2. IE (malo bliie obicnom je-" ziku): put ka riesenju pitanja 0 smislu bivstvovanja uop- U § 2 Sein und Zeit-a Heidegger jo~ mje eksplicite razvio pojmove »analitike tubivstvovanja« i »fundamentalne ontologije« pa se teza 0 »analitici tubivstvovanja« kao »fundamentalnoj ontologiji« tu pojavljuje u obliku naizgled mnogo jednostavnije teze 0 tubivstvovanju kao primarnom upitanom pitanja 0 bivstvovanju. uopce. Ishodiste pitanja 0 smislu bivstvovanja ne moze biti proizvoljno. pitanje mora poci od jednog odredenog bivstvujuceg. Tako bi se moglo pomisliti da je svoju ideju vodhlju Heidegger formulirao posve proizvoljno. »Bivstvujucim« medutim nazivamo mnogo sta i u razlicitom smislu. treba razlikovati troje: pitano. Ali on isto tako nije htio da pristupi realizaciji svoje teme1jne ideje prije nego isto je bar prethodno ne potkrijepi nekirn ozbiljnim argwnentima. drugi. Egzistencijalna analitika tubivstvovanja po ovoj koncepciji nuv()di'kpitanju 0 smis}ubiystvovanja. zasniva se na »trostrukom. otkljucavanje bivstvovanja? Da li je ishodiste proizvoljno iili nekom odredenom bivstvujucern pripada prvenstvo pri izradi pitanja 0 bivstvovanju? Ako je slucaj ovo drugo. trazeoi njeno prihvacanje bez odgovarajueih argumenata. Bivstvujuce je sve 0 cemu govorimo. providnosti. Puno opravdanje ishodisne ideje trebalo je da predstavlja djelo kao cjelina. ispitivano (das Erfragte) . odkojeg bivstvujuceg treba da pode otkrivanje. od onog bivstvujuceg koje smo mi sami i koje Heidegger naziva izrazom »tubivstvovanje« (»Dasein«).smisao bivstvovanja (der Sinn von Sein). ispitivano .samo bivstvujuce (das Seiende). sto mislimo.3. Pitano (das Gefragte) je ono 0 cenui se pita. Argumentacija: [orrnalna struktura pitanja trostruko prvenstvo tubivstvovanja Osnovna je ideja sadrzana u Heideggerovoj koncepciji fundamentalne ontologije: probiti se preko analitike tubivstvovanja do smisla bivstvovanja uopce. a upitano (das Befragte) . polazi od analize [ormalne strukture pitanja tubivstvovanja: 0 sadrzan u § 3 i 4. to nije slucaj. Mislim da se u prvom poglavlju Sein und Zeit-a sadrze dva glavna argumenta za tezu da put ka pitanju o srnislu bivstvovanja uopce vodi preko pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (covjekova bivstvovanja). ispitivano i upitano. Durchsichtlgkelt]. ono sto u pitanom predstavlja cilj pitanja. tada prema dosadasnjirn objasnjenjima izrada ovog pitanja zahtijeva eksXXXI f~ xxx . Drugim rijeoima.

Zasad nam je vazno da razjasnimo sto bolje Heideggerovo vlastito stanoviste. dzbor.« (SZ 8) Drugi H eideggerov argument za shvacanje da razjasnjavanje smisla bivstvovanja treba zapoceni od razjasnjavanja smisla bivstvovanja tubivstvovanja sadrzan je u cetvrtom paragrafu Sein und Zeit-a. pristup jesu konstitutivni postupci pitanja. Del' ontologische Vorrang der Seinsfrage«. u navedenom postavljanju pitanja. faknicki uopce nema kruga: »Bivstvujuce moze biti odredeno u svom bivstvovanju ada pritom ne bi moran biti vee raspolozljiv [verftigbar] eksplicitni pojam 0 smislu bivstvovanja. razumijevanja i pojmovnog shvacanja smisla. ipak sam na kraju relativira svoja izvodenja u ovom paragrafu: »S dosad razlozenim niti je dokazano [pokazano. treba istaci da Heidegger. Treci i cetvrti paragraf medusobno su tijesno povezani.« (SZ 7) U vezi s ovom argumentacijom i njenim pretpostavkama moglo bi se postaviti viSe pitanja. I u vezi S ovtim Heideggerovim urnovanjirna mogla bi se postaviti neka pitanja. Der ontische Vorrang der Seinsfrage«. sta je to drugo nego hodanje u krugu?« (SZ 7) Medutim. Izrada pitanja 0 bivstvovanju prema tome znaci: razjasnjavanje [Durchsichtigmachen] jednog bivstvujuceg . S druge strane. Medutirn.prigovor za hodanje u krugu: »Ako se najprije mora odrediti bivstvujuce u svom bivstvovanju i ako se tek tada na tom osnovu hoce postaviti pitanje 0 bivstvovanju. a talkvi prigovori uvijek su sterilni kod rasudivanja 0 konkretnim putevima istrazivanja.« (SZ 13) To znaci: nema nikakve zapreke da se prije pitanja o smislu bivstvovanja uopce postavi pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. ali i to bi bilo preuranjeno. cak i ovaj jedini prigovor na koji je pomislio. Ali svakako se javilo tako nesto kao prvenstvo tubivstvovanja. »Ontolosko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju«. U svakom slucaju onticko i/odnosno onticki-ontolosko prvenstvo pitanja 0 smislu bivstvovanja zasniva se u cetvrtom paragrafu na trostrukom (ontickom. A sam Heidegger predvida u ovom kontekstu (na ovom mjestu) samo jedan moguci prigovor svojoj koncepciji .u njegovu bivstvovanju. Medutim.»§ 4. poimanje. onog bivstvujuceg koje smo uvijek sami mi koji pitamo. dovoljan je neeksplicitni pojam bivstvovanja. onda cemo moci da se poduhvatimo i ekspdicitnog odredivanja pojma 0 bivstvovanju uopce. S jedne strane. Tubivstvovanje posjeduje takav neeksplicitni pojam. Gledanje na razumijevanje. izradivanje pravog naeina pristupa ovom bivstvujucem. Svoja razmatranja 0 trostrukom prvenstvu tubivstvovanja Heidegger sazima slijedecirn rijecima: »Tubivstvovanje ima prema tome vd:sestruko prvenstvo pre a III Bitak i vrijeme XXXIII . a tako i sami modusi biv· stvovanja [Seinsmodi] jednog odredenog bivstvujuceg. argumentacija s »krugom u dokazu« je [ormalan prigovor. erwiesen] prvenstvo tubivstvovanja. pripremaaje mogucnosti pravog izoora egzemplarnog bivstvujuceg.plikaciju nacina gledanja na bivstvovanje. liz dva razloga. pri cemu nije sasvim jasno treba Ii ga shvatiti kao neku trecu vrstu prvenstva ~UiZ onticko i ontolosko) 11i kao svojevrsnu kombinaci:ju ontickog i ontoloskog prvenstva.onoga koje pita . ontoloskom i onticko-ontoloskom} prvenstvu tubivstvovanja (covjeka). . Za postavljanje i rjesavanje tog pitanja tubivstvovanju nije potreban eksplicitan ni raspoloiljiv pojam 0 bivstvovanju uopce. »Onticko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju«) u njima je rijec o dvostrukom iontoloskom i ontickomy prvenstvu pitanja 0 bivstvovanju. niti je odluceno 0 njegovoj mogucoj Hi cak nuznoj funkciji kao bivstvujuceg koje treba prirnarno upitati. Kad rijesivs! pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja dodemo do eksplicitnog pojma 0 tom bivstvovanju. jer »prosjecno razumijevanje bivstvovanja« pripada bitnoj strukturi (WeXXXII sensverfassung) tubivstvovanja. a kako se vidi iz njihovih naslova (»§ 3. Heidegger smatra potpuno neodriivim. po Heideggeru. premda svoj odgovor na prigovor III krugu smatra konkluzivnim. aH to ostavljamo za kasnije. treba napomenuti da se uz onticko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju u cetvrtom paragrafu spominje i onticko-ontolosko prvenstvo tog pitanja.

otvoreno.tesko vtidjeti da je teza pO kojoj se tubivstvovanje u svom bivstvovanju odreduje egzistencijom (zajedno s njenim naprijed izvedenim varijaoijama. koja.« Kako da to shvatimo (i prevedemo)? I u kakvom su odnosu Heideggerova teza sa str. 12.~j. gdje se kafe da je ontolosko prvenstvo tubivstvovanja u tome 5tO je ono ontolosko? Citirajmo recenicu 0 ontiCkom kao ontoloskom zajedno s kontekstom iz koje smo je istrgnuli: »••• Medutim ovom bivstvovnom ustrojstvu ltubivstvovanja pripada zatim da ono u svom bivstvovanju ima bivstvovni odnos prema tom bivstvovanju. A to opet znaci: tubivstvovanje se na neki nacin i s nekom izriCitoscu razumije u svom bivstvovanju. 13. a »bivstvovanje je ontolosko«. To prvenstvo tubivstvovanja bilo hi u tome sto je tubivstvovanje sarno po sebi »ontolosko«. i randje citirana teza sa str. kako se moze zakljuciti iz prethodnih izvodenja. .kaieda je onticka odlika tubivstvovanja u tome. Tom bivstvujucem je svojstveno da mu je zajedno s njegovim bivstvovanjem i putem njegovog bivstvovanja ovo samorazotkriveno [dokuceno. Na str. ontolosko. dass es ontologisch ist.« (SZ 12) Na osnovu ovog maze se zakljuciti: Bivstvovni odnos tubivstvovanja prema vlastitom bivstvovanju (koji je njegova onticka odlika J onOnticka XXXIV sarno je [edna bivstvovna odredenost tubivstvovanja. odnosno u svojoj egzistenciji svojom egzistencijom) sarno nova sazeta varijacija ovog prethodnog izvodenja koje kulminira u tezi da se egzistencija izvodi na 6istinu sarno egzistiranjem. Razumijevanje bivstvovanja i je odlika tubivstvovanja u tome Sto one jest [bivstvuje] ontoloski. odnosno da je razumijevanje bivstvovanja jedna od njegovih bivstvovnih odredenosti. 12. kako proizlazi iz aitiranog rezimea.p. da tubivstvovanje uvijek posjeduje odredeno raZumffev~mje svog bivstvovanja.zp. Heidegger medutim pise: "Die ontische Auszeichnung des Daseins Iiegt darin. To se cini jasno i jednostavno.ato je ono ontolosko. cini se. Drugo je prvenstvo tubivstvovanja. pO kojima se tubivstvovanje u svom bivstvovanju odreduje svojim bivstvovanjem. erschlossen]. xxxv .

Ali razumijevanje blvstvovanja ne moze se kao nesto zasebno odvojiti od odnosa tubivstvo. Trece prvenstvo tubivstvovanja sastoji s~ u to~e . OCIltOje tubivstvovanje na osnovu svog ontickog prvenstva on~?" losko. a tu:bivstvova~je je . sto u ovim uvodndm dijelovima zehmo ostaviti po strani. Vee u ovim kratkim formulacijama ovo je trece prvenstvo jasno karakterizirano i razgraniceno od prethodna dva.ticka prednost pred svim drugim bivstvujucim) nuzno je ujedno odnos rrazumijevanja tog bivstvov. ako se odnosenje tubivstvovanja prema svom bivstvovanjuI tubivstvovni razumijevanje bivstvovanja ne smiju od~ajati? A a~o se. koja u sebi sadr!i odredenost predontoloskog razumijevanja bivstvovanja.5to njemu. ova u paragrafu 4 prava i konkluzivna. (SZ 13) Ako je odredenost egzlstenclJom ontlc~o prvenstvo tubivstvovanja. kC?Je (odnosenje) ne bi bilo irazumijevanje tog bivstvova_n~a? S ovim pitanjima nasH smo. Povezanost ontickog i ontoloskog prvenstva mje u tom sazetom prikazu posebno naglasena. bili smo izostavili posljednju.Cltira~l: pise: »Tubivstvovanje je na temelju svoje egzlstenclJske .:_anj.i}evan~a ~gzlstencI~.a. Ako razumijevanje bivstvovanja nazovemo »ontoloskl~« ~azumijevanjem. razumijevanja. ali nije ni presucena. kako sm~ vec .onda mozemo red datubivstvovanle bivstvuje nuzno Ii.tublVstvovanja Heidegger.odredenosti [odredenosti egzistencijom] sru_no p~.:. Po ovome tubivstvoXXXVI W~L ..e Jednako izvorno pnipada i srasumuevante bivstvovanja svega netubivstvovnog bivstvuiuceg«. nit~ je samoodnosenie tubivstvovanja prema vlastitom blvs~vovanJ~ m?guce be: samorazumijevanja tog bivstvovanja. Razumijevanje bivstvovanja koje pripada tubivstvovanju odnosi se stoga jednako prvotno [izvorno] na razumijevanje neceg takvog kao »svijet« i na razumijevanje bivstvovanja bivstvujuceg koje postaje pristupacno unutar svijeta. se . No pored povezanosti tu oeito postoji ~ r~lika? Svakako. naprotiv. vanje je »onticki-ontoloski uslov mogucnosti svih ontologija«. XXXVII .tubivstvovanja. na nacin ontolo~kog. u kojima se ono odnosi i prema bivstvujucem koje ne mora biti one sarno. Onticka Je odlika tublivstvovanja ne sarno samoodnosenie pre~a vlastitom bivstvovamju.•. sebi }>o.« (SZ 13) Nije tesko vidjeti razliku izmedu ave recenice i one kojom je Heidegger zakljucio svoj drugi paragraf.a prema vlastitom bivstvovanju. nego i razumijevanje tog blVStVOAli zasto onda Heidegger u rezamrrajucem ponavl~anju tako ostro lu6i onticko i ontolosko prvenstvo b~vstvovanja? Objasnjavajuci ontolos~o 'p'rv~st~o . u cetvrtom je paragrafu najzad i pokazano. kr~ce »ontoloski«. smiju razdvajati sta bi znaoilo to .. U cetvrtom paragraiu. po njegovom misljenju to prvenstvo tubivstvovanja koje se u drugom Iparagrafu SaJIIlOjavilo. kao konstituens raZJUffi.:nJ.odnos~nje tubivstvovanja prema vlastitom bivstvovanju. Ipak citirat cemo d siru formulaciju iz razmatranja koje je prethodilo ovoj kratkoj formulaciji: »Nauke su nacini bivstvovanja . ali to prvenstvo nije pokazano odnosno dokazano (erwiesen).« (SZ 13) Citirajuci odlomak u kojem je Hetidegger sazeto rezimirao svoju tezu 0 trostrukom prvenstvu tubivstvovanja. zavrsnu recenicu tog odlomka. Ali tubivstvovanju bitno pripada: bivstvovanje u jednom svijetu. Sad je vrfjeme da se nave de i ona: »Tako se tubivstvovanje pokazalo kao ono bivstvujuce koje treba ontoloski primarno upitati prije sveg drugog bivstvujuceg.~~ te~elJu svoje odredenosti egllistencijom ~~tolosko. Argumentacija u paragrafu 2 bila je samo pripremna.~tolosko«. Ontologije koje dmaju za temu bivstvujuce netubivstvovnog bivstvovnog karaktera prema tome su fundirane i motivirane u ontdckoj strukturi samog tubivstvovanja. Prerna Heideggerovoj vlastitoj ocjeni kao rezultat analize formalne strukture pitanja 0 bivstvovanju (koja je izvrsena u drugom paragrajuy »pojavilo se tako nesto kao prvenstvo tubivstvovanja«.~c n~ pr~~kntlka Heideggera. No u cemu je razlika.

pred-uvodnoj (nenaslovljencj) stranici ~ein un~ Ze~t-a: sKonkretna izrada (elaboraclJa. doslo zato stose dva odjeljka prvog dijela bave tubivstvo:. Drugi dio: Osnovne orte fenomenoloske destl1!-kcije povijesti ontologije s problematikom temporahteta kao niti vodiJjom. Vnijerne ~ bivstvovanje. Kantovo ucenje 0 shematizmu i 0 vremenu kao predstupanj problematike temporaliteta. njima odgovara rasClanjivanje rasp rave u dva dijela: Prvi dio: Interpretaoija tubivstvovanja s obzirom na vremenitost [kao vremenitosti] i eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju. Jedna odredena konkretizaoija nalazi se vee na prvoj. Interpretacija vremena k~o m~guceg ~oriz?nta svak~g razumijevanja bivstvovanJa (Sems~ers!aI_Id~'lsses) uopce njen je prethodni cilj« (SZ 1). XXXVIII U »prvorn. a jedan ?ivstvovanjem.~njem.4. Vee u »Uvodu« Sein und Zeit-a (koji se . Do disproporcije je. NaJavlJuJuC'l elaboraclJu pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. Dvodjelnost naslova prvog dijela Sein und Zeit-a u izvjesnom je rieskladu s podjelom tog dijela na tri »odjeljka«. 3. Aristotelova rasprava 0 vremenu kao diskrimen fenomenalne baze Ii granica anticke ontologije. Treba ld to shvatiti 'kao naznaku da su »smisao« i »transcendentalni horizont pitanja« isto ili kao najavu zakljueka da se u vezi s bivstvovanjem uopce moramo zadovoljiti ekspliXXXIX .« (SZ 39---40) opcenitiji formalni okvir Heideggerova misaonog 1?ro[ektasto ga je pokusao realizirati u Sein und ~e~t-u. obratimo paznju na tri »sitne pojedinostt«: 1. Ausarbeitung) pitanja 0 smislu »bivstvovanja« namjera je rasprave sto slijedi. Prvi dio raspada se u tri odjeljka [drei AbschnttteJ: 1. u cijern sc bivstvovanju najpotpunije realizira vsmisao bivstvovanja uopce. pitanje 0 smislu bivstvovanja mora ~apoceti k. Heidegger tu najavljuje i njen glavni rezultat: otkrivanje v~emena k~o moguceg horizonta svakog razunujevanja blvstv_~vanJa. Mnogo potpunije ideja fundamentalne ontologije konkretizirana je i dopunjena u zavrsnom dijelu »Uvoda«. dijelu« ovog nacrta lako prepoznajemo ono sto smo vee upoznali kao projekt fundamentalne ontologije: probiti se preko odgovora na pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja (sinterpretacija tubivstvovanja kao vremenitostd«) do odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce (sekspllkacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju«). Heidegger (u naslovu prvog dijela) nagovjestavajuci svoj odgovor ne kaze »eksplikacija vremena kao smisla bivstvovanja uopce« nego samo: »eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju«. Na to cemo se jos vratl~l. vrijeme ce biti eksplicirano kao »transcendentalni horizont« pitanja 0 bivstvovanju. 2. . Pripremna fundamentalna analiza tubivstvovanja. kako se lako uocava. gdje Heidegger ovako skicira plan svoje ras_prave:.ao o smislu bivstvovanja tubivstvovanta. Ontoloski fundament Descartesova »cogito sum« i preuzirnanje srednjovjekovne ontologije u problematici "res cogitans«. Zasad. »Izrada [Elaboracija] pitanja 0 bivstvovanJu [Seinsfrage] tako se racva u dva zadatka.No to je tek naj- jednom =»: Drugi die rasclanjuje se isto tako trostruko: 1. a polazeci od pretpostavke da je tubivstvovanje privilegirano bivstvujuce. Konkretizacija i dopuna: od »interpretacije« i »eksplikacije« do fenomenoloske »destrukcije« Sve dosad receno moglo bi se safetoizraziti jedinom recenicom: Buduci da tubivstvovanju pripada trostruko prvenstvo u odnosu na sve drugo bivstvujuce. Tubivstvovanje i vremenitost. Nakon sto je svoje temeljno pitanje odredio kao pitanje 0 smislu bivstvovanja.da podsJetlmo _ sastoji od dva poglavlja s ukupno osam paragrafa) ta je opca zamisao u mnogim pravcima konkretiziran~. 2. Jasno je naznacen odgovor koji ce biti pokusan: kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja bit vee pokazana vremenitost (die Zeitlichkeit). 3.

pretezno »informativaniIi prvenstve. Sein und Zeit je zamisljen dvodjeIno: s jednim »teorijskim« m »sistematskim« dije lorn i s jednim »historijskim« Ili »povijesnim«. nije zarnisljen kao viSe . treba da bude vodena »problematikom temporaliteta kao niti vodiljom. sto je u pI1Vimah najneobicnije. Bez obzira na neobicnost . prikaz razvoja problematike 0 kojoj je rijec. Drugimrijocima. obrce uobicajeni i naizgled »prirodni. Nema niceg neobicnog ni u relativnom razdvajanju historijskog i sistematskog XL u dva zasebna dijela (premda to nije jedini moguci nacin filozofiranja i oblikovanja filozofije").kracim ili duzim historijskirn prikazom razvoja problema 0 kojem ce se raspravljati. Nasuprot tome H eidegger. Ovakav obrnuti slijed moze se u prvi mah 21 Kako je poznato. Historijski prikaz problema u filozofskim raspravarna obicno ide do prvog uocavanja odgovarajuceg problema. pa te »informacije« izostavljaju iii srnjestavaju u fusnote. nego 0 jednom drukcijem. XLI . nego dodavanje cijeIog »Drugog dijela«.n.pitanja. 3. Ipak.treba da zbuni) u navedenom nacrtu Sein und Zeit-a to nisu navedene specifikacije projekta fundamentalne ontologije. pa je dovoljno da stignemo bar do polovine puta . Naslovi drugog i treceg odjeljka (»2.Hi kraci. Nasuprot tome neki suvremeni filozofi smatraju da su l>informacije« 0 razvoju filozofskih problema nebitne za njihova suvremeno rjesavanje. Izrazavajuci se priblizno i nepreoizno. Problernatsko-sistematske filozofske rasprave najteste zapocinju . »3. dio. sto je znacajno. 2. (upotrebljene u vezi s tubivstvovanjem) i »vremena« (dovedenog u vezu s bivstvovanjem) unaprijed upozorava da se smisao bivstvovanja tubivstvovanja ne maze u »gotovorn obliku« uzeti i kao smisao bivstvovanja uopce (odnosno kao transcendentalni horizont pitanja 0 bivstvovanju uopce).i »historijskogsamom po sebi nema neobicnog. a zatim povijesno. Naravno.o »kniticki«. naravno. najavljujuci da ce problem najprije razmatrati sistemat- ski. jer one sto u prvom redu zbunjuje ~ili . vise iIi manje potpun. Vrijerne i bivstvovanje«) kao da zele demonstrativno najaviti da ce analiza u tim odjelj eima teci u suprotnim pravcima.redoslijed. i to tako sto ce zavrsna tocka drugog odjeIjka (vremenitost) u nesto modificiranom obliku (vrijeme) postati ishodiste analize u trecem. preko najvaznijih »faza« njegova razmatranja do piscevih dana (pri cemu taj prikaz. bilo zato sto je otkrivanje smisla bivstvovanja uopce prevelik zadatak za jednu knjigu. ali.). po kojima u filozofiji sistematsko raspravljanje vise nije moguce pa se treba zadovoljiti izlaganjem i interpretacijom povijestd filozofije. odnosno obrnutim sljjedom u odnosu na stvarni razvoj povijesti ontologije: od Kanta preko Descartesa do Aristotela.do elaboracije »transcendentalnog horizonta«? 2.i prvotnu neshvatljivost naslova drugog dijela i naslova njegovih odjeljaka. naravno. moze biti duz! . Tubivstvovanje i vrernenitost«. po svojoj dispoziciji Heideggerova se rasprava razlikuje oa vecine [ilozojskin rasprava prije svega u dvojem: 1. nego kao »[enomenoloska destrukcija povijesti ontologije«koja (iz prakticnih razloga) treba da se provede samo u »osnovnim crtama«. Heideggeroy »povijesni dio«. u glavnom tekstu ilii.i.kaeijom »transcendentalnog horizonta. u fusnota rna moze biti i daljnjih »povijesnih. povijesnom pristupu toj tematioi. Sve ove »detalje.po uzoru na Aristote1a . bilo zato sto se tu uopce ne moze govoriti 0 smislu (sto bi bilo krajnje iznenadujuce). Hegel se zalagao za »jedinstvo povijesnog i logickog« pri izlaganju filozofije. kako se vidi vee iz njegova naslova. sadrzane u prvom dijelu nacrta.(koji nisu beznacajni) rnozemo zasad ostaviti po strani. naizgled zadrzavajuci tradicionalnu podjelu na »sistematskii »povijesni. momenata). Distinkcija izmedu »vremenitosti.111i manje »kriticki. U ovom kombiniranju »sistematskog. a zatim shjedi samo sistematsko razmatranje (u kojem. ima i takvih shvacanja. treba dase krece unatraske. itd. iz tih se naslova ±pa:k razabire da tu nije r'ijec 0 nekoj problematici bitno drukcijoj od one u prvorn dijelu Sein und Zeit-a. koji se u prva mah moze uOiniti suvisnim.

Satz]. Heidegger je u Sein und Zeit-u ujedno insistirao da se odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja ne moze izraziti jednom izoliranom recenicom. poima] u ponavljanju onog sto on kao stay izrice. i to je sve sto on daje.uOiniticak i »nastran«. U stvari. Ne poricuci mogucnost odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja (nego ga naprotiv zahtijevajuci).»destruirati«. Medutim. u Sein und Zeit-u. odgovor na pitanje 0 bivstvovanju ne moZe se nalaziti u jednom izoliranom i slijepom stavu [sudu. ali ako se promisle i shvate razIozi za inverziju »sistematskog« i »povijesnoge dijela. Heidegger je zelio da pruii i odredeni odgovor. odnosno stavom: »Buduci da bivstvovanje uvijek postaje dohvatljivo [shvatljivo] sarno iz pogleda na vrijeme. postavljajuci pitanje o smislu bivstvovanja. Stoga takozvani objektivni historijski prikaz moze biti i krajnje subjektivisticka. jer nema garanoije da u povijesti postoji progres koji odgovara fakticnom toku vremena. Tako u zakljucnom dijelu petog paragrafa. Raspravljanje. Kant. pa nije nernoguce da je pitanje vee prije Kanta videno dublje d bolje. proizvoljna konstrukcija koja izmice objektivnom prosudivanju upravo zato sto je pitanje 0 kriterijima prosudivanja ostavljeno naizgled otvoreno (a zapravo se primjenjuju nezasnovani kriteriji). konkretieira i produbi onakoncepcija koja je vee dobivena sistematskim izlaganjem. Heideggerovo vlastito obrazlozenje strukture Sein und Zeit-a manje je jednostavno.cije ucenje XLII o shematizrnu i vremenu predstavlja »predstupanj problematike temporaliteta«. prethodi sistematskom razmatranju stvara se privid kao da pisac najprije sarno nepristrano prikazuje ono sto se zbivalo da bi tek u sistematskom dijelu iznio svoj vlastiti kriticki zasnovani stay d »rjesenje«.da se najprije sistematski razmotri pitanje 0 kojem je rijec i otkrije ona nit vodilja koja mora voditi njegovo rjesavanje.« (SZ 19) XLIII . Taj je u ovom slucaju.« (SZ 19) 2J "Po svom najvlastitijem smislu odgovor daje uputu (nalog) za konkretno ontolosko istrazlvanje . ali u vezi 22 Kasniji Heidegger i njegovi nekriticki sljedbenici odbijat ce pomisao da bi filozofija na svoja pitanja trebalo da pruzi i neke odgovore.u odredenom smislu . onda nema razloga da se u sklopu takve rasprave naknadno pise historijat njene problematike.onaj koji je zamislio Heidegger . te da se tako s pozicija dostignutog i utemeljenog znanja pristupi proucavanju njegove povijesti. kad vee ne bi imao u vidu »rjesenje« . onda i ovakav obrnuti slijed postaje shvatljiv i Iogican. Heidegger Istice da taj odgovor daje uputu za konkretno ontolosko ispitivanje". Stoga se Heideggerova »fenomenoloska destrukoija« krece unatraske ka Kantovom presudnom prethodniku i mogucem »konkurentu« Descartesu. po Heideggerovorn rnisljenju. pisac ne bi bio u mogucnosti ni da dzvrsi selekoiju autora i tekstova 0 kojima ce govorinu »historijskom« dijelu. ako je cilj jedne rasprave otpocetka odreden kao teorijsko-sistematski. nakon sto je ustvrdio da problematika temporaliteta predstavlja odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja-'. ne moze i zavrsiti s Kantom.« (SZ 19. nego prije svega koncepcije onog rnisldoca koji se najvise pribliiio stanovistu dostignute istine i kojeg kao najopasnijeg »konkurenta« i ucitelja treba prvog . ali se bitno slaze s ovdje navedenim. medutim.da s istrazujucim pitanjem [Fragen] zapocne unutar raskrcenog horizonta. In der Exposition der Problematik der Temporalitiit ist allererst die konkrete Antwort auf die Frage nach dem Sinn des Seins gegeben. U »Uvodu« taj je odgovor nagovijesten upravo rijecirna koje smo malocas parafrazirali: »Die fundamentale ontologische Aufgabe der Interpretation von Sein als solchern begreift daher in sich die Herausarbeitung der Temporalitiit des Seins. odnosno njihovo »mjesto« u razvoju problematike. S ovakvog stanovista primarno je interesantno razmotrlti ne prva lutanja u pitanju 0 kojem je rijec. To se mozedobro vidjeti iz petog i. P. a od Descartesa jos dublje u »proslost« Aristotelu. U filozofskim raspravama u kojima historijski prika. Medutim. Odgovor se ne sastoji [sadrli. U sklopu takvog projekta moze naprotiv b1ti i zanimljivo i znacajno da se na povijesti filozofije provjeri. dijelove posljednje recenice potcrtao G. niti bi bio u mogucnosti da procjenjuje njihove eventuaJne »doprinose« i »nedostatke«.koje ce razviti u sistematskom dijelu. Stoga se cini zasnovaniji drugi put .). pogotovu ne ako se on sarno predaje dalje kao slobodnolebdeci rezultat za puko primanje do znanja jednog »stanovista« koje mozda odstupa od dosadasnjeg nacina tretiranja. recenici. narocito. sestog paragrafa te knjige.

zasnovano u »bivstvovanju« (sprirodl«. ne postajemo povijesni.« (SZ 22) Kako vidimo. te da je smisao bivstvovanja tubivstvovanja u vremenitosti.iz kojih su naslijedene kategorije 1 POJIl_lO~. To znaci da XLV . Naprotiv. ako se pitanje 0 bivstvovanju zeh dovesti do »transparentnosti svoje vlastite povijesti« potrebno je izvrsiti »razlabljivanje ukrucene tradicije« (»Auflockerung der verharteten Tradition«) i ukloniti sva »prikrivanja« (»Verdeclmngen«) sto ih je ona proizvela. koja je ujedno »uslov mogucnosti povijesnosti« (SZ 19). postati historijska. der Geschichte der Onto- Polazeci od shvacanja da je svako dstrazivanje. njene uspjehe (spronalazenja«) i neuspjehe (szakazivanja«). njenu povijesnu sudbinu. tj. Ono sto nam ona navodno »predaje« tradicija nam ne cini XLIV p~~stupacnim. A shvatiti specificni nacin bivstvovanja Ii povijesnu sudbinu ontologije . Prema tome.1 dJelom~c~~ II na pra~i nacin pocrpljeni.stirn odmah upozorava: »Ako tako odgovor na pitanje o bivstvovanju postaje nit vodilja i uputa za istrazivanje. To medu ostalim znaci da i elaboracija pitanja 0 bivstvovanju mora »pitati 0 svojoj vlastitoj povijesti. »onticka mogucnost tubivstvovanja«.to znaci vidjeti ih kao nesto tubivstvovno nuzno. Stoga preda~u~l se tradl~lJl. elaborirani odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce treba da se provjerava ne sarno u konkretnom ontoloskom istrazivanju nego i primjenom na dosadasnju ontologiju.« (SZ 19) . pronalazenja i zakazivanja nesto tubivstvovno nuzno.koje se bavi pitanjem 0 bivstvovanju. stanovista fiIozofiranja u najudaljenijim i najneobicnijim kulturama i tim interesima pokusava prikriti vlastitu bestemeljnost.« (SZ 21) Tubivstvovanje zaokupljeno takvim »historijskim irrteresom« i strucno-filoloskim interpretiranjem proslosti ne razumije vise ni »najelementarnije pretpostav:ke« produktivnog prisvajanja proslosti. Odgovor je zadovoljavajuci sarno ~? nam <:>n rnoze pomoci da shvatimo dosadasnju ontologiju . pravaca. Destrukcija koju on zagovara nije zamisljena ikao neko »Iose relativiranje ontoloskih stanovista« niti ima »negativni smisao odbacivanja [Abschiittelung] ontoloske tradicije« (SZ 22). Upravo zbog toga. »biti«) covjeka. svodenjem na izvorna iskustva u kojima su dobivena prva i otad vodeca odredenja bivstvovanja.« (SZ 21) Ovaj zadatak »pozitivnog prisvajanja proslosti« radi punog razvoja svojih sadasnjih mogucnosti niposto ne znaci pasivno prihvacanje tradicije ni nekriticko predavanje tradiciji. Die Aufgabe einer Destruktion logie«). Heidegger jezakljucio da je . sudbina njenog pitanja. destrukciju koja se vrsi 5 pitanjem 0 bivstvovanju kao nits vodiljom. a to uvijek znaci u njenim granicama koje su faktddki dane sa svakim pojedinim postavljanjem pitanja Ii s njime naznacenim ogranicenjem moguceg polja istrazivanja« (SZ 22). Naprotiv! Zapalost tubivstvovanja u tradioiju jednako kao i njegova propalost u svijet sarno je oblik -covjekovog neautenticnog bivstvovanja. kako bi pozitivnim prisvajanjem proslosti dosla u puni posjed najvlastitijih mogucnosti pitanja. Prepustajuci ono nashJed~n~ samorazumljivosti. pa i ono .i pitanje 0 bivstvovanju »karakterizirano povi[esnoscu« (SZ 20). bilo bi pogresno shvatiti ga i kao nekog tko jednostavno zeli da odbaci svu tradiciju. Zadatak destrukcije povijesti ontologije« (»§ 6. kao Sto bi bilo pogresno shvatiti He)deggera kao »tradicionalista« u obicnom smislu te rijeci. to znaci da je on zadovoljavajuci tek onda kad iz njega samog dolazi do uvida da je specifioni nacin bivstvovanja dosadasnje ontologije. nego prije prikriva. Upravo to i jest zadatak »ontoloske destrukcije« za koju se zalaze Heidegger: »Taj zadatak mi shvacamo kao destrukciju tradiranog dobra antieke ontologije.njen speoificni nacin bivstvovanja. Ovu ideju Heidegger detaljno razvija i obrazlaze u »§ 6. tradici:ja zatvara pristup prv~bltm!ll :>izvo~i?Ia«. ona treba da tu tradiciju »omedi u njenim pozitivnirn rnogucnostima. odnosno da je »destruira« u svakodnevnom smislu te rijeci. Naprotiv: »Trad~cIJ~ raskorjenjuje povijesnost tubivstvovanja u takvoj mjeri da se ono krece jos jedino u okviru interesa za raznovrsnost mogucih tipova.

nego kao »najbolji« odnosno najbliZi. jedne prethodne ontoloske analirike subjektiviteta subjekta. odnosno izvanjsko kritici.g~. sto . dok »destrukcija« sugerira jedan realni. Uz pojam »[enomenoloske« odnosno »ontoloske destrukcije« paznju privlaci i njeno ogranicenje (obrnutimslijedom) na Kanta. te odmah odgovara: »Prvi i jedini koji je prevaliodio istrazivackog puta u pravcu dimenzije temporaliteta. neubearbeitete Auflage. jer J~ 24 Index zu Heideggers »Sein und Zeit«. Heidegger je odmah objasnio da tu nisu posrijedi principijelni razlozi nego okolnost da ce se destrukcija izvrsiti u okviru jedne raspraveciji je cilj »principijelna elaboracija pitanja 0 bivstvovanju«.. (5Z 23) U skladu s »pozitivnom tendencijom destrukcije« Heidegger najprije postavlja pitanje »da Ii je i koliko je u toku povijesti ontologije uopce interpretacija bivstvovanja dovodena tematski u vezu s fenomenom vremena ida Ii je u tu svrhu neophodna problernatika temporaliteta bila i mogla biti poooipijelno elaborirana« (SZ 23). zasto Heidegger vise volio da se posluzi izrazom »destrukcIJa« kOJI moze dati povoda za mnoge nesporazume? U malocas . Ono 5to kritiziramo ostaje. on upuouje na sudenje i kriterije i imasuvise »subjektivno« iIi »spoznajnoteorijsko« znacenje.. Destrukcija je trebalo da pokaze ono znacajno 5tO je Kant u tom pravcu postigao. sta je to Heideggera odvracalo ~ upotrebe izraza »kritika«? Heidegger se ~ tome ne izjasnjava.»destrukcija« ne negira proslost. jer oni ne pripadaju u p~J~novnu aparaturu Sein und Zeit-a (premda same kritike kritike shvacanja s kojima se Heidegger ne slaze . pozajmljenom iz svakodnevnog jezika iii samostalno sk(:>van~m. pa mozemo samo nagadati.ima u tom dijelu dosta). Tiibingen. ALi uz formalno nastojanje za neoblCmJom i snaznijom terminodogljom . Max Niemeyer Ver· lag. kako se cini. tu je vjerovatno igrao ulogu 1 Heideggerov pokusaj da se bar dijelom oslobodi od terminologile skole iz koje je uvelike potek~o: od ~ant~ ~vn~o~anto. 1968.u Sein und Zeit-u da se ustaljena hlozofska terminologija bar djelomicno zamijeni novom. (SZ 23) Heideggerova »destrukcija« tako j~ ~eoma _blizu onom sto se u filozofiji inace nazivalo »kritikorn« 1. odnosno dao se tamo natjerati prinudorn fenomena. kantovski receno. zbiljsko zbivanje u kojem se ono destruirano neposredno mijenja." itd. nego danas vladajuce interpretaci]e proslosti: »njena kritika pogada ono »danas« i vladajuci nacin tretiranja povijesti ontodogije.. nezavisno od kritJike. 2. On pise: »njena [destrukcije] kritik~ pogada . propustanje pitanja 0 bivstvovanju uopce Ii [drugo] u vezi s tim nedostajanje jedne . Najavljujuci dace se u svojoj destrukciji povijesti ontologije ograniciti »samo na principijelno odlucne stanice te povijesti«.tematske ontologije tubivstvovanja.?'1~. Zusammengestellt von Hildegard Feick. »prevladavanjem«. S druge strane. te je napose trebalo da razjasni »zasto je Kantu moran bibi uskracen uvid u problematiku temporaliteta«.« (SZ 23) Upravo zato Kant je izabran kao ishodiste destrukcije. bio on orijentiran doksografski. to je u skladu s Heideggerovim opcirn nastojanjem .veliku ulogu)."aca (kod kojih su termini »kritika« 1. S Jedn~ s. ne kao onaj »najgori«. Descartesa i Aristotela. »~ntlCkl{( 19. ona ima pozitivnu namjeru«. na~ed~nom citatu Heidegger dovodi u vezu destrukeiju 1 kritiku.. _.trane. »ontieki« odnos prema onom sto se destruira. U Indeksu uz Betdeggerov Sein und Zeit.v)eroj~~no j~ t~ igra~? ~ogu i misljenje da termin kritika mje najprikladniji.« (SZ 24) XLVII XLVI . duhovnopoviJesno [geistesgeschichtlich] ili problemskipovijesno [problemgeschichtlich]«. (SZ 24) Po Heideggeru dva su medusobno povezana razloga sprijecila Kanta da dode do tog uvida: »prvo. No' ako je to tako. j~ sa~tavila ~H?eg~rd Feick24 izrazi »kritika« i »kriticld« rusu zabiljeieni potP~o opravdano. ali i granice na kojima je stao. (SZ 22-23) Destrukcija »ne feU pokopati proslost u nistavnost. No to je jedno od rijetkih mjesta gdje se u Set"! und Zeit-a spominje djec »kritika«.. bio je Kant.

ne~o )e.i.Ali tko je .ow. uza sva bitna poboljsanja preuzima dogmatski POZI~IJU De~cartesa:'~ (SZ 24) Ako je Descartes glavm suknvac. Erste Hiiljte (Bivstvovanje i vrijeme. .izlozena i obrazlozena navedena zamisao sarno je djelomicno realiziran taj plan.n~. Tubivstvovanje i vremenitost«. j. kao i prema sebi samom kao egzistirajucem.1 . Time je analitika tubivstvovanja u uzem smislu zavrsena i sada bi trebalo pokazati kako nas analitika tubivstvovanja vodi razumijevanju pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. Kako je razotkrivajuce razumiievanie bivstvovanja tubivstvovno uopce moguce? Moze Ii pi· tanje dobiti svoj odgovor pozivanjem na prvotno [izvorno] bivstvovno ustrojstvo tubivstvovanja koje razumije bivstvovanje? Egzistencijalno-ontolosko ustrojstvo tubivstvovne cjeIine zasno- 5.glavni krivac za . onom koje se susrece unutar svijeta. Krnja realizacija i njeni razlozi Kako smo vidjeli.a Kant~)Va osnovna ontoloska orijentacija . doduse. objavia pod naslovom Sein und Zeit. njegove propuste? »Umjesto toga Ka. a ova irna svoje temelje u antickoj onto~ogIJI. cije je znacenje ovdje istaknuto. . Prethodno.j tivnim« (nehajdegerovski: kritickim. koje kao razumijevanje pripada egzistirajucem bivstvovanju. kak~ ~e vidi iz naslova tri zamisljena glavna odjeljka. Medutim. u podjeli dobila zaseban odjeljak.onog sto ovakvo preljminarnc obrazlozenje moze P~lt~. . s jedrrim »interpretatlvno« ::plikativnim« (nehajdegerovskim rjecnikom: !eonJsko-slstematskirn) dijelom i s jednim »fenomenolosko-destruk. U prvom odjeljku »Pripremna fundamentalna analiza tub ivs tvovanja« (»Die vorbereitende Fundamentalanalyse des Daseins«) Heidegger analizira bivstvovanje-u-svi- jetu (das 'In-de-Welt-sein) kao osnovno ustrojstvo tubivstvovanja (die Grundverfassung des Daseins) i otkriva brigu (die Sorge) kao bivstvovanje xubivstvovanja (das Sein des Daseins).mlshlaca (iako je eventualno mogao bltl. na ontologija. Prva polovina) i u cijem je »Uvodu. nepojmovna razotkrivenost [dokucenost] bivstvovanja omogucuje da se tubivstvovanje kao egzistirajuce bivstvovanje-u-svijetu moze odnositi prema bivstvujucem.« (S~. Descartes 1 Kant u s~~koJ ce s: anketi menu filozofima naci medu nekohclnom najznacajnijih. Medutim. u knjizrsto ju je on 1927.ostaje ona grcka. treci odjeljak 25 »Tako nesto kao "bivstovanje« razotkriveno [dokuceno] je u razumijevanju bivstvovanja. d~· sta uvjerljivo obrazlozio svoju podjelu. ukljucena u onaj 0 Descartesu.dJrukclJl) mje ~l~ ekstravagantan: Aristotel. Ob~?Zloz~nJ~ mje ni bilo pretezak zadatak. ne samo s obzirom na problematiku temp oraliteta. Heidegger je zamislio ?ein und Zeiz kao dvodjelno djelo. Svaki od ta dva dijela trebalo je da se dijeli na tri odjeljka. U drugom odjeljku »Tubivstvovanje i vremenitost« (»Dasein und Zeitlichkeit«) Heidegger od pitanja 0 bivstvovanju tubivstvovanja prelazi na pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja i otkriva vremenitost (die Zeitlichkeit) kao ontoloski smisao brige (der ontologische Sinn der Sorge).e: ni iz~?~ tr~pce . Ta tako nazvana »prva polovina« sadrai sarno prva dva odjeljka zamisljenog prvog dijela: »Prvi odjeljak. moze se red da je Heide~ger ~ OkVl~1. To Heidegger i najavljuje u zavrsnom pasusu drugog odjeljka. stupanj« pos~lgla kod Aristotela.uz samog Kanta . Pripremna fundamentalna analiza tubivstvovanjas i »Drugi odjeljak. pnrodn? JC da se destrukcija zapoceta Kantom mora nas~~vItl Descartesom. ako se ovaj »detalj« ostavi po stranl.~oJa je »svoj naucno najvisi i najoisti1. XLVIII =: IV Bitak i vrijeme n.uprkos svim razlikarna jednog novog pitanja . sto znaci d.s Medutim. U pitanjima koja su tu nabacena vee su nagovijesteni i odgovori. povijesnofilozofskim). 26) U vezi s ovim obrazlozenjem podjele drug~g ~IJela Sein und Zeit-a moglo bi se pitati zas~o srednJovJ~~ov. mJe. Medutim.kako je Descartes u svojim Meditacijama na svoj fundarne~talni poja~ »res cogitans sive mens sive animus« premo srednJovJekovnu ontolo_' giju i ostao bitno zavdsan _od sre~jovjekovne~~olas~I' ke. analiza se mora vratiti natrag do A~IStOtela i analizom Aristotelova pojma vremena pokazati »da se Kantovo shvacanje vremena krece u strukturama koje je otkrio i izlozio Aristotel.

u kojem je trebalo da ta pitanja i nagovijesteni odgovori budu elabonirani. 582. ostavljen je. a smisaono sarno polovinu. odjeljak kojem je bio namijenjen karakteristican naslov »Vrijeme i bivstvovanje« (»Zeit und Sein«). a tek se u trecem trebalo rjesavati pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce.obavio? ZaSto ta »druga polovlr:a« (te tncetvr~ille toliko lake da su se mogle nazvati »drugom polovinom«) nije nikad objavljena? o tom pi~anju vee se mnogo raspravljalo. Od sest zamisljenih odjeljaka Sein und Zeit-a u objavljenu »prvu polovinu« usla su samo dva.I dijela Sein und Zeit-a. U ~azgov~I'lma s piscem ovog teksta (1967-1972) Heidegger J7. 1977.e rukOPIS odmah spalio. a nagadalo se napose IJ. Prva dva odjeljka Sein und Zeit-a cine formal no dvije trecine prvog dijela. napisana »druga polovina« lose ispala. Heidegger je.00-400 l~~tov~ nejednake v~l~cme (poblize 0 tome drugom prilikom). Prema tome jedan izvorni nacin vremenovanja ekstaticke vremenitosti mora sam omoguciti ekstaticki projekt bivstvovanja uopce. koje nije sPG:lw. ali ga nije objavio (nego ga je spremio u nekoj. medu ostalirn. kratko svjedocanstvo F. W. Pn~clplJelne sumnje u mogucnost dovrsenja Sein und Zeit-z: prema prvotnoj zamisli javile su se tek kasnije. za »drugu polovinu«.. koje u daljnjem vano je na vremenitosti. zasto ga ~evJidegg~r nije. Hermanna u: M. Za~o J.ganj~ treba ~o~ sa~o »elaborirati«? Da u se htjelo reci v~a ce ekspliciranje smisla bivstvovanja uopce biti »laksi zadatak« od onog koji je vee izvrsen.vsu npr.s~icno izjavio je Heidegger i u nekim drugim razgov0I7-ma. nebrizljivoj upotrebi rijeci iii jednostavno o najavi da ce tricetvrnine djela biti objavljene u jednoj knjizi? IIi mozda podnaslov '~eIi sugerirati da je u prvoj cetvrtinl djela »obavljeno pola posla« u tom smislu sto su tu postignuti temeljni uvidi. datiranorn »Duhovi 1929«. polazeci od tom analizom dobivenih uvida. ako se vee ~elimo izrazavati u razlomcima. Zasto Heidegger tu cetvrtinu naziva »polovinom«? Da Ii je rajec 0 nepromisljenoj. a »ontoloska destrukcija« j~s la. »ladici. od ?-amjere dv~se ta »drugapolovina« napise. Ed. glavno pitanje cijele knjige.~otvrda za ovu verziju vHeidegger mi je pri jednom od poslJednJI. zajedno s cijelim »drugim dijelom«. no najprije treba red nesto i 0 Heideggerovim neobicnim podjelama na »dijelove« i »polovine«.h susret~ pokazao ~v. Frankfurt am Main. ako je zaista bio preostao jos sarno laksi dio posla. 2 •• Nesto . 27 ~ao .detaljnih S~ica i zabiljeski.telj:u. all da je on napisanim tekstom bio nezadovoljan i da ga je zato spatio» Na pitanje 0 razlozima spaljivanja Heidegger je odgovorio da oni nisu bili pru:oipijelne prirode. A ta druga polovina nije nikad objavljena. u predgovoru svojoj knjizi Kant i problem n:etaflzlke (Kan~ und das Problem der Metaphysik). No ako je to tako. Heldegger. da je taj objav:ljeni dio nazvan »prvom irecinom«? Ali i takav bi podnaslov mogao biti sporan. 0 tome da Ii je taj neobjavljeni dio Heidegger napi:sao. 2. Rad na »prvoj polovini« Sein und Zelt-~ toIik~ ga je bio iscrpio da je u tom iscrpljeno~ stanJu. Na spaljivanje se odlucio to Iaksesto je tajrukopis napisan . pitanje 0 srnislu bivstvovanja uopce.n~7ten. a zatim. NIJe rm poznato da 1I je poslije Heideggerove smrti netko vee proucavao te biljeske. pa je objavljend tekst zapravo trebao nositi podnaslov »Prva polovina prvog dijela« ili »Prva cetvrtina«. 0 mogucim razlozima njenog neobjavljivanja jos cemo red koju rijec. Kako treba interpretirati taj modus vremenovanja vremenitosti? Vodi Ii put od izvornog vremena do smisla bivstvovanja? Otkriva Ii se samo vrijeme kao horizont bivstvovanja?« (SZ 437) L izl~.spagom povezani zamotuljak od 3. Gesamtausgabe. pi. U VIse I?ahova tvrdio da je ta »druga polovina« bila cijela n~pIsana ~dma? n~on otpremanja »prve polovme« u stampariju. Prva dva odjeljka prvog dijela bave se pitanjem o smislu bivstvovanja tubivstvovanja. LI . Po Heideggerovoj zamisli u prvom dijelu Sein und Zeit-a trebalo je najprije razmotriti pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. To mati da se u prva dva odjeljka rjesava tek polovina zadatka prvog dijela Sein und Zeit-a.S.«) iIi taj dio nije nikad ni napisan.ksi --: »tehnicko pitanje«. Vittorio Klosterman. ali to nije znacilo odustaJanJ~. Ne bi 1i bilo adekvatnije. I d~i~ta.

