fllozofska

.1]). blbhoteka

MARTIN

HEIDEGGER

Ur,dn;r; bibliotek«

BRANKO BOSNJAK, MILAN KANGRGA GAJO PETROVIC, PREDRAG VRANICKI

Izdaje

ITRO »Naprijede
Generalni direktor

BITAK I VRI JEME
Pret/,o I IJj'lIIalkoga HRVOJE SARINIC

ANTUN ZVAN
Glavni urednik

MILAN MIRIC

Uvod u »Sei« und Zeit«
GAJO PETROVIC

ZAGREB, 1985

Naslos origina/a

SEIN l1ND ZEIT
lion

Martin Heidegger
Funfzehnte, an Hand der Gesamtausgabe durchgesehene Auflage mit den Randbemerkungen aus dem Handexemplar des Autors im Anhang

SADRZAJ
Gajo Petrovic: Uvod u »Sein und Zeit« . Dobrilo Aranitovic:

XIII .CXXXV

© Max Niemeyer

Verlag Tiibingen 1979

Heidegger u Jugoslaviji (bibliografija 1937-1984) Uvod

Ekspozlcija

pitanja

0

smislu

bitka

Prvo poglavlje
NUzNOST, STRUKTURA I PRVENSTVO PITANJA 0 BITKU
0

§ 1. Nuznost izricltog postavljanja pitanja § 2. Formalna struktura

bitku

pitanja

0 0 0

§ 3. Ontolosko prvenstvo pitanja § 4. Onticko prvenstvo pitanja

bitku bitku bitku

1 4 8 12

Drugo poglavlje
DVOSTRUKA ZADACA U OBRADI PITANJA 0 BITKU METODA ISTRAzIVANJA I NJEGOV NACRT

kao oslobadanje horizonta za jednu interpretaciju smisla bitka uopce § ,J. Zadaca destrukcije povijestd ontologije § 7. Fenomenoloska metoda istrazivanja A. Pojam fenomena . B. Pojam logosa . C. Pred-pojam fenomenologije § 8. Nacrt rasp rave

§ 5. Ontoloska analitdka tubitka

16

21

29
31

35
38

43
v

Prvi dio

Interpretacija tubitka s obzirom na vremenost eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bitka
Prvi odsjecak
PRIPREMNA FUNDAMENTALNA ANALIZA TUBITKA

§ 17. Uputa Ii mak § 18. Svrhovitost i znacajnost:

svjetovnost

svijeta

86 94

B. Odudaranje analize svjetovnosti od interpretacije svijeta u Descartesa kao res extensa . § 20. Temelji ontoloskog odredenja »svijeta« § 21. Hermeneuticka diskusija kartezijske ontologije »svijetae . C. Okolsko okolnog svijeta i prostornost tubitka
§ 19. Odredenje »svijetae

101 104 107

Prvo poglavlje
EKSPOZICIJA ZADACE PRIPREMNE ANALIZE TUBITKA

§ 9. Tema analitike tubitka § 10. Razgranicenje analitike tubitka prema antropologiji, psihologiji i biologiji § 11. Egzistencijalna analitika i interpretacija primitivnog tubitka. Poteskoce oko dobivanja jednog »prirodnog pojma svijeta« Drugo poglavlje
BITAK-U-SVIJETU UOPCE KAO TEMEUNO USTROJSTVO BITKA

46 50

§ 22. Prostornost § 23. Prostornost § 24. Prostornost

unutarsvjetski Pnirucnoga" bitka-u-svijetu tubitka i prostor . Cetvrto poglavlje

115 118

125

56

BITAK-U-SVIJETU

KAO SUBITAK I SAMOBITAK.
0

,.SE«

§ 25. Polaziste egzistencijalnog pitanja
§ 27. Svakidasnji

Tko tubitka.

130
133

§ 26. Su-tubitak Drugih i svakidasnji su-bitak

samobitak

i Se .

143

iz orijentacije na u-bitak kao takav § 13. Egzemplifikacija u-bitka na jednom fundiranom modusu. Spoznavanje svijeta . Treee poglavlje
SVJETOVNOST SVIJETA

§ 12. Skica bitka-u-svijetu

58 66
§ 28. Zadaca

Peto poglavlje
U-BITAK KAO TAKAV

tematske analize u-bitka . A. Egzistencijalna konstitucija Tu

. 148

§ 14. Ideja svjetovnosti. svijeta uopce

. uopce

70

A. Analiza okolnosvjetovnosti

i svjetovnosti

§ § § § § §

29. Tu-bitak kao cuvstvovanje . 30. Strah kao jedan modus cuvstvovanja . 31. Tu-bitak kao razumljenje _ 32. Razumljenje i izlaganje 33. Iskaz kao izvedeni modus izlaganja 34. Tu-bitak i govor. Jezik .

§ 15. Bitak bica koje susrece u okolnom svijetu § 16. Sukladnost okolnog svijeta sa svijetom, koja se javlja kod unutarsvjetskog bica .
Vi

75 81

162 169 175 182

152 159

• Sve rijeci koje je autor upotrijebio u izvomiku kao imenice premda one to nisu, u ovom su prijevodu, radi preg!ednosti i preciznog razumijevanja teksta, napisane s velikim pocetnim slovom (prev.) VII

B. Svakidasnji § 35. Naklapanje § 36. Znatizelja § 37. Dvosmislenost § 38. Propadanje

bitak Tu i propadanje

tubitka

Prvo poglavlje 190 194 197 199
MOGUCA CIJELOST TUBITKA I BITAK PRI SMRT! § 46. Prividna nemogucnost § § §

i bacenost sesto poglavlje

BRIGA KAO BITAK TUBITKA § 39. Pitanje § § §
0 izvomoj cjelovitosti struktume cjeline tubitka 40. Temeljno cuvstvovanje tjeskobe kao [edna osobita dokucenost tubitka . 41. Bitak tubitka kao briga 42. Potvrda egzistenoijalne interpretacije tubitka kao brige iz predontoloskog samoizlaganja tubitka 43. Tubitak, svjetovnost i realnost a) Realnost kao problem bitka i dokazivost »vanjskog svijeta« b) Realnost kao ontoloski problem. c) Realnost i briga 44. Tubitak, dokucenost iistina . a) Tradicionalni pojam istine i njegovi ontoloski temelji b) Izvorni fenomen istine i porijeklo tradicionalnog pojma istine . c) Vrsta bitka istine i pretpostavka istine .

205 209 217
§ § § §

§

224 228 229 238 241 242 244 249 257

ontoloskog zahvacanja i odredenja cijelosti sukladne tubitku . 47. Iskusivost smrti Drugih i mogucnost zahvacanja jednog oijelog tubitka . 48. Nenamirenost, svrsetak i cjelina 49. Razgranicenje egzistencijalne analize smrti prerna mogucim drugim interpretacijama tog fenomena SO. Skica egzistencijalno-ontoloske strukture smrti 51. Bitak pri smrti i svakidasnjost tubitka . 52. Svakidasnji bitak pri svrsetku i potpuni egzistencijalni pojam smrti . 53. Egzistencijalni projekt pravoga bitka pri smrti. Drugo poglavlje
TUBITKU SUKLADNO POSVJEDOCENJE PRAVOGA MOCI-BIT! IODLUCNOST

268 270 274

280 283 287 290 295

§

§ 54. Problem posvjedocenja prave egzistencijske § § § § §

Drugi odsjecak
TUBITAK I VREMENOST § 45. Rezultat pripremne fundamentalne analize tubit-

§

mogucnostl 55. Egzistencijalno-ontoloski temelji savjesti . 56. Zov kao karakter savjesti . 57. Savjest kao zov brige . 58. Razumljenje zaziva i knivnja 59. Egzistencijalna interpretacija savjesti i vulgamo izlaganje savjesti 60. Egzistencijalna struktura pravoga Moci-biti posvjedocenog u savjesti .

304

307 310 312 318 329 336

ka i zadaca jedne izvome egzistencijalne interpretacije tog bica
VIII

262
IX

Trece poglavlje
PRAVO MOCI-BITI-CIJELIM I VREMENOST KAO ONTOLOSKI TUBITKA SMISAO BRIGE

Peto poglavlje
VREMENOST I POVIJESNOST § 72. Egzistencijalno-ontoloska §

§ 61. Skica metodskog koraka od omedenja prave cije-

§ §

§ § §

losti sukladne tubitku k fenomenskom razotkrivanju vremenosti 62. Egzistencijski pravo Moci-biti-cijellm tubitka kao dstrcavajuca odlucnost 63. Hermeneuticka situacija dobivena za jednu interpretaciju smisla bitka brige i metodski karakter egzistencijalne analize uopce . 64. Briga i individualnost . 65. Vremenost kao ontoloski srnisao brige 66. Vremenost tubitka i iz nje ponikle zadace izvornijeg ponavljanja egzistencijalne analize . Cetvrto poglavlje
VREMENOST I SVAKIDASNJOST

343
§

347

§ §

353 360 367 376

§

ekspozicija problema povijesti 73. Vulgamo razumijevanje povijesti i dogadanje tubitka 74. Temeljno ustrojstvo povijesnosti 75. Povijesnost tubitka i svijet-povijest 76. Egzistencijalno porijeklo historije iz povijesnosti tubitka 77. Povezanost provedene ekspozicije problema povijesnosti s dstraZivanjima W. Diltheja i idejama grofa Yorcka Sesto poglavlje
VREMENOST I UNUTARVREMENSKOST KAO ISKON VULGARNOG POJMA VREMENA

423 430 434
44{)

445

451

§ 78. Nepotpunost provedene vremenske analize

§ 67. Temeljna sastojina egzistencijalnog ustrojstva tu-

tubitka 379 381 382 31m 393 397 398 400 vremenu § 80. Vrijeme kojim se bavi brigovanje i unutarvremenskost § 81. Unutarvremenskost i geneza vulgarnog pojma vremena . § 82. Odudaranje egzistencijalno-ontoloske sveze vremenostd tubitka i svjetskog vremena od Hegelova shvacanja odnosa izmedu vremena i duha . a) Hegelov pojam vremena . b) Hegelova interpretacija povezanosti izmedu vremena i duha § 83. Egzistencijalno-vremenska analitika tubitka i fundamentalnoontolosko pitanje 0 smislu bitka uopce Poredbeni rjecnik termina i Izraza Kazalo imena Registar
0

bitka i skica njezine vremenske interpretacije
§ 68. Vremenost dokucenosti uopce .

§ 79. Vremenost tubitka i brigovanje

459 461 467 478

a) Vremenost razumljenja . b) Vremenost cuvstvovanja c) Vremenost propadanja d) Vremenost govora . § 69. Vremenost bitka-u-svijetu i problem transcendentnosti svijeta a) Vremenost smotrenog brigovanja b) Vremenski smisao modificiranja smotrenog brigovanja u teorijsko otkrivanje unutarsvjetski Postojecega c) Vremenski problem transcendentnosti svijeta § 70. Vremenost prostornosti sukladne tubitku . § 71. Vremenski smisao svakidasnjosti tubitka .

487 488 493

406 414 417 421

496 499 505 507
XI

x

Gaio Petrovic

UVOD U »SEIN UND ZEIT«
1. Prethodna napomena Martin Heidegger jedan je od najvecih mislilaca 20. stoljeca, njegov Sein und Zeit - jedna od najznacajnijih filozofskih knjiga naseg vremena. Ovakav sud moze se uciniti suvise oprezan onima koji u .Heideggeru vide bez konkurencije najveceg menu misliocima naseg vremena, a u Sein und Zeit-ii neosporno najznacajniju filozofskuknjigu 20. stoljeca, Sud se moze uciniti suvise benevolentan i nekritican anima koji u Heideggeru vide samo konzervativca Hi mazda cak opsjenara, a u Sein und Zeit-u bibliju suvremenog filozofskog iracionalizma i »nenaucne« filozofije. Ali - u filozoflji je nemoguce pomiriti sva misljenja, pa je bolje da se zadovoljimo (u okviru ovog uvoda samo preliminarnim i djelomicnim) specificiranjem i obrazlaganjem vlastitog. Od objavljivanja Sein und Zeit-a proslo je pedeset i sedam godina, pa se maze reci da se nas prijevod pojavljuje s prilicnim zakasnj enjem. To zakasnjenje nije taka strasno: intenzivnije prevodenje filozofskih djela na hrvatski Hili srpski zapocelo je tek poslije drugog svjetskog rata (filozofska djela prevedena do rata mogu se lako Izbrojati na prste), pa tu jos uvdjek postoje velike praznine (jos uvijek u prijevodu nemamo neka ad najznacajnijih djela Platona i Aristotela, kao ni - da spomenemi jedan primjer iz naseg stoljeca /deje za jednu cistu [enomenologija i [enornenolosku jilozoiiiu E. Husserla). Ipak, u meduvremenu su kod nas prevedena i objavljena ne samo neka manje znacajna djela drugih autora, nego i neka manje kapitalna djela samog Heideggera. Kao izvjesno opravdanje maze svakako posluziti teZina prevodilackog zadatka sto
XIII

Koliko mi je poznato. nego i za one koji su to djelo vee studiraIi i imaju svoju »interpretaoiju«. Smatrajuci da je razumijevanje pitanja kojima s~. p~Je svc::ga tekstovi nJ. a zatim su. u nejednakim razmaaima uslijedili prijevodi na spanjolski (1951). Sein und Zeit nije ni prvo ni posljed~Je Heideggerovo djelo. str. a netzbJeZno se javlja i pitanje 0 mjestu i znacenju Sein und Zeit-a u sklopu Heideggerovog cjelokupnog opusa. . »Obozavatelji« i »mrzitelji« Heideggera slazu se medusobno.~mrz vremena pnje 1927.~.Prije Sein und Zeit-a.!ja~ati prednost pred razmatranjem odgovora.. djelomicno zbog teskoca prevodenja. 359-416. Glavni je zadatak ovog uvoda da citaocu omoguci bolje shvacanje Heideggerovog djela.Po~liije.! und Z7it-u He~degg~ Je ~osta opsirno razjasnio sv~~u temeljnu zamisao 1 pitanja (glavno i paroijalna) kOJ'1m~ ce se ba~~~i. Ali ni illterpretacija i shvacanje filozofskog teksta nisu moguci bez kritiOkog stava i kritiCke analize. Treba istaci da ni u zemljarna s bogatijom filozofskom tradicijom Sein und Zeit nije odmah preveden. Sein r:nd Z~it-a (1927) objavio je desetakknJl?a I velik broj rnanjih rasprava. s onima sto u stavu prema Heideggeru stoje »po sredini«. broj 2/1972. ali rna se u ovakvom »uvodu« cini opravdana i prakticki neizbjezna. a ovo se postize interpretacijom. Beograd. bar u jednom: Sein und Zeit je jedno od najtezih djela filozofske Iiterature. ~~vij~ [ produbljivao osnovne ideje Sein und Zeit-z: III ih je.' 0 tim radovima vidi u mom tekstu »Mladi Heideggere. Treprogram. U svom Sei. se oCe~vati ni potpuna interpretaclja ni s~estrana kriticka analiza tog slofenog i gusto pisanog djela. To ce tmati za posljedicu izvjesnu disproporcio?aln?st (u odnosu na proporcije Sein und Zeit-a). a poslije njego~e sI?rtl. kao li. koJ~ ~IJlu nekoj ~s~bnoj 'knjizi 0 Sein und Zeit-u mogla biti sporna.u sklopu njegovih sabranih djela sto ill izdaJ: yl~tono Kl?stermann. a JoS viSe !iz vremena pos~lJe 1927.~se treb~. Stoga ni ovaj uvodni pokusaj interpretacije nije zamisljen sarno kao neko neutralno razjasnjavanje Heideggerovih teza. talijanski (1953). i~taCi da je ova uvodna dnterpretacija unaprijed zamisljena kao disproporoionalna. Interpretacija kao interpretacija nuzno je kriti~ka i prerasta u kriJ1OOko raspravljanje. Da Ii je Heidegger u svojim kasnijim radovirna (napose u radovima tzv. engleski (1961) i francuski (1963). !i.ga Sein und Zeit postavlja svakom mogucem prevodiocu na bilo koji jezik.. P~OCl boljem razumijevanju Sein und Zeit-e. diJel.. naprotrv. Najveci dio knjige posvecen je medut~ ~aborac1Jl o~govora (doduse sarno na dio glavno? pitanja) .:goVlh uni~erzitetskUt kolegija. uz joo nekoliko prijevoda na japanski. »druge faze«) sarno konsekvent?ije . on je objavio dvije knjige i vise manjih tekSitova.Prvi prijevod Sein und Zeit-a na bilo koji jezik bio je onaj japanski objavljen 12-13 godina nakon objavljivanja originala (1939-1940). u razdoblju 1912-1917. Kritika filozofskog djela pretpostavlja njegovo shvacanje. ovaj nas prijevod ipak je prvi kompletan prijevodtog djela na jedan od jezika koji se ne smatraju »svjetskim«."s~je da svi ti raniji i kasniji rado:'1 mogu. bitno mijenjao? MaZe Ii se tu govoriti 0 misaonom napretku iIi prije 0 nazatku? e! . Nap. a ukoliko pokusava ostati samo pri »objektivnom« razjasnjavanju »smisla« zatajuje i kao interpretacija. od ovakvog formalno dugackog. Naravno. Heidegger u svom djelu bavi pretpostavka za aazurmjevanje »odgovora«. Nema. pa mislim da on moze bioi od nekog interesa ne sarno za one koji tek zele da se »uvedu« u Sein und Zeit. mi cemo kritickom razmatranju pita. Upravo zbog te njegove »specificnosti« rado sam prihvatio pnijedlog izdavaca da za ovo izdanje napisem nesto duzi uvod. nego takoder [ kao kritioko razmatranje njegove zamisli i njene realizaci]e. a djelomicno i zatosto njegovo znaeenje nije odmah shvaceno i priznato. a napose da ga potakne na pailjivije Citanje i samostalno razmisljanje 0 pitanjimasto dh djelo pokrece. a s obzirom na zadatak prekratkog XIV uvoda ne mo~. xv .Kak~ je poznato.ziSIi su vee dosad brojni zn~Jrn tekstovi d?sa~ neJ?oznati citalackoj javnosti.

az~otntl.samo u nacelinom obliku.:evolucijama i kontrarevolucijarna. J~ djelomicno sumorno-rezignirano.n~vill oblika analiticke filozofije. 182 S.u danasnjim sivim i b~~a1nim . ali u okviru ovog uvoda rnoci cemo ih tek dotaci u obhiku naznaka. osim izuzetno. najzad. Sass. nakon drugog svjetskog rata i dugotrajnog »rnirnog« razdoblja ispunjenog »lokalnirn ratovima« i p. stoljeca.akJjucka da od njegova rnisljenja zavisi duhovna sudbina Zapada Ii mogucnost istinski ljuds~og ?ivstv_~vanja. semictike. Gdje je mjesto tog djela u sklopu fenomenologije? Da Ii je to daljnji stvaralaCki razvoj ili napustanje fenomenologije.eit je pisan samhicijom nadHaZenja sve. progresom tehnike i nasiljem . Mavtin Heidegger. poststrukturalizma .uceV'im~. a obJavlJen je u Godisnjaku za filozofiju i fenomenolosko istraiivanie (Jahrbuch fur Philosophie und phiinomenologische Forschung). koje je priredio Hans-Martin Sass. najduze.mpremu promjene. godine. a sta moze (ako moze) da nam kaZe danas.konzervatlvna obrana status quo-a? Sta je Sein und Zeit govorio vremenu u kojem je nastao. Heidegger-Bibliographie. nego svojom nemoci sarno potvrduju. naravno. strukturalizma. osvrtati na dosad objavljene radove 0 Heideggeru. i napose duhovna klima dvadesetih godiXVI na. Verlag Anton Ham.hli sva ta dam. krace vrijeme. on svakako nije jedini filozof 20.s napomenom da ga ne zeli mijenjati. 1968. prosperrtetoma bijedomvuzletima nade (kao 1968) i beznadern.Hans-Martin Sass. njeg.as. bitno je utjecala na fonniranje njegovih filozofskih pogleda kako su se izrazili u Sein und Zeit-is.Hans-~artin. To ne znaci da je takva literatura oskudna. Sta je u tom po~~du. S druge strane Sein un~ Z.Da Ii ta kasnija djela »dekJasiraju« i ltarhiviraju« Sein und Zeit dli je on jos uvijek aktualan i mozda cak i suo perioran u odnosu na kasnija djela? Pitanja te vrste ne mogu se izbjeci. zatim. a morat ce ostati tek na marginarna ovog teksta. s~atko . lZ kOJe. i 20.:kama i izvorima Hi se probjlo na [ednu novu cistinur I da Iije Sein und Zeit stavljen ad acta ~azvojem .! Sveobuhvatna bi2 . stoljeca: kritilcki realisti. .i~e f~oz<>: fije) na formiranje Heideggerovih koncepcija utjecali su i nekivise iii manje znacajni mislioci 19. Da li je djelo ostalo zarobljeno u svojirn ~isaonim pre~o~ta. nakon nacizma i staljinizrna.nja strujanja jos uvijek nisu dosegla razinu Sein und Zeit-e. _moz~ izYl. padanje na nize Hlozofske pozicije Hi prevladavanje fenomenologije visim oblikom misljenja? Pored fenomenologije i. 0 vremenu u kojem je z. s pozivom na postepenu ~llsaonu p. ali on illje bio pasivni rezultat te klime ni prethodnih filozofija. ve1iki interpretator velikih mislilaca nije zivio samo od interpretacije drugih filozofa. i. dosa~~~nJe ~il?" zofije. nego je razvio vlastitu originalnu misao i u jednom tre~~tku dosao do z. Meisenheim am Glan. a bibliografija za nekoliko narednih godina (do 1978). Sein _und Zeit: neutralna fenomenoloska deskripClJ~. Sein und Zeit je p. .uz poneku primjedbu .osv~cen . U ovom »Uvodu« necu se.?~ aktualnost i presudno znacenje za suvremenu fllozofiju? ~ve su t~ pitanja koja bi trebalo detaljno r.osamdesetim godinama s njihovim nemastovitim »krizama«? Pitanja ove vrste takoder bi trebalo razmotrdti. neokantovci. donosi jos oko 700 naslova. a djelomicno za~lvl~~o. Verlag An II Bitak i vrijeme XVII . Ma kako visoko cijenili Heideggera. odnosno malobrojna. s uspaljenim pozivima na odlucn~ akciju. ~:ltlka posto}eceg svijeta 1 zahtjev za njegovu promjenu lli .ivio pisao. u _pocetku . Materialien zur Heidegger-Bibliographie 1917-1972.lci zakljuoke koje zeli. hermeneutlke. Duhovna klima naseg vremena. zabiljezeno je blizu cetir! hiljade radova 0 Heideggeru. nitl je Zivio sarno za interpretaciju.njegovom ucitelju Edmundu Husserlu. filozofija zivota i ~ermeneutika W. a koje sezu do 1972. kao svojevrsni novi pocetak u blowfiJ!. all u ~unoJ konkretnosti prelaze moguce gramce [ednog uvoda 1 mogu se dodiJrnuti . objavljena ucasopisu Zeitschrift fur philosophische Forschung. Diltheya. egzistencijalna filozofija Kierkegaarda i Jaspersa. klasika [ilozofije (od greke filozofije do njemaoke klas. U dvije knjige bibliografije 0 Heideggeru.

a on mi je objasnio da me potice sarno zatosto sam najavio krlticko razracunavanje s njegovim glavnim pitanjem. I ~o. . Tu je zabiljezeno vee blizu 5400radova 0 Heideggeru.bliografija za najnovije razdoblje nije mi poznata. cini se samo 5 jugoslavenskih radova 0 Heideggeru). s. Bowling Green. Interpretacija vremena kao moXIX . Medutirn. . a to je jedino sto bi on. Ve1ik dio literature vise je inform at ivan apologetski. dJ. I u razgovorima s piscem ovih redaka Heidegger je vise puta iznosio negativno miSljenje 0 tOJ bogatoj literatuni u kojoj se bez stvarnog razumijevanja uznosi njegova misao. uostalom. published by Philosophy Documentation Centre.e b~lje. Najzad treba istaci da ce u ovom uvodu biti rijec 0 onom tekstu Sein und Zeit-a koji je za Heideggerova zivota (izrnedu 1927.~ax NIemeyer) i bio osnova javnih diskusija. Ova je napomena potrebna zato sto je u meduvremenu posthumno u sklopu Heideggerovih sabranih djela izislo i novo izdanje Sein und Zeit-a u kojem in je . u SAD) literatura 0 Heideggeru brojnija nego ikad. treba iznova postaviti pitanje 0 smislu bivstvovanja. da se Sein und Zeit kod nas najprije prevede vI. Na zalost.eke starjje stamparske pogreske koje isknvlJ~Ju srmsao«. ali ocito ni ta bibliografija nije potpuna (zabiljezeno je. tvrdeci da on te tekstove ne moze citati. Uzgred receno. ohrabrivao i mnoge druge) da pisem 0 njemu. zapisa~ na ~argI~am~ Je~og od egzemplara. ni ovaj uvod sigurno nije takvo razraeunavanje s Heideggerom kakvo je on sam zelio. Martin Heidegger: »A Bibliographic Essay (1973--1978).i u riekim njegovim javnim izjavama.S. ali upravo u posljednjim godinama u nekim je zemljama (kao npr. koje »sluze razjasnjenju« iii ispr~vl~a~u »n. Heft 4. i 1976) objavljen u ukupno trinaest izdanja. dakle. Tako. 2.. Ohio. FrIe~~I~h-WIlhe1m von Hermann objasnjava da Je sve to UCIDJeno po Heideggerovim uputama i nema r~loga ~a mu ne vjerujemo. Sam Heidegger imao je vrlo lose misljenje 0 toj apologetskoj literaturivsto je doslo do izrazaja . Osnovna zamisao: fundamentalna ontologija ton Hain. 62~56.elo nego kao pornoc za njegovo razumijevanje.Tek u toku stampanja ovog teksta imao sam priliku vidjeti knjigu: Hans-Martin Sass.izvrseno vise manJ~. Kon~retnaizrada pitanja 0 smislu »bivstvovanja« namjera je rasp rave sto slijedi. Ne· ~e biti kasn. izdanja. htio procitati. Bibliography and Glossary.523p.? ako..s~ !le~deggerove rubne primjedbe i ~~pr~vke:adl »razjasnjenja« dodaju u nekom od kasni~Ih. Urednik tog izdanja.bez posebne oznake takvih mjesta . a u biljeskama ispod teksta navedene su HeI~eggerove primjedbe sto ih je on u toku godina stalno1Z~ova p~ooitavajuCi svoj Sein und Zeit.pojavi u onom obliku ukojem se za Heid~gger?va ZI~Ot~ u toku pedeset godina pojavljivao na nJe.cI s~og djela: »Irnamo li mi danas neki odgov~r v~a pI. Alabama.misljenju zanimljivije kao ilustracija ~aclI~a na kOJ1 je Heidegger naknadno interpretirao svoJe.I?ackom _JeZlku (a i dalje se pojavljuje u izdavackoj ~UCI.aZeto 'iz:azio u nekoliko recenica vee na prvOJ stranI.tanJe 0 tome sta mi zapravo mislimo pod rijecju »bivstvujuci«? . La· pointe. Jesmo 1i dan~s bar.Francois H. 1982. Meisenheim am Glan.Niposto.226 S. konacno.« Zeitschrift fiir philosophische Forschung. 1975. smatrao sam (1 izdavacko poduzece »Naprijed« se u tome slozido sa mnom) da j. ali po mom miSljenju irna i dosta zanimljivih i vrijednih radova. korektura. nego mozda tek pocetak jednog buduceg potpunijeg kritickog razmatranja.u neprilici sto ne razumijemo izraz »bivstvovanje«? Niposto. bez vece vrijednosti. Band 34. je jedan od razloga zasto ce ovaj uvod polaziti od originalnog teksta Sein und Zeit-a. Heideggerove rubne prim~edbev?o mom ~~ . Tako dakle treba prije toga najprije probuditi razumijevanje zasmisao tog pitanja. kada 0 svim dosad objavljenim radovirna ima lose miSiljenje. XVIII Motivaciju i osnovnu zamisao Sein und Zeit-a Heide~ger je. Martin Heidegger. S cudenjem sam ga pi tao zasto me ohrabruje (kao sto je. Oktober-Dezember 1980.

1953. Ova dva nazrva karakteriziraju samu iilozoiiju po predmetu i nacinu tretiranja.?1vstvujueeg: Njen je predme} J?Jx§tvQ"anje blv~eg__~cJ. S Darauf zielt aber die vorliegende Untersuchung nicht. U vise mahova Heidegger izricito istice da je namjera njegova istrazivanja fundamentalnoontoloska. Ihre Absicht ist eine [undamentalontologische. predavanom 1935 Heidegger tvrdi da filozofija nije nauka niti nesto sto se mof~ staviti u isti red s naukom.»[undamentalne ontologije«.·: ~~V'.: d.« (SZ 35). te se medusobno razlikuju po tome koje pod. Dok se sve ostale nauke bave bivstvujucim (das Seiende). odnosno »izraditie i »elaboriratie. • Heideggerove izraze ~die Ausarbeitung« i sausarbeitene prevodim promiscue sizradae i »elaboracija«. Metoda. ona se vee tu bitno razlikuje od svih ostalih na~ka. Sein und Zeit.. 20). ali je po svom rangu iznad (ill ispred) svih ostalih.7. dakle. Filozofija je univerzalna [enomenoloska ontologija. Razliku ~zmec:iubivstvovanja i bivstvujuceg Heidegger ce kasIDJe nazvati sontoloskom razlikom« (sdie ontologische Differenz«)..rucje bivstvujuceg proucavaju. (vidi: Einjilhrung in die Metaphy~ik.5 Sf. .po Sein und Zeit-u nije [edina moguca ontologija. Tiibingen.Phanomenologie Ist Zugangsart zu dem und die ausweisende Bestimmungsart dessen.~. probuditi razumijevanje za njegov smisao. a njena se bit mofe sazeto izraziti maksimom: »Ka samim stvarimal« (»Zu den Sachen selbstl«) Ontologija i fenomenologija nisu dvije stvari koje bi se mogle odvojitli. (SZ 37) J Y xx XXI . Ontologija je moguca samo kao feno~enologija8. Max Niemeyer Verlag.« (SZ 131.~·· '> LN P (~_ ~ "("_ r~' :A "'1 c» SE -. . Svojirn zadatkom on tu smatra dzlaganje odnosno 6 ~asnijim djelima Heidegger razdvaja i suprotstavlja filozof'~JuI nauku.Sachhaltig genommen ist die Phanomenologle die Wissenschaft vom Sein des Seienden . nacin tretiranja (die Behandlungsart) ovog pitanja je fenomenologija. Max Niemeyer Verlag. .Ontologie •. 1.1 (~r c'-(. nisu dvije razlicite filozofske discipline. (SZ 38) U Sein und Zeit-a Heidegger nema ambieiju da razvije Ili izlozi cijelu univerzalnu fenomenolosku ontologiju.' Fundamentalna ontologija . nego nam tocak ni najmanje ne smeta).Ona razgranicuje bivstvovanje (das Sein) od bivstvujuceg (das Seiendey i otkriva smisao bivstvovanja (der Sinn des Seins). ali one nisu ni jedna fi~ofska disciplina medu mnogim drugirna.. 1953. Tubingen. was Thema der Ontologie werden soll. S.i fenomenologija. ona cim »univerzalnu ontologiju«. .u sklopu shvacanja filozofije kao »univerzalne [enomenolostce ontologije« i uz pomoc jedne nove filozofske »disoipline« .J. a fenomenologija po svom sadrzaju nije -?Ista drugo nego ontologija. S. razloge zbog kojih se tog pitanja prihvatio (mi danas ne sarno sto ne znamo sto mislimo pod rijecju »bivstvujuci«. Ona stoji ispred svih nauka u istom n:du s pjesnistvom . Pi~je. nacin na koji ce ga tretirati . Zajedno stirn (nefundamentalnim) ontologijama. Tu se pokazuje da je »konkretna izrada« pitanja 0 smislu bivstvovanja moguca sarno u okviru jedne nove koncepcije filozofije . pa Reidegger u uvodnim poglavljima sire razjasnjava svoju zamisao.« (SZ 1)3 U ovih nekoliko recenica Heidegger je jasno naznaOio pitanje kojim ce se u svojoj knjizi baviti (pitanje o smislu bivstvovanja).? Ontologija . 0 ~misl1!. '/ ::: (>' c·.:. Tako vee u Uvodu u metaiiziku. • . ontologija ne proucava ill neko posebno podrucje bivstvujuceg ni opca svojstva sveg~ . 3 Citaj: Martin Heidegger.~ __qesS_~!en4~Il). Usp. konkretno ga elaborirati4) i prethodni cilj na koji ce se usmjeriti (interpretacija vremena kao moguceg horizonta svakog razumijevanja bivstvovanja). bivstv?vanja osnovno je pitanje ontologije '1 filozofije uopce. Sein und Zeit zamisljen je kao fundamentalnoontolo ska rasprava. Ontologie ist nUT aIs Phdnomenologie mbglich. Ona je ontologija »iz koje tek mogu proizici sve ostale«. takoder SZ 194 i 301) Iako je ontologija u Sein und Zeit-u jos shvacena kao naukas.!1S . Siebente unveranderte Auflage. koje iz nje izviru. Ova sazeta naznaka svakako nije dovoljna.(postaviti ga."lr-l I ( 'y- -: {" p guceg horizonta svakog razumijevanja bivstvovanja uopce predstavlja njen prethodni cilj.

»Ali sada se pokazalo da ontoloska analitika tubivstvovanja [die ontologische Analytik des Daseins] uopce cini fundamentalnu ontologiju [die Fundamentalontologie]. egzlstencije i egzlstencijalne ana- litike. kako se cini. ali izuzetnog bivstvujuceg vkoje se naziva tubivstvovanjem (das Dasein).kojoj medu tim ontologijama pripada privilegirani polozaj zato sto je njen predmet jedno na neki nacin privilegirano bivstvujuce. da prema tome tubivstvovanje [das Dasein] fungira kao ono bivstvujuce [Seiende l koje treba nacelno prethodno upitati s obzirom na njegovo bivstvovanje [Seinl. ako je »Dasein. a ne neko odredeno biv12 »In der gegebenen Erlauterung der Aufgaben der Ontologie entsprang die Notwendigkeit einer Fundamentalontologie. das Dasein.(»tubivstvovanje«) samo drugi naziv za icovjeka. die Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt bringt.bivstvovanja. Ali. te da fundamentalna ontologija nije nikakav zbroj ni sinteza razlicitih ontologija (ni pogotovu nekasinteza ontologije i filozofske antropologije) nego jedna jedinstvena [undamentaina ontologija. koja prodire do fenomena brige. ni opca ontologija.stvaranje [undamentalne ontologije kao odlucnog dijela Hi aspekta univerzalne fenomenoloske ontologije. mora potraiiti u egzistenciialnoi analitici tubivstvovanja [in der existenzialen Analytik des Daseins]. da je ontologija privilegiranog bivstvujuceg (tubivstvovanja) moguca.Usporedi i naslov posljednjeg paragrafa prve polovine Sein und Zeit-a: »§ 83. S jedne strane. Ako bismo prihvatili prosireno tradicionalno shvacanje da se problem 0 smislu bivstvovanja uopce moze tretirati u okviru jedne zasebne opce ontologije. Die existenzial-zeitliche Analytik des Daseins und die fundamentalontologische Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt. nego jedno odredeno bivstvujuce (ein Seiendes).v Ova koncepcija fundamentalne ontologije ostaje medutim jos uvijek jako nejasna ako bar prethodno ne razjasnimo osnovne pojmove na Kojima ona pociva: pojmove tubivstvovanja. da nikakva opca ontologija ne moze zasebno postojati. ontologija bivstvujuceg uopce.0- vjekom« (sder Mensch«). onda bi iz prvog odgovora proizlazilo da je fundamentalna ontologija sarno jedna od posebnih ontologija." Ako bismo pretpostavili da je egzistencijalna analitika tubivstvovanja potpuna ontologija onog posebnog. Tada bismo mogli prigovoriti Heideggeru zbog nedosljednosti ili bar nejasnoce i postaviti mu pitanje: Sta je zapravo ta [undamentalna ontologija? Neka privile10 »Stoga se [undamentalna ontologija [die Fundamentalontologie].« (SZ 183) . on istice da problemaniku fundamentalne ontologije cini pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce.« (SZ 37) XXII XXIII . strucno-filozofskim. so zwar.iii »vrstu. tubivstvovanje (das Dasein). te da analitika tubivstvovanja treba sarno da pripremi tu problematiku. onda bismo drugi odgovor mogli protumaciti tako da fundamentalna ontologija i nije riista drugo nego ta opca ontologija. daje dva razlicita odgovora. ali ujedno dopire do kardinalnog problema.« (SZ 436) girana »posebna« ontologija ili naprotiv »opca« ontologija? Ili mozda zbroj odnosno sinteza privilegirane posebne i opce ontoIogije? Heidegger bi odgovorio da fundamentalna ontologija nije ni privilegirana posebna.« (SZ 14). treba da pripremi fundamentalnoontolosku problematiku. koja ima za temu ontoloski-orrticki odIikovano (ausgezeichnete) bivstvujuce. a obicno ga nazivamo »(. II »Analitika tubivstvovanja. »Tubivstvovanje« je u Sein und Zeit-xi naziv za ono bivstvujuce koje smo mi sami. on pise da fundamentalnu ontologiju cini egzistencijaina analitika tubivstvovanjaF S druge strane. do pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce.« (SZ 13) . Terminom »tubivstvovanje« (»das Dasein«) Heidegger ne oznacuje neki poseban »nacin. ni zbroj iii sinteza ovih dviju. iz koje sve druge tek mogu proizici. zasto se Heidegger ne zadovoIjava uobicajenim svakodnevnirn nazivorn »der Mensch« (»covjek«)? I ako su ga neki razlozi vee naveli da uobicajeni svakidasnji naziv zamijeni neobicnim. ali da ona nije identicna s analitikom tubivstvovanja. pitanie a smislu bivstvovanja uopce. zasto se terminom »tubivstvovanje« oznacuje jedno odredeno bivstvujuce. Na pitanjesta je ta fundamentalna ontologija Heidegger. dass sie sich vor das Kardinalproblem. die das ontologisch-ontisch ausgezeichnete Seiende zum Thema hat.

medu ostalim. U bivstvovanju tog bivstvujuceg ovo se sarno uvijek odnosi prema svorn bivstvovanju. nego uvijek njemu moguci naOini.« (SZ 42) U ovom objasnjenju sadrzan je ~ Heideggerov (eksplicite neformulirani) odgovor na pitanje zasto on covjeka radije naziva »tubivstvovanjem«. Njemacko »da« ne znaci sarno prostorno »tu«. reci da J~.'. das Sein des Menschen« (stubivstvovanje.5.. sugerira i mnogo vise od toga. Sve takobivstvovanje [Sosein] ovog bivstvujuceg je primarno bivstvovanje. kao sto. /:' fj . drvo. (SZ 12) nje bivstvovanja {SeinsverstiindnisiP tubi~:" stvovanju kao bivstvovanju eovjeka. ako naziv ontologija rezervirarno za eksplicitno teorijsko pitanje 0 smislu bivstvovanja. . To je takav »naziv« za Covjeka koji u klici sadrzi vee i Heideggerovu »interpretaciju« covjeka. njegov »odgovor« na pitanje 0 Covjeku. Tako npr.u ponekad se doduse govori bivstvovni izraz.h. Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek moie. zatosto se odredenje biti (Wesensbestimmung) ovog bivstvujuceg ne moze Izvrsiti navodenjem nekog stvarnog svojstva. pa je njim vee nagovijestena i temporalna interpretacija covjekova bivstvovanj~ 0 IS »Und weil die Wesensbestirnrnung dieses Seienden ndcht durch Angabe eines sachhaltigen Was vollzogen werden kann sein Wesen vielrnehr darin liegt. zatosto je 13 »Tubivstvovanje [das Dasein] je jedno bivstvujuce [ein Seiendes] koje se ne javlja [vorkommt] sarno [naprosto] medu ostalim bivstvujuCirn. citamo: »das Dasein. Da Ii je to nehotiena nekonsekventnost." kog drugog bivstvujuceg. Ovo bivstvujuce bitno se ontiCki razlikuje od svih ostalih.1. ' .« (SZ 12) »Bivstvujuce.\W odlika tubivstvovanja u tome sto je ono"ontDtosko iIi.« (SZ 12) XXIV xxv . koJU smo ovdje preveli sa »tu«. Komponenta »Da«. koje »izgleda« tako i tako.. Naziv »tubivstvovanje« sugerira"] cia je covjek bivstvujuce koje se bitno razlikuje od sva. On naime istice da tubivstvovanje nije jedno obicno bivstvujuce pored svih ostalih. da bivstvuje. Bivstvovanje je ono 0 cemu se sarnorn tom bivstvujucem uvijek radi. 0 tome uostalom govori i slijedece Heideggerovo ekspl!icitno objasnjenje: »'Bit' tubivstvovanja je u njegovoj egzistenciji. kojem se u njegovom bivstvo~anju radi 0 tom bivstvovanju. Kao bivstvujuce toga bivstvovanja ono je izruceno [povjereno] svorn vlastitorn bivstvovanju. nego bivstvovanje. a eksplicitno pitanje 0 smislu bivstvovanja sarno je radikalizacija tog predontoloskog razumijevanja. covjekovo bivstvovanje«.J ~-'-. kojirn oznacujemo ovo bivstvujuce. dass es je sein Sein als seinig~ zu sein hat. ". SZ 25).-"'-. i »tada«. Stoga naziv »tubivstvovanje«. nego.« (SZ 41-42) 14 »Razumiievanie bivstvovanja i samo je [edna bivstvovna odredenost [eine Seinsbestimmtheit] tubivstvovanja . tj. predontolosko. ali da ga on ima u vidu pokazuje njegovo obrazlozenje termina »nsbivstvovanje« (»Dasein«) i preIiminarno razjasnjenje onog bivstvujuceg koje je tim terminom oznaceno." To znaci da ovo bivstvujuce ima u svom bivstvovanju bivstvovni odnos (ein Seinsverhdltnis) prema tom bivstvovanju. Predontolosko razumijevanje bivstvovanja bitna je karakteristika tubivstvovanja../qm1<S.'" i' . jedna od bivstvovnih odredenostl (Seinsbestimmtheiten) tubivstvovanja jest razumijeva. r MoZemo. Karakteri koji se mogu pokazati na ovom bivstvujucem stoga nisu predruenassvojstva« jednog predrucnog bivstvujuceg. ist der Titel Dasein als reiner Seinsausdruck zur Bezeichnung dieses Seienden gewahlt. da ono na neki nacin razumije sebe usvom bivstvovanju. »Tubivstvovanje« nije neki proizvoljno odabrani naziv za covjeka. kuca. slucajna omaska Hi svjesno riastojanje da se istakneizuzetan karakter tog bivstvujuceg? Mislim da je posrijedi bas ovo trece. Drugim nijecima. jer je ono jedino bivstvujuce kojem se u njegovom bivstvovanju radi 0 samom tom bivstvovanju. dakle. ne izrazava njegovo sta. cija analiza predstavlja zadatak jesrno uvijek mi sami. d. I upravo zato sto se ovo bivstvujuce bitno razlikuje od svega ostalog bivstvujuceg.stvovanje? Ne bi li za ono bivstvujuce koje se tu misli bolje odgovarao izraz »tubivstvujuce« (»das Daseiende«}? Sam Heidegger eksplicite nepostavlja sebi ovo pitanje-prigovor. Ono se naprotiv onticki odlikuje time sto se tom bivstvujucern u njegovom bivstvovanju radi 0 samorn tom bivstvovanju.L>" njegova hit u tome sto ono uvijek mora bivstvovati svoje bivstvovanje kao svoje izabrao je Heidegger za to bivstvovanje naziv »tubivstvovanje« (»Dasein«) kao cis] ~-1J Sein und'-Zeit.

1904. Berlin. Objekt«).6"nost-it. Donekle slican put kao termin »Dasein« presao je i term in »Existenz« (»egzistencija«). prema onim dijelovima u kojima od skicira \ svoju osnovnu zamisao (i 0 kojima je sada rijec). bolje. U Hegelovom sistemu »Dasein« i »Existenz« pripadaju medu opce kategorije Iogike. »Wesen«) ili »takobivstvovanju« (»Sosein«) te se mogao p~ipisati svakom i svemu bivst~jueem. (Dr. Feuerbacha I drugih (napose I kod Jaspersa) nalazimo tendenciju da se »D. Hegel je ova dva pojma jasno razlikovao.. nesto poput bi td tubivstvovanja. pripadaju u dvije razlicite sfere: »Dasein« u sferu »bivstvovanja« (»Sein«). Slicno kao i »Dasein«. ono bivstvo! vanje prema kojem se tubivstvovanje maze ovako ili onako odnositi i prema kojem se uvijek nekako od_n~~i~17 Drugim rijecima egzistencija J-e-inogu. ali ne i potpuno identificirao. ona nije bit u tradicionalnom smislu te rijeci. Pa sta onda jest ili. Nastavsi nepos rednirn ponijemcenjem latinskog izraza »existentia«. eg. i »Existenz« se vee u 19. ali u ovom kontekstu nije bitno).~ ~e . ogradivanja o~ svakodnevnog jezika u ime strucn~ filozofske . Heidegger je izraze »Dasein« (stubivstvovanje«) i »Existenz« (wegzistencija«) vezao iskljucivo uz covjeka i ujedno ih je medusobno tijesno vezao. Dna to ne moze ni biti. daleko od toga da bl se identificirali. Berlin.i bivstvovanja uopce. ali. ali to ovdje mozemo ostaviti po strani. nego prije svega prvi akt interpretacije cov]eka. polazeci od izvornog znacenja njegovih sastavnih dijeLava. IV Auflage. a zatim kod Jacobija. slicno kao I »Existenz« (»EXIst~nz..16 Za razliku od Kanta.i zistencija je bivstvovanje tubivstvovanja. Erster Band. 1927) XXVI cija je.« (SZ 12) Usp.u »tubivstvovanje« tako nije prvenstveno akt. XXVII . Worter. jer tubivstvovanje takve biti nema.ilJiv17 »Das Sein selbst. kako nas upozoravaju navodni znaci uz »bit«.asein« u~otrebi kao naziv za specijicno ljudski nacin blvstvoVan]a.buch der Ph!losophtschen Begriile. ne samo nedvosmisleno fiksira. te se najcesce upotrebljavao promiscue i istoznacno sa »Dasein« . Vjerovatno je Jaspersova upotreba termina »Existenz« bila odlucno ishodiste za Heideggera (sto rnoze biti sporno.nJe na t~. i SZ 42: »wenn wir fiir das Sein dieses Seienden die Bezeichnung Existenz wahlen« etc. kO]1 prakticki mje distingvtrao »Sein« (»bivstvovanje«) i »Dasein« (»postojanje«). nennen wir Existenz. Sein. no Heidegger je prvi koji taj term~n u o~om sm~slu. Prema uvodnim. Vee puno ~nje Heideggera. najprije kod Gottsch~lka (l?25). U cetvrtom iz~anju . dakle. s. Rudolf Eisler. ali. U kasnijim dijelovima Sein und Zeit-a modificira se znacenje izraza »Existenz«. programatskim dijelovima Sein una) Zeit-a. ali ni ko~ njega »Dasein« nije ogranicen na covjeka..edutim nagovjestava ne sarno odredenu Inrerpretacuu covjeka nego i neuobicajenu (iako ne potpuno n~vu) 1I~terpretaciju »Daseine-a. davanje smjera cijeloj daljnjoj interpretaol~l. Vee smo citirali: »'Bit' tubivstvovanja je u njegovoj egzistenciii. a terrnm »Existenz« ~IJe uopce zabiljezen. Preimenovanje covj~ka .« (»Das 'Wesen' des Daseins liegt in seiner Existenz:« SZ 42) Egzisten- '6 U drugom izdanju slavnog Eislerovog rjecni~a f~lozofskih pojmova uz termin »Dasein« nalazirno sarno ~puclva.rmin »Existenz« (»Dasein s. budeci u svakodnevnom govoru zaboraVlljeno znacenje tih sastavnih dijelova. nego a precizno artikulira.kao naziv za »postojanje« i »bivstvovanje« opcenito. stoljecu pocinje dosta cesto upotrebljavati kao naziv za specificno ljudsko bivstvovanje i u tom se smislu vee prije Heideggera ucvrscuje i siri znatno vise nego »Dasein«. Existenz«). Fkhtea."Dasein« up~cuje na "Sel?C (»Dasein s. »Existenz« u sferu »biti« (»Wesen«).sta znaci »egzistencija« za Heideggera? . zad~Zao je isto znacenje kao i latinski izraz cijim je modi- ficiranjem nastao.~am~ ~OV]~kU. te~nu?ologije. U njemackoj filozofsko] tra~lciji od Leibniza i Wolffa do Heideggerova vr~I?ena IZraz »Dasein« upotrebljavao se pretezno kao prjjevod za latinski izraz »existentia« u srnislu »postojanja« i opcenito »bivstvovanja« nasuprot »biti« (sessentia«. Sein«). zu dem das Dasein sich so oder so verhalten kann und immer irgendwie verhalt. Erster Band. U svakom slucaju. II Auflage. Oznacavajuci covjeka kao »Dasein« H_eldegger ~.