Ali u dzdanjima Sein und Zeit-a sto se u meduvremenu objavljuju . U spomenutom pismu.Sein und Zeit-a. petom (1941) isestom (1949) .podnaslov »Prva polovina« stalno se ponavlja. Heidegger je dodao da »dzvjestan uvid« u misljenje obrata od »bivstvovanja i vremena« ka »vrernenu i bivstvovanju« pruia njegovo djelo »0 bi1li istine« (»Vom Wesen der Wahrheit«). a u pismu 0 humanizmu upucenom Jeanu Beaufretu 23. Bern. Interpretacija Kritike cis tog uma nastala je u sklopu prve elaboracije drugog dijela Sein und Zeit-a.. tamo se ne ulazi u postupnu interpretaciju Kritike cis tog uma. Martin Heidegger. jer su se Heideggerovekoncepcije vee sredinom trldesetih godina bitno izmijenile. On doduse ovdje ne spominje treoi odjeljak prvog dije1a Sein und Zeit-a.. S. U drugom dije1u Sein und Zeit-a tema istrazivanja koje slijedi bit ce tretirana na tlu jednog prosirenog postavljanja pitanja. ako pitanje o bivstvovanju treba da pokrece nase tubivstvovanje. 30 Ibidem. Heidegger tu jos cvrsto vjeruje da ce objaviti drugi dio Sein und Zeit-a i najavljuje kako ce u njemu . Mit einem Brief tiber den »Humanismus«. kaie: »U dosadasnjim izMartin Heidegger. Njen put ostaje medutim jos i danas nuzan. . Ocito nije htio nista dodati onom sto je vee bdo rekao u »pismu 0 humanizmu«.«2! danjima pridodana [primjerena] karakterizacija »Prva polovina« je izbrisana. Platons Lehre von der Wahrheit.lZ pomoc jezika anetafizike nije se probiloe. Stoga je za fa· ljenjesto on ipak nije objavio treci odsjek Sein und 2. Francke Verlag. wei! das Denken im zureiohenden Sagen dieser Kehre versagte und mit Hilfe des Sprache der Metaphysik nicht durchkam. objasnjavajuci zasto je »pri objavljivanju Sein und Zeit-a zadrzan [ostao neobjavljen] treci odjeljak prvog dijela. a objavljeno 1943. Sporni odjeljak bio je zadrzan jer je misljenje u dovoljnom iskazivanju tog obrta zakazalo i 1. Medutim taj je podnaslov u cetvrtom i rpetom izdanju. cetvrtom (1935). Verlag Gerhard Shulte-Bulmke. 2. VIII.. na neki nacin simbolizirajuci Heideggerovu namjeru da objavi i »drugu polovinu«.. kao ni preostale odjeljke treceg dijela.30 U vezi stim. U drugirn radovima sto ih Heidegger sporadicno objavljuje u toku tridesetih d. Medutim. u svom tekstu »M. Zeit-a.«29 ())IOvdje se cjelina [sve] preokrece [obrce]. Heidegger Ii problem fundamentalne ontologije« (pisanom 1958. Vrijeme i bivstvovanje«. Odluka 0 odustajanju od pisanja »druge polovine« definitivno je obznanjena tek u sedmom izdanju Sein und Zeit-a. Der fragliche Abschnitt wurde zuriickgehaitem. .tJretirati Kantovu Kritika cis tog uma. u prvoj polovini cetrdesetih godina ne govori se nista 0 »drugoj polovini. Hei degger je naime pisao: »Hier kehrt sich das Ganze urn. tako i obrazlozenjem tog brisanja koje je dana u »prethodnoj napomeni. 1947. a nije htio ni ponavljati vee receno.) Priznajuci da tu nisu bile posrijedi neke ciste spoljasnje teskoce nego zakazivan]e misljenja. gdje Heidegger. M.pokazuje da ni sam Heidegger ne smatra taj uvid dovoljnim. ali ne najavljuje bilo kakvu izmjenu u strukturi neobjavljene »druge polovine«.u trecem (1929). LII LIII . S. koje je promisljeno i saopceno 1930.sao: ». Frankfurt a.« (SZ V) Saopcavajuci na ovaj naein svoj zakJjuCak 0 nemogucnosti da se na postojecu »prvupolovinu« Sein und Zeit-a nadopise »druga«. medu osta1im. a objavljenom 1960) pisao sam medu ostalim slijedece: »Skromna rijec »izvjestan. Ona ujedno u smislu nekog »povijesnog« uvoda razjasnjava problematiku 0 kojoj se raspravlja u prvoj polovini Sein und Kako se vidi.u:z to izdanje. Nakon cetvrt vijeka druga se polovina vJ5e ne moze nadovezati ne iizlaZuei iznova rprvu. 1934. XI 1945 (objavljenom 1947) Heidegger je i javno progovorio 0 prinoipijelnom neuspjehu svog poduhvata. objavljenom 1953. kako bnisanjem podnaslova »prva polovina«. 72. Kant und das Problem der Metaphysik. Heidegger ne kaZe niSta 0 razlozima zbog kojih je to nemoguce. a pogotovu u sestom bio anahronizam.

Stoga i bivstvujuce koje im odgovara zahtijeva dva razlicita naeina prirnarnog upitivanja: ono je ill tko (egzistencija) iJ.« (SZ 88) LIV LV . nego sarno unutar svijeta (innerweltIich).die Seinscharaktere) ili bivstvovna odredenja (odredenja bivstvovanja.v Prema Sein und Zeit-u postoje dva osnovna modusa bivstvovanja: (1) bivstvovanje svojstveno tubivstvovanju i (2) bivstvovanje svojstveno bivstvujucem koje nije tubivstvovanje. Bivstvujuce koje nije tubivstvovanje ne bivstvuje u svijetu. Predruiinost je naGin bivstvovanja koji ostaje priruenom kad ono postaje »neprirucno«. sto nije pri rod. mozemo rnjesto dva gore spornenuta osnovna modusa bivstvovanja razlikovati tri: (1) bivstvovanje bivstvujuceg. 31 32 Osnovno ustrojstvo (die Grundverfassung) tubivstvovanja cinl bivstvovanje-u-svijetu (das In-der-Welt-sein).i (2) bivstvujuce koje nije tubivstvovanje (bivstvujuce koje nije covjek). broj 1/1960. 33 . Bilo bi zanimljivo vidjeti kako bi on tamo uklonio teskoee. die Weltlichkeit der Welt). rkoju je u prva dva dijela Iskopao izrnedu dva po njernu totalno razlicita nacina bivstvovanja i dviju njirna odgovarajucih totalno razlicitih vrsta bivstvujucega.i sta (spredrucnost« u najsirem srnislu). a to bivstvujuce nije »stvar« (sdas Ding«). bivstvovna odredenja bivstvujuceg koje nije tubivstvovanje jesu »kaEgzistencijali i kategorije su dakle dvije osnovne rnogucnosti bivstvovnih 'karaktera. Sie sind scharf zu trennen von den Seinsbestimmungen des nicht daseinsmassigcn Seienden. Ono nije »bivstvovanje-u-svijetu« nego sarno »bivstvujuce koje se susrece unutar svijeta« (sdas innerweltlich begegnende Seiende«) iIi »unutarsvjetsko bivstvujuce (»das innerweltliche Seiende«).33 Zeit-a onako kako je blo zamisljen. bilo zato sto nedostaje. Prva dva od ovih pojrnova jesu kategorije. koje najprije susrecemo unutar svijeta. Stranice sto slijede (str. a treci je egzistencijalno odredenje tub ivstvovanja>.. koje se najprije susrece unutar svijeta (prirucnost). die Seinsbestdmmungen) ovih dviju vrsta bivstvujucega bitno se razlikuju. die wir Kategoriert nennen« (SZ 44). 10. bivstvujuceg koje susrecemo u svakodnevnorn »briganju« (eBesorgen«).e" Mislim da je glavni razlog zasto Heidegger nije mogao zavrsiti svoj Sein und Zeit ovorn prirnjedborn tacno uocen. Pilozofiia.Well sie sich aus der Existenzialitat bestimmen. pa je potrebno reoi nesto vise 0 tome. koje se moze naci i odrediti samostalnim otkrivajucim prolazom kroz bivstvujuce koje se prvo susrece (predrucnost) i (3) bivstvovanje ontickog uslova mogucnosti otkrivanja unutarsvjetskog bivstvujuceg uopce (svjetskost svijeta. Prirucnost je nacin bivstvovanja (die Seinsart) onog bivstvujuceg. 56-60) ponavljaju uz manja kracenja i dopune i uz jednu terminolosku izmjenu (tada sam termin ~Dasein« prevodio ~bitisanje«. (2) bivstvovanje bivstvujuceg. bilo zato sto je neupotrebljivo za odredenu upotrebu. U prvorn redu bilo bi zanimljivo vidjeti kako hi Heidegger u trecem odsjeku prernostio nepremostivu prova1iju. Unutarsvjetsko bivstvujuce bivstvuje u dva osnovna medusa: (1) u modusu upotrebljivosti Hi taonije »prirucnosti« (»Zuhandenheit«) i (2) u modusu pukog postojanja ili tacnije »predrucnosti« (»Vorhandenheit«).str. Die beiden vorgenannten Begriffe von Sein sind Kategorien und betreffen Seiendes von nicht daseinsartigem Sein.sto dh je sam stvorio u prva dva odsjeka. nego »pribor« (»das Zeug«). a sada ga prevodim ~tubivstvovanje«) ono sto je vee reeeno u spomenutom tekstu. U skladu s tim postoje i dvije osnovne vrste bivstvujucega: (1) bivstvujuce koje je tubivstvovanje (u obienom jeziku: covjek) . bilo zato sto »lezi na putu« bniganju. Bivstvovni karakteri tubivstvovanja jesu »egzistencijali» (»Existenzialien«). Bivstvovni karakteri (karakteri bivstvovanja. 34 »Das letztgenannte Sein ist eine existenziale Bestimmung des In-der-Welt-seins. Ako uzrnerno u obzir razlikovanje prirucnosti i predrucnosti. nennen wir die Seinscharaktere des Daseins Existenzialien.~~ tegorije« (»Kategorien«). das heisst des Daseins.

uspostavljajuci nepremostivu razliku dzrnedu dvaju temeljnih modus a bivstvovanja i njima primjerenih pojmovnrih aparatura. ocito je da su pred Heideggerom stajale tri bila tvrditi da tubivstvovanje i bivstvujuce nemaju nikakve zajednicke bivstvovne karaktere i odatle zakljuciti da oni uopce nisu dvije vrste bivstvujucega.tvrditi da ni rprvo nidrugo nije nuzno. a taj je zadatak u prva dva odjeljka. svakog bivstvujuceg). ~-. jest pojam posebne vrste. to ne znaci da ove dvije vrste bivstvujucega (Hi dva nacina bivstvovanja).Za Heideggerovo ucenje 0 bivstvovanju i bivstvujucem karakteristicna je tako ostra podjela svega oivstvujuceg na tubivstvovanje (bivstvovanje-u-svijetu) i bivstvujuce koje nije tubivstvovanje (unutarsvjetsko bivstvujuce) 1 u vezi s tim strogo razlikovanje egzistencijala i kategorija. vee bi zahtijevalo i unosenje bitnih korektura u shvacanje kategorija i egzistencijala. (SZ 3 i 93) Kako bi taj pojam doveo do »principijelne jasnoce« sam Heidegger. mozemo samo nagadati. Preostaje nam medutim jos jedna mogucnost . ali mislim LVII . odajuci rpriznanje Ail'"istotelu i skolastici. Heidegger je ujedno istakao da ni oni nisu u ovom problernu dosli do principijelne jasnoce. ako su kategorije bivstvovni karakteri sarno unutarsvjetskog bivstvujuceg. Sam Heidegger nije ovim rijecima objasnio razloge nerpisanja »druge polovine« Sein und Zeit-a. nakon sto je Heidegger u prva dva odjeljka Sein und Zeit-a »potrosio« sve »upotrebljive« tradicionalne filozofske tennille. da odgovori na pitanje o smislu bivstvovanja uopce. 0 tim zajednickim. morali imati neke zajednieke bivstvovne karaktere. Ovakvo rjesenje ne samo sto bi bilo vezano s velikim prakticnim teskocama (tako npr. odnosno jezika (jezika egzistencijala i jezika kategorija) u principu doveo u sumnju. Buduci da Heidegger u Sein und Zeit-u upisuje u veliku zaslugu Aristotelu i skolastici sto su pojam bivstvovanja smatrali analognim pojmom. definitivno prihvatiti neku potpuno duaiisticku koncepciju i odustati od pitanja 0 smislu bivstvovanja netubivstvujuce osnovne mogucnosti. kako se cini. J edna bi mogucnost uopce. onda hi oni. onda ocito ni kategorije ni egzistencija1i nisutubivstvovni karakteri bivstvujuceg uopce (ill. Medutim. opcim karakterima Heidegger ne govori nista. (SZ 45) Ovo se moze shvatiti samo tako da ce pitanje 0 odnosu izmedu kategorijai egzistencijala biti rjesavano u trecem odjeljku prvog dijela Sein und Zeit-a. To bi medutim znacilo negirati Heideggerovu polaznu tezu.stvovanje d netubivstvujuce bivstvujuce ipak jesu (bivstvuju). U svakom slucaju. moze se pretpostavljati da rnu je upravo ova mogucnost bila najbliza. to je nazalost ostalo do danas otvoreno. sada bi trebalo smtslin velik broj sasvim novih naziva). prakticki uoinio nerjesivim. a egzistencijali samo tubivstvovanja. Kako bi to rjesavanje izgledalo da je od njega doslo. zakljucujuci prema objavIjenom dijelu Sein und Zeit-a malo je vjerovatno da bi Heidegger posao tim putem. te ga ne treba izjednacavati s obicnim opcim pojmovima. koja nadiLVI lazi razliku izmedu egzistencijala i kategorija. Medutim. jer je tom odjeljku u »Uvodu« namijenio zadatak. Druga bi mogucnost bila tvrditi da postoji i neka treca. jer ako dvije vrste bivstvujuceg podvodimo pod isti pojam bivstvujucega (ili dva nacina bivstvovanja pod jedno bivstvovanje uopce). Sazimajuci mozemo reci: Heidegger nije mogao napisati tre6i odjeljak Sein und Zeit-a. moglo bi se reci. kao i one novekoje je uspio smisldti. ako su bivstvovanje-u-svijetu d unutarsvjetsko bivstvujuce (tubivstvovanje i netubivstvujuce bivstvujuce) sarno dvije vrste bivstvujucega.. S druge strane. moraju imati bhlosto zajednicko. Medutim. opcenitlja vrsta bivstvovnih karaktera.Osjecajuci i sam da je prdncipijelnim suprotstavljanjem kategorija i egzistencijala nastao teiak problem Heidegger pise: »0 povezanosti ova dva modusa bivstvovnih karaktera moze se raspravljati tek liz razjasnjenog horizonta pitanja 0 bdvstvovanju«. prema kojoj i tubiv. Pojam bivstvovanja.

1976 (u daljnjem tekstu SZGe). mje nigdje kriticki pisao 0 dualizmu kategorija i egzistencijala. Hg. Sein und Zeit Hg. v. dvaju tekstova: Heideggerova rukopisa Sto ga je desifrirao i masin?m prepisao njegov brat Fritz i stenograma predavanja st? ga je dzradio Heideggerov student iz toga vremena SImon Moser. Gesamtausgabe.da se ono sto on kaze u »Pismu 0 humanizmu« u osnovi slaze s ovom interpretacijom. odjeljka I dijela Sein und Zeit-a. 36 Martin Heidegger. Nakon sto je istakao da rijec nije 0 nekom izvanjskom razlogu. U knjizi nije nave~eno kada je ta fusnota napisana i odakle je tu dosp]el. S. Frankfurt a: M. Naknadno objavljena elaboracija treceg odjeljka prvog dijela U sklopu Heideggerovih cjelokupnih djela isto ih izdaje Vittorio Klostermann izisla su 1975. von Hermann. Fusnota broj jedan uz prvu recenicu (odnosno uz prvu rijec) tog teksta naznacuje: »Nova elaboracija 3. Die Grundprobleme der Phanomenologie. nego u istoj mjeri i samo misljenje i 2) pod misljenjem i jezikom metafizike ne smiju se mislini sarno misljenje i jezik preuzetii od dotadasnje metafizike. kao Ii iz teksta predavanja iz 1927. 0 kojima ce biti rijec u slijedecem odjeljku.-W.-W. To se vidi vee iz teksta 1929. pod naslovom Osnovni problemi [enomenologije=. Vittorio Klostermann.o~!su pre~avan)a odmah na pocetku na desno] strani.« Medutim m u ovom pogovoru ne kaze se ka~a je ta primjedba napisana. LIX . Iako sam Heidegger. Vittorio Klostermann. 582.odnosno »preeiziranja«: 1) nije sarno jezik bio u odredenoj mjeri metafizicki u Sein und Zeit-u. Kako se moze saznati iz urednikova pogovora. nego i dualisticko metaiizicko misljenje i jezik (»pojmovna aparatura«) sto ih je Heidegger u Sein und Zeit-a sam iskovao. T:k naknadno u predgovoru za 2. ne znaci negiranje bitne razlike izmedu covjeka i neljudskog bivstvujuceg (pa cak ni ideje fundarnentalne ontologije). LVIII 6. te glavnu krivicu baca ne na sarno misljenje nego na »jezik metafizike. nego 0 »zakazivanju misljenja« Heidegger naime odmah zatim razdvaja misljenje i [ezik. Kako je objavljivanje HeI~egger~vi~ cjelo.gerova marginalna primjedba koja se nal~Zl ~>uruk.. Medutim. godine kao 24.kupnih djela zapocelo uz njegovo sudjelovanje 1 na njegovu sugestiju objavljivanjem 24. 1975 (u daljnjem tekstu GPh). ali je elaborirajuci taj uvid otisao suvise daleko .. odjeljka I dijela Sein und Zeit-a« (GPh 1). u kojem je objavljen Sein und Zeit urednik oba ova sveska F. Heidegger je dobro uocio bitnu razliku izmedu covjeka i svega ostalog bivstvujuceg.-W. prema uputarna 5tO ih je dao sam Heidegger. kao da zeli u isti mah i razotkriti i prikriti prirodu svog promasaja.a preda:.bivstvovanja uopce. a najjasnije su dzrazeni u dualizmu kategorija i egzistencij ala.a. samosto se Heidegger u tom pismu izrazava donekle dvosmisleno. Frankfurt a. gdje se izraz »egzistencijal« pojavljuje tek uzgred i . mislim da mu je promasenost te distinkcije ubrzo postala jasna (pa je tiho nestala u njegovim kasnijim djelima). go dine objavljene knjige Kant i problem metaiizike. Gesamtausgabe. U sv~kom slucaju to. von F. svezak cjeIokupnih djela. nije iskljuceno da je tu primjedbu napisao upravo u vrijeme pripremanja za stampu tog sveska.moglo bi se Calc reci . a pregledao i djelomicno korigirao sam Heidegger. von Hermann. von F. ako se ne vararn.do nasilnog razbijanja pojma do kojeg mu je bilo najvise stalo . treba napomenuti da teza 0 nemogucnosti zavrsenja Sein und Zeit-a zbog dualizma egzistencijala i kategorija. Objasnjenje sto ga on daje u »Pisrnu o humanizmu« moze biti prihvatljivo sarno uz dvije »korekture«.zabunom. svezak Heideggerova predavanja liz ljetnog semestra 1927. nije jedina Heideggerova primjedba koja ~:. Na mar35 Martin Heidegger. svodi jezik na »pomagalo« misljenja. Band 2. Herman navodi d~ j~ to Heideg. M. Band 24. taj objavljeni tekst nastao je svojevrsnim kombiniranjem.kojim se ono ispomagalo.a~Ja 0 [enomenologiji oznacuje kao elaboracIJu 3. sveska.

koji sugerira !iJli rnoze sugerirati da se fenomenologlja (po Heideggeru) bavi vecim brojem podjednako temeljnih. pod naslovom »osnovni problemi fenomenologije« mora pisati prije svega i 0 onom »najosnovnijem. Gesamtbestand] osnovnih problema fenomenologije. neobicnost ovih naznaka nestaje ili se mozda reducira na detalj. naravno. po Heideggeru. Ta »stara«. a zavrsena pocetkom aprila 1926. Hermann (ciji je tekst Heidegger vjerovatno i pregledao): »Kolegij izvodi centralnu tematiku 3. i ako je pitanje 0 smislu 37 Po Heideggeru tih konkretnijih problema sto proistjecu iz osnovnog pitanja svake filozofije.« (GPh 472-473) Ove naznake samog Heideggera i urednika njegove knjige rnogu u prvi rnah zbuniti: Kako to predavanja 0 bivstvovanja ne sarno osnovno pitanje fundametalne ontologije i' filozofije uopce. To su: »problem ontoloske vddferencije [das Problem der ontologischen Differenz].. odnosno zakljucio da naporedo s pitanjem 0 smislu bivstvovanja postoje jos neka. sarno dva naziva za filozofiju uopce (promatranu s gledista metode i s gledista sadrzaja). LX LXI . Osnovne strukture 38 »Diskusija 0 osnovnom pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce i 0 problemima koji proistjecu iz njega jest ono lito tini cjelokupnost [cjelokupnu zalihu. odjeljka 1 dijela Sein und Zeit-a: davanje odgovora na ono fundamentalnoontolosko pitanje koje vodi analitiku tubivstvovanja. nego samim tim i osnovno pitanje fenomenologije. odjeljka«. problem istinosnog karaktera bivstvovanja«. Pod »osnovnim problemima fenomenologije« on misli pitanje 0 smislu bivstvovanja zajedno s problemima proistjecu iz njega.38 koji jednoj »drugo] temis (0 osnovnim problemima [enomenologije) m~gu biti elaboracija odjeljka 0 vremenu i bivstvovanju u sklopu Sein und Zeit-a? Medutim ako se prisjetimo kako je Heidegger u tom djelu odredio fenomenologiju. problem osnovne arnikulacije bivstvovanja. i to pokazivanjem »vremena. jednako vazna pitanja? Iz Heideggerovih uvodnih razmatranja i iz najave sadrzaja predavanja vidi se da 0 tome nije rijee. jer je elaboracija prva dva odjeljka zapoceta 1925. ima mnogo. no u vezi s njim i iz njega. Rijecju »novaon je ooito zelio jos jednom dati do znanja da je ovoj najzad objavljenoj elaboraciji prethodila jedna »stara«.37 Na tome da je u predavanjima 0 fenornenologiji rijec 0 elaboraciji tematike treceg odjeljka prvog dijela Sein und Zeit-a insistira u svom pogovoru i urednik Friedrich-Wilhelm v. Znaci li to da se Heidegger odjednom predomislio.ginama Heideggerovih prirucnih primjeraka Sein und Zeit-a i teksta Vom Wesen des Grundes nalaze se takoder napomene koje upueuju da je u predavanjima 0 fe- nomenologiji rijec 0 problematici slavnog »3. Onosto prije moze da zbuni. prirodno. (25 GPh) Sve ove probleme Heidegger je naumio razmotriti u drugom dijelu svojih predavanja pod naslovom »Drugi clio: Fundamentalnoontolosko pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce.0 smislu bivstvovanja uopce. rpitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. to je ravnodusni pluralni oblik »osnovni problemi«. proistjecu mnogi konkretni problemi.kao horizonta svakog razurnijevanja bivstvovanja. Nakon onog sto smo vee ranije rekli 0 spaljivanju prve verzije »druge polovine« Sein und Zeit-a nije cudnosto Heidegger u citiranoj marginalnoj primjedbi govori 0 »novo]« elaboraciji 3. Pitanje 0 smislu bivstvovanja ostaje osnovno filozofsko pitanje. Krug tih problema mozemo zasad karakterizirati samo grubo. medusobno rierangiranih problema. pitanja 0 srnislu bivstvovanja uopce. onda se. nije mogla biti puno starija od ove »nove«. ontologiju i filozofiju uopce. Ako su fenomenologija i ontologija u biti isto. problem mogucih modifikacija bivstvovanja na njegove nacine bivstvovanja. ali oni se mogu grupirati u cetiri »grupe problema«. odjeljka. koja je zapocela negdje u aprilu ill maju 1927.« (GPh 21) 0 tome opsirnije u jednom kasnijem odjeljku.

4.« (GPh 25) Uz navedena dva glavna dijela predavanja 0 osnovnirn problemima fenornenologije (historijskog i problematskog) Heidegger je zamislio i jedan treci. ali u stvari one su medusobno najintimnije povezane i vode pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce. od kojih bi svaki imao po cetiri poglavlja (sto bi ukupno cinilo 12 poglavlja).« (GPh 33) No ako su to »osnovni problemi fenomenologije« u razjasnjenom smislu zasto je Heidegger odlucio da ih razmotri tek u drugom dijelu svojih predavanja? Zato sto se on ovdje odlucio za strukturu bitno drukciju od one koju je pokusao realizirati u Sein und Zeit-u. Die Grundstrukturen und Grundweisen des Seins. odnosno s njim. Dritter Teil: Die wissenschaftliche Methode der Ontologie und die Idee der Phanomenologie. koje su bile iskazane utoku zapadne povijesti filozofije od vremena antike« (GPh 20). Istinosni karakter bivstvovanja. koja potjece od Aristotela: U bivstvovno ustrojstvo jednog bivstvujuceg pripadaju bit illistostvo [Was-sein] (essentia) i postojanje [predrucnost. 2. Vorhandensein] (existentia). U prvi mah ove se teze. (GPh 33) Tako su predavanja 0 »osnovnim problemima fenomenologije« zamisljena kao opsezna rasprava u tri dijela. Tezu logike u najsirem smislu: Sve bivstvujuce moze se bez obzira na svoj svagdasnji [jeweilig] nacin bivstvovanja nagovoriti [osloviti. odlucio da u prvom dijelu predavanja razmotri »neke karakteristicne teze 0 bivstvovanju. prema Heideggerovoj najavi. povezanim grupama problema. 3. a taj se dio u skladu s cetiri grupe problema trebao dijeliti na t'etiri poglav- Vee na prvi pogled vidi se da ove teze nisu navedene lja: »1.kako bismo se »jednorn najprije uopce upoznali s raspravljanjima 0 bivstvovanju«. nego bez obzira na vremenski slijed. Kad je rijec 0 realizaciii tog plana dogodilo se nesto slicno kao sa Sein und Zeit-om. Kantovu tezu: Bivstvovanje nije realan predikat. 3. pod naslovom »Treci dio: Nauona metoda ontologije i ideja ontologije«>. a za svoje razmatranje izabrao je cetiri takve teze: »1. a poput prva dva dijela i ovaj je trebalo da bude podijeljen na cetlri poglavlja.i osnovni nacini bivstvovanja«. ansprechen] sa »jest«: bivstvovanje kopule. Zweiter Teil: Die fundamentalontologische Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt. 2. treba pokazati da problemi kojima se on prethodno bavi u prvom dijelu uzimajuci navedene teze kao nit vodilju »nisu slucajni. Sistematsko razmatranje navedenih icetiriju grupa problema. nego dzrastaju iz unutrasnje sistematike problema bivstvovanja uopce. metodicki. . mogu ciniti »proizvoljno pokupljene«. Od zamisljenih 12 poglavlja Heidegger je u predavanjima elaborirao prvih pet: cetiri poglavlja prvog dijela i prvo poglavlje dru39 Kolegij »Die Grundprobleme der Phanomenologie« ("Temelj· na pitanja ontologije«) trebalo je prema tome da se dijeli na slijedeca tri dijela: »Erster Teil: Phanomenologisch-kritische Diskussion einiger traditioneller Thesen tiber das Sein. Problem ontoloske diferencije (razlike bivstvovanja i bivstvujuceg). Umjesto da problematskom raspravljanju da prednost pred povijesnim Heidegger se ovdje. 4.« (20) LXII ni obicnim povijesnim slijedom (kao u povijestima filozofije) ni izvrnutim slijedom (kao u Heideggerovoj zamisljenoj destrukciji povijesti ontologije). Tezu srednjovjekovne ontologije (skolastike). Teza riovovjekovne ontologije: Osnovni nacini bivstvovanja su bivstvovanje prirode (res extensa) i bivstvovanje duha (res cogitans).« (GPh 32) LXUI . existentia). kako to primjecuje Ii sam Heidegger. Problem mogucih modifikacija bivstvovanja i jedinstva njegove mnostvenosti. Problem osnovne artikulacije bivstvovanja (essentia.

(GPh 473) Medutim. nije raspravljalo u objavljenom tekstu Sein und Zeit-a. Predavanja su opet prekinuta na najzanimljivijoj tocki. Vorhandenes]. (GPh 24) Pitanje se jos ostrije postavlja udaljnjemizlaganju. i u elaboriranim dijelovima plana ima mnogocega interesantnog. Tako vee u uvodnom dijelu predavanja Heidegger pita: »Koji su osnovni nacini bivstvovanja [die Grundweisen des Seins]? Lma Ii neke mnostvenosti? Kako je rnoguca raznolikost nacina bivstvovanja i kako je ana shvatljiva iz smisla bivstvovanja uopce? Kako se uprkos raznolikosti naciLXIV na bivstvovanja moze govoriti 0 jednom jedinstvenom pojmu bivstvovanja uopce? Ova pitanja mogu se sazeti u problem mogucib modijikacija bivstvovanja i [edinsiva njegove mnostvenosti. nema sumnje da je bilo na djelu (da je ozbiljno pokusavalo). Tako u zakljucku treceg poglavlja prvog dijela citamo: »Ontoloska razlika izmedu bivstvovnog ustrojstva tubivstvovanja i bivstvovnog ustrojstva prirode pokazuje se kao tako disparatna da se u prvi mah cini kao da se ta dva nacina bivstvovanja ne mogu usporediti ·i da se ne mogu odrediti polazeci od jednog jedinstvenog pojma bivstvovanja uopce.i najavama. raspravljati 0 pltanjima 0 kojima se. koji bi opravdao da se ti razlicit! nacini bivstvovanja oznace kao nacini bivstvovanja? Kako se u odnosu na mogucu raznovrsnost nacina bivstvovanja ima shvatiti jedinstvo pojma bivstvovanja?« (GPh 250) Nazalost 0 ovom odlucnom pitanju Heidegger je trebalo da raspravlja tek u trecem poglavljudrugog dijela. vise uvodnog karaktera. . osim eventualno oskrtim naznakama. a predavanja nisu stigla dalje ad prvog pogIavlja. Vorhandensein] disparatniji su nego recimo odredenja bivstvovanja boga i bivstvovanja covjeka u tradicionalnoj ontologiji. realiziranog. Pretpostavljam da to nije toliko izraz prvotnih Heideggerovih namjera za razradu tog poglavlja.anaIize koje su vee izvrsene u »prvoj polovini. jer je sama razlika. trebaIa su. koliko. vee u Sein und Zeit-u predstavljala ishodiste Heideggerovog shvacanja fillozofije. Na zalost od ta cetiri zamisljena poglavlja elaborirano je sarno one prvo. V Bitak i vrijeme LXV .lIZ neke nove momente . Hermann doduse tvrdi da je »za razmatranje tematike Sein und Zeit-a prvo poglavlje drugog dijela ionako odlucno«. problem odnosa izmedu razlicitin mo_dusa bivstvovanja i jedinstva bivstvovanja. Naravno. Pravi problem koji se skriva iza razlikovanja ovih dviju vrsta »bivstvovnihkaraktera«. problem odnosa covjeka i neljudske prirode (i opcenitije problem odnosa Irazlioitih modusa bivstvovanja) Heidegger je sada dobro uocio. Jednu od prepreka za uspjeh svogpoduhvata Heidegger je u ovim predavanjima presutno odbacio: u predavanjirna se vise ne govori 0 ranije presudnoj distinkciji izmedu egzistenoijala i kategorija. Za razliku oct prvog poglavlja.. barsudeci po riaslovima . Razlika izmedu bivstvovanja i bivstvujuceg tu je dobila naziv »ontoloske diferenoije-csto je svakako znacajno. Egzistencija [Existenz] i postojanje [predrucno bivstvovanje. pa se od svakog od njih moglo ocekdvati vise nego od onog prvog. No ako je mLSljenje ovdje ponovo u odlucnom trenutku zakazalo. a i tesko dabi je dtko mogao obrazloelti. U svom pogovoru v. bez toga imena. Uvijek iznova on u svojim predavanjima postavlja onaj problem 0 kojem je vee biJonijeci u prethodnom odjeljku ovog teksta. ali od centralnog su znacenja ovdje trebala biti cetin poglavlja drugog dijela (jer je upravo u njima trebalo izvrsiti elaboraciju neobjavljenog treceg odjeljka Sein und Zeit-a). izraz novih misaonih teskoca s kojima se suocio. on tu tvrdnju ne obrazlaze. ali nije principijelno novo. Tako se zaostrava pitanje: Moze li se pri toj radikalnoj razlioi nacina bivstvovanja jos uopce pronaci jedan jedinstveni pojam bivstvovanja. Jer ova dva bivstvujuca jos se uvijek shvacaju kao nesto sto postoji [predrucno. preostala tri poglavlja drugogdijela kolegija. u vecoj mjeri.Inace u velikom dijelu tog poglavlja variraju se .gog ddjela.Sein und Zeit-a.

S. s razmatranjem osnovnog pitanja cijelog djela .a prvi put objavljeno u Parizu 1968. pa bi se moglo pornisliti da je to neka zakasnjela elaboracija treceg odjeljka Sein und Zeita. odnosno da je njena realizacija prekinuta na mjestu gdje je trebalo poceti 40 Kako ie poznato. dopunjavanje.nosi naslov »Zeit und Sein« (»Vrijeme i bivstvovanje«). P. pitanja i putevi mogu se kriticki razmatrati i prije i u toku realizacije zamis1i. Naprotiv: pitanje 0 vrijednosti Sein und Zeit-a treba pazljivo razmotniti. Svaka filozofska zamisao pociva na nekirn pretpostavkama. odrzano u Freiburgu 31.40 ali su i sami jedno originalno i znacajno (nedovrseno) jilozojsko djelo. jedno Heideggerovo kasnije predavanje. pokrece neka pitanja. te utvrdili da je ta zamisao os tala neostvarena. Medutim sasvim je moguce.projekt fundamentalne onto1ogije . 1969. koje kad se ona opcenito formulira mogu biti teZe sagledive. vee predstavlja Iskusavanje inovog pristupa problemetici Sein und Zeit-a. jer je moguce da djelo ima cak i izuzetno znacenje. Max Niemeyer Verlag. Zato ova vrlo zanimljiva predavanjakoja zasluzuju punu paznju i zasebnu analizu rnozemo u daljnjem tekstu ovog uvoda u Sein und Zeit uglavnom ostaviti po strani. osvjetljavanje u novim aspektima onogasto je u prva dva odjeljka Sein und Zeit-a vee jednom elaborirano. korigiranje. a i desavalo se u povijesti filozofije. Bblo bi. »Osnovni problemi tenomenologije« nisu potpuna (pa vee time ni zadovoljavajuca) elaboracija krucijalnog odjeljka Sein und Zeit-a. TvndiLi smo (i pokusali obrazloeiti) da Heidegger svoj projekt i nije mogao dovrsiti. sugerira neke puteve za njihovo rjesavanje. odjeljka I dijela Sein und Zeit-e«. vee i zato sto nam realizacija neke zarnisli moze bolje pokazati njenu bit inapose njene teskoce. odjeljka«.) LXVI Sein«. ne zbog kontradiktomosti svog temeljnog projekta. pa da se ona dpak pokaze izuzetno p1odnom u misljenju drugih filozofa. svojevrsno preispitivanje. Naravno.ii prvom redu liz slijedecih raz1oga: 1.U istoj biljesci Heidegger slijedecim rijecima objasnjava zasto je Sein und Zeit ostao nedovrsen: »Pisac tada niie bio dorastao dovoljnoj elaboraciji teme spomenute u naslovu »Zeit und (Ibidem. nego zbog toga sto je u toku njegova izvodenja razvio odredene koncepcije (u prvom redu koncepciju o nepremostivoj razlioi dvaju temeljnih nacina bivstvovanja) koje daljnje izvodenje pocetnog projekta hli zamis1i cine nernoguoim i nepotrebnirn. To niposto ne znaci neko potcjenjivanje ovog dje1a. potcrtao G. Zur Sache des Denkens. .pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce.i njenu realizaciju. realizaoija jedne zami:sli nije beznacajna. Ttibingen. Vrijednost jedne zamisli ne zavisi sama po sebi od toga da di je ona vee realizirana. ni ta zamisao ni njena djelomicna realizacija (koja je jednostavno zastaIa na pola puta) nemaju nikakvo znaeenje i ne moraju nas dalje interesirati. Pitanje 0 znacenju »prve polovine« jedna umetnuta napomena U dosadasnjem tekstu ovog uvoda razmotrili smo Heideggerovu zamisao Sein und Zeit-a .« (Martin Heidegger. 91) . I 1962. brzopleto ako bismo na osnovu recenog zakljucili: Buduci da Heidegger u svom Sein und Zeit-xi nije do kraja ostvario svoju zamisao (nije odgovonio na osnovno pitanje koje je sam sebi postavio). da neki mislilac pri prvom (oi pri ponovljenom) pokusaju ne uspije ostvariti svoju zamisao (ili mozda cak uopce ne pokusa da je ostvari). Tako ni clnjenica sto Heidegger nije uspio do kraja realizirati svoju zamisao kako je eksplicirana u uvodnom dijelu Sein und Zeit-a i da se u toku njenog izvodenja zap1eo u velike teskoce ne govori nista konkluzivno 0 znacenju i vrijednosti tog LXVII 7. a sve te pretpostavke. ne samo zato 5tO je realizacija »cilj« zamisli. medutim. Od ove se pretpostavke sam Heidegger jasno (i s pravom) ogradio: »Ono sto sadrzi tekst predavanja koji je napisan sada poslije tri Ii po decenije ne moze se viSe nadovezati na tekst Sein und Zeit-a.Tako mozemo reci da se u predavanjima 0 »Osnovnim problemima fenomenologije« ne radi 0 cjelovitoj (pa ni o vecim dijelom izvedenoj) »elaboraciji 3. nego tek 0 pocetnom dijelu te elaboracije .uz mnogosta sto ne ide u »elaboraciju 3.

To niposto ne znaci da je pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja samo po sebi za Heideggera beznacajno. Cinjenica da je jedan mislilac u nekom djelu realizirao tek dio svoje zamisli jos nista ne govori 0 znacenju i vrijednosti realtziranog. U abjavljenoj »prvoj polovini« Sein und Zeit-a Heidegger je realizirao znacajan dio svoje filozofske zarnisli. 8. analizirao je detaljno pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. projekta fundamentalne ontologije. ni u kom slucaju nije beznacajno.koje se u filozofiji najcesce formulira kao pitanje 0 biti covjeka . (2) pitanje 0 vrijednosti i znacenju njegove analize covjeka (tubivstvovanja) LXVIII . Treba podsjetiti da pripremni karakter pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ne znaci da je to pitanje potpuno nezavisno ad odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. Temeljito i detaljno to pitanje treba da bude razmatrano u sklopu ontologije tubivstvovanja Hi ontologije covjeka. Mozda ono realizirano ne vrijedi mnogo. a mazda je . prethodnog pitanja.naravno onakve kakva je prove dena u Sein und Zeit-u i (3) pitanje 0 znacenju Heideggerovih uvida i zapazanja 0 osnovnom pitanju svake ontologije.Heidegger formulira kao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. I ranije je bilo filozofa koji su realizirali samo dio svog zamasnog projekta pa ipak je ono realizirano bilo od izuzetnog znacenja i vrijednosti.pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce. To znaoi da i nakon utvrdivanja nedovrsenosti Heideggerovog osnovnog filozofskog projektapred nama ostaju tri otvorena pitanja: (1) pitanje 0 smislu. LXIX . a ono. njegova je ishodisna ideja da su ta dva pitanja tijesno povezana. pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce.od neprocjenjivog znacenja. moguce je da je u okviru analize pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja dosao do dragocjenih uvida u temeljno pitanje. drugorazredno Hi cak nedopusteno. Prema tome. dako je sam Heidegger u Sein und Zeit-u jasno razlikovao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (covjeka) i pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. kako to neki misle. 2. bez obzira na to dali se na njega. Medutim ova se moze razviti tek nakon i na osnovu fundamentalne ontologije. To je moguce tek u okviru ontologije tubivstvovanja kad se uz POIDoe fundamentalne ontologije do de do kniticki zasnovanog pojma bivstvovanja uopce. bez obzira na tosto u njemu nije rijeseno pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. Od spomenutih cemo pitanja u daljnjem tekstu djelomicno razmotriti samo ono drugo. te da analiza prvog treba da nam pruzi bitne uvide u drugo. svode sva filozofska pitanja. ono kojem bi u tradicionalnoj filozofiji odgovaralo pitanje 0 biti covieka.projekta. vrijednosti i znacenju njegovog ishodisnog projekta.makar samo fragment sire zamisli . Ako je Heidegger 0 tom pitanju uspio da kaze nesto znacajno ili cak presudno. ni pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ne maze u okviru fundamentalne ontologije biti dovedena do kraja. U sklopu Sein und Zeit-a ovo pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja lima status pomocnog. Formulacija i artikulacija pitanja o tubivstvovanju (covjeku) Pitanje 0 covjeku . Sein und Zeit moze da bude kapitalno djelo naseg vremena. S druge strane. koje treba da narn omoguci pristup glavnom pitanju tog djela . Mozda je projekt ipakdobar i mnogoobecavajuci. pa bi na njemu trebalo i dalje »raditi«. uvida koji se ne smiju potcijeniti bez obzira na to u lrojoj su mjeri detaljno razvijeni ili izvedeni. U pitanju 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja vee je pretpastavljen jedan predontoloski pojam bivstvovanja uopce i bas zato sto tu jos ne raspolazemo kriticki utemeljenim pojmom bivstvovanja. ako Ii Heidegger u Sein und Zeit-u nije izvrsio sistematsku analizu pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce.

Heideggerov odgovor na eventualni prigovor sto analizu tni pitanja nije izveo u tri odjeljka (umjesto u dva) bio bi vjerovatno taj da analiza prva dva pitanja ima pripremni karakter. a kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja (Sinn von Sein des Daseins) odnosno . jer analiza »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« (kojoj su posvecena cetiri poglavlja) sigurno nije cetiri puta vaznija od analize »bivstvovanja tubivstvovanja« (kojoj je posveceno sarno jedno poglavlje). Heidegger najprije analizira »osnovno [temeljno] ustrojstvo tubivstvovanja« (»die Grundverfassung des Daseins«). ono sto je u tom pitanju najvaznije." 41 Prvo od sest poglavlja (Kapitel) . odnosno dijeli se na trl povezana. Takoder treba istaci da pomocni i pripremni karakter pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja unutar fundamentalne ontologije ne znaci da je turazmatranje pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ograniceno na neke sporedne aspekte.interpretacije prirnitivnog bivstvovanja« (entologije). Medutim. \ . koji su u okviru fundamentalne ontologije slucajno mteresantnl. 2. pitanje 0 osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja. Kad je rijec 0 konkretnoj artikulaciji pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. paragrafu tog odjeljka Ii napose u naslovu 'tog paragrafa (»Rezultat pripremne fund amentalne analize tubivstvovanja i zadatak izvorne egzistencijalne interpretacije tog bivstvujuceg«). pitanje o bivstvovanju tubivstvovanja i 3. a zatim »bivstvovanje tubivstvovanja« (»das Sein des Daseins«).« Moglo bi se red da je to opet disproporcionalnost koja zarnagljuje podjelu na dva stupnja analize i njihovo kornparativno znacenje. nego svako dobiva i odreden odgovor. ali kako sezadatak tog odjeljka sazima u uvodnom. LXXI Ovo razvijanje veno cinjenicom LXX ._. te da principijelna razlika izmedu prva dva nivoa i onog treceg opravdava Ii svodenje prva dva nivoa analize u jedan odjeljak. ali relativno zasebna pitanja: 1. 45.kao smisao bnige (der Sinn der Sorge) pokazuje se vremenitost (die Zeitlichkeit). definitivna i sveobuhvatna analiza vrsi tek na trecem nivou. Zasto on pitanje 0 covjeku ne formulira na tradicionalan nacin ikao pitanje 0 biti nego kao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja? I zasto on tako formulirano pitanje dijeli na pitanje 0 bivstvovanja tuostalih pet poglavlja cetiri (drugo do peto) bave se analizorn ))osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« a jedno (sesto) analizorn »bivstvovanja tubivstvovanja. psihologije. a od pre- Na taj nacin cijela analiza pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja vrsi se na tri nivoa. Analizu tog pitanja Heidegger je naime podijelio na dva dijela: na »pripremnu fundamentalnu analizu tubivstvovanja« (kako je naslovljen prvi odjeljak prvog dijela) i na »izvornu egzistencijalnu mterpretaciju« tubivstvovanja (kako doduse nije naslovIjen drugi odjeljak. jer u tom »okviru« i s ciJ:jern razumijevanja smisla bivstvovanja uopce »interesantni« su upravo najbitniji »aspekti« pitanja 0 bivstvovanju. Nijedno od ovih pitanja ne ostaje 11 Sein und Zeit-a samo pi tanje. biologije. ako pogledamo 0 cemu je rijec u prvom od ta dva odjeljka. Razlikovanje »pripremne [undamentulne analize« i »izvorne egzistencijalne interpretacijee csni se kao dobro opravdanje za podjelu iraspravdjanja pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja u dva zasebna odjeljka. vidjet cemo da se u okviru »pripremne fundamentalne analize tubivstvovanja« vrsl analiza na dva medusobno jasno razdvojena nivoa. kao bivstvovanje tuoivstvovanja (das Sein des Daseins) . analize na tri nivoa donekle je prikrida se analiza prva dva pitanja vrsi u prvom odjeljku a analiza treceg pitanja u drugom odjeljku. te . Kao osnovno ustrojstvo tubivstvovanja pokazuje se bivstvovanje-u-svijetu (das In-der-Welt-sein).. od pitanja kako su tri nivoa Heideggerove analize covjeka rasporedena po odjeljcima i poglavljirna njegoveknjige vaznije je pitanje 0 razlozima Ii opravdanosti njegove [ormulacije i artikulacije pitanja 0 covjeku. pitanje 0 smislic bivstvovanja tubivstvovanja. peije svega treba obratiti paznju na slijedece: Oba objavljena odjeljka prvog dijela Sein und Zeit-a bave se pitanjem 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. Medutim. irna uvodni karakter pokusavajuci da jo~ jednorn razjasni razliku izmedu »analitike tubivstvovanjae (»Daseinsanalytik«) i antropologije. na koje se dijeli prvi odjeljak Sein und Zeit-a.briga (die Sorge). jer se »izvorna«.

i kod takvih kriticara pojavljuje pod nekim drugim imenom. 161. koja su u osnovi prolaznih. svi uteme1jeni u istoj biti. 1974. napose u engleskom empirizmu d kasnije pozitivizmu.pitanja 0 covjekovom osnovnom ustrojstvu. odredenost. 1%8. skup trajnih svojstava iii obiljezja koja su u osnovi svih ostalih. a1i. ako ne znamo sta u ovom kontekstu znace dli treba da znace pojmovi »osnovno ustrojstvo«. odnosno prvo i pocetno dodaje jos i pitanje 0 »osnovnom. unaprijed upozorio da raspravljajuoi 0 bivstvovanju tubivstvovanja ne moramo posjedovati kriticki utemeljeni pojam bivstvovanja. zasto on kao trece. 80-81. u narednim je godinama dosao do drugih shvacanja 0 covjeku. 72-73. Zusammengestellt von Hildegard Feick. 156. kako se 'oim. Naprijed. Bit se tradicionalno obicno shvaca kao ono po cemu nesto (neka stvar. koji je u svojoj habilitacionoj radnji (1916) zastupao tezu 0 postojanju konstantne ljudske prirode.kriticara metafizike. Heidegger. Max Niemeyer Verlag. LXXII LXXIII . Poput ostalih »stvari« i covjek prema tradioionalnom shvacanju ima odredenu »bit«. vrsta. rod etc.) jest to sto jest. premda se 0 njemu moze pones to zakljuciti na osnovu Heideggerovih skrtih naznaka (0 cemu kasnije)." 42 U inace izvrsnom kazalu uz Sein und Zeit. 323-325) odredio. ali uz taj pojam nije izvucen nikakav citat iz Heideggera (kao u drugim slucajevima). Rijec je uglavnom o mjestima na kojima se vee daje odgovor na pitanja 0 »bivstvovnom ustrojstvu« tubivstvovanja. on taj pojam eksplicite ne razjasnjava ni u daljnjem tekstu svoje rasprave.bivstvovanja i na pitanje 0 smislu tog bivstvovanja? A ako ga je vee tako podijelio. na drukciji nacin. str. odnosno objasnio.? a drugi taj pojam potpuno odbacuju.Pojam biti dovodi se u pitanje jos u srednovjekovnoj filozofiji (u nominalistickim strujanjima) Ii napose u novom vijeku. 2. koji su. Heidegger je. ocemu smo vee govorili. pricemu se on. promjenljivih Ili privremenih svojstava iJi stanja odgovarajuce »stvari« ili »predmeta«. specificnost necega po cemu se ono razlikuje kako od svega drugog tako i od vlastitih prolaznih stanja ili pojavnih oblika. bivstvovanju i smislu bivstvovanja. djelomicno je slucajno sto je Heidegger na mjesto tradicionaJnog pitanja 0 covjekovoj bitipostavio bas tri navedena pitanja (tijesno povezana u svojevrsnom hijerarhijskom slijedu) . 133-134). Po mom rnisljenju. grupa. On medutim ne daje nikakvo preliminarno objasnjenje 0 upotrebi pojmova »osrzovno ustrojstvo« i »srnisao« i ne osjeca nelagodu sto pomocu ovih rierazjasnjenih pojmova formulira svoja temeljna pitanja. Elementi biti obicno se shvacaju kao »svojstva« ili »osobine«. Ali nije slucajno sto je on pitanje 0 biti pokusao da zamijeni spletom vise pitanja. sto ga ie sastavila Hildegard Feick (Index zu Heideggers »Sein und Zeit«. Ta se evolucija zbog nepostojanja objavljenih tekstova iz tog vremena ne moze detaljno pratiti. kao trajna priroda. 132 S. Filozoiiia i marksizam. osoba. a stranice na koje se tu upucuje ne daju nikakvo objasnjenje pojma sGrundverfassunge. ustrojstvu« tubivstvovanja? Sta ta tako formulirana pitanja zapravo znace i zasto treba da se postavljaju navedenim slijedom? Mozemo li uopce znati sta ta pitanja znace. II izdanje. i kod svdh drugih . makoliko razliCiti. Tiibingen.. ali se vidi vee iz u meduvremenu objavljene recenzije Jasper43 Tako je i pisac ovog teksta pokusao. »bivstvovanje« i »smisao«? Kao da je ovakvo pitanje predvidao iskljucivo Ili prvenstveno u vezi s pojmom »bivstvovanja«. sto se tice »srnisla« on se tim pojmom sluzi bez prethodnog razjasnjenja da bi ga tek u poodmaklim fazama istrazivanja u paragrafima 32 i 65 (vidi napose SZ 151-153. Pritom neki kriticari pojma biti nastoje da ga formuliraju na bolji nacin. nema pojma »Grundverfassung« (sto nije njena krivica). u vise mahova fonnulirati jedan pojam biti bitno razlicit od tradicionalnog (vidi npr. polazeci od Marxa. Uz tennin »Dasein« zabiljezen je doduse potpojam "Seinsverfassung des Daseins«. Zagreb. tocnije ona trajna svojstva.). pojava. neubearbeitete Auflage. Medutim kad je rijec 0 »osnovnom ustrojstvu« (a 0 tom pojmu tesko da imamo neko »predontolosko razumijevanje«). nego se rnozemo osloniti na nase predontolosko razumijevanje »bivstvovanja«.

takoder smo vee citirali: »1 buduci da se bitno odredenje toga bivstvujucega ne moze izvrsiti navodenjern nekog stvarnog . Pitanje 0 covjeku postalo je tako pitanjem 0 njegovorn bivstvovanju. Heidegger je. »Das Wesen der Sprache« itd. no cini mi se da je posrijedi prije upravo ovo drugo. sarno lkad je rijec o covjeku rnoramo voditi racuna 0 tome da on posjeduje bit u jednom specificnom smislu? Slicno citamo dalje: »Analiza tog bivstvovanja (bivstvovanja tubivstvovanja. ~SZ 12} Ne znaci Ii to da je pojam biti opcenito Iegitiman. i to opet u sklopu teze 0 biti covjeka kao egzistenciji. Medutirn u Sein und Zeit-xi ima i rnjesta na kojima se izraz »bit« (Wesen) javlja i bez navodnika. No time jos nisrno odgovorili na pdtanje zasto su Heideggeru uz pojarn bivstvovanja bili potrebni kao vodeci pojmovi za artikulaciju pitanja jos i pojrnovi »smisao« i »osnovno ustrojstvo«. Navedeno mjesto nije jedino u Sein und Zeit-u na kojem je »bit« stavljena pod navodnike (kao sto se pod navodnicima susrece i izraz »esencija«. prerna pojmu j prema terminu »bit« on se u Sein und Zeit-u odnosd i donekle dvosmisleno. sto ju je Heidegger 1921. Vodeci je pojam istrazivanja bivstvovanje (Sein). Prolegomena zur Phanomenologie von Geschichte und Nature (Ijetni semestar 1925) i »Logik. njime se htjelo misliti nesto znacajno. ocito smatrao da se pojam biti ne moze bez odgovarajuce zamjene izbaciti sa svoga »rnjesta« u j. Vee smo ranije citirali Heideggerovu tezu: »Bit« tubiv- stvovanja leii [nalazi se. Opredjeljujuci se protiv pitanja 0 biti Covjeka u uvjerenju da Covjek u svom egzistiranju nije unaprijed odreden necirn danirn. Trebalo bi detaljno razmotriti Ii Heideggerove (u meduvremenu) objavljene kolegije »Geschichte des Zeitbegriffs. sarno u nesto drukcijem znacenju (jedna od njegovih publikacija Iz 1929. ali nije ni sasvim los. lma nesto po cemu se covjek razlikuje od svih drugih bica. jest] u njegovoj egzistenciji«. Jedno od tih mjesta. a ti navodnici ocito znace dozirano distanciranje od navedenog pojma.se spominju izvedeni pojmovi kao »Wesensbestirnrnung« i »wesentlich«).« (231) Da Ii je pisuci u ovim i u jos nekim slucajevima »bit« bez riavodnika Heidegger to ucinio iz nepaznje iii namjerno. Ustvari. poslao Jaspersu. nego njemu svojstveni nacin bdvstvovanja. »Essenz«). egzistenciju. U svakom slucaju.sta (Was). ne dzgleda jako prihvatljivo ni da se on promatra kao nestrukturirana surna svojih faktiokih postupaka.sovog djela Psychologie der Anschauungen. odnosno 0 njemu specificnom nacinu biv- stvovanja. uskoro nakon Sein und Zeit-a Heidegger je potpuno rehabilitirao pojam bdti bez navodnika.i:i:lozofslkoj diskusiji. jer akocovjek nije odreden nekorn fiksiranom biti. ali to znacajno treba misliti na primjereniji nacin. jednako kao i vlise kasnijih radova (»HOIderlin und das Wesen der Dichtung«. trebalo bi se vratiti Husserlu u cijim analizarna pojmovi smisla i strukture dgraju veliku ulogu. nego se njegova bit LXXIV naprotiv sastoji u tome da on uvijek ima da bivstvuje svoje bivstvovanjekao svoje« ltd. zato sto se bojao da se navodnici ne shvate suvise doslovno i da se ono znacajno u tradicionalnom pojmu bitl ne zaboravi? 0 'tome se moze diskutirati. to nije pojamkoji orijentira Istrazivanje.). Die Frage nach der WahrLXXV . medutim. Eliminirajuci pojam »biti« s onog rnjesta koje rnu je u filozofskoj diskusiji 0 covjeku ranije pripadalo. otprilike u smislu: pojarn nije dobar.ima vee bit i u naslovu (»Vom Wesen des Grundes«). ali da irna nesto slicno biti _ egzistenciju. To nije neki skup cvrstih svojstava. G. Uzgred receno.P. Da bi se dao potpuniji odgovor na ovo pitanje. »Vom Wesen der Wahrheit«. Heidegger ga nije u potpunosti izbacio iz svog djela Sein und Zeit. premda se pojam biti vise puta sporninje u Sein und Zeit-xi (jos VliSe.) uzela je kao nit vodilju ono 5tO je anticipativno bilo odredeno kao bit tubivstvovanja. (SZ 42) To se moze shvatiti tako da tubivstvovanje nerna biti u uobicajenom smislu.

premda ga ne elaborira u nekom zasebnom odjeljku. 237.mnogo vise svojih uvida 0 ICovjeku nego sto bi to bilo moguce pri tradicionalnoj formulaciji pitanja. Trihotomijska podjela pitanja 0 covjeku omogueuje mnogo potpuniju. Takvih medunivoa ima vise. str. odnosno pogiavlju. ne pripada ni ukakav poseban riivo. dijeljenje pitanja 0 covjeku na tri razlioita. be. svestraniju i konkretniju analizu. gdje je rijec 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. omogucilo je Heideggeru da u okvire »odgovora. te da ideja 0 »redovima biti« moze pomoci boljem razumijevanju Heideggerove ideje 0 tri nivoa pitanja 0 covjeku.. pa ako malo pailjivije prostudiramo cijelo dje10. bez Heideggerove strucne filozofske spreme. Doduse ni u ta tri nivoa nije se moglo sasvim uklopiti sve onosto je Heidegger htio reci 0 covjeku. u kojima je ta artikulaoija rodenai elaborirana.u prvorn redu na visi rodni pojam i na specificnu razliku. Tako npr. no tihcemo se analiza u ovom uvodu odreci. Filosofskie tetradi. Kretanje analize od »osnovnog ustrojstva« preko »bivstvovanja« do »smisla« moze se shvatiti . kako se cini. I. nema sumnje da je objema ddejama zajednicka u najmanju ruku odbojnost prema dihotomijskom dijeljenju zbilje na »bit« i »pojavu«. Dolazeci iz jedne drukcije misaone tradicije. kraja. koje polazi od distinkcije izmedu autenticnog i neautenticnog bivstvovanja . i ujedno da te uvide poveie u jednu u velikoj mjeri uvjerljivu cjelinu. Rijec je 0 pitanju 0 covjekovom autenticnom bivstvovanju.i kao udubljivanje spoznaje od bini prvog do biti drugog i treceg reda (od »najpovrsnijebiti do »najdublje«). reda. zapravo ne predstavlja ni odgovor na pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja (jer je to briga). Ogiz 1947.heit« (zimski semestar 1925-26).misao 0 biti i spoznaji biti: »Covjekova misao beskonacno se udubljuje od pojave do biti.na ta pitanja »smje44 sti. ali s istinskim interesom za fidozofske probleme i cesto zacudujucom sposobnoscu njihovog razumijevanja. LX. hijerarhijski povezana pitanja. Koje je to »cetvrto pitanje« i kakav je njegov odnos prema tri navedena pitanja 0 covjeku? I da Ii ovako slozenim rasclanjivanjem pitanja ocovjeku Heidegger doista prevladava tradicionalno shvacanje xovjeka iii neke nezasnovane pretpostavke tradicionalnog pitanja 0 covjeku ostaju sadrzane i u Heideggerovoj analizi? 9. s analizama na tni glavna nivoa (i na medunivoima) presijeca se analiza jednog pitanja koje. da tako kazem. Zadovoljit cemo se time da sarno kratko naznacimo koja je po nasem misljenju bila Heideggerova glavna motivacija za takvu artikulaciju pitanja 0 covjeku: Tradicionalno pitanje 0 biti covjeka unaprijed je sugeriralo simplificiranu dvodjelnu podjelu covjeka na »bitna« i »nebitna« svojstva i osiromasen]e ljudske biti na nekoliko glavnih svojstava . ali ih sve na neki nacin tangira. niti na pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (jer je to vremenitost). 0 kojemu Heidegger raspravlja u Sein und Zeit-is. on je tako nasao i vrfo upecatljiv izraz za jednu . nego predstavlja jedan zaseban prelazni nivo analize.e" Iako ova ideja 0 raznim »redovima biti« sigurno nije utjecala na formiranje Heideggerove misli 0 tri nivoa pitanja 0 covjeku. iako srnjestena u »drugi odjeljak«. do biti drugog reda itd. Studirajuci Hegela. od biti prvog. LXXVI .bitno hegelovsku ."XVII V. analiza tubivstvovanja kao »bivstvovanja ka smrti« (sdas Sein zum Tode«). »cetvrto pitanje«: autenticno bivstvovanje nasuprot neautenticnom Prije nego sto u najkracim crtama pokusamo razmotriti i Heideggerove odgovore na tri pitanja kojima je on zamijenio tradicionalno pitanje 0 biti covjeka. U svakom slucaju. Lenjin je ponekad iznenadivao Iucidnim zapaianjima.» S druge strane. vidjet cemo da tu pored tri glavna nivoa analize postoje i rieki dodatni »prethodnis i »urnetnuti« nivoi. moramo bar preliminarno reci nesto i 0 cetvrtom pitanju o covjeku. Lenin.

dok je njemacko »eigentlich« izvedeno od »eigen«.« (SZ 42) znaci Heideggerova teza 0 tubivstvovanja? Znaci li ona da je tubivstvovanje uvijek sarno »moje« (Heideggerovo). odnosno solipsizam? Takav utisak moze se u prvi mah dobiti. Medutim. !koji je. »neautentican«. Tako taj pojam jos uvijekceka svoga histonicara. U bivstvovanju tog bivstvujuceg odnosi se ovo samo prema svom bivstvovanju. bez koje je Sein und Zeit kao ontoloska rasprava mogao da bude? Nije H tu liijoc 0 etickoj distinkciji koja treba da zasnuje neki eticki zahtjev. a Heidegger uz to. cetvrto. Uneigentlichkeit) Heidegger uvodi na pocetku pTVOgpoglavlja prvog odjeljka prvog djela Sein und Zeit-a . 47 Vidi Historisches worterbucn der Philosophic. a nikada »tvoje«. Adorno napisao je cijelu knjigu pod naslovom largon autenticnosti. iiberantwortet] svom viastdtom bivstvovanju. jest uvijek rnoje [je meines] . »vase«. izrazima »autentican«. " Oslovljavanje tubivstvovanja mora prema karakteru uvijek-mojosti [Jemeinigkeit] tog bivstvujuceg uvijek suiskazatd licnu zamjenicu: »ja jesam«. Kao bivstvujuce tog bivstvovanja ono je prepusteno [povjereno. mora suizricati »licna »uvijek-mojosti« Sta. 1972. »uneigentlich«. »autenticnost«. manjim njemackim filozofskim rjecnicirna. neautenticnosti). Nema ga ni u drugim. Za njihovo prevodenje dosli bi u obzir i nasi izrazi »pravi«. »nase«. »nepravi«. dzrazen neuobicajenom j~kam kovanioom. Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek moje (je meines). posvecenom »Temi analitike tubivstvovanja«.(odnosno izmedu autentienosti Ii. »ti jesi«. moramo blizerazmotriti kako ga shvaca Heidegger. od uvodnih do zakljuenih poglavlja. !k. terrnin »EigentHchkeit/Uneigentlichkeit« dobio je tridesetak redaka. »unecht« itd. svlasttt«. »njihovo«? Znaci lito da Heidegger zastupa radikalni subjektivizam. U najnovijem monumentalnom Historijskom rjecniku jilozo[ije. slicno kao 5tO to rade Englezi. nasuprot njemaCkom svakodnevnom jeziku. S. Unter Mitwirkung von mehr als 700 Fachleuten herausgegeben von Joachim Ritter. (»Jemeinigkeit«) LXXVIII LXXIX . »pravost«. ali oni bolje odgovaraju za prevodenje njemackih izraza »echt«. »nepravost« (pa ih ponegdje i dodajemo u zagradi uz »autentican« itd. U cernu je znacenje te distinkoije i ukakvom je odnosu razlikovanje autenticnog i neautenticnog bivstvovanja prema navedenim pitanjima Kojima je Heidegger zamijenio tradicionalno pitanje 0 biti covjeka? Nije li to mozda [edna suvisna distinkcija. Band 2: D-F. niiz ove se polemicke Jrnjige ne moze mnogo saznati 0 historijatu »autenticaosti« kao filozofskog pojma. trotomno izdanje 1927). cija je analiza zadatak [stoji kao zadatak] uvijek smo mi sami.oji je u toku dvadesetog stoljeca sve donedavna vazio kao vrhunsko djelo filozofske Ieksikografije." te se. 0 njemacko] ideologiji. jer nijedan od ovih izraza nema veze s rijeeju »vlastit«. [seinem eigenem Sein]. »die Uneigentlichkeit« prevodimo. koji je jedan od riajspecificnije njegovih pojmova.« (SZ 41--42 ) I dalje: »Bivstvovanje. Inace ni »autentican« ni »pravi« nije idealan prijevod. »njegovo«. 0 kojem se tom bivstvujucem radi u njegovom bivstvovanju. Eigentlichkeit] i neautenticnosti (nepravosti. Heidegger kaze da se 0 tubivstvovanju. u kojem se »eigentlich« znacenjski emancipiralo od »eigen«. Francuzi i Talijani. a zasniva je uz pomoc pojma »uvijek-mojosti« (»Jemeinigkeit«).zapoceo izlazdti pod redakcijom Joachima Rittera. na osnovu citiranog. Tu prazninu u filozofskoj historiografiji ne moze popuniti ill ovaj tekst Ciji je zadatak uvodenje u Sein und Zeit. Medutim upravo zato stonije mjee 0 pojmu cije je znacenje opcepoznato i leksikografski fiksirano.). Pojam »uvijek-mojosti« (»Jemeinigkeit«) uvodi se prvim recenicama navedenog poglavlja na slijedeoi nacin: »Bivstvujuce. nastoji da obnovi smisaonu vezu medu njima. provlaci kroz cijelo djelo. Basel/Stuttgart. i to upravo u skladu s njegovim karakterom uvijek-mojosti. ald \------- i 46 Heideggerove termine »eigentlich«. jednotomno izdanje 1899.u paragrafu 9. »neautenticnost« (prema grckom »authentikos«). Schwabe & Co Verlag. Distinkciju izmedu autenticnosti (pravosti. »die Eigentlichkeit«. 339." Theodor W. no ti su reci posveceni iskljucivo Heideggerovoj upotrebi tog termina u Sein und Zerr-u. premda nije opsirnije zasebno elaborirano. »njezino«. odnosno normu ponasanja? Termina »Eigentlichkeit« nema u slavnom Eislerovom rjecniku filozofskih pojmova (prvo.

eigenschaftlich] kao neko predrucno [postojece. Ta dva bivstvovna modusa [modusa bivstvovanja.ovi izrazi izabrani su terminoloski u strogom smislu rijeei .Theunissen pokazuje da je pojarn suvijek-mojosti« igrao odlucnu ulogu vee kod Husserla (kod kojeg doduse nema izraza ltJemeinigkeit«. a ne drugi [und nicht Andere].Jemeinigkeit«) sadrzi u knjizi Michaela Theunissena Der Andere. (s-das Selbst«)? Nije Ii Heideggerova teza 0 »uvijek-mojosti« tubivstvovanja jedan novi nacin izrazavanja teze 0 covjeko kao subjektu?48 U svakom slucaju »uviiek-mojost« je po Heideggeru pretpostavka i osnova kako autentionosti tako i neautentienosti. kad bi to bilo prevodivo na njemaeki. Uvijek se vee nekako odlucilo na koji je naein tubivstvovanje uvijek moje. S druge strane.« (SZ 114) »Uvijek-mojost« tubivstvovanja prema ovome znaci da je tubivstvovanje uvijek »neko [a«. govoriti i 0 »njegovosti«. cija je analiza zadatak uvijek smo mi sami.zasnovani su u tome sto je tubivstvovanje uopce od•• Ostajuci zasad pri ovom pitanju . Moguce je. odnosno nikada se iIi sarno »prividno« dobiti.makar i grubu . To proizlazi i iz recenice »Bivstvujuce. to bivstvujuce moie u svom bivstvovanju sarno sebe »birati« i dobiti. VI Bitak i vrijeme LXXXI . abi ga sarno naznacuje. Heidegger je stao kod »ti«. »sopstva«.1i onaj naein da se bude [nacin bivstvovanja.napominjemo da se vrlo zanimljiva analiza Heideggerovog pojma . odnosi se prema svom bivstvovanju kao svojoj najvlastitijoj [eigensten] mogucnosti. »subjekta«. odnosno »vlastitosti« tubivstvovanja. Ali ono se moglo izgubiti i ono se moglo j05 ne zadobiti samo j sarno ukoliko je ono po svojoj bitd moguce autenticno [eigentliches]. to jest sebi vlastito [slch zueigen]. Prijelaz oct »uvijek-mojosti« ka autenticnosti vrsi se na slijedeci nacin: »A tubivstvovanje je moje opet na ovaj j. Da Ii bi Heidegger. Vorhandenes]. Ne znaci li to da tubivstvovanje moze biti ne sarno »moje« nego i »tvoje«? Nabrajajuci licne zamjenice.zamjenica« (»das Personalpronomen«). dakle. Ono ujedno sadrzi onticku . Da li je to ucinio zato sto je smatrao da su dva prnnjera dovoljna Hi zatosto je smatrao da druge licne zarnjenice ne dolaze u obzdr? Ova druga interpretacija tesko je prihvatljiva. govorio 0 »uvijek-svojosti«? MoZe li se »uvijek-mojost« tubivstvovanja svesti na njegovu »vlastitost« i »personalnost« (slicnost«. Tubivstvovanje jest uvijek svoja moguonost i 000 je »nama« sarno jos svojstveno [poput svojstva.0 kojem bi se jos moglo mnogo reci . Bivstvujuce kojem se u njegovom bivstvovanju radi 0 samom tom bivstvovanju. nego bi upozonio da to vrijedi sarno za dvije Iicne zamjenice. Umjesto 0 »uvijek-mojosti« mogao je govoriti 0 »uvijek-nasosti«.. Heidegger ne bi os tao pri opcenitoj formulaciji 0 »suiskazivanju lienom zamjenicom«. prije svega zato 5tO se ona kod Husserla pripisuje transcendentalnom egu (a ne empirijskom tubivstvovanju) i ne moze biti personalna (kao kod Heideggera). ako se prihvati da »tubivstvovanje« moze biti »rnoje« i »tvoje«. onda samim tim ono moze biti i »nase«. nego sarno »je meines«). »osobnost«)? Cini se da to ipak nije moguce: »Tubivstvovanje je bivstvujuce koje sam uvijek ja sam rich selbst].. No kako shvatiti to »ja«? Na upravo citirani tekst nastavlja se reeenica: »Ono Tko dobija odgovor od samog ja [Ich selbst].« Na ovu recenicu Heidegger je mogao nastaviti: »Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek nase« (umjesto: »uvijek moje«). Studien zur Sozialontologie der Gegenwart. Da je rnislio tako. ali da "Jemeinigkeit« kod Husserla znaci nesto principijelno drugo nego kod Heideggera. bivstvovanje je uvijek moje. (SZ 114) Ne sugerira li se time da pod »samim [a« treba misliti ono (ill nesto slicno onom) sto se tradicionalno oznacaLXXX valo kao »subjekt« i »sopstvo«. a moze se i izgubiti. Walter de Gruyter & Co. U jednoj od citiranih recenica kaze se da je tubivstvovanje prepusteno »svom [njegovom] vlastitom bivstvovanju« (»seinem eigenen Sein«). Ovo odredenje naznacu]e jedno ontolosko ustrojstvo.naznaku da je to bivstvujuce uvijek neko ja [je ein Ich]..Pa buduci da je tubivstvovanje bitno uvijek svoja mogucnost. Weise zu sein]. te kao primjer navodi dvije takve zamjenice: »ja« i »ti«. Berlin 1965.uvijek-mojosti« (. Seinsmodi] autenticnosti [Eigentlichkeit] i neautenticnosti [Uneigentlichkeit] . umjesto 0 »uvijek-mojosti«.

55) I. 5tO je dosta malo.p. A birati se moze tubivstvovanje sarno ako ono po svojoj biti (biti bez navodnika) moze biti autenticno (eigentlich).redeno uvijek-mojoscu. dobiti itd. S druge strane. pa je spomenuto mjesto preyeo: »Oueste espressioni sono assunte nel lora esatto senso etimologico«.u njegovoj zaposlenostivzivahnosti.« {SZ. ru prvom dijelu citiranog odlomka.po samom Heideggeru . Neautenticnost moze naprotiv odredivati tubivstvovanje u njegovoj najpunijoj konkretnosti . sposobnosti za uzitak. u recenici u kojoj se pojavljuju kurzivirani izrazi autenticnost Ii neautenticnost (a svi je citi" Uzgred receno. Unica traduzione italiana autorizzata di Pietro Chiodi. te se moze dokuciti tek pazljivom interpretacijom. Medutim i u navedenom odlomku ima dosta nejasnoca. a neautenticno ono pri kojem se tubivstvovanje gtJIbi ili se ne zadobiva (odnosno dobiva samo prividno)? Heidegger nije dovoljno jasan. Essere e tempo. gubi.cini se. rasplinutorn smislu (ni visesmisleno). ali po svemu sudeci autenticno bivstvovanje bilo bi samo ono kojim se . sto hi trebalo znaciti u jasno omedenom.). ne samo s obzirom na kratkocu. Fratelli Bocca Editori. Pri tome je odnos izrnedu autenticnosti i neautenticnosti. 42-43) Citirani odlomak relativno direktnije i jasnije nego bilo koji drugi u Sein und Zeit-u eksplicira smisao pojmova »Eigentlichkeit« i »Uneigentlichkeit«. (izgubiti. Milano Roma." U prvi mah moglo hi se cak uciniti da Heideggerove zaobilazne formulacije u ovom pasusu daju vrlo malo za odredivanje znacenja tih »u strogom smislu terminoloski izabranih«izraza.prije zasnovano u tome sto je bit tubivstvovanja u njegovoj egzistenciji? 2) Da Ii je moguonost tubivstvovanja da samo sebe bira.covjek bira tako da se zadobiva. U vezi s ovim izvodenjem moglo bi se medutim pitati: 1) Da li je to zadsta zasnovano u »prirodi» ili »biti« uvijek-mojosti da je tubivstvovanje mogucnost koja uvijek bivstvuje na jedan od njemu mogucih odredenih nacina bivstvovanja. nego i na neobicnost izraza »sich zueigen«. zainteresiranosti. Ali neautenticnost tubivstvovanja ne znaci recimo neko »manje« bivstvovanje ili neki »nizi« stupanj bivstvovanja. Odgovor na rpitanje (koje se prirodno javlja u vezi s drugom tockom) kako je to u odredenosti tubivstvovanja uvijek-mojoscu zasnovana distinkcija dzmedu autenticnosti i neautenticnosti nalazimovcini se.kako autenticnog tako Ii neautenticnog bivstvovanja. dakle: "Ovi su izrazi uzeti u njihovom tocnorn etimoloskom smislu. Tubivstvovanje je moje uvijek na neki odredeni »nacin da se bude«.ill upravo sam smisao autenticnosti? Hi je mozda mogucnost biranja pretpostavka . a mi smo ga preveli »sebi vlastiti(sa slicnim stupnjem nepreciznosti mogli smo ga eventualno prevesti i »sebi svoj«. ne dobiva. da su »zasnovani u tome sto je tubivstvovanje uopce odredeno uvijek-mojoscu«.i »Uneigentlichkeitupotrebljavati »U strogom smislu terminoloski«. nego saznajemo samo to da su autenticnost i neautenticnost 1) »modusi bivstvovanja« i 2). talijanski prevodilac Sein und Zeit-a shvatio je da se :oU strogom smislu« odnosi na »te izraze«. koji se uglavnom ne moze naci u rjecnioima. »sebi pnivlascen«. a ne na »terminologisch« (kako to ja shvacam). Neposredno saznajemo samo to da izraz »eigentlich. ili je to . odnosno svoje vlastito (sich zueigen). dobiva. 1953.»sebi prisvojen«. a ne u nekom neodredenom. pa nije cudo sto se i inace vrlo cesto citi:ra (najcesce bez odgovarajuce interpretaoije). »svoj vlastiti«). asimetrican: Samo u mogucnosti (u biti) autenticno tubivstvovanje moze se izgubiti ili ne-zadoLXXXIII .znaci »sich zueigen«. To je tim neobicnije jer sam Heidegger najavljuje da ce izraze »Eigentlichkeit. a ova se dva modusa razlikuju po tome jito je autenticno bivstvovanje takvo biranje pri kojem se tubivstvovanje dobiva.« (Martin Heidegger. prividno dobiva samo pretpostavka autenticnosti .XXXII raju kao presudnu) ne saznajemo sta ti izrazi znace ill treba da znace. mozemo reci da je tubivstvovanje »uvijek svoja mogucnost« te da se kao takvo moze »birati. a direktno razjasnjenje navedenih pojmova uglavnom je izbjegnuto. a budu6i da je taj naein stvar neke odluke (a ne neminovne riuznosti).

tini se. na primjer. moramo naglasiti: u njemu se kao dva modusa bivstvovanja s obzirom na mogucnost da se bude »sebi privlascen« navode autenticno i neautenticno bivstvovanje. odnosno stupnjevitog vrednovanja dvaju mogucih modusa bivstvovanja? No u kakvom su odnosu ovi »kvantitativni« kriteriji prema. Kako je tu jasno spomenuta modalna indiferentnost kao treca mogucnost... citamo: »Osnovne mogucnosti egzistencije. Medutim Heidegger na vise mjesta govori 0 autenticnom tubivstvovanju kao LXXXV I LXXXIV . « (»Die Grundmoglichkeiten der Existenz. i ako je prosirenija od autenticnosti pretpostavlja ovu kao mogucnost. pa. a ne u smislu »to jest« (sto znaci da je u tom SIDlSlu mogao upotrebitl »odnosno« i u ranije spamenu tom . ni njemaoko »beziehungsweise« (bzw. odnosno rieautenticnog egzistiranja« (sdes indifferenten bzw. Eigentlichkeit und Uneigenti1i. Tako on pise: »Dosadasnja dnterpretacija ogranicila se. autentienost i neautenticnost tubivstvovanja .chkeit des Daseins . U prvom slucaju »indiferentno« i »neautenticno« su dva naziva za isti nacin egzistdranja. « SZ 304). da li je to znacenje autenticnosti po Heideggeru? Cini se da je to ono 5tO nam on u navedenom citatu pruza. tj. Ako se pretpostavi da pored autentienog ~ neautenticnog egzistiranja postoji i indiferentno. Biti sebi svoj vlastiti.. uneigentlichen Existierens«.~/ Oprastajuci se od navedenog (jos nedovoljno analiziranog) pasusa. mozemo zakljuciti da Heidegger u ovom slueaju upotrebljava »odnosno« u Smislu»il~ pak«. biti neautenticno. a time i autenticnosti. Ali dok on tako dosta neodredeno i indirektno naznacuje smisao pojmova »autenticnost« i »neautenticnost«. pa se ovo »indiferentnog odnosno neautenticnog egzistiranja« moze shvatiti na dva bitno razlicita nacina: (1) »indiferentnog. po kojem se dva navedena modusa razlikuju po tome da li se u njima bivstvovanje »zadobiva« iIi »gubi«? Nije li »zadobivanje« visi stupanj od »gubljenja« i nemaIi vise bivstvovanja tamo gdje se ono zadobiva? U kakvom su odnosu zapravo dvije posljednje recenice u citiranom odlomku Heideggera? Zasto bi teza da neautenticnost maZe odredivati tubivstvovanje u njegovoj najpotpunijoj kon\"... Da li je ova podjela potpuna? Da Ii je svakd modus bivstvovanja nuzno autentican ili neautentican. Kriterij za razlikovanje ta dva modusa nije ni kolicina ni stupanj bivstvovanja. birati sarna sebe i svojim se izborom dobiti. morala biti u suprotnosti s tezom da neautenticnost predstavlja nim stupanj bivstvovanja? . kretnosti itd. »kvalitativnom« kriteriju. moglo bi se pomisliti da su autenticno i neautenticno egzistiranje rnodalne modifikacije indijerentnog. Tubivstvovanje egzistira uvijek u jednom od ovdh modusa.tekstu). odnosno u njihovoj modalnoj indiferentnosti [u rnodalnoj indiferentnosti prema njima. SZ 232). Kao ni nase »odnosno«. iIi tu mozda postoji i neka »treca« mogucnost? Na viSe kasnijih mjesta Heidegger u skladu sa svojim pocetnim odredenjem govori tako kao da s gledista mogucnosti da se bude vlastit postoje samo dva modu- f I sa egzistiranja: autenticno (pravo) i neautenticno (nepravo).-biti.) nije jednoznacno. Jer ako neautenticnost ne znaci ni manje bivstvovanje ni nizi stupanja bivstvovanja. na ana:lizu indiferentnog. Tako. To znactda neautenticnost. onda ni autenticnost ne znaci ni vise bivstvovanja ni visi stupanj bivstvovanja... in der modalen Indifferenz ihrer]« (SZ 53). Ali ima mjesta gdje se indijerentnost i direktnije spaminje ikao treca mogucnost: »Egzistirajucem tubivstvovanju pripada uvijek-mojost [Jemeinigkeit] kao uvjet moguonosti autenticnosti i neautenticnosti. reo cimo. Heidegger je vrlo odsjecan (u posljednje dvije recenice navedenog odlomka) odredujuci ontoloski status neautenticnosti. dopustaju da pored autenticnog i neautentienog egzistiranja postoji i »indijerentno«..kvantitativnog. Medutim ima i mjesta tkoja su donekle dvosmisiena. cak. polazeoi od prosjecne svakodnevnosti.j (2) »indiferentnog iii pak (iii takoder) neautentiCnog egzistiranja«. udrugom slucaju oni su razliciti. Treba li to shvatiti kao ogradivanje od . to jest (drugim rijecima) neautenticnog egzistiranja .

No ako te finese ostavimo po strani. sire je razvio i ideju 0 svakodnevnosti kao ishodistu analize: »Na pocetku analize tubivstvovanje nikako ne treba da se interpretira u diferentnosti jednog odredenog egzistiranja. bila ona ne znam koliko »samorazumljiva«: tubivstvovanju se ne smiju ontoloski neprcmisljeno nametati nikakve na osnovu neke takve ideje ocrtane »kategorije«. u njegovoj prosjecnoj svakodnevnosti. SZ 130. a u drugom paragrafu 0 »prosjecnom i nejasnom razumijevanju bivstvovanja. 179). Tako razrnatrajuci »problem dobijanja i osiguranja vodeceg nacina pristupa tubivstvovanju«. nego treba da se otkrije u svom indiferentnom ponajprije i ponajvise. Tako i Heideggera mnogi smatraju apstraktnim misliocern koji. a ne u nekom izuzetnom (neprosjecnom . (SZ 17) Prosjecna svakodnevnost ovdje se interpretira kao modus u kojem tubivstvujuce bivstvuje »ponajprije« i »ponajvise«. odnosno fundamentalnu ontologiju. ne smatra svoje misljenje spekulativnirn ni dogmatsko-konstruktivnim. Tu svakodnevnu indiferentnost tubivstvovanja nazivamo prosjecnoSCu. medutim. Sam Heidegger. koje se odrzavaju u svakom nacinu bivstvovanja fakticnog tubivstvovanja kao one koje odreduju bivstvovanje. (SZ 16) Potreban je sasvim drukciji pristup: »Nacin pnistupa i interpretacije [Auslegung] mora se naprotiv izabrati tako da se to bivstvuLXXXVI juce rnoze pokazati samo po sebi sarno od sebe. nego bitne strukture. pa posto je istakao da se tubivstvovanje ne smije jednostavno »konstruirati jz jedne konkretne moguce ideje egzistencije(SZ 43).. SZ 5. pa se postavlja pitanje ne iskljucuje li se time potreba za posebnim »indiferentnim« rnodusom. Ta indiferentnost svakodnevnosti tubivstvovanja nije nista. dogmatski spekulira 0 tome sta bi covjek mogao ili trebao da bude. Martin Heidegger svakako ne pise jednostavno. Izlazeci iz toga nacina egzistiranja i vracajuci se u njega svako je egzistiranje onakvo kakvo jest.« (SZ 43) Na osnovu navedenih rrjeci moglo bi se zak:ljuOiti da su svakodnevnost. Napose taj nacin treba da pokaze to bivstvujuce u onome kako ono bivstvuje ponajprije i ponajvise [zuniichst und zumeist]. Svakodnevno prosjecno bivstvovanje po ovome ne bi LXXXVII . nego se tradicionalnom dogmatsko-konstruktivnom pristupu ostro suprotstavlja. Tako je u prvom paragrafu rijec 0 »prosjecnoj razumljivostis bivstvovanja (SZ 4). prosjecnost i indiferentnost tubivstvovanja bitno isto ill da su bar medusobno neodvojivi.se filozofsja najcesce identificira s aprioristiokom dogmatskom spekulacijom. a u nefilozofskom mnijenju »teska. Nije li »indiferentni« modus ipak sarno podvrsta »neautenticnog«? Buduci da se »indiferentni modusscesto dovodi u vezu s »prosjecnom svakodnevnoscu« (vidi gornji citat sa str. nego je jedan pozitivan fenomenalni karakter tog bivstvujuceg. potrebno jenesto reci i 0 njoj. U paragrafu u kojem je uvea distinkciju izmedu autenticnosti i neautentienosti i gotovo neposredno nakon toga Heidegger je ponovo postavio pitanje 0 ispravnom pristupu analizi bivstvovanja.. U jednom odredenom aspektu svakodnevna prosjecnost pojavljuje se vee na prvim stranicama Sein und Zeit-a.i/ili nesvakodnevnom) stanju. U ovoj treba jasno pokazati [herausstellen] me bilo koje i slucajne.(»diesesdurchschnittliche und vage Seinsverstandnis«. on pise: »tom se bivstvujucem ne smije konstruktivno-dogmatski pridodati nikakva proizvoljna ideja 0 bivstvovanju i zbilji. a ova dva izraza rnogu se interpretirati na vise nacina. U petom paragrafu susrecemo se vee s opcim razjasnjenjem pojma i s njegovimznacenjem za analitiku tubivstvovanja. te napose razmotriti da li Ii su ta dva pojma Identicna Ili bar nuzno povezana ili pak »prosjecna svakodnevnost« moze biti autenticna odnosno neautenticna. Iz pogledana osnovno ustrojstvo svakodnevnosti tubivstvovanja tada izrasta priprernni obris bivstvovanja tog bivstvujuceg. zanemarujuci covjekovo empirijsko bivstvovanje.modifikaciji neauteniicnog (v. 232). jasna je Heideggerova teza da bivstvovanje treba prije svega shvatiti u njegovoj prosjecno] svakodnevnosti. slicno i SZ 6 i 8).

neautenticno i (kako se cini) indiferentno bivstvovanje za smisao Heideggerovog pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja i napose za podjelu tog pitanja na tri potpitan]a. iako ne anoze biti autenticno. moze biti shvaceno u pregnantnim strukturama. Medutim. Takoder u njoj se tubivstvovanju na odredeni naein radi 0 njegovom bivstvovanju. »bivstvovanja« i »smisla bivstvovanja« tubivstvovanja) iii se ona moze provoditi sarno na nekim nivoima? III mozda postoji neka korelacija izmedu razlicitih modusa autenticnosti i razlicitih nivoa analize? Moze li npr.] i njegova zaboravljanja. P. Medutim najvece teskoce nastaju u vezi s pitanjem kakve su konsekvencije podjele na autenticno. nego sarno indiferentno (sto ne bi bilo nesto negativno.tubivstvovanja ne smije se uzeti kao neki puki »aspekt«. Heidegger odjednom nastavlja: »Prosjecna svakodnevnost .. ali ne daje naslutiti kako bi trebalo shvatiti nestrukturalne razlike medu strukturama. neautenticno i indiferentno Hi je ono u odnosu na tu distinkciju neutralno (svim modusima bivstvovanja tubivstvovanja zajednicko)? Drugim rijecirna: da 1i je na pitanje 0 osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja moguc jedinstveni odgovor ili se taj odgovor mora dati u tri modifikacije? Pitanje nije jednostavno. napomenuvsi da se prosjeena svakodnevnost prj ekspkskaciji tubivstvovanja stalno preskaee. sarno prosjecne strukture u smislu neke rasplinute neodredenosti. (SZ 44) Kako vidimo. odnosno nivoa analize. Paragraf sto slijedi viSe zaostrava to pitanje nego sto daje odgovor na njega: »Ali eksplikacija tubivstvovanja u mjegovoj prosjecnoj svakodnevnosti ne daje. recimo. neautenticnog i indiferentnog primijeniti na sva tri nivoa Heideggerove analize (na analizu »osnovnog ustrojstva«. Ono vsto onticki bivstvuje na nacin prosjecnosti moze se ontoloski vrio dobro shvatiti u pregnantnim strukturama koje se strukturalno ne razlikuju od ontoloskih odredenja recimo jednog autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja.G. nego jedno pozitivno odredenje). Da Ii se Dime dopusta da i svakodnevno prosjecno bivstvovanjetubivstvovanja rnoze biti autenticno Hi se sarno sugerira da svakodnevno prosjecno tubivstvovanje. koje »forrnalnoe nisu u manjoj mjeni strukture od onih sto Ih otkrivamo u autenticnom tubivstvovanju? Cini se da se moze argumentirats u oba pravca.« (SZ 44) Teskoca je ovog teksta u tomesto Heidegger tu ocito pretpostavlja da se strukture mogu medusobno razlikovati ill »strukturalno« ili na jedan Ill vise nestrukturalnih nacina. pa nije jasno ni da Ii modificiranje LXXXIX . Takoder u njoj. pa cak i u modusu neautentienosti. leZi a priori struktura egzistencijaliteta.i »bivstvovanja tubivstvovanja. Znaci li to da i prosjecna svakodnevnost moze bit! u modusu autenticnostiz Pitanje riije jednostavno. napose i zatosto odnos izmedu »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja. »Ta:koder u njoj. Na zalost. Heidegger je ovdje poveeao prosjecnu svakodnevnost i modus neautenticnosti i ujedno ih je distingvirao. pa makar i sarno u modusu bijega pred njim [bivstvovanjem . 0 njihovom odnosu prema prosjecnoj svakodnevnosti nije sasvim jednostavno i jedno- znacno. ni ono sto nam Heidegger na drugim mjestima u Sein und Zeit-u govori 0 autenticnosti i neautenticnosti i. nego da je neautentiCnost jedan od modusa prosjecne svakodnevnosti. pa eak i u anodusu neautenticnostisugerira da neautenticna egzistencija i prosjeena svakodnevnost nisu isto. Moze Ii se distinkoija izmedu autenticnog.moglo bim ni autenticno ni neautenticno.nije dovoljno razj asnj en. niti kakav je odnos izmedu strukturalnog i nestrukturalnog aspekta strukturno U svakom slucaju on smatra da se tubivstvovanje u njegovoj prosjecnoj svakodnevnosti moze ontoIoski shvatiti u pregnantnim strukturama koje se strukLXXXVIII turalno ne razlikuju od ontoloskih odredenja autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja (time se dopusta ihl cak sugerira da se te strukture razlikuju na neki nestrukturalni nacin). (1) »osnovno ustrojstvotubivstvovanja biti autenticno. prema kojem se ono odnosi u modusu prosjeene svakodnevnosti.

smislu neautenticnog i smislu indiferentnog bivstvovanja (iIi mozda u pitanja o autenticnom.. kako onog glavnog (ili. neautenticno i indiferentno. neautenticnom i indiferentnom smislu bivstvovanja) ili je pitanje 0 smislu bivstvovanja upravo i jedino pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja? Nakonsto je zavrsio analizu osnovnog ustroj.u. nego i knjiga odgovora.odgovor na sva tri sugerirana pitanja 0 bivstvovanju iIi sarno na jedno od njih (npr. Jedan niz Heideggerovih direktnih izjasnjenja u drugom odjeljku kao da govori u prilog ta:kvoj interpretaciji. Ali na ishodisno pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja i na potpitanja na koja ga je rasclanio Heidegger je dao vrlo odredene i detaljno obrazlozene odgovore. neautenticnu i indiferentnu? Najzad (3) da li bi trebalo da se i pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja modificira u tri pitanja: u pitanja 0 smislu autenticnog.na trece11'!mw. Do razvijenog odgovora ria svoje glavno pitanjetpitanje smislu bivstvovanja uopcei Heidegger nije stigao. Buduci da se(2) »bivstvovanje tubivstvovanja« i eksplicite modificira na autenticno. kao pokusa] svestranog pri- ° xc XCI . a sarno analiza u drugom odjeljku imala bi posla s autenticnim bivstvovanjem. Drugim rijecima. cini se da bi i pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja kako se javlja na »drugom nivou analize. odnosno rieautenticnog egzistiranja. samo na pitanje autenticnom iLi sarno na pitanje 0 neautenticnom bivstvovanju tubivstvovanja)? Hi bi mozda trebalo razlikovati tri vrste »brige«: autenticnu. an~liza os~~)Vno~ ustrojstva tubivstvovan]a kao bivstvovanja ~ sVI~etu ~ analiza bivstvovanja rubivstvovanja kao bnge bile bi analsza indiferentnog odnosno neautenticnog bivstvova- ° nja tubivstvovanja. te da se tek .og egzistiranja. a analiza smisla bivstvovanja tubivstvovanja kao vremenitosti bila bi analiza autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. a neposredno prije nego sto ce preci na treci ~vo anaIize (analizu smisla bivstvovanja tubivstvovanja). Medutim Sein und Zeit nije samo knjiga pitanja. Mi cemo se na te odgovore osvrnuti sasvim kratko. jedinog kojim se djelo bavi). govore6i terrninima »odjeljaka« Sein und Zeit-a.trebalo da se podijeli na tni pitanja i podari nam tri razlicita odgovora. nego zato sto je prirnarni zadatak ovog teksta da uvede 6itaoca u samostalno citanje Heideggera i razmisljanje 0 njegovirn analizama. Nema svrhe da ta »rnjesta« sad izdvojena iz konteksta ovdje razmatramo. No predstavlja Ii Heideggerova teza 0 bivstvovanju kao »brizi.odnos. na analizu indiferentnog.stV1a b~vstvovanja tubivstvovanja i analizu bivstvovanj~ tubivstvovanja (analizu tubivstvovanja Ilia prva dva mvoa). gd~e se pita o smislu bivstvovanja tubivstvovanja vrsi analiza autenticnog egzistiranja. IIi. Heidegger pise: »Dosadasnja interpretacija ogra~icil~ s~.bivstvovanja tubsvstvovanja povlaci za sobom i modificiranje njegova »osnovnog ustrojstva«. Promatran s nekog drugog gledista. kako on tvrdi. a s toga nam se gledista 6inilo najvaznije da u sto vecoj mjeri razjasnimo njegovu opcu koncepciju filozofije (kako je izlozena u Sein und Zeit-u) i napose srnisao njegovih pitanja. Ali stosta u prvom odjeljku govori protiv nje. 10. obr~zlaiuci zasto [e takvo nastavljanje analize potrebno.no neau. Temeljno ustrojstvo tubivstvovanja i spoznajna teorija Gotovo cije1i dosadasnji tekst ovog uvoda upotrebIjen je za razjasnjavanje pitanja kojima se Heidegger bavi u Sein und Zeit-u. analiza u prvom odjeljku irnala bi posla sarno s neautenticnirn (marksistickom terrninologijom »samootudenim«) bivstvovanjem. na koje se to glavno pitanje irasclanjuje.232) Iz ovog proizlazi da su analize osnovnog ustrojstva tubivstvovanja i bivstvovanja tubivstvovanja pre~~tavljale sarno analizu indiferentnog .tentlcn. polazeci od prosjecne svakodnevnostn. tako i onih parcijalnih. npr. ne zato sto bismo ih smatrali nevaznim (kao sto ih takvima nije smatrao ni sam Heidegger).e (SZ. Bolje je da tom pitanju pridemo na drugi nacin: kratkim razmatranjem tri nivoa analizesto ih nalazimo unutar prvog odjeljka.

das je ich selbst bin. jer je »Grundverfassung« do slovan njemacki prijevod »tudice« »Fundamentalstruktur«. bzw. »raspolozenje«. Upravo zato ni ovaj odjeljak 0 bivstvovanju-u-svijetu kao osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja nema ambiciju.»fundamentalna struktura« tubivXCII stvovanja: »Taj »apriori« interpretaoije tubivstvovanja nije neka skrpljena odredenost. jer njemaeko »Verfassung« uz znacerrje »struktura« moze imati i vise drugih znacenja (npr. Ipak. uvijek-mojost i modusi autenticnosti (autenticnost. dakle.0 »Dasein ist Seiendes. Inace. Damit ist der formale Begriff von Existenz angezeigt. »uredenje«.« (SZ 52-53) " »Dasein ist femer Seiendes. Promatrano cisto kvantitativno analiza bivstvovanja-u-svijetu zauzima oko trideset posto »prve polovine« Sein und Zeit-a (blizu 130 strana). da prelirnmarnim objasnjenjima i naznakama pomogne onom tko je spreman da se upusti u citanje djela kao vlastiti misaoni poduhvat. ali ni Izdaleka ne dovoljno da bi potpuno odredilo njegovo biv.« (SZ 53) '2 . bar indirektna razjasnjenja mogu se naci. »polozaj«. Dasein existiert. a (2) sastoji se od »momenata-cah (3) nije od njih »skrpljena« nego je (4) izvorno i stalno cjelovita. ovaj bi »uvod« bio nedopustivo disproporcionalan.Ona medutim dopusta razlicite poglede na momente koji je konstituiraju. indiferentnost). (SZ 53) XCIII »temeljnog ustrojstva tubivstvovanja« sung des Daseins«) nije kod Heideggera (»Grundverfas- . Zum existierenden Dasein gehort die J emeinigkeit als Bedingung der Moglichkeit von Eigentlichkeit und Uneigentlichkeit. Tako vee iz prvih recenica »prvog odjeljka« Sein und Zeit-a (SZ 41) vidirno da Heidegger identifi cira pojmove »Grundverjassung« i »Fundamentalstruktur« (vfundamentalna strukturaej. Podsjecajuci na ranije izlaganje kojim je bio utvrden karakter tubivstvovanja kao egzistencije" i uvijek-mojosti. neka. Te momente treba fenomenalno razluciti uz stalno drzanje-na-oku uvijek prethodne [vee uvijek postojece] cjeline te strukture. nego.kakve je prirode ta fundamentalna struktura saznajemo ponesto iz recenica koje se odmah na pocetku »prvog odjeljka« nastavljaju na tezu da je »bivstvovanje-u-svijetu« . Dasein existiert je in einem dieser Modi. ali ni to razjasnjenje ne treba potcijeniti. o tome .koja (1) predstavlja »apriori« interpretacije tub ivstvovanja. Taj temelj medutirn nije dovoljan za puno odredenje bivstvovanja tubivstvovanja: »Bivstvovanje-u-svijetu je doduse a priori nuzno ustrojstvo tubivstvovanja.egzistencijalnost. Medutim upravo to nije glediste s kojeg je on pisano Uvod ne zeli danadomjesti Citanje Sein und Zeit-a." pricemu je ova posljednja proglasena uslovom mogucnosti autenticnosti i neautenticnosti (kao i modalno indiferentnog brvstvovanja tubivstvovanjaj= Heidegger nastavlja: »Ta bivstvovna odredenja [Seinsbestirnmungen] tubivstvovanja moraju se sad vidjeti i shvatiti a priori na temelju bivstvovnog ustrojstva [Seinsverfassung] koje mi nazivamo bivstvovanjem-u-svijetu. pa je prirodno da na stranicama sto slijede mozemo razmotniti sarno neke momente te analize.kaza problematike ovog Heideggerovog djela. struktura .« (SZ 53) Bivstvovno ustrojstvo nazvano »bivstvovanjem-u-svijetu« po ovome je temelj koji omogucuje da se a priori vide i shvate »ta bivstvovna odredenja tubivstvovanja« ..vsto ne znaci previse.« (SZ 41) »Temeljno ustrojstvo« je. nego jedna izvorno i stalno cijela struktura. »stanje«. in der modalen Indifferenz ihrer. te je tek naknadno odlucio da taj internacionalni izraz ponijemci (sarno sto to u tekstu narnjerno iIi nenamjerno nije konsekventno proveo). neautenticnost. prvenstveno.). das sich in seinem Sein verstehend zu diesem Sein verhalt. Daljnja objasnjenja nalazimo na pocetku paragrafa 12. moze se pretpostaviti da je Heidegger u pocetku preferirao izraz »fundamentalna struktura« (kao omiljeni Husserlov i opcenito fenomenoloSki termin). zelju ni mogucnost da detaljno analizira Heideggerov odgovor na pitanje s kojirn on pocinje analizu tubivstvovanja. sam pojam »osnovnog« ill dovoljno razj asnj en. »ustav« Itd. Kako je vee spomenuto.