. u nju dospjelo ill u njoj izraslo.v Drugim rijecirna. i to bez obzira na to da Ii je tu mogucnost ono samo izabralo. . u istom pasusu mimo nastavlja u pluralu: »den Zusammenhang dieser Strukturen nennen wir die Existenzialitdt. woraus es entspringt und wohin es zuriickschliigt.Ovaj u »Uvodu« Sein und Zeit-a proklamirani stay Heidegger u posIjednjem paragrafu svog djela ponavlja doslovno. Ona je pocetak i kraj univerzalne fenomenoloske onto- Zadatak je egzistencijalne analitike tubivstvovanja.« (SZ 12) I. bioloskog Hi etnografskog'proucavanja covjeka.egzistencijalnom analitikom tubivstvovanja (die existenziale Analytik des Daseins) iii egzistencijalnim razumijevanjem (das existenziale Verstehen). kao sto je potrebno razlikovati predontolosko i ontolosko razumijevanje bivstvovanja. Heidegger je tu pones to leZeran u izrazavanju.Kao i razumijevanje bivstvovanja uopce. kao i od psiholoskog.jednostavnije« strukture od kojih se sastoji slczena struktura egzistencije.kad ono teorijski i eksplicitno ne postavlja i ne rjesava pitanje 0 egzistenciji !i njenoj ontoloskoj strukturi Heidegger naziva egzistencijskim razumijevanjem (das existenzielle Verstehen}. otvaranje horizonta za rjesenje osnovnog pitanja ontologije. SZ 13). dakle. iako ne nebitne »elemente«. uz napomenu iz koje se vidi da ga on smatra kriterijem. potrebno je distingvirati i egzistencijsko i egzlstencijalno razumijevanje (das existenzielle und das existenziale Verstehen). kako je shvaca Heidegger. XXVIII stvovanja vodena pitanjem 0 smislu bivstvovanja uopce.« (SZ 12) Pod . Ne bismo Ii na OSIliOVU svega toga mogli reel da je egzistencijalna analitikafubivstvovanja isto sto i ontoIogija tubivstvovanja ill ontologija covjeka? Na ovo pitanje Heidegger odgovara odrecno. pa nakon sto je najprije govorio 0 »ontolosko] strukturi egzistencije« (u slngularu) . Ali egzistencijalna analitika tubivstvovanja nije kompletna ontologija tubivstvovanja.Das Dasein versteht sich selbst immer aus seiner Existenz.« (SZ 38. '---.stvovanja da bude ili ne bude ono samo. l() XXIX . die als Analytik der Existenz. . egzistencijalitet se moze oznaciti kao bivstvovno ustrojstvo (iIi ustrojstvo bivstvovanja) bivstvujuceg-koje egzistira (die »Seinsverfassung des Seienden. nije nesto nestrukturirano.«20 Philosophie ist universale phanomenologische Ontologie. koje se kao takvo razlikuje od filozofske antropologije.strukturama« ovdje se vjerovatno misle iIi strukturni momenti ill neke . analitika tubivstvovanja ne moze biti potpuna ontologija tubivstvovanja.436) . odnosno analiza egzistencijaliteta egzistencije. Medutim. tako je i razumijevanje bivstvovanja tubivstvovanja (dakle egzistencije) jedna od bivstvovnih odredenosti tubivstvovanja. Za takvu ontologiju (koja maZe posluziti i kao baza za jednu filozofsku antropologiju) analitika tubivstvovanja pruza samo neke. eksplicienu teo orijsku analizu strukture egzistencije . odnosno »bazdarskom mjerom svakog filozofskog istrazivanja (»Richtmass jeglicher philosophischen Untersuchung«. Razumijevanje egzistenoije koje je svojstveno tubivstvovanju i onda .. koja polazi od hermeneutike tubivstvovanja i koja jekao analitika egzlstencije tamo pricvrstila kraj niti vodilje svakog filozofskog pitanja odakle ono proistjece i kamo se vraca. ontcloska analiza strukture bivstvovanja tubivstvovanja. C1lj ove analitike nije potpuno rjesenje pitanja o bivstvovanju tubivstvovanja." Egzistencija. koja je konstituira. Fundamentalna ontologija je dakle analitika tubiv- logije. Upravo zato sto je vodena zadatkom elaboracije pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. einer Mog1ichkeit seiner selbst. Egzistencijalna analitika tubivstvovanja je istrazivanje ontoloskog karaktera. nego priredivanje terena. ausgehend von der Hermeneutik des Daseins. das existiert«. Diese Moglichkeiten hat das Dasein entweder selbst gewahlt oder es ist in sie hineingeraten oder je schon darin aufgewachsen. a tu strukturu iii skup struktura Heidegger naziva egzistencijalitetont (die Existenzialitiiti. Zato Heidegger definirajuci filozofiju kaze: »Filozofija je univerzalna fenomenoloska ontologija. Ona ima svoju ontolosku strukturu. das Ende des Leitfadens alles philosophischen Fragens dort festgemacht hat... SZ 436). es selbst oder nicht es selbst zu sein. pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce.

pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja nuzno prerasta u pitanje 0 bivstvovanju uopce. i pitanje 0 bivstvovanju ima svoje pitano. ono sto u pitanom predstavlja cilj pitanja. Egzistencijalna analitika tubivstvovanja po ovoj koncepciji nuv()di'kpitanju 0 smis}ubiystvovanja. IE (malo bliie obicnom je-" ziku): put ka riesenju pitanja 0 smislu bivstvovanja uop- U § 2 Sein und Zeit-a Heidegger jo~ mje eksplicite razvio pojmove »analitike tubivstvovanja« i »fundamentalne ontologije« pa se teza 0 »analitici tubivstvovanja« kao »fundamentalnoj ontologiji« tu pojavljuje u obliku naizgled mnogo jednostavnije teze 0 tubivstvovanju kao primarnom upitanom pitanja 0 bivstvovanju. Durchsichtlgkelt]. Bivstvujuce je sve 0 cemu govorimo. Heidegger svakako nije smatrao potrebnim da unaprijed iznese potpune i definitivne argumente za svoju koncepoiju.smisao bivstvovanja (der Sinn von Sein). sto mislimo. ispitivano (das Erfragte) . Pitano (das Gefragte) je ono 0 cenui se pita. Argumentacija: [orrnalna struktura pitanja trostruko prvenstvo tubivstvovanja Osnovna je ideja sadrzana u Heideggerovoj koncepciji fundamentalne ontologije: probiti se preko analitike tubivstvovanja do smisla bivstvovanja uopce. a upitano .Pri tom su samo djelomicno dosli do izrazaja Heideggerovi argumenti za njegovu koncepciju. ispitivano i upitano. -zoo ce vodi preko pitanja 0 smislu covjekova bivstvovanj~ U prethodnom odjeljku nastojali smo da tu ideju sto bolje razjasnimo. razgranicavajuci je od nekih naizgled slicnih ideja s kojima bi mogla biti. Tako bi se moglo pomisliti da je svoju ideju vodhlju Heidegger formulirao posve proizvoljno. tada prema dosadasnjirn objasnjenjima izrada ovog pitanja zahtijeva eksXXXI f~ xxx . od onog bivstvujuceg koje smo mi sami i koje Heidegger naziva izrazom »tubivstvovanje« (»Dasein«).samo bivstvujuce (das Seiende). trazeoi njeno prihvacanje bez odgovarajueih argumenata.3. uopce. ispitivano . koje je to egzemplarno bivstvujuce i u kojem mu smislu pripada prvenstvo? -l Heideggerov odgovor na ova pitanja posve je jasan i nedvosmislen. Medutim.ono kod cega se 0 pitanom raspitujemo. i s kojima je ponekad bivala pobrkana. »Bivstvujucim« medutim nazivamo mnogo sta i u razlicitom smislu. Na kojem bivstvujucem treba da bude otcitan smisao bivstvovanja. prvenstvu smislu bivstvovanja. U djelomicno nehajdegerijanskoj terrninologiji: analitika tubivstvovanja nuzna je i dovoljna pretpostavka pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. treba razlikovati troje: pitano. Bitni dio Heideggerove argumentacije za OYU tezu glasi: »Ako pitanje 0 bivstvovanju treba da se izricito postavi i izvrsi u svojoj punoj jasnoci [transparentnosti. to nije slucaj. Drugim rijeoima. providnosti.ono sto se 0 pitanom pita. polazi od analize [ormalne strukture pitanja tubivstvovanja: 0 sadrzan u § 3 i 4. otkljucavanje bivstvovanja? Da li je ishodiste proizvoljno iili nekom odredenom bivstvujucern pripada prvenstvo pri izradi pitanja 0 bivstvovanju? Ako je slucaj ovo drugo. U ovom pitanju upitujemo bivstvujuce 0 smislu njegova bivstvovanja. Kao i svako drugo pitanje. prema cemu se odnosimo: bivstvujuoi smo i mi sami. smatra Heidegger. Prvi argument. Ali on isto tako nije htio da pristupi realizaciji svoje teme1jne ideje prije nego isto je bar prethodno ne potkrijepi nekirn ozbiljnim argwnentima. drugi. pitanje mora poci od jednog odredenog bivstvujuceg. Puno opravdanje ishodisne ideje trebalo je da predstavlja djelo kao cjelina. Ispitivano i upitanov Pitano je u njemu bivstvovanje (das Sein). Mislim da se u prvom poglavlju Sein und Zeit-a sadrze dva glavna argumenta za tezu da put ka pitanju o srnislu bivstvovanja uopce vodi preko pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (covjekova bivstvovanja). Ishodiste pitanja 0 smislu bivstvovanja ne moze biti proizvoljno. sadrzan u § 2. odkojeg bivstvujuceg treba da pode otkrivanje. a upitano (das Befragte) . U svakom pitanju. zasniva se na »trostrukom.

cak i ovaj jedini prigovor na koji je pomislio. sta je to drugo nego hodanje u krugu?« (SZ 7) Medutim. Izrada pitanja 0 bivstvovanju prema tome znaci: razjasnjavanje [Durchsichtigmachen] jednog bivstvujuceg . Heidegger smatra potpuno neodriivim. Der ontische Vorrang der Seinsfrage«. pripremaaje mogucnosti pravog izoora egzemplarnog bivstvujuceg. Za postavljanje i rjesavanje tog pitanja tubivstvovanju nije potreban eksplicitan ni raspoloiljiv pojam 0 bivstvovanju uopce. Treci i cetvrti paragraf medusobno su tijesno povezani. u navedenom postavljanju pitanja.« (SZ 8) Drugi H eideggerov argument za shvacanje da razjasnjavanje smisla bivstvovanja treba zapoceni od razjasnjavanja smisla bivstvovanja tubivstvovanja sadrzan je u cetvrtom paragrafu Sein und Zeit-a. »Ontolosko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju«. erwiesen] prvenstvo tubivstvovanja. a talkvi prigovori uvijek su sterilni kod rasudivanja 0 konkretnim putevima istrazivanja. onog bivstvujuceg koje smo uvijek sami mi koji pitamo. razumijevanja i pojmovnog shvacanja smisla. U svakom slucaju onticko i/odnosno onticki-ontolosko prvenstvo pitanja 0 smislu bivstvovanja zasniva se u cetvrtom paragrafu na trostrukom (ontickom. argumentacija s »krugom u dokazu« je [ormalan prigovor. faknicki uopce nema kruga: »Bivstvujuce moze biti odredeno u svom bivstvovanju ada pritom ne bi moran biti vee raspolozljiv [verftigbar] eksplicitni pojam 0 smislu bivstvovanja. dovoljan je neeksplicitni pojam bivstvovanja. poimanje. Gledanje na razumijevanje. izradivanje pravog naeina pristupa ovom bivstvujucem. a kako se vidi iz njihovih naslova (»§ 3. S druge strane. pristup jesu konstitutivni postupci pitanja. Del' ontologische Vorrang der Seinsfrage«. premda svoj odgovor na prigovor III krugu smatra konkluzivnim. ontoloskom i onticko-ontoloskom} prvenstvu tubivstvovanja (covjeka). Tubivstvovanje posjeduje takav neeksplicitni pojam. onda cemo moci da se poduhvatimo i ekspdicitnog odredivanja pojma 0 bivstvovanju uopce. I u vezi S ovtim Heideggerovim urnovanjirna mogla bi se postaviti neka pitanja. dzbor. Medutirn. niti je odluceno 0 njegovoj mogucoj Hi cak nuznoj funkciji kao bivstvujuceg koje treba prirnarno upitati. jer »prosjecno razumijevanje bivstvovanja« pripada bitnoj strukturi (WeXXXII sensverfassung) tubivstvovanja. liz dva razloga. ipak sam na kraju relativira svoja izvodenja u ovom paragrafu: »S dosad razlozenim niti je dokazano [pokazano. ali i to bi bilo preuranjeno. Svoja razmatranja 0 trostrukom prvenstvu tubivstvovanja Heidegger sazima slijedecirn rijecima: »Tubivstvovanje ima prema tome vd:sestruko prvenstvo pre a III Bitak i vrijeme XXXIII . Kad rijesivs! pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja dodemo do eksplicitnog pojma 0 tom bivstvovanju.onoga koje pita . Medutim. pri cemu nije sasvim jasno treba Ii ga shvatiti kao neku trecu vrstu prvenstva ~UiZ onticko i ontolosko) 11i kao svojevrsnu kombinaci:ju ontickog i ontoloskog prvenstva. a tako i sami modusi biv· stvovanja [Seinsmodi] jednog odredenog bivstvujuceg.prigovor za hodanje u krugu: »Ako se najprije mora odrediti bivstvujuce u svom bivstvovanju i ako se tek tada na tom osnovu hoce postaviti pitanje 0 bivstvovanju. aH to ostavljamo za kasnije. po Heideggeru. treba napomenuti da se uz onticko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju u cetvrtom paragrafu spominje i onticko-ontolosko prvenstvo tog pitanja.« (SZ 13) To znaci: nema nikakve zapreke da se prije pitanja o smislu bivstvovanja uopce postavi pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. S jedne strane. . Ali svakako se javilo tako nesto kao prvenstvo tubivstvovanja. »Onticko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju«) u njima je rijec o dvostrukom iontoloskom i ontickomy prvenstvu pitanja 0 bivstvovanju. treba istaci da Heidegger.« (SZ 7) U vezi s ovom argumentacijom i njenim pretpostavkama moglo bi se postaviti viSe pitanja.plikaciju nacina gledanja na bivstvovanje.»§ 4. A sam Heidegger predvida u ovom kontekstu (na ovom mjestu) samo jedan moguci prigovor svojoj koncepciji . Zasad nam je vazno da razjasnimo sto bolje Heideggerovo vlastito stanoviste.u njegovu bivstvovanju.

~j.tesko vtidjeti da je teza pO kojoj se tubivstvovanje u svom bivstvovanju odreduje egzistencijom (zajedno s njenim naprijed izvedenim varijaoijama. odnosno da je razumijevanje bivstvovanja jedna od njegovih bivstvovnih odredenosti. Razumijevanje bivstvovanja i je odlika tubivstvovanja u tome Sto one jest [bivstvuje] ontoloski. To prvenstvo tubivstvovanja bilo hi u tome sto je tubivstvovanje sarno po sebi »ontolosko«.kaieda je onticka odlika tubivstvovanja u tome. da tubivstvovanje uvijek posjeduje odredeno raZumffev~mje svog bivstvovanja. Drugo je prvenstvo tubivstvovanja. A to opet znaci: tubivstvovanje se na neki nacin i s nekom izriCitoscu razumije u svom bivstvovanju. To se cini jasno i jednostavno. 12. . odnosno u svojoj egzistenciji svojom egzistencijom) sarno nova sazeta varijacija ovog prethodnog izvodenja koje kulminira u tezi da se egzistencija izvodi na 6istinu sarno egzistiranjem. ontolosko. pO kojima se tubivstvovanje u svom bivstvovanju odreduje svojim bivstvovanjem. Heidegger medutim pise: "Die ontische Auszeichnung des Daseins Iiegt darin. Tom bivstvujucem je svojstveno da mu je zajedno s njegovim bivstvovanjem i putem njegovog bivstvovanja ovo samorazotkriveno [dokuceno. cini se.p.zp. otvoreno. 12. xxxv . kako proizlazi iz aitiranog rezimea. erschlossen]. gdje se kafe da je ontolosko prvenstvo tubivstvovanja u tome 5tO je ono ontolosko? Citirajmo recenicu 0 ontiCkom kao ontoloskom zajedno s kontekstom iz koje smo je istrgnuli: »••• Medutim ovom bivstvovnom ustrojstvu ltubivstvovanja pripada zatim da ono u svom bivstvovanju ima bivstvovni odnos prema tom bivstvovanju.« (SZ 12) Na osnovu ovog maze se zakljuciti: Bivstvovni odnos tubivstvovanja prema vlastitom bivstvovanju (koji je njegova onticka odlika J onOnticka XXXIV sarno je [edna bivstvovna odredenost tubivstvovanja. 13. dass es ontologisch ist. Na str. kako se moze zakljuciti iz prethodnih izvodenja.ato je ono ontolosko. koja.« Kako da to shvatimo (i prevedemo)? I u kakvom su odnosu Heideggerova teza sa str. a »bivstvovanje je ontolosko«. i randje citirana teza sa str.

Trece prvenstvo tubivstvovanja sastoji s~ u to~e . sebi }>o.~tolosko«. Ipak citirat cemo d siru formulaciju iz razmatranja koje je prethodilo ovoj kratkoj formulaciji: »Nauke su nacini bivstvovanja . Argumentacija u paragrafu 2 bila je samo pripremna.~~ te~elJu svoje odredenosti egllistencijom ~~tolosko. po njegovom misljenju to prvenstvo tubivstvovanja koje se u drugom Iparagrafu SaJIIlOjavilo.~c n~ pr~~kntlka Heideggera. zavrsnu recenicu tog odlomka.a.onda mozemo red datubivstvovanle bivstvuje nuzno Ii.tubivstvovanja. ali nije ni presucena. razumijevanja. Povezanost ontickog i ontoloskog prvenstva mje u tom sazetom prikazu posebno naglasena. kao konstituens raZJUffi.:_anj. smiju razdvajati sta bi znaoilo to .odnos~nje tubivstvovanja prema vlastitom bivstvovanju. kako sm~ vec . vanje je »onticki-ontoloski uslov mogucnosti svih ontologija«.. OCIltOje tubivstvovanje na osnovu svog ontickog prvenstva on~?" losko.•. No pored povezanosti tu oeito postoji ~ r~lika? Svakako. Prerna Heideggerovoj vlastitoj ocjeni kao rezultat analize formalne strukture pitanja 0 bivstvovanju (koja je izvrsena u drugom paragrajuy »pojavilo se tako nesto kao prvenstvo tubivstvovanja«. nit~ je samoodnosenie tubivstvovanja prema vlastitom blvs~vovanJ~ m?guce be: samorazumijevanja tog bivstvovanja. (SZ 13) Ako je odredenost egzlstenclJom ontlc~o prvenstvo tubivstvovanja.« (SZ 13) Citirajuci odlomak u kojem je Hetidegger sazeto rezimirao svoju tezu 0 trostrukom prvenstvu tubivstvovanja. Ako razumijevanje bivstvovanja nazovemo »ontoloskl~« ~azumijevanjem. kC?Je (odnosenje) ne bi bilo irazumijevanje tog bivstvova_n~a? S ovim pitanjima nasH smo. nego i razumijevanje tog blVStVOAli zasto onda Heidegger u rezamrrajucem ponavl~anju tako ostro lu6i onticko i ontolosko prvenstvo b~vstvovanja? Objasnjavajuci ontolos~o 'p'rv~st~o . ali to prvenstvo nije pokazano odnosno dokazano (erwiesen). ova u paragrafu 4 prava i konkluzivna.:nJ. XXXVII .:.odredenosti [odredenosti egzistencijom] sru_no p~. Vee u ovim kratkim formulacijama ovo je trece prvenstvo jasno karakterizirano i razgraniceno od prethodna dva. na nacin ontolo~kog. se . u cetvrtom je paragrafu najzad i pokazano. U cetvrtom paragraiu. Ali razumijevanje blvstvovanja ne moze se kao nesto zasebno odvojiti od odnosa tubivstvo. Ali tubivstvovanju bitno pripada: bivstvovanje u jednom svijetu.e Jednako izvorno pnipada i srasumuevante bivstvovanja svega netubivstvovnog bivstvuiuceg«. koja u sebi sadr!i odredenost predontoloskog razumijevanja bivstvovanja. a tu:bivstvova~je je . sto u ovim uvodndm dijelovima zehmo ostaviti po strani.ticka prednost pred svim drugim bivstvujucim) nuzno je ujedno odnos rrazumijevanja tog bivstvov. No u cemu je razlika.a prema vlastitom bivstvovanju.Cltira~l: pise: »Tubivstvovanje je na temelju svoje egzlstenclJske .i}evan~a ~gzlstencI~.« (SZ 13) Nije tesko vidjeti razliku izmedu ave recenice i one kojom je Heidegger zakljucio svoj drugi paragraf. Po ovome tubivstvoXXXVI W~L .tublVstvovanja Heidegger. Razumijevanje bivstvovanja koje pripada tubivstvovanju odnosi se stoga jednako prvotno [izvorno] na razumijevanje neceg takvog kao »svijet« i na razumijevanje bivstvovanja bivstvujuceg koje postaje pristupacno unutar svijeta. Ontologije koje dmaju za temu bivstvujuce netubivstvovnog bivstvovnog karaktera prema tome su fundirane i motivirane u ontdckoj strukturi samog tubivstvovanja. u kojima se ono odnosi i prema bivstvujucem koje ne mora biti one sarno. Onticka Je odlika tublivstvovanja ne sarno samoodnosenie pre~a vlastitom bivstvovamju.5to njemu. bili smo izostavili posljednju. kr~ce »ontoloski«.. ako se odnosenje tubivstvovanja prema svom bivstvovanjuI tubivstvovni razumijevanje bivstvovanja ne smiju od~ajati? A a~o se. Sad je vrfjeme da se nave de i ona: »Tako se tubivstvovanje pokazalo kao ono bivstvujuce koje treba ontoloski primarno upitati prije sveg drugog bivstvujuceg. naprotiv.

vrijeme ce biti eksplicirano kao »transcendentalni horizont« pitanja 0 bivstvovanju. Konkretizacija i dopuna: od »interpretacije« i »eksplikacije« do fenomenoloske »destrukcije« Sve dosad receno moglo bi se safetoizraziti jedinom recenicom: Buduci da tubivstvovanju pripada trostruko prvenstvo u odnosu na sve drugo bivstvujuce. doslo zato stose dva odjeljka prvog dijela bave tubivstvo:. a polazeci od pretpostavke da je tubivstvovanje privilegirano bivstvujuce. Ontoloski fundament Descartesova »cogito sum« i preuzirnanje srednjovjekovne ontologije u problematici "res cogitans«.4. Mnogo potpunije ideja fundamentalne ontologije konkretizirana je i dopunjena u zavrsnom dijelu »Uvoda«.ao o smislu bivstvovanja tubivstvovanta. pitanje 0 smislu bivstvovanja mora ~apoceti k. gdje Heidegger ovako skicira plan svoje ras_prave:. »Izrada [Elaboracija] pitanja 0 bivstvovanJu [Seinsfrage] tako se racva u dva zadatka. 2. kako se lako uocava. Na to cemo se jos vratl~l. Vnijerne ~ bivstvovanje. Nakon sto je svoje temeljno pitanje odredio kao pitanje 0 smislu bivstvovanja. Jedna odredena konkretizaoija nalazi se vee na prvoj. Tubivstvovanje i vremenitost. pred-uvodnoj (nenaslovljencj) stranici ~ein un~ Ze~t-a: sKonkretna izrada (elaboraclJa. Kantovo ucenje 0 shematizmu i 0 vremenu kao predstupanj problematike temporaliteta.No to je tek naj- jednom =»: Drugi die rasclanjuje se isto tako trostruko: 1. a jedan ?ivstvovanjem. obratimo paznju na tri »sitne pojedinostt«: 1. Do disproporcije je.da podsJetlmo _ sastoji od dva poglavlja s ukupno osam paragrafa) ta je opca zamisao u mnogim pravcima konkretiziran~. . Vee u »Uvodu« Sein und Zeit-a (koji se .« (SZ 39---40) opcenitiji formalni okvir Heideggerova misaonog 1?ro[ektasto ga je pokusao realizirati u Sein und ~e~t-u. 2. 3. Interpretacija vremena k~o m~guceg ~oriz?nta svak~g razumijevanja bivstvovanJa (Sems~ers!aI_Id~'lsses) uopce njen je prethodni cilj« (SZ 1). Heidegger tu najavljuje i njen glavni rezultat: otkrivanje v~emena k~o moguceg horizonta svakog razunujevanja blvstv_~vanJa. dijelu« ovog nacrta lako prepoznajemo ono sto smo vee upoznali kao projekt fundamentalne ontologije: probiti se preko odgovora na pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja (sinterpretacija tubivstvovanja kao vremenitostd«) do odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce (sekspllkacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju«). u cijern sc bivstvovanju najpotpunije realizira vsmisao bivstvovanja uopce. Dvodjelnost naslova prvog dijela Sein und Zeit-a u izvjesnom je rieskladu s podjelom tog dijela na tri »odjeljka«. Heidegger (u naslovu prvog dijela) nagovjestavajuci svoj odgovor ne kaze »eksplikacija vremena kao smisla bivstvovanja uopce« nego samo: »eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju«. 3. Prvi dio raspada se u tri odjeljka [drei AbschnttteJ: 1. njima odgovara rasClanjivanje rasp rave u dva dijela: Prvi dio: Interpretaoija tubivstvovanja s obzirom na vremenitost [kao vremenitosti] i eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju. Ausarbeitung) pitanja 0 smislu »bivstvovanja« namjera je rasprave sto slijedi. NaJavlJuJuC'l elaboraclJu pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. Zasad. Aristotelova rasprava 0 vremenu kao diskrimen fenomenalne baze Ii granica anticke ontologije. Drugi dio: Osnovne orte fenomenoloske destl1!-kcije povijesti ontologije s problematikom temporahteta kao niti vodiJjom.~njem. Pripremna fundamentalna analiza tubivstvovanja. Treba ld to shvatiti 'kao naznaku da su »smisao« i »transcendentalni horizont pitanja« isto ili kao najavu zakljueka da se u vezi s bivstvovanjem uopce moramo zadovoljiti ekspliXXXIX . XXXVIII U »prvorn. Jasno je naznacen odgovor koji ce biti pokusan: kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja bit vee pokazana vremenitost (die Zeitlichkeit).

treba da bude vodena »problematikom temporaliteta kao niti vodiljom.i.111i manje »kriticki. prikaz razvoja problematike 0 kojoj je rijec. Nasuprot tome H eidegger.pitanja. 3. pa te »informacije« izostavljaju iii srnjestavaju u fusnote. sto je u pI1Vimah najneobicnije.o »kniticki«. naravno. ali. kako se vidi vee iz njegova naslova.i »historijskogsamom po sebi nema neobicnog. Izrazavajuci se priblizno i nepreoizno. Sein und Zeit je zamisljen dvodjeIno: s jednim »teorijskim« m »sistematskim« dije lorn i s jednim »historijskim« Ili »povijesnim«. nego 0 jednom drukcijem. povijesnom pristupu toj tematioi. odnosno obrnutim sljjedom u odnosu na stvarni razvoj povijesti ontologije: od Kanta preko Descartesa do Aristotela. Vrijerne i bivstvovanje«) kao da zele demonstrativno najaviti da ce analiza u tim odjelj eima teci u suprotnim pravcima. »3. U ovom kombiniranju »sistematskog. koji se u prva mah moze uOiniti suvisnim.kaeijom »transcendentalnog horizonta. Bez obzira na neobicnost . naravno.po uzoru na Aristote1a . bilo zato sto je otkrivanje smisla bivstvovanja uopce prevelik zadatak za jednu knjigu. pretezno »informativaniIi prvenstve. itd. Ovakav obrnuti slijed moze se u prvi mah 21 Kako je poznato. bilo zato sto se tu uopce ne moze govoriti 0 smislu (sto bi bilo krajnje iznenadujuce). (upotrebljene u vezi s tubivstvovanjem) i »vremena« (dovedenog u vezu s bivstvovanjem) unaprijed upozorava da se smisao bivstvovanja tubivstvovanja ne maze u »gotovorn obliku« uzeti i kao smisao bivstvovanja uopce (odnosno kao transcendentalni horizont pitanja 0 bivstvovanju uopce). nije zarnisljen kao viSe .i prvotnu neshvatljivost naslova drugog dijela i naslova njegovih odjeljaka. Sve ove »detalje. Nasuprot tome neki suvremeni filozofi smatraju da su l>informacije« 0 razvoju filozofskih problema nebitne za njihova suvremeno rjesavanje. Naravno. naizgled zadrzavajuci tradicionalnu podjelu na »sistematskii »povijesni.treba da zbuni) u navedenom nacrtu Sein und Zeit-a to nisu navedene specifikacije projekta fundamentalne ontologije.do elaboracije »transcendentalnog horizonta«? 2. obrce uobicajeni i naizgled »prirodni.n. a zatim shjedi samo sistematsko razmatranje (u kojem. sto je znacajno. vise iIi manje potpun. preko najvaznijih »faza« njegova razmatranja do piscevih dana (pri cemu taj prikaz. Naslovi drugog i treceg odjeljka (»2. sadrzane u prvom dijelu nacrta. a zatim povijesno. moze biti duz! . po kojima u filozofiji sistematsko raspravljanje vise nije moguce pa se treba zadovoljiti izlaganjem i interpretacijom povijestd filozofije. najavljujuci da ce problem najprije razmatrati sistemat- ski. i to tako sto ce zavrsna tocka drugog odjeIjka (vremenitost) u nesto modificiranom obliku (vrijeme) postati ishodiste analize u trecem. nego dodavanje cijeIog »Drugog dijela«. Nema niceg neobicnog ni u relativnom razdvajanju historijskog i sistematskog XL u dva zasebna dijela (premda to nije jedini moguci nacin filozofiranja i oblikovanja filozofije"). Hegel se zalagao za »jedinstvo povijesnog i logickog« pri izlaganju filozofije.). nego kao »[enomenoloska destrukcija povijesti ontologije«koja (iz prakticnih razloga) treba da se provede samo u »osnovnim crtama«. Historijski prikaz problema u filozofskim raspravarna obicno ide do prvog uocavanja odgovarajuceg problema.kracim ili duzim historijskirn prikazom razvoja problema 0 kojem ce se raspravljati. 2. jer one sto u prvom redu zbunjuje ~ili .(koji nisu beznacajni) rnozemo zasad ostaviti po strani. u glavnom tekstu ilii. Heideggeroy »povijesni dio«. pa je dovoljno da stignemo bar do polovine puta . Ipak. treba dase krece unatraske. dio. ima i takvih shvacanja. iz tih se naslova ±pa:k razabire da tu nije r'ijec 0 nekoj problematici bitno drukcijoj od one u prvorn dijelu Sein und Zeit-a. Distinkcija izmedu »vremenitosti.Hi kraci. Problernatsko-sistematske filozofske rasprave najteste zapocinju . u fusnota rna moze biti i daljnjih »povijesnih. Drugimrijocima. po svojoj dispoziciji Heideggerova se rasprava razlikuje oa vecine [ilozojskin rasprava prije svega u dvojem: 1. momenata). Tubivstvovanje i vrernenitost«. XLI .redoslijed.

Heidegger je zelio da pruii i odredeni odgovor. pa nije nernoguce da je pitanje vee prije Kanta videno dublje d bolje. poima] u ponavljanju onog sto on kao stay izrice.»destruirati«. To se mozedobro vidjeti iz petog i. nego prije svega koncepcije onog rnisldoca koji se najvise pribliiio stanovistu dostignute istine i kojeg kao najopasnijeg »konkurenta« i ucitelja treba prvog . Stoga se Heideggerova »fenomenoloska destrukoija« krece unatraske ka Kantovom presudnom prethodniku i mogucem »konkurentu« Descartesu. proizvoljna konstrukcija koja izmice objektivnom prosudivanju upravo zato sto je pitanje 0 kriterijima prosudivanja ostavljeno naizgled otvoreno (a zapravo se primjenjuju nezasnovani kriteriji).cije ucenje XLII o shematizrnu i vremenu predstavlja »predstupanj problematike temporaliteta«.uOiniticak i »nastran«. kad vee ne bi imao u vidu »rjesenje« . konkretieira i produbi onakoncepcija koja je vee dobivena sistematskim izlaganjem. nakon sto je ustvrdio da problematika temporaliteta predstavlja odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja-'. Tako u zakljucnom dijelu petog paragrafa.). narocito. onda nema razloga da se u sklopu takve rasprave naknadno pise historijat njene problematike. Medutim.da s istrazujucim pitanjem [Fragen] zapocne unutar raskrcenog horizonta. postavljajuci pitanje o smislu bivstvovanja. pisac ne bi bio u mogucnosti ni da dzvrsi selekoiju autora i tekstova 0 kojima ce govorinu »historijskom« dijelu. odnosno njihovo »mjesto« u razvoju problematike. te da se tako s pozicija dostignutog i utemeljenog znanja pristupi proucavanju njegove povijesti. ali ako se promisle i shvate razIozi za inverziju »sistematskog« i »povijesnoge dijela. prethodi sistematskom razmatranju stvara se privid kao da pisac najprije sarno nepristrano prikazuje ono sto se zbivalo da bi tek u sistematskom dijelu iznio svoj vlastiti kriticki zasnovani stay d »rjesenje«. Satz]. ali se bitno slaze s ovdje navedenim. pogotovu ne ako se on sarno predaje dalje kao slobodnolebdeci rezultat za puko primanje do znanja jednog »stanovista« koje mozda odstupa od dosadasnjeg nacina tretiranja.u odredenom smislu . Odgovor se ne sastoji [sadrli. medutim. Heideggerovo vlastito obrazlozenje strukture Sein und Zeit-a manje je jednostavno. Medutim. ali u vezi 22 Kasniji Heidegger i njegovi nekriticki sljedbenici odbijat ce pomisao da bi filozofija na svoja pitanja trebalo da pruzi i neke odgovore.onaj koji je zamislio Heidegger .koje ce razviti u sistematskom dijelu. U sklopu takvog projekta moze naprotiv b1ti i zanimljivo i znacajno da se na povijesti filozofije provjeri. U filozofskim raspravama u kojima historijski prika. odnosno stavom: »Buduci da bivstvovanje uvijek postaje dohvatljivo [shvatljivo] sarno iz pogleda na vrijeme. u Sein und Zeit-u. Heidegger je u Sein und Zeit-u ujedno insistirao da se odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja ne moze izraziti jednom izoliranom recenicom. Taj je u ovom slucaju. recenici. sestog paragrafa te knjige. po Heideggerovorn rnisljenju.da se najprije sistematski razmotri pitanje 0 kojem je rijec i otkrije ona nit vodilja koja mora voditi njegovo rjesavanje. Raspravljanje. ako je cilj jedne rasprave otpocetka odreden kao teorijsko-sistematski. In der Exposition der Problematik der Temporalitiit ist allererst die konkrete Antwort auf die Frage nach dem Sinn des Seins gegeben. onda i ovakav obrnuti slijed postaje shvatljiv i Iogican. U stvari. niti bi bio u mogucnosti da procjenjuje njihove eventuaJne »doprinose« i »nedostatke«. dijelove posljednje recenice potcrtao G. Ne poricuci mogucnost odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja (nego ga naprotiv zahtijevajuci).« (SZ 19. jer nema garanoije da u povijesti postoji progres koji odgovara fakticnom toku vremena. Kant. Stoga takozvani objektivni historijski prikaz moze biti i krajnje subjektivisticka. a od Descartesa jos dublje u »proslost« Aristotelu. U »Uvodu« taj je odgovor nagovijesten upravo rijecirna koje smo malocas parafrazirali: »Die fundamentale ontologische Aufgabe der Interpretation von Sein als solchern begreift daher in sich die Herausarbeitung der Temporalitiit des Seins.« (SZ 19) 2J "Po svom najvlastitijem smislu odgovor daje uputu (nalog) za konkretno ontolosko istrazlvanje . Heidegger Istice da taj odgovor daje uputu za konkretno ontolosko ispitivanje". P. Stoga se cini zasnovaniji drugi put . ne moze i zavrsiti s Kantom. odgovor na pitanje 0 bivstvovanju ne moZe se nalaziti u jednom izoliranom i slijepom stavu [sudu. S ovakvog stanovista primarno je interesantno razmotrlti ne prva lutanja u pitanju 0 kojem je rijec.« (SZ 19) XLIII . i to je sve sto on daje.

Ovu ideju Heidegger detaljno razvija i obrazlaze u »§ 6. Ono sto nam ona navodno »predaje« tradicija nam ne cini XLIV p~~stupacnim. Zadatak destrukcije povijesti ontologije« (»§ 6. Odgovor je zadovoljavajuci sarno ~? nam <:>n rnoze pomoci da shvatimo dosadasnju ontologiju . Upravo to i jest zadatak »ontoloske destrukcije« za koju se zalaze Heidegger: »Taj zadatak mi shvacamo kao destrukciju tradiranog dobra antieke ontologije. Upravo zbog toga.« (SZ 21) Tubivstvovanje zaokupljeno takvim »historijskim irrteresom« i strucno-filoloskim interpretiranjem proslosti ne razumije vise ni »najelementarnije pretpostav:ke« produktivnog prisvajanja proslosti. koja je ujedno »uslov mogucnosti povijesnosti« (SZ 19). »biti«) covjeka. sudbina njenog pitanja.i pitanje 0 bivstvovanju »karakterizirano povi[esnoscu« (SZ 20). kako bi pozitivnim prisvajanjem proslosti dosla u puni posjed najvlastitijih mogucnosti pitanja. ona treba da tu tradiciju »omedi u njenim pozitivnirn rnogucnostima. Stoga preda~u~l se tradl~lJl. njenu povijesnu sudbinu. Heidegger jezakljucio da je . tj.to znaci vidjeti ih kao nesto tubivstvovno nuzno. Naprotiv. pravaca. A shvatiti specificni nacin bivstvovanja Ii povijesnu sudbinu ontologije . nego prije prikriva. To medu ostalim znaci da i elaboracija pitanja 0 bivstvovanju mora »pitati 0 svojoj vlastitoj povijesti.koje se bavi pitanjem 0 bivstvovanju.« (SZ 21) Ovaj zadatak »pozitivnog prisvajanja proslosti« radi punog razvoja svojih sadasnjih mogucnosti niposto ne znaci pasivno prihvacanje tradicije ni nekriticko predavanje tradiciji. destrukciju koja se vrsi 5 pitanjem 0 bivstvovanju kao nits vodiljom.1 dJelom~c~~ II na pra~i nacin pocrpljeni. stanovista fiIozofiranja u najudaljenijim i najneobicnijim kulturama i tim interesima pokusava prikriti vlastitu bestemeljnost. der Geschichte der Onto- Polazeci od shvacanja da je svako dstrazivanje. ne postajemo povijesni. pronalazenja i zakazivanja nesto tubivstvovno nuzno.« (SZ 22) Kako vidimo. kao Sto bi bilo pogresno shvatiti He)deggera kao »tradicionalista« u obicnom smislu te rijeci. njene uspjehe (spronalazenja«) i neuspjehe (szakazivanja«). »onticka mogucnost tubivstvovanja«. te da je smisao bivstvovanja tubivstvovanja u vremenitosti. svodenjem na izvorna iskustva u kojima su dobivena prva i otad vodeca odredenja bivstvovanja.« (SZ 19) . Naprotiv: »Trad~cIJ~ raskorjenjuje povijesnost tubivstvovanja u takvoj mjeri da se ono krece jos jedino u okviru interesa za raznovrsnost mogucih tipova.njen speoificni nacin bivstvovanja. zasnovano u »bivstvovanju« (sprirodl«. a to uvijek znaci u njenim granicama koje su faktddki dane sa svakim pojedinim postavljanjem pitanja Ii s njime naznacenim ogranicenjem moguceg polja istrazivanja« (SZ 22). ako se pitanje 0 bivstvovanju zeh dovesti do »transparentnosti svoje vlastite povijesti« potrebno je izvrsiti »razlabljivanje ukrucene tradicije« (»Auflockerung der verharteten Tradition«) i ukloniti sva »prikrivanja« (»Verdeclmngen«) sto ih je ona proizvela. pa i ono . Destrukcija koju on zagovara nije zamisljena ikao neko »Iose relativiranje ontoloskih stanovista« niti ima »negativni smisao odbacivanja [Abschiittelung] ontoloske tradicije« (SZ 22). Prema tome. tradici:ja zatvara pristup prv~bltm!ll :>izvo~i?Ia«.stirn odmah upozorava: »Ako tako odgovor na pitanje o bivstvovanju postaje nit vodilja i uputa za istrazivanje. bilo bi pogresno shvatiti ga i kao nekog tko jednostavno zeli da odbaci svu tradiciju. postati historijska. Prepustajuci ono nashJed~n~ samorazumljivosti.iz kojih su naslijedene kategorije 1 POJIl_lO~. odnosno da je »destruira« u svakodnevnom smislu te rijeci. elaborirani odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce treba da se provjerava ne sarno u konkretnom ontoloskom istrazivanju nego i primjenom na dosadasnju ontologiju. to znaci da je on zadovoljavajuci tek onda kad iz njega samog dolazi do uvida da je specifioni nacin bivstvovanja dosadasnje ontologije. Die Aufgabe einer Destruktion logie«). Naprotiv! Zapalost tubivstvovanja u tradioiju jednako kao i njegova propalost u svijet sarno je oblik -covjekovog neautenticnog bivstvovanja. To znaci da XLV .

v)eroj~~no j~ t~ igra~? ~ogu i misljenje da termin kritika mje najprikladniji. Destrukcija je trebalo da pokaze ono znacajno 5tO je Kant u tom pravcu postigao. Ono 5to kritiziramo ostaje. ne kao onaj »najgori«. (5Z 23) U skladu s »pozitivnom tendencijom destrukcije« Heidegger najprije postavlja pitanje »da Ii je i koliko je u toku povijesti ontologije uopce interpretacija bivstvovanja dovodena tematski u vezu s fenomenom vremena ida Ii je u tu svrhu neophodna problernatika temporaliteta bila i mogla biti poooipijelno elaborirana« (SZ 23). zbiljsko zbivanje u kojem se ono destruirano neposredno mijenja."aca (kod kojih su termini »kritika« 1. odnosno dao se tamo natjerati prinudorn fenomena.ima u tom dijelu dosta). kako se cini. nego danas vladajuce interpretaci]e proslosti: »njena kritika pogada ono »danas« i vladajuci nacin tretiranja povijesti ontodogije. U Indeksu uz Betdeggerov Sein und Zeit. bio je Kant.tematske ontologije tubivstvovanja.g~. j~ sa~tavila ~H?eg~rd Feick24 izrazi »kritika« i »kriticld« rusu zabiljeieni potP~o opravdano.»destrukcija« ne negira proslost. sto . »prevladavanjem«.. tu je vjerovatno igrao ulogu 1 Heideggerov pokusaj da se bar dijelom oslobodi od terminologile skole iz koje je uvelike potek~o: od ~ant~ ~vn~o~anto..veliku ulogu). sta je to Heideggera odvracalo ~ upotrebe izraza »kritika«? Heidegger se ~ tome ne izjasnjava. pa mozemo samo nagadati.. »ontieki« odnos prema onom sto se destruira. _. propustanje pitanja 0 bivstvovanju uopce Ii [drugo] u vezi s tim nedostajanje jedne . »~ntlCkl{( 19. odnosno izvanjsko kritici. ali i granice na kojima je stao. neubearbeitete Auflage. 1968. pozajmljenom iz svakodnevnog jezika iii samostalno sk(:>van~m.trane. Tiibingen.« (SZ 23) Upravo zato Kant je izabran kao ishodiste destrukcije. on upuouje na sudenje i kriterije i imasuvise »subjektivno« iIi »spoznajnoteorijsko« znacenje. jer J~ 24 Index zu Heideggers »Sein und Zeit«. Descartesa i Aristotela. to je u skladu s Heideggerovim opcirn nastojanjem . S Jedn~ s. Uz pojam »[enomenoloske« odnosno »ontoloske destrukcije« paznju privlaci i njeno ogranicenje (obrnutimslijedom) na Kanta. zasto Heidegger vise volio da se posluzi izrazom »destrukcIJa« kOJI moze dati povoda za mnoge nesporazume? U malocas . jedne prethodne ontoloske analirike subjektiviteta subjekta. ona ima pozitivnu namjeru«. bio on orijentiran doksografski. Zusammengestellt von Hildegard Feick. Najavljujuci dace se u svojoj destrukciji povijesti ontologije ograniciti »samo na principijelno odlucne stanice te povijesti«. te odmah odgovara: »Prvi i jedini koji je prevaliodio istrazivackog puta u pravcu dimenzije temporaliteta. On pise: »njena [destrukcije] kritik~ pogada . (SZ 24) Po Heideggeru dva su medusobno povezana razloga sprijecila Kanta da dode do tog uvida: »prvo. No to je jedno od rijetkih mjesta gdje se u Set"! und Zeit-a spominje djec »kritika«. duhovnopoviJesno [geistesgeschichtlich] ili problemskipovijesno [problemgeschichtlich]«.?'1~. (SZ 22-23) Destrukcija »ne feU pokopati proslost u nistavnost. ALi uz formalno nastojanje za neoblCmJom i snaznijom terminodogljom . kantovski receno.. S druge strane." itd. (SZ 23) Heideggerova »destrukcija« tako j~ ~eoma _blizu onom sto se u filozofiji inace nazivalo »kritikorn« 1. na~ed~nom citatu Heidegger dovodi u vezu destrukeiju 1 kritiku.u Sein und Zeit-u da se ustaljena hlozofska terminologija bar djelomicno zamijeni novom.« (SZ 24) XLVII XLVI . nego kao »najbolji« odnosno najbliZi. jer oni ne pripadaju u p~J~novnu aparaturu Sein und Zeit-a (premda same kritike kritike shvacanja s kojima se Heidegger ne slaze . Heidegger je odmah objasnio da tu nisu posrijedi principijelni razlozi nego okolnost da ce se destrukcija izvrsiti u okviru jedne raspraveciji je cilj »principijelna elaboracija pitanja 0 bivstvovanju«. No' ako je to tako.. dok »destrukcija« sugerira jedan realni. 2. Max Niemeyer Ver· lag. te je napose trebalo da razjasni »zasto je Kantu moran bibi uskracen uvid u problematiku temporaliteta«. nezavisno od kritJike.

j tivnim« (nehajdegerovski: kritickim. Heidegger je zamislio ?ein und Zeiz kao dvodjelno djelo.ostaje ona grcka. sto znaci d. analiza se mora vratiti natrag do A~IStOtela i analizom Aristotelova pojma vremena pokazati »da se Kantovo shvacanje vremena krece u strukturama koje je otkrio i izlozio Aristotel. uza sva bitna poboljsanja preuzima dogmatski POZI~IJU De~cartesa:'~ (SZ 24) Ako je Descartes glavm suknvac.e: ni iz~?~ tr~pce .« (S~. U pitanjima koja su tu nabacena vee su nagovijesteni i odgovori. d~· sta uvjerljivo obrazlozio svoju podjelu.onog sto ovakvo preljminarnc obrazlozenje moze P~lt~.s Medutim. nepojmovna razotkrivenost [dokucenost] bivstvovanja omogucuje da se tubivstvovanje kao egzistirajuce bivstvovanje-u-svijetu moze odnositi prema bivstvujucem. treci odjeljak 25 »Tako nesto kao "bivstovanje« razotkriveno [dokuceno] je u razumijevanju bivstvovanja. Kako je razotkrivajuce razumiievanie bivstvovanja tubivstvovno uopce moguce? Moze Ii pi· tanje dobiti svoj odgovor pozivanjem na prvotno [izvorno] bivstvovno ustrojstvo tubivstvovanja koje razumije bivstvovanje? Egzistencijalno-ontolosko ustrojstvo tubivstvovne cjeIine zasno- 5.glavni krivac za . ne samo s obzirom na problematiku temp oraliteta.i. doduse.a Kant~)Va osnovna ontoloska orijentacija . na ontologija.~oJa je »svoj naucno najvisi i najoisti1. koje kao razumijevanje pripada egzistirajucem bivstvovanju. Erste Hiiljte (Bivstvovanje i vrijeme. Ta tako nazvana »prva polovina« sadrai sarno prva dva odjeljka zamisljenog prvog dijela: »Prvi odjeljak. Medutim. u podjeli dobila zaseban odjeljak. U drugom odjeljku »Tubivstvovanje i vremenitost« (»Dasein und Zeitlichkeit«) Heidegger od pitanja 0 bivstvovanju tubivstvovanja prelazi na pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja i otkriva vremenitost (die Zeitlichkeit) kao ontoloski smisao brige (der ontologische Sinn der Sorge). j. moze se red da je Heide~ger ~ OkVl~1.mlshlaca (iako je eventualno mogao bltl.1 . . ne~o )e. Prethodno. Tubivstvovanje i vremenitost«. kak~ ~e vidi iz naslova tri zamisljena glavna odjeljka. U prvom odjeljku »Pripremna fundamentalna analiza tub ivs tvovanja« (»Die vorbereitende Fundamentalanalyse des Daseins«) Heidegger analizira bivstvovanje-u-svi- jetu (das 'In-de-Welt-sein) kao osnovno ustrojstvo tubivstvovanja (die Grundverfassung des Daseins) i otkriva brigu (die Sorge) kao bivstvovanje xubivstvovanja (das Sein des Daseins).uz samog Kanta . njegove propuste? »Umjesto toga Ka. Time je analitika tubivstvovanja u uzem smislu zavrsena i sada bi trebalo pokazati kako nas analitika tubivstvovanja vodi razumijevanju pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce.n~. Ob~?Zloz~nJ~ mje ni bilo pretezak zadatak. kao i prema sebi samom kao egzistirajucem. a ova irna svoje temelje u antickoj onto~ogIJI. mJe.ow.izlozena i obrazlozena navedena zamisao sarno je djelomicno realiziran taj plan. .uprkos svim razlikarna jednog novog pitanja . Medutim. ako se ovaj »detalj« ostavi po stranl.Ali tko je . u knjizrsto ju je on 1927. povijesnofilozofskim). ukljucena u onaj 0 Descartesu. onom koje se susrece unutar svijeta. objavia pod naslovom Sein und Zeit. Prva polovina) i u cijem je »Uvodu. To Heidegger i najavljuje u zavrsnom pasusu drugog odjeljka. stupanj« pos~lgla kod Aristotela. Pripremna fundamentalna analiza tubivstvovanjas i »Drugi odjeljak.kako je Descartes u svojim Meditacijama na svoj fundarne~talni poja~ »res cogitans sive mens sive animus« premo srednJovJekovnu ontolo_' giju i ostao bitno zavdsan _od sre~jovjekovne~~olas~I' ke. Medutim.dJrukclJl) mje ~l~ ekstravagantan: Aristotel. Descartes 1 Kant u s~~koJ ce s: anketi menu filozofima naci medu nekohclnom najznacajnijih. 26) U vezi s ovim obrazlozenjem podjele drug~g ~IJela Sein und Zeit-a moglo bi se pitati zas~o srednJovJ~~ov. . Krnja realizacija i njeni razlozi Kako smo vidjeli. cije je znacenje ovdje istaknuto. XLVIII =: IV Bitak i vrijeme n. pnrodn? JC da se destrukcija zapoceta Kantom mora nas~~vItl Descartesom. Svaki od ta dva dijela trebalo je da se dijeli na tri odjeljka. s jedrrim »interpretatlvno« ::plikativnim« (nehajdegerovskim rjecnikom: !eonJsko-slstematskirn) dijelom i s jednim »fenomenolosko-destruk.

Heidegger je. da je taj objav:ljeni dio nazvan »prvom irecinom«? Ali i takav bi podnaslov mogao biti sporan. pa je objavljend tekst zapravo trebao nositi podnaslov »Prva polovina prvog dijela« ili »Prva cetvrtina«. Zasto Heidegger tu cetvrtinu naziva »polovinom«? Da Ii je rajec 0 nepromisljenoj. pi.telj:u. 1977. ali to nije znacilo odustaJanJ~. Gesamtausgabe. »ladici. nebrizljivoj upotrebi rijeci iii jednostavno o najavi da ce tricetvrnine djela biti objavljene u jednoj knjizi? IIi mozda podnaslov '~eIi sugerirati da je u prvoj cetvrtinl djela »obavljeno pola posla« u tom smislu sto su tu postignuti temeljni uvidi. U VIse I?ahova tvrdio da je ta »druga polovina« bila cijela n~pIsana ~dma? n~on otpremanja »prve polovme« u stampariju. Prva dva odjeljka prvog dijela bave se pitanjem o smislu bivstvovanja tubivstvovanja. Ne bi 1i bilo adekvatnije. 582. Za~o J. napisana »druga polovina« lose ispala. a tek se u trecem trebalo rjesavati pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. A ta druga polovina nije nikad objavljena. Kako treba interpretirati taj modus vremenovanja vremenitosti? Vodi Ii put od izvornog vremena do smisla bivstvovanja? Otkriva Ii se samo vrijeme kao horizont bivstvovanja?« (SZ 437) L izl~. No ako je to tako. glavno pitanje cijele knjige.n~7ten. ostavljen je. 2. I d~i~ta. Na spaljivanje se odlucio to Iaksesto je tajrukopis napisan . za »drugu polovinu«. polazeci od tom analizom dobivenih uvida.detaljnih S~ica i zabiljeski. Prva dva odjeljka Sein und Zeit-a cine formal no dvije trecine prvog dijela. od ?-amjere dv~se ta »drugapolovina« napise. kratko svjedocanstvo F. LI .S. datiranorn »Duhovi 1929«. 2 •• Nesto . a zatim. NIJe rm poznato da 1I je poslije Heideggerove smrti netko vee proucavao te biljeske. pitanje 0 srnislu bivstvovanja uopce. 0 mogucim razlozima njenog neobjavljivanja jos cemo red koju rijec.ksi --: »tehnicko pitanje«.s~icno izjavio je Heidegger i u nekim drugim razgov0I7-ma.vsu npr. ali ga nije objavio (nego ga je spremio u nekoj. a nagadalo se napose IJ. ako je zaista bio preostao jos sarno laksi dio posla.e rukOPIS odmah spalio.«) iIi taj dio nije nikad ni napisan. koje nije sPG:lw. zasto ga ~evJidegg~r nije. zajedno s cijelim »drugim dijelom«. U ~azgov~I'lma s piscem ovog teksta (1967-1972) Heidegger J7. u predgovoru svojoj knjizi Kant i problem n:etaflzlke (Kan~ und das Problem der Metaphysik). Po Heideggerovoj zamisli u prvom dijelu Sein und Zeit-a trebalo je najprije razmotriti pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. Heldegger. medu ostalirn.ganj~ treba ~o~ sa~o »elaborirati«? Da u se htjelo reci v~a ce ekspliciranje smisla bivstvovanja uopce biti »laksi zadatak« od onog koji je vee izvrsen. Prema tome jedan izvorni nacin vremenovanja ekstaticke vremenitosti mora sam omoguciti ekstaticki projekt bivstvovanja uopce.spagom povezani zamotuljak od 3. Pn~clplJelne sumnje u mogucnost dovrsenja Sein und Zeit-z: prema prvotnoj zamisli javile su se tek kasnije. ako se vee ~elimo izrazavati u razlomcima.. Od sest zamisljenih odjeljaka Sein und Zeit-a u objavljenu »prvu polovinu« usla su samo dva. all da je on napisanim tekstom bio nezadovoljan i da ga je zato spatio» Na pitanje 0 razlozima spaljivanja Heidegger je odgovorio da oni nisu bili pru:oipijelne prirode. no najprije treba red nesto i 0 Heideggerovim neobicnim podjelama na »dijelove« i »polovine«.I dijela Sein und Zeit-a. To mati da se u prva dva odjeljka rjesava tek polovina zadatka prvog dijela Sein und Zeit-a. Rad na »prvoj polovini« Sein und Zelt-~ toIik~ ga je bio iscrpio da je u tom iscrpljeno~ stanJu. Frankfurt am Main. Vittorio Klosterman. 0 tome da Ii je taj neobjavljeni dio Heidegger napi:sao.00-400 l~~tov~ nejednake v~l~cme (poblize 0 tome drugom prilikom).~otvrda za ovu verziju vHeidegger mi je pri jednom od poslJednJI. 27 ~ao .h susret~ pokazao ~v. W. a smisaono sarno polovinu.obavio? ZaSto ta »druga polovlr:a« (te tncetvr~ille toliko lake da su se mogle nazvati »drugom polovinom«) nije nikad objavljena? o tom pi~anju vee se mnogo raspravljalo. koje u daljnjem vano je na vremenitosti. a »ontoloska destrukcija« j~s la. Hermanna u: M. odjeljak kojem je bio namijenjen karakteristican naslov »Vrijeme i bivstvovanje« (»Zeit und Sein«). u kojem je trebalo da ta pitanja i nagovijesteni odgovori budu elabonirani. Ed.

Hei degger je naime pisao: »Hier kehrt sich das Ganze urn. U spomenutom pismu. wei! das Denken im zureiohenden Sagen dieser Kehre versagte und mit Hilfe des Sprache der Metaphysik nicht durchkam.. kako bnisanjem podnaslova »prva polovina«. gdje Heidegger.) Priznajuci da tu nisu bile posrijedi neke ciste spoljasnje teskoce nego zakazivan]e misljenja.sao: ». XI 1945 (objavljenom 1947) Heidegger je i javno progovorio 0 prinoipijelnom neuspjehu svog poduhvata. cetvrtom (1935). a nije htio ni ponavljati vee receno. kaie: »U dosadasnjim izMartin Heidegger. Ocito nije htio nista dodati onom sto je vee bdo rekao u »pismu 0 humanizmu«.lZ pomoc jezika anetafizike nije se probiloe. koje je promisljeno i saopceno 1930.. Odluka 0 odustajanju od pisanja »druge polovine« definitivno je obznanjena tek u sedmom izdanju Sein und Zeit-a. On doduse ovdje ne spominje treoi odjeljak prvog dije1a Sein und Zeit-a. u prvoj polovini cetrdesetih godina ne govori se nista 0 »drugoj polovini.30 U vezi stim. Heidegger tu jos cvrsto vjeruje da ce objaviti drugi dio Sein und Zeit-a i najavljuje kako ce u njemu . Frankfurt a. objavljenom 1953. 2. 30 Ibidem. U drugirn radovima sto ih Heidegger sporadicno objavljuje u toku tridesetih d.u trecem (1929). medu osta1im. a objavljeno 1943.Sein und Zeit-a. Heidegger Ii problem fundamentalne ontologije« (pisanom 1958. Nakon cetvrt vijeka druga se polovina vJ5e ne moze nadovezati ne iizlaZuei iznova rprvu. jer su se Heideggerovekoncepcije vee sredinom trldesetih godina bitno izmijenile. kao ni preostale odjeljke treceg dijela. Heidegger ne kaZe niSta 0 razlozima zbog kojih je to nemoguce. Zeit-a.tJretirati Kantovu Kritika cis tog uma. M.. S. Francke Verlag. Heidegger je dodao da »dzvjestan uvid« u misljenje obrata od »bivstvovanja i vremena« ka »vrernenu i bivstvovanju« pruia njegovo djelo »0 bi1li istine« (»Vom Wesen der Wahrheit«). Kant und das Problem der Metaphysik. Platons Lehre von der Wahrheit. 72. Mit einem Brief tiber den »Humanismus«. ako pitanje o bivstvovanju treba da pokrece nase tubivstvovanje. Martin Heidegger. tako i obrazlozenjem tog brisanja koje je dana u »prethodnoj napomeni. 1947. ali ne najavljuje bilo kakvu izmjenu u strukturi neobjavljene »druge polovine«. Medutim.podnaslov »Prva polovina« stalno se ponavlja. .«29 ())IOvdje se cjelina [sve] preokrece [obrce]. Verlag Gerhard Shulte-Bulmke. S. VIII. Interpretacija Kritike cis tog uma nastala je u sklopu prve elaboracije drugog dijela Sein und Zeit-a. .. tamo se ne ulazi u postupnu interpretaciju Kritike cis tog uma. U drugom dije1u Sein und Zeit-a tema istrazivanja koje slijedi bit ce tretirana na tlu jednog prosirenog postavljanja pitanja. Ali u dzdanjima Sein und Zeit-a sto se u meduvremenu objavljuju . 1934. Vrijeme i bivstvovanje«. u svom tekstu »M. Der fragliche Abschnitt wurde zuriickgehaitem. Stoga je za fa· ljenjesto on ipak nije objavio treci odsjek Sein und 2. Medutim taj je podnaslov u cetvrtom i rpetom izdanju. Ona ujedno u smislu nekog »povijesnog« uvoda razjasnjava problematiku 0 kojoj se raspravlja u prvoj polovini Sein und Kako se vidi. a objavljenom 1960) pisao sam medu ostalim slijedece: »Skromna rijec »izvjestan.u:z to izdanje. LII LIII .«2! danjima pridodana [primjerena] karakterizacija »Prva polovina« je izbrisana. Bern. na neki nacin simbolizirajuci Heideggerovu namjeru da objavi i »drugu polovinu«. objasnjavajuci zasto je »pri objavljivanju Sein und Zeit-a zadrzan [ostao neobjavljen] treci odjeljak prvog dijela. Njen put ostaje medutim jos i danas nuzan. Sporni odjeljak bio je zadrzan jer je misljenje u dovoljnom iskazivanju tog obrta zakazalo i 1. a u pismu 0 humanizmu upucenom Jeanu Beaufretu 23. petom (1941) isestom (1949) .« (SZ V) Saopcavajuci na ovaj naein svoj zakJjuCak 0 nemogucnosti da se na postojecu »prvupolovinu« Sein und Zeit-a nadopise »druga«.pokazuje da ni sam Heidegger ne smatra taj uvid dovoljnim. a pogotovu u sestom bio anahronizam.

die Weltlichkeit der Welt). Sie sind scharf zu trennen von den Seinsbestimmungen des nicht daseinsmassigcn Seienden. koje najprije susrecemo unutar svijeta. koje se moze naci i odrediti samostalnim otkrivajucim prolazom kroz bivstvujuce koje se prvo susrece (predrucnost) i (3) bivstvovanje ontickog uslova mogucnosti otkrivanja unutarsvjetskog bivstvujuceg uopce (svjetskost svijeta. mozemo rnjesto dva gore spornenuta osnovna modusa bivstvovanja razlikovati tri: (1) bivstvovanje bivstvujuceg. bilo zato sto nedostaje. a treci je egzistencijalno odredenje tub ivstvovanja>. sto nije pri rod. Predruiinost je naGin bivstvovanja koji ostaje priruenom kad ono postaje »neprirucno«. das heisst des Daseins. Bivstvovni karakteri tubivstvovanja jesu »egzistencijali» (»Existenzialien«).« (SZ 88) LIV LV . (2) bivstvovanje bivstvujuceg. die Seinsbestdmmungen) ovih dviju vrsta bivstvujucega bitno se razlikuju.i (2) bivstvujuce koje nije tubivstvovanje (bivstvujuce koje nije covjek).i sta (spredrucnost« u najsirem srnislu). nego sarno unutar svijeta (innerweltIich). Prirucnost je nacin bivstvovanja (die Seinsart) onog bivstvujuceg.. nego »pribor« (»das Zeug«).~~ tegorije« (»Kategorien«).str. a sada ga prevodim ~tubivstvovanje«) ono sto je vee reeeno u spomenutom tekstu. Pilozofiia. 31 32 Osnovno ustrojstvo (die Grundverfassung) tubivstvovanja cinl bivstvovanje-u-svijetu (das In-der-Welt-sein). 10. Unutarsvjetsko bivstvujuce bivstvuje u dva osnovna medusa: (1) u modusu upotrebljivosti Hi taonije »prirucnosti« (»Zuhandenheit«) i (2) u modusu pukog postojanja ili tacnije »predrucnosti« (»Vorhandenheit«). bivstvovna odredenja bivstvujuceg koje nije tubivstvovanje jesu »kaEgzistencijali i kategorije su dakle dvije osnovne rnogucnosti bivstvovnih 'karaktera.v Prema Sein und Zeit-u postoje dva osnovna modusa bivstvovanja: (1) bivstvovanje svojstveno tubivstvovanju i (2) bivstvovanje svojstveno bivstvujucem koje nije tubivstvovanje. 56-60) ponavljaju uz manja kracenja i dopune i uz jednu terminolosku izmjenu (tada sam termin ~Dasein« prevodio ~bitisanje«. bivstvujuceg koje susrecemo u svakodnevnorn »briganju« (eBesorgen«). nennen wir die Seinscharaktere des Daseins Existenzialien.sto dh je sam stvorio u prva dva odsjeka. Stranice sto slijede (str. Ono nije »bivstvovanje-u-svijetu« nego sarno »bivstvujuce koje se susrece unutar svijeta« (sdas innerweltlich begegnende Seiende«) iIi »unutarsvjetsko bivstvujuce (»das innerweltliche Seiende«). Ako uzrnerno u obzir razlikovanje prirucnosti i predrucnosti. broj 1/1960. 34 »Das letztgenannte Sein ist eine existenziale Bestimmung des In-der-Welt-seins. a to bivstvujuce nije »stvar« (sdas Ding«). koje se najprije susrece unutar svijeta (prirucnost). die wir Kategoriert nennen« (SZ 44). bilo zato sto »lezi na putu« bniganju.die Seinscharaktere) ili bivstvovna odredenja (odredenja bivstvovanja. Prva dva od ovih pojrnova jesu kategorije. 33 . Die beiden vorgenannten Begriffe von Sein sind Kategorien und betreffen Seiendes von nicht daseinsartigem Sein. rkoju je u prva dva dijela Iskopao izrnedu dva po njernu totalno razlicita nacina bivstvovanja i dviju njirna odgovarajucih totalno razlicitih vrsta bivstvujucega.e" Mislim da je glavni razlog zasto Heidegger nije mogao zavrsiti svoj Sein und Zeit ovorn prirnjedborn tacno uocen. Bivstvovni karakteri (karakteri bivstvovanja. bilo zato sto je neupotrebljivo za odredenu upotrebu. Bilo bi zanimljivo vidjeti kako bi on tamo uklonio teskoee.Well sie sich aus der Existenzialitat bestimmen.33 Zeit-a onako kako je blo zamisljen. U skladu s tim postoje i dvije osnovne vrste bivstvujucega: (1) bivstvujuce koje je tubivstvovanje (u obienom jeziku: covjek) . U prvorn redu bilo bi zanimljivo vidjeti kako hi Heidegger u trecem odsjeku prernostio nepremostivu prova1iju. Stoga i bivstvujuce koje im odgovara zahtijeva dva razlicita naeina prirnarnog upitivanja: ono je ill tko (egzistencija) iJ. Bivstvujuce koje nije tubivstvovanje ne bivstvuje u svijetu. pa je potrebno reoi nesto vise 0 tome.

moglo bi se reci. zakljucujuci prema objavIjenom dijelu Sein und Zeit-a malo je vjerovatno da bi Heidegger posao tim putem. to ne znaci da ove dvije vrste bivstvujucega (Hi dva nacina bivstvovanja). jer je tom odjeljku u »Uvodu« namijenio zadatak. prakticki uoinio nerjesivim. (SZ 3 i 93) Kako bi taj pojam doveo do »principijelne jasnoce« sam Heidegger. vee bi zahtijevalo i unosenje bitnih korektura u shvacanje kategorija i egzistencijala.tvrditi da ni rprvo nidrugo nije nuzno. ako su kategorije bivstvovni karakteri sarno unutarsvjetskog bivstvujuceg. ocito je da su pred Heideggerom stajale tri bila tvrditi da tubivstvovanje i bivstvujuce nemaju nikakve zajednicke bivstvovne karaktere i odatle zakljuciti da oni uopce nisu dvije vrste bivstvujucega. Medutim. ako su bivstvovanje-u-svijetu d unutarsvjetsko bivstvujuce (tubivstvovanje i netubivstvujuce bivstvujuce) sarno dvije vrste bivstvujucega. U svakom slucaju. nakon sto je Heidegger u prva dva odjeljka Sein und Zeit-a »potrosio« sve »upotrebljive« tradicionalne filozofske tennille. moze se pretpostavljati da rnu je upravo ova mogucnost bila najbliza. odajuci rpriznanje Ail'"istotelu i skolastici. onda ocito ni kategorije ni egzistencija1i nisutubivstvovni karakteri bivstvujuceg uopce (ill. sada bi trebalo smtslin velik broj sasvim novih naziva). odnosno jezika (jezika egzistencijala i jezika kategorija) u principu doveo u sumnju. da odgovori na pitanje o smislu bivstvovanja uopce. a egzistencijali samo tubivstvovanja. S druge strane. ~-. prema kojoj i tubiv. to je nazalost ostalo do danas otvoreno. opcenitlja vrsta bivstvovnih karaktera. To bi medutim znacilo negirati Heideggerovu polaznu tezu. kako se cini.stvovanje d netubivstvujuce bivstvujuce ipak jesu (bivstvuju). Sazimajuci mozemo reci: Heidegger nije mogao napisati tre6i odjeljak Sein und Zeit-a. uspostavljajuci nepremostivu razliku dzrnedu dvaju temeljnih modus a bivstvovanja i njima primjerenih pojmovnrih aparatura. jer ako dvije vrste bivstvujuceg podvodimo pod isti pojam bivstvujucega (ili dva nacina bivstvovanja pod jedno bivstvovanje uopce). J edna bi mogucnost uopce. svakog bivstvujuceg). te ga ne treba izjednacavati s obicnim opcim pojmovima. definitivno prihvatiti neku potpuno duaiisticku koncepciju i odustati od pitanja 0 smislu bivstvovanja netubivstvujuce osnovne mogucnosti. jest pojam posebne vrste.Osjecajuci i sam da je prdncipijelnim suprotstavljanjem kategorija i egzistencijala nastao teiak problem Heidegger pise: »0 povezanosti ova dva modusa bivstvovnih karaktera moze se raspravljati tek liz razjasnjenog horizonta pitanja 0 bdvstvovanju«.Za Heideggerovo ucenje 0 bivstvovanju i bivstvujucem karakteristicna je tako ostra podjela svega oivstvujuceg na tubivstvovanje (bivstvovanje-u-svijetu) i bivstvujuce koje nije tubivstvovanje (unutarsvjetsko bivstvujuce) 1 u vezi s tim strogo razlikovanje egzistencijala i kategorija. 0 tim zajednickim. Heidegger je ujedno istakao da ni oni nisu u ovom problernu dosli do principijelne jasnoce. a taj je zadatak u prva dva odjeljka. mozemo samo nagadati. Buduci da Heidegger u Sein und Zeit-u upisuje u veliku zaslugu Aristotelu i skolastici sto su pojam bivstvovanja smatrali analognim pojmom. opcim karakterima Heidegger ne govori nista. ali mislim LVII . koja nadiLVI lazi razliku izmedu egzistencijala i kategorija. kao i one novekoje je uspio smisldti. moraju imati bhlosto zajednicko. Pojam bivstvovanja. Ovakvo rjesenje ne samo sto bi bilo vezano s velikim prakticnim teskocama (tako npr. Sam Heidegger nije ovim rijecima objasnio razloge nerpisanja »druge polovine« Sein und Zeit-a. Preostaje nam medutim jos jedna mogucnost . morali imati neke zajednieke bivstvovne karaktere. (SZ 45) Ovo se moze shvatiti samo tako da ce pitanje 0 odnosu izmedu kategorijai egzistencijala biti rjesavano u trecem odjeljku prvog dijela Sein und Zeit-a. onda hi oni. Druga bi mogucnost bila tvrditi da postoji i neka treca. Kako bi to rjesavanje izgledalo da je od njega doslo. Medutim.. Medutim.

T:k naknadno u predgovoru za 2. ali je elaborirajuci taj uvid otisao suvise daleko . gdje se izraz »egzistencijal« pojavljuje tek uzgred i . Objasnjenje sto ga on daje u »Pisrnu o humanizmu« moze biti prihvatljivo sarno uz dvije »korekture«. taj objavljeni tekst nastao je svojevrsnim kombiniranjem.. v. sveska. mje nigdje kriticki pisao 0 dualizmu kategorija i egzistencijala. 36 Martin Heidegger.. te glavnu krivicu baca ne na sarno misljenje nego na »jezik metafizike. kao da zeli u isti mah i razotkriti i prikriti prirodu svog promasaja. Iako sam Heidegger. Frankfurt a: M.o~!su pre~avan)a odmah na pocetku na desno] strani. U sv~kom slucaju to. 0 kojima ce biti rijec u slijedecem odjeljku.da se ono sto on kaze u »Pismu 0 humanizmu« u osnovi slaze s ovom interpretacijom. 1975 (u daljnjem tekstu GPh). Band 24. Sein und Zeit Hg.kupnih djela zapocelo uz njegovo sudjelovanje 1 na njegovu sugestiju objavljivanjem 24. u kojem je objavljen Sein und Zeit urednik oba ova sveska F. svodi jezik na »pomagalo« misljenja.moglo bi se Calc reci . ako se ne vararn. nego u istoj mjeri i samo misljenje i 2) pod misljenjem i jezikom metafizike ne smiju se mislini sarno misljenje i jezik preuzetii od dotadasnje metafizike.kojim se ono ispomagalo. Band 2.a~Ja 0 [enomenologiji oznacuje kao elaboracIJu 3. Naknadno objavljena elaboracija treceg odjeljka prvog dijela U sklopu Heideggerovih cjelokupnih djela isto ih izdaje Vittorio Klostermann izisla su 1975. von F. samosto se Heidegger u tom pismu izrazava donekle dvosmisleno.« Medutim m u ovom pogovoru ne kaze se ka~a je ta primjedba napisana. Heidegger je dobro uocio bitnu razliku izmedu covjeka i svega ostalog bivstvujuceg. dvaju tekstova: Heideggerova rukopisa Sto ga je desifrirao i masin?m prepisao njegov brat Fritz i stenograma predavanja st? ga je dzradio Heideggerov student iz toga vremena SImon Moser.odnosno »preeiziranja«: 1) nije sarno jezik bio u odredenoj mjeri metafizicki u Sein und Zeit-u. svezak cjeIokupnih djela.gerova marginalna primjedba koja se nal~Zl ~>uruk. ne znaci negiranje bitne razlike izmedu covjeka i neljudskog bivstvujuceg (pa cak ni ideje fundarnentalne ontologije).-W. Nakon sto je istakao da rijec nije 0 nekom izvanjskom razlogu. Kako se moze saznati iz urednikova pogovora. von F. nije jedina Heideggerova primjedba koja ~:. Vittorio Klostermann. a najjasnije su dzrazeni u dualizmu kategorija i egzistencij ala.zabunom. mislim da mu je promasenost te distinkcije ubrzo postala jasna (pa je tiho nestala u njegovim kasnijim djelima). Frankfurt a. Hg. von Hermann. U knjizi nije nave~eno kada je ta fusnota napisana i odakle je tu dosp]el. kao Ii iz teksta predavanja iz 1927.do nasilnog razbijanja pojma do kojeg mu je bilo najvise stalo .-W. von Hermann. nije iskljuceno da je tu primjedbu napisao upravo u vrijeme pripremanja za stampu tog sveska. odjeljka I dijela Sein und Zeit-a« (GPh 1). LVIII 6. Vittorio Klostermann. Herman navodi d~ j~ to Heideg.a preda:.-W. 582. Gesamtausgabe. LIX .a. Medutim. nego i dualisticko metaiizicko misljenje i jezik (»pojmovna aparatura«) sto ih je Heidegger u Sein und Zeit-a sam iskovao. treba napomenuti da teza 0 nemogucnosti zavrsenja Sein und Zeit-a zbog dualizma egzistencijala i kategorija. nego 0 »zakazivanju misljenja« Heidegger naime odmah zatim razdvaja misljenje i [ezik. Kako je objavljivanje HeI~egger~vi~ cjelo.bivstvovanja uopce. a pregledao i djelomicno korigirao sam Heidegger. M. prema uputarna 5tO ih je dao sam Heidegger. Na mar35 Martin Heidegger. Gesamtausgabe. odjeljka I dijela Sein und Zeit-a. Die Grundprobleme der Phanomenologie. S. pod naslovom Osnovni problemi [enomenologije=. Fusnota broj jedan uz prvu recenicu (odnosno uz prvu rijec) tog teksta naznacuje: »Nova elaboracija 3. svezak Heideggerova predavanja liz ljetnog semestra 1927. godine kao 24. 1976 (u daljnjem tekstu SZGe). To se vidi vee iz teksta 1929. go dine objavljene knjige Kant i problem metaiizike.

odjeljka«. koji sugerira !iJli rnoze sugerirati da se fenomenologlja (po Heideggeru) bavi vecim brojem podjednako temeljnih. koja je zapocela negdje u aprilu ill maju 1927. naravno. Gesamtbestand] osnovnih problema fenomenologije. jer je elaboracija prva dva odjeljka zapoceta 1925. nego samim tim i osnovno pitanje fenomenologije. To su: »problem ontoloske vddferencije [das Problem der ontologischen Differenz]. Znaci li to da se Heidegger odjednom predomislio. ima mnogo.« (GPh 472-473) Ove naznake samog Heideggera i urednika njegove knjige rnogu u prvi rnah zbuniti: Kako to predavanja 0 bivstvovanja ne sarno osnovno pitanje fundametalne ontologije i' filozofije uopce. pod naslovom »osnovni problemi fenomenologije« mora pisati prije svega i 0 onom »najosnovnijem. proistjecu mnogi konkretni problemi. medusobno rierangiranih problema. Krug tih problema mozemo zasad karakterizirati samo grubo.ginama Heideggerovih prirucnih primjeraka Sein und Zeit-a i teksta Vom Wesen des Grundes nalaze se takoder napomene koje upueuju da je u predavanjima 0 fe- nomenologiji rijec 0 problematici slavnog »3. LX LXI . odjeljka 1 dijela Sein und Zeit-a: davanje odgovora na ono fundamentalnoontolosko pitanje koje vodi analitiku tubivstvovanja. i ako je pitanje 0 smislu 37 Po Heideggeru tih konkretnijih problema sto proistjecu iz osnovnog pitanja svake filozofije. to je ravnodusni pluralni oblik »osnovni problemi«. ontologiju i filozofiju uopce. Osnovne strukture 38 »Diskusija 0 osnovnom pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce i 0 problemima koji proistjecu iz njega jest ono lito tini cjelokupnost [cjelokupnu zalihu. problem istinosnog karaktera bivstvovanja«. onda se. po Heideggeru. neobicnost ovih naznaka nestaje ili se mozda reducira na detalj. Pitanje 0 smislu bivstvovanja ostaje osnovno filozofsko pitanje.« (GPh 21) 0 tome opsirnije u jednom kasnijem odjeljku.37 Na tome da je u predavanjima 0 fenornenologiji rijec 0 elaboraciji tematike treceg odjeljka prvog dijela Sein und Zeit-a insistira u svom pogovoru i urednik Friedrich-Wilhelm v. nije mogla biti puno starija od ove »nove«. ali oni se mogu grupirati u cetiri »grupe problema«.. Pod »osnovnim problemima fenomenologije« on misli pitanje 0 smislu bivstvovanja zajedno s problemima proistjecu iz njega. odnosno zakljucio da naporedo s pitanjem 0 smislu bivstvovanja postoje jos neka. Rijecju »novaon je ooito zelio jos jednom dati do znanja da je ovoj najzad objavljenoj elaboraciji prethodila jedna »stara«. a zavrsena pocetkom aprila 1926.0 smislu bivstvovanja uopce. Hermann (ciji je tekst Heidegger vjerovatno i pregledao): »Kolegij izvodi centralnu tematiku 3.38 koji jednoj »drugo] temis (0 osnovnim problemima [enomenologije) m~gu biti elaboracija odjeljka 0 vremenu i bivstvovanju u sklopu Sein und Zeit-a? Medutim ako se prisjetimo kako je Heidegger u tom djelu odredio fenomenologiju. prirodno. (25 GPh) Sve ove probleme Heidegger je naumio razmotriti u drugom dijelu svojih predavanja pod naslovom »Drugi clio: Fundamentalnoontolosko pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. no u vezi s njim i iz njega. problem osnovne arnikulacije bivstvovanja. i to pokazivanjem »vremena. Nakon onog sto smo vee ranije rekli 0 spaljivanju prve verzije »druge polovine« Sein und Zeit-a nije cudnosto Heidegger u citiranoj marginalnoj primjedbi govori 0 »novo]« elaboraciji 3. Ako su fenomenologija i ontologija u biti isto. Ta »stara«. problem mogucih modifikacija bivstvovanja na njegove nacine bivstvovanja. jednako vazna pitanja? Iz Heideggerovih uvodnih razmatranja i iz najave sadrzaja predavanja vidi se da 0 tome nije rijee. sarno dva naziva za filozofiju uopce (promatranu s gledista metode i s gledista sadrzaja).kao horizonta svakog razurnijevanja bivstvovanja. pitanja 0 srnislu bivstvovanja uopce. odjeljka. rpitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. Onosto prije moze da zbuni.

3. Teza riovovjekovne ontologije: Osnovni nacini bivstvovanja su bivstvovanje prirode (res extensa) i bivstvovanje duha (res cogitans). Problem mogucih modifikacija bivstvovanja i jedinstva njegove mnostvenosti. nego dzrastaju iz unutrasnje sistematike problema bivstvovanja uopce. mogu ciniti »proizvoljno pokupljene«.kako bismo se »jednorn najprije uopce upoznali s raspravljanjima 0 bivstvovanju«. 4. Sistematsko razmatranje navedenih icetiriju grupa problema. Problem osnovne artikulacije bivstvovanja (essentia. pod naslovom »Treci dio: Nauona metoda ontologije i ideja ontologije«>. ali u stvari one su medusobno najintimnije povezane i vode pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce. a za svoje razmatranje izabrao je cetiri takve teze: »1. Problem ontoloske diferencije (razlike bivstvovanja i bivstvujuceg). a poput prva dva dijela i ovaj je trebalo da bude podijeljen na cetlri poglavlja. Kantovu tezu: Bivstvovanje nije realan predikat. koja potjece od Aristotela: U bivstvovno ustrojstvo jednog bivstvujuceg pripadaju bit illistostvo [Was-sein] (essentia) i postojanje [predrucnost. 2. Dritter Teil: Die wissenschaftliche Methode der Ontologie und die Idee der Phanomenologie.« (GPh 25) Uz navedena dva glavna dijela predavanja 0 osnovnirn problemima fenornenologije (historijskog i problematskog) Heidegger je zamislio i jedan treci. . Die Grundstrukturen und Grundweisen des Seins. 4. Istinosni karakter bivstvovanja.i osnovni nacini bivstvovanja«. metodicki. Zweiter Teil: Die fundamentalontologische Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt. treba pokazati da problemi kojima se on prethodno bavi u prvom dijelu uzimajuci navedene teze kao nit vodilju »nisu slucajni. 2. nego bez obzira na vremenski slijed. Kad je rijec 0 realizaciii tog plana dogodilo se nesto slicno kao sa Sein und Zeit-om. Od zamisljenih 12 poglavlja Heidegger je u predavanjima elaborirao prvih pet: cetiri poglavlja prvog dijela i prvo poglavlje dru39 Kolegij »Die Grundprobleme der Phanomenologie« ("Temelj· na pitanja ontologije«) trebalo je prema tome da se dijeli na slijedeca tri dijela: »Erster Teil: Phanomenologisch-kritische Diskussion einiger traditioneller Thesen tiber das Sein. U prvi mah ove se teze. Tezu logike u najsirem smislu: Sve bivstvujuce moze se bez obzira na svoj svagdasnji [jeweilig] nacin bivstvovanja nagovoriti [osloviti. od kojih bi svaki imao po cetiri poglavlja (sto bi ukupno cinilo 12 poglavlja). prema Heideggerovoj najavi. odlucio da u prvom dijelu predavanja razmotri »neke karakteristicne teze 0 bivstvovanju.« (GPh 32) LXUI . koje su bile iskazane utoku zapadne povijesti filozofije od vremena antike« (GPh 20). Tezu srednjovjekovne ontologije (skolastike). Vorhandensein] (existentia). 3. (GPh 33) Tako su predavanja 0 »osnovnim problemima fenomenologije« zamisljena kao opsezna rasprava u tri dijela. povezanim grupama problema. a taj se dio u skladu s cetiri grupe problema trebao dijeliti na t'etiri poglav- Vee na prvi pogled vidi se da ove teze nisu navedene lja: »1.« (GPh 33) No ako su to »osnovni problemi fenomenologije« u razjasnjenom smislu zasto je Heidegger odlucio da ih razmotri tek u drugom dijelu svojih predavanja? Zato sto se on ovdje odlucio za strukturu bitno drukciju od one koju je pokusao realizirati u Sein und Zeit-u. odnosno s njim. Umjesto da problematskom raspravljanju da prednost pred povijesnim Heidegger se ovdje. kako to primjecuje Ii sam Heidegger. existentia). ansprechen] sa »jest«: bivstvovanje kopule.« (20) LXII ni obicnim povijesnim slijedom (kao u povijestima filozofije) ni izvrnutim slijedom (kao u Heideggerovoj zamisljenoj destrukciji povijesti ontologije).

jer je sama razlika. Jednu od prepreka za uspjeh svogpoduhvata Heidegger je u ovim predavanjima presutno odbacio: u predavanjirna se vise ne govori 0 ranije presudnoj distinkciji izmedu egzistenoijala i kategorija. preostala tri poglavlja drugogdijela kolegija. i u elaboriranim dijelovima plana ima mnogocega interesantnog. Pretpostavljam da to nije toliko izraz prvotnih Heideggerovih namjera za razradu tog poglavlja. koji bi opravdao da se ti razlicit! nacini bivstvovanja oznace kao nacini bivstvovanja? Kako se u odnosu na mogucu raznovrsnost nacina bivstvovanja ima shvatiti jedinstvo pojma bivstvovanja?« (GPh 250) Nazalost 0 ovom odlucnom pitanju Heidegger je trebalo da raspravlja tek u trecem poglavljudrugog dijela. nema sumnje da je bilo na djelu (da je ozbiljno pokusavalo). pa se od svakog od njih moglo ocekdvati vise nego od onog prvog. Naravno. trebaIa su. U svom pogovoru v. . raspravljati 0 pltanjima 0 kojima se. realiziranog. Tako u zakljucku treceg poglavlja prvog dijela citamo: »Ontoloska razlika izmedu bivstvovnog ustrojstva tubivstvovanja i bivstvovnog ustrojstva prirode pokazuje se kao tako disparatna da se u prvi mah cini kao da se ta dva nacina bivstvovanja ne mogu usporediti ·i da se ne mogu odrediti polazeci od jednog jedinstvenog pojma bivstvovanja uopce. u vecoj mjeri. vise uvodnog karaktera. Uvijek iznova on u svojim predavanjima postavlja onaj problem 0 kojem je vee biJonijeci u prethodnom odjeljku ovog teksta. ali nije principijelno novo. a predavanja nisu stigla dalje ad prvog pogIavlja. Tako vee u uvodnom dijelu predavanja Heidegger pita: »Koji su osnovni nacini bivstvovanja [die Grundweisen des Seins]? Lma Ii neke mnostvenosti? Kako je rnoguca raznolikost nacina bivstvovanja i kako je ana shvatljiva iz smisla bivstvovanja uopce? Kako se uprkos raznolikosti naciLXIV na bivstvovanja moze govoriti 0 jednom jedinstvenom pojmu bivstvovanja uopce? Ova pitanja mogu se sazeti u problem mogucib modijikacija bivstvovanja i [edinsiva njegove mnostvenosti. (GPh 473) Medutim.Inace u velikom dijelu tog poglavlja variraju se . Pravi problem koji se skriva iza razlikovanja ovih dviju vrsta »bivstvovnihkaraktera«. ali od centralnog su znacenja ovdje trebala biti cetin poglavlja drugog dijela (jer je upravo u njima trebalo izvrsiti elaboraciju neobjavljenog treceg odjeljka Sein und Zeit-a). Razlika izmedu bivstvovanja i bivstvujuceg tu je dobila naziv »ontoloske diferenoije-csto je svakako znacajno. Vorhandensein] disparatniji su nego recimo odredenja bivstvovanja boga i bivstvovanja covjeka u tradicionalnoj ontologiji. problem odnosa izmedu razlicitin mo_dusa bivstvovanja i jedinstva bivstvovanja.gog ddjela. Predavanja su opet prekinuta na najzanimljivijoj tocki. barsudeci po riaslovima . Vorhandenes]. V Bitak i vrijeme LXV . Hermann doduse tvrdi da je »za razmatranje tematike Sein und Zeit-a prvo poglavlje drugog dijela ionako odlucno«.anaIize koje su vee izvrsene u »prvoj polovini. a i tesko dabi je dtko mogao obrazloelti. Za razliku oct prvog poglavlja. Jer ova dva bivstvujuca jos se uvijek shvacaju kao nesto sto postoji [predrucno. nije raspravljalo u objavljenom tekstu Sein und Zeit-a. problem odnosa covjeka i neljudske prirode (i opcenitije problem odnosa Irazlioitih modusa bivstvovanja) Heidegger je sada dobro uocio. osim eventualno oskrtim naznakama.lIZ neke nove momente . Tako se zaostrava pitanje: Moze li se pri toj radikalnoj razlioi nacina bivstvovanja jos uopce pronaci jedan jedinstveni pojam bivstvovanja. on tu tvrdnju ne obrazlaze. No ako je mLSljenje ovdje ponovo u odlucnom trenutku zakazalo. Na zalost od ta cetiri zamisljena poglavlja elaborirano je sarno one prvo. (GPh 24) Pitanje se jos ostrije postavlja udaljnjemizlaganju. izraz novih misaonih teskoca s kojima se suocio.Sein und Zeit-a. koliko. Egzistencija [Existenz] i postojanje [predrucno bivstvovanje.i najavama.. vee u Sein und Zeit-u predstavljala ishodiste Heideggerovog shvacanja fillozofije. bez toga imena.

P. brzopleto ako bismo na osnovu recenog zakljucili: Buduci da Heidegger u svom Sein und Zeit-xi nije do kraja ostvario svoju zamisao (nije odgovonio na osnovno pitanje koje je sam sebi postavio). . 1969.S. sugerira neke puteve za njihovo rjesavanje. osvjetljavanje u novim aspektima onogasto je u prva dva odjeljka Sein und Zeit-a vee jednom elaborirano. 91) . vee i zato sto nam realizacija neke zarnisli moze bolje pokazati njenu bit inapose njene teskoce. Max Niemeyer Verlag. odrzano u Freiburgu 31. realizaoija jedne zami:sli nije beznacajna. To niposto ne znaci neko potcjenjivanje ovog dje1a. Svaka filozofska zamisao pociva na nekirn pretpostavkama.projekt fundamentalne onto1ogije . Ttibingen. Od ove se pretpostavke sam Heidegger jasno (i s pravom) ogradio: »Ono sto sadrzi tekst predavanja koji je napisan sada poslije tri Ii po decenije ne moze se viSe nadovezati na tekst Sein und Zeit-a. TvndiLi smo (i pokusali obrazloeiti) da Heidegger svoj projekt i nije mogao dovrsiti. a i desavalo se u povijesti filozofije. svojevrsno preispitivanje.a prvi put objavljeno u Parizu 1968.uz mnogosta sto ne ide u »elaboraciju 3. odjeljka I dijela Sein und Zeit-e«. nego zbog toga sto je u toku njegova izvodenja razvio odredene koncepcije (u prvom redu koncepciju o nepremostivoj razlioi dvaju temeljnih nacina bivstvovanja) koje daljnje izvodenje pocetnog projekta hli zamis1i cine nernoguoim i nepotrebnirn. medutim.Tako mozemo reci da se u predavanjima 0 »Osnovnim problemima fenomenologije« ne radi 0 cjelovitoj (pa ni o vecim dijelom izvedenoj) »elaboraciji 3. ne zbog kontradiktomosti svog temeljnog projekta. »Osnovni problemi tenomenologije« nisu potpuna (pa vee time ni zadovoljavajuca) elaboracija krucijalnog odjeljka Sein und Zeit-a. odjeljka«.) LXVI Sein«.pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. odnosno da je njena realizacija prekinuta na mjestu gdje je trebalo poceti 40 Kako ie poznato.ii prvom redu liz slijedecih raz1oga: 1. ni ta zamisao ni njena djelomicna realizacija (koja je jednostavno zastaIa na pola puta) nemaju nikakvo znaeenje i ne moraju nas dalje interesirati. Naprotiv: pitanje 0 vrijednosti Sein und Zeit-a treba pazljivo razmotniti. pokrece neka pitanja. s razmatranjem osnovnog pitanja cijelog djela . Bblo bi. dopunjavanje.U istoj biljesci Heidegger slijedecim rijecima objasnjava zasto je Sein und Zeit ostao nedovrsen: »Pisac tada niie bio dorastao dovoljnoj elaboraciji teme spomenute u naslovu »Zeit und (Ibidem. nego tek 0 pocetnom dijelu te elaboracije . pa bi se moglo pornisliti da je to neka zakasnjela elaboracija treceg odjeljka Sein und Zeita. a sve te pretpostavke. Vrijednost jedne zamisli ne zavisi sama po sebi od toga da di je ona vee realizirana. ne samo zato 5tO je realizacija »cilj« zamisli. Tako ni clnjenica sto Heidegger nije uspio do kraja realizirati svoju zamisao kako je eksplicirana u uvodnom dijelu Sein und Zeit-a i da se u toku njenog izvodenja zap1eo u velike teskoce ne govori nista konkluzivno 0 znacenju i vrijednosti tog LXVII 7. koje kad se ona opcenito formulira mogu biti teZe sagledive. te utvrdili da je ta zamisao os tala neostvarena. pitanja i putevi mogu se kriticki razmatrati i prije i u toku realizacije zamis1i. jer je moguce da djelo ima cak i izuzetno znacenje. jedno Heideggerovo kasnije predavanje. Medutim sasvim je moguce. Zur Sache des Denkens. korigiranje. pa da se ona dpak pokaze izuzetno p1odnom u misljenju drugih filozofa.nosi naslov »Zeit und Sein« (»Vrijeme i bivstvovanje«).i njenu realizaciju. potcrtao G. Pitanje 0 znacenju »prve polovine« jedna umetnuta napomena U dosadasnjem tekstu ovog uvoda razmotrili smo Heideggerovu zamisao Sein und Zeit-a . vee predstavlja Iskusavanje inovog pristupa problemetici Sein und Zeit-a. Zato ova vrlo zanimljiva predavanjakoja zasluzuju punu paznju i zasebnu analizu rnozemo u daljnjem tekstu ovog uvoda u Sein und Zeit uglavnom ostaviti po strani. da neki mislilac pri prvom (oi pri ponovljenom) pokusaju ne uspije ostvariti svoju zamisao (ili mozda cak uopce ne pokusa da je ostvari).« (Martin Heidegger. I 1962. Naravno.40 ali su i sami jedno originalno i znacajno (nedovrseno) jilozojsko djelo.

Ako je Heidegger 0 tom pitanju uspio da kaze nesto znacajno ili cak presudno. analizirao je detaljno pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. pa bi na njemu trebalo i dalje »raditi«. S druge strane. Temeljito i detaljno to pitanje treba da bude razmatrano u sklopu ontologije tubivstvovanja Hi ontologije covjeka. vrijednosti i znacenju njegovog ishodisnog projekta. I ranije je bilo filozofa koji su realizirali samo dio svog zamasnog projekta pa ipak je ono realizirano bilo od izuzetnog znacenja i vrijednosti. LXIX . uvida koji se ne smiju potcijeniti bez obzira na to u lrojoj su mjeri detaljno razvijeni ili izvedeni. svode sva filozofska pitanja. Medutim ova se moze razviti tek nakon i na osnovu fundamentalne ontologije. bez obzira na to dali se na njega. U sklopu Sein und Zeit-a ovo pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja lima status pomocnog.koje se u filozofiji najcesce formulira kao pitanje 0 biti covjeka . U abjavljenoj »prvoj polovini« Sein und Zeit-a Heidegger je realizirao znacajan dio svoje filozofske zarnisli. Mozda ono realizirano ne vrijedi mnogo.od neprocjenjivog znacenja. njegova je ishodisna ideja da su ta dva pitanja tijesno povezana. a ono. (2) pitanje 0 vrijednosti i znacenju njegove analize covjeka (tubivstvovanja) LXVIII . moguce je da je u okviru analize pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja dosao do dragocjenih uvida u temeljno pitanje. Cinjenica da je jedan mislilac u nekom djelu realizirao tek dio svoje zamisli jos nista ne govori 0 znacenju i vrijednosti realtziranog. projekta fundamentalne ontologije.makar samo fragment sire zamisli . ni u kom slucaju nije beznacajno. drugorazredno Hi cak nedopusteno. Mozda je projekt ipakdobar i mnogoobecavajuci. Formulacija i artikulacija pitanja o tubivstvovanju (covjeku) Pitanje 0 covjeku . a mazda je .pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce. prethodnog pitanja. koje treba da narn omoguci pristup glavnom pitanju tog djela . To je moguce tek u okviru ontologije tubivstvovanja kad se uz POIDoe fundamentalne ontologije do de do kniticki zasnovanog pojma bivstvovanja uopce. Prema tome. te da analiza prvog treba da nam pruzi bitne uvide u drugo.projekta. To znaoi da i nakon utvrdivanja nedovrsenosti Heideggerovog osnovnog filozofskog projektapred nama ostaju tri otvorena pitanja: (1) pitanje 0 smislu. U pitanju 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja vee je pretpastavljen jedan predontoloski pojam bivstvovanja uopce i bas zato sto tu jos ne raspolazemo kriticki utemeljenim pojmom bivstvovanja. bez obzira na tosto u njemu nije rijeseno pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. 2. ni pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ne maze u okviru fundamentalne ontologije biti dovedena do kraja. Od spomenutih cemo pitanja u daljnjem tekstu djelomicno razmotriti samo ono drugo. Treba podsjetiti da pripremni karakter pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ne znaci da je to pitanje potpuno nezavisno ad odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. To niposto ne znaci da je pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja samo po sebi za Heideggera beznacajno.naravno onakve kakva je prove dena u Sein und Zeit-u i (3) pitanje 0 znacenju Heideggerovih uvida i zapazanja 0 osnovnom pitanju svake ontologije. pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce. dako je sam Heidegger u Sein und Zeit-u jasno razlikovao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (covjeka) i pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. 8. ako Ii Heidegger u Sein und Zeit-u nije izvrsio sistematsku analizu pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. ono kojem bi u tradicionalnoj filozofiji odgovaralo pitanje 0 biti covieka.Heidegger formulira kao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. kako to neki misle. Sein und Zeit moze da bude kapitalno djelo naseg vremena.

pitanje 0 smislic bivstvovanja tubivstvovanja. jer analiza »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« (kojoj su posvecena cetiri poglavlja) sigurno nije cetiri puta vaznija od analize »bivstvovanja tubivstvovanja« (kojoj je posveceno sarno jedno poglavlje). vidjet cemo da se u okviru »pripremne fundamentalne analize tubivstvovanja« vrsl analiza na dva medusobno jasno razdvojena nivoa.briga (die Sorge). ali kako sezadatak tog odjeljka sazima u uvodnom.kao smisao bnige (der Sinn der Sorge) pokazuje se vremenitost (die Zeitlichkeit). ako pogledamo 0 cemu je rijec u prvom od ta dva odjeljka. paragrafu tog odjeljka Ii napose u naslovu 'tog paragrafa (»Rezultat pripremne fund amentalne analize tubivstvovanja i zadatak izvorne egzistencijalne interpretacije tog bivstvujuceg«). irna uvodni karakter pokusavajuci da jo~ jednorn razjasni razliku izmedu »analitike tubivstvovanjae (»Daseinsanalytik«) i antropologije. a od pre- Na taj nacin cijela analiza pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja vrsi se na tri nivoa. Heidegger najprije analizira »osnovno [temeljno] ustrojstvo tubivstvovanja« (»die Grundverfassung des Daseins«). psihologije. te da principijelna razlika izmedu prva dva nivoa i onog treceg opravdava Ii svodenje prva dva nivoa analize u jedan odjeljak. Medutim. Kao osnovno ustrojstvo tubivstvovanja pokazuje se bivstvovanje-u-svijetu (das In-der-Welt-sein). pitanje o bivstvovanju tubivstvovanja i 3. odnosno dijeli se na trl povezana. Kad je rijec 0 konkretnoj artikulaciji pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. te .. ono sto je u tom pitanju najvaznije. na koje se dijeli prvi odjeljak Sein und Zeit-a._.« Moglo bi se red da je to opet disproporcionalnost koja zarnagljuje podjelu na dva stupnja analize i njihovo kornparativno znacenje. Razlikovanje »pripremne [undamentulne analize« i »izvorne egzistencijalne interpretacijee csni se kao dobro opravdanje za podjelu iraspravdjanja pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja u dva zasebna odjeljka. Nijedno od ovih pitanja ne ostaje 11 Sein und Zeit-a samo pi tanje. Takoder treba istaci da pomocni i pripremni karakter pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja unutar fundamentalne ontologije ne znaci da je turazmatranje pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ograniceno na neke sporedne aspekte. analize na tri nivoa donekle je prikrida se analiza prva dva pitanja vrsi u prvom odjeljku a analiza treceg pitanja u drugom odjeljku. a zatim »bivstvovanje tubivstvovanja« (»das Sein des Daseins«). jer u tom »okviru« i s ciJ:jern razumijevanja smisla bivstvovanja uopce »interesantni« su upravo najbitniji »aspekti« pitanja 0 bivstvovanju. kao bivstvovanje tuoivstvovanja (das Sein des Daseins) . Heideggerov odgovor na eventualni prigovor sto analizu tni pitanja nije izveo u tri odjeljka (umjesto u dva) bio bi vjerovatno taj da analiza prva dva pitanja ima pripremni karakter. koji su u okviru fundamentalne ontologije slucajno mteresantnl. peije svega treba obratiti paznju na slijedece: Oba objavljena odjeljka prvog dijela Sein und Zeit-a bave se pitanjem 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. Zasto on pitanje 0 covjeku ne formulira na tradicionalan nacin ikao pitanje 0 biti nego kao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja? I zasto on tako formulirano pitanje dijeli na pitanje 0 bivstvovanja tuostalih pet poglavlja cetiri (drugo do peto) bave se analizorn ))osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« a jedno (sesto) analizorn »bivstvovanja tubivstvovanja. 45. biologije. Medutim. 2. jer se »izvorna«." 41 Prvo od sest poglavlja (Kapitel) . pitanje 0 osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja. a kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja (Sinn von Sein des Daseins) odnosno . nego svako dobiva i odreden odgovor. \ . ali relativno zasebna pitanja: 1. od pitanja kako su tri nivoa Heideggerove analize covjeka rasporedena po odjeljcima i poglavljirna njegoveknjige vaznije je pitanje 0 razlozima Ii opravdanosti njegove [ormulacije i artikulacije pitanja 0 covjeku. LXXI Ovo razvijanje veno cinjenicom LXX .interpretacije prirnitivnog bivstvovanja« (entologije). definitivna i sveobuhvatna analiza vrsi tek na trecem nivou. Analizu tog pitanja Heidegger je naime podijelio na dva dijela: na »pripremnu fundamentalnu analizu tubivstvovanja« (kako je naslovljen prvi odjeljak prvog dijela) i na »izvornu egzistencijalnu mterpretaciju« tubivstvovanja (kako doduse nije naslovIjen drugi odjeljak.

Poput ostalih »stvari« i covjek prema tradioionalnom shvacanju ima odredenu »bit«. Heidegger. sto ga ie sastavila Hildegard Feick (Index zu Heideggers »Sein und Zeit«. i kod takvih kriticara pojavljuje pod nekim drugim imenom. sto se tice »srnisla« on se tim pojmom sluzi bez prethodnog razjasnjenja da bi ga tek u poodmaklim fazama istrazivanja u paragrafima 32 i 65 (vidi napose SZ 151-153. 323-325) odredio. Zusammengestellt von Hildegard Feick. zasto on kao trece. ustrojstvu« tubivstvovanja? Sta ta tako formulirana pitanja zapravo znace i zasto treba da se postavljaju navedenim slijedom? Mozemo li uopce znati sta ta pitanja znace. odnosno prvo i pocetno dodaje jos i pitanje 0 »osnovnom. ali uz taj pojam nije izvucen nikakav citat iz Heideggera (kao u drugim slucajevima). a stranice na koje se tu upucuje ne daju nikakvo objasnjenje pojma sGrundverfassunge. Rijec je uglavnom o mjestima na kojima se vee daje odgovor na pitanja 0 »bivstvovnom ustrojstvu« tubivstvovanja.. 161." 42 U inace izvrsnom kazalu uz Sein und Zeit. on taj pojam eksplicite ne razjasnjava ni u daljnjem tekstu svoje rasprave. Max Niemeyer Verlag. nema pojma »Grundverfassung« (sto nije njena krivica). u narednim je godinama dosao do drugih shvacanja 0 covjeku. Heidegger je.pitanja 0 covjekovom osnovnom ustrojstvu. 2. ocemu smo vee govorili. polazeci od Marxa. neubearbeitete Auflage. koja su u osnovi prolaznih. ali se vidi vee iz u meduvremenu objavljene recenzije Jasper43 Tako je i pisac ovog teksta pokusao. II izdanje.) jest to sto jest.). Medutim kad je rijec 0 »osnovnom ustrojstvu« (a 0 tom pojmu tesko da imamo neko »predontolosko razumijevanje«). 80-81. promjenljivih Ili privremenih svojstava iJi stanja odgovarajuce »stvari« ili »predmeta«. Elementi biti obicno se shvacaju kao »svojstva« ili »osobine«. premda se 0 njemu moze pones to zakljuciti na osnovu Heideggerovih skrtih naznaka (0 cemu kasnije).bivstvovanja i na pitanje 0 smislu tog bivstvovanja? A ako ga je vee tako podijelio. Naprijed. unaprijed upozorio da raspravljajuoi 0 bivstvovanju tubivstvovanja ne moramo posjedovati kriticki utemeljeni pojam bivstvovanja. odredenost. Po mom rnisljenju. makoliko razliCiti. 1%8. na drukciji nacin. koji su. 1974. 72-73. koji je u svojoj habilitacionoj radnji (1916) zastupao tezu 0 postojanju konstantne ljudske prirode. Pritom neki kriticari pojma biti nastoje da ga formuliraju na bolji nacin. ako ne znamo sta u ovom kontekstu znace dli treba da znace pojmovi »osnovno ustrojstvo«. 132 S.? a drugi taj pojam potpuno odbacuju. a1i.kriticara metafizike. LXXII LXXIII . »bivstvovanje« i »smisao«? Kao da je ovakvo pitanje predvidao iskljucivo Ili prvenstveno u vezi s pojmom »bivstvovanja«. i kod svdh drugih . odnosno objasnio. pricemu se on. nego se rnozemo osloniti na nase predontolosko razumijevanje »bivstvovanja«. skup trajnih svojstava iii obiljezja koja su u osnovi svih ostalih. Zagreb. kao trajna priroda. 133-134). Bit se tradicionalno obicno shvaca kao ono po cemu nesto (neka stvar. grupa. 156. u vise mahova fonnulirati jedan pojam biti bitno razlicit od tradicionalnog (vidi npr. tocnije ona trajna svojstva. vrsta. specificnost necega po cemu se ono razlikuje kako od svega drugog tako i od vlastitih prolaznih stanja ili pojavnih oblika. str. rod etc. Ta se evolucija zbog nepostojanja objavljenih tekstova iz tog vremena ne moze detaljno pratiti. Tiibingen. Filozoiiia i marksizam. Ali nije slucajno sto je on pitanje 0 biti pokusao da zamijeni spletom vise pitanja. Uz tennin »Dasein« zabiljezen je doduse potpojam "Seinsverfassung des Daseins«. napose u engleskom empirizmu d kasnije pozitivizmu.Pojam biti dovodi se u pitanje jos u srednovjekovnoj filozofiji (u nominalistickim strujanjima) Ii napose u novom vijeku. pojava. osoba. djelomicno je slucajno sto je Heidegger na mjesto tradicionaJnog pitanja 0 covjekovoj bitipostavio bas tri navedena pitanja (tijesno povezana u svojevrsnom hijerarhijskom slijedu) . svi uteme1jeni u istoj biti. bivstvovanju i smislu bivstvovanja. On medutim ne daje nikakvo preliminarno objasnjenje 0 upotrebi pojmova »osrzovno ustrojstvo« i »srnisao« i ne osjeca nelagodu sto pomocu ovih rierazjasnjenih pojmova formulira svoja temeljna pitanja. kako se 'oim.

Da bi se dao potpuniji odgovor na ovo pitanje. jer akocovjek nije odreden nekorn fiksiranom biti. ali nije ni sasvim los. trebalo bi se vratiti Husserlu u cijim analizarna pojmovi smisla i strukture dgraju veliku ulogu. egzistenciju. sarno u nesto drukcijem znacenju (jedna od njegovih publikacija Iz 1929.ima vee bit i u naslovu (»Vom Wesen des Grundes«). Heidegger ga nije u potpunosti izbacio iz svog djela Sein und Zeit. otprilike u smislu: pojarn nije dobar. Die Frage nach der WahrLXXV .se spominju izvedeni pojmovi kao »Wesensbestirnrnung« i »wesentlich«). medutim. nego se njegova bit LXXIV naprotiv sastoji u tome da on uvijek ima da bivstvuje svoje bivstvovanjekao svoje« ltd. »Vom Wesen der Wahrheit«. Opredjeljujuci se protiv pitanja 0 biti Covjeka u uvjerenju da Covjek u svom egzistiranju nije unaprijed odreden necirn danirn. premda se pojam biti vise puta sporninje u Sein und Zeit-xi (jos VliSe. i to opet u sklopu teze 0 biti covjeka kao egzistenciji.sovog djela Psychologie der Anschauungen.sta (Was).). »Essenz«). nego njemu svojstveni nacin bdvstvovanja. »Das Wesen der Sprache« itd. ocito smatrao da se pojam biti ne moze bez odgovarajuce zamjene izbaciti sa svoga »rnjesta« u j. No time jos nisrno odgovorili na pdtanje zasto su Heideggeru uz pojarn bivstvovanja bili potrebni kao vodeci pojmovi za artikulaciju pitanja jos i pojrnovi »smisao« i »osnovno ustrojstvo«. Uzgred receno. zato sto se bojao da se navodnici ne shvate suvise doslovno i da se ono znacajno u tradicionalnom pojmu bitl ne zaboravi? 0 'tome se moze diskutirati. Jedno od tih mjesta. Eliminirajuci pojam »biti« s onog rnjesta koje rnu je u filozofskoj diskusiji 0 covjeku ranije pripadalo. a ti navodnici ocito znace dozirano distanciranje od navedenog pojma. no cini mi se da je posrijedi prije upravo ovo drugo. poslao Jaspersu. Ustvari. uskoro nakon Sein und Zeit-a Heidegger je potpuno rehabilitirao pojam bdti bez navodnika. to nije pojamkoji orijentira Istrazivanje. ali to znacajno treba misliti na primjereniji nacin. ne dzgleda jako prihvatljivo ni da se on promatra kao nestrukturirana surna svojih faktiokih postupaka.i:i:lozofslkoj diskusiji. Vodeci je pojam istrazivanja bivstvovanje (Sein).« (231) Da Ii je pisuci u ovim i u jos nekim slucajevima »bit« bez riavodnika Heidegger to ucinio iz nepaznje iii namjerno. sto ju je Heidegger 1921. Vee smo ranije citirali Heideggerovu tezu: »Bit« tubiv- stvovanja leii [nalazi se. Pitanje 0 covjeku postalo je tako pitanjem 0 njegovorn bivstvovanju. ~SZ 12} Ne znaci Ii to da je pojam biti opcenito Iegitiman. jest] u njegovoj egzistenciji«. Heidegger je. ali da irna nesto slicno biti _ egzistenciju.P. Navedeno mjesto nije jedino u Sein und Zeit-u na kojem je »bit« stavljena pod navodnike (kao sto se pod navodnicima susrece i izraz »esencija«. U svakom slucaju. odnosno 0 njemu specificnom nacinu biv- stvovanja. njime se htjelo misliti nesto znacajno. To nije neki skup cvrstih svojstava.) uzela je kao nit vodilju ono 5tO je anticipativno bilo odredeno kao bit tubivstvovanja. jednako kao i vlise kasnijih radova (»HOIderlin und das Wesen der Dichtung«. takoder smo vee citirali: »1 buduci da se bitno odredenje toga bivstvujucega ne moze izvrsiti navodenjern nekog stvarnog . Prolegomena zur Phanomenologie von Geschichte und Nature (Ijetni semestar 1925) i »Logik. Trebalo bi detaljno razmotriti Ii Heideggerove (u meduvremenu) objavljene kolegije »Geschichte des Zeitbegriffs. lma nesto po cemu se covjek razlikuje od svih drugih bica. prerna pojmu j prema terminu »bit« on se u Sein und Zeit-u odnosd i donekle dvosmisleno. Medutirn u Sein und Zeit-xi ima i rnjesta na kojima se izraz »bit« (Wesen) javlja i bez navodnika. G. sarno lkad je rijec o covjeku rnoramo voditi racuna 0 tome da on posjeduje bit u jednom specificnom smislu? Slicno citamo dalje: »Analiza tog bivstvovanja (bivstvovanja tubivstvovanja. (SZ 42) To se moze shvatiti tako da tubivstvovanje nerna biti u uobicajenom smislu.

i ujedno da te uvide poveie u jednu u velikoj mjeri uvjerljivu cjelinu. analiza tubivstvovanja kao »bivstvovanja ka smrti« (sdas Sein zum Tode«).heit« (zimski semestar 1925-26). LX. ne pripada ni ukakav poseban riivo. Trihotomijska podjela pitanja 0 covjeku omogueuje mnogo potpuniju.misao 0 biti i spoznaji biti: »Covjekova misao beskonacno se udubljuje od pojave do biti. dijeljenje pitanja 0 covjeku na tri razlioita. odnosno pogiavlju. reda. I. LXXVI . koje polazi od distinkcije izmedu autenticnog i neautenticnog bivstvovanja . be. U svakom slucaju. Takvih medunivoa ima vise. te da ideja 0 »redovima biti« moze pomoci boljem razumijevanju Heideggerove ideje 0 tri nivoa pitanja 0 covjeku. Lenjin je ponekad iznenadivao Iucidnim zapaianjima. iako srnjestena u »drugi odjeljak«. vidjet cemo da tu pored tri glavna nivoa analize postoje i rieki dodatni »prethodnis i »urnetnuti« nivoi. Ogiz 1947. Rijec je 0 pitanju 0 covjekovom autenticnom bivstvovanju. zapravo ne predstavlja ni odgovor na pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja (jer je to briga). bez Heideggerove strucne filozofske spreme.. nego predstavlja jedan zaseban prelazni nivo analize. do biti drugog reda itd.na ta pitanja »smje44 sti. no tihcemo se analiza u ovom uvodu odreci. gdje je rijec 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. Tako npr. Zadovoljit cemo se time da sarno kratko naznacimo koja je po nasem misljenju bila Heideggerova glavna motivacija za takvu artikulaciju pitanja 0 covjeku: Tradicionalno pitanje 0 biti covjeka unaprijed je sugeriralo simplificiranu dvodjelnu podjelu covjeka na »bitna« i »nebitna« svojstva i osiromasen]e ljudske biti na nekoliko glavnih svojstava . 0 kojemu Heidegger raspravlja u Sein und Zeit-is. od biti prvog. Doduse ni u ta tri nivoa nije se moglo sasvim uklopiti sve onosto je Heidegger htio reci 0 covjeku. omogucilo je Heideggeru da u okvire »odgovora. niti na pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (jer je to vremenitost). Kretanje analize od »osnovnog ustrojstva« preko »bivstvovanja« do »smisla« moze se shvatiti . kraja. ali ih sve na neki nacin tangira.i kao udubljivanje spoznaje od bini prvog do biti drugog i treceg reda (od »najpovrsnijebiti do »najdublje«). Lenin. u kojima je ta artikulaoija rodenai elaborirana. Koje je to »cetvrto pitanje« i kakav je njegov odnos prema tri navedena pitanja 0 covjeku? I da Ii ovako slozenim rasclanjivanjem pitanja ocovjeku Heidegger doista prevladava tradicionalno shvacanje xovjeka iii neke nezasnovane pretpostavke tradicionalnog pitanja 0 covjeku ostaju sadrzane i u Heideggerovoj analizi? 9.bitno hegelovsku . kako se cini. hijerarhijski povezana pitanja. premda ga ne elaborira u nekom zasebnom odjeljku.e" Iako ova ideja 0 raznim »redovima biti« sigurno nije utjecala na formiranje Heideggerove misli 0 tri nivoa pitanja 0 covjeku.mnogo vise svojih uvida 0 ICovjeku nego sto bi to bilo moguce pri tradicionalnoj formulaciji pitanja. str. Filosofskie tetradi. svestraniju i konkretniju analizu. moramo bar preliminarno reci nesto i 0 cetvrtom pitanju o covjeku."XVII V. Studirajuci Hegela. on je tako nasao i vrfo upecatljiv izraz za jednu . s analizama na tni glavna nivoa (i na medunivoima) presijeca se analiza jednog pitanja koje. ali s istinskim interesom za fidozofske probleme i cesto zacudujucom sposobnoscu njihovog razumijevanja. pa ako malo pailjivije prostudiramo cijelo dje10.» S druge strane. Dolazeci iz jedne drukcije misaone tradicije. »cetvrto pitanje«: autenticno bivstvovanje nasuprot neautenticnom Prije nego sto u najkracim crtama pokusamo razmotriti i Heideggerove odgovore na tri pitanja kojima je on zamijenio tradicionalno pitanje 0 biti covjeka. nema sumnje da je objema ddejama zajednicka u najmanju ruku odbojnost prema dihotomijskom dijeljenju zbilje na »bit« i »pojavu«. 237.u prvorn redu na visi rodni pojam i na specificnu razliku. da tako kazem.

trotomno izdanje 1927). neautenticnosti). nastoji da obnovi smisaonu vezu medu njima. Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek moje (je meines). iiberantwortet] svom viastdtom bivstvovanju. Eigentlichkeit] i neautenticnosti (nepravosti. S.« (SZ 41--42 ) I dalje: »Bivstvovanje. »unecht« itd. svlasttt«. manjim njemackim filozofskim rjecnicirna. jednotomno izdanje 1899. slicno kao 5tO to rade Englezi. nasuprot njemaCkom svakodnevnom jeziku. »uneigentlich«. »pravost«. jest uvijek rnoje [je meines] . " Oslovljavanje tubivstvovanja mora prema karakteru uvijek-mojosti [Jemeinigkeit] tog bivstvujuceg uvijek suiskazatd licnu zamjenicu: »ja jesam«.oji je u toku dvadesetog stoljeca sve donedavna vazio kao vrhunsko djelo filozofske Ieksikografije. cetvrto. Distinkciju izmedu autenticnosti (pravosti. cija je analiza zadatak [stoji kao zadatak] uvijek smo mi sami. koji je jedan od riajspecificnije njegovih pojmova. !k. Pojam »uvijek-mojosti« (»Jemeinigkeit«) uvodi se prvim recenicama navedenog poglavlja na slijedeoi nacin: »Bivstvujuce. U cernu je znacenje te distinkoije i ukakvom je odnosu razlikovanje autenticnog i neautenticnog bivstvovanja prema navedenim pitanjima Kojima je Heidegger zamijenio tradicionalno pitanje 0 biti covjeka? Nije li to mozda [edna suvisna distinkcija. Tako taj pojam jos uvijekceka svoga histonicara.u paragrafu 9. odnosno normu ponasanja? Termina »Eigentlichkeit« nema u slavnom Eislerovom rjecniku filozofskih pojmova (prvo. Nema ga ni u drugim. Tu prazninu u filozofskoj historiografiji ne moze popuniti ill ovaj tekst Ciji je zadatak uvodenje u Sein und Zeit. »die Uneigentlichkeit« prevodimo. Band 2: D-F. 0 kojem se tom bivstvujucem radi u njegovom bivstvovanju. a Heidegger uz to. Basel/Stuttgart. odnosno solipsizam? Takav utisak moze se u prvi mah dobiti. Francuzi i Talijani. »vase«. Medutim upravo zato stonije mjee 0 pojmu cije je znacenje opcepoznato i leksikografski fiksirano. !koji je. [seinem eigenem Sein]. a nikada »tvoje«. Unter Mitwirkung von mehr als 700 Fachleuten herausgegeben von Joachim Ritter. »neautenticnost« (prema grckom »authentikos«).(odnosno izmedu autentienosti Ii. Schwabe & Co Verlag. »die Eigentlichkeit«. »nase«. terrnin »EigentHchkeit/Uneigentlichkeit« dobio je tridesetak redaka. Inace ni »autentican« ni »pravi« nije idealan prijevod. »nepravi«. moramo blizerazmotriti kako ga shvaca Heidegger. izrazima »autentican«.zapoceo izlazdti pod redakcijom Joachima Rittera. jer nijedan od ovih izraza nema veze s rijeeju »vlastit«. mora suizricati »licna »uvijek-mojosti« Sta. Adorno napisao je cijelu knjigu pod naslovom largon autenticnosti.). niiz ove se polemicke Jrnjige ne moze mnogo saznati 0 historijatu »autenticaosti« kao filozofskog pojma. u kojem se »eigentlich« znacenjski emancipiralo od »eigen«. 0 njemacko] ideologiji. dok je njemacko »eigentlich« izvedeno od »eigen«. »nepravost« (pa ih ponegdje i dodajemo u zagradi uz »autentican« itd. 339.« (SZ 42) znaci Heideggerova teza 0 tubivstvovanja? Znaci li ona da je tubivstvovanje uvijek sarno »moje« (Heideggerovo). posvecenom »Temi analitike tubivstvovanja«. U bivstvovanju tog bivstvujuceg odnosi se ovo samo prema svom bivstvovanju. premda nije opsirnije zasebno elaborirano. Uneigentlichkeit) Heidegger uvodi na pocetku pTVOgpoglavlja prvog odjeljka prvog djela Sein und Zeit-a . U najnovijem monumentalnom Historijskom rjecniku jilozo[ije. (»Jemeinigkeit«) LXXVIII LXXIX . a zasniva je uz pomoc pojma »uvijek-mojosti« (»Jemeinigkeit«). Za njihovo prevodenje dosli bi u obzir i nasi izrazi »pravi«. 47 Vidi Historisches worterbucn der Philosophic. »ti jesi«. »njegovo«. i to upravo u skladu s njegovim karakterom uvijek-mojosti. ald \------- i 46 Heideggerove termine »eigentlich«. 1972. Kao bivstvujuce tog bivstvovanja ono je prepusteno [povjereno. Heidegger kaze da se 0 tubivstvovanju. »neautentican«. Medutim. ali oni bolje odgovaraju za prevodenje njemackih izraza »echt«. provlaci kroz cijelo djelo. dzrazen neuobicajenom j~kam kovanioom. »njihovo«? Znaci lito da Heidegger zastupa radikalni subjektivizam. »njezino«. bez koje je Sein und Zeit kao ontoloska rasprava mogao da bude? Nije H tu liijoc 0 etickoj distinkciji koja treba da zasnuje neki eticki zahtjev. »autenticnost«. na osnovu citiranog. od uvodnih do zakljuenih poglavlja." te se." Theodor W. no ti su reci posveceni iskljucivo Heideggerovoj upotrebi tog termina u Sein und Zerr-u.