Tacnije receno. analiza tubivstvovanja zapocela je analizom tub ivstvovanja kao egzistencije i uvijek-mojosti i razlikovanjem modusa autenticnog.« (SZ 53) Da bismo dosli do pUlIlog odredenja bivstvovanja tubivstvovanja moramo. vee po nacinu na koji je skovan pokazuje »da je njime misljen jedan [edinstveni [enomen« ~SZ 53). Moze u prvi mah zbuniti zasto je bas treci moment ovako posebno odlikovan. ne zavrsava. (2) »bivstvujuce koje je uvijek na nacin bivstvovanja-u-svijetu«. Medutim nemogucnost njegovog rastavljanja na elemente koji bi se mogli skrpati u nekucjelinu ne iskljucuje »visestrukost [Mehrfaltigkeit] konstitutivnih strukturnih momenata tog ustrojstva« (SZ 53).stvovanje. Po Heideggeru tri su konstitutivna momenta tog ustrojstva (1) »u svijetu« (vin der Welt«). ontoloska ikonstitucija onog »u« (»u-osti«. Cinilo se da su to relativno samostalne analize koje pre thode analizi osnovnog ustrojstva tubivstvovanja te je tek pripremaju i omogucuju. bivstvovanja tubivstvovanja. u-bivstvovanje je »[ormalni egzistencijalni izras. Medutim onosto slijedi nakon Heideggerove neobrazlozene najave da ce najprije pokusati »orijentirajucu karakteristiku strukturnog momenta [des Verfassungsmomentes]koji je spomenut posljednji« (SZ 53) nije sarno neka izolirana analiza tog treceg momenta (kakvu je analizu Heidegger. Analizom bivstvovnog ustrojstva tubivstvovanja analiza tubivstvovanja (covjeka). neautenticnog i indiferentnog bivstvovanja. nego doista. Da li se time te pocetne analize nekako ukljucuju u analizu »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« iIi se sarno utvrduje njihova nedostatnost i potreba da se prede na analizu »osnovnog ustrojstva« kao na daljnji. uostalom vee unaprijed osudio). ona tom analizom nije ni zapocela. sopstvo. ali se rnogui pojedinacno analizirati ako pri analizi svakog od njih imamo stalno u vidu i cijeli fenomen. polazeci od analize u-bivstvovanja Heidegger ovdje skicira bit svoje koncepcije covjeka i sazeto se razgranicava od tradicionalne filozofske antropologije i spoznajne teonije. »Usbivstvovanie« (wln-Sein«) Heidegger principijelno razlskuje od »bivstvovanja u« (»Sein in«). »Inheit«). Drugim zijecima. koje ima bitnu strukturu [ustrojstvo. visi stupanj analize? Kakav je smisao teze 0 bivstvovanju-u-svijetu kao temeljnom ustrojstvu tubivstvovanja? Slozeni izraz »bivstvovanje-u-svijetu« (das »In-der-Welt-sein«). u vezi s cim nastaje zadatak ontoloskeanalize strukture »svijeta« (»Welt«) i odredenja ideje »svjetskosti« (»Weltlichkeit«). 0 cemu je vee bi10 rijeci. Ova su tri momenta nerazdvojno povezana. onome »Tko tubivstvovanja« (. U stvari. analizirati takoder »bnigu« (koja je bivstvovanje tubivstvovanja) i »vrernenitost« (koja se otkriva kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja). To Heidegger icini. »u-bivstvovanje« je egzistencijal koji znaci bivstvovno ustrojstvo tubivstvovanja (die Seinsverfassung des Daseins). istice Heidegger. a »u-bivstvovanju« (sdas In-Sein«) peto. Verfassung] bivstvovanja-u-svijetu« XCV . J to tako da svakom od navedenih strukturnih momenata posvecuje po jedno poglavlje: »svjetskosti svijeta« (»Weltlichkeit der Welt«) trece poglavlje. prije prelaska na ove pojedinacne analize. u skiadu s naslovom paragrafa U »prethodna skica bivstvovanja-u-svijetu iz [na osnovu] onijentiranja prema u-bivstvovanju kao takvom«. Za razliku od ovog posljednjegvsto je kategorija1no odredenje koje sluzi za karakteriziranje bivstvujuceg koje ne bivstvuje na nacin tubivstvovanja (koje nijecovjek). odnosno onaj tko jest u modusu svakodnevnog bivstvovanja i (3) »u-bivstvovanje« XCIV (vdas In-Sein«) kao takvo. Medutim. on u drugom poglavlju (pod naslovom »Bivstvovanje-u-svijetu opcenito kao temeljno ustrojstvo tubivstvovanja«) preliminarno analizira trees strukturni moment (su-blvstvovanje«) i jedan njegov »fundirani modus« (»spoznavanje svijeta«). dakle. Medutim. Heidegger sad zahtijeva da se »ta bivstvovna odredenja tubivstvovanja« vide i shvate a priori »na temelju bivstvovnog ustrojstva koje mi nazivamo bivstvovanjem-u-svijetu«.)das Wer des Daseins«) cetvrto. Kako smo vidjeli.

agrafu (pod naslovom »Egzemplifioiranje. Na osnovu pretpostavke 0 covjeku i svijetu kao dvije nezavisno bivstvujuce realnosti izrasta i odredeno shvacanje spoznaje (Erkennen) prema kojem se spoznaja (Erkennen) shvaca »kao »odnos« izrnedu bivst~ujuceg (svijeta) i bivstvujuceg (duse)« (SZ 59). s jedne strane (pozivajuci se na J. upitati. u-lbi::stvovan:Ja .premda u njenorn fakticitetu neosporna . napustiti i dopusti. s druge strane. vee umjesto toga navodi. koje je u »u-bivstvovanju« fundirani egzistenoijaJ.i »ateorijsko« ponasanje . koji on sebi povremeno priustava. Covjek nije bice koje povremeno stupa u odnos prema svijetu. Na taj nacin ona zati~ postaj. saznati.~ »~~dentnim« ishodistem za probleme spoznajne teorije III »rnetafizike spoznaje«. Heidegger u slijedecem. na koje se u svom fakticitetu rasprsuje »bivstvovanje-u-svijetu tubivstvovanja« (»das In-der Welt-sein des Daseins«) .« (SZ 57) XCVI Svijet prema tome nije nesto nezavisno od covjeka. unutar kojeg se moze pojaviti unutarsvjetsko bivstvujuce.i buduci da to prvenstvo spoznaje zavodi u bludnju razurnijevanje njeVII Bitak i vrijeme XCVII . upotrebljavati nesto. :Ali to ostaje jedna . odnosno izrnedu »subjekta« i »objekta«. ivstvovanja« i »bivb stvovanja U« (koje se ponekad naziva i »Inwendigkeit«) Heidegger ne pokusava dati neko opce odredenje »u-bivstvovanja«. koje ponekad ima cef da stupi u neki »odnos« prerna svijetu. nego je svijet sarno strukturni moment covjekovog bivstvovanja.. Grimma).jer praktiono ponasanje je shvaceno kao »ne« . i to ne sarno za spoznajnu teoriju . koje ono [tubivstvovanje] ponekad ima. »TlJIbivstvov~a struktu~a sada se poznaje jos sarno . Od »u-bivstvovanja« treba takoder razlikovati »bivstvovanje pri« svijetu (sdas Sein bei« der Welt). 13. neke pretpostavljene podatke 0 etirnologiji nijeci »in« i »sein«. . odrediti.n~ jednom fiundiranom modusu. promatrati. provesti. Nije tako dacovjek »jest« i povrh toga drna jos neki bivstvovni odnos prema »svijetu«. proizvoditi nesto.irnati posla s necim.u oblicju dobijenom neprimjerenom Illterpretacijom. gOVO:~tl 0.Ipak upravo zato zaista kobna pretpostavka.i njegovati nesto. unutar cega bi se odvijali odnosi izrnedu covjeka i neljudskog bivstvujuceg.. Ovo bivstvovno ustrojstvo ne nastaje tek time da pored bivstvujuceg kara:ktera tubivstvovanja postoji jos i drugo bivstvujuce i s ovim se susrece. a moze kao Ijudsko bice biti i ne stupajuci u taj odnos. a.i to kao nesto po sebi sa~orazumljivo . Upravo na osnovu neshvacanja covjeka kao bivstvovanja-u-svijetu nastaju po Heideggeru mnoge ko_bne zablude tradicionalne filozofije i napose spoznajne teorije. »Susresti se« [»Zusammentreffen«] moze ovo drugo bivstvujuce »sa« tubivstvovanjem sarno ukoliko se uopce unutar jednog svijeta moze sarno od sebe pokazati. itd. brige (die Sorge) i bivstvovanja-u-svjjetu. Takvo stupanje u odnose prema svijetu moguce je sarno zato sto tubivstvovanje kao bivstvovanje-u-svijetu jest onako kako jest. zaklju6io slijedecom fundamentalnom tezom: »U-bivstvovanje prema recenom nije neko »svojstvo«. Izbor ovog rnodusa posebno je i obrazloeen: »Budu~i da spoznaja svijeta ponajvise i iskljucivo predstavlja egze~plarno fenomen u-bivstvovanja. Spoznaja svijeta«) analizira fenornen spoznaje svijeta (»Welterkennen«). Tubivstvovanje nije nikad najprije neko tako reci liseno-u-bivstvovanja tubivstvujuce. a ponekad nerna svojstvo be: kojega bi 000 moglo biti jednako kao s njim. Covjek je upravo kao covjek uvijek u svijetu. Jer sta je samo po sebi razumljivije nego da se neki »subjekt« odnosi prema nekom »objektu« i obmuto? Taj »subjekt-objekt-odnos« m~ra se pretpostaviti.« (SZ 59) Smatrajuci da tu nejasnocu treba odmah bar djelomicno razjasniti. daje vise primjera za »moduse u-bivstvovanja« (»Weisen des In-Seins«).(SZ 54). obradivati .da bi ih zatirn svepodveo pod nacll~ bivstvovanja (Seinsart) briganja (Besorgen) te da bi kratko razmotrivsi odnos briganja. Insistirajuci na razlici izmedu »u. ako se njena ontoloska nu~nost i prije svega njen ontoloski smisao ostave u tami. pM".ti da se ne~to izgu~i: poduzeti.

koji hi ona navodno trebalo da dostigne tek u transcendiranju subjekta?« (SZ 61) Na ovaj prigovor Heidegger ima i gotov odgovor (u obliku protupitanja): »Apstrahirajuci od toga sto u posljednjem Iormuliranom pitanju ponovo dolazi do izrazaja fenomenalno nelegitimirano. svodenje tubivstvovanja (covjeka) i svijeta na »subjekt« i »objekt« (koji se zamiSljaju kao dvije razlicite i razdvojene realnosti) ishvacanje spoznaje kao neceg sto je prvenstveno »unutarsubjekta. pasta [os onda treba pitati ako se pretpostavi da spoznaja vee jest pri svom svijetu. prirodno nastaje pitanje kako se subjekt iz te unutraSTIjesfere probija u onu vanjsku i postize spoznaju.karakteristicno za »imanenciju. sta drugo ako ne sam fenomen spoznaje :i nacin bivstvovanja onoga koji spoznaje?« (SZ 61) Nije tesko vidjeti da Heidegger tu odgovara na pr~govor koji tesko da ce kao svoj prihvatiti bilo koji pristalica spoznajne teorije 11i spoznajnoteorijske problematike. konstruktivno »stanoviste«. Medutim. Po Heideggeru.. 6iji se naein bivstvovanja [Seinsweise] neiskazano vee uvijek ima u temi kada je .koji je odvojen i bitno razlieit od »objekta«. mnogi zbiljski pristalice raspravljanja 0 spoznajnoteorijskoj problematici slozit ce se s Heideggerom da 0 tome treba li i u kom smislu treba da postoji spoznajni problem odlueuje »fenomen spoznaje«. a vee i riajprethodnije tematiziranje spoznajnog Ienomena pokazuje: »Spoznaja je bivstvovni modus [modus bivstvovanja. po Heideggeru. Seinsmodus]tubivstvovanja kao bivstvoXCVIII vanja-u-svijetu. a zapravo nepostojecem i tesko zarnisljivom oponentu Heidegger je svojim protupitanjem dao uvjedjiv odgovor.« (SZ 59) b U tradicionalnoj filozofiji i spoznajnoj teoriji spoznaja se shvaca kao odnos izmedu subjekta i objekta. a glavni je problemkoji tJu spoznajnu teoriju muci pitanje 0 »mogucnosti spoznaje«. ali ce tvrditi da oni u tom »fenomenu vide mnogo sta problematieno. rnoramo prethodno razjasniti kako i sta uopce jest ta spoznaja koja nam zadaje takve zagonetke. onda problem kako spoznaja dolazi do svijeta ili prodire u svijet ne moze ni nastati. Prigovarac kojeg tu zamislja Heidegger pristaIica je spoznajnog problema bez obzira na bilo kakve razloge. kako se mora misliti sam predmet da bi ga subjekt na kraju spoznao. (SZ 61) Medutim. odnosno pitanje: »kako taj spoznajni subjekt izlazi iz svoje unutrasnje »sfere« napolje u jednu »drugu i spoljasnju«.pozitivno znaci i kako je bivstvovni karakter tog irnanentnog bivstvovanja spoznaje zasnovan u nacinu bivstvovanja subjekta. prije nego sto pocnemo rjesavati spoznajni problem. Kad se jednom pretpostavi da je spoznaja unutar »subjelkta«. iz cisto iracionalne zelje datakav problem postoji. koja to instancija odlueuje 0 tome da li i u kojem smislu treba da postoji neki spoznajni problem. Istinski je sporno pitanje koliko je za spoznajni problem relevantan »nacin bivstvovanja onoga koji spoznaje«. On hoce pitati 0 spoznaji samo zato da bi 0 tome pitao. kako spoznaja moze uopce imati neki predmet. ivstvovanja. Medutim po Heideggeru pri takvom pristupuizostaje upravo »pitanje 0 nacinu bivstvovanja [Seinsart] tog spoznajnog subjekta. a da se ne mora odvaziti na skok u neku drugu sferu?« (SZ 60) Pretpostavka je takvog postavljanja problema. a ovu samu treba uciniti vidljivom kao egzlstencijalni »modalitet« u . ako je spoznaja samo modus bivstvovanja-u-svijetu. Pristalice takvog shvacanja uvjeravaju doduse da se »unutrasnja sfera« subjekta ne shvaca-kao neki »ormaric« iIi »puzeva kucica«.nog najvlastitijeg nacina bivstvovanja. ona ima svoje ontidko Iundiranje u tom bivstvovnom ustrojstvu«.rijee 0 njegovoj spoznaji« (SZ 60). Doduse. sam Heidegger predvida i rnaguci prigovor svom shvacanju sa spoznajnoteorijskog stanovista: »adi takvom Interpretacijom spoznaje unistava se spoznajni problem. ali ne odgovaraju na pitanjesta to »unutra. bivstvovanje-u-svijetu treba pokazati jos ostrije s obzirom na spoznaju svijeta. odnosno zato sto slijepo vjeruje da 0 spoznaji treba pitati. Zastupnici »spoznajne teorije« kao temeljne filozofske discipline smatraju da analiza »naeina bivstvo- Ie . Takvom zamisljenom.

po Heideggeru. ni brisanje njene CI c . A odredujuce zadrzavanje pri bivstvujucem koje treba spoznati nije kao neko napustanje unutarnje sfere.. vidjet cemo da je »sarna spoznaja prethodno zasnovana u jednorn vec-bivstvovanju-pri-svijetu. radenja [poslovanja. odnosno razrnatranje neceg). »Ovo vec-bivstvovanje-pri ponajprije nije sarno neko ukoceno buljenje u neko osto postojece [predrucno ]. potrebna je prethodno deiicijentnost brigajuceg irnanja-posla [des besorgenden Zu-tun-habens] sa svijetom. No ima i »spoznajnih teoreticara« koji ce se sloziti s Heideggerom da analiza »fenomena spoznaje» pretpostavlja analizu »nacina bivstvovanja onogakoji spoznaje«.. Erkennen] sarno pokazuje«. briganje se povlaci u sada jos jedini preostajuci modus u-bivstvovanja. tj. nego je one prema svorn prirnarnom nacinu bivstvovanja vee uvijek »napolju« pri nekom susrecucem bivstvujucem vee uvijek otkrivenog svijeta. Hantieren] i 51. »Auslegen« (interpretacija) . i sarno jedan nacin bivstvovanja-u-svijetu i ne smije se interpretirati kao neki »proces« kojirn neki subjekt pribavlja sebi predstave 0 necern. Odredivanje spaznaje kao modus a bivstvovanja-u-svijetu ne znaci potcjenjivanje spoznaje. des Vorhandenen] bilo moguce..« (SZ 61) Blize je onomsto bi se uobicajenom terrninologijorn nazvalo aktivnirn. cuvanju i zadrzavanju spoznajuce tubivstvovanje ostaje kao tubivstvovanje napolju. Na temelju tog nacina bivstvovanja prema svijetu. ali tu terrninologiju Heidegger ne smatra adekvatnarn. tubivstvovanje uvijek u isto vrijeme i »unutra« i »vani«: »U usmjeravanju na [Sichrichten auf] . nego cak i zaboravljanje. ako pogledarno »sta se na fenornena:lnom nalazu spoznaje [spoznavanja. nego je tubivstvovanje i u tom »bivstvovanju-napolju« pri predmetu u pravo shvacenom smislu »unutra«.vanja onoga koji spoznaje« nije nuzna pretpostavka za analizu »fenomena spoznaje« nego da naprotiv analiza »fenornena spoznaje« treba da prethodi svakom drugorn pokusaju filozofskespoznaje. kao sto spoznaja nije prelazenje iz »unutarnje« sfere u svanjsku«.. Naprotiv: »i u shvacanju. koji pusta da se untarsvjetski susreouce bivstvujuce susrece jos sarno u svom Cistom izgledii [Aussehen] (eidos) i kao modus tog nacina biv- stvovanja moguce je izricito gledanje onog sto se tako susrece. Suzdrzavajuci se od svakog proizvodenja. Besorgen] zaokupljeno [benommen] svijetorn 0 kojern se briga. u jos-samo-prebivanje pri. ali ce insistirati da se analiza »fenomena spoznaje« ne svodi u potpunosti na analizu »nacina bivstvovanja onoga koji spoznaje«. kako je bitno ikonstituirano bivstvovanje tubivstvovanja. -svijetu u spoznaje.« (SZ 61) Put od ove (prakticke) zaoku. »Vernehmen« (slusanje-shvacanje). On se radije izrazava na slijedeci nacin: »Bivstvovanje-u-svijetu je kao briganje [zbrinjavanje. »Bestimrnen« (odredivanje) i najzad »Aussage« (iskaz). bavljenja.« (SZ 62) Medutirn.« (SZ 62) U spoznaji je.« (SZ 61) Ovo vec-bivstvovanje-pri-svijetu niposto se ne srnije shvatiti kao neki cisti spoznajni ili teorijski odnos prerna postojecem.. angaziranim ili prakticnim adnos om . Po Heideggeru. upravo one samo ikao bivstvovanje . ona nije ni osvajacki pohod na vanjs:ku sferu s ciljem da se zadobijeni plijen donese natrag u unutarnju sferu i u rijoj pohrani u »kucici« svijesti. koje kao tako prisvojene ostaju pohranjene »unutra«. i u shvacanju tubivstvovanje ne izlazi tek recirno napolje iz svoje unutarnje sfere.« (SZ 62) Ne sarno svako spoznavanje i znanje. varka i zabluda modifikacije su »izvornog u-bivstvovanja« (SZ 62). vee predstavlja relativno specifican zadatak. Heidegger upozorava da je »razumijevajuce zadrzavanje jednog iskaza 0 •. gledanje neceg ill prerna riecem)..« (SZ 61) Nakon sto je sazeto razjasnio kako se na temelju takvog nacina bivstvovanja tubivstvovanja razvijaju »Hinsehen« (starnogledanje«. i s obzirorn na !koje tada povremeno moze nastati pitanje kako se one »slazu« sa zbiljom.plienosti svijetom do (teorijske) spozna]e nije jednostavan: »Kako bi spoznavanje [Erkennen] kao promatracko odredivanje postojeceg [predrucnog. u kojoj je najprije ucahureno. »Ansprechen« i »Besprechen« (govorenje 0 necern.

ture. nakon uvodnog § 2853 dijeli se na dva razdjela: »A. gdje kratko skicira svoje shvacanje »bivstvovanja-u-svijetu« sam Heidegger nije posao od »prvog«. a informativno ih rezimirati nema smisla. U veoma opseznom (i zanimljivom) poglavlju posvecenom »prvom momentu« bivstvovanja-u-svijetu. Stoga bivstvovanje-usvijetu kao temeljno ustrojstvo zahtijeva prethodnu interpretaciju. Heideggerovo poricanje spoznajne teori:je i spoznajnoteorijskog pristupa filozofiji ne znaci poricanje fenomena spoznaje niti poricanje potrebe da se taj fenomen interpretira. To su ono »tu. Tubivstvovanje. analdzirao u tri poglavlja svoje knjige (u 3-5. Autenticno i neautenticno bivstvovanie-u-svijeta Temeljno je ustrojstvo tubivstvovanja bivstvovanje-u-svijetu. »vremenitost«). u §§ 14-38). Izraz »Tu« znaci ovu bitnu razotkrivenost [diese wesenhafte Erschlossenheit). ali se provlace kroz cijelo djelo i irnaju terneljno znacenje. »neposredna« bit u tome je sto bivstvuje u svijetu. postati zadatak i kao nauka preuzeti vodstvo za bivstvovanje-u-svijetu.specificnosti. Heidegger smatra da se pitanje spoznaje moze rjesavati sarno u sklopu i na temelju pitanja 0 smislu covjekova bivstvovanja. ni napose njegove analize »temeljnog ustrojstva tubivstvovanja«. U najmanju ruku njegova »prva«. Nasuprot spoznajnom teoreticaru koji smatra da prije nego sto se odvazimo na razmatranje pitanja 0 bivstvovanju i filozofske problematike uopce treba najprije da ispitamo nase spoznajne moci. njegova »bit«nije nezavisna od njegova odnosa prema svijetu. u kojem Heidegger analizira taj »treci moment«. Nema mogucnosti da sve te analize kriticki razmotrimo. moramo ukratko razmotriti ranije nabaceno pitanje. No »svijet« u ovom izrazu nije neka vanjska priroda neell ClII . no time nipostcnlje apsolvirano pitanje 0 vrijednosti Heideggerove analize covjeka. nego konstitutivni moment covjekove fundamentalne struk. Medutim u § 12. moze Ii se distinkcija izmedu auteniicnog. Pokusajmo da slijedimo njegov primjer. Ta nova bivstovna moguenost moze se samostalno razviti. razotkrivenost i istina«). prema svijetu . §§ 2838). Ali Heidegger porice mogucnost da se problem spoznaje razmatra nezavisno od pitanja 0 smislu bivstvovanja onog bivstvujuceg koje spoznaje (covjeka). Zahvaljujuci njoj to je bivstvujuce (tubivstvovanje) 11. kato je vee spomenuto. poglavlju prvog odjeljka prvog dijela. Tri momenta bivstvovanja-u-svijetu Heidegger je. to jest kada jest jedno bivstvujuce koje je kao bivstvovanje onoga »Tu« razotkrilo [erschlossen) prostomost. Medutim. Spoznaja je modus tubivstvovanja zasnovan u bivstvovanju-u-svijetu. »briga«.« (SZ 62) Kako vidimo. Peto poglavlje prvog odjeljka pod naslovom »V-bivstvovanje kao takvo« (»Das In-Sein als solches«. U uobicajenom znacenju rijeci »tu« upucuje na »ovdje« (shier«) i »ondje« (sdort«). neautenticnog i indiferentnog bivstvovanja primijeniti na analizu osnovnog ustrojstva tubivstvovanja. »svjetskosti svijeta« (sdie Weltlichkeit der Welt«) ne spominje se distinkcija izmedu autenticnosti i neautenticnosti. Naprotiv: »tubivstvovanje dobiva u spoznaji jedan novi bivstvovni status (Seinsstand). Eg53 U tom paragrafu Heidegger kratko razjasnjava dva »egzistencijala« koji ne ulaze kao »momenti« ni u jednu od tri osnovne strukture covjekova bivstvovanja sto ih Heidegger analizira u Sein und Zeit-u (sbivstvovanje-u-svijetu«.(»Da«) pomocu kojeg je napravljen izraz »tubivstvovanje« (»Dasein«) i »razotkrivenost« (die Erschlossenheit«). Dasein. najpotpunije razrnotren u »§ 44. zavisna od covjeka. Heideggerov izraz (u Sein und Zeit-u) za »istinu u najizvornijern smislu« (SZ 223). nego od »treceg« momenta te strukture. S ovom idejom mozemo se i sloziti. Po Heideggeru to medutim nikako nisurijeci istog ranga:« »Ovdje« i »ondje« moguci su sarno u jednorn »Tu« (»Da«). spoznaji ne treba pripisivati ono sto ona ne 6ini niti moze da cini: »Mi niti spoznaja tek stvara »commercium« subjekta sa svojim svijetom.« (SZ 62) Medutim. Erschlossenheit und Wahrheit« (»§ 44. U odnos prema svijetucovjek ne stupa naknadno.koji je u tublvstvovanju vee uvijek otkriven. od »u-bivstvovanja« (»In-Sein). niti ta veza nastajeiz djelovanja svijeta na subjekt.

odnosno »in«.« (SZ 160) Po ovome.34) i »B.i neautenticno u-bivstvovanje? Ako pazijivije pogledamo te dijelove.j propadanje tubivstvovanja) kao pancv . Nisu li mozda u ova dva razdjela zasebno analizirani autenticno . a »Befindlichkeit« je opet Heideggerov specijalitet. stajati«. Za (neadekvatan) prijevod »nastrojenost« odlucio sam se. Govorkanje (das Gerede) je svojevrsna modifikacija govora (die Rede).« (SZ 133) Ovo ujedno znaci: »Bivstvovanje 0 kojem se tom bivstvujucem u njegovom bivstvovanju radi. CIV prednost nastrojenosti. ali su znatizelja (die Neugier) i dvosmislenost (die Zweideutigkeit) obje modifikacija razurnijevanja (das Verstehen).i Heideggerovu analizu nekih modusa navedenih triju glavnih momenata u navedenom dijelu knjige. Izrazi »Verstehen« i »Rede« uzeti su iz obicnog jezika. Die existenziale Konstitution des Da. jer nisam mogao pronaci bolji (razmatrao sam takoder: »nastrojenje«. Heidegger kate: »Fundamentalni egzistencijali. ivstvovanja: b »govorkanje« (das Gerede«). . ali se vidi vee i iz najave daljnjeg sadrzaja kako je dana u uvodnom paragrafu petog poglavlja (u § 28). »nalazenje«. To se jasno vsdi iz deskripcsje tih modusa. Svakodnevno bivstvovanje onog Tu i propadanje tubivstvovanja« (»B. to jest bivstvovanja onaga Tu rasclanjuje se na dva dijela« . jesu nastrojenost i razumijevanje. ali ne sarno redoslijedorn razmatranja. analizu straha (die Fureht) kao modus a nastrojenosti.pise Heidegger (SZ 133). "U-bivstvovanje kao takvo« i »bivstvovanje onoga Tu« ovdje su. 0 odnosu govora prema navedena dva momenta on pise: »Nastrojenost i razumijevanje jednako su izv:orno odredeni govorom. Mi na pocetku § 34.. §§ 35-38).0 tacnorn smislu i 0 tacnom medusobnom odnosu navedena tri momenta moglo bi se dosta raspravljati. nego i nizom rkonkretnih napomena daje odredenu ujedno s tu-bivstvovanjem svijeta »tu.« (SZ 133) Mogio bi se pitati cemu sad ta objasnjenja 0 »Da. kao npr. U razdjelu A Heidegger ikao tri ikonstitutivna nacina »u-bivstvovanja«. »nahodenost«. insistira da su nastrojenost i razurnijevanje »jednako izvorni konstitutivni nacini da se bude ono Tu« (SZ 133). naci se. ocito identificirani. jest [sastoji se u tome]. razumijevanje i govor). Heidegger npr. medu ostalim. »Poglavlje koje preuzima eksplikaciju u-bivstvovanja kao takvog. Heidegger tu. osjecati se.« (SZ 161) Kako shvatiti i uskladiti sve te. izveden prema njemackom glagolu »sich befinden« koji znaci »1. Ostavljamo po strani .« (SZ 132) Radikalizirajuci tu tezu Heidegger tvrdi: »Das Dasein ist seine Erschlossenheit. koji konstituiraju ono Tu. Nas sad prvenstveno zanima ojelokupni smisao te analize i njen odnos prema analizi provedenoj u razdjelu B tog poglavlja. »nahodenje«. Das alltiigliche Sein des Da und das Verfallen des Daseins«. No vee na iducoj stranici citamo: »Govor je jednako izvoran s nastrojenoscu i razumijevanjem. Kako je on i u razdjelu A analizirao tni konstitutivna momenta u-bivstvovanja (nastrojenost.). moglo bi se pomisliti da svakom od navedena tri konstitutivna momenta u-bivstvovanja odgovara jedan od spomenutih oblika neautenticnog u-bivstvovanja. (»Tubivstvovanje jest svoja razotkrivenost. ali da stvar nije tako jednostavna. nesuglasne tvrdnje? Navedena i sliona pitanja ostavljamo ovdje po strani. pise: »Pod B (svaikodnevno bivstvovanje onoga Tu .« (SZ 133) Na osnovu toga moglo bi se pomlsliti da je govor na neki nacin najvazniji. biti. da bude svoje "Tu«. »das Verstehen« (wrazumiievanje«i i »die Rede« (wgovor«}. bar naizgled. posvecenog govoru. osjecajnost« itd. Ausbildung) razumijevanja i analizu iskaza (die Aussage) kao modusa interpretacije. §§ 29--. odnosno tri nacina »da se bude ono Tu« (sdas Da zu sein«) navodi »die Befindlichkeit« (wnastrojenost«). i »Erschlossenheit« (rna kako mace vazna) u uvodnom dijelu pogiavija koje treba da razjasni »In-Sein«.. nastrojenost i razumijevanje bili bi fundamentalniji od gov:ora. Medutim to nije sluca]. analizu interpretacije (die Auslegung) kao oblikovanja (razv:ijanja. »znatiielju« (sdie Neugier«) i »dvosmislenost« (vdie Zweideutigkeit«). »osjecanje«. nalaziti se.zistencijalna konstitucija onog Tu« (»A. vidjet cemo da u ovoj pretpostavci ima »nesto«.za sebe samo. 2. razotkrivenost bivstvovanja-u-svijetu. U razdjelu B Heidegger analizira jm modusa neautenticnog u.

Svakodnevni nacin bivstvovanja razotkrivenosti :kara:kterizira se govorkanjem. koje je posveceno analizi u-bivstvovanja.>ga Se. Medutim u istom uvodnom tekstu.interpretiranje?« (SZ 167) Kako vidimo. Kako i zasto . Ovi pak pokazuju dinamiku [Bewegtheit] propadanja s bitnim karakterima iskusenja [Versuchung]. on daljnju analizu najavljuje slijedeCim rijecima: »~~jprije je ~treb~? da se na odredenim fenomenima oOlgledno pokaze [UCIni vidl}ivom] razotk:rivenost [die Erschlossenheit] on<. otudenja [Entfremdung] i spletenosti [Verfangnis]. Temom je postala ontoloska konstJitucija razotkrivenosti [Erschlossenheit] 'koja bitno pripada tubivstvovanju. Neki pokusaj razjasnjenja nece se naci ni u analizi kojom se ta najava ostvaruje. u odnosu na autenticnost i neautenticnost. razumijevanju i govoru.« (SZ 175-176) cvn . pri cemu istice da propadanje nije nesto razlicito od autenticnosti nego sarno ostriji izraz za nju: »Onosto smo nazvali neautenticnoscu tubivstvovanja (usp. videnja i interpretacije [Rede. Ta se svakodnevnost u ovom dijelu Sein und Zeit-a ne promatra kao neki. nema mka~vo~ pokusaja da se obrazlozi ova redukcija. uvrs~t. u kojoj nema ni rijeci 0 nastrojenos~i«. Struktura sto je Cine govorkanje. kojo~ daljn~a ~naliz~ doist~ tece) nema vise »nastro]enostl« (»Befmdhchkelt«). Ako ostavimo po strani neke detalje.« (SZ 133-134) Kako se vidi. medu ostalim. kao egzistencija1ni modusi svakodnevnog bivstvovanja onog Tu analiziraju se: govorkanje (§ 35). § 9. odnosno elimiCVI nacija. Sic. znatizeIjom i dvosmislenoscu. neko posebno raz~~ijevanj~. Heidegger. umirenja [Beruhigung]. nego izricito kao neautenticni.dan (entsprechend) konstitutivnom fenomenu govora (Rede). 0 tome zasto je Heidegger iz svoje analize ispustio »nastrojenostmoze se sarno nagadati.kompletne i druga kao cjelina na neki nacin odgovara prvoj. U zakljucnom dijelu petogpoglavlja. i ovu . kao pandan videnju (Sicht) koje lezi u razumijevanju Ii prema interpretaciji koja pripada razumijevanju. interpretacijom propadanja sada dobiva ostrije odredenje. 42. obje su troclane strukture po Heideggeru . na istoj stranici (nepunih dvadesetak redaka nize). Znaci li to da neka svakodnevna modifikacija onog sto je nazvano »nastrojenoscu« nije moguca ill Heidegger iz nekog razloga nije htio (iii nije bio raspolozen) da se upusta u analizu odgovarajuceg modusa? U kratkom tekstu na pocetku razdjela B (u tekstu koji prethodi paragrafu 35. znatizelja (§ 37) i dvosmislenost (§ 37). Njeno bivstvovanje konstituira se u nastrojenosti. u ikojem se spominje »nastrojenost«. i dalje).« (SZ 180) Na osnovu ovog moglo bi se zakljuciti: premda ne postoji odnos jedan-prema-jedan izmedu konstitutivnih rnornenata razotkrivenosti i karaktera njenog svakodnevnog nacina bivstvovanja. str. neutralni modus. upada u OCI da u ovoj najavi (u skladu s. znatizel]a i dvosmislenost pripisuje se jasno tubivstvovanju u njegovoj svakodnevnosti. Ovo neautenticno bivstvovanje Heidegger sad naziva izrazom »Verjallen« (wpropadanie«). govorenje.n ~ u koji paragraf) Heidegger pita: »koji su eg~Isten~]a:lm ka:akteri razotkrivenosti [Erschlossenhelt] blvstvoVan]a-u-svijetu. ovako rezimira smisao cijelog poglavlja: »Vodece pitanje ovog poglavlja odnosi se na bivstvovanje onog Tu. . nego takoder i na prvom mjestu nastrojenosti. Pri tome. Heidegger u razdjelu B ne analizira neki neautenticni modus svakodnevnog u-bivstvovanja (ill bivstvovanja onoga Tu) koji bi odgovarao konstitutivnom momentu snastrojenosti«. to jest svakodnevni nacin bivstvovanja govora. a sam nije. HeIdegger tu pita ne sarno 0 svakodnevnoj modifikaciji razumijevanja i govora i interpretacije.na]avu. ukoldko se ovo kao svakodnevno drii u nacinu bivstvovanja onoga Se? Da li je ovome svojstvena neka specificna nastrojenost. u petnaestak redaka 5tO razdvajaju citirano pitanje.ht und Auslc:?ung].to nije objas~e~ - Daljnja pitanja mogu se pojaviti u vezi s tacnorn prirodorn navedenih troelanih struktura.

No nisu Ii nase teskoce s Heideggerovim shvacanjem autenticnosti i neautenticnosti u-bivstvovanja proistekle otuda Sto smo direktno pristupili tom pitanju.l!ze u-bivstvovanja kaze 0 odnosu autenticne 1 neautenticne egzistencije: »Tubivstvovanje moie propasti samo zato sto se njemu radi 0 razumijevajuce-nastrojenom bivstvovanju-u-svijetu. razumijevaniem i govorom? Jesu Ii to konstitutivni momenti autenticnog bivstvovanja jJli neutralni momenti jedne konstitucije koja sarna po sebi nije ni autentiena ni neautenticna.u sklopu ove anaIize . Prva recenica maze se rnedutim interpretirati na vise nacina. da je ono neutralno 'fie sarno u odnosu na distinkciju izmedu autenticnosti i neautenticnosti. ona Se. preuzimanje. Medutirn iz toga ne slijedi da postoji i neki posebni »neutralni.recenice povezane rijecju »obrnuto« rnogla hi sugerirati da se i u prvoj recenici kao i u drugoj. provedeni kratki osvrt na analizu u-bivstvovanja olalksati pnistup Heideggerovoj analizi »drugog rnomenta«. astrojeno bivstvovanje-u-svin jetu shvatiti kao autenticno. Obrnuto. der in der Alltaglichkeit ~es D.}< (SZ 126) Ali u tom jasnom pitanju i odgovoru i napose u njihovoj elaboraciji ima dosta nejasnoca.evanje moralo bi vrijediti i za preostala dva konstitutivna momenta u-bivstvovanja (nastrojenost i govor). a nisu ni meki ni zbr~j svih. ako su govonkanje. u kojoj se izricito ne govori 0 autenticnosti i neautenticnosti. iIi neautenticno. znatizelja i dvosmislenost karakteri neautenticnog bivstvovanja. autenticna egzistencij~ nije riestosto lebdi iznad propadajuce svakodnevnosti.modus u. koje igraznacajnu ulogu u raspravljanju 0 u-bivstvovanju? Itice nam mozda. nismo mi sami. nego egzistencijalno samo rnodificirano nastavljanje [prisvajanje. koje proistjece iz vlastitog sopstva kao takvog.nema potrebe za takvim »neutralnim«. To »Tko« je srednji rod. Ergreifen] ov~. kako je provedena u cetvrtom poglavlju prvog odjeljka pod naslovom »Bivstvovanie-u-svijetu kao su-i samo-bivstvovanje. nego i na distinkciju izmedu pravosti i nepravosti (bez obzira na to ucemu je distinlkcija izmedu autenticnosti. Dna jasno kaze da je razumijevajuce-nastrojeno bivstvovanje-u-svijetu nuzna pretpostavka propadanja (neautentienosti).«).W elt-sein »Man«.. naprotiv. preskacuci ne samo analizu »svjetskosti svijeta« (»prvog momenta« bivstvovanja-u-svijetu).« (»Das I n-der. premda se moze rnodificirati na ta dva nacina? Heidegger 0 tome izricito ne raspravlja niti se opcenito izjasnjava. A ako autenticna egzistencija maze nastati neposrednim modificiranjem neautenticne. crx . Eigentlichkeit. koju Heidegger odlucno provodi i nedovoijno razjasnjava). kako stoji stvar s konstitutivnim momentima u-bivstvovanja . [Das »Wer« dst das Neutrum.Hi »indiferentni. onda bar za tu svrhu nije potrebno pretpostavljatl neki neutralni ili indiferentni CVIII modus egzistencije. Ono se bav:i jednim jasno formuliranim p~tanjem: »Wer ist es. odnosno propadanja. Cinjenica sto su navedene dvije . ali u vezi s razumijevaniem pise: »Razumijevanje je ili autenticno. neutralno ili na neki drugi nacin. ':l1oduS01': djelornicno govori i onosto on u zavrs~om :dljelu ana. te da pod »razumijevajuce-nastrojenim bivstvovanjem-u-svijetu« u ovom kontekstu treba misliti autenticno tubivstvovanje.Medutim.? als M it-und S elbstsein.« (SZ 179). A ono sto vrijedi za raz~mij. Cetvrto poglavlje jedno je od na}klraCihi~aiz~led ~ajjasnijih. u kojoj se dosta govori 0 distinkciji izmedu autentienosti i neautenticnosti te se ujedno tematizira bezlicno Se (das Man).nastrojenoscu. Ono Das »Se«. das Man. U b prilog pretpostavci da Heidegger . a:li ne kaze treba Ii to razumijevajuce . nego i analizu onoga »Tko« (sdrugog momenta« u-bivstvovanja).. ivstvovanja.« (SZ 146) No to nije sve: »Kako autenticno tako i neautenticno razumijevanje moie sa svoje strane biti pravo idi nepravo [echt oder unecht].« (SZ 146) Iz ovoga proizlazt da razumijevanje nije nuzno moment autenticnog bivstvovanja.asems ist?« (»Tko je taj koji jest u svakodnevnosti tubivstvovanja?« SZ 114) I odgovor je jasan: »To Tko nije ni ovaj ni onaj. i pravosti Echtheit. radi 0 odnosu autenticnosti i neautenticnosti.