Umjesto 0 »uvijek-mojosti« mogao je govoriti 0 »uvijek-nasosti«. (s-das Selbst«)? Nije Ii Heideggerova teza 0 »uvijek-mojosti« tubivstvovanja jedan novi nacin izrazavanja teze 0 covjeko kao subjektu?48 U svakom slucaju »uviiek-mojost« je po Heideggeru pretpostavka i osnova kako autentionosti tako i neautentienosti.zamjenica« (»das Personalpronomen«).naznaku da je to bivstvujuce uvijek neko ja [je ein Ich].makar i grubu . nego sarno »je meines«). Da je rnislio tako. Walter de Gruyter & Co. odnosno »vlastitosti« tubivstvovanja. Ta dva bivstvovna modusa [modusa bivstvovanja. odnosno nikada se iIi sarno »prividno« dobiti. Studien zur Sozialontologie der Gegenwart. dakle. »subjekta«. a moze se i izgubiti. U jednoj od citiranih recenica kaze se da je tubivstvovanje prepusteno »svom [njegovom] vlastitom bivstvovanju« (»seinem eigenen Sein«).« (SZ 114) »Uvijek-mojost« tubivstvovanja prema ovome znaci da je tubivstvovanje uvijek »neko [a«. prije svega zato 5tO se ona kod Husserla pripisuje transcendentalnom egu (a ne empirijskom tubivstvovanju) i ne moze biti personalna (kao kod Heideggera). bivstvovanje je uvijek moje. VI Bitak i vrijeme LXXXI .ovi izrazi izabrani su terminoloski u strogom smislu rijeei .Jemeinigkeit«) sadrzi u knjizi Michaela Theunissena Der Andere. Ne znaci li to da tubivstvovanje moze biti ne sarno »moje« nego i »tvoje«? Nabrajajuci licne zamjenice. odnosi se prema svom bivstvovanju kao svojoj najvlastitijoj [eigensten] mogucnosti. No kako shvatiti to »ja«? Na upravo citirani tekst nastavlja se reeenica: »Ono Tko dobija odgovor od samog ja [Ich selbst]. (SZ 114) Ne sugerira li se time da pod »samim [a« treba misliti ono (ill nesto slicno onom) sto se tradicionalno oznacaLXXX valo kao »subjekt« i »sopstvo«.uvijek-mojosti« (. Weise zu sein]. Tubivstvovanje jest uvijek svoja moguonost i 000 je »nama« sarno jos svojstveno [poput svojstva. Ali ono se moglo izgubiti i ono se moglo j05 ne zadobiti samo j sarno ukoliko je ono po svojoj bitd moguce autenticno [eigentliches]. Da li je to ucinio zato sto je smatrao da su dva prnnjera dovoljna Hi zatosto je smatrao da druge licne zarnjenice ne dolaze u obzdr? Ova druga interpretacija tesko je prihvatljiva. to jest sebi vlastito [slch zueigen].. Berlin 1965. Vorhandenes]. Moguce je. Uvijek se vee nekako odlucilo na koji je naein tubivstvovanje uvijek moje. govorio 0 »uvijek-svojosti«? MoZe li se »uvijek-mojost« tubivstvovanja svesti na njegovu »vlastitost« i »personalnost« (slicnost«. a ne drugi [und nicht Andere]. Prijelaz oct »uvijek-mojosti« ka autenticnosti vrsi se na slijedeci nacin: »A tubivstvovanje je moje opet na ovaj j. to bivstvujuce moie u svom bivstvovanju sarno sebe »birati« i dobiti. Ovo odredenje naznacu]e jedno ontolosko ustrojstvo. onda samim tim ono moze biti i »nase«. ako se prihvati da »tubivstvovanje« moze biti »rnoje« i »tvoje«.Theunissen pokazuje da je pojarn suvijek-mojosti« igrao odlucnu ulogu vee kod Husserla (kod kojeg doduse nema izraza ltJemeinigkeit«. nego bi upozonio da to vrijedi sarno za dvije Iicne zamjenice. ali da "Jemeinigkeit« kod Husserla znaci nesto principijelno drugo nego kod Heideggera. govoriti i 0 »njegovosti«. Heidegger ne bi os tao pri opcenitoj formulaciji 0 »suiskazivanju lienom zamjenicom«.zasnovani su u tome sto je tubivstvovanje uopce od•• Ostajuci zasad pri ovom pitanju .Pa buduci da je tubivstvovanje bitno uvijek svoja mogucnost. Heidegger je stao kod »ti«.« Na ovu recenicu Heidegger je mogao nastaviti: »Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek nase« (umjesto: »uvijek moje«).napominjemo da se vrlo zanimljiva analiza Heideggerovog pojma . Bivstvujuce kojem se u njegovom bivstvovanju radi 0 samom tom bivstvovanju. To proizlazi i iz recenice »Bivstvujuce. S druge strane. Seinsmodi] autenticnosti [Eigentlichkeit] i neautenticnosti [Uneigentlichkeit] . Ono ujedno sadrzi onticku . kad bi to bilo prevodivo na njemaeki. eigenschaftlich] kao neko predrucno [postojece.0 kojem bi se jos moglo mnogo reci . Da Ii bi Heidegger. abi ga sarno naznacuje. te kao primjer navodi dvije takve zamjenice: »ja« i »ti«.. »osobnost«)? Cini se da to ipak nije moguce: »Tubivstvovanje je bivstvujuce koje sam uvijek ja sam rich selbst]. umjesto 0 »uvijek-mojosti«. cija je analiza zadatak uvijek smo mi sami. »sopstva«..1i onaj naein da se bude [nacin bivstvovanja.

Pri tome je odnos izrnedu autenticnosti i neautenticnosti. pa nije cudo sto se i inace vrlo cesto citi:ra (najcesce bez odgovarajuce interpretaoije).»sebi prisvojen«.prije zasnovano u tome sto je bit tubivstvovanja u njegovoj egzistenciji? 2) Da Ii je moguonost tubivstvovanja da samo sebe bira. u recenici u kojoj se pojavljuju kurzivirani izrazi autenticnost Ii neautenticnost (a svi je citi" Uzgred receno.XXXII raju kao presudnu) ne saznajemo sta ti izrazi znace ill treba da znace. talijanski prevodilac Sein und Zeit-a shvatio je da se :oU strogom smislu« odnosi na »te izraze«. da su »zasnovani u tome sto je tubivstvovanje uopce odredeno uvijek-mojoscu«. Odgovor na rpitanje (koje se prirodno javlja u vezi s drugom tockom) kako je to u odredenosti tubivstvovanja uvijek-mojoscu zasnovana distinkcija dzmedu autenticnosti i neautenticnosti nalazimovcini se.).kako autenticnog tako Ii neautenticnog bivstvovanja. Ali neautenticnost tubivstvovanja ne znaci recimo neko »manje« bivstvovanje ili neki »nizi« stupanj bivstvovanja. ne samo s obzirom na kratkocu. To je tim neobicnije jer sam Heidegger najavljuje da ce izraze »Eigentlichkeit.redeno uvijek-mojoscu. dobiti itd.« (Martin Heidegger. odnosno svoje vlastito (sich zueigen).cini se. S druge strane. koji se uglavnom ne moze naci u rjecnioima.covjek bira tako da se zadobiva. U vezi s ovim izvodenjem moglo bi se medutim pitati: 1) Da li je to zadsta zasnovano u »prirodi» ili »biti« uvijek-mojosti da je tubivstvovanje mogucnost koja uvijek bivstvuje na jedan od njemu mogucih odredenih nacina bivstvovanja.« {SZ. Unica traduzione italiana autorizzata di Pietro Chiodi. Essere e tempo." U prvi mah moglo hi se cak uciniti da Heideggerove zaobilazne formulacije u ovom pasusu daju vrlo malo za odredivanje znacenja tih »u strogom smislu terminoloski izabranih«izraza. prividno dobiva samo pretpostavka autenticnosti . dobiva. te se moze dokuciti tek pazljivom interpretacijom. sposobnosti za uzitak. 42-43) Citirani odlomak relativno direktnije i jasnije nego bilo koji drugi u Sein und Zeit-u eksplicira smisao pojmova »Eigentlichkeit« i »Uneigentlichkeit«.i »Uneigentlichkeitupotrebljavati »U strogom smislu terminoloski«. rasplinutorn smislu (ni visesmisleno). a ova se dva modusa razlikuju po tome jito je autenticno bivstvovanje takvo biranje pri kojem se tubivstvovanje dobiva. Milano Roma. Medutim i u navedenom odlomku ima dosta nejasnoca.ill upravo sam smisao autenticnosti? Hi je mozda mogucnost biranja pretpostavka . (izgubiti. A birati se moze tubivstvovanje sarno ako ono po svojoj biti (biti bez navodnika) moze biti autenticno (eigentlich). Tubivstvovanje je moje uvijek na neki odredeni »nacin da se bude«. »sebi pnivlascen«. a neautenticno ono pri kojem se tubivstvovanje gtJIbi ili se ne zadobiva (odnosno dobiva samo prividno)? Heidegger nije dovoljno jasan. 55) I. ali po svemu sudeci autenticno bivstvovanje bilo bi samo ono kojim se .u njegovoj zaposlenostivzivahnosti. ru prvom dijelu citiranog odlomka. a direktno razjasnjenje navedenih pojmova uglavnom je izbjegnuto.po samom Heideggeru .p. 5tO je dosta malo. a budu6i da je taj naein stvar neke odluke (a ne neminovne riuznosti). asimetrican: Samo u mogucnosti (u biti) autenticno tubivstvovanje moze se izgubiti ili ne-zadoLXXXIII . pa je spomenuto mjesto preyeo: »Oueste espressioni sono assunte nel lora esatto senso etimologico«. a ne u nekom neodredenom. a ne na »terminologisch« (kako to ja shvacam). zainteresiranosti. »svoj vlastiti«). dakle: "Ovi su izrazi uzeti u njihovom tocnorn etimoloskom smislu. Neautenticnost moze naprotiv odredivati tubivstvovanje u njegovoj najpunijoj konkretnosti . sto hi trebalo znaciti u jasno omedenom. gubi. Neposredno saznajemo samo to da izraz »eigentlich.znaci »sich zueigen«. Fratelli Bocca Editori. nego i na neobicnost izraza »sich zueigen«. ili je to . 1953. ne dobiva. mozemo reci da je tubivstvovanje »uvijek svoja mogucnost« te da se kao takvo moze »birati. a mi smo ga preveli »sebi vlastiti(sa slicnim stupnjem nepreciznosti mogli smo ga eventualno prevesti i »sebi svoj«. nego saznajemo samo to da su autenticnost i neautenticnost 1) »modusi bivstvovanja« i 2).

. « SZ 304). kretnosti itd. pa se ovo »indiferentnog odnosno neautenticnog egzistiranja« moze shvatiti na dva bitno razlicita nacina: (1) »indiferentnog.~/ Oprastajuci se od navedenog (jos nedovoljno analiziranog) pasusa. mozemo zakljuciti da Heidegger u ovom slueaju upotrebljava »odnosno« u Smislu»il~ pak«. U prvom slucaju »indiferentno« i »neautenticno« su dva naziva za isti nacin egzistdranja.. na primjer. udrugom slucaju oni su razliciti. to jest (drugim rijecima) neautenticnog egzistiranja . a time i autenticnosti. biti neautenticno. reo cimo. moglo bi se pomisliti da su autenticno i neautenticno egzistiranje rnodalne modifikacije indijerentnog. Medutim ima i mjesta tkoja su donekle dvosmisiena. To znactda neautenticnost. odnosno u njihovoj modalnoj indiferentnosti [u rnodalnoj indiferentnosti prema njima. i ako je prosirenija od autenticnosti pretpostavlja ovu kao mogucnost. ni njemaoko »beziehungsweise« (bzw.chkeit des Daseins . pa.-biti. Kako je tu jasno spomenuta modalna indiferentnost kao treca mogucnost. moramo naglasiti: u njemu se kao dva modusa bivstvovanja s obzirom na mogucnost da se bude »sebi privlascen« navode autenticno i neautenticno bivstvovanje.tekstu). tini se. Jer ako neautenticnost ne znaci ni manje bivstvovanje ni nizi stupanja bivstvovanja. onda ni autenticnost ne znaci ni vise bivstvovanja ni visi stupanj bivstvovanja. Treba li to shvatiti kao ogradivanje od . Eigentlichkeit und Uneigenti1i. birati sarna sebe i svojim se izborom dobiti. Kao ni nase »odnosno«.) nije jednoznacno. Biti sebi svoj vlastiti. Tubivstvovanje egzistira uvijek u jednom od ovdh modusa. a ne u smislu »to jest« (sto znaci da je u tom SIDlSlu mogao upotrebitl »odnosno« i u ranije spamenu tom . polazeoi od prosjecne svakodnevnosti. po kojem se dva navedena modusa razlikuju po tome da li se u njima bivstvovanje »zadobiva« iIi »gubi«? Nije li »zadobivanje« visi stupanj od »gubljenja« i nemaIi vise bivstvovanja tamo gdje se ono zadobiva? U kakvom su odnosu zapravo dvije posljednje recenice u citiranom odlomku Heideggera? Zasto bi teza da neautenticnost maZe odredivati tubivstvovanje u njegovoj najpotpunijoj kon\".j (2) »indiferentnog iii pak (iii takoder) neautentiCnog egzistiranja«. »kvalitativnom« kriteriju. SZ 232). odnosno stupnjevitog vrednovanja dvaju mogucih modusa bivstvovanja? No u kakvom su odnosu ovi »kvantitativni« kriteriji prema. Tako on pise: »Dosadasnja dnterpretacija ogranicila se.. citamo: »Osnovne mogucnosti egzistencije.. Ako se pretpostavi da pored autentienog ~ neautenticnog egzistiranja postoji i indiferentno. dopustaju da pored autenticnog i neautentienog egzistiranja postoji i »indijerentno«. morala biti u suprotnosti s tezom da neautenticnost predstavlja nim stupanj bivstvovanja? ... Ali dok on tako dosta neodredeno i indirektno naznacuje smisao pojmova »autenticnost« i »neautenticnost«. iIi tu mozda postoji i neka »treca« mogucnost? Na viSe kasnijih mjesta Heidegger u skladu sa svojim pocetnim odredenjem govori tako kao da s gledista mogucnosti da se bude vlastit postoje samo dva modu- f I sa egzistiranja: autenticno (pravo) i neautenticno (nepravo). tj. Heidegger je vrlo odsjecan (u posljednje dvije recenice navedenog odlomka) odredujuci ontoloski status neautenticnosti. Ali ima mjesta gdje se indijerentnost i direktnije spaminje ikao treca mogucnost: »Egzistirajucem tubivstvovanju pripada uvijek-mojost [Jemeinigkeit] kao uvjet moguonosti autenticnosti i neautenticnosti. da li je to znacenje autenticnosti po Heideggeru? Cini se da je to ono 5tO nam on u navedenom citatu pruza. odnosno rieautenticnog egzistiranja« (sdes indifferenten bzw.. Da li je ova podjela potpuna? Da Ii je svakd modus bivstvovanja nuzno autentican ili neautentican. Tako. uneigentlichen Existierens«. cak. Kriterij za razlikovanje ta dva modusa nije ni kolicina ni stupanj bivstvovanja. « (»Die Grundmoglichkeiten der Existenz. autentienost i neautenticnost tubivstvovanja . in der modalen Indifferenz ihrer]« (SZ 53).. Medutim Heidegger na vise mjesta govori 0 autenticnom tubivstvovanju kao LXXXV I LXXXIV . na ana:lizu indiferentnog.kvantitativnog.

Sam Heidegger.. Napose taj nacin treba da pokaze to bivstvujuce u onome kako ono bivstvuje ponajprije i ponajvise [zuniichst und zumeist]. medutim. Nije li »indiferentni« modus ipak sarno podvrsta »neautenticnog«? Buduci da se »indiferentni modusscesto dovodi u vezu s »prosjecnom svakodnevnoscu« (vidi gornji citat sa str. zanemarujuci covjekovo empirijsko bivstvovanje. a ova dva izraza rnogu se interpretirati na vise nacina. sire je razvio i ideju 0 svakodnevnosti kao ishodistu analize: »Na pocetku analize tubivstvovanje nikako ne treba da se interpretira u diferentnosti jednog odredenog egzistiranja.modifikaciji neauteniicnog (v. on pise: »tom se bivstvujucem ne smije konstruktivno-dogmatski pridodati nikakva proizvoljna ideja 0 bivstvovanju i zbilji. potrebno jenesto reci i 0 njoj. ne smatra svoje misljenje spekulativnirn ni dogmatsko-konstruktivnim. Svakodnevno prosjecno bivstvovanje po ovome ne bi LXXXVII . Ta indiferentnost svakodnevnosti tubivstvovanja nije nista. pa se postavlja pitanje ne iskljucuje li se time potreba za posebnim »indiferentnim« rnodusom. nego je jedan pozitivan fenomenalni karakter tog bivstvujuceg. Tako je u prvom paragrafu rijec 0 »prosjecnoj razumljivostis bivstvovanja (SZ 4). No ako te finese ostavimo po strani. U paragrafu u kojem je uvea distinkciju izmedu autenticnosti i neautentienosti i gotovo neposredno nakon toga Heidegger je ponovo postavio pitanje 0 ispravnom pristupu analizi bivstvovanja. pa posto je istakao da se tubivstvovanje ne smije jednostavno »konstruirati jz jedne konkretne moguce ideje egzistencije(SZ 43). U ovoj treba jasno pokazati [herausstellen] me bilo koje i slucajne. slicno i SZ 6 i 8). nego bitne strukture.(»diesesdurchschnittliche und vage Seinsverstandnis«. te napose razmotriti da li Ii su ta dva pojma Identicna Ili bar nuzno povezana ili pak »prosjecna svakodnevnost« moze biti autenticna odnosno neautenticna. koje se odrzavaju u svakom nacinu bivstvovanja fakticnog tubivstvovanja kao one koje odreduju bivstvovanje. Tako i Heideggera mnogi smatraju apstraktnim misliocern koji. odnosno fundamentalnu ontologiju. Tako razrnatrajuci »problem dobijanja i osiguranja vodeceg nacina pristupa tubivstvovanju«.. (SZ 16) Potreban je sasvim drukciji pristup: »Nacin pnistupa i interpretacije [Auslegung] mora se naprotiv izabrati tako da se to bivstvuLXXXVI juce rnoze pokazati samo po sebi sarno od sebe. Iz pogledana osnovno ustrojstvo svakodnevnosti tubivstvovanja tada izrasta priprernni obris bivstvovanja tog bivstvujuceg. nego treba da se otkrije u svom indiferentnom ponajprije i ponajvise. U jednom odredenom aspektu svakodnevna prosjecnost pojavljuje se vee na prvim stranicama Sein und Zeit-a.« (SZ 43) Na osnovu navedenih rrjeci moglo bi se zak:ljuOiti da su svakodnevnost. a u drugom paragrafu 0 »prosjecnom i nejasnom razumijevanju bivstvovanja. U petom paragrafu susrecemo se vee s opcim razjasnjenjem pojma i s njegovimznacenjem za analitiku tubivstvovanja. prosjecnost i indiferentnost tubivstvovanja bitno isto ill da su bar medusobno neodvojivi. Martin Heidegger svakako ne pise jednostavno.i/ili nesvakodnevnom) stanju. Tu svakodnevnu indiferentnost tubivstvovanja nazivamo prosjecnoSCu. nego se tradicionalnom dogmatsko-konstruktivnom pristupu ostro suprotstavlja. a ne u nekom izuzetnom (neprosjecnom . 232). jasna je Heideggerova teza da bivstvovanje treba prije svega shvatiti u njegovoj prosjecno] svakodnevnosti. dogmatski spekulira 0 tome sta bi covjek mogao ili trebao da bude. SZ 5. 179). SZ 130. (SZ 17) Prosjecna svakodnevnost ovdje se interpretira kao modus u kojem tubivstvujuce bivstvuje »ponajprije« i »ponajvise«. a u nefilozofskom mnijenju »teska.se filozofsja najcesce identificira s aprioristiokom dogmatskom spekulacijom. u njegovoj prosjecnoj svakodnevnosti. bila ona ne znam koliko »samorazumljiva«: tubivstvovanju se ne smiju ontoloski neprcmisljeno nametati nikakve na osnovu neke takve ideje ocrtane »kategorije«. Izlazeci iz toga nacina egzistiranja i vracajuci se u njega svako je egzistiranje onakvo kakvo jest.

Na zalost. leZi a priori struktura egzistencijaliteta.] i njegova zaboravljanja. 0 njihovom odnosu prema prosjecnoj svakodnevnosti nije sasvim jednostavno i jedno- znacno. (SZ 44) Kako vidimo. Heidegger je ovdje poveeao prosjecnu svakodnevnost i modus neautenticnosti i ujedno ih je distingvirao. Medutim najvece teskoce nastaju u vezi s pitanjem kakve su konsekvencije podjele na autenticno. nego sarno indiferentno (sto ne bi bilo nesto negativno. sarno prosjecne strukture u smislu neke rasplinute neodredenosti. iako ne anoze biti autenticno. pa nije jasno ni da Ii modificiranje LXXXIX . (1) »osnovno ustrojstvotubivstvovanja biti autenticno. nego da je neautentiCnost jedan od modusa prosjecne svakodnevnosti. niti kakav je odnos izmedu strukturalnog i nestrukturalnog aspekta strukturno U svakom slucaju on smatra da se tubivstvovanje u njegovoj prosjecnoj svakodnevnosti moze ontoIoski shvatiti u pregnantnim strukturama koje se strukLXXXVIII turalno ne razlikuju od ontoloskih odredenja autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja (time se dopusta ihl cak sugerira da se te strukture razlikuju na neki nestrukturalni nacin). Ono vsto onticki bivstvuje na nacin prosjecnosti moze se ontoloski vrio dobro shvatiti u pregnantnim strukturama koje se strukturalno ne razlikuju od ontoloskih odredenja recimo jednog autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. napomenuvsi da se prosjeena svakodnevnost prj ekspkskaciji tubivstvovanja stalno preskaee. neautenticno i indiferentno Hi je ono u odnosu na tu distinkciju neutralno (svim modusima bivstvovanja tubivstvovanja zajednicko)? Drugim rijecirna: da 1i je na pitanje 0 osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja moguc jedinstveni odgovor ili se taj odgovor mora dati u tri modifikacije? Pitanje nije jednostavno. odnosno nivoa analize. pa eak i u anodusu neautenticnostisugerira da neautenticna egzistencija i prosjeena svakodnevnost nisu isto. Da Ii se Dime dopusta da i svakodnevno prosjecno bivstvovanjetubivstvovanja rnoze biti autenticno Hi se sarno sugerira da svakodnevno prosjecno tubivstvovanje.i »bivstvovanja tubivstvovanja. neautenticno i (kako se cini) indiferentno bivstvovanje za smisao Heideggerovog pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja i napose za podjelu tog pitanja na tri potpitan]a. nego jedno pozitivno odredenje). »bivstvovanja« i »smisla bivstvovanja« tubivstvovanja) iii se ona moze provoditi sarno na nekim nivoima? III mozda postoji neka korelacija izmedu razlicitih modusa autenticnosti i razlicitih nivoa analize? Moze li npr. P. koje »forrnalnoe nisu u manjoj mjeni strukture od onih sto Ih otkrivamo u autenticnom tubivstvovanju? Cini se da se moze argumentirats u oba pravca. ni ono sto nam Heidegger na drugim mjestima u Sein und Zeit-u govori 0 autenticnosti i neautenticnosti i. napose i zatosto odnos izmedu »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja. »Ta:koder u njoj. Moze Ii se distinkoija izmedu autenticnog. Znaci li to da i prosjecna svakodnevnost moze bit! u modusu autenticnostiz Pitanje riije jednostavno.. Medutim. Heidegger odjednom nastavlja: »Prosjecna svakodnevnost . neautenticnog i indiferentnog primijeniti na sva tri nivoa Heideggerove analize (na analizu »osnovnog ustrojstva«. pa cak i u modusu neautentienosti. pa makar i sarno u modusu bijega pred njim [bivstvovanjem .« (SZ 44) Teskoca je ovog teksta u tomesto Heidegger tu ocito pretpostavlja da se strukture mogu medusobno razlikovati ill »strukturalno« ili na jedan Ill vise nestrukturalnih nacina. Paragraf sto slijedi viSe zaostrava to pitanje nego sto daje odgovor na njega: »Ali eksplikacija tubivstvovanja u mjegovoj prosjecnoj svakodnevnosti ne daje. prema kojem se ono odnosi u modusu prosjeene svakodnevnosti.nije dovoljno razj asnj en.G.tubivstvovanja ne smije se uzeti kao neki puki »aspekt«.moglo bim ni autenticno ni neautenticno. moze biti shvaceno u pregnantnim strukturama. Takoder u njoj. recimo. ali ne daje naslutiti kako bi trebalo shvatiti nestrukturalne razlike medu strukturama. Takoder u njoj se tubivstvovanju na odredeni naein radi 0 njegovom bivstvovanju.

. na analizu indiferentnog. ne zato sto bismo ih smatrali nevaznim (kao sto ih takvima nije smatrao ni sam Heidegger). npr. Ali na ishodisno pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja i na potpitanja na koja ga je rasclanio Heidegger je dao vrlo odredene i detaljno obrazlozene odgovore. a s toga nam se gledista 6inilo najvaznije da u sto vecoj mjeri razjasnimo njegovu opcu koncepciju filozofije (kako je izlozena u Sein und Zeit-u) i napose srnisao njegovih pitanja.og egzistiranja. odnosno rieautenticnog egzistiranja. na koje se to glavno pitanje irasclanjuje. a analiza smisla bivstvovanja tubivstvovanja kao vremenitosti bila bi analiza autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. Medutim Sein und Zeit nije samo knjiga pitanja.odgovor na sva tri sugerirana pitanja 0 bivstvovanju iIi sarno na jedno od njih (npr. Temeljno ustrojstvo tubivstvovanja i spoznajna teorija Gotovo cije1i dosadasnji tekst ovog uvoda upotrebIjen je za razjasnjavanje pitanja kojima se Heidegger bavi u Sein und Zeit-u. Heidegger pise: »Dosadasnja interpretacija ogra~icil~ s~. neautenticnu i indiferentnu? Najzad (3) da li bi trebalo da se i pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja modificira u tri pitanja: u pitanja 0 smislu autenticnog. Jedan niz Heideggerovih direktnih izjasnjenja u drugom odjeljku kao da govori u prilog ta:kvoj interpretaciji. kao pokusa] svestranog pri- ° xc XCI . Drugim rijecima. a neposredno prije nego sto ce preci na treci ~vo anaIize (analizu smisla bivstvovanja tubivstvovanja). Ali stosta u prvom odjeljku govori protiv nje.odnos. a sarno analiza u drugom odjeljku imala bi posla s autenticnim bivstvovanjem.bivstvovanja tubsvstvovanja povlaci za sobom i modificiranje njegova »osnovnog ustrojstva«.trebalo da se podijeli na tni pitanja i podari nam tri razlicita odgovora. No predstavlja Ii Heideggerova teza 0 bivstvovanju kao »brizi.no neau. tako i onih parcijalnih. kako onog glavnog (ili. jedinog kojim se djelo bavi).232) Iz ovog proizlazi da su analize osnovnog ustrojstva tubivstvovanja i bivstvovanja tubivstvovanja pre~~tavljale sarno analizu indiferentnog . smislu neautenticnog i smislu indiferentnog bivstvovanja (iIi mozda u pitanja o autenticnom. neautenticnom i indiferentnom smislu bivstvovanja) ili je pitanje 0 smislu bivstvovanja upravo i jedino pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja? Nakonsto je zavrsio analizu osnovnog ustroj. nego i knjiga odgovora. Bolje je da tom pitanju pridemo na drugi nacin: kratkim razmatranjem tri nivoa analizesto ih nalazimo unutar prvog odjeljka. cini se da bi i pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja kako se javlja na »drugom nivou analize.tentlcn. obr~zlaiuci zasto [e takvo nastavljanje analize potrebno.na trece11'!mw. kako on tvrdi.u. Nema svrhe da ta »rnjesta« sad izdvojena iz konteksta ovdje razmatramo. IIi. govore6i terrninima »odjeljaka« Sein und Zeit-a. Promatran s nekog drugog gledista. Mi cemo se na te odgovore osvrnuti sasvim kratko. Do razvijenog odgovora ria svoje glavno pitanjetpitanje smislu bivstvovanja uopcei Heidegger nije stigao. Buduci da se(2) »bivstvovanje tubivstvovanja« i eksplicite modificira na autenticno. te da se tek . polazeci od prosjecne svakodnevnostn.e (SZ. gd~e se pita o smislu bivstvovanja tubivstvovanja vrsi analiza autenticnog egzistiranja. samo na pitanje autenticnom iLi sarno na pitanje 0 neautenticnom bivstvovanju tubivstvovanja)? Hi bi mozda trebalo razlikovati tri vrste »brige«: autenticnu. 10.stV1a b~vstvovanja tubivstvovanja i analizu bivstvovanj~ tubivstvovanja (analizu tubivstvovanja Ilia prva dva mvoa). neautenticno i indiferentno. an~liza os~~)Vno~ ustrojstva tubivstvovan]a kao bivstvovanja ~ sVI~etu ~ analiza bivstvovanja rubivstvovanja kao bnge bile bi analsza indiferentnog odnosno neautenticnog bivstvova- ° nja tubivstvovanja. nego zato sto je prirnarni zadatak ovog teksta da uvede 6itaoca u samostalno citanje Heideggera i razmisljanje 0 njegovirn analizama. analiza u prvom odjeljku irnala bi posla sarno s neautenticnirn (marksistickom terrninologijom »samootudenim«) bivstvovanjem.

»raspolozenje«. o tome .kaza problematike ovog Heideggerovog djela.« (SZ 52-53) " »Dasein ist femer Seiendes. indiferentnost). Inace. bar indirektna razjasnjenja mogu se naci. zelju ni mogucnost da detaljno analizira Heideggerov odgovor na pitanje s kojirn on pocinje analizu tubivstvovanja. te je tek naknadno odlucio da taj internacionalni izraz ponijemci (sarno sto to u tekstu narnjerno iIi nenamjerno nije konsekventno proveo). das sich in seinem Sein verstehend zu diesem Sein verhalt.egzistencijalnost. neka. ali ni Izdaleka ne dovoljno da bi potpuno odredilo njegovo biv. »uredenje«. nego.« (SZ 53) '2 . dakle. neautenticnost. sam pojam »osnovnog« ill dovoljno razj asnj en.Ona medutim dopusta razlicite poglede na momente koji je konstituiraju. Kako je vee spomenuto.kakve je prirode ta fundamentalna struktura saznajemo ponesto iz recenica koje se odmah na pocetku »prvog odjeljka« nastavljaju na tezu da je »bivstvovanje-u-svijetu« . das je ich selbst bin.« (SZ 53) Bivstvovno ustrojstvo nazvano »bivstvovanjem-u-svijetu« po ovome je temelj koji omogucuje da se a priori vide i shvate »ta bivstvovna odredenja tubivstvovanja« ." pricemu je ova posljednja proglasena uslovom mogucnosti autenticnosti i neautenticnosti (kao i modalno indiferentnog brvstvovanja tubivstvovanjaj= Heidegger nastavlja: »Ta bivstvovna odredenja [Seinsbestirnmungen] tubivstvovanja moraju se sad vidjeti i shvatiti a priori na temelju bivstvovnog ustrojstva [Seinsverfassung] koje mi nazivamo bivstvovanjem-u-svijetu. jer njemaeko »Verfassung« uz znacerrje »struktura« moze imati i vise drugih znacenja (npr. Promatrano cisto kvantitativno analiza bivstvovanja-u-svijetu zauzima oko trideset posto »prve polovine« Sein und Zeit-a (blizu 130 strana). Ipak. Podsjecajuci na ranije izlaganje kojim je bio utvrden karakter tubivstvovanja kao egzistencije" i uvijek-mojosti. (SZ 53) XCIII »temeljnog ustrojstva tubivstvovanja« sung des Daseins«) nije kod Heideggera (»Grundverfas- . »polozaj«.. ovaj bi »uvod« bio nedopustivo disproporcionalan. struktura . »ustav« Itd. Dasein existiert. Tako vee iz prvih recenica »prvog odjeljka« Sein und Zeit-a (SZ 41) vidirno da Heidegger identifi cira pojmove »Grundverjassung« i »Fundamentalstruktur« (vfundamentalna strukturaej. prvenstveno. a (2) sastoji se od »momenata-cah (3) nije od njih »skrpljena« nego je (4) izvorno i stalno cjelovita. jer je »Grundverfassung« do slovan njemacki prijevod »tudice« »Fundamentalstruktur«. Zum existierenden Dasein gehort die J emeinigkeit als Bedingung der Moglichkeit von Eigentlichkeit und Uneigentlichkeit. bzw. Upravo zato ni ovaj odjeljak 0 bivstvovanju-u-svijetu kao osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja nema ambiciju. Daljnja objasnjenja nalazimo na pocetku paragrafa 12. in der modalen Indifferenz ihrer.vsto ne znaci previse. ali ni to razjasnjenje ne treba potcijeniti. moze se pretpostaviti da je Heidegger u pocetku preferirao izraz »fundamentalna struktura« (kao omiljeni Husserlov i opcenito fenomenoloSki termin). Te momente treba fenomenalno razluciti uz stalno drzanje-na-oku uvijek prethodne [vee uvijek postojece] cjeline te strukture. uvijek-mojost i modusi autenticnosti (autenticnost. nego jedna izvorno i stalno cijela struktura.koja (1) predstavlja »apriori« interpretacije tub ivstvovanja. da prelirnmarnim objasnjenjima i naznakama pomogne onom tko je spreman da se upusti u citanje djela kao vlastiti misaoni poduhvat. pa je prirodno da na stranicama sto slijede mozemo razmotniti sarno neke momente te analize. Taj temelj medutirn nije dovoljan za puno odredenje bivstvovanja tubivstvovanja: »Bivstvovanje-u-svijetu je doduse a priori nuzno ustrojstvo tubivstvovanja. Dasein existiert je in einem dieser Modi.« (SZ 41) »Temeljno ustrojstvo« je. »stanje«. Medutim upravo to nije glediste s kojeg je on pisano Uvod ne zeli danadomjesti Citanje Sein und Zeit-a.»fundamentalna struktura« tubivXCII stvovanja: »Taj »apriori« interpretaoije tubivstvovanja nije neka skrpljena odredenost. Damit ist der formale Begriff von Existenz angezeigt.0 »Dasein ist Seiendes.).

vee po nacinu na koji je skovan pokazuje »da je njime misljen jedan [edinstveni [enomen« ~SZ 53). analizirati takoder »bnigu« (koja je bivstvovanje tubivstvovanja) i »vrernenitost« (koja se otkriva kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja). koje ima bitnu strukturu [ustrojstvo. To Heidegger icini. istice Heidegger. ontoloska ikonstitucija onog »u« (»u-osti«. Da li se time te pocetne analize nekako ukljucuju u analizu »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« iIi se sarno utvrduje njihova nedostatnost i potreba da se prede na analizu »osnovnog ustrojstva« kao na daljnji. dakle. ona tom analizom nije ni zapocela. Medutim nemogucnost njegovog rastavljanja na elemente koji bi se mogli skrpati u nekucjelinu ne iskljucuje »visestrukost [Mehrfaltigkeit] konstitutivnih strukturnih momenata tog ustrojstva« (SZ 53). Analizom bivstvovnog ustrojstva tubivstvovanja analiza tubivstvovanja (covjeka). u-bivstvovanje je »[ormalni egzistencijalni izras. neautenticnog i indiferentnog bivstvovanja. uostalom vee unaprijed osudio). Za razliku od ovog posljednjegvsto je kategorija1no odredenje koje sluzi za karakteriziranje bivstvujuceg koje ne bivstvuje na nacin tubivstvovanja (koje nijecovjek). Drugim zijecima.stvovanje. Ova su tri momenta nerazdvojno povezana. u skiadu s naslovom paragrafa U »prethodna skica bivstvovanja-u-svijetu iz [na osnovu] onijentiranja prema u-bivstvovanju kao takvom«. a »u-bivstvovanju« (sdas In-Sein«) peto. ali se rnogui pojedinacno analizirati ako pri analizi svakog od njih imamo stalno u vidu i cijeli fenomen. Tacnije receno. Medutim. »u-bivstvovanje« je egzistencijal koji znaci bivstvovno ustrojstvo tubivstvovanja (die Seinsverfassung des Daseins).« (SZ 53) Da bismo dosli do pUlIlog odredenja bivstvovanja tubivstvovanja moramo. sopstvo. ne zavrsava. Verfassung] bivstvovanja-u-svijetu« XCV .)das Wer des Daseins«) cetvrto. Medutim onosto slijedi nakon Heideggerove neobrazlozene najave da ce najprije pokusati »orijentirajucu karakteristiku strukturnog momenta [des Verfassungsmomentes]koji je spomenut posljednji« (SZ 53) nije sarno neka izolirana analiza tog treceg momenta (kakvu je analizu Heidegger. onome »Tko tubivstvovanja« (. on u drugom poglavlju (pod naslovom »Bivstvovanje-u-svijetu opcenito kao temeljno ustrojstvo tubivstvovanja«) preliminarno analizira trees strukturni moment (su-blvstvovanje«) i jedan njegov »fundirani modus« (»spoznavanje svijeta«). analiza tubivstvovanja zapocela je analizom tub ivstvovanja kao egzistencije i uvijek-mojosti i razlikovanjem modusa autenticnog. Moze u prvi mah zbuniti zasto je bas treci moment ovako posebno odlikovan. Medutim. polazeci od analize u-bivstvovanja Heidegger ovdje skicira bit svoje koncepcije covjeka i sazeto se razgranicava od tradicionalne filozofske antropologije i spoznajne teonije. »Inheit«). U stvari. J to tako da svakom od navedenih strukturnih momenata posvecuje po jedno poglavlje: »svjetskosti svijeta« (»Weltlichkeit der Welt«) trece poglavlje. odnosno onaj tko jest u modusu svakodnevnog bivstvovanja i (3) »u-bivstvovanje« XCIV (vdas In-Sein«) kao takvo. bivstvovanja tubivstvovanja. nego doista. Kako smo vidjeli. »Usbivstvovanie« (wln-Sein«) Heidegger principijelno razlskuje od »bivstvovanja u« (»Sein in«). Cinilo se da su to relativno samostalne analize koje pre thode analizi osnovnog ustrojstva tubivstvovanja te je tek pripremaju i omogucuju. Heidegger sad zahtijeva da se »ta bivstvovna odredenja tubivstvovanja« vide i shvate a priori »na temelju bivstvovnog ustrojstva koje mi nazivamo bivstvovanjem-u-svijetu«. (2) »bivstvujuce koje je uvijek na nacin bivstvovanja-u-svijetu«. prije prelaska na ove pojedinacne analize. visi stupanj analize? Kakav je smisao teze 0 bivstvovanju-u-svijetu kao temeljnom ustrojstvu tubivstvovanja? Slozeni izraz »bivstvovanje-u-svijetu« (das »In-der-Welt-sein«). u vezi s cim nastaje zadatak ontoloskeanalize strukture »svijeta« (»Welt«) i odredenja ideje »svjetskosti« (»Weltlichkeit«). Po Heideggeru tri su konstitutivna momenta tog ustrojstva (1) »u svijetu« (vin der Welt«). 0 cemu je vee bi10 rijeci.

upitati. gOVO:~tl 0. unutar kojeg se moze pojaviti unutarsvjetsko bivstvujuce. odnosno izrnedu »subjekta« i »objekta«.« (SZ 57) XCVI Svijet prema tome nije nesto nezavisno od covjeka. promatrati.ti da se ne~to izgu~i: poduzeti.i njegovati nesto.(SZ 54). ivstvovanja« i »bivb stvovanja U« (koje se ponekad naziva i »Inwendigkeit«) Heidegger ne pokusava dati neko opce odredenje »u-bivstvovanja«. . Takvo stupanje u odnose prema svijetu moguce je sarno zato sto tubivstvovanje kao bivstvovanje-u-svijetu jest onako kako jest. koje ono [tubivstvovanje] ponekad ima. itd. Covjek je upravo kao covjek uvijek u svijetu. Na taj nacin ona zati~ postaj. »TlJIbivstvov~a struktu~a sada se poznaje jos sarno .irnati posla s necim. daje vise primjera za »moduse u-bivstvovanja« (»Weisen des In-Seins«). ako se njena ontoloska nu~nost i prije svega njen ontoloski smisao ostave u tami. a ponekad nerna svojstvo be: kojega bi 000 moglo biti jednako kao s njim. :Ali to ostaje jedna . koji on sebi povremeno priustava.i buduci da to prvenstvo spoznaje zavodi u bludnju razurnijevanje njeVII Bitak i vrijeme XCVII . Upravo na osnovu neshvacanja covjeka kao bivstvovanja-u-svijetu nastaju po Heideggeru mnoge ko_bne zablude tradicionalne filozofije i napose spoznajne teorije.Ipak upravo zato zaista kobna pretpostavka. »Susresti se« [»Zusammentreffen«] moze ovo drugo bivstvujuce »sa« tubivstvovanjem sarno ukoliko se uopce unutar jednog svijeta moze sarno od sebe pokazati.premda u njenorn fakticitetu neosporna .. brige (die Sorge) i bivstvovanja-u-svjjetu. provesti. Ovo bivstvovno ustrojstvo ne nastaje tek time da pored bivstvujuceg kara:ktera tubivstvovanja postoji jos i drugo bivstvujuce i s ovim se susrece. Od »u-bivstvovanja« treba takoder razlikovati »bivstvovanje pri« svijetu (sdas Sein bei« der Welt). Na osnovu pretpostavke 0 covjeku i svijetu kao dvije nezavisno bivstvujuce realnosti izrasta i odredeno shvacanje spoznaje (Erkennen) prema kojem se spoznaja (Erkennen) shvaca »kao »odnos« izrnedu bivst~ujuceg (svijeta) i bivstvujuceg (duse)« (SZ 59). u-lbi::stvovan:Ja . upotrebljavati nesto. obradivati . i to ne sarno za spoznajnu teoriju .da bi ih zatirn svepodveo pod nacll~ bivstvovanja (Seinsart) briganja (Besorgen) te da bi kratko razmotrivsi odnos briganja.. Heidegger u slijedecem. nego je svijet sarno strukturni moment covjekovog bivstvovanja.« (SZ 59) Smatrajuci da tu nejasnocu treba odmah bar djelomicno razjasniti. 13.n~ jednom fiundiranom modusu. proizvoditi nesto.~ »~~dentnim« ishodistem za probleme spoznajne teorije III »rnetafizike spoznaje«. koje je u »u-bivstvovanju« fundirani egzistenoijaJ. neke pretpostavljene podatke 0 etirnologiji nijeci »in« i »sein«. saznati. Jer sta je samo po sebi razumljivije nego da se neki »subjekt« odnosi prema nekom »objektu« i obmuto? Taj »subjekt-objekt-odnos« m~ra se pretpostaviti. Insistirajuci na razlici izmedu »u. a moze kao Ijudsko bice biti i ne stupajuci u taj odnos. na koje se u svom fakticitetu rasprsuje »bivstvovanje-u-svijetu tubivstvovanja« (»das In-der Welt-sein des Daseins«) . pM". koje ponekad ima cef da stupi u neki »odnos« prerna svijetu. vee umjesto toga navodi. Izbor ovog rnodusa posebno je i obrazloeen: »Budu~i da spoznaja svijeta ponajvise i iskljucivo predstavlja egze~plarno fenomen u-bivstvovanja. Spoznaja svijeta«) analizira fenornen spoznaje svijeta (»Welterkennen«). Grimma). a. Covjek nije bice koje povremeno stupa u odnos prema svijetu. Tubivstvovanje nije nikad najprije neko tako reci liseno-u-bivstvovanja tubivstvujuce. odrediti.u oblicju dobijenom neprimjerenom Illterpretacijom. s druge strane. zaklju6io slijedecom fundamentalnom tezom: »U-bivstvovanje prema recenom nije neko »svojstvo«. s jedne strane (pozivajuci se na J.i »ateorijsko« ponasanje . unutar cega bi se odvijali odnosi izrnedu covjeka i neljudskog bivstvujuceg. napustiti i dopusti. Nije tako dacovjek »jest« i povrh toga drna jos neki bivstvovni odnos prema »svijetu«.jer praktiono ponasanje je shvaceno kao »ne« .agrafu (pod naslovom »Egzemplifioiranje.i to kao nesto po sebi sa~orazumljivo .

koji hi ona navodno trebalo da dostigne tek u transcendiranju subjekta?« (SZ 61) Na ovaj prigovor Heidegger ima i gotov odgovor (u obliku protupitanja): »Apstrahirajuci od toga sto u posljednjem Iormuliranom pitanju ponovo dolazi do izrazaja fenomenalno nelegitimirano. po Heideggeru. odnosno pitanje: »kako taj spoznajni subjekt izlazi iz svoje unutrasnje »sfere« napolje u jednu »drugu i spoljasnju«. bivstvovanje-u-svijetu treba pokazati jos ostrije s obzirom na spoznaju svijeta. Takvom zamisljenom. sam Heidegger predvida i rnaguci prigovor svom shvacanju sa spoznajnoteorijskog stanovista: »adi takvom Interpretacijom spoznaje unistava se spoznajni problem. On hoce pitati 0 spoznaji samo zato da bi 0 tome pitao. onda problem kako spoznaja dolazi do svijeta ili prodire u svijet ne moze ni nastati. ona ima svoje ontidko Iundiranje u tom bivstvovnom ustrojstvu«. Kad se jednom pretpostavi da je spoznaja unutar »subjelkta«. pasta [os onda treba pitati ako se pretpostavi da spoznaja vee jest pri svom svijetu. mnogi zbiljski pristalice raspravljanja 0 spoznajnoteorijskoj problematici slozit ce se s Heideggerom da 0 tome treba li i u kom smislu treba da postoji spoznajni problem odlueuje »fenomen spoznaje«. odnosno zato sto slijepo vjeruje da 0 spoznaji treba pitati. konstruktivno »stanoviste«. ivstvovanja. kako se mora misliti sam predmet da bi ga subjekt na kraju spoznao. Doduse. ali ce tvrditi da oni u tom »fenomenu vide mnogo sta problematieno.. kako spoznaja moze uopce imati neki predmet. sta drugo ako ne sam fenomen spoznaje :i nacin bivstvovanja onoga koji spoznaje?« (SZ 61) Nije tesko vidjeti da Heidegger tu odgovara na pr~govor koji tesko da ce kao svoj prihvatiti bilo koji pristalica spoznajne teorije 11i spoznajnoteorijske problematike. koja to instancija odlueuje 0 tome da li i u kojem smislu treba da postoji neki spoznajni problem. Prigovarac kojeg tu zamislja Heidegger pristaIica je spoznajnog problema bez obzira na bilo kakve razloge. a glavni je problemkoji tJu spoznajnu teoriju muci pitanje 0 »mogucnosti spoznaje«. a zapravo nepostojecem i tesko zarnisljivom oponentu Heidegger je svojim protupitanjem dao uvjedjiv odgovor. Seinsmodus]tubivstvovanja kao bivstvoXCVIII vanja-u-svijetu.koji je odvojen i bitno razlieit od »objekta«. ako je spoznaja samo modus bivstvovanja-u-svijetu.pozitivno znaci i kako je bivstvovni karakter tog irnanentnog bivstvovanja spoznaje zasnovan u nacinu bivstvovanja subjekta. 6iji se naein bivstvovanja [Seinsweise] neiskazano vee uvijek ima u temi kada je . svodenje tubivstvovanja (covjeka) i svijeta na »subjekt« i »objekt« (koji se zamiSljaju kao dvije razlicite i razdvojene realnosti) ishvacanje spoznaje kao neceg sto je prvenstveno »unutarsubjekta. prije nego sto pocnemo rjesavati spoznajni problem. Pristalice takvog shvacanja uvjeravaju doduse da se »unutrasnja sfera« subjekta ne shvaca-kao neki »ormaric« iIi »puzeva kucica«. iz cisto iracionalne zelje datakav problem postoji. a da se ne mora odvaziti na skok u neku drugu sferu?« (SZ 60) Pretpostavka je takvog postavljanja problema. Medutim po Heideggeru pri takvom pristupuizostaje upravo »pitanje 0 nacinu bivstvovanja [Seinsart] tog spoznajnog subjekta. a vee i riajprethodnije tematiziranje spoznajnog Ienomena pokazuje: »Spoznaja je bivstvovni modus [modus bivstvovanja.nog najvlastitijeg nacina bivstvovanja.rijee 0 njegovoj spoznaji« (SZ 60).karakteristicno za »imanenciju.« (SZ 59) b U tradicionalnoj filozofiji i spoznajnoj teoriji spoznaja se shvaca kao odnos izmedu subjekta i objekta. Medutim. rnoramo prethodno razjasniti kako i sta uopce jest ta spoznaja koja nam zadaje takve zagonetke. Po Heideggeru. prirodno nastaje pitanje kako se subjekt iz te unutraSTIjesfere probija u onu vanjsku i postize spoznaju. a ovu samu treba uciniti vidljivom kao egzlstencijalni »modalitet« u . (SZ 61) Medutim. Zastupnici »spoznajne teorije« kao temeljne filozofske discipline smatraju da analiza »naeina bivstvo- Ie . ali ne odgovaraju na pitanjesta to »unutra. Istinski je sporno pitanje koliko je za spoznajni problem relevantan »nacin bivstvovanja onoga koji spoznaje«.

« (SZ 62) Medutirn. gledanje neceg ill prerna riecem). angaziranim ili prakticnim adnos om . nego je tubivstvovanje i u tom »bivstvovanju-napolju« pri predmetu u pravo shvacenom smislu »unutra«. varka i zabluda modifikacije su »izvornog u-bivstvovanja« (SZ 62).. tubivstvovanje uvijek u isto vrijeme i »unutra« i »vani«: »U usmjeravanju na [Sichrichten auf] . odnosno razrnatranje neceg). po Heideggeru. No ima i »spoznajnih teoreticara« koji ce se sloziti s Heideggerom da analiza »fenomena spoznaje» pretpostavlja analizu »nacina bivstvovanja onogakoji spoznaje«. ona nije ni osvajacki pohod na vanjs:ku sferu s ciljem da se zadobijeni plijen donese natrag u unutarnju sferu i u rijoj pohrani u »kucici« svijesti. -svijetu u spoznaje. i u shvacanju tubivstvovanje ne izlazi tek recirno napolje iz svoje unutarnje sfere... ali tu terrninologiju Heidegger ne smatra adekvatnarn. koji pusta da se untarsvjetski susreouce bivstvujuce susrece jos sarno u svom Cistom izgledii [Aussehen] (eidos) i kao modus tog nacina biv- stvovanja moguce je izricito gledanje onog sto se tako susrece. Besorgen] zaokupljeno [benommen] svijetorn 0 kojern se briga. »Bestimrnen« (odredivanje) i najzad »Aussage« (iskaz). nego cak i zaboravljanje. potrebna je prethodno deiicijentnost brigajuceg irnanja-posla [des besorgenden Zu-tun-habens] sa svijetom. u jos-samo-prebivanje pri. i s obzirorn na !koje tada povremeno moze nastati pitanje kako se one »slazu« sa zbiljom. vee predstavlja relativno specifican zadatak. Po Heideggeru. upravo one samo ikao bivstvovanje . Suzdrzavajuci se od svakog proizvodenja. On se radije izrazava na slijedeci nacin: »Bivstvovanje-u-svijetu je kao briganje [zbrinjavanje. Na temelju tog nacina bivstvovanja prema svijetu.. »Ansprechen« i »Besprechen« (govorenje 0 necern. A odredujuce zadrzavanje pri bivstvujucem koje treba spoznati nije kao neko napustanje unutarnje sfere. i sarno jedan nacin bivstvovanja-u-svijetu i ne smije se interpretirati kao neki »proces« kojirn neki subjekt pribavlja sebi predstave 0 necern. tj. nego je one prema svorn prirnarnom nacinu bivstvovanja vee uvijek »napolju« pri nekom susrecucem bivstvujucem vee uvijek otkrivenog svijeta. »Ovo vec-bivstvovanje-pri ponajprije nije sarno neko ukoceno buljenje u neko osto postojece [predrucno ]. radenja [poslovanja.« (SZ 61) Ovo vec-bivstvovanje-pri-svijetu niposto se ne srnije shvatiti kao neki cisti spoznajni ili teorijski odnos prerna postojecem. cuvanju i zadrzavanju spoznajuce tubivstvovanje ostaje kao tubivstvovanje napolju. ni brisanje njene CI c . Naprotiv: »i u shvacanju. »Auslegen« (interpretacija) .« (SZ 62) Ne sarno svako spoznavanje i znanje. ako pogledarno »sta se na fenornena:lnom nalazu spoznaje [spoznavanja. bavljenja. ali ce insistirati da se analiza »fenomena spoznaje« ne svodi u potpunosti na analizu »nacina bivstvovanja onoga koji spoznaje«. Odredivanje spaznaje kao modus a bivstvovanja-u-svijetu ne znaci potcjenjivanje spoznaje. »Vernehmen« (slusanje-shvacanje).plienosti svijetom do (teorijske) spozna]e nije jednostavan: »Kako bi spoznavanje [Erkennen] kao promatracko odredivanje postojeceg [predrucnog.« (SZ 61) Nakon sto je sazeto razjasnio kako se na temelju takvog nacina bivstvovanja tubivstvovanja razvijaju »Hinsehen« (starnogledanje«. kako je bitno ikonstituirano bivstvovanje tubivstvovanja. Hantieren] i 51. Erkennen] sarno pokazuje«.« (SZ 62) U spoznaji je.« (SZ 61) Put od ove (prakticke) zaoku.. briganje se povlaci u sada jos jedini preostajuci modus u-bivstvovanja. des Vorhandenen] bilo moguce.« (SZ 61) Blize je onomsto bi se uobicajenom terrninologijorn nazvalo aktivnirn.vanja onoga koji spoznaje« nije nuzna pretpostavka za analizu »fenomena spoznaje« nego da naprotiv analiza »fenornena spoznaje« treba da prethodi svakom drugorn pokusaju filozofskespoznaje. vidjet cemo da je »sarna spoznaja prethodno zasnovana u jednorn vec-bivstvovanju-pri-svijetu. u kojoj je najprije ucahureno. kao sto spoznaja nije prelazenje iz »unutarnje« sfere u svanjsku«. koje kao tako prisvojene ostaju pohranjene »unutra«. Heidegger upozorava da je »razumijevajuce zadrzavanje jednog iskaza 0 •..

prema svijetu . Autenticno i neautenticno bivstvovanie-u-svijeta Temeljno je ustrojstvo tubivstvovanja bivstvovanje-u-svijetu. »briga«. »svjetskosti svijeta« (sdie Weltlichkeit der Welt«) ne spominje se distinkcija izmedu autenticnosti i neautenticnosti. analdzirao u tri poglavlja svoje knjige (u 3-5. kato je vee spomenuto. Nasuprot spoznajnom teoreticaru koji smatra da prije nego sto se odvazimo na razmatranje pitanja 0 bivstvovanju i filozofske problematike uopce treba najprije da ispitamo nase spoznajne moci. Ali Heidegger porice mogucnost da se problem spoznaje razmatra nezavisno od pitanja 0 smislu bivstvovanja onog bivstvujuceg koje spoznaje (covjeka). S ovom idejom mozemo se i sloziti. Medutim u § 12. nego od »treceg« momenta te strukture.specificnosti. Tubivstvovanje. neautenticnog i indiferentnog bivstvovanja primijeniti na analizu osnovnog ustrojstva tubivstvovanja.« (SZ 62) Medutim. Erschlossenheit und Wahrheit« (»§ 44. »neposredna« bit u tome je sto bivstvuje u svijetu. Spoznaja je modus tubivstvovanja zasnovan u bivstvovanju-u-svijetu. Naprotiv: »tubivstvovanje dobiva u spoznaji jedan novi bivstvovni status (Seinsstand).ture. Stoga bivstvovanje-usvijetu kao temeljno ustrojstvo zahtijeva prethodnu interpretaciju. Zahvaljujuci njoj to je bivstvujuce (tubivstvovanje) 11. Dasein. No »svijet« u ovom izrazu nije neka vanjska priroda neell ClII . U veoma opseznom (i zanimljivom) poglavlju posvecenom »prvom momentu« bivstvovanja-u-svijetu. moze Ii se distinkcija izmedu auteniicnog. Po Heideggeru to medutim nikako nisurijeci istog ranga:« »Ovdje« i »ondje« moguci su sarno u jednorn »Tu« (»Da«). nakon uvodnog § 2853 dijeli se na dva razdjela: »A. Izraz »Tu« znaci ovu bitnu razotkrivenost [diese wesenhafte Erschlossenheit). u kojem Heidegger analizira taj »treci moment«. Eg53 U tom paragrafu Heidegger kratko razjasnjava dva »egzistencijala« koji ne ulaze kao »momenti« ni u jednu od tri osnovne strukture covjekova bivstvovanja sto ih Heidegger analizira u Sein und Zeit-u (sbivstvovanje-u-svijetu«. razotkrivenost i istina«). To su ono »tu. moramo ukratko razmotriti ranije nabaceno pitanje. Peto poglavlje prvog odjeljka pod naslovom »V-bivstvovanje kao takvo« (»Das In-Sein als solches«. gdje kratko skicira svoje shvacanje »bivstvovanja-u-svijetu« sam Heidegger nije posao od »prvog«. od »u-bivstvovanja« (»In-Sein).koji je u tublvstvovanju vee uvijek otkriven. U uobicajenom znacenju rijeci »tu« upucuje na »ovdje« (shier«) i »ondje« (sdort«). Nema mogucnosti da sve te analize kriticki razmotrimo. to jest kada jest jedno bivstvujuce koje je kao bivstvovanje onoga »Tu« razotkrilo [erschlossen) prostomost.« (SZ 62) Kako vidimo. Pokusajmo da slijedimo njegov primjer. Heidegger smatra da se pitanje spoznaje moze rjesavati sarno u sklopu i na temelju pitanja 0 smislu covjekova bivstvovanja. ali se provlace kroz cijelo djelo i irnaju terneljno znacenje. Heideggerovo poricanje spoznajne teori:je i spoznajnoteorijskog pristupa filozofiji ne znaci poricanje fenomena spoznaje niti poricanje potrebe da se taj fenomen interpretira. u §§ 14-38). no time nipostcnlje apsolvirano pitanje 0 vrijednosti Heideggerove analize covjeka. niti ta veza nastajeiz djelovanja svijeta na subjekt. Medutim. U najmanju ruku njegova »prva«. Ta nova bivstovna moguenost moze se samostalno razviti. U odnos prema svijetucovjek ne stupa naknadno. poglavlju prvog odjeljka prvog dijela. a informativno ih rezimirati nema smisla. zavisna od covjeka. njegova »bit«nije nezavisna od njegova odnosa prema svijetu. spoznaji ne treba pripisivati ono sto ona ne 6ini niti moze da cini: »Mi niti spoznaja tek stvara »commercium« subjekta sa svojim svijetom. najpotpunije razrnotren u »§ 44. Tri momenta bivstvovanja-u-svijetu Heidegger je. »vremenitost«). Heideggerov izraz (u Sein und Zeit-u) za »istinu u najizvornijern smislu« (SZ 223). nego konstitutivni moment covjekove fundamentalne struk.(»Da«) pomocu kojeg je napravljen izraz »tubivstvovanje« (»Dasein«) i »razotkrivenost« (die Erschlossenheit«). ni napose njegove analize »temeljnog ustrojstva tubivstvovanja«. §§ 2838). postati zadatak i kao nauka preuzeti vodstvo za bivstvovanje-u-svijetu.

Heidegger npr. Ostavljamo po strani . Ausbildung) razumijevanja i analizu iskaza (die Aussage) kao modusa interpretacije. »das Verstehen« (wrazumiievanje«i i »die Rede« (wgovor«}. To se jasno vsdi iz deskripcsje tih modusa.. ali se vidi vee i iz najave daljnjeg sadrzaja kako je dana u uvodnom paragrafu petog poglavlja (u § 28). U razdjelu B Heidegger analizira jm modusa neautenticnog u. U razdjelu A Heidegger ikao tri ikonstitutivna nacina »u-bivstvovanja«. nalaziti se. ocito identificirani. to jest bivstvovanja onaga Tu rasclanjuje se na dva dijela« . razumijevanje i govor). odnosno tri nacina »da se bude ono Tu« (sdas Da zu sein«) navodi »die Befindlichkeit« (wnastrojenost«). izveden prema njemackom glagolu »sich befinden« koji znaci »1. Kako je on i u razdjelu A analizirao tni konstitutivna momenta u-bivstvovanja (nastrojenost. razotkrivenost bivstvovanja-u-svijetu. ivstvovanja: b »govorkanje« (das Gerede«). analizu interpretacije (die Auslegung) kao oblikovanja (razv:ijanja. Govorkanje (das Gerede) je svojevrsna modifikacija govora (die Rede).« (SZ 132) Radikalizirajuci tu tezu Heidegger tvrdi: »Das Dasein ist seine Erschlossenheit. §§ 29--. jer nisam mogao pronaci bolji (razmatrao sam takoder: »nastrojenje«. a »Befindlichkeit« je opet Heideggerov specijalitet. jesu nastrojenost i razumijevanje. i »Erschlossenheit« (rna kako mace vazna) u uvodnom dijelu pogiavija koje treba da razjasni »In-Sein«. Die existenziale Konstitution des Da.« (SZ 161) Kako shvatiti i uskladiti sve te. Za (neadekvatan) prijevod »nastrojenost« odlucio sam se. Izrazi »Verstehen« i »Rede« uzeti su iz obicnog jezika. §§ 35-38)..« (SZ 133) Na osnovu toga moglo bi se pomlsliti da je govor na neki nacin najvazniji. stajati«. Heidegger kate: »Fundamentalni egzistencijali. osjecajnost« itd. nego i nizom rkonkretnih napomena daje odredenu ujedno s tu-bivstvovanjem svijeta »tu. kao npr. biti. koji konstituiraju ono Tu.). »nalazenje«. bar naizgled. vidjet cemo da u ovoj pretpostavci ima »nesto«. »Poglavlje koje preuzima eksplikaciju u-bivstvovanja kao takvog. CIV prednost nastrojenosti. »nahodenost«. Nisu li mozda u ova dva razdjela zasebno analizirani autenticno . Svakodnevno bivstvovanje onog Tu i propadanje tubivstvovanja« (»B.« (SZ 133) Mogio bi se pitati cemu sad ta objasnjenja 0 »Da. 2. osjecati se. Mi na pocetku § 34. analizu straha (die Fureht) kao modus a nastrojenosti. ali ne sarno redoslijedorn razmatranja. »znatiielju« (sdie Neugier«) i »dvosmislenost« (vdie Zweideutigkeit«). insistira da su nastrojenost i razurnijevanje »jednako izvorni konstitutivni nacini da se bude ono Tu« (SZ 133). posvecenog govoru. »nahodenje«. Heidegger tu. nesuglasne tvrdnje? Navedena i sliona pitanja ostavljamo ovdje po strani. No vee na iducoj stranici citamo: »Govor je jednako izvoran s nastrojenoscu i razumijevanjem.« (SZ 133) Ovo ujedno znaci: »Bivstvovanje 0 kojem se tom bivstvujucem u njegovom bivstvovanju radi. Nas sad prvenstveno zanima ojelokupni smisao te analize i njen odnos prema analizi provedenoj u razdjelu B tog poglavlja.za sebe samo.« (SZ 160) Po ovome.j propadanje tubivstvovanja) kao pancv . naci se. pise: »Pod B (svaikodnevno bivstvovanje onoga Tu . »osjecanje«. medu ostalim. . jest [sastoji se u tome]. nastrojenost i razumijevanje bili bi fundamentalniji od gov:ora. Das alltiigliche Sein des Da und das Verfallen des Daseins«. "U-bivstvovanje kao takvo« i »bivstvovanje onoga Tu« ovdje su.pise Heidegger (SZ 133).34) i »B. odnosno »in«.i Heideggerovu analizu nekih modusa navedenih triju glavnih momenata u navedenom dijelu knjige. 0 odnosu govora prema navedena dva momenta on pise: »Nastrojenost i razumijevanje jednako su izv:orno odredeni govorom.0 tacnorn smislu i 0 tacnom medusobnom odnosu navedena tri momenta moglo bi se dosta raspravljati. ali da stvar nije tako jednostavna. moglo bi se pomisliti da svakom od navedena tri konstitutivna momenta u-bivstvovanja odgovara jedan od spomenutih oblika neautenticnog u-bivstvovanja.zistencijalna konstitucija onog Tu« (»A. Medutim to nije sluca]. (»Tubivstvovanje jest svoja razotkrivenost.i neautenticno u-bivstvovanje? Ako pazijivije pogledamo te dijelove. ali su znatizelja (die Neugier) i dvosmislenost (die Zweideutigkeit) obje modifikacija razurnijevanja (das Verstehen). da bude svoje "Tu«.

Heidegger. upada u OCI da u ovoj najavi (u skladu s. pri cemu istice da propadanje nije nesto razlicito od autenticnosti nego sarno ostriji izraz za nju: »Onosto smo nazvali neautenticnoscu tubivstvovanja (usp.na]avu. Ovi pak pokazuju dinamiku [Bewegtheit] propadanja s bitnim karakterima iskusenja [Versuchung]. koje je posveceno analizi u-bivstvovanja. Medutim u istom uvodnom tekstu. kojo~ daljn~a ~naliz~ doist~ tece) nema vise »nastro]enostl« (»Befmdhchkelt«). medu ostalim. na istoj stranici (nepunih dvadesetak redaka nize). Neki pokusaj razjasnjenja nece se naci ni u analizi kojom se ta najava ostvaruje.« (SZ 133-134) Kako se vidi. Ako ostavimo po strani neke detalje. umirenja [Beruhigung]. Struktura sto je Cine govorkanje. i dalje). i ovu . u ikojem se spominje »nastrojenost«. Pri tome. neutralni modus. Ovo neautenticno bivstvovanje Heidegger sad naziva izrazom »Verjallen« (wpropadanie«). neko posebno raz~~ijevanj~. § 9. u odnosu na autenticnost i neautenticnost. znatizelja (§ 37) i dvosmislenost (§ 37). 0 tome zasto je Heidegger iz svoje analize ispustio »nastrojenostmoze se sarno nagadati. u kojoj nema ni rijeci 0 nastrojenos~i«. kao egzistencija1ni modusi svakodnevnog bivstvovanja onog Tu analiziraju se: govorkanje (§ 35).interpretiranje?« (SZ 167) Kako vidimo. interpretacijom propadanja sada dobiva ostrije odredenje.>ga Se. a sam nije. u petnaestak redaka 5tO razdvajaju citirano pitanje. nego izricito kao neautenticni. Ta se svakodnevnost u ovom dijelu Sein und Zeit-a ne promatra kao neki. 42. razumijevanju i govoru. on daljnju analizu najavljuje slijedeCim rijecima: »~~jprije je ~treb~? da se na odredenim fenomenima oOlgledno pokaze [UCIni vidl}ivom] razotk:rivenost [die Erschlossenheit] on<. Kako i zasto . U zakljucnom dijelu petogpoglavlja. znatizeIjom i dvosmislenoscu. Heidegger u razdjelu B ne analizira neki neautenticni modus svakodnevnog u-bivstvovanja (ill bivstvovanja onoga Tu) koji bi odgovarao konstitutivnom momentu snastrojenosti«. govorenje.to nije objas~e~ - Daljnja pitanja mogu se pojaviti u vezi s tacnorn prirodorn navedenih troelanih struktura. Sic. HeIdegger tu pita ne sarno 0 svakodnevnoj modifikaciji razumijevanja i govora i interpretacije. ovako rezimira smisao cijelog poglavlja: »Vodece pitanje ovog poglavlja odnosi se na bivstvovanje onog Tu. Znaci li to da neka svakodnevna modifikacija onog sto je nazvano »nastrojenoscu« nije moguca ill Heidegger iz nekog razloga nije htio (iii nije bio raspolozen) da se upusta u analizu odgovarajuceg modusa? U kratkom tekstu na pocetku razdjela B (u tekstu koji prethodi paragrafu 35. Temom je postala ontoloska konstJitucija razotkrivenosti [Erschlossenheit] 'koja bitno pripada tubivstvovanju.kompletne i druga kao cjelina na neki nacin odgovara prvoj. Svakodnevni nacin bivstvovanja razotkrivenosti :kara:kterizira se govorkanjem.dan (entsprechend) konstitutivnom fenomenu govora (Rede). . odnosno elimiCVI nacija. otudenja [Entfremdung] i spletenosti [Verfangnis].n ~ u koji paragraf) Heidegger pita: »koji su eg~Isten~]a:lm ka:akteri razotkrivenosti [Erschlossenhelt] blvstvoVan]a-u-svijetu. obje su troclane strukture po Heideggeru . znatizel]a i dvosmislenost pripisuje se jasno tubivstvovanju u njegovoj svakodnevnosti. to jest svakodnevni nacin bivstvovanja govora.ht und Auslc:?ung].« (SZ 180) Na osnovu ovog moglo bi se zakljuciti: premda ne postoji odnos jedan-prema-jedan izmedu konstitutivnih rnornenata razotkrivenosti i karaktera njenog svakodnevnog nacina bivstvovanja. kao pandan videnju (Sicht) koje lezi u razumijevanju Ii prema interpretaciji koja pripada razumijevanju. nema mka~vo~ pokusaja da se obrazlozi ova redukcija.« (SZ 175-176) cvn . videnja i interpretacije [Rede. str. ukoldko se ovo kao svakodnevno drii u nacinu bivstvovanja onoga Se? Da li je ovome svojstvena neka specificna nastrojenost. nego takoder i na prvom mjestu nastrojenosti. uvrs~t. Njeno bivstvovanje konstituira se u nastrojenosti.

u kojoj se izricito ne govori 0 autenticnosti i neautenticnosti. iIi neautenticno.? als M it-und S elbstsein.Medutim. ali u vezi s razumijevaniem pise: »Razumijevanje je ili autenticno. naprotiv.modus u. No nisu Ii nase teskoce s Heideggerovim shvacanjem autenticnosti i neautenticnosti u-bivstvovanja proistekle otuda Sto smo direktno pristupili tom pitanju. koje proistjece iz vlastitog sopstva kao takvog. kako je provedena u cetvrtom poglavlju prvog odjeljka pod naslovom »Bivstvovanie-u-svijetu kao su-i samo-bivstvovanje. onda bar za tu svrhu nije potrebno pretpostavljatl neki neutralni ili indiferentni CVIII modus egzistencije. koju Heidegger odlucno provodi i nedovoijno razjasnjava).u sklopu ove anaIize . te da pod »razumijevajuce-nastrojenim bivstvovanjem-u-svijetu« u ovom kontekstu treba misliti autenticno tubivstvovanje.« (SZ 179).recenice povezane rijecju »obrnuto« rnogla hi sugerirati da se i u prvoj recenici kao i u drugoj. Eigentlichkeit. nismo mi sami. A ako autenticna egzistencija maze nastati neposrednim modificiranjem neautenticne. Ergreifen] ov~. koje igraznacajnu ulogu u raspravljanju 0 u-bivstvovanju? Itice nam mozda. i pravosti Echtheit. ona Se. Medutirn iz toga ne slijedi da postoji i neki posebni »neutralni. das Man. Obrnuto. nego i analizu onoga »Tko« (sdrugog momenta« u-bivstvovanja). preskacuci ne samo analizu »svjetskosti svijeta« (»prvog momenta« bivstvovanja-u-svijetu).. u kojoj se dosta govori 0 distinkciji izmedu autentienosti i neautenticnosti te se ujedno tematizira bezlicno Se (das Man).nema potrebe za takvim »neutralnim«. znatizelja i dvosmislenost karakteri neautenticnog bivstvovanja.« (»Das I n-der. Dna jasno kaze da je razumijevajuce-nastrojeno bivstvovanje-u-svijetu nuzna pretpostavka propadanja (neautentienosti). A ono sto vrijedi za raz~mij. da je ono neutralno 'fie sarno u odnosu na distinkciju izmedu autenticnosti i neautenticnosti. crx . To »Tko« je srednji rod. a:li ne kaze treba Ii to razumijevajuce . ivstvovanja.« (SZ 146) No to nije sve: »Kako autenticno tako i neautenticno razumijevanje moie sa svoje strane biti pravo idi nepravo [echt oder unecht]. odnosno propadanja. ':l1oduS01': djelornicno govori i onosto on u zavrs~om :dljelu ana.Hi »indiferentni.. premda se moze rnodificirati na ta dva nacina? Heidegger 0 tome izricito ne raspravlja niti se opcenito izjasnjava. neutralno ili na neki drugi nacin. der in der Alltaglichkeit ~es D. razumijevaniem i govorom? Jesu Ii to konstitutivni momenti autenticnog bivstvovanja jJli neutralni momenti jedne konstitucije koja sarna po sebi nije ni autentiena ni neautenticna. kako stoji stvar s konstitutivnim momentima u-bivstvovanja .}< (SZ 126) Ali u tom jasnom pitanju i odgovoru i napose u njihovoj elaboraciji ima dosta nejasnoca. nego i na distinkciju izmedu pravosti i nepravosti (bez obzira na to ucemu je distinlkcija izmedu autenticnosti. preuzimanje. Ono se bav:i jednim jasno formuliranim p~tanjem: »Wer ist es. Cetvrto poglavlje jedno je od na}klraCihi~aiz~led ~ajjasnijih.W elt-sein »Man«. provedeni kratki osvrt na analizu u-bivstvovanja olalksati pnistup Heideggerovoj analizi »drugog rnomenta«. ako su govonkanje.l!ze u-bivstvovanja kaze 0 odnosu autenticne 1 neautenticne egzistencije: »Tubivstvovanje moie propasti samo zato sto se njemu radi 0 razumijevajuce-nastrojenom bivstvovanju-u-svijetu. astrojeno bivstvovanje-u-svin jetu shvatiti kao autenticno. U b prilog pretpostavci da Heidegger .nastrojenoscu. nego egzistencijalno samo rnodificirano nastavljanje [prisvajanje.evanje moralo bi vrijediti i za preostala dva konstitutivna momenta u-bivstvovanja (nastrojenost i govor). [Das »Wer« dst das Neutrum. Prva recenica maze se rnedutim interpretirati na vise nacina.asems ist?« (»Tko je taj koji jest u svakodnevnosti tubivstvovanja?« SZ 114) I odgovor je jasan: »To Tko nije ni ovaj ni onaj. Cinjenica sto su navedene dvije . a nisu ni meki ni zbr~j svih. radi 0 odnosu autenticnosti i neautenticnosti. autenticna egzistencij~ nije riestosto lebdi iznad propadajuce svakodnevnosti.« (SZ 146) Iz ovoga proizlazt da razumijevanje nije nuzno moment autenticnog bivstvovanja. Ono Das »Se«.«).

No teskoca je u torne jito nije sasvim jasno koji se momenti njegove analize »subjekta« svakodnevnosti odnose samo na svakodnevnost. kao osamljeni pojedinac. Ovaj odnos javlja se na mnogo razlicitih nacina: »Bivstvovanje jednog-za-drugog. a pitanje 0 onom Tko razmatra se samos obzirom na modus svakodnevnosti. indiferentnog bivstvovanja. Svijet nije nikad sarno moj nego ga uvijek dijelim s drugima.Prije svega. premda najavljuje da ce u njemu raspravljati samo 0 »subjektu« svakodnevnosti raspravlja i 0 tompitanju sire? Nema Ii rnozda bar dio Heideggerove analize »subjekta« svakodnevnosti (Heidegger smatra da »subjekt« nije dobar naziv za ono »Tko«.« (SZ 118) Teza da je tubivstvovanje bitno su-tubivstvovanje s drugima.121) Ali pored OVID deficijentnih modusa skrbi postoje i pozitivni.« (SZ 120) Ove isliene eksplikacije mogu posluziti kao argument za tezu da covjek u Heideggerovom misfjenju nije shvacen. No ako je rijec 0 neodvojivim momentima iste strukture. Nakon sto je objasnio razliku izmedu dva ekstremna oblika pozitivne skrbi Heidegger pise: »Izmedu ta dva ekstrema pozitivne skrbi . prolazenje-jednog-mimo-drugog. tako da ta analiza moze biti zanimljiva za njegovo opcenito shvacanje »subjekta« (onoga Tko)? Svakako. U-bivstvovanje je su-bivstvovanje [Mitsein] s drugima [mit Anderen]. [ednog-protiv-drugog i jednog-bez-drugog. nejasno je zasto bi analizu »drugog rnomenta« trebalo ograniciti sarno na modus neautentienosti. upozorava Heidegger. »skrb«). Heidegger insistira da isto tako nije dan »neki izolirani ja bez drugih« (SZ 116). neautenticnog i. »Su-bivstvovanje odreduje egzistencijalno tubivstvovanje i tada kada netko drugi fakticki nije prisutan [vorhanden] niti se opaza. koji se ovdje tretira ujedno kao modus neautenticnosti (odnosno propadanja). njegova mogucnost je dokaz ovoga.bivstvovanja-u-svijetu.priskacuci-dominirajuce i preduhitrujuci-oslobadajuce dcii se svakodnevno bivstvovanje-jednog-s-drugim i pokazuje razno- ex ext . nema takve podjele na dva razdjela. Kako smo vidjeli.« (SZ . prirodno nastaje pitanje da Ii je covjekovo drustveno bivstvovanje (ukoliko se takvirn moze smatrati su-bivstvovanje) autenticno. kako mu se to cesto prigovara. ali. nego kao uvijek drustveno bice. a analizu »treceg momenta« prosiriti i preko granica tog modusa. U cetvrtom poglavlju. ne mati da ja uvijek fakticki postojim s drugima. Unutarsvjetsko bivstvovanje-po-sebi je su-tubivstvovanje [Mitdasein]. Samovanje je deficijentni modus su-bivstvovanja. eventualno. iIi se one moze javljati u sve tri (ili bar dvije od uri) navedene modifikacije. gdje se analizira »drugi moment. I samovanje [Alleinsein] tubivstvovanja jest su-bivstvovanje u svijetu. IIi mozda Heidegger i u cetvrtom poglavlju. odnosno da nikad fakticki ne postojim sam. »Svijet tubivstvovanja je su-svijet [Mitwelt]. Skrb je odnos tubivstvovanja kao su-bivstvovanja prema drugom tubivstvovanju. ND s obzirom na distinkcijusto je Heidegger provodi izmedu autentionog. Miteinandersein]. odnosno neautentlcnosti. Dio odgovora na to pitanje Heidegger daje u sklopu analize egzistencijala sto ga oznacava rijecju »Fiirsorge« (wbriga-za«. i on sam ponekad upotrebljava »subjekt« pod navodnim znacima tame gdje bi trebalo reci Tko) opcenitije znacenje. neautenticno iIi indijerentno ljudsko bivstvovanje. ne-ticanje-jednog-drugog jesu moguci nacini skrbi. Heidegger u petom poglavlju najprije (u razdjelu A) raspravlja 0 »trecem momentu« bivstvovanja-u-svijetu bez obzira na razliku izmedu autenticnosti i neautenticnosti da hi ga zatim (u razdjelu B) razmotrio u modusu svaikodnevnosti. Pozivajuci se na svoje prethodne analize pOIkojima »nikad nije dan neki puki subjekt bez svijeta«. zbunjuje razlicita strukturiranost cetvrtog i petog poglavlja. N edostajati moze onaj drugi same u nekom i za neko su-bivstvovanje. I upravo posljednji navedeni modusi deficijentnosti i indiferentnosti karakteriziraju svakodnevno i prosjecno bivstvovanje-jednog-s-drugim [zajednicko bivstvovanje. a koji ne sarno (ili uopce ne) na nju.

e i ne moze biti »sopstvo« autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. koje je Tko (ssubjekt«) sUbivstvova~ja nij. mislim da se i u vezi s njom mora postaviti pitanje koliko je tu rijee 0 jednorn rnomentu autenticnog ljudskog bivstvovanja. Das alltiigliche Selbstsein und das Man«) govori za pretpostavku da tu nije rijec 0 riekoj slucajnoj primjedbi. pod naslovorn »§ 27. C).vrsne rnjesovite oblikevciji opis i . Upravo pri analizi tih momenata Heidegger jasno provodi spomenutu distinkciju. prirucnost i »predrucnost« Razmatrajuci Heideggerovo shvacanje bivstvovanja-u-svijetu kao osnovnog ustrojstva tubivstvovanja s gledista distinkcije dzmedu autenticnosti i neautenticnosti (koja je Izuzetno znacajnaza ispravno shvaeanje cijele Heideggerove koncepcije). dok 0 njoj. nego je ana egzistencijalna modifikacija tag Se kao jednog bitnog egzistencijala. prolazno stanje sopstva. Sv~ko_dnevno samobivstvovanje i ono Se« (§ 27. To ne znaci da Heideggerova analiza tog »prvog« momenta nema veceg znacenja. Aufgehen] u brigani svijet.« (SZ 122) Prema ovoj tezi dva ekstremna oblika skrbi ne pripadaju u svakodnevno zajednicko bivstvovanje. a to se poglavlje nakon uvodnog paragrafa sa znacajnim opcim razjasnjenjima dijeli u tri omasna razdjela (A. Medutim.»svjetskosti svijeta« (»svjetovnosti svijeta«. analizi svjetskosti svijeta posveceno je drugo poglavlje prvog odjeljka Sein und Zeit-a. nego negdje po sredini? Paragraf 26 zavrsava rijecima: »Tubivstvovanje u prelazenju [apsorbiranju. nije uno sarno (es selbst). pri cemu razdio A (»A. Bezli6no Se nije neko slucajno. dok za preduhitrujuci-oslobadajucu gotovo direktno kaze da je autenticna. Tko je to dakle preuzeo bivstvovanje kao bivstvovanje-jednog-s-drugim?« (SZ 125) Po ovome svako je svakodnevno su-bivstvovanje s drugima neautenticno.u-bivstvovanju i onome Tko svakodnevnog bivstvovanja-u-svijetu. a kolsko 0 nekom neutralnom ili indiferentnom strukturnom momentu covjeka. nego ono kao »izvornl fenomen pripada pozitivnom ustrojstvu tubivstvovanja« (SZ 129). Analiza okolinskosti i svjetskosti uopce. Die Analyse der Umweltlichkeit und Weltlichkeit uberhaupt«) ima opcenit i principijeVIII Bitak i vrijeme CXIII . >>A. Svakodnevno bivstvovanje po ovirn je analizama nuzno neautenticno. to znaci ujedno i u su-bivstvovanju s drugima. Uzgredna napomena ili cvrsta teza? Cijeli slijedeci paragraf. nerna rijeci pri analizi »prvog« momenta bivstvovanja-u-svijetu . odvojenom od onog Se. bar nom inalno . Selbstsein] ne zasniva se na nekom izuzetnom stanju subjekta. treba istaci: iz tih analiza proizlazi da to Se. Pripadaju Ii oni u autenticno bivstvovanje rli u neautenticno? Ako se pogleda opis tih modusa vidjet ce se da Heidegger priskacuCi-dominirajueu skrb zigose kao neautenticnu. Kako je vee receno.klasifikacija leze izvan granica ovog istraiivanja. to jest izricito preuzetog (eigens ergriffenen) sopstva.« (SZ 130) 12. ta je analiza neobicno slozena i bogata. Nije potrebno da ovdje prepnicavamo Heideggerove briljantne :i dobro poznate analize beelicnog Se (das Man). »die W eltlichkeit der Welt«). Svjetskost svijeta. U stvari. prirodno smo dali prednost njegovirn analizarna »treceg« i »drugog« momenta temeljnog ustrojstva tubivstvovan:ja . B. Ipak nailazimo na jedno vazno upozorenje: »Autenticno bivstvovanje sopstva [sopstvovanje. Ali uno nije ni jedini rnoguci modus sopstva: »Sopstvo [das Se1bst] svakodnevnog tubivstvovanja je Se-sopstvo [Man-selbst] koje mi razhkujemo od autenticnog.« (iSZ 129) CXII o tom autenticnom sopstvu ne saznajemo mnogo u ovom dijelu Sein und Zeit-a. Ne znaci li to da svakodnevno tubivstvovanje nije ni autenticno ni neautenticno. a bez obzira na to sto je Heidegger sam ne dovodi eksplicite u vezu s problematikom autenticnosti i neautenticnosti. Stvarse moze uciniti vrlo jednostavna: Ekstremni modusi (autenticni i neautenticni) nisu karakteristicni za svakodnevno tubivstvovanje.

razdio B posvecen Descartesu (»B. kao i neobicno zanimljivu analizu prostora i prostornosti ovdje cemo ostavits po strani. U mnogome izvrsnu analizu Descartesa. ili U uvodnom paragrafu i u razdjelu A Heidegger prije svega nastoji da svoje shvacanje svijeta razgranici od prosirenih shvacanja koja odbacuje. preradevina. lovacki pribor. Pribor se moze protegnuti bar tako da obuhvati i alat i materijal. Razgranicenje analize svjetskosti od interpretacije svijeta kod Descartesa«. a iz Heideggerove opce analize izdvojit cemo sarno jedan moment problematiku »predrucnosti« i »prirucnosti«. i sto za kojim sjedimo. da li je opravdano ovakvo redanje triju nacina bivstvovanja u okviru iste " Rijec »Zeug. predrucnost (die Vorhandenheit) i 3. »die Weltlichkeit«) je »ontoloski pojam i znaci strukturu jednog konstitutivnog momenta bivstvovanja-u-svijetu« (SZ 64). to jest tubivstvovanje. odjeca. 2. »unutarsvjetskim« (»innerweltlich«). Tako se kao prva tri ~naCen~abiljeze: 1. 'koja je trebalo da bude detaljnije provedena u drugom dijelu knjige. odijela. Dva prije navedena pojma bivstvovanja su kategorije Ii odnose se na bivstvujuce Ci:je je bivstvovanje netubivstvovne vrste. pa . prirucnost (die Zuhandenheit). »Zeug« je za Heideggera sve 5tO nam je »pri ruci«. A »svjetskost« (ssvjetovnost«. a 0 netubivstvovnom bivstvujucem uz pomoc kategorija) . lice tkanina ~tof materijal. 1 soba u kojoj se sto nalazi. prigovoriti nabrajanju dvije kategorije :i jednog egzistencijala u sklopu iste podjele. Heideggerov termm »Zeug« ima odredenije znacenje.u njemackom obicnom jeziku ima mnogo razlicitih znacenja. te se moCXIV Unutarsvjetsko bivstvujuce je ili »pribor« (salat. c) izradevina. Tako je »Zeug« npr. problemu prostornosti tubivstvovanja i odnosu prostornosti i prostora. 2. »C. Tako on insistira da se svijet ne smije identificirati ni sa skupom prirodnih stvari. oruzje itd. niti. ze nazvati »pripadnim svijetu« (wweltzugehiirig«). das Umhafte der Umwelt und die Raumlichkeit des Daseins«) posvecen je jednom naizgled posebnom. 3. Ristic-Kangrgin rjecnik navodi dvanaest glavnih znacenja s velikim brojem podznacenja. Nije zadovoljavajuce nikad se svijet shvati kao »cjelokupnost bivstvujuceg koje moze postojati unutar svijeta« (SZ 64). To znaci da treba razlikovati tni modusa bivstvovanja: 1. svjetskost svijeta (die Weltlichkeit der Welt«).Ian karakter. stvari. nego »jedan karakter samog tubivstvovanja« (SZ 64). odnosno »stvari« i »pribora«.koje nije tubivstvovanje. alat. Zato ni izraz »pnibor« nije bas najbolji za prevodenje ovog Heideggerovog termina. oprema. sa cjelokupnoscu stvari koje »imaju vrijednost« za covjeka. cxv . Medu daljn'jim zna~njim~ nalazll~O: posude. Jedino tubivstvovanje jest u svijetu i moze se karakterizirati kao »svjetsko« (»weltlich«). sto se moze uciniti prihvatljivije. »orude«. Die Abhebung der Analyse der Weltlichkeit gegen die Interpretation der Welt bei Descartes«) predstavlja svojevrsni anticipirajuci prilog onoj »destrukciji povijesti ontologije«. Svijet nije odredenje bivstvujuceg . grada. i pero k?jim pisemo i tinta u koju ga umacemo. Ono okolinsko okolnog svijeta i prostornost tubivstvovanja«. b) pribor. prije svega. a treci razdio (»C. pricemu je »posljednje spomenuto bivstvovanje egzistencijalno odredenje bivstvovanja-u-svijetu. ~) sirovina.eak ni ako se shvati kao bivstvovanje te cjelokupnosti. ciji je nacin bivstvovanja (»die Seinsart«) »prirucnost« (»die Zuhandenheit«) dli »puka stvar« (»blosses Ding«) Ciji je nacin bivstvovanja puko postojanje. tvorevina. »das Zeuge+). »B. 5tO na neki nacin moze da nam posluzi. ali cuva ponesto i od ove njegove svakodnevne sirine. orude: alat. Pniroda je i sama jedno bivstvujuce 'koje se susrece unutar svijeta. a netubivstvovno bivstvujuce (bivstvujuce Ikoje nije covjek) bivstvuje sarno »unutar svijeta«.« (SZ 88) U ovoj klasifikaciji moglo bi se. sprava itd). orude. Ali on je ipak nesto neodredeniji i siri (i zato bolji) od drugih izraza koji tu dolaze u obzir (kao npr. ali presudnom problemu. »Zeug« je prema tome i crude pomocu kojeg se nesto radi i materijal koji se pri tom upotrebljava. »predrucnost« (sdie Vorhandenheit«). Ako izmedu tubivstvovanja (covjeka) i netubivstvovnog bivstvujuceg (bivstvujuceg koje nijecovjek) postoji princlpijelna razlika (koja se fiksira i naglasava napose i timesto se 0 tubivstvovanju govori uz pomoc egzistencijala.

« (SZ 57) No ako je »briganje« egzisteneijal. brinuti se za. Jedno daljnje pitanje moglo bi biti da li je razlika izmedu »stvari« (»Ding«) ii.i pribora. brinuti se . (Vidi SZ 57) Objasnjavajuci zasto je odluoio da taj viseznacni termin upotrebi kao egzistencijal. a bivstvovni sukarakteri tog bivstvujuceg kategorije. «). u kojoj taj pribor moze biti onosto on jest. a ono egzistencijalna (ne sarno kategorijalna)? »Pribor« (sdas Zeug«). nije Ii razlika izmedu stvari . Kao Ii mnogi drugi Heideggerovi termini. nost« (»die Zuhandenheit«) i »briganje« (sdas Besorgen«) kod Heideggera se neodvojivo povezani..pomocu »briganja«? Hi. j izvrli(va)ti . . Bivstvovanje pribora uvijek pripada nekoj »priborskoj cjelini« (Zeugganzes«)." !Njegovu viseznacnost u svakodnevnom govoru istice i sam Heidegger. postarati se. -ositi: dovesti: poslati. da 'li je opravdano ovakvo strogo dijeljenje kategorija i egzistencijala? Najzad..00 kategorija (SZ 44). (polsvrsavati . on pise: »Naziv nije izabran zato sto je recimo tubivstvovanje ponajprije [ u velikoj mjeri ekonomsko i »prakticno«.. Heidegger daje jasan odgovor.. a prirucnost je nacin bivstvovanja (die Seinsart) pribora.T ! podjele? Ne sugerira li 5e time da je razlika izrnedu pukog postojanja (spredrucnosti«) i »prirucnosti« istog ranga kao i razlika izrnedu nekog od ova dva modusa i svjetskostisvijeta? Na ovaj prigovor Heidegger bi mogao odgovoriti da je to formalan prigovor. « (»Etwas. koj! ne pogada bit njegovih analiza. obrnuto. strepiti . Pribor je bitno »nesto da bi se .. Heidegger je razjasnio egzemplarnim nabrajanjem razldcitih modusa u-bivstvovanja koji se mogu promatrati kao naje napravljena Prema Rdsticu i Kangrgi. svrsiti. urn zu . starati se 0... j otpravljati..(»Besorgen«) u Sein und Zeit-u . 00nosno »spoznajna« . 2. odnosno »bivstvovna«. a pribor je »bivstvujuce koje se susrece u briganju« (»das im Besorgen begegnenden Seiende«).. . pribojavati se. Pribor je ono bivstvujuce koje se »susrece U briganju«.istice Heidegger .. smiju Ii se kategorije definirats pomocu egzistencijala.. vrsiti. Enciklopediski nemacko-srpskohrvatski recnik. izraz »Besorgen..uzet je iz obienog jezika u kojem se javlja u mnogo razHCiti. glagol »besorgen« (prema kojem i glagolska imenica »das Besorgen«) medu ostalim znaci: 1. No ako su »egzistenoijali . na-do/baviti. sluziti: raditij. Beograd. jos nekoliko rijeci 0 »briganju« (»Besorgert«). a karakteri su ovog egzistencijali. ako se kategorije mogu razjasnjavati pomocu egzistencijala (sto Heidegger u mnogim slucajevima dosta uspjesno cini). (Svetomir Ristic i Jovan Kangrga. na-do/bavljati: don-ijeti.»prirucnost..izraz »briganje. treba »strogo odvojiti.. Briganje je naein bivstvovanja covjeka (tub ivstvovanja). ontiekim znacenjiina« . kako to cini Heidegger kada definira »pribor. »priruc. . smssao u kojem ce sam upotrebljavati izraz »briganje.(»Besorgen«). U strukturi »um zu« lez! »upucivanje« (»Verweisung«) od necega na nesto.i »pribor«. 1936) ss CXVII .. i to »kao oznaku za bivstvovanje jednog moguceg bivstvovanja-u-svijetu«. Priruonost se »ne smije shvatitikao puki nacin shvacanja [Auffassungscharakter] '" Prirucnost je ontoloski-kategorijalno odredenje bivstvujuceg kako je ono »po sebi«. gledati: pobrinuti se. a ondai »stvar«? CXVI I na to je pitanje u duhu Heideggera naizgled lako odgovoriti..i kategorije dvije osnovne mogucnosti bivstvovnih karaktera« (SZ 45) i aiko egzistencijale. nisu H egzistencijali i s njim tijesno povezani »pojmovi. No pitanje je da Ii »formalni« nedostaei mogu biti samo formalni. Na ovo pitanje. Nasuprot raznim »prednaucnirn. No ako je tako.. nego zato sto samo bivstvovanje tubivstvovanja [das Sem des Daseins] treba uciniti vidljivim kao brigu [Sorge].. Stvar 'i pribor pripadaju u unutarsvjetsko bivstvujuce. . bojati se . na raspolaganju covjeku za razlicite vrste upotrebe. 3. »pribora« (»Zeug«)..h znacenja. ako ne spoznajna.« ~SZ 57) Kako smo vee ranije spomenudi.iii »objektivna«. moglo bi se reci. odnosno izmedu predrucnosti i prirucnosti »subjektivna«.« (SZ 71) Prirucnost je naoin bivstvovarrja pribora. 4. kako to zahtijeva Heidegger.upotrebljava se »kao ontoloski termin (egzistencijaI) kao oznaka za bivstvovanje jednog moguceg bivstvovanja-u-svijetu. Za razliku od stvari pribor je pri ruci.

nego da je Marx najosrriji kriticar takvog shvacan]a. promatranje. nego joj je direktno suprotna. To su die Ruck sicht (povratno videnje. kao sto djelovanjeima svoje videnje.veno videnje (Sicht) Heidegger naziva »Um~lcht«. razgovaranje 0 necem. propustanja. iii je tu mozda rijec 0 opisu i (svojevrsnoj kritici) neautenticnog. koja se Iionako na nekoliko stranica ne bi mogla dovoljno razjasniti. upotrebljavajuce bri~arije [~as han?erende. Tako npr. upitivanje. »Teorija« kao stvaralacko bitno misljenje nije nesto razficito od prakse. a svakodne58 U nizu radova objavljivanih u toku vise decenija pokusavao sam pokazati da shvacanje covjeka kao »zivotinje koja pravi oruda« (iIi opcenitije kao »radne« ild »ekonomske« iivotinje) nije Marxovo. Izvjestan je putokaz svakako u tome sto se briganje vezuje uz svakodnevno bivstvovanje-u-svijetu. . obzor. odredivanje. »Teorija« shvacena tradicionalno kao cisto pasivno. odmaranja itd.6ini bniganja (imanje posla s necim. U ovim i slicnim Heideggerovim umovanjima neki su bili skloni da vide onaj dio njegove rnlsli koji je najblizi Marxu. niti inferiorno u odnosu na praksu. obazrivost. SvoJ~ specificno videnje ima i skrb (die Ftirsorge). nego je upravo na]viSi oblik prakse shvacene kao slobodna stvaralacka djelatnost (kao revolucija). a posebno za autenticno Ijudsko bivstvovanje. neki su od navedenih modus a briganja »prakticki« a neki »teorijski«. raspitivanje. smotrenost. nehumanog ljudskog bivstvovanja? Pitanje nije jednostavno jer sam Heidegger u poglavlju 0 »svjetskosti svijeta« ne govori eksplicitno 0 problematici autentlcnostt neautenticnosti.: usp. oprastanje). deficijentni mo?usi izostavljanja. odricanja. oprez.ka~o se cini.e " (SZ 69) 56 Neposredno prije toga Heidegger je objasnio da on svako~:vno. Ovaj uvod nije mjesto za ponovno razjasnjavanje tih shvacanja. bivstvovanje-u-svijetu naziva takoder »ophodenjem tt svijetu 1 sa '.kao sto je 'po~azano. one ima svoj vlastiti na~l. milost. prirucnosti u odnosu na puko postojanje (predrucnost). kakvo se pripisuje Marxu. C(VlII CXIX . Nema sumnje da Heidegger s velikom strascu govori 0 prnnatu djelatnog briganja u odnosu na sarno teorijsko promatranje. No da li je tu rijec 0 relacijama koje vrijeme za svako. Ali upotrebIjavaj~6i-r~?ece oph?denj~ nij~ slijepo. no kao sto treba biti na oprezu s Marxovim navodnim ucenjem 0 primatu »prakse« i »oruda za proizvodnju-" tako ne tileba prebrzo zakljucivati ni 0 Heideggerovim »analognim« tezama. proizvodenje necega. najblizi nacin ophodenja= nije JOS sarno razabiruce spoznavanJe [das nur noch vernehmende Erkennen].1 njegova razlika u odnosu na teorijsko odnosenje mje samo u tome sto se pri ovom posljednjem promatra. SZ 56-57). Isto sam tako dokazivao da ni ucenje 0 primatu prakse u odnosu na teoriju. provodenje. on pise: ~A!'I. nego radece. Ne izrazava li on tu na svoj nacin (navodne) Marxove misli 0 [edinstvu teorije i prakse uz primat praktickog odnosenja prema svijetu? I nije li njegovo ucenje 0 pniboru (»Zeug«. pr~mjenjuje teorijsko spoznavanje.~ gledanja. poduzi~anJe. nego je promatranje isto tako izvorno briganje. gebrauchende Besorgen].IDutarsv)etskim b~vstvujuCim« (sden Umgang in der Welt ~nd n:t!t dem mnerweltlichen Seiendene). upotrebljavanje necega. obzir) i die Nachsicht (snaknadno« »dopunsko videnje«._napustanje necega i pustanje da se izgubi. ' . ~kolo-vldenJe«. '" »Prakticko« odnosenje lllJ. prornatratko shvacanje istine nije sarno »sekundarna« u odnosu na praksu. a pri onom prvom djeluje istodjelovanje. Prema tradicionalnim klasifikaci~ama koje dijele nacine ljudskog odnosenja prema svijetu na »teorijske« :i »prakticke«. (SZ 66---67) .smislu odsustva videnja [Sichtlosigkeit] . nije Marxovo. " Briganju s~ojst. te da je to ophode?-Je uviiek rasprseno u mnogo razlicitih »nacina briganja« (»Welsen des Besorgens«.u) kao bivstvujucem koje se primarno susrece unutar svijeta neka varijanta Marxove (navodne) teze 0 orudima za proizvodnju kao odlucnom »faktoru« drustvenog razvoja? U svemu tome svakako »ima neeega«. obradivanje i njegovanje necega. Pri tome.e »ateorijsko« u . ~OJI vodi radenje i daje mu njeg?:u specl~~cno stvarovitost. kao sto njegovi nisu ni pojmovi »teorije« i »prakse« kojima se u takvim interpretacijama interpretira. da ne bi ?stalo sIijepo. Heidegger se suprotstavlja ostrom razdvajanju »praktickog« i »teorIjskog« odnosenja i ujedno daJ~ prednost onom »praktickom«. pribora u odnosu na stvar.. koje ima ~voJu vlastitu »spoznaju« [»Erkenntnis«]« (SZ 67) I dalje: »Pogledu na stvari koji ih samo »teorijski« gleda nedostaje razumijevanje prirucnosti.

um das eigenste Seinkonnen selbst]. kojem jednako izvomo pripada bivstvovanje pri prirucnom . citamo: »Bivstvovanje-u-svijetu. geworfen-entwerfende] bivstvovanje-u-svijetu. Prelaz od bivstvovanja-u-svijetu kao osnovnog ustrojstva tubivstvovanja ka brizi kao bivstvovanju tubivstvovanja dovoljno je obrazlozen potrebom da se prede na onaj nivo analize na kojem cemo se vise pribliziti autenticnom bivstvovanju tubivstvovanja. Medutim. Premda je analizirajuci konstitunvne momente te cje1ine nastojao da ne ispusti iz vida cjelinu. ono Se-sopstvo [das Man-selbst]. iii. koja je u Sein und Zeit-ukao bivstvovanje tubivstvovanja jos fundamentalniji pojam. Heidegger dopusta da »fenomenalna raznolikost ustrojstva te strukturno cje1ine i njenog svakodnevnog nacina bivstvovanja mogu Iako poremetiti [verstellen] jedinstveni fenomenoloski pogled na cjelinu kao takvu« (SZ 180). No nije sasvim jasnoda .vica je (kako smo vidjeli) podrucje na kojem caruju bezlieno Se (das Man) i propadanje (das VerfaH. I u svom (neautenticnom) bivstvovanju pri svijetu i su-bivstvovanju s drugima ono se nije odreklo mogucnosti autenticnog bivstvovanja. uvijek jest radi sebe sarna [umwillen seiner selbst]. odlucio za termin »briganje« (»BesorgeIl«) . kojem se u njegovom bivstvovanju pri »svijetu« i u su-bivstvovanju s drugima radi 0 samom najvlastitijem moci-biti [0 samoj najvlastitijoj moci bivstvovanja. Tako nam analiza »subjekta« svakodnevice i svakodnevnog u-bivstvovanja mogu sarno djelomicno pomooi pri rasvjetljavanju pitanja o statusu Heideggerove anallze briganja. Bivstvovanje-u-svijetu uvijek je vee Prema tenticno. Ali sopstvo [das Selbst] je ponajvise ii ponajpnije neautenticno. Ali u svojoj propaiosti ono je makar i na propadajuci nacin razotkriveno.anaLiza »bnige« (sdie Sorge«) ikao bivstvovanja tubivstvovanja? 13. sto potpuno CXX . jer bi razmatranje »tjeskobe« moralo aci na ustrb »brige«. baceno-nahacujuce [proiicirajuce. vise. CXXI sene]. a u svojoj bacenosti ono je ujedno projicirajuce. koju Heidegger shvaca kao »temeljnu nastrojenost« (sdie Grundbefindlichkeit«) i kao »odlikovanu razotkrivenost tubivstvovanja« (seine ausgezeichnete Erschlossenheit des Daseins«). kako sam kafe.Ii je svako svakodnevno bivstvovanje nuzno neautenticno ili i tu Una mjesta za neku autenticnost.en).« (SZ 181) ovome sopstvobivstvovanja"u-svijetu je neaudoduse ne dskljucivo. ali rni tu slavnu »stanicu« moramo ovdje »preskociti«. Prosjecna svakodnevnost tubivstvovanja moee se prema tome odrediti kao propadajuci-razotkriveno [veriallend-erschlos- propalo. bolje »egzistencijala« radikojeg se Heidegger. Moie li nam tu mozda viSe pomoci analiza onog »pojma«.kao i su-bivstvovanje s drugima. Analiza tjeskobe predstavlja jedan od najslavnijih i najznacajnijib dijelova Sein und Zeit-a. Die Sorge als Sein des Daseins«) Heidegger najprije sazima rezultate svoje analdze bivstvovanja-u-svijetu. Briga kao bivstvovanje tubivstvovanja Na pocetku poglavlja 0 brizi kao bivstvovanju tub ivstvovanja (»Sechstes Kapitel. ovaj motiv Heidegger 'konkretizira kao potrebu za cjelovitim sagledavanjem strukturne cjeline tubivstvovanja. medu ostalim. nego ponajprije i ponajznaci da mogucnost neke autenticnosti nije iskljucena. Bivstvovanje-u-svijetu uvijek je vee propalo. Tu. Stoga se on pita: »Kako treba egzistencijalno- -ontoloski odrediti cjelovitost pokazane strukturne cjeline?« (SZ 181) Konkretnije: »moze [i uspjeti da se ta strukturna cjelina svakodnevnostishvati [zahvati] u svojoj cjelovitosti? Moie Ii se bivstvovanje tubivstvovanja jedinstveno ocrtati tako reljefno da na osnovu njega postane razumljiva jednaka izvornost pokazanih struktura zajedno s pripadnsm egzistencijalnim mogucnostima modifikacije?« (SZ 181) Put od »bivstvovanja-u-svijetu« do »brige« vodi preko »tjeskobe« (»Die Angst«).