I upravo posljednji navedeni modusi deficijentnosti i indiferentnosti karakteriziraju svakodnevno i prosjecno bivstvovanje-jednog-s-drugim [zajednicko bivstvovanje. No teskoca je u torne jito nije sasvim jasno koji se momenti njegove analize »subjekta« svakodnevnosti odnose samo na svakodnevnost.bivstvovanja-u-svijetu. neautenticno iIi indijerentno ljudsko bivstvovanje.priskacuci-dominirajuce i preduhitrujuci-oslobadajuce dcii se svakodnevno bivstvovanje-jednog-s-drugim i pokazuje razno- ex ext . a analizu »treceg momenta« prosiriti i preko granica tog modusa. nego kao uvijek drustveno bice. a koji ne sarno (ili uopce ne) na nju. eventualno. ali. upozorava Heidegger. ND s obzirom na distinkcijusto je Heidegger provodi izmedu autentionog. U cetvrtom poglavlju. Unutarsvjetsko bivstvovanje-po-sebi je su-tubivstvovanje [Mitdasein]. prolazenje-jednog-mimo-drugog. a pitanje 0 onom Tko razmatra se samos obzirom na modus svakodnevnosti. kako mu se to cesto prigovara. odnosno da nikad fakticki ne postojim sam. N edostajati moze onaj drugi same u nekom i za neko su-bivstvovanje. I samovanje [Alleinsein] tubivstvovanja jest su-bivstvovanje u svijetu. zbunjuje razlicita strukturiranost cetvrtog i petog poglavlja. odnosno neautentlcnosti. Miteinandersein]. Samovanje je deficijentni modus su-bivstvovanja. nema takve podjele na dva razdjela. neautenticnog i.121) Ali pored OVID deficijentnih modusa skrbi postoje i pozitivni.Prije svega.« (SZ 120) Ove isliene eksplikacije mogu posluziti kao argument za tezu da covjek u Heideggerovom misfjenju nije shvacen. ne mati da ja uvijek fakticki postojim s drugima. gdje se analizira »drugi moment. [ednog-protiv-drugog i jednog-bez-drugog. »Svijet tubivstvovanja je su-svijet [Mitwelt]. Skrb je odnos tubivstvovanja kao su-bivstvovanja prema drugom tubivstvovanju. Kako smo vidjeli. njegova mogucnost je dokaz ovoga. ne-ticanje-jednog-drugog jesu moguci nacini skrbi. Ovaj odnos javlja se na mnogo razlicitih nacina: »Bivstvovanje jednog-za-drugog. Pozivajuci se na svoje prethodne analize pOIkojima »nikad nije dan neki puki subjekt bez svijeta«. tako da ta analiza moze biti zanimljiva za njegovo opcenito shvacanje »subjekta« (onoga Tko)? Svakako. Heidegger u petom poglavlju najprije (u razdjelu A) raspravlja 0 »trecem momentu« bivstvovanja-u-svijetu bez obzira na razliku izmedu autenticnosti i neautenticnosti da hi ga zatim (u razdjelu B) razmotrio u modusu svaikodnevnosti. IIi mozda Heidegger i u cetvrtom poglavlju. Heidegger insistira da isto tako nije dan »neki izolirani ja bez drugih« (SZ 116). iIi se one moze javljati u sve tri (ili bar dvije od uri) navedene modifikacije. No ako je rijec 0 neodvojivim momentima iste strukture. koji se ovdje tretira ujedno kao modus neautenticnosti (odnosno propadanja). premda najavljuje da ce u njemu raspravljati samo 0 »subjektu« svakodnevnosti raspravlja i 0 tompitanju sire? Nema Ii rnozda bar dio Heideggerove analize »subjekta« svakodnevnosti (Heidegger smatra da »subjekt« nije dobar naziv za ono »Tko«. i on sam ponekad upotrebljava »subjekt« pod navodnim znacima tame gdje bi trebalo reci Tko) opcenitije znacenje. »Su-bivstvovanje odreduje egzistencijalno tubivstvovanje i tada kada netko drugi fakticki nije prisutan [vorhanden] niti se opaza. kao osamljeni pojedinac. U-bivstvovanje je su-bivstvovanje [Mitsein] s drugima [mit Anderen]. indiferentnog bivstvovanja. nejasno je zasto bi analizu »drugog rnomenta« trebalo ograniciti sarno na modus neautentienosti. prirodno nastaje pitanje da Ii je covjekovo drustveno bivstvovanje (ukoliko se takvirn moze smatrati su-bivstvovanje) autenticno. Dio odgovora na to pitanje Heidegger daje u sklopu analize egzistencijala sto ga oznacava rijecju »Fiirsorge« (wbriga-za«. Svijet nije nikad sarno moj nego ga uvijek dijelim s drugima. Nakon sto je objasnio razliku izmedu dva ekstremna oblika pozitivne skrbi Heidegger pise: »Izmedu ta dva ekstrema pozitivne skrbi .« (SZ 118) Teza da je tubivstvovanje bitno su-tubivstvovanje s drugima.« (SZ . »skrb«).

odvojenom od onog Se. nego negdje po sredini? Paragraf 26 zavrsava rijecima: »Tubivstvovanje u prelazenju [apsorbiranju. ta je analiza neobicno slozena i bogata. Stvarse moze uciniti vrlo jednostavna: Ekstremni modusi (autenticni i neautenticni) nisu karakteristicni za svakodnevno tubivstvovanje. »die W eltlichkeit der Welt«). to znaci ujedno i u su-bivstvovanju s drugima. pod naslovorn »§ 27. Svjetskost svijeta.»svjetskosti svijeta« (»svjetovnosti svijeta«. Ipak nailazimo na jedno vazno upozorenje: »Autenticno bivstvovanje sopstva [sopstvovanje. C). prirucnost i »predrucnost« Razmatrajuci Heideggerovo shvacanje bivstvovanja-u-svijetu kao osnovnog ustrojstva tubivstvovanja s gledista distinkcije dzmedu autenticnosti i neautenticnosti (koja je Izuzetno znacajnaza ispravno shvaeanje cijele Heideggerove koncepcije). koje je Tko (ssubjekt«) sUbivstvova~ja nij. To ne znaci da Heideggerova analiza tog »prvog« momenta nema veceg znacenja. prolazno stanje sopstva. Ali uno nije ni jedini rnoguci modus sopstva: »Sopstvo [das Se1bst] svakodnevnog tubivstvovanja je Se-sopstvo [Man-selbst] koje mi razhkujemo od autenticnog.e i ne moze biti »sopstvo« autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. >>A. analizi svjetskosti svijeta posveceno je drugo poglavlje prvog odjeljka Sein und Zeit-a. Medutim. nego je ana egzistencijalna modifikacija tag Se kao jednog bitnog egzistencijala. Analiza okolinskosti i svjetskosti uopce. mislim da se i u vezi s njom mora postaviti pitanje koliko je tu rijee 0 jednorn rnomentu autenticnog ljudskog bivstvovanja. Uzgredna napomena ili cvrsta teza? Cijeli slijedeci paragraf. bar nom inalno . a kolsko 0 nekom neutralnom ili indiferentnom strukturnom momentu covjeka. Selbstsein] ne zasniva se na nekom izuzetnom stanju subjekta. a to se poglavlje nakon uvodnog paragrafa sa znacajnim opcim razjasnjenjima dijeli u tri omasna razdjela (A. nego ono kao »izvornl fenomen pripada pozitivnom ustrojstvu tubivstvovanja« (SZ 129). Das alltiigliche Selbstsein und das Man«) govori za pretpostavku da tu nije rijec 0 riekoj slucajnoj primjedbi. Nije potrebno da ovdje prepnicavamo Heideggerove briljantne :i dobro poznate analize beelicnog Se (das Man). nije uno sarno (es selbst).« (SZ 122) Prema ovoj tezi dva ekstremna oblika skrbi ne pripadaju u svakodnevno zajednicko bivstvovanje.u-bivstvovanju i onome Tko svakodnevnog bivstvovanja-u-svijetu. Bezli6no Se nije neko slucajno.« (iSZ 129) CXII o tom autenticnom sopstvu ne saznajemo mnogo u ovom dijelu Sein und Zeit-a. Die Analyse der Umweltlichkeit und Weltlichkeit uberhaupt«) ima opcenit i principijeVIII Bitak i vrijeme CXIII . Kako je vee receno.vrsne rnjesovite oblikevciji opis i . Tko je to dakle preuzeo bivstvovanje kao bivstvovanje-jednog-s-drugim?« (SZ 125) Po ovome svako je svakodnevno su-bivstvovanje s drugima neautenticno. a bez obzira na to sto je Heidegger sam ne dovodi eksplicite u vezu s problematikom autenticnosti i neautenticnosti. B. dok 0 njoj. treba istaci: iz tih analiza proizlazi da to Se. to jest izricito preuzetog (eigens ergriffenen) sopstva. Upravo pri analizi tih momenata Heidegger jasno provodi spomenutu distinkciju.« (SZ 130) 12. pri cemu razdio A (»A. prirodno smo dali prednost njegovirn analizarna »treceg« i »drugog« momenta temeljnog ustrojstva tubivstvovan:ja . Aufgehen] u brigani svijet. Sv~ko_dnevno samobivstvovanje i ono Se« (§ 27. nerna rijeci pri analizi »prvog« momenta bivstvovanja-u-svijetu . Ne znaci li to da svakodnevno tubivstvovanje nije ni autenticno ni neautenticno. Pripadaju Ii oni u autenticno bivstvovanje rli u neautenticno? Ako se pogleda opis tih modusa vidjet ce se da Heidegger priskacuCi-dominirajueu skrb zigose kao neautenticnu. dok za preduhitrujuci-oslobadajucu gotovo direktno kaze da je autenticna. Svakodnevno bivstvovanje po ovirn je analizama nuzno neautenticno. U stvari.klasifikacija leze izvan granica ovog istraiivanja.

Medu daljn'jim zna~njim~ nalazll~O: posude. 2. to jest tubivstvovanje. orude. Tako on insistira da se svijet ne smije identificirati ni sa skupom prirodnih stvari. sprava itd). preradevina. ili U uvodnom paragrafu i u razdjelu A Heidegger prije svega nastoji da svoje shvacanje svijeta razgranici od prosirenih shvacanja koja odbacuje. 'koja je trebalo da bude detaljnije provedena u drugom dijelu knjige.u njemackom obicnom jeziku ima mnogo razlicitih znacenja. razdio B posvecen Descartesu (»B. ali cuva ponesto i od ove njegove svakodnevne sirine. Zato ni izraz »pnibor« nije bas najbolji za prevodenje ovog Heideggerovog termina. da li je opravdano ovakvo redanje triju nacina bivstvovanja u okviru iste " Rijec »Zeug. »orude«. Ristic-Kangrgin rjecnik navodi dvanaest glavnih znacenja s velikim brojem podznacenja.koje nije tubivstvovanje. »B. stvari. Nije zadovoljavajuce nikad se svijet shvati kao »cjelokupnost bivstvujuceg koje moze postojati unutar svijeta« (SZ 64). 1 soba u kojoj se sto nalazi. predrucnost (die Vorhandenheit) i 3. odjeca. c) izradevina. pricemu je »posljednje spomenuto bivstvovanje egzistencijalno odredenje bivstvovanja-u-svijetu. sto se moze uciniti prihvatljivije. i pero k?jim pisemo i tinta u koju ga umacemo. »Zeug« je za Heideggera sve 5tO nam je »pri ruci«. A »svjetskost« (ssvjetovnost«. orude: alat. Pribor se moze protegnuti bar tako da obuhvati i alat i materijal. Tako se kao prva tri ~naCen~abiljeze: 1. sa cjelokupnoscu stvari koje »imaju vrijednost« za covjeka. »C. »Zeug« je prema tome i crude pomocu kojeg se nesto radi i materijal koji se pri tom upotrebljava. 5tO na neki nacin moze da nam posluzi. te se moCXIV Unutarsvjetsko bivstvujuce je ili »pribor« (salat. Die Abhebung der Analyse der Weltlichkeit gegen die Interpretation der Welt bei Descartes«) predstavlja svojevrsni anticipirajuci prilog onoj »destrukciji povijesti ontologije«.eak ni ako se shvati kao bivstvovanje te cjelokupnosti. »unutarsvjetskim« (»innerweltlich«). Jedino tubivstvovanje jest u svijetu i moze se karakterizirati kao »svjetsko« (»weltlich«). prigovoriti nabrajanju dvije kategorije :i jednog egzistencijala u sklopu iste podjele. a iz Heideggerove opce analize izdvojit cemo sarno jedan moment problematiku »predrucnosti« i »prirucnosti«.« (SZ 88) U ovoj klasifikaciji moglo bi se. ali presudnom problemu. »das Zeuge+). prirucnost (die Zuhandenheit). Pniroda je i sama jedno bivstvujuce 'koje se susrece unutar svijeta. 2. Svijet nije odredenje bivstvujuceg . »die Weltlichkeit«) je »ontoloski pojam i znaci strukturu jednog konstitutivnog momenta bivstvovanja-u-svijetu« (SZ 64). Tako je »Zeug« npr. ~) sirovina. nego »jedan karakter samog tubivstvovanja« (SZ 64). Razgranicenje analize svjetskosti od interpretacije svijeta kod Descartesa«. grada. b) pribor.Ian karakter. a treci razdio (»C. alat. ciji je nacin bivstvovanja (»die Seinsart«) »prirucnost« (»die Zuhandenheit«) dli »puka stvar« (»blosses Ding«) Ciji je nacin bivstvovanja puko postojanje. Ali on je ipak nesto neodredeniji i siri (i zato bolji) od drugih izraza koji tu dolaze u obzir (kao npr. cxv . Ako izmedu tubivstvovanja (covjeka) i netubivstvovnog bivstvujuceg (bivstvujuceg koje nijecovjek) postoji princlpijelna razlika (koja se fiksira i naglasava napose i timesto se 0 tubivstvovanju govori uz pomoc egzistencijala. a 0 netubivstvovnom bivstvujucem uz pomoc kategorija) . svjetskost svijeta (die Weltlichkeit der Welt«). odnosno »stvari« i »pribora«. Dva prije navedena pojma bivstvovanja su kategorije Ii odnose se na bivstvujuce Ci:je je bivstvovanje netubivstvovne vrste. lice tkanina ~tof materijal. U mnogome izvrsnu analizu Descartesa. ze nazvati »pripadnim svijetu« (wweltzugehiirig«). niti. pa . das Umhafte der Umwelt und die Raumlichkeit des Daseins«) posvecen je jednom naizgled posebnom. lovacki pribor. tvorevina. a netubivstvovno bivstvujuce (bivstvujuce Ikoje nije covjek) bivstvuje sarno »unutar svijeta«. oprema. i sto za kojim sjedimo. »predrucnost« (sdie Vorhandenheit«). odijela. prije svega. oruzje itd. kao i neobicno zanimljivu analizu prostora i prostornosti ovdje cemo ostavits po strani. To znaci da treba razlikovati tni modusa bivstvovanja: 1. 3. Ono okolinsko okolnog svijeta i prostornost tubivstvovanja«. Heideggerov termm »Zeug« ima odredenije znacenje. problemu prostornosti tubivstvovanja i odnosu prostornosti i prostora.

(Vidi SZ 57) Objasnjavajuci zasto je odluoio da taj viseznacni termin upotrebi kao egzistencijal. Kao Ii mnogi drugi Heideggerovi termini. Na ovo pitanje. Heidegger daje jasan odgovor.izraz »briganje.uzet je iz obienog jezika u kojem se javlja u mnogo razHCiti. vrsiti. u kojoj taj pribor moze biti onosto on jest. brinuti se .h znacenja. 4. nost« (»die Zuhandenheit«) i »briganje« (sdas Besorgen«) kod Heideggera se neodvojivo povezani. da 'li je opravdano ovakvo strogo dijeljenje kategorija i egzistencijala? Najzad.pomocu »briganja«? Hi. pribojavati se. svrsiti. 00nosno »spoznajna« . 3.00 kategorija (SZ 44). smssao u kojem ce sam upotrebljavati izraz »briganje. jos nekoliko rijeci 0 »briganju« (»Besorgert«). izraz »Besorgen. obrnuto. a bivstvovni sukarakteri tog bivstvujuceg kategorije. j izvrli(va)ti . a ono egzistencijalna (ne sarno kategorijalna)? »Pribor« (sdas Zeug«). nije Ii razlika izmedu stvari .»prirucnost. strepiti . »pribora« (»Zeug«). kako to zahtijeva Heidegger.. urn zu . nego zato sto samo bivstvovanje tubivstvovanja [das Sem des Daseins] treba uciniti vidljivim kao brigu [Sorge]. brinuti se za. a karakteri su ovog egzistencijali. ontiekim znacenjiina« . gledati: pobrinuti se... starati se 0." !Njegovu viseznacnost u svakodnevnom govoru istice i sam Heidegger. glagol »besorgen« (prema kojem i glagolska imenica »das Besorgen«) medu ostalim znaci: 1.. . . (Svetomir Ristic i Jovan Kangrga. sluziti: raditij. »priruc.« (SZ 57) No ako je »briganje« egzisteneijal. Heidegger je razjasnio egzemplarnim nabrajanjem razldcitih modusa u-bivstvovanja koji se mogu promatrati kao naje napravljena Prema Rdsticu i Kangrgi. (polsvrsavati . Stvar 'i pribor pripadaju u unutarsvjetsko bivstvujuce.upotrebljava se »kao ontoloski termin (egzistencijaI) kao oznaka za bivstvovanje jednog moguceg bivstvovanja-u-svijetu. Priruonost se »ne smije shvatitikao puki nacin shvacanja [Auffassungscharakter] '" Prirucnost je ontoloski-kategorijalno odredenje bivstvujuceg kako je ono »po sebi«. kako to cini Heidegger kada definira »pribor. treba »strogo odvojiti. smiju Ii se kategorije definirats pomocu egzistencijala.. nisu H egzistencijali i s njim tijesno povezani »pojmovi.. j otpravljati.iii »objektivna«. odnosno izmedu predrucnosti i prirucnosti »subjektivna«. « (»Etwas.istice Heidegger . Jedno daljnje pitanje moglo bi biti da li je razlika izmedu »stvari« (»Ding«) ii. Briganje je naein bivstvovanja covjeka (tub ivstvovanja). U strukturi »um zu« lez! »upucivanje« (»Verweisung«) od necega na nesto. na-do/bavljati: don-ijeti. on pise: »Naziv nije izabran zato sto je recimo tubivstvovanje ponajprije [ u velikoj mjeri ekonomsko i »prakticno«. Pribor je bitno »nesto da bi se . 2.. bojati se . ako se kategorije mogu razjasnjavati pomocu egzistencijala (sto Heidegger u mnogim slucajevima dosta uspjesno cini). Nasuprot raznim »prednaucnirn. odnosno »bivstvovna«.T ! podjele? Ne sugerira li 5e time da je razlika izrnedu pukog postojanja (spredrucnosti«) i »prirucnosti« istog ranga kao i razlika izrnedu nekog od ova dva modusa i svjetskostisvijeta? Na ovaj prigovor Heidegger bi mogao odgovoriti da je to formalan prigovor.i »pribor«. No ako su »egzistenoijali . na-do/baviti. No ako je tako. Beograd.. Enciklopediski nemacko-srpskohrvatski recnik..i kategorije dvije osnovne mogucnosti bivstvovnih karaktera« (SZ 45) i aiko egzistencijale. moglo bi se reci. a pribor je »bivstvujuce koje se susrece u briganju« (»das im Besorgen begegnenden Seiende«). 1936) ss CXVII .« ~SZ 57) Kako smo vee ranije spomenudi. postarati se..(»Besorgen«). ..« (SZ 71) Prirucnost je naoin bivstvovarrja pribora..(»Besorgen«) u Sein und Zeit-u .i pribora..... Za razliku od stvari pribor je pri ruci. . Bivstvovanje pribora uvijek pripada nekoj »priborskoj cjelini« (Zeugganzes«)... Pribor je ono bivstvujuce koje se »susrece U briganju«. a ondai »stvar«? CXVI I na to je pitanje u duhu Heideggera naizgled lako odgovoriti. «). ako ne spoznajna. koj! ne pogada bit njegovih analiza. i to »kao oznaku za bivstvovanje jednog moguceg bivstvovanja-u-svijetu«. na raspolaganju covjeku za razlicite vrste upotrebe. -ositi: dovesti: poslati. a prirucnost je nacin bivstvovanja (die Seinsart) pribora. No pitanje je da Ii »formalni« nedostaei mogu biti samo formalni..

nehumanog ljudskog bivstvovanja? Pitanje nije jednostavno jer sam Heidegger u poglavlju 0 »svjetskosti svijeta« ne govori eksplicitno 0 problematici autentlcnostt neautenticnosti.veno videnje (Sicht) Heidegger naziva »Um~lcht«. a posebno za autenticno Ijudsko bivstvovanje.. razgovaranje 0 necem. ~OJI vodi radenje i daje mu njeg?:u specl~~cno stvarovitost. odmaranja itd.smislu odsustva videnja [Sichtlosigkeit] . obzor. gebrauchende Besorgen]. Pri tome. U ovim i slicnim Heideggerovim umovanjima neki su bili skloni da vide onaj dio njegove rnlsli koji je najblizi Marxu. obazrivost. nego je upravo na]viSi oblik prakse shvacene kao slobodna stvaralacka djelatnost (kao revolucija). koje ima ~voJu vlastitu »spoznaju« [»Erkenntnis«]« (SZ 67) I dalje: »Pogledu na stvari koji ih samo »teorijski« gleda nedostaje razumijevanje prirucnosti. upotrebljavanje necega. " Briganju s~ojst. oprez. smotrenost.kao sto je 'po~azano. Tako npr. (SZ 66---67) . one ima svoj vlastiti na~l. nije Marxovo. deficijentni mo?usi izostavljanja.e »ateorijsko« u . bivstvovanje-u-svijetu naziva takoder »ophodenjem tt svijetu 1 sa '. kao sto djelovanjeima svoje videnje._napustanje necega i pustanje da se izgubi. iii je tu mozda rijec 0 opisu i (svojevrsnoj kritici) neautenticnog. koja se Iionako na nekoliko stranica ne bi mogla dovoljno razjasniti.~ gledanja. propustanja. on pise: ~A!'I. Nema sumnje da Heidegger s velikom strascu govori 0 prnnatu djelatnog briganja u odnosu na sarno teorijsko promatranje. .6ini bniganja (imanje posla s necim.e " (SZ 69) 56 Neposredno prije toga Heidegger je objasnio da on svako~:vno. nego radece. upitivanje. pr~mjenjuje teorijsko spoznavanje. te da je to ophode?-Je uviiek rasprseno u mnogo razlicitih »nacina briganja« (»Welsen des Besorgens«. upotrebljavajuce bri~arije [~as han?erende.1 njegova razlika u odnosu na teorijsko odnosenje mje samo u tome sto se pri ovom posljednjem promatra. »Teorija« kao stvaralacko bitno misljenje nije nesto razficito od prakse. promatranje.: usp. a pri onom prvom djeluje istodjelovanje. raspitivanje. proizvodenje necega. »Teorija« shvacena tradicionalno kao cisto pasivno. obzir) i die Nachsicht (snaknadno« »dopunsko videnje«. odredivanje. SZ 56-57). obradivanje i njegovanje necega. prornatratko shvacanje istine nije sarno »sekundarna« u odnosu na praksu. kakvo se pripisuje Marxu. Izvjestan je putokaz svakako u tome sto se briganje vezuje uz svakodnevno bivstvovanje-u-svijetu. ~kolo-vldenJe«. da ne bi ?stalo sIijepo. SvoJ~ specificno videnje ima i skrb (die Ftirsorge). Heidegger se suprotstavlja ostrom razdvajanju »praktickog« i »teorIjskog« odnosenja i ujedno daJ~ prednost onom »praktickom«.u) kao bivstvujucem koje se primarno susrece unutar svijeta neka varijanta Marxove (navodne) teze 0 orudima za proizvodnju kao odlucnom »faktoru« drustvenog razvoja? U svemu tome svakako »ima neeega«.IDutarsv)etskim b~vstvujuCim« (sden Umgang in der Welt ~nd n:t!t dem mnerweltlichen Seiendene). Ali upotrebIjavaj~6i-r~?ece oph?denj~ nij~ slijepo. nego joj je direktno suprotna. Ovaj uvod nije mjesto za ponovno razjasnjavanje tih shvacanja. C(VlII CXIX . No da li je tu rijec 0 relacijama koje vrijeme za svako. nego je promatranje isto tako izvorno briganje. nego da je Marx najosrriji kriticar takvog shvacan]a. milost. odricanja. pribora u odnosu na stvar. ' . provodenje. Ne izrazava li on tu na svoj nacin (navodne) Marxove misli 0 [edinstvu teorije i prakse uz primat praktickog odnosenja prema svijetu? I nije li njegovo ucenje 0 pniboru (»Zeug«. Prema tradicionalnim klasifikaci~ama koje dijele nacine ljudskog odnosenja prema svijetu na »teorijske« :i »prakticke«. a svakodne58 U nizu radova objavljivanih u toku vise decenija pokusavao sam pokazati da shvacanje covjeka kao »zivotinje koja pravi oruda« (iIi opcenitije kao »radne« ild »ekonomske« iivotinje) nije Marxovo. prirucnosti u odnosu na puko postojanje (predrucnost). Isto sam tako dokazivao da ni ucenje 0 primatu prakse u odnosu na teoriju. poduzi~anJe. oprastanje). kao sto njegovi nisu ni pojmovi »teorije« i »prakse« kojima se u takvim interpretacijama interpretira. najblizi nacin ophodenja= nije JOS sarno razabiruce spoznavanJe [das nur noch vernehmende Erkennen]. '" »Prakticko« odnosenje lllJ. no kao sto treba biti na oprezu s Marxovim navodnim ucenjem 0 primatu »prakse« i »oruda za proizvodnju-" tako ne tileba prebrzo zakljucivati ni 0 Heideggerovim »analognim« tezama. neki su od navedenih modus a briganja »prakticki« a neki »teorijski«. niti inferiorno u odnosu na praksu. To su die Ruck sicht (povratno videnje.ka~o se cini.

baceno-nahacujuce [proiicirajuce. kojem jednako izvomo pripada bivstvovanje pri prirucnom . bolje »egzistencijala« radikojeg se Heidegger. Bivstvovanje-u-svijetu uvijek je vee Prema tenticno. a u svojoj bacenosti ono je ujedno projicirajuce. I u svom (neautenticnom) bivstvovanju pri svijetu i su-bivstvovanju s drugima ono se nije odreklo mogucnosti autenticnog bivstvovanja. Premda je analizirajuci konstitunvne momente te cje1ine nastojao da ne ispusti iz vida cjelinu. Analiza tjeskobe predstavlja jedan od najslavnijih i najznacajnijib dijelova Sein und Zeit-a. CXXI sene]. uvijek jest radi sebe sarna [umwillen seiner selbst]. kojem se u njegovom bivstvovanju pri »svijetu« i u su-bivstvovanju s drugima radi 0 samom najvlastitijem moci-biti [0 samoj najvlastitijoj moci bivstvovanja. odlucio za termin »briganje« (»BesorgeIl«) . Briga kao bivstvovanje tubivstvovanja Na pocetku poglavlja 0 brizi kao bivstvovanju tub ivstvovanja (»Sechstes Kapitel. vise.en). ovaj motiv Heidegger 'konkretizira kao potrebu za cjelovitim sagledavanjem strukturne cjeline tubivstvovanja.Ii je svako svakodnevno bivstvovanje nuzno neautenticno ili i tu Una mjesta za neku autenticnost.« (SZ 181) ovome sopstvobivstvovanja"u-svijetu je neaudoduse ne dskljucivo. Bivstvovanje-u-svijetu uvijek je vee propalo. nego ponajprije i ponajznaci da mogucnost neke autenticnosti nije iskljucena.kao i su-bivstvovanje s drugima. kako sam kafe.vica je (kako smo vidjeli) podrucje na kojem caruju bezlieno Se (das Man) i propadanje (das VerfaH. Ali u svojoj propaiosti ono je makar i na propadajuci nacin razotkriveno. Die Sorge als Sein des Daseins«) Heidegger najprije sazima rezultate svoje analdze bivstvovanja-u-svijetu. Tako nam analiza »subjekta« svakodnevice i svakodnevnog u-bivstvovanja mogu sarno djelomicno pomooi pri rasvjetljavanju pitanja o statusu Heideggerove anallze briganja. citamo: »Bivstvovanje-u-svijetu. ali rni tu slavnu »stanicu« moramo ovdje »preskociti«. um das eigenste Seinkonnen selbst]. Heidegger dopusta da »fenomenalna raznolikost ustrojstva te strukturno cje1ine i njenog svakodnevnog nacina bivstvovanja mogu Iako poremetiti [verstellen] jedinstveni fenomenoloski pogled na cjelinu kao takvu« (SZ 180). jer bi razmatranje »tjeskobe« moralo aci na ustrb »brige«. Ali sopstvo [das Selbst] je ponajvise ii ponajpnije neautenticno. medu ostalim. koju Heidegger shvaca kao »temeljnu nastrojenost« (sdie Grundbefindlichkeit«) i kao »odlikovanu razotkrivenost tubivstvovanja« (seine ausgezeichnete Erschlossenheit des Daseins«).anaLiza »bnige« (sdie Sorge«) ikao bivstvovanja tubivstvovanja? 13. Prelaz od bivstvovanja-u-svijetu kao osnovnog ustrojstva tubivstvovanja ka brizi kao bivstvovanju tubivstvovanja dovoljno je obrazlozen potrebom da se prede na onaj nivo analize na kojem cemo se vise pribliziti autenticnom bivstvovanju tubivstvovanja. geworfen-entwerfende] bivstvovanje-u-svijetu. ono Se-sopstvo [das Man-selbst]. No nije sasvim jasnoda . koja je u Sein und Zeit-ukao bivstvovanje tubivstvovanja jos fundamentalniji pojam. Medutim. Tu. Prosjecna svakodnevnost tubivstvovanja moee se prema tome odrediti kao propadajuci-razotkriveno [veriallend-erschlos- propalo. sto potpuno CXX . Stoga se on pita: »Kako treba egzistencijalno- -ontoloski odrediti cjelovitost pokazane strukturne cjeline?« (SZ 181) Konkretnije: »moze [i uspjeti da se ta strukturna cjelina svakodnevnostishvati [zahvati] u svojoj cjelovitosti? Moie Ii se bivstvovanje tubivstvovanja jedinstveno ocrtati tako reljefno da na osnovu njega postane razumljiva jednaka izvornost pokazanih struktura zajedno s pripadnsm egzistencijalnim mogucnostima modifikacije?« (SZ 181) Put od »bivstvovanja-u-svijetu« do »brige« vodi preko »tjeskobe« (»Die Angst«). Moie li nam tu mozda viSe pomoci analiza onog »pojma«. iii.

Ali tek u sestom poglavlju Sein und Zeit-a oni se naknadno sastavljaju u jednu cjelovitu strukturu. a to sastavljanje moze izazvati neke nedoumice . Tu strukturu on izrazava rijecima: »Sich-vorweg-schon-sein-in-(der-Welt-) als Sein-bei (innerweltl~ch begegnendem Seienden). proglasen nazivom za ontolosku strukturu (odnosno za skup ontoloskih struktura) egzistencije. Pri tom najprije navodi egzistencijalitet.. fakticitet i propalost kao temeljne ontoloske karaktere tubivstvovanja.« Dakle: »Biti-[BivstvovanJe]-v~c-ISp!ed-sebe-u-I-svijetu-) kao bivstvovanje-pri (unutarsvjetski susrecucem bivstvujucem. trod oko nekoga iIi neeega. Matica Srpska.Znacenja nase rijeCi »briga« u velikoj mjeri od. Giitersloh 1968. faktici~et (die Fa_ktwtat) _ »Schon-sein-in« (»vec-biti-u«) I propadanje (das Verfallen) Ili propalost (das Verfallensein) . u tome sto on uvijek vee jest it svijetu izrazava se moment fakticiteta (fakticno- i¥ 5.] jesu egzistencijalitet. SZ 250. uznemirenosti zbog nekoga l~l necega: m~sao usredsredena na izvrsenje neceg .G.:o~t~rbuch. vise u obliku saopcenja koje se daje do znanja: »Fundamentalni ontoloski karakteri toga bivstvujuceg [fakticki egzistirajuceg tubivstvovanja . a zatim svaiki od tih momenata pojedinacno specificira da bi ih najzad sazeo u jedinstvenu strukturu. Wahrigov njemacki rjecnik objasnjava »Sorge« ~~o »Un~~.govaraju znacenjima njema6ke rijeci }}d~e SorgeeF' Ah ono sto Heidegger mis1i pod izrazom »die Sorge« ne poklapa se s obicnim znacenjima ~e rij~ci.. Heideggerova »briga« n~Je psiholosko stanje nego jedna egZlstenclJalno-ontoloska struktura.. a sada se odjednom pojavIjuje kao jedan od tri momenta te strukture. . nego su prozeti izvomom povezanoscu. jednom sirem i jednomuiem? Ne govoreci nista 0 nekoj ta:kvoj odluci. Bangigkeit. a p~gotovo ne s onim glavnirn ukojem je »briga« Jedn? psih~losko stanje . koja cini cjelovitost struktume cjeline. Vidi npr.. Navedenu strukturu Heidegger razmatra i razjasnjava u paragrafu 41 posvecenom »bivstvovanju tubivstvovanja kao brizi«.moment propadanja (iii propalosti). jeci »briga« kako ih biljefi rjecnik dviju !VIatica: »1. »prije s~be«.blvst~o. Temeljni ontuloski karakteri nabrajaju se bez mnogo obrazlaganja. Da Ii je time egzistencijalitet definitivno detroniziran sa »strukture« na »moment«. 2.RJecmk.. a u tome sto je uvijek pri unutarsvjetskom bivstvujucem . u stvari ta struktura koja ce biti znacajna za daljnje izlaganje tek se tu konstituira. u pocetnim dijelovima. Umjesto »Existenzialitat« Heideg. »sebi unaprijed«). jemanden).lIri Heidegger razliikuje tri »fund~ment~n~ kara~tera . ono sto zad~Je brige. 3. iii je Heidegger odlucio da taj izraz upotrebljava u dva smisla.Sami pojmovi »egzistenoijalnosti« i »propadanjae imali su doduse vee i u ranijem izlaganju veliko znacenje. P. nego se stalno nadilazi (zakoracuje ispred sebe sarna) izrazava se moment egzistencijaliteta (egzistencijalnosti).osjecaj nespokojstva ~nemIrenosh zbog nekoga ili necega (Unruhe. Matica Hrvatska. fakticitet i propalost [Existenzialitat. CXXII sti). Knjiga prva A-F. Kummer (urn etwas oder jemanden): fu~sorge (fu. nastoJan~e.:a. Nedournica moze nastati prije svega zbog toga sto je egzistencijalitet ranije. Bangigkeit.« (Vidi: Gerhard Wahrig. on CXXIII .~J~ tubivstvovanja«: egzlstenclJalttet (d~7 EXlstenzwll~at) --:»Sich-vorweg« (»ispred sebe«.ger cesto pise »Existenz« (s-egzistencija«}. Faktizitat und Verfallensein]. staranje.. K~er u~ et~as oder jemanden). Novi Sad 1967) . 328 ltd.OsJeCaJ nespokojstva. a u nekoliko mahova vee se javio i pojam »fakticiteta«.»Sein bei« (»bivstvovanje pri«) (SZ 191).« (SZ 192) U ovoj u prvi mah zbunjujucoj struk~1. Deutsches u. Bertelsmann Lexikon-Verlag. Drugim rijecima: u covjekovu bivstvovanju ispred sebe sarna. predmet brige. »se_b~ ~apnjed«. . u kojem bi ponekad jedan mogao nedostajati. Ovome dobro odgovaraju ~acenJa nas~ n.« (SZ 191) »Fundamentalni ontoloski karakteri« koji konstituiraju cjelovitu strukturu tubivstvovanja ovdje se navode tako lezerno kao da je tu rijec 0 podsjecanju na nesto sto je vee ranije utvrdeno.ne sarno zbog svoje naknadnosti. hrvatskosrpskoga knjiievnog jezika. Ova egzistencijalna odredenja ne pripadaju kao komadi u nekikompozlturn. Zagreb. Pflege«. fig. u tome sto on ne ostaje ono sto jest.

jedno »bivstvovno odredenje.recimo egzistencija kao ono pozitivno Ii poZeljno cemu treoa teiiti. kao nesto (u pozitivnom i negativnom smislu) normativno. fakticiteta i propadanja. tacnije receno »moze se s izvjesnim pravom u izvjesnim granicama shvatiti kao samo postojece CXXIV [samo predrucno.« (SZ 55-56) Ali ta 'je »cinjenicnost« cinjenice vlastitog bivstvovanja ontoloski bitno razlicita od cinjeni'cnosti postojanja netubivstvovnog bivstvujuceg. kao koji svako tubivstvovanje uvijek jest. a fakticitet reprezentant indiferentnog? Izgleda da bi se mogio argumentirati i za i protiv ove pretpostavke. »Cinjerncnost fakta tubivstvovanje [Die Tatsachlichkeit des Fa:ktums Dasein]. Tubivstvovanje razumije svoje najvlastitije bivstvovanje u smislu jednog izvjesnog »cinjenicnog postojanja« [»tatsachhlchen Vorhandenseins« ]. Erschlossenheit und Wahrheit«) 0 onom sto je poznato CXXV . u paragrafu 44 pod naslovom »Tubivstvovanje. WeltIichkeit und Realdtat«) r. Ne poklapa Ii se tako shvaceni fakticitet u dobroj mjeri s propadanjem kao bivstvovanjem pri unutarsvjetskom bivstvujucem? Na koji je nacin tako shvaceni fakticitet povezan s egzistencijaIitetom li propadanjem i ujedno od.« Moze se cak procitati: »Existenzialdtat ist wesenhaft durch Faktizitat bestimmt. Uveden je vise usputno u ranije analiziranom paragrafu 12 gdje je rijee 0 preIiminamoj naznaci »bivstvovanja-u-svijetu«. a sastoji se u tome sto je on ujedno i bivstvovanje-u-svijetu i unutarsvjetsko bivstvujuce. Napominjuci da i sarno tubivstvovanje postoji »predrucno« u svijetu (»inl< der Welt vorhanden ist). odnosno. pripada medu najteze Heideggerove pojmove. nazivamo njegoyim fakticitetom . njih razlicit? Dva paragrafa kojima zavrsavasesto poglavlje ne bave se odnosom egzistencijaliteta. sto treba izbjegavati ili negirati? Pojam fakticiteta. razotknivenost i istina« (»Dasein.« SZ 192) DaIjnju zbunjenost u navedenoj troelanoj struktua'i moze izazvati sto se u njoj kao jedan od momenata javIja »propadanje« (»VerfaUen«) koje je Heidegger ranije bio uveo kao jedan ostri]! naziv za neautenticno bivstvovanje.jednostavno pise: »Briga karakterizira ne recimo sarno egzistencijaIitet odvojen od fakticiteta i propadanja.. ponekadkao nestosto se podjednako razlikuje od moguceg i od nuznog. nur Vorhandenes]« . naizgled tako jednostavan Ii svima poznat. nego sarno u njihovom prethodnom razurnijevanju. nego obuhvaca jedinstvo ovih bivstvovnih odredenja.ako se apstrahira od egzistencijalnog ustrojstva u-bivstvovanja Heidegger istice da se moze govoriti i 0 jednom drugam »tubivstvovanju vlastitom nacinu »postojanja« [vpredrucncsti«.ijec je 0 onomsto se tradicionalno nazivalo »problemom realiteta«. Ono »faktidko« javlja se u fHozofskoj tradiciji ponekad kao nesto suprotstavljeno idealnom Hi normativnom. Kako je fakticitet 'Sad dospio u vezu i opoziciju s egzistenoijom i propadanjem? Znaci Ii toda se egzistencija i propadanje mogu shvatiti npr.« (SZ 56) cinjenicnost i [akticitet po ovome nisu isto. Pojam fakticiteta sadrzi u sebi: bivstvovanje-u-svijetu jednog »unutarsvjetskog« bivstvu[uceg. dakle. »Vorhandenheit«]« koji nije pristupaCan »u apstrahiranju od specificnih struktura tubivstvovanja. Ne znaci Ii prisustvo »propadanja« u ovoj strukturi da i ostaia dva momenta treba shvatiti kao neke modifikacije bivstvovanja s obzirom na autenticnost? Nije Ii mazda egzistencijalitet u ovoj strukturi moment autenticnog bivstvovanja. odnosno strukturom brige kao bivstvovanja tubivstvovanja. Fakticitet je sarno covjeku svojstvena cinjenicnost. ponekad u opoziciji prema iluzornom ili zamisljenom. a ujedno je sudbinski povezan s bivstvovanjem unutarsvjetskog bivstvujuceg sto ga unutar svog svijeta susrece.. i to tako da se to bivstvujuce moze shvatiti kao »sudbinski« povezano s bivstvovanjem bivstvujuceg koje ono susrece unutar svog vlastitog svijeta. U paragrafu 43 pod naslovom »Tubivstvovanje.« (»EgzistencijaHtet je bitno odreden fakticitetom.« (SZ 193) Jednako kao fakticitet i propadanje egzistencijaIitet je. a propadanje kao nestoIose i nepozeljno. svjetskost i realitet« (s-Dasein.

ne treba izvanjski povezivati s autenticnim bivstvovanjem ka smrti »predtrcanjem« (Vorlaufen). mogle su doci i na neko drugo mjesto. bitanje ususret. Seinssinn] tubivstvovanja«. zadatak ovog odjeljka. ono je strastvena. (SZ 302) Heideggerova analiza bivstvovanja ka smrti svakako je jedan od najznacajnijih i najzanimljivijih dijelova Sein und Zeit-a. Vorlaufen) . (SZ 235) Put od »brige. neprenosna (neodnosna. Interpretacija tubivstvovanja kao bivstvovanja-u-svijetu i . To su dvije svojevrsne male raspravice 0 dva fundamentalna »problema« filozofije. Anticipirajuca odlucnost sarna je »najvlastitija autenticna mogucnost« odlucnosti. uz veoma male modifikacije. Autenticno bivstvovanjeka smrti znaci preuzirnanje te moguenosti. SZ 254).kao »problem istine«. u kojem se tuhivstvovanje moze zagubiti.kao brige ne moze se smatrati izvornom jer je u njoj bila rijec 0 neautenticnoni bivstvovanju tubivstvovanja. avo je neautentiono biv(XXVI stvovanje ka smrti najprosirenije. prestizuca. ali u koji se ono ne mora stalno i nuzno pomjerati. Neautenticnost oznacava jedan nacin bivstvovanja u koji se tubivstvovanje moze pomjeriti [kojem se tub ivstvovanje moze odati. SZ 297). bezuvjetna. nego i »bivstvovanje ka smrti« (wdas Sein zum Tode«). »izvorni ontoloski temelj egzistencijaliteta tub ivstvovanja« ~SZ 234).ka smrti kao mogucnosti autenticne egzistencije. U njernu treba pokazati da je vremenitost ontoloski smisao brige. Ovu autentionu istinu tubivstvovanja . odlikovani modus razotkrivenosti (Erschlossenheit) koja je pokazana kao izvorna istina (die urspriingliche Wahrheit) te je kao takva sarna najizvornija (die urspriinglichste). Odlucnost (die Entschlossenheit) je naime izuzetni. Ovo »svakodnevno propadajuceIzmicanje« pred smrcu ujedno je »neautenticno bivstvovanje ka smrti« (»ein uneigentliches Sein zum Tode«. »izvorni bivstvovni smisao [smisao bivstvovanja. prema tome. in die das Dasein sich verlegenkann].« (SZ 259) Autenticno bivstvovanje ka srnrti takoder je »jedna egzistencijalna moguonost tubivstvovanja«. sloboda ka smrti (Freiheit zum Tode) (SZ 266) avo' autenticno bivstvovanje ka smrti moze se oznaciti . Smisao bivstvovanja Zeit-a pod naslovom (»Zweiter Abschnitt. Pravo shvacena smrt je covjekova najvlastitija (eigenste). pa nije sasvim slucajno sto je jedna ad prvih knjiga 0 njegovoj filozofiji posvecena njegovoj CXXVII . SZ 259). »predtrcanje« (prestizanje.odlucnost (die Entschlossenheit) . a vecinom se uvijek i pomjerilo. (SZ 231-233) »Izvorna ontoloska interpretacija« tubivstvovanja ostaje.do »vremenitosti« vodi preko »srnrti«. ali ne neophodne na mjestu na koje su smjestene. Na pocetku tubivstvovanja: vremenitost drugog odjeljka »prvog dijela« Sein und »Tubivstvovanje i vremenitost« Dasein und Zeitlichkeit«) Hei- degger sazeto rezimira rezultate prethodne analize i odreduje njen domet. (SZ 260) Autenticno bivstvovanje ka smrti je bivstvovanje ka smrti kao mogucnosti autenticne egzistencije. S istim pravom s kojim su umetnute na kraj sestogpoglavlja. anticipirajuca odlucnost). ali ne . od iluzija bezlicnog Se osiobodena. i to jos 0 necjelovitom. izvjesna (sigurna. od veIikog znacenja za razumijevanje cjeline Sein und Zeit-a. kako bismo mogli bar uskrtim naznakama reci nesto i 0 pitanju: Donosi li analiza vremenitosti kao smisla bivstvovanja tubivstvovanja neka razjasnjenja za pitanja sto ih je analiza brige donekle zamrsila? 14. nesavladiva (uniiberholbare). autenticna is tina tubivstvovanja (die eigentliche Wahrheit des Daseins. Uprkos njihovom velikom znacenju sada ih ostavljamo po strani.i jedino moguce: »Neautenticnost ima za temelj rnogucu autenticnost. unbeztigliche). gewisse) i neodredena (unbestimmte) mogu6nost. Covjek nije sarno bivstvovanje-u-svijetu i briga.i kao «vorlaufende Entschlossenheit« (spredtrceca«. u susret hitajuca. »Sva- kodnevno bivstvovanje ka smrti« (»das alltagliche Sein zum Tode«) predstavlja »stalno bjeianje pred njom« (seine stiindige Flucht vor ihm«.

Briga se dakle diferencira na autentionu i neautenticnu.« (SZ 325) Odgovor na svoje glavno pitanje 0 covjeku Heidegger kratko Izrazava slijedecim rijecima: »Izvorno jedinstvo strukture brige jest [lezi. Eine Untersuchung zu Martin Heideggers Existenzial-Ontologie. u sklopu analize razumijevanja i interpretacije (Verstehen und Auslegung) . Stoga razumijevanje smisla autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja omogucuje razumijevanje i (da se izrazimo malo nehajdegerovskj) kritiku neautenticnog bivstvovanja tub ivstvovanja. nego je to sarno bivstvovanje. koje sebe razumije.koncepciji smrti. Navedena kratka tezasto -ju je potcrtao sam Heidegger vrlo je odredena. a pitanje 0 smislu brige je pitanje 0 smislu autenticne brige. ali ne i za ne-ljudsko (netubivstvovno) bivstvujuce. artikulirane. ne treba Ii i pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce shvatiti kao pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja uopce? Pitanje se u prvi mah moze ueiniti apsurdno. 1934. Autentleno i neautenticno bivstvovanje nisu dvije samostalno postojece stvari. Podsjetivsi najprije na ono sto je 0 znacenju pojma »smisao« (sder Sinn«) napisao u § 32.« (»Zeitlichkeit enthiillt sich als der Sinn der eigentlichen Sorge. Fakticki mnogo tesce i prosirenije neautenticno bivstvovanje tubivstvovanja zasnovano je u onom autenticnom.« (SZ 327) IIi. on posebno upozorava: »Smisao bivstvovanja tubivstvovanja nije neko slobodnolebdece drugo niti nesto »izvanjsko« njemu samom. premda nema mogucnosti da je poblize razmotrimo (kao nl njegovu izuzetno znaeajnu koncep-' ciju istine kao razotkrivenosti i-odlucnosti). Drugim rijecima.a sto bi 1nace vrijedilo i posebno analizirati . No ako je pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja zapravo pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. 154 S. pa je ne treba prenositi ni na bivstvovanje uopce.s-Zato smo je i ovdje morali bar kratko naznaciti. niH postoji neko bivstvovanje uopce nezavisno od modusa autenticnosti i neautenticnosti (i eventualno indiferentnosti). No ako je to tako.« SZ 326) Vee je u ovoj kratkoj recenici sadrlan vazan dio odgovora na pitanje koje nas je rnucilo u velikom dijelu ovog uvoda: da Ii je kod Heideggera ~ijec 0 smislu covjekovog bivstvova- 6' Adolf Sternberger. Ali Heidegger se odlucio da svu analizu izvede na tri glavna nivoa pa je tako i analiza bivstvovanja ka smrti ukljucena u analizu smisla bivstvovanja kao vremenitosti. Vremenitost je smisao autenticne brige. Vremenitost kao ontoloski smisao brige«). Der Verstandene Tad. Bit svoje koncepcije 0 vremenitosti kao smislu brige Heidegger je sazeto izlozio u »§ 65. pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja kojim se bavi Heidegger u objavljenom djelu Sein und Zeit-a zapravo je pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. CXXVIII nja uopce ili njega zanima smisao autenticnog covjekovog bivstvovanja. Ali Heideggeru se moze predbaciti sto nije eksplicite [ nacelno razjasnio da pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja treba shvatiti kao pitanje 0 smislu autenticnog blvstvovanja tubivstvovanja. Die Zeitlic~keit als der ontologische Sinn der Sorge« (»§ 65. Spomenut cemo sarno da se ta analiza smrti s dosta razloga mogla j formalno dzdvojiti u zaseban nivo izmedu »bri~e« i »vremenitosti«. jos krace: »Vremenitost se otkriva kao smisao autenticne brige. Time ne ielimo optuziti Heideggera da je najavljujuci odgovor na pitanje 0 smislu (svakog) bivstvovanja tubivstvovanja dao odgovor na samo dio pitanja (na pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja) ostavljajuci po strani drugi dio (pitanje 0 neautenticnom bivstvovanju tubivstvovanja i 0 bivstvovanju tubivstvovanja uopce). Leipzig. Distinkcija izmedu autenticnog i neautenticnog bivstvovanja vrijediza covjeka.Heidegger razjasnjava i smisao pitanja 0 smislu brige: »S pitanjem 0 smislu brige pita se: sta omogucuje cjelovitost razudene [rasclanjene. gegliederten] strukturne cjeline brige u jedinstvu njene razvijene razudenosti?« (SZ 324) IIi krace: »Sta omogucuje bivstvovanje tubivstvovanja i time njegovu fakticku egzistenciju?« (SZ 325) Da se pitanj~ ne bi pogresno shvatilo. ldegt] u vremenitosti. ne zn~i Ii to da bivstvujuce uopce treba misliti prema moIX Bltak i vrijeme CXXIX .

« (!SZ 329) Kako vidimo. U 6ijim je rukama taj konacni zig? MaZe Ii razIika izmedu autenticnosti i neautentienostl kojoj se podvrgava i sarna vremenitost biti zasnovana u toj istoj vremenitosti? Heidegger se trudi da sto jasnije razgraniei tri ekslaze vremenitosti od triju tradicionalnih dimenzija vremena. »izazivati« vorne j autenticne vremenitosti pripada prvenstvo«. prisutnost. Ovi omogucuju raznolikost modusa bivstvovanja tubivstvovanja. nego se vremenuje: »Vremenitost uopce »nije« nikakvo bivstvujuce. Buducnost za njega nije. No sta je vremenitost? Po Heideggeru to je pitanje pogresno postavljeno.« (SZ 328) Tradicionalno sesmatra Ida vrijeme ima tri dimenzije (sadasnjost. bila bi nesto bivstvujuce i njeno bi razumijevanje pretpostavljalo razumijevanje ideje bivstvovanja i onoga »jest«. »otvor u ogradi« (vidi J. in der das Dasein in seinem eigensten Seinkonnen auf sich zukommt« (sonaj laz63 u kojem tubivstvovanje u svom najvlastitijem moci-biti k sebi pridolazie. »Ankunft« (sdolazak«). . Ona nije nego se vremenuje. Priredio R. Buducnost (die Zukunft) je »die Kunft. neko »sada«. bjlost. nego ce tek jednom biti. a znadi ~skrCeno mjesto«. »Die Kunjt« (izvedeno od glagola »kommen«. Ne moie se pitatista vremenitost jest. iAutenticnost se tako pokazuje kao vrhovni tribunal pod Ciju jurisdikciju potpada Cak i wemenitost. Smisao je (autentienog) bivstvovanja tubivstvovanja dakle autenticna vremenitost. II dopunjeno izdanje. Primarni jenomen izvorne i autenticne vremenitosti je buducnost. (SZ 329) Razjasnjavajuci ovu tezu.njivica u kamenjaru«. a ne po modelu tubivstvovanja (covjeka)? I moze li se u tom slucaju tvrditi (sto je jedna odglavnih Heideggerovih teza) da put ka razumijevanju smisla bivstvovanja uopce vodi preko jrazumijevanja smisla (autenticnog) bivstvovanja tubivstvovanja? Smisao je (autenticnog) bivstvovanja tubivstvovanja vremenitost. distinlkcija izmedu autentjenosti i neautentiCnosti pnimjenjuje se ne samo na bivstvovanje nego ina vremenitost (koja nijeni bivstvujuce ni bivstvovanje.« SZ 328). cxxx CXXXI . njemacki je »zeitigen« preuzet iz obicnog njemackog jezika u kojem znaoi "ciniti (pomagati) da nesto sazrije« »proizvoditi«. jer kad bi se za nju moglo reci da »jest«. i to tako da ona buduci bila [kiinftig gewesen] tek budi sadasnjost [suvremenost. koji je izmisljen za potrebe prevodenja Heideggera. No ako je smisao bivstvovanja tubivstvovanja vremenitost i ako je vrijeme horizont svakog razumijevanja bivstvovanja uopce.sto takoder ima principijelne razloge. »proslost« (»Vergangenheit«) je preimenovana u »bilost« (»Gewesenheit«). npr. a primarnom dimenzijom vremena smatra se sadasnjost. a pri na:brajanju se uvijek javlja redoslijed: buducnost. Sarno Zigom autenticnosti ovjerena vremenitost moze kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja ~temeljJti bivstvovanje i. Maixner. »doci«) u njemackom obicnom jeziku javlja se samo uelozenlcama kao sto su. To takoder nije slucajno nego naznaka »da buducnosti u ekstatiokom jedinstvu iz62 Za razliku od naseg glagola »vremenovatie. Deanovic R. Novinarsko izdavacko poduzece.. kalko se to ~esto shvaca. Gegenwart]. i to moguce nacine sebe same. nego smisao bivstvovanja) i njene ekstaze. SZ 325). M. »in63 Za razliku od umjetne Heideggerove rijeci »die Kunft«.delu netubivstvovnog bivstvujuceg. koje joS nije postalo zbiljsko. Maixner. proslost i buducnost). »Auskunft« (sobavjestenje«. sadasnjost (suvremenost. onda se vremenitost ne moze obj~javati pomocu bivstvovanja. sondern zeitigtsioh. prije svega temeljnu moguenost autenticne i neautentlcne egzistencije. Heidegger ~e: »Izvorna i autenticna vremen1tost vremenuje se iz autentiene budu6nosti. Vremenitost nije.k. Dayre. Heideggerova je vremenitost takoder troclana struktura s time sto se clanovi te stru. 1960). »laz« je ri:jee naseg obicnog jezika. sve bivstvujuce. Gegenwart). u krajnjoj Iiniji. Zagreb. Konkre1m.ture ne nazivaju »dimenzijama« nego »ekstazama« (Cirne se izrazava i naglasava njihovo principijelno drukcije shvacanje) . »Ablkunft« (»porijeklo«: »sporazum«).ije: »Vremenitost vremenuje [zeitigt62]. Hrvatskosrpsko-francuski riecnik.« (»Sie ist nicht.

Prema svemu sudeci Heidegger sugerira da buducnost treba shvatiti kao dolazenje. No upravo na toj toed ovaj se uvod m~a zaustavitl.osti) sadasnjost. no u razmatranje tih ekstaza ovdje ne mozemo uci.analiza povtjesnostt. odnosno suvremenost. prispijevanje samom sebi.. koja je u biti nepovijesna i u kOJoJ ekstaza proslosti odnosi prevagu nad buducnoscu udarajuci joj svoj peeat. Tako npr. nego pnje svega (kao sto je vee receno) d~ potakne na njegovo Citanje i samostalno razmisljanje 0 njemu. ss 0 tome sam opsirnije govorio u svom zasad neobjavljenom predavanju ". Heidegger sada viSe ne govori 0 tri strukturna momenta razotkrivenosti (nastrojenost." Nije stvar autora da sudi koliko ovaj uvod tu svrhu moze da ispuni.. Heideggero~a . jer razumijevanje kao moment buducnosti sad dobija prednost pred drugim momentima (napose i pre64 Na slican nacln razjasnjava Heidegger sbilost« (»Gewesenheit«) i »sadasnjost« (»Gegenwart«). odnosno razotkrivenosti.eemu se cetvrti moment (govor) tretira kao artikulacija prethodnatri. kako se cini. odnosno bilost. nego tu tezu potkrepIjuje detaljnim analizama. No naJve~e lzne~~denJe .« (SZ 327) Drugim rijecima: u osnovi je egzistencijaliteta (odnosno egzistencije) .« Njegova svrha nije da definitivnim oCJenam~ zavrsi diskus~1u 0 djelu jos prije nego sto je ono procitano. a ponekad i iznenadujuce momente. odrfanom n~ kursu »Marxlsmus und Existenzphilosophie« u Interuniverzltetskom centru za postdiplomski studij u Dubrovniku aprila 1984.65 ' 15". Bivstvovanje pri . pri .. Ono vec-biti-u . ni napose dlSkuSIJU 0 nekim spormm terminima.formacija«). »Herkunft« (sdolazak«: »porijeklo«) i s1. Razmatrajuci odnos ovih konstitutivnih momenata razotkrivenosti prema vremenskim ekstazarna. govor). objelodanjuje se u bilosti. omogu6uje se u suvremenovanju. u najvlastitije bivstvovne mogu6nosti koje covjeku peipadajuz' Heidegger ne ostaje sarno pri tvrdnji da je prvobitno jedinstvo brige 0 vremenitosti. Ali »jemandem zukommen« znaci takoder »pripadati nekom«. rna nastrojenosti koj~j je ranije pripadalo prvenstvo). No nadam se da uvod moze biti poticaj i za diskusiju 0 tim pitanjima.Nes~o ~a1j~ o~ ovog uvoda u tom su pogledu otisli neki mojr vec objavljeni radovi (podaci 0 njima mogu se naci u priIozeno] bibliografiji »Heidegger u Jugoslaviji«). koji se sada nabrajaju i drukcijim redom (razurnijevanje. medu ostalim.buducnost. ~. Na slican nacin Heidegger vremenski interpretira sve naprijed analizirane strukture..Covjek i povijest kod Heid~ggera«.don~si. propadanje sa sadasnjoscu. pokazu[uci vremenitost u-bivstvovanja. Najkraci rezime tih analiza glasi: »Ono ispred-sebe temelji se u buducnosti.Zavrsna primjedba umjesto zakljucka S ovim UV?doI? ~ad smo stigli do tocke gdje bi trebalo zapoceti kriticko razmatranje Sein und Zeit-a u njegovoj (krnjoj) cjelovitosti s ciljern da se odredi njegovo mjesto ~ povijesti filozofije i njegovo znacenje za suvremenu rmsao. Heidegger povezuje razumijevanje s buducnoscu. To. znac] da se mijenja odnos medu momentima razotkrivenosti. »Auf jemanden zukommen« znaci »uputiti se prema nekom«. a u osnovi propadanja (odnosno propaI. . nastrojenost.proslost. »pri6i (ili doci) nekom«. 67 ~ije svrha OV?g uv?da ni da pokus~ zakljuciti diskusiju o na~lI~u pr~voc1enJa ~eldegge~a (na nas jezik i uopce) . u osnovi fakticiteta . nastrojenost s biloscu. razumijevanje i govor) nego 0' cetiri. propadanje. premda one donose mnoge zanimljive. a u tim ga analizama ne mozemo pratiti. CXXXII .

Dobrilo . .1984) Bibliografija prevoda djela i clanaka Martina Heideggera u Jugoslaviji sa literaturom o njegovom djelu.Aranitoui/ HEIDEGGl::R U ]UGOSLAVI]I (1937 .

Frankfurt am Main. OBITI UMJETNOSTI. Stuttgart. . 1950]. IZBRANE RAZPRAVE. Pariz [Iz knj.jitozofija? [Qu'est-ce que la philosophie? Was jist dais . DOBA SLIKE SVIJETA. Beseda prevajatca. * Saddaj: Izvor umjetniekog djela. Frankfurt aiM. [Naslov originala: Martin Heidegger: DER URSPRUNG DES KUNSTWERKES. WOZU DICHTER? Iz knjige: HOLZWEGE. 8 0 CX. PQSEBNA IZDANJA 1. . str. 1961] . Ill. . Frankfurt aiM. str.Prijevod nekih termina. Philipp Reolam. Cemu pjesnici? . pismo Jeanu Beaufretu. Pia tons Lehre von der Wahrheit. . .BUjeske autora. Zbirka: »Misel in cas« * V!sebina: Kaj je metajizika? [Was list Metaphysik?.Pogovor (Danilo Pejoyic). 3. Prilozi. Ljubljana 1967.XXVII . »Mladost«. Vittorio Klostermann.I. Pogovor [»Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti«]: Darrilo Pejovic. Verlag Vittorio Klostermann. Studentski centar SveuciliSta u Zagrebu.die Philosophie? GUnter Neske Verlag. Izbral in uvodno razpravo [Heidegger .»mislec biti«]: Boris Majer. GUnter Neske Verlag. Izvir umetni§kega deta [Der Ursprung des Kunstwerkes.0 »Humanizmu«. Prevedel: Ivan Urbaneic.Napomena prevodilaca. Preveo: Boris Hudoletnjak. 1955] .Tehnika in preobrat [Die Technik und die Kehre.Cankarjeva zalozba. ' 2. Preveli: Danilo Pejovic i Danko Grlic. Zagreb 1959. 1962]: . str.0 bistvu resnice [Vom Wesen der Wahrheit. Francke Verlag. 80 Biblioteka izabranih eseja. Zagreb 1969. Vittorio Klostermann. Pfullingen 1963]. !Pfullingen 1962] Kaj je to . 413. Bern 1954]. 171.

8° Biblioteka Zodijak. 1982. Gunther Neske Pfullingen]. Velika edicija »IIdejac..torio Klostermann. Sa davoskim saop!ltenjem i d1skusijom izmedu M. Onto-<teolollko ustrojstvo metarfizike. IZ ISKUSTVA MISLJENJA. Vaga i tijek. • Sadriaj: Sto .[Naslov orlginala: Martin Heidegger: HOLZWEGE. . Neske Verlag. 254.] Filozofi. 226. pesniekt stanuje eovek . U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA. Ljubljana 1971. 982-989. str.hrung in die Metaphysik von Martin Heidegger. KANT I PROBLEM METAFIZlKE. STUDIJE I CLANCI. Jean Beaufret: Rugovor pod kestenom. [Naslov originala: Martin Heidegger: DER EUROpAISCHE NIHILISMUS. Zagreb 1958. 3. 1972. Zbirka »Misel in cas«. Vi1. Taka. Josip Brkie. V/1958. Iz: Die Technik und die Kehre. [Die Zeit des Weltbildes]. 12. U: AlNTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA. stanovanje.. 1969] . 79. Preveo: Vanja Sutlic. U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA. 1976. str. :tMatica brvatskae. Beograd 1'9'76. 193-247)]. Sv. 370. . :t.. 32.Cankarjeva zalozba v Ljubljani. Spremna beseda [»Bistvo nihilizma kot bistvo metafizikec]: Ivan Urbancic. str. [uillet-septembre. • Sadr!aj: Prevladavanje metafizike. Knjizevna zajednica Novog Sada. Preveli: Ivan Salel!ic. Kolo prvo. Preveo: Vanja Sutlic. 39. Ttibingen. . Opuscula 1.Stvar. Pogovor [»9to jest pitanje. 1965]. . [Naslov oriiginala: Einfii. :tMatica hrvatskae. Iz dela: Die Technik und die Kehre. [U !ltampi] II. 1966]. 13.»Vuk Kar. 369. Knj. Zagreb 1958. Parts. . Nietzscheova rijel!::tBog je mrtave.Pitanje 0 tehnici [!Die Frage nach der Technik. [Pjesme]. .Rec. mi!lljenje. 69-104 i S. Vittorio Klostermann. 12. .Put ka jeziku. Cassirera. str. Preveo: Vlasbimlr Dakovic. . VAGA I TIJEK. Heideggera i E. dritte unveranderte Auflage.jenja. Max Niemeyer Verlag.MoguCnosti. :tNolit«. MISLJ'ENJE I PEVANJE.str. str. Izabrao i preveo: Bofidar Zec.Gradenje. :tMladash.(S.e metafizik4? [Was ist Metaphysik? siebte Auflage. Predgovor [i»Biee i istina.a i teologij'a [philosophie und Theologie.Centar za drustvene djelatnosti RK SOH Zagreb.«? [Was ist das . Zagreb 1958.Bilje!lka prevodioca. Beograd. .I. . Marijan Cipra.Helderldn i suMina poezije. . PfuLllingen]. str. 4. 8° lBiblioteka Centra. . 8° * Saddaj: Iz iskustva mi§J. GUnther Neske.die Philosophie? Giinther Neske Pfullingen. Frankl1iurt am Main. Okret [Die Kehre. c Jezik. [Nietzsches Wort :tGott ist <tote] Bilje!ika autora. »Matica hrvatskae. !Prevod 'i predgovor [»Kant i Heidegger iIi o konaenost]. . 147. [Naslov orlginala: Martin Heidegger: KANT UND DAS !PROBLEM DER METAPHYSIK. . Vier>te Auflage 1963. Pogovor (Branko Despot) 6. . Frankfurt aiM.Bibliografska bilje!ika. Phanomenologie und Theologie. 369. 4. Cemu pjesnici? Preveo: Danko Grlie.e to »filozojija. Hajdegerov odnos prema metafizici«]: Milan Damnjanovle. 8° Blblioteka: SazveZ4a. 306. • Saddaj: Doba slike svijeta. 175. Auflage.adfiec. Prijevod: Zvonimir Mrkonjie. Edioija: Pogled u suvremenost. CXXXVIII 7. 1984.Novi Sad. Opusoula 1. Vittorio Klostermann. Pfullingen 1967] 5. 9. Preveo: Vanja Sutltc. (Vidokrug Martina Hei:deggera)«]: Branam Despot. str. Branko Despot..Beograd. 8. 1979. 1963]. Knj. UVOD U HEIDEGGERA. Prevedel: Ivan Urbancic. Archives de philosophie. Iz spisa »Sto je to metafizika«. ODLOMCI IZ DELA 11. str. Iz pdsma »0 humanizmu«. Sto . CXXXIX . UVOD U METAFlZoIKU.Studentski centar Sveucili!ita u Zagrebu.Nacelo identiteta. EVROPSKI NIHILIZEM. POLJSKA STAZA. Iz zbirke »Holzwege«. Skica za istrazivanje problema vremena kod Kanta«]: Milutin Stanisavac. 10. FraIllkfurt am Main. . 14.

Preveo: Jovica Aein. 23.1973. Kraj filozofije i zadaca miSljenja. 236. 7-8. 63] 17. »Nolit«. X/1969. 74-83. Tiib1ngen. 350--351. prev. GalHmard. Perspektive. 32. 10. 59. VII). Prevedel: Ivan Urbancie. (18. U redakciji Gaetana Pikona. 11111962-63. 26. (18. U: PANORAMA SAVREMENIH IDEJA. 39. Prevedel: Primos Kozak.' 1965. X/1969. . U zbomiku: FENOMENOLOGIJA. str. Delo. kol. Egzistencijalna skica nekog pravog bivanja do smrti.st. 1172-1184. Preveo: MilutLn Stanisavac. IX. Preveo: Boris Hudoletnjak.15. 10. 486-492. XIX/1973. 44. 30. Razmejitev eksistencionalno-ontoloske sovisnosti easovnosti. Tiibingen. IV. U redakciji Gaetana Pikona.Gledista. 613-626. XIX/1973. II196O---Q1. 361-369.Knjizevna ree. Polja. Beograd 1975. unveranderte Auflage. Zweite A1lIflage. H. Corbin. Izvir urnetniskega dela. Perspektive. Metafizika prisutnog bitka (ljudske egzistencije) kao fundamentalna ontologija. 27. U: Zajecaranovic . Bit in cas. Uvod u metafiziku. 481. 1938] 16. Frankfurt am Main. 269-281. [Iz: Uber den Humanismus] 19. (18. Perspektive. Xl1969. . . I. 481. Beograd 1973. Odlomak. Preveo: Jovica Acin. Hdlderlrn i bit pjesnistva. 0 humanizmu. (3. . Preveo: Dusan Travar.7-39]. Doba podobe sveta. Preveo: Vlastimir Dakovic.Studentski list. . 513-529. (4. [Pjesma]. 95-135.Problemi. Prevedel: Ivan Urbaneie. U: PANORAMA SAVREMENIH !DEJA. S. whitt in svetnega casa ot Hegelovega dojetja med easom in duhom. [Iz: »Holzwege«. Odlomak. 84-88. 580582. 10. 1963] 29. X11969. 72-76. [Iz: Fontaine.Telegram. 22. [Qu'est-ce que la metaphysique? Franc. A humanizmrusr6l. 34. Ideje.Telegram. [Iz dela: Sein und Zeit.Stevanovic: FILOZOFIJA. 18. 10-11. 5. Kaj je metafizika. 867-883. XXXViII!1973. 4Q---41. 1980-1990. M. (18. Zehnte. . Pismo 0 humanizmu. [Iz knjige: Zur Sache des Denkens] Odredba covekove egzistencije. Nietzscheova rijec: Bog je mrtav. Izvir umetniskega dela. str. 35.Uj Symposion. Razumevanje i izlaganje. Nietzsche. Iz Iskustva misljenja. 20. CXL 31. 28. 148-153]. . VII). Problemi. Pitanja. Preveo: Vlastimir Dakovic. 1971. XXIV/1978. 24.Knjizevnost. Herrneneutieka sltuacija. Les Essais. Fenomenologijska metoda. Preveo: Danilo Pejovic. Prevedel: Prlmoz Kozak. 33. . Prevela: Jelena Matic. LV. 10. S. Student. Preveo: DaniIo Pejovic. " . 1972. 2. predgovor i komentari: Milan Damnjanovlc. 49-101. 1951. 37. . Let es ida. CXLI . XXVIII 1972. 11111965. . Iz pisma »0 humanizmu«. Preveo: Milan Damnjanovic. XIXI. Preveo: Milovan Boskovic. 11-12. 1957]. S. »Kosmos«. 1/1970. str. Verstehen und Auslegung iz: Sein und Zeit. 1963. 1315-1319. Beograd 1960.Uj Symposion. Filozof d treci rajh.Forum. . 421-441. 481. 155-178. Kaj je to filozofija? Prevedel: Ivan Urbaneie. 474-486. 9.Telegram. Delo.Problemi. 5-6. »Kosmos«. Beograd 1960. VI! 1968. Sta je metafizika? Prevela: Dobrila Stosic. 18. . Preveo: I. Niemeyer Verlag. X11I/1972. 36. Preveo: Jovica Acin.Uj Symposion. Protiv »humanizma«. 45. 41. Prevedel: Plrlmoz) Kozak. 41. V/1976. U zborniku: SAVREMENA FILOZOFIJA »Rad« Beograd 1970. 43. . IV/1972. Moj put u fenomenologiju. 22. 25. str. 61. 6. Preveo: Boris Hudoletnjak. XV1I1961. 308309. 4-5. knj. [Prevod § 7 iz dela: Sein und Zeit. 20. Preveo: Bozldar Zec. Odlomak. IV11960. 4. VII). 116--144. Telegram. . br. 14-16. Preveo: Vlastimir Dakovie. Polja. 89-93. 0 biti istlne. 285-291. 42. VII). 21. 171. Izbor. " [Prevod §§ 42-43 iz dela: Kant und das Problem der Metaphysik. 40. 38. 481. IV). IV). Preveo: Josip Brkic. 1971. 208-219]. Frankfurt am Main. Pesma. Hegelov pojam Iskustva. str. 1971. 11. 11/1961-62. S. Tiibingen. kni.29. [Prevod § 32. paragraf 82. 6. Preveo: Zvonimir Mrkonjic.Problemi ViII/1'969 81-82 671---674. 39.

»Veseldn Masle~a«. 47. [Iz knjige: »Die Grundprobleme der Phitnomenologie«. S. Preveo: Jovica Acin. U k!njizi: UVOD U iNIETZSCHEA. 2IDr Antropologle Martin Heideggers. Sarajevo. 232-233. Frankfurt am Main. XXVIII/1982. Preveo: Ivan N. Kraj filozo£ije i zadaca mi~ljenja. Klostermann. . 1978. str. 1978. Freiburg i. 5. Pismo 0 humanizmu. 114-133. Filozofija i pogled na svet. LITERATURA 0 MARTINU HEIDEGGERU 1937 62. Stanovanje. 0 bLU istine. . Hans-Joachim: Tragische Enstenz. II. S. [Iz dela: Unterweges zur Spraehe. Preveo: T. Zagreb. 75-86. XXV/1979. str. [Iz: Vber den Humanismus. Inauguralna disertacija. MOGUCNOST. 289-331. Buber.Theoria. ['Prilkaz knjige: Alfred Delp S. Pojam filozofije. 50. Ill. 52.Philosophia (Beograd). str.: Tragisehe Existenz. (10. Stvar. II. Zagreb 1980.Nova revija. Heidegger und Schmidt. 3-4. 1903-1918. B]. »Na1cladni zavod Matice hrvatske«. 5-14]. Die Negation der allgemeinen »Menschheit« bei Scheler. 48. 60. Gradenje. 35-36. Bemerkungen zu einem Buch tiber die Philosophie Marlin Heideggers. Preveo: Sime Vranlc. VII/1980. kn]. 1982. 61. Centar za kulturnu djelatnost SSOZagreb. Preveo: Bozidar Zec. U zborniku: EGZISTENCIJA. str. [Iz: Gelassenhelt. 1967] 51. {VIII.U zborniku: CEMU JOS FILOZOFIJA. Der Ersatz der allgemeinen Menschheit bei Scheler. Seminar u Le Thoro. . Knjizevna ret. str. 111/1938. . Preveo: Dariilo Pejovie. Sta je metafizika? Prevela: Nada Gadanski. [Iz dela: Der europitische Nihilismus. Preveli: Marina Mihailovic i SlaVOmiT AIIltOlllijevic. LXXII. Poljski put. Priredio: Kasim Prohie. . 4.Philosophia (Beograd). Pfullingen. . 58-70. Kordie. Nietzscheova metafizika. Pismo Jeanu Beaufretu. . 11/1937. 444459. . 1160-1170. 7-31]. 201-223.. Put ka jeziku. SLOBODA. . [Iz dela: Vortritge und Au/sittze. [Das Ende der Philosophie und die Aufabe des Denkens]. Verlag V. X/1980. H.Liea.Polia. 1938 63. Preveo: Bozidar Zec. Paris. . 9-26]. 370-373. Mi~ljenje.Knjizevnost. Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnic. 1967] 53. 1. XXIV/1978. Evropski nfhlhzam. 10. XXXVl/1981. Marlin: Die Verwirklichung des Menschen. 1-4. 10-11.Owith. . 1975. Preveo: Danilo Pejovle. II). 59. Zagreb 1979. Priredio i preveo: Sime Vranic. 54. 1311-1316. str. Schmidt. Delo. stanovanje. Pandiic Vladimir fra Krurno: Problem istine u /ilozofiji MARTINA HEIDEGGERA. . Neske Verlag. CXLII 58.Gradae. 282-283. 332-333. I. J.U: SUVREMENA FILOZOFIJA ZAIPADA. Opustenost. 11/1983. 1979. Gradnja. Skolska knjiga. 55. 57. Ljubljana 1942. 64. Pfulllngen. XXV. 19-25. 0 humanizmu. 3-4. Preveo: Miroslav ProkopijeV'ic. Preveo: BozLdar Zec.Dijalog. 1978. 1976. 84 str. 1977. 56.U knjizi Borisa Kalina: POVIJEST FILOZOFIJE sa odabranim tekstovima filozofa. Centar za kulturnu djelatnost SSO. 12. 128 Seiten. Frankfurt am Main. IX/1980. [Iz dela: Vortritge und Au/sittze.46. Preveo: Vlastimir Dakovie.1-4. . 138. 7-8. 1975]. 125-131. miSljenje.Philosophia (Beograd). Pfullingen. IV. Pfullingen. 1951]. Karl: Die Einheit und die Verschiedenheit der Menschen. [Vidi odeljke: HI. Preveo: Josip BI1kic. 49. Odlomei lz dela.Polia. Schoeps. . 1II/1938. 289-308. Hrestomatiia etitkih tekstova.] 1942 65. CXLIll .Vidiei. Zur Philosophie Martin Heideggers. 269-284. Iknj. Herdersche Verlagsanstalt. XXViI1I.. 142145. 167-178. 1982. Heidegger und C. 1213.

[Vidi: Hajdegerovo gledi§te (103-105)] 82. Danilo: Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti. 5-6. 2919. 78. 439--453. 14. B(onifac): Ateisti~ki egzistencijalizam (Heidegger .Pregled. 10.1943 65a. Vl11I1956. 83. 31~19.Republika. 343. Vanja: Martin Heidegger. 155-157. Sutlie. [Isto u: Hrvatsko pravo (Mostar). 1960 86. Preve1i: Danilo Pejovle i Danko Grlie. . 84. Damnjanovle. Gr lic.Mogucnosti. [Povodom knjige Martina Heideggera: Einfiihrung die Met:aphysik. 66. Nedeljkovie. 9. [0 Heideggerovom shvatanju umetnosti] 75. Milan: 0 umetnleko] i logi&oj istini. V(anja): Martin Heidegger: Bitak i vrijeme. X). 2ivot. Narodni list. Sartra. .»Cankarjeva zalozbae. XI). Zareb 1958.U knjizi: SAVREMENA FILOZOFIJA ZAPADA. V/1958. G.Novi list. 1942. Dr phil.: Egzistencijalizam K. 3. 179-190. . 1958 74. Beograd 1952. 11/1943. LIVI . Zagreb 1959). P. 7--8. V1I1950. Hajdegera i Z. .Sartre).Filo%ofija. 12. (Doktorska disertacija). Heideggerovo mi§ljenje bitka i Pregled. Badrov. X/1954. Ljubljana. 9. Danilo: Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti. M. Tiibingen. Marijan: Egzistencijalizam. 1953]. str. EGZISTENCIJALIZAM I DEKADENCIJA. 99-108.Dobri pastir. 68. 2. 559-565. 79. str. Rudi: Savremeni egztstencijalizarn: Heidegger i Sartre. Jaspersa. (»Mladost«. 1952 70. Vidovie. Danilo: Razgovor s Martinom Heideggerom. 85. »Mladost«. Sutlie. Tiibingen. (27. 1950 67. 7--8. Pejovlc. 2.Prisutnosti. Milan: Ontoloski problem u savremenoj estetici. str.br. Lukacs. X Bitak i vrijeme CXLV 1954 71. F(rance): Nova disertacija iz filozofije. . Pot iracionalizma od Schellinga do Hitlerja. 84-101. 87. Dr phil. Slovenec. Pejovie.Delo.Republika. . 77.br. X1/1959. VlII/1959. Vanja: Martin Heidegger. Kruno: Problem istine u filozofiji Martina Heideggera. . »Matica hrvatska«. (Kierkegaard Heidegger Sartre). 1957 73. .Pregled. Ljubljana 1942. XIV/1958. 639. . . str. X1I1959. X/1960. IV/1958. Dusan: Martin Hajdeger. 127-128. Zarko: Heidegger obnavlja ontolosku estetiku. Zagreb. Raspudic. 395-413. . 0111959. 697-701. Nova rfilozofska rasprava. . . Jeremie. str. Petrovic. 7]. 1957. (14. . 6. . Vidovie. 11-12.U kinjizi: Rudi Supek.U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOV A. 15~ 1951 69. Zarko: Heldegger 0 umjetnosti. 1958. . Sutlic. CXLIV Politika. 76. Zagreb. 84. 111/1959. -Filozofija.Republika. in 1956 72. TkaiCic. 11111943. LXX1I1943. 1951. 1950. G(ajo): Heideggerov uvod u filozofiju. str. Vanja: Martin »sudbina Zapada«. Pandzic Vladimir ira Kruno: Problem istine u filozofiji Martina Heideggera. 1957.Pogovor lmjizi Martina Heideggera: 0 BITI UMJETNOSTI. Veber. Zagreb 1959. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Gyorgy: RAZKROJ UMA. Pandzic P. Damnianovie. str. 58. 81. Milan: Prevod Hajdegera. Pejovic. Prevedel: Taras Kermauner. 58-105. Matica hrvatska. Dragan M. Ljubljana 1960. Damnjanovie. Supek. 1-4. 28-29. S(utlic). 988-989. 7--8. str. Martin Hajdeger: 0 biti umje1nosti. 21-47. Danko: Biljeska 0 piscu [Martinu Heideggeru]. 7. XIV/1958. 1. 171. Vanja: Egzistencijalisticka filozofija Martina Hei:deggera. 1959 80. 25-79. Sutlie.

i 15. 1.Praxis. Miladin: Martin Hajdeger. [0 Heideggeru str. 21.Problemi. I/1960-61. 117. Lukacs. »Kulturae. Majer.U knjizi: PRAGMATIZAM I SAVREMENA FILOZOFIJA. XVI/1961. . VI. 90. Pesle-Golubovic. 105. . U redakciji Gaetana Pikona. . Sarl:evic. . . »Nolitc.473. 563-585. 111/1966. Bosnjak. . Ptrhnoz): Ob Heideggerjevi razpravi Doba podobe sveta.U knjizi: PROBLEMI SAVREMENE TEORIJE LICNOSTI. Roze: Martin Heidegger. str. 5. 11-39. . 1(4. VIII/1964. 112-113. 16Q------. Branko: Ob vprasanju Heideggerja prt nas in za nas. Pepeljava sreda parazitslkog subiektavlzma (Hajdeger i Jaspers). Zagorka: Hajdegerovo shvatanje lil:nosti. Forum. Branko: Problem logosa u greko] filozofiji. Martin Heidegger i bit modernog tehniziranja svijeta. Gyorgy: RAZARANJE UMA. CXLVII . 103. 21-34.193. Sarl:evic. 7Q------. Preveo: Milan Damnjanovie. 15-32. XXXIII. . 1. IV/1965. 1962 94. 221-228. 78. Preveo: Vlastimir Dakovic. VI: Pepelnlena sreda parazitskega subjektivizma (Heidegger. K(ozak). 9Q------. 6. 151-184. Boris: Heidegger »mislec blti«. [Vidi odeljke V i VI (29-34)]. Stegmiler. 2. IV/1960. 104. 4. Beograd 1966. 5-34. Beograd 1966. Korac. Pejovic. Veljko: Fenomenologija bezzavil:ajnosti Martina Hajdegera. 97. . PeSic~lubovic. . Petrovic. Gajo: Marx. Danilo: Martin Heidegger. 2ivotic. 1. Prevela: Dobrila Stosic. I/ 1964.Od. Heidegger Revaj Na§e teme. 93. Gajo: Praksa i bivstvovanje. 106. Jaspers). 1961 92.72. Abdulah: Martin Heidegger i problem destrukcije metafizil:kesudbine l:ovjEika.Perspektive. 1. IX. metoda in pomen filozofije Martina Heideggerja. 100. 88a. Beograd 1966. Veljko: Problemi i stremljenja savremene gradanske filozofije. . Na§i r«zgledi. 26-30]. XI). CXLVI 1966 102. Ivan: Predmet. str. 3-18. IV/1966. Rudolf. . 509-512.Filozofijo. VlI/1961. Abdulah: Govor vrijeme svijet kao bit l:ovjeka. knj. Beograd 1960. 496-497. 1965 101.1. Korac. Urbancil:.Filozojija. Petrovic. 37-38. U: PANORAMA SAVREMENIH !DEJA. 1.Filozo/ija. Beograd 1962. Filozofija zivota »relativne stabilizacije« (Seler). IV/1960. 4. 161-196. Teori. 96. • Vidi odeljak: Problem logosa u interpretaciji Martina Heideggera (57-62). . . Zagorka: EgzistencijaMstil:ka ontologija l:oveka.Knji~evnost.~No1itc. 88. Zoran: Allemann Beda: "Holderlin und Heidegger«. 1963. 91.fundamentalne ontologije.Savremene filozofske teme. str.Putevi. IV/1967. knj. 1964 99a. str. VoIfgang: Egzistencijalna ontologija. 1. . Martin Hajdeger. 1962. 89. Predgovor knjizi Volfganga Stegmilera: GLAVNE STRUJE SAVREMENE FILOZOFIJE [HAUPTSTROMUNGEN DER GEGENWARTSPHILOSOPHIE]. Beograd 1962. »Kosmos«. 11-12.a in praksa. 1559-1572. IV/1960. str. 60-87.ek.»Kultura«. 4. Put iracionalizma od Seltnga do Hitlera. XII/1963. * Vidi odeljke: V. 43-62. 489-523. I. »Nolitc. (Heidegger i Sartre). 1963 98. XV/1962.• Vidi odeliak V: 2ivljenska filozofija v dobi srelatlvne ustalltve« (Scheler). U knjizi: GLAVNE STRUJE SAVREMENE FILOZOFlJE [HAUPTSTROMUNGEN DER GEGENW ARTSPHILOSOPffiE]. [Vcidiodeljak: Martin Hajdeger (69-75)]. Glusl:evic. Gajo: Hajdeger i problem .Radovi Filozofskog f«kulteta u Sarajevu. Miladin: Fenomenoloska metoda u filozofiji egzistencije. Petrovic. 99. 95. 103-114. 46Q------. 2ivotic. Kajoa.

Zagreb 1969.Tribuna. Zizek. . Petrovic. 111. Preveo: Boris Hiudoletnjak. 122. Zagreb 1968. 110--112. 109. 128--138. . VIIII1971. (0 estetiekim pogledima poznog Selinga i Hajdegera). Miladin: Martin Hajdeger. Boris: Martin Heidegger. Medved. Zagreb 1970. 1970. 1969. 22-23. Beograd 1968. 115a Richardson.PogLedi.Zivotic . Cizmic-Marovic. Petrovic. str. Sreten: Cemu pesnici u oskudno vreme. Preveo: Ante Stamae. Gvido: Hajdegerova misao. 95-115. Zivotic. Kos. 5-92. Branko: Sto jest pitanje? . 126.U: SAVREMENA ESTETIKA [L'ESTHETIQUE CONTEMPORAINE]. (4. Max Niemeyer Verlag. 112. . 5-6. str. XI). .Filozofske studije. Damnjanovic. Preveo: Franjo Zenko. 2. Danilo: Pjesnistvo i misljenje bitka. U knjizi: SISTEM I EGZISTENCIJA. Miladin: Hajdegerova kritika metafizike. 129. 119. Koautor: Joze Raspotnik [povodom elanka Andreja Medveda: PomankLjivosti Pirjevi!eve interpretacije Heideggera] 1968 110. TeLegram.: »Obrat« u Heideggerovom misljenju. . »Zora«. Miladin: Hajdegerovo shvatanje bica i bitnog misljenja. 1970. W. . Zivotic. unverand. M(ilan): Ernst Tugendhat: Der WahrheitsbegriM bei Husserl und Heidegger.U knjizi: SISTEM I EGZISTENCIJA. 2. 1970 Hannah: Martin Heidegger navrsio je osamde117. 125. str . 1967/1968. 121. Slavoj: Pomankljivosti. .Praxis. »Skolska knjiga«. Auflage. 781-798.U knj1zi: Korac . 116-127. Nevenka: Martin Heidegger. 1971 127. Martin Hajdeger: Doba slike svijeta. »Zora«. . 1970--1998. Tiibingen 1966. IV/1969. "Zora«. 123. 5-6. U knjizi: POVIJEST FILOZOFIJE. 67-78. 2. XVI! 1968. [Iz knjige: Einfilhrung in ein kilnjtiges DenkenJ 128. 124. 845-84. 1082-1103.Praxis. (18. 1970. Konstantinovic. 263-286. Tautovic. Martin Heidegger . 403-470. 133-146. W. I. XVII/1968. CXLIX . XI). 1969. 114. 415. 120. Ljubljana 1967. 25-30. . str. II. Pejovic. 108. S. Andrej: Problematika srnrti pri Martinu Heideggeru in Karlu Jaspersu. J. 481. 468-485. Danilo: Razgovor s Martinom Heideggerom. str. (18. Hudoletnjak.Kutturni rednik. Filozofija. . [Vidi odeljak: Martin Heidegger: EgzistencijaHzam i knjizevno delo (433-441)J. Radojica: Egzistencijalizam protiv humanizrna. Majer. U knjizi : SISTEM I EGZISTENCIJA. Zivotic. Dusko: Ka samostalnosti filozofije. Gajo: Izreka Hajdegera. 6.Doba slike svijeta. Praxis. Pejovic. (27. IV/1967. 481. str. Kostas: Marx i Heidegger. Morpurgo-Taljabue. Arendt set godina. CXLVIII 118. XXIII/1970. TeLegram. str. Putokaz budueem misljenju. Despot. . 116. Zoran: Devet metodoloskih beleski. Boris: Heidegger . 1967. Pejovic. 113. Danilo: Egzi:stencija1izam i egzistencijalna ontologija.Preveo: Ante Stamae. Preyeo: Vlastimir Dakovic. Treci program Radio Beograda. . 73-137. Janko: Heidegger in Slovenci. 113-125. 3. VII). 1969 115. 7.Praxis. Tribuna. 102-105. XIII. Cankarjeva zalofba.1967 107.. 1-2. Xl1969. VIII/1971. 194-197.Predgovor Heideggerovoj knjizi: IZABRANE RASPRAVE.Nase teme. . Zagreb 1970. 11/1970. 11.Koraci (Kragujevac).»rnislec biti«. Vejnovic. Nolit. 258/1970]. Axelos. V/1970. . Zagreb 1970.Sodobnost. Blaaenka: Kostas Axelos: Einfuhrung in ein kiinftiges Denken. Beograd 1970. 'I'eoretiearl nemaeke nauke 0 knjizevnoS'ti.Pavlovic: ISTORIJA FILOZOFIJE. 5. 3. Despot. [Iz casopilSa: »MeJ:ikur«. Zagreb. 289-292. XVI 1971. 1969. VII). de Gruyter Verlag. Treci program Radio Beograda.1968.

XIXl1973. Kos. (Fragment 0 Hajdegeru . GrIle. 389. Preveo: Lazar Carnic. . S. Majer. Filozofske studije. 132. Gajo: Mladi Heidegger.1972. Beograd. 1971. Ljubljana. [Iz casoplsa: L'Homme et la societe«. Bimel.Delo. Goldmann. .Praxis. Jaroszewski. 3-4. Posavec. 4-5. str. Branka: Povijesni obrat kao smisao obrata u misli Martina Heideggera.Delo. 1972. . Boris: Semenj nlcevosti. Ideje. 5.: Kancepcija avtentienega zivljenja pri Martinu Heideggeru. XIXl1973. Prevedel: Frane Jerman. »Stvarnost«. 128--136. XXVII 1972. VII. 151. Bela: Martin Heidegger filozofijallllk fO vonasai. Zagreb 1972. »Stvarnost«. XIXl1973. XIV11973. . Borut: Adornova kritika Heideggerovega temelinega Ishodisca . 141. September 1969. VIIII1971. 493-505. II). 1972 135. 143-216.1469-1482. 13-51. Geburtstag. {M. Gligorije Stevanovic. Centar za drustvene djelatnosti SSOH. II/1972. 147. Urbancie. Goldmann. . 1. 1. Lucien: Lukacs i Heidegger. 1. str. (Vidokrug Martina Heideggera). Messkirch (1969). 1971. Preveo: R. I-II. 1320--1337. 1972. tm.Pogovor lrnjizi: UVOD U HEIDEGGERA. 5-6. 143. Lucien: Heidegger i Lukacs. Gledista. 35--42. Janko: Martin Heidegger. Hribar. 11. Bozmovic. Treci progra.Knjizevna res. 5-27. Puhovski.Kulturni radnik. Ivan: Bit nihilizma kao bit metafizike. 508--523. Boris: Hajdeger i njegovi slovenackl epigoni. 5--6. Nenad: Marlin Heidegger: 26.Kulturni radnik. Majer. str. 2.U leksikonu: FILOZOFIJA. Ivan: Bistvo nihilizma . CL 1973 150. 155. Zagreb 1972.Praxis. 152. . IIII1972. 155156. Tine: Zev hermeneutickog kruga. Prevela: Jelena Zuppa. 1971. . 164-166. XXV/1972. Heidegger: Bitak i vrijeme. 154. str. 137-144. II.U knjizi: TEMELJI FILOZOFIJE. Tadeusz M. 67-79. CLl . Pihler.Teorija in praksa. 16. IX/1972. Misl:evic. Valter: Hajdeger i metafizika. . Misl:evic. 11-12. 142. . . . Sukl. 133.Anthropos. 10. 131. . 140. Milovan: Jedna prolegomena za razumevanje Hajdegerove filozofije. 17-24. [0 filozofiji Martina Heideggera] 158. Borut: Od znacenia »po sebi« do »bica«. . 54. 246-249. Kostas: Marx i Heidegger. 159. (12. . Vitomir: Hajdegerova odredba ljudske egzistencije. . »Interpres«. Pihler. 67. str. Preveo: Franjo Zenko. Jovica: Pitanje »drugog pocetka«. XIV/1972.kot bistvo metafizike.130. . IV11973. 1973. 137. 106--133. 3--4. V). 157. 144. 148. 8--9. Despot. 65-73. Axelos. Kostas: Pitanje kraja povijesti. .Knjizevna kritika. Preveo: Vlastimir Dakovie. Acin. XXIII. Telegram.Vidici. Zarko: »Uvod u Heideggera«. 339-340. Zagreb 1972. 139. LI/. 4. 31-39.Kulturni radnik. Branko: Sto jest pitanje.m Radio-Beograda. p. Axelos. 572-573. . Xl1973. paragraf: 16).pesnistvo/mlsl] enj e). Zunjic. 41--66. . 103-126.ontoloske diference. 3-16. Nenad: Politika i svijet. Danko: Martin Heidegger. 134. Axelos. U lrnjizi:UVOD U BUDUCE MISLJENJE. 138. 149. 32. 1972. Milovan: Mogucl znaca] i smisao Hajdegerove filozofije. VIII/1971. 1972. 'Preveo: Franjo Zenko. [Vidi odeljaik: Metafizicke reminiscencije (Hegel i Heidegger) (205-211)]. Aussprachen zum 80. [0 Heideggerovom shvatanju hermeneutike] 156. Zvonko: 0 kraju filozofije u djelu Martina Heideggera. Petrovic. Preveo: Ivan Vejvoda. (9. IXl1972. 1972. 359--414. 51-65. Vul:ic. str. Bozinovie.Ideje. 285-286. Kostas: 0 Marxu i Heideggeru. Heidegger in njegovi slovenski epigoni. Urbancie. 13. Cankarjeva zalozba.Delo. Praxis.U knjizi: UVOD U BUDUCE MISLJENJE. 157. U knjizi: FILOZOFIJA. IV/1973. Predgovor Heideggerovoj knjizi: EVROPSKI NIHILIZEM. Preveo: Hotimir Burger. 1973. Brujic. str. Praxis. 1. 146. 145. Ljubljana 1971. 153. 70. 193-211]. .Borba. Olga: Hajdegerova analitika bivstvovanja. (26. Zajel:aranovic. Zagreb. . 136. Slobodan: Elejska teorija biea. Prevela: Marija Mitrovic.Uj Symposion. Beograd 1973.

172. 181. Marko: Clovek . 13. str. 1975. Slobodan: Martin Hajdeger. 29. Danko: Igra kao estetski problem [Spiel als asthetisches Problem]. Radojica: Egzistencijalizam protiv humanizrna. 1976. Lucie. 175. CUI 179. 266--268. 162. Jeger. 1. XXI/1976. 49-52. Marksizam u svetu. Slobodan: Heidegger i problem antropologije. 147-149. Le seuH. Ludwig: SUVREMENA FILOZOFIJA [PHILOSOPHIE DER GEGENWART]. VIV1975. Lucien: LUKAC I HAJDEGER. XII/1974.Filozofija. Sarajevo. Hans: Hajdeger i umjetnicko djelo. 169. Bofre.mevanja tehni- 1974 163. Tautovie. Hans Georg: Sarno suputnik zna da ima put.pastir biti. X). Beograd 1976. str. Landgrebe. Zivotic.Kultura. 1976. REALNOST I SLOBODA. [Vidi odeljak: Martin Heidegger i neki fenomeni u igri umjetnika (235-236)] 171. Drau:f. Predgovor: dr Sreten Petrovic. str. 101-122. XIl1976. 8. Uj Syposion. . . 1975 167. Beograd 1975. Preveo: Zvonimir Mrkonjie. Filozofska biblioteka. . Milan: Hermeneutieka fenomenologija Martina Hajdegera. 31-39.160. 1976 173.Lica. . 165. »Nolit«. Sukl. str. Beograd 1976. Obrt u filozofiji Martina Hajdegera. . 170. 98-100. Nenad: Martin Heidegger: Uvod u metafiziku. LXXIII/1976. VI/1975. Bela: Heidegger filozofiaWrteneti helye es hatasa a nyugat . . 10. 166. . 180. 126-131. Zunjic. (9. Cotten. Hajdegerov odnos prema metafizici.Anthropos. Preveo: Milan Tabakovic.Knjizevna kritika.PoHtika. 293-295. Divjak. XXVIljl974. 1976. Miladin: Bitno misljenje ~ istina. 177. .U knjizi: OSNOVI ETIKE. 1-32. 40-45. Zagreb 1976. Posmrtni fragmenti. Beograd 1974. IX). BIGZ. razu. 174.U knjizi: EGZISTENCIJA. 143-145]. 3--4. Preveo: Petar Vujicic. U Heideggerovoj knjizi: IZ ISKUSTVA MISLJENJA. Prevela: Jasna Ban. »Ecrivains de toujours«. 89-111. 120. Fundamentalna ontologija Martina Hajdegera. str. Kirn. . Beograd 1974. REALNOST I SLOBODA.Polja.Kritike i polemike. Beograd 1976. [Povodom smrti filozofa] 176. 7581. . VIII/1976. Zivotic.FUozofske studije. 32-61. 6.TreCi program Radio-Begrada. ColI. str.europai fil6zofiara es irodalornra. Darnnjanovic. str. Jean-Pierre: Heidegger. 161. Posebno izdanje i::asopisa »Ideje«. Beograd 1973. godisnjice Martina He1deggera] 164. 191-240. II/1975.U knjizi: NE. 190. 210-211. GrIlc. Andrej: Marx in nekatera noveisa filozofska razumevanja tehnike. str. Zan: Razgovor pod kestenom. 37-68. . Goldmann. Miladin: Bice i egzistencija. XVIIl1973. [0 Martinu Heideggeru vidi na str. U zborniku: FENOMENOLOGIJA. Priredio i objavio: Jusef Isagpur. (prispevek k razrnisljanju 0 Heideggerjevom delu »Bit in cas«). 89--100. 1975. 99--105. Dakovic. BIGZ. HI-IV. CLlll . Milka: Martin Hajdeger: Uvod u metafiziku. Prevela: Nadezda Cai::inovii::-Puhovsiki. (13. 3. . 178. Posebno izdanje i::asopisa »Ideje«. . . [Objavljeno u: »Frankfurter Allgemeine Zeitungx-u u povodu 85. Darnnjanovic. 22605. Milan: Bice i istina. Vuko: Hajdegerova odredba Ijudske egzistencije. 354-358. 96--115. "Prev'ajanje« ke v marksisticno Heideggerjevog zavest (51-62)]. Problemi. Ursie.Student. 128. Beograd 1976. Zagreb 1969. »Nolite. 22.Enver: Lucien Goldmann: Lukae i Hajdeger. Kulturni radnik. Kolakovski. [Vidi odeljke: Heideggerjevo razumevanje tehnike (4851). Preveo: Vanja Sutlie. str. Pavicevlc. Da Ii je Heideggerova kritika antropologije doista »odluena« za razmatranje »pitanja 0 i::oveku«. 29. »Veselin Maslesa«. Preveo: Simo Vulinovie. Gadamer. 65-100. Beograd 1973. Martin Hajdeger: Doba slike svijeta. Lesek: Povodom smrtl Martina Hajdegera.U knjizi: EGZISTENCIJA. 168.

Delo. Dominik . . V 1976. [0 Martinu Heideggeru (165-170)].Naie teme. Beograd 1979. Pegeler. 14. Vjekoslav: Filozofski notes.Vjesnik. Tomovic. 1411-1414. str. • Sadrz! odeljke: Martin Hajdeger i problem istine (153194). 86. Miscevic. Ivan: Kaj Heidegger pravzaprav misli? Nasi razgledi.Ovdje. U knjizi: UVOD U FILOZOFIJU EGZISTENCIJE. CLV . Ratko: Lukae viden u jednom poredenju. XXlIIl1977 . 1976). Preveo: Zoran Dindic. 269-301. Branko: »Bistvo resnice je resnica bistva«. (5. XIXj1976. 206. (15. VII/1976.Delo. 187. 7-8 459-475. . Bimel Valter: 0 kompoziciji i jedinstVlll Hajdegerovog dela ~Holzwege«. 1977. Uvodna napomena uz razgovor s Heideggerom. str. Beograd 1977. »Naprijed«. [Povodom smrti Martina Heideggera] 188. Zarko: Martin Heidegger: Uvod u metafiziku. BIGZ.Kulturnt radnik. 32. 177-194. Petrovic. Russell. Sreten: Predgovor knjizi Lisjena Goldmana: LUKAC I HAJDEGER. 149-174. XXXVII! 1976. str.Knjizevna ree. Gajo: Praksa i bivstvovanje. Vanja: Iznimni _fleidegger. 33-51. 1/1977. 31.U knjizi: MUDROST ZAPADA [WISDOM OF THE WEST]. str. Bofre. Puhovski. 199. Beograd 1977. 86. Preveo: Vanja Sutlic. Misao 0 ni§t~ u Hajdegerovom delu (208-217). 25-31.Marksistieke teme. Mikecin. 204. VI/1977. i 88. XXIIII1977. 191. str. 3. 'Milosevic. Zan: Martin Hajdeger. 205. »Naprijed«. . . XXV /1976. Nenad: Heidegger. Beograd 1977. Zagreb 1977. Petrovic. Gajo: Izvanvremenski problemi i metcdieka svijest filozofije. VIII/1976. Zagreb. BIGZ. Er1k: Dvanaest pitanja upucenih Zanu Bofreu 0 Martinu Hajdegeru. Anemari: Znaea] »Bivstva i vremena« za zasnivanje teologije. Preveo: Zoran Zec. VI). Preveo: Zoran Zec. Vegel. 3. Hajdeger i greki svet (194-206). rujna 1966. 187-190]. 370-371. »Mladost«. 147-148.U knjizi Zana Bofrea: UVOD U FILOZOFIJU EGZISTENCIJE. 202. 192. _ Naii razgledi. 198. Zagreb 1976. BIGZ. XXXIII/1976. Hajdeger viden iz Francuske (255-268). 2. Egzi'Stencijalna filozofija Martina Hajdegera. . 1. 7-30.. 290--309]. [Vidi odeljak III: Martin Heidegger: Uvod u meta/iziku. . Marija: geru in Jaspersu. Branko: Heideggerovo odredenje filozofije. Delo.Dialogi. 155-170. XlXi1976. 153-268. Delo. 183. 135-173. Rudolf. (Uz knjigu Lisjena Goldmana: Lukae i Hajdeger. XXIII/1977.D'Ribersi. L'Bian. VIII. Covic. _ Ideje. Bele§ka 0 Huserlu \ Hajdegeru (219-252). 4-6. Basta. Despot. oto: Temporalna interpretacija i hermeneutit'lka filozofija. »Vuk Karadzic«. »Mladost«. »Vult Karadzie«. str. Preveo: Danilo N.Kulturni radnik. • [Isto u zborniku: RANI HAJDEGER. 123-132. XI). Ogledi iz filozofske hermeneutike. . Neskovic. str. Beograd 1976. Sutlie. XXX/1977. [0 Heideggeru] 201. (Iz prethistorije »Sein und Zeit«-a). 303-304. 189. BIGZ Beograd 1977. .Kulturni radnik. (Dijalog sa samim sobom u prisustvu Martina Heideggera). 12. . Beograd 1976. CLIV 196. 87.U knjizi: FILOZOFIJA I MARKSIZAM. 85-109. 195. str. XII/1976. . Svajncer. Beograd 1976. [Iz: »Der Spiegel«. 177-190. Branislav: Heideggerovo pitanje 0 tehnici. 75-84. Razgovor s Heideggerom 23. . 10350. XXV/1976. Getman-Zifert. »Vuk KaradZic«. 193. Bosnjak. Petrovic. Marx. 14. 184. U knjizi: FILOZOFIJA. 153. Preveo: Dragan Stojanovie. 2. 203. 12. 12. 190. 1911 194. Beograd. XXIl1977 6. Werner: Misljenje i njegova stvar. Problem nica in smrti pri Heideg. Urbancic. Branko: Filozofija bez metafizike. Preveo: Dragan Stojanovic. . XXIII/1977. i 25. 109-114. VI). . 1977. 370. 207. str. U knjizi: GOVOR DRUGOGA. X i 10. Laszlo: Kritikai jegyzetek Heidegger halalara _ Magyar Sz6. 12. . 197. 185. 186. UVOD U FILOZOFSKO MISLJENJE I RJECNIK. S(lobodan): Martin Hajdeger. 200. . Ante: Martin Heidegger: Uvod u metafizilru. 10--12. 173-174. (10. S. Dijalog. 207-211. Bertrand: Heidegger.182. 193-219].

Preveo: Danilo N.U knjizi: ISTINA I METODA [WAHRHEIT UND METHODE. Ivan: Nekoliko marginalija uz pitanje izvora i puta. Sarcevie. 17. Sarajevo 1978. 1-2. Buber. . Basta. tehnika. 2. 11-25. [Povodom knjige Zana Bofrea: Uvod u filozofiju egzistencije. 215. 14.Treci program Radio Sarajeva. 45-109. . 6. Miladin: Znaea] fundamentalno-ontoloskog stanovista. 119-120. .filozofska hermeneutika Hansa Georga Gadamera. LXXV/1978. CLVIl L . [Vidi odeljak: Ishodiste filozofske hermeneutike: Heidegger i Gadamer (145-152). Ninkovic. Lucie. . 1511-1572. 213. Basta. 209. Gajo: Marxova jedanaesta teza 0 Feuerbachu. VII). 221. .208. 223.sta je to. 12. Beda: Hajdeger i poezija. 1978. »Veselin Maslesa«. 21-22. 21-32. Naprijed 1978. 224. XXiIII/1977. .Delo. Preveo: Danilo N. Basta. Priredili Danilo Basta i Dragan Stojanovic. str. 12. . Bqris: Heideggerovo pitanje 0 tehnici. 161-174]. str. 7-8. (10. Ideje. str.Delo. CLVI 219. 1-2.2. Stvaranje. 1978. 217. 81-97. Sarcevie. Abdulah: Hermeneutika i filozofija . Beograd 1977]. - 228. Dragan: Peta godina izlaienja celokupnih dela Martina Heideggera. ff. Slobodan: Vrijeme . XXIIII1977. 104. Aleman. Stojanovic. Prethodni uvid u bit istine umjetnlekog djela. Karl-Heinz: Egzistencijalna hermeneutika u Hajdegerovom »Bivstvu i vremenu« i zaokret. [0 filozofiji Martina Heideggera] 214. Adam: Platon svoga vremena. Dunja: Heideggerovo bumaeenje Kantove kritike spoznaje iz konteksta fundamentalne ontologije. SMISAO I BESMISAO. Preveo: Danilo N. Ingeborg: Metodoloski znaeaj strepnje u egzistencijalnoj analitici Martina Hajdegera. . . U krnjizi: COVEK. Preveo: Milutin Stanisavac. IX/1978. Hermeneutika i Heideggerova spekulativna dijalektika (89-91)]. »Vuk Karadzic«. Prilog antropologiji Martina Heideggera.U knjizi: Gajo Petrovic. XXI/1977.Theoria. Hans-Georg: Hajdegerovo otkrice predstrukture razumijevanja. Naein pravog oCuvanja djela: Heidegger i Adorno (26-27)].Politika. Petrovic. Razumijevanje umjetnosti: Kierkegaard i Heidegger (19-21). Osvrt saradnika hamburskog »Spigla« na knjigu savremenog nemaekog filozofa. S. [0 Heideggerovoj interpretaciji Marxove 11. 226. Gadamer.Zo6n politikon. 222. Bogdan: Hajdegerova filozofija smisla. IvUSLJENJE REVOLUCIJE. Urbancie. . BIGZ. [0 Hajdegerovomshvatanju vremena na str. 100-126. 218.Delo. ' 220. XXIII/1977. Prokopijevie. Plut.. David: Heideggerjeva I-II. str. 725-741. 167-178. . Abdulah: Gadamerova hermeneutika i kritika estetske svijesti. 211. 1978. 129-142. (6. teze 0 Feuerbachu u intervjuu Richardu Wisseru septernbra 1970]. Olga: Esteti(:ko stanoviste T. Dijalog. . 7-8. XIX/1978. 105-124. 3-4. Schiissler. M(i1ka): Kako misliti Hajdegera. 229. (10. ausui«. Knji~evna rei'!. [Vidi odeljak: Eliot i Hajdeger (124-134)]. VIII/1977. 0 Hajdegerovoj interpretaciji Marksa. 210. Preveo: Danilo N. Alfred: Vladavina subjekta.Politika. Gesamtausgabe (Ausgabe letzter Band) Vittorio Klostermann Frankfurt 1975. 12. Zivotie. Uz najnoviji broj beogradskog »Delae posvecenog Martinu Hajdegeru. [Isto u: RANI HAJDEGER. [0 filozofiji Martina Heideggera] 1978 216. 13-28. Glumieic. Schmidt. 1-15. Beograd 1977. XXIII/1977. Jurinic. VII). 298-304. IV). 82. Temporalni modeli i njihove logicke implikacije u razlieitim misaonim sistemima. 1978/1979. Basta. 121-136. XXXIIIi1978. Jos jedna interpretacija? . 1978. 163-176. 1978. VII/1978. 3.tzraz. Jaspersove beleske 0 Hajdegeru.Knji~evna ree. Theoria. 11. LXXIV/1978. 2-3. 12. Miroslav: Putevi recepcije Heideggera. (22. str. Beograd 1979. 1520]. 151-162. »Rad«.Ideje. 212. Grundziige einer philosophischen Hermeneutik]. Volkmann-Schluck. 'I'omovic. Mel(:iC. 225. Zagreb. VII). . Anthropos. Preveo: Slobodan Novakov. Sesie. VIJ1977. Martin Heidegger. [Vidi odeljak: 6. 197-215. Eliota. str.Delo. Martin: Ostvarenje (:oveka.

Z~vadinovic. Gajo: Martin Heidegger i problem fundamentalne ontologije. Eugen: Filozofija kao prevladavanje »naivnosti«. IXl1978. V/1979. Vittorio Klostermann.U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA ZAPADA. 245. Beograd 1979. Ingardena. Delo. Petrovic. . CLVIII . 38-56. . Geburtstag (Frankfurt am Main. Mohr-Paul Siebeck. 150--168. 1974. Zagreb. Phanomenologische Vortrage und Aufsatze (Freiburg . Tiibingen. Lausevic. Prilozi za istrazivanje hruatske filozofske ba§tine. 231. Antropologija Martina Hajdegera. Martin: Ostvarenje coveka. U zborniku: RANI HAJDEGER. Basta. Preveli i priredi1i: Danilo N. Fink. 233. str. str. [Shvatanja Heideggera. S.. Priredili i preve1i: Danilo N. XXIII/1977. Kos. 9-10. Verlag Karl Alber. Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovie. 235. Grlic. 131-147. . 1979. 1-2.U zbornilru: RANI HAJDEGER. 57-68. XX/1979. Vittorio Klostermann. . Pejovic. str. 0 Hajdegeru. 1972. Preveo: Rade Kalik. Basta i Dragan Stojanovie. str. Hans-Georg: Hajdeger i jezik metafizike. 142-150. Landgrebe. Ros: Hajdeger i Vitgenstajn . 9. Volfgang: Ra. str. 1970. str. [Iz dela: Eugen Fink: Niihe und Distanz. Slobodan: Kraj filozofije kao dovrsenje filozofije. 74--85. Geburtstag (Frankfurt am Main. Gadamer.Ideje. Grassi.Preveli i priredi1i: Danilo N. Preveo: Franjo Zenko.str. »Vuk Karadziee. U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA. S. Beograd 1979.Miinchen. Valter: Ishodiste etike? Napomene 0 analizi krivice u »Bivstvu i vremenu«. U zborniku: RANI HAJDEGER. 237. Derida. Janko: Eksistenca literarnega dela in modemi materializem. 12. Basta i Dragan Stoianovie. Beograd 1979. [Isto u zborniku: RANI HAJDEGER. Primerjalna knjizevnost. Zabeleska 0 jednoj fusnoti u Sein und Zeit. 139-150. Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanevie. Nakladni zavod Matice hrvatske. Beograd 1979. »Vuk Karadzic«. J. 275-289]. 1. X11979. »9kolska knjlga«. Zak: Ousia i gramme. 143-159. [Iz: Sein und Geschichlichkeit. [Iz: Durchblicke. Jan: Hajdeger s druge obale.U zborniku: RANI HAJDEGER. [Isto: RANi! HAJDEGER. Ernesto: Aktualnost humanlstleke tradicije i Heideggerova teza 0 kraju filozofije. Sartra. [Shvatanje Martina Heideggera] 239. Karl-Heinz Volkmann-Schluck zum 60. [Iz: Hans-Georg Gadamer: Kleine Schrijten. 243. 127-141. Knjizevna kritika.XXV/1979. »Vuk Karadzic«. Hartmana] 241. Prilog fundamentalno-ontoloskcm resenju potettekaenttnornije. 236. III. 169-189. .skriveno tubistvovanje u ogledalu umetnosti. . »Vuk Karadzic«. . Buber. Zunjic. "Skolska knjlga«. »Vuk Karadzic«.230. str. str. 113-130. 1/1979. 98--126]. Petrovic. S. Petar: Razgovor sa Zanom Bofreom 0 francuskoj filozofiji . »Vuk Karadzic«. 1-5 238. . Ludvig: Fakticitet i individuacija. 175-223. Zagreb 1979. Danilo: Martin Heidegger. . Mandel. 12. »Vuk Karad~ic«.U zborniku: RANI HAJDEGER. Recepcija i kritika »Bivstva i vremenae. 4. 68-88.Delo. Hid. [Vidi odeljak: Obrat transcendentalne u hermeneutU!ku jenomenologiju (od Huserla do Hajdegera (64--65)]. B. str. 247. XXIIIII977. Janke. 1978. 1-11.U zborniku: RANI HAJDEGER. 6. C. 1976. Beograd 1979. Danko: Moguenost prevladavanja estetike i misljenje Martina Heideggera. Priredili i preveli: Danllo Basta i Dragan Stoianovie.druga Kantova revolucija. Martin Heidegger zum 80. »Vuk Karadzic«. [Iz: Jacques Derrida.. 60-69. Beograd 1979. Gajo: Izreka Heideggera. Preveo: Danilo N. Beograd 1979. Preveo: Danilo N. Basta i Dragan Stojanovic. 247-264]. Polja. Zagreb 1979. . Patoeka. Savo: Tragom filozofske hermeneutike. . 242. 265-274]. 103-115.Theoria. 240. Priredili i preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. S. 67-81. Basta.U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA. Beograd 1979. 212-220]. Marges de la philosophie] 234. 394-411]. 244. 246. CLIX 1979 232. 239.Gledi§ta.

Beograd 1979. ' [Iz: »The Journal of the British Society for Phenomenology«. U zborniku: RANI HAJDEGER. 255. (Interpretacija Heideggerovoga spisa 0 tehnici). str. Gilbert: Martin Hajdeger: »Sein und Zeit«. Valter analizi krivice 252. S(imon): Rani Hajdeger. pp. Le conflikt des interpretations. 249. Maks: Iz manjih rukopisa 0 »Bivstvu i vremenu« (1927). »Vuk Karadzlc«. U: RANI HAJDEGER. Spate Schriften. "Vuk KaradzicBeograd 1979. [Vidi odeljke: Transformacija filozofije: 3. Preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Karl-Oto: TRANSFORMACIJA FILOZOFIJE [TRANSFORMATION DER PHILOSOPHIE]. 253. Milutin: Kant i Heidegger ili 0 konaenosti. i 4. Izdavac: »Vuk Karadzic«. Preveli i prirediIi: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. »Vuk Karadzic«. Pol: Hajdeger i pi:tanje 0 subjektu. Stlmonovic). [Iz: Max Scheler: Gesammelte Schriften. Priredili i preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Maks SeIer: Iz manjih rukopisa 0 »Bivstvu i vremenu (25-37). Riker. Beograd 1979. »Vuk Karadzic«. str. XI Bitak i vrijeme CLXI . Martin Buber: Ostvarenje coveka. 25-37. XVI/1979. Number three.Filozofske studije. Beograd 1979. Eugen Fink: Filozofija ko prevl'ad'avanje »naivnosti« (68-88). Hans Georg Gadamer: Hajdeger i jezik metafizike (57-67). 250. one. 13. Preveli i priredilr: Danilo N. 89-149. 276-289. Beograd 1979. Anei vremena« za (290--309). 1979. Beograd 1979. CLX '259.] u »Bivstvu marl diCki tina Getman-Zifert: teologije strepnje znacaj zasnivanje (265-274). .248. vol. str. Wittgenstein i Heidegger (171-285). Preveli i priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. 294-304]. str. Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. 89-109.U knjizi: RANI HAJDEGER. (14. Preveo: Aleksa Buha. Zunjic. Predgovor Heideggerovoj knjizi: KANT I PROBLEM METAFIZIKE. 34-38]. Zvonko: Kako Heidegger pita 0 tehnici. Beograd.»Vuk Karadzic«. Volfgang Janke: Raskriveno tubistvovanje u umetnosti (247-264). Apel. str. Prrredivaei Danilo Basta i Dragan Stojanovic. 7-23. . . Gradac. 652-667. Basta i Dragan Stoianovte. Karl-Oto: Dvije faze fenomenologije i njihov uticaj na savrerneno filozofsko predrazumijevanje jezika i pjesniStva. str. [0 Hajdegeru na str. RANI HAJDEGER. LXXV!1979. * Sadrza] : Danilo Basta - Dragan Stojanovic: Uvodne napomene 0 recepciji »Bivstva i vremena« Martina Hajdegera (7-23).U zborniku: RANI HAJDEGER. Band 9. (22-52). Paris. Zabeleska 0 jednoj fusnoti u Sein und Zeit-u (175-223).Politicka misao. Ingeborg: Metodicki znaca] strepnje u egzistencijalnoj analitici Martina Hajdegera. 1969. »Veselin Maslesa«. 0 Hajdegerovoj interpretaciji nekih Heraklitovih fragmenata. Urednik: Mira Grujie. Pol Riker: Hajdeger i pitanje 0 subjektu (148-174). Francke Verlag. Skica za istrazivanje problema vremena kod Kanta. Stanisavac. 222-232]. Slobodan: Heraklitov logos 'kao »zblrajuca zbranost«. 4. 0 antropologiji Martina Hajdegera (38-56). »Mladost«. str. 311.Politika. Jan Patoeka: Hajdeger s druge obale (113-130). 310. . U knjizi: RANI HAJDEGER. Zak Derida: Ousia i gramm/i. 257. Apel. Sisler. str. Dvije faze fenomerwlogije i njihov uticaj na savremeno filozofsko predrazumijevanje jezika i pjesniStva (79-105). . Bern und Munchen. Hrsg. p. 3-14]. Gilbert Raj!: Martin Hajdeger: »Sein und Zeit« (89-109). Stojanovic. 1976. Hirs: Ishodi§te etike? Napomene 0 1980 '258. [Iz: Paul Ricoeur. Beograd 1979. VHl1980. VII). I-XVIII. 148-174. XI/1979. Recepcija i kritika »Bivstva i vremena«. 29--40. Editions du Seuil. Ludvig Landgrebe: Fakticitet i individuacija (131-147). S. "VUrk Karadzie«. str. Ingebor Sisler: MetoZnacaj »Bivstva u egzistencijalnoj analitici Mar- i vremenu« Hajdegera (276-289) 251. Rajl. Dragan: Uvodne napomene 0 recepciji »Bivstva i vremena« Martina Hajdegera. Umetnieka oprema: Dusan Ristic. von Manfred Frings. Sarajevo 1980. 256. October 1970. . [Biblioteka] »Zodijak«. 35--36. [Koautor: Danno Basta] 254. Posavec. SeIer.

281. . (22. [Objavljeno prvi put u: »Neue Sammlung«. istina. 37-44. Miroslav: Adomova kritika Heideggera. Preveo: Dragan Glumi~ic. Aleman. Nenad: Temelj vremena. 263. I. Werner: Svet u drugom poeetku: uloga pesnika i »pesnicko stanovanje«. Fridrih-Vilhelm: Vremenitost tubitka 1 vreme bitka. XII). 51. Ljubljana 1981. 282. . Tre~ program Radio-Beograda.Tre~ program Radio-Beograda. Saner. Preveo: Zoran Gavrie. 373-379. 51. 1-4. 7-29. Ernesto: Vico. VII/1980. str. . I i II.Cankarjeva zalozba. . Beda: Martin Hajdeger i politika. XIII/1981. 275. 1981. Miroslav: Bitak. Karl: Zabeleske 0 Martinu Heideggeru. »V'Ilk Karadzic«. 283. LXXVIII. kasnije: Kleine Schriften. IX/1980. 1-9.Letopis Matice srpske. Valentino: Hajdeger i Marks. Bosko: Istorijski razgovor mislilaca. 503-514. Vujadin: Teorija istine (Brentano. 51. . Beograd 1979. 105--122. 265. . I. XXIV/1980. Marx. . Basta. [0 Heideggeru] 268. II-III. XVII VI980. 211931]. Gadamer. Jiirgen: S Haidegerom misliti protiv Hajdegera. 10. Jokic. .Obelezja. . Cene: Moznost tubiti kot celota in bit k smrti. Preveo: Zoran Gavrie. . [Objavljeno u: »Frankfurter Allgemeine Zeitung«.Tre~ program Radio-Beograda. 278.Tre~ program Radio-Beograda. 461-468. . Geratana. Logar. 269. 1981.: Martin Hajdeger i antleka filozofija. 153-171. 266. .Ovdje. 490--503.Preveo: Mitar Popovic. 280. Tre~ program Radio-Beograda. 276. Beograd 1979. 5-19. 438-455. Beograd 1979. Grassi. Danilo N. 1-4. Marx i Heidegger. 40--45. (Analiza in kritika filozoflje Martina Heideggerja). Prokopijevic. »Mladost«. Gabitova. Martin Hajdeger: Kant i problem metafizike. [Povodom knjige Antona Stresa: Nie in smisel].Polja. XXVI/1980. 27-28. Izdavae: »Mladost«. 1981. 638. Martin Hajdeger: »Kant i problem metafizike«. priredi1i: Danilo Basta 1 Dragan Stojanovie. 853-857.Theoria. Hribar. Tiibingen. Preveo: Dragan Glumieic. 96-114. 261. Beograd 1979. R. Hajdeger). Fon Herman. 1980.Kulturni radnik. [lzbor iz: Notizen zu Martin Heidegger (hrsg. Dakovie. Na§e teme. umetnost. 11. knj. Hans Georg: Martin Hajdeger. Cene: Tubit in ~asovnost. 261. Huserl.Problemi.Anthropos. Zunjic.Theoria. 1980.Treci program Radio-Beograda. Prevela: Sanja Role. 41-52. 1980. . Gradac. Gasovic.Gradac. Logar. 6-7. Slobodan: Rani Hajdeger. 1981.' 434-436. 51. III). 277. 11/1972] 274. 235/1967]. Cene: EKSISTENCIALNA FILOZOFIJA. 103-104. Lakicevic. Prevela: Mirej Jovanovic. XI/1981. 1981. 1981. Tomasevle. 262. Vojin: Dedukcija pojma povijesti i aktuelnog povijesnog mi~ljenja. Habermas. Miinchen)]. 1981. objavljenog u ~asopisu: »Erkenntnis«. 424-429. Dragan: Martin Heidegger: Kant i problem metafizike. Odlomek iz dela »Eksistencialna filozofija (analiza in kritika filozofije Martina Heideggera). 264. Prokopijevic. . . [Vidi odeljak 7: Egzistencijalno-ontolo§ka ekspozicija problema povijesti (Heidegger) (25-29)]. .260. M. 262. str.Politika. . [Iz: »New Left Review«. 1981. Logar. Preveo: Rastko Jovanovic. Sfmeunovie. 35-36. . VII/1980. (Povodom objavljivanja predavanja iz 1935. CLXIIl . [Objavljeno u: »Merkur«.Dijalog. CLV/1980. 25. Rudolf: Prevazllazenje metafizike putem 10gi~ke analize jezika. 1980. 514--622. 3. 427-438. Preveo: Miroslav Prokopijevie. 142. (25. 105--106. 3. . 51. Danilo: Ni~e i Hajdeger. 271. .Anthropos. 35-36. 157. . XXXIIII1980. Recepcija i kritika »Bivstva i vremena«. Jaspers. [0 Heideggeru] 267. Kamap. H. str. 1-2.Treci program Radio-Beograda. 5/1965. 1981 272. [Drugi deo ~lanka: Vberwindung der Metaphysik durch Logische Analyse der Sprache. 1972]. [Iz ~asopisa: »Voprosy filosoffi«. S. 51. 51. (0 smislu i usudu evropske metafizike). 270. II-III. (194-195).: Osobenost Luka~eve kritike Hajdegera. VII 1953]. 479-490. 106/1977]. CLXII 273. »Mladost«. Spomenka: Filozofija v sluzbi ideologije/teologije. godine). Preveo: Bozidar Zec. 1981. 279.Knjizevna ree.

Preveo: Miroslav Prokopijevic. 10. 1981. 111980]. 71-92. [Zakljucno poglavlje iz knjige: Heidegger. Boris: Martin Heidegger(1889-1977). [Odlomak iz teksta objavljenog 1962. . Prolegomena za uvid u zapadnjaeki pojam moci. XXXIII/1981. . 41-51. Prevela: Branislava Belie. Petrovic. 291. Polja. 27-48 . Denker in durftiger Zeit. Polja. Gadamer. . 51. 302. Hans-Georg: Martin Hajdeger i rnarburska teologija. 298. str. 21-22. Djitendrant: Svest i egzistencija: Opaske 0 odnosu izmedu Huserla i Hajdegera. Naprijed 1982. Korac. Treci program Radio-Beograda. [Iz casopisa: »Exercices de la patience«. 51. 299.Treci program Radio-Beograda.Polja. . str. 268-269. 17. University of California. Miroslav: Kako ne citati Heideggera. Veljko: Fenomenologija bezzavicajnosti Martina Hajdegera. XXVII/1981. 178-180. Hans-Georg: Platon i Hajdeger. Delo. 1982. Kangrga. .Polja XXVII/1981. nada i strepnja.Ideje. god. 1981. Michael: Sta jest danas. 293. Danko: Martin Heidegger (1889-1977). Paris. 285. . Danilo N. 314/1978]. 3-4. XII/1981. 45. XXVIII/1982. . [0 filozofiji Martina Hcideggera] 293. 1-31. Mirko: Poezija kao diktat bica. Gadamer. Ivan N. str. 272-273.: Majstor Ekhart i kasni Hajdeger: mistil!ki elemenat u Hajdegerovoj misli. [0 Heideggerovom shvatanju umjetnosti] 295.Odjek. 304. 306. 290-2Sl. 307. 268-269.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM ENDE DER PHILOSOPHIE]. 49-62. 1. 268-269. 1981. 301. [Povodom Habermasovog teksta: S Hajdegerom misliti protiv Hajdegera objavljenom u »Allgerneine Zeitungs-u. 54. XXXV/1982. 1982. 51. Zagreb. XXVII/1981. 523-541. Treci program Radio-Beograda.Treci program Raiius-Beoqrtuln. 1980]. 1965]. 268-269. Zunjie. 25. . XIII/1982. 290. Mirko: Hajdegerovo shvatanje blca. 0 potrebi i nuznosti pristupa Heideggeru. 8-9.Ideje. 638 (17. Hildesheim.: Sta je od Heideggerovog misljenja uneto u buduce filozofiranje.284. Armanini. str. 411-427. Ante: Heidegger i Nietzscheova volja za moe. XXV1I/1981. Zurovac. Feron. 455-461. Prokopijevic. . 292.N'2 1]. 1981. . XXVII/1981. vol. Lotz. XII). Milutin: Bloh i Hajdeger. LEKSIKON FILOZOFA. Zurovac. Zagreb.Knjizevne novine. Preveo: Nenad Fiser. 7. Preveo: Miroslav Prokopijevic. 3-17. CLXIV 1982 297. CLXV . Volkmann-Schluck. Delo. Prevela: Ana Moralic. Caputo: »Meister Eckhart and the later Heidegger: The Mystical Element in Heidegger's 'I'hought«. Gajo: Heidegger i Marx. Dzon D. XLII. Theunissen. Lowith. Zapazanja 0 Levinasu i Hajdegeru. 54-66. Johanes B. . 305.Most (Mostar). 71-78. 10. Journal of the History of Philosophy. Beograd 1982. str. . XII/1981. 468-479. [Objavljeno u: Nachdenken uber Heidegger. Preveo: Miroslav Prokopijevic. von Ute Guzzoni. Hrsg. 51. 287. Preveo: Rade Kalik. Skolska knjiga. 18-19. 303. IX/1982.294. . XXVIJIi1982. Miros'av: Izvedba i smisao Heideggerove kritike subjekta. Kalin. Zurovac. 289. [Objavljeno u: »Man and World«. 2.Odjek. U knjizi: POVIJEST FILOZOFIJE sa odabranim tekstovima filozofa. 170--172. January 1975. Slobodan: Pristupi Hajdegerovom misljenju. Preveo: Zoran Gavric. Kordic. XII/1981. . 431-457. 14-15. Preveo: Zoran Gavric.Polja. 292-293. . 394-395.: Primeri Hajdegerovog turnaeenja Marksa [Beispiele der Heideggerschen Marx-Interpretation]. Koautor: Rade Kalik. XXVIII!1982. 5.: Heideggerov pojam istine. Grl ic. 286. .Ideje. Etjen: Vreme reel. Milan: »Fundamentalna ontologija« i vrijeme. Mirko: Hajdegerovo ucenje 0 istini. Basta. 292.Ideje. Karl-Heinz: 'I'ehnicki svet i udes. Gottingen. VII 1953]. Treci program Radio-Beograda. 296. 300.Delo. Mohanti. U: Danko Grl ic. [John D. Stanisavac. 288.]. . Kaputo. Karl: 0 kritiokom vrednovanju Hajdegerovog delovanja. Prokopijevic. 87-97. XXXV/1982.

u: Ludwig Wittgenstein und der WieneT Kreis aufgezeichnet von FTiedTich Waismann. Beograd. . str. Wittgenstein. IPolemika s Ljubomirom Tadicem u vezi s Blochovom kritikom Heideggera]. 43-70. 1967. [0 »Estetici« Gyorgy Lukacsa] 320. . 2. XXVIII/1982.MaTk313. . Tertulian. 317. Begriff 316.308. Geschik. Zagreb 1982. 68--69]. Prevela: Ana Moralic. Mikecin. 289-291].U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFlJE IDAS DENKEN AM. .Polja. Slobodan: Mimesis i poiesis. Beograd 1982. Preveo: Dusan Dordevle-Mileusnie. Morchen Hermann: Primedbe 0 Adornovom i Hajdegerovom'iskusavanju jezika. [Interpretacija Heideggerovog spisa Pitanje 0 tehnici]. B. str. 64-68. 80-83] 310. 195-211. 145-163. 1-2. Mihailo: Povodom »hajdegerovskih pouka filozofiji nade«. Prevela: Natasa Papazovska-Levkova. 247-248. Zunjic. .U knjizi: SITUACIJE I DUHOVNA KRETANJA. 1982. Prevela: Cvijeta Jaksic. 199-201. 202-205.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM. 58--59. 18--27. (Das Offenbarmachen des Seins im X Buch der Oliteia)]. 21. 63-64. Zvonko: Kako Heidegger pita 0 tehnici. [Iz knjige: OtkTivajuci egzistenciju sa HuseTlom i HajdegeTom. XXVUII1982. 314. Emanuel: Martin Hajdeger i ontologija. . Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnie.TheoTia. 1983 327. Levinas. SchUssler. Posavec. [Iz: Michael Murray: HeideggeT and Modem Philosophy. 323. Nezavisna izdanja Slobodan Ma§ic. 309. 1974]. . Rezime na srpskohrvatskom jeziku: Covek i njegov udes. . pjesnlstvo. Ludwig: Zapis 0 Hajdegeru. 35---53. 322. and London 1978. . (Temeljna misel MaTtina HeideggeTja). str. Miloje: Blohova kritlka Hajdegera. Posavec. 1. 1982. . Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnic. 85-123. str. Zagreb. 3. [Rezime na slovenaekom jeziku: Clovek in njegovo poslanstvo. 275. Vjekoslav: 0 nekim problemima suvremene filozofije. . (Temeljna misao MaTtina HajdegeTa)]. Volkmann-Schluck. str. Bosto. Nezavisna izdanja Slobodan Masic. Vel':no vracanje istog trenutak ekstatienog jedinstva vremenitosti. Beograd 1982. XXVIIII1982. 1-2. Petrovic. . Martin Heidegger: Misljenje i pevanje. 9.Ideje. Zurovac. Sulejman: Mi§ljenje. [0 Heideggerovom shvatanju umetnosti] 326. Beograd 1982. Mirko: Izvorna snaga rijel':i. McGuinness. 299-305. Durie. 277-291. Frankfurt am Main. ENDE DEiR PHILOSOPHIE]. 49-56. XIII/1982. Radionica SIC. Gajo: Heidegger i Marx. (Samo-otkrivanje bivstvovanja u X knjizi Platonove »Drzave« IMimesis und Poiesis. (Der Gundgedanke Martin Heideggers). 001982. Odjek. 2. 1982. . CLXVI 319. 3-4. str. (zbornik). 312. Karl-Heinz: Der Mensch und sein 321. XIII/1982. Zvonko: Povijest kao lutnja. 1982.Delo. Zurovac. 1982. 1982.MaTksizam u svetu. 11-17. Vrin. Nicolae: Izmedu Crocea i Heideggera. sisti~ka misao. 7. . .OpTedjeljenja. Pariz. [0 Heideggerovom »Uvodu u metafiziku«. 5---14. . Majkl: Uz Vttgenstajnov zapis. ENDE DER PHILOSOPHIE]. Preveo: Dusan Dordevie. F. Nezavisna izdanja Slobodan Masic. 3-4. U knjizi: Zvonko Posavec. Jere Paul: Hajdegerovata kritika na Hegeloviot poim za vremeto. Beograd. NIHILIZAM MODERNIH ZNANOSTI. Milivoj: Martin Heidegger. 1982. Marej. XXXVI/1983. Ideje.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE. str. Giinter: Od Nietzschea do Heideggera. str. Rubina: Franco Lombardi: »Martin Heideggere. [0 Heideggerovom shvatanju istorije] 315. str. XXVI/1983. Mirko: Umjetnost kao otkrivanje biea. Wohlfart.Theoria. CLXVIl . 325. Vartanovle. 1982.U knjizi: Milivoj Solar. 21-34. Nolit. S. Heideggerovo ul':enje 0 jeziku. Centar za kulturnu djelatnost SSOH. [Zu HeideggeT.TheoTia.U zborniku: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM ENDE DER PHILOSOPHIE]. _ TTeta pTogTama na Radio-Skopje. 324. 7. 7--8. New Haven. . Beograd. XXV/1982.U knjizi: BITAK I POVIJEST. Zagreb 1982. Ingeborg: Der existenzial-ontologische des Todes bel Martin Heidegger IEgzistencijalno-ontoloAki pojam smrti kod Martina Hajdegera].Delo. jezik. Solar. 328. Petrovic. SUVREMENA SVJETSKA KNJIZEVNOST. 318. 311. 12. Sirber. 127-141. Skolska knjiga.

Forum. 331. Beograd. MODERNA MISAO I SLOVENACKA KNJIZEVNOST. Bozicevic. XIIII1983. 875-904. (Interpretacija Heideggerovog spisa »Obrat«). 336. Zalokar. 332.Savremenost.Savremenost. Miloje: Bloh protiv Sartra. Petrovic. . 1-2.Hajdegerj Martin Heidegger BITAK I VRIJEME . 79-92. Zagreb. 43-50. 282-311. . . Petrovic. str. Heideggerovo shvacanje biti jezika. 2(9). Posavec. . . Yanda: Razumijevanje govora u »Bitku i vrernenu«. Kos. 181-194. 218-239. Jadran: Martin Heidegger: MiSljenje i pevanje. . Liber 1983. [Vidi odeljak: Sartr .Iokic. Prevela: Miljenka Vitezovic. str. Goran: Metafizika.XXVII/1983. . Rad 1984. Janko: Hajdeger i Slovenci.U knjizi : Janko Kos. 1. XLV/4-6.U zborniku: PRAKSA I POLITIKA.Knjizevna kritika. Zvonko: Bit tehnike i mogucnost obrata.Filozofska istrazivanja.Nase teme. XIV/1984. IV/1984. 1984 334. Nolit. Beograd 1982.329. Miloje: Hajdegerov pristup Marksu. 333. Gretic. XlV/1983. [Zusammenfassung: Das Verstehen der Rede in »Sein und Zeit«] 335. 7-8. Vujadin: Hajdegerovo poimanje biti umetnosti i umetniekog. 186-188. . 1-2. XXII/1983. 330. 29-45. misljenje i jezik.

EDMUNDU p o s ve ce n o u znak Todtnauberg HUSSERLU s to vanj a i prijateljstva uz 8. travnja 1926 i. Bad. Schwarzwald .

u tekstu je neizmijenjena. Oznaka »Prva polovica«. s paginacijom ranijih izdanja. i6i put nje nuzno je jos i danas. a da ta ne bi bila nanovo prikazana. Rasprava »Bitak i vrijeme« pojavila se prvi puta u proljece 1927. Medutim. daje li pitanje 0 bitku pobudu nasem tubitku.AUTOROVA PRETHODNA NAPOMENA UZ SEDMO IZDANJE 1953. koji izlazi istodobno s ovom novom nakladom. VIII. sto je stajala u dosadasnjim izdanjima. . i istodobno kao posebni otisak. koja se pojavljuje kao sedmo izdanje. Poslije cetvrt stoljeca druga se polovica vise ne da nadovezati na prvu. brisana je. U prilog razjasnjenju tog pitanja neka bude upozoreno na »Uvod u metafiziku«. premda je u pogledu citata i interpunkcije nanovo pregledana. u izdanju Edmunda Husserla. u Jahrbuch fur Philosophie und phanomenologische Fonschung. uz mala odstupanja. Taj Uvod donosi tekst jednog predavanja odrzanog u ljetnom semestru 1935. Brojevi stranica nove naklade podudaraju se. sv. u istog izdavaca. Ova nova naklada.

I tako.e:v • •• . eto. • 6vo» . . Interpretacija vremena kao moguceg horizonta svakog razumijevanja bitka uopce.bitak«? Niposto. valja najprije. sto zapravo mislite kada upotrebljavate Izraz bivstvuiuci'. 1 Platon. ponovo pobuditi razumijevanje za smisao tog pitanja. istrazivanja sto su poduzeta u takvoj nakani. Smjeranje k tom cilju. rni smo pak nekoc doduse vjerovali da to razumijemo. . cp. Sophistes 244 a. te put do tog cilja trebaju uvodno razjasnjenje. sto zapravo mislimo rijecju »bivstvujuci«? Niposto.svega. danas bar u neprilici sto ne razumijemo izraz . prije . . valja ponovo postaviti pitanje 0 smislu bitka. Konkretna obrada pitanja 0 smislu »bitka« namjera je rasprave sto sIijedi. 0. Imamo Ii danas neki odgovor na pitanje 0 tome. I tako. i ona ih zahtijeva. eto..e:&cx.e:L~ !LEV "t'CXU"t'CX 7to"t'e: ~OUAe:cr&e: ("t'L .re:YY'Y)cr.07J!LCXLVe:LV07t OV 8E rcpo "t'OU !LEV ?6[J. njezin je prethodni cilj.re: )'"l7tCXACXLYLYVWcrXe:"t'e:. . all sada smo u neprilicie'.• • • 8!fjAoV yocp w~ U[J. takoiter. 'Y)!Le:L~ 0. vuv 8' ~7tOp~xcx[J. Jesmo li.Jer va- rna je ocito Ipak vee dugo dobro pozna to.

razurnije sto time misli. dakako. odavno je trivijalizirano. Ono je podstrekavalo Plato novo i Aristotelovo listr~:vanje. Ono jito su obojica postigli odrzalo se u raznovrsnim preinakama Ii »retusima« sve do u Hegelova »10giku«. nego povrh toga sankcionira zanernarivanje tog pitanja. i u njemu ga odrzavalo. oucr[o:c. koju valja Jznova raspiriti. Ne sarno to. Kao takav. Tom najopcenitijem Ii stoga neodredivom pojmu i nije potrebna neka definicija. Pri tome. dotaknuto pitanje zacijelo nije proizvoljno. dakako. Kaze se: »Bitak« je najopcenitiji i najprazrriji pojam. koja ne proglasuje samo da je pitanje 0 smislu bitka izmno. Tako je ono sto je kao skriveno izazivalo nemir u antidkom filozofiranju. prernda nase vrijeme ubraja u svoj napredak sto ponovo odobrava »metafiziku«. Napodlozi grCkih pocetaka dnterpretacije bitka nastala je dogma. opire se svakom pokusaju definiranja. da bi. Nuinost izricitog ponavljanja pitanja 0 bitku Navedeno pitanje dallas je palo u zaborav. Svatko ga neprestano upotrebljava i.Pa ipak svatko smatra da je osloboden napora jedne YlYO:V't'0iJ. A sto nekoc bljase uz krajnji napor rnisljenja izboreno ad fenomena.Uvod Ekspozicija pitanja 0 smislu bitka Prvo poglavlje NU2:NOST.IXX[O: 7tEpt 't''ljc. STRUKTURA I PRVENSTVO PITANJA o BITKU § 1. premda nepotpuno i tek u pr- vim naletima. otada i umuknulo . postalo kao sunce jasnom razumljivoscu po 1 Bitak i vrijeme 1 .kao tematsko pitanje zbiljskog istraiivanja.

Pojam »bitak« nije moguce definirati. Ta se pak . ne dispenzira od pitanja '0 njegovu smislu. »'Bitaik«zapravo ne moze biti shvacen kao bice: enti non additur aliqua natura: »bitak« se ne moze domooi odredenosti talco §tQce mu biti dodijeljeno bice. c'est. Otuda se. I kada napokon He: gel odreduje »bitak« kao »neodredeno Neposredno«. B 4. »Bitak« je pojam razumljiv po sebi. soit qu'on l'exprime au qu'on Ie sous-entende. Ni 'On. Aristotel. »Bitak« ne omeduje najvisu regiju bica ukoliko je QnQ pojmovno artdkulirano prema rodu ~ ~sti: o(he 't'~ o~ yl:voc) »Opcenitost« bitka »nadmasuje« svaku opcemtost roda. Brunschvieg)". dskazivanju.&6AOU IL!XALcr't'OC1t&. postavio problem bitka na nacelno novuosnQvicu. Aristotel. 2. Njihov je ko~[en u samoj antiekoj ontologiji. 3. AkQ se poslije toga 'We: ~ootak« je najopcenitljl pojam. Done pour definir l'etre.2 Ali »opcenitost« »bitka« nije opcenitost roda. Jedinstvo toga transcendentalnog »Opcenitoga« nasuprot raznovrsnosti ?-ajvi~ ro~nih pojmova kojima su obuhvacene stvan vee je Artstotel SPQznaQkao jedinstvo analogije. nacin odredivanja bica . Ona ocito pokazuje. 1001 a 21. 169: On ne peut entreprendre de definir I'etre sans tomber dans eette absurdite: car on ne peut definir un mot sans commencer par celui-ci. i to takvom. u dzvjesnim granicama opravdani. naprotiv. »Bitak« je »najopcenitiji« pojam: 't'O ()V tcr't'L XOC. 2. Tri su tak:ve predrasude: 1. da onaj !~Q JQS pita '0 tome biva okniv1jen za metodski promasaj. dakako. Pascal.jevanje bitka uvijek je vee ukljuceno u svemu Sto netko shva6a od biea«. Svatko razumije: »Nebo je plavo«: »ja sam radostan« i slicno. cuius intellectus includitur in omnibus. Met. i pri tome je taj izraz »bez daljnjega« razumljiv. U pocetku QVQgistrazivanja ne mogu s~ ~crp~Q pretresti predrasude stQ neprestano usaduju I gaje nepotrebu nekog zapitivanja '0 bitku. il faudrait dire c'est. najtamruji. Srednjovjekovna je ontologija svestrano raspravljala taj problem. »Neko razumi. Nernogucnost definiranja bitka. et ainsi employer Ie mot defini dans sa definition. Stoga cemo dISkusiju '0 predrasudama voditi samo dotle dok se ne pokaze kako je ponavljanje pitanja '0 smdslu bitka nuzno. To se zakljuenQ iz njegovekrajnje opcenltosti. ne postigavsi nacelnu jasnocu.V't'CilVI• Illud quod primo cadit sub apprehensione. nego upravo podstice na nj. U Citavu !Sp0znavanju.moze u pogledu primje:e~Qsti le~ti~iranja kategorija i njihove potpunosti :mterpretiimti.»definicija« tradicionalne 10gike kojoj su i sarnoj temelji u antiokoj Qntol.aznovrsnQsti »IkategQrija« kojima su obuhvacene swan. medutim. Ali zar iz toga slijedi da bitak vise ne moze zadavati problem? Niposto: moguce je samo izvesti zakljueak: »bttak« nije nesto poput bica. Pojam je »bitka«. Usp. Paris 1912. 1 1. Met. S. Torno Akvinski. uza svu ovisnost '0 Flatonovu ontoloskorn nacinu postavljanja tog pitanja. s. 3. ta prosjecna razumljivost demonstnlra jedino nerazumljivost. u svakom odnosenju prema biou. to odredenje stavlja u temelj svih daljnjih kategorijalsvoje »ilogike«. pri cemu je slijedila prije svega tomisticku i skotisticku skoIu. tho II' qu 94 a 2. est ens. nih eksplikacija u je »b~tak«. onda to ne moze znaciti da je 'On najjasniji i da mije potrebit niJkakva daljeg raspravijanja. »Bitak« je prema oznacisrednjovjekovne ontologije »transcendens«. problem jedinstva bitka nasuprot . svakom odnosenju-prema-samom-sebi u upotrebi 2 1* 3 . quaecumque quis apprehendit. ontologija. B 3.onda se on pridrzava istog smjera gledanja kao i antiCka. u dovoljnoj mjeni samo po niti vodilji prethodnQ razJ~snjenog pitanja '0 bitku i odgovora na nj.' I to s pravom ako definitio fit per genus proximum et differentiam specificam. SaIIIlQ sto ispusta iz ruku problemsto ga je postavio vee Arist<>: tel.sebi. 998 b 22. Pensees et Opuseules (ed. nije rasvijetlio tamu tih kategorijalnih odnosa. 4. Tim je otkriCern Aristotel. Bitak se ne da definitorno izvesti iz VliSih pojmova nim prikamti putem niZih.s obzirom na podlogu iz koje su izrasli temeljni ontoloski pojmovi . Sarno.Q~iji-:ne da primijeniti na bitak.

Stoga valja uknatko razmotriti. To. Hi cak pravo. dvojben je postupak. Neko je zapitivanje rnoguce provesti kao »zapitkdvanje-tek-oneko« iIi pak kao eksplicitno postavljanje pitanja.. ~tiZe .. dokazuje nacelnu nuznost da pitanje 0 smislu »bitka« bude ponovljeno. »Razurnljivo-po-sebi« i samo ono. Zapitivanje jest spoznavajuce trazenje bica u njegovoj egzistenciji i esenciji. sto zapitiv:anje postaje pnije toga sebi transparentno u pogledu :svih navedenihkonstitutivnihkarakteristllika samog pirtan ja. Kao trazenje. Ipak. na izvjestan nacin vee raspolagati. Svako nrazenje dobiva svoj apriorni putokaziz onoga sto trazi.. samo Ispitano. Zapitivanju pripada. zapitivanje zah1lijeva da ga unaprijed vodi Trazeno. ako u a:u~u ruk~ to. treba postati i ostati izricitom ternom analitike (»poslorn filozofa«). Ma . ponoviti pitanje 0 bitku znaci: najprije jednorn dovoljno obraditi postavljanje pitanja. Ako je ono neko. U istrazujucem. Ali vee kada pitamo: »sto je .kako se to razumijevanje bdtka kolebalo i rasplinjavalo Ii kretalo strogo granicom pukog poznavanja rijeCi . irna v}aSlti!tikarakter glovito razumiievanie bitka jest fakt. a pogotovu u pogledu pojma »00tak«. Tada u tomPitanomu pociva. da u pogledu navedenih strukturnih momenata razmo1ll1imo pitanje 0 bitku. maglovito razumijevanje bitka moze. to jest specificno teorijskom pitanju.pripada nekom pitanju. Mi uopce ne poznamo horizont iz kojega bismo mu trebali pojmiti i filksirati smisao.na cilj. Mi ne znamo sto znaei »bitak«. i to tako da pri tome te teorije ostaju skrivene kao 5 . Svako zapioivanje jest trazenje. fundamentalno pitanje.sama ta neodredenost uvijek vee raspolozivog razumijevanja bitika pozitivni je fenomen i on zahtijeva razjasnjenje. da ne nedostaje sarno odgovor na pitanje '0 bimku. Formalna struktura pitanja 0 bitku Pitanje 0 srnislu bitka treba postaviti. valja Pitano odrediti i dovesti . pita4 bitka. zatim. biti uCinak naslijedenih teoraja i mnijenja 0 bitku.t u tarni. Bilo je nagovijesteno: mi se uvijek vee krecerno u nekom razumijevanju bitka.. Iz tog razumijevamja izrasta Izrioito pitanje 0 smislu bitka i tendencija k njegovu pojmu. Prosjeeno. Pozivanje na razumljiv:ost po sebi u krugu t:rneljni? filozofskih pojrnova. ~-to zna~i zatamnjeno odnosno jos nerasvijetljeno razumijevanje bitka Ii koje su vrste zatamnjivanja odnosno ometanja jednog eksplicitnog rasvjetljenja smisla bitka moguce Ii nuzne. Svako je zapitivanje 0. onda je takvu zapitivanju potrebna primjerena transparentnost. Spoznavajuce trazenje moze postati »istrazivanjem« kao otkrivajuce odredivanje onega sto je III pitanju. Ali razmatranje predrasuda ujedno je razjasnilo.. istrazivanje 0 smislu bitka nece htje1li da to razjasnjenje dade odmah u pocetku. osim Pitanoga. kako hi se. To prosjecno i ma- Ca. moglo pokazati. sto li uopce . sto mi uvijek vee zivirno u razumijevanju bitka.do poj: rna. Sarno zapitivanje kao ponasanje nekog bica.da u svakom ponasanju i blnku pni bicu a priori lefi zagonenka.i neusmjereno.bitak'?« mi se nalazimo u nekom razumijevanju toga »je«. i Ispitivano. ima svoje Pitano. § 2. Interpretacija prosjeenog razumdjevanja bitka dobiva svoju nuznu nit vodilju tek s izoblikovanirn pojmom bitka. U ovoga je osebujno to..lz jasnoce tog pojma i njemu pripadnih nacina na koje on biva eksplicitno razumljen valjat ce uglaviti. ono kodcega zapitivanje. Tako stojimo pred nuznoscu. bilo na koji nacin raspitivanje kod . da je pitanje 0 bitku osobito. otuda. polazeoi otuda. kao zapravo intendirano. Zapitivanje kao zapiltivanje 0. Smislom bitka moramo. iako ne bismo !IIlOgH pojmovno filksliratisto znaci to »je«. aroda. a smisao je bitka istodobno skrive:r. nego da je dapace sarno pitanje tamno . ti »tajm SUdoVI obiCnog uma« (Kant). Postaviti treba pitanje 0 srnislu bitka.

Bitak lem u egzistenoiji i esenoiji. da u pogledu njegovog Ispitivanoga bude dobiven i vee prije utvrden pravi naein pristupa k tom biro. ono na temelju cega je bite. od kojeg bica treba da pode otkrivanje bitlka? Da Ii je polaziste proizvoljno. do sada ne bi moglo biti ontoloske spoznaje. premda je najprije naskroz nedokuoivo. postojanju. Ali »bicem» nazivamo mnogosta. ali nekao raspoloZivi pojam. ne odredivati bi6u porijeklo kao bicu svodeci ga na n~ko d. pripravu moguenosti pravog izbora egzemplannog bica. Sarno zapitivanje tog pitanja kao modus bitka nekog bica bitno je odredeno onim 0 Cemu je rijee u pitanju . »Pretpostavljanje« bitika ima rkarakter zauzimanja gledista 0 bitku unaprijed. vazenju. poput argumentaoijeprotiv »kruga u dokazu«. zahtijevati. Obrada pitanja 0 bitlru. da je I spitivano u pitanju 0 bitku samo bice. u realnosti. tubitku. tada obra5. prema Icemu se ovako dli onako odnosimo. vlastitu pojmovnost koja se. to jest. koju je u oblasti istrazivanja principa svagda lako navesti. u naznacenom nacinu postavljanja pitanja uopce nema kruga. uvijek vee razumljeno. pored os taloga.l'Ugo ~ice.slto mislimo. bilo rna kako razmatrano. smisao bitka. Hi pak pri obradi pitanja 0 bitku prvenstvo pnipada nekom odredenom bicu? Koje Ii je bite egzemplarno i u kojem smislu njemu pripada prvenstvo? Ako pitanje 0 bitku treba postavrti izrioitlo i provesti ga uz njegovu potpunu transparentnost. terminoloslci zahvacamo kao tubitak. Ukoliko bitak tvori Pitano. tada proizlazi. . Sam bitak bica »nijes neko bice. IzriOito i transrparentno postavljanje pitanja o bitku zahtijeva da prethodno bude primjereno eksplicirano jedno bice (tubitak) III pogledu svojeg bi1lka. Gledanje na. Ono biva tako reel preslusavano 0 svojem bitku. bdce je takoder ono ~tJo SIDlO i kakvi SIDlO mi sami. u »ima«. sto Ii je drugo do hod u krugu? Nije li za obradu pitanja vee »pretpostavljeno« ono ~to bi trebao donijeti pnije svega odgovor na to pitanje? Formalni prigovori. 6 da tog pitanja zahtijeva. znal:d: Cinjooje transparentnim nekog bi<Sa .»ne pricat! pnice«. i to tako. izradu genuinog naOina prismpa k tom bieu.jesu ikonstitutiWla ponasanja zapitivanja. Ni~ta ne pnidonose razumijevanju stvari i koce prodiranje :Ill polje istrazivanja. AU zar takav pothvat ne upada u oCiti krug? Morati najpnije odrediti bite u njegovu bitku i zatirn htjeti tek na temelju togapostaviti pitanje 0 b1t1ku. tog bica koje smo uvijek mi sami. »Bitak« biva u citaVlOj dosadasnjoj ontologiji doduse »pretpostavljan«. Pitano pitanja koje valja obraditi jest bitak. koji se bitno razlikuje od otkrivanja bica.nja njegova smisla.Trazeno III zapitivanju 0 bitku nije nesto potpuno nepoznato. kao d~ bitak ima karakter nekog moguceg bica.bitkom.Ciji bitak moze.izvori vladajuceg razumijevanja. Sophistes 242 c.koje pita .v{}6v -eLva ~L1]YEL(J{}mS. koje smo uvijek mi sami i . i u razlieitom smislu. Pitanje 0 bitku zahtijeva. ono sto odreduje bice kao bite. pa su i oni sami modusi bitka nekog odredenog hiOO. Prvi filozofski korak u razumijevanju problema bitka jest: ne p. ono mora prije toga postatd sa svoje strane prlstupaonim onaikvo kakvo je samo po sebi. Platon. ekspliJkaciju naeina gledanja na bitak. Ali fakuOno. Prerna rome ce i I spitano. Cije se faktieno postojanje zaoijelo nece nijekati. prema tome. S kojeg bica valja oCirtati smisao bitka.u njegovu bitku. bitno razlikuje od pojmova u kojima svoju znacenjsku odredenost postize bice. Da nije tako. opstojanju. i opet. Bioe je moguce odrediei u pogledu njegova bitka a da pri tome nije nuzno vee raspolagati eksplicitnim pojmomsmisla bitka. Bitak kao PItano zahtijeva stoga neki zasebni nacin pokazivanja.ne kao ono Trazeno kao talkvo. Ali ako treba da uzmogne neiskrivljeno pruZiti karaktenistike svojega bitka. a bitak znaoi bltak bica. razumijevanje i poimanje. razumijevanja i pojmovnog zahva6a. . koji piramo. izbor. uvijek su sterilni pri rasudivanju 0 konkretnim putovlma istraZivanja. 7 . Bite je sve 0 oemu govorimO. To bite. biti zapitivanje. PI1i:stup k . prema dosadasnjim razjasnjenjima.

Znanstveno istrazivanje provodi dzdvajanje i prvo fiksiranje podrucja obrade naivno i grubo. Ovako izrasli »temeljni pojmovi. dospjela je u »krizu osnovica«.uopce ne moze lezati u positavljanju pitanja 0 smislu bitka. Do sada je nuznost ponavljanja tog pitanja bila motivirana u jednu ru:kru ugledom njegova ponijekla.iz takva sve veceg poznavanja stvari. »Krug u dokazu. Prividno najstroza i najcvrsce sazdana znanost. Obrada nekog podrucja u njegovim temeljnim strukturama na izvjestan je nacin vee ostvarena putem predznanstvenog iskustva i Izlaganja oblasti bitka unutar koje je omedeno samo podrucje obrade. jezik i slicno. a to razumijevanie pripada napokon bitnom ustroistvu samog tubitka. cemu treba sluiiti to pi:tanje. i to . ali 8 pnlje svega izostankom nekog odredenog odgovora. Ta se podrucja.ili je ono najprincipijelnije i u isti mah najkonkretnije pitanje? Bitak je svagda bitak nekog bica. nego 0 iznosenju temelja na vidjelo. Ali nesto poput prvenstva tubitka zacijelo se javilo. Sva bica mogu se prema svojim razlic1t:dm oblastima pretvarati u polja otknivanja i omedivanja odredenih podrucja obrade. Ne leZi u pitanju 0 smislu bitka »krug u dokazu«. sarno neka proizvoljna spekulacija 0 najopCenitijoj opcenitosti . daju u odgovarajucim znanstvenimi:strazivanjima tematizirati u predmete.ostaju isprva niti vodilje za prvo konkretno dokucivanje podrucja. § 3. sarnoj sebi netransparentnoj reviziji temeljnih pojmova. do koje je mjere ona sposobna za krizu svojih temeljnih pojmova. svoje namjere i svojih motiva. Da li se njime ostala bavdti. pitanjima koja su vecinom reaktivno izbijala . prirnjerice povijest. To. sto je zapitivanje bitno pogodeno svojim Pitanim. pripada najvlastitijem smislu pitanja o bitku. Ali. Ali zar time nije vee posvjedoceno prvenstvo bitka nekog odredenog bica i nije Ii unaprijed dana egzemplarno bice kojetreba fungirati kao primarno Ispitivano pitanja 0 bi:1:1ku? Onim sto je do sada razmotreno. put em njihova pokazivanja. rnatematika. jer se u odgovoru na to pdtanje ne radi 0 obrazlozenju putem dedu:kaije. ill se uopce njime bavi. Premda teziste istrazivanja uvijek lezi u tom pozitivdtetu. njegov se pravi napredak ne ostvaruje toliko u skupljanju rezultata i njihovu pohranjivanju u »prirucnike« koliko u pitanjima 0 temeljnom ustrojstvu svakog od podrucja.tako. tubitak. svatko moze zahtijevati da sazna. dapace nedostajanjem nekog zadovoljavajuceg postavljanja tog pitanja uopce. vee krecemo. ali zacijelo lezi neko cudnovato »povratno ili prethodno odnosenje« Pitanoga (bitka) na zapitivanje kao na modus bitka nekog bica. Ali osobitost pitanja 0 bitku potpuno ce iza6i na vidjelo tek tada kad ono bude dovoljno omedeno u pogledu svoje funkcije. Pravo »gibanje« u znanostirna odigrava se u vise ili manje radikalnoj d. U takvdm drnanentnim krizama znanosnpocinje se kolebati odnos pozitivno istrazujuceg dspitdvanja prema samirn stvarima sto ih Ispituje. Borba izme9 . priroda. prostor. Ontolosko prvenstvo pitanja 0 bitku Karakterizacije pitanja 0 bitku po niti vodilji formalne strukture pitanja kao takvog razjasnilo je to pitanje kao osebujno. To zauzirnanje predvodeceg gledista 0 bitlk:u izrasta iz prosjeonog razumijevanja bitka u kojem se uvijek. Nivo neke znanosti odreden je time.da iz tog gledista biva privremeno antikuldrano dana bice u svojem bitku. sto njegova obrada i pogotovu rjesenje zahtijevaju niz fundamental nih promatranja.iz kojega biva deduktivno izveden niz stavaka. Danas su se posvuda u raznim disciplinama probudile tendencije da se istrazivanje polozi na nove temelje. 2Jiv:ot. Takvo »pretpostavljanje« nema niJkakve veze s postavljanjem nekog neutemeljenog nacela . rriti je dokazano prvenstvo tubitka niti je odluceno 0 njegovroj rnoguooj Hi cak nuznoj funkciji kao bica koje valja prirnarno pitati.

a nije u nekoj »teoriji« spoznaje. onakva rkaikva postoji »po sebi«. Teologija traga za nekim izvornijlm izlaganjem bitkacovjeka pri bogu. Ii pozitivni rezultat Kantove Knitike cistog uma lefi u zacetku obrade onaga sto uopce pripada nekoj prirodi. Tome je . . Temeljni pojmovi jesu odredenja u kojima postaje prethodno razumljivim podrucje obrade sto len u osnovi svih temabskih predmeta neke znanosti.nade neku genealogiju raznih mogucih ustrojstava bitka. ali ni teorija povijesti kao objekta historije. nego nju zakriva i iskrivljuje. pred problem materije. pa to razumijevanje predvodi sva pozitivna istraiivanja. koji bi bio skiciran iz smisla samog vjerovanja i ostajao unutar tog izlaganja. Otuda pitanje 0 bitku ne zeli biti samo apriorni uvjet da budu moguce znanosti sto istrazuju bice kao takyo i takvo bice. nego je za nju primarna interpretacija zaista povijesnog bica s obzirom na njegovu povijesnost. Ali ovakvo zapitivanje .dokaz Platonov Ii Aristotelov Tad. ostaje u osnovi slijepom.alei nista drugo do dzlaganje tih entiteta u pogledu temeljnog ustrojstva njihova bitka.priroda. Pozitivnim znanostima mora prethoditi takvo istrszlvanje: i ono to moze. a100 rijegova traganja za bitkom bica ostavljaju nerazmotrenim smisao bitka uopce. prema tome. Svaka ontologija. sllo su Ih dali mehanizam ri vitallzam. i pri tome se uvijek vee krecu u nekom razumijevanju bitka. nego zell biti i uvjet da budu moguce same ontologije. koje slijede prije onti6kih znanosti i fundiraju ih. Mo da pitaju. potreban je prethodni sporazum a tome. I uprav:o pri zadaci da ontologija . koje crrpi temeljne po} move. posredstvom predanja i tijekom njegova prikazivanja i tradicije. tako reci. eto. Takvo se utemeljenje znanosti naeelno Il"azlilruje od »1010 gike« koja hramlje za njim. ne w. Takvo utemeljenje jest produktivna logika u tom smislu sto ona.bltak'«. Kao teordja uvjeta pristupa ksamoj prirodi. U biologiji se budi tendencija da se poslije odredenja organlzma i Zivota.ontologija uzeta u naJSJrem smislu i bez oslanjanja na ontoloske smjerove i tendencije -treba i samo jos neku nit vodilju. U historiiskim duhovnim znanostima pojacao se. na primjer. takvo preliminarno :i:straZivanje. prva uskace u neko odredeno podrucje bitka. Svoju pravu legitlmaciju i »obrazlozenje« dobivaju Iti pojmovi. pita unatrag I nanovo odredi naein bitka zivoga kao ltakvog. ta teorija kusa putem odredenja svih relativnostl oouvaei nepromjenIjivost zakona gibanja i tako sebe dovesti pred pitanje o strukturi podrucja obrade koje joj je zadano. spram ontickog zapitivanja pozitivnih znanosti izvornije. za filozofiju nije primarna neka teorija tvorbe pojmova histcrsje. Dna polako poeinje ponovo razumijevati Lutherov uvid. Tako. Teorija relativnosti [izike izrasta Iz tendencije da se pokaze vlastita suvislost same prirode. koja pojedino slucajno stanje neke znanosti provjerava prema njezinoj »metodi«. prije svih ga dokueuje u pogledu njegova bitka i dobivene strukture stavlja na raspolaganje pozitivnim znanostima kao transparentne upute.au formalizma i intuicionizma vodi se 0100 osvajanja i utvrdivanja primarnog nacina pnistupa k onom sto treba biti predmet te znanosti. Ali ono ostaje i samo naivno i neprozirmo. Njegova transcendentalna logi:ka apriorna je logika predmetnog podrucja . Ontolosko je zapitivanje. doduse. poriv prema samoj povljeenoj zbilji: povijest knjizevnosti treba postatl povijescu problema. raspolagala ma kako bogatim i cvrsto sazdanim sistemom kategorija. samo u jednoj isto tako preliminarnoj pretrazi samog podJruoja abrade. »sto li mi zapravo m1sHmo tim dzrazom . da njezina dogmatska sistematika pociva na »temelju« koji nije izrastao iz nekog primarno vjerujuceg zapitivanja i oiJa apstraktnost nije samo nedostatna za teoloSku problematiku. i izokretanjem svoje najvlastitije namjere. ako prije toga nije dovoljno raziasnila smisao bitka i to razjaSnjavanje shvatila kao SVDjU 11 [undamentalnu zadacu. takoder ne teorija historijske spoznaje.koja ne konstruira deduktivno . Tako. Ali ukoliko svako od tih podrucja iz oblasti samih entiteta i bude osvojeno.

ovdje jos ne znaci: tvoriti ontologiju. pa je za oznaku tog bica odabran naziv tubitak. Pitanje egzistencije oD!ti&a je »stvar« tubitka. Pa tako i mogucnost provedbe anaIitiketubioka ovisi 0 prethodnoj obradi pitanja 0 smisIu bitka uopce.iJi je dospio u njih rili je oduvijek rastao u njima. nazivamo 12 egzistenci]a. Biti ontoloski. Otuda. jedne mogucnosti sama sebe xla bude iii da ne bude sam on. Za to nije potrebna teorijska transparentnost ontoloske strukture egzistencije.vkaocisti izraz bitka. sam se tubitak odli!kuje pred drugirn bicima. Ali to ne znaci. Tubitak je bite koje se ne pojavljuje naprosto rnedu drugim bioima. Medutim. Sarno razumijevan]e bitka jest izvjesnost bitka tubitka. vecma negoli puko nastavljanje casne tradicije i promicanje jednog jos uvijek neprozirnog problema. Nju pak razumijemo kao ustrojstvo bitka bica koje egzistira. naprotiv. ism sto i naprosto bivstvujuci-onticki. u tome da ono uvijek mora biti svoj bitak . Znanstveno dstrazivanje nije jedini i nije najblizi rnoguci nacin bitka . Pri tome usrnjeravajuce razumijevanje tog egzistiranja nazivarno egzistencijskim. Tom je biou svojstveno. odredivanje biti tog bica ne moze se . A to opet kazuje: tubitak razumije sebe u svojern bitku bilo na koji naOini bilo kako izricito. Ali rtad. naprotiv.kao predontolosku.Pravo razumljeno ontolosko istrazivanje samo podajepitanju bitku njegovo ontolosko prvenstvo. ontoloskoj je analitici tog bica uvijek potrebno neko vee unaprijed zauzeto glediste 0 egzistencijalnosti. Te je moguonosti tubitak dli odabrao sam. Povrh toga. tada misljenu onto1ogicnost tubitka valja oznaciti . Razrnatranje mora pri tome posegnuti dspred analiza sto slijede isto ce tek pruziti pravi uvid. da je ono sa svojim bitkom i putem njega samo sebi dokuceno. da on jest ontoloski. ako naziv ontologija zadrzirno za eksplicitna teonijska pitanja 0 bieku bica. da se on u svojem bitku odnosi prema tom bitku !kao bitak. Tubitak razumajesam sebe uvijek iz svoje egzistencije. Onticko prvenstvo pitanja 0 bitku Znanost uopce mogu6e je odrediti . Ali III ideji jednog takvog ustrojstva bitka vee pociva ideja bitka uopce. onticki odlikuje time sto se torn bicu u njegovu bitku radi 0 samom tom bitku. To odlikovanje valja prethodno vidno pokazati. nego egzistencijalnograzumijevanja.izvrsiti navode6i neko realno sto. Otuda se razumijevanje bitka.iPitanje egzistencije uvijek treba da dzvodi na cistac samo egzistiranje. koje je svoj>stvenotubitku. Skup tih struktura nazivamo egzistencijalnost. Ali tubitku bitno pripada: bitak u nekom svijetu. Znanosti su nacini bitka tubitka na 'koje se on octnosi i prema bicu koje ne treba biti sam taj tubitak. na nacin prihvacanja Hi propustanja. upravo izravno tice razumijevanja necega poput »svijeta« i razumijevanja bitka bica pristupacnih unutar svijetao Ontologije ikoje dmaju za ternu bica s 'karakterom 13 . Ali ovo stvarno-znanstveno prvenstvo IIlJijejedino.kao svoj.atom ustrojstvu bitka tubitka pripada. Ta definicija niti je potpuna nit! pogada znanost u pogledu njezina smislao Znanosti kao ponasanja vcovjeka jesu nacin binka tog bica (oovjeka). Al!i uko1iko onda egzistencija odreduje tubitak. Egzistenciju odreduje.kao cjelinu sustava obrazlozenja istinitih stavaka. 0'00 se. Onticka je osobitost tubitka u [tome. reonno. To bice zahvacamo terrninoloskl kao tubitak. nego je njegova bit. nego bivstvujuci na nacin razumljenja bitka. jedino svakitubdtak sam. Pitanje 0 toj strukturi cilja na razlaganjeonoga Sto konstituira egzistenciju.tog bica. Njezina analit~ka nema karakter egzistencijskog. Sam bitak. ° § 4. Zadaca jedne egzistencija1ne analitiketubitka u pogledu njezine mogucnosti i muznosti skicirana je u ontickorn ustrojstvu tubitka. prema kojemu se tubitak moze odnositi ovako ili onako i uvijek se riekako odnosi.

kao onticko-ontoloski uvjet za moguonost svih ontologija. Taj 6. nja 0 !?ltku ka? takvog (§ 2) naisla je na jednu osobitu funkcI. postoji moguonost da bude dOlkuCen. ocito nema ngta zajedn1Oko s Iosim subjektiviranjem svekolikih bica.JU tog bica :unutar postavljanja pitanja. boo ono rna Sto. de anima stavak. a da pni tome sam tubltak nije bio shvacen u svojoj genuinoj ontoloskoj strukturi miti je POIStao rnakar samo problemom usmjerenim na to. Unutar zadace izvodenja »transcendencija«. ib. koje u skladu sa samom vrstom svojeg bitka drna sposobnost da se »sastane«. Otuda fundarnentalnu ontologiju. Ali egzistencijalna je anaLitika sa svoje straneukorijenjena napokon egzistencijski. To se dogada putem pozivanja na !IIleiko bite. Ali tlme je postalo jasno i ontiOko prvenstvo pitanja 0 bitku. koja tvori oovjekov bitak.itivati. t~'lo~ko? prvenstva tubitka. Ali tada pita. leu temelji sena prethodnom pokazivanju OIlitiOko-on. Tako setubitak rpokazao onim koga valja ontoloski primarno ispitivati prije svakog drugog bica. jos Iznad svake moguce realno-rodne odredenosti nekog bica. iz ikoje tek mogu izvirati sve ostale.itika tubitkauopcetvori fundamen'talnu ontologi10g1JU. jest dusa (anima)? Prvenstvo »tubitka« pred ~~m drugim bicima. valja dokazati takoder verum Ikao dedan takav transcendens. da prematome tubitak fungira kao ono bice 'koje nacelno treba biti najprije ispitivano u pogledu svojega bitka.upravo izvorno pripada: rnzumijevanje bitka svih bica rkoja su drugacija nego tubitak. 1 c. 431b 21. jest karaiktera bi1lk1a koji IeZi. . Iznad svakog modus speclalisentis. u ontickoj strukturi samog tubitka. Sada se pak pokazalo da ontoloska ana:. Aristotel kaZe: ~ tjJUX~ -roc iSv-rC( 7tW~Ecr-rW. Pri tome se tub~tak raz<. Otudatubitak ima trece prvenstvo. Dokaz ~ ontiCko-ontoloskoj osobitosti pitanja 0 bit. ' 7. 430 a 14 sqq. valja tr~iti u egzistencijalnoj anali- tici tubitka. sva bica u pogledu njihove egzistencije i esencije. sam po sebi oontoloski«. a koji nuzno pripadaju nekom Necemu. ItO. 5. na tu temu dijelom strozu 1 od navedenoga razlicitu provedbu jedne »dedukcijee transcendencija u Opusculum »de natura generise. uvijek taJroder i u njihovu bitku. Tubitak ima. da bi zapitivanje postalo transparentnim. 14 15 . usp. u otZcr&'Y)cr~~i v6'Y)cr~~. »dusa«. bitku ~1. otkriva u svojim na:Cinima na koje jest. koje se ovdje pojavljuje premda mje ontoloskl razjasnjeno.Je ~lsta drugo do radikaliziranje jedne bitne tendencije bitka Ikoja pripada samom tubitku a ta je. na temelju izvjesnosti svoje egzistencije. r 8. to jest.drugacijim nego u Itrubitlka fundiraneeu i rnotivirane. koja u sebi ukljucuje imjesnost nekog predontoloskog vrazumijevanja blaka.tkno kao 000 bice koje valja najprije on. usp. ens.00 jest sporazumije sa svakim bilo kakvim bi6em. Drugo je njegovo rprvenstvo oniolosko: tubitaik je. prema tome.?"h toga bite koje se u svojem bitku uvijek v~ Odn~SI na ~no ~oemu to pitanje pita. prema tome.6 Dusa (covjekova) jest na izvjestan nacin bite. Ontieko-ontoloski primattubitka bijase uocen vee rano. Jedino ako jesamo filozofski-dstrazujuce propitivanje Jato mogucnost bitka uvijek egzistirajuceg tubitka poduzeto egzistencijski.a egzistencijalnost egzistencije i 'time omoguceno pristupanje k obradi jedne dovoljno fundirane ontoloSike problematike uopce. Questio~es de veritate qu I a. Ali rtubitllru onda . quod natum est convenire cum omni ente. Ali analiza strukture pita.. Ito jest onticki. koji upu6uje na davnu Paemenidovu ontolosku tezu. Torno Akvinski je preuzeo u jedno vkarakteristlcno razmatranje. To osobito bice. viSestruko prvenstvo pred svim drugim bicima. on je pO.kao konstituensu razumijevanja egzistencije . n~e o. toloski dovoljno obraditi. Ako zadacu tvori interpretacija smisla bitka onda tubi~ak nije samo bice koje valja primarno ds. da OIn pred-ontoloski razumije bitak. Prvo mu je prvenstvo onticko: to bice odredeno je u svojem bitku egzistencijom.

To dvoje ne mora nuzno 1Ciskupa. nego postoji i zahtjev. . on je ontoloski najdalje.koje se temelje u samoj 'VII1sti itika ternatskog predrneta i teb matizirajuceg tIlaeIDa ponasanja prema njernu. da vlastiti bitak razumije iz onog bica prema kojemu se bitno neprestano i najprije odnosi. Za sada je time samo najavljeno. da je tubjtku on razu:mljiv i da tubitak uvijek vee boravi uizvjesnoj izlozenosti svojega bitka. >>poliitrlika«. Ali time niposto nije receno. Ontoloska analitika tubitka kao oslobadanje horizonta za [ednu interpretaciju smisla bitka uopce Pri naznacivanju zadaca ~to leze u »postavljanju« 1(>[tanja 0 bitku bilo je pokazano. biti analitika tubitka. antropologija. nego se oblikuje i raspada sa svakom od vrsta bitka samog tubitka.bude l:i razumljeno usmislu »kategorijalne. P?stane pristupaeno i da ga u razurmjevajucern izlaganju taka reci nanisanimo? Ontie:ko-ontolosko prvenstvo dokazano za tubitak moglo bi zavesti u rnnijenje. dakle. da bude izricito usvojen i utvrden pravi nacm pristupa k tom bicu. Ali buduci da tubitku. ali seniti neiSikljueuje. naime iz »svijeta«.kao da bi to razumijevanje bitka moralo Izvirati iz neke tematski ontoloske svijesti 0 najvlastitijoj vrsti bitka. da to bice mor~ biti onticko-orrtoloski prirnarno dano ne 'Sarno u smislu neke »neposredne« shvatljivosti samog tog bica. Tubdtak doduse nijesamo onrickl blizu Hi cak najbliZe . Koje bice preuzima unutar pitanja 0 bitku osobitu ulogu. Filozofska psihologija.. Usprkos 'tome. iznesene u dovoljnoj mjeri. mogucnosti i sudbine rubltka. naprotiv. Dobitak od dosadasnjeg izlaganja tubitka bit ce egzistencijalno ovjerovljen tek kada temeljne struktore rtubitka budu. U samom tubitku. poezija i historiografija uvijek su raznim putovema i u promjenljivoj mjeri slijedile 00nose. Egzistencijsko dzlaganje moze zahtijevati egzistencijalnu analitiku. da se to njegovo majneposrednije predontolosko izlaganje svojega vlastitog bitka moze preuzeti kao primjerena nit vodilja.mi sami smo dapace uvdjek tajtubitak. eto. AJi tada se problem osvajanja i utvrdivanja usmjeravajuceg lDaIOina pristupa k tubitku pogotovu zaostrava. Ali kako da . Ali ostaje pitanje. etika. snage.bitku. da interpretacija tog bica stojipred osebujnim poteskocama. a ne mozda u nekoj nedostatnoj opremljenosti nase spoznajme moci iIi u pnividno lako o1lk1onjivom nedostaeku nekog primjerenog pojma.strulcture ikoja pripada . ako je u drugu ruku filozofs!ka spoznaja shvacena u svojoj mogu6nosti i numosti. u skladu s rijernu pripadnorn vrstom bitka.-------- ! Drugo poglavlje DVOSTRUKA ZADACA U OBRADI PITANJA 0 BITKU METODA ISTRA2:IVANJA I NJEGOV NACRT § 5. ontoloski najdalje. Njegovu je najvlastitijem binku doduse svojstveno. moo. Tubitak je samom sebd onticki »najblize«. Najpreca u pitanju 0 bitku mora. Otuda je onrti. Tubitak ima. ali predontoloski IiJpak mJetud.danosti vrste njegova bitka. razmotreno je. da za to nije potrebno samo fiksimti ono bice koje treba fungirati lkao primarno ispitivano. tendenciju. i time u njegovu razumijevanju vlastita bitka. liZ eksplicitnu orijentaciju na problem samog bitika. pociva ono isto cemo po16 kazati kao ontolosko povratno zracenje razumijevanja svijeta na dzlaganje wbi!tka.~ b~ce: tu~iJtak. Negativno receno: na 'to bice fie smije biti konstrukcijsko-dogrnetski protegnuta nikoja proizvolj2 Bitak i vrijeme 17 . n~go i u ~ogledu neke isto tako »neposredne.6ko-ontoloSiko prvenstvo tubitka razlog tome sto tub~ttku ostaje zastrto specificno ustrojstvo njegova rbitka . on moze raspolagati obiljem svoje jzlozenosti. upravo .tu. biljahu hl ta :izlaganja provedena isto onako iegzistencijalno izvomo kao 5to su moZda bila egzistencijski izvoma. iii upravo stoga. razurnijevanje bitka ne samo pripada.

U smjeranju k jednoj mogucoj takvoj antropologiji. interpretacija IStO slijedi pruza . premda ne nebstne. Kao smisao bitka onog bica koje nazivamo tubitak bitce navedena vremenost. ikoja kao nesto poput »filozofske« antropologije treba da stoji na filozofski zadovoljavajucoj osnovici. jos dosta tamno. Oslobadanje horizonta za najizvormje izlaganje bitka treba ana. Tek n~kon sto bude osvojen taj horizont. »dijelove«.skicirane iz te id:je ne srruju biti ontoloski nesmotreno nametnute tubjtku. naprotiv. nego je ~a sada i.Ice tu sveki put reci dsto SltO>i bivstvujuee »U vremenn«. odredenje koje je. izviru iz vremenosti. nikoje »kategorije. To vrijeme mora biti izneseno na vidjelo i genuine shvaceno kao horizont mtava razumijevanja bitka i svakog dzlaganja bitka. u s~ojoj PI1?sJ~cnoJ svakidasnjosti. Zatim se pronalazi »jaz« izmedu »vremenskog. Kako li vrijeme dolazi do te osobite ontoloske funkcije i pogotovu s Ikojim pravom upravo nesto poput vremena fungira kao takav kriterij. prethodn~ . i vulgarno razumijevanje vremena uopce. pripremna ce analitika zahtijevati svoje ponavljanje na viso] i pravoj ontoloskoj osnovici. naprotiv.tatemelJ~o ustrojstvo svakidasnjosti tubitka izrasta pnpremno IZ' nosenje biokatog biCa. da se ovako dobiveni pojam vremenosti razgranici prema vulgarnom razumijevanju vremena.nJ~gova smisla.ijeme« odavno fungira Ikao ontoloski Hi. Aili ta analiza tubltka ru~e samo nepotpuna. tocnije. Ali je zacijelo pripremljeno tlo za dobivanje tog odgovora. misljeno pod tim pojmom. odakle uopce tubitak n~Cito razumije i izlaie nesto poput bitka.da li u toj naivno ontoloskoj upotrebi vremena dolazi do izrazaja 2* 19 .~etaClJ7. Ta analitika ne moze htjeti da dade jednu potpunu ontologiju tubitka. »Vr. tek pripremiti. Tubitak jest na taj naOin.. i kako Izviru iz nje. prostor. onticki kl1iterij naivnog lI'azlikovanja razliCitih regiona biCft. I. Ovako shvacena anruit:i:katubitka ostaje posve orijentirana na vodecu zadacu obrade pitanja 0 bitku. bila rna koliko »razumljiva p? sebi«. Ikakvo se natalozilo u tradicionalnom pojmu vremena koji se odrzava od Aristotela do Bergsona i dalje. dakako. fungira kaokciterij razlucivanja regiona bitka. potrebna je izvorna eksploatacija vremena kao horizonta razumijevanja bitka iz vremenosti kao bitka tubitka koji razumije bitak. u smislu »biti u vremenu«.. odnosno njezinu ontoloskom utemeljenju. Da bi taj uvid bio omogu6en. Taj se navod mora potvrditi u ponovljenoj mterpretaciji struktura tubitka koje ce biti prethodno pokazanekao modusi vremenosti. Obicava seisticati »bezvremenskie smisao reeenica nasuprot »vremenskom« tijeku relCeniCnih iskaza. pa jos k tome . oda~rati tak~: da se to bi6e moze pokazati samo po sebi polazeci od sarna sebe. valja pokazati. Razgranieuju se neika »vremenska« bica (prirodni prooesi i povijesni dogadaji) prema »nevremenskim« bi6ima (prostomi i brojcani odnosi).bica i »nadvremenskog.naideja 0 binku i zbilji. Kod nje pak ne treba ispostavljati proizvoljne i slucajne. 18 Kao nagovjestaj bijase pokazano:1Jubitku pripada kao ontioko ustrojstvo neki predontoloski bitak. Medutim. On~ IZnosi jedino tek bitaik tog bica. »Vremensko. Time ce se vulgamom pojmu vremena vratiti njegovopravo samostalnosr] nasuprot Bergsonovoj tezi da je vrijeme. Tada s obZl:rom:r. Time se odreduju njezine granice. da taj pojam vremena. Vrstu pristupa i izlaganja valja. PridrZavajuci se te povezanosti. s tim izlaganjem tnbitka kao vremenosti nije dan vee i odgovor na vodece pitanje.Vjecnoga i Itaj se jaz pokusava premostiti. koju dakako valja Izgraditi. U Uikupnosti te zadace pociva ujedno za- htjev. koje se postavlja o smislu bitka uopce. da je vrijeme ono. da bivstvujuci razumije nesto poput bitka. nego bitne strukture. Postoji faikt: vrijeme. taj nacin pIThstupa treba pokazivalti: ~k~ vo je to bice najprije i najcesce.sa~o n~~. Pri tome valja razjasniti. IkioJe se u svakoj vrsti bitka fakti6nog rubitka odrzavaju kao ~ne 5tO odreduju njegov bitak. bez mterp.

izvornu odredenost smisla bitka . I to opet ne na nacin neke privacije na raoun »Vremenskoga« kao bica »U vremenu«. Bude li bitak pojmljen iz vremena.traZivanje uputu. to do sada nitko nije :ni pitao niti istrazivao. dospjelo tako reci »sarno od sebe.kao 0 nuznosti pnirnjerenoj tubitku. bez obzira ma to da li je on. Buduci da bitak postaje shvatljiv uvijek samo uzimajuci u obzir vrijeme.kao i njegovih karaktera i modusa . bio on ma kakav i ma »sto«.na pitanje 0 bitku postaje uputom o niti vodllji Istrazivaaja. tada ce to reci. da jeon u dovoljnoj rnjeri dan tek tada.i filozoiiskoj upotrebi jezika. 8tO je u njega pozitivno mora poCivati u tome. Ali »vremensko« tada vise ne moze znaciti samo »blvstvujuce u vremenu«. § 6. daje za konkretno ontolosko iJs. u stvari. Tubitak je u svakom svojem nacinu da jest. odgovor na pitanje 0 bitku ne moze lezati u nelroj izoliranoj .ne na posljednjem mjestu i ono koje se kreoe u okolisu centralnog pitanja 0 bitku _ jedna je ontieka moguonost tubitka. u ispravno gledanom i tina tretmana. 0 sudbini njezina zapitivanja. ikako.u tu »po sebi razumljivu« ontolosku funkciju i u njoj se zadrzalo do danas.iz vremena nazivamo njegovom temporalnom odredenoseu.njim i da on posjeduje Proslo kao jOg postojece svojstvo koje . nije vazno.njegova prava moguca ontoloska relevantnost. svaki put »dogada« iz svoje buducnosti. i kako je. prema svojem najvtastitljem smislu. Izricito iii ne. da je. 21 20 . pri -cemu je prije svega na temelju togdogadanja moguce nesto poput »svjetske povijesti«. Otuda fundamentalna ontoloska zadaca interpretacije bitka kao takvog ukljuouje u sebi obradu temporalnosti bitka. Tubitak je uvijek u svojem vlastitom bitku.ne mozda tek bite kao bice »U vremenu« -izlazi na vidjelo u svojem »vremenskorn« karakteru.j sturoj recenici. I to ne samo tako da se ita njegova pros lost tako reci vucara »za. i to ostaje vanjstina. Ono. i moguce je povijesno pripadati svjetskoj povijesti. Odredenje povijesnost slijedi prije onoga 510 se naziva povijest (svjetskopovijesno dogadanje). medu tim .i on daje samo to. i jertaj izraz namjeravamo upotrijebiti u istrazivanjima sto s11jede jos i za jedno drugo znacenje. Taj odgovor nece biti pojmljenputem ponavljanja onoga sto Izrtce ikao tezu.tka pokazati. treba tek razjasniti. Da li je odgovor »nov«. nego u jednom pozitivnom smislu koji. »Vrijerne« je. Aiko tako odgovor . i razliciti modusi i derivati bitka u svojim unodifikacijama i derivacijarna postanu. Njegov bitak nalazi svoj smisao u vremenosti. On »je« njegova proslost na nacin njegova bitka koji se. da je dovoljno starkako bi ucio pojmiti moguonosti sto su ih pripremili »stari«. Ta je pak uvjet za mogucnost povijesnosti kao vremenskog nacina bitka samog tubltka. neko bice '»U vremenu«. Stoga 5tO je izraz »vrernenski« u navedenom znacenju zauzet upretfilozofskoj . on jest njegova proslost. Nasuprot tome valja na tlu obrade pitanja 0 srnislu b. neka unutar oslobodenog horizonta otpocne s jstJra:fujUC1m pitanjima . razumljivi az pogleda na vrijerne. onda time sam bitaik . pogotovu bude 1i kao sirovi rezuitat predavan dalje radi pukog uzimanja na znanje nekog »stanovista« koje mozda odstupa od dotadasnjeg na- povijesti ontologije Svako istrazivanje . Konkretan odgovor na pitanje 0 smislu bitka daje 'pdje svega ekspozicija problematike ternporalnosti. i to u horizontu vulgarnog razumijevanja vremena. Zadaca destrukcije ispravno ekspliciranom fenomenu vremena ukorijenjena centralna problematika ontologije. njezinih prcnalazaka i promasaja . Odgovor. grubo receno. Povijesnost znaci ustrojstvo bitka »dogadanja« tubitkakao takvog. ako iz rijega potekne uvid 0 specifiono] VlI'sti bitka dosadasnje ontologije.katkada u njemu naknadno djeluje. I »Nevremensko« je i »Nadvremensko« u pogledu svojeg bitka »vremensko«.

moguca jekao naain bstka pitajuceg tubitka samo stoga 5tO je u temelju svojeg bitka odredena povijesnoscu. da irn takvo porijeklo bude uopce zaboravljeno. i najprije povijestan. Iz njega on razumije sebe najprije. koja . To wijedi ne na posljednjem mjestu i za ana razumijevanje. karakteristiena je povijesnost. naprotiv. da pita 0 njegovoj povijesti. Ona prepusta predaju razumljivosti po sebi i zakrcuje pristup natrag k iskonskim »vrelima« iz kojih setradirane kategorije i pojmovi bijahu crpili dijelom na pravi nacin. najprije i naj- da to. koje je ukorijenjeno u najvlastitijem bitku tubitka. nego uvijek vee ide ispred njega. koja lezi u njemu. urastao u jedno naslijedeno izlaganje bitka i odrastao je u njemu. Aii ona maZe biti talkoder naizvjestan nacin otkrita i doZivjeti da bude njegovana. i u izvjesnom opsegu stalno. Tradicija iskorjenjuje povijesnost tubitka dotle.da razum. Posljedica je toga. to jest. iznijet ce na vidjelo slijedece: tubitak nije samo sklon da propada u svojsvijet u kojem bivswuje i da sebe relucentno izlaze it njega. i za moguonost njegova oblikovanja. roo jest. koja pd tome stjeee vlast. ta:da je neizbjezan uvid: i za samo zapitivanje o bitku.prolazeci kroz svakojake filijacije i iskrivljavanja . u kojoj je on. smjerova i stanovista filozofiranja u najudaljenijim i posve tudim kulturama i tim zanimanjem kusa prtkritl svoju menost vlastita tla. AIko. pri Citavom interesu za historiju i citaV'oj gorljivosti za fi'loloSki »stvamu« interpretaciju. nego je uza svo zanimanje za »metafiziku« palo u zaborav. 'ciju smo onticko-ontolosku nuznost pokazali. zapitivanja i izbora.vartiradiciju.jos danas odreduje pojrnovni aparat 22 23 .tocnije his- pa prema tomei skupa is njemu pripadnim razurnijevanjem bitka. Ako se pak tubitak latio mogucnosti. nego tubitak postaje u isti mah podlozan i svojoj vise ili manje lzricito prihvacenoj tradiciji. da postane historljskom. da se unaprijed obavijesti 0 smislu bitka uopce. da pitanje 0 smislu bitka nije samo nerljeseno.ne slijedi za njim. TracLicija dapace eini. Grcka ontologija i njezina povijest.kao samostalne zada- hodna eksplikacija tubitka u njegovoj vremenosti i povijesnosti . Izostanak historije nije dokaz protiv povijesnosti tubitka. zakriva.a to uvijek: mati proslost njegovesgeneracije« . Ali historija . 100vati je Ii izI1iCilto t slijediti.u skladu s njemu pripadnim nacinom povrede.dovodi samo od sebe do toga. da sebi razbistri ne sarno svoju egzistenciju neg-a i smisao same svoje egzistencijalnosti. 0[1- toloskom. Tubitak moze o1lkiri. Nehistorijsko moze biti neko doba samo jer jest »povijesno«. da tubitak. Ona stvara nepotrebu da se takvo vracanje bar samo razumije u svojoj nuznosti. Ali pripremnaInterpretacija fundamentalnih struktura tubitka u pogledu njegove na:jbliZe i prosjecne vrste bitka. njemu je uskracena i mogucnost historijskog zapuivanja i otkrivanja povijesti.isava njegova vlastita vodstva. torienost . Tradicija. Moguce je latiti se tradicije i dokucivanja onoga 5tO ona »predaje« i kako predaje .ceo Tako tubitak dovodi sebe u naein bitka histonijskog zapitivanja iistnuivanja. U pocetku je (§ 1) bilo pokazano. vi~ ne razumije najelementarnije uvjete koji jedini omogucuju pozitivni povratak k proslosti usmislu njezina produktivnog prisvajanja.da se on krece sarno jo~ u zanimanju za mnogovrsnost mogucih tipova. to jest kao pret- CeSCe cini ono sto »predaje« taiko malo pristupaCnim. nego je kao deficijentni modus tog ustrojstva bitka dokaz za nju. dakle. i dok. kako oi s pozitivnim usvajanjem proslosti dovela sebe u posji-d najvlastitijih mogucnosti pitanja. ta ostaje skrivena tubitku.ije sebe kao historijsko. Ta elementarna povijesnost tubitika moze samom njernu ostati skrivena. i ako je pri takvu zapitivanju otvorio sebi oci za bitnu povijesnost tubitka. To razumijevanje otvara moguenosti njegova bltka i lI"eguliiraih. Tako obrada pitanja 0 bitku mora iz najvlastitijeg smisla bitka samog zap itivanja razabrati uputu. VIastita proslost rubitika . Ta ga J. Pitanje 0 smislu bitka .

Destrukcija se ne odnosi negirajuci prema proslosti. da li se. 24 25 . :Cije cemo istinske prirodne tajne tesko ikada odgonetnuti i neskrivene ih dovesti pred 0<:i. onda je potrebno razlabaviti ukrucenu tradiciju i ukloniti prikrivanja kojima je urodila. da tubitak . pa odreduje jos i temelje i ciljeve Hegelove »logike«. skrriveno je umijece u dubinama ljudske duse. Unutar granica [ednog dogmatskog preuzimanja temeljnog grokog shvacanja bitka ima u to] sistematici jos mnogo neobavljena posla koji vodi dalje. provedenu po niti vodilji pitanja 0 bitku. Uskladu s pozitivnom tendencijom destrukcije najprije valja postaviti pitanje. nepropitana u pogledu bitka i strukture njihova bitka. Destrukcija irna jednako malo negativni smisao otresanja ontoloske tradicije. njezina negativna fun!k. a to uvijek maci u granicama sto iSU faktieno dane sa svakim postavljanjem pitanja i iz njega skiciranim omedenjem moguceg polja istraziva:nja. destrukcija povijesti ontologije. Tu zadacu razumijemo kao destrukciju naslijedene sastojine anticke ontologije. Na ta se bica. Ovo pokazivanje porijekla temeljnih ontoloskih pojmova.filozofije. tijekom povijesti ontologije interpretacija bitka uopce tematski dovodila u vezu is fenomenom vremena i da li je bila. Njezina je sistematika sve prije negoli slaganje naslijedenih dijelova u neku gradevinu. U okviru ove rasprave. Ifkoliko u tijekute povijesti ulaze u vidokrug odredena istaknuta podrucja hitka ~ otada primarno usmjeravaju problematiku iDescartesovo ego cogito. nacelno obradena za to potrebna problematika tempmalnosti. bitno pripadna postavljanju pitanja Lrnoguca jedino unutar njega.iodnosno pustio da ga onarno gura prisila samih fenomena. kao razbija:nje te sastojine na izvorna iskustva u kojima bijahu dobivena prva i otada vodeca odredenja bitka. ili se pak. ta podrucja ostaju. nego njezina krbtika pogada o-Danas« i pogada vladajuci nacin tretiranjapovijesti ontologije. dokaz je za to. koja je ostavlja da spadne Ina razumljivost po sebi i na puku gradu koju valja nanovo obradltiItako za Hegela). ako 1.razumije sebe i bitak uopce .Prvi i jedini tko se na jednoj dioniciistraiivaCikog puta kretao u smjeru prerna dimenziji temporalnosti. Ta iz korijena iseupana grcka ontologija postaje usrednjemu vijeku cvrstom sastojinom ucenja.1 Ono pred leim je tu Kant 'takoreCi ustuknuo. 180 i d. dub.. Destrukcija. subjekt. i mogla biti. poziva u pomoe dijalektika. moze biti provedena SaiIIlO na riacelno odlucujucim postajama te povijesti. dase odvaiuje uci u jednu tamnu oblast: »Taj shematizarn naseg razuma. Sam je Kantznao to. Ja. bio on usmjeren doksografski. mora biti tematski i nacelno izneseno na vidjelo. u pogledu pojava i njihove puke forme. obratno. iskolciti nju u njezinim pozirivnim moguonostirna. prenosi sastojina kategorija tradicionalne ontologije. U skolastickom oblicju grcka ontologija u bitnomu prolazi put preko Suarezovin Disputationes methaphisicae u »metafiziku« i transcendentalnu filozofiju novoga vijeka. Tek ako je fiksirana problematika temporalnosti. osoba). kao istrazujuce ispostavljanje njihova »rodnog lista« 0 tom porijeklu. duhovnopovijesno Ili problemskipovijesnro. ne zeli pokopati proslost u nistavilo. Kritik der reinen Vernunft-. kojoj je cilj nacelna obrada pitanja 0 bitku. s. jest Kant. urn. Ali tada se na tom putu dade takoder pokazati. nema nista zajednicko s nekim losirnrelativlranjem ontoloskih stanovista. Treba li za sarno pita:nje 0 bitku poluciti transparentnost njegove vlastite povijesnosti. i ukoliko se. ona ima pozitivnu namjeru.. moze uspjeti da se pribavi svjetlost tami shematizma. naime. zasto je za Kanta morala ta oblast ostati zatvorena u pogledu svojih pravih granica isvoje centralne ontoloske funkcije. uz odgovarajuce forrnalizacije i jedino negativna ogranicenja.iz »svijeta« i da je ovako Izrasla ontologija podlozna tradiciji. smjerajuci 'k jednoj ontoloskoj Jnterpretaciji supstancijalnosti subjekta. naprotiv. dosljedno neprestanom zanemarivanju pitanja 0 bitku.cija ostaje neizricita i indirektna. Ona treba.