« (Vidi: Gerhard Wahrig.Sami pojmovi »egzistenoijalnosti« i »propadanjae imali su doduse vee i u ranijem izlaganju veliko znacenje. fakticitet i propalost kao temeljne ontoloske karaktere tubivstvovanja.. 2.RJecmk..lIri Heidegger razliikuje tri »fund~ment~n~ kara~tera . a to sastavljanje moze izazvati neke nedoumice . Nedournica moze nastati prije svega zbog toga sto je egzistencijalitet ranije. 328 ltd. Navedenu strukturu Heidegger razmatra i razjasnjava u paragrafu 41 posvecenom »bivstvovanju tubivstvovanja kao brizi«. Wahrigov njemacki rjecnik objasnjava »Sorge« ~~o »Un~~. Bangigkeit. ono sto zad~Je brige. Drugim rijecima: u covjekovu bivstvovanju ispred sebe sarna.OsJeCaJ nespokojstva. »se_b~ ~apnjed«. Da Ii je time egzistencijalitet definitivno detroniziran sa »strukture« na »moment«. Ova egzistencijalna odredenja ne pripadaju kao komadi u nekikompozlturn.. Umjesto »Existenzialitat« Heideg. Zagreb.. P.govaraju znacenjima njema6ke rijeci }}d~e SorgeeF' Ah ono sto Heidegger mis1i pod izrazom »die Sorge« ne poklapa se s obicnim znacenjima ~e rij~ci. faktici~et (die Fa_ktwtat) _ »Schon-sein-in« (»vec-biti-u«) I propadanje (das Verfallen) Ili propalost (das Verfallensein) . »sebi unaprijed«). Temeljni ontuloski karakteri nabrajaju se bez mnogo obrazlaganja. SZ 250. Pflege«. predmet brige. Bertelsmann Lexikon-Verlag. u stvari ta struktura koja ce biti znacajna za daljnje izlaganje tek se tu konstituira. fig. u tome sto on uvijek vee jest it svijetu izrazava se moment fakticiteta (fakticno- i¥ 5. Novi Sad 1967) .G. on CXXIII . 3. Kummer (urn etwas oder jemanden): fu~sorge (fu.« Dakle: »Biti-[BivstvovanJe]-v~c-ISp!ed-sebe-u-I-svijetu-) kao bivstvovanje-pri (unutarsvjetski susrecucem bivstvujucem. proglasen nazivom za ontolosku strukturu (odnosno za skup ontoloskih struktura) egzistencije. Bangigkeit.moment propadanja (iii propalosti). trod oko nekoga iIi neeega. . fakticitet i propalost [Existenzialitat.. Knjiga prva A-F. a zatim svaiki od tih momenata pojedinacno specificira da bi ih najzad sazeo u jedinstvenu strukturu. Giitersloh 1968.ne sarno zbog svoje naknadnosti. Heideggerova »briga« n~Je psiholosko stanje nego jedna egZlstenclJalno-ontoloska struktura.~J~ tubivstvovanja«: egzlstenclJalttet (d~7 EXlstenzwll~at) --:»Sich-vorweg« (»ispred sebe«.. a u nekoliko mahova vee se javio i pojam »fakticiteta«. Vidi npr. »prije s~be«. hrvatskosrpskoga knjiievnog jezika. a sada se odjednom pojavIjuje kao jedan od tri momenta te strukture. jednom sirem i jednomuiem? Ne govoreci nista 0 nekoj ta:kvoj odluci. CXXII sti). iii je Heidegger odlucio da taj izraz upotrebljava u dva smisla. jeci »briga« kako ih biljefi rjecnik dviju !VIatica: »1. a p~gotovo ne s onim glavnirn ukojem je »briga« Jedn? psih~losko stanje .:o~t~rbuch. Deutsches u.blvst~o. u pocetnim dijelovima. a u tome sto je uvijek pri unutarsvjetskom bivstvujucem . koja cini cjelovitost struktume cjeline. vise u obliku saopcenja koje se daje do znanja: »Fundamentalni ontoloski karakteri toga bivstvujuceg [fakticki egzistirajuceg tubivstvovanja . Matica Hrvatska. u tome sto on ne ostaje ono sto jest.« (SZ 192) U ovoj u prvi mah zbunjujucoj struk~1.] jesu egzistencijalitet.Znacenja nase rijeCi »briga« u velikoj mjeri od. . Pri tom najprije navodi egzistencijalitet. u kojem bi ponekad jedan mogao nedostajati. nego su prozeti izvomom povezanoscu. K~er u~ et~as oder jemanden). uznemirenosti zbog nekoga l~l necega: m~sao usredsredena na izvrsenje neceg . jemanden).»Sein bei« (»bivstvovanje pri«) (SZ 191).:a.ger cesto pise »Existenz« (s-egzistencija«}. Faktizitat und Verfallensein]. staranje. Tu strukturu on izrazava rijecima: »Sich-vorweg-schon-sein-in-(der-Welt-) als Sein-bei (innerweltl~ch begegnendem Seienden). Ovome dobro odgovaraju ~acenJa nas~ n. nego se stalno nadilazi (zakoracuje ispred sebe sarna) izrazava se moment egzistencijaliteta (egzistencijalnosti). Matica Srpska.« (SZ 191) »Fundamentalni ontoloski karakteri« koji konstituiraju cjelovitu strukturu tubivstvovanja ovdje se navode tako lezerno kao da je tu rijec 0 podsjecanju na nesto sto je vee ranije utvrdeno. nastoJan~e.osjecaj nespokojstva ~nemIrenosh zbog nekoga ili necega (Unruhe. Ali tek u sestom poglavlju Sein und Zeit-a oni se naknadno sastavljaju u jednu cjelovitu strukturu.

a fakticitet reprezentant indiferentnog? Izgleda da bi se mogio argumentirati i za i protiv ove pretpostavke. U paragrafu 43 pod naslovom »Tubivstvovanje. fakticiteta i propadanja. Uveden je vise usputno u ranije analiziranom paragrafu 12 gdje je rijee 0 preIiminamoj naznaci »bivstvovanja-u-svijetu«. nego sarno u njihovom prethodnom razurnijevanju.ako se apstrahira od egzistencijalnog ustrojstva u-bivstvovanja Heidegger istice da se moze govoriti i 0 jednom drugam »tubivstvovanju vlastitom nacinu »postojanja« [vpredrucncsti«. ponekadkao nestosto se podjednako razlikuje od moguceg i od nuznog. svjetskost i realitet« (s-Dasein. Fakticitet je sarno covjeku svojstvena cinjenicnost. pripada medu najteze Heideggerove pojmove. kao koji svako tubivstvovanje uvijek jest. jedno »bivstvovno odredenje. a propadanje kao nestoIose i nepozeljno. nazivamo njegoyim fakticitetom . Kako je fakticitet 'Sad dospio u vezu i opoziciju s egzistenoijom i propadanjem? Znaci Ii toda se egzistencija i propadanje mogu shvatiti npr. razotknivenost i istina« (»Dasein.« Moze se cak procitati: »Existenzialdtat ist wesenhaft durch Faktizitat bestimmt. a sastoji se u tome sto je on ujedno i bivstvovanje-u-svijetu i unutarsvjetsko bivstvujuce. nur Vorhandenes]« . »Cinjerncnost fakta tubivstvovanje [Die Tatsachlichkeit des Fa:ktums Dasein]. Napominjuci da i sarno tubivstvovanje postoji »predrucno« u svijetu (»inl< der Welt vorhanden ist). »Vorhandenheit«]« koji nije pristupaCan »u apstrahiranju od specificnih struktura tubivstvovanja..« (»EgzistencijaHtet je bitno odreden fakticitetom. WeltIichkeit und Realdtat«) r.ijec je 0 onomsto se tradicionalno nazivalo »problemom realiteta«. sto treba izbjegavati ili negirati? Pojam fakticiteta. odnosno strukturom brige kao bivstvovanja tubivstvovanja.« (SZ 55-56) Ali ta 'je »cinjenicnost« cinjenice vlastitog bivstvovanja ontoloski bitno razlicita od cinjeni'cnosti postojanja netubivstvovnog bivstvujuceg. i to tako da se to bivstvujuce moze shvatiti kao »sudbinski« povezano s bivstvovanjem bivstvujuceg koje ono susrece unutar svog vlastitog svijeta. u paragrafu 44 pod naslovom »Tubivstvovanje. Ne poklapa Ii se tako shvaceni fakticitet u dobroj mjeri s propadanjem kao bivstvovanjem pri unutarsvjetskom bivstvujucem? Na koji je nacin tako shvaceni fakticitet povezan s egzistencijaIitetom li propadanjem i ujedno od. a ujedno je sudbinski povezan s bivstvovanjem unutarsvjetskog bivstvujuceg sto ga unutar svog svijeta susrece. Pojam fakticiteta sadrzi u sebi: bivstvovanje-u-svijetu jednog »unutarsvjetskog« bivstvu[uceg..recimo egzistencija kao ono pozitivno Ii poZeljno cemu treoa teiiti.« (SZ 56) cinjenicnost i [akticitet po ovome nisu isto. njih razlicit? Dva paragrafa kojima zavrsavasesto poglavlje ne bave se odnosom egzistencijaliteta. Ono »faktidko« javlja se u fHozofskoj tradiciji ponekad kao nesto suprotstavljeno idealnom Hi normativnom. ponekad u opoziciji prema iluzornom ili zamisljenom. Erschlossenheit und Wahrheit«) 0 onom sto je poznato CXXV . odnosno.jednostavno pise: »Briga karakterizira ne recimo sarno egzistencijaIitet odvojen od fakticiteta i propadanja. Tubivstvovanje razumije svoje najvlastitije bivstvovanje u smislu jednog izvjesnog »cinjenicnog postojanja« [»tatsachhlchen Vorhandenseins« ]. nego obuhvaca jedinstvo ovih bivstvovnih odredenja. naizgled tako jednostavan Ii svima poznat. tacnije receno »moze se s izvjesnim pravom u izvjesnim granicama shvatiti kao samo postojece CXXIV [samo predrucno. kao nesto (u pozitivnom i negativnom smislu) normativno.« (SZ 193) Jednako kao fakticitet i propadanje egzistencijaIitet je. Ne znaci Ii prisustvo »propadanja« u ovoj strukturi da i ostaia dva momenta treba shvatiti kao neke modifikacije bivstvovanja s obzirom na autenticnost? Nije Ii mazda egzistencijalitet u ovoj strukturi moment autenticnog bivstvovanja. dakle.« SZ 192) DaIjnju zbunjenost u navedenoj troelanoj struktua'i moze izazvati sto se u njoj kao jedan od momenata javIja »propadanje« (»VerfaUen«) koje je Heidegger ranije bio uveo kao jedan ostri]! naziv za neautenticno bivstvovanje.

pa nije sasvim slucajno sto je jedna ad prvih knjiga 0 njegovoj filozofiji posvecena njegovoj CXXVII . S istim pravom s kojim su umetnute na kraj sestogpoglavlja. (SZ 231-233) »Izvorna ontoloska interpretacija« tubivstvovanja ostaje. od veIikog znacenja za razumijevanje cjeline Sein und Zeit-a. ali ne . Seinssinn] tubivstvovanja«. uz veoma male modifikacije. prestizuca. Ovo »svakodnevno propadajuceIzmicanje« pred smrcu ujedno je »neautenticno bivstvovanje ka smrti« (»ein uneigentliches Sein zum Tode«. SZ 254). nego i »bivstvovanje ka smrti« (wdas Sein zum Tode«).i kao «vorlaufende Entschlossenheit« (spredtrceca«. mogle su doci i na neko drugo mjesto.odlucnost (die Entschlossenheit) .« (SZ 259) Autenticno bivstvovanje ka srnrti takoder je »jedna egzistencijalna moguonost tubivstvovanja«. Smisao bivstvovanja Zeit-a pod naslovom (»Zweiter Abschnitt. gewisse) i neodredena (unbestimmte) mogu6nost. SZ 259). Pravo shvacena smrt je covjekova najvlastitija (eigenste). od iluzija bezlicnog Se osiobodena. odlikovani modus razotkrivenosti (Erschlossenheit) koja je pokazana kao izvorna istina (die urspriingliche Wahrheit) te je kao takva sarna najizvornija (die urspriinglichste). sloboda ka smrti (Freiheit zum Tode) (SZ 266) avo' autenticno bivstvovanje ka smrti moze se oznaciti . ali u koji se ono ne mora stalno i nuzno pomjerati. Uprkos njihovom velikom znacenju sada ih ostavljamo po strani. anticipirajuca odlucnost). Na pocetku tubivstvovanja: vremenitost drugog odjeljka »prvog dijela« Sein und »Tubivstvovanje i vremenitost« Dasein und Zeitlichkeit«) Hei- degger sazeto rezimira rezultate prethodne analize i odreduje njen domet. u susret hitajuca. Covjek nije sarno bivstvovanje-u-svijetu i briga. Vorlaufen) . zadatak ovog odjeljka. »Sva- kodnevno bivstvovanje ka smrti« (»das alltagliche Sein zum Tode«) predstavlja »stalno bjeianje pred njom« (seine stiindige Flucht vor ihm«.ne treba izvanjski povezivati s autenticnim bivstvovanjem ka smrti »predtrcanjem« (Vorlaufen). SZ 297). (SZ 260) Autenticno bivstvovanje ka smrti je bivstvovanje ka smrti kao mogucnosti autenticne egzistencije. Ovu autentionu istinu tubivstvovanja . prema tome. Odlucnost (die Entschlossenheit) je naime izuzetni. nesavladiva (uniiberholbare). ono je strastvena. in die das Dasein sich verlegenkann]. bitanje ususret. u kojem se tuhivstvovanje moze zagubiti.ka smrti kao mogucnosti autenticne egzistencije. Autenticno bivstvovanjeka smrti znaci preuzirnanje te moguenosti. To su dvije svojevrsne male raspravice 0 dva fundamentalna »problema« filozofije.kao brige ne moze se smatrati izvornom jer je u njoj bila rijec 0 neautenticnoni bivstvovanju tubivstvovanja. Anticipirajuca odlucnost sarna je »najvlastitija autenticna mogucnost« odlucnosti. unbeztigliche). kako bismo mogli bar uskrtim naznakama reci nesto i 0 pitanju: Donosi li analiza vremenitosti kao smisla bivstvovanja tubivstvovanja neka razjasnjenja za pitanja sto ih je analiza brige donekle zamrsila? 14. »izvorni ontoloski temelj egzistencijaliteta tub ivstvovanja« ~SZ 234). izvjesna (sigurna.do »vremenitosti« vodi preko »srnrti«.kao »problem istine«. U njernu treba pokazati da je vremenitost ontoloski smisao brige. ali ne neophodne na mjestu na koje su smjestene. neprenosna (neodnosna. (SZ 235) Put od »brige. Interpretacija tubivstvovanja kao bivstvovanja-u-svijetu i . bezuvjetna. avo je neautentiono biv(XXVI stvovanje ka smrti najprosirenije. autenticna is tina tubivstvovanja (die eigentliche Wahrheit des Daseins. (SZ 302) Heideggerova analiza bivstvovanja ka smrti svakako je jedan od najznacajnijih i najzanimljivijih dijelova Sein und Zeit-a. »predtrcanje« (prestizanje. »izvorni bivstvovni smisao [smisao bivstvovanja.i jedino moguce: »Neautenticnost ima za temelj rnogucu autenticnost. Neautenticnost oznacava jedan nacin bivstvovanja u koji se tubivstvovanje moze pomjeriti [kojem se tub ivstvovanje moze odati. i to jos 0 necjelovitom. a vecinom se uvijek i pomjerilo.

pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja kojim se bavi Heidegger u objavljenom djelu Sein und Zeit-a zapravo je pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. jos krace: »Vremenitost se otkriva kao smisao autenticne brige. Eine Untersuchung zu Martin Heideggers Existenzial-Ontologie. Der Verstandene Tad.a sto bi 1nace vrijedilo i posebno analizirati . Podsjetivsi najprije na ono sto je 0 znacenju pojma »smisao« (sder Sinn«) napisao u § 32. Bit svoje koncepcije 0 vremenitosti kao smislu brige Heidegger je sazeto izlozio u »§ 65. premda nema mogucnosti da je poblize razmotrimo (kao nl njegovu izuzetno znaeajnu koncep-' ciju istine kao razotkrivenosti i-odlucnosti). CXXVIII nja uopce ili njega zanima smisao autenticnog covjekovog bivstvovanja. Briga se dakle diferencira na autentionu i neautenticnu. Distinkcija izmedu autenticnog i neautenticnog bivstvovanja vrijediza covjeka.Heidegger razjasnjava i smisao pitanja 0 smislu brige: »S pitanjem 0 smislu brige pita se: sta omogucuje cjelovitost razudene [rasclanjene. Spomenut cemo sarno da se ta analiza smrti s dosta razloga mogla j formalno dzdvojiti u zaseban nivo izmedu »bri~e« i »vremenitosti«. 154 S.« (SZ 325) Odgovor na svoje glavno pitanje 0 covjeku Heidegger kratko Izrazava slijedecim rijecima: »Izvorno jedinstvo strukture brige jest [lezi. ne zn~i Ii to da bivstvujuce uopce treba misliti prema moIX Bltak i vrijeme CXXIX .s-Zato smo je i ovdje morali bar kratko naznaciti. gegliederten] strukturne cjeline brige u jedinstvu njene razvijene razudenosti?« (SZ 324) IIi krace: »Sta omogucuje bivstvovanje tubivstvovanja i time njegovu fakticku egzistenciju?« (SZ 325) Da se pitanj~ ne bi pogresno shvatilo. Drugim rijecima. artikulirane. koje sebe razumije.« (»Zeitlichkeit enthiillt sich als der Sinn der eigentlichen Sorge. a pitanje 0 smislu brige je pitanje 0 smislu autenticne brige. Ali Heidegger se odlucio da svu analizu izvede na tri glavna nivoa pa je tako i analiza bivstvovanja ka smrti ukljucena u analizu smisla bivstvovanja kao vremenitosti. 1934. u sklopu analize razumijevanja i interpretacije (Verstehen und Auslegung) . on posebno upozorava: »Smisao bivstvovanja tubivstvovanja nije neko slobodnolebdece drugo niti nesto »izvanjsko« njemu samom.koncepciji smrti. Leipzig. Vremenitost kao ontoloski smisao brige«). nego je to sarno bivstvovanje.« (SZ 327) IIi. Autentleno i neautenticno bivstvovanje nisu dvije samostalno postojece stvari. ne treba Ii i pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce shvatiti kao pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja uopce? Pitanje se u prvi mah moze ueiniti apsurdno. Ali Heideggeru se moze predbaciti sto nije eksplicite [ nacelno razjasnio da pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja treba shvatiti kao pitanje 0 smislu autenticnog blvstvovanja tubivstvovanja. Time ne ielimo optuziti Heideggera da je najavljujuci odgovor na pitanje 0 smislu (svakog) bivstvovanja tubivstvovanja dao odgovor na samo dio pitanja (na pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja) ostavljajuci po strani drugi dio (pitanje 0 neautenticnom bivstvovanju tubivstvovanja i 0 bivstvovanju tubivstvovanja uopce). No ako je pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja zapravo pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. Vremenitost je smisao autenticne brige. niH postoji neko bivstvovanje uopce nezavisno od modusa autenticnosti i neautenticnosti (i eventualno indiferentnosti). pa je ne treba prenositi ni na bivstvovanje uopce. No ako je to tako. ali ne i za ne-ljudsko (netubivstvovno) bivstvujuce.« SZ 326) Vee je u ovoj kratkoj recenici sadrlan vazan dio odgovora na pitanje koje nas je rnucilo u velikom dijelu ovog uvoda: da Ii je kod Heideggera ~ijec 0 smislu covjekovog bivstvova- 6' Adolf Sternberger. Navedena kratka tezasto -ju je potcrtao sam Heidegger vrlo je odredena. Fakticki mnogo tesce i prosirenije neautenticno bivstvovanje tubivstvovanja zasnovano je u onom autenticnom. Stoga razumijevanje smisla autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja omogucuje razumijevanje i (da se izrazimo malo nehajdegerovskj) kritiku neautenticnog bivstvovanja tub ivstvovanja. ldegt] u vremenitosti. Die Zeitlic~keit als der ontologische Sinn der Sorge« (»§ 65.

(SZ 329) Razjasnjavajuci ovu tezu. iAutenticnost se tako pokazuje kao vrhovni tribunal pod Ciju jurisdikciju potpada Cak i wemenitost. »in63 Za razliku od umjetne Heideggerove rijeci »die Kunft«. koje joS nije postalo zbiljsko. Deanovic R. u krajnjoj Iiniji. prisutnost. »Die Kunjt« (izvedeno od glagola »kommen«.« SZ 328). U 6ijim je rukama taj konacni zig? MaZe Ii razIika izmedu autenticnosti i neautentienostl kojoj se podvrgava i sarna vremenitost biti zasnovana u toj istoj vremenitosti? Heidegger se trudi da sto jasnije razgraniei tri ekslaze vremenitosti od triju tradicionalnih dimenzija vremena. koji je izmisljen za potrebe prevodenja Heideggera. Maixner. kalko se to ~esto shvaca. SZ 325). Zagreb. »doci«) u njemackom obicnom jeziku javlja se samo uelozenlcama kao sto su.delu netubivstvovnog bivstvujuceg. Sarno Zigom autenticnosti ovjerena vremenitost moze kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja ~temeljJti bivstvovanje i.. Primarni jenomen izvorne i autenticne vremenitosti je buducnost. a pri na:brajanju se uvijek javlja redoslijed: buducnost.ture ne nazivaju »dimenzijama« nego »ekstazama« (Cirne se izrazava i naglasava njihovo principijelno drukcije shvacanje) . Gegenwart]. M. Buducnost za njega nije. Buducnost (die Zukunft) je »die Kunft. proslost i buducnost). Hrvatskosrpsko-francuski riecnik.« (»Sie ist nicht.ije: »Vremenitost vremenuje [zeitigt62]. Heidegger ~e: »Izvorna i autenticna vremen1tost vremenuje se iz autentiene budu6nosti. onda se vremenitost ne moze obj~javati pomocu bivstvovanja. in der das Dasein in seinem eigensten Seinkonnen auf sich zukommt« (sonaj laz63 u kojem tubivstvovanje u svom najvlastitijem moci-biti k sebi pridolazie. »izazivati« vorne j autenticne vremenitosti pripada prvenstvo«. cxxx CXXXI .« (!SZ 329) Kako vidimo. »proslost« (»Vergangenheit«) je preimenovana u »bilost« (»Gewesenheit«). sadasnjost (suvremenost. . nego ce tek jednom biti. To takoder nije slucajno nego naznaka »da buducnosti u ekstatiokom jedinstvu iz62 Za razliku od naseg glagola »vremenovatie. »otvor u ogradi« (vidi J. Ne moie se pitatista vremenitost jest. Smisao je (autentienog) bivstvovanja tubivstvovanja dakle autenticna vremenitost. jer kad bi se za nju moglo reci da »jest«. njemacki je »zeitigen« preuzet iz obicnog njemackog jezika u kojem znaoi "ciniti (pomagati) da nesto sazrije« »proizvoditi«. a znadi ~skrCeno mjesto«. i to tako da ona buduci bila [kiinftig gewesen] tek budi sadasnjost [suvremenost. a ne po modelu tubivstvovanja (covjeka)? I moze li se u tom slucaju tvrditi (sto je jedna odglavnih Heideggerovih teza) da put ka razumijevanju smisla bivstvovanja uopce vodi preko jrazumijevanja smisla (autenticnog) bivstvovanja tubivstvovanja? Smisao je (autenticnog) bivstvovanja tubivstvovanja vremenitost. Heideggerova je vremenitost takoder troclana struktura s time sto se clanovi te stru.sto takoder ima principijelne razloge. a primarnom dimenzijom vremena smatra se sadasnjost. No sta je vremenitost? Po Heideggeru to je pitanje pogresno postavljeno.« (SZ 328) Tradicionalno sesmatra Ida vrijeme ima tri dimenzije (sadasnjost. i to moguce nacine sebe same. nego smisao bivstvovanja) i njene ekstaze. npr. bjlost. neko »sada«. Gegenwart). Maixner. »Auskunft« (sobavjestenje«. prije svega temeljnu moguenost autenticne i neautentlcne egzistencije. distinlkcija izmedu autentjenosti i neautentiCnosti pnimjenjuje se ne samo na bivstvovanje nego ina vremenitost (koja nijeni bivstvujuce ni bivstvovanje. »laz« je ri:jee naseg obicnog jezika.njivica u kamenjaru«. No ako je smisao bivstvovanja tubivstvovanja vremenitost i ako je vrijeme horizont svakog razumijevanja bivstvovanja uopce. »Ankunft« (sdolazak«). II dopunjeno izdanje. nego se vremenuje: »Vremenitost uopce »nije« nikakvo bivstvujuce. Novinarsko izdavacko poduzece. Ovi omogucuju raznolikost modusa bivstvovanja tubivstvovanja. Vremenitost nije. Dayre. sondern zeitigtsioh.k. 1960). »Ablkunft« (»porijeklo«: »sporazum«). bila bi nesto bivstvujuce i njeno bi razumijevanje pretpostavljalo razumijevanje ideje bivstvovanja i onoga »jest«. Priredio R. Konkre1m. Ona nije nego se vremenuje. sve bivstvujuce.

Ono vec-biti-u . Razmatrajuci odnos ovih konstitutivnih momenata razotkrivenosti prema vremenskim ekstazarna.« Njegova svrha nije da definitivnim oCJenam~ zavrsi diskus~1u 0 djelu jos prije nego sto je ono procitano.Zavrsna primjedba umjesto zakljucka S ovim UV?doI? ~ad smo stigli do tocke gdje bi trebalo zapoceti kriticko razmatranje Sein und Zeit-a u njegovoj (krnjoj) cjelovitosti s ciljern da se odredi njegovo mjesto ~ povijesti filozofije i njegovo znacenje za suvremenu rmsao. ~. jer razumijevanje kao moment buducnosti sad dobija prednost pred drugim momentima (napose i pre64 Na slican nacln razjasnjava Heidegger sbilost« (»Gewesenheit«) i »sadasnjost« (»Gegenwart«).« (SZ 327) Drugim rijecima: u osnovi je egzistencijaliteta (odnosno egzistencije) .. razumijevanje i govor) nego 0' cetiri. kako se cini.eemu se cetvrti moment (govor) tretira kao artikulacija prethodnatri. odnosno suvremenost. koja je u biti nepovijesna i u kOJoJ ekstaza proslosti odnosi prevagu nad buducnoscu udarajuci joj svoj peeat.osti) sadasnjost. pri . CXXXII . odnosno razotkrivenosti. omogu6uje se u suvremenovanju. govor). no u razmatranje tih ekstaza ovdje ne mozemo uci. »Herkunft« (sdolazak«: »porijeklo«) i s1. No naJve~e lzne~~denJe . ni napose dlSkuSIJU 0 nekim spormm terminima.65 ' 15". a u tim ga analizama ne mozemo pratiti. »Auf jemanden zukommen« znaci »uputiti se prema nekom«. premda one donose mnoge zanimljive. »pri6i (ili doci) nekom«. a u osnovi propadanja (odnosno propaI. prispijevanje samom sebi. znac] da se mijenja odnos medu momentima razotkrivenosti. Prema svemu sudeci Heidegger sugerira da buducnost treba shvatiti kao dolazenje. rna nastrojenosti koj~j je ranije pripadalo prvenstvo). nego tu tezu potkrepIjuje detaljnim analizama. To. Heideggero~a . u osnovi fakticiteta . odnosno bilost. 67 ~ije svrha OV?g uv?da ni da pokus~ zakljuciti diskusiju o na~lI~u pr~voc1enJa ~eldegge~a (na nas jezik i uopce) . Heidegger sada viSe ne govori 0 tri strukturna momenta razotkrivenosti (nastrojenost. Tako npr. u najvlastitije bivstvovne mogu6nosti koje covjeku peipadajuz' Heidegger ne ostaje sarno pri tvrdnji da je prvobitno jedinstvo brige 0 vremenitosti.buducnost." Nije stvar autora da sudi koliko ovaj uvod tu svrhu moze da ispuni.Covjek i povijest kod Heid~ggera«.analiza povtjesnostt.. odrfanom n~ kursu »Marxlsmus und Existenzphilosophie« u Interuniverzltetskom centru za postdiplomski studij u Dubrovniku aprila 1984. No nadam se da uvod moze biti poticaj i za diskusiju 0 tim pitanjima. a ponekad i iznenadujuce momente. propadanje sa sadasnjoscu. ss 0 tome sam opsirnije govorio u svom zasad neobjavljenom predavanju ". propadanje.proslost..formacija«). nastrojenost s biloscu. Ali »jemandem zukommen« znaci takoder »pripadati nekom«. nego pnje svega (kao sto je vee receno) d~ potakne na njegovo Citanje i samostalno razmisljanje 0 njemu.Nes~o ~a1j~ o~ ovog uvoda u tom su pogledu otisli neki mojr vec objavljeni radovi (podaci 0 njima mogu se naci u priIozeno] bibliografiji »Heidegger u Jugoslaviji«). pokazu[uci vremenitost u-bivstvovanja. Bivstvovanje pri .. Najkraci rezime tih analiza glasi: »Ono ispred-sebe temelji se u buducnosti. nastrojenost. koji se sada nabrajaju i drukcijim redom (razurnijevanje. Heidegger povezuje razumijevanje s buducnoscu. No upravo na toj toed ovaj se uvod m~a zaustavitl. Na slican nacin Heidegger vremenski interpretira sve naprijed analizirane strukture. medu ostalim.don~si. objelodanjuje se u bilosti. .

Aranitoui/ HEIDEGGl::R U ]UGOSLAVI]I (1937 . .Dobrilo .1984) Bibliografija prevoda djela i clanaka Martina Heideggera u Jugoslaviji sa literaturom o njegovom djelu.

Verlag Vittorio Klostermann. Frankfurt aiM. 1950]. Frankfurt am Main. Prevedel: Ivan Urbaneic. Izvir umetni§kega deta [Der Ursprung des Kunstwerkes. . DOBA SLIKE SVIJETA. 171. »Mladost«. Preveli: Danilo Pejovic i Danko Grlic.0 »Humanizmu«. Prilozi. Izbral in uvodno razpravo [Heidegger .Prijevod nekih termina. !Pfullingen 1962] Kaj je to . 1961] . Pfullingen 1963].Napomena prevodilaca. Ljubljana 1967. Zbirka: »Misel in cas« * V!sebina: Kaj je metajizika? [Was list Metaphysik?. . ' 2. Pogovor [»Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti«]: Darrilo Pejovic. 1962]: . . Studentski centar SveuciliSta u Zagrebu. 80 Biblioteka izabranih eseja. str. Frankfurt aiM. WOZU DICHTER? Iz knjige: HOLZWEGE. str. IZBRANE RAZPRAVE. Stuttgart. Pia tons Lehre von der Wahrheit. * Saddaj: Izvor umjetniekog djela. OBITI UMJETNOSTI. .XXVII .BUjeske autora. Pariz [Iz knj. PQSEBNA IZDANJA 1. pismo Jeanu Beaufretu. Ill. Preveo: Boris Hudoletnjak. 8 0 CX. Philipp Reolam. Zagreb 1969.Tehnika in preobrat [Die Technik und die Kehre. 413. Bern 1954]. . Zagreb 1959. [Naslov originala: Martin Heidegger: DER URSPRUNG DES KUNSTWERKES.I.die Philosophie? GUnter Neske Verlag. Cemu pjesnici? . Vittorio Klostermann. str.Cankarjeva zalozba.0 bistvu resnice [Vom Wesen der Wahrheit.jitozofija? [Qu'est-ce que la philosophie? Was jist dais . Francke Verlag. Beseda prevajatca. 3.Pogovor (Danilo Pejoyic). GUnter Neske Verlag. 1955] . Vittorio Klostermann.»mislec biti«]: Boris Majer.

Centar za drustvene djelatnosti RK SOH Zagreb. Iz dela: Die Technik und die Kehre.e metafizik4? [Was ist Metaphysik? siebte Auflage. [U !ltampi] II.e to »filozojija. CXXXIX . :t. 369. 226. str. »Matica hrvatskae. • Sadr!aj: Prevladavanje metafizike. [Pjesme]. [Naslov originala: Martin Heidegger: DER EUROpAISCHE NIHILISMUS. 1972. Iz zbirke »Holzwege«. GUnther Neske. Sa davoskim saop!ltenjem i d1skusijom izmedu M. Predgovor [i»Biee i istina. 69-104 i S. stanovanje.hrung in die Metaphysik von Martin Heidegger. STUDIJE I CLANCI. . PfuLllingen].Helderldn i suMina poezije. . ODLOMCI IZ DELA 11. 1966]. Skica za istrazivanje problema vremena kod Kanta«]: Milutin Stanisavac. Vaga i tijek. Zagreb 1958. Onto-<teolollko ustrojstvo metarfizike. 1982. 39. U: AlNTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA.MoguCnosti. Frankfurt aiM.Bibliografska bilje!ika. 1963].Stvar. 13.Cankarjeva zalozba v Ljubljani.. dritte unveranderte Auflage. 1965]. 12. Vi1. c Jezik.] Filozofi. pesniekt stanuje eovek . :tMatica brvatskae.str. Phanomenologie und Theologie. Jean Beaufret: Rugovor pod kestenom. Prevedel: Ivan Urbancic. [Nietzsches Wort :tGott ist <tote] Bilje!ika autora. Gunther Neske Pfullingen]. Pogovor [»9to jest pitanje. Preveli: Ivan Salel!ic.. VAGA I TIJEK. 14.«? [Was ist das . . Pfullingen 1967] 5. Zbirka »Misel in cas«. Velika edicija »IIdejac. (Vidokrug Martina Hei:deggera)«]: Branam Despot.a i teologij'a [philosophie und Theologie. 1984. :tNolit«. Izabrao i preveo: Bofidar Zec. str. 1976. 79. 4. 370.Pitanje 0 tehnici [!Die Frage nach der Technik. Cassirera. Opuscula 1. . Auflage. Iz spisa »Sto je to metafizika«. IZ ISKUSTVA MISLJENJA. 8° lBiblioteka Centra.. [Die Zeit des Weltbildes]. . Heideggera i E.Rec. 147. Nietzscheova rijel!::tBog je mrtave. !Prevod 'i predgovor [»Kant i Heidegger iIi o konaenost]. U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA. Kolo prvo. EVROPSKI NIHILIZEM.die Philosophie? Giinther Neske Pfullingen. :tMladash.Nacelo identiteta. Beograd 1'9'76. Iz pdsma »0 humanizmu«. Vittorio Klostermann. . 982-989. Okret [Die Kehre. • Sadriaj: Sto . 10. 3. str. Knj. str. 8° * Saddaj: Iz iskustva mi§J. 175. 1969] . . Beograd.(S. Zagreb 1958. 9.[Naslov orlginala: Martin Heidegger: HOLZWEGE. str. Hajdegerov odnos prema metafizici«]: Milan Damnjanovle. Sv. .Put ka jeziku.Novi Sad. Taka.I. Knjizevna zajednica Novog Sada. Neske Verlag. Edioija: Pogled u suvremenost.Gradenje. str. Max Niemeyer Verlag. Vittorio Klostermann. 12. Preveo: Vlasbimlr Dakovic. Preveo: Vanja Sutlic. UVOD U HEIDEGGERA. Spremna beseda [»Bistvo nihilizma kot bistvo metafizikec]: Ivan Urbancic. str. [uillet-septembre. 8° Blblioteka: SazveZ4a. Sto . . Preveo: Vanja Sutltc. KANT I PROBLEM METAFIZlKE. 254. [Naslov oriiginala: Einfii. Branko Despot.adfiec. Preveo: Vanja Sutlic. Pogovor (Branko Despot) 6. Zagreb 1958. Opusoula 1. .»Vuk Kar. MISLJ'ENJE I PEVANJE. Iz: Die Technik und die Kehre.. str. . Josip Brkie. Ttibingen. Vier>te Auflage 1963. . Marijan Cipra. Knj. 193-247)].Beograd.jenja. 1979. Frankl1iurt am Main. Parts. • Saddaj: Doba slike svijeta. 369. 4. POLJSKA STAZA. 8° Biblioteka Zodijak. Ljubljana 1971. Prijevod: Zvonimir Mrkonjie. . 8. :tMatica hrvatskae. . Cemu pjesnici? Preveo: Danko Grlie. . V/1958.torio Klostermann.Bilje!lka prevodioca.Studentski centar Sveucili!ita u Zagrebu. 32. mi!lljenje. . U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA. Archives de philosophie. 306. [Naslov orlginala: Martin Heidegger: KANT UND DAS !PROBLEM DER METAPHYSIK. FraIllkfurt am Main. UVOD U METAFlZoIKU. CXXXVIII 7.

Iz Iskustva misljenja. 41. 35. X/1969. Perspektive. VII). 1972. 4-5. I. 350--351. str. 171. 1971. . LV. Frankfurt am Main. (18. Telegram. 27. Perspektive. Verstehen und Auslegung iz: Sein und Zeit. 84-88. [Prevod § 7 iz dela: Sein und Zeit. 74-83. Prevedel: Ivan Urbancie.15. kol. 481. 7-8. Uvod u metafiziku.7-39]. Odlomak. VII). [Prevod § 32.Studentski list. prev.Uj Symposion. U redakciji Gaetana Pikona. S. [Iz: Uber den Humanismus] 19. 49-101. [Iz: »Holzwege«. 61. Kraj filozofije i zadaca miSljenja. Odlomak. Izvir urnetniskega dela. (18. XIX/1973. Zehnte. 285-291.Uj Symposion. X11969. Zweite A1lIflage. 208-219]. 1938] 16.st. 95-135. 10. IV). Pesma. Pitanja. Beograd 1960. Odlomak. S. 39. 10. 513-529. VII). Nietzsche. . XXXViII!1973. Beograd 1960. . VII). 11111962-63.Telegram. Let es ida. str. 36. 20. Problemi. 116--144. 361-369. 30. 21. Nietzscheova rijec: Bog je mrtav. U zborniku: SAVREMENA FILOZOFIJA »Rad« Beograd 1970. Preveo: Bozldar Zec. 38. Moj put u fenomenologiju. M. 28. Delo. 1951. »Kosmos«. Ideje. 24.Problemi ViII/1'969 81-82 671---674. Corbin.Knjizevna ree. Preveo: Milovan Boskovic. 155-178. 89-93. 11. Preveo: Danilo Pejovic. XIX/1973. . Xl1969. Tiibingen. 0 humanizmu. 5-6. VI! 1968. U zbomiku: FENOMENOLOGIJA. 32. whitt in svetnega casa ot Hegelovega dojetja med easom in duhom. IV11960. . 6. 867-883.1973. XXVIII 1972.Uj Symposion.29. Polja. 308309.Problemi. 23. [Iz dela: Sein und Zeit. Preveo: Jovica Acin. Herrneneutieka sltuacija. Preveo: Vlastimir Dakovie. Preveo: Boris Hudoletnjak. XXIV/1978. 11-12. str. 580582. Egzistencijalna skica nekog pravog bivanja do smrti. Izbor. 269-281. 481. 2. 40.' 1965.Telegram. Kaj je metafizika. S. X11I/1972. 33. . 9.Knjizevnost. Protiv »humanizma«. 1172-1184. Delo. H. Preveo: I. 1/1970. . Razmejitev eksistencionalno-ontoloske sovisnosti easovnosti. Preveo: Vlastimir Dakovic. Preveo: DaniIo Pejovic. 18. 63] 17. XIXI. Preveo: Milan Damnjanovic. Sta je metafizika? Prevela: Dobrila Stosic. 18. . »Nolit«. 26. Prevedel: Plrlmoz) Kozak. 1980-1990. Metafizika prisutnog bitka (ljudske egzistencije) kao fundamentalna ontologija. 1971. II196O---Q1. Preveo: Jovica Aein. Hdlderlrn i bit pjesnistva. . Prevedel: Ivan Urbaneie. 0 biti istlne. Niemeyer Verlag. Prevedel: Primos Kozak. 1963] 29. Fenomenologijska metoda. 25. 481. U: PANORAMA SAVREMENIH !DEJA. 11/1961-62. 42. 474-486. . 6. (3. 10. IV/1972. 5. 4Q---41. 11111965. [Iz knjige: Zur Sache des Denkens] Odredba covekove egzistencije.Stevanovic: FILOZOFIJA. IV. [Iz: Fontaine. Beograd 1975. Bit in cas. knj. CXL 31. . (18. Doba podobe sveta. Prevedel: Prlmoz Kozak. 236. U: Zajecaranovic . S. 10-11. Preveo: Jovica Acin. 4. 613-626. 421-441. 1315-1319. IX. Polja. Kaj je to filozofija? Prevedel: Ivan Urbaneie. X/1969. 72-76. 1963. GalHmard. 41. " [Prevod §§ 42-43 iz dela: Kant und das Problem der Metaphysik. 43. IV). Perspektive. Izvir umetniskega dela.Forum. 14-16. 1971.Gledista. [Pjesma]. Filozof d treci rajh. 39. Razumevanje i izlaganje. . br. . . (4. 20. 44. str. Hegelov pojam Iskustva. [Qu'est-ce que la metaphysique? Franc. Preveo: Dusan Travar. Preveo: MilutLn Stanisavac. 59. Preveo: Boris Hudoletnjak. Iz pisma »0 humanizmu«. V/1976. Tiibingen. 45. Les Essais.Telegram.Problemi. Frankfurt am Main. " . 481. 486-492. 37. Pismo 0 humanizmu. paragraf 82. str. (18. 1957]. Student. U: PANORAMA SAVREMENIH IDEJA. Preveo: Vlastimir Dakovic. A humanizmrusr6l. Preveo: Zvonimir Mrkonjic. 34. Tiib1ngen. U redakciji Gaetana Pikona. 10. Preveo: Josip Brkic. 148-153]. Beograd 1973. kni. »Kosmos«. unveranderte Auflage. CXLI . 22. Prevela: Jelena Matic. predgovor i komentari: Milan Damnjanovlc. 22. XV1I1961.

Preveo: Bozidar Zec. . 1. »Veseldn Masle~a«. Zur Philosophie Martin Heideggers. Kordie. 52. 54.Dijalog. 1160-1170. 138. [Iz knjige: »Die Grundprobleme der Phitnomenologie«. Ill. Hrestomatiia etitkih tekstova. Klostermann. Stanovanje. {VIII. 7-31]. Preveo: Josip BI1kic. . 167-178. 1967] 51. 3-4. 11/1937. 19-25.Philosophia (Beograd).1-4. Filozofija i pogled na svet. Zagreb 1979. 59. 1982. 56.Liea. Gradenje. XXV. 61. . 1979. XXVIII/1982. 50. Inauguralna disertacija. 75-86. 1978. Odlomei lz dela. 0 humanizmu. Die Negation der allgemeinen »Menschheit« bei Scheler. [Iz dela: Unterweges zur Spraehe. II. Schoeps. Hans-Joachim: Tragische Enstenz. 35-36. Preveo: Sime Vranlc. Frankfurt am Main. 12. . 444459. Pfulllngen. Sta je metafizika? Prevela: Nada Gadanski. 1951]. . Priredio i preveo: Sime Vranic. Pfullingen. Karl: Die Einheit und die Verschiedenheit der Menschen. [Iz dela: Vortritge und Au/sittze.Knjizevnost. 48. Poljski put. 142145. 5-14]. Paris. 1-4. .Philosophia (Beograd). 11/1983.Polia. LXXII. Preveo: Miroslav ProkopijeV'ic. 269-284. XXIV/1978. 282-283. Kraj filozo£ije i zadaca mi~ljenja. Zagreb 1980. Preveo: Vlastimir Dakovie. Preveo: Bozidar Zec. SLOBODA. Bemerkungen zu einem Buch tiber die Philosophie Marlin Heideggers. Stvar. str. 10. 111/1938. 1975. 58-70. Preveo: BozLdar Zec. 55. 125-131. Pandiic Vladimir fra Krurno: Problem istine u /ilozofiji MARTINA HEIDEGGERA. [Iz: Vber den Humanismus. Ljubljana 1942. Marlin: Die Verwirklichung des Menschen. 4. Preveo: Danilo Pejovle. S. MOGUCNOST.U: SUVREMENA FILOZOFIJA ZAIPADA.46. miSljenje. 0 bLU istine. kn]. . str. 1978. 289-308. Preveo: Ivan N. II. 232-233. Priredio: Kasim Prohie. 128 Seiten. Mi~ljenje. Verlag V. 1975]. Der Ersatz der allgemeinen Menschheit bei Scheler. 84 str.Owith.Theoria. Evropski nfhlhzam. Iknj. I. Preveli: Marina Mihailovic i SlaVOmiT AIIltOlllijevic. IV. U zborniku: EGZISTENCIJA. . Pfullingen. str. . [Vidi odeljke: HI.. Opustenost. 289-331. Heidegger und Schmidt. [Iz: Gelassenhelt. 1978. stanovanje. .Philosophia (Beograd). XXXVl/1981. 201-223.U zborniku: CEMU JOS FILOZOFIJA. Preveo: Dariilo Pejovie. II). 1II/1938. Put ka jeziku. B]. 3-4. Schmidt. . ['Prilkaz knjige: Alfred Delp S. Knjizevna ret. J.] 1942 65. LITERATURA 0 MARTINU HEIDEGGERU 1937 62. 1903-1918. . CXLIll .. 5. [Das Ende der Philosophie und die Aufabe des Denkens]. Preveo: Jovica Acin. 370-373.Nova revija. 332-333. Pismo 0 humanizmu. 60.: Tragisehe Existenz. 7-8. 57. Centar za kulturnu djelatnost SSO.Polia. Seminar u Le Thoro. 1976. Gradnja. XXV/1979. Heidegger und C.Vidiei. 1938 63. Neske Verlag.U knjizi Borisa Kalina: POVIJEST FILOZOFIJE sa odabranim tekstovima filozofa. Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnic. 2IDr Antropologle Martin Heideggers. Pismo Jeanu Beaufretu. Herdersche Verlagsanstalt. Centar za kulturnu djelatnost SSOZagreb. Buber. Nietzscheova metafizika. Freiburg i. Frankfurt am Main. 1213. »Na1cladni zavod Matice hrvatske«. 47. VII/1980. Zagreb. Preveo: T. Pfullingen. 1982. [Iz dela: Vortritge und Au/sittze. 1311-1316. XXViI1I. U k!njizi: UVOD U iNIETZSCHEA. Delo. 114-133. . (10. 64.Gradae. 1967] 53. str. H. 10-11. Sarajevo. CXLII 58. str. X/1980. . S. IX/1980. Pojam filozofije. Skolska knjiga. 1977. str. 9-26]. 49. [Iz dela: Der europitische Nihilismus.

. Zarko: Heldegger 0 umjetnosti. 439--453. Zagreb 1959. Pandzic P. (»Mladost«. Ljubljana 1942. 5-6. Sartra. Milan: Ontoloski problem u savremenoj estetici. X/1960. Pandzic Vladimir ira Kruno: Problem istine u filozofiji Martina Heideggera. 84-101. (Kierkegaard Heidegger Sartre). Gr lic. Dragan M. . Supek. Dr phil. 7]. 7--8. Preve1i: Danilo Pejovle i Danko Grlie. Danko: Biljeska 0 piscu [Martinu Heideggeru]. Vanja: Martin Heidegger. .br. Heideggerovo mi§ljenje bitka i Pregled. (Doktorska disertacija). 99-108. Vanja: Martin Heidegger. 85. Slovenec. 21-47. 559-565.Pogovor lmjizi Martina Heideggera: 0 BITI UMJETNOSTI. Vidovie. Kruno: Problem istine u filozofiji Martina Heideggera. 77. Narodni list. Jeremie. 15~ 1951 69. str.Pregled. LIVI . X1/1959.U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOV A. (27. 1942. 66. 81. 79. 25-79. 6. Prevedel: Taras Kermauner. Damnjanovle. Danilo: Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti. . 2919. . 1-4. in 1956 72. 28-29. Nova rfilozofska rasprava. Vl11I1956. [Povodom knjige Martina Heideggera: Einfiihrung die Met:aphysik. 84. Veber. Petrovic. Zarko: Heidegger obnavlja ontolosku estetiku. 988-989.: Egzistencijalizam K.1943 65a. 1951. S(utlic). V(anja): Martin Heidegger: Bitak i vrijeme. Milan: Prevod Hajdegera. str. XI). .U kinjizi: Rudi Supek. Dr phil. 1950 67. G(ajo): Heideggerov uvod u filozofiju.Sartre). Zagreb. Milan: 0 umetnleko] i logi&oj istini. Beograd 1952. 111/1959. 11-12. TkaiCic.»Cankarjeva zalozbae. B(onifac): Ateisti~ki egzistencijalizam (Heidegger .Republika. 1957 73. str. .Republika.Filo%ofija. Sutlic. 1950. 179-190. X/1954. 1959 80. V/1958. IV/1958. 9. Pejovlc. . 12. »Matica hrvatska«. 1958 74. str. Sutlie. Ljubljana. [0 Heideggerovom shvatanju umetnosti] 75. Rudi: Savremeni egztstencijalizarn: Heidegger i Sartre. . str. 7--8. 58-105. 14. 697-701. Tiibingen. Danilo: Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti. LXX1I1943. G. Damnjanovie. . 68. Hajdegera i Z. Damnianovie. . 1957. 0111959. Sutlie. 11111943. 87. [Vidi: Hajdegerovo gledi§te (103-105)] 82.Pregled. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Marijan: Egzistencijalizam. X1I1959. Matica hrvatska. Badrov. 1953].Delo. M. 639.Dobri pastir. . (14. . . 3. 7. Jaspersa.br. 2. 9. 1958.U knjizi: SAVREMENA FILOZOFIJA ZAPADA. 1952 70. 155-157. P.Republika. Gyorgy: RAZKROJ UMA. 7--8. Pejovic. Sutlie. Raspudic. X). 171. Dusan: Martin Hajdeger. 1957. . 10. Zareb 1958. Zagreb 1959). 2ivot. 84. X Bitak i vrijeme CXLV 1954 71.Novi list. 395-413. 1960 86. 127-128. CXLIV Politika. 1. V1I1950. Tiibingen.Prisutnosti. str. Vanja: Martin »sudbina Zapada«. 2. 78. Pejovie. Pot iracionalizma od Schellinga do Hitlerja. 31~19. VlII/1959. 11/1943. str. [Isto u: Hrvatsko pravo (Mostar). XIV/1958. 83. str. Nedeljkovie. 343.Mogucnosti. -Filozofija. Danilo: Razgovor s Martinom Heideggerom. F(rance): Nova disertacija iz filozofije. Vanja: Egzistencijalisticka filozofija Martina Hei:deggera. 58. Zagreb. XIV/1958. . Lukacs. EGZISTENCIJALIZAM I DEKADENCIJA. »Mladost«. Ljubljana 1960. 76. Vidovie. Martin Hajdeger: 0 biti umje1nosti.

fundamentalne ontologije. Petrovic.~No1itc. . Beograd 1962. 112-113. Glusl:evic. 104. [Vidi odeljke V i VI (29-34)]. XXXIII.Filozojija.• Vidi odeliak V: 2ivljenska filozofija v dobi srelatlvne ustalltve« (Scheler). XII/1963. 88. 103-114. * Vidi odeljke: V. str. 103. 11-39.Putevi. knj. 2ivotic. Korac.U knjizi: PROBLEMI SAVREMENE TEORIJE LICNOSTI. 93.Praxis. [Vcidiodeljak: Martin Hajdeger (69-75)].Filozofijo. . 1961 92. Sarl:evic.Filozo/ija. Forum. 5.Savremene filozofske teme. »Nolitc. 1. Zagorka: EgzistencijaMstil:ka ontologija l:oveka. U: PANORAMA SAVREMENIH !DEJA. U knjizi: GLAVNE STRUJE SAVREMENE FILOZOFlJE [HAUPTSTROMUNGEN DER GEGENW ARTSPHILOSOPffiE]. »Kosmos«. 1. Gajo: Praksa i bivstvovanje. CXLVII . 5-34. . Veljko: Problemi i stremljenja savremene gradanske filozofije.72. VoIfgang: Egzistencijalna ontologija. I/ 1964. Jaspers).ek. Branko: Problem logosa u greko] filozofiji. 46Q------. Preveo: Vlastimir Dakovic. 111/1966. str. 90. Petrovic. 11-12. 1965 101. Danilo: Martin Heidegger. 1559-1572. »Nolitc. XVI/1961. . 563-585. 4. . metoda in pomen filozofije Martina Heideggerja. Preveo: Milan Damnjanovie. Beograd 1966. VIII/1964. 9Q------. 1. Urbancil:. 161-196. 1963. 60-87. i 15. . Beograd 1966. Beograd 1960. Miladin: Fenomenoloska metoda u filozofiji egzistencije. . . IV/1965. 15-32. (Heidegger i Sartre). 117. 2. Petrovic. . . . VI: Pepelnlena sreda parazitskega subjektivizma (Heidegger. 95. Put iracionalizma od Seltnga do Hitlera.473. Rudolf. I/1960-61. XV/1962. Teori. 105. Boris: Heidegger »mislec blti«. 489-523. 16Q------. 78. 99. 96. Gajo: Hajdeger i problem . Gajo: Marx. Lukacs. VlI/1961. 7Q------. I. Roze: Martin Heidegger. 43-62. Na§i r«zgledi. Zoran: Allemann Beda: "Holderlin und Heidegger«. Pejovic. IV/1960. 6. 1. Martin Heidegger i bit modernog tehniziranja svijeta. 221-228. Korac. 100. Heidegger Revaj Na§e teme. Kajoa. Pepeljava sreda parazitslkog subiektavlzma (Hajdeger i Jaspers). Branko: Ob vprasanju Heideggerja prt nas in za nas. IX. VI. 4. K(ozak). IV/1960. [0 Heideggeru str. 88a. 97. 2ivotic.Radovi Filozofskog f«kulteta u Sarajevu. 1962. Abdulah: Martin Heidegger i problem destrukcije metafizil:kesudbine l:ovjEika. Stegmiler.1. »Kulturae. 4. Ivan: Predmet. PeSic~lubovic. . Martin Hajdeger. IV/1967. Gyorgy: RAZARANJE UMA. knj. 21-34. IV/1960. str. • Vidi odeljak: Problem logosa u interpretaciji Martina Heideggera (57-62). 1. Abdulah: Govor vrijeme svijet kao bit l:ovjeka. .Perspektive.a in praksa. Miladin: Martin Hajdeger. 26-30]. 496-497. Predgovor knjizi Volfganga Stegmilera: GLAVNE STRUJE SAVREMENE FILOZOFIJE [HAUPTSTROMUNGEN DER GEGENWARTSPHILOSOPHIE]. 509-512. U redakciji Gaetana Pikona. Sarl:evic. 106. CXLVI 1966 102. 89.»Kultura«. Beograd 1966. Majer. 151-184. 1(4.193.Knji~evnost. 37-38. Pesle-Golubovic. IV/1966. XI). 91. 1963 98. . Beograd 1962. 3-18.Od. Ptrhnoz): Ob Heideggerjevi razpravi Doba podobe sveta. 1. Bosnjak. . Veljko: Fenomenologija bezzavil:ajnosti Martina Hajdegera. Zagorka: Hajdegerovo shvatanje lil:nosti. str. Prevela: Dobrila Stosic.U knjizi: PRAGMATIZAM I SAVREMENA FILOZOFIJA. 1962 94.Problemi. 1964 99a. 21. Filozofija zivota »relativne stabilizacije« (Seler). str.

Petrovic. Zivotic.Praxis. str. Despot. XVI 1971. 113. 1971 127. Zizek. Cizmic-Marovic. str . XXIII/1970. VIIII1971.1968. 2. Preveo: Boris Hiudoletnjak. 121. 112. [Vidi odeljak: Martin Heidegger: EgzistencijaHzam i knjizevno delo (433-441)J. Tiibingen 1966. 2.Koraci (Kragujevac). 1969 115.Zivotic . 3. »Skolska knjiga«.Nase teme. IV/1967. "Zora«. Boris: Martin Heidegger. XVI! 1968. CXLIX . 289-292. 481. Ljubljana 1967. U knjizi : SISTEM I EGZISTENCIJA. VIII/1971. 1970. . Morpurgo-Taljabue. I. Beograd 1970. (4.PogLedi. 1967/1968. TeLegram. XIII. Vejnovic. . Treci program Radio Beograda. V/1970. 111.Kutturni rednik. 119. Putokaz budueem misljenju. TeLegram. Konstantinovic.1967 107. . Preveo: Ante Stamae. 73-137. Zivotic. Dusko: Ka samostalnosti filozofije. 67-78. Axelos. Kos. Zoran: Devet metodoloskih beleski. (18. Boris: Heidegger . 258/1970].Sodobnost. IV/1969. 194-197. U knjizi: SISTEM I EGZISTENCIJA. XI). 11. 1969. [Iz casopilSa: »MeJ:ikur«. Arendt set godina. 120. Nevenka: Martin Heidegger. 1-2. 1970--1998.U knjizi: SISTEM I EGZISTENCIJA. Miladin: Hajdegerova kritika metafizike. 1970 Hannah: Martin Heidegger navrsio je osamde117. . 128--138. 22-23. 25-30. 403-470. [Iz knjige: Einfilhrung in ein kilnjtiges DenkenJ 128. unverand. S. (18. Radojica: Egzistencijalizam protiv humanizrna. Medved. Cankarjeva zalofba. 122. 116-127. Filozofija. str. J. Andrej: Problematika srnrti pri Martinu Heideggeru in Karlu Jaspersu. Blaaenka: Kostas Axelos: Einfuhrung in ein kiinftiges Denken. Pejovic. Majer. str. Pejovic. . 5-6. VII). . . (27. (0 estetiekim pogledima poznog Selinga i Hajdegera). XI). 7. 110--112.: »Obrat« u Heideggerovom misljenju. Tautovic. 125.Doba slike svijeta. Despot.U: SAVREMENA ESTETIKA [L'ESTHETIQUE CONTEMPORAINE].Praxis. Zivotic. str. Zagreb 1970. Damnjanovic. Danilo: Egzi:stencija1izam i egzistencijalna ontologija. Gajo: Izreka Hajdegera. .Predgovor Heideggerovoj knjizi: IZABRANE RASPRAVE.Tribuna. Xl1969. 129.Praxis. Gvido: Hajdegerova misao.U knj1zi: Korac .Preveo: Ante Stamae. Zagreb. Tribuna. 113-125. Preveo: Franjo Zenko. 126. 1969. »Zora«. Branko: Sto jest pitanje? . 95-115. str. Zagreb 1968. Janko: Heidegger in Slovenci. II. 124. 468-485. str. de Gruyter Verlag.Filozofske studije. W. Koautor: Joze Raspotnik [povodom elanka Andreja Medveda: PomankLjivosti Pirjevi!eve interpretacije Heideggera] 1968 110. Martin Hajdeger: Doba slike svijeta. 108. M(ilan): Ernst Tugendhat: Der WahrheitsbegriM bei Husserl und Heidegger. Nolit. Beograd 1968. Zagreb 1969. Miladin: Hajdegerovo shvatanje bica i bitnog misljenja. Petrovic. Auflage. 114. 5-92. 109.»rnislec biti«. Slavoj: Pomankljivosti. . 2. Martin Heidegger . 123. . Kostas: Marx i Heidegger. XVII/1968. 5-6. 1970. 415. Pejovic. Treci program Radio Beograda. Zagreb 1970. . 133-146. . Preyeo: Vlastimir Dakovic.Pavlovic: ISTORIJA FILOZOFIJE. U knjizi: POVIJEST FILOZOFIJE.. Miladin: Martin Hajdeger. 11/1970. 1970. Zagreb 1970. 1969. CXLVIII 118. 6. Hudoletnjak. 845-84. Max Niemeyer Verlag. VII). W. Danilo: Razgovor s Martinom Heideggerom. . Danilo: Pjesnistvo i misljenje bitka. 3. 102-105. 1967. Praxis. 115a Richardson. . 481. 1082-1103. 5. 116. 263-286. 781-798. »Zora«. Sreten: Cemu pesnici u oskudno vreme. 'I'eoretiearl nemaeke nauke 0 knjizevnoS'ti.

Vidici.Delo. . 5-27. 11. Branko: Sto jest pitanje. Lucien: Heidegger i Lukacs.Delo. Acin. Heidegger in njegovi slovenski epigoni. 285-286. 246-249. Heidegger: Bitak i vrijeme. »Stvarnost«. 1972. . . Kos. 147. . . VIII/1971. 140.Kulturni radnik. GrIle. str. Zajel:aranovic. . Prevedel: Frane Jerman. Lucien: Lukacs i Heidegger. 16. V). 339-340. Preveo: Vlastimir Dakovie. Cankarjeva zalozba. Preveo: Hotimir Burger. Zagreb 1972. Zvonko: 0 kraju filozofije u djelu Martina Heideggera. (26. 139. Zagreb 1972. Urbancie. 143-216. 65-73. 13.Praxis. 1. U knjizi: FILOZOFIJA. Posavec. 144. 138. II/1972.U knjizi: TEMELJI FILOZOFIJE. 1. Branka: Povijesni obrat kao smisao obrata u misli Martina Heideggera. 32. XIXl1973. 13-51. str. Borut: Od znacenia »po sebi« do »bica«. II. Danko: Martin Heidegger.Kulturni radnik. Telegram.Ideje. str. Preveo: R. Prevela: Marija Mitrovic.Teorija in praksa. S. VII. Valter: Hajdeger i metafizika. 'Preveo: Franjo Zenko. 137. 1972.1972. XIV/1972.130. 133.1469-1482. 3-16. 8--9. 157. Goldmann. Urbancie. CLl . tm. Aussprachen zum 80. 155156. 132. Beograd. 142. [Vidi odeljaik: Metafizicke reminiscencije (Hegel i Heidegger) (205-211)]. 134. . . Axelos. September 1969. 193-211]. 1972 135. . Zagreb. Bela: Martin Heidegger filozofijallllk fO vonasai. . paragraf: 16). Preveo: Lazar Carnic. . Puhovski. Nenad: Politika i svijet. 1. 1973. 145. 5.kot bistvo metafizike. U lrnjizi:UVOD U BUDUCE MISLJENJE. 146. 159. Axelos. Geburtstag. 572-573. (12. XIV11973. .m Radio-Beograda. Ideje. Goldmann. Pihler. 1972. Boris: Semenj nlcevosti. Slobodan: Elejska teorija biea. Misl:evic. CL 1973 150. str. Gligorije Stevanovic. Milovan: Mogucl znaca] i smisao Hajdegerove filozofije. 67-79. 5--6.pesnistvo/mlsl] enj e). Milovan: Jedna prolegomena za razumevanje Hajdegerove filozofije. XIXl1973. 508--523. 128--136.: Kancepcija avtentienega zivljenja pri Martinu Heideggeru. 106--133. LI/. 2. Majer. 389.Borba. 143. 4-5. Petrovic. Praxis. 148.U knjizi: UVOD U BUDUCE MISLJENJE. XXV/1972. 157. . Praxis.U leksikonu: FILOZOFIJA. Jaroszewski.Knjizevna kritika. Tine: Zev hermeneutickog kruga. 1971. Bozinovie.ontoloske diference. XXVII 1972. 70. Jovica: Pitanje »drugog pocetka«. . 4. IIII1972. str. Filozofske studije. Sukl. 103-126. [Iz casoplsa: L'Homme et la societe«. 5-6. Misl:evic. . 35--42. Olga: Hajdegerova analitika bivstvovanja. Zagreb 1972. 3--4. »Interpres«. 359--414. VIIII1971. 149. 137-144. Nenad: Marlin Heidegger: 26. p. XXIII. 151. Preveo: Ivan Vejvoda. Preveo: Franjo Zenko. 1320--1337. IX/1972.Uj Symposion. 1971. 10. (Fragment 0 Hajdegeru . 31-39. 11-12. Kostas: Marx i Heidegger. Gajo: Mladi Heidegger. Pihler. II). 3-4. 152. 1971.Anthropos. IV/1973. . Centar za drustvene djelatnosti SSOH.Pogovor lrnjizi: UVOD U HEIDEGGERA. Prevela: Jelena Zuppa. 1. 1972. Janko: Martin Heidegger. [0 filozofiji Martina Heideggera] 158. 54. Tadeusz M. Vitomir: Hajdegerova odredba ljudske egzistencije. Gledista.Praxis. Ljubljana 1971. 41--66. Bozmovic.Kulturni radnik. Boris: Hajdeger i njegovi slovenackl epigoni. 164-166. Zunjic. Vul:ic. 141. Kostas: Pitanje kraja povijesti. 1973. Bimel. 67. 493-505. Messkirch (1969). {M. IXl1972. Ivan: Bit nihilizma kao bit metafizike. Kostas: 0 Marxu i Heideggeru. »Stvarnost«. . 1972. str. . (9. Axelos. 131. Ljubljana. 17-24. (Vidokrug Martina Heideggera). str. Treci progra. 51-65. [0 Heideggerovom shvatanju hermeneutike] 156. IV11973. Xl1973. . Predgovor Heideggerovoj knjizi: EVROPSKI NIHILIZEM. I-II. Zarko: »Uvod u Heideggera«. Borut: Adornova kritika Heideggerovega temelinega Ishodisca . 153. Ivan: Bistvo nihilizma . 155. Despot. 154. XIXl1973.Knjizevna res. Brujic. Beograd 1973. Majer. . .Delo. 136. Hribar.

. 162. 191-240. str. Landgrebe. Danko: Igra kao estetski problem [Spiel als asthetisches Problem]. (13. 7581. Marko: Clovek . XII/1974. CUI 179. Radojica: Egzistencijalizam protiv humanizrna. 1.Anthropos. 354-358. . XXI/1976. Pavicevlc. 98-100. str. Hans: Hajdeger i umjetnicko djelo. Beograd 1976. 49-52.160.mevanja tehni- 1974 163. str. Filozofska biblioteka. Preveo: Milan Tabakovic. U zborniku: FENOMENOLOGIJA. Milan: Hermeneutieka fenomenologija Martina Hajdegera.U knjizi: EGZISTENCIJA. str. 170. Predgovor: dr Sreten Petrovic.FUozofske studije. ColI. 1976.europai fil6zofiara es irodalornra. Vuko: Hajdegerova odredba Ijudske egzistencije. str.U knjizi: NE.pastir biti. 6. Milka: Martin Hajdeger: Uvod u metafiziku. Marksizam u svetu. Lesek: Povodom smrtl Martina Hajdegera. Sarajevo.TreCi program Radio-Begrada. VIII/1976. Hans Georg: Sarno suputnik zna da ima put. GrIlc. 177. godisnjice Martina He1deggera] 164. . 166. 293-295. 190. Preveo: Vanja Sutlie. Problemi. Uj Syposion. . 13. Posmrtni fragmenti. 1976. Goldmann. »Nolit«. str. 99--105. (prispevek k razrnisljanju 0 Heideggerjevom delu »Bit in cas«). Posebno izdanje i::asopisa »Ideje«. Zan: Razgovor pod kestenom. Miladin: Bice i egzistencija.Polja. 8. Preveo: Petar Vujicic. 65-100. BIGZ. Beograd 1976. Nenad: Martin Heidegger: Uvod u metafiziku.Kultura. Prevela: Jasna Ban. Sukl. Kolakovski. str. 147-149.Knjizevna kritika. Bofre. . Beograd 1974. HI-IV. 1976. XVIIl1973. 165. Zivotic. [Povodom smrti filozofa] 176. Andrej: Marx in nekatera noveisa filozofska razumevanja tehnike. Lucie. REALNOST I SLOBODA. .Enver: Lucien Goldmann: Lukae i Hajdeger. Le seuH. Preveo: Zvonimir Mrkonjie. Tautovie. 210-211. . 101-122. Slobodan: Martin Hajdeger. Zagreb 1969. Beograd 1976. . »Veselin Maslesa«. . [Vidi odeljak: Martin Heidegger i neki fenomeni u igri umjetnika (235-236)] 171. 1975. II/1975. 178. 161. 10. . . 169. 89-111. [0 Martinu Heideggeru vidi na str. Preveo: Simo Vulinovie. 29. Jeger. Beograd 1973. CLlll . [Vidi odeljke: Heideggerjevo razumevanje tehnike (4851). 175. Priredio i objavio: Jusef Isagpur. 40-45. Obrt u filozofiji Martina Hajdegera. BIGZ. IX). 1976 173. 96--115. Prevela: Nadezda Cai::inovii::-Puhovsiki. X). 266--268. Beograd 1975.Filozofija. Miladin: Bitno misljenje ~ istina. Milan: Bice i istina. U Heideggerovoj knjizi: IZ ISKUSTVA MISLJENJA. Darnnjanovic. . Beograd 1973. Dakovic. XXVIljl974. XIl1976. Cotten. Zunjic. Bela: Heidegger filozofiaWrteneti helye es hatasa a nyugat . 120. str. 180. Posebno izdanje i::asopisa »Ideje«. 31-39. 172. Lucien: LUKAC I HAJDEGER. 22. Hajdegerov odnos prema metafizici. Beograd 1974. 32-61. VIV1975. 168. 128.Student. 37-68. 1-32. 126-131. 1975. [Objavljeno u: »Frankfurter Allgemeine Zeitungx-u u povodu 85. VI/1975. 181. Drau:f. Gadamer. 3--4. Martin Hajdeger: Doba slike svijeta. 22605. Ludwig: SUVREMENA FILOZOFIJA [PHILOSOPHIE DER GEGENWART]. Zagreb 1976. . str. Zivotic. Slobodan: Heidegger i problem antropologije. Darnnjanovic. razu. 3. Ursie. »Nolite. REALNOST I SLOBODA. 1975 167. Jean-Pierre: Heidegger. 174.PoHtika. 29. »Ecrivains de toujours«. "Prev'ajanje« ke v marksisticno Heideggerjevog zavest (51-62)]. Da Ii je Heideggerova kritika antropologije doista »odluena« za razmatranje »pitanja 0 i::oveku«. . Beograd 1976. LXXIII/1976.Kritike i polemike.U knjizi: EGZISTENCIJA. 89--100. Fundamentalna ontologija Martina Hajdegera.U knjizi: OSNOVI ETIKE. (9. Kirn.Lica. Kulturni radnik. 143-145]. Divjak.

XXIIII1977. UVOD U FILOZOFSKO MISLJENJE I RJECNIK. 197.Vjesnik. str. Marija: geru in Jaspersu. Laszlo: Kritikai jegyzetek Heidegger halalara _ Magyar Sz6. XXV /1976. Beograd. 12. 155-170. Zagreb 1977.Kulturnt radnik. . XII/1976. 193-219]. Getman-Zifert. 10--12. Branko: Heideggerovo odredenje filozofije. . . Pegeler. [0 Heideggeru] 201. . (15.U knjizi Zana Bofrea: UVOD U FILOZOFIJU EGZISTENCIJE. . U knjizi: FILOZOFIJA. Sreten: Predgovor knjizi Lisjena Goldmana: LUKAC I HAJDEGER. str. Tomovic. Razgovor s Heideggerom 23. 3. BIGZ. Despot. i 25. oto: Temporalna interpretacija i hermeneutit'lka filozofija. [Vidi odeljak III: Martin Heidegger: Uvod u meta/iziku. 14. 290--309]. [Povodom smrti Martina Heideggera] 188. Mikecin. Branislav: Heideggerovo pitanje 0 tehnici. Bertrand: Heidegger. U knjizi: GOVOR DRUGOGA. 195. Uvodna napomena uz razgovor s Heideggerom. Beograd 1977. V 1976. »Vuk KaradZic«. [Iz: »Der Spiegel«. 269-301. . 204. 10350.182. Svajncer. Beograd 1979. XI). CLV . . XlXi1976. Petrovic. str. Sutlie. 190. 123-132. Vjekoslav: Filozofski notes. _ Naii razgledi. Petrovic. • [Isto u zborniku: RANI HAJDEGER.D'Ribersi. Ante: Martin Heidegger: Uvod u metafizilru. Dijalog. 173-174. VIII/1976. (5. S.Delo.Ovdje.Kulturni radnik. 12.Kulturni radnik. 85-109. 31.U knjizi: MUDROST ZAPADA [WISDOM OF THE WEST]. L'Bian. BIGZ. 193. 1977. Egzi'Stencijalna filozofija Martina Hajdegera. 199. 7-8 459-475. Beograd 1976. Preveo: Danilo N. 'Milosevic. 1411-1414. 183. 153-268. Zagreb 1976.. Zan: Martin Hajdeger. Preveo: Vanja Sutlic. BIGZ Beograd 1977. i 88. [0 Martinu Heideggeru (165-170)]. 187-190]. str. »Naprijed«. »Mladost«. Preveo: Zoran Zec. 177-194. XXIII/1977. VI). 75-84. 86. »Vuk Karadzic«. 1/1977.Naie teme. Werner: Misljenje i njegova stvar. (10. str. »Naprijed«.Dialogi. 3. VI/1977. 86. . Hajdeger i greki svet (194-206). XXV/1976. 189. 187. Rudolf. 370. Preveo: Dragan Stojanovie. 33-51.Delo. . Marx. VI). 205. VII/1976. 2. Beograd 1976. 206.U knjizi: FILOZOFIJA I MARKSIZAM. BIGZ. str. Ratko: Lukae viden u jednom poredenju. • Sadrz! odeljke: Martin Hajdeger i problem istine (153194). 185. Bofre. 200. XIXj1976. Anemari: Znaea] »Bivstva i vremena« za zasnivanje teologije. Delo. _ Ideje. (Dijalog sa samim sobom u prisustvu Martina Heideggera). 14. 147-148. CLIV 196. XXX/1977. 2. Russell. . Delo. Urbancic. Nenad: Heidegger. 203. 1911 194. Bimel Valter: 0 kompoziciji i jedinstVlll Hajdegerovog dela ~Holzwege«. 87. Gajo: Praksa i bivstvovanje. . 186. 1977. . Basta. Ogledi iz filozofske hermeneutike. Branko: Filozofija bez metafizike. 370-371. 12. 25-31. Zarko: Martin Heidegger: Uvod u metafiziku. Vegel. 109-114. Ivan: Kaj Heidegger pravzaprav misli? Nasi razgledi. Neskovic. XXXVII! 1976. Misao 0 ni§t~ u Hajdegerovom delu (208-217). Covic. str. 303-304. X i 10. Beograd 1977. S(lobodan): Martin Hajdeger. (Iz prethistorije »Sein und Zeit«-a). Er1k: Dvanaest pitanja upucenih Zanu Bofreu 0 Martinu Hajdegeru. »Mladost«. Puhovski.Knjizevna ree. Zagreb. Vanja: Iznimni _fleidegger. Gajo: Izvanvremenski problemi i metcdieka svijest filozofije. 7-30. 149-174. 4-6. Miscevic. 192. Problem nica in smrti pri Heideg. Bosnjak. »Vult Karadzie«. rujna 1966. 12. Dominik .Marksistieke teme. 32. . Beograd 1976. 1. . Beograd 1977. 191. U knjizi: UVOD U FILOZOFIJU EGZISTENCIJE. 135-173. 177-190. 198. 184. Petrovic. XXIl1977 6. 1976). XXlIIl1977 . Preveo: Dragan Stojanovic. 207-211. Branko: »Bistvo resnice je resnica bistva«. . XXXIII/1976. VIII. 207. str. Hajdeger viden iz Francuske (255-268). str. Preveo: Zoran Dindic. Bele§ka 0 Huserlu \ Hajdegeru (219-252). XXIII/1977. 153. 202. (Uz knjigu Lisjena Goldmana: Lukae i Hajdeger. Preveo: Zoran Zec.

U krnjizi: COVEK. [Isto u: RANI HAJDEGER. (10. [Vidi odeljak: Eliot i Hajdeger (124-134)].Politika. Ideje.Politika. Mel(:iC. 167-178. Basta. . 725-741. ausui«. 223. 163-176. Anthropos. Gajo: Marxova jedanaesta teza 0 Feuerbachu. Sarcevie. XXXIIIi1978. Stvaranje. (10. ff. (6. 1978. XXI/1977. M(i1ka): Kako misliti Hajdegera. VIJ1977. . Preveo: Slobodan Novakov. 229. Abdulah: Gadamerova hermeneutika i kritika estetske svijesti.Treci program Radio Sarajeva. IX/1978. (22. Eliota. 213. [Vidi odeljak: 6. Olga: Esteti(:ko stanoviste T. 81-97. 0 Hajdegerovoj interpretaciji Marksa. 105-124. Prokopijevie. VII). Glumieic. 212. CLVIl L . 'I'omovic. »Rad«. XXIII/1977. 2-3. VII/1978. 3. XXiIII/1977. BIGZ. David: Heideggerjeva I-II. Urbancie. Razumijevanje umjetnosti: Kierkegaard i Heidegger (19-21). - 228. 215. [0 Heideggerovoj interpretaciji Marxove 11.Delo. LXXIV/1978. 119-120. 13-28. Prilog antropologiji Martina Heideggera. Ninkovic. Schmidt. 3-4. [0 Hajdegerovomshvatanju vremena na str. 14. 12. Dragan: Peta godina izlaienja celokupnih dela Martina Heideggera. Martin: Ostvarenje (:oveka. str. 1-2. . Uz najnoviji broj beogradskog »Delae posvecenog Martinu Hajdegeru. IvUSLJENJE REVOLUCIJE. Adam: Platon svoga vremena. XIX/1978. Sarcevie. 209. LXXV/1978. 2. Miladin: Znaea] fundamentalno-ontoloskog stanovista. 21-32. . 11. . Preveo: Danilo N. teze 0 Feuerbachu u intervjuu Richardu Wisseru septernbra 1970]. Zagreb. Schiissler.Theoria. [Povodom knjige Zana Bofrea: Uvod u filozofiju egzistencije. 82. 6. Hans-Georg: Hajdegerovo otkrice predstrukture razumijevanja.U knjizi: Gajo Petrovic. Bogdan: Hajdegerova filozofija smisla. Miroslav: Putevi recepcije Heideggera. Ivan: Nekoliko marginalija uz pitanje izvora i puta. Beograd 1977]. Jurinic. 1978. 217.208. Beda: Hajdeger i poezija. 211. 1-2.tzraz. 12. Gesamtausgabe (Ausgabe letzter Band) Vittorio Klostermann Frankfurt 1975. Temporalni modeli i njihove logicke implikacije u razlieitim misaonim sistemima. Lucie. VII).Delo. . XXIIII1977. Plut. str. Bqris: Heideggerovo pitanje 0 tehnici. str. 221.Ideje. str. Naein pravog oCuvanja djela: Heidegger i Adorno (26-27)]. 104. . Theoria. 224. 1520]. 1978. 12. XXIII/1977. Preveo: Danilo N. Beograd 1977. Naprijed 1978. . 222. Basta. Gadamer. 210. 1978/1979. Ingeborg: Metodoloski znaeaj strepnje u egzistencijalnoj analitici Martina Hajdegera. S. 100-126. 45-109. 151-162. Dunja: Heideggerovo bumaeenje Kantove kritike spoznaje iz konteksta fundamentalne ontologije. Volkmann-Schluck. Aleman.Knji~evna ree. 21-22.2.Delo. Basta. Stojanovic. 161-174]. »Vuk Karadzic«. »Veselin Maslesa«. VIII/1977.U knjizi: ISTINA I METODA [WAHRHEIT UND METHODE. VII).Zo6n politikon. 298-304. . CLVI 219. Grundziige einer philosophischen Hermeneutik]. Sesie.filozofska hermeneutika Hansa Georga Gadamera. str. Hermeneutika i Heideggerova spekulativna dijalektika (89-91)]. 218. Sarajevo 1978. . Osvrt saradnika hamburskog »Spigla« na knjigu savremenog nemaekog filozofa. 1978. [0 filozofiji Martina Heideggera] 1978 216. Preveo: Danilo N. Preveo: Milutin Stanisavac. 225. Petrovic. . SMISAO I BESMISAO. Prethodni uvid u bit istine umjetnlekog djela. 12. IV). 7-8. 121-136. ' 220.sta je to. Alfred: Vladavina subjekta. 11-25. 1-15. 226.Delo. str. Priredili Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Beograd 1979. Martin Heidegger. . 7-8. Karl-Heinz: Egzistencijalna hermeneutika u Hajdegerovom »Bivstvu i vremenu« i zaokret. [0 filozofiji Martina Heideggera] 214. Slobodan: Vrijeme . tehnika. 129-142. 197-215. 17. Zivotie. Preveo: Danilo N. Abdulah: Hermeneutika i filozofija . 1978.. 1511-1572. Buber. . Knji~evna rei'!. Jaspersove beleske 0 Hajdegeru. Dijalog. [Vidi odeljak: Ishodiste filozofske hermeneutike: Heidegger i Gadamer (145-152). Basta. Jos jedna interpretacija? .

Hartmana] 241. 1-2. [Isto: RANi! HAJDEGER. U zborniku: RANI HAJDEGER.U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA. Basta i Dragan Stoianovie. S. . S.U zborniku: RANI HAJDEGER. Mandel. 1-5 238. 103-115. Preveo: Danilo N. Petrovic. Hid. »9kolska knjlga«. 235. S. Z~vadinovic. Basta. 1. 6. 394-411]. Zak: Ousia i gramme. 233. Beograd 1979.U zborniku: RANI HAJDEGER. Priredili i preve1i: Danilo N. Martin Heidegger zum 80. 1970. .skriveno tubistvovanje u ogledalu umetnosti. Zabeleska 0 jednoj fusnoti u Sein und Zeit. Verlag Karl Alber. Marges de la philosophie] 234. 12. [Iz dela: Eugen Fink: Niihe und Distanz. Tiibingen.U zbornilru: RANI HAJDEGER. XXIIIII977. Gajo: Martin Heidegger i problem fundamentalne ontologije. Preveo: Danilo N. S. 247-264]. 113-130. 4. 244. 9.druga Kantova revolucija. 9-10. Zunjic. Priredili i preveli: Danllo Basta i Dragan Stoianovie. Beograd 1979. Nakladni zavod Matice hrvatske. [Iz: Sein und Geschichlichkeit.Miinchen. 169-189.U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA ZAPADA. 131-147. Grlic. Sartra. . Knjizevna kritika. 60-69. 247. »Vuk Karadzic«. . 1972. XX/1979. 275-289]. str. Beograd 1979.. Petrovic. Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovie. 242. 142-150. Prilog fundamentalno-ontoloskcm resenju potettekaenttnornije. str.Theoria. . Geburtstag (Frankfurt am Main. Buber. 246. Pejovic. Prilozi za istrazivanje hruatske filozofske ba§tine. 236. 212-220]. Recepcija i kritika »Bivstva i vremenae. Preveo: Franjo Zenko. 175-223.Gledi§ta. 150--168. Vittorio Klostermann. Zagreb 1979. V/1979. Vittorio Klostermann. 98--126]. III. str. C. . . Grassi. 139-150. "Skolska knjlga«. Beograd 1979. Gadamer. [Iz: Hans-Georg Gadamer: Kleine Schrijten. 245. Fink. Hans-Georg: Hajdeger i jezik metafizike. . 74--85. [Iz: Durchblicke. Preveli i priredi1i: Danilo N. 1974. str. 239. CLIX 1979 232. Primerjalna knjizevnost. 237. [Shvatanja Heideggera. Karl-Heinz Volkmann-Schluck zum 60. Basta i Dragan Stojanovie.. B. Priredili i preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Danilo: Martin Heidegger. X11979. Basta. 1-11. Danko: Moguenost prevladavanja estetike i misljenje Martina Heideggera. Beograd 1979. Martin: Ostvarenje coveka. CLVIII . 38-56. str. »Vuk Karadziee. Volfgang: Ra. 1976. str. J. 1979. Janko: Eksistenca literarnega dela in modemi materializem. Patoeka. 127-141. Beograd 1979. Zagreb 1979. Gajo: Izreka Heideggera. Slobodan: Kraj filozofije kao dovrsenje filozofije. 57-68. Petar: Razgovor sa Zanom Bofreom 0 francuskoj filozofiji . Savo: Tragom filozofske hermeneutike. Zagreb. Valter: Ishodiste etike? Napomene 0 analizi krivice u »Bivstvu i vremenu«. Eugen: Filozofija kao prevladavanje »naivnosti«. »Vuk Karadzic«. Ingardena. 12. 240. Delo. Landgrebe. Ernesto: Aktualnost humanlstleke tradicije i Heideggerova teza 0 kraju filozofije. str. Kos. XXIII/1977. 265-274]. . 1978. Preveo: Rade Kalik. Basta i Dragan Stojanovic. »Vuk Karadzic«. U zborniku: RANI HAJDEGER. [Vidi odeljak: Obrat transcendentalne u hermeneutU!ku jenomenologiju (od Huserla do Hajdegera (64--65)]. Derida.XXV/1979. Polja. 243. 67-81. Antropologija Martina Hajdegera. Beograd 1979. Lausevic. »Vuk Karadzic«.Delo.Ideje. Ludvig: Fakticitet i individuacija. Ros: Hajdeger i Vitgenstajn . [Shvatanje Martina Heideggera] 239. »Vuk Karadzic«. 1/1979.U zborniku: RANI HAJDEGER. 0 Hajdegeru. . Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanevie.str. [Iz: Jacques Derrida. . 68-88. Janke. 231. str. »Vuk Karad~ic«. 143-159. IXl1978. Jan: Hajdeger s druge obale. [Isto u zborniku: RANI HAJDEGER. U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA. str. Phanomenologische Vortrage und Aufsatze (Freiburg . Beograd 1979.230. Mohr-Paul Siebeck. »Vuk Karadzic«. Geburtstag (Frankfurt am Main.Preveli i priredi1i: Danilo N.

von Manfred Frings. VII). . »Vuk Karadzlc«. [Koautor: Danno Basta] 254. str. . Milutin: Kant i Heidegger ili 0 konaenosti. Zak Derida: Ousia i gramm/i. str.U knjizi: RANI HAJDEGER. 253. Eugen Fink: Filozofija ko prevl'ad'avanje »naivnosti« (68-88). vol. Gilbert Raj!: Martin Hajdeger: »Sein und Zeit« (89-109). Beograd 1979. Preveli i prirediIi: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. "VUrk Karadzie«. ' [Iz: »The Journal of the British Society for Phenomenology«.U zborniku: RANI HAJDEGER. Sisler. Recepcija i kritika »Bivstva i vremena«. 310. Stlmonovic).Politicka misao. Preveli i priredilr: Danilo N. Ingebor Sisler: MetoZnacaj »Bivstva u egzistencijalnoj analitici Mar- i vremenu« Hajdegera (276-289) 251. i 4. . U: RANI HAJDEGER. . Beograd 1979. 652-667. Slobodan: Heraklitov logos 'kao »zblrajuca zbranost«. 3-14]. 25-37. Band 9. Valter analizi krivice 252. October 1970. CLX '259. Izdavac: »Vuk Karadzic«. »Veselin Maslesa«. Hrsg. Wittgenstein i Heidegger (171-285). 1976. 1969. Prrredivaei Danilo Basta i Dragan Stojanovic. 257. Gradac. Paris. Beograd. str. 35--36. Stanisavac.Politika. [0 Hajdegeru na str. Hirs: Ishodi§te etike? Napomene 0 1980 '258. 250. 29--40. [Vidi odeljke: Transformacija filozofije: 3. S. pp. Preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Stojanovic. Jan Patoeka: Hajdeger s druge obale (113-130). * Sadrza] : Danilo Basta - Dragan Stojanovic: Uvodne napomene 0 recepciji »Bivstva i vremena« Martina Hajdegera (7-23). [Iz: Paul Ricoeur. Editions du Seuil. 255. p. Francke Verlag. Dvije faze fenomerwlogije i njihov uticaj na savremeno filozofsko predrazumijevanje jezika i pjesniStva (79-105). Pol Riker: Hajdeger i pitanje 0 subjektu (148-174). [Iz: Max Scheler: Gesammelte Schriften. XI Bitak i vrijeme CLXI .] u »Bivstvu marl diCki tina Getman-Zifert: teologije strepnje znacaj zasnivanje (265-274). one. str. str. Rajl. »Vuk Karadzic«. (14. 7-23. U zborniku: RANI HAJDEGER. (22-52). 89-109. Beograd 1979. Predgovor Heideggerovoj knjizi: KANT I PROBLEM METAFIZIKE. Zvonko: Kako Heidegger pita 0 tehnici. Beograd 1979. Preveli i priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Zunjic. Beograd 1979.»Vuk Karadzic«. Volfgang Janke: Raskriveno tubistvovanje u umetnosti (247-264). XI/1979. Anei vremena« za (290--309).248. Zabeleska 0 jednoj fusnoti u Sein und Zeit-u (175-223). U knjizi: RANI HAJDEGER. Ludvig Landgrebe: Fakticitet i individuacija (131-147). Ingeborg: Metodicki znaca] strepnje u egzistencijalnoj analitici Martina Hajdegera. Posavec. Skica za istrazivanje problema vremena kod Kanta. 222-232]. Maks SeIer: Iz manjih rukopisa 0 »Bivstvu i vremenu (25-37). I-XVIII. Sarajevo 1980. Martin Buber: Ostvarenje coveka. Maks: Iz manjih rukopisa 0 »Bivstvu i vremenu« (1927). 148-174. RANI HAJDEGER. Urednik: Mira Grujie. LXXV!1979. Karl-Oto: Dvije faze fenomenologije i njihov uticaj na savrerneno filozofsko predrazumijevanje jezika i pjesniStva. VHl1980. 311. Dragan: Uvodne napomene 0 recepciji »Bivstva i vremena« Martina Hajdegera. Number three. Apel. SeIer. (Interpretacija Heideggerovoga spisa 0 tehnici). Bern und Munchen. Riker. Apel. 276-289. Umetnieka oprema: Dusan Ristic. 89-149. Karl-Oto: TRANSFORMACIJA FILOZOFIJE [TRANSFORMATION DER PHILOSOPHIE]. 0 Hajdegerovoj interpretaciji nekih Heraklitovih fragmenata. Spate Schriften. Hans Georg Gadamer: Hajdeger i jezik metafizike (57-67). 256. 4. str. Pol: Hajdeger i pi:tanje 0 subjektu. . [Biblioteka] »Zodijak«. »Vuk Karadzic«. Basta i Dragan Stoianovte. 249. str. S(imon): Rani Hajdeger. 13. "Vuk KaradzicBeograd 1979. str. . Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. »Mladost«. 34-38]. Priredili i preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Beograd 1979. Gilbert: Martin Hajdeger: »Sein und Zeit«.Filozofske studije. Preveo: Aleksa Buha. Le conflikt des interpretations. XVI/1979. 0 antropologiji Martina Hajdegera (38-56). str. 1979. 294-304].

Aleman. 25. Prokopijevic. 235/1967]. 27-28. . Danilo: Ni~e i Hajdeger.260. 438-455. 40--45. Tre~ program Radio-Beograda. 1981 272. 1-4. Cene: EKSISTENCIALNA FILOZOFIJA. Beda: Martin Hajdeger i politika. Gradac. Na§e teme. Logar. 51. Jokic. VII 1953]. 51. Bosko: Istorijski razgovor mislilaca.Theoria. Slobodan: Rani Hajdeger. Miinchen)]. objavljenog u ~asopisu: »Erkenntnis«. (194-195). [Objavljeno prvi put u: »Neue Sammlung«. . 424-429.Kulturni radnik. 10. . 105--106. 105--122. 103-104. Hans Georg: Martin Hajdeger.Tre~ program Radio-Beograda. Logar. Valentino: Hajdeger i Marks. Gasovic. (Povodom objavljivanja predavanja iz 1935. 1981. »V'Ilk Karadzic«. 51. Recepcija i kritika »Bivstva i vremena«. (Analiza in kritika filozoflje Martina Heideggerja). 11/1972] 274. Beograd 1979.Problemi. Cene: Moznost tubiti kot celota in bit k smrti. 37-44. Odlomek iz dela »Eksistencialna filozofija (analiza in kritika filozofije Martina Heideggera). R. Ernesto: Vico. . 35-36. »Mladost«. Geratana. XI/1981. Jaspers. 277. . 262. 264. Danilo N. Nenad: Temelj vremena. Izdavae: »Mladost«. 1981. (25. 142. Huserl. Miroslav: Adomova kritika Heideggera. [Iz ~asopisa: »Voprosy filosoffi«.Anthropos.Knjizevna ree. III). Preveo: Dragan Glumi~ic. Grassi. 853-857. 276. Spomenka: Filozofija v sluzbi ideologije/teologije. 1972]. 1981. Saner. Basta. Martin Hajdeger: Kant i problem metafizike. [Iz: »New Left Review«. XXXIIII1980. 265. Prevela: Mirej Jovanovic. VII/1980. 479-490. istina.Cankarjeva zalozba. Zunjic.Treci program Radio-Beograda. 153-171. Beograd 1979. 1981. I i II. Cene: Tubit in ~asovnost. knj. Marx i Heidegger. M.Treci program Radio-Beograda. 1980. [Objavljeno u: »Frankfurter Allgemeine Zeitung«. I. kasnije: Kleine Schriften. II-III. Hajdeger). 1-2. Rudolf: Prevazllazenje metafizike putem 10gi~ke analize jezika. Logar.Letopis Matice srpske. 1980. 1-4. 283. 5/1965. H. . Habermas. . XXVI/1980. Ljubljana 1981. CLV/1980. 5-19. Dakovie. II-III. 269. 281. 261. 1981. . XXIV/1980. 3. Beograd 1979. Miroslav: Bitak.: Osobenost Luka~eve kritike Hajdegera. Preveo: Bozidar Zec. . CLXIIl . LXXVIII. Hribar. Dragan: Martin Heidegger: Kant i problem metafizike. 1-9. Prokopijevic. 263.Anthropos. 1981. IX/1980.Tre~ program Radio-Beograda. Gabitova. . S. Marx. 157. godine). 279. 1981.Polja. (22. Werner: Svet u drugom poeetku: uloga pesnika i »pesnicko stanovanje«. 270. [Drugi deo ~lanka: Vberwindung der Metaphysik durch Logische Analyse der Sprache. 96-114. Kamap.Obelezja.: Martin Hajdeger i antleka filozofija. Vojin: Dedukcija pojma povijesti i aktuelnog povijesnog mi~ljenja. [Povodom knjige Antona Stresa: Nie in smisel]. Fon Herman.Ovdje.Politika. 51. 427-438. . 1980. str. Preveo: Dragan Glumieic. [Objavljeno u: »Merkur«. [0 Heideggeru] 268. umetnost. . 266. 490--503. . 275. 282. 1981.Tre~ program Radio-Beograda. 278. 1980. Preveo: Miroslav Prokopijevie. 3. CLXII 273. [0 Heideggeru] 267. str. Beograd 1979. . . 35-36. . 1981. Sfmeunovie. 51. 503-514. 11. Vujadin: Teorija istine (Brentano. (0 smislu i usudu evropske metafizike). . Tre~ program Radio-Beograda. . 6-7. 41-52. Prevela: Sanja Role. . priredi1i: Danilo Basta 1 Dragan Stojanovie. Jiirgen: S Haidegerom misliti protiv Hajdegera. 373-379. »Mladost«. XIII/1981.Theoria.Preveo: Mitar Popovic. 51. Lakicevic. 280. [Vidi odeljak 7: Egzistencijalno-ontolo§ka ekspozicija problema povijesti (Heidegger) (25-29)]. Preveo: Zoran Gavrie. Karl: Zabeleske 0 Martinu Heideggeru. 271. Fridrih-Vilhelm: Vremenitost tubitka 1 vreme bitka.Gradac. 211931]. I. VII/1980. XVII VI980. Tomasevle. [lzbor iz: Notizen zu Martin Heidegger (hrsg. . str. 461-468. XII). Gadamer. . 106/1977]. 51. 261. Tiibingen. 262.Dijalog. Preveo: Zoran Gavrie.' 434-436. 514--622. 7-29. 638. Preveo: Rastko Jovanovic. Martin Hajdeger: »Kant i problem metafizike«.

268-269. str. Skolska knjiga. 71-78. 287. Kangrga. Delo. 71-92. Hans-Georg: Platon i Hajdeger. CLXIV 1982 297. Denker in durftiger Zeit. 5. 1-31. 1982. 10. Gottingen. 1982.Treci program Radio-Beograda. Preveo: Rade Kalik. Gadamer. . 18-19. Kalin. 3-17.Ideje. 293.Odjek. XLII. 111980]. Zurovac. January 1975. 455-461. 17. 2. . Zapazanja 0 Levinasu i Hajdegeru. Volkmann-Schluck. . Caputo: »Meister Eckhart and the later Heidegger: The Mystical Element in Heidegger's 'I'hought«. Hans-Georg: Martin Hajdeger i rnarburska teologija. Boris: Martin Heidegger(1889-1977). Etjen: Vreme reel. 21-22. Preveo: Nenad Fiser.284. 10. 25. 51. Gajo: Heidegger i Marx. 49-62. 289. . 170--172. str. 1981.: Primeri Hajdegerovog turnaeenja Marksa [Beispiele der Heideggerschen Marx-Interpretation]. 304. [Iz casopisa: »Exercices de la patience«. Prokopijevic. Naprijed 1982. vol. 178-180. Paris. Hildesheim. Basta. 292-293. 8-9. XII/1981. 411-427.Polja. 290-2Sl. Preveo: Zoran Gavric. XXVIII/1982. XXVII/1981. Preveo: Miroslav Prokopijevic. Lowith. Prokopijevic. IX/1982. 3-4. Miroslav: Kako ne citati Heideggera. 292. Danko: Martin Heidegger (1889-1977). Johanes B. . 1965].Knjizevne novine. Treci program Radio-Beograda. Korac. [0 filozofiji Martina Hcideggera] 293. 314/1978]. .N'2 1]. . 1981. U: Danko Grl ic. 268-269. Michael: Sta jest danas.Ideje. 272-273. XIII/1982.Most (Mostar). XXV1I/1981. nada i strepnja. University of California. Mirko: Hajdegerovo shvatanje blca. Prevela: Branislava Belie. Milan: »Fundamentalna ontologija« i vrijeme. Ante: Heidegger i Nietzscheova volja za moe. Hrsg. 638 (17. Armanini. 51. [0 Heideggerovom shvatanju umjetnosti] 295. . XXXIII/1981. Karl-Heinz: 'I'ehnicki svet i udes. 296. [Objavljeno u: »Man and World«.Ideje. LEKSIKON FILOZOFA. 394-395. 431-457.294. Delo. Zagreb.Polja XXVII/1981. str. [Odlomak iz teksta objavljenog 1962. Milutin: Bloh i Hajdeger.Odjek. Lotz. Polja. XXVII/1981. Grl ic. 302. 268-269. str.: Majstor Ekhart i kasni Hajdeger: mistil!ki elemenat u Hajdegerovoj misli. [Objavljeno u: Nachdenken uber Heidegger. Treci program Radio-Beograda. Prevela: Ana Moralic. CLXV . 51. Treci program Radio-Beograda. [Povodom Habermasovog teksta: S Hajdegerom misliti protiv Hajdegera objavljenom u »Allgerneine Zeitungs-u.]. 1981. 299. 54-66. Miros'av: Izvedba i smisao Heideggerove kritike subjekta. . Journal of the History of Philosophy. Theunissen. Preveo: Miroslav Prokopijevic. Kordic. Beograd 1982. 14-15. 27-48 .: Heideggerov pojam istine.Treci program Raiius-Beoqrtuln. 54. Petrovic. 286. Zunjie. 300. 292. Zurovac. Feron. 523-541. . 41-51. [John D. .: Sta je od Heideggerovog misljenja uneto u buduce filozofiranje. XXVIII!1982. Koautor: Rade Kalik. Kaputo. . . Karl: 0 kritiokom vrednovanju Hajdegerovog delovanja. Mirko: Hajdegerovo ucenje 0 istini. 1981. XII/1981. 290. Mohanti. Zagreb. Danilo N. 0 potrebi i nuznosti pristupa Heideggeru. 305. Preveo: Miroslav Prokopijevic. 51. XII). . 468-479. 1980]. 268-269. 291. . 87-97.Ideje. Polja. [Zakljucno poglavlje iz knjige: Heidegger. Prolegomena za uvid u zapadnjaeki pojam moci. Stanisavac. XXXV/1982. 285. Dzon D. U knjizi: POVIJEST FILOZOFIJE sa odabranim tekstovima filozofa. 306. 45. XXVII/1981. 303. . god. Preveo: Zoran Gavric. . 288. Veljko: Fenomenologija bezzavicajnosti Martina Hajdegera. VII 1953].Delo. 307. XXVIJIi1982. Mirko: Poezija kao diktat bica. 301. XXXV/1982. Zurovac. XII/1981. 298. 1. von Ute Guzzoni.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM ENDE DER PHILOSOPHIE]. 7. str.Polja. Ivan N. Gadamer. Slobodan: Pristupi Hajdegerovom misljenju. Djitendrant: Svest i egzistencija: Opaske 0 odnosu izmedu Huserla i Hajdegera.

318. 324. . Preveo: Dusan Dordevie. Karl-Heinz: Der Mensch und sein 321. Emanuel: Martin Hajdeger i ontologija. XIII/1982. CLXVI 319. (zbornik). 247-248. Vel':no vracanje istog trenutak ekstatienog jedinstva vremenitosti. SchUssler. 309. 18--27. 1967. U knjizi: Zvonko Posavec. Slobodan: Mimesis i poiesis. [0 Heideggerovom shvatanju umetnosti] 326. 64-68. Miloje: Blohova kritlka Hajdegera. 1982. XXV/1982. SUVREMENA SVJETSKA KNJIZEVNOST.U knjizi: SITUACIJE I DUHOVNA KRETANJA.MaTk313. Nezavisna izdanja Slobodan Masic. 1974]. 35---53. 328. Ingeborg: Der existenzial-ontologische des Todes bel Martin Heidegger IEgzistencijalno-ontoloAki pojam smrti kod Martina Hajdegera]. IPolemika s Ljubomirom Tadicem u vezi s Blochovom kritikom Heideggera]. Petrovic. Nezavisna izdanja Slobodan Ma§ic. Sulejman: Mi§ljenje. Nicolae: Izmedu Crocea i Heideggera. . Bosto.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFlJE IDAS DENKEN AM. Beograd. Beograd 1982. str. . NIHILIZAM MODERNIH ZNANOSTI. 317. str. XXVIII/1982. B. 3-4. Begriff 316. Posavec.MaTksizam u svetu. Vjekoslav: 0 nekim problemima suvremene filozofije. . [Rezime na slovenaekom jeziku: Clovek in njegovo poslanstvo. 1983 327. [0 Heideggerovom shvatanju istorije] 315. Solar. str. 1982. 1-2. 1982. 68--69]. Wohlfart. Prevela: Cvijeta Jaksic. ENDE DER PHILOSOPHIE]. Durie. Martin Heidegger: Misljenje i pevanje. . 7. Mirko: Umjetnost kao otkrivanje biea. sisti~ka misao. Posavec. [Iz knjige: OtkTivajuci egzistenciju sa HuseTlom i HajdegeTom. . Centar za kulturnu djelatnost SSOH. Marej. . Rubina: Franco Lombardi: »Martin Heideggere. ENDE DEiR PHILOSOPHIE]. Mirko: Izvorna snaga rijel':i. Levinas. Zunjic. [0 Heideggerovom »Uvodu u metafiziku«. 312. 5---14.308. 1-2. 1982. 001982. Petrovic. Zurovac. Ideje. New Haven. str. 314. Skolska knjiga. 2.Theoria. (Das Offenbarmachen des Seins im X Buch der Oliteia)]. Prevela: Natasa Papazovska-Levkova. 7. XIII/1982. Prevela: Ana Moralic. 43-70. Mikecin. Majkl: Uz Vttgenstajnov zapis. Mihailo: Povodom »hajdegerovskih pouka filozofiji nade«. 58--59. 1. . and London 1978. Zagreb. Sirber. 85-123. . Ludwig: Zapis 0 Hajdegeru. Frankfurt am Main. Milivoj: Martin Heidegger. 311. _ TTeta pTogTama na Radio-Skopje.U knjizi: BITAK I POVIJEST.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE. 275. 21-34. . (Samo-otkrivanje bivstvovanja u X knjizi Platonove »Drzave« IMimesis und Poiesis. Odjek. 195-211. Beograd. Radionica SIC. (Der Gundgedanke Martin Heideggers). Tertulian. 21. Gajo: Heidegger i Marx. 1982.OpTedjeljenja. 127-141. Wittgenstein. 3. 9.TheoTia. [Iz: Michael Murray: HeideggeT and Modem Philosophy. 3-4. 202-205. Beograd. XXVUII1982.Delo. . Rezime na srpskohrvatskom jeziku: Covek i njegov udes. str. XXVI/1983. 325. F. Zvonko: Kako Heidegger pita 0 tehnici. pjesnlstvo. 63-64. Volkmann-Schluck. 80-83] 310. Nezavisna izdanja Slobodan Masic.Polja. CLXVIl . Beograd 1982. Zvonko: Povijest kao lutnja. S. Nolit. Geschik. Preveo: Dusan Dordevle-Mileusnie. jezik. 1982. Vartanovle. Jere Paul: Hajdegerovata kritika na Hegeloviot poim za vremeto. . 199-201. . (Temeljna misel MaTtina HeideggeTja). Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnic. 11-17. u: Ludwig Wittgenstein und der WieneT Kreis aufgezeichnet von FTiedTich Waismann.U zborniku: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM ENDE DER PHILOSOPHIE]. XXXVI/1983.U knjizi: Milivoj Solar. Morchen Hermann: Primedbe 0 Adornovom i Hajdegerovom'iskusavanju jezika. Zagreb 1982. 322. Pariz. str. . Giinter: Od Nietzschea do Heideggera. . 323. 1982. Zagreb 1982.TheoTia. str. . str. 2. str. [Interpretacija Heideggerovog spisa Pitanje 0 tehnici]. 1982. (Temeljna misao MaTtina HajdegeTa)]. [Zu HeideggeT.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM. 289-291]. 12. . [0 »Estetici« Gyorgy Lukacsa] 320. 299-305. 145-163. 7--8. Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnie. 49-56. Zurovac. Vrin. McGuinness.Delo. Heideggerovo ul':enje 0 jeziku. Beograd 1982.Ideje. 277-291. XXVIIII1982.

1. Bozicevic. (Interpretacija Heideggerovog spisa »Obrat«).U zborniku: PRAKSA I POLITIKA. . str. 181-194. Liber 1983. Petrovic. 186-188.Filozofska istrazivanja. . 333. Vujadin: Hajdegerovo poimanje biti umetnosti i umetniekog. 218-239. XlV/1983. XXII/1983.Savremenost. Kos. XLV/4-6. Petrovic.Knjizevna kritika. Goran: Metafizika.XXVII/1983. . Nolit.U knjizi : Janko Kos. 29-45. . . . MODERNA MISAO I SLOVENACKA KNJIZEVNOST. 1-2. str. 7-8. 332.329.Iokic. Zalokar. . misljenje i jezik. Zagreb. Prevela: Miljenka Vitezovic. XIIII1983. Rad 1984. Miloje: Hajdegerov pristup Marksu. Gretic.Nase teme. XIV/1984. Zvonko: Bit tehnike i mogucnost obrata. Yanda: Razumijevanje govora u »Bitku i vrernenu«. 2(9). [Zusammenfassung: Das Verstehen der Rede in »Sein und Zeit«] 335. 336.Savremenost. Beograd. 1984 334. . 282-311. [Vidi odeljak: Sartr . 330. Forum. 43-50. 875-904.Hajdegerj Martin Heidegger BITAK I VRIJEME . Beograd 1982. Miloje: Bloh protiv Sartra. Jadran: Martin Heidegger: MiSljenje i pevanje. Posavec. 331. 79-92. Heideggerovo shvacanje biti jezika. Janko: Hajdeger i Slovenci. IV/1984. 1-2.

travnja 1926 i. Schwarzwald .EDMUNDU p o s ve ce n o u znak Todtnauberg HUSSERLU s to vanj a i prijateljstva uz 8. Bad.

u Jahrbuch fur Philosophie und phanomenologische Fonschung. i istodobno kao posebni otisak. sto je stajala u dosadasnjim izdanjima. koji izlazi istodobno s ovom novom nakladom.AUTOROVA PRETHODNA NAPOMENA UZ SEDMO IZDANJE 1953. daje li pitanje 0 bitku pobudu nasem tubitku. uz mala odstupanja. . VIII. i6i put nje nuzno je jos i danas. u istog izdavaca. s paginacijom ranijih izdanja. Medutim. Poslije cetvrt stoljeca druga se polovica vise ne da nadovezati na prvu. brisana je. Taj Uvod donosi tekst jednog predavanja odrzanog u ljetnom semestru 1935. Ova nova naklada. a da ta ne bi bila nanovo prikazana. premda je u pogledu citata i interpunkcije nanovo pregledana. u tekstu je neizmijenjena. sv. Oznaka »Prva polovica«. Brojevi stranica nove naklade podudaraju se. U prilog razjasnjenju tog pitanja neka bude upozoreno na »Uvod u metafiziku«. Rasprava »Bitak i vrijeme« pojavila se prvi puta u proljece 1927. u izdanju Edmunda Husserla. koja se pojavljuje kao sedmo izdanje.

te put do tog cilja trebaju uvodno razjasnjenje. Konkretna obrada pitanja 0 smislu »bitka« namjera je rasprave sto sIijedi.e:L~ !LEV "t'CXU"t'CX 7to"t'e: ~OUAe:cr&e: ("t'L . i ona ih zahtijeva. njezin je prethodni cilj.re: )'"l7tCXACXLYLYVWcrXe:"t'e:. . . Smjeranje k tom cilju.• • • 8!fjAoV yocp w~ U[J. Interpretacija vremena kao moguceg horizonta svakog razumijevanja bitka uopce. rni smo pak nekoc doduse vjerovali da to razumijemo. istrazivanja sto su poduzeta u takvoj nakani. 'Y)!Le:L~ 0. eto. takoiter. 0.07J!LCXLVe:LV07t OV 8E rcpo "t'OU !LEV ?6[J. sto zapravo mislimo rijecju »bivstvujuci«? Niposto. valja najprije. vuv 8' ~7tOp~xcx[J. Imamo Ii danas neki odgovor na pitanje 0 tome.bitak«? Niposto. Jesmo li. eto. I tako..Jer va- rna je ocito Ipak vee dugo dobro pozna to. . valja ponovo postaviti pitanje 0 smislu bitka. prije . cp.e:&cx.svega.e:v • •• . I tako. • 6vo» . 1 Platon. danas bar u neprilici sto ne razumijemo izraz .re:YY'Y)cr. ponovo pobuditi razumijevanje za smisao tog pitanja. sto zapravo mislite kada upotrebljavate Izraz bivstvuiuci'. . Sophistes 244 a. all sada smo u neprilicie'.

koja ne proglasuje samo da je pitanje 0 smislu bitka izmno. dakako. Tako je ono sto je kao skriveno izazivalo nemir u antidkom filozofiranju. da bi.Uvod Ekspozicija pitanja 0 smislu bitka Prvo poglavlje NU2:NOST. razurnije sto time misli. Nuinost izricitog ponavljanja pitanja 0 bitku Navedeno pitanje dallas je palo u zaborav. STRUKTURA I PRVENSTVO PITANJA o BITKU § 1. A sto nekoc bljase uz krajnji napor rnisljenja izboreno ad fenomena. Svatko ga neprestano upotrebljava i.Pa ipak svatko smatra da je osloboden napora jedne YlYO:V't'0iJ. Pri tome. Kaze se: »Bitak« je najopcenitiji i najprazrriji pojam. oucr[o:c. opire se svakom pokusaju definiranja.IXX[O: 7tEpt 't''ljc. Ne sarno to. prernda nase vrijeme ubraja u svoj napredak sto ponovo odobrava »metafiziku«. premda nepotpuno i tek u pr- vim naletima. Ono je podstrekavalo Plato novo i Aristotelovo listr~:vanje. postalo kao sunce jasnom razumljivoscu po 1 Bitak i vrijeme 1 . Tom najopcenitijem Ii stoga neodredivom pojmu i nije potrebna neka definicija. koju valja Jznova raspiriti. otada i umuknulo .kao tematsko pitanje zbiljskog istraiivanja. dotaknuto pitanje zacijelo nije proizvoljno. dakako. Ono jito su obojica postigli odrzalo se u raznovrsnim preinakama Ii »retusima« sve do u Hegelova »10giku«. Kao takav. i u njemu ga odrzavalo. odavno je trivijalizirano. nego povrh toga sankcionira zanernarivanje tog pitanja. Napodlozi grCkih pocetaka dnterpretacije bitka nastala je dogma.

ne postigavsi nacelnu jasnocu. »Bitak« ne omeduje najvisu regiju bica ukoliko je QnQ pojmovno artdkulirano prema rodu ~ ~sti: o(he 't'~ o~ yl:voc) »Opcenitost« bitka »nadmasuje« svaku opcemtost roda. B 3. cuius intellectus includitur in omnibus. uza svu ovisnost '0 Flatonovu ontoloskorn nacinu postavljanja tog pitanja. Sarno. tho II' qu 94 a 2. ontologija. nacin odredivanja bica .onda se on pridrzava istog smjera gledanja kao i antiCka. 169: On ne peut entreprendre de definir I'etre sans tomber dans eette absurdite: car on ne peut definir un mot sans commencer par celui-ci. svakom odnosenju-prema-samom-sebi u upotrebi 2 1* 3 . c'est. U pocetku QVQgistrazivanja ne mogu s~ ~crp~Q pretresti predrasude stQ neprestano usaduju I gaje nepotrebu nekog zapitivanja '0 bitku. u dzvjesnim granicama opravdani.»definicija« tradicionalne 10gike kojoj su i sarnoj temelji u antiokoj Qntol. Aristotel. da onaj !~Q JQS pita '0 tome biva okniv1jen za metodski promasaj. »Bitak« je prema oznacisrednjovjekovne ontologije »transcendens«. ne dispenzira od pitanja '0 njegovu smislu. Pojam je »bitka«. Nernogucnost definiranja bitka. »Bitak« je pojam razumljiv po sebi. to odredenje stavlja u temelj svih daljnjih kategorijalsvoje »ilogike«. Met. I kada napokon He: gel odreduje »bitak« kao »neodredeno Neposredno«. najtamruji. Done pour definir l'etre.sebi. u dovoljnoj mjeni samo po niti vodilji prethodnQ razJ~snjenog pitanja '0 bitku i odgovora na nj. est ens. 998 b 22. Pojam »bitak« nije moguce definirati. B 4. medutim. Ali zar iz toga slijedi da bitak vise ne moze zadavati problem? Niposto: moguce je samo izvesti zakljueak: »bttak« nije nesto poput bica. u svakom odnosenju prema biou. Aristotel.jevanje bitka uvijek je vee ukljuceno u svemu Sto netko shva6a od biea«. »Neko razumi. 3. quaecumque quis apprehendit. dakako. postavio problem bitka na nacelno novuosnQvicu. 2. Njihov je ko~[en u samoj antiekoj ontologiji. soit qu'on l'exprime au qu'on Ie sous-entende. Ona ocito pokazuje. AkQ se poslije toga 'We: ~ootak« je najopcenitljl pojam. il faudrait dire c'est. Torno Akvinski. Tim je otkriCern Aristotel. dskazivanju. Pascal. 3. Srednjovjekovna je ontologija svestrano raspravljala taj problem.&6AOU IL!XALcr't'OC1t&. onda to ne moze znaciti da je 'On najjasniji i da mije potrebit niJkakva daljeg raspravijanja. 2. U Citavu !Sp0znavanju. et ainsi employer Ie mot defini dans sa definition. »'Bitaik«zapravo ne moze biti shvacen kao bice: enti non additur aliqua natura: »bitak« se ne moze domooi odredenosti talco §tQce mu biti dodijeljeno bice. Usp. pri cemu je slijedila prije svega tomisticku i skotisticku skoIu.s obzirom na podlogu iz koje su izrasli temeljni ontoloski pojmovi . SaIIIlQ sto ispusta iz ruku problemsto ga je postavio vee Arist<>: tel. Met. problem jedinstva bitka nasuprot . Ta se pak . Pensees et Opuseules (ed. To se zakljuenQ iz njegovekrajnje opcenltosti. Jedinstvo toga transcendentalnog »Opcenitoga« nasuprot raznovrsnosti ?-ajvi~ ro~nih pojmova kojima su obuhvacene stvan vee je Artstotel SPQznaQkao jedinstvo analogije. Otuda se.moze u pogledu primje:e~Qsti le~ti~iranja kategorija i njihove potpunosti :mterpretiimti. s. Tri su tak:ve predrasude: 1. Svatko razumije: »Nebo je plavo«: »ja sam radostan« i slicno. Ni 'On. ta prosjecna razumljivost demonstnlra jedino nerazumljivost. Bitak se ne da definitorno izvesti iz VliSih pojmova nim prikamti putem niZih. nego upravo podstice na nj. i to takvom. S. 1001 a 21. Paris 1912. nih eksplikacija u je »b~tak«. nije rasvijetlio tamu tih kategorijalnih odnosa. i pri tome je taj izraz »bez daljnjega« razumljiv.Q~iji-:ne da primijeniti na bitak. naprotiv.aznovrsnQsti »IkategQrija« kojima su obuhvacene swan. 1 1. Brunschvieg)". 4.V't'CilVI• Illud quod primo cadit sub apprehensione.2 Ali »opcenitost« »bitka« nije opcenitost roda. Stoga cemo dISkusiju '0 predrasudama voditi samo dotle dok se ne pokaze kako je ponavljanje pitanja '0 smdslu bitka nuzno.' I to s pravom ako definitio fit per genus proximum et differentiam specificam. »Bitak« je »najopcenitiji« pojam: 't'O ()V tcr't'L XOC.

istrazivanje 0 smislu bitka nece htje1li da to razjasnjenje dade odmah u pocetku. Interpretacija prosjeenog razumdjevanja bitka dobiva svoju nuznu nit vodilju tek s izoblikovanirn pojmom bitka. Hi cak pravo. Spoznavajuce trazenje moze postati »istrazivanjem« kao otkrivajuce odredivanje onega sto je III pitanju. dvojben je postupak. »Razurnljivo-po-sebi« i samo ono. kako hi se. zatim. ako u a:u~u ruk~ to. samo Ispitano. onda je takvu zapitivanju potrebna primjerena transparentnost. Zapitivanje jest spoznavajuce trazenje bica u njegovoj egzistenciji i esenciji.pripada nekom pitanju.bitak'?« mi se nalazimo u nekom razumijevanju toga »je«. i to tako da pri tome te teorije ostaju skrivene kao 5 . aroda. maglovito razumijevanje bitka moze. Sarno zapitivanje kao ponasanje nekog bica. Mi ne znamo sto znaei »bitak«.i neusmjereno. Svako zapioivanje jest trazenje. to jest specificno teorijskom pitanju. To prosjecno i ma- Ca. bilo na koji nacin raspitivanje kod . biti uCinak naslijedenih teoraja i mnijenja 0 bitku. Formalna struktura pitanja 0 bitku Pitanje 0 srnislu bitka treba postaviti. treba postati i ostati izricitom ternom analitike (»poslorn filozofa«). Postaviti treba pitanje 0 srnislu bitka.t u tarni. Zapitivanje kao zapiltivanje 0. i Ispitivano. otuda. Kao trazenje. Tada u tomPitanomu pociva. sto li uopce . U ovoga je osebujno to. zapitivanje zah1lijeva da ga unaprijed vodi Trazeno. U istrazujucem. Pozivanje na razumljiv:ost po sebi u krugu t:rneljni? filozofskih pojrnova. pita4 bitka.. Ipak. polazeoi otuda. a pogotovu u pogledu pojma »00tak«. moglo pokazati.. Ma . Neko je zapitivanje rnoguce provesti kao »zapitkdvanje-tek-oneko« iIi pak kao eksplicitno postavljanje pitanja.lz jasnoce tog pojma i njemu pripadnih nacina na koje on biva eksplicitno razumljen valjat ce uglaviti.na cilj. da ne nedostaje sarno odgovor na pitanje '0 bimku. nego da je dapace sarno pitanje tamno . Iz tog razumijevamja izrasta Izrioito pitanje 0 smislu bitka i tendencija k njegovu pojmu. Smislom bitka moramo. ima svoje Pitano. To. ~tiZe . sto mi uvijek vee zivirno u razumijevanju bitka. irna v}aSlti!tikarakter glovito razumiievanie bitka jest fakt. fundamentalno pitanje. Svako nrazenje dobiva svoj apriorni putokaziz onoga sto trazi. kao zapravo intendirano. iako ne bismo !IIlOgH pojmovno filksliratisto znaci to »je«. Bilo je nagovijesteno: mi se uvijek vee krecerno u nekom razumijevanju bitka. ono kodcega zapitivanje. na izvjestan nacin vee raspolagati. Tako stojimo pred nuznoscu. ponoviti pitanje 0 bitku znaci: najprije jednorn dovoljno obraditi postavljanje pitanja..sama ta neodredenost uvijek vee raspolozivog razumijevanja bitika pozitivni je fenomen i on zahtijeva razjasnjenje. ti »tajm SUdoVI obiCnog uma« (Kant). a smisao je bitka istodobno skrive:r. Stoga valja uknatko razmotriti.. Mi uopce ne poznamo horizont iz kojega bismo mu trebali pojmiti i filksirati smisao.. osim Pitanoga. Zapitivanju pripada.kako se to razumijevanje bdtka kolebalo i rasplinjavalo Ii kretalo strogo granicom pukog poznavanja rijeCi . Prosjeeno. valja Pitano odrediti i dovesti .da u svakom ponasanju i blnku pni bicu a priori lefi zagonenka. Ako je ono neko. dokazuje nacelnu nuznost da pitanje 0 smislu »bitka« bude ponovljeno. sto zapitiv:anje postaje pnije toga sebi transparentno u pogledu :svih navedenihkonstitutivnihkarakteristllika samog pirtan ja. § 2. Ali vee kada pitamo: »sto je .. ~-to zna~i zatamnjeno odnosno jos nerasvijetljeno razumijevanje bitka Ii koje su vrste zatamnjivanja odnosno ometanja jednog eksplicitnog rasvjetljenja smisla bitka moguce Ii nuzne.do poj: rna. da u pogledu navedenih strukturnih momenata razmo1ll1imo pitanje 0 bitku. Ali razmatranje predrasuda ujedno je razjasnilo. da je pitanje 0 bitku osobito. Svako je zapitivanje 0.

slto mislimo. vlastitu pojmovnost koja se. u realnosti.nja njegova smisla. . ono na temelju cega je bite. bilo rna kako razmatrano.Trazeno III zapitivanju 0 bitku nije nesto potpuno nepoznato. Ono biva tako reel preslusavano 0 svojem bitku. postojanju. Ni~ta ne pnidonose razumijevanju stvari i koce prodiranje :Ill polje istrazivanja. koji se bitno razlikuje od otkrivanja bica. da je I spitivano u pitanju 0 bitku samo bice. Ukoliko bitak tvori Pitano.bitkom. S kojeg bica valja oCirtati smisao bitka. koje smo uvijek mi sami i . PI1i:stup k . koju je u oblasti istrazivanja principa svagda lako navesti. Platon. tog bica koje smo uvijek mi sami. uvijek vee razumljeno.jesu ikonstitutiWla ponasanja zapitivanja. prema dosadasnjim razjasnjenjima. bdce je takoder ono ~tJo SIDlO i kakvi SIDlO mi sami. Gledanje na. Prerna rome ce i I spitano. izradu genuinog naOina prismpa k tom bieu. pripravu moguenosti pravog izbora egzemplannog bica. Bitak lem u egzistenoiji i esenoiji.u njegovu bitku. . u naznacenom nacinu postavljanja pitanja uopce nema kruga. Hi pak pri obradi pitanja 0 bitku prvenstvo pnipada nekom odredenom bicu? Koje Ii je bite egzemplarno i u kojem smislu njemu pripada prvenstvo? Ako pitanje 0 bitku treba postavrti izrioitlo i provesti ga uz njegovu potpunu transparentnost. To bite. ono sto odreduje bice kao bite. bitno razlikuje od pojmova u kojima svoju znacenjsku odredenost postize bice. sto Ii je drugo do hod u krugu? Nije li za obradu pitanja vee »pretpostavljeno« ono ~to bi trebao donijeti pnije svega odgovor na to pitanje? Formalni prigovori.ne kao ono Trazeno kao talkvo. pored os taloga. od kojeg bica treba da pode otkrivanje bitlka? Da Ii je polaziste proizvoljno. biti zapitivanje. izbor. tada obra5. prema Icemu se ovako dli onako odnosimo.v{}6v -eLva ~L1]YEL(J{}mS. Prvi filozofski korak u razumijevanju problema bitka jest: ne p. ono mora prije toga postatd sa svoje strane prlstupaonim onaikvo kakvo je samo po sebi. ekspliJkaciju naeina gledanja na bitak. da u pogledu njegovog Ispitivanoga bude dobiven i vee prije utvrden pravi naein pristupa k tom biro. Pitanje 0 bitku zahtijeva. znal:d: Cinjooje transparentnim nekog bi<Sa . Bioe je moguce odrediei u pogledu njegova bitka a da pri tome nije nuzno vee raspolagati eksplicitnim pojmomsmisla bitka. koji piramo. prema tome. Pitano pitanja koje valja obraditi jest bitak. zahtijevati. IzriOito i transrparentno postavljanje pitanja o bitku zahtijeva da prethodno bude primjereno eksplicirano jedno bice (tubitak) III pogledu svojeg bi1lka. premda je najprije naskroz nedokuoivo. Cije se faktieno postojanje zaoijelo nece nijekati. 6 da tog pitanja zahtijeva. 7 . Ali fakuOno. opstojanju. i u razlieitom smislu.Ciji bitak moze. razumijevanja i pojmovnog zahva6a.izvori vladajuceg razumijevanja. AU zar takav pothvat ne upada u oCiti krug? Morati najpnije odrediti bite u njegovu bitku i zatirn htjeti tek na temelju togapostaviti pitanje 0 b1t1ku.»ne pricat! pnice«. tada proizlazi. smisao bitka. terminoloslci zahvacamo kao tubitak. pa su i oni sami modusi bitka nekog odredenog hiOO. i opet. Obrada pitanja 0 bitlru. Sam bitak bica »nijes neko bice. Bite je sve 0 oemu govorimO. do sada ne bi moglo biti ontoloske spoznaje. poput argumentaoijeprotiv »kruga u dokazu«. »Pretpostavljanje« bitika ima rkarakter zauzimanja gledista 0 bitku unaprijed. ne odredivati bi6u porijeklo kao bicu svodeci ga na n~ko d. Sarno zapitivanje tog pitanja kao modus bitka nekog bica bitno je odredeno onim 0 Cemu je rijee u pitanju . Da nije tako. Sophistes 242 c. Bitak kao PItano zahtijeva stoga neki zasebni nacin pokazivanja. Ali ako treba da uzmogne neiskrivljeno pruZiti karaktenistike svojega bitka. kao d~ bitak ima karakter nekog moguceg bica. Ali »bicem» nazivamo mnogosta. to jest.l'Ugo ~ice. i to tako. a bitak znaoi bltak bica.koje pita . vazenju. tubitku. »Bitak« biva u citaVlOj dosadasnjoj ontologiji doduse »pretpostavljan«. uvijek su sterilni pri rasudivanju 0 konkretnim putovlma istraZivanja. razumijevanje i poimanje. ali nekao raspoloZivi pojam. u »ima«.

rnatematika. To.ili je ono najprincipijelnije i u isti mah najkonkretnije pitanje? Bitak je svagda bitak nekog bica. jer se u odgovoru na to pdtanje ne radi 0 obrazlozenju putem dedu:kaije.da iz tog gledista biva privremeno antikuldrano dana bice u svojem bitku.uopce ne moze lezati u positavljanju pitanja 0 smislu bitka. dospjela je u »krizu osnovica«. Do sada je nuznost ponavljanja tog pitanja bila motivirana u jednu ru:kru ugledom njegova ponijekla. Ovako izrasli »temeljni pojmovi. tubitak. i to . pripada najvlastitijem smislu pitanja o bitku. pitanjima koja su vecinom reaktivno izbijala . sto je zapitivanje bitno pogodeno svojim Pitanim. ali 8 pnlje svega izostankom nekog odredenog odgovora. Pravo »gibanje« u znanostirna odigrava se u vise ili manje radikalnoj d.iz kojega biva deduktivno izveden niz stavaka. »Krug u dokazu. Nivo neke znanosti odreden je time. put em njihova pokazivanja. Ontolosko prvenstvo pitanja 0 bitku Karakterizacije pitanja 0 bitku po niti vodilji formalne strukture pitanja kao takvog razjasnilo je to pitanje kao osebujno. U takvdm drnanentnim krizama znanosnpocinje se kolebati odnos pozitivno istrazujuceg dspitdvanja prema samirn stvarima sto ih Ispituje. sto njegova obrada i pogotovu rjesenje zahtijevaju niz fundamental nih promatranja. jezik i slicno. Znanstveno istrazivanje provodi dzdvajanje i prvo fiksiranje podrucja obrade naivno i grubo. Ne leZi u pitanju 0 smislu bitka »krug u dokazu«. vee krecemo. Ali zar time nije vee posvjedoceno prvenstvo bitka nekog odredenog bica i nije Ii unaprijed dana egzemplarno bice kojetreba fungirati kao primarno Ispitivano pitanja 0 bi:1:1ku? Onim sto je do sada razmotreno. nego 0 iznosenju temelja na vidjelo. priroda. prostor. 2Jiv:ot. ill se uopce njime bavi. Prividno najstroza i najcvrsce sazdana znanost. dapace nedostajanjem nekog zadovoljavajuceg postavljanja tog pitanja uopce. ali zacijelo lezi neko cudnovato »povratno ili prethodno odnosenje« Pitanoga (bitka) na zapitivanje kao na modus bitka nekog bica. Premda teziste istrazivanja uvijek lezi u tom pozitivdtetu. Ali nesto poput prvenstva tubitka zacijelo se javilo. § 3. sarnoj sebi netransparentnoj reviziji temeljnih pojmova.ostaju isprva niti vodilje za prvo konkretno dokucivanje podrucja. cemu treba sluiiti to pi:tanje. rriti je dokazano prvenstvo tubitka niti je odluceno 0 njegovroj rnoguooj Hi cak nuznoj funkciji kao bica koje valja prirnarno pitati. do koje je mjere ona sposobna za krizu svojih temeljnih pojmova. sarno neka proizvoljna spekulacija 0 najopCenitijoj opcenitosti . To zauzirnanje predvodeceg gledista 0 bitlk:u izrasta iz prosjeonog razumijevanja bitka u kojem se uvijek. svatko moze zahtijevati da sazna. Sva bica mogu se prema svojim razlic1t:dm oblastima pretvarati u polja otknivanja i omedivanja odredenih podrucja obrade. njegov se pravi napredak ne ostvaruje toliko u skupljanju rezultata i njihovu pohranjivanju u »prirucnike« koliko u pitanjima 0 temeljnom ustrojstvu svakog od podrucja.iz takva sve veceg poznavanja stvari. Ali. svoje namjere i svojih motiva. daju u odgovarajucim znanstvenimi:strazivanjima tematizirati u predmete. a to razumijevanie pripada napokon bitnom ustroistvu samog tubitka.tako. Takvo »pretpostavljanje« nema niJkakve veze s postavljanjem nekog neutemeljenog nacela . Obrada nekog podrucja u njegovim temeljnim strukturama na izvjestan je nacin vee ostvarena putem predznanstvenog iskustva i Izlaganja oblasti bitka unutar koje je omedeno samo podrucje obrade. Da li se njime ostala bavdti. prirnjerice povijest. Borba izme9 . Danas su se posvuda u raznim disciplinama probudile tendencije da se istrazivanje polozi na nove temelje. Ali osobitost pitanja 0 bitku potpuno ce iza6i na vidjelo tek tada kad ono bude dovoljno omedeno u pogledu svoje funkcije. Ta se podrucja.

I uprav:o pri zadaci da ontologija . ako prije toga nije dovoljno raziasnila smisao bitka i to razjaSnjavanje shvatila kao SVDjU 11 [undamentalnu zadacu. raspolagala ma kako bogatim i cvrsto sazdanim sistemom kategorija. nego je za nju primarna interpretacija zaista povijesnog bica s obzirom na njegovu povijesnost. prema tome.au formalizma i intuicionizma vodi se 0100 osvajanja i utvrdivanja primarnog nacina pnistupa k onom sto treba biti predmet te znanosti. pa to razumijevanje predvodi sva pozitivna istraiivanja. ostaje u osnovi slijepom. nego nju zakriva i iskrivljuje. Ii pozitivni rezultat Kantove Knitike cistog uma lefi u zacetku obrade onaga sto uopce pripada nekoj prirodi. Mo da pitaju. Tome je .nade neku genealogiju raznih mogucih ustrojstava bitka. ne w. Pozitivnim znanostima mora prethoditi takvo istrszlvanje: i ono to moze. sllo su Ih dali mehanizam ri vitallzam. za filozofiju nije primarna neka teorija tvorbe pojmova histcrsje. onakva rkaikva postoji »po sebi«. posredstvom predanja i tijekom njegova prikazivanja i tradicije.bltak'«. Takvo se utemeljenje znanosti naeelno Il"azlilruje od »1010 gike« koja hramlje za njim. a nije u nekoj »teoriji« spoznaje. Ali ono ostaje i samo naivno i neprozirmo. eto. Dna polako poeinje ponovo razumijevati Lutherov uvid. da njezina dogmatska sistematika pociva na »temelju« koji nije izrastao iz nekog primarno vjerujuceg zapitivanja i oiJa apstraktnost nije samo nedostatna za teoloSku problematiku. ta teorija kusa putem odredenja svih relativnostl oouvaei nepromjenIjivost zakona gibanja i tako sebe dovesti pred pitanje o strukturi podrucja obrade koje joj je zadano. na primjer. Ali ovakvo zapitivanje . Kao teordja uvjeta pristupa ksamoj prirodi. samo u jednoj isto tako preliminarnoj pretrazi samog podJruoja abrade. Njegova transcendentalna logi:ka apriorna je logika predmetnog podrucja . Takvo utemeljenje jest produktivna logika u tom smislu sto ona. Tako. a100 rijegova traganja za bitkom bica ostavljaju nerazmotrenim smisao bitka uopce. takoder ne teorija historijske spoznaje. nego zell biti i uvjet da budu moguce same ontologije. poriv prema samoj povljeenoj zbilji: povijest knjizevnosti treba postatl povijescu problema. koja pojedino slucajno stanje neke znanosti provjerava prema njezinoj »metodi«. Temeljni pojmovi jesu odredenja u kojima postaje prethodno razumljivim podrucje obrade sto len u osnovi svih temabskih predmeta neke znanosti. koje slijede prije onti6kih znanosti i fundiraju ih.koja ne konstruira deduktivno . koje crrpi temeljne po} move. tako reci. takvo preliminarno :i:straZivanje. i izokretanjem svoje najvlastitije namjere.dokaz Platonov Ii Aristotelov Tad. spram ontickog zapitivanja pozitivnih znanosti izvornije. Otuda pitanje 0 bitku ne zeli biti samo apriorni uvjet da budu moguce znanosti sto istrazuju bice kao takyo i takvo bice.alei nista drugo do dzlaganje tih entiteta u pogledu temeljnog ustrojstva njihova bitka. Svaka ontologija. U historiiskim duhovnim znanostima pojacao se. . i pri tome se uvijek vee krecu u nekom razumijevanju bitka. U biologiji se budi tendencija da se poslije odredenja organlzma i Zivota. pita unatrag I nanovo odredi naein bitka zivoga kao ltakvog. prije svih ga dokueuje u pogledu njegova bitka i dobivene strukture stavlja na raspolaganje pozitivnim znanostima kao transparentne upute. Svoju pravu legitlmaciju i »obrazlozenje« dobivaju Iti pojmovi.ontologija uzeta u naJSJrem smislu i bez oslanjanja na ontoloske smjerove i tendencije -treba i samo jos neku nit vodilju. Teologija traga za nekim izvornijlm izlaganjem bitkacovjeka pri bogu.priroda. Tako. pred problem materije. doduse. Ali ukoliko svako od tih podrucja iz oblasti samih entiteta i bude osvojeno. »sto li mi zapravo m1sHmo tim dzrazom . potreban je prethodni sporazum a tome. ali ni teorija povijesti kao objekta historije. Teorija relativnosti [izike izrasta Iz tendencije da se pokaze vlastita suvislost same prirode. Ontolosko je zapitivanje. koji bi bio skiciran iz smisla samog vjerovanja i ostajao unutar tog izlaganja. prva uskace u neko odredeno podrucje bitka.

Ali ovo stvarno-znanstveno prvenstvo IIlJijejedino. vecma negoli puko nastavljanje casne tradicije i promicanje jednog jos uvijek neprozirnog problema. Znanosti su nacini bitka tubitka na 'koje se on octnosi i prema bicu koje ne treba biti sam taj tubitak. ontoloskoj je analitici tog bica uvijek potrebno neko vee unaprijed zauzeto glediste 0 egzistencijalnosti. Povrh toga. ism sto i naprosto bivstvujuci-onticki. Al!i uko1iko onda egzistencija odreduje tubitak. Tubitak je bite koje se ne pojavljuje naprosto rnedu drugim bioima. Onticka je osobitost tubitka u [tome. Egzistenciju odreduje. Tubitak razumajesam sebe uvijek iz svoje egzistencije. A to opet kazuje: tubitak razumije sebe u svojern bitku bilo na koji naOini bilo kako izricito. na nacin prihvacanja Hi propustanja. prema kojemu se tubitak moze odnositi ovako ili onako i uvijek se riekako odnosi. jedne mogucnosti sama sebe xla bude iii da ne bude sam on. upravo izravno tice razumijevanja necega poput »svijeta« i razumijevanja bitka bica pristupacnih unutar svijetao Ontologije ikoje dmaju za ternu bica s 'karakterom 13 . Ali tubitku bitno pripada: bitak u nekom svijetu. koje je svoj>stvenotubitku. Sam bitak. da on jest ontoloski.iJi je dospio u njih rili je oduvijek rastao u njima. Onticko prvenstvo pitanja 0 bitku Znanost uopce mogu6e je odrediti . tada misljenu onto1ogicnost tubitka valja oznaciti . Razrnatranje mora pri tome posegnuti dspred analiza sto slijede isto ce tek pruziti pravi uvid. Ali to ne znaci. To odlikovanje valja prethodno vidno pokazati.kao predontolosku. sam se tubitak odli!kuje pred drugirn bicima. Medutim. Ali III ideji jednog takvog ustrojstva bitka vee pociva ideja bitka uopce. da se on u svojem bitku odnosi prema tom bitku !kao bitak. reonno. Pitanje egzistencije oD!ti&a je »stvar« tubitka. Pitanje 0 toj strukturi cilja na razlaganjeonoga Sto konstituira egzistenciju. Njezina analit~ka nema karakter egzistencijskog. Ali rtad.Pravo razumljeno ontolosko istrazivanje samo podajepitanju bitku njegovo ontolosko prvenstvo. ° § 4.vkaocisti izraz bitka. Tom je biou svojstveno. Skup tih struktura nazivamo egzistencijalnost. nego bivstvujuci na nacin razumljenja bitka. Te je moguonosti tubitak dli odabrao sam. Za to nije potrebna teorijska transparentnost ontoloske strukture egzistencije. jedino svakitubdtak sam. nego egzistencijalnograzumijevanja. Pa tako i mogucnost provedbe anaIitiketubioka ovisi 0 prethodnoj obradi pitanja 0 smisIu bitka uopce. nego je njegova bit. Znanstveno dstrazivanje nije jedini i nije najblizi rnoguci nacin bitka . ako naziv ontologija zadrzirno za eksplicitna teonijska pitanja 0 bieku bica. 0'00 se. Otuda se razumijevanje bitka. Ta definicija niti je potpuna nit! pogada znanost u pogledu njezina smislao Znanosti kao ponasanja vcovjeka jesu nacin binka tog bica (oovjeka).izvrsiti navode6i neko realno sto. To bice zahvacamo terrninoloskl kao tubitak. nazivamo 12 egzistenci]a. naprotiv.kao cjelinu sustava obrazlozenja istinitih stavaka. Pri tome usrnjeravajuce razumijevanje tog egzistiranja nazivarno egzistencijskim. u tome da ono uvijek mora biti svoj bitak . Otuda. onticki odlikuje time sto se torn bicu u njegovu bitku radi 0 samom tom bitku. Sarno razumijevan]e bitka jest izvjesnost bitka tubitka. ovdje jos ne znaci: tvoriti ontologiju.kao svoj.iPitanje egzistencije uvijek treba da dzvodi na cistac samo egzistiranje.atom ustrojstvu bitka tubitka pripada. da je ono sa svojim bitkom i putem njega samo sebi dokuceno. Zadaca jedne egzistencija1ne analitiketubitka u pogledu njezine mogucnosti i muznosti skicirana je u ontickorn ustrojstvu tubitka. Nju pak razumijemo kao ustrojstvo bitka bica koje egzistira.tog bica. pa je za oznaku tog bica odabran naziv tubitak. naprotiv. odredivanje biti tog bica ne moze se . Biti ontoloski.

Questio~es de veritate qu I a. valja tr~iti u egzistencijalnoj anali- tici tubitka. Ali tada pita. Pri tome se tub~tak raz<. otkriva u svojim na:Cinima na koje jest.00 jest sporazumije sa svakim bilo kakvim bi6em. 430 a 14 sqq. 431b 21. da OIn pred-ontoloski razumije bitak. Ali tlme je postalo jasno i ontiOko prvenstvo pitanja 0 bitku. on je pO. uvijek taJroder i u njihovu bitku.6 Dusa (covjekova) jest na izvjestan nacin bite. iz ikoje tek mogu izvirati sve ostale.drugacijim nego u Itrubitlka fundiraneeu i rnotivirane. koja u sebi ukljucuje imjesnost nekog predontoloskog vrazumijevanja blaka. 14 15 . kao onticko-ontoloski uvjet za moguonost svih ontologija. ocito nema ngta zajedn1Oko s Iosim subjektiviranjem svekolikih bica. nja 0 !?ltku ka? takvog (§ 2) naisla je na jednu osobitu funkcI. n~e o. na tu temu dijelom strozu 1 od navedenoga razlicitu provedbu jedne »dedukcijee transcendencija u Opusculum »de natura generise. leu temelji sena prethodnom pokazivanju OIlitiOko-on. sva bica u pogledu njihove egzistencije i esencije.. Torno Akvinski je preuzeo u jedno vkarakteristlcno razmatranje.tkno kao 000 bice koje valja najprije on. quod natum est convenire cum omni ente.?"h toga bite koje se u svojem bitku uvijek v~ Odn~SI na ~no ~oemu to pitanje pita. Dokaz ~ ontiCko-ontoloskoj osobitosti pitanja 0 bit.JU tog bica :unutar postavljanja pitanja. ib. de anima stavak.itivati. u ontickoj strukturi samog tubitka. da bi zapitivanje postalo transparentnim. ItO. r 8. koja tvori oovjekov bitak. viSestruko prvenstvo pred svim drugim bicima. prema tome. Ako zadacu tvori interpretacija smisla bitka onda tubi~ak nije samo bice koje valja primarno ds. 5. Aristotel kaZe: ~ tjJUX~ -roc iSv-rC( 7tW~Ecr-rW. Unutar zadace izvodenja »transcendencija«. koje u skladu sa samom vrstom svojeg bitka drna sposobnost da se »sastane«. Ito jest onticki. Prvo mu je prvenstvo onticko: to bice odredeno je u svojem bitku egzistencijom. Tako setubitak rpokazao onim koga valja ontoloski primarno ispitivati prije svakog drugog bica. Taj 6. Tubitak ima.kao konstituensu razumijevanja egzistencije . Ali rtubitllru onda . Iznad svakog modus speclalisentis. Otuda fundarnentalnu ontologiju. Otudatubitak ima trece prvenstvo. da prematome tubitak fungira kao ono bice 'koje nacelno treba biti najprije ispitivano u pogledu svojega bitka. to jest. Ali egzistencijalna je anaLitika sa svoje straneukorijenjena napokon egzistencijski. bitku ~1. boo ono rna Sto. toloski dovoljno obraditi. jest dusa (anima)? Prvenstvo »tubitka« pred ~~m drugim bicima. a da pni tome sam tubltak nije bio shvacen u svojoj genuinoj ontoloskoj strukturi miti je POIStao rnakar samo problemom usmjerenim na to.upravo izvorno pripada: rnzumijevanje bitka svih bica rkoja su drugacija nego tubitak. To se dogada putem pozivanja na !IIleiko bite. na temelju izvjesnosti svoje egzistencije. prema tome. u otZcr&'Y)cr~~i v6'Y)cr~~. koji upu6uje na davnu Paemenidovu ontolosku tezu. usp.a egzistencijalnost egzistencije i 'time omoguceno pristupanje k obradi jedne dovoljno fundirane ontoloSike problematike uopce. koje se ovdje pojavljuje premda mje ontoloskl razjasnjeno. Sada se pak pokazalo da ontoloska ana:. To osobito bice. sam po sebi oontoloski«. t~'lo~ko? prvenstva tubitka. jos Iznad svake moguce realno-rodne odredenosti nekog bica. usp. 1 c. jest karaiktera bi1lk1a koji IeZi. ' 7. Ali analiza strukture pita. »dusa«.itika tubitkauopcetvori fundamen'talnu ontologi10g1JU. Ontieko-ontoloski primattubitka bijase uocen vee rano. a koji nuzno pripadaju nekom Necemu. .Je ~lsta drugo do radikaliziranje jedne bitne tendencije bitka Ikoja pripada samom tubitku a ta je. postoji moguonost da bude dOlkuCen. Jedino ako jesamo filozofski-dstrazujuce propitivanje Jato mogucnost bitka uvijek egzistirajuceg tubitka poduzeto egzistencijski. Drugo je njegovo rprvenstvo oniolosko: tubitaik je. valja dokazati takoder verum Ikao dedan takav transcendens. ens.

biti analitika tubitka. on moze raspolagati obiljem svoje jzlozenosti. iii upravo stoga. iznesene u dovoljnoj mjeri. >>poliitrlika«.danosti vrste njegova bitka.bude l:i razumljeno usmislu »kategorijalne. tendenciju. da se to njegovo majneposrednije predontolosko izlaganje svojega vlastitog bitka moze preuzeti kao primjerena nit vodilja. da interpretacija tog bica stojipred osebujnim poteskocama.strulcture ikoja pripada . AJi tada se problem osvajanja i utvrdivanja usmjeravajuceg lDaIOina pristupa k tubitku pogotovu zaostrava. ako je u drugu ruku filozofs!ka spoznaja shvacena u svojoj mogu6nosti i numosti. snage. ali seniti neiSikljueuje. Filozofska psihologija. razurnijevanje bitka ne samo pripada. da je tubjtku on razu:mljiv i da tubitak uvijek vee boravi uizvjesnoj izlozenosti svojega bitka. nego postoji i zahtjev.tu. i time u njegovu razumijevanju vlastita bitka. Negativno receno: na 'to bice fie smije biti konstrukcijsko-dogrnetski protegnuta nikoja proizvolj2 Bitak i vrijeme 17 . antropologija. Usprkos 'tome.6ko-ontoloSiko prvenstvo tubitka razlog tome sto tub~ttku ostaje zastrto specificno ustrojstvo njegova rbitka . U samom tubitku. etika. da bude izricito usvojen i utvrden pravi nacm pristupa k tom bicu. naprotiv.~ b~ce: tu~iJtak. pociva ono isto cemo po16 kazati kao ontolosko povratno zracenje razumijevanja svijeta na dzlaganje wbi!tka.bitku. biljahu hl ta :izlaganja provedena isto onako iegzistencijalno izvomo kao 5to su moZda bila egzistencijski izvoma. Dobitak od dosadasnjeg izlaganja tubitka bit ce egzistencijalno ovjerovljen tek kada temeljne struktore rtubitka budu. da to bice mor~ biti onticko-orrtoloski prirnarno dano ne 'Sarno u smislu neke »neposredne« shvatljivosti samog tog bica. Njegovu je najvlastitijem binku doduse svojstveno. Ali buduci da tubitku. Tubitak je samom sebd onticki »najblize«. naime iz »svijeta«..kao da bi to razumijevanje bitka moralo Izvirati iz neke tematski ontoloske svijesti 0 najvlastitijoj vrsti bitka. u skladu s rijernu pripadnorn vrstom bitka. n~go i u ~ogledu neke isto tako »neposredne. da vlastiti bitak razumije iz onog bica prema kojemu se bitno neprestano i najprije odnosi. Ontoloska analitika tubitka kao oslobadanje horizonta za [ednu interpretaciju smisla bitka uopce Pri naznacivanju zadaca ~to leze u »postavljanju« 1(>[tanja 0 bitku bilo je pokazano. Otuda je onrti. mogucnosti i sudbine rubltka. eto. ontoloski najdalje. dakle. ali predontoloski IiJpak mJetud. razmotreno je. upravo . Koje bice preuzima unutar pitanja 0 bitku osobitu ulogu. nego se oblikuje i raspada sa svakom od vrsta bitka samog tubitka. moo. liZ eksplicitnu orijentaciju na problem samog bitika. To dvoje ne mora nuzno 1Ciskupa. Za sada je time samo najavljeno. on je ontoloski najdalje. Najpreca u pitanju 0 bitku mora. Ali kako da . Tubitak ima. P?stane pristupaeno i da ga u razurmjevajucern izlaganju taka reci nanisanimo? Ontie:ko-ontolosko prvenstvo dokazano za tubitak moglo bi zavesti u rnnijenje. Egzistencijsko dzlaganje moze zahtijevati egzistencijalnu analitiku. Ali time niposto nije receno. Tubdtak doduse nijesamo onrickl blizu Hi cak najbliZe .koje se temelje u samoj 'VII1sti itika ternatskog predrneta i teb matizirajuceg tIlaeIDa ponasanja prema njernu. da za to nije potrebno samo fiksimti ono bice koje treba fungirati lkao primarno ispitivano. .mi sami smo dapace uvdjek tajtubitak. Ali ostaje pitanje. a ne mozda u nekoj nedostatnoj opremljenosti nase spoznajme moci iIi u pnividno lako o1lk1onjivom nedostaeku nekog primjerenog pojma. poezija i historiografija uvijek su raznim putovema i u promjenljivoj mjeri slijedile 00nose.-------- ! Drugo poglavlje DVOSTRUKA ZADACA U OBRADI PITANJA 0 BITKU METODA ISTRA2:IVANJA I NJEGOV NACRT § 5.

Kako li vrijeme dolazi do te osobite ontoloske funkcije i pogotovu s Ikojim pravom upravo nesto poput vremena fungira kao takav kriterij. PridrZavajuci se te povezanosti.nJ~gova smisla. nego bitne strukture. Zatim se pronalazi »jaz« izmedu »vremenskog. nikoje »kategorije. Pri tome valja razjasniti. Tubitak jest na taj naOin. 18 Kao nagovjestaj bijase pokazano:1Jubitku pripada kao ontioko ustrojstvo neki predontoloski bitak. U smjeranju k jednoj mogucoj takvoj antropologiji. naprotiv. bez mterp. onticki kl1iterij naivnog lI'azlikovanja razliCitih regiona biCft.skicirane iz te id:je ne srruju biti ontoloski nesmotreno nametnute tubjtku. pripremna ce analitika zahtijevati svoje ponavljanje na viso] i pravoj ontoloskoj osnovici. oda~rati tak~: da se to bi6e moze pokazati samo po sebi polazeci od sarna sebe. Oslobadanje horizonta za najizvormje izlaganje bitka treba ana. Ikakvo se natalozilo u tradicionalnom pojmu vremena koji se odrzava od Aristotela do Bergsona i dalje.da li u toj naivno ontoloskoj upotrebi vremena dolazi do izrazaja 2* 19 .sa~o n~~. fungira kaokciterij razlucivanja regiona bitka. Time ce se vulgamom pojmu vremena vratiti njegovopravo samostalnosr] nasuprot Bergsonovoj tezi da je vrijeme.Ice tu sveki put reci dsto SltO>i bivstvujuee »U vremenn«. Ta analitika ne moze htjeti da dade jednu potpunu ontologiju tubitka. Vrstu pristupa i izlaganja valja. i kako Izviru iz nje. U Uikupnosti te zadace pociva ujedno za- htjev. da je vrijeme ono. u s~ojoj PI1?sJ~cnoJ svakidasnjosti.~etaClJ7. Ali je zacijelo pripremljeno tlo za dobivanje tog odgovora. Medutim. To vrijeme mora biti izneseno na vidjelo i genuine shvaceno kao horizont mtava razumijevanja bitka i svakog dzlaganja bitka.Vjecnoga i Itaj se jaz pokusava premostiti. premda ne nebstne. ikoja kao nesto poput »filozofske« antropologije treba da stoji na filozofski zadovoljavajucoj osnovici. On~ IZnosi jedino tek bitaik tog bica. Da bi taj uvid bio omogu6en. bila rna koliko »razumljiva p? sebi«. taj nacin pIThstupa treba pokazivalti: ~k~ vo je to bice najprije i najcesce. odredenje koje je. I. Postoji faikt: vrijeme. koje se postavlja o smislu bitka uopce. tocnije. da bivstvujuci razumije nesto poput bitka. Razgranieuju se neika »vremenska« bica (prirodni prooesi i povijesni dogadaji) prema »nevremenskim« bi6ima (prostomi i brojcani odnosi). Taj se navod mora potvrditi u ponovljenoj mterpretaciji struktura tubitka koje ce biti prethodno pokazanekao modusi vremenosti. Kao smisao bitka onog bica koje nazivamo tubitak bitce navedena vremenost.ijeme« odavno fungira Ikao ontoloski Hi. »dijelove«. potrebna je izvorna eksploatacija vremena kao horizonta razumijevanja bitka iz vremenosti kao bitka tubitka koji razumije bitak. Tek n~kon sto bude osvojen taj horizont. odakle uopce tubitak n~Cito razumije i izlaie nesto poput bitka. i vulgarno razumijevanje vremena uopce.tatemelJ~o ustrojstvo svakidasnjosti tubitka izrasta pnpremno IZ' nosenje biokatog biCa. valja pokazati. Ovako shvacena anruit:i:katubitka ostaje posve orijentirana na vodecu zadacu obrade pitanja 0 bitku. odnosno njezinu ontoloskom utemeljenju. interpretacija IStO slijedi pruza . prethodn~ . da taj pojam vremena. dakako. »Vremensko. koju dakako valja Izgraditi.. Tada s obZl:rom:r. Kod nje pak ne treba ispostavljati proizvoljne i slucajne. da se ovako dobiveni pojam vremenosti razgranici prema vulgarnom razumijevanju vremena. izviru iz vremenosti. Time se odreduju njezine granice. s tim izlaganjem tnbitka kao vremenosti nije dan vee i odgovor na vodece pitanje. IkioJe se u svakoj vrsti bitka fakti6nog rubitka odrzavaju kao ~ne 5tO odreduju njegov bitak. »Vr. tek pripremiti. naprotiv. Obicava seisticati »bezvremenskie smisao reeenica nasuprot »vremenskom« tijeku relCeniCnih iskaza. pa jos k tome .naideja 0 binku i zbilji. misljeno pod tim pojmom. jos dosta tamno.bica i »nadvremenskog. prostor. nego je ~a sada i. u smislu »biti u vremenu«. Aili ta analiza tubltka ru~e samo nepotpuna..

pri -cemu je prije svega na temelju togdogadanja moguce nesto poput »svjetske povijesti«. Nasuprot tome valja na tlu obrade pitanja 0 srnislu b. Povijesnost znaci ustrojstvo bitka »dogadanja« tubitkakao takvog. I »Nevremensko« je i »Nadvremensko« u pogledu svojeg bitka »vremensko«.ne na posljednjem mjestu i ono koje se kreoe u okolisu centralnog pitanja 0 bitku _ jedna je ontieka moguonost tubitka.ne mozda tek bite kao bice »U vremenu« -izlazi na vidjelo u svojem »vremenskorn« karakteru. razumljivi az pogleda na vrijerne. Zadaca destrukcije ispravno ekspliciranom fenomenu vremena ukorijenjena centralna problematika ontologije.j sturoj recenici. i jertaj izraz namjeravamo upotrijebiti u istrazivanjima sto s11jede jos i za jedno drugo znacenje. 0 sudbini njezina zapitivanja. I to opet ne na nacin neke privacije na raoun »Vremenskoga« kao bica »U vremenu«. on jest njegova proslost. da je.i on daje samo to.tka pokazati. ako iz rijega potekne uvid 0 specifiono] VlI'sti bitka dosadasnje ontologije. tada ce to reci. dospjelo tako reci »sarno od sebe. neko bice '»U vremenu«. izvornu odredenost smisla bitka . Bude li bitak pojmljen iz vremena. medu tim .na pitanje 0 bitku postaje uputom o niti vodllji Istrazivaaja. njezinih prcnalazaka i promasaja . prema svojem najvtastitljem smislu. i razliciti modusi i derivati bitka u svojim unodifikacijama i derivacijarna postanu. ikako. da je dovoljno starkako bi ucio pojmiti moguonosti sto su ih pripremili »stari«. 21 20 .njegova prava moguca ontoloska relevantnost. treba tek razjasniti. bez obzira ma to da li je on.kao 0 nuznosti pnirnjerenoj tubitku. i moguce je povijesno pripadati svjetskoj povijesti. da jeon u dovoljnoj rnjeri dan tek tada. neka unutar oslobodenog horizonta otpocne s jstJra:fujUC1m pitanjima . i to ostaje vanjstina. Buduci da bitak postaje shvatljiv uvijek samo uzimajuci u obzir vrijeme. Tubitak je u svakom svojem nacinu da jest. Ali »vremensko« tada vise ne moze znaciti samo »blvstvujuce u vremenu«. daje za konkretno ontolosko iJs.iz vremena nazivamo njegovom temporalnom odredenoseu. Njegov bitak nalazi svoj smisao u vremenosti. Izricito iii ne. i to u horizontu vulgarnog razumijevanja vremena. Otuda fundamentalna ontoloska zadaca interpretacije bitka kao takvog ukljuouje u sebi obradu temporalnosti bitka. svaki put »dogada« iz svoje buducnosti.njim i da on posjeduje Proslo kao jOg postojece svojstvo koje . Ta je pak uvjet za mogucnost povijesnosti kao vremenskog nacina bitka samog tubltka. On »je« njegova proslost na nacin njegova bitka koji se. Odredenje povijesnost slijedi prije onoga 510 se naziva povijest (svjetskopovijesno dogadanje). to do sada nitko nije :ni pitao niti istrazivao. i kako je. pogotovu bude 1i kao sirovi rezuitat predavan dalje radi pukog uzimanja na znanje nekog »stanovista« koje mozda odstupa od dotadasnjeg na- povijesti ontologije Svako istrazivanje . Aiko tako odgovor . Stoga 5tO je izraz »vrernenski« u navedenom znacenju zauzet upretfilozofskoj . onda time sam bitaik .i filozoiiskoj upotrebi jezika. Ono. 8tO je u njega pozitivno mora poCivati u tome. Tubitak je uvijek u svojem vlastitom bitku. Da li je odgovor »nov«. u ispravno gledanom i tina tretmana. »Vrijerne« je. u stvari. nego u jednom pozitivnom smislu koji. Konkretan odgovor na pitanje 0 smislu bitka daje 'pdje svega ekspozicija problematike ternporalnosti.katkada u njemu naknadno djeluje.u tu »po sebi razumljivu« ontolosku funkciju i u njoj se zadrzalo do danas. nije vazno. bio on ma kakav i ma »sto«.traZivanje uputu. odgovor na pitanje 0 bitku ne moze lezati u nelroj izoliranoj . grubo receno. Odgovor. Taj odgovor nece biti pojmljenputem ponavljanja onoga sto Izrtce ikao tezu.kao i njegovih karaktera i modusa . § 6. I to ne samo tako da se ita njegova pros lost tako reci vucara »za.

da pita 0 njegovoj povijesti.da se on krece sarno jo~ u zanimanju za mnogovrsnost mogucih tipova. da pitanje 0 smislu bitka nije samo nerljeseno. 'ciju smo onticko-ontolosku nuznost pokazali.jos danas odreduje pojrnovni aparat 22 23 . Tubitak moze o1lkiri. i u izvjesnom opsegu stalno. vi~ ne razumije najelementarnije uvjete koji jedini omogucuju pozitivni povratak k proslosti usmislu njezina produktivnog prisvajanja. Ali historija . VIastita proslost rubitika . Ta ga J. ta ostaje skrivena tubitku. Iz njega on razumije sebe najprije. nego je kao deficijentni modus tog ustrojstva bitka dokaz za nju.ije sebe kao historijsko.da razum. Ta elementarna povijesnost tubitika moze samom njernu ostati skrivena. Pitanje 0 smislu bitka . karakteristiena je povijesnost. 100vati je Ii izI1iCilto t slijediti. u kojoj je on. koja lezi u njemu. da sebi razbistri ne sarno svoju egzistenciju neg-a i smisao same svoje egzistencijalnosti. koja . i najprije povijestan. AIko. U pocetku je (§ 1) bilo pokazano.u skladu s njemu pripadnim nacinom povrede. Ali pripremnaInterpretacija fundamentalnih struktura tubitka u pogledu njegove na:jbliZe i prosjecne vrste bitka. to jest. da se unaprijed obavijesti 0 smislu bitka uopce.moguca jekao naain bstka pitajuceg tubitka samo stoga 5tO je u temelju svojeg bitka odredena povijesnoscu. nego je uza svo zanimanje za »metafiziku« palo u zaborav.ne slijedi za njim. nego tubitak postaje u isti mah podlozan i svojoj vise ili manje lzricito prihvacenoj tradiciji. zakriva. iznijet ce na vidjelo slijedece: tubitak nije samo sklon da propada u svojsvijet u kojem bivswuje i da sebe relucentno izlaze it njega. kako oi s pozitivnim usvajanjem proslosti dovela sebe u posji-d najvlastitijih mogucnosti pitanja. To wijedi ne na posljednjem mjestu i za ana razumijevanje. Izostanak historije nije dokaz protiv povijesnosti tubitka.kao samostalne zada- hodna eksplikacija tubitka u njegovoj vremenosti i povijesnosti . koja pd tome stjeee vlast. Moguce je latiti se tradicije i dokucivanja onoga 5tO ona »predaje« i kako predaje . Nehistorijsko moze biti neko doba samo jer jest »povijesno«.dovodi samo od sebe do toga. Grcka ontologija i njezina povijest. Ona stvara nepotrebu da se takvo vracanje bar samo razumije u svojoj nuznosti. ta:da je neizbjezan uvid: i za samo zapitivanje o bitku.a to uvijek: mati proslost njegovesgeneracije« . naprotiv. Posljedica je toga. da postane historljskom. smjerova i stanovista filozofiranja u najudaljenijim i posve tudim kulturama i tim zanimanjem kusa prtkritl svoju menost vlastita tla. roo jest. koje je ukorijenjeno u najvlastitijem bitku tubitka. Aii ona maZe biti talkoder naizvjestan nacin otkrita i doZivjeti da bude njegovana. Ona prepusta predaju razumljivosti po sebi i zakrcuje pristup natrag k iskonskim »vrelima« iz kojih setradirane kategorije i pojmovi bijahu crpili dijelom na pravi nacin. torienost .isava njegova vlastita vodstva. najprije i naj- da to. dakle. nego uvijek vee ide ispred njega. 0[1- toloskom.tocnije his- pa prema tomei skupa is njemu pripadnim razurnijevanjem bitka. Tradicija. TracLicija dapace eini. i dok. i za moguonost njegova oblikovanja.ceo Tako tubitak dovodi sebe u naein bitka histonijskog zapitivanja iistnuivanja. i ako je pri takvu zapitivanju otvorio sebi oci za bitnu povijesnost tubitka. To razumijevanje otvara moguenosti njegova bltka i lI"eguliiraih. urastao u jedno naslijedeno izlaganje bitka i odrastao je u njemu. njemu je uskracena i mogucnost historijskog zapuivanja i otkrivanja povijesti. zapitivanja i izbora. Tradicija iskorjenjuje povijesnost tubitka dotle. pri Citavom interesu za historiju i citaV'oj gorljivosti za fi'loloSki »stvamu« interpretaciju. da tubitak.prolazeci kroz svakojake filijacije i iskrivljavanja . da irn takvo porijeklo bude uopce zaboravljeno.vartiradiciju. to jest kao pret- CeSCe cini ono sto »predaje« taiko malo pristupaCnim. Ako se pak tubitak latio mogucnosti. Tako obrada pitanja 0 bitku mora iz najvlastitijeg smisla bitka samog zap itivanja razabrati uputu.

iz »svijeta« i da je ovako Izrasla ontologija podlozna tradiciji. tijekom povijesti ontologije interpretacija bitka uopce tematski dovodila u vezu is fenomenom vremena i da li je bila.1 Ono pred leim je tu Kant 'takoreCi ustuknuo. naprotiv. 24 25 . nacelno obradena za to potrebna problematika tempmalnosti. U okviru ove rasprave. subjekt. kojoj je cilj nacelna obrada pitanja 0 bitku. uz odgovarajuce forrnalizacije i jedino negativna ogranicenja. Ali tada se na tom putu dade takoder pokazati. prenosi sastojina kategorija tradicionalne ontologije. Treba li za sarno pita:nje 0 bitku poluciti transparentnost njegove vlastite povijesnosti. urn. provedenu po niti vodilji pitanja 0 bitku. naime.razumije sebe i bitak uopce . dase odvaiuje uci u jednu tamnu oblast: »Taj shematizarn naseg razuma. nepropitana u pogledu bitka i strukture njihova bitka.cija ostaje neizricita i indirektna. bio on usmjeren doksografski. obratno. ona ima pozitivnu namjeru. s.filozofije. ako 1. dokaz je za to. Unutar granica [ednog dogmatskog preuzimanja temeljnog grokog shvacanja bitka ima u to] sistematici jos mnogo neobavljena posla koji vodi dalje. zasto je za Kanta morala ta oblast ostati zatvorena u pogledu svojih pravih granica isvoje centralne ontoloske funkcije. destrukcija povijesti ontologije. Ja. Destrukcija se ne odnosi negirajuci prema proslosti. ne zeli pokopati proslost u nistavilo.Prvi i jedini tko se na jednoj dioniciistraiivaCikog puta kretao u smjeru prerna dimenziji temporalnosti. kao istrazujuce ispostavljanje njihova »rodnog lista« 0 tom porijeklu. nego njezina krbtika pogada o-Danas« i pogada vladajuci nacin tretiranjapovijesti ontologije. Tu zadacu razumijemo kao destrukciju naslijedene sastojine anticke ontologije. koja je ostavlja da spadne Ina razumljivost po sebi i na puku gradu koju valja nanovo obradltiItako za Hegela). da tubitak .. kao razbija:nje te sastojine na izvorna iskustva u kojima bijahu dobivena prva i otada vodeca odredenja bitka. jest Kant. moze uspjeti da se pribavi svjetlost tami shematizma. ta podrucja ostaju. Destrukcija. ili se pak. Ovo pokazivanje porijekla temeljnih ontoloskih pojmova. dub. i ukoliko se. Njezina je sistematika sve prije negoli slaganje naslijedenih dijelova u neku gradevinu. pa odreduje jos i temelje i ciljeve Hegelove »logike«. 180 i d. bitno pripadna postavljanju pitanja Lrnoguca jedino unutar njega. Destrukcija irna jednako malo negativni smisao otresanja ontoloske tradicije. Sam je Kantznao to. osoba).iodnosno pustio da ga onarno gura prisila samih fenomena. onda je potrebno razlabaviti ukrucenu tradiciju i ukloniti prikrivanja kojima je urodila. Ifkoliko u tijekute povijesti ulaze u vidokrug odredena istaknuta podrucja hitka ~ otada primarno usmjeravaju problematiku iDescartesovo ego cogito. Ta iz korijena iseupana grcka ontologija postaje usrednjemu vijeku cvrstom sastojinom ucenja. u pogledu pojava i njihove puke forme. U skolastickom oblicju grcka ontologija u bitnomu prolazi put preko Suarezovin Disputationes methaphisicae u »metafiziku« i transcendentalnu filozofiju novoga vijeka. da li se. dosljedno neprestanom zanemarivanju pitanja 0 bitku. duhovnopovijesno Ili problemskipovijesnro. Kritik der reinen Vernunft-. Ona treba. Uskladu s pozitivnom tendencijom destrukcije najprije valja postaviti pitanje. Tek ako je fiksirana problematika temporalnosti. i mogla biti. njezina negativna fun!k. iskolciti nju u njezinim pozirivnim moguonostirna. :Cije cemo istinske prirodne tajne tesko ikada odgonetnuti i neskrivene ih dovesti pred 0<:i.. moze biti provedena SaiIIlO na riacelno odlucujucim postajama te povijesti. smjerajuci 'k jednoj ontoloskoj Jnterpretaciji supstancijalnosti subjekta. a to uvijek maci u granicama sto iSU faktieno dane sa svakim postavljanjem pitanja i iz njega skiciranim omedenjem moguceg polja istraziva:nja. mora biti tematski i nacelno izneseno na vidjelo. Na ta se bica. nema nista zajednicko s nekim losirnrelativlranjem ontoloskih stanovista. poziva u pomoe dijalektika. skrriveno je umijece u dubinama ljudske duse.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful