fllozofska

.1]). blbhoteka

MARTIN

HEIDEGGER

Ur,dn;r; bibliotek«

BRANKO BOSNJAK, MILAN KANGRGA GAJO PETROVIC, PREDRAG VRANICKI

Izdaje

ITRO »Naprijede
Generalni direktor

BITAK I VRI JEME
Pret/,o I IJj'lIIalkoga HRVOJE SARINIC

ANTUN ZVAN
Glavni urednik

MILAN MIRIC

Uvod u »Sei« und Zeit«
GAJO PETROVIC

ZAGREB, 1985

Naslos origina/a

SEIN l1ND ZEIT
lion

Martin Heidegger
Funfzehnte, an Hand der Gesamtausgabe durchgesehene Auflage mit den Randbemerkungen aus dem Handexemplar des Autors im Anhang

SADRZAJ
Gajo Petrovic: Uvod u »Sein und Zeit« . Dobrilo Aranitovic:

XIII .CXXXV

© Max Niemeyer

Verlag Tiibingen 1979

Heidegger u Jugoslaviji (bibliografija 1937-1984) Uvod

Ekspozlcija

pitanja

0

smislu

bitka

Prvo poglavlje
NUzNOST, STRUKTURA I PRVENSTVO PITANJA 0 BITKU
0

§ 1. Nuznost izricltog postavljanja pitanja § 2. Formalna struktura

bitku

pitanja

0 0 0

§ 3. Ontolosko prvenstvo pitanja § 4. Onticko prvenstvo pitanja

bitku bitku bitku

1 4 8 12

Drugo poglavlje
DVOSTRUKA ZADACA U OBRADI PITANJA 0 BITKU METODA ISTRAzIVANJA I NJEGOV NACRT

kao oslobadanje horizonta za jednu interpretaciju smisla bitka uopce § ,J. Zadaca destrukcije povijestd ontologije § 7. Fenomenoloska metoda istrazivanja A. Pojam fenomena . B. Pojam logosa . C. Pred-pojam fenomenologije § 8. Nacrt rasp rave

§ 5. Ontoloska analitdka tubitka

16

21

29
31

35
38

43
v

Prvi dio

Interpretacija tubitka s obzirom na vremenost eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bitka
Prvi odsjecak
PRIPREMNA FUNDAMENTALNA ANALIZA TUBITKA

§ 17. Uputa Ii mak § 18. Svrhovitost i znacajnost:

svjetovnost

svijeta

86 94

B. Odudaranje analize svjetovnosti od interpretacije svijeta u Descartesa kao res extensa . § 20. Temelji ontoloskog odredenja »svijeta« § 21. Hermeneuticka diskusija kartezijske ontologije »svijetae . C. Okolsko okolnog svijeta i prostornost tubitka
§ 19. Odredenje »svijetae

101 104 107

Prvo poglavlje
EKSPOZICIJA ZADACE PRIPREMNE ANALIZE TUBITKA

§ 9. Tema analitike tubitka § 10. Razgranicenje analitike tubitka prema antropologiji, psihologiji i biologiji § 11. Egzistencijalna analitika i interpretacija primitivnog tubitka. Poteskoce oko dobivanja jednog »prirodnog pojma svijeta« Drugo poglavlje
BITAK-U-SVIJETU UOPCE KAO TEMEUNO USTROJSTVO BITKA

46 50

§ 22. Prostornost § 23. Prostornost § 24. Prostornost

unutarsvjetski Pnirucnoga" bitka-u-svijetu tubitka i prostor . Cetvrto poglavlje

115 118

125

56

BITAK-U-SVIJETU

KAO SUBITAK I SAMOBITAK.
0

,.SE«

§ 25. Polaziste egzistencijalnog pitanja
§ 27. Svakidasnji

Tko tubitka.

130
133

§ 26. Su-tubitak Drugih i svakidasnji su-bitak

samobitak

i Se .

143

iz orijentacije na u-bitak kao takav § 13. Egzemplifikacija u-bitka na jednom fundiranom modusu. Spoznavanje svijeta . Treee poglavlje
SVJETOVNOST SVIJETA

§ 12. Skica bitka-u-svijetu

58 66
§ 28. Zadaca

Peto poglavlje
U-BITAK KAO TAKAV

tematske analize u-bitka . A. Egzistencijalna konstitucija Tu

. 148

§ 14. Ideja svjetovnosti. svijeta uopce

. uopce

70

A. Analiza okolnosvjetovnosti

i svjetovnosti

§ § § § § §

29. Tu-bitak kao cuvstvovanje . 30. Strah kao jedan modus cuvstvovanja . 31. Tu-bitak kao razumljenje _ 32. Razumljenje i izlaganje 33. Iskaz kao izvedeni modus izlaganja 34. Tu-bitak i govor. Jezik .

§ 15. Bitak bica koje susrece u okolnom svijetu § 16. Sukladnost okolnog svijeta sa svijetom, koja se javlja kod unutarsvjetskog bica .
Vi

75 81

162 169 175 182

152 159

• Sve rijeci koje je autor upotrijebio u izvomiku kao imenice premda one to nisu, u ovom su prijevodu, radi preg!ednosti i preciznog razumijevanja teksta, napisane s velikim pocetnim slovom (prev.) VII

B. Svakidasnji § 35. Naklapanje § 36. Znatizelja § 37. Dvosmislenost § 38. Propadanje

bitak Tu i propadanje

tubitka

Prvo poglavlje 190 194 197 199
MOGUCA CIJELOST TUBITKA I BITAK PRI SMRT! § 46. Prividna nemogucnost § § §

i bacenost sesto poglavlje

BRIGA KAO BITAK TUBITKA § 39. Pitanje § § §
0 izvomoj cjelovitosti struktume cjeline tubitka 40. Temeljno cuvstvovanje tjeskobe kao [edna osobita dokucenost tubitka . 41. Bitak tubitka kao briga 42. Potvrda egzistenoijalne interpretacije tubitka kao brige iz predontoloskog samoizlaganja tubitka 43. Tubitak, svjetovnost i realnost a) Realnost kao problem bitka i dokazivost »vanjskog svijeta« b) Realnost kao ontoloski problem. c) Realnost i briga 44. Tubitak, dokucenost iistina . a) Tradicionalni pojam istine i njegovi ontoloski temelji b) Izvorni fenomen istine i porijeklo tradicionalnog pojma istine . c) Vrsta bitka istine i pretpostavka istine .

205 209 217
§ § § §

§

224 228 229 238 241 242 244 249 257

ontoloskog zahvacanja i odredenja cijelosti sukladne tubitku . 47. Iskusivost smrti Drugih i mogucnost zahvacanja jednog oijelog tubitka . 48. Nenamirenost, svrsetak i cjelina 49. Razgranicenje egzistencijalne analize smrti prerna mogucim drugim interpretacijama tog fenomena SO. Skica egzistencijalno-ontoloske strukture smrti 51. Bitak pri smrti i svakidasnjost tubitka . 52. Svakidasnji bitak pri svrsetku i potpuni egzistencijalni pojam smrti . 53. Egzistencijalni projekt pravoga bitka pri smrti. Drugo poglavlje
TUBITKU SUKLADNO POSVJEDOCENJE PRAVOGA MOCI-BIT! IODLUCNOST

268 270 274

280 283 287 290 295

§

§ 54. Problem posvjedocenja prave egzistencijske § § § § §

Drugi odsjecak
TUBITAK I VREMENOST § 45. Rezultat pripremne fundamentalne analize tubit-

§

mogucnostl 55. Egzistencijalno-ontoloski temelji savjesti . 56. Zov kao karakter savjesti . 57. Savjest kao zov brige . 58. Razumljenje zaziva i knivnja 59. Egzistencijalna interpretacija savjesti i vulgamo izlaganje savjesti 60. Egzistencijalna struktura pravoga Moci-biti posvjedocenog u savjesti .

304

307 310 312 318 329 336

ka i zadaca jedne izvome egzistencijalne interpretacije tog bica
VIII

262
IX

Trece poglavlje
PRAVO MOCI-BITI-CIJELIM I VREMENOST KAO ONTOLOSKI TUBITKA SMISAO BRIGE

Peto poglavlje
VREMENOST I POVIJESNOST § 72. Egzistencijalno-ontoloska §

§ 61. Skica metodskog koraka od omedenja prave cije-

§ §

§ § §

losti sukladne tubitku k fenomenskom razotkrivanju vremenosti 62. Egzistencijski pravo Moci-biti-cijellm tubitka kao dstrcavajuca odlucnost 63. Hermeneuticka situacija dobivena za jednu interpretaciju smisla bitka brige i metodski karakter egzistencijalne analize uopce . 64. Briga i individualnost . 65. Vremenost kao ontoloski srnisao brige 66. Vremenost tubitka i iz nje ponikle zadace izvornijeg ponavljanja egzistencijalne analize . Cetvrto poglavlje
VREMENOST I SVAKIDASNJOST

343
§

347

§ §

353 360 367 376

§

ekspozicija problema povijesti 73. Vulgamo razumijevanje povijesti i dogadanje tubitka 74. Temeljno ustrojstvo povijesnosti 75. Povijesnost tubitka i svijet-povijest 76. Egzistencijalno porijeklo historije iz povijesnosti tubitka 77. Povezanost provedene ekspozicije problema povijesnosti s dstraZivanjima W. Diltheja i idejama grofa Yorcka Sesto poglavlje
VREMENOST I UNUTARVREMENSKOST KAO ISKON VULGARNOG POJMA VREMENA

423 430 434
44{)

445

451

§ 78. Nepotpunost provedene vremenske analize

§ 67. Temeljna sastojina egzistencijalnog ustrojstva tu-

tubitka 379 381 382 31m 393 397 398 400 vremenu § 80. Vrijeme kojim se bavi brigovanje i unutarvremenskost § 81. Unutarvremenskost i geneza vulgarnog pojma vremena . § 82. Odudaranje egzistencijalno-ontoloske sveze vremenostd tubitka i svjetskog vremena od Hegelova shvacanja odnosa izmedu vremena i duha . a) Hegelov pojam vremena . b) Hegelova interpretacija povezanosti izmedu vremena i duha § 83. Egzistencijalno-vremenska analitika tubitka i fundamentalnoontolosko pitanje 0 smislu bitka uopce Poredbeni rjecnik termina i Izraza Kazalo imena Registar
0

bitka i skica njezine vremenske interpretacije
§ 68. Vremenost dokucenosti uopce .

§ 79. Vremenost tubitka i brigovanje

459 461 467 478

a) Vremenost razumljenja . b) Vremenost cuvstvovanja c) Vremenost propadanja d) Vremenost govora . § 69. Vremenost bitka-u-svijetu i problem transcendentnosti svijeta a) Vremenost smotrenog brigovanja b) Vremenski smisao modificiranja smotrenog brigovanja u teorijsko otkrivanje unutarsvjetski Postojecega c) Vremenski problem transcendentnosti svijeta § 70. Vremenost prostornosti sukladne tubitku . § 71. Vremenski smisao svakidasnjosti tubitka .

487 488 493

406 414 417 421

496 499 505 507
XI

x

Gaio Petrovic

UVOD U »SEIN UND ZEIT«
1. Prethodna napomena Martin Heidegger jedan je od najvecih mislilaca 20. stoljeca, njegov Sein und Zeit - jedna od najznacajnijih filozofskih knjiga naseg vremena. Ovakav sud moze se uciniti suvise oprezan onima koji u .Heideggeru vide bez konkurencije najveceg menu misliocima naseg vremena, a u Sein und Zeit-ii neosporno najznacajniju filozofskuknjigu 20. stoljeca, Sud se moze uciniti suvise benevolentan i nekritican anima koji u Heideggeru vide samo konzervativca Hi mazda cak opsjenara, a u Sein und Zeit-u bibliju suvremenog filozofskog iracionalizma i »nenaucne« filozofije. Ali - u filozoflji je nemoguce pomiriti sva misljenja, pa je bolje da se zadovoljimo (u okviru ovog uvoda samo preliminarnim i djelomicnim) specificiranjem i obrazlaganjem vlastitog. Od objavljivanja Sein und Zeit-a proslo je pedeset i sedam godina, pa se maze reci da se nas prijevod pojavljuje s prilicnim zakasnj enjem. To zakasnjenje nije taka strasno: intenzivnije prevodenje filozofskih djela na hrvatski Hili srpski zapocelo je tek poslije drugog svjetskog rata (filozofska djela prevedena do rata mogu se lako Izbrojati na prste), pa tu jos uvdjek postoje velike praznine (jos uvijek u prijevodu nemamo neka ad najznacajnijih djela Platona i Aristotela, kao ni - da spomenemi jedan primjer iz naseg stoljeca /deje za jednu cistu [enomenologija i [enornenolosku jilozoiiiu E. Husserla). Ipak, u meduvremenu su kod nas prevedena i objavljena ne samo neka manje znacajna djela drugih autora, nego i neka manje kapitalna djela samog Heideggera. Kao izvjesno opravdanje maze svakako posluziti teZina prevodilackog zadatka sto
XIII

!ja~ati prednost pred razmatranjem odgovora.ga Sein und Zeit postavlja svakom mogucem prevodiocu na bilo koji jezik. ~~vij~ [ produbljivao osnovne ideje Sein und Zeit-z: III ih je. a ukoliko pokusava ostati samo pri »objektivnom« razjasnjavanju »smisla« zatajuje i kao interpretacija. ovaj nas prijevod ipak je prvi kompletan prijevodtog djela na jedan od jezika koji se ne smatraju »svjetskim«.:goVlh uni~erzitetskUt kolegija. Smatrajuci da je razumijevanje pitanja kojima s~. »Obozavatelji« i »mrzitelji« Heideggera slazu se medusobno. Stoga ni ovaj uvodni pokusaj interpretacije nije zamisljen sarno kao neko neutralno razjasnjavanje Heideggerovih teza.ziSIi su vee dosad brojni zn~Jrn tekstovi d?sa~ neJ?oznati citalackoj javnosti.Po~liije. i~taCi da je ova uvodna dnterpretacija unaprijed zamisljena kao disproporoionalna. Heidegger u svom djelu bavi pretpostavka za aazurmjevanje »odgovora«. Koliko mi je poznato. 359-416. koJ~ ~IJlu nekoj ~s~bnoj 'knjizi 0 Sein und Zeit-u mogla biti sporna. bitno mijenjao? MaZe Ii se tu govoriti 0 misaonom napretku iIi prije 0 nazatku? e! . Ali ni illterpretacija i shvacanje filozofskog teksta nisu moguci bez kritiOkog stava i kritiCke analize. a poslije njego~e sI?rtl. uz joo nekoliko prijevoda na japanski.! und Z7it-u He~degg~ Je ~osta opsirno razjasnio sv~~u temeljnu zamisao 1 pitanja (glavno i paroijalna) kOJ'1m~ ce se ba~~~i.Prvi prijevod Sein und Zeit-a na bilo koji jezik bio je onaj japanski objavljen 12-13 godina nakon objavljivanja originala (1939-1940). mi cemo kritickom razmatranju pita. u nejednakim razmaaima uslijedili prijevodi na spanjolski (1951). Najveci dio knjige posvecen je medut~ ~aborac1Jl o~govora (doduse sarno na dio glavno? pitanja) . engleski (1961) i francuski (1963). od ovakvog formalno dugackog. Glavni je zadatak ovog uvoda da citaocu omoguci bolje shvacanje Heideggerovog djela."s~je da svi ti raniji i kasniji rado:'1 mogu. !i. Upravo zbog te njegove »specificnosti« rado sam prihvatio pnijedlog izdavaca da za ovo izdanje napisem nesto duzi uvod. Treprogram. Sein r:nd Z~it-a (1927) objavio je desetakknJl?a I velik broj rnanjih rasprava. se oCe~vati ni potpuna interpretaclja ni s~estrana kriticka analiza tog slofenog i gusto pisanog djela.~mrz vremena pnje 1927. Nap. a netzbJeZno se javlja i pitanje 0 mjestu i znacenju Sein und Zeit-a u sklopu Heideggerovog cjelokupnog opusa. u razdoblju 1912-1917. diJel. nego takoder [ kao kritioko razmatranje njegove zamisli i njene realizaci]e. Nema. djelomicno zbog teskoca prevodenja. Treba istaci da ni u zemljarna s bogatijom filozofskom tradicijom Sein und Zeit nije odmah preveden. a napose da ga potakne na pailjivije Citanje i samostalno razmisljanje 0 pitanjimasto dh djelo pokrece. a djelomicno i zatosto njegovo znaeenje nije odmah shvaceno i priznato. U svom Sei. Naravno.' 0 tim radovima vidi u mom tekstu »Mladi Heideggere. on je objavio dvije knjige i vise manjih tekSitova. To ce tmati za posljedicu izvjesnu disproporcio?aln?st (u odnosu na proporcije Sein und Zeit-a). s onima sto u stavu prema Heideggeru stoje »po sredini«. a s obzirom na zadatak prekratkog XIV uvoda ne mo~.. p~Je svc::ga tekstovi nJ. naprotrv.u sklopu njegovih sabranih djela sto ill izdaJ: yl~tono Kl?stermann. pa mislim da on moze bioi od nekog interesa ne sarno za one koji tek zele da se »uvedu« u Sein und Zeit. nego i za one koji su to djelo vee studiraIi i imaju svoju »interpretaoiju«. Sein und Zeit nije ni prvo ni posljed~Je Heideggerovo djelo.. talijanski (1953). Kritika filozofskog djela pretpostavlja njegovo shvacanje.~. str. Interpretacija kao interpretacija nuzno je kriti~ka i prerasta u kriJ1OOko raspravljanje. ali rna se u ovakvom »uvodu« cini opravdana i prakticki neizbjezna. P~OCl boljem razumijevanju Sein und Zeit-e. broj 2/1972. xv .Prije Sein und Zeit-a. Beograd. a JoS viSe !iz vremena pos~lJe 1927. a ovo se postize interpretacijom. . a zatim su.Kak~ je poznato.~se treb~. Da Ii je Heidegger u svojim kasnijim radovirna (napose u radovima tzv. bar u jednom: Sein und Zeit je jedno od najtezih djela filozofske Iiterature.. »druge faze«) sarno konsekvent?ije . kao li.

poststrukturalizma . Sass. ~:ltlka posto}eceg svijeta 1 zahtjev za njegovu promjenu lli .:kama i izvorima Hi se probjlo na [ednu novu cistinur I da Iije Sein und Zeit stavljen ad acta ~azvojem . Meisenheim am Glan.n~vill oblika analiticke filozofije. a djelomicno za~lvl~~o.as. ali on illje bio pasivni rezultat te klime ni prethodnih filozofija.i~e f~oz<>: fije) na formiranje Heideggerovih koncepcija utjecali su i nekivise iii manje znacajni mislioci 19. Verlag Anton Ham. Da li je djelo ostalo zarobljeno u svojirn ~isaonim pre~o~ta. Heidegger-Bibliographie.ivio pisao.Hans-~artin. progresom tehnike i nasiljem .nja strujanja jos uvijek nisu dosegla razinu Sein und Zeit-e.uceV'im~. nego svojom nemoci sarno potvrduju. a morat ce ostati tek na marginarna ovog teksta. Gdje je mjesto tog djela u sklopu fenomenologije? Da Ii je to daljnji stvaralaCki razvoj ili napustanje fenomenologije. a bibliografija za nekoliko narednih godina (do 1978). Diltheya. egzistencijalna filozofija Kierkegaarda i Jaspersa. Sein und Zeit je p. najduze. U dvije knjige bibliografije 0 Heideggeru. nego je razvio vlastitu originalnu misao i u jednom tre~~tku dosao do z. filozofija zivota i ~ermeneutika W. najzad.osamdesetim godinama s njihovim nemastovitim »krizama«? Pitanja ove vrste takoder bi trebalo razmotrdti.njegovom ucitelju Edmundu Husserlu. neokantovci. _moz~ izYl. dosa~~~nJe ~il?" zofije. s pozivom na postepenu ~llsaonu p.Hans-Martin Sass. . njeg.eit je pisan samhicijom nadHaZenja sve. osvrtati na dosad objavljene radove 0 Heideggeru. s uspaljenim pozivima na odlucn~ akciju. 1968. s~atko . padanje na nize Hlozofske pozicije Hi prevladavanje fenomenologije visim oblikom misljenja? Pored fenomenologije i. ali u okviru ovog uvoda rnoci cemo ih tek dotaci u obhiku naznaka. semictike. Duhovna klima naseg vremena. u _pocetku . stoljeca: kritilcki realisti.samo u nacelinom obliku. To ne znaci da je takva literatura oskudna.u danasnjim sivim i b~~a1nim . Materialien zur Heidegger-Bibliographie 1917-1972. .mpremu promjene. objavljena ucasopisu Zeitschrift fur philosophische Forschung. S druge strane Sein un~ Z. nakon drugog svjetskog rata i dugotrajnog »rnirnog« razdoblja ispunjenog »lokalnirn ratovima« i p. i napose duhovna klima dvadesetih godiXVI na. i. Ma kako visoko cijenili Heideggera. naravno. a obJavlJen je u Godisnjaku za filozofiju i fenomenolosko istraiivanie (Jahrbuch fur Philosophie und phiinomenologische Forschung). zatim. zabiljezeno je blizu cetir! hiljade radova 0 Heideggeru. Sta je u tom po~~du.akJjucka da od njegova rnisljenja zavisi duhovna sudbina Zapada Ii mogucnost istinski ljuds~og ?ivstv_~vanja.?~ aktualnost i presudno znacenje za suvremenu fllozofiju? ~ve su t~ pitanja koja bi trebalo detaljno r. klasika [ilozofije (od greke filozofije do njemaoke klas. 182 S.:evolucijama i kontrarevolucijarna. donosi jos oko 700 naslova. 0 vremenu u kojem je z. lZ kOJe.uz poneku primjedbu .Da Ii ta kasnija djela »dekJasiraju« i ltarhiviraju« Sein und Zeit dli je on jos uvijek aktualan i mozda cak i suo perioran u odnosu na kasnija djela? Pitanja te vrste ne mogu se izbjeci. godine. ve1iki interpretator velikih mislilaca nije zivio samo od interpretacije drugih filozofa. a koje sezu do 1972.osv~cen .! Sveobuhvatna bi2 . J~ djelomicno sumorno-rezignirano.lci zakljuoke koje zeli.s napomenom da ga ne zeli mijenjati. prosperrtetoma bijedomvuzletima nade (kao 1968) i beznadern. osim izuzetno.az~otntl. on svakako nije jedini filozof 20. kao svojevrsni novi pocetak u blowfiJ!. nakon nacizma i staljinizrna. nitl je Zivio sarno za interpretaciju. Sein _und Zeit: neutralna fenomenoloska deskripClJ~. bitno je utjecala na fonniranje njegovih filozofskih pogleda kako su se izrazili u Sein und Zeit-is. all u ~unoJ konkretnosti prelaze moguce gramce [ednog uvoda 1 mogu se dodiJrnuti . strukturalizma. i 20. Verlag An II Bitak i vrijeme XVII . hermeneutlke. odnosno malobrojna. krace vrijeme.hli sva ta dam.konzervatlvna obrana status quo-a? Sta je Sein und Zeit govorio vremenu u kojem je nastao. Mavtin Heidegger. koje je priredio Hans-Martin Sass. a sta moze (ako moze) da nam kaZe danas. stoljeca. U ovom »Uvodu« necu se.

FrIe~~I~h-WIlhe1m von Hermann objasnjava da Je sve to UCIDJeno po Heideggerovim uputama i nema r~loga ~a mu ne vjerujemo.523p. izdanja. treba iznova postaviti pitanje 0 smislu bivstvovanja.Niposto. Ne· ~e biti kasn.aZeto 'iz:azio u nekoliko recenica vee na prvOJ stranI. Heideggerove rubne prim~edbev?o mom ~~ . I ~o. Martin Heidegger: »A Bibliographic Essay (1973--1978). Sam Heidegger imao je vrlo lose misljenje 0 toj apologetskoj literaturivsto je doslo do izrazaja .. 1982.~ax NIemeyer) i bio osnova javnih diskusija. u SAD) literatura 0 Heideggeru brojnija nego ikad. Uzgred receno. je jedan od razloga zasto ce ovaj uvod polaziti od originalnog teksta Sein und Zeit-a.izvrseno vise manJ~. published by Philosophy Documentation Centre. . Na zalost. cini se samo 5 jugoslavenskih radova 0 Heideggeru)..? ako. Ohio.I?ackom _JeZlku (a i dalje se pojavljuje u izdavackoj ~UCI. Ve1ik dio literature vise je inform at ivan apologetski.226 S. a on mi je objasnio da me potice sarno zatosto sam najavio krlticko razracunavanje s njegovim glavnim pitanjem. tvrdeci da on te tekstove ne moze citati. Interpretacija vremena kao moXIX . koje »sluze razjasnjenju« iii ispr~vl~a~u »n.bez posebne oznake takvih mjesta . . s.tanJe 0 tome sta mi zapravo mislimo pod rijecju »bivstvujuci«? . htio procitati. da se Sein und Zeit kod nas najprije prevede vI. bez vece vrijednosti.Tek u toku stampanja ovog teksta imao sam priliku vidjeti knjigu: Hans-Martin Sass. Kon~retnaizrada pitanja 0 smislu »bivstvovanja« namjera je rasp rave sto slijedi. Meisenheim am Glan.eke starjje stamparske pogreske koje isknvlJ~Ju srmsao«. nego mozda tek pocetak jednog buduceg potpunijeg kritickog razmatranja. Medutirn.u neprilici sto ne razumijemo izraz »bivstvovanje«? Niposto.bliografija za najnovije razdoblje nije mi poznata.e b~lje. Tako dakle treba prije toga najprije probuditi razumijevanje zasmisao tog pitanja. i 1976) objavljen u ukupno trinaest izdanja.elo nego kao pornoc za njegovo razumijevanje. smatrao sam (1 izdavacko poduzece »Naprijed« se u tome slozido sa mnom) da j. ali po mom miSljenju irna i dosta zanimljivih i vrijednih radova. ali ocito ni ta bibliografija nije potpuna (zabiljezeno je.cI s~og djela: »Irnamo li mi danas neki odgov~r v~a pI. XVIII Motivaciju i osnovnu zamisao Sein und Zeit-a Heide~ger je. Jesmo 1i dan~s bar. Alabama. I u razgovorima s piscem ovih redaka Heidegger je vise puta iznosio negativno miSljenje 0 tOJ bogatoj literatuni u kojoj se bez stvarnog razumijevanja uznosi njegova misao.s~ !le~deggerove rubne primjedbe i ~~pr~vke:adl »razjasnjenja« dodaju u nekom od kasni~Ih. 62~56. ni ovaj uvod sigurno nije takvo razraeunavanje s Heideggerom kakvo je on sam zelio. Band 34. Urednik tog izdanja. dakle. Tu je zabiljezeno vee blizu 5400radova 0 Heideggeru.« Zeitschrift fiir philosophische Forschung. Tako. uostalom. Heft 4. dJ.pojavi u onom obliku ukojem se za Heid~gger?va ZI~Ot~ u toku pedeset godina pojavljivao na nJe. 2. Najzad treba istaci da ce u ovom uvodu biti rijec 0 onom tekstu Sein und Zeit-a koji je za Heideggerova zivota (izrnedu 1927.Francois H. Bibliography and Glossary. S cudenjem sam ga pi tao zasto me ohrabruje (kao sto je. a u biljeskama ispod teksta navedene su HeI~eggerove primjedbe sto ih je on u toku godina stalno1Z~ova p~ooitavajuCi svoj Sein und Zeit. Oktober-Dezember 1980. Ova je napomena potrebna zato sto je u meduvremenu posthumno u sklopu Heideggerovih sabranih djela izislo i novo izdanje Sein und Zeit-a u kojem in je . La· pointe. Martin Heidegger. a to je jedino sto bi on.i u riekim njegovim javnim izjavama. 1975. ali upravo u posljednjim godinama u nekim je zemljama (kao npr.S. ohrabrivao i mnoge druge) da pisem 0 njemu. Bowling Green.misljenju zanimljivije kao ilustracija ~aclI~a na kOJ1 je Heidegger naknadno interpretirao svoJe. konacno. kada 0 svim dosad objavljenim radovirna ima lose miSiljenje. zapisa~ na ~argI~am~ Je~og od egzemplara. Osnovna zamisao: fundamentalna ontologija ton Hain. korektura.

Metoda. Zajedno stirn (nefundamentalnim) ontologijama.~ __qesS_~!en4~Il).u sklopu shvacanja filozofije kao »univerzalne [enomenolostce ontologije« i uz pomoc jedne nove filozofske »disoipline« . 1. Ova dva nazrva karakteriziraju samu iilozoiiju po predmetu i nacinu tretiranja. Tu se pokazuje da je »konkretna izrada« pitanja 0 smislu bivstvovanja moguca sarno u okviru jedne nove koncepcije filozofije . ontologija ne proucava ill neko posebno podrucje bivstvujuceg ni opca svojstva sveg~ .?1vstvujueeg: Njen je predme} J?Jx§tvQ"anje blv~eg__~cJ.' Fundamentalna ontologija . Max Niemeyer Verlag.J."lr-l I ( 'y- -: {" p guceg horizonta svakog razumijevanja bivstvovanja uopce predstavlja njen prethodni cilj. 20). Ona stoji ispred svih nauka u istom n:du s pjesnistvom . nego nam tocak ni najmanje ne smeta). a njena se bit mofe sazeto izraziti maksimom: »Ka samim stvarimal« (»Zu den Sachen selbstl«) Ontologija i fenomenologija nisu dvije stvari koje bi se mogle odvojitli. ona cim »univerzalnu ontologiju«.Ona razgranicuje bivstvovanje (das Sein) od bivstvujuceg (das Seiendey i otkriva smisao bivstvovanja (der Sinn des Seins). .7. takoder SZ 194 i 301) Iako je ontologija u Sein und Zeit-u jos shvacena kao naukas.. Tiibingen. Razliku ~zmec:iubivstvovanja i bivstvujuceg Heidegger ce kasIDJe nazvati sontoloskom razlikom« (sdie ontologische Differenz«). Usp. te se medusobno razlikuju po tome koje pod. ali one nisu ni jedna fi~ofska disciplina medu mnogim drugirna.!1S . U vise mahova Heidegger izricito istice da je namjera njegova istrazivanja fundamentalnoontoloska. pa Reidegger u uvodnim poglavljima sire razjasnjava svoju zamisao.:.. 1953. Svojirn zadatkom on tu smatra dzlaganje odnosno 6 ~asnijim djelima Heidegger razdvaja i suprotstavlja filozof'~JuI nauku. nisu dvije razlicite filozofske discipline.« (SZ 1)3 U ovih nekoliko recenica Heidegger je jasno naznaOio pitanje kojim ce se u svojoj knjizi baviti (pitanje o smislu bivstvovanja). S. 3 Citaj: Martin Heidegger. Filozofija je univerzalna [enomenoloska ontologija.po Sein und Zeit-u nije [edina moguca ontologija.(postaviti ga. Tako vee u Uvodu u metaiiziku. Ova sazeta naznaka svakako nije dovoljna. 1953.« (SZ 131. ali je po svom rangu iznad (ill ispred) svih ostalih. (SZ 38) U Sein und Zeit-a Heidegger nema ambieiju da razvije Ili izlozi cijelu univerzalnu fenomenolosku ontologiju.»[undamentalne ontologije«.rucje bivstvujuceg proucavaju. Pi~je. Sein und Zeit zamisljen je kao fundamentalnoontolo ska rasprava.Phanomenologie Ist Zugangsart zu dem und die ausweisende Bestimmungsart dessen. Ontologie ist nUT aIs Phdnomenologie mbglich. razloge zbog kojih se tog pitanja prihvatio (mi danas ne sarno sto ne znamo sto mislimo pod rijecju »bivstvujuci«. probuditi razumijevanje za njegov smisao. Dok se sve ostale nauke bave bivstvujucim (das Seiende). was Thema der Ontologie werden soll. nacin na koji ce ga tretirati . konkretno ga elaborirati4) i prethodni cilj na koji ce se usmjeriti (interpretacija vremena kao moguceg horizonta svakog razumijevanja bivstvovanja). 0 ~misl1!.~·· '> LN P (~_ ~ "("_ r~' :A "'1 c» SE -.1 (~r c'-(. '/ ::: (>' c·. bivstv?vanja osnovno je pitanje ontologije '1 filozofije uopce.·: ~~V'. koje iz nje izviru.« (SZ 35). Max Niemeyer Verlag.? Ontologija . Ihre Absicht ist eine [undamentalontologische. S. (vidi: Einjilhrung in die Metaphy~ik. predavanom 1935 Heidegger tvrdi da filozofija nije nauka niti nesto sto se mof~ staviti u isti red s naukom.i fenomenologija.5 Sf. a fenomenologija po svom sadrzaju nije -?Ista drugo nego ontologija. Ontologija je moguca samo kao feno~enologija8. • . . Siebente unveranderte Auflage. • Heideggerove izraze ~die Ausarbeitung« i sausarbeitene prevodim promiscue sizradae i »elaboracija«. nacin tretiranja (die Behandlungsart) ovog pitanja je fenomenologija. .Ontologie •.: d. Ona je ontologija »iz koje tek mogu proizici sve ostale«. dakle. Tubingen.. S Darauf zielt aber die vorliegende Untersuchung nicht.~. Sein und Zeit. (SZ 37) J Y xx XXI . . odnosno »izraditie i »elaboriratie.Sachhaltig genommen ist die Phanomenologle die Wissenschaft vom Sein des Seienden . ona se vee tu bitno razlikuje od svih ostalih na~ka.

daje dva razlicita odgovora. kako se cini. Ako bismo prihvatili prosireno tradicionalno shvacanje da se problem 0 smislu bivstvovanja uopce moze tretirati u okviru jedne zasebne opce ontologije. Terminom »tubivstvovanje« (»das Dasein«) Heidegger ne oznacuje neki poseban »nacin. »Tubivstvovanje« je u Sein und Zeit-xi naziv za ono bivstvujuce koje smo mi sami. ako je »Dasein.bivstvovanja. do pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. ali ujedno dopire do kardinalnog problema.kojoj medu tim ontologijama pripada privilegirani polozaj zato sto je njen predmet jedno na neki nacin privilegirano bivstvujuce. iz koje sve druge tek mogu proizici. koja ima za temu ontoloski-orrticki odIikovano (ausgezeichnete) bivstvujuce.»Ali sada se pokazalo da ontoloska analitika tubivstvovanja [die ontologische Analytik des Daseins] uopce cini fundamentalnu ontologiju [die Fundamentalontologie].Usporedi i naslov posljednjeg paragrafa prve polovine Sein und Zeit-a: »§ 83. ontologija bivstvujuceg uopce. Die existenzial-zeitliche Analytik des Daseins und die fundamentalontologische Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt. das Dasein.v Ova koncepcija fundamentalne ontologije ostaje medutim jos uvijek jako nejasna ako bar prethodno ne razjasnimo osnovne pojmove na Kojima ona pociva: pojmove tubivstvovanja. da prema tome tubivstvovanje [das Dasein] fungira kao ono bivstvujuce [Seiende l koje treba nacelno prethodno upitati s obzirom na njegovo bivstvovanje [Seinl. te da analitika tubivstvovanja treba sarno da pripremi tu problematiku. ali da ona nije identicna s analitikom tubivstvovanja. die Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt bringt. Ali. S jedne strane." Ako bismo pretpostavili da je egzistencijalna analitika tubivstvovanja potpuna ontologija onog posebnog. te da fundamentalna ontologija nije nikakav zbroj ni sinteza razlicitih ontologija (ni pogotovu nekasinteza ontologije i filozofske antropologije) nego jedna jedinstvena [undamentaina ontologija.« (SZ 183) . onda bismo drugi odgovor mogli protumaciti tako da fundamentalna ontologija i nije riista drugo nego ta opca ontologija. treba da pripremi fundamentalnoontolosku problematiku. da je ontologija privilegiranog bivstvujuceg (tubivstvovanja) moguca.(»tubivstvovanje«) samo drugi naziv za icovjeka. da nikakva opca ontologija ne moze zasebno postojati. tubivstvovanje (das Dasein). Tada bismo mogli prigovoriti Heideggeru zbog nedosljednosti ili bar nejasnoce i postaviti mu pitanje: Sta je zapravo ta [undamentalna ontologija? Neka privile10 »Stoga se [undamentalna ontologija [die Fundamentalontologie].iii »vrstu. zasto se Heidegger ne zadovoIjava uobicajenim svakodnevnirn nazivorn »der Mensch« (»covjek«)? I ako su ga neki razlozi vee naveli da uobicajeni svakidasnji naziv zamijeni neobicnim. a obicno ga nazivamo »(. so zwar. dass sie sich vor das Kardinalproblem.« (SZ 13) . a ne neko odredeno biv12 »In der gegebenen Erlauterung der Aufgaben der Ontologie entsprang die Notwendigkeit einer Fundamentalontologie. strucno-filozofskim.« (SZ 37) XXII XXIII . egzlstencije i egzlstencijalne ana- litike.« (SZ 14).stvaranje [undamentalne ontologije kao odlucnog dijela Hi aspekta univerzalne fenomenoloske ontologije.0- vjekom« (sder Mensch«). ni opca ontologija. pitanie a smislu bivstvovanja uopce. on istice da problemaniku fundamentalne ontologije cini pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. ni zbroj iii sinteza ovih dviju. Na pitanjesta je ta fundamentalna ontologija Heidegger. nego jedno odredeno bivstvujuce (ein Seiendes). II »Analitika tubivstvovanja. ali izuzetnog bivstvujuceg vkoje se naziva tubivstvovanjem (das Dasein). zasto se terminom »tubivstvovanje« oznacuje jedno odredeno bivstvujuce. koja prodire do fenomena brige.« (SZ 436) girana »posebna« ontologija ili naprotiv »opca« ontologija? Ili mozda zbroj odnosno sinteza privilegirane posebne i opce ontoIogije? Heidegger bi odgovorio da fundamentalna ontologija nije ni privilegirana posebna. die das ontologisch-ontisch ausgezeichnete Seiende zum Thema hat. mora potraiiti u egzistenciialnoi analitici tubivstvovanja [in der existenzialen Analytik des Daseins]. on pise da fundamentalnu ontologiju cini egzistencijaina analitika tubivstvovanjaF S druge strane. onda bi iz prvog odgovora proizlazilo da je fundamentalna ontologija sarno jedna od posebnih ontologija.

J ~-'-. »Tubivstvovanje« nije neki proizvoljno odabrani naziv za covjeka. zatosto je 13 »Tubivstvovanje [das Dasein] je jedno bivstvujuce [ein Seiendes] koje se ne javlja [vorkommt] sarno [naprosto] medu ostalim bivstvujuCirn.. kuca. jer je ono jedino bivstvujuce kojem se u njegovom bivstvovanju radi 0 samom tom bivstvovanju. Da Ii je to nehotiena nekonsekventnost. To je takav »naziv« za Covjeka koji u klici sadrzi vee i Heideggerovu »interpretaciju« covjeka. . slucajna omaska Hi svjesno riastojanje da se istakneizuzetan karakter tog bivstvujuceg? Mislim da je posrijedi bas ovo trece. ' . predontolosko. 0 tome uostalom govori i slijedece Heideggerovo ekspl!icitno objasnjenje: »'Bit' tubivstvovanja je u njegovoj egzistenciji. koJU smo ovdje preveli sa »tu«.-"'-. kojem se u njegovom bivstvo~anju radi 0 tom bivstvovanju. Kao bivstvujuce toga bivstvovanja ono je izruceno [povjereno] svorn vlastitorn bivstvovanju.\W odlika tubivstvovanja u tome sto je ono"ontDtosko iIi. kojirn oznacujemo ovo bivstvujuce. sugerira i mnogo vise od toga..1. U bivstvovanju tog bivstvujuceg ovo se sarno uvijek odnosi prema svorn bivstvovanju. Bivstvovanje je ono 0 cemu se sarnorn tom bivstvujucem uvijek radi. d. ist der Titel Dasein als reiner Seinsausdruck zur Bezeichnung dieses Seienden gewahlt. i »tada«.u ponekad se doduse govori bivstvovni izraz.'. covjekovo bivstvovanje«. zatosto se odredenje biti (Wesensbestimmung) ovog bivstvujuceg ne moze Izvrsiti navodenjem nekog stvarnog svojstva.« (SZ 42) U ovom objasnjenju sadrzan je ~ Heideggerov (eksplicite neformulirani) odgovor na pitanje zasto on covjeka radije naziva »tubivstvovanjem«. Drugim nijecima. das Sein des Menschen« (stubivstvovanje. nego bivstvovanje. pa je njim vee nagovijestena i temporalna interpretacija covjekova bivstvovanj~ 0 IS »Und weil die Wesensbestirnrnung dieses Seienden ndcht durch Angabe eines sachhaltigen Was vollzogen werden kann sein Wesen vielrnehr darin liegt. medu ostalim. tj.« (SZ 12) XXIV xxv . reci da J~. Predontolosko razumijevanje bivstvovanja bitna je karakteristika tubivstvovanja. da ono na neki nacin razumije sebe usvom bivstvovanju. Ovo bivstvujuce bitno se ontiCki razlikuje od svih ostalih.. /:' fj .h. Naziv »tubivstvovanje« sugerira"] cia je covjek bivstvujuce koje se bitno razlikuje od sva. dakle. nego. cija analiza predstavlja zadatak jesrno uvijek mi sami. ". (SZ 12) nje bivstvovanja {SeinsverstiindnisiP tubi~:" stvovanju kao bivstvovanju eovjeka. Komponenta »Da«. Njemacko »da« ne znaci sarno prostorno »tu«. ako naziv ontologija rezervirarno za eksplicitno teorijsko pitanje 0 smislu bivstvovanja. dass es je sein Sein als seinig~ zu sein hat. nego uvijek njemu moguci naOini.L>" njegova hit u tome sto ono uvijek mora bivstvovati svoje bivstvovanje kao svoje izabrao je Heidegger za to bivstvovanje naziv »tubivstvovanje« (»Dasein«) kao cis] ~-1J Sein und'-Zeit. citamo: »das Dasein. kao sto. Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek moie. Karakteri koji se mogu pokazati na ovom bivstvujucem stoga nisu predruenassvojstva« jednog predrucnog bivstvujuceg. a eksplicitno pitanje 0 smislu bivstvovanja sarno je radikalizacija tog predontoloskog razumijevanja. Ono se naprotiv onticki odlikuje time sto se tom bivstvujucern u njegovom bivstvovanju radi 0 samorn tom bivstvovanju.'" i' . Tako npr. I upravo zato sto se ovo bivstvujuce bitno razlikuje od svega ostalog bivstvujuceg.« (SZ 12) »Bivstvujuce. r MoZemo. ne izrazava njegovo sta." kog drugog bivstvujuceg. koje »izgleda« tako i tako. Sve takobivstvovanje [Sosein] ovog bivstvujuceg je primarno bivstvovanje. SZ 25). On naime istice da tubivstvovanje nije jedno obicno bivstvujuce pored svih ostalih. drvo. da bivstvuje.« (SZ 41-42) 14 »Razumiievanie bivstvovanja i samo je [edna bivstvovna odredenost [eine Seinsbestimmtheit] tubivstvovanja ./qm1<S.5.stvovanje? Ne bi li za ono bivstvujuce koje se tu misli bolje odgovarao izraz »tubivstvujuce« (»das Daseiende«}? Sam Heidegger eksplicite nepostavlja sebi ovo pitanje-prigovor. jedna od bivstvovnih odredenostl (Seinsbestimmtheiten) tubivstvovanja jest razumijeva. Stoga naziv »tubivstvovanje«. ali da ga on ima u vidu pokazuje njegovo obrazlozenje termina »nsbivstvovanje« (»Dasein«) i preIiminarno razjasnjenje onog bivstvujuceg koje je tim terminom oznaceno. njegov »odgovor« na pitanje 0 Covjeku." To znaci da ovo bivstvujuce ima u svom bivstvovanju bivstvovni odnos (ein Seinsverhdltnis) prema tom bivstvovanju.

~ ~e . IV Auflage. ali u ovom kontekstu nije bitno).. Feuerbacha I drugih (napose I kod Jaspersa) nalazimo tendenciju da se »D. no Heidegger je prvi koji taj term~n u o~om sm~slu. »Existenz« u sferu »biti« (»Wesen«). zad~Zao je isto znacenje kao i latinski izraz cijim je modi- ficiranjem nastao. najprije kod Gottsch~lka (l?25). jer tubivstvovanje takve biti nema. zu dem das Dasein sich so oder so verhalten kann und immer irgendwie verhalt. nego prije svega prvi akt interpretacije cov]eka. a terrnm »Existenz« ~IJe uopce zabiljezen.sta znaci »egzistencija« za Heideggera? .u »tubivstvovanje« tako nije prvenstveno akt. Pa sta onda jest ili. Fkhtea.nJe na t~."Dasein« up~cuje na "Sel?C (»Dasein s. ali. U svakom slucaju. Prema uvodnim. pripadaju u dvije razlicite sfere: »Dasein« u sferu »bivstvovanja« (»Sein«). ono bivstvo! vanje prema kojem se tubivstvovanje maze ovako ili onako odnositi i prema kojem se uvijek nekako od_n~~i~17 Drugim rijecima egzistencija J-e-inogu. U cetvrtom iz~anju . Objekt«).buch der Ph!losophtschen Begriile. Existenz«). Vjerovatno je Jaspersova upotreba termina »Existenz« bila odlucno ishodiste za Heideggera (sto rnoze biti sporno. Berlin. Hegel je ova dva pojma jasno razlikovao. (Dr. Sein. 1904. Vee smo citirali: »'Bit' tubivstvovanja je u njegovoj egzistenciii. i SZ 42: »wenn wir fiir das Sein dieses Seienden die Bezeichnung Existenz wahlen« etc. nennen wir Existenz. U njemackoj filozofsko] tra~lciji od Leibniza i Wolffa do Heideggerova vr~I?ena IZraz »Dasein« upotrebljavao se pretezno kao prjjevod za latinski izraz »existentia« u srnislu »postojanja« i opcenito »bivstvovanja« nasuprot »biti« (sessentia«.16 Za razliku od Kanta.i zistencija je bivstvovanje tubivstvovanja. te se najcesce upotrebljavao promiscue i istoznacno sa »Dasein« .. s. nego a precizno artikulira.« (»Das 'Wesen' des Daseins liegt in seiner Existenz:« SZ 42) Egzisten- '6 U drugom izdanju slavnog Eislerovog rjecni~a f~lozofskih pojmova uz termin »Dasein« nalazirno sarno ~puclva. ne samo nedvosmisleno fiksira. XXVII . kako nas upozoravaju navodni znaci uz »bit«. Rudolf Eisler.i bivstvovanja uopce. ali. Sein«). Donekle slican put kao termin »Dasein« presao je i term in »Existenz« (»egzistencija«). Slicno kao i »Dasein«. Heidegger je izraze »Dasein« (stubivstvovanje«) i »Existenz« (wegzistencija«) vezao iskljucivo uz covjeka i ujedno ih je medusobno tijesno vezao.rmin »Existenz« (»Dasein s. ona nije bit u tradicionalnom smislu te rijeci. Berlin.« (SZ 12) Usp. Oznacavajuci covjeka kao »Dasein« H_eldegger ~. II Auflage. daleko od toga da bl se identificirali. ali ne i potpuno identificirao. U kasnijim dijelovima Sein und Zeit-a modificira se znacenje izraza »Existenz«. eg. ali ni ko~ njega »Dasein« nije ogranicen na covjeka. Worter.6"nost-it. nesto poput bi td tubivstvovanja. bolje. dakle. Preimenovanje covj~ka . budeci u svakodnevnom govoru zaboraVlljeno znacenje tih sastavnih dijelova.kao naziv za »postojanje« i »bivstvovanje« opcenito. »Wesen«) ili »takobivstvovanju« (»Sosein«) te se mogao p~ipisati svakom i svemu bivst~jueem. kO]1 prakticki mje distingvtrao »Sein« (»bivstvovanje«) i »Dasein« (»postojanje«).edutim nagovjestava ne sarno odredenu Inrerpretacuu covjeka nego i neuobicajenu (iako ne potpuno n~vu) 1I~terpretaciju »Daseine-a. Dna to ne moze ni biti. a zatim kod Jacobija. programatskim dijelovima Sein una) Zeit-a. ali to ovdje mozemo ostaviti po strani.. prema onim dijelovima u kojima od skicira \ svoju osnovnu zamisao (i 0 kojima je sada rijec). stoljecu pocinje dosta cesto upotrebljavati kao naziv za specificno ljudsko bivstvovanje i u tom se smislu vee prije Heideggera ucvrscuje i siri znatno vise nego »Dasein«. Vee puno ~nje Heideggera. Erster Band. slicno kao I »Existenz« (»EXIst~nz.asein« u~otrebi kao naziv za specijicno ljudski nacin blvstvoVan]a.~am~ ~OV]~kU.ilJiv17 »Das Sein selbst. davanje smjera cijeloj daljnjoj interpretaol~l. Nastavsi nepos rednirn ponijemcenjem latinskog izraza »existentia«. U Hegelovom sistemu »Dasein« i »Existenz« pripadaju medu opce kategorije Iogike. 1927) XXVI cija je. polazeci od izvornog znacenja njegovih sastavnih dijeLava. i »Existenz« se vee u 19. ogradivanja o~ svakodnevnog jezika u ime strucn~ filozofske . Erster Band. te~nu?ologije.

nego priredivanje terena. das existiert«. Ali egzistencijalna analitika tubivstvovanja nije kompletna ontologija tubivstvovanja. Egzistencijalna analitika tubivstvovanja je istrazivanje ontoloskog karaktera.« (SZ 12) I. Medutim. Upravo zato sto je vodena zadatkom elaboracije pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. Razumijevanje egzistenoije koje je svojstveno tubivstvovanju i onda . C1lj ove analitike nije potpuno rjesenje pitanja o bivstvovanju tubivstvovanja. u nju dospjelo ill u njoj izraslo.«20 Philosophie ist universale phanomenologische Ontologie. .v Drugim rijecirna. Ona ima svoju ontolosku strukturu.. woraus es entspringt und wohin es zuriickschliigt.Ovaj u »Uvodu« Sein und Zeit-a proklamirani stay Heidegger u posIjednjem paragrafu svog djela ponavlja doslovno.Kao i razumijevanje bivstvovanja uopce. Heidegger je tu pones to leZeran u izrazavanju. u istom pasusu mimo nastavlja u pluralu: »den Zusammenhang dieser Strukturen nennen wir die Existenzialitdt.strukturama« ovdje se vjerovatno misle iIi strukturni momenti ill neke .egzistencijalnom analitikom tubivstvovanja (die existenziale Analytik des Daseins) iii egzistencijalnim razumijevanjem (das existenziale Verstehen). koje se kao takvo razlikuje od filozofske antropologije. otvaranje horizonta za rjesenje osnovnog pitanja ontologije.436) . kao sto je potrebno razlikovati predontolosko i ontolosko razumijevanje bivstvovanja. analitika tubivstvovanja ne moze biti potpuna ontologija tubivstvovanja.Das Dasein versteht sich selbst immer aus seiner Existenz.. SZ 436).. es selbst oder nicht es selbst zu sein. uz napomenu iz koje se vidi da ga on smatra kriterijem.« (SZ 12) Pod .kad ono teorijski i eksplicitno ne postavlja i ne rjesava pitanje 0 egzistenciji !i njenoj ontoloskoj strukturi Heidegger naziva egzistencijskim razumijevanjem (das existenzielle Verstehen}. XXVIII stvovanja vodena pitanjem 0 smislu bivstvovanja uopce. pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. kako je shvaca Heidegger. iako ne nebitne »elemente«. l() XXIX . Ne bismo Ii na OSIliOVU svega toga mogli reel da je egzistencijalna analitikafubivstvovanja isto sto i ontoIogija tubivstvovanja ill ontologija covjeka? Na ovo pitanje Heidegger odgovara odrecno. egzistencijalitet se moze oznaciti kao bivstvovno ustrojstvo (iIi ustrojstvo bivstvovanja) bivstvujuceg-koje egzistira (die »Seinsverfassung des Seienden. odnosno analiza egzistencijaliteta egzistencije. nije nesto nestrukturirano. '---. Ona je pocetak i kraj univerzalne fenomenoloske onto- Zadatak je egzistencijalne analitike tubivstvovanja. potrebno je distingvirati i egzistencijsko i egzlstencijalno razumijevanje (das existenzielle und das existenziale Verstehen).« (SZ 38. die als Analytik der Existenz. . Fundamentalna ontologija je dakle analitika tubiv- logije. pa nakon sto je najprije govorio 0 »ontolosko] strukturi egzistencije« (u slngularu) . das Ende des Leitfadens alles philosophischen Fragens dort festgemacht hat. einer Mog1ichkeit seiner selbst." Egzistencija. Za takvu ontologiju (koja maZe posluziti i kao baza za jednu filozofsku antropologiju) analitika tubivstvovanja pruza samo neke. a tu strukturu iii skup struktura Heidegger naziva egzistencijalitetont (die Existenzialitiiti. dakle..stvovanja da bude ili ne bude ono samo. tako je i razumijevanje bivstvovanja tubivstvovanja (dakle egzistencije) jedna od bivstvovnih odredenosti tubivstvovanja. i to bez obzira na to da Ii je tu mogucnost ono samo izabralo. koja polazi od hermeneutike tubivstvovanja i koja jekao analitika egzlstencije tamo pricvrstila kraj niti vodilje svakog filozofskog pitanja odakle ono proistjece i kamo se vraca. odnosno »bazdarskom mjerom svakog filozofskog istrazivanja (»Richtmass jeglicher philosophischen Untersuchung«. Zato Heidegger definirajuci filozofiju kaze: »Filozofija je univerzalna fenomenoloska ontologija. eksplicienu teo orijsku analizu strukture egzistencije . SZ 13). kao i od psiholoskog.jednostavnije« strukture od kojih se sastoji slczena struktura egzistencije. bioloskog Hi etnografskog'proucavanja covjeka. koja je konstituira. Diese Moglichkeiten hat das Dasein entweder selbst gewahlt oder es ist in sie hineingeraten oder je schon darin aufgewachsen. ontcloska analiza strukture bivstvovanja tubivstvovanja. ausgehend von der Hermeneutik des Daseins.

otkljucavanje bivstvovanja? Da li je ishodiste proizvoljno iili nekom odredenom bivstvujucern pripada prvenstvo pri izradi pitanja 0 bivstvovanju? Ako je slucaj ovo drugo. to nije slucaj. Na kojem bivstvujucem treba da bude otcitan smisao bivstvovanja. trazeoi njeno prihvacanje bez odgovarajueih argumenata. Ispitivano i upitanov Pitano je u njemu bivstvovanje (das Sein). Tako bi se moglo pomisliti da je svoju ideju vodhlju Heidegger formulirao posve proizvoljno. razgranicavajuci je od nekih naizgled slicnih ideja s kojima bi mogla biti. od onog bivstvujuceg koje smo mi sami i koje Heidegger naziva izrazom »tubivstvovanje« (»Dasein«). Egzistencijalna analitika tubivstvovanja po ovoj koncepciji nuv()di'kpitanju 0 smis}ubiystvovanja. Bivstvujuce je sve 0 cemu govorimo. IE (malo bliie obicnom je-" ziku): put ka riesenju pitanja 0 smislu bivstvovanja uop- U § 2 Sein und Zeit-a Heidegger jo~ mje eksplicite razvio pojmove »analitike tubivstvovanja« i »fundamentalne ontologije« pa se teza 0 »analitici tubivstvovanja« kao »fundamentalnoj ontologiji« tu pojavljuje u obliku naizgled mnogo jednostavnije teze 0 tubivstvovanju kao primarnom upitanom pitanja 0 bivstvovanju. -zoo ce vodi preko pitanja 0 smislu covjekova bivstvovanj~ U prethodnom odjeljku nastojali smo da tu ideju sto bolje razjasnimo.Pri tom su samo djelomicno dosli do izrazaja Heideggerovi argumenti za njegovu koncepciju. providnosti. Argumentacija: [orrnalna struktura pitanja trostruko prvenstvo tubivstvovanja Osnovna je ideja sadrzana u Heideggerovoj koncepciji fundamentalne ontologije: probiti se preko analitike tubivstvovanja do smisla bivstvovanja uopce. prvenstvu smislu bivstvovanja. U ovom pitanju upitujemo bivstvujuce 0 smislu njegova bivstvovanja.samo bivstvujuce (das Seiende). Durchsichtlgkelt]. U svakom pitanju. Drugim rijeoima. ispitivano . pitanje mora poci od jednog odredenog bivstvujuceg. Bitni dio Heideggerove argumentacije za OYU tezu glasi: »Ako pitanje 0 bivstvovanju treba da se izricito postavi i izvrsi u svojoj punoj jasnoci [transparentnosti.3. Heidegger svakako nije smatrao potrebnim da unaprijed iznese potpune i definitivne argumente za svoju koncepoiju. odkojeg bivstvujuceg treba da pode otkrivanje. polazi od analize [ormalne strukture pitanja tubivstvovanja: 0 sadrzan u § 3 i 4. a upitano (das Befragte) . uopce. a upitano . Medutim. i s kojima je ponekad bivala pobrkana. tada prema dosadasnjirn objasnjenjima izrada ovog pitanja zahtijeva eksXXXI f~ xxx . zasniva se na »trostrukom. Ali on isto tako nije htio da pristupi realizaciji svoje teme1jne ideje prije nego isto je bar prethodno ne potkrijepi nekirn ozbiljnim argwnentima. treba razlikovati troje: pitano. sadrzan u § 2. Prvi argument. Pitano (das Gefragte) je ono 0 cenui se pita. sto mislimo. pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja nuzno prerasta u pitanje 0 bivstvovanju uopce. ispitivano i upitano. drugi.ono kod cega se 0 pitanom raspitujemo. Mislim da se u prvom poglavlju Sein und Zeit-a sadrze dva glavna argumenta za tezu da put ka pitanju o srnislu bivstvovanja uopce vodi preko pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (covjekova bivstvovanja). ono sto u pitanom predstavlja cilj pitanja. Puno opravdanje ishodisne ideje trebalo je da predstavlja djelo kao cjelina. smatra Heidegger. Ishodiste pitanja 0 smislu bivstvovanja ne moze biti proizvoljno. koje je to egzemplarno bivstvujuce i u kojem mu smislu pripada prvenstvo? -l Heideggerov odgovor na ova pitanja posve je jasan i nedvosmislen. »Bivstvujucim« medutim nazivamo mnogo sta i u razlicitom smislu. ispitivano (das Erfragte) . Kao i svako drugo pitanje. prema cemu se odnosimo: bivstvujuoi smo i mi sami. U djelomicno nehajdegerijanskoj terrninologiji: analitika tubivstvovanja nuzna je i dovoljna pretpostavka pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. i pitanje 0 bivstvovanju ima svoje pitano.ono sto se 0 pitanom pita.smisao bivstvovanja (der Sinn von Sein).

a tako i sami modusi biv· stvovanja [Seinsmodi] jednog odredenog bivstvujuceg. A sam Heidegger predvida u ovom kontekstu (na ovom mjestu) samo jedan moguci prigovor svojoj koncepciji . dzbor. erwiesen] prvenstvo tubivstvovanja.u njegovu bivstvovanju.« (SZ 8) Drugi H eideggerov argument za shvacanje da razjasnjavanje smisla bivstvovanja treba zapoceni od razjasnjavanja smisla bivstvovanja tubivstvovanja sadrzan je u cetvrtom paragrafu Sein und Zeit-a. a kako se vidi iz njihovih naslova (»§ 3. premda svoj odgovor na prigovor III krugu smatra konkluzivnim. ipak sam na kraju relativira svoja izvodenja u ovom paragrafu: »S dosad razlozenim niti je dokazano [pokazano.plikaciju nacina gledanja na bivstvovanje. »Onticko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju«) u njima je rijec o dvostrukom iontoloskom i ontickomy prvenstvu pitanja 0 bivstvovanju. izradivanje pravog naeina pristupa ovom bivstvujucem. I u vezi S ovtim Heideggerovim urnovanjirna mogla bi se postaviti neka pitanja.»§ 4. . Del' ontologische Vorrang der Seinsfrage«. cak i ovaj jedini prigovor na koji je pomislio. poimanje. Kad rijesivs! pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja dodemo do eksplicitnog pojma 0 tom bivstvovanju. dovoljan je neeksplicitni pojam bivstvovanja. faknicki uopce nema kruga: »Bivstvujuce moze biti odredeno u svom bivstvovanju ada pritom ne bi moran biti vee raspolozljiv [verftigbar] eksplicitni pojam 0 smislu bivstvovanja. ontoloskom i onticko-ontoloskom} prvenstvu tubivstvovanja (covjeka). liz dva razloga. razumijevanja i pojmovnog shvacanja smisla. treba istaci da Heidegger. Ali svakako se javilo tako nesto kao prvenstvo tubivstvovanja. Svoja razmatranja 0 trostrukom prvenstvu tubivstvovanja Heidegger sazima slijedecirn rijecima: »Tubivstvovanje ima prema tome vd:sestruko prvenstvo pre a III Bitak i vrijeme XXXIII . S druge strane.onoga koje pita . onda cemo moci da se poduhvatimo i ekspdicitnog odredivanja pojma 0 bivstvovanju uopce. pri cemu nije sasvim jasno treba Ii ga shvatiti kao neku trecu vrstu prvenstva ~UiZ onticko i ontolosko) 11i kao svojevrsnu kombinaci:ju ontickog i ontoloskog prvenstva.prigovor za hodanje u krugu: »Ako se najprije mora odrediti bivstvujuce u svom bivstvovanju i ako se tek tada na tom osnovu hoce postaviti pitanje 0 bivstvovanju. niti je odluceno 0 njegovoj mogucoj Hi cak nuznoj funkciji kao bivstvujuceg koje treba prirnarno upitati. pristup jesu konstitutivni postupci pitanja.« (SZ 7) U vezi s ovom argumentacijom i njenim pretpostavkama moglo bi se postaviti viSe pitanja. Medutirn. S jedne strane. U svakom slucaju onticko i/odnosno onticki-ontolosko prvenstvo pitanja 0 smislu bivstvovanja zasniva se u cetvrtom paragrafu na trostrukom (ontickom. jer »prosjecno razumijevanje bivstvovanja« pripada bitnoj strukturi (WeXXXII sensverfassung) tubivstvovanja. onog bivstvujuceg koje smo uvijek sami mi koji pitamo.« (SZ 13) To znaci: nema nikakve zapreke da se prije pitanja o smislu bivstvovanja uopce postavi pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. Za postavljanje i rjesavanje tog pitanja tubivstvovanju nije potreban eksplicitan ni raspoloiljiv pojam 0 bivstvovanju uopce. »Ontolosko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju«. Treci i cetvrti paragraf medusobno su tijesno povezani. sta je to drugo nego hodanje u krugu?« (SZ 7) Medutim. Izrada pitanja 0 bivstvovanju prema tome znaci: razjasnjavanje [Durchsichtigmachen] jednog bivstvujuceg . Der ontische Vorrang der Seinsfrage«. u navedenom postavljanju pitanja. Zasad nam je vazno da razjasnimo sto bolje Heideggerovo vlastito stanoviste. pripremaaje mogucnosti pravog izoora egzemplarnog bivstvujuceg. po Heideggeru. a talkvi prigovori uvijek su sterilni kod rasudivanja 0 konkretnim putevima istrazivanja. Heidegger smatra potpuno neodriivim. Tubivstvovanje posjeduje takav neeksplicitni pojam. argumentacija s »krugom u dokazu« je [ormalan prigovor. aH to ostavljamo za kasnije. treba napomenuti da se uz onticko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju u cetvrtom paragrafu spominje i onticko-ontolosko prvenstvo tog pitanja. Gledanje na razumijevanje. Medutim. ali i to bi bilo preuranjeno.

zp. Tom bivstvujucem je svojstveno da mu je zajedno s njegovim bivstvovanjem i putem njegovog bivstvovanja ovo samorazotkriveno [dokuceno. koja.ato je ono ontolosko. kako se moze zakljuciti iz prethodnih izvodenja.« (SZ 12) Na osnovu ovog maze se zakljuciti: Bivstvovni odnos tubivstvovanja prema vlastitom bivstvovanju (koji je njegova onticka odlika J onOnticka XXXIV sarno je [edna bivstvovna odredenost tubivstvovanja. A to opet znaci: tubivstvovanje se na neki nacin i s nekom izriCitoscu razumije u svom bivstvovanju. kako proizlazi iz aitiranog rezimea. Heidegger medutim pise: "Die ontische Auszeichnung des Daseins Iiegt darin. Drugo je prvenstvo tubivstvovanja. dass es ontologisch ist. otvoreno.kaieda je onticka odlika tubivstvovanja u tome. . odnosno u svojoj egzistenciji svojom egzistencijom) sarno nova sazeta varijacija ovog prethodnog izvodenja koje kulminira u tezi da se egzistencija izvodi na 6istinu sarno egzistiranjem. i randje citirana teza sa str.« Kako da to shvatimo (i prevedemo)? I u kakvom su odnosu Heideggerova teza sa str. pO kojima se tubivstvovanje u svom bivstvovanju odreduje svojim bivstvovanjem.tesko vtidjeti da je teza pO kojoj se tubivstvovanje u svom bivstvovanju odreduje egzistencijom (zajedno s njenim naprijed izvedenim varijaoijama. odnosno da je razumijevanje bivstvovanja jedna od njegovih bivstvovnih odredenosti.~j. erschlossen]. xxxv .p. 13. Na str. a »bivstvovanje je ontolosko«. gdje se kafe da je ontolosko prvenstvo tubivstvovanja u tome 5tO je ono ontolosko? Citirajmo recenicu 0 ontiCkom kao ontoloskom zajedno s kontekstom iz koje smo je istrgnuli: »••• Medutim ovom bivstvovnom ustrojstvu ltubivstvovanja pripada zatim da ono u svom bivstvovanju ima bivstvovni odnos prema tom bivstvovanju. To se cini jasno i jednostavno. 12. To prvenstvo tubivstvovanja bilo hi u tome sto je tubivstvovanje sarno po sebi »ontolosko«. ontolosko. cini se. da tubivstvovanje uvijek posjeduje odredeno raZumffev~mje svog bivstvovanja. 12. Razumijevanje bivstvovanja i je odlika tubivstvovanja u tome Sto one jest [bivstvuje] ontoloski.

« (SZ 13) Nije tesko vidjeti razliku izmedu ave recenice i one kojom je Heidegger zakljucio svoj drugi paragraf.. zavrsnu recenicu tog odlomka. u kojima se ono odnosi i prema bivstvujucem koje ne mora biti one sarno.~~ te~elJu svoje odredenosti egllistencijom ~~tolosko. Ali tubivstvovanju bitno pripada: bivstvovanje u jednom svijetu. (SZ 13) Ako je odredenost egzlstenclJom ontlc~o prvenstvo tubivstvovanja. ako se odnosenje tubivstvovanja prema svom bivstvovanjuI tubivstvovni razumijevanje bivstvovanja ne smiju od~ajati? A a~o se. na nacin ontolo~kog.odnos~nje tubivstvovanja prema vlastitom bivstvovanju. vanje je »onticki-ontoloski uslov mogucnosti svih ontologija«.~tolosko«. sebi }>o. kao konstituens raZJUffi.:. smiju razdvajati sta bi znaoilo to . bili smo izostavili posljednju. Povezanost ontickog i ontoloskog prvenstva mje u tom sazetom prikazu posebno naglasena.tublVstvovanja Heidegger. naprotiv.e Jednako izvorno pnipada i srasumuevante bivstvovanja svega netubivstvovnog bivstvuiuceg«. kr~ce »ontoloski«. Onticka Je odlika tublivstvovanja ne sarno samoodnosenie pre~a vlastitom bivstvovamju. ova u paragrafu 4 prava i konkluzivna. kC?Je (odnosenje) ne bi bilo irazumijevanje tog bivstvova_n~a? S ovim pitanjima nasH smo. razumijevanja.•.:_anj.ticka prednost pred svim drugim bivstvujucim) nuzno je ujedno odnos rrazumijevanja tog bivstvov. Razumijevanje bivstvovanja koje pripada tubivstvovanju odnosi se stoga jednako prvotno [izvorno] na razumijevanje neceg takvog kao »svijet« i na razumijevanje bivstvovanja bivstvujuceg koje postaje pristupacno unutar svijeta.~c n~ pr~~kntlka Heideggera.a prema vlastitom bivstvovanju. Trece prvenstvo tubivstvovanja sastoji s~ u to~e .:nJ. No pored povezanosti tu oeito postoji ~ r~lika? Svakako. OCIltOje tubivstvovanje na osnovu svog ontickog prvenstva on~?" losko.odredenosti [odredenosti egzistencijom] sru_no p~. Ipak citirat cemo d siru formulaciju iz razmatranja koje je prethodilo ovoj kratkoj formulaciji: »Nauke su nacini bivstvovanja . a tu:bivstvova~je je . se .. u cetvrtom je paragrafu najzad i pokazano.Cltira~l: pise: »Tubivstvovanje je na temelju svoje egzlstenclJske . ali to prvenstvo nije pokazano odnosno dokazano (erwiesen). Ako razumijevanje bivstvovanja nazovemo »ontoloskl~« ~azumijevanjem. Prerna Heideggerovoj vlastitoj ocjeni kao rezultat analize formalne strukture pitanja 0 bivstvovanju (koja je izvrsena u drugom paragrajuy »pojavilo se tako nesto kao prvenstvo tubivstvovanja«.a. Po ovome tubivstvoXXXVI W~L . Ontologije koje dmaju za temu bivstvujuce netubivstvovnog bivstvovnog karaktera prema tome su fundirane i motivirane u ontdckoj strukturi samog tubivstvovanja. XXXVII . U cetvrtom paragraiu. sto u ovim uvodndm dijelovima zehmo ostaviti po strani.5to njemu. kako sm~ vec . Vee u ovim kratkim formulacijama ovo je trece prvenstvo jasno karakterizirano i razgraniceno od prethodna dva.« (SZ 13) Citirajuci odlomak u kojem je Hetidegger sazeto rezimirao svoju tezu 0 trostrukom prvenstvu tubivstvovanja.tubivstvovanja. Argumentacija u paragrafu 2 bila je samo pripremna. nego i razumijevanje tog blVStVOAli zasto onda Heidegger u rezamrrajucem ponavl~anju tako ostro lu6i onticko i ontolosko prvenstvo b~vstvovanja? Objasnjavajuci ontolos~o 'p'rv~st~o . koja u sebi sadr!i odredenost predontoloskog razumijevanja bivstvovanja. Sad je vrfjeme da se nave de i ona: »Tako se tubivstvovanje pokazalo kao ono bivstvujuce koje treba ontoloski primarno upitati prije sveg drugog bivstvujuceg. po njegovom misljenju to prvenstvo tubivstvovanja koje se u drugom Iparagrafu SaJIIlOjavilo.onda mozemo red datubivstvovanle bivstvuje nuzno Ii. ali nije ni presucena.i}evan~a ~gzlstencI~. Ali razumijevanje blvstvovanja ne moze se kao nesto zasebno odvojiti od odnosa tubivstvo. No u cemu je razlika. nit~ je samoodnosenie tubivstvovanja prema vlastitom blvs~vovanJ~ m?guce be: samorazumijevanja tog bivstvovanja.

da podsJetlmo _ sastoji od dva poglavlja s ukupno osam paragrafa) ta je opca zamisao u mnogim pravcima konkretiziran~. Vnijerne ~ bivstvovanje. pred-uvodnoj (nenaslovljencj) stranici ~ein un~ Ze~t-a: sKonkretna izrada (elaboraclJa. doslo zato stose dva odjeljka prvog dijela bave tubivstvo:. Vee u »Uvodu« Sein und Zeit-a (koji se .No to je tek naj- jednom =»: Drugi die rasclanjuje se isto tako trostruko: 1. dijelu« ovog nacrta lako prepoznajemo ono sto smo vee upoznali kao projekt fundamentalne ontologije: probiti se preko odgovora na pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja (sinterpretacija tubivstvovanja kao vremenitostd«) do odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce (sekspllkacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju«). Zasad. gdje Heidegger ovako skicira plan svoje ras_prave:. Jedna odredena konkretizaoija nalazi se vee na prvoj. vrijeme ce biti eksplicirano kao »transcendentalni horizont« pitanja 0 bivstvovanju. u cijern sc bivstvovanju najpotpunije realizira vsmisao bivstvovanja uopce. Mnogo potpunije ideja fundamentalne ontologije konkretizirana je i dopunjena u zavrsnom dijelu »Uvoda«. Drugi dio: Osnovne orte fenomenoloske destl1!-kcije povijesti ontologije s problematikom temporahteta kao niti vodiJjom.ao o smislu bivstvovanja tubivstvovanta. Treba ld to shvatiti 'kao naznaku da su »smisao« i »transcendentalni horizont pitanja« isto ili kao najavu zakljueka da se u vezi s bivstvovanjem uopce moramo zadovoljiti ekspliXXXIX . Do disproporcije je. . Ausarbeitung) pitanja 0 smislu »bivstvovanja« namjera je rasprave sto slijedi. XXXVIII U »prvorn. kako se lako uocava. 3. Tubivstvovanje i vremenitost. Pripremna fundamentalna analiza tubivstvovanja. Kantovo ucenje 0 shematizmu i 0 vremenu kao predstupanj problematike temporaliteta. 2. NaJavlJuJuC'l elaboraclJu pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. pitanje 0 smislu bivstvovanja mora ~apoceti k. obratimo paznju na tri »sitne pojedinostt«: 1.« (SZ 39---40) opcenitiji formalni okvir Heideggerova misaonog 1?ro[ektasto ga je pokusao realizirati u Sein und ~e~t-u. Heidegger (u naslovu prvog dijela) nagovjestavajuci svoj odgovor ne kaze »eksplikacija vremena kao smisla bivstvovanja uopce« nego samo: »eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju«. Aristotelova rasprava 0 vremenu kao diskrimen fenomenalne baze Ii granica anticke ontologije. Konkretizacija i dopuna: od »interpretacije« i »eksplikacije« do fenomenoloske »destrukcije« Sve dosad receno moglo bi se safetoizraziti jedinom recenicom: Buduci da tubivstvovanju pripada trostruko prvenstvo u odnosu na sve drugo bivstvujuce. a jedan ?ivstvovanjem. 2. a polazeci od pretpostavke da je tubivstvovanje privilegirano bivstvujuce.4.~njem. njima odgovara rasClanjivanje rasp rave u dva dijela: Prvi dio: Interpretaoija tubivstvovanja s obzirom na vremenitost [kao vremenitosti] i eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju. Na to cemo se jos vratl~l. 3. Interpretacija vremena k~o m~guceg ~oriz?nta svak~g razumijevanja bivstvovanJa (Sems~ers!aI_Id~'lsses) uopce njen je prethodni cilj« (SZ 1). Ontoloski fundament Descartesova »cogito sum« i preuzirnanje srednjovjekovne ontologije u problematici "res cogitans«. Dvodjelnost naslova prvog dijela Sein und Zeit-a u izvjesnom je rieskladu s podjelom tog dijela na tri »odjeljka«. Nakon sto je svoje temeljno pitanje odredio kao pitanje 0 smislu bivstvovanja. »Izrada [Elaboracija] pitanja 0 bivstvovanJu [Seinsfrage] tako se racva u dva zadatka. Heidegger tu najavljuje i njen glavni rezultat: otkrivanje v~emena k~o moguceg horizonta svakog razunujevanja blvstv_~vanJa. Jasno je naznacen odgovor koji ce biti pokusan: kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja bit vee pokazana vremenitost (die Zeitlichkeit). Prvi dio raspada se u tri odjeljka [drei AbschnttteJ: 1.

i to tako sto ce zavrsna tocka drugog odjeIjka (vremenitost) u nesto modificiranom obliku (vrijeme) postati ishodiste analize u trecem. naravno. Sein und Zeit je zamisljen dvodjeIno: s jednim »teorijskim« m »sistematskim« dije lorn i s jednim »historijskim« Ili »povijesnim«. koji se u prva mah moze uOiniti suvisnim. nego kao »[enomenoloska destrukcija povijesti ontologije«koja (iz prakticnih razloga) treba da se provede samo u »osnovnim crtama«. »3. dio. 2. Nasuprot tome H eidegger. Naslovi drugog i treceg odjeljka (»2.kaeijom »transcendentalnog horizonta.).po uzoru na Aristote1a .Hi kraci. moze biti duz! . u fusnota rna moze biti i daljnjih »povijesnih.do elaboracije »transcendentalnog horizonta«? 2.treba da zbuni) u navedenom nacrtu Sein und Zeit-a to nisu navedene specifikacije projekta fundamentalne ontologije. treba dase krece unatraske. sto je znacajno. jer one sto u prvom redu zbunjuje ~ili . Ovakav obrnuti slijed moze se u prvi mah 21 Kako je poznato. obrce uobicajeni i naizgled »prirodni. Sve ove »detalje. vise iIi manje potpun. nego dodavanje cijeIog »Drugog dijela«. odnosno obrnutim sljjedom u odnosu na stvarni razvoj povijesti ontologije: od Kanta preko Descartesa do Aristotela. Nema niceg neobicnog ni u relativnom razdvajanju historijskog i sistematskog XL u dva zasebna dijela (premda to nije jedini moguci nacin filozofiranja i oblikovanja filozofije"). pa je dovoljno da stignemo bar do polovine puta . treba da bude vodena »problematikom temporaliteta kao niti vodiljom. Hegel se zalagao za »jedinstvo povijesnog i logickog« pri izlaganju filozofije. Tubivstvovanje i vrernenitost«. Naravno. U ovom kombiniranju »sistematskog.n. sto je u pI1Vimah najneobicnije. Bez obzira na neobicnost . u glavnom tekstu ilii. (upotrebljene u vezi s tubivstvovanjem) i »vremena« (dovedenog u vezu s bivstvovanjem) unaprijed upozorava da se smisao bivstvovanja tubivstvovanja ne maze u »gotovorn obliku« uzeti i kao smisao bivstvovanja uopce (odnosno kao transcendentalni horizont pitanja 0 bivstvovanju uopce). preko najvaznijih »faza« njegova razmatranja do piscevih dana (pri cemu taj prikaz. Ipak. Historijski prikaz problema u filozofskim raspravarna obicno ide do prvog uocavanja odgovarajuceg problema. po svojoj dispoziciji Heideggerova se rasprava razlikuje oa vecine [ilozojskin rasprava prije svega u dvojem: 1. pa te »informacije« izostavljaju iii srnjestavaju u fusnote. pretezno »informativaniIi prvenstve. Heideggeroy »povijesni dio«. ima i takvih shvacanja. Vrijerne i bivstvovanje«) kao da zele demonstrativno najaviti da ce analiza u tim odjelj eima teci u suprotnim pravcima.i »historijskogsamom po sebi nema neobicnog. naizgled zadrzavajuci tradicionalnu podjelu na »sistematskii »povijesni.pitanja. nego 0 jednom drukcijem. sadrzane u prvom dijelu nacrta. bilo zato sto se tu uopce ne moze govoriti 0 smislu (sto bi bilo krajnje iznenadujuce). po kojima u filozofiji sistematsko raspravljanje vise nije moguce pa se treba zadovoljiti izlaganjem i interpretacijom povijestd filozofije. naravno. Drugimrijocima. XLI .(koji nisu beznacajni) rnozemo zasad ostaviti po strani. 3.111i manje »kriticki. najavljujuci da ce problem najprije razmatrati sistemat- ski. kako se vidi vee iz njegova naslova.kracim ili duzim historijskirn prikazom razvoja problema 0 kojem ce se raspravljati. itd.o »kniticki«. nije zarnisljen kao viSe .redoslijed. Nasuprot tome neki suvremeni filozofi smatraju da su l>informacije« 0 razvoju filozofskih problema nebitne za njihova suvremeno rjesavanje. ali. bilo zato sto je otkrivanje smisla bivstvovanja uopce prevelik zadatak za jednu knjigu. momenata). a zatim povijesno. iz tih se naslova ±pa:k razabire da tu nije r'ijec 0 nekoj problematici bitno drukcijoj od one u prvorn dijelu Sein und Zeit-a. prikaz razvoja problematike 0 kojoj je rijec. povijesnom pristupu toj tematioi.i prvotnu neshvatljivost naslova drugog dijela i naslova njegovih odjeljaka. Distinkcija izmedu »vremenitosti. Problernatsko-sistematske filozofske rasprave najteste zapocinju . a zatim shjedi samo sistematsko razmatranje (u kojem.i. Izrazavajuci se priblizno i nepreoizno.

dijelove posljednje recenice potcrtao G. onda i ovakav obrnuti slijed postaje shvatljiv i Iogican.cije ucenje XLII o shematizrnu i vremenu predstavlja »predstupanj problematike temporaliteta«. U filozofskim raspravama u kojima historijski prika. i to je sve sto on daje.»destruirati«.u odredenom smislu .« (SZ 19. Raspravljanje. Odgovor se ne sastoji [sadrli. odnosno njihovo »mjesto« u razvoju problematike. Ne poricuci mogucnost odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja (nego ga naprotiv zahtijevajuci). Heideggerovo vlastito obrazlozenje strukture Sein und Zeit-a manje je jednostavno. Heidegger je u Sein und Zeit-u ujedno insistirao da se odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja ne moze izraziti jednom izoliranom recenicom. Taj je u ovom slucaju. postavljajuci pitanje o smislu bivstvovanja.« (SZ 19) XLIII . a od Descartesa jos dublje u »proslost« Aristotelu. pogotovu ne ako se on sarno predaje dalje kao slobodnolebdeci rezultat za puko primanje do znanja jednog »stanovista« koje mozda odstupa od dosadasnjeg nacina tretiranja. Medutim. pa nije nernoguce da je pitanje vee prije Kanta videno dublje d bolje. To se mozedobro vidjeti iz petog i. narocito. onda nema razloga da se u sklopu takve rasprave naknadno pise historijat njene problematike. ako je cilj jedne rasprave otpocetka odreden kao teorijsko-sistematski.onaj koji je zamislio Heidegger . ali u vezi 22 Kasniji Heidegger i njegovi nekriticki sljedbenici odbijat ce pomisao da bi filozofija na svoja pitanja trebalo da pruzi i neke odgovore. odnosno stavom: »Buduci da bivstvovanje uvijek postaje dohvatljivo [shvatljivo] sarno iz pogleda na vrijeme. nakon sto je ustvrdio da problematika temporaliteta predstavlja odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja-'.). nego prije svega koncepcije onog rnisldoca koji se najvise pribliiio stanovistu dostignute istine i kojeg kao najopasnijeg »konkurenta« i ucitelja treba prvog . Heidegger je zelio da pruii i odredeni odgovor. prethodi sistematskom razmatranju stvara se privid kao da pisac najprije sarno nepristrano prikazuje ono sto se zbivalo da bi tek u sistematskom dijelu iznio svoj vlastiti kriticki zasnovani stay d »rjesenje«. ne moze i zavrsiti s Kantom. proizvoljna konstrukcija koja izmice objektivnom prosudivanju upravo zato sto je pitanje 0 kriterijima prosudivanja ostavljeno naizgled otvoreno (a zapravo se primjenjuju nezasnovani kriteriji). Tako u zakljucnom dijelu petog paragrafa.koje ce razviti u sistematskom dijelu.da s istrazujucim pitanjem [Fragen] zapocne unutar raskrcenog horizonta. niti bi bio u mogucnosti da procjenjuje njihove eventuaJne »doprinose« i »nedostatke«. Stoga se cini zasnovaniji drugi put . jer nema garanoije da u povijesti postoji progres koji odgovara fakticnom toku vremena. U stvari. ali se bitno slaze s ovdje navedenim. konkretieira i produbi onakoncepcija koja je vee dobivena sistematskim izlaganjem. odgovor na pitanje 0 bivstvovanju ne moZe se nalaziti u jednom izoliranom i slijepom stavu [sudu. recenici. Medutim. Heidegger Istice da taj odgovor daje uputu za konkretno ontolosko ispitivanje". P. Stoga se Heideggerova »fenomenoloska destrukoija« krece unatraske ka Kantovom presudnom prethodniku i mogucem »konkurentu« Descartesu. Stoga takozvani objektivni historijski prikaz moze biti i krajnje subjektivisticka. pisac ne bi bio u mogucnosti ni da dzvrsi selekoiju autora i tekstova 0 kojima ce govorinu »historijskom« dijelu. po Heideggerovorn rnisljenju. medutim. S ovakvog stanovista primarno je interesantno razmotrlti ne prva lutanja u pitanju 0 kojem je rijec. U »Uvodu« taj je odgovor nagovijesten upravo rijecirna koje smo malocas parafrazirali: »Die fundamentale ontologische Aufgabe der Interpretation von Sein als solchern begreift daher in sich die Herausarbeitung der Temporalitiit des Seins. te da se tako s pozicija dostignutog i utemeljenog znanja pristupi proucavanju njegove povijesti. kad vee ne bi imao u vidu »rjesenje« . u Sein und Zeit-u.« (SZ 19) 2J "Po svom najvlastitijem smislu odgovor daje uputu (nalog) za konkretno ontolosko istrazlvanje .uOiniticak i »nastran«. ali ako se promisle i shvate razIozi za inverziju »sistematskog« i »povijesnoge dijela. U sklopu takvog projekta moze naprotiv b1ti i zanimljivo i znacajno da se na povijesti filozofije provjeri. Kant. poima] u ponavljanju onog sto on kao stay izrice. sestog paragrafa te knjige.da se najprije sistematski razmotri pitanje 0 kojem je rijec i otkrije ona nit vodilja koja mora voditi njegovo rjesavanje. Satz]. In der Exposition der Problematik der Temporalitiit ist allererst die konkrete Antwort auf die Frage nach dem Sinn des Seins gegeben.

« (SZ 19) .« (SZ 22) Kako vidimo. A shvatiti specificni nacin bivstvovanja Ii povijesnu sudbinu ontologije . bilo bi pogresno shvatiti ga i kao nekog tko jednostavno zeli da odbaci svu tradiciju. Odgovor je zadovoljavajuci sarno ~? nam <:>n rnoze pomoci da shvatimo dosadasnju ontologiju . svodenjem na izvorna iskustva u kojima su dobivena prva i otad vodeca odredenja bivstvovanja. pa i ono . ona treba da tu tradiciju »omedi u njenim pozitivnirn rnogucnostima.« (SZ 21) Ovaj zadatak »pozitivnog prisvajanja proslosti« radi punog razvoja svojih sadasnjih mogucnosti niposto ne znaci pasivno prihvacanje tradicije ni nekriticko predavanje tradiciji. kao Sto bi bilo pogresno shvatiti He)deggera kao »tradicionalista« u obicnom smislu te rijeci. Naprotiv. Upravo to i jest zadatak »ontoloske destrukcije« za koju se zalaze Heidegger: »Taj zadatak mi shvacamo kao destrukciju tradiranog dobra antieke ontologije. Prema tome. Heidegger jezakljucio da je . pronalazenja i zakazivanja nesto tubivstvovno nuzno.iz kojih su naslijedene kategorije 1 POJIl_lO~. pravaca. stanovista fiIozofiranja u najudaljenijim i najneobicnijim kulturama i tim interesima pokusava prikriti vlastitu bestemeljnost. ne postajemo povijesni. To znaci da XLV . Zadatak destrukcije povijesti ontologije« (»§ 6. »biti«) covjeka.to znaci vidjeti ih kao nesto tubivstvovno nuzno. koja je ujedno »uslov mogucnosti povijesnosti« (SZ 19). postati historijska.« (SZ 21) Tubivstvovanje zaokupljeno takvim »historijskim irrteresom« i strucno-filoloskim interpretiranjem proslosti ne razumije vise ni »najelementarnije pretpostav:ke« produktivnog prisvajanja proslosti. Upravo zbog toga.stirn odmah upozorava: »Ako tako odgovor na pitanje o bivstvovanju postaje nit vodilja i uputa za istrazivanje. tj. Prepustajuci ono nashJed~n~ samorazumljivosti. a to uvijek znaci u njenim granicama koje su faktddki dane sa svakim pojedinim postavljanjem pitanja Ii s njime naznacenim ogranicenjem moguceg polja istrazivanja« (SZ 22). der Geschichte der Onto- Polazeci od shvacanja da je svako dstrazivanje. odnosno da je »destruira« u svakodnevnom smislu te rijeci. »onticka mogucnost tubivstvovanja«. kako bi pozitivnim prisvajanjem proslosti dosla u puni posjed najvlastitijih mogucnosti pitanja. ako se pitanje 0 bivstvovanju zeh dovesti do »transparentnosti svoje vlastite povijesti« potrebno je izvrsiti »razlabljivanje ukrucene tradicije« (»Auflockerung der verharteten Tradition«) i ukloniti sva »prikrivanja« (»Verdeclmngen«) sto ih je ona proizvela. sudbina njenog pitanja.njen speoificni nacin bivstvovanja. Ovu ideju Heidegger detaljno razvija i obrazlaze u »§ 6. tradici:ja zatvara pristup prv~bltm!ll :>izvo~i?Ia«. njene uspjehe (spronalazenja«) i neuspjehe (szakazivanja«). Naprotiv! Zapalost tubivstvovanja u tradioiju jednako kao i njegova propalost u svijet sarno je oblik -covjekovog neautenticnog bivstvovanja. Naprotiv: »Trad~cIJ~ raskorjenjuje povijesnost tubivstvovanja u takvoj mjeri da se ono krece jos jedino u okviru interesa za raznovrsnost mogucih tipova. to znaci da je on zadovoljavajuci tek onda kad iz njega samog dolazi do uvida da je specifioni nacin bivstvovanja dosadasnje ontologije. Stoga preda~u~l se tradl~lJl. Destrukcija koju on zagovara nije zamisljena ikao neko »Iose relativiranje ontoloskih stanovista« niti ima »negativni smisao odbacivanja [Abschiittelung] ontoloske tradicije« (SZ 22). nego prije prikriva.i pitanje 0 bivstvovanju »karakterizirano povi[esnoscu« (SZ 20). elaborirani odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce treba da se provjerava ne sarno u konkretnom ontoloskom istrazivanju nego i primjenom na dosadasnju ontologiju. Ono sto nam ona navodno »predaje« tradicija nam ne cini XLIV p~~stupacnim. destrukciju koja se vrsi 5 pitanjem 0 bivstvovanju kao nits vodiljom. zasnovano u »bivstvovanju« (sprirodl«. te da je smisao bivstvovanja tubivstvovanja u vremenitosti. To medu ostalim znaci da i elaboracija pitanja 0 bivstvovanju mora »pitati 0 svojoj vlastitoj povijesti.koje se bavi pitanjem 0 bivstvovanju.1 dJelom~c~~ II na pra~i nacin pocrpljeni. njenu povijesnu sudbinu. Die Aufgabe einer Destruktion logie«).

. to je u skladu s Heideggerovim opcirn nastojanjem ." itd.ima u tom dijelu dosta). ne kao onaj »najgori«.. j~ sa~tavila ~H?eg~rd Feick24 izrazi »kritika« i »kriticld« rusu zabiljeieni potP~o opravdano. jer J~ 24 Index zu Heideggers »Sein und Zeit«. na~ed~nom citatu Heidegger dovodi u vezu destrukeiju 1 kritiku. ALi uz formalno nastojanje za neoblCmJom i snaznijom terminodogljom . Descartesa i Aristotela.« (SZ 24) XLVII XLVI . _. S druge strane.veliku ulogu). (SZ 24) Po Heideggeru dva su medusobno povezana razloga sprijecila Kanta da dode do tog uvida: »prvo.trane. propustanje pitanja 0 bivstvovanju uopce Ii [drugo] u vezi s tim nedostajanje jedne .?'1~. »prevladavanjem«. odnosno dao se tamo natjerati prinudorn fenomena.g~. pozajmljenom iz svakodnevnog jezika iii samostalno sk(:>van~m.. U Indeksu uz Betdeggerov Sein und Zeit. kako se cini. Heidegger je odmah objasnio da tu nisu posrijedi principijelni razlozi nego okolnost da ce se destrukcija izvrsiti u okviru jedne raspraveciji je cilj »principijelna elaboracija pitanja 0 bivstvovanju«. zbiljsko zbivanje u kojem se ono destruirano neposredno mijenja. nego kao »najbolji« odnosno najbliZi. odnosno izvanjsko kritici. Destrukcija je trebalo da pokaze ono znacajno 5tO je Kant u tom pravcu postigao. Max Niemeyer Ver· lag. 1968. dok »destrukcija« sugerira jedan realni. pa mozemo samo nagadati..tematske ontologije tubivstvovanja.« (SZ 23) Upravo zato Kant je izabran kao ishodiste destrukcije. Uz pojam »[enomenoloske« odnosno »ontoloske destrukcije« paznju privlaci i njeno ogranicenje (obrnutimslijedom) na Kanta. te je napose trebalo da razjasni »zasto je Kantu moran bibi uskracen uvid u problematiku temporaliteta«. zasto Heidegger vise volio da se posluzi izrazom »destrukcIJa« kOJI moze dati povoda za mnoge nesporazume? U malocas . (SZ 22-23) Destrukcija »ne feU pokopati proslost u nistavnost. No to je jedno od rijetkih mjesta gdje se u Set"! und Zeit-a spominje djec »kritika«. nego danas vladajuce interpretaci]e proslosti: »njena kritika pogada ono »danas« i vladajuci nacin tretiranja povijesti ontodogije. »ontieki« odnos prema onom sto se destruira. Tiibingen."aca (kod kojih su termini »kritika« 1. jedne prethodne ontoloske analirike subjektiviteta subjekta.. bio on orijentiran doksografski. bio je Kant.v)eroj~~no j~ t~ igra~? ~ogu i misljenje da termin kritika mje najprikladniji. 2. neubearbeitete Auflage. duhovnopoviJesno [geistesgeschichtlich] ili problemskipovijesno [problemgeschichtlich]«. (5Z 23) U skladu s »pozitivnom tendencijom destrukcije« Heidegger najprije postavlja pitanje »da Ii je i koliko je u toku povijesti ontologije uopce interpretacija bivstvovanja dovodena tematski u vezu s fenomenom vremena ida Ii je u tu svrhu neophodna problernatika temporaliteta bila i mogla biti poooipijelno elaborirana« (SZ 23). te odmah odgovara: »Prvi i jedini koji je prevaliodio istrazivackog puta u pravcu dimenzije temporaliteta. No' ako je to tako. nezavisno od kritJike. Najavljujuci dace se u svojoj destrukciji povijesti ontologije ograniciti »samo na principijelno odlucne stanice te povijesti«.u Sein und Zeit-u da se ustaljena hlozofska terminologija bar djelomicno zamijeni novom.»destrukcija« ne negira proslost. »~ntlCkl{( 19. ali i granice na kojima je stao. S Jedn~ s. Zusammengestellt von Hildegard Feick. jer oni ne pripadaju u p~J~novnu aparaturu Sein und Zeit-a (premda same kritike kritike shvacanja s kojima se Heidegger ne slaze . ona ima pozitivnu namjeru«. On pise: »njena [destrukcije] kritik~ pogada . tu je vjerovatno igrao ulogu 1 Heideggerov pokusaj da se bar dijelom oslobodi od terminologile skole iz koje je uvelike potek~o: od ~ant~ ~vn~o~anto. Ono 5to kritiziramo ostaje. (SZ 23) Heideggerova »destrukcija« tako j~ ~eoma _blizu onom sto se u filozofiji inace nazivalo »kritikorn« 1. kantovski receno. sto . on upuouje na sudenje i kriterije i imasuvise »subjektivno« iIi »spoznajnoteorijsko« znacenje. sta je to Heideggera odvracalo ~ upotrebe izraza »kritika«? Heidegger se ~ tome ne izjasnjava.

Medutim. analiza se mora vratiti natrag do A~IStOtela i analizom Aristotelova pojma vremena pokazati »da se Kantovo shvacanje vremena krece u strukturama koje je otkrio i izlozio Aristotel. Pripremna fundamentalna analiza tubivstvovanjas i »Drugi odjeljak. sto znaci d. u knjizrsto ju je on 1927. s jedrrim »interpretatlvno« ::plikativnim« (nehajdegerovskim rjecnikom: !eonJsko-slstematskirn) dijelom i s jednim »fenomenolosko-destruk. pnrodn? JC da se destrukcija zapoceta Kantom mora nas~~vItl Descartesom. Heidegger je zamislio ?ein und Zeiz kao dvodjelno djelo. U pitanjima koja su tu nabacena vee su nagovijesteni i odgovori. uza sva bitna poboljsanja preuzima dogmatski POZI~IJU De~cartesa:'~ (SZ 24) Ako je Descartes glavm suknvac.kako je Descartes u svojim Meditacijama na svoj fundarne~talni poja~ »res cogitans sive mens sive animus« premo srednJovJekovnu ontolo_' giju i ostao bitno zavdsan _od sre~jovjekovne~~olas~I' ke. ukljucena u onaj 0 Descartesu. ne~o )e.glavni krivac za . stupanj« pos~lgla kod Aristotela.1 .ostaje ona grcka.a Kant~)Va osnovna ontoloska orijentacija . povijesnofilozofskim). Ta tako nazvana »prva polovina« sadrai sarno prva dva odjeljka zamisljenog prvog dijela: »Prvi odjeljak. Tubivstvovanje i vremenitost«.j tivnim« (nehajdegerovski: kritickim. nepojmovna razotkrivenost [dokucenost] bivstvovanja omogucuje da se tubivstvovanje kao egzistirajuce bivstvovanje-u-svijetu moze odnositi prema bivstvujucem. Medutim. kak~ ~e vidi iz naslova tri zamisljena glavna odjeljka. Prva polovina) i u cijem je »Uvodu.n~. .« (S~.dJrukclJl) mje ~l~ ekstravagantan: Aristotel. d~· sta uvjerljivo obrazlozio svoju podjelu.s Medutim.Ali tko je . j.izlozena i obrazlozena navedena zamisao sarno je djelomicno realiziran taj plan. U drugom odjeljku »Tubivstvovanje i vremenitost« (»Dasein und Zeitlichkeit«) Heidegger od pitanja 0 bivstvovanju tubivstvovanja prelazi na pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja i otkriva vremenitost (die Zeitlichkeit) kao ontoloski smisao brige (der ontologische Sinn der Sorge). Medutim.e: ni iz~?~ tr~pce . a ova irna svoje temelje u antickoj onto~ogIJI. Krnja realizacija i njeni razlozi Kako smo vidjeli. ne samo s obzirom na problematiku temp oraliteta. Erste Hiiljte (Bivstvovanje i vrijeme. njegove propuste? »Umjesto toga Ka. ako se ovaj »detalj« ostavi po stranl.uz samog Kanta . kao i prema sebi samom kao egzistirajucem. XLVIII =: IV Bitak i vrijeme n.~oJa je »svoj naucno najvisi i najoisti1. Descartes 1 Kant u s~~koJ ce s: anketi menu filozofima naci medu nekohclnom najznacajnijih.onog sto ovakvo preljminarnc obrazlozenje moze P~lt~. koje kao razumijevanje pripada egzistirajucem bivstvovanju. u podjeli dobila zaseban odjeljak. Ob~?Zloz~nJ~ mje ni bilo pretezak zadatak. doduse.mlshlaca (iako je eventualno mogao bltl. cije je znacenje ovdje istaknuto. Kako je razotkrivajuce razumiievanie bivstvovanja tubivstvovno uopce moguce? Moze Ii pi· tanje dobiti svoj odgovor pozivanjem na prvotno [izvorno] bivstvovno ustrojstvo tubivstvovanja koje razumije bivstvovanje? Egzistencijalno-ontolosko ustrojstvo tubivstvovne cjeIine zasno- 5.ow. Svaki od ta dva dijela trebalo je da se dijeli na tri odjeljka. 26) U vezi s ovim obrazlozenjem podjele drug~g ~IJela Sein und Zeit-a moglo bi se pitati zas~o srednJovJ~~ov. moze se red da je Heide~ger ~ OkVl~1. objavia pod naslovom Sein und Zeit. U prvom odjeljku »Pripremna fundamentalna analiza tub ivs tvovanja« (»Die vorbereitende Fundamentalanalyse des Daseins«) Heidegger analizira bivstvovanje-u-svi- jetu (das 'In-de-Welt-sein) kao osnovno ustrojstvo tubivstvovanja (die Grundverfassung des Daseins) i otkriva brigu (die Sorge) kao bivstvovanje xubivstvovanja (das Sein des Daseins). onom koje se susrece unutar svijeta. . mJe. Prethodno.uprkos svim razlikarna jednog novog pitanja . To Heidegger i najavljuje u zavrsnom pasusu drugog odjeljka. treci odjeljak 25 »Tako nesto kao "bivstovanje« razotkriveno [dokuceno] je u razumijevanju bivstvovanja. Time je analitika tubivstvovanja u uzem smislu zavrsena i sada bi trebalo pokazati kako nas analitika tubivstvovanja vodi razumijevanju pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. na ontologija.i. .

W. No ako je to tako. Prva dva odjeljka Sein und Zeit-a cine formal no dvije trecine prvog dijela. ali to nije znacilo odustaJanJ~. Po Heideggerovoj zamisli u prvom dijelu Sein und Zeit-a trebalo je najprije razmotriti pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. Na spaljivanje se odlucio to Iaksesto je tajrukopis napisan .s~icno izjavio je Heidegger i u nekim drugim razgov0I7-ma. LI .e rukOPIS odmah spalio. ako je zaista bio preostao jos sarno laksi dio posla. a zatim.obavio? ZaSto ta »druga polovlr:a« (te tncetvr~ille toliko lake da su se mogle nazvati »drugom polovinom«) nije nikad objavljena? o tom pi~anju vee se mnogo raspravljalo. ostavljen je. no najprije treba red nesto i 0 Heideggerovim neobicnim podjelama na »dijelove« i »polovine«. Od sest zamisljenih odjeljaka Sein und Zeit-a u objavljenu »prvu polovinu« usla su samo dva. Za~o J. U VIse I?ahova tvrdio da je ta »druga polovina« bila cijela n~pIsana ~dma? n~on otpremanja »prve polovme« u stampariju.vsu npr.I dijela Sein und Zeit-a. koje nije sPG:lw. Frankfurt am Main.S. da je taj objav:ljeni dio nazvan »prvom irecinom«? Ali i takav bi podnaslov mogao biti sporan. To mati da se u prva dva odjeljka rjesava tek polovina zadatka prvog dijela Sein und Zeit-a. I d~i~ta.spagom povezani zamotuljak od 3. 2 •• Nesto . koje u daljnjem vano je na vremenitosti. u predgovoru svojoj knjizi Kant i problem n:etaflzlke (Kan~ und das Problem der Metaphysik). pa je objavljend tekst zapravo trebao nositi podnaslov »Prva polovina prvog dijela« ili »Prva cetvrtina«. 2. Heidegger je. a tek se u trecem trebalo rjesavati pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. 0 mogucim razlozima njenog neobjavljivanja jos cemo red koju rijec.00-400 l~~tov~ nejednake v~l~cme (poblize 0 tome drugom prilikom). napisana »druga polovina« lose ispala.ganj~ treba ~o~ sa~o »elaborirati«? Da u se htjelo reci v~a ce ekspliciranje smisla bivstvovanja uopce biti »laksi zadatak« od onog koji je vee izvrsen. datiranorn »Duhovi 1929«. kratko svjedocanstvo F. »ladici. za »drugu polovinu«. ako se vee ~elimo izrazavati u razlomcima. Vittorio Klosterman.h susret~ pokazao ~v. Heldegger. Prva dva odjeljka prvog dijela bave se pitanjem o smislu bivstvovanja tubivstvovanja. Pn~clplJelne sumnje u mogucnost dovrsenja Sein und Zeit-z: prema prvotnoj zamisli javile su se tek kasnije. Rad na »prvoj polovini« Sein und Zelt-~ toIik~ ga je bio iscrpio da je u tom iscrpljeno~ stanJu. u kojem je trebalo da ta pitanja i nagovijesteni odgovori budu elabonirani. zajedno s cijelim »drugim dijelom«. a »ontoloska destrukcija« j~s la. od ?-amjere dv~se ta »drugapolovina« napise. U ~azgov~I'lma s piscem ovog teksta (1967-1972) Heidegger J7. glavno pitanje cijele knjige. 27 ~ao . nebrizljivoj upotrebi rijeci iii jednostavno o najavi da ce tricetvrnine djela biti objavljene u jednoj knjizi? IIi mozda podnaslov '~eIi sugerirati da je u prvoj cetvrtinl djela »obavljeno pola posla« u tom smislu sto su tu postignuti temeljni uvidi. pitanje 0 srnislu bivstvovanja uopce.~otvrda za ovu verziju vHeidegger mi je pri jednom od poslJednJI. ali ga nije objavio (nego ga je spremio u nekoj.telj:u. Hermanna u: M.«) iIi taj dio nije nikad ni napisan. medu ostalirn. a nagadalo se napose IJ. Kako treba interpretirati taj modus vremenovanja vremenitosti? Vodi Ii put od izvornog vremena do smisla bivstvovanja? Otkriva Ii se samo vrijeme kao horizont bivstvovanja?« (SZ 437) L izl~. 582.. Prema tome jedan izvorni nacin vremenovanja ekstaticke vremenitosti mora sam omoguciti ekstaticki projekt bivstvovanja uopce.detaljnih S~ica i zabiljeski. 1977.n~7ten.ksi --: »tehnicko pitanje«. all da je on napisanim tekstom bio nezadovoljan i da ga je zato spatio» Na pitanje 0 razlozima spaljivanja Heidegger je odgovorio da oni nisu bili pru:oipijelne prirode. Zasto Heidegger tu cetvrtinu naziva »polovinom«? Da Ii je rajec 0 nepromisljenoj. Ne bi 1i bilo adekvatnije. A ta druga polovina nije nikad objavljena. NIJe rm poznato da 1I je poslije Heideggerove smrti netko vee proucavao te biljeske. polazeci od tom analizom dobivenih uvida. zasto ga ~evJidegg~r nije. Gesamtausgabe. a smisaono sarno polovinu. Ed. odjeljak kojem je bio namijenjen karakteristican naslov »Vrijeme i bivstvovanje« (»Zeit und Sein«). 0 tome da Ii je taj neobjavljeni dio Heidegger napi:sao. pi.

U drugom dije1u Sein und Zeit-a tema istrazivanja koje slijedi bit ce tretirana na tlu jednog prosirenog postavljanja pitanja. Ocito nije htio nista dodati onom sto je vee bdo rekao u »pismu 0 humanizmu«. Ali u dzdanjima Sein und Zeit-a sto se u meduvremenu objavljuju .30 U vezi stim. Verlag Gerhard Shulte-Bulmke. Sporni odjeljak bio je zadrzan jer je misljenje u dovoljnom iskazivanju tog obrta zakazalo i 1. cetvrtom (1935). Medutim taj je podnaslov u cetvrtom i rpetom izdanju. ako pitanje o bivstvovanju treba da pokrece nase tubivstvovanje. kaie: »U dosadasnjim izMartin Heidegger. tako i obrazlozenjem tog brisanja koje je dana u »prethodnoj napomeni. na neki nacin simbolizirajuci Heideggerovu namjeru da objavi i »drugu polovinu«. koje je promisljeno i saopceno 1930. Kant und das Problem der Metaphysik.) Priznajuci da tu nisu bile posrijedi neke ciste spoljasnje teskoce nego zakazivan]e misljenja. Heidegger ne kaZe niSta 0 razlozima zbog kojih je to nemoguce. 1934. a nije htio ni ponavljati vee receno.u:z to izdanje. Heidegger tu jos cvrsto vjeruje da ce objaviti drugi dio Sein und Zeit-a i najavljuje kako ce u njemu . . S. On doduse ovdje ne spominje treoi odjeljak prvog dije1a Sein und Zeit-a.Sein und Zeit-a. M. Stoga je za fa· ljenjesto on ipak nije objavio treci odsjek Sein und 2.«2! danjima pridodana [primjerena] karakterizacija »Prva polovina« je izbrisana. 1947.. 30 Ibidem.podnaslov »Prva polovina« stalno se ponavlja. a u pismu 0 humanizmu upucenom Jeanu Beaufretu 23. kao ni preostale odjeljke treceg dijela. Platons Lehre von der Wahrheit. a objavljenom 1960) pisao sam medu ostalim slijedece: »Skromna rijec »izvjestan. medu osta1im. 2. jer su se Heideggerovekoncepcije vee sredinom trldesetih godina bitno izmijenile.« (SZ V) Saopcavajuci na ovaj naein svoj zakJjuCak 0 nemogucnosti da se na postojecu »prvupolovinu« Sein und Zeit-a nadopise »druga«. U spomenutom pismu. Nakon cetvrt vijeka druga se polovina vJ5e ne moze nadovezati ne iizlaZuei iznova rprvu.. wei! das Denken im zureiohenden Sagen dieser Kehre versagte und mit Hilfe des Sprache der Metaphysik nicht durchkam.pokazuje da ni sam Heidegger ne smatra taj uvid dovoljnim. a objavljeno 1943. u prvoj polovini cetrdesetih godina ne govori se nista 0 »drugoj polovini. Njen put ostaje medutim jos i danas nuzan.. Martin Heidegger. petom (1941) isestom (1949) .sao: ».tJretirati Kantovu Kritika cis tog uma. a pogotovu u sestom bio anahronizam. Mit einem Brief tiber den »Humanismus«. . Zeit-a. u svom tekstu »M. tamo se ne ulazi u postupnu interpretaciju Kritike cis tog uma. objasnjavajuci zasto je »pri objavljivanju Sein und Zeit-a zadrzan [ostao neobjavljen] treci odjeljak prvog dijela. Bern. Der fragliche Abschnitt wurde zuriickgehaitem.. XI 1945 (objavljenom 1947) Heidegger je i javno progovorio 0 prinoipijelnom neuspjehu svog poduhvata. Heidegger Ii problem fundamentalne ontologije« (pisanom 1958. Heidegger je dodao da »dzvjestan uvid« u misljenje obrata od »bivstvovanja i vremena« ka »vrernenu i bivstvovanju« pruia njegovo djelo »0 bi1li istine« (»Vom Wesen der Wahrheit«). LII LIII . S. gdje Heidegger.lZ pomoc jezika anetafizike nije se probiloe. Medutim. Frankfurt a. U drugirn radovima sto ih Heidegger sporadicno objavljuje u toku tridesetih d.u trecem (1929). Francke Verlag. Ona ujedno u smislu nekog »povijesnog« uvoda razjasnjava problematiku 0 kojoj se raspravlja u prvoj polovini Sein und Kako se vidi. 72. VIII. Vrijeme i bivstvovanje«. kako bnisanjem podnaslova »prva polovina«. Hei degger je naime pisao: »Hier kehrt sich das Ganze urn. Odluka 0 odustajanju od pisanja »druge polovine« definitivno je obznanjena tek u sedmom izdanju Sein und Zeit-a. objavljenom 1953. Interpretacija Kritike cis tog uma nastala je u sklopu prve elaboracije drugog dijela Sein und Zeit-a. ali ne najavljuje bilo kakvu izmjenu u strukturi neobjavljene »druge polovine«.«29 ())IOvdje se cjelina [sve] preokrece [obrce].

Sie sind scharf zu trennen von den Seinsbestimmungen des nicht daseinsmassigcn Seienden.33 Zeit-a onako kako je blo zamisljen. die Weltlichkeit der Welt). Predruiinost je naGin bivstvovanja koji ostaje priruenom kad ono postaje »neprirucno«.« (SZ 88) LIV LV . Ono nije »bivstvovanje-u-svijetu« nego sarno »bivstvujuce koje se susrece unutar svijeta« (sdas innerweltlich begegnende Seiende«) iIi »unutarsvjetsko bivstvujuce (»das innerweltliche Seiende«). Bivstvovni karakteri (karakteri bivstvovanja. das heisst des Daseins.~~ tegorije« (»Kategorien«). koje se moze naci i odrediti samostalnim otkrivajucim prolazom kroz bivstvujuce koje se prvo susrece (predrucnost) i (3) bivstvovanje ontickog uslova mogucnosti otkrivanja unutarsvjetskog bivstvujuceg uopce (svjetskost svijeta. bivstvujuceg koje susrecemo u svakodnevnorn »briganju« (eBesorgen«).sto dh je sam stvorio u prva dva odsjeka. 33 . Stoga i bivstvujuce koje im odgovara zahtijeva dva razlicita naeina prirnarnog upitivanja: ono je ill tko (egzistencija) iJ. die Seinsbestdmmungen) ovih dviju vrsta bivstvujucega bitno se razlikuju.die Seinscharaktere) ili bivstvovna odredenja (odredenja bivstvovanja. 34 »Das letztgenannte Sein ist eine existenziale Bestimmung des In-der-Welt-seins.str. Bivstvujuce koje nije tubivstvovanje ne bivstvuje u svijetu. bilo zato sto nedostaje. koje se najprije susrece unutar svijeta (prirucnost). Die beiden vorgenannten Begriffe von Sein sind Kategorien und betreffen Seiendes von nicht daseinsartigem Sein. nennen wir die Seinscharaktere des Daseins Existenzialien.v Prema Sein und Zeit-u postoje dva osnovna modusa bivstvovanja: (1) bivstvovanje svojstveno tubivstvovanju i (2) bivstvovanje svojstveno bivstvujucem koje nije tubivstvovanje. U skladu s tim postoje i dvije osnovne vrste bivstvujucega: (1) bivstvujuce koje je tubivstvovanje (u obienom jeziku: covjek) . pa je potrebno reoi nesto vise 0 tome. a sada ga prevodim ~tubivstvovanje«) ono sto je vee reeeno u spomenutom tekstu. Prirucnost je nacin bivstvovanja (die Seinsart) onog bivstvujuceg. Prva dva od ovih pojrnova jesu kategorije. nego sarno unutar svijeta (innerweltIich). koje najprije susrecemo unutar svijeta. mozemo rnjesto dva gore spornenuta osnovna modusa bivstvovanja razlikovati tri: (1) bivstvovanje bivstvujuceg. Stranice sto slijede (str. (2) bivstvovanje bivstvujuceg.. Ako uzrnerno u obzir razlikovanje prirucnosti i predrucnosti. rkoju je u prva dva dijela Iskopao izrnedu dva po njernu totalno razlicita nacina bivstvovanja i dviju njirna odgovarajucih totalno razlicitih vrsta bivstvujucega. a to bivstvujuce nije »stvar« (sdas Ding«). sto nije pri rod. 56-60) ponavljaju uz manja kracenja i dopune i uz jednu terminolosku izmjenu (tada sam termin ~Dasein« prevodio ~bitisanje«. die wir Kategoriert nennen« (SZ 44).e" Mislim da je glavni razlog zasto Heidegger nije mogao zavrsiti svoj Sein und Zeit ovorn prirnjedborn tacno uocen. Pilozofiia. bilo zato sto »lezi na putu« bniganju.i sta (spredrucnost« u najsirem srnislu). a treci je egzistencijalno odredenje tub ivstvovanja>.i (2) bivstvujuce koje nije tubivstvovanje (bivstvujuce koje nije covjek). U prvorn redu bilo bi zanimljivo vidjeti kako hi Heidegger u trecem odsjeku prernostio nepremostivu prova1iju. bilo zato sto je neupotrebljivo za odredenu upotrebu. Unutarsvjetsko bivstvujuce bivstvuje u dva osnovna medusa: (1) u modusu upotrebljivosti Hi taonije »prirucnosti« (»Zuhandenheit«) i (2) u modusu pukog postojanja ili tacnije »predrucnosti« (»Vorhandenheit«). 31 32 Osnovno ustrojstvo (die Grundverfassung) tubivstvovanja cinl bivstvovanje-u-svijetu (das In-der-Welt-sein). bivstvovna odredenja bivstvujuceg koje nije tubivstvovanje jesu »kaEgzistencijali i kategorije su dakle dvije osnovne rnogucnosti bivstvovnih 'karaktera. 10. Bivstvovni karakteri tubivstvovanja jesu »egzistencijali» (»Existenzialien«). Bilo bi zanimljivo vidjeti kako bi on tamo uklonio teskoee. nego »pribor« (»das Zeug«).Well sie sich aus der Existenzialitat bestimmen. broj 1/1960.

sada bi trebalo smtslin velik broj sasvim novih naziva). Preostaje nam medutim jos jedna mogucnost . Ovakvo rjesenje ne samo sto bi bilo vezano s velikim prakticnim teskocama (tako npr. zakljucujuci prema objavIjenom dijelu Sein und Zeit-a malo je vjerovatno da bi Heidegger posao tim putem. onda ocito ni kategorije ni egzistencija1i nisutubivstvovni karakteri bivstvujuceg uopce (ill. Sam Heidegger nije ovim rijecima objasnio razloge nerpisanja »druge polovine« Sein und Zeit-a. mozemo samo nagadati. Pojam bivstvovanja. moraju imati bhlosto zajednicko. a egzistencijali samo tubivstvovanja. da odgovori na pitanje o smislu bivstvovanja uopce. Medutim. jer ako dvije vrste bivstvujuceg podvodimo pod isti pojam bivstvujucega (ili dva nacina bivstvovanja pod jedno bivstvovanje uopce). to je nazalost ostalo do danas otvoreno.. Buduci da Heidegger u Sein und Zeit-u upisuje u veliku zaslugu Aristotelu i skolastici sto su pojam bivstvovanja smatrali analognim pojmom. prema kojoj i tubiv. moze se pretpostavljati da rnu je upravo ova mogucnost bila najbliza. jest pojam posebne vrste. uspostavljajuci nepremostivu razliku dzrnedu dvaju temeljnih modus a bivstvovanja i njima primjerenih pojmovnrih aparatura. Medutim. Heidegger je ujedno istakao da ni oni nisu u ovom problernu dosli do principijelne jasnoce. vee bi zahtijevalo i unosenje bitnih korektura u shvacanje kategorija i egzistencijala. ~-. kako se cini.stvovanje d netubivstvujuce bivstvujuce ipak jesu (bivstvuju). S druge strane. odnosno jezika (jezika egzistencijala i jezika kategorija) u principu doveo u sumnju. Sazimajuci mozemo reci: Heidegger nije mogao napisati tre6i odjeljak Sein und Zeit-a.Osjecajuci i sam da je prdncipijelnim suprotstavljanjem kategorija i egzistencijala nastao teiak problem Heidegger pise: »0 povezanosti ova dva modusa bivstvovnih karaktera moze se raspravljati tek liz razjasnjenog horizonta pitanja 0 bdvstvovanju«. opcenitlja vrsta bivstvovnih karaktera. 0 tim zajednickim. ali mislim LVII . nakon sto je Heidegger u prva dva odjeljka Sein und Zeit-a »potrosio« sve »upotrebljive« tradicionalne filozofske tennille. U svakom slucaju. Medutim. (SZ 3 i 93) Kako bi taj pojam doveo do »principijelne jasnoce« sam Heidegger. moglo bi se reci. kao i one novekoje je uspio smisldti. ako su kategorije bivstvovni karakteri sarno unutarsvjetskog bivstvujuceg. definitivno prihvatiti neku potpuno duaiisticku koncepciju i odustati od pitanja 0 smislu bivstvovanja netubivstvujuce osnovne mogucnosti. (SZ 45) Ovo se moze shvatiti samo tako da ce pitanje 0 odnosu izmedu kategorijai egzistencijala biti rjesavano u trecem odjeljku prvog dijela Sein und Zeit-a. koja nadiLVI lazi razliku izmedu egzistencijala i kategorija. te ga ne treba izjednacavati s obicnim opcim pojmovima. Kako bi to rjesavanje izgledalo da je od njega doslo.tvrditi da ni rprvo nidrugo nije nuzno. J edna bi mogucnost uopce. morali imati neke zajednieke bivstvovne karaktere. prakticki uoinio nerjesivim. a taj je zadatak u prva dva odjeljka. jer je tom odjeljku u »Uvodu« namijenio zadatak. Druga bi mogucnost bila tvrditi da postoji i neka treca. svakog bivstvujuceg). To bi medutim znacilo negirati Heideggerovu polaznu tezu. to ne znaci da ove dvije vrste bivstvujucega (Hi dva nacina bivstvovanja).Za Heideggerovo ucenje 0 bivstvovanju i bivstvujucem karakteristicna je tako ostra podjela svega oivstvujuceg na tubivstvovanje (bivstvovanje-u-svijetu) i bivstvujuce koje nije tubivstvovanje (unutarsvjetsko bivstvujuce) 1 u vezi s tim strogo razlikovanje egzistencijala i kategorija. odajuci rpriznanje Ail'"istotelu i skolastici. ocito je da su pred Heideggerom stajale tri bila tvrditi da tubivstvovanje i bivstvujuce nemaju nikakve zajednicke bivstvovne karaktere i odatle zakljuciti da oni uopce nisu dvije vrste bivstvujucega. ako su bivstvovanje-u-svijetu d unutarsvjetsko bivstvujuce (tubivstvovanje i netubivstvujuce bivstvujuce) sarno dvije vrste bivstvujucega. opcim karakterima Heidegger ne govori nista. onda hi oni.

nego u istoj mjeri i samo misljenje i 2) pod misljenjem i jezikom metafizike ne smiju se mislini sarno misljenje i jezik preuzetii od dotadasnje metafizike. nego i dualisticko metaiizicko misljenje i jezik (»pojmovna aparatura«) sto ih je Heidegger u Sein und Zeit-a sam iskovao. Medutim. Fusnota broj jedan uz prvu recenicu (odnosno uz prvu rijec) tog teksta naznacuje: »Nova elaboracija 3. dvaju tekstova: Heideggerova rukopisa Sto ga je desifrirao i masin?m prepisao njegov brat Fritz i stenograma predavanja st? ga je dzradio Heideggerov student iz toga vremena SImon Moser. Frankfurt a. Band 2.kupnih djela zapocelo uz njegovo sudjelovanje 1 na njegovu sugestiju objavljivanjem 24. ne znaci negiranje bitne razlike izmedu covjeka i neljudskog bivstvujuceg (pa cak ni ideje fundarnentalne ontologije). LIX .do nasilnog razbijanja pojma do kojeg mu je bilo najvise stalo . Die Grundprobleme der Phanomenologie. Hg. svezak Heideggerova predavanja liz ljetnog semestra 1927. 1975 (u daljnjem tekstu GPh). von Hermann.o~!su pre~avan)a odmah na pocetku na desno] strani. Gesamtausgabe. nije iskljuceno da je tu primjedbu napisao upravo u vrijeme pripremanja za stampu tog sveska. 582. Heidegger je dobro uocio bitnu razliku izmedu covjeka i svega ostalog bivstvujuceg. kao Ii iz teksta predavanja iz 1927. odjeljka I dijela Sein und Zeit-a.moglo bi se Calc reci .-W. LVIII 6. treba napomenuti da teza 0 nemogucnosti zavrsenja Sein und Zeit-a zbog dualizma egzistencijala i kategorija. ako se ne vararn. nego 0 »zakazivanju misljenja« Heidegger naime odmah zatim razdvaja misljenje i [ezik. To se vidi vee iz teksta 1929. svodi jezik na »pomagalo« misljenja. svezak cjeIokupnih djela. 36 Martin Heidegger. von Hermann.-W.zabunom. 0 kojima ce biti rijec u slijedecem odjeljku. v.a~Ja 0 [enomenologiji oznacuje kao elaboracIJu 3. Kako je objavljivanje HeI~egger~vi~ cjelo.kojim se ono ispomagalo. go dine objavljene knjige Kant i problem metaiizike. Vittorio Klostermann..da se ono sto on kaze u »Pismu 0 humanizmu« u osnovi slaze s ovom interpretacijom. Objasnjenje sto ga on daje u »Pisrnu o humanizmu« moze biti prihvatljivo sarno uz dvije »korekture«. Vittorio Klostermann. mislim da mu je promasenost te distinkcije ubrzo postala jasna (pa je tiho nestala u njegovim kasnijim djelima). te glavnu krivicu baca ne na sarno misljenje nego na »jezik metafizike.. Naknadno objavljena elaboracija treceg odjeljka prvog dijela U sklopu Heideggerovih cjelokupnih djela isto ih izdaje Vittorio Klostermann izisla su 1975. Herman navodi d~ j~ to Heideg. a pregledao i djelomicno korigirao sam Heidegger. 1976 (u daljnjem tekstu SZGe). odjeljka I dijela Sein und Zeit-a« (GPh 1). samosto se Heidegger u tom pismu izrazava donekle dvosmisleno. von F. u kojem je objavljen Sein und Zeit urednik oba ova sveska F.-W. Kako se moze saznati iz urednikova pogovora. prema uputarna 5tO ih je dao sam Heidegger. godine kao 24. Na mar35 Martin Heidegger. S. U knjizi nije nave~eno kada je ta fusnota napisana i odakle je tu dosp]el. gdje se izraz »egzistencijal« pojavljuje tek uzgred i .odnosno »preeiziranja«: 1) nije sarno jezik bio u odredenoj mjeri metafizicki u Sein und Zeit-u.a preda:. pod naslovom Osnovni problemi [enomenologije=. Sein und Zeit Hg. Band 24. Iako sam Heidegger.gerova marginalna primjedba koja se nal~Zl ~>uruk. Frankfurt a: M. sveska.« Medutim m u ovom pogovoru ne kaze se ka~a je ta primjedba napisana. Gesamtausgabe. ali je elaborirajuci taj uvid otisao suvise daleko . von F.bivstvovanja uopce. Nakon sto je istakao da rijec nije 0 nekom izvanjskom razlogu. M. U sv~kom slucaju to. T:k naknadno u predgovoru za 2. taj objavljeni tekst nastao je svojevrsnim kombiniranjem. a najjasnije su dzrazeni u dualizmu kategorija i egzistencij ala. kao da zeli u isti mah i razotkriti i prikriti prirodu svog promasaja. nije jedina Heideggerova primjedba koja ~:.a. mje nigdje kriticki pisao 0 dualizmu kategorija i egzistencijala.

i ako je pitanje 0 smislu 37 Po Heideggeru tih konkretnijih problema sto proistjecu iz osnovnog pitanja svake filozofije. sarno dva naziva za filozofiju uopce (promatranu s gledista metode i s gledista sadrzaja). Pitanje 0 smislu bivstvovanja ostaje osnovno filozofsko pitanje. odjeljka«. proistjecu mnogi konkretni problemi. to je ravnodusni pluralni oblik »osnovni problemi«. medusobno rierangiranih problema. odnosno zakljucio da naporedo s pitanjem 0 smislu bivstvovanja postoje jos neka. LX LXI . Hermann (ciji je tekst Heidegger vjerovatno i pregledao): »Kolegij izvodi centralnu tematiku 3.0 smislu bivstvovanja uopce. odjeljka 1 dijela Sein und Zeit-a: davanje odgovora na ono fundamentalnoontolosko pitanje koje vodi analitiku tubivstvovanja. (25 GPh) Sve ove probleme Heidegger je naumio razmotriti u drugom dijelu svojih predavanja pod naslovom »Drugi clio: Fundamentalnoontolosko pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. nije mogla biti puno starija od ove »nove«. odjeljka. Gesamtbestand] osnovnih problema fenomenologije. Krug tih problema mozemo zasad karakterizirati samo grubo. no u vezi s njim i iz njega. Ako su fenomenologija i ontologija u biti isto.kao horizonta svakog razurnijevanja bivstvovanja. Ta »stara«. koji sugerira !iJli rnoze sugerirati da se fenomenologlja (po Heideggeru) bavi vecim brojem podjednako temeljnih. Rijecju »novaon je ooito zelio jos jednom dati do znanja da je ovoj najzad objavljenoj elaboraciji prethodila jedna »stara«. a zavrsena pocetkom aprila 1926. koja je zapocela negdje u aprilu ill maju 1927. problem mogucih modifikacija bivstvovanja na njegove nacine bivstvovanja. Osnovne strukture 38 »Diskusija 0 osnovnom pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce i 0 problemima koji proistjecu iz njega jest ono lito tini cjelokupnost [cjelokupnu zalihu. ontologiju i filozofiju uopce. onda se. ali oni se mogu grupirati u cetiri »grupe problema«. neobicnost ovih naznaka nestaje ili se mozda reducira na detalj. nego samim tim i osnovno pitanje fenomenologije. Pod »osnovnim problemima fenomenologije« on misli pitanje 0 smislu bivstvovanja zajedno s problemima proistjecu iz njega. Znaci li to da se Heidegger odjednom predomislio. Nakon onog sto smo vee ranije rekli 0 spaljivanju prve verzije »druge polovine« Sein und Zeit-a nije cudnosto Heidegger u citiranoj marginalnoj primjedbi govori 0 »novo]« elaboraciji 3.« (GPh 21) 0 tome opsirnije u jednom kasnijem odjeljku.ginama Heideggerovih prirucnih primjeraka Sein und Zeit-a i teksta Vom Wesen des Grundes nalaze se takoder napomene koje upueuju da je u predavanjima 0 fe- nomenologiji rijec 0 problematici slavnog »3. naravno. To su: »problem ontoloske vddferencije [das Problem der ontologischen Differenz]. po Heideggeru.38 koji jednoj »drugo] temis (0 osnovnim problemima [enomenologije) m~gu biti elaboracija odjeljka 0 vremenu i bivstvovanju u sklopu Sein und Zeit-a? Medutim ako se prisjetimo kako je Heidegger u tom djelu odredio fenomenologiju. i to pokazivanjem »vremena. jer je elaboracija prva dva odjeljka zapoceta 1925. prirodno. problem istinosnog karaktera bivstvovanja«.. jednako vazna pitanja? Iz Heideggerovih uvodnih razmatranja i iz najave sadrzaja predavanja vidi se da 0 tome nije rijee. pitanja 0 srnislu bivstvovanja uopce. rpitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. ima mnogo.37 Na tome da je u predavanjima 0 fenornenologiji rijec 0 elaboraciji tematike treceg odjeljka prvog dijela Sein und Zeit-a insistira u svom pogovoru i urednik Friedrich-Wilhelm v. Onosto prije moze da zbuni. problem osnovne arnikulacije bivstvovanja. pod naslovom »osnovni problemi fenomenologije« mora pisati prije svega i 0 onom »najosnovnijem.« (GPh 472-473) Ove naznake samog Heideggera i urednika njegove knjige rnogu u prvi rnah zbuniti: Kako to predavanja 0 bivstvovanja ne sarno osnovno pitanje fundametalne ontologije i' filozofije uopce.

Tezu srednjovjekovne ontologije (skolastike). (GPh 33) Tako su predavanja 0 »osnovnim problemima fenomenologije« zamisljena kao opsezna rasprava u tri dijela. Umjesto da problematskom raspravljanju da prednost pred povijesnim Heidegger se ovdje. pod naslovom »Treci dio: Nauona metoda ontologije i ideja ontologije«>. 3. mogu ciniti »proizvoljno pokupljene«. Problem ontoloske diferencije (razlike bivstvovanja i bivstvujuceg). Teza riovovjekovne ontologije: Osnovni nacini bivstvovanja su bivstvovanje prirode (res extensa) i bivstvovanje duha (res cogitans).« (GPh 33) No ako su to »osnovni problemi fenomenologije« u razjasnjenom smislu zasto je Heidegger odlucio da ih razmotri tek u drugom dijelu svojih predavanja? Zato sto se on ovdje odlucio za strukturu bitno drukciju od one koju je pokusao realizirati u Sein und Zeit-u. U prvi mah ove se teze. koje su bile iskazane utoku zapadne povijesti filozofije od vremena antike« (GPh 20). 3. treba pokazati da problemi kojima se on prethodno bavi u prvom dijelu uzimajuci navedene teze kao nit vodilju »nisu slucajni. prema Heideggerovoj najavi. odnosno s njim. ansprechen] sa »jest«: bivstvovanje kopule. Dritter Teil: Die wissenschaftliche Methode der Ontologie und die Idee der Phanomenologie. a taj se dio u skladu s cetiri grupe problema trebao dijeliti na t'etiri poglav- Vee na prvi pogled vidi se da ove teze nisu navedene lja: »1. 2. Kantovu tezu: Bivstvovanje nije realan predikat. 4. koja potjece od Aristotela: U bivstvovno ustrojstvo jednog bivstvujuceg pripadaju bit illistostvo [Was-sein] (essentia) i postojanje [predrucnost.« (20) LXII ni obicnim povijesnim slijedom (kao u povijestima filozofije) ni izvrnutim slijedom (kao u Heideggerovoj zamisljenoj destrukciji povijesti ontologije). Od zamisljenih 12 poglavlja Heidegger je u predavanjima elaborirao prvih pet: cetiri poglavlja prvog dijela i prvo poglavlje dru39 Kolegij »Die Grundprobleme der Phanomenologie« ("Temelj· na pitanja ontologije«) trebalo je prema tome da se dijeli na slijedeca tri dijela: »Erster Teil: Phanomenologisch-kritische Diskussion einiger traditioneller Thesen tiber das Sein.« (GPh 32) LXUI . 4. Problem osnovne artikulacije bivstvovanja (essentia. 2.kako bismo se »jednorn najprije uopce upoznali s raspravljanjima 0 bivstvovanju«. odlucio da u prvom dijelu predavanja razmotri »neke karakteristicne teze 0 bivstvovanju. Tezu logike u najsirem smislu: Sve bivstvujuce moze se bez obzira na svoj svagdasnji [jeweilig] nacin bivstvovanja nagovoriti [osloviti. od kojih bi svaki imao po cetiri poglavlja (sto bi ukupno cinilo 12 poglavlja). nego bez obzira na vremenski slijed.« (GPh 25) Uz navedena dva glavna dijela predavanja 0 osnovnirn problemima fenornenologije (historijskog i problematskog) Heidegger je zamislio i jedan treci. nego dzrastaju iz unutrasnje sistematike problema bivstvovanja uopce. Sistematsko razmatranje navedenih icetiriju grupa problema. a poput prva dva dijela i ovaj je trebalo da bude podijeljen na cetlri poglavlja. Die Grundstrukturen und Grundweisen des Seins. metodicki. Istinosni karakter bivstvovanja. Problem mogucih modifikacija bivstvovanja i jedinstva njegove mnostvenosti. Vorhandensein] (existentia).i osnovni nacini bivstvovanja«. ali u stvari one su medusobno najintimnije povezane i vode pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce. a za svoje razmatranje izabrao je cetiri takve teze: »1. Kad je rijec 0 realizaciii tog plana dogodilo se nesto slicno kao sa Sein und Zeit-om. povezanim grupama problema. kako to primjecuje Ii sam Heidegger. existentia). . Zweiter Teil: Die fundamentalontologische Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt.

Tako se zaostrava pitanje: Moze li se pri toj radikalnoj razlioi nacina bivstvovanja jos uopce pronaci jedan jedinstveni pojam bivstvovanja. pa se od svakog od njih moglo ocekdvati vise nego od onog prvog. Razlika izmedu bivstvovanja i bivstvujuceg tu je dobila naziv »ontoloske diferenoije-csto je svakako znacajno. Pretpostavljam da to nije toliko izraz prvotnih Heideggerovih namjera za razradu tog poglavlja. on tu tvrdnju ne obrazlaze. trebaIa su. problem odnosa izmedu razlicitin mo_dusa bivstvovanja i jedinstva bivstvovanja. U svom pogovoru v. Vorhandensein] disparatniji su nego recimo odredenja bivstvovanja boga i bivstvovanja covjeka u tradicionalnoj ontologiji. i u elaboriranim dijelovima plana ima mnogocega interesantnog. nema sumnje da je bilo na djelu (da je ozbiljno pokusavalo). Jednu od prepreka za uspjeh svogpoduhvata Heidegger je u ovim predavanjima presutno odbacio: u predavanjirna se vise ne govori 0 ranije presudnoj distinkciji izmedu egzistenoijala i kategorija. koliko. Predavanja su opet prekinuta na najzanimljivijoj tocki. (GPh 24) Pitanje se jos ostrije postavlja udaljnjemizlaganju. Vorhandenes]. Za razliku oct prvog poglavlja.gog ddjela. ali nije principijelno novo.Sein und Zeit-a. vee u Sein und Zeit-u predstavljala ishodiste Heideggerovog shvacanja fillozofije. ali od centralnog su znacenja ovdje trebala biti cetin poglavlja drugog dijela (jer je upravo u njima trebalo izvrsiti elaboraciju neobjavljenog treceg odjeljka Sein und Zeit-a). No ako je mLSljenje ovdje ponovo u odlucnom trenutku zakazalo. barsudeci po riaslovima . bez toga imena. Pravi problem koji se skriva iza razlikovanja ovih dviju vrsta »bivstvovnihkaraktera«. vise uvodnog karaktera. Jer ova dva bivstvujuca jos se uvijek shvacaju kao nesto sto postoji [predrucno. a predavanja nisu stigla dalje ad prvog pogIavlja.Inace u velikom dijelu tog poglavlja variraju se . koji bi opravdao da se ti razlicit! nacini bivstvovanja oznace kao nacini bivstvovanja? Kako se u odnosu na mogucu raznovrsnost nacina bivstvovanja ima shvatiti jedinstvo pojma bivstvovanja?« (GPh 250) Nazalost 0 ovom odlucnom pitanju Heidegger je trebalo da raspravlja tek u trecem poglavljudrugog dijela. jer je sama razlika. a i tesko dabi je dtko mogao obrazloelti.lIZ neke nove momente . (GPh 473) Medutim. Tako u zakljucku treceg poglavlja prvog dijela citamo: »Ontoloska razlika izmedu bivstvovnog ustrojstva tubivstvovanja i bivstvovnog ustrojstva prirode pokazuje se kao tako disparatna da se u prvi mah cini kao da se ta dva nacina bivstvovanja ne mogu usporediti ·i da se ne mogu odrediti polazeci od jednog jedinstvenog pojma bivstvovanja uopce. Tako vee u uvodnom dijelu predavanja Heidegger pita: »Koji su osnovni nacini bivstvovanja [die Grundweisen des Seins]? Lma Ii neke mnostvenosti? Kako je rnoguca raznolikost nacina bivstvovanja i kako je ana shvatljiva iz smisla bivstvovanja uopce? Kako se uprkos raznolikosti naciLXIV na bivstvovanja moze govoriti 0 jednom jedinstvenom pojmu bivstvovanja uopce? Ova pitanja mogu se sazeti u problem mogucib modijikacija bivstvovanja i [edinsiva njegove mnostvenosti. Hermann doduse tvrdi da je »za razmatranje tematike Sein und Zeit-a prvo poglavlje drugog dijela ionako odlucno«. Na zalost od ta cetiri zamisljena poglavlja elaborirano je sarno one prvo.i najavama. . Uvijek iznova on u svojim predavanjima postavlja onaj problem 0 kojem je vee biJonijeci u prethodnom odjeljku ovog teksta. u vecoj mjeri. raspravljati 0 pltanjima 0 kojima se. problem odnosa covjeka i neljudske prirode (i opcenitije problem odnosa Irazlioitih modusa bivstvovanja) Heidegger je sada dobro uocio. V Bitak i vrijeme LXV . osim eventualno oskrtim naznakama. preostala tri poglavlja drugogdijela kolegija.. izraz novih misaonih teskoca s kojima se suocio. Egzistencija [Existenz] i postojanje [predrucno bivstvovanje. realiziranog. nije raspravljalo u objavljenom tekstu Sein und Zeit-a. Naravno.anaIize koje su vee izvrsene u »prvoj polovini.

jer je moguce da djelo ima cak i izuzetno znacenje.pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. Pitanje 0 znacenju »prve polovine« jedna umetnuta napomena U dosadasnjem tekstu ovog uvoda razmotrili smo Heideggerovu zamisao Sein und Zeit-a . odnosno da je njena realizacija prekinuta na mjestu gdje je trebalo poceti 40 Kako ie poznato.nosi naslov »Zeit und Sein« (»Vrijeme i bivstvovanje«). a i desavalo se u povijesti filozofije.i njenu realizaciju. da neki mislilac pri prvom (oi pri ponovljenom) pokusaju ne uspije ostvariti svoju zamisao (ili mozda cak uopce ne pokusa da je ostvari). Naprotiv: pitanje 0 vrijednosti Sein und Zeit-a treba pazljivo razmotniti.Tako mozemo reci da se u predavanjima 0 »Osnovnim problemima fenomenologije« ne radi 0 cjelovitoj (pa ni o vecim dijelom izvedenoj) »elaboraciji 3. 91) . medutim. To niposto ne znaci neko potcjenjivanje ovog dje1a.) LXVI Sein«.« (Martin Heidegger. Max Niemeyer Verlag. . Svaka filozofska zamisao pociva na nekirn pretpostavkama. »Osnovni problemi tenomenologije« nisu potpuna (pa vee time ni zadovoljavajuca) elaboracija krucijalnog odjeljka Sein und Zeit-a. ne samo zato 5tO je realizacija »cilj« zamisli.ii prvom redu liz slijedecih raz1oga: 1. pa bi se moglo pornisliti da je to neka zakasnjela elaboracija treceg odjeljka Sein und Zeita. jedno Heideggerovo kasnije predavanje. odjeljka I dijela Sein und Zeit-e«.uz mnogosta sto ne ide u »elaboraciju 3. brzopleto ako bismo na osnovu recenog zakljucili: Buduci da Heidegger u svom Sein und Zeit-xi nije do kraja ostvario svoju zamisao (nije odgovonio na osnovno pitanje koje je sam sebi postavio).projekt fundamentalne onto1ogije . I 1962. a sve te pretpostavke. P. ni ta zamisao ni njena djelomicna realizacija (koja je jednostavno zastaIa na pola puta) nemaju nikakvo znaeenje i ne moraju nas dalje interesirati. te utvrdili da je ta zamisao os tala neostvarena. s razmatranjem osnovnog pitanja cijelog djela . pa da se ona dpak pokaze izuzetno p1odnom u misljenju drugih filozofa. Od ove se pretpostavke sam Heidegger jasno (i s pravom) ogradio: »Ono sto sadrzi tekst predavanja koji je napisan sada poslije tri Ii po decenije ne moze se viSe nadovezati na tekst Sein und Zeit-a. Bblo bi. Zato ova vrlo zanimljiva predavanjakoja zasluzuju punu paznju i zasebnu analizu rnozemo u daljnjem tekstu ovog uvoda u Sein und Zeit uglavnom ostaviti po strani. vee i zato sto nam realizacija neke zarnisli moze bolje pokazati njenu bit inapose njene teskoce. nego zbog toga sto je u toku njegova izvodenja razvio odredene koncepcije (u prvom redu koncepciju o nepremostivoj razlioi dvaju temeljnih nacina bivstvovanja) koje daljnje izvodenje pocetnog projekta hli zamis1i cine nernoguoim i nepotrebnirn. pitanja i putevi mogu se kriticki razmatrati i prije i u toku realizacije zamis1i. Tako ni clnjenica sto Heidegger nije uspio do kraja realizirati svoju zamisao kako je eksplicirana u uvodnom dijelu Sein und Zeit-a i da se u toku njenog izvodenja zap1eo u velike teskoce ne govori nista konkluzivno 0 znacenju i vrijednosti tog LXVII 7. svojevrsno preispitivanje. osvjetljavanje u novim aspektima onogasto je u prva dva odjeljka Sein und Zeit-a vee jednom elaborirano. dopunjavanje. ne zbog kontradiktomosti svog temeljnog projekta. korigiranje. Ttibingen. 1969. sugerira neke puteve za njihovo rjesavanje. realizaoija jedne zami:sli nije beznacajna.a prvi put objavljeno u Parizu 1968. Zur Sache des Denkens.40 ali su i sami jedno originalno i znacajno (nedovrseno) jilozojsko djelo. Vrijednost jedne zamisli ne zavisi sama po sebi od toga da di je ona vee realizirana. TvndiLi smo (i pokusali obrazloeiti) da Heidegger svoj projekt i nije mogao dovrsiti. odrzano u Freiburgu 31. nego tek 0 pocetnom dijelu te elaboracije . Medutim sasvim je moguce.U istoj biljesci Heidegger slijedecim rijecima objasnjava zasto je Sein und Zeit ostao nedovrsen: »Pisac tada niie bio dorastao dovoljnoj elaboraciji teme spomenute u naslovu »Zeit und (Ibidem. odjeljka«. vee predstavlja Iskusavanje inovog pristupa problemetici Sein und Zeit-a. potcrtao G. pokrece neka pitanja. koje kad se ona opcenito formulira mogu biti teZe sagledive.S. Naravno.

koje se u filozofiji najcesce formulira kao pitanje 0 biti covjeka .od neprocjenjivog znacenja. S druge strane. kako to neki misle. Mozda ono realizirano ne vrijedi mnogo. a mazda je . Medutim ova se moze razviti tek nakon i na osnovu fundamentalne ontologije.Heidegger formulira kao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. U abjavljenoj »prvoj polovini« Sein und Zeit-a Heidegger je realizirao znacajan dio svoje filozofske zarnisli. To je moguce tek u okviru ontologije tubivstvovanja kad se uz POIDoe fundamentalne ontologije do de do kniticki zasnovanog pojma bivstvovanja uopce. dako je sam Heidegger u Sein und Zeit-u jasno razlikovao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (covjeka) i pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. analizirao je detaljno pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. projekta fundamentalne ontologije. Formulacija i artikulacija pitanja o tubivstvovanju (covjeku) Pitanje 0 covjeku . pa bi na njemu trebalo i dalje »raditi«. ni u kom slucaju nije beznacajno. Ako je Heidegger 0 tom pitanju uspio da kaze nesto znacajno ili cak presudno. prethodnog pitanja. uvida koji se ne smiju potcijeniti bez obzira na to u lrojoj su mjeri detaljno razvijeni ili izvedeni. svode sva filozofska pitanja. Treba podsjetiti da pripremni karakter pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ne znaci da je to pitanje potpuno nezavisno ad odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. koje treba da narn omoguci pristup glavnom pitanju tog djela . Prema tome. ako Ii Heidegger u Sein und Zeit-u nije izvrsio sistematsku analizu pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce.makar samo fragment sire zamisli . U pitanju 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja vee je pretpastavljen jedan predontoloski pojam bivstvovanja uopce i bas zato sto tu jos ne raspolazemo kriticki utemeljenim pojmom bivstvovanja. pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce. a ono. drugorazredno Hi cak nedopusteno. Sein und Zeit moze da bude kapitalno djelo naseg vremena. (2) pitanje 0 vrijednosti i znacenju njegove analize covjeka (tubivstvovanja) LXVIII . bez obzira na tosto u njemu nije rijeseno pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. bez obzira na to dali se na njega. moguce je da je u okviru analize pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja dosao do dragocjenih uvida u temeljno pitanje.projekta. 8.naravno onakve kakva je prove dena u Sein und Zeit-u i (3) pitanje 0 znacenju Heideggerovih uvida i zapazanja 0 osnovnom pitanju svake ontologije. ni pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ne maze u okviru fundamentalne ontologije biti dovedena do kraja. LXIX . 2. te da analiza prvog treba da nam pruzi bitne uvide u drugo. Od spomenutih cemo pitanja u daljnjem tekstu djelomicno razmotriti samo ono drugo. Cinjenica da je jedan mislilac u nekom djelu realizirao tek dio svoje zamisli jos nista ne govori 0 znacenju i vrijednosti realtziranog. Temeljito i detaljno to pitanje treba da bude razmatrano u sklopu ontologije tubivstvovanja Hi ontologije covjeka. njegova je ishodisna ideja da su ta dva pitanja tijesno povezana. To znaoi da i nakon utvrdivanja nedovrsenosti Heideggerovog osnovnog filozofskog projektapred nama ostaju tri otvorena pitanja: (1) pitanje 0 smislu.pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce. U sklopu Sein und Zeit-a ovo pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja lima status pomocnog. ono kojem bi u tradicionalnoj filozofiji odgovaralo pitanje 0 biti covieka. Mozda je projekt ipakdobar i mnogoobecavajuci. To niposto ne znaci da je pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja samo po sebi za Heideggera beznacajno. vrijednosti i znacenju njegovog ishodisnog projekta. I ranije je bilo filozofa koji su realizirali samo dio svog zamasnog projekta pa ipak je ono realizirano bilo od izuzetnog znacenja i vrijednosti.

" 41 Prvo od sest poglavlja (Kapitel) . ako pogledamo 0 cemu je rijec u prvom od ta dva odjeljka. od pitanja kako su tri nivoa Heideggerove analize covjeka rasporedena po odjeljcima i poglavljirna njegoveknjige vaznije je pitanje 0 razlozima Ii opravdanosti njegove [ormulacije i artikulacije pitanja 0 covjeku.« Moglo bi se red da je to opet disproporcionalnost koja zarnagljuje podjelu na dva stupnja analize i njihovo kornparativno znacenje. Medutim. Kad je rijec 0 konkretnoj artikulaciji pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. psihologije. koji su u okviru fundamentalne ontologije slucajno mteresantnl. te . analize na tri nivoa donekle je prikrida se analiza prva dva pitanja vrsi u prvom odjeljku a analiza treceg pitanja u drugom odjeljku. ali relativno zasebna pitanja: 1. Medutim. Takoder treba istaci da pomocni i pripremni karakter pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja unutar fundamentalne ontologije ne znaci da je turazmatranje pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ograniceno na neke sporedne aspekte. jer analiza »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« (kojoj su posvecena cetiri poglavlja) sigurno nije cetiri puta vaznija od analize »bivstvovanja tubivstvovanja« (kojoj je posveceno sarno jedno poglavlje). ali kako sezadatak tog odjeljka sazima u uvodnom. jer u tom »okviru« i s ciJ:jern razumijevanja smisla bivstvovanja uopce »interesantni« su upravo najbitniji »aspekti« pitanja 0 bivstvovanju. Razlikovanje »pripremne [undamentulne analize« i »izvorne egzistencijalne interpretacijee csni se kao dobro opravdanje za podjelu iraspravdjanja pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja u dva zasebna odjeljka. a zatim »bivstvovanje tubivstvovanja« (»das Sein des Daseins«). jer se »izvorna«. na koje se dijeli prvi odjeljak Sein und Zeit-a. Zasto on pitanje 0 covjeku ne formulira na tradicionalan nacin ikao pitanje 0 biti nego kao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja? I zasto on tako formulirano pitanje dijeli na pitanje 0 bivstvovanja tuostalih pet poglavlja cetiri (drugo do peto) bave se analizorn ))osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« a jedno (sesto) analizorn »bivstvovanja tubivstvovanja. Kao osnovno ustrojstvo tubivstvovanja pokazuje se bivstvovanje-u-svijetu (das In-der-Welt-sein). 45. definitivna i sveobuhvatna analiza vrsi tek na trecem nivou. nego svako dobiva i odreden odgovor. a kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja (Sinn von Sein des Daseins) odnosno .. biologije. 2. paragrafu tog odjeljka Ii napose u naslovu 'tog paragrafa (»Rezultat pripremne fund amentalne analize tubivstvovanja i zadatak izvorne egzistencijalne interpretacije tog bivstvujuceg«). vidjet cemo da se u okviru »pripremne fundamentalne analize tubivstvovanja« vrsl analiza na dva medusobno jasno razdvojena nivoa.kao smisao bnige (der Sinn der Sorge) pokazuje se vremenitost (die Zeitlichkeit). odnosno dijeli se na trl povezana. ono sto je u tom pitanju najvaznije. te da principijelna razlika izmedu prva dva nivoa i onog treceg opravdava Ii svodenje prva dva nivoa analize u jedan odjeljak. pitanje 0 smislic bivstvovanja tubivstvovanja. irna uvodni karakter pokusavajuci da jo~ jednorn razjasni razliku izmedu »analitike tubivstvovanjae (»Daseinsanalytik«) i antropologije._. a od pre- Na taj nacin cijela analiza pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja vrsi se na tri nivoa. peije svega treba obratiti paznju na slijedece: Oba objavljena odjeljka prvog dijela Sein und Zeit-a bave se pitanjem 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. kao bivstvovanje tuoivstvovanja (das Sein des Daseins) .briga (die Sorge). Analizu tog pitanja Heidegger je naime podijelio na dva dijela: na »pripremnu fundamentalnu analizu tubivstvovanja« (kako je naslovljen prvi odjeljak prvog dijela) i na »izvornu egzistencijalnu mterpretaciju« tubivstvovanja (kako doduse nije naslovIjen drugi odjeljak. pitanje 0 osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja. Nijedno od ovih pitanja ne ostaje 11 Sein und Zeit-a samo pi tanje. Heideggerov odgovor na eventualni prigovor sto analizu tni pitanja nije izveo u tri odjeljka (umjesto u dva) bio bi vjerovatno taj da analiza prva dva pitanja ima pripremni karakter. LXXI Ovo razvijanje veno cinjenicom LXX . pitanje o bivstvovanju tubivstvovanja i 3. Heidegger najprije analizira »osnovno [temeljno] ustrojstvo tubivstvovanja« (»die Grundverfassung des Daseins«). \ .interpretacije prirnitivnog bivstvovanja« (entologije).

Poput ostalih »stvari« i covjek prema tradioionalnom shvacanju ima odredenu »bit«. a stranice na koje se tu upucuje ne daju nikakvo objasnjenje pojma sGrundverfassunge. djelomicno je slucajno sto je Heidegger na mjesto tradicionaJnog pitanja 0 covjekovoj bitipostavio bas tri navedena pitanja (tijesno povezana u svojevrsnom hijerarhijskom slijedu) . rod etc. Pritom neki kriticari pojma biti nastoje da ga formuliraju na bolji nacin.. Elementi biti obicno se shvacaju kao »svojstva« ili »osobine«. Bit se tradicionalno obicno shvaca kao ono po cemu nesto (neka stvar.bivstvovanja i na pitanje 0 smislu tog bivstvovanja? A ako ga je vee tako podijelio. Ta se evolucija zbog nepostojanja objavljenih tekstova iz tog vremena ne moze detaljno pratiti. str. u narednim je godinama dosao do drugih shvacanja 0 covjeku. 1974.) jest to sto jest. napose u engleskom empirizmu d kasnije pozitivizmu. ako ne znamo sta u ovom kontekstu znace dli treba da znace pojmovi »osnovno ustrojstvo«. ali se vidi vee iz u meduvremenu objavljene recenzije Jasper43 Tako je i pisac ovog teksta pokusao. osoba.? a drugi taj pojam potpuno odbacuju. premda se 0 njemu moze pones to zakljuciti na osnovu Heideggerovih skrtih naznaka (0 cemu kasnije). grupa. ustrojstvu« tubivstvovanja? Sta ta tako formulirana pitanja zapravo znace i zasto treba da se postavljaju navedenim slijedom? Mozemo li uopce znati sta ta pitanja znace. koji su. 133-134). pojava. pricemu se on. zasto on kao trece.). Rijec je uglavnom o mjestima na kojima se vee daje odgovor na pitanja 0 »bivstvovnom ustrojstvu« tubivstvovanja. svi uteme1jeni u istoj biti. on taj pojam eksplicite ne razjasnjava ni u daljnjem tekstu svoje rasprave. unaprijed upozorio da raspravljajuoi 0 bivstvovanju tubivstvovanja ne moramo posjedovati kriticki utemeljeni pojam bivstvovanja.Pojam biti dovodi se u pitanje jos u srednovjekovnoj filozofiji (u nominalistickim strujanjima) Ii napose u novom vijeku. nego se rnozemo osloniti na nase predontolosko razumijevanje »bivstvovanja«. sto se tice »srnisla« on se tim pojmom sluzi bez prethodnog razjasnjenja da bi ga tek u poodmaklim fazama istrazivanja u paragrafima 32 i 65 (vidi napose SZ 151-153. na drukciji nacin. »bivstvovanje« i »smisao«? Kao da je ovakvo pitanje predvidao iskljucivo Ili prvenstveno u vezi s pojmom »bivstvovanja«. odredenost. Heidegger. 2. Ali nije slucajno sto je on pitanje 0 biti pokusao da zamijeni spletom vise pitanja. nema pojma »Grundverfassung« (sto nije njena krivica). kako se 'oim. i kod svdh drugih . LXXII LXXIII . II izdanje. specificnost necega po cemu se ono razlikuje kako od svega drugog tako i od vlastitih prolaznih stanja ili pojavnih oblika. 161. koji je u svojoj habilitacionoj radnji (1916) zastupao tezu 0 postojanju konstantne ljudske prirode. Zusammengestellt von Hildegard Feick. 323-325) odredio. 1%8. On medutim ne daje nikakvo preliminarno objasnjenje 0 upotrebi pojmova »osrzovno ustrojstvo« i »srnisao« i ne osjeca nelagodu sto pomocu ovih rierazjasnjenih pojmova formulira svoja temeljna pitanja. Heidegger je. sto ga ie sastavila Hildegard Feick (Index zu Heideggers »Sein und Zeit«. Filozoiiia i marksizam. neubearbeitete Auflage. skup trajnih svojstava iii obiljezja koja su u osnovi svih ostalih.pitanja 0 covjekovom osnovnom ustrojstvu. Zagreb.kriticara metafizike." 42 U inace izvrsnom kazalu uz Sein und Zeit. i kod takvih kriticara pojavljuje pod nekim drugim imenom. 80-81. odnosno objasnio. Uz tennin »Dasein« zabiljezen je doduse potpojam "Seinsverfassung des Daseins«. kao trajna priroda. tocnije ona trajna svojstva. promjenljivih Ili privremenih svojstava iJi stanja odgovarajuce »stvari« ili »predmeta«. 72-73. ali uz taj pojam nije izvucen nikakav citat iz Heideggera (kao u drugim slucajevima). a1i. Po mom rnisljenju. ocemu smo vee govorili. koja su u osnovi prolaznih. odnosno prvo i pocetno dodaje jos i pitanje 0 »osnovnom. vrsta. u vise mahova fonnulirati jedan pojam biti bitno razlicit od tradicionalnog (vidi npr. Max Niemeyer Verlag. bivstvovanju i smislu bivstvovanja. Medutim kad je rijec 0 »osnovnom ustrojstvu« (a 0 tom pojmu tesko da imamo neko »predontolosko razumijevanje«). Tiibingen. Naprijed. 132 S. makoliko razliCiti. polazeci od Marxa. 156.

sto ju je Heidegger 1921.sovog djela Psychologie der Anschauungen.se spominju izvedeni pojmovi kao »Wesensbestirnrnung« i »wesentlich«). jednako kao i vlise kasnijih radova (»HOIderlin und das Wesen der Dichtung«. a ti navodnici ocito znace dozirano distanciranje od navedenog pojma. »Das Wesen der Sprache« itd. njime se htjelo misliti nesto znacajno.) uzela je kao nit vodilju ono 5tO je anticipativno bilo odredeno kao bit tubivstvovanja. Pitanje 0 covjeku postalo je tako pitanjem 0 njegovorn bivstvovanju. Eliminirajuci pojam »biti« s onog rnjesta koje rnu je u filozofskoj diskusiji 0 covjeku ranije pripadalo. Prolegomena zur Phanomenologie von Geschichte und Nature (Ijetni semestar 1925) i »Logik. jer akocovjek nije odreden nekorn fiksiranom biti.P. uskoro nakon Sein und Zeit-a Heidegger je potpuno rehabilitirao pojam bdti bez navodnika. sarno u nesto drukcijem znacenju (jedna od njegovih publikacija Iz 1929. jest] u njegovoj egzistenciji«. otprilike u smislu: pojarn nije dobar. sarno lkad je rijec o covjeku rnoramo voditi racuna 0 tome da on posjeduje bit u jednom specificnom smislu? Slicno citamo dalje: »Analiza tog bivstvovanja (bivstvovanja tubivstvovanja.ima vee bit i u naslovu (»Vom Wesen des Grundes«). Jedno od tih mjesta. (SZ 42) To se moze shvatiti tako da tubivstvovanje nerna biti u uobicajenom smislu.i:i:lozofslkoj diskusiji. i to opet u sklopu teze 0 biti covjeka kao egzistenciji. Ustvari. nego se njegova bit LXXIV naprotiv sastoji u tome da on uvijek ima da bivstvuje svoje bivstvovanjekao svoje« ltd. poslao Jaspersu. takoder smo vee citirali: »1 buduci da se bitno odredenje toga bivstvujucega ne moze izvrsiti navodenjern nekog stvarnog . odnosno 0 njemu specificnom nacinu biv- stvovanja. to nije pojamkoji orijentira Istrazivanje. ocito smatrao da se pojam biti ne moze bez odgovarajuce zamjene izbaciti sa svoga »rnjesta« u j. Die Frage nach der WahrLXXV . No time jos nisrno odgovorili na pdtanje zasto su Heideggeru uz pojarn bivstvovanja bili potrebni kao vodeci pojmovi za artikulaciju pitanja jos i pojrnovi »smisao« i »osnovno ustrojstvo«. Vodeci je pojam istrazivanja bivstvovanje (Sein). Opredjeljujuci se protiv pitanja 0 biti Covjeka u uvjerenju da Covjek u svom egzistiranju nije unaprijed odreden necirn danirn. ali to znacajno treba misliti na primjereniji nacin. Trebalo bi detaljno razmotriti Ii Heideggerove (u meduvremenu) objavljene kolegije »Geschichte des Zeitbegriffs. zato sto se bojao da se navodnici ne shvate suvise doslovno i da se ono znacajno u tradicionalnom pojmu bitl ne zaboravi? 0 'tome se moze diskutirati. premda se pojam biti vise puta sporninje u Sein und Zeit-xi (jos VliSe. Vee smo ranije citirali Heideggerovu tezu: »Bit« tubiv- stvovanja leii [nalazi se. prerna pojmu j prema terminu »bit« on se u Sein und Zeit-u odnosd i donekle dvosmisleno. U svakom slucaju. ne dzgleda jako prihvatljivo ni da se on promatra kao nestrukturirana surna svojih faktiokih postupaka. To nije neki skup cvrstih svojstava. Heidegger ga nije u potpunosti izbacio iz svog djela Sein und Zeit. lma nesto po cemu se covjek razlikuje od svih drugih bica.sta (Was). Navedeno mjesto nije jedino u Sein und Zeit-u na kojem je »bit« stavljena pod navodnike (kao sto se pod navodnicima susrece i izraz »esencija«. nego njemu svojstveni nacin bdvstvovanja. ali da irna nesto slicno biti _ egzistenciju. »Essenz«). ~SZ 12} Ne znaci Ii to da je pojam biti opcenito Iegitiman. no cini mi se da je posrijedi prije upravo ovo drugo. Da bi se dao potpuniji odgovor na ovo pitanje. Uzgred receno. G.« (231) Da Ii je pisuci u ovim i u jos nekim slucajevima »bit« bez riavodnika Heidegger to ucinio iz nepaznje iii namjerno. »Vom Wesen der Wahrheit«. medutim. trebalo bi se vratiti Husserlu u cijim analizarna pojmovi smisla i strukture dgraju veliku ulogu.). ali nije ni sasvim los. Heidegger je. Medutirn u Sein und Zeit-xi ima i rnjesta na kojima se izraz »bit« (Wesen) javlja i bez navodnika. egzistenciju.

odnosno pogiavlju.na ta pitanja »smje44 sti.i kao udubljivanje spoznaje od bini prvog do biti drugog i treceg reda (od »najpovrsnijebiti do »najdublje«). »cetvrto pitanje«: autenticno bivstvovanje nasuprot neautenticnom Prije nego sto u najkracim crtama pokusamo razmotriti i Heideggerove odgovore na tri pitanja kojima je on zamijenio tradicionalno pitanje 0 biti covjeka. Dolazeci iz jedne drukcije misaone tradicije. Tako npr. on je tako nasao i vrfo upecatljiv izraz za jednu . hijerarhijski povezana pitanja.misao 0 biti i spoznaji biti: »Covjekova misao beskonacno se udubljuje od pojave do biti. str. da tako kazem. Lenin. niti na pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (jer je to vremenitost). omogucilo je Heideggeru da u okvire »odgovora. svestraniju i konkretniju analizu. nema sumnje da je objema ddejama zajednicka u najmanju ruku odbojnost prema dihotomijskom dijeljenju zbilje na »bit« i »pojavu«. Rijec je 0 pitanju 0 covjekovom autenticnom bivstvovanju. LXXVI . Zadovoljit cemo se time da sarno kratko naznacimo koja je po nasem misljenju bila Heideggerova glavna motivacija za takvu artikulaciju pitanja 0 covjeku: Tradicionalno pitanje 0 biti covjeka unaprijed je sugeriralo simplificiranu dvodjelnu podjelu covjeka na »bitna« i »nebitna« svojstva i osiromasen]e ljudske biti na nekoliko glavnih svojstava ."XVII V.. Koje je to »cetvrto pitanje« i kakav je njegov odnos prema tri navedena pitanja 0 covjeku? I da Ii ovako slozenim rasclanjivanjem pitanja ocovjeku Heidegger doista prevladava tradicionalno shvacanje xovjeka iii neke nezasnovane pretpostavke tradicionalnog pitanja 0 covjeku ostaju sadrzane i u Heideggerovoj analizi? 9. nego predstavlja jedan zaseban prelazni nivo analize. Trihotomijska podjela pitanja 0 covjeku omogueuje mnogo potpuniju. be. Takvih medunivoa ima vise. moramo bar preliminarno reci nesto i 0 cetvrtom pitanju o covjeku. do biti drugog reda itd. od biti prvog. 237. Kretanje analize od »osnovnog ustrojstva« preko »bivstvovanja« do »smisla« moze se shvatiti . te da ideja 0 »redovima biti« moze pomoci boljem razumijevanju Heideggerove ideje 0 tri nivoa pitanja 0 covjeku.» S druge strane. Doduse ni u ta tri nivoa nije se moglo sasvim uklopiti sve onosto je Heidegger htio reci 0 covjeku. Filosofskie tetradi. kraja. i ujedno da te uvide poveie u jednu u velikoj mjeri uvjerljivu cjelinu. reda. koje polazi od distinkcije izmedu autenticnog i neautenticnog bivstvovanja . no tihcemo se analiza u ovom uvodu odreci. vidjet cemo da tu pored tri glavna nivoa analize postoje i rieki dodatni »prethodnis i »urnetnuti« nivoi. iako srnjestena u »drugi odjeljak«. Ogiz 1947. kako se cini. pa ako malo pailjivije prostudiramo cijelo dje10. s analizama na tni glavna nivoa (i na medunivoima) presijeca se analiza jednog pitanja koje. LX. ali ih sve na neki nacin tangira. ali s istinskim interesom za fidozofske probleme i cesto zacudujucom sposobnoscu njihovog razumijevanja.heit« (zimski semestar 1925-26).e" Iako ova ideja 0 raznim »redovima biti« sigurno nije utjecala na formiranje Heideggerove misli 0 tri nivoa pitanja 0 covjeku. analiza tubivstvovanja kao »bivstvovanja ka smrti« (sdas Sein zum Tode«).mnogo vise svojih uvida 0 ICovjeku nego sto bi to bilo moguce pri tradicionalnoj formulaciji pitanja.bitno hegelovsku . Lenjin je ponekad iznenadivao Iucidnim zapaianjima. gdje je rijec 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. ne pripada ni ukakav poseban riivo. bez Heideggerove strucne filozofske spreme. zapravo ne predstavlja ni odgovor na pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja (jer je to briga).u prvorn redu na visi rodni pojam i na specificnu razliku. premda ga ne elaborira u nekom zasebnom odjeljku. Studirajuci Hegela. u kojima je ta artikulaoija rodenai elaborirana. U svakom slucaju. 0 kojemu Heidegger raspravlja u Sein und Zeit-is. dijeljenje pitanja 0 covjeku na tri razlioita. I.

iiberantwortet] svom viastdtom bivstvovanju. 0 njemacko] ideologiji. 339.oji je u toku dvadesetog stoljeca sve donedavna vazio kao vrhunsko djelo filozofske Ieksikografije. »neautentican«. " Oslovljavanje tubivstvovanja mora prema karakteru uvijek-mojosti [Jemeinigkeit] tog bivstvujuceg uvijek suiskazatd licnu zamjenicu: »ja jesam«. Medutim. 0 kojem se tom bivstvujucem radi u njegovom bivstvovanju. svlasttt«. Pojam »uvijek-mojosti« (»Jemeinigkeit«) uvodi se prvim recenicama navedenog poglavlja na slijedeoi nacin: »Bivstvujuce. »nepravi«. odnosno normu ponasanja? Termina »Eigentlichkeit« nema u slavnom Eislerovom rjecniku filozofskih pojmova (prvo. Francuzi i Talijani. Za njihovo prevodenje dosli bi u obzir i nasi izrazi »pravi«. provlaci kroz cijelo djelo. S. i to upravo u skladu s njegovim karakterom uvijek-mojosti. Heidegger kaze da se 0 tubivstvovanju. Distinkciju izmedu autenticnosti (pravosti. premda nije opsirnije zasebno elaborirano. posvecenom »Temi analitike tubivstvovanja«. jest uvijek rnoje [je meines] . Eigentlichkeit] i neautenticnosti (nepravosti. Tu prazninu u filozofskoj historiografiji ne moze popuniti ill ovaj tekst Ciji je zadatak uvodenje u Sein und Zeit. 47 Vidi Historisches worterbucn der Philosophic. a Heidegger uz to. slicno kao 5tO to rade Englezi. dzrazen neuobicajenom j~kam kovanioom. no ti su reci posveceni iskljucivo Heideggerovoj upotrebi tog termina u Sein und Zerr-u. »vase«. 1972. !koji je. »pravost«. jednotomno izdanje 1899. »unecht« itd. Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek moje (je meines). »autenticnost«. [seinem eigenem Sein]. trotomno izdanje 1927). Nema ga ni u drugim. nastoji da obnovi smisaonu vezu medu njima. izrazima »autentican«. Band 2: D-F. niiz ove se polemicke Jrnjige ne moze mnogo saznati 0 historijatu »autenticaosti« kao filozofskog pojma. !k. »njihovo«? Znaci lito da Heidegger zastupa radikalni subjektivizam. Uneigentlichkeit) Heidegger uvodi na pocetku pTVOgpoglavlja prvog odjeljka prvog djela Sein und Zeit-a . cetvrto. »nase«. »njezino«.u paragrafu 9. »die Eigentlichkeit«. dok je njemacko »eigentlich« izvedeno od »eigen«. a zasniva je uz pomoc pojma »uvijek-mojosti« (»Jemeinigkeit«). nasuprot njemaCkom svakodnevnom jeziku. Adorno napisao je cijelu knjigu pod naslovom largon autenticnosti.« (SZ 41--42 ) I dalje: »Bivstvovanje. U cernu je znacenje te distinkoije i ukakvom je odnosu razlikovanje autenticnog i neautenticnog bivstvovanja prema navedenim pitanjima Kojima je Heidegger zamijenio tradicionalno pitanje 0 biti covjeka? Nije li to mozda [edna suvisna distinkcija. ali oni bolje odgovaraju za prevodenje njemackih izraza »echt«. »neautenticnost« (prema grckom »authentikos«). Inace ni »autentican« ni »pravi« nije idealan prijevod. Schwabe & Co Verlag. koji je jedan od riajspecificnije njegovih pojmova.(odnosno izmedu autentienosti Ii. odnosno solipsizam? Takav utisak moze se u prvi mah dobiti. neautenticnosti). manjim njemackim filozofskim rjecnicirna. »nepravost« (pa ih ponegdje i dodajemo u zagradi uz »autentican« itd. a nikada »tvoje«.zapoceo izlazdti pod redakcijom Joachima Rittera. bez koje je Sein und Zeit kao ontoloska rasprava mogao da bude? Nije H tu liijoc 0 etickoj distinkciji koja treba da zasnuje neki eticki zahtjev. u kojem se »eigentlich« znacenjski emancipiralo od »eigen«. »ti jesi«. ald \------- i 46 Heideggerove termine »eigentlich«. Medutim upravo zato stonije mjee 0 pojmu cije je znacenje opcepoznato i leksikografski fiksirano. »njegovo«. terrnin »EigentHchkeit/Uneigentlichkeit« dobio je tridesetak redaka. na osnovu citiranog. od uvodnih do zakljuenih poglavlja. Tako taj pojam jos uvijekceka svoga histonicara. moramo blizerazmotriti kako ga shvaca Heidegger. »die Uneigentlichkeit« prevodimo. Unter Mitwirkung von mehr als 700 Fachleuten herausgegeben von Joachim Ritter. U bivstvovanju tog bivstvujuceg odnosi se ovo samo prema svom bivstvovanju." te se. cija je analiza zadatak [stoji kao zadatak] uvijek smo mi sami. »uneigentlich«.). mora suizricati »licna »uvijek-mojosti« Sta. Basel/Stuttgart. (»Jemeinigkeit«) LXXVIII LXXIX ." Theodor W. jer nijedan od ovih izraza nema veze s rijeeju »vlastit«. Kao bivstvujuce tog bivstvovanja ono je prepusteno [povjereno. U najnovijem monumentalnom Historijskom rjecniku jilozo[ije.« (SZ 42) znaci Heideggerova teza 0 tubivstvovanja? Znaci li ona da je tubivstvovanje uvijek sarno »moje« (Heideggerovo).

Seinsmodi] autenticnosti [Eigentlichkeit] i neautenticnosti [Uneigentlichkeit] . Bivstvujuce kojem se u njegovom bivstvovanju radi 0 samom tom bivstvovanju.1i onaj naein da se bude [nacin bivstvovanja. onda samim tim ono moze biti i »nase«. prije svega zato 5tO se ona kod Husserla pripisuje transcendentalnom egu (a ne empirijskom tubivstvovanju) i ne moze biti personalna (kao kod Heideggera). ali da "Jemeinigkeit« kod Husserla znaci nesto principijelno drugo nego kod Heideggera. Ta dva bivstvovna modusa [modusa bivstvovanja. Da je rnislio tako. Da li je to ucinio zato sto je smatrao da su dva prnnjera dovoljna Hi zatosto je smatrao da druge licne zarnjenice ne dolaze u obzdr? Ova druga interpretacija tesko je prihvatljiva. Berlin 1965.ovi izrazi izabrani su terminoloski u strogom smislu rijeei . Walter de Gruyter & Co. Ovo odredenje naznacu]e jedno ontolosko ustrojstvo.. a ne drugi [und nicht Andere]. VI Bitak i vrijeme LXXXI . No kako shvatiti to »ja«? Na upravo citirani tekst nastavlja se reeenica: »Ono Tko dobija odgovor od samog ja [Ich selbst]. »sopstva«.napominjemo da se vrlo zanimljiva analiza Heideggerovog pojma . te kao primjer navodi dvije takve zamjenice: »ja« i »ti«. Ono ujedno sadrzi onticku . abi ga sarno naznacuje.uvijek-mojosti« (. Prijelaz oct »uvijek-mojosti« ka autenticnosti vrsi se na slijedeci nacin: »A tubivstvovanje je moje opet na ovaj j.« Na ovu recenicu Heidegger je mogao nastaviti: »Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek nase« (umjesto: »uvijek moje«). (SZ 114) Ne sugerira li se time da pod »samim [a« treba misliti ono (ill nesto slicno onom) sto se tradicionalno oznacaLXXX valo kao »subjekt« i »sopstvo«.« (SZ 114) »Uvijek-mojost« tubivstvovanja prema ovome znaci da je tubivstvovanje uvijek »neko [a«. kad bi to bilo prevodivo na njemaeki. odnosi se prema svom bivstvovanju kao svojoj najvlastitijoj [eigensten] mogucnosti.zasnovani su u tome sto je tubivstvovanje uopce od•• Ostajuci zasad pri ovom pitanju . »subjekta«. U jednoj od citiranih recenica kaze se da je tubivstvovanje prepusteno »svom [njegovom] vlastitom bivstvovanju« (»seinem eigenen Sein«).Pa buduci da je tubivstvovanje bitno uvijek svoja mogucnost. to jest sebi vlastito [slch zueigen].0 kojem bi se jos moglo mnogo reci . Weise zu sein].naznaku da je to bivstvujuce uvijek neko ja [je ein Ich]. Vorhandenes]. umjesto 0 »uvijek-mojosti«. dakle. govoriti i 0 »njegovosti«. nego bi upozonio da to vrijedi sarno za dvije Iicne zamjenice.Jemeinigkeit«) sadrzi u knjizi Michaela Theunissena Der Andere. a moze se i izgubiti.Theunissen pokazuje da je pojarn suvijek-mojosti« igrao odlucnu ulogu vee kod Husserla (kod kojeg doduse nema izraza ltJemeinigkeit«. Uvijek se vee nekako odlucilo na koji je naein tubivstvovanje uvijek moje. S druge strane. Umjesto 0 »uvijek-mojosti« mogao je govoriti 0 »uvijek-nasosti«. Heidegger je stao kod »ti«. (s-das Selbst«)? Nije Ii Heideggerova teza 0 »uvijek-mojosti« tubivstvovanja jedan novi nacin izrazavanja teze 0 covjeko kao subjektu?48 U svakom slucaju »uviiek-mojost« je po Heideggeru pretpostavka i osnova kako autentionosti tako i neautentienosti. Heidegger ne bi os tao pri opcenitoj formulaciji 0 »suiskazivanju lienom zamjenicom«. To proizlazi i iz recenice »Bivstvujuce.. Tubivstvovanje jest uvijek svoja moguonost i 000 je »nama« sarno jos svojstveno [poput svojstva. Ali ono se moglo izgubiti i ono se moglo j05 ne zadobiti samo j sarno ukoliko je ono po svojoj bitd moguce autenticno [eigentliches]. Da Ii bi Heidegger. Moguce je. odnosno »vlastitosti« tubivstvovanja. odnosno nikada se iIi sarno »prividno« dobiti. »osobnost«)? Cini se da to ipak nije moguce: »Tubivstvovanje je bivstvujuce koje sam uvijek ja sam rich selbst]. ako se prihvati da »tubivstvovanje« moze biti »rnoje« i »tvoje«.makar i grubu . nego sarno »je meines«). to bivstvujuce moie u svom bivstvovanju sarno sebe »birati« i dobiti. eigenschaftlich] kao neko predrucno [postojece. bivstvovanje je uvijek moje. cija je analiza zadatak uvijek smo mi sami..zamjenica« (»das Personalpronomen«). Ne znaci li to da tubivstvovanje moze biti ne sarno »moje« nego i »tvoje«? Nabrajajuci licne zamjenice. Studien zur Sozialontologie der Gegenwart. govorio 0 »uvijek-svojosti«? MoZe li se »uvijek-mojost« tubivstvovanja svesti na njegovu »vlastitost« i »personalnost« (slicnost«.

a ne u nekom neodredenom. U vezi s ovim izvodenjem moglo bi se medutim pitati: 1) Da li je to zadsta zasnovano u »prirodi» ili »biti« uvijek-mojosti da je tubivstvovanje mogucnost koja uvijek bivstvuje na jedan od njemu mogucih odredenih nacina bivstvovanja.znaci »sich zueigen«. Essere e tempo. rasplinutorn smislu (ni visesmisleno). 1953. a mi smo ga preveli »sebi vlastiti(sa slicnim stupnjem nepreciznosti mogli smo ga eventualno prevesti i »sebi svoj«. dobiti itd. nego i na neobicnost izraza »sich zueigen«. mozemo reci da je tubivstvovanje »uvijek svoja mogucnost« te da se kao takvo moze »birati. Tubivstvovanje je moje uvijek na neki odredeni »nacin da se bude«. te se moze dokuciti tek pazljivom interpretacijom. a neautenticno ono pri kojem se tubivstvovanje gtJIbi ili se ne zadobiva (odnosno dobiva samo prividno)? Heidegger nije dovoljno jasan. To je tim neobicnije jer sam Heidegger najavljuje da ce izraze »Eigentlichkeit. sposobnosti za uzitak. da su »zasnovani u tome sto je tubivstvovanje uopce odredeno uvijek-mojoscu«. dakle: "Ovi su izrazi uzeti u njihovom tocnorn etimoloskom smislu.kako autenticnog tako Ii neautenticnog bivstvovanja. pa nije cudo sto se i inace vrlo cesto citi:ra (najcesce bez odgovarajuce interpretaoije). ru prvom dijelu citiranog odlomka. Ali neautenticnost tubivstvovanja ne znaci recimo neko »manje« bivstvovanje ili neki »nizi« stupanj bivstvovanja. odnosno svoje vlastito (sich zueigen). sto hi trebalo znaciti u jasno omedenom. gubi. 42-43) Citirani odlomak relativno direktnije i jasnije nego bilo koji drugi u Sein und Zeit-u eksplicira smisao pojmova »Eigentlichkeit« i »Uneigentlichkeit«. asimetrican: Samo u mogucnosti (u biti) autenticno tubivstvovanje moze se izgubiti ili ne-zadoLXXXIII .XXXII raju kao presudnu) ne saznajemo sta ti izrazi znace ill treba da znace. Medutim i u navedenom odlomku ima dosta nejasnoca. Unica traduzione italiana autorizzata di Pietro Chiodi. Neposredno saznajemo samo to da izraz »eigentlich. pa je spomenuto mjesto preyeo: »Oueste espressioni sono assunte nel lora esatto senso etimologico«. »sebi pnivlascen«.covjek bira tako da se zadobiva. ali po svemu sudeci autenticno bivstvovanje bilo bi samo ono kojim se . nego saznajemo samo to da su autenticnost i neautenticnost 1) »modusi bivstvovanja« i 2). Odgovor na rpitanje (koje se prirodno javlja u vezi s drugom tockom) kako je to u odredenosti tubivstvovanja uvijek-mojoscu zasnovana distinkcija dzmedu autenticnosti i neautenticnosti nalazimovcini se.redeno uvijek-mojoscu. ne dobiva. a budu6i da je taj naein stvar neke odluke (a ne neminovne riuznosti). u recenici u kojoj se pojavljuju kurzivirani izrazi autenticnost Ii neautenticnost (a svi je citi" Uzgred receno. Pri tome je odnos izrnedu autenticnosti i neautenticnosti. Fratelli Bocca Editori.u njegovoj zaposlenostivzivahnosti. a ova se dva modusa razlikuju po tome jito je autenticno bivstvovanje takvo biranje pri kojem se tubivstvovanje dobiva. (izgubiti. a ne na »terminologisch« (kako to ja shvacam).i »Uneigentlichkeitupotrebljavati »U strogom smislu terminoloski«. A birati se moze tubivstvovanje sarno ako ono po svojoj biti (biti bez navodnika) moze biti autenticno (eigentlich). a direktno razjasnjenje navedenih pojmova uglavnom je izbjegnuto. koji se uglavnom ne moze naci u rjecnioima. Neautenticnost moze naprotiv odredivati tubivstvovanje u njegovoj najpunijoj konkretnosti . prividno dobiva samo pretpostavka autenticnosti ." U prvi mah moglo hi se cak uciniti da Heideggerove zaobilazne formulacije u ovom pasusu daju vrlo malo za odredivanje znacenja tih »u strogom smislu terminoloski izabranih«izraza. talijanski prevodilac Sein und Zeit-a shvatio je da se :oU strogom smislu« odnosi na »te izraze«. dobiva.ill upravo sam smisao autenticnosti? Hi je mozda mogucnost biranja pretpostavka . ne samo s obzirom na kratkocu.). S druge strane. 55) I.cini se.po samom Heideggeru .p.»sebi prisvojen«. Milano Roma.prije zasnovano u tome sto je bit tubivstvovanja u njegovoj egzistenciji? 2) Da Ii je moguonost tubivstvovanja da samo sebe bira. zainteresiranosti. »svoj vlastiti«).« (Martin Heidegger.« {SZ. ili je to . 5tO je dosta malo.

dopustaju da pored autenticnog i neautentienog egzistiranja postoji i »indijerentno«.. Jer ako neautenticnost ne znaci ni manje bivstvovanje ni nizi stupanja bivstvovanja. iIi tu mozda postoji i neka »treca« mogucnost? Na viSe kasnijih mjesta Heidegger u skladu sa svojim pocetnim odredenjem govori tako kao da s gledista mogucnosti da se bude vlastit postoje samo dva modu- f I sa egzistiranja: autenticno (pravo) i neautenticno (nepravo). To znactda neautenticnost. cak. odnosno u njihovoj modalnoj indiferentnosti [u rnodalnoj indiferentnosti prema njima. Tubivstvovanje egzistira uvijek u jednom od ovdh modusa. Medutim ima i mjesta tkoja su donekle dvosmisiena. Kako je tu jasno spomenuta modalna indiferentnost kao treca mogucnost.j (2) »indiferentnog iii pak (iii takoder) neautentiCnog egzistiranja«. « SZ 304). Eigentlichkeit und Uneigenti1i.. pa. tj.) nije jednoznacno. Ali ima mjesta gdje se indijerentnost i direktnije spaminje ikao treca mogucnost: »Egzistirajucem tubivstvovanju pripada uvijek-mojost [Jemeinigkeit] kao uvjet moguonosti autenticnosti i neautenticnosti. na ana:lizu indiferentnog. udrugom slucaju oni su razliciti. da li je to znacenje autenticnosti po Heideggeru? Cini se da je to ono 5tO nam on u navedenom citatu pruza. moglo bi se pomisliti da su autenticno i neautenticno egzistiranje rnodalne modifikacije indijerentnog. po kojem se dva navedena modusa razlikuju po tome da li se u njima bivstvovanje »zadobiva« iIi »gubi«? Nije li »zadobivanje« visi stupanj od »gubljenja« i nemaIi vise bivstvovanja tamo gdje se ono zadobiva? U kakvom su odnosu zapravo dvije posljednje recenice u citiranom odlomku Heideggera? Zasto bi teza da neautenticnost maZe odredivati tubivstvovanje u njegovoj najpotpunijoj kon\". Medutim Heidegger na vise mjesta govori 0 autenticnom tubivstvovanju kao LXXXV I LXXXIV . Da li je ova podjela potpuna? Da Ii je svakd modus bivstvovanja nuzno autentican ili neautentican. reo cimo. Treba li to shvatiti kao ogradivanje od . ni njemaoko »beziehungsweise« (bzw. Kao ni nase »odnosno«. na primjer. a ne u smislu »to jest« (sto znaci da je u tom SIDlSlu mogao upotrebitl »odnosno« i u ranije spamenu tom . onda ni autenticnost ne znaci ni vise bivstvovanja ni visi stupanj bivstvovanja.tekstu). odnosno stupnjevitog vrednovanja dvaju mogucih modusa bivstvovanja? No u kakvom su odnosu ovi »kvantitativni« kriteriji prema. »kvalitativnom« kriteriju. birati sarna sebe i svojim se izborom dobiti. pa se ovo »indiferentnog odnosno neautenticnog egzistiranja« moze shvatiti na dva bitno razlicita nacina: (1) »indiferentnog. kretnosti itd. « (»Die Grundmoglichkeiten der Existenz. polazeoi od prosjecne svakodnevnosti... Biti sebi svoj vlastiti.-biti. to jest (drugim rijecima) neautenticnog egzistiranja . uneigentlichen Existierens«. in der modalen Indifferenz ihrer]« (SZ 53). Ako se pretpostavi da pored autentienog ~ neautenticnog egzistiranja postoji i indiferentno. tini se.. morala biti u suprotnosti s tezom da neautenticnost predstavlja nim stupanj bivstvovanja? . Kriterij za razlikovanje ta dva modusa nije ni kolicina ni stupanj bivstvovanja.chkeit des Daseins . biti neautenticno. Tako on pise: »Dosadasnja dnterpretacija ogranicila se. SZ 232). i ako je prosirenija od autenticnosti pretpostavlja ovu kao mogucnost.. odnosno rieautenticnog egzistiranja« (sdes indifferenten bzw.. Heidegger je vrlo odsjecan (u posljednje dvije recenice navedenog odlomka) odredujuci ontoloski status neautenticnosti.~/ Oprastajuci se od navedenog (jos nedovoljno analiziranog) pasusa. moramo naglasiti: u njemu se kao dva modusa bivstvovanja s obzirom na mogucnost da se bude »sebi privlascen« navode autenticno i neautenticno bivstvovanje. Tako. a time i autenticnosti.kvantitativnog. Ali dok on tako dosta neodredeno i indirektno naznacuje smisao pojmova »autenticnost« i »neautenticnost«.. autentienost i neautenticnost tubivstvovanja . mozemo zakljuciti da Heidegger u ovom slueaju upotrebljava »odnosno« u Smislu»il~ pak«. citamo: »Osnovne mogucnosti egzistencije. U prvom slucaju »indiferentno« i »neautenticno« su dva naziva za isti nacin egzistdranja.

Martin Heidegger svakako ne pise jednostavno.. ne smatra svoje misljenje spekulativnirn ni dogmatsko-konstruktivnim. Izlazeci iz toga nacina egzistiranja i vracajuci se u njega svako je egzistiranje onakvo kakvo jest. U jednom odredenom aspektu svakodnevna prosjecnost pojavljuje se vee na prvim stranicama Sein und Zeit-a. U ovoj treba jasno pokazati [herausstellen] me bilo koje i slucajne. koje se odrzavaju u svakom nacinu bivstvovanja fakticnog tubivstvovanja kao one koje odreduju bivstvovanje. a u drugom paragrafu 0 »prosjecnom i nejasnom razumijevanju bivstvovanja. nego bitne strukture. Ta indiferentnost svakodnevnosti tubivstvovanja nije nista. 232). dogmatski spekulira 0 tome sta bi covjek mogao ili trebao da bude. jasna je Heideggerova teza da bivstvovanje treba prije svega shvatiti u njegovoj prosjecno] svakodnevnosti. Tako je u prvom paragrafu rijec 0 »prosjecnoj razumljivostis bivstvovanja (SZ 4). zanemarujuci covjekovo empirijsko bivstvovanje. te napose razmotriti da li Ii su ta dva pojma Identicna Ili bar nuzno povezana ili pak »prosjecna svakodnevnost« moze biti autenticna odnosno neautenticna. SZ 5. prosjecnost i indiferentnost tubivstvovanja bitno isto ill da su bar medusobno neodvojivi. on pise: »tom se bivstvujucem ne smije konstruktivno-dogmatski pridodati nikakva proizvoljna ideja 0 bivstvovanju i zbilji. Tu svakodnevnu indiferentnost tubivstvovanja nazivamo prosjecnoSCu. 179). slicno i SZ 6 i 8). U paragrafu u kojem je uvea distinkciju izmedu autenticnosti i neautentienosti i gotovo neposredno nakon toga Heidegger je ponovo postavio pitanje 0 ispravnom pristupu analizi bivstvovanja. a ne u nekom izuzetnom (neprosjecnom . sire je razvio i ideju 0 svakodnevnosti kao ishodistu analize: »Na pocetku analize tubivstvovanje nikako ne treba da se interpretira u diferentnosti jednog odredenog egzistiranja. nego treba da se otkrije u svom indiferentnom ponajprije i ponajvise. U petom paragrafu susrecemo se vee s opcim razjasnjenjem pojma i s njegovimznacenjem za analitiku tubivstvovanja. medutim.« (SZ 43) Na osnovu navedenih rrjeci moglo bi se zak:ljuOiti da su svakodnevnost. pa se postavlja pitanje ne iskljucuje li se time potreba za posebnim »indiferentnim« rnodusom.modifikaciji neauteniicnog (v. potrebno jenesto reci i 0 njoj. bila ona ne znam koliko »samorazumljiva«: tubivstvovanju se ne smiju ontoloski neprcmisljeno nametati nikakve na osnovu neke takve ideje ocrtane »kategorije«. No ako te finese ostavimo po strani. Sam Heidegger. Tako razrnatrajuci »problem dobijanja i osiguranja vodeceg nacina pristupa tubivstvovanju«. a u nefilozofskom mnijenju »teska. (SZ 17) Prosjecna svakodnevnost ovdje se interpretira kao modus u kojem tubivstvujuce bivstvuje »ponajprije« i »ponajvise«.se filozofsja najcesce identificira s aprioristiokom dogmatskom spekulacijom. Nije li »indiferentni« modus ipak sarno podvrsta »neautenticnog«? Buduci da se »indiferentni modusscesto dovodi u vezu s »prosjecnom svakodnevnoscu« (vidi gornji citat sa str. odnosno fundamentalnu ontologiju. nego se tradicionalnom dogmatsko-konstruktivnom pristupu ostro suprotstavlja. Iz pogledana osnovno ustrojstvo svakodnevnosti tubivstvovanja tada izrasta priprernni obris bivstvovanja tog bivstvujuceg. a ova dva izraza rnogu se interpretirati na vise nacina. nego je jedan pozitivan fenomenalni karakter tog bivstvujuceg.(»diesesdurchschnittliche und vage Seinsverstandnis«.. pa posto je istakao da se tubivstvovanje ne smije jednostavno »konstruirati jz jedne konkretne moguce ideje egzistencije(SZ 43). Napose taj nacin treba da pokaze to bivstvujuce u onome kako ono bivstvuje ponajprije i ponajvise [zuniichst und zumeist]. Tako i Heideggera mnogi smatraju apstraktnim misliocern koji.i/ili nesvakodnevnom) stanju. (SZ 16) Potreban je sasvim drukciji pristup: »Nacin pnistupa i interpretacije [Auslegung] mora se naprotiv izabrati tako da se to bivstvuLXXXVI juce rnoze pokazati samo po sebi sarno od sebe. u njegovoj prosjecnoj svakodnevnosti. Svakodnevno prosjecno bivstvovanje po ovome ne bi LXXXVII . SZ 130.

Heidegger je ovdje poveeao prosjecnu svakodnevnost i modus neautenticnosti i ujedno ih je distingvirao. Heidegger odjednom nastavlja: »Prosjecna svakodnevnost . neautenticnog i indiferentnog primijeniti na sva tri nivoa Heideggerove analize (na analizu »osnovnog ustrojstva«. recimo. neautenticno i indiferentno Hi je ono u odnosu na tu distinkciju neutralno (svim modusima bivstvovanja tubivstvovanja zajednicko)? Drugim rijecirna: da 1i je na pitanje 0 osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja moguc jedinstveni odgovor ili se taj odgovor mora dati u tri modifikacije? Pitanje nije jednostavno.. Medutim najvece teskoce nastaju u vezi s pitanjem kakve su konsekvencije podjele na autenticno. napose i zatosto odnos izmedu »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja. neautenticno i (kako se cini) indiferentno bivstvovanje za smisao Heideggerovog pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja i napose za podjelu tog pitanja na tri potpitan]a. pa eak i u anodusu neautenticnostisugerira da neautenticna egzistencija i prosjeena svakodnevnost nisu isto. Takoder u njoj. Paragraf sto slijedi viSe zaostrava to pitanje nego sto daje odgovor na njega: »Ali eksplikacija tubivstvovanja u mjegovoj prosjecnoj svakodnevnosti ne daje.nije dovoljno razj asnj en.moglo bim ni autenticno ni neautenticno. (SZ 44) Kako vidimo. Takoder u njoj se tubivstvovanju na odredeni naein radi 0 njegovom bivstvovanju. niti kakav je odnos izmedu strukturalnog i nestrukturalnog aspekta strukturno U svakom slucaju on smatra da se tubivstvovanje u njegovoj prosjecnoj svakodnevnosti moze ontoIoski shvatiti u pregnantnim strukturama koje se strukLXXXVIII turalno ne razlikuju od ontoloskih odredenja autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja (time se dopusta ihl cak sugerira da se te strukture razlikuju na neki nestrukturalni nacin). Da Ii se Dime dopusta da i svakodnevno prosjecno bivstvovanjetubivstvovanja rnoze biti autenticno Hi se sarno sugerira da svakodnevno prosjecno tubivstvovanje. (1) »osnovno ustrojstvotubivstvovanja biti autenticno. ni ono sto nam Heidegger na drugim mjestima u Sein und Zeit-u govori 0 autenticnosti i neautenticnosti i.« (SZ 44) Teskoca je ovog teksta u tomesto Heidegger tu ocito pretpostavlja da se strukture mogu medusobno razlikovati ill »strukturalno« ili na jedan Ill vise nestrukturalnih nacina. »bivstvovanja« i »smisla bivstvovanja« tubivstvovanja) iii se ona moze provoditi sarno na nekim nivoima? III mozda postoji neka korelacija izmedu razlicitih modusa autenticnosti i razlicitih nivoa analize? Moze li npr. Znaci li to da i prosjecna svakodnevnost moze bit! u modusu autenticnostiz Pitanje riije jednostavno. pa cak i u modusu neautentienosti. sarno prosjecne strukture u smislu neke rasplinute neodredenosti. »Ta:koder u njoj. leZi a priori struktura egzistencijaliteta. moze biti shvaceno u pregnantnim strukturama. napomenuvsi da se prosjeena svakodnevnost prj ekspkskaciji tubivstvovanja stalno preskaee. Na zalost.] i njegova zaboravljanja. Medutim. Moze Ii se distinkoija izmedu autenticnog. 0 njihovom odnosu prema prosjecnoj svakodnevnosti nije sasvim jednostavno i jedno- znacno. iako ne anoze biti autenticno. nego sarno indiferentno (sto ne bi bilo nesto negativno.i »bivstvovanja tubivstvovanja. P. Ono vsto onticki bivstvuje na nacin prosjecnosti moze se ontoloski vrio dobro shvatiti u pregnantnim strukturama koje se strukturalno ne razlikuju od ontoloskih odredenja recimo jednog autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. ali ne daje naslutiti kako bi trebalo shvatiti nestrukturalne razlike medu strukturama.tubivstvovanja ne smije se uzeti kao neki puki »aspekt«.G. nego jedno pozitivno odredenje). prema kojem se ono odnosi u modusu prosjeene svakodnevnosti. pa makar i sarno u modusu bijega pred njim [bivstvovanjem . nego da je neautentiCnost jedan od modusa prosjecne svakodnevnosti. pa nije jasno ni da Ii modificiranje LXXXIX . odnosno nivoa analize. koje »forrnalnoe nisu u manjoj mjeni strukture od onih sto Ih otkrivamo u autenticnom tubivstvovanju? Cini se da se moze argumentirats u oba pravca.

Nema svrhe da ta »rnjesta« sad izdvojena iz konteksta ovdje razmatramo.odgovor na sva tri sugerirana pitanja 0 bivstvovanju iIi sarno na jedno od njih (npr. a neposredno prije nego sto ce preci na treci ~vo anaIize (analizu smisla bivstvovanja tubivstvovanja). Medutim Sein und Zeit nije samo knjiga pitanja. Mi cemo se na te odgovore osvrnuti sasvim kratko. a s toga nam se gledista 6inilo najvaznije da u sto vecoj mjeri razjasnimo njegovu opcu koncepciju filozofije (kako je izlozena u Sein und Zeit-u) i napose srnisao njegovih pitanja. odnosno rieautenticnog egzistiranja. a analiza smisla bivstvovanja tubivstvovanja kao vremenitosti bila bi analiza autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. kako onog glavnog (ili. analiza u prvom odjeljku irnala bi posla sarno s neautenticnirn (marksistickom terrninologijom »samootudenim«) bivstvovanjem. kao pokusa] svestranog pri- ° xc XCI . ne zato sto bismo ih smatrali nevaznim (kao sto ih takvima nije smatrao ni sam Heidegger). Ali stosta u prvom odjeljku govori protiv nje.trebalo da se podijeli na tni pitanja i podari nam tri razlicita odgovora. smislu neautenticnog i smislu indiferentnog bivstvovanja (iIi mozda u pitanja o autenticnom.og egzistiranja.na trece11'!mw. neautenticnu i indiferentnu? Najzad (3) da li bi trebalo da se i pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja modificira u tri pitanja: u pitanja 0 smislu autenticnog. polazeci od prosjecne svakodnevnostn. Drugim rijecima. cini se da bi i pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja kako se javlja na »drugom nivou analize. 10. neautenticnom i indiferentnom smislu bivstvovanja) ili je pitanje 0 smislu bivstvovanja upravo i jedino pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja? Nakonsto je zavrsio analizu osnovnog ustroj. jedinog kojim se djelo bavi). Promatran s nekog drugog gledista. na analizu indiferentnog. Temeljno ustrojstvo tubivstvovanja i spoznajna teorija Gotovo cije1i dosadasnji tekst ovog uvoda upotrebIjen je za razjasnjavanje pitanja kojima se Heidegger bavi u Sein und Zeit-u.tentlcn.232) Iz ovog proizlazi da su analize osnovnog ustrojstva tubivstvovanja i bivstvovanja tubivstvovanja pre~~tavljale sarno analizu indiferentnog . kako on tvrdi. a sarno analiza u drugom odjeljku imala bi posla s autenticnim bivstvovanjem. Heidegger pise: »Dosadasnja interpretacija ogra~icil~ s~. IIi. na koje se to glavno pitanje irasclanjuje. Ali na ishodisno pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja i na potpitanja na koja ga je rasclanio Heidegger je dao vrlo odredene i detaljno obrazlozene odgovore. Bolje je da tom pitanju pridemo na drugi nacin: kratkim razmatranjem tri nivoa analizesto ih nalazimo unutar prvog odjeljka. samo na pitanje autenticnom iLi sarno na pitanje 0 neautenticnom bivstvovanju tubivstvovanja)? Hi bi mozda trebalo razlikovati tri vrste »brige«: autenticnu.bivstvovanja tubsvstvovanja povlaci za sobom i modificiranje njegova »osnovnog ustrojstva«. Do razvijenog odgovora ria svoje glavno pitanjetpitanje smislu bivstvovanja uopcei Heidegger nije stigao.u.odnos. nego zato sto je prirnarni zadatak ovog teksta da uvede 6itaoca u samostalno citanje Heideggera i razmisljanje 0 njegovirn analizama. Buduci da se(2) »bivstvovanje tubivstvovanja« i eksplicite modificira na autenticno. te da se tek .e (SZ. an~liza os~~)Vno~ ustrojstva tubivstvovan]a kao bivstvovanja ~ sVI~etu ~ analiza bivstvovanja rubivstvovanja kao bnge bile bi analsza indiferentnog odnosno neautenticnog bivstvova- ° nja tubivstvovanja. Jedan niz Heideggerovih direktnih izjasnjenja u drugom odjeljku kao da govori u prilog ta:kvoj interpretaciji. npr. gd~e se pita o smislu bivstvovanja tubivstvovanja vrsi analiza autenticnog egzistiranja. nego i knjiga odgovora. govore6i terrninima »odjeljaka« Sein und Zeit-a. obr~zlaiuci zasto [e takvo nastavljanje analize potrebno. neautenticno i indiferentno.stV1a b~vstvovanja tubivstvovanja i analizu bivstvovanj~ tubivstvovanja (analizu tubivstvovanja Ilia prva dva mvoa). tako i onih parcijalnih.. No predstavlja Ii Heideggerova teza 0 bivstvovanju kao »brizi.no neau.

jer je »Grundverfassung« do slovan njemacki prijevod »tudice« »Fundamentalstruktur«. dakle. Promatrano cisto kvantitativno analiza bivstvovanja-u-svijetu zauzima oko trideset posto »prve polovine« Sein und Zeit-a (blizu 130 strana). bzw. Taj temelj medutirn nije dovoljan za puno odredenje bivstvovanja tubivstvovanja: »Bivstvovanje-u-svijetu je doduse a priori nuzno ustrojstvo tubivstvovanja. o tome . Kako je vee spomenuto. ali ni Izdaleka ne dovoljno da bi potpuno odredilo njegovo biv. Dasein existiert. zelju ni mogucnost da detaljno analizira Heideggerov odgovor na pitanje s kojirn on pocinje analizu tubivstvovanja. Daljnja objasnjenja nalazimo na pocetku paragrafa 12.egzistencijalnost. in der modalen Indifferenz ihrer. »ustav« Itd.kakve je prirode ta fundamentalna struktura saznajemo ponesto iz recenica koje se odmah na pocetku »prvog odjeljka« nastavljaju na tezu da je »bivstvovanje-u-svijetu« . »polozaj«.vsto ne znaci previse. Medutim upravo to nije glediste s kojeg je on pisano Uvod ne zeli danadomjesti Citanje Sein und Zeit-a.« (SZ 41) »Temeljno ustrojstvo« je. Podsjecajuci na ranije izlaganje kojim je bio utvrden karakter tubivstvovanja kao egzistencije" i uvijek-mojosti. das je ich selbst bin.kaza problematike ovog Heideggerovog djela. da prelirnmarnim objasnjenjima i naznakama pomogne onom tko je spreman da se upusti u citanje djela kao vlastiti misaoni poduhvat. pa je prirodno da na stranicama sto slijede mozemo razmotniti sarno neke momente te analize. ovaj bi »uvod« bio nedopustivo disproporcionalan. neka. jer njemaeko »Verfassung« uz znacerrje »struktura« moze imati i vise drugih znacenja (npr." pricemu je ova posljednja proglasena uslovom mogucnosti autenticnosti i neautenticnosti (kao i modalno indiferentnog brvstvovanja tubivstvovanjaj= Heidegger nastavlja: »Ta bivstvovna odredenja [Seinsbestirnmungen] tubivstvovanja moraju se sad vidjeti i shvatiti a priori na temelju bivstvovnog ustrojstva [Seinsverfassung] koje mi nazivamo bivstvovanjem-u-svijetu. uvijek-mojost i modusi autenticnosti (autenticnost. »uredenje«. Damit ist der formale Begriff von Existenz angezeigt. Dasein existiert je in einem dieser Modi. indiferentnost). »raspolozenje«.« (SZ 52-53) " »Dasein ist femer Seiendes. te je tek naknadno odlucio da taj internacionalni izraz ponijemci (sarno sto to u tekstu narnjerno iIi nenamjerno nije konsekventno proveo). bar indirektna razjasnjenja mogu se naci.). Te momente treba fenomenalno razluciti uz stalno drzanje-na-oku uvijek prethodne [vee uvijek postojece] cjeline te strukture. nego. Upravo zato ni ovaj odjeljak 0 bivstvovanju-u-svijetu kao osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja nema ambiciju.« (SZ 53) Bivstvovno ustrojstvo nazvano »bivstvovanjem-u-svijetu« po ovome je temelj koji omogucuje da se a priori vide i shvate »ta bivstvovna odredenja tubivstvovanja« .koja (1) predstavlja »apriori« interpretacije tub ivstvovanja. Zum existierenden Dasein gehort die J emeinigkeit als Bedingung der Moglichkeit von Eigentlichkeit und Uneigentlichkeit. (SZ 53) XCIII »temeljnog ustrojstva tubivstvovanja« sung des Daseins«) nije kod Heideggera (»Grundverfas- . neautenticnost. prvenstveno.« (SZ 53) '2 . nego jedna izvorno i stalno cijela struktura. struktura .0 »Dasein ist Seiendes. sam pojam »osnovnog« ill dovoljno razj asnj en. Tako vee iz prvih recenica »prvog odjeljka« Sein und Zeit-a (SZ 41) vidirno da Heidegger identifi cira pojmove »Grundverjassung« i »Fundamentalstruktur« (vfundamentalna strukturaej. »stanje«. ali ni to razjasnjenje ne treba potcijeniti. moze se pretpostaviti da je Heidegger u pocetku preferirao izraz »fundamentalna struktura« (kao omiljeni Husserlov i opcenito fenomenoloSki termin).. Inace. Ipak. das sich in seinem Sein verstehend zu diesem Sein verhalt.Ona medutim dopusta razlicite poglede na momente koji je konstituiraju.»fundamentalna struktura« tubivXCII stvovanja: »Taj »apriori« interpretaoije tubivstvovanja nije neka skrpljena odredenost. a (2) sastoji se od »momenata-cah (3) nije od njih »skrpljena« nego je (4) izvorno i stalno cjelovita.

ne zavrsava.« (SZ 53) Da bismo dosli do pUlIlog odredenja bivstvovanja tubivstvovanja moramo. 0 cemu je vee bi10 rijeci. Ova su tri momenta nerazdvojno povezana. ona tom analizom nije ni zapocela. ali se rnogui pojedinacno analizirati ako pri analizi svakog od njih imamo stalno u vidu i cijeli fenomen. To Heidegger icini. Kako smo vidjeli. nego doista. u-bivstvovanje je »[ormalni egzistencijalni izras. »u-bivstvovanje« je egzistencijal koji znaci bivstvovno ustrojstvo tubivstvovanja (die Seinsverfassung des Daseins). Medutim. on u drugom poglavlju (pod naslovom »Bivstvovanje-u-svijetu opcenito kao temeljno ustrojstvo tubivstvovanja«) preliminarno analizira trees strukturni moment (su-blvstvovanje«) i jedan njegov »fundirani modus« (»spoznavanje svijeta«). vee po nacinu na koji je skovan pokazuje »da je njime misljen jedan [edinstveni [enomen« ~SZ 53). sopstvo. Tacnije receno. prije prelaska na ove pojedinacne analize. Medutim onosto slijedi nakon Heideggerove neobrazlozene najave da ce najprije pokusati »orijentirajucu karakteristiku strukturnog momenta [des Verfassungsmomentes]koji je spomenut posljednji« (SZ 53) nije sarno neka izolirana analiza tog treceg momenta (kakvu je analizu Heidegger. Medutim nemogucnost njegovog rastavljanja na elemente koji bi se mogli skrpati u nekucjelinu ne iskljucuje »visestrukost [Mehrfaltigkeit] konstitutivnih strukturnih momenata tog ustrojstva« (SZ 53). a »u-bivstvovanju« (sdas In-Sein«) peto. bivstvovanja tubivstvovanja. koje ima bitnu strukturu [ustrojstvo. Drugim zijecima. onome »Tko tubivstvovanja« (. uostalom vee unaprijed osudio). u vezi s cim nastaje zadatak ontoloskeanalize strukture »svijeta« (»Welt«) i odredenja ideje »svjetskosti« (»Weltlichkeit«). (2) »bivstvujuce koje je uvijek na nacin bivstvovanja-u-svijetu«. ontoloska ikonstitucija onog »u« (»u-osti«. Po Heideggeru tri su konstitutivna momenta tog ustrojstva (1) »u svijetu« (vin der Welt«). u skiadu s naslovom paragrafa U »prethodna skica bivstvovanja-u-svijetu iz [na osnovu] onijentiranja prema u-bivstvovanju kao takvom«. istice Heidegger. Analizom bivstvovnog ustrojstva tubivstvovanja analiza tubivstvovanja (covjeka).)das Wer des Daseins«) cetvrto. »Inheit«). analiza tubivstvovanja zapocela je analizom tub ivstvovanja kao egzistencije i uvijek-mojosti i razlikovanjem modusa autenticnog. Da li se time te pocetne analize nekako ukljucuju u analizu »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« iIi se sarno utvrduje njihova nedostatnost i potreba da se prede na analizu »osnovnog ustrojstva« kao na daljnji. dakle. Verfassung] bivstvovanja-u-svijetu« XCV . »Usbivstvovanie« (wln-Sein«) Heidegger principijelno razlskuje od »bivstvovanja u« (»Sein in«). U stvari. analizirati takoder »bnigu« (koja je bivstvovanje tubivstvovanja) i »vrernenitost« (koja se otkriva kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja). visi stupanj analize? Kakav je smisao teze 0 bivstvovanju-u-svijetu kao temeljnom ustrojstvu tubivstvovanja? Slozeni izraz »bivstvovanje-u-svijetu« (das »In-der-Welt-sein«). Cinilo se da su to relativno samostalne analize koje pre thode analizi osnovnog ustrojstva tubivstvovanja te je tek pripremaju i omogucuju. odnosno onaj tko jest u modusu svakodnevnog bivstvovanja i (3) »u-bivstvovanje« XCIV (vdas In-Sein«) kao takvo. Moze u prvi mah zbuniti zasto je bas treci moment ovako posebno odlikovan. neautenticnog i indiferentnog bivstvovanja. J to tako da svakom od navedenih strukturnih momenata posvecuje po jedno poglavlje: »svjetskosti svijeta« (»Weltlichkeit der Welt«) trece poglavlje. polazeci od analize u-bivstvovanja Heidegger ovdje skicira bit svoje koncepcije covjeka i sazeto se razgranicava od tradicionalne filozofske antropologije i spoznajne teonije. Heidegger sad zahtijeva da se »ta bivstvovna odredenja tubivstvovanja« vide i shvate a priori »na temelju bivstvovnog ustrojstva koje mi nazivamo bivstvovanjem-u-svijetu«. Medutim.stvovanje. Za razliku od ovog posljednjegvsto je kategorija1no odredenje koje sluzi za karakteriziranje bivstvujuceg koje ne bivstvuje na nacin tubivstvovanja (koje nijecovjek).

Covjek nije bice koje povremeno stupa u odnos prema svijetu. nego je svijet sarno strukturni moment covjekovog bivstvovanja.jer praktiono ponasanje je shvaceno kao »ne« . pM".premda u njenorn fakticitetu neosporna . Izbor ovog rnodusa posebno je i obrazloeen: »Budu~i da spoznaja svijeta ponajvise i iskljucivo predstavlja egze~plarno fenomen u-bivstvovanja.~ »~~dentnim« ishodistem za probleme spoznajne teorije III »rnetafizike spoznaje«. u-lbi::stvovan:Ja .(SZ 54).i buduci da to prvenstvo spoznaje zavodi u bludnju razurnijevanje njeVII Bitak i vrijeme XCVII . Takvo stupanje u odnose prema svijetu moguce je sarno zato sto tubivstvovanje kao bivstvovanje-u-svijetu jest onako kako jest. proizvoditi nesto. ako se njena ontoloska nu~nost i prije svega njen ontoloski smisao ostave u tami.i »ateorijsko« ponasanje . s jedne strane (pozivajuci se na J. upitati. odrediti. promatrati. Upravo na osnovu neshvacanja covjeka kao bivstvovanja-u-svijetu nastaju po Heideggeru mnoge ko_bne zablude tradicionalne filozofije i napose spoznajne teorije. »TlJIbivstvov~a struktu~a sada se poznaje jos sarno . na koje se u svom fakticitetu rasprsuje »bivstvovanje-u-svijetu tubivstvovanja« (»das In-der Welt-sein des Daseins«) .ti da se ne~to izgu~i: poduzeti. neke pretpostavljene podatke 0 etirnologiji nijeci »in« i »sein«. Tubivstvovanje nije nikad najprije neko tako reci liseno-u-bivstvovanja tubivstvujuce. unutar cega bi se odvijali odnosi izrnedu covjeka i neljudskog bivstvujuceg. Covjek je upravo kao covjek uvijek u svijetu.i njegovati nesto. gOVO:~tl 0. a ponekad nerna svojstvo be: kojega bi 000 moglo biti jednako kao s njim. Na taj nacin ona zati~ postaj.« (SZ 59) Smatrajuci da tu nejasnocu treba odmah bar djelomicno razjasniti. obradivati . Heidegger u slijedecem. 13. daje vise primjera za »moduse u-bivstvovanja« (»Weisen des In-Seins«). upotrebljavati nesto. napustiti i dopusti.. Na osnovu pretpostavke 0 covjeku i svijetu kao dvije nezavisno bivstvujuce realnosti izrasta i odredeno shvacanje spoznaje (Erkennen) prema kojem se spoznaja (Erkennen) shvaca »kao »odnos« izrnedu bivst~ujuceg (svijeta) i bivstvujuceg (duse)« (SZ 59).Ipak upravo zato zaista kobna pretpostavka. a moze kao Ijudsko bice biti i ne stupajuci u taj odnos. s druge strane. itd. :Ali to ostaje jedna . koji on sebi povremeno priustava. odnosno izrnedu »subjekta« i »objekta«.i to kao nesto po sebi sa~orazumljivo . i to ne sarno za spoznajnu teoriju .da bi ih zatirn svepodveo pod nacll~ bivstvovanja (Seinsart) briganja (Besorgen) te da bi kratko razmotrivsi odnos briganja. saznati. Insistirajuci na razlici izmedu »u.u oblicju dobijenom neprimjerenom Illterpretacijom.. koje ponekad ima cef da stupi u neki »odnos« prerna svijetu. Nije tako dacovjek »jest« i povrh toga drna jos neki bivstvovni odnos prema »svijetu«. provesti. ivstvovanja« i »bivb stvovanja U« (koje se ponekad naziva i »Inwendigkeit«) Heidegger ne pokusava dati neko opce odredenje »u-bivstvovanja«. Ovo bivstvovno ustrojstvo ne nastaje tek time da pored bivstvujuceg kara:ktera tubivstvovanja postoji jos i drugo bivstvujuce i s ovim se susrece. Grimma). a. Od »u-bivstvovanja« treba takoder razlikovati »bivstvovanje pri« svijetu (sdas Sein bei« der Welt). . unutar kojeg se moze pojaviti unutarsvjetsko bivstvujuce. brige (die Sorge) i bivstvovanja-u-svjjetu. koje je u »u-bivstvovanju« fundirani egzistenoijaJ. vee umjesto toga navodi.irnati posla s necim. Spoznaja svijeta«) analizira fenornen spoznaje svijeta (»Welterkennen«). koje ono [tubivstvovanje] ponekad ima.« (SZ 57) XCVI Svijet prema tome nije nesto nezavisno od covjeka.agrafu (pod naslovom »Egzemplifioiranje. »Susresti se« [»Zusammentreffen«] moze ovo drugo bivstvujuce »sa« tubivstvovanjem sarno ukoliko se uopce unutar jednog svijeta moze sarno od sebe pokazati. zaklju6io slijedecom fundamentalnom tezom: »U-bivstvovanje prema recenom nije neko »svojstvo«. Jer sta je samo po sebi razumljivije nego da se neki »subjekt« odnosi prema nekom »objektu« i obmuto? Taj »subjekt-objekt-odnos« m~ra se pretpostaviti.n~ jednom fiundiranom modusu.

kako se mora misliti sam predmet da bi ga subjekt na kraju spoznao. kako spoznaja moze uopce imati neki predmet. Po Heideggeru. konstruktivno »stanoviste«.koji je odvojen i bitno razlieit od »objekta«. Medutim po Heideggeru pri takvom pristupuizostaje upravo »pitanje 0 nacinu bivstvovanja [Seinsart] tog spoznajnog subjekta. ali ce tvrditi da oni u tom »fenomenu vide mnogo sta problematieno. Doduse. Istinski je sporno pitanje koliko je za spoznajni problem relevantan »nacin bivstvovanja onoga koji spoznaje«. po Heideggeru.rijee 0 njegovoj spoznaji« (SZ 60). a zapravo nepostojecem i tesko zarnisljivom oponentu Heidegger je svojim protupitanjem dao uvjedjiv odgovor.« (SZ 59) b U tradicionalnoj filozofiji i spoznajnoj teoriji spoznaja se shvaca kao odnos izmedu subjekta i objekta. Zastupnici »spoznajne teorije« kao temeljne filozofske discipline smatraju da analiza »naeina bivstvo- Ie . ali ne odgovaraju na pitanjesta to »unutra. ivstvovanja. a glavni je problemkoji tJu spoznajnu teoriju muci pitanje 0 »mogucnosti spoznaje«. ona ima svoje ontidko Iundiranje u tom bivstvovnom ustrojstvu«. prirodno nastaje pitanje kako se subjekt iz te unutraSTIjesfere probija u onu vanjsku i postize spoznaju. On hoce pitati 0 spoznaji samo zato da bi 0 tome pitao. Pristalice takvog shvacanja uvjeravaju doduse da se »unutrasnja sfera« subjekta ne shvaca-kao neki »ormaric« iIi »puzeva kucica«. Takvom zamisljenom.karakteristicno za »imanenciju.pozitivno znaci i kako je bivstvovni karakter tog irnanentnog bivstvovanja spoznaje zasnovan u nacinu bivstvovanja subjekta. 6iji se naein bivstvovanja [Seinsweise] neiskazano vee uvijek ima u temi kada je . pasta [os onda treba pitati ako se pretpostavi da spoznaja vee jest pri svom svijetu. mnogi zbiljski pristalice raspravljanja 0 spoznajnoteorijskoj problematici slozit ce se s Heideggerom da 0 tome treba li i u kom smislu treba da postoji spoznajni problem odlueuje »fenomen spoznaje«. a ovu samu treba uciniti vidljivom kao egzlstencijalni »modalitet« u . sta drugo ako ne sam fenomen spoznaje :i nacin bivstvovanja onoga koji spoznaje?« (SZ 61) Nije tesko vidjeti da Heidegger tu odgovara na pr~govor koji tesko da ce kao svoj prihvatiti bilo koji pristalica spoznajne teorije 11i spoznajnoteorijske problematike. Prigovarac kojeg tu zamislja Heidegger pristaIica je spoznajnog problema bez obzira na bilo kakve razloge. bivstvovanje-u-svijetu treba pokazati jos ostrije s obzirom na spoznaju svijeta. a da se ne mora odvaziti na skok u neku drugu sferu?« (SZ 60) Pretpostavka je takvog postavljanja problema. rnoramo prethodno razjasniti kako i sta uopce jest ta spoznaja koja nam zadaje takve zagonetke. ako je spoznaja samo modus bivstvovanja-u-svijetu. Seinsmodus]tubivstvovanja kao bivstvoXCVIII vanja-u-svijetu. koji hi ona navodno trebalo da dostigne tek u transcendiranju subjekta?« (SZ 61) Na ovaj prigovor Heidegger ima i gotov odgovor (u obliku protupitanja): »Apstrahirajuci od toga sto u posljednjem Iormuliranom pitanju ponovo dolazi do izrazaja fenomenalno nelegitimirano.. Kad se jednom pretpostavi da je spoznaja unutar »subjelkta«. svodenje tubivstvovanja (covjeka) i svijeta na »subjekt« i »objekt« (koji se zamiSljaju kao dvije razlicite i razdvojene realnosti) ishvacanje spoznaje kao neceg sto je prvenstveno »unutarsubjekta. Medutim. prije nego sto pocnemo rjesavati spoznajni problem.nog najvlastitijeg nacina bivstvovanja. odnosno pitanje: »kako taj spoznajni subjekt izlazi iz svoje unutrasnje »sfere« napolje u jednu »drugu i spoljasnju«. a vee i riajprethodnije tematiziranje spoznajnog Ienomena pokazuje: »Spoznaja je bivstvovni modus [modus bivstvovanja. koja to instancija odlueuje 0 tome da li i u kojem smislu treba da postoji neki spoznajni problem. (SZ 61) Medutim. iz cisto iracionalne zelje datakav problem postoji. odnosno zato sto slijepo vjeruje da 0 spoznaji treba pitati. onda problem kako spoznaja dolazi do svijeta ili prodire u svijet ne moze ni nastati. sam Heidegger predvida i rnaguci prigovor svom shvacanju sa spoznajnoteorijskog stanovista: »adi takvom Interpretacijom spoznaje unistava se spoznajni problem.

kako je bitno ikonstituirano bivstvovanje tubivstvovanja. kao sto spoznaja nije prelazenje iz »unutarnje« sfere u svanjsku«. des Vorhandenen] bilo moguce.« (SZ 61) Ovo vec-bivstvovanje-pri-svijetu niposto se ne srnije shvatiti kao neki cisti spoznajni ili teorijski odnos prerna postojecem.« (SZ 61) Blize je onomsto bi se uobicajenom terrninologijorn nazvalo aktivnirn. vidjet cemo da je »sarna spoznaja prethodno zasnovana u jednorn vec-bivstvovanju-pri-svijetu. Po Heideggeru. odnosno razrnatranje neceg). »Bestimrnen« (odredivanje) i najzad »Aussage« (iskaz). Odredivanje spaznaje kao modus a bivstvovanja-u-svijetu ne znaci potcjenjivanje spoznaje.. Hantieren] i 51. upravo one samo ikao bivstvovanje .plienosti svijetom do (teorijske) spozna]e nije jednostavan: »Kako bi spoznavanje [Erkennen] kao promatracko odredivanje postojeceg [predrucnog. u kojoj je najprije ucahureno. ali tu terrninologiju Heidegger ne smatra adekvatnarn... koji pusta da se untarsvjetski susreouce bivstvujuce susrece jos sarno u svom Cistom izgledii [Aussehen] (eidos) i kao modus tog nacina biv- stvovanja moguce je izricito gledanje onog sto se tako susrece. i s obzirorn na !koje tada povremeno moze nastati pitanje kako se one »slazu« sa zbiljom. -svijetu u spoznaje. bavljenja. Besorgen] zaokupljeno [benommen] svijetorn 0 kojern se briga. Naprotiv: »i u shvacanju.. On se radije izrazava na slijedeci nacin: »Bivstvovanje-u-svijetu je kao briganje [zbrinjavanje.« (SZ 62) Ne sarno svako spoznavanje i znanje. potrebna je prethodno deiicijentnost brigajuceg irnanja-posla [des besorgenden Zu-tun-habens] sa svijetom. nego cak i zaboravljanje. cuvanju i zadrzavanju spoznajuce tubivstvovanje ostaje kao tubivstvovanje napolju.vanja onoga koji spoznaje« nije nuzna pretpostavka za analizu »fenomena spoznaje« nego da naprotiv analiza »fenornena spoznaje« treba da prethodi svakom drugorn pokusaju filozofskespoznaje. »Ovo vec-bivstvovanje-pri ponajprije nije sarno neko ukoceno buljenje u neko osto postojece [predrucno ].. Na temelju tog nacina bivstvovanja prema svijetu. tubivstvovanje uvijek u isto vrijeme i »unutra« i »vani«: »U usmjeravanju na [Sichrichten auf] . ako pogledarno »sta se na fenornena:lnom nalazu spoznaje [spoznavanja. varka i zabluda modifikacije su »izvornog u-bivstvovanja« (SZ 62). tj. i u shvacanju tubivstvovanje ne izlazi tek recirno napolje iz svoje unutarnje sfere. »Ansprechen« i »Besprechen« (govorenje 0 necern. Erkennen] sarno pokazuje«. angaziranim ili prakticnim adnos om . i sarno jedan nacin bivstvovanja-u-svijetu i ne smije se interpretirati kao neki »proces« kojirn neki subjekt pribavlja sebi predstave 0 necern. ona nije ni osvajacki pohod na vanjs:ku sferu s ciljem da se zadobijeni plijen donese natrag u unutarnju sferu i u rijoj pohrani u »kucici« svijesti. u jos-samo-prebivanje pri. »Auslegen« (interpretacija) . briganje se povlaci u sada jos jedini preostajuci modus u-bivstvovanja.« (SZ 62) U spoznaji je. ni brisanje njene CI c . vee predstavlja relativno specifican zadatak..« (SZ 61) Put od ove (prakticke) zaoku.« (SZ 62) Medutirn. ali ce insistirati da se analiza »fenomena spoznaje« ne svodi u potpunosti na analizu »nacina bivstvovanja onoga koji spoznaje«. A odredujuce zadrzavanje pri bivstvujucem koje treba spoznati nije kao neko napustanje unutarnje sfere. »Vernehmen« (slusanje-shvacanje). po Heideggeru. nego je tubivstvovanje i u tom »bivstvovanju-napolju« pri predmetu u pravo shvacenom smislu »unutra«. nego je one prema svorn prirnarnom nacinu bivstvovanja vee uvijek »napolju« pri nekom susrecucem bivstvujucem vee uvijek otkrivenog svijeta. radenja [poslovanja. Heidegger upozorava da je »razumijevajuce zadrzavanje jednog iskaza 0 •. koje kao tako prisvojene ostaju pohranjene »unutra«. gledanje neceg ill prerna riecem).« (SZ 61) Nakon sto je sazeto razjasnio kako se na temelju takvog nacina bivstvovanja tubivstvovanja razvijaju »Hinsehen« (starnogledanje«. Suzdrzavajuci se od svakog proizvodenja. No ima i »spoznajnih teoreticara« koji ce se sloziti s Heideggerom da analiza »fenomena spoznaje» pretpostavlja analizu »nacina bivstvovanja onogakoji spoznaje«.

nego od »treceg« momenta te strukture. kato je vee spomenuto. Dasein. Autenticno i neautenticno bivstvovanie-u-svijeta Temeljno je ustrojstvo tubivstvovanja bivstvovanje-u-svijetu. Medutim. zavisna od covjeka. No »svijet« u ovom izrazu nije neka vanjska priroda neell ClII . Peto poglavlje prvog odjeljka pod naslovom »V-bivstvovanje kao takvo« (»Das In-Sein als solches«. neautenticnog i indiferentnog bivstvovanja primijeniti na analizu osnovnog ustrojstva tubivstvovanja. Ta nova bivstovna moguenost moze se samostalno razviti. prema svijetu . Naprotiv: »tubivstvovanje dobiva u spoznaji jedan novi bivstvovni status (Seinsstand). Izraz »Tu« znaci ovu bitnu razotkrivenost [diese wesenhafte Erschlossenheit). njegova »bit«nije nezavisna od njegova odnosa prema svijetu. niti ta veza nastajeiz djelovanja svijeta na subjekt. To su ono »tu. analdzirao u tri poglavlja svoje knjige (u 3-5. U veoma opseznom (i zanimljivom) poglavlju posvecenom »prvom momentu« bivstvovanja-u-svijetu. Spoznaja je modus tubivstvovanja zasnovan u bivstvovanju-u-svijetu. ni napose njegove analize »temeljnog ustrojstva tubivstvovanja«. Nasuprot spoznajnom teoreticaru koji smatra da prije nego sto se odvazimo na razmatranje pitanja 0 bivstvovanju i filozofske problematike uopce treba najprije da ispitamo nase spoznajne moci. Nema mogucnosti da sve te analize kriticki razmotrimo. najpotpunije razrnotren u »§ 44. Heideggerov izraz (u Sein und Zeit-u) za »istinu u najizvornijern smislu« (SZ 223). u §§ 14-38). to jest kada jest jedno bivstvujuce koje je kao bivstvovanje onoga »Tu« razotkrilo [erschlossen) prostomost.(»Da«) pomocu kojeg je napravljen izraz »tubivstvovanje« (»Dasein«) i »razotkrivenost« (die Erschlossenheit«). poglavlju prvog odjeljka prvog dijela. Tubivstvovanje. U odnos prema svijetucovjek ne stupa naknadno. Eg53 U tom paragrafu Heidegger kratko razjasnjava dva »egzistencijala« koji ne ulaze kao »momenti« ni u jednu od tri osnovne strukture covjekova bivstvovanja sto ih Heidegger analizira u Sein und Zeit-u (sbivstvovanje-u-svijetu«. Tri momenta bivstvovanja-u-svijetu Heidegger je. Po Heideggeru to medutim nikako nisurijeci istog ranga:« »Ovdje« i »ondje« moguci su sarno u jednorn »Tu« (»Da«). U uobicajenom znacenju rijeci »tu« upucuje na »ovdje« (shier«) i »ondje« (sdort«).« (SZ 62) Medutim.koji je u tublvstvovanju vee uvijek otkriven. »svjetskosti svijeta« (sdie Weltlichkeit der Welt«) ne spominje se distinkcija izmedu autenticnosti i neautenticnosti. spoznaji ne treba pripisivati ono sto ona ne 6ini niti moze da cini: »Mi niti spoznaja tek stvara »commercium« subjekta sa svojim svijetom. gdje kratko skicira svoje shvacanje »bivstvovanja-u-svijetu« sam Heidegger nije posao od »prvog«. Heidegger smatra da se pitanje spoznaje moze rjesavati sarno u sklopu i na temelju pitanja 0 smislu covjekova bivstvovanja. Stoga bivstvovanje-usvijetu kao temeljno ustrojstvo zahtijeva prethodnu interpretaciju. postati zadatak i kao nauka preuzeti vodstvo za bivstvovanje-u-svijetu. Heideggerovo poricanje spoznajne teori:je i spoznajnoteorijskog pristupa filozofiji ne znaci poricanje fenomena spoznaje niti poricanje potrebe da se taj fenomen interpretira. nakon uvodnog § 2853 dijeli se na dva razdjela: »A. od »u-bivstvovanja« (»In-Sein). a informativno ih rezimirati nema smisla. Erschlossenheit und Wahrheit« (»§ 44. Zahvaljujuci njoj to je bivstvujuce (tubivstvovanje) 11. razotkrivenost i istina«).« (SZ 62) Kako vidimo. ali se provlace kroz cijelo djelo i irnaju terneljno znacenje. nego konstitutivni moment covjekove fundamentalne struk. »neposredna« bit u tome je sto bivstvuje u svijetu. U najmanju ruku njegova »prva«. Pokusajmo da slijedimo njegov primjer. no time nipostcnlje apsolvirano pitanje 0 vrijednosti Heideggerove analize covjeka. S ovom idejom mozemo se i sloziti. u kojem Heidegger analizira taj »treci moment«. »briga«. §§ 2838). moze Ii se distinkcija izmedu auteniicnog. moramo ukratko razmotriti ranije nabaceno pitanje. Ali Heidegger porice mogucnost da se problem spoznaje razmatra nezavisno od pitanja 0 smislu bivstvovanja onog bivstvujuceg koje spoznaje (covjeka).ture.specificnosti. »vremenitost«). Medutim u § 12.

koji konstituiraju ono Tu. odnosno tri nacina »da se bude ono Tu« (sdas Da zu sein«) navodi »die Befindlichkeit« (wnastrojenost«). nego i nizom rkonkretnih napomena daje odredenu ujedno s tu-bivstvovanjem svijeta »tu. Mi na pocetku § 34.« (SZ 133) Ovo ujedno znaci: »Bivstvovanje 0 kojem se tom bivstvujucem u njegovom bivstvovanju radi.0 tacnorn smislu i 0 tacnom medusobnom odnosu navedena tri momenta moglo bi se dosta raspravljati. osjecati se. »osjecanje«. a »Befindlichkeit« je opet Heideggerov specijalitet. Das alltiigliche Sein des Da und das Verfallen des Daseins«. analizu interpretacije (die Auslegung) kao oblikovanja (razv:ijanja.. to jest bivstvovanja onaga Tu rasclanjuje se na dva dijela« . Kako je on i u razdjelu A analizirao tni konstitutivna momenta u-bivstvovanja (nastrojenost.pise Heidegger (SZ 133). nalaziti se. moglo bi se pomisliti da svakom od navedena tri konstitutivna momenta u-bivstvovanja odgovara jedan od spomenutih oblika neautenticnog u-bivstvovanja.« (SZ 133) Mogio bi se pitati cemu sad ta objasnjenja 0 »Da. U razdjelu B Heidegger analizira jm modusa neautenticnog u. Ostavljamo po strani . razotkrivenost bivstvovanja-u-svijetu. osjecajnost« itd.« (SZ 133) Na osnovu toga moglo bi se pomlsliti da je govor na neki nacin najvazniji. 0 odnosu govora prema navedena dva momenta on pise: »Nastrojenost i razumijevanje jednako su izv:orno odredeni govorom. U razdjelu A Heidegger ikao tri ikonstitutivna nacina »u-bivstvovanja«. stajati«.j propadanje tubivstvovanja) kao pancv . nesuglasne tvrdnje? Navedena i sliona pitanja ostavljamo ovdje po strani. izveden prema njemackom glagolu »sich befinden« koji znaci »1. razumijevanje i govor). Izrazi »Verstehen« i »Rede« uzeti su iz obicnog jezika. Za (neadekvatan) prijevod »nastrojenost« odlucio sam se. Svakodnevno bivstvovanje onog Tu i propadanje tubivstvovanja« (»B. analizu straha (die Fureht) kao modus a nastrojenosti. Heidegger tu.za sebe samo. bar naizgled. biti. posvecenog govoru. jer nisam mogao pronaci bolji (razmatrao sam takoder: »nastrojenje«. ivstvovanja: b »govorkanje« (das Gerede«). Die existenziale Konstitution des Da. medu ostalim.« (SZ 160) Po ovome. .« (SZ 161) Kako shvatiti i uskladiti sve te. Nas sad prvenstveno zanima ojelokupni smisao te analize i njen odnos prema analizi provedenoj u razdjelu B tog poglavlja. Heidegger kate: »Fundamentalni egzistencijali. 2. jest [sastoji se u tome]. »nalazenje«. »Poglavlje koje preuzima eksplikaciju u-bivstvovanja kao takvog. CIV prednost nastrojenosti. Nisu li mozda u ova dva razdjela zasebno analizirani autenticno . ocito identificirani. ali se vidi vee i iz najave daljnjeg sadrzaja kako je dana u uvodnom paragrafu petog poglavlja (u § 28). No vee na iducoj stranici citamo: »Govor je jednako izvoran s nastrojenoscu i razumijevanjem. vidjet cemo da u ovoj pretpostavci ima »nesto«. »znatiielju« (sdie Neugier«) i »dvosmislenost« (vdie Zweideutigkeit«). Govorkanje (das Gerede) je svojevrsna modifikacija govora (die Rede). §§ 35-38). ali ne sarno redoslijedorn razmatranja. »das Verstehen« (wrazumiievanje«i i »die Rede« (wgovor«}. i »Erschlossenheit« (rna kako mace vazna) u uvodnom dijelu pogiavija koje treba da razjasni »In-Sein«.i neautenticno u-bivstvovanje? Ako pazijivije pogledamo te dijelove. »nahodenje«. To se jasno vsdi iz deskripcsje tih modusa.zistencijalna konstitucija onog Tu« (»A. Ausbildung) razumijevanja i analizu iskaza (die Aussage) kao modusa interpretacije. insistira da su nastrojenost i razurnijevanje »jednako izvorni konstitutivni nacini da se bude ono Tu« (SZ 133). nastrojenost i razumijevanje bili bi fundamentalniji od gov:ora. da bude svoje "Tu«. jesu nastrojenost i razumijevanje. §§ 29--.. pise: »Pod B (svaikodnevno bivstvovanje onoga Tu . Heidegger npr. "U-bivstvovanje kao takvo« i »bivstvovanje onoga Tu« ovdje su. Medutim to nije sluca].).34) i »B. (»Tubivstvovanje jest svoja razotkrivenost.« (SZ 132) Radikalizirajuci tu tezu Heidegger tvrdi: »Das Dasein ist seine Erschlossenheit. ali da stvar nije tako jednostavna. kao npr.i Heideggerovu analizu nekih modusa navedenih triju glavnih momenata u navedenom dijelu knjige. odnosno »in«. naci se. ali su znatizelja (die Neugier) i dvosmislenost (die Zweideutigkeit) obje modifikacija razurnijevanja (das Verstehen). »nahodenost«.

Kako i zasto . govorenje. kao egzistencija1ni modusi svakodnevnog bivstvovanja onog Tu analiziraju se: govorkanje (§ 35).« (SZ 175-176) cvn .>ga Se. nema mka~vo~ pokusaja da se obrazlozi ova redukcija. koje je posveceno analizi u-bivstvovanja. Sic. uvrs~t. odnosno elimiCVI nacija. Heidegger. HeIdegger tu pita ne sarno 0 svakodnevnoj modifikaciji razumijevanja i govora i interpretacije.« (SZ 133-134) Kako se vidi. upada u OCI da u ovoj najavi (u skladu s.dan (entsprechend) konstitutivnom fenomenu govora (Rede). znatizeIjom i dvosmislenoscu. Njeno bivstvovanje konstituira se u nastrojenosti. ovako rezimira smisao cijelog poglavlja: »Vodece pitanje ovog poglavlja odnosi se na bivstvovanje onog Tu.kompletne i druga kao cjelina na neki nacin odgovara prvoj. znatizelja (§ 37) i dvosmislenost (§ 37). kao pandan videnju (Sicht) koje lezi u razumijevanju Ii prema interpretaciji koja pripada razumijevanju. znatizel]a i dvosmislenost pripisuje se jasno tubivstvovanju u njegovoj svakodnevnosti. umirenja [Beruhigung]. videnja i interpretacije [Rede. kojo~ daljn~a ~naliz~ doist~ tece) nema vise »nastro]enostl« (»Befmdhchkelt«). nego izricito kao neautenticni. str. u odnosu na autenticnost i neautenticnost.n ~ u koji paragraf) Heidegger pita: »koji su eg~Isten~]a:lm ka:akteri razotkrivenosti [Erschlossenhelt] blvstvoVan]a-u-svijetu. neko posebno raz~~ijevanj~. i ovu . Svakodnevni nacin bivstvovanja razotkrivenosti :kara:kterizira se govorkanjem. Ta se svakodnevnost u ovom dijelu Sein und Zeit-a ne promatra kao neki. obje su troclane strukture po Heideggeru . 42. otudenja [Entfremdung] i spletenosti [Verfangnis]. . medu ostalim. Znaci li to da neka svakodnevna modifikacija onog sto je nazvano »nastrojenoscu« nije moguca ill Heidegger iz nekog razloga nije htio (iii nije bio raspolozen) da se upusta u analizu odgovarajuceg modusa? U kratkom tekstu na pocetku razdjela B (u tekstu koji prethodi paragrafu 35. Ako ostavimo po strani neke detalje. U zakljucnom dijelu petogpoglavlja.to nije objas~e~ - Daljnja pitanja mogu se pojaviti u vezi s tacnorn prirodorn navedenih troelanih struktura. neutralni modus. u kojoj nema ni rijeci 0 nastrojenos~i«. nego takoder i na prvom mjestu nastrojenosti. Ovi pak pokazuju dinamiku [Bewegtheit] propadanja s bitnim karakterima iskusenja [Versuchung]. razumijevanju i govoru. a sam nije. on daljnju analizu najavljuje slijedeCim rijecima: »~~jprije je ~treb~? da se na odredenim fenomenima oOlgledno pokaze [UCIni vidl}ivom] razotk:rivenost [die Erschlossenheit] on<.na]avu.ht und Auslc:?ung]. Pri tome. Struktura sto je Cine govorkanje. u ikojem se spominje »nastrojenost«. § 9. Ovo neautenticno bivstvovanje Heidegger sad naziva izrazom »Verjallen« (wpropadanie«). to jest svakodnevni nacin bivstvovanja govora. ukoldko se ovo kao svakodnevno drii u nacinu bivstvovanja onoga Se? Da li je ovome svojstvena neka specificna nastrojenost. pri cemu istice da propadanje nije nesto razlicito od autenticnosti nego sarno ostriji izraz za nju: »Onosto smo nazvali neautenticnoscu tubivstvovanja (usp. Medutim u istom uvodnom tekstu. u petnaestak redaka 5tO razdvajaju citirano pitanje.« (SZ 180) Na osnovu ovog moglo bi se zakljuciti: premda ne postoji odnos jedan-prema-jedan izmedu konstitutivnih rnornenata razotkrivenosti i karaktera njenog svakodnevnog nacina bivstvovanja. interpretacijom propadanja sada dobiva ostrije odredenje. i dalje). 0 tome zasto je Heidegger iz svoje analize ispustio »nastrojenostmoze se sarno nagadati. Temom je postala ontoloska konstJitucija razotkrivenosti [Erschlossenheit] 'koja bitno pripada tubivstvovanju.interpretiranje?« (SZ 167) Kako vidimo. Heidegger u razdjelu B ne analizira neki neautenticni modus svakodnevnog u-bivstvovanja (ill bivstvovanja onoga Tu) koji bi odgovarao konstitutivnom momentu snastrojenosti«. na istoj stranici (nepunih dvadesetak redaka nize). Neki pokusaj razjasnjenja nece se naci ni u analizi kojom se ta najava ostvaruje.

u kojoj se dosta govori 0 distinkciji izmedu autentienosti i neautenticnosti te se ujedno tematizira bezlicno Se (das Man). Cetvrto poglavlje jedno je od na}klraCihi~aiz~led ~ajjasnijih. autenticna egzistencij~ nije riestosto lebdi iznad propadajuce svakodnevnosti.}< (SZ 126) Ali u tom jasnom pitanju i odgovoru i napose u njihovoj elaboraciji ima dosta nejasnoca.? als M it-und S elbstsein.modus u. nego i na distinkciju izmedu pravosti i nepravosti (bez obzira na to ucemu je distinlkcija izmedu autenticnosti. U b prilog pretpostavci da Heidegger . Medutirn iz toga ne slijedi da postoji i neki posebni »neutralni. Ono Das »Se«. i pravosti Echtheit.« (»Das I n-der.Medutim. Cinjenica sto su navedene dvije . astrojeno bivstvovanje-u-svin jetu shvatiti kao autenticno. da je ono neutralno 'fie sarno u odnosu na distinkciju izmedu autenticnosti i neautenticnosti.u sklopu ove anaIize . A ono sto vrijedi za raz~mij. Dna jasno kaze da je razumijevajuce-nastrojeno bivstvovanje-u-svijetu nuzna pretpostavka propadanja (neautentienosti). Ono se bav:i jednim jasno formuliranim p~tanjem: »Wer ist es. Prva recenica maze se rnedutim interpretirati na vise nacina. Eigentlichkeit. [Das »Wer« dst das Neutrum. koje igraznacajnu ulogu u raspravljanju 0 u-bivstvovanju? Itice nam mozda. u kojoj se izricito ne govori 0 autenticnosti i neautenticnosti. odnosno propadanja.nastrojenoscu. kako stoji stvar s konstitutivnim momentima u-bivstvovanja .. premda se moze rnodificirati na ta dva nacina? Heidegger 0 tome izricito ne raspravlja niti se opcenito izjasnjava.Hi »indiferentni. provedeni kratki osvrt na analizu u-bivstvovanja olalksati pnistup Heideggerovoj analizi »drugog rnomenta«. das Man. A ako autenticna egzistencija maze nastati neposrednim modificiranjem neautenticne.recenice povezane rijecju »obrnuto« rnogla hi sugerirati da se i u prvoj recenici kao i u drugoj. a nisu ni meki ni zbr~j svih.l!ze u-bivstvovanja kaze 0 odnosu autenticne 1 neautenticne egzistencije: »Tubivstvovanje moie propasti samo zato sto se njemu radi 0 razumijevajuce-nastrojenom bivstvovanju-u-svijetu. der in der Alltaglichkeit ~es D. ako su govonkanje.« (SZ 179).asems ist?« (»Tko je taj koji jest u svakodnevnosti tubivstvovanja?« SZ 114) I odgovor je jasan: »To Tko nije ni ovaj ni onaj. To »Tko« je srednji rod.«). kako je provedena u cetvrtom poglavlju prvog odjeljka pod naslovom »Bivstvovanie-u-svijetu kao su-i samo-bivstvovanje. ivstvovanja. a:li ne kaze treba Ii to razumijevajuce . Obrnuto. nismo mi sami. preskacuci ne samo analizu »svjetskosti svijeta« (»prvog momenta« bivstvovanja-u-svijetu).. ali u vezi s razumijevaniem pise: »Razumijevanje je ili autenticno. radi 0 odnosu autenticnosti i neautenticnosti. koje proistjece iz vlastitog sopstva kao takvog. No nisu Ii nase teskoce s Heideggerovim shvacanjem autenticnosti i neautenticnosti u-bivstvovanja proistekle otuda Sto smo direktno pristupili tom pitanju. ':l1oduS01': djelornicno govori i onosto on u zavrs~om :dljelu ana. koju Heidegger odlucno provodi i nedovoijno razjasnjava). te da pod »razumijevajuce-nastrojenim bivstvovanjem-u-svijetu« u ovom kontekstu treba misliti autenticno tubivstvovanje.evanje moralo bi vrijediti i za preostala dva konstitutivna momenta u-bivstvovanja (nastrojenost i govor). onda bar za tu svrhu nije potrebno pretpostavljatl neki neutralni ili indiferentni CVIII modus egzistencije. neutralno ili na neki drugi nacin. ona Se. Ergreifen] ov~.nema potrebe za takvim »neutralnim«.W elt-sein »Man«. iIi neautenticno. crx . naprotiv.« (SZ 146) No to nije sve: »Kako autenticno tako i neautenticno razumijevanje moie sa svoje strane biti pravo idi nepravo [echt oder unecht]. razumijevaniem i govorom? Jesu Ii to konstitutivni momenti autenticnog bivstvovanja jJli neutralni momenti jedne konstitucije koja sarna po sebi nije ni autentiena ni neautenticna. preuzimanje.« (SZ 146) Iz ovoga proizlazt da razumijevanje nije nuzno moment autenticnog bivstvovanja. nego i analizu onoga »Tko« (sdrugog momenta« u-bivstvovanja). znatizelja i dvosmislenost karakteri neautenticnog bivstvovanja. nego egzistencijalno samo rnodificirano nastavljanje [prisvajanje.

Nakon sto je objasnio razliku izmedu dva ekstremna oblika pozitivne skrbi Heidegger pise: »Izmedu ta dva ekstrema pozitivne skrbi . eventualno. N edostajati moze onaj drugi same u nekom i za neko su-bivstvovanje. »Svijet tubivstvovanja je su-svijet [Mitwelt]. tako da ta analiza moze biti zanimljiva za njegovo opcenito shvacanje »subjekta« (onoga Tko)? Svakako. IIi mozda Heidegger i u cetvrtom poglavlju. Heidegger insistira da isto tako nije dan »neki izolirani ja bez drugih« (SZ 116). prirodno nastaje pitanje da Ii je covjekovo drustveno bivstvovanje (ukoliko se takvirn moze smatrati su-bivstvovanje) autenticno. U-bivstvovanje je su-bivstvovanje [Mitsein] s drugima [mit Anderen]. I samovanje [Alleinsein] tubivstvovanja jest su-bivstvovanje u svijetu. No teskoca je u torne jito nije sasvim jasno koji se momenti njegove analize »subjekta« svakodnevnosti odnose samo na svakodnevnost. kao osamljeni pojedinac. zbunjuje razlicita strukturiranost cetvrtog i petog poglavlja. kako mu se to cesto prigovara. a analizu »treceg momenta« prosiriti i preko granica tog modusa. upozorava Heidegger. odnosno neautentlcnosti. »Su-bivstvovanje odreduje egzistencijalno tubivstvovanje i tada kada netko drugi fakticki nije prisutan [vorhanden] niti se opaza.bivstvovanja-u-svijetu.121) Ali pored OVID deficijentnih modusa skrbi postoje i pozitivni. ne mati da ja uvijek fakticki postojim s drugima. Unutarsvjetsko bivstvovanje-po-sebi je su-tubivstvovanje [Mitdasein]. neautenticnog i. Miteinandersein]. ali. nejasno je zasto bi analizu »drugog rnomenta« trebalo ograniciti sarno na modus neautentienosti.Prije svega. prolazenje-jednog-mimo-drugog.« (SZ 120) Ove isliene eksplikacije mogu posluziti kao argument za tezu da covjek u Heideggerovom misfjenju nije shvacen. »skrb«).« (SZ . Skrb je odnos tubivstvovanja kao su-bivstvovanja prema drugom tubivstvovanju.« (SZ 118) Teza da je tubivstvovanje bitno su-tubivstvovanje s drugima. Dio odgovora na to pitanje Heidegger daje u sklopu analize egzistencijala sto ga oznacava rijecju »Fiirsorge« (wbriga-za«. a pitanje 0 onom Tko razmatra se samos obzirom na modus svakodnevnosti. Kako smo vidjeli. Svijet nije nikad sarno moj nego ga uvijek dijelim s drugima. nema takve podjele na dva razdjela. nego kao uvijek drustveno bice. ne-ticanje-jednog-drugog jesu moguci nacini skrbi.priskacuci-dominirajuce i preduhitrujuci-oslobadajuce dcii se svakodnevno bivstvovanje-jednog-s-drugim i pokazuje razno- ex ext . I upravo posljednji navedeni modusi deficijentnosti i indiferentnosti karakteriziraju svakodnevno i prosjecno bivstvovanje-jednog-s-drugim [zajednicko bivstvovanje. Ovaj odnos javlja se na mnogo razlicitih nacina: »Bivstvovanje jednog-za-drugog. indiferentnog bivstvovanja. ND s obzirom na distinkcijusto je Heidegger provodi izmedu autentionog. premda najavljuje da ce u njemu raspravljati samo 0 »subjektu« svakodnevnosti raspravlja i 0 tompitanju sire? Nema Ii rnozda bar dio Heideggerove analize »subjekta« svakodnevnosti (Heidegger smatra da »subjekt« nije dobar naziv za ono »Tko«. [ednog-protiv-drugog i jednog-bez-drugog. U cetvrtom poglavlju. njegova mogucnost je dokaz ovoga. neautenticno iIi indijerentno ljudsko bivstvovanje. a koji ne sarno (ili uopce ne) na nju. odnosno da nikad fakticki ne postojim sam. Pozivajuci se na svoje prethodne analize pOIkojima »nikad nije dan neki puki subjekt bez svijeta«. Heidegger u petom poglavlju najprije (u razdjelu A) raspravlja 0 »trecem momentu« bivstvovanja-u-svijetu bez obzira na razliku izmedu autenticnosti i neautenticnosti da hi ga zatim (u razdjelu B) razmotrio u modusu svaikodnevnosti. gdje se analizira »drugi moment. No ako je rijec 0 neodvojivim momentima iste strukture. Samovanje je deficijentni modus su-bivstvovanja. koji se ovdje tretira ujedno kao modus neautenticnosti (odnosno propadanja). iIi se one moze javljati u sve tri (ili bar dvije od uri) navedene modifikacije. i on sam ponekad upotrebljava »subjekt« pod navodnim znacima tame gdje bi trebalo reci Tko) opcenitije znacenje.

dok za preduhitrujuci-oslobadajucu gotovo direktno kaze da je autenticna. Selbstsein] ne zasniva se na nekom izuzetnom stanju subjekta. Bezli6no Se nije neko slucajno. C). prolazno stanje sopstva. Analiza okolinskosti i svjetskosti uopce. B. a kolsko 0 nekom neutralnom ili indiferentnom strukturnom momentu covjeka. nerna rijeci pri analizi »prvog« momenta bivstvovanja-u-svijetu . >>A. Kako je vee receno.klasifikacija leze izvan granica ovog istraiivanja. Das alltiigliche Selbstsein und das Man«) govori za pretpostavku da tu nije rijec 0 riekoj slucajnoj primjedbi. a bez obzira na to sto je Heidegger sam ne dovodi eksplicite u vezu s problematikom autenticnosti i neautenticnosti. odvojenom od onog Se.vrsne rnjesovite oblikevciji opis i . Pripadaju Ii oni u autenticno bivstvovanje rli u neautenticno? Ako se pogleda opis tih modusa vidjet ce se da Heidegger priskacuCi-dominirajueu skrb zigose kao neautenticnu.« (iSZ 129) CXII o tom autenticnom sopstvu ne saznajemo mnogo u ovom dijelu Sein und Zeit-a. to znaci ujedno i u su-bivstvovanju s drugima. pri cemu razdio A (»A. Sv~ko_dnevno samobivstvovanje i ono Se« (§ 27. Die Analyse der Umweltlichkeit und Weltlichkeit uberhaupt«) ima opcenit i principijeVIII Bitak i vrijeme CXIII . Ali uno nije ni jedini rnoguci modus sopstva: »Sopstvo [das Se1bst] svakodnevnog tubivstvovanja je Se-sopstvo [Man-selbst] koje mi razhkujemo od autenticnog. To ne znaci da Heideggerova analiza tog »prvog« momenta nema veceg znacenja. koje je Tko (ssubjekt«) sUbivstvova~ja nij. a to se poglavlje nakon uvodnog paragrafa sa znacajnim opcim razjasnjenjima dijeli u tri omasna razdjela (A. ta je analiza neobicno slozena i bogata. Aufgehen] u brigani svijet. Stvarse moze uciniti vrlo jednostavna: Ekstremni modusi (autenticni i neautenticni) nisu karakteristicni za svakodnevno tubivstvovanje. Ne znaci li to da svakodnevno tubivstvovanje nije ni autenticno ni neautenticno.»svjetskosti svijeta« (»svjetovnosti svijeta«. Tko je to dakle preuzeo bivstvovanje kao bivstvovanje-jednog-s-drugim?« (SZ 125) Po ovome svako je svakodnevno su-bivstvovanje s drugima neautenticno. pod naslovorn »§ 27. Nije potrebno da ovdje prepnicavamo Heideggerove briljantne :i dobro poznate analize beelicnog Se (das Man).« (SZ 122) Prema ovoj tezi dva ekstremna oblika skrbi ne pripadaju u svakodnevno zajednicko bivstvovanje. Svjetskost svijeta. nije uno sarno (es selbst). nego negdje po sredini? Paragraf 26 zavrsava rijecima: »Tubivstvovanje u prelazenju [apsorbiranju. nego ono kao »izvornl fenomen pripada pozitivnom ustrojstvu tubivstvovanja« (SZ 129). bar nom inalno . Medutim. Ipak nailazimo na jedno vazno upozorenje: »Autenticno bivstvovanje sopstva [sopstvovanje. to jest izricito preuzetog (eigens ergriffenen) sopstva. treba istaci: iz tih analiza proizlazi da to Se. Upravo pri analizi tih momenata Heidegger jasno provodi spomenutu distinkciju.« (SZ 130) 12.u-bivstvovanju i onome Tko svakodnevnog bivstvovanja-u-svijetu. mislim da se i u vezi s njom mora postaviti pitanje koliko je tu rijee 0 jednorn rnomentu autenticnog ljudskog bivstvovanja. dok 0 njoj. prirucnost i »predrucnost« Razmatrajuci Heideggerovo shvacanje bivstvovanja-u-svijetu kao osnovnog ustrojstva tubivstvovanja s gledista distinkcije dzmedu autenticnosti i neautenticnosti (koja je Izuzetno znacajnaza ispravno shvaeanje cijele Heideggerove koncepcije). U stvari. prirodno smo dali prednost njegovirn analizarna »treceg« i »drugog« momenta temeljnog ustrojstva tubivstvovan:ja .e i ne moze biti »sopstvo« autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. »die W eltlichkeit der Welt«). Uzgredna napomena ili cvrsta teza? Cijeli slijedeci paragraf. Svakodnevno bivstvovanje po ovirn je analizama nuzno neautenticno. analizi svjetskosti svijeta posveceno je drugo poglavlje prvog odjeljka Sein und Zeit-a. nego je ana egzistencijalna modifikacija tag Se kao jednog bitnog egzistencijala.

eak ni ako se shvati kao bivstvovanje te cjelokupnosti. grada. Jedino tubivstvovanje jest u svijetu i moze se karakterizirati kao »svjetsko« (»weltlich«). predrucnost (die Vorhandenheit) i 3. ali cuva ponesto i od ove njegove svakodnevne sirine. odjeca.« (SZ 88) U ovoj klasifikaciji moglo bi se. Tako je »Zeug« npr. sa cjelokupnoscu stvari koje »imaju vrijednost« za covjeka. da li je opravdano ovakvo redanje triju nacina bivstvovanja u okviru iste " Rijec »Zeug.koje nije tubivstvovanje. preradevina. sprava itd). Heideggerov termm »Zeug« ima odredenije znacenje. a treci razdio (»C. stvari. Pniroda je i sama jedno bivstvujuce 'koje se susrece unutar svijeta. oruzje itd. orude: alat. Medu daljn'jim zna~njim~ nalazll~O: posude. to jest tubivstvovanje. Tako on insistira da se svijet ne smije identificirati ni sa skupom prirodnih stvari. Nije zadovoljavajuce nikad se svijet shvati kao »cjelokupnost bivstvujuceg koje moze postojati unutar svijeta« (SZ 64). 'koja je trebalo da bude detaljnije provedena u drugom dijelu knjige. pricemu je »posljednje spomenuto bivstvovanje egzistencijalno odredenje bivstvovanja-u-svijetu. odijela. nego »jedan karakter samog tubivstvovanja« (SZ 64). te se moCXIV Unutarsvjetsko bivstvujuce je ili »pribor« (salat. Ako izmedu tubivstvovanja (covjeka) i netubivstvovnog bivstvujuceg (bivstvujuceg koje nijecovjek) postoji princlpijelna razlika (koja se fiksira i naglasava napose i timesto se 0 tubivstvovanju govori uz pomoc egzistencijala. tvorevina. Ono okolinsko okolnog svijeta i prostornost tubivstvovanja«. a 0 netubivstvovnom bivstvujucem uz pomoc kategorija) . oprema. ali presudnom problemu. i sto za kojim sjedimo. alat. Ristic-Kangrgin rjecnik navodi dvanaest glavnih znacenja s velikim brojem podznacenja. kao i neobicno zanimljivu analizu prostora i prostornosti ovdje cemo ostavits po strani. odnosno »stvari« i »pribora«. Svijet nije odredenje bivstvujuceg . U mnogome izvrsnu analizu Descartesa. prije svega. 3. b) pribor. »orude«.u njemackom obicnom jeziku ima mnogo razlicitih znacenja. razdio B posvecen Descartesu (»B. sto se moze uciniti prihvatljivije. Zato ni izraz »pnibor« nije bas najbolji za prevodenje ovog Heideggerovog termina. 2. »B. das Umhafte der Umwelt und die Raumlichkeit des Daseins«) posvecen je jednom naizgled posebnom. Razgranicenje analize svjetskosti od interpretacije svijeta kod Descartesa«. pa . prigovoriti nabrajanju dvije kategorije :i jednog egzistencijala u sklopu iste podjele. a netubivstvovno bivstvujuce (bivstvujuce Ikoje nije covjek) bivstvuje sarno »unutar svijeta«. Tako se kao prva tri ~naCen~abiljeze: 1. Ali on je ipak nesto neodredeniji i siri (i zato bolji) od drugih izraza koji tu dolaze u obzir (kao npr. prirucnost (die Zuhandenheit). »die Weltlichkeit«) je »ontoloski pojam i znaci strukturu jednog konstitutivnog momenta bivstvovanja-u-svijetu« (SZ 64). niti. »das Zeuge+). 1 soba u kojoj se sto nalazi. Dva prije navedena pojma bivstvovanja su kategorije Ii odnose se na bivstvujuce Ci:je je bivstvovanje netubivstvovne vrste. Pribor se moze protegnuti bar tako da obuhvati i alat i materijal. lovacki pribor. »Zeug« je za Heideggera sve 5tO nam je »pri ruci«. ze nazvati »pripadnim svijetu« (wweltzugehiirig«). orude. problemu prostornosti tubivstvovanja i odnosu prostornosti i prostora. »unutarsvjetskim« (»innerweltlich«). A »svjetskost« (ssvjetovnost«. cxv . ciji je nacin bivstvovanja (»die Seinsart«) »prirucnost« (»die Zuhandenheit«) dli »puka stvar« (»blosses Ding«) Ciji je nacin bivstvovanja puko postojanje. svjetskost svijeta (die Weltlichkeit der Welt«). »C. ili U uvodnom paragrafu i u razdjelu A Heidegger prije svega nastoji da svoje shvacanje svijeta razgranici od prosirenih shvacanja koja odbacuje. i pero k?jim pisemo i tinta u koju ga umacemo.Ian karakter. To znaci da treba razlikovati tni modusa bivstvovanja: 1. Die Abhebung der Analyse der Weltlichkeit gegen die Interpretation der Welt bei Descartes«) predstavlja svojevrsni anticipirajuci prilog onoj »destrukciji povijesti ontologije«. lice tkanina ~tof materijal. 2. c) izradevina. 5tO na neki nacin moze da nam posluzi. »Zeug« je prema tome i crude pomocu kojeg se nesto radi i materijal koji se pri tom upotrebljava. »predrucnost« (sdie Vorhandenheit«). a iz Heideggerove opce analize izdvojit cemo sarno jedan moment problematiku »predrucnosti« i »prirucnosti«. ~) sirovina.

sluziti: raditij.. No pitanje je da Ii »formalni« nedostaei mogu biti samo formalni.. « (»Etwas. pribojavati se. nisu H egzistencijali i s njim tijesno povezani »pojmovi. . nego zato sto samo bivstvovanje tubivstvovanja [das Sem des Daseins] treba uciniti vidljivim kao brigu [Sorge].. koj! ne pogada bit njegovih analiza.. Kao Ii mnogi drugi Heideggerovi termini. nost« (»die Zuhandenheit«) i »briganje« (sdas Besorgen«) kod Heideggera se neodvojivo povezani. 1936) ss CXVII .« (SZ 57) No ako je »briganje« egzisteneijal. -ositi: dovesti: poslati. Nasuprot raznim »prednaucnirn.h znacenja. 3. postarati se. No ako su »egzistenoijali . ako se kategorije mogu razjasnjavati pomocu egzistencijala (sto Heidegger u mnogim slucajevima dosta uspjesno cini).i kategorije dvije osnovne mogucnosti bivstvovnih karaktera« (SZ 45) i aiko egzistencijale. smiju Ii se kategorije definirats pomocu egzistencijala. urn zu .pomocu »briganja«? Hi. na-do/baviti." !Njegovu viseznacnost u svakodnevnom govoru istice i sam Heidegger. .(»Besorgen«). 4. Briganje je naein bivstvovanja covjeka (tub ivstvovanja). moglo bi se reci...upotrebljava se »kao ontoloski termin (egzistencijaI) kao oznaka za bivstvovanje jednog moguceg bivstvovanja-u-svijetu... odnosno »bivstvovna«.i pribora.uzet je iz obienog jezika u kojem se javlja u mnogo razHCiti. kako to cini Heidegger kada definira »pribor. Jedno daljnje pitanje moglo bi biti da li je razlika izmedu »stvari« (»Ding«) ii. «).»prirucnost.. ontiekim znacenjiina« . Beograd. svrsiti. a bivstvovni sukarakteri tog bivstvujuceg kategorije.00 kategorija (SZ 44). Pribor je ono bivstvujuce koje se »susrece U briganju«.« ~SZ 57) Kako smo vee ranije spomenudi. No ako je tako.(»Besorgen«) u Sein und Zeit-u . 00nosno »spoznajna« . . izraz »Besorgen. glagol »besorgen« (prema kojem i glagolska imenica »das Besorgen«) medu ostalim znaci: 1. j otpravljati. na-do/bavljati: don-ijeti. Bivstvovanje pribora uvijek pripada nekoj »priborskoj cjelini« (Zeugganzes«). Heidegger daje jasan odgovor. smssao u kojem ce sam upotrebljavati izraz »briganje.. Na ovo pitanje. (polsvrsavati .i »pribor«. treba »strogo odvojiti. kako to zahtijeva Heidegger. . (Vidi SZ 57) Objasnjavajuci zasto je odluoio da taj viseznacni termin upotrebi kao egzistencijal. ako ne spoznajna. brinuti se . (Svetomir Ristic i Jovan Kangrga. gledati: pobrinuti se.. nije Ii razlika izmedu stvari . Enciklopediski nemacko-srpskohrvatski recnik. j izvrli(va)ti .T ! podjele? Ne sugerira li 5e time da je razlika izrnedu pukog postojanja (spredrucnosti«) i »prirucnosti« istog ranga kao i razlika izrnedu nekog od ova dva modusa i svjetskostisvijeta? Na ovaj prigovor Heidegger bi mogao odgovoriti da je to formalan prigovor.. on pise: »Naziv nije izabran zato sto je recimo tubivstvovanje ponajprije [ u velikoj mjeri ekonomsko i »prakticno«..iii »objektivna«.istice Heidegger . i to »kao oznaku za bivstvovanje jednog moguceg bivstvovanja-u-svijetu«. u kojoj taj pribor moze biti onosto on jest. Priruonost se »ne smije shvatitikao puki nacin shvacanja [Auffassungscharakter] '" Prirucnost je ontoloski-kategorijalno odredenje bivstvujuceg kako je ono »po sebi«. »pribora« (»Zeug«). »priruc. a prirucnost je nacin bivstvovanja (die Seinsart) pribora. Stvar 'i pribor pripadaju u unutarsvjetsko bivstvujuce. a karakteri su ovog egzistencijali. odnosno izmedu predrucnosti i prirucnosti »subjektivna«. bojati se . jos nekoliko rijeci 0 »briganju« (»Besorgert«).. U strukturi »um zu« lez! »upucivanje« (»Verweisung«) od necega na nesto. obrnuto.. strepiti . da 'li je opravdano ovakvo strogo dijeljenje kategorija i egzistencijala? Najzad. vrsiti.. na raspolaganju covjeku za razlicite vrste upotrebe. 2. Heidegger je razjasnio egzemplarnim nabrajanjem razldcitih modusa u-bivstvovanja koji se mogu promatrati kao naje napravljena Prema Rdsticu i Kangrgi. brinuti se za. a pribor je »bivstvujuce koje se susrece u briganju« (»das im Besorgen begegnenden Seiende«). a ondai »stvar«? CXVI I na to je pitanje u duhu Heideggera naizgled lako odgovoriti. Za razliku od stvari pribor je pri ruci.« (SZ 71) Prirucnost je naoin bivstvovarrja pribora.. starati se 0. Pribor je bitno »nesto da bi se .. a ono egzistencijalna (ne sarno kategorijalna)? »Pribor« (sdas Zeug«).izraz »briganje..

no kao sto treba biti na oprezu s Marxovim navodnim ucenjem 0 primatu »prakse« i »oruda za proizvodnju-" tako ne tileba prebrzo zakljucivati ni 0 Heideggerovim »analognim« tezama. provodenje. milost. obazrivost. To su die Ruck sicht (povratno videnje. oprastanje). C(VlII CXIX . te da je to ophode?-Je uviiek rasprseno u mnogo razlicitih »nacina briganja« (»Welsen des Besorgens«. upotrebljavanje necega. nego da je Marx najosrriji kriticar takvog shvacan]a. obradivanje i njegovanje necega. odmaranja itd. kakvo se pripisuje Marxu. a svakodne58 U nizu radova objavljivanih u toku vise decenija pokusavao sam pokazati da shvacanje covjeka kao »zivotinje koja pravi oruda« (iIi opcenitije kao »radne« ild »ekonomske« iivotinje) nije Marxovo.IDutarsv)etskim b~vstvujuCim« (sden Umgang in der Welt ~nd n:t!t dem mnerweltlichen Seiendene). »Teorija« kao stvaralacko bitno misljenje nije nesto razficito od prakse.. SZ 56-57).e " (SZ 69) 56 Neposredno prije toga Heidegger je objasnio da on svako~:vno. one ima svoj vlastiti na~l. prornatratko shvacanje istine nije sarno »sekundarna« u odnosu na praksu. raspitivanje. nehumanog ljudskog bivstvovanja? Pitanje nije jednostavno jer sam Heidegger u poglavlju 0 »svjetskosti svijeta« ne govori eksplicitno 0 problematici autentlcnostt neautenticnosti. smotrenost. Pri tome. pribora u odnosu na stvar. Prema tradicionalnim klasifikaci~ama koje dijele nacine ljudskog odnosenja prema svijetu na »teorijske« :i »prakticke«. poduzi~anJe. " Briganju s~ojst. U ovim i slicnim Heideggerovim umovanjima neki su bili skloni da vide onaj dio njegove rnlsli koji je najblizi Marxu. proizvodenje necega. on pise: ~A!'I. pr~mjenjuje teorijsko spoznavanje. oprez. . »Teorija« shvacena tradicionalno kao cisto pasivno. Tako npr. ~kolo-vldenJe«. nego je upravo na]viSi oblik prakse shvacene kao slobodna stvaralacka djelatnost (kao revolucija). bivstvovanje-u-svijetu naziva takoder »ophodenjem tt svijetu 1 sa '. No da li je tu rijec 0 relacijama koje vrijeme za svako. nego joj je direktno suprotna. Heidegger se suprotstavlja ostrom razdvajanju »praktickog« i »teorIjskog« odnosenja i ujedno daJ~ prednost onom »praktickom«. Ovaj uvod nije mjesto za ponovno razjasnjavanje tih shvacanja.6ini bniganja (imanje posla s necim. najblizi nacin ophodenja= nije JOS sarno razabiruce spoznavanJe [das nur noch vernehmende Erkennen]. neki su od navedenih modus a briganja »prakticki« a neki »teorijski«. kao sto njegovi nisu ni pojmovi »teorije« i »prakse« kojima se u takvim interpretacijama interpretira. nego radece. Ne izrazava li on tu na svoj nacin (navodne) Marxove misli 0 [edinstvu teorije i prakse uz primat praktickog odnosenja prema svijetu? I nije li njegovo ucenje 0 pniboru (»Zeug«. iii je tu mozda rijec 0 opisu i (svojevrsnoj kritici) neautenticnog. SvoJ~ specificno videnje ima i skrb (die Ftirsorge). razgovaranje 0 necem. upitivanje. nego je promatranje isto tako izvorno briganje. da ne bi ?stalo sIijepo. Isto sam tako dokazivao da ni ucenje 0 primatu prakse u odnosu na teoriju. propustanja. (SZ 66---67) . nije Marxovo. '" »Prakticko« odnosenje lllJ. Izvjestan je putokaz svakako u tome sto se briganje vezuje uz svakodnevno bivstvovanje-u-svijetu.: usp.1 njegova razlika u odnosu na teorijsko odnosenje mje samo u tome sto se pri ovom posljednjem promatra. odredivanje. ~OJI vodi radenje i daje mu njeg?:u specl~~cno stvarovitost.u) kao bivstvujucem koje se primarno susrece unutar svijeta neka varijanta Marxove (navodne) teze 0 orudima za proizvodnju kao odlucnom »faktoru« drustvenog razvoja? U svemu tome svakako »ima neeega«. prirucnosti u odnosu na puko postojanje (predrucnost). upotrebljavajuce bri~arije [~as han?erende. a posebno za autenticno Ijudsko bivstvovanje.~ gledanja. deficijentni mo?usi izostavljanja._napustanje necega i pustanje da se izgubi. koja se Iionako na nekoliko stranica ne bi mogla dovoljno razjasniti.e »ateorijsko« u . gebrauchende Besorgen]. obzir) i die Nachsicht (snaknadno« »dopunsko videnje«. Nema sumnje da Heidegger s velikom strascu govori 0 prnnatu djelatnog briganja u odnosu na sarno teorijsko promatranje. niti inferiorno u odnosu na praksu.smislu odsustva videnja [Sichtlosigkeit] . obzor. promatranje.veno videnje (Sicht) Heidegger naziva »Um~lcht«. koje ima ~voJu vlastitu »spoznaju« [»Erkenntnis«]« (SZ 67) I dalje: »Pogledu na stvari koji ih samo »teorijski« gleda nedostaje razumijevanje prirucnosti. Ali upotrebIjavaj~6i-r~?ece oph?denj~ nij~ slijepo. odricanja.ka~o se cini. kao sto djelovanjeima svoje videnje. a pri onom prvom djeluje istodjelovanje.kao sto je 'po~azano. ' .

I u svom (neautenticnom) bivstvovanju pri svijetu i su-bivstvovanju s drugima ono se nije odreklo mogucnosti autenticnog bivstvovanja. a u svojoj bacenosti ono je ujedno projicirajuce. Bivstvovanje-u-svijetu uvijek je vee propalo.Ii je svako svakodnevno bivstvovanje nuzno neautenticno ili i tu Una mjesta za neku autenticnost. kojem jednako izvomo pripada bivstvovanje pri prirucnom . sto potpuno CXX . koju Heidegger shvaca kao »temeljnu nastrojenost« (sdie Grundbefindlichkeit«) i kao »odlikovanu razotkrivenost tubivstvovanja« (seine ausgezeichnete Erschlossenheit des Daseins«). medu ostalim. ovaj motiv Heidegger 'konkretizira kao potrebu za cjelovitim sagledavanjem strukturne cjeline tubivstvovanja. Stoga se on pita: »Kako treba egzistencijalno- -ontoloski odrediti cjelovitost pokazane strukturne cjeline?« (SZ 181) Konkretnije: »moze [i uspjeti da se ta strukturna cjelina svakodnevnostishvati [zahvati] u svojoj cjelovitosti? Moie Ii se bivstvovanje tubivstvovanja jedinstveno ocrtati tako reljefno da na osnovu njega postane razumljiva jednaka izvornost pokazanih struktura zajedno s pripadnsm egzistencijalnim mogucnostima modifikacije?« (SZ 181) Put od »bivstvovanja-u-svijetu« do »brige« vodi preko »tjeskobe« (»Die Angst«). koja je u Sein und Zeit-ukao bivstvovanje tubivstvovanja jos fundamentalniji pojam. No nije sasvim jasnoda . Tu. Prosjecna svakodnevnost tubivstvovanja moee se prema tome odrediti kao propadajuci-razotkriveno [veriallend-erschlos- propalo. Prelaz od bivstvovanja-u-svijetu kao osnovnog ustrojstva tubivstvovanja ka brizi kao bivstvovanju tubivstvovanja dovoljno je obrazlozen potrebom da se prede na onaj nivo analize na kojem cemo se vise pribliziti autenticnom bivstvovanju tubivstvovanja.vica je (kako smo vidjeli) podrucje na kojem caruju bezlieno Se (das Man) i propadanje (das VerfaH.kao i su-bivstvovanje s drugima. kojem se u njegovom bivstvovanju pri »svijetu« i u su-bivstvovanju s drugima radi 0 samom najvlastitijem moci-biti [0 samoj najvlastitijoj moci bivstvovanja. kako sam kafe. Moie li nam tu mozda viSe pomoci analiza onog »pojma«. bolje »egzistencijala« radikojeg se Heidegger. ono Se-sopstvo [das Man-selbst]. jer bi razmatranje »tjeskobe« moralo aci na ustrb »brige«. geworfen-entwerfende] bivstvovanje-u-svijetu. uvijek jest radi sebe sarna [umwillen seiner selbst]. ali rni tu slavnu »stanicu« moramo ovdje »preskociti«. Briga kao bivstvovanje tubivstvovanja Na pocetku poglavlja 0 brizi kao bivstvovanju tub ivstvovanja (»Sechstes Kapitel. vise.anaLiza »bnige« (sdie Sorge«) ikao bivstvovanja tubivstvovanja? 13. Analiza tjeskobe predstavlja jedan od najslavnijih i najznacajnijib dijelova Sein und Zeit-a. odlucio za termin »briganje« (»BesorgeIl«) . Premda je analizirajuci konstitunvne momente te cje1ine nastojao da ne ispusti iz vida cjelinu. Heidegger dopusta da »fenomenalna raznolikost ustrojstva te strukturno cje1ine i njenog svakodnevnog nacina bivstvovanja mogu Iako poremetiti [verstellen] jedinstveni fenomenoloski pogled na cjelinu kao takvu« (SZ 180). baceno-nahacujuce [proiicirajuce. Bivstvovanje-u-svijetu uvijek je vee Prema tenticno. Medutim.en). Ali sopstvo [das Selbst] je ponajvise ii ponajpnije neautenticno. Ali u svojoj propaiosti ono je makar i na propadajuci nacin razotkriveno. um das eigenste Seinkonnen selbst]. iii. Tako nam analiza »subjekta« svakodnevice i svakodnevnog u-bivstvovanja mogu sarno djelomicno pomooi pri rasvjetljavanju pitanja o statusu Heideggerove anallze briganja. citamo: »Bivstvovanje-u-svijetu. CXXI sene].« (SZ 181) ovome sopstvobivstvovanja"u-svijetu je neaudoduse ne dskljucivo. Die Sorge als Sein des Daseins«) Heidegger najprije sazima rezultate svoje analdze bivstvovanja-u-svijetu. nego ponajprije i ponajznaci da mogucnost neke autenticnosti nije iskljucena.

ono sto zad~Je brige. proglasen nazivom za ontolosku strukturu (odnosno za skup ontoloskih struktura) egzistencije.lIri Heidegger razliikuje tri »fund~ment~n~ kara~tera .G..moment propadanja (iii propalosti). trod oko nekoga iIi neeega. jednom sirem i jednomuiem? Ne govoreci nista 0 nekoj ta:kvoj odluci. fakticitet i propalost [Existenzialitat.:a.Znacenja nase rijeCi »briga« u velikoj mjeri od. Giitersloh 1968. jemanden). Knjiga prva A-F. Bangigkeit. Ovome dobro odgovaraju ~acenJa nas~ n. faktici~et (die Fa_ktwtat) _ »Schon-sein-in« (»vec-biti-u«) I propadanje (das Verfallen) Ili propalost (das Verfallensein) . koja cini cjelovitost struktume cjeline. u stvari ta struktura koja ce biti znacajna za daljnje izlaganje tek se tu konstituira. a zatim svaiki od tih momenata pojedinacno specificira da bi ih najzad sazeo u jedinstvenu strukturu.RJecmk.govaraju znacenjima njema6ke rijeci }}d~e SorgeeF' Ah ono sto Heidegger mis1i pod izrazom »die Sorge« ne poklapa se s obicnim znacenjima ~e rij~ci.OsJeCaJ nespokojstva. nego su prozeti izvomom povezanoscu. a to sastavljanje moze izazvati neke nedoumice . Bangigkeit. predmet brige. 2. Matica Srpska. Faktizitat und Verfallensein]. Kummer (urn etwas oder jemanden): fu~sorge (fu. fakticitet i propalost kao temeljne ontoloske karaktere tubivstvovanja. Zagreb. K~er u~ et~as oder jemanden). Drugim rijecima: u covjekovu bivstvovanju ispred sebe sarna. »se_b~ ~apnjed«. Tu strukturu on izrazava rijecima: »Sich-vorweg-schon-sein-in-(der-Welt-) als Sein-bei (innerweltl~ch begegnendem Seienden). hrvatskosrpskoga knjiievnog jezika. Navedenu strukturu Heidegger razmatra i razjasnjava u paragrafu 41 posvecenom »bivstvovanju tubivstvovanja kao brizi«. u tome sto on uvijek vee jest it svijetu izrazava se moment fakticiteta (fakticno- i¥ 5. nego se stalno nadilazi (zakoracuje ispred sebe sarna) izrazava se moment egzistencijaliteta (egzistencijalnosti). Ali tek u sestom poglavlju Sein und Zeit-a oni se naknadno sastavljaju u jednu cjelovitu strukturu. Matica Hrvatska. u pocetnim dijelovima.blvst~o. »sebi unaprijed«). Novi Sad 1967) ... Pri tom najprije navodi egzistencijalitet. Umjesto »Existenzialitat« Heideg. a u nekoliko mahova vee se javio i pojam »fakticiteta«. Temeljni ontuloski karakteri nabrajaju se bez mnogo obrazlaganja.ger cesto pise »Existenz« (s-egzistencija«}. staranje. jeci »briga« kako ih biljefi rjecnik dviju !VIatica: »1. Deutsches u. iii je Heidegger odlucio da taj izraz upotrebljava u dva smisla. u tome sto on ne ostaje ono sto jest.] jesu egzistencijalitet.:o~t~rbuch. Pflege«. CXXII sti). . on CXXIII . SZ 250. »prije s~be«. Wahrigov njemacki rjecnik objasnjava »Sorge« ~~o »Un~~. 328 ltd. Ova egzistencijalna odredenja ne pripadaju kao komadi u nekikompozlturn.osjecaj nespokojstva ~nemIrenosh zbog nekoga ili necega (Unruhe. P.. Nedournica moze nastati prije svega zbog toga sto je egzistencijalitet ranije.Sami pojmovi »egzistenoijalnosti« i »propadanjae imali su doduse vee i u ranijem izlaganju veliko znacenje.»Sein bei« (»bivstvovanje pri«) (SZ 191). vise u obliku saopcenja koje se daje do znanja: »Fundamentalni ontoloski karakteri toga bivstvujuceg [fakticki egzistirajuceg tubivstvovanja . nastoJan~e. a u tome sto je uvijek pri unutarsvjetskom bivstvujucem . a sada se odjednom pojavIjuje kao jedan od tri momenta te strukture.ne sarno zbog svoje naknadnosti.« (Vidi: Gerhard Wahrig..~J~ tubivstvovanja«: egzlstenclJalttet (d~7 EXlstenzwll~at) --:»Sich-vorweg« (»ispred sebe«.« (SZ 192) U ovoj u prvi mah zbunjujucoj struk~1. Da Ii je time egzistencijalitet definitivno detroniziran sa »strukture« na »moment«. fig. Bertelsmann Lexikon-Verlag.« Dakle: »Biti-[BivstvovanJe]-v~c-ISp!ed-sebe-u-I-svijetu-) kao bivstvovanje-pri (unutarsvjetski susrecucem bivstvujucem. Vidi npr. . Heideggerova »briga« n~Je psiholosko stanje nego jedna egZlstenclJalno-ontoloska struktura. a p~gotovo ne s onim glavnirn ukojem je »briga« Jedn? psih~losko stanje . uznemirenosti zbog nekoga l~l necega: m~sao usredsredena na izvrsenje neceg ..« (SZ 191) »Fundamentalni ontoloski karakteri« koji konstituiraju cjelovitu strukturu tubivstvovanja ovdje se navode tako lezerno kao da je tu rijec 0 podsjecanju na nesto sto je vee ranije utvrdeno. 3. u kojem bi ponekad jedan mogao nedostajati.

dakle.« (SZ 193) Jednako kao fakticitet i propadanje egzistencijaIitet je. tacnije receno »moze se s izvjesnim pravom u izvjesnim granicama shvatiti kao samo postojece CXXIV [samo predrucno. U paragrafu 43 pod naslovom »Tubivstvovanje.« SZ 192) DaIjnju zbunjenost u navedenoj troelanoj struktua'i moze izazvati sto se u njoj kao jedan od momenata javIja »propadanje« (»VerfaUen«) koje je Heidegger ranije bio uveo kao jedan ostri]! naziv za neautenticno bivstvovanje.« (SZ 55-56) Ali ta 'je »cinjenicnost« cinjenice vlastitog bivstvovanja ontoloski bitno razlicita od cinjeni'cnosti postojanja netubivstvovnog bivstvujuceg.jednostavno pise: »Briga karakterizira ne recimo sarno egzistencijaIitet odvojen od fakticiteta i propadanja. svjetskost i realitet« (s-Dasein. razotknivenost i istina« (»Dasein. »Cinjerncnost fakta tubivstvovanje [Die Tatsachlichkeit des Fa:ktums Dasein].recimo egzistencija kao ono pozitivno Ii poZeljno cemu treoa teiiti. odnosno. naizgled tako jednostavan Ii svima poznat.. ponekad u opoziciji prema iluzornom ili zamisljenom. Kako je fakticitet 'Sad dospio u vezu i opoziciju s egzistenoijom i propadanjem? Znaci Ii toda se egzistencija i propadanje mogu shvatiti npr.« (»EgzistencijaHtet je bitno odreden fakticitetom. nego sarno u njihovom prethodnom razurnijevanju. a sastoji se u tome sto je on ujedno i bivstvovanje-u-svijetu i unutarsvjetsko bivstvujuce.« Moze se cak procitati: »Existenzialdtat ist wesenhaft durch Faktizitat bestimmt.« (SZ 56) cinjenicnost i [akticitet po ovome nisu isto. odnosno strukturom brige kao bivstvovanja tubivstvovanja. fakticiteta i propadanja. kao koji svako tubivstvovanje uvijek jest. njih razlicit? Dva paragrafa kojima zavrsavasesto poglavlje ne bave se odnosom egzistencijaliteta. Erschlossenheit und Wahrheit«) 0 onom sto je poznato CXXV . pripada medu najteze Heideggerove pojmove.. WeltIichkeit und Realdtat«) r. Ne znaci Ii prisustvo »propadanja« u ovoj strukturi da i ostaia dva momenta treba shvatiti kao neke modifikacije bivstvovanja s obzirom na autenticnost? Nije Ii mazda egzistencijalitet u ovoj strukturi moment autenticnog bivstvovanja. Uveden je vise usputno u ranije analiziranom paragrafu 12 gdje je rijee 0 preIiminamoj naznaci »bivstvovanja-u-svijetu«. Ne poklapa Ii se tako shvaceni fakticitet u dobroj mjeri s propadanjem kao bivstvovanjem pri unutarsvjetskom bivstvujucem? Na koji je nacin tako shvaceni fakticitet povezan s egzistencijaIitetom li propadanjem i ujedno od. Fakticitet je sarno covjeku svojstvena cinjenicnost. Napominjuci da i sarno tubivstvovanje postoji »predrucno« u svijetu (»inl< der Welt vorhanden ist). a ujedno je sudbinski povezan s bivstvovanjem unutarsvjetskog bivstvujuceg sto ga unutar svog svijeta susrece. nazivamo njegoyim fakticitetom . ponekadkao nestosto se podjednako razlikuje od moguceg i od nuznog. u paragrafu 44 pod naslovom »Tubivstvovanje. nur Vorhandenes]« . kao nesto (u pozitivnom i negativnom smislu) normativno. Ono »faktidko« javlja se u fHozofskoj tradiciji ponekad kao nesto suprotstavljeno idealnom Hi normativnom. a fakticitet reprezentant indiferentnog? Izgleda da bi se mogio argumentirati i za i protiv ove pretpostavke. Tubivstvovanje razumije svoje najvlastitije bivstvovanje u smislu jednog izvjesnog »cinjenicnog postojanja« [»tatsachhlchen Vorhandenseins« ]. jedno »bivstvovno odredenje.ako se apstrahira od egzistencijalnog ustrojstva u-bivstvovanja Heidegger istice da se moze govoriti i 0 jednom drugam »tubivstvovanju vlastitom nacinu »postojanja« [vpredrucncsti«. nego obuhvaca jedinstvo ovih bivstvovnih odredenja.ijec je 0 onomsto se tradicionalno nazivalo »problemom realiteta«. a propadanje kao nestoIose i nepozeljno. sto treba izbjegavati ili negirati? Pojam fakticiteta. i to tako da se to bivstvujuce moze shvatiti kao »sudbinski« povezano s bivstvovanjem bivstvujuceg koje ono susrece unutar svog vlastitog svijeta. »Vorhandenheit«]« koji nije pristupaCan »u apstrahiranju od specificnih struktura tubivstvovanja. Pojam fakticiteta sadrzi u sebi: bivstvovanje-u-svijetu jednog »unutarsvjetskog« bivstvu[uceg.

ono je strastvena.« (SZ 259) Autenticno bivstvovanje ka srnrti takoder je »jedna egzistencijalna moguonost tubivstvovanja«. pa nije sasvim slucajno sto je jedna ad prvih knjiga 0 njegovoj filozofiji posvecena njegovoj CXXVII . mogle su doci i na neko drugo mjesto. nego i »bivstvovanje ka smrti« (wdas Sein zum Tode«). u susret hitajuca. Na pocetku tubivstvovanja: vremenitost drugog odjeljka »prvog dijela« Sein und »Tubivstvovanje i vremenitost« Dasein und Zeitlichkeit«) Hei- degger sazeto rezimira rezultate prethodne analize i odreduje njen domet. Uprkos njihovom velikom znacenju sada ih ostavljamo po strani.kao »problem istine«. Neautenticnost oznacava jedan nacin bivstvovanja u koji se tubivstvovanje moze pomjeriti [kojem se tub ivstvovanje moze odati. nesavladiva (uniiberholbare). Anticipirajuca odlucnost sarna je »najvlastitija autenticna mogucnost« odlucnosti. Pravo shvacena smrt je covjekova najvlastitija (eigenste). Ovo »svakodnevno propadajuceIzmicanje« pred smrcu ujedno je »neautenticno bivstvovanje ka smrti« (»ein uneigentliches Sein zum Tode«. »izvorni ontoloski temelj egzistencijaliteta tub ivstvovanja« ~SZ 234). od veIikog znacenja za razumijevanje cjeline Sein und Zeit-a.ne treba izvanjski povezivati s autenticnim bivstvovanjem ka smrti »predtrcanjem« (Vorlaufen). SZ 297). prema tome. U njernu treba pokazati da je vremenitost ontoloski smisao brige. uz veoma male modifikacije. Seinssinn] tubivstvovanja«. prestizuca. u kojem se tuhivstvovanje moze zagubiti. Smisao bivstvovanja Zeit-a pod naslovom (»Zweiter Abschnitt. zadatak ovog odjeljka. SZ 254). i to jos 0 necjelovitom.i jedino moguce: »Neautenticnost ima za temelj rnogucu autenticnost. S istim pravom s kojim su umetnute na kraj sestogpoglavlja.ka smrti kao mogucnosti autenticne egzistencije. ali u koji se ono ne mora stalno i nuzno pomjerati. Ovu autentionu istinu tubivstvovanja . autenticna is tina tubivstvovanja (die eigentliche Wahrheit des Daseins. (SZ 231-233) »Izvorna ontoloska interpretacija« tubivstvovanja ostaje.i kao «vorlaufende Entschlossenheit« (spredtrceca«. (SZ 260) Autenticno bivstvovanje ka smrti je bivstvovanje ka smrti kao mogucnosti autenticne egzistencije. avo je neautentiono biv(XXVI stvovanje ka smrti najprosirenije. (SZ 235) Put od »brige. To su dvije svojevrsne male raspravice 0 dva fundamentalna »problema« filozofije. gewisse) i neodredena (unbestimmte) mogu6nost. »izvorni bivstvovni smisao [smisao bivstvovanja. od iluzija bezlicnog Se osiobodena. ali ne . kako bismo mogli bar uskrtim naznakama reci nesto i 0 pitanju: Donosi li analiza vremenitosti kao smisla bivstvovanja tubivstvovanja neka razjasnjenja za pitanja sto ih je analiza brige donekle zamrsila? 14. sloboda ka smrti (Freiheit zum Tode) (SZ 266) avo' autenticno bivstvovanje ka smrti moze se oznaciti .odlucnost (die Entschlossenheit) . Interpretacija tubivstvovanja kao bivstvovanja-u-svijetu i . unbeztigliche). neprenosna (neodnosna. »Sva- kodnevno bivstvovanje ka smrti« (»das alltagliche Sein zum Tode«) predstavlja »stalno bjeianje pred njom« (seine stiindige Flucht vor ihm«.do »vremenitosti« vodi preko »srnrti«. bezuvjetna.kao brige ne moze se smatrati izvornom jer je u njoj bila rijec 0 neautenticnoni bivstvovanju tubivstvovanja. izvjesna (sigurna. a vecinom se uvijek i pomjerilo. SZ 259). (SZ 302) Heideggerova analiza bivstvovanja ka smrti svakako je jedan od najznacajnijih i najzanimljivijih dijelova Sein und Zeit-a. Vorlaufen) . »predtrcanje« (prestizanje. bitanje ususret. odlikovani modus razotkrivenosti (Erschlossenheit) koja je pokazana kao izvorna istina (die urspriingliche Wahrheit) te je kao takva sarna najizvornija (die urspriinglichste). ali ne neophodne na mjestu na koje su smjestene. Autenticno bivstvovanjeka smrti znaci preuzirnanje te moguenosti. Odlucnost (die Entschlossenheit) je naime izuzetni. Covjek nije sarno bivstvovanje-u-svijetu i briga. in die das Dasein sich verlegenkann]. anticipirajuca odlucnost).

a sto bi 1nace vrijedilo i posebno analizirati . Der Verstandene Tad. Leipzig. Ali Heidegger se odlucio da svu analizu izvede na tri glavna nivoa pa je tako i analiza bivstvovanja ka smrti ukljucena u analizu smisla bivstvovanja kao vremenitosti. Ali Heideggeru se moze predbaciti sto nije eksplicite [ nacelno razjasnio da pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja treba shvatiti kao pitanje 0 smislu autenticnog blvstvovanja tubivstvovanja. koje sebe razumije. Drugim rijecima. u sklopu analize razumijevanja i interpretacije (Verstehen und Auslegung) . Navedena kratka tezasto -ju je potcrtao sam Heidegger vrlo je odredena. 1934. Eine Untersuchung zu Martin Heideggers Existenzial-Ontologie. ne zn~i Ii to da bivstvujuce uopce treba misliti prema moIX Bltak i vrijeme CXXIX . Time ne ielimo optuziti Heideggera da je najavljujuci odgovor na pitanje 0 smislu (svakog) bivstvovanja tubivstvovanja dao odgovor na samo dio pitanja (na pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja) ostavljajuci po strani drugi dio (pitanje 0 neautenticnom bivstvovanju tubivstvovanja i 0 bivstvovanju tubivstvovanja uopce).« SZ 326) Vee je u ovoj kratkoj recenici sadrlan vazan dio odgovora na pitanje koje nas je rnucilo u velikom dijelu ovog uvoda: da Ii je kod Heideggera ~ijec 0 smislu covjekovog bivstvova- 6' Adolf Sternberger. Bit svoje koncepcije 0 vremenitosti kao smislu brige Heidegger je sazeto izlozio u »§ 65. Spomenut cemo sarno da se ta analiza smrti s dosta razloga mogla j formalno dzdvojiti u zaseban nivo izmedu »bri~e« i »vremenitosti«. pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja kojim se bavi Heidegger u objavljenom djelu Sein und Zeit-a zapravo je pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja.« (SZ 327) IIi. on posebno upozorava: »Smisao bivstvovanja tubivstvovanja nije neko slobodnolebdece drugo niti nesto »izvanjsko« njemu samom.koncepciji smrti. Autentleno i neautenticno bivstvovanje nisu dvije samostalno postojece stvari.s-Zato smo je i ovdje morali bar kratko naznaciti. Die Zeitlic~keit als der ontologische Sinn der Sorge« (»§ 65. No ako je to tako. ne treba Ii i pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce shvatiti kao pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja uopce? Pitanje se u prvi mah moze ueiniti apsurdno. Stoga razumijevanje smisla autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja omogucuje razumijevanje i (da se izrazimo malo nehajdegerovskj) kritiku neautenticnog bivstvovanja tub ivstvovanja. gegliederten] strukturne cjeline brige u jedinstvu njene razvijene razudenosti?« (SZ 324) IIi krace: »Sta omogucuje bivstvovanje tubivstvovanja i time njegovu fakticku egzistenciju?« (SZ 325) Da se pitanj~ ne bi pogresno shvatilo. No ako je pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja zapravo pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. Vremenitost kao ontoloski smisao brige«). niH postoji neko bivstvovanje uopce nezavisno od modusa autenticnosti i neautenticnosti (i eventualno indiferentnosti). premda nema mogucnosti da je poblize razmotrimo (kao nl njegovu izuzetno znaeajnu koncep-' ciju istine kao razotkrivenosti i-odlucnosti). ldegt] u vremenitosti.« (SZ 325) Odgovor na svoje glavno pitanje 0 covjeku Heidegger kratko Izrazava slijedecim rijecima: »Izvorno jedinstvo strukture brige jest [lezi. Podsjetivsi najprije na ono sto je 0 znacenju pojma »smisao« (sder Sinn«) napisao u § 32. Fakticki mnogo tesce i prosirenije neautenticno bivstvovanje tubivstvovanja zasnovano je u onom autenticnom. artikulirane. jos krace: »Vremenitost se otkriva kao smisao autenticne brige. a pitanje 0 smislu brige je pitanje 0 smislu autenticne brige.Heidegger razjasnjava i smisao pitanja 0 smislu brige: »S pitanjem 0 smislu brige pita se: sta omogucuje cjelovitost razudene [rasclanjene. CXXVIII nja uopce ili njega zanima smisao autenticnog covjekovog bivstvovanja. Vremenitost je smisao autenticne brige. Distinkcija izmedu autenticnog i neautenticnog bivstvovanja vrijediza covjeka. ali ne i za ne-ljudsko (netubivstvovno) bivstvujuce. 154 S. Briga se dakle diferencira na autentionu i neautenticnu. pa je ne treba prenositi ni na bivstvovanje uopce. nego je to sarno bivstvovanje.« (»Zeitlichkeit enthiillt sich als der Sinn der eigentlichen Sorge.

SZ 325). . sadasnjost (suvremenost. Zagreb. »laz« je ri:jee naseg obicnog jezika.k.sto takoder ima principijelne razloge. i to tako da ona buduci bila [kiinftig gewesen] tek budi sadasnjost [suvremenost. Buducnost za njega nije. No sta je vremenitost? Po Heideggeru to je pitanje pogresno postavljeno. Gegenwart]. Smisao je (autentienog) bivstvovanja tubivstvovanja dakle autenticna vremenitost. Dayre. »Ankunft« (sdolazak«). To takoder nije slucajno nego naznaka »da buducnosti u ekstatiokom jedinstvu iz62 Za razliku od naseg glagola »vremenovatie. neko »sada«. Primarni jenomen izvorne i autenticne vremenitosti je buducnost. Deanovic R. »doci«) u njemackom obicnom jeziku javlja se samo uelozenlcama kao sto su. Maixner. nego smisao bivstvovanja) i njene ekstaze. Ne moie se pitatista vremenitost jest.ije: »Vremenitost vremenuje [zeitigt62].delu netubivstvovnog bivstvujuceg. Vremenitost nije. (SZ 329) Razjasnjavajuci ovu tezu. U 6ijim je rukama taj konacni zig? MaZe Ii razIika izmedu autenticnosti i neautentienostl kojoj se podvrgava i sarna vremenitost biti zasnovana u toj istoj vremenitosti? Heidegger se trudi da sto jasnije razgraniei tri ekslaze vremenitosti od triju tradicionalnih dimenzija vremena. a ne po modelu tubivstvovanja (covjeka)? I moze li se u tom slucaju tvrditi (sto je jedna odglavnih Heideggerovih teza) da put ka razumijevanju smisla bivstvovanja uopce vodi preko jrazumijevanja smisla (autenticnog) bivstvovanja tubivstvovanja? Smisao je (autenticnog) bivstvovanja tubivstvovanja vremenitost. »Die Kunjt« (izvedeno od glagola »kommen«. Gegenwart).« SZ 328). a primarnom dimenzijom vremena smatra se sadasnjost. Ovi omogucuju raznolikost modusa bivstvovanja tubivstvovanja.« (»Sie ist nicht.« (SZ 328) Tradicionalno sesmatra Ida vrijeme ima tri dimenzije (sadasnjost.. »proslost« (»Vergangenheit«) je preimenovana u »bilost« (»Gewesenheit«). »izazivati« vorne j autenticne vremenitosti pripada prvenstvo«. distinlkcija izmedu autentjenosti i neautentiCnosti pnimjenjuje se ne samo na bivstvovanje nego ina vremenitost (koja nijeni bivstvujuce ni bivstvovanje. prije svega temeljnu moguenost autenticne i neautentlcne egzistencije. Hrvatskosrpsko-francuski riecnik. sondern zeitigtsioh. »Ablkunft« (»porijeklo«: »sporazum«). iAutenticnost se tako pokazuje kao vrhovni tribunal pod Ciju jurisdikciju potpada Cak i wemenitost. Ona nije nego se vremenuje. prisutnost. Heideggerova je vremenitost takoder troclana struktura s time sto se clanovi te stru. kalko se to ~esto shvaca. npr. u krajnjoj Iiniji. No ako je smisao bivstvovanja tubivstvovanja vremenitost i ako je vrijeme horizont svakog razumijevanja bivstvovanja uopce. koje joS nije postalo zbiljsko. proslost i buducnost).ture ne nazivaju »dimenzijama« nego »ekstazama« (Cirne se izrazava i naglasava njihovo principijelno drukcije shvacanje) . a znadi ~skrCeno mjesto«. jer kad bi se za nju moglo reci da »jest«. II dopunjeno izdanje. koji je izmisljen za potrebe prevodenja Heideggera. »otvor u ogradi« (vidi J. Konkre1m. onda se vremenitost ne moze obj~javati pomocu bivstvovanja. cxxx CXXXI . »in63 Za razliku od umjetne Heideggerove rijeci »die Kunft«. nego ce tek jednom biti. a pri na:brajanju se uvijek javlja redoslijed: buducnost.njivica u kamenjaru«. M. njemacki je »zeitigen« preuzet iz obicnog njemackog jezika u kojem znaoi "ciniti (pomagati) da nesto sazrije« »proizvoditi«. Maixner. 1960). Sarno Zigom autenticnosti ovjerena vremenitost moze kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja ~temeljJti bivstvovanje i. »Auskunft« (sobavjestenje«.« (!SZ 329) Kako vidimo. i to moguce nacine sebe same. in der das Dasein in seinem eigensten Seinkonnen auf sich zukommt« (sonaj laz63 u kojem tubivstvovanje u svom najvlastitijem moci-biti k sebi pridolazie. Buducnost (die Zukunft) je »die Kunft. bila bi nesto bivstvujuce i njeno bi razumijevanje pretpostavljalo razumijevanje ideje bivstvovanja i onoga »jest«. bjlost. Heidegger ~e: »Izvorna i autenticna vremen1tost vremenuje se iz autentiene budu6nosti. sve bivstvujuce. Priredio R. nego se vremenuje: »Vremenitost uopce »nije« nikakvo bivstvujuce. Novinarsko izdavacko poduzece.

nego tu tezu potkrepIjuje detaljnim analizama. nastrojenost s biloscu.. To. ss 0 tome sam opsirnije govorio u svom zasad neobjavljenom predavanju "..buducnost. Ono vec-biti-u . medu ostalim. u osnovi fakticiteta .« (SZ 327) Drugim rijecima: u osnovi je egzistencijaliteta (odnosno egzistencije) . razumijevanje i govor) nego 0' cetiri. nastrojenost. pri . premda one donose mnoge zanimljive. a u tim ga analizama ne mozemo pratiti. a ponekad i iznenadujuce momente. objelodanjuje se u bilosti. odnosno razotkrivenosti. propadanje.Covjek i povijest kod Heid~ggera«.Nes~o ~a1j~ o~ ovog uvoda u tom su pogledu otisli neki mojr vec objavljeni radovi (podaci 0 njima mogu se naci u priIozeno] bibliografiji »Heidegger u Jugoslaviji«). odnosno suvremenost. Razmatrajuci odnos ovih konstitutivnih momenata razotkrivenosti prema vremenskim ekstazarna. Heideggero~a . ~. Na slican nacin Heidegger vremenski interpretira sve naprijed analizirane strukture. jer razumijevanje kao moment buducnosti sad dobija prednost pred drugim momentima (napose i pre64 Na slican nacln razjasnjava Heidegger sbilost« (»Gewesenheit«) i »sadasnjost« (»Gegenwart«). . u najvlastitije bivstvovne mogu6nosti koje covjeku peipadajuz' Heidegger ne ostaje sarno pri tvrdnji da je prvobitno jedinstvo brige 0 vremenitosti. Najkraci rezime tih analiza glasi: »Ono ispred-sebe temelji se u buducnosti. koji se sada nabrajaju i drukcijim redom (razurnijevanje. nego pnje svega (kao sto je vee receno) d~ potakne na njegovo Citanje i samostalno razmisljanje 0 njemu. Bivstvovanje pri .« Njegova svrha nije da definitivnim oCJenam~ zavrsi diskus~1u 0 djelu jos prije nego sto je ono procitano. No nadam se da uvod moze biti poticaj i za diskusiju 0 tim pitanjima. odrfanom n~ kursu »Marxlsmus und Existenzphilosophie« u Interuniverzltetskom centru za postdiplomski studij u Dubrovniku aprila 1984.proslost. kako se cini. »Herkunft« (sdolazak«: »porijeklo«) i s1. Ali »jemandem zukommen« znaci takoder »pripadati nekom«. prispijevanje samom sebi.formacija«). propadanje sa sadasnjoscu. CXXXII . no u razmatranje tih ekstaza ovdje ne mozemo uci.Zavrsna primjedba umjesto zakljucka S ovim UV?doI? ~ad smo stigli do tocke gdje bi trebalo zapoceti kriticko razmatranje Sein und Zeit-a u njegovoj (krnjoj) cjelovitosti s ciljern da se odredi njegovo mjesto ~ povijesti filozofije i njegovo znacenje za suvremenu rmsao. Tako npr. Prema svemu sudeci Heidegger sugerira da buducnost treba shvatiti kao dolazenje. a u osnovi propadanja (odnosno propaI.. Heidegger povezuje razumijevanje s buducnoscu. govor). koja je u biti nepovijesna i u kOJoJ ekstaza proslosti odnosi prevagu nad buducnoscu udarajuci joj svoj peeat. »pri6i (ili doci) nekom«. odnosno bilost.don~si. ni napose dlSkuSIJU 0 nekim spormm terminima. No naJve~e lzne~~denJe . pokazu[uci vremenitost u-bivstvovanja. znac] da se mijenja odnos medu momentima razotkrivenosti.. omogu6uje se u suvremenovanju. Heidegger sada viSe ne govori 0 tri strukturna momenta razotkrivenosti (nastrojenost.eemu se cetvrti moment (govor) tretira kao artikulacija prethodnatri. rna nastrojenosti koj~j je ranije pripadalo prvenstvo). 67 ~ije svrha OV?g uv?da ni da pokus~ zakljuciti diskusiju o na~lI~u pr~voc1enJa ~eldegge~a (na nas jezik i uopce) . No upravo na toj toed ovaj se uvod m~a zaustavitl." Nije stvar autora da sudi koliko ovaj uvod tu svrhu moze da ispuni.analiza povtjesnostt. »Auf jemanden zukommen« znaci »uputiti se prema nekom«.65 ' 15".osti) sadasnjost.

.Aranitoui/ HEIDEGGl::R U ]UGOSLAVI]I (1937 .Dobrilo .1984) Bibliografija prevoda djela i clanaka Martina Heideggera u Jugoslaviji sa literaturom o njegovom djelu.

* Saddaj: Izvor umjetniekog djela. Cemu pjesnici? . . Frankfurt aiM.BUjeske autora. . . 413. Verlag Vittorio Klostermann. 171. GUnter Neske Verlag. 3. Pia tons Lehre von der Wahrheit. Pariz [Iz knj. Ill. 1955] .0 »Humanizmu«. Pfullingen 1963]. Beseda prevajatca.Pogovor (Danilo Pejoyic). Vittorio Klostermann. 80 Biblioteka izabranih eseja. Philipp Reolam.Cankarjeva zalozba. Preveo: Boris Hudoletnjak.Prijevod nekih termina. Izvir umetni§kega deta [Der Ursprung des Kunstwerkes.»mislec biti«]: Boris Majer. ' 2. str. Preveli: Danilo Pejovic i Danko Grlic. Ljubljana 1967. Francke Verlag. . Vittorio Klostermann. Zbirka: »Misel in cas« * V!sebina: Kaj je metajizika? [Was list Metaphysik?. Zagreb 1959.I. pismo Jeanu Beaufretu. OBITI UMJETNOSTI. [Naslov originala: Martin Heidegger: DER URSPRUNG DES KUNSTWERKES. Stuttgart. Prevedel: Ivan Urbaneic. str. Studentski centar SveuciliSta u Zagrebu. !Pfullingen 1962] Kaj je to . »Mladost«. IZBRANE RAZPRAVE.0 bistvu resnice [Vom Wesen der Wahrheit.jitozofija? [Qu'est-ce que la philosophie? Was jist dais . Izbral in uvodno razpravo [Heidegger .die Philosophie? GUnter Neske Verlag. 1962]: . Zagreb 1969. Bern 1954]. Pogovor [»Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti«]: Darrilo Pejovic. 1961] .Napomena prevodilaca. Frankfurt am Main. str.Tehnika in preobrat [Die Technik und die Kehre. WOZU DICHTER? Iz knjige: HOLZWEGE. DOBA SLIKE SVIJETA. 1950].XXVII . 8 0 CX. Frankfurt aiM. Prilozi. PQSEBNA IZDANJA 1. .

[Nietzsches Wort :tGott ist <tote] Bilje!ika autora. Josip Brkie. Iz: Die Technik und die Kehre.. KANT I PROBLEM METAFIZlKE. str. Pogovor [»9to jest pitanje. Pfullingen 1967] 5. [uillet-septembre. . . Branko Despot.(S.Bibliografska bilje!ika. Cemu pjesnici? Preveo: Danko Grlie. 8. Taka. (Vidokrug Martina Hei:deggera)«]: Branam Despot. str. Izabrao i preveo: Bofidar Zec. str. [U !ltampi] II. PfuLllingen]. »Matica hrvatskae.I. Vittorio Klostermann. 32. [Die Zeit des Weltbildes]. 1984. 1963]. UVOD U METAFlZoIKU.«? [Was ist das . Preveo: Vlasbimlr Dakovic. 370. :tNolit«. POLJSKA STAZA. :tMatica brvatskae. 369.Helderldn i suMina poezije. pesniekt stanuje eovek . Onto-<teolollko ustrojstvo metarfizike. Beograd. U: AlNTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA. Beograd 1'9'76. Skica za istrazivanje problema vremena kod Kanta«]: Milutin Stanisavac. IZ ISKUSTVA MISLJENJA. 8° lBiblioteka Centra. Sto . 1982. Sv. dritte unveranderte Auflage. Edioija: Pogled u suvremenost. Preveo: Vanja Sutlic. Prijevod: Zvonimir Mrkonjie. Iz dela: Die Technik und die Kehre. 369. FraIllkfurt am Main. Neske Verlag. . Opuscula 1. :tMatica hrvatskae. Knj.Cankarjeva zalozba v Ljubljani. str. [Naslov oriiginala: Einfii.Novi Sad.Beograd. Zagreb 1958. Pogovor (Branko Despot) 6. Spremna beseda [»Bistvo nihilizma kot bistvo metafizikec]: Ivan Urbancic. Gunther Neske Pfullingen]. 12. 1972. Max Niemeyer Verlag.e metafizik4? [Was ist Metaphysik? siebte Auflage. • Sadriaj: Sto . GUnther Neske. Hajdegerov odnos prema metafizici«]: Milan Damnjanovle. U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA.Gradenje. 3. Vaga i tijek.. 8° Blblioteka: SazveZ4a. 39. .. Marijan Cipra. V/1958.a i teologij'a [philosophie und Theologie. .Nacelo identiteta. 14.Stvar.adfiec. Nietzscheova rijel!::tBog je mrtave. . . Cassirera. • Sadr!aj: Prevladavanje metafizike. . Iz pdsma »0 humanizmu«. 147.MoguCnosti. 12. 4. Predgovor [i»Biee i istina. . Preveo: Vanja Sutlic. Archives de philosophie.e to »filozojija.Studentski centar Sveucili!ita u Zagrebu.torio Klostermann. Prevedel: Ivan Urbancic. . Parts. 982-989. 306. 193-247)].str. :t. 1979. Okret [Die Kehre. Zbirka »Misel in cas«. . Frankfurt aiM. Zagreb 1958. Auflage. 4. Phanomenologie und Theologie. 69-104 i S. . Ttibingen. . Frankl1iurt am Main. Preveo: Vanja Sutltc. str. Opusoula 1.»Vuk Kar. . stanovanje. [Naslov orlginala: Martin Heidegger: KANT UND DAS !PROBLEM DER METAPHYSIK. STUDIJE I CLANCI. Preveli: Ivan Salel!ic. 8° Biblioteka Zodijak.Centar za drustvene djelatnosti RK SOH Zagreb. Sa davoskim saop!ltenjem i d1skusijom izmedu M.Put ka jeziku. Ljubljana 1971.Pitanje 0 tehnici [!Die Frage nach der Technik. Vittorio Klostermann. 1965]. c Jezik.[Naslov orlginala: Martin Heidegger: HOLZWEGE. str. Zagreb 1958. CXXXIX . str. 9. 226. Knj. Iz zbirke »Holzwege«. !Prevod 'i predgovor [»Kant i Heidegger iIi o konaenost]. 79. mi!lljenje. 254. 10. 8° * Saddaj: Iz iskustva mi§J. Iz spisa »Sto je to metafizika«. 175. 1976. CXXXVIII 7. [Pjesme].Rec. Heideggera i E. .Bilje!lka prevodioca. Vier>te Auflage 1963.] Filozofi.jenja. • Saddaj: Doba slike svijeta. U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA. ODLOMCI IZ DELA 11. EVROPSKI NIHILIZEM. 1969] . Velika edicija »IIdejac. VAGA I TIJEK. UVOD U HEIDEGGERA. str. Knjizevna zajednica Novog Sada.hrung in die Metaphysik von Martin Heidegger. MISLJ'ENJE I PEVANJE. :tMladash. [Naslov originala: Martin Heidegger: DER EUROpAISCHE NIHILISMUS. Kolo prvo.die Philosophie? Giinther Neske Pfullingen. 13. 1966]. Vi1. . Jean Beaufret: Rugovor pod kestenom..

. IV). S. Preveo: Jovica Aein. . H. 361-369. Preveo: Jovica Acin.15. 10. Problemi. (18. XIXI. Kaj je to filozofija? Prevedel: Ivan Urbaneie. »Kosmos«. Zweite A1lIflage. Preveo: Bozldar Zec. 481. 39. 208-219]. Pesma. CXLI . [Iz: »Holzwege«.1973. Polja. VII). 285-291. XXVIII 1972. 43. knj. str. 6. Egzistencijalna skica nekog pravog bivanja do smrti. Preveo: MilutLn Stanisavac.Problemi.Studentski list. Odlomak.Telegram. Perspektive. Perspektive. 1972. S. . 14-16. 4. " [Prevod §§ 42-43 iz dela: Kant und das Problem der Metaphysik. Preveo: Boris Hudoletnjak.Knjizevnost. U redakciji Gaetana Pikona. 474-486. 5-6. .Uj Symposion. Preveo: Vlastimir Dakovic. 7-8.Uj Symposion. 41. 481. . 36. IX. 24. 11/1961-62. Prevedel: Prlmoz Kozak. Filozof d treci rajh. Perspektive.7-39]. Razumevanje i izlaganje.Forum. Preveo: Vlastimir Dakovic. 22. Sta je metafizika? Prevela: Dobrila Stosic. Izbor. Prevedel: Ivan Urbancie.Knjizevna ree. Pismo 0 humanizmu. Uvod u metafiziku. 59. 350--351. U zbomiku: FENOMENOLOGIJA. M. U: Zajecaranovic . . [Iz knjige: Zur Sache des Denkens] Odredba covekove egzistencije. 37. Beograd 1960. X/1969. 6.Problemi. 1315-1319. 74-83. 1980-1990. 1971.Problemi ViII/1'969 81-82 671---674. Frankfurt am Main. 513-529. Izvir urnetniskega dela. Preveo: DaniIo Pejovic. [Iz: Fontaine. X/1969. 89-93. IV. 20. str. paragraf 82. 72-76. Zehnte. Hdlderlrn i bit pjesnistva. (3. Metafizika prisutnog bitka (ljudske egzistencije) kao fundamentalna ontologija. 10-11. Preveo: Dusan Travar. predgovor i komentari: Milan Damnjanovlc. 613-626. XIX/1973. . 481. »Kosmos«. 171. [Prevod § 7 iz dela: Sein und Zeit. . IV). VII). 39. 28. [Prevod § 32. Student. Prevedel: Ivan Urbaneie. . kol. Polja. str. Prevedel: Primos Kozak. 34. Tiibingen. str. Prevedel: Plrlmoz) Kozak. 20. .Telegram. Izvir umetniskega dela. Moj put u fenomenologiju. 308309. 23. [Iz dela: Sein und Zeit. . Preveo: Vlastimir Dakovie. 1963. 148-153]. Preveo: I. " . Preveo: Josip Brkic. Iz pisma »0 humanizmu«. Nietzscheova rijec: Bog je mrtav. 11111965. 11. Odlomak. Hegelov pojam Iskustva. I.Stevanovic: FILOZOFIJA.st. Odlomak. . VII). IV/1972. 867-883. 1957]. II196O---Q1. kni. Bit in cas. 18. Verstehen und Auslegung iz: Sein und Zeit. 63] 17. 580582. Preveo: Milan Damnjanovic. Delo. 18. X11I/1972.Uj Symposion. [Qu'est-ce que la metaphysique? Franc. Fenomenologijska metoda. br. 33. (18. LV. 1971. XXXViII!1973. str. 1/1970. Kraj filozofije i zadaca miSljenja. 35. . 10. 116--144. 41. 84-88. 9. 486-492. 40. Xl1969. 49-101. V/1976. Corbin. Preveo: Milovan Boskovic. 269-281. 10. 236. U zborniku: SAVREMENA FILOZOFIJA »Rad« Beograd 1970. S. 5. 30. . Frankfurt am Main. 26. (4. 22.29. Iz Iskustva misljenja. Niemeyer Verlag. 2. Preveo: Jovica Acin. Nietzsche. GalHmard. Preveo: Boris Hudoletnjak. 421-441. Beograd 1975. unveranderte Auflage.Gledista. 11111962-63. 27. [Iz: Uber den Humanismus] 19. U: PANORAMA SAVREMENIH !DEJA. IV11960. 38.Telegram. Les Essais. Tiib1ngen. prev. 95-135. 44. 1951. U redakciji Gaetana Pikona. 0 humanizmu. Razmejitev eksistencionalno-ontoloske sovisnosti easovnosti. 45. 11-12. S. 1971. Beograd 1973. 155-178. Beograd 1960. Let es ida. 25. Kaj je metafizika. Herrneneutieka sltuacija. Pitanja. Prevela: Jelena Matic. 4Q---41.' 1965. 61. A humanizmrusr6l. 1172-1184. U: PANORAMA SAVREMENIH IDEJA. [Pjesma]. VII). »Nolit«. X11969. CXL 31. 1938] 16. Doba podobe sveta. (18. 1963] 29. XXIV/1978. 481. (18. 21. Preveo: Zvonimir Mrkonjic. Telegram. Protiv »humanizma«. whitt in svetnega casa ot Hegelovega dojetja med easom in duhom. 10. XIX/1973. Ideje. Preveo: Danilo Pejovic. 42. Tiibingen. XV1I1961. 4-5. Delo. VI! 1968. 32. 0 biti istlne.

1II/1938. . XXIV/1978. H. Preveo: Jovica Acin. S. 47. Preveo: BozLdar Zec. 138. 10.Owith. 10-11. Knjizevna ret. 125-131. Herdersche Verlagsanstalt. »Na1cladni zavod Matice hrvatske«.Philosophia (Beograd). B]. Bemerkungen zu einem Buch tiber die Philosophie Marlin Heideggers. 1975. 1311-1316. Pismo 0 humanizmu. 1978. 1-4. Pfulllngen. Frankfurt am Main.Knjizevnost. 1978. »Veseldn Masle~a«. kn]. . [Iz dela: Der europitische Nihilismus. 50. 11/1937. 111/1938. U k!njizi: UVOD U iNIETZSCHEA.Gradae. 1977. Pojam filozofije. 48. Delo. J.Dijalog. Sarajevo. U zborniku: EGZISTENCIJA. 3-4. Der Ersatz der allgemeinen Menschheit bei Scheler. II. 1982. 1903-1918. 1.Nova revija. [Iz dela: Vortritge und Au/sittze. Frankfurt am Main. . Gradnja.Philosophia (Beograd). 232-233. Pfullingen. Pfullingen. 289-331. Nietzscheova metafizika. [Iz: Gelassenhelt. 1982. 167-178. Zur Philosophie Martin Heideggers. [Iz knjige: »Die Grundprobleme der Phitnomenologie«. [Iz dela: Vortritge und Au/sittze. Heidegger und C. Zagreb 1979. stanovanje. XXXVl/1981. 128 Seiten. [Iz dela: Unterweges zur Spraehe. 1978. 201-223. 57. 75-86. 9-26]. Preveo: Ivan N. Buber. IX/1980. Schoeps. 289-308. Mi~ljenje.U: SUVREMENA FILOZOFIJA ZAIPADA.Theoria. 7-31].Polia. 1160-1170. Filozofija i pogled na svet. LXXII. 1976. . Kraj filozo£ije i zadaca mi~ljenja. 61. Put ka jeziku. . str. Preveo: Bozidar Zec. 1938 63. II. Verlag V. 35-36. Pismo Jeanu Beaufretu. S.Philosophia (Beograd).U zborniku: CEMU JOS FILOZOFIJA. Hrestomatiia etitkih tekstova. 1967] 53. SLOBODA. 60. 11/1983.46. Skolska knjiga. 54. Preveo: Josip BI1kic. Ljubljana 1942. Inauguralna disertacija. Seminar u Le Thoro. 52. XXViI1I. 444459. 3-4. XXV/1979. Marlin: Die Verwirklichung des Menschen. . str. XXV. IV. Zagreb 1980. [Vidi odeljke: HI.: Tragisehe Existenz. Kordie. I. 4.Liea. 114-133. [Das Ende der Philosophie und die Aufabe des Denkens]. Iknj. 282-283. 12. Poljski put. Zagreb. 49. XXVIII/1982. 55. 1979. CXLII 58. 59. Preveo: Danilo Pejovle. 5. Preveo: Miroslav ProkopijeV'ic. Centar za kulturnu djelatnost SSO. Gradenje. 370-373. 56. 1213. Freiburg i. Sta je metafizika? Prevela: Nada Gadanski. Karl: Die Einheit und die Verschiedenheit der Menschen. . 19-25. Centar za kulturnu djelatnost SSOZagreb. {VIII. Neske Verlag. Hans-Joachim: Tragische Enstenz. 7-8. 58-70. Pandiic Vladimir fra Krurno: Problem istine u /ilozofiji MARTINA HEIDEGGERA. .. Preveo: Vlastimir Dakovie. Klostermann. 0 bLU istine. Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnic.1-4. str. Preveli: Marina Mihailovic i SlaVOmiT AIIltOlllijevic. 332-333. VII/1980. . Odlomei lz dela.U knjizi Borisa Kalina: POVIJEST FILOZOFIJE sa odabranim tekstovima filozofa. str. 5-14]. Schmidt.. miSljenje.Polia. 0 humanizmu. X/1980. Heidegger und Schmidt. Preveo: Bozidar Zec. . Preveo: Sime Vranlc. str. 84 str. ['Prilkaz knjige: Alfred Delp S. Paris. 64. str. LITERATURA 0 MARTINU HEIDEGGERU 1937 62. II). Priredio: Kasim Prohie. 1951]. Die Negation der allgemeinen »Menschheit« bei Scheler. (10. Opustenost. Stvar. . . Evropski nfhlhzam. 1975]. 1967] 51. . MOGUCNOST. Priredio i preveo: Sime Vranic. . Ill. Preveo: Dariilo Pejovie. 269-284.Vidiei.] 1942 65. Pfullingen. Preveo: T. CXLIll . 142145. [Iz: Vber den Humanismus. 2IDr Antropologle Martin Heideggers. Stanovanje.

XIV/1958. 343. Matica hrvatska. 1958 74. Tiibingen. 1959 80. -Filozofija. LXX1I1943. Danilo: Razgovor s Martinom Heideggerom. Pejovie. 84.U kinjizi: Rudi Supek. Damnianovie. V/1958. . 1952 70. X1I1959. Zarko: Heldegger 0 umjetnosti. [0 Heideggerovom shvatanju umetnosti] 75. 83. (»Mladost«. 1957. Heideggerovo mi§ljenje bitka i Pregled. Sutlie. in 1956 72. 1957. Pandzic P. 2ivot. 1953]. . 79. X/1954. 155-157. Veber. 77.Mogucnosti. 171. M. str. 2919. 1-4. Zagreb 1959. Danilo: Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti. Narodni list.Republika.Filo%ofija. 10. 1960 86. . 85. 87. 179-190.Pogovor lmjizi Martina Heideggera: 0 BITI UMJETNOSTI. G(ajo): Heideggerov uvod u filozofiju. 6. X). Dragan M. V(anja): Martin Heidegger: Bitak i vrijeme. Pandzic Vladimir ira Kruno: Problem istine u filozofiji Martina Heideggera. XI). 5-6. 81. Danko: Biljeska 0 piscu [Martinu Heideggeru]. . 11111943. Sartra. Hajdegera i Z. VlII/1959. str. Dr phil. P. . »Mladost«. [Isto u: Hrvatsko pravo (Mostar). 639. Zarko: Heidegger obnavlja ontolosku estetiku. Jeremie. X Bitak i vrijeme CXLV 1954 71. 2. Milan: 0 umetnleko] i logi&oj istini. Ljubljana. Sutlie. Petrovic. 1951. (Doktorska disertacija). CXLIV Politika. B(onifac): Ateisti~ki egzistencijalizam (Heidegger . Milan: Prevod Hajdegera.1943 65a. LIVI . Raspudic.Prisutnosti. str. Vanja: Martin Heidegger. Vl11I1956. Vidovie.»Cankarjeva zalozbae. . 76. Damnjanovle. . 439--453.Pregled.br. str. Gyorgy: RAZKROJ UMA. Nova rfilozofska rasprava.Republika. 1950. Preve1i: Danilo Pejovle i Danko Grlie. 7--8. 3. G. 9. XIV/1958. V1I1950. F(rance): Nova disertacija iz filozofije. . . 14. Marijan: Egzistencijalizam. (27. Vanja: Martin Heidegger. Tiibingen. . 84. Jaspersa. 58-105. Ljubljana 1960. Zagreb. 12. 7--8. 84-101. Martin Hajdeger: 0 biti umje1nosti. 66. Vidovie. [Povodom knjige Martina Heideggera: Einfiihrung die Met:aphysik. »Matica hrvatska«. 58. 25-79. str. Beograd 1952. Damnjanovie. Nedeljkovie. 697-701. 1942. 559-565. (Kierkegaard Heidegger Sartre).Pregled. Milan: Ontoloski problem u savremenoj estetici. 395-413. IV/1958. Pejovic. [Vidi: Hajdegerovo gledi§te (103-105)] 82. 99-108. Lukacs. Slovenec. Dusan: Martin Hajdeger. Supek.U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOV A. Pejovlc. Danilo: Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti. 28-29. 1958. str. 11-12. (14. 7--8.Dobri pastir. Prevedel: Taras Kermauner.Novi list. 111/1959. 1957 73. . Kruno: Problem istine u filozofiji Martina Heideggera. 11/1943. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Zagrebu. .br.Delo. Dr phil. . Ljubljana 1942. 127-128. Badrov. 988-989.Republika. 68. 78.: Egzistencijalizam K. Vanja: Martin »sudbina Zapada«. S(utlic). 9. Zagreb 1959). str. 1950 67. Gr lic. str. 21-47.U knjizi: SAVREMENA FILOZOFIJA ZAPADA. . 15~ 1951 69. 7]. 1. Pot iracionalizma od Schellinga do Hitlerja. TkaiCic. Zareb 1958. Rudi: Savremeni egztstencijalizarn: Heidegger i Sartre. . Sutlic. Sutlie. X/1960. 0111959. 2. EGZISTENCIJALIZAM I DEKADENCIJA. 31~19. Zagreb. .Sartre). 7. X1/1959. Vanja: Egzistencijalisticka filozofija Martina Hei:deggera.

Urbancil:. IV/1960.Filozofijo. Gajo: Hajdeger i problem . Miladin: Fenomenoloska metoda u filozofiji egzistencije.Praxis. Veljko: Problemi i stremljenja savremene gradanske filozofije. Jaspers). VIII/1964. Rudolf. Korac. 11-39.~No1itc.Knji~evnost. VI.473. . XXXIII. 117. Branko: Ob vprasanju Heideggerja prt nas in za nas. 1961 92. 104. Gyorgy: RAZARANJE UMA.Problemi. 1. Beograd 1966. 100.193. 1962. Abdulah: Martin Heidegger i problem destrukcije metafizil:kesudbine l:ovjEika. Martin Hajdeger. i 15. 106. Martin Heidegger i bit modernog tehniziranja svijeta. . 7Q------. Gajo: Marx. IV/1965. IX. Preveo: Milan Damnjanovie.1.Putevi. Beograd 1966. . . »Kulturae. XI). Abdulah: Govor vrijeme svijet kao bit l:ovjeka. knj. metoda in pomen filozofije Martina Heideggerja. 105. str. XVI/1961. 93. I/ 1964. Sarl:evic. IV/1960.Filozo/ija. 1. Gajo: Praksa i bivstvovanje. 3-18. 26-30]. 1965 101. 95. Forum. »Nolitc. 9Q------.U knjizi: PRAGMATIZAM I SAVREMENA FILOZOFIJA.Perspektive. 161-196. Roze: Martin Heidegger. IV/1960.Filozojija. VI: Pepelnlena sreda parazitskega subjektivizma (Heidegger. * Vidi odeljke: V. 21-34. Majer. .a in praksa. 111/1966. 1963. . 6. Beograd 1960. [0 Heideggeru str. Zagorka: Hajdegerovo shvatanje lil:nosti. Glusl:evic. . 2ivotic. K(ozak). 37-38. Lukacs. Beograd 1962.72. Na§i r«zgledi. str. . VlI/1961. Bosnjak. Stegmiler. 89. knj. 1964 99a. Predgovor knjizi Volfganga Stegmilera: GLAVNE STRUJE SAVREMENE FILOZOFIJE [HAUPTSTROMUNGEN DER GEGENWARTSPHILOSOPHIE]. U knjizi: GLAVNE STRUJE SAVREMENE FILOZOFlJE [HAUPTSTROMUNGEN DER GEGENW ARTSPHILOSOPffiE]. Kajoa. XV/1962. Korac. 1(4. Miladin: Martin Hajdeger. Beograd 1962. Ptrhnoz): Ob Heideggerjevi razpravi Doba podobe sveta. 496-497. 103. Put iracionalizma od Seltnga do Hitlera. Sarl:evic. .Radovi Filozofskog f«kulteta u Sarajevu.U knjizi: PROBLEMI SAVREMENE TEORIJE LICNOSTI. Petrovic. 21. 97. 78. 2ivotic. Petrovic. [Vidi odeljke V i VI (29-34)]. Ivan: Predmet. . 5. IV/1966. Zagorka: EgzistencijaMstil:ka ontologija l:oveka. 91. »Nolitc. 2. 151-184. . .Savremene filozofske teme. 103-114. 1963 98.fundamentalne ontologije. 4. . XII/1963. 1. 96. 46Q------.ek. 1962 94. PeSic~lubovic. Preveo: Vlastimir Dakovic.• Vidi odeliak V: 2ivljenska filozofija v dobi srelatlvne ustalltve« (Scheler). Pesle-Golubovic. Veljko: Fenomenologija bezzavil:ajnosti Martina Hajdegera. Boris: Heidegger »mislec blti«. 1. 1. Petrovic. • Vidi odeljak: Problem logosa u interpretaciji Martina Heideggera (57-62). Beograd 1966. str. CXLVII . (Heidegger i Sartre). 563-585. . 4. 4. [Vcidiodeljak: Martin Hajdeger (69-75)]. Filozofija zivota »relativne stabilizacije« (Seler). Prevela: Dobrila Stosic. 509-512. str. Danilo: Martin Heidegger. 90. IV/1967. Pepeljava sreda parazitslkog subiektavlzma (Hajdeger i Jaspers). Teori. 43-62. 16Q------. U redakciji Gaetana Pikona.Od. 88a. 15-32. . 5-34. str. »Kosmos«. 99. 1. Branko: Problem logosa u greko] filozofiji. U: PANORAMA SAVREMENIH !DEJA. 60-87.»Kultura«. Pejovic. Zoran: Allemann Beda: "Holderlin und Heidegger«. 88. 11-12. Heidegger Revaj Na§e teme. 489-523. 221-228. CXLVI 1966 102. VoIfgang: Egzistencijalna ontologija. I/1960-61. 1559-1572. I. 112-113.

XVII/1968. str. Boris: Heidegger . VII). 1970 Hannah: Martin Heidegger navrsio je osamde117. 1082-1103. Damnjanovic.: »Obrat« u Heideggerovom misljenju. 289-292. Martin Hajdeger: Doba slike svijeta. Majer. IV/1969. Kos. Zizek. Preveo: Boris Hiudoletnjak. IV/1967. 95-115. 110--112. 481. . Morpurgo-Taljabue. Treci program Radio Beograda. . 124.Koraci (Kragujevac). Pejovic. Nolit. str . 403-470. XVI! 1968. Preyeo: Vlastimir Dakovic. Pejovic. (4. 121. .U knjizi: SISTEM I EGZISTENCIJA. de Gruyter Verlag. V/1970. Zagreb 1968.Kutturni rednik. Auflage. Kostas: Marx i Heidegger. Zagreb 1969. Zagreb 1970.Preveo: Ante Stamae.Praxis. Despot. 116-127. 102-105. Tiibingen 1966. 1969 115. 6. Filozofija. unverand. Danilo: Razgovor s Martinom Heideggerom. XIII. 7. Sreten: Cemu pesnici u oskudno vreme. Dusko: Ka samostalnosti filozofije. VIIII1971. Treci program Radio Beograda. str. W. . 781-798. 25-30. 108. (18. »Skolska knjiga«. TeLegram. . 5-92. Zoran: Devet metodoloskih beleski. 415. Danilo: Egzi:stencija1izam i egzistencijalna ontologija.U knj1zi: Korac . Xl1969.Doba slike svijeta. 1970. Pejovic. Arendt set godina. .»rnislec biti«. Tautovic.1967 107.U: SAVREMENA ESTETIKA [L'ESTHETIQUE CONTEMPORAINE]. 128--138.. Zivotic. 'I'eoretiearl nemaeke nauke 0 knjizevnoS'ti. »Zora«. 133-146.Nase teme. J. Zivotic. Preveo: Franjo Zenko. 129. Putokaz budueem misljenju. II. 120. . XI). Cankarjeva zalofba.Sodobnost. . U knjizi : SISTEM I EGZISTENCIJA. Miladin: Martin Hajdeger. . Beograd 1968. XI). Gajo: Izreka Hajdegera. 3. 2. 2. S. . Gvido: Hajdegerova misao. 125. U knjizi: SISTEM I EGZISTENCIJA.Zivotic . »Zora«. 113. [Vidi odeljak: Martin Heidegger: EgzistencijaHzam i knjizevno delo (433-441)J. Petrovic. M(ilan): Ernst Tugendhat: Der WahrheitsbegriM bei Husserl und Heidegger. 5-6. 1969. 112.Filozofske studije. Blaaenka: Kostas Axelos: Einfuhrung in ein kiinftiges Denken. 114. .Predgovor Heideggerovoj knjizi: IZABRANE RASPRAVE. 1971 127. [Iz knjige: Einfilhrung in ein kilnjtiges DenkenJ 128. Max Niemeyer Verlag. str. 1969. 468-485. Medved. 122. 113-125. . . CXLIX . 126. 116. 263-286. (18. Branko: Sto jest pitanje? . 194-197. Hudoletnjak. VII). Nevenka: Martin Heidegger. Vejnovic. Beograd 1970. 481. str. Despot. Danilo: Pjesnistvo i misljenje bitka. [Iz casopilSa: »MeJ:ikur«.Tribuna. 845-84. Radojica: Egzistencijalizam protiv humanizrna.1968. I. VIII/1971.Praxis. 109. Zivotic. (0 estetiekim pogledima poznog Selinga i Hajdegera). 3. Miladin: Hajdegerovo shvatanje bica i bitnog misljenja. Andrej: Problematika srnrti pri Martinu Heideggeru in Karlu Jaspersu. 123. XXIII/1970. 11/1970. Praxis. 1969. 111. 73-137. Zagreb 1970.Pavlovic: ISTORIJA FILOZOFIJE. Janko: Heidegger in Slovenci. 11. 1967. 2. TeLegram. 5-6. Miladin: Hajdegerova kritika metafizike. Ljubljana 1967. 67-78. Axelos. Cizmic-Marovic. Konstantinovic.Praxis. Koautor: Joze Raspotnik [povodom elanka Andreja Medveda: PomankLjivosti Pirjevi!eve interpretacije Heideggera] 1968 110. Preveo: Ante Stamae. 1-2. str.PogLedi. Zagreb. Zagreb 1970. 22-23. Petrovic. Boris: Martin Heidegger. Tribuna. W. 5. XVI 1971. (27. str. "Zora«. U knjizi: POVIJEST FILOZOFIJE. 1970. 1970--1998. CXLVIII 118. Slavoj: Pomankljivosti. 1967/1968. . 258/1970]. 115a Richardson. Martin Heidegger . 1970. 119.

[0 filozofiji Martina Heideggera] 158.U knjizi: UVOD U BUDUCE MISLJENJE. 3-4. Ivan: Bit nihilizma kao bit metafizike. .Teorija in praksa. 5. Beograd 1973. Heidegger: Bitak i vrijeme.Vidici.Borba. [Vidi odeljaik: Metafizicke reminiscencije (Hegel i Heidegger) (205-211)]. Olga: Hajdegerova analitika bivstvovanja. Telegram. 155156. 389. Tine: Zev hermeneutickog kruga. 11. Milovan: Jedna prolegomena za razumevanje Hajdegerove filozofije. Milovan: Mogucl znaca] i smisao Hajdegerove filozofije. {M. 13. Puhovski. . 51-65. 1971. 157. Bimel. 4. Nenad: Marlin Heidegger: 26. Praxis. IX/1972. . Preveo: R. .m Radio-Beograda. 1971.Delo. 11-12. str. »Stvarnost«. 136. IV/1973. 140. 65-73. . IIII1972. paragraf: 16). 32.pesnistvo/mlsl] enj e). Majer. 142. 155. . Petrovic. 17-24. IXl1972. S. Urbancie. 339-340. . 143. VIIII1971. Danko: Martin Heidegger. U knjizi: FILOZOFIJA. Heidegger in njegovi slovenski epigoni. Ivan: Bistvo nihilizma . . 5-27. 572-573. II. 16. 103-126. 3-16. Vitomir: Hajdegerova odredba ljudske egzistencije. Preveo: Vlastimir Dakovie.: Kancepcija avtentienega zivljenja pri Martinu Heideggeru. 41--66.Knjizevna res. 141. 246-249. Kos. Axelos. 5-6. Filozofske studije. Axelos. 8--9. CLl . U lrnjizi:UVOD U BUDUCE MISLJENJE. . 106--133. tm. . »Stvarnost«. Treci progra. 151. Hribar. 359--414. str. . Zagreb. Branko: Sto jest pitanje. Valter: Hajdeger i metafizika. I-II. Goldmann. 35--42.130. Zagreb 1972. Janko: Martin Heidegger. 1972 135. Ideje. 1972. II). 139. 508--523. 1972. 1. Prevela: Marija Mitrovic. 145. 193-211]. V). [Iz casoplsa: L'Homme et la societe«. 146. Zvonko: 0 kraju filozofije u djelu Martina Heideggera. Kostas: Pitanje kraja povijesti.1972.Praxis. 10. 1972. Jaroszewski. Slobodan: Elejska teorija biea. 285-286. XIXl1973. 1. . . str. Preveo: Lazar Carnic. . 137-144. Boris: Semenj nlcevosti. Vul:ic. Kostas: 0 Marxu i Heideggeru.Delo. 147. 3--4. . 164-166. 137. Tadeusz M. 1973. . XXIII. XIV/1972. str. XIV11973.Delo. Preveo: Ivan Vejvoda. 31-39. 133.Praxis. Boris: Hajdeger i njegovi slovenackl epigoni. Misl:evic. XXV/1972. Majer. Preveo: Franjo Zenko. Branka: Povijesni obrat kao smisao obrata u misli Martina Heideggera.Pogovor lrnjizi: UVOD U HEIDEGGERA. Gligorije Stevanovic. 154.Uj Symposion.kot bistvo metafizike.Anthropos. 153. Gajo: Mladi Heidegger. Predgovor Heideggerovoj knjizi: EVROPSKI NIHILIZEM. IV11973. Praxis. Ljubljana. Ljubljana 1971. »Interpres«. VII. 54. 149. . . XXVII 1972. Pihler. Lucien: Lukacs i Heidegger.U leksikonu: FILOZOFIJA. [0 Heideggerovom shvatanju hermeneutike] 156. Sukl.Ideje. CL 1973 150. Geburtstag. 148. Jovica: Pitanje »drugog pocetka«. p.Kulturni radnik. str. 4-5. (26.Kulturni radnik. Bozinovie. XIXl1973. Borut: Od znacenia »po sebi« do »bica«. Zunjic.U knjizi: TEMELJI FILOZOFIJE. Lucien: Heidegger i Lukacs. . Prevedel: Frane Jerman. str. Preveo: Hotimir Burger. Bela: Martin Heidegger filozofijallllk fO vonasai.Kulturni radnik. 131. GrIle. 138. Urbancie. Nenad: Politika i svijet. Zajel:aranovic. (9. 2. 1. 67-79. (Vidokrug Martina Heideggera). 143-216. 1971. 1972. Beograd.1469-1482. 5--6. 128--136. str. 1973. 132. 134.ontoloske diference. 1320--1337. (12. LI/. Zagreb 1972. 157. 493-505.Knjizevna kritika. Gledista. Aussprachen zum 80. 159. Messkirch (1969). Brujic. . Xl1973. Acin. 152. 1972. Kostas: Marx i Heidegger. II/1972. Zagreb 1972. 1. September 1969. Despot. Misl:evic. Zarko: »Uvod u Heideggera«. Posavec. Prevela: Jelena Zuppa. Pihler. 70. 'Preveo: Franjo Zenko. 144. Cankarjeva zalozba. Goldmann. Axelos. 13-51. (Fragment 0 Hajdegeru . . 67. Borut: Adornova kritika Heideggerovega temelinega Ishodisca . Centar za drustvene djelatnosti SSOH. Bozmovic. VIII/1971. XIXl1973.

181.U knjizi: EGZISTENCIJA. 293-295. X). . Preveo: Milan Tabakovic. Zivotic. Tautovie. »Veselin Maslesa«. "Prev'ajanje« ke v marksisticno Heideggerjevog zavest (51-62)]. LXXIII/1976. Predgovor: dr Sreten Petrovic. Bofre. 177. »Ecrivains de toujours«. Preveo: Vanja Sutlie. Ludwig: SUVREMENA FILOZOFIJA [PHILOSOPHIE DER GEGENWART]. XXI/1976. Milan: Bice i istina. Ursie. razu. Le seuH. str. Beograd 1973. 147-149. 191-240. Andrej: Marx in nekatera noveisa filozofska razumevanja tehnike. Lucien: LUKAC I HAJDEGER. .Student. Da Ii je Heideggerova kritika antropologije doista »odluena« za razmatranje »pitanja 0 i::oveku«. Uj Syposion. Problemi.U knjizi: OSNOVI ETIKE. 172. 190. Miladin: Bitno misljenje ~ istina. Zagreb 1969. .Polja. XXVIljl974. CUI 179.U knjizi: EGZISTENCIJA. Nenad: Martin Heidegger: Uvod u metafiziku. XIl1976. [Povodom smrti filozofa] 176. 22605. 49-52. 3.mevanja tehni- 1974 163. Landgrebe. str. Milka: Martin Hajdeger: Uvod u metafiziku. Lucie. Posmrtni fragmenti. 170. IX). Sarajevo. BIGZ. Martin Hajdeger: Doba slike svijeta. Marko: Clovek . 1976 173.Lica. Preveo: Zvonimir Mrkonjie. godisnjice Martina He1deggera] 164. Prevela: Jasna Ban. 266--268. VIII/1976. Radojica: Egzistencijalizam protiv humanizrna. Kirn. GrIlc. 89-111. Divjak. Zunjic. Prevela: Nadezda Cai::inovii::-Puhovsiki. str. . Beograd 1974. 178. Zan: Razgovor pod kestenom. Hans Georg: Sarno suputnik zna da ima put. Beograd 1975. Beograd 1976. 101-122.europai fil6zofiara es irodalornra. str. Slobodan: Heidegger i problem antropologije. 1-32.PoHtika. . Gadamer. 174. REALNOST I SLOBODA. 166. Darnnjanovic. Cotten. REALNOST I SLOBODA. Preveo: Simo Vulinovie. [Vidi odeljke: Heideggerjevo razumevanje tehnike (4851). Hajdegerov odnos prema metafizici. [Objavljeno u: »Frankfurter Allgemeine Zeitungx-u u povodu 85. VIV1975.FUozofske studije. (prispevek k razrnisljanju 0 Heideggerjevom delu »Bit in cas«). ColI.160. U Heideggerovoj knjizi: IZ ISKUSTVA MISLJENJA. Darnnjanovic. Beograd 1976. 13. XII/1974. 1975 167. 168. Sukl. Posebno izdanje i::asopisa »Ideje«. Zagreb 1976.Kritike i polemike. 162.Knjizevna kritika. Posebno izdanje i::asopisa »Ideje«. Filozofska biblioteka. Slobodan: Martin Hajdeger. . 120. 8. 65-100. 32-61. Bela: Heidegger filozofiaWrteneti helye es hatasa a nyugat .Enver: Lucien Goldmann: Lukae i Hajdeger. Beograd 1976. 1975. 89--100. 99--105. . (9. 29.Anthropos. 3--4. Kulturni radnik.U knjizi: NE. Fundamentalna ontologija Martina Hajdegera. 40-45. Jean-Pierre: Heidegger. str. VI/1975. »Nolit«. 161. Beograd 1973. »Nolite. 22. Vuko: Hajdegerova odredba Ijudske egzistencije. 1975. 128. Beograd 1974. II/1975. 169. 7581. 210-211. str. .TreCi program Radio-Begrada. Pavicevlc. XVIIl1973. Zivotic. 37-68. [0 Martinu Heideggeru vidi na str. HI-IV. Goldmann. [Vidi odeljak: Martin Heidegger i neki fenomeni u igri umjetnika (235-236)] 171. Milan: Hermeneutieka fenomenologija Martina Hajdegera. Dakovic.Filozofija. . Marksizam u svetu. Drau:f. str. 1976. 6. 354-358. Danko: Igra kao estetski problem [Spiel als asthetisches Problem]. Jeger. 10. 175. .Kultura. 96--115. 165.pastir biti. (13. . 98-100. Beograd 1976. Miladin: Bice i egzistencija. 143-145]. Obrt u filozofiji Martina Hajdegera. Priredio i objavio: Jusef Isagpur. . 1. 180. Kolakovski. BIGZ. 126-131. Preveo: Petar Vujicic. str. U zborniku: FENOMENOLOGIJA. . 31-39. 1976. 1976. Hans: Hajdeger i umjetnicko djelo. . str. Lesek: Povodom smrtl Martina Hajdegera. 29. CLlll .

203. str. »Vuk KaradZic«. . . . Beograd 1976. (Iz prethistorije »Sein und Zeit«-a). i 25. U knjizi: UVOD U FILOZOFIJU EGZISTENCIJE. 2. . BIGZ. _ Ideje. 10--12.Knjizevna ree. XXIII/1977. Bele§ka 0 Huserlu \ Hajdegeru (219-252). 205. str. XXV /1976. X i 10. 147-148. 189. Miscevic. Beograd 1977. 14. BIGZ Beograd 1977. Vjekoslav: Filozofski notes. U knjizi: GOVOR DRUGOGA. Marx.Kulturni radnik. Preveo: Vanja Sutlic. XXlIIl1977 . VIII. Basta. 177-194. VII/1976. Russell. 153. Ivan: Kaj Heidegger pravzaprav misli? Nasi razgledi.Dialogi. Preveo: Dragan Stojanovic. rujna 1966. U knjizi: FILOZOFIJA. . str. Zarko: Martin Heidegger: Uvod u metafiziku. Hajdeger i greki svet (194-206). 202. .182. . Svajncer. . 14. Bertrand: Heidegger. Laszlo: Kritikai jegyzetek Heidegger halalara _ Magyar Sz6. 193-219]. Gajo: Praksa i bivstvovanje. »Mladost«. Beograd 1977. 269-301. 12. XXX/1977. 7-30. 33-51. . 207-211. 370-371. Gajo: Izvanvremenski problemi i metcdieka svijest filozofije. XIXj1976. _ Naii razgledi. oto: Temporalna interpretacija i hermeneutit'lka filozofija. 197.Vjesnik. 290--309]. Sreten: Predgovor knjizi Lisjena Goldmana: LUKAC I HAJDEGER. (5. 186. Covic. 12. 187-190]. • Sadrz! odeljke: Martin Hajdeger i problem istine (153194). 123-132. XXXIII/1976. Zagreb. Tomovic. BIGZ.Kulturni radnik. Uvodna napomena uz razgovor s Heideggerom. 192. 198. Delo. Beograd 1979. 10350. Petrovic. Nenad: Heidegger. »Naprijed«. XXIl1977 6. 75-84. Branko: Heideggerovo odredenje filozofije. 207. 3. XlXi1976. Delo. Dijalog. Petrovic. XI). Ante: Martin Heidegger: Uvod u metafizilru. »Vuk Karadzic«. Bimel Valter: 0 kompoziciji i jedinstVlll Hajdegerovog dela ~Holzwege«. Bofre. Vegel. . Beograd 1976. Ratko: Lukae viden u jednom poredenju. 1411-1414. XXXVII! 1976. 2. »Vult Karadzie«. BIGZ. 1/1977. 153-268. 109-114. [Povodom smrti Martina Heideggera] 188. L'Bian. Preveo: Zoran Dindic. 173-174. S. 193. str. 155-170. CLIV 196. Branko: »Bistvo resnice je resnica bistva«. Marija: geru in Jaspersu. 86. [Iz: »Der Spiegel«. »Naprijed«. XXIII/1977.. Bosnjak. 149-174.U knjizi Zana Bofrea: UVOD U FILOZOFIJU EGZISTENCIJE.Naie teme. Anemari: Znaea] »Bivstva i vremena« za zasnivanje teologije. 206. Zagreb 1976. Zan: Martin Hajdeger. 86. 135-173. 31. Rudolf. [0 Martinu Heideggeru (165-170)].Marksistieke teme. Hajdeger viden iz Francuske (255-268). . 200. Neskovic. Petrovic. »Mladost«. Misao 0 ni§t~ u Hajdegerovom delu (208-217).Delo. Beograd 1977. VIII/1976. str. 85-109. Problem nica in smrti pri Heideg. . • [Isto u zborniku: RANI HAJDEGER. Vanja: Iznimni _fleidegger. 1976). XXV/1976. Puhovski. str. Preveo: Zoran Zec. CLV . Branislav: Heideggerovo pitanje 0 tehnici. V 1976. UVOD U FILOZOFSKO MISLJENJE I RJECNIK. 199. VI).D'Ribersi. Sutlie. 4-6. (Uz knjigu Lisjena Goldmana: Lukae i Hajdeger. 190. Er1k: Dvanaest pitanja upucenih Zanu Bofreu 0 Martinu Hajdegeru. 12. i 88. Egzi'Stencijalna filozofija Martina Hajdegera. Beograd 1976. Branko: Filozofija bez metafizike. 1911 194. Zagreb 1977. XXIIII1977. Werner: Misljenje i njegova stvar. 177-190.U knjizi: MUDROST ZAPADA [WISDOM OF THE WEST]. 183. 195. 370. VI/1977. Urbancic. 184.Ovdje. . Preveo: Zoran Zec. str. 25-31. Mikecin.Kulturnt radnik.Delo. 87. 187. VI). (Dijalog sa samim sobom u prisustvu Martina Heideggera). Dominik . Beograd. . str. 204. S(lobodan): Martin Hajdeger. [Vidi odeljak III: Martin Heidegger: Uvod u meta/iziku. 1. Despot. . 191. 3. 12. XII/1976. Preveo: Danilo N. Razgovor s Heideggerom 23. 7-8 459-475. 'Milosevic. Getman-Zifert. 1977. (10. Ogledi iz filozofske hermeneutike. 32. Preveo: Dragan Stojanovie. 303-304.U knjizi: FILOZOFIJA I MARKSIZAM. [0 Heideggeru] 201. (15. 1977. 185. str. Pegeler.

Treci program Radio Sarajeva. Grundziige einer philosophischen Hermeneutik].Ideje. »Vuk Karadzic«. 104. 224. Ninkovic. 81-97. Hans-Georg: Hajdegerovo otkrice predstrukture razumijevanja. Aleman. (22. Petrovic. Dragan: Peta godina izlaienja celokupnih dela Martina Heideggera.Delo. LXXIV/1978. Beda: Hajdeger i poezija. 1978. Theoria. 2. Eliota. Schiissler. 161-174]. 45-109. VIII/1977. Preveo: Danilo N. Lucie. . 163-176. 12.filozofska hermeneutika Hansa Georga Gadamera. Uz najnoviji broj beogradskog »Delae posvecenog Martinu Hajdegeru. Adam: Platon svoga vremena. [0 filozofiji Martina Heideggera] 1978 216. Jurinic. Sarajevo 1978. [Vidi odeljak: 6. Anthropos. [0 Heideggerovoj interpretaciji Marxove 11.2. str. . XIX/1978.Delo. [Vidi odeljak: Eliot i Hajdeger (124-134)].Theoria. Volkmann-Schluck. 211. tehnika. 17. Ingeborg: Metodoloski znaeaj strepnje u egzistencijalnoj analitici Martina Hajdegera. Naprijed 1978. Osvrt saradnika hamburskog »Spigla« na knjigu savremenog nemaekog filozofa. 12. SMISAO I BESMISAO. (10. str. IvUSLJENJE REVOLUCIJE. Plut. str. . Preveo: Danilo N. Basta. . Bqris: Heideggerovo pitanje 0 tehnici. 218. 100-126. (10. Jaspersove beleske 0 Hajdegeru. Priredili Danilo Basta i Dragan Stojanovic. 1978/1979. str. David: Heideggerjeva I-II. str. Gajo: Marxova jedanaesta teza 0 Feuerbachu. Martin: Ostvarenje (:oveka. S. 197-215. 21-22. 1520]. U krnjizi: COVEK. Sarcevie. 3. 12. 11. Hermeneutika i Heideggerova spekulativna dijalektika (89-91)]. Basta. Buber. VIJ1977. Zivotie. Stojanovic. 212. 167-178. 1-15. VII/1978. 1511-1572. 3-4. ff. (6.Zo6n politikon. [Vidi odeljak: Ishodiste filozofske hermeneutike: Heidegger i Gadamer (145-152). 13-28. Glumieic.Delo. str. 210. 21-32. Razumijevanje umjetnosti: Kierkegaard i Heidegger (19-21). 'I'omovic. Sarcevie.Knji~evna ree. . 2-3. 213. XXiIII/1977. 151-162. XXXIIIi1978. . Karl-Heinz: Egzistencijalna hermeneutika u Hajdegerovom »Bivstvu i vremenu« i zaokret. . 0 Hajdegerovoj interpretaciji Marksa. IX/1978. 11-25. IV). 6. 298-304. 229.Politika. . 1-2. Martin Heidegger. BIGZ. 14. Zagreb. Olga: Esteti(:ko stanoviste T. Abdulah: Hermeneutika i filozofija . Alfred: Vladavina subjekta. ausui«. XXI/1977. VII).. Preveo: Danilo N. 1-2. XXIII/1977. Beograd 1977]. XXIIII1977. 217. . Preveo: Danilo N. M(i1ka): Kako misliti Hajdegera. Beograd 1979. Mel(:iC. Dunja: Heideggerovo bumaeenje Kantove kritike spoznaje iz konteksta fundamentalne ontologije. Urbancie. 119-120.Politika. 1978. - 228. Slobodan: Vrijeme . 121-136. . 1978. . Jos jedna interpretacija? . Bogdan: Hajdegerova filozofija smisla. 7-8. 129-142. 12. Ivan: Nekoliko marginalija uz pitanje izvora i puta. [Povodom knjige Zana Bofrea: Uvod u filozofiju egzistencije. Basta.tzraz.U knjizi: ISTINA I METODA [WAHRHEIT UND METHODE. Prilog antropologiji Martina Heideggera. Dijalog. Prethodni uvid u bit istine umjetnlekog djela. Naein pravog oCuvanja djela: Heidegger i Adorno (26-27)]. CLVI 219. Miladin: Znaea] fundamentalno-ontoloskog stanovista. CLVIl L . XXIII/1977. 215. 1978. Schmidt. Ideje. »Rad«. 221. Gadamer. LXXV/1978. Temporalni modeli i njihove logicke implikacije u razlieitim misaonim sistemima. VII). Stvaranje. »Veselin Maslesa«. teze 0 Feuerbachu u intervjuu Richardu Wisseru septernbra 1970]. Basta. . Abdulah: Gadamerova hermeneutika i kritika estetske svijesti. Preveo: Slobodan Novakov. Preveo: Milutin Stanisavac. 105-124. ' 220.Delo. 82. Prokopijevie. VII). Sesie.U knjizi: Gajo Petrovic. Knji~evna rei'!. 1978. Gesamtausgabe (Ausgabe letzter Band) Vittorio Klostermann Frankfurt 1975. 223. [0 Hajdegerovomshvatanju vremena na str. 725-741.208. [0 filozofiji Martina Heideggera] 214. Miroslav: Putevi recepcije Heideggera.sta je to. [Isto u: RANI HAJDEGER. 222. 225. 226. . 7-8. Beograd 1977. 209.

169-189. . str. V/1979. Gajo: Izreka Heideggera. 103-115. str.. str. 175-223. 235. 240. X11979. 1976. 247-264]. Prilog fundamentalno-ontoloskcm resenju potettekaenttnornije. "Skolska knjlga«. S. . 4. Prilozi za istrazivanje hruatske filozofske ba§tine. Delo. [Iz: Sein und Geschichlichkeit. 12. Zagreb 1979. str. S. CLVIII . Martin: Ostvarenje coveka. Patoeka. »Vuk Karadzic«. 1-11. 1/1979. 247. Preveo: Danilo N. 131-147..XXV/1979. 68-88. 12. 212-220]. Beograd 1979. Petrovic. Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanevie. .Ideje. Verlag Karl Alber. Preveo: Danilo N. »Vuk Karadzic«. 142-150. 74--85. Hid. 231. Basta. S. 113-130. Geburtstag (Frankfurt am Main. Beograd 1979. Buber. 139-150.U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA. U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA. 265-274]. [Iz: Hans-Georg Gadamer: Kleine Schrijten. Ros: Hajdeger i Vitgenstajn . Beograd 1979.Theoria. 1. Beograd 1979. Petar: Razgovor sa Zanom Bofreom 0 francuskoj filozofiji . 275-289]. Slobodan: Kraj filozofije kao dovrsenje filozofije. Antropologija Martina Hajdegera. . Marges de la philosophie] 234.skriveno tubistvovanje u ogledalu umetnosti. Nakladni zavod Matice hrvatske. str. Basta i Dragan Stojanovic. C. str. 245. Sartra. Kos. Zagreb 1979. Mohr-Paul Siebeck.Delo. 237. Polja. Basta. [Shvatanje Martina Heideggera] 239.druga Kantova revolucija. [Isto: RANi! HAJDEGER. 1970. . Ernesto: Aktualnost humanlstleke tradicije i Heideggerova teza 0 kraju filozofije. . 67-81. 239. XX/1979. Gajo: Martin Heidegger i problem fundamentalne ontologije. »Vuk Karadzic«. U zborniku: RANI HAJDEGER. [Iz: Durchblicke. [Isto u zborniku: RANI HAJDEGER. Preveo: Rade Kalik.U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA ZAPADA. IXl1978. Priredili i preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Basta i Dragan Stoianovie. Savo: Tragom filozofske hermeneutike. . »Vuk Karadziee. Ludvig: Fakticitet i individuacija. Grassi. 9-10. Zabeleska 0 jednoj fusnoti u Sein und Zeit. »Vuk Karad~ic«. [Shvatanja Heideggera. 1974. Preveli i priredi1i: Danilo N. 244.230.U zbornilru: RANI HAJDEGER. 1972. Basta i Dragan Stojanovie. Recepcija i kritika »Bivstva i vremenae. 38-56. Danko: Moguenost prevladavanja estetike i misljenje Martina Heideggera. 98--126].str. Geburtstag (Frankfurt am Main. [Iz: Jacques Derrida. [Vidi odeljak: Obrat transcendentalne u hermeneutU!ku jenomenologiju (od Huserla do Hajdegera (64--65)]. Priredili i preveli: Danllo Basta i Dragan Stoianovie. Priredili i preve1i: Danilo N.U zborniku: RANI HAJDEGER. Petrovic. Beograd 1979. 143-159. Primerjalna knjizevnost. Janko: Eksistenca literarnega dela in modemi materializem. str. 1978. Karl-Heinz Volkmann-Schluck zum 60. Danilo: Martin Heidegger. »Vuk Karadzic«. Vittorio Klostermann. Knjizevna kritika. 1979. . str. Valter: Ishodiste etike? Napomene 0 analizi krivice u »Bivstvu i vremenu«. 60-69. str. 242. 1-5 238. Hartmana] 241. Z~vadinovic. Hans-Georg: Hajdeger i jezik metafizike. Mandel. 57-68. Tiibingen. 1-2. Ingardena. XXIIIII977.U zborniku: RANI HAJDEGER. S. »9kolska knjlga«. Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovie. [Iz dela: Eugen Fink: Niihe und Distanz. Gadamer. . Vittorio Klostermann.Preveli i priredi1i: Danilo N. Landgrebe. Beograd 1979. Grlic. III. Jan: Hajdeger s druge obale. CLIX 1979 232.U zborniku: RANI HAJDEGER. . 246. . B. Volfgang: Ra. Fink. J. Beograd 1979. Eugen: Filozofija kao prevladavanje »naivnosti«. »Vuk Karadzic«. Martin Heidegger zum 80.Miinchen. 127-141. 150--168. 394-411]. Beograd 1979. 233. XXIII/1977. Lausevic. Zunjic. Derida. 0 Hajdegeru. Zak: Ousia i gramme.Gledi§ta. Zagreb. Pejovic. 236. 243. »Vuk Karadzic«. Janke. 9. 6. U zborniku: RANI HAJDEGER. Phanomenologische Vortrage und Aufsatze (Freiburg . Preveo: Franjo Zenko.

Zak Derida: Ousia i gramm/i. 294-304]. Apel. Beograd. »Veselin Maslesa«. str. Sarajevo 1980. Apel. S. Recepcija i kritika »Bivstva i vremena«.248. Spate Schriften. Urednik: Mira Grujie. 249.Politicka misao.Filozofske studije. (22-52). [Vidi odeljke: Transformacija filozofije: 3. 1979. 257. Editions du Seuil. [0 Hajdegeru na str.U zborniku: RANI HAJDEGER.U knjizi: RANI HAJDEGER. str. VII). Preveli i prirediIi: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Priredili i preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. vol. 0 Hajdegerovoj interpretaciji nekih Heraklitovih fragmenata. str. 34-38]. RANI HAJDEGER. 1976. Preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. str. CLX '259. . Ludvig Landgrebe: Fakticitet i individuacija (131-147). Dragan: Uvodne napomene 0 recepciji »Bivstva i vremena« Martina Hajdegera. Preveli i priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. "VUrk Karadzie«. pp. 3-14]. U: RANI HAJDEGER. [Iz: Max Scheler: Gesammelte Schriften. »Mladost«. XVI/1979. LXXV!1979. . Hrsg. Riker. Valter analizi krivice 252. VHl1980. Stanisavac. Gilbert Raj!: Martin Hajdeger: »Sein und Zeit« (89-109). Le conflikt des interpretations. (14. Jan Patoeka: Hajdeger s druge obale (113-130). 0 antropologiji Martina Hajdegera (38-56). XI Bitak i vrijeme CLXI . [Iz: Paul Ricoeur. str. Maks: Iz manjih rukopisa 0 »Bivstvu i vremenu« (1927). Prrredivaei Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Umetnieka oprema: Dusan Ristic. 89-109. »Vuk Karadzlc«. I-XVIII. Beograd 1979. Stlmonovic). "Vuk KaradzicBeograd 1979. Izdavac: »Vuk Karadzic«. Anei vremena« za (290--309). 4. Basta i Dragan Stoianovte. Francke Verlag. Maks SeIer: Iz manjih rukopisa 0 »Bivstvu i vremenu (25-37). Zvonko: Kako Heidegger pita 0 tehnici. Beograd 1979. Band 9. Skica za istrazivanje problema vremena kod Kanta. ' [Iz: »The Journal of the British Society for Phenomenology«. SeIer. Karl-Oto: TRANSFORMACIJA FILOZOFIJE [TRANSFORMATION DER PHILOSOPHIE]. Gradac. U zborniku: RANI HAJDEGER. 253. Pol Riker: Hajdeger i pitanje 0 subjektu (148-174). 276-289. Martin Buber: Ostvarenje coveka. Milutin: Kant i Heidegger ili 0 konaenosti. . Stojanovic. S(imon): Rani Hajdeger. 250. Preveli i priredilr: Danilo N. Beograd 1979. Zabeleska 0 jednoj fusnoti u Sein und Zeit-u (175-223). 222-232]. Ingebor Sisler: MetoZnacaj »Bivstva u egzistencijalnoj analitici Mar- i vremenu« Hajdegera (276-289) 251. 652-667. Dvije faze fenomerwlogije i njihov uticaj na savremeno filozofsko predrazumijevanje jezika i pjesniStva (79-105). Eugen Fink: Filozofija ko prevl'ad'avanje »naivnosti« (68-88). 148-174. Number three. 25-37. Slobodan: Heraklitov logos 'kao »zblrajuca zbranost«. Volfgang Janke: Raskriveno tubistvovanje u umetnosti (247-264). 89-149. * Sadrza] : Danilo Basta - Dragan Stojanovic: Uvodne napomene 0 recepciji »Bivstva i vremena« Martina Hajdegera (7-23). 256. 35--36. Hirs: Ishodi§te etike? Napomene 0 1980 '258. . . Beograd 1979. Predgovor Heideggerovoj knjizi: KANT I PROBLEM METAFIZIKE. 255. [Koautor: Danno Basta] 254. Karl-Oto: Dvije faze fenomenologije i njihov uticaj na savrerneno filozofsko predrazumijevanje jezika i pjesniStva. Preveo: Aleksa Buha.Politika. »Vuk Karadzic«. 310. Ingeborg: Metodicki znaca] strepnje u egzistencijalnoj analitici Martina Hajdegera. October 1970. 13. Rajl. Beograd 1979. Hans Georg Gadamer: Hajdeger i jezik metafizike (57-67). Paris. str. [Biblioteka] »Zodijak«. 29--40. 1969. (Interpretacija Heideggerovoga spisa 0 tehnici). one. »Vuk Karadzic«. Beograd 1979. von Manfred Frings.»Vuk Karadzic«. U knjizi: RANI HAJDEGER. p. i 4. Wittgenstein i Heidegger (171-285). 311. Zunjic. str. Gilbert: Martin Hajdeger: »Sein und Zeit«. . Posavec. Sisler. str. str. Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovic.] u »Bivstvu marl diCki tina Getman-Zifert: teologije strepnje znacaj zasnivanje (265-274). XI/1979. Pol: Hajdeger i pi:tanje 0 subjektu. 7-23. Bern und Munchen.

37-44. Cene: Tubit in ~asovnost. 6-7. Prokopijevic.Theoria. 96-114. XXVI/1980. Saner. Miinchen)]. [lzbor iz: Notizen zu Martin Heidegger (hrsg. Jiirgen: S Haidegerom misliti protiv Hajdegera. Lakicevic. 269. 275.: Osobenost Luka~eve kritike Hajdegera. 1981. . Preveo: Zoran Gavrie. Beograd 1979. 235/1967]. . 278. kasnije: Kleine Schriften. H.' 434-436. 261. 153-171.Treci program Radio-Beograda. [0 Heideggeru] 268. Danilo: Ni~e i Hajdeger. Karl: Zabeleske 0 Martinu Heideggeru. 1-9. 281. Slobodan: Rani Hajdeger. XI/1981. 1981. Preveo: Dragan Glumieic. Prevela: Mirej Jovanovic. 424-429. III). Logar. R.Anthropos. »V'Ilk Karadzic«. 266. Vojin: Dedukcija pojma povijesti i aktuelnog povijesnog mi~ljenja. Odlomek iz dela »Eksistencialna filozofija (analiza in kritika filozofije Martina Heideggera). umetnost. 853-857. [Vidi odeljak 7: Egzistencijalno-ontolo§ka ekspozicija problema povijesti (Heidegger) (25-29)]. »Mladost«. CLV/1980. VII 1953]. XXXIIII1980. Gabitova. 1980. Miroslav: Bitak. 262. 51. Tiibingen. Huserl. [Objavljeno u: »Frankfurter Allgemeine Zeitung«. . Logar. Cene: Moznost tubiti kot celota in bit k smrti. Preveo: Rastko Jovanovic. 1980. . 105--106. 1972]. 7-29. Danilo N. 1-4.Tre~ program Radio-Beograda. Geratana. 373-379. 280. 282. Marx. (0 smislu i usudu evropske metafizike). . Aleman. II-III. 11/1972] 274. 3. Sfmeunovie. I i II. (22. Logar. 35-36. . Gasovic. 1981. 461-468. Tre~ program Radio-Beograda. godine). 35-36. (Analiza in kritika filozoflje Martina Heideggerja). objavljenog u ~asopisu: »Erkenntnis«. 1981. Preveo: Miroslav Prokopijevie. Tomasevle. Fridrih-Vilhelm: Vremenitost tubitka 1 vreme bitka. 51. I. 51. . Martin Hajdeger: Kant i problem metafizike. istina. 5-19. 27-28. 427-438. Marx i Heidegger.Kulturni radnik. 265. 638.Treci program Radio-Beograda. Ernesto: Vico. 51. [Iz ~asopisa: »Voprosy filosoffi«. 503-514. 438-455. . 51. Preveo: Bozidar Zec. Kamap. .Polja. . 1-2. 263. (194-195). . 211931]. Prokopijevic. Hribar. 1981 272. . XVII VI980.Anthropos.Dijalog. 1981.Obelezja. 262. Izdavae: »Mladost«. 106/1977]. XXIV/1980. 10. 105--122. 283. 41-52. Preveo: Zoran Gavrie. knj. CLXIIl . Miroslav: Adomova kritika Heideggera.Theoria. 142. Beograd 1979. S. Gadamer. . . 490--503. Zunjic. . Jaspers.Tre~ program Radio-Beograda. .Knjizevna ree. [Objavljeno u: »Merkur«. str. Hans Georg: Martin Hajdeger. Na§e teme. 1981. Martin Hajdeger: »Kant i problem metafizike«.: Martin Hajdeger i antleka filozofija. IX/1980. . Nenad: Temelj vremena. 40--45. Habermas. XIII/1981. (25. 1980. I. 261. Basta. VII/1980. II-III. . 1-4. 277.Letopis Matice srpske.Politika. XII). Spomenka: Filozofija v sluzbi ideologije/teologije. 276. Hajdeger). 514--622. Rudolf: Prevazllazenje metafizike putem 10gi~ke analize jezika. Recepcija i kritika »Bivstva i vremena«. 103-104. [Drugi deo ~lanka: Vberwindung der Metaphysik durch Logische Analyse der Sprache.Gradac. priredi1i: Danilo Basta 1 Dragan Stojanovie. 264. 11. . . 479-490. Fon Herman. CLXII 273. Prevela: Sanja Role. 270. Tre~ program Radio-Beograda. LXXVIII. Cene: EKSISTENCIALNA FILOZOFIJA. str. 25. 157. Werner: Svet u drugom poeetku: uloga pesnika i »pesnicko stanovanje«. Beograd 1979.Preveo: Mitar Popovic.Problemi. 51. [0 Heideggeru] 267. str. 279. Bosko: Istorijski razgovor mislilaca. M.Tre~ program Radio-Beograda. Jokic. Grassi. 1981. Dragan: Martin Heidegger: Kant i problem metafizike. Beograd 1979. 5/1965. 51. VII/1980. 1981.260. (Povodom objavljivanja predavanja iz 1935. 1980. Gradac. »Mladost«. 1981. Dakovie. . 3. Valentino: Hajdeger i Marks.Ovdje. [Objavljeno prvi put u: »Neue Sammlung«. Ljubljana 1981. Beda: Martin Hajdeger i politika. [Povodom knjige Antona Stresa: Nie in smisel]. 271. Preveo: Dragan Glumi~ic.Cankarjeva zalozba. [Iz: »New Left Review«. Vujadin: Teorija istine (Brentano.

Caputo: »Meister Eckhart and the later Heidegger: The Mystical Element in Heidegger's 'I'hought«. Michael: Sta jest danas. 303. 638 (17. 51.Knjizevne novine. [Objavljeno u: Nachdenken uber Heidegger. Boris: Martin Heidegger(1889-1977). 178-180.Most (Mostar). Prevela: Branislava Belie. 111980]. XXVIII/1982. Miroslav: Kako ne citati Heideggera. Beograd 1982. . 298. [Objavljeno u: »Man and World«. 41-51. . XXVII/1981. University of California. 268-269. Slobodan: Pristupi Hajdegerovom misljenju. 18-19. Johanes B. Mirko: Hajdegerovo ucenje 0 istini. Mirko: Hajdegerovo shvatanje blca. 3-17. 1981. Milan: »Fundamentalna ontologija« i vrijeme. . 1980]. 1. U knjizi: POVIJEST FILOZOFIJE sa odabranim tekstovima filozofa. Zurovac. Preveo: Nenad Fiser. 304. January 1975. 268-269. XXVIII!1982. 27-48 . 268-269.Ideje. Journal of the History of Philosophy.Treci program Radio-Beograda. 14-15. Dzon D. 272-273. . Hans-Georg: Martin Hajdeger i rnarburska teologija. 1982. XXXV/1982. VII 1953]. Preveo: Miroslav Prokopijevic. . 54-66. 299. Preveo: Rade Kalik. 1981. CLXV . Paris. 285. Armanini. Djitendrant: Svest i egzistencija: Opaske 0 odnosu izmedu Huserla i Hajdegera. 0 potrebi i nuznosti pristupa Heideggeru. XLII. 87-97. [0 Heideggerovom shvatanju umjetnosti] 295. Mirko: Poezija kao diktat bica. Danilo N. XXVIJIi1982. 305. Kaputo. 314/1978]. Prevela: Ana Moralic. 17.N'2 1]. str. XXXIII/1981. 7. Danko: Martin Heidegger (1889-1977). . 54. Feron.294. 431-457. 291. 411-427. LEKSIKON FILOZOFA. 468-479. . 293. 71-92. XXXV/1982. Kordic.: Heideggerov pojam istine. . 296. 1965]. Kalin. Naprijed 1982. 287. Etjen: Vreme reel. 290-2Sl. Zunjie. 288. 21-22. Kangrga. Delo. 302. XII/1981. 286. 292. Petrovic. Volkmann-Schluck.Polja XXVII/1981.Ideje. 455-461. 306.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM ENDE DER PHILOSOPHIE]. Prolegomena za uvid u zapadnjaeki pojam moci. Hildesheim. Theunissen. Prokopijevic. 268-269. Veljko: Fenomenologija bezzavicajnosti Martina Hajdegera.Treci program Raiius-Beoqrtuln. Miros'av: Izvedba i smisao Heideggerove kritike subjekta.Ideje. XIII/1982. Gottingen. [0 filozofiji Martina Hcideggera] 293. Zurovac. 51. 49-62. Zapazanja 0 Levinasu i Hajdegeru. 10. . Polja. Grl ic. 394-395. Prokopijevic. [Zakljucno poglavlje iz knjige: Heidegger. . Treci program Radio-Beograda. . Zurovac. 292. [Iz casopisa: »Exercices de la patience«. 25. XXV1I/1981. god.Ideje. . XII). str.: Primeri Hajdegerovog turnaeenja Marksa [Beispiele der Heideggerschen Marx-Interpretation]. Koautor: Rade Kalik.Polja. 1981. Gadamer. XXVII/1981. Zagreb. Korac. [Povodom Habermasovog teksta: S Hajdegerom misliti protiv Hajdegera objavljenom u »Allgerneine Zeitungs-u. Lotz. 5. IX/1982. 292-293. Denker in durftiger Zeit. Preveo: Zoran Gavric. 71-78. Milutin: Bloh i Hajdeger. CLXIV 1982 297. Mohanti. Ivan N. str. XII/1981. nada i strepnja. Stanisavac. 1981. . . Treci program Radio-Beograda. . Preveo: Zoran Gavric.Odjek. 300. 3-4. 290. 307. vol. XII/1981. . 51. Skolska knjiga. 51. Gajo: Heidegger i Marx. Gadamer.: Majstor Ekhart i kasni Hajdeger: mistil!ki elemenat u Hajdegerovoj misli. Delo. Hrsg.Delo. 10.Polja. 301. 170--172. 1982. Ante: Heidegger i Nietzscheova volja za moe. von Ute Guzzoni.284. 8-9. U: Danko Grl ic. XXVII/1981. [Odlomak iz teksta objavljenog 1962. Basta. Preveo: Miroslav Prokopijevic. Lowith. Preveo: Miroslav Prokopijevic. 1-31. [John D. Treci program Radio-Beograda. str. 2. 45. 523-541. . Hans-Georg: Platon i Hajdeger. str. Zagreb.Odjek.].: Sta je od Heideggerovog misljenja uneto u buduce filozofiranje. Karl-Heinz: 'I'ehnicki svet i udes. Polja. Karl: 0 kritiokom vrednovanju Hajdegerovog delovanja. 289.

Miloje: Blohova kritlka Hajdegera. Beograd 1982. (Temeljna misao MaTtina HajdegeTa)]. str. Preveo: Dusan Dordevie. . Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnie. Mihailo: Povodom »hajdegerovskih pouka filozofiji nade«. 1982.Polja. 64-68. 195-211. 3-4. S. Wohlfart. Ludwig: Zapis 0 Hajdegeru.Delo. Centar za kulturnu djelatnost SSOH. (Der Gundgedanke Martin Heideggers). Levinas. Vartanovle. 1982. Nezavisna izdanja Slobodan Ma§ic. 325. Mirko: Izvorna snaga rijel':i. Durie. Mirko: Umjetnost kao otkrivanje biea. Posavec. 21-34. . 1982. Solar. 247-248. New Haven. Morchen Hermann: Primedbe 0 Adornovom i Hajdegerovom'iskusavanju jezika. McGuinness. str. NIHILIZAM MODERNIH ZNANOSTI. 80-83] 310. XXXVI/1983. [0 Heideggerovom shvatanju istorije] 315. Posavec. str. Emanuel: Martin Hajdeger i ontologija. Vrin. Beograd 1982. 5---14. . [Iz: Michael Murray: HeideggeT and Modem Philosophy. Prevela: Ana Moralic. [0 Heideggerovom shvatanju umetnosti] 326. 1967. XXV/1982. .U knjizi: Milivoj Solar. 58--59. Martin Heidegger: Misljenje i pevanje. Nolit.Theoria. 277-291. Sirber. CLXVIl . [Interpretacija Heideggerovog spisa Pitanje 0 tehnici]. . XIII/1982. (Temeljna misel MaTtina HeideggeTja). ENDE DER PHILOSOPHIE]. 317. 35---53. str. 127-141. Nezavisna izdanja Slobodan Masic. 318. 202-205. Preveo: Dusan Dordevle-Mileusnie. 2. Volkmann-Schluck. 1974]. CLXVI 319. and London 1978. 322. F. 309. Vel':no vracanje istog trenutak ekstatienog jedinstva vremenitosti. . Zurovac. 275. Odjek. u: Ludwig Wittgenstein und der WieneT Kreis aufgezeichnet von FTiedTich Waismann. 001982.TheoTia. Zagreb 1982.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM. 21. .U knjizi: BITAK I POVIJEST. 145-163. XIII/1982.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE. [Rezime na slovenaekom jeziku: Clovek in njegovo poslanstvo. XXVIIII1982.MaTksizam u svetu.U zborniku: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM ENDE DER PHILOSOPHIE]. [Iz knjige: OtkTivajuci egzistenciju sa HuseTlom i HajdegeTom. 43-70. ENDE DEiR PHILOSOPHIE]. . 7. Skolska knjiga. Marej. (zbornik). Petrovic. 1982. Beograd 1982. Bosto. 199-201. Rezime na srpskohrvatskom jeziku: Covek i njegov udes. 1982. Milivoj: Martin Heidegger. Tertulian. 18--27. 311. Zunjic. Nicolae: Izmedu Crocea i Heideggera. Gajo: Heidegger i Marx. 299-305.OpTedjeljenja. [0 Heideggerovom »Uvodu u metafiziku«. SchUssler. 7--8. XXVI/1983. Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnic. 1. . Beograd. Jere Paul: Hajdegerovata kritika na Hegeloviot poim za vremeto. Prevela: Cvijeta Jaksic. Rubina: Franco Lombardi: »Martin Heideggere. Petrovic. 324. str. Begriff 316. str. Karl-Heinz: Der Mensch und sein 321. str. Slobodan: Mimesis i poiesis. U knjizi: Zvonko Posavec. XXVUII1982. Frankfurt am Main. 49-56. Geschik. 312. Radionica SIC. 63-64. [Zu HeideggeT. 1-2. 3-4. 3. sisti~ka misao. 314.Delo. Wittgenstein. 68--69]. Zagreb. 328. SUVREMENA SVJETSKA KNJIZEVNOST. Majkl: Uz Vttgenstajnov zapis. . XXVIII/1982. Sulejman: Mi§ljenje.308. 1982. Ideje. 1982. Beograd. IPolemika s Ljubomirom Tadicem u vezi s Blochovom kritikom Heideggera]. jezik. Giinter: Od Nietzschea do Heideggera. Prevela: Natasa Papazovska-Levkova. Ingeborg: Der existenzial-ontologische des Todes bel Martin Heidegger IEgzistencijalno-ontoloAki pojam smrti kod Martina Hajdegera]. 2. . 1983 327.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFlJE IDAS DENKEN AM. B. 85-123. str. Zurovac.Ideje. . [0 »Estetici« Gyorgy Lukacsa] 320. Nezavisna izdanja Slobodan Masic. 1982. Vjekoslav: 0 nekim problemima suvremene filozofije. . Zvonko: Kako Heidegger pita 0 tehnici. (Das Offenbarmachen des Seins im X Buch der Oliteia)]. 7.TheoTia. pjesnlstvo. . 289-291]. Heideggerovo ul':enje 0 jeziku. . 323. Zvonko: Povijest kao lutnja. 1-2. Zagreb 1982. Beograd. Mikecin. Pariz. str. 11-17. (Samo-otkrivanje bivstvovanja u X knjizi Platonove »Drzave« IMimesis und Poiesis.U knjizi: SITUACIJE I DUHOVNA KRETANJA. 12.MaTk313. 9. . _ TTeta pTogTama na Radio-Skopje. .

Miloje: Hajdegerov pristup Marksu. 218-239. . 7-8. 186-188. Zalokar. XLV/4-6. . 875-904. 336. 330. XIIII1983. . Miloje: Bloh protiv Sartra. Forum. Zagreb. . Nolit. Posavec. 331. Kos. XXII/1983. Liber 1983. IV/1984. MODERNA MISAO I SLOVENACKA KNJIZEVNOST.U knjizi : Janko Kos. Zvonko: Bit tehnike i mogucnost obrata. 1. misljenje i jezik. Bozicevic. 2(9). Prevela: Miljenka Vitezovic. Heideggerovo shvacanje biti jezika. XIV/1984.Savremenost. 1984 334.Knjizevna kritika. 29-45. 282-311. Petrovic.Hajdegerj Martin Heidegger BITAK I VRIJEME . Rad 1984. . . str. Goran: Metafizika. Jadran: Martin Heidegger: MiSljenje i pevanje. Beograd. Petrovic. [Zusammenfassung: Das Verstehen der Rede in »Sein und Zeit«] 335. Yanda: Razumijevanje govora u »Bitku i vrernenu«. .Iokic. str. Beograd 1982.329. Gretic. XlV/1983.Savremenost.Filozofska istrazivanja. 43-50.U zborniku: PRAKSA I POLITIKA. 79-92. 333. .Nase teme. [Vidi odeljak: Sartr . (Interpretacija Heideggerovog spisa »Obrat«). 332.XXVII/1983. Vujadin: Hajdegerovo poimanje biti umetnosti i umetniekog. 1-2. 1-2. Janko: Hajdeger i Slovenci. 181-194.

Bad. travnja 1926 i.EDMUNDU p o s ve ce n o u znak Todtnauberg HUSSERLU s to vanj a i prijateljstva uz 8. Schwarzwald .

koji izlazi istodobno s ovom novom nakladom. Poslije cetvrt stoljeca druga se polovica vise ne da nadovezati na prvu. i istodobno kao posebni otisak. Taj Uvod donosi tekst jednog predavanja odrzanog u ljetnom semestru 1935. sto je stajala u dosadasnjim izdanjima.AUTOROVA PRETHODNA NAPOMENA UZ SEDMO IZDANJE 1953. Ova nova naklada. koja se pojavljuje kao sedmo izdanje. u istog izdavaca. brisana je. premda je u pogledu citata i interpunkcije nanovo pregledana. U prilog razjasnjenju tog pitanja neka bude upozoreno na »Uvod u metafiziku«. Medutim. u Jahrbuch fur Philosophie und phanomenologische Fonschung. Rasprava »Bitak i vrijeme« pojavila se prvi puta u proljece 1927. uz mala odstupanja. Oznaka »Prva polovica«. VIII. s paginacijom ranijih izdanja. u tekstu je neizmijenjena. u izdanju Edmunda Husserla. a da ta ne bi bila nanovo prikazana. . Brojevi stranica nove naklade podudaraju se. daje li pitanje 0 bitku pobudu nasem tubitku. sv. i6i put nje nuzno je jos i danas.

I tako. eto. cp.07J!LCXLVe:LV07t OV 8E rcpo "t'OU !LEV ?6[J. valja najprije. te put do tog cilja trebaju uvodno razjasnjenje.re:YY'Y)cr. prije . valja ponovo postaviti pitanje 0 smislu bitka. .• • • 8!fjAoV yocp w~ U[J.. njezin je prethodni cilj. . 0. • 6vo» .Jer va- rna je ocito Ipak vee dugo dobro pozna to. .svega. sto zapravo mislimo rijecju »bivstvujuci«? Niposto. . Interpretacija vremena kao moguceg horizonta svakog razumijevanja bitka uopce. 'Y)!Le:L~ 0. 1 Platon. Konkretna obrada pitanja 0 smislu »bitka« namjera je rasprave sto sIijedi.e:v • •• .e:&cx. vuv 8' ~7tOp~xcx[J.re: )'"l7tCXACXLYLYVWcrXe:"t'e:. ponovo pobuditi razumijevanje za smisao tog pitanja. istrazivanja sto su poduzeta u takvoj nakani. Imamo Ii danas neki odgovor na pitanje 0 tome. takoiter. all sada smo u neprilicie'. Sophistes 244 a. danas bar u neprilici sto ne razumijemo izraz . I tako. rni smo pak nekoc doduse vjerovali da to razumijemo. i ona ih zahtijeva.bitak«? Niposto.e:L~ !LEV "t'CXU"t'CX 7to"t'e: ~OUAe:cr&e: ("t'L . Jesmo li. Smjeranje k tom cilju. sto zapravo mislite kada upotrebljavate Izraz bivstvuiuci'. eto.

Pri tome.kao tematsko pitanje zbiljskog istraiivanja. otada i umuknulo .Pa ipak svatko smatra da je osloboden napora jedne YlYO:V't'0iJ. Ono je podstrekavalo Plato novo i Aristotelovo listr~:vanje. nego povrh toga sankcionira zanernarivanje tog pitanja. Ne sarno to. oucr[o:c. Nuinost izricitog ponavljanja pitanja 0 bitku Navedeno pitanje dallas je palo u zaborav. Kao takav. Tako je ono sto je kao skriveno izazivalo nemir u antidkom filozofiranju. Napodlozi grCkih pocetaka dnterpretacije bitka nastala je dogma. Tom najopcenitijem Ii stoga neodredivom pojmu i nije potrebna neka definicija. postalo kao sunce jasnom razumljivoscu po 1 Bitak i vrijeme 1 . dakako. dotaknuto pitanje zacijelo nije proizvoljno.Uvod Ekspozicija pitanja 0 smislu bitka Prvo poglavlje NU2:NOST.IXX[O: 7tEpt 't''ljc. i u njemu ga odrzavalo. koju valja Jznova raspiriti. odavno je trivijalizirano. prernda nase vrijeme ubraja u svoj napredak sto ponovo odobrava »metafiziku«. dakako. Svatko ga neprestano upotrebljava i. A sto nekoc bljase uz krajnji napor rnisljenja izboreno ad fenomena. opire se svakom pokusaju definiranja. razurnije sto time misli. STRUKTURA I PRVENSTVO PITANJA o BITKU § 1. Ono jito su obojica postigli odrzalo se u raznovrsnim preinakama Ii »retusima« sve do u Hegelova »10giku«. da bi. premda nepotpuno i tek u pr- vim naletima. koja ne proglasuje samo da je pitanje 0 smislu bitka izmno. Kaze se: »Bitak« je najopcenitiji i najprazrriji pojam.

cuius intellectus includitur in omnibus. soit qu'on l'exprime au qu'on Ie sous-entende.aznovrsnQsti »IkategQrija« kojima su obuhvacene swan. dakako.onda se on pridrzava istog smjera gledanja kao i antiCka. B 4. postavio problem bitka na nacelno novuosnQvicu. Svatko razumije: »Nebo je plavo«: »ja sam radostan« i slicno. u dovoljnoj mjeni samo po niti vodilji prethodnQ razJ~snjenog pitanja '0 bitku i odgovora na nj. To se zakljuenQ iz njegovekrajnje opcenltosti. Njihov je ko~[en u samoj antiekoj ontologiji. Nernogucnost definiranja bitka. dskazivanju.' I to s pravom ako definitio fit per genus proximum et differentiam specificam. Stoga cemo dISkusiju '0 predrasudama voditi samo dotle dok se ne pokaze kako je ponavljanje pitanja '0 smdslu bitka nuzno.moze u pogledu primje:e~Qsti le~ti~iranja kategorija i njihove potpunosti :mterpretiimti. Met. »'Bitaik«zapravo ne moze biti shvacen kao bice: enti non additur aliqua natura: »bitak« se ne moze domooi odredenosti talco §tQce mu biti dodijeljeno bice. SaIIIlQ sto ispusta iz ruku problemsto ga je postavio vee Arist<>: tel. Ta se pak . Usp. »Bitak« je prema oznacisrednjovjekovne ontologije »transcendens«.2 Ali »opcenitost« »bitka« nije opcenitost roda. Pensees et Opuseules (ed. »Bitak« je pojam razumljiv po sebi. 3. Tri su tak:ve predrasude: 1.»definicija« tradicionalne 10gike kojoj su i sarnoj temelji u antiokoj Qntol. s. 3. i pri tome je taj izraz »bez daljnjega« razumljiv. da onaj !~Q JQS pita '0 tome biva okniv1jen za metodski promasaj. ta prosjecna razumljivost demonstnlra jedino nerazumljivost. nije rasvijetlio tamu tih kategorijalnih odnosa. Otuda se. Sarno. Ni 'On. Srednjovjekovna je ontologija svestrano raspravljala taj problem. I kada napokon He: gel odreduje »bitak« kao »neodredeno Neposredno«.sebi. Ona ocito pokazuje. il faudrait dire c'est. est ens. 4. Pojam »bitak« nije moguce definirati. Bitak se ne da definitorno izvesti iz VliSih pojmova nim prikamti putem niZih. »Bitak« ne omeduje najvisu regiju bica ukoliko je QnQ pojmovno artdkulirano prema rodu ~ ~sti: o(he 't'~ o~ yl:voc) »Opcenitost« bitka »nadmasuje« svaku opcemtost roda. AkQ se poslije toga 'We: ~ootak« je najopcenitljl pojam. 1001 a 21.s obzirom na podlogu iz koje su izrasli temeljni ontoloski pojmovi . B 3. et ainsi employer Ie mot defini dans sa definition. svakom odnosenju-prema-samom-sebi u upotrebi 2 1* 3 . 169: On ne peut entreprendre de definir I'etre sans tomber dans eette absurdite: car on ne peut definir un mot sans commencer par celui-ci. Torno Akvinski. Tim je otkriCern Aristotel. 2. pri cemu je slijedila prije svega tomisticku i skotisticku skoIu. najtamruji. u dzvjesnim granicama opravdani. Met. quaecumque quis apprehendit. ne dispenzira od pitanja '0 njegovu smislu. U pocetku QVQgistrazivanja ne mogu s~ ~crp~Q pretresti predrasude stQ neprestano usaduju I gaje nepotrebu nekog zapitivanja '0 bitku. Pascal. ne postigavsi nacelnu jasnocu. i to takvom. 1 1. »Neko razumi. Paris 1912. uza svu ovisnost '0 Flatonovu ontoloskorn nacinu postavljanja tog pitanja. Brunschvieg)". tho II' qu 94 a 2. naprotiv.V't'CilVI• Illud quod primo cadit sub apprehensione. c'est. Aristotel. u svakom odnosenju prema biou. Ali zar iz toga slijedi da bitak vise ne moze zadavati problem? Niposto: moguce je samo izvesti zakljueak: »bttak« nije nesto poput bica. Aristotel. to odredenje stavlja u temelj svih daljnjih kategorijalsvoje »ilogike«. nih eksplikacija u je »b~tak«. S. 2. Done pour definir l'etre. nacin odredivanja bica . »Bitak« je »najopcenitiji« pojam: 't'O ()V tcr't'L XOC. nego upravo podstice na nj. ontologija. U Citavu !Sp0znavanju.&6AOU IL!XALcr't'OC1t&. problem jedinstva bitka nasuprot .Q~iji-:ne da primijeniti na bitak. onda to ne moze znaciti da je 'On najjasniji i da mije potrebit niJkakva daljeg raspravijanja. medutim. Jedinstvo toga transcendentalnog »Opcenitoga« nasuprot raznovrsnosti ?-ajvi~ ro~nih pojmova kojima su obuhvacene stvan vee je Artstotel SPQznaQkao jedinstvo analogije.jevanje bitka uvijek je vee ukljuceno u svemu Sto netko shva6a od biea«. Pojam je »bitka«. 998 b 22.

dokazuje nacelnu nuznost da pitanje 0 smislu »bitka« bude ponovljeno. sto li uopce . polazeoi otuda.. na izvjestan nacin vee raspolagati. i to tako da pri tome te teorije ostaju skrivene kao 5 . Iz tog razumijevamja izrasta Izrioito pitanje 0 smislu bitka i tendencija k njegovu pojmu. kao zapravo intendirano. Zapitivanju pripada. Stoga valja uknatko razmotriti.bitak'?« mi se nalazimo u nekom razumijevanju toga »je«. Spoznavajuce trazenje moze postati »istrazivanjem« kao otkrivajuce odredivanje onega sto je III pitanju. Svako nrazenje dobiva svoj apriorni putokaziz onoga sto trazi. i Ispitivano. a smisao je bitka istodobno skrive:r. U istrazujucem. fundamentalno pitanje. Ma . sto mi uvijek vee zivirno u razumijevanju bitka. Pozivanje na razumljiv:ost po sebi u krugu t:rneljni? filozofskih pojrnova. zapitivanje zah1lijeva da ga unaprijed vodi Trazeno. ako u a:u~u ruk~ to. Mi uopce ne poznamo horizont iz kojega bismo mu trebali pojmiti i filksirati smisao. Smislom bitka moramo. Ipak.na cilj. To. Zapitivanje jest spoznavajuce trazenje bica u njegovoj egzistenciji i esenciji. valja Pitano odrediti i dovesti . treba postati i ostati izricitom ternom analitike (»poslorn filozofa«).. Postaviti treba pitanje 0 srnislu bitka. ~-to zna~i zatamnjeno odnosno jos nerasvijetljeno razumijevanje bitka Ii koje su vrste zatamnjivanja odnosno ometanja jednog eksplicitnog rasvjetljenja smisla bitka moguce Ii nuzne.sama ta neodredenost uvijek vee raspolozivog razumijevanja bitika pozitivni je fenomen i on zahtijeva razjasnjenje.. iako ne bismo !IIlOgH pojmovno filksliratisto znaci to »je«. a pogotovu u pogledu pojma »00tak«.. ~tiZe . Tada u tomPitanomu pociva. U ovoga je osebujno to. ponoviti pitanje 0 bitku znaci: najprije jednorn dovoljno obraditi postavljanje pitanja. Tako stojimo pred nuznoscu.. da ne nedostaje sarno odgovor na pitanje '0 bimku.i neusmjereno. bilo na koji nacin raspitivanje kod . ima svoje Pitano. sto zapitiv:anje postaje pnije toga sebi transparentno u pogledu :svih navedenihkonstitutivnihkarakteristllika samog pirtan ja. Ali vee kada pitamo: »sto je . otuda. irna v}aSlti!tikarakter glovito razumiievanie bitka jest fakt.t u tarni.lz jasnoce tog pojma i njemu pripadnih nacina na koje on biva eksplicitno razumljen valjat ce uglaviti. Prosjeeno. dvojben je postupak. ti »tajm SUdoVI obiCnog uma« (Kant). Ali razmatranje predrasuda ujedno je razjasnilo. onda je takvu zapitivanju potrebna primjerena transparentnost. osim Pitanoga. Svako zapioivanje jest trazenje.do poj: rna. Kao trazenje. maglovito razumijevanje bitka moze. Neko je zapitivanje rnoguce provesti kao »zapitkdvanje-tek-oneko« iIi pak kao eksplicitno postavljanje pitanja. pita4 bitka. Sarno zapitivanje kao ponasanje nekog bica. ono kodcega zapitivanje.pripada nekom pitanju. Mi ne znamo sto znaei »bitak«. Interpretacija prosjeenog razumdjevanja bitka dobiva svoju nuznu nit vodilju tek s izoblikovanirn pojmom bitka. samo Ispitano. Ako je ono neko. zatim. aroda. »Razurnljivo-po-sebi« i samo ono. nego da je dapace sarno pitanje tamno ..kako se to razumijevanje bdtka kolebalo i rasplinjavalo Ii kretalo strogo granicom pukog poznavanja rijeCi . moglo pokazati. da je pitanje 0 bitku osobito. istrazivanje 0 smislu bitka nece htje1li da to razjasnjenje dade odmah u pocetku. kako hi se. Svako je zapitivanje 0. to jest specificno teorijskom pitanju.da u svakom ponasanju i blnku pni bicu a priori lefi zagonenka. Zapitivanje kao zapiltivanje 0. biti uCinak naslijedenih teoraja i mnijenja 0 bitku. Bilo je nagovijesteno: mi se uvijek vee krecerno u nekom razumijevanju bitka. da u pogledu navedenih strukturnih momenata razmo1ll1imo pitanje 0 bitku. Formalna struktura pitanja 0 bitku Pitanje 0 srnislu bitka treba postaviti. Hi cak pravo. To prosjecno i ma- Ca. § 2.

ekspliJkaciju naeina gledanja na bitak. i u razlieitom smislu. koje smo uvijek mi sami i . uvijek su sterilni pri rasudivanju 0 konkretnim putovlma istraZivanja. znal:d: Cinjooje transparentnim nekog bi<Sa . Ni~ta ne pnidonose razumijevanju stvari i koce prodiranje :Ill polje istrazivanja. kao d~ bitak ima karakter nekog moguceg bica. biti zapitivanje. uvijek vee razumljeno. tog bica koje smo uvijek mi sami. to jest. ne odredivati bi6u porijeklo kao bicu svodeci ga na n~ko d. AU zar takav pothvat ne upada u oCiti krug? Morati najpnije odrediti bite u njegovu bitku i zatirn htjeti tek na temelju togapostaviti pitanje 0 b1t1ku. razumijevanja i pojmovnog zahva6a. ali nekao raspoloZivi pojam. bilo rna kako razmatrano. »Bitak« biva u citaVlOj dosadasnjoj ontologiji doduse »pretpostavljan«.jesu ikonstitutiWla ponasanja zapitivanja. koji se bitno razlikuje od otkrivanja bica. pored os taloga. ono mora prije toga postatd sa svoje strane prlstupaonim onaikvo kakvo je samo po sebi. poput argumentaoijeprotiv »kruga u dokazu«. da u pogledu njegovog Ispitivanoga bude dobiven i vee prije utvrden pravi naein pristupa k tom biro. i to tako. Ali »bicem» nazivamo mnogosta. sto Ii je drugo do hod u krugu? Nije li za obradu pitanja vee »pretpostavljeno« ono ~to bi trebao donijeti pnije svega odgovor na to pitanje? Formalni prigovori. do sada ne bi moglo biti ontoloske spoznaje. a bitak znaoi bltak bica. IzriOito i transrparentno postavljanje pitanja o bitku zahtijeva da prethodno bude primjereno eksplicirano jedno bice (tubitak) III pogledu svojeg bi1lka. Hi pak pri obradi pitanja 0 bitku prvenstvo pnipada nekom odredenom bicu? Koje Ii je bite egzemplarno i u kojem smislu njemu pripada prvenstvo? Ako pitanje 0 bitku treba postavrti izrioitlo i provesti ga uz njegovu potpunu transparentnost. tubitku. vlastitu pojmovnost koja se. »Pretpostavljanje« bitika ima rkarakter zauzimanja gledista 0 bitku unaprijed.nja njegova smisla. Cije se faktieno postojanje zaoijelo nece nijekati. i opet. izradu genuinog naOina prismpa k tom bieu. Ono biva tako reel preslusavano 0 svojem bitku. u realnosti. PI1i:stup k . Pitanje 0 bitku zahtijeva. vazenju. koji piramo. Platon. prema tome. tada obra5.Ciji bitak moze.slto mislimo. opstojanju. S kojeg bica valja oCirtati smisao bitka. To bite. da je I spitivano u pitanju 0 bitku samo bice.ne kao ono Trazeno kao talkvo. Prvi filozofski korak u razumijevanju problema bitka jest: ne p.izvori vladajuceg razumijevanja. pripravu moguenosti pravog izbora egzemplannog bica. Sarno zapitivanje tog pitanja kao modus bitka nekog bica bitno je odredeno onim 0 Cemu je rijee u pitanju . Bite je sve 0 oemu govorimO. 7 . terminoloslci zahvacamo kao tubitak.Trazeno III zapitivanju 0 bitku nije nesto potpuno nepoznato. pa su i oni sami modusi bitka nekog odredenog hiOO. izbor. postojanju. razumijevanje i poimanje. bdce je takoder ono ~tJo SIDlO i kakvi SIDlO mi sami.v{}6v -eLva ~L1]YEL(J{}mS. ono sto odreduje bice kao bite. Prerna rome ce i I spitano. Sophistes 242 c. Ali ako treba da uzmogne neiskrivljeno pruZiti karaktenistike svojega bitka. Da nije tako. Bitak lem u egzistenoiji i esenoiji. bitno razlikuje od pojmova u kojima svoju znacenjsku odredenost postize bice. koju je u oblasti istrazivanja principa svagda lako navesti. Ali fakuOno. 6 da tog pitanja zahtijeva.u njegovu bitku. smisao bitka. ono na temelju cega je bite. u »ima«. prema dosadasnjim razjasnjenjima. tada proizlazi. Bitak kao PItano zahtijeva stoga neki zasebni nacin pokazivanja. Sam bitak bica »nijes neko bice. Bioe je moguce odrediei u pogledu njegova bitka a da pri tome nije nuzno vee raspolagati eksplicitnim pojmomsmisla bitka. premda je najprije naskroz nedokuoivo. prema Icemu se ovako dli onako odnosimo. Pitano pitanja koje valja obraditi jest bitak.l'Ugo ~ice.bitkom. u naznacenom nacinu postavljanja pitanja uopce nema kruga.koje pita . Gledanje na. od kojeg bica treba da pode otkrivanje bitlka? Da Ii je polaziste proizvoljno. . Obrada pitanja 0 bitlru. zahtijevati. Ukoliko bitak tvori Pitano. .»ne pricat! pnice«.

sarnoj sebi netransparentnoj reviziji temeljnih pojmova. ali zacijelo lezi neko cudnovato »povratno ili prethodno odnosenje« Pitanoga (bitka) na zapitivanje kao na modus bitka nekog bica. Prividno najstroza i najcvrsce sazdana znanost. Da li se njime ostala bavdti. Takvo »pretpostavljanje« nema niJkakve veze s postavljanjem nekog neutemeljenog nacela . Ali osobitost pitanja 0 bitku potpuno ce iza6i na vidjelo tek tada kad ono bude dovoljno omedeno u pogledu svoje funkcije.da iz tog gledista biva privremeno antikuldrano dana bice u svojem bitku. rnatematika. »Krug u dokazu. sto je zapitivanje bitno pogodeno svojim Pitanim. put em njihova pokazivanja. pripada najvlastitijem smislu pitanja o bitku. Ne leZi u pitanju 0 smislu bitka »krug u dokazu«. tubitak. Pravo »gibanje« u znanostirna odigrava se u vise ili manje radikalnoj d. Ovako izrasli »temeljni pojmovi. njegov se pravi napredak ne ostvaruje toliko u skupljanju rezultata i njihovu pohranjivanju u »prirucnike« koliko u pitanjima 0 temeljnom ustrojstvu svakog od podrucja. Ta se podrucja. ill se uopce njime bavi. vee krecemo. i to . Znanstveno istrazivanje provodi dzdvajanje i prvo fiksiranje podrucja obrade naivno i grubo. sto njegova obrada i pogotovu rjesenje zahtijevaju niz fundamental nih promatranja.uopce ne moze lezati u positavljanju pitanja 0 smislu bitka. prirnjerice povijest. do koje je mjere ona sposobna za krizu svojih temeljnih pojmova.iz takva sve veceg poznavanja stvari. Borba izme9 . Nivo neke znanosti odreden je time. Sva bica mogu se prema svojim razlic1t:dm oblastima pretvarati u polja otknivanja i omedivanja odredenih podrucja obrade.ostaju isprva niti vodilje za prvo konkretno dokucivanje podrucja.iz kojega biva deduktivno izveden niz stavaka. a to razumijevanie pripada napokon bitnom ustroistvu samog tubitka. Ontolosko prvenstvo pitanja 0 bitku Karakterizacije pitanja 0 bitku po niti vodilji formalne strukture pitanja kao takvog razjasnilo je to pitanje kao osebujno.tako. daju u odgovarajucim znanstvenimi:strazivanjima tematizirati u predmete. rriti je dokazano prvenstvo tubitka niti je odluceno 0 njegovroj rnoguooj Hi cak nuznoj funkciji kao bica koje valja prirnarno pitati. Danas su se posvuda u raznim disciplinama probudile tendencije da se istrazivanje polozi na nove temelje. prostor. dospjela je u »krizu osnovica«. cemu treba sluiiti to pi:tanje. svoje namjere i svojih motiva. Ali zar time nije vee posvjedoceno prvenstvo bitka nekog odredenog bica i nije Ii unaprijed dana egzemplarno bice kojetreba fungirati kao primarno Ispitivano pitanja 0 bi:1:1ku? Onim sto je do sada razmotreno. ali 8 pnlje svega izostankom nekog odredenog odgovora. Premda teziste istrazivanja uvijek lezi u tom pozitivdtetu. To zauzirnanje predvodeceg gledista 0 bitlk:u izrasta iz prosjeonog razumijevanja bitka u kojem se uvijek. 2Jiv:ot. Obrada nekog podrucja u njegovim temeljnim strukturama na izvjestan je nacin vee ostvarena putem predznanstvenog iskustva i Izlaganja oblasti bitka unutar koje je omedeno samo podrucje obrade. dapace nedostajanjem nekog zadovoljavajuceg postavljanja tog pitanja uopce. § 3. nego 0 iznosenju temelja na vidjelo. priroda. Ali nesto poput prvenstva tubitka zacijelo se javilo. sarno neka proizvoljna spekulacija 0 najopCenitijoj opcenitosti . To. jer se u odgovoru na to pdtanje ne radi 0 obrazlozenju putem dedu:kaije. pitanjima koja su vecinom reaktivno izbijala . svatko moze zahtijevati da sazna. Do sada je nuznost ponavljanja tog pitanja bila motivirana u jednu ru:kru ugledom njegova ponijekla. jezik i slicno. Ali. U takvdm drnanentnim krizama znanosnpocinje se kolebati odnos pozitivno istrazujuceg dspitdvanja prema samirn stvarima sto ih Ispituje.ili je ono najprincipijelnije i u isti mah najkonkretnije pitanje? Bitak je svagda bitak nekog bica.

Ali ovakvo zapitivanje . ta teorija kusa putem odredenja svih relativnostl oouvaei nepromjenIjivost zakona gibanja i tako sebe dovesti pred pitanje o strukturi podrucja obrade koje joj je zadano. prva uskace u neko odredeno podrucje bitka. nego je za nju primarna interpretacija zaista povijesnog bica s obzirom na njegovu povijesnost. koje crrpi temeljne po} move. Ontolosko je zapitivanje. U historiiskim duhovnim znanostima pojacao se. i pri tome se uvijek vee krecu u nekom razumijevanju bitka. ne w. U biologiji se budi tendencija da se poslije odredenja organlzma i Zivota. poriv prema samoj povljeenoj zbilji: povijest knjizevnosti treba postatl povijescu problema. a nije u nekoj »teoriji« spoznaje. Dna polako poeinje ponovo razumijevati Lutherov uvid. Ali ono ostaje i samo naivno i neprozirmo. Kao teordja uvjeta pristupa ksamoj prirodi. pita unatrag I nanovo odredi naein bitka zivoga kao ltakvog. Otuda pitanje 0 bitku ne zeli biti samo apriorni uvjet da budu moguce znanosti sto istrazuju bice kao takyo i takvo bice. Mo da pitaju. Takvo utemeljenje jest produktivna logika u tom smislu sto ona. Ii pozitivni rezultat Kantove Knitike cistog uma lefi u zacetku obrade onaga sto uopce pripada nekoj prirodi.nade neku genealogiju raznih mogucih ustrojstava bitka. spram ontickog zapitivanja pozitivnih znanosti izvornije. takoder ne teorija historijske spoznaje. Njegova transcendentalna logi:ka apriorna je logika predmetnog podrucja . i izokretanjem svoje najvlastitije namjere. tako reci. na primjer.alei nista drugo do dzlaganje tih entiteta u pogledu temeljnog ustrojstva njihova bitka. ostaje u osnovi slijepom.au formalizma i intuicionizma vodi se 0100 osvajanja i utvrdivanja primarnog nacina pnistupa k onom sto treba biti predmet te znanosti. . takvo preliminarno :i:straZivanje. da njezina dogmatska sistematika pociva na »temelju« koji nije izrastao iz nekog primarno vjerujuceg zapitivanja i oiJa apstraktnost nije samo nedostatna za teoloSku problematiku. koje slijede prije onti6kih znanosti i fundiraju ih. ako prije toga nije dovoljno raziasnila smisao bitka i to razjaSnjavanje shvatila kao SVDjU 11 [undamentalnu zadacu.bltak'«. I uprav:o pri zadaci da ontologija . koji bi bio skiciran iz smisla samog vjerovanja i ostajao unutar tog izlaganja. doduse. Teologija traga za nekim izvornijlm izlaganjem bitkacovjeka pri bogu. Temeljni pojmovi jesu odredenja u kojima postaje prethodno razumljivim podrucje obrade sto len u osnovi svih temabskih predmeta neke znanosti. Ali ukoliko svako od tih podrucja iz oblasti samih entiteta i bude osvojeno. nego nju zakriva i iskrivljuje. potreban je prethodni sporazum a tome. Pozitivnim znanostima mora prethoditi takvo istrszlvanje: i ono to moze. prije svih ga dokueuje u pogledu njegova bitka i dobivene strukture stavlja na raspolaganje pozitivnim znanostima kao transparentne upute. prema tome. onakva rkaikva postoji »po sebi«. Teorija relativnosti [izike izrasta Iz tendencije da se pokaze vlastita suvislost same prirode. Takvo se utemeljenje znanosti naeelno Il"azlilruje od »1010 gike« koja hramlje za njim. Tome je . »sto li mi zapravo m1sHmo tim dzrazom . koja pojedino slucajno stanje neke znanosti provjerava prema njezinoj »metodi«.priroda. posredstvom predanja i tijekom njegova prikazivanja i tradicije. nego zell biti i uvjet da budu moguce same ontologije.ontologija uzeta u naJSJrem smislu i bez oslanjanja na ontoloske smjerove i tendencije -treba i samo jos neku nit vodilju.koja ne konstruira deduktivno . pred problem materije. sllo su Ih dali mehanizam ri vitallzam.dokaz Platonov Ii Aristotelov Tad. Tako. Svoju pravu legitlmaciju i »obrazlozenje« dobivaju Iti pojmovi. pa to razumijevanje predvodi sva pozitivna istraiivanja. za filozofiju nije primarna neka teorija tvorbe pojmova histcrsje. a100 rijegova traganja za bitkom bica ostavljaju nerazmotrenim smisao bitka uopce. samo u jednoj isto tako preliminarnoj pretrazi samog podJruoja abrade. ali ni teorija povijesti kao objekta historije. Svaka ontologija. Tako. eto. raspolagala ma kako bogatim i cvrsto sazdanim sistemom kategorija.

Onticka je osobitost tubitka u [tome. To bice zahvacamo terrninoloskl kao tubitak. Pitanje 0 toj strukturi cilja na razlaganjeonoga Sto konstituira egzistenciju. Znanstveno dstrazivanje nije jedini i nije najblizi rnoguci nacin bitka . u tome da ono uvijek mora biti svoj bitak . Znanosti su nacini bitka tubitka na 'koje se on octnosi i prema bicu koje ne treba biti sam taj tubitak. sam se tubitak odli!kuje pred drugirn bicima.Pravo razumljeno ontolosko istrazivanje samo podajepitanju bitku njegovo ontolosko prvenstvo.kao predontolosku. Tubitak razumajesam sebe uvijek iz svoje egzistencije. Biti ontoloski. jedino svakitubdtak sam. 0'00 se. da on jest ontoloski. Ali III ideji jednog takvog ustrojstva bitka vee pociva ideja bitka uopce. jedne mogucnosti sama sebe xla bude iii da ne bude sam on. ontoloskoj je analitici tog bica uvijek potrebno neko vee unaprijed zauzeto glediste 0 egzistencijalnosti. Tom je biou svojstveno. To odlikovanje valja prethodno vidno pokazati. nego bivstvujuci na nacin razumljenja bitka. Nju pak razumijemo kao ustrojstvo bitka bica koje egzistira. ° § 4. Ali tubitku bitno pripada: bitak u nekom svijetu. prema kojemu se tubitak moze odnositi ovako ili onako i uvijek se riekako odnosi. Za to nije potrebna teorijska transparentnost ontoloske strukture egzistencije. Skup tih struktura nazivamo egzistencijalnost. odredivanje biti tog bica ne moze se .kao cjelinu sustava obrazlozenja istinitih stavaka. A to opet kazuje: tubitak razumije sebe u svojern bitku bilo na koji naOini bilo kako izricito. Zadaca jedne egzistencija1ne analitiketubitka u pogledu njezine mogucnosti i muznosti skicirana je u ontickorn ustrojstvu tubitka. Medutim. Povrh toga. Sam bitak. upravo izravno tice razumijevanja necega poput »svijeta« i razumijevanja bitka bica pristupacnih unutar svijetao Ontologije ikoje dmaju za ternu bica s 'karakterom 13 . Egzistenciju odreduje. ovdje jos ne znaci: tvoriti ontologiju.tog bica.iPitanje egzistencije uvijek treba da dzvodi na cistac samo egzistiranje. Pa tako i mogucnost provedbe anaIitiketubioka ovisi 0 prethodnoj obradi pitanja 0 smisIu bitka uopce.vkaocisti izraz bitka. onticki odlikuje time sto se torn bicu u njegovu bitku radi 0 samom tom bitku. da je ono sa svojim bitkom i putem njega samo sebi dokuceno.kao svoj. Ta definicija niti je potpuna nit! pogada znanost u pogledu njezina smislao Znanosti kao ponasanja vcovjeka jesu nacin binka tog bica (oovjeka). nazivamo 12 egzistenci]a. Otuda se razumijevanje bitka. Onticko prvenstvo pitanja 0 bitku Znanost uopce mogu6e je odrediti . pa je za oznaku tog bica odabran naziv tubitak. nego je njegova bit. Te je moguonosti tubitak dli odabrao sam. reonno. tada misljenu onto1ogicnost tubitka valja oznaciti . Ali ovo stvarno-znanstveno prvenstvo IIlJijejedino. na nacin prihvacanja Hi propustanja. Ali rtad. ako naziv ontologija zadrzirno za eksplicitna teonijska pitanja 0 bieku bica. Tubitak je bite koje se ne pojavljuje naprosto rnedu drugim bioima. nego egzistencijalnograzumijevanja. koje je svoj>stvenotubitku. vecma negoli puko nastavljanje casne tradicije i promicanje jednog jos uvijek neprozirnog problema. Ali to ne znaci. Pitanje egzistencije oD!ti&a je »stvar« tubitka. Al!i uko1iko onda egzistencija odreduje tubitak. Razrnatranje mora pri tome posegnuti dspred analiza sto slijede isto ce tek pruziti pravi uvid.izvrsiti navode6i neko realno sto.iJi je dospio u njih rili je oduvijek rastao u njima. da se on u svojem bitku odnosi prema tom bitku !kao bitak. Pri tome usrnjeravajuce razumijevanje tog egzistiranja nazivarno egzistencijskim.atom ustrojstvu bitka tubitka pripada. Sarno razumijevan]e bitka jest izvjesnost bitka tubitka. Otuda. ism sto i naprosto bivstvujuci-onticki. naprotiv. Njezina analit~ka nema karakter egzistencijskog. naprotiv.

prema tome. viSestruko prvenstvo pred svim drugim bicima. Prvo mu je prvenstvo onticko: to bice odredeno je u svojem bitku egzistencijom. To osobito bice. iz ikoje tek mogu izvirati sve ostale. toloski dovoljno obraditi.JU tog bica :unutar postavljanja pitanja. ItO. koji upu6uje na davnu Paemenidovu ontolosku tezu. postoji moguonost da bude dOlkuCen. 1 c.6 Dusa (covjekova) jest na izvjestan nacin bite. koje se ovdje pojavljuje premda mje ontoloskl razjasnjeno. 431b 21. t~'lo~ko? prvenstva tubitka. a koji nuzno pripadaju nekom Necemu. Ali tada pita. leu temelji sena prethodnom pokazivanju OIlitiOko-on.00 jest sporazumije sa svakim bilo kakvim bi6em. koja u sebi ukljucuje imjesnost nekog predontoloskog vrazumijevanja blaka. to jest. usp. Questio~es de veritate qu I a. 430 a 14 sqq. r 8. a da pni tome sam tubltak nije bio shvacen u svojoj genuinoj ontoloskoj strukturi miti je POIStao rnakar samo problemom usmjerenim na to. Ali rtubitllru onda . ocito nema ngta zajedn1Oko s Iosim subjektiviranjem svekolikih bica. Iznad svakog modus speclalisentis. Aristotel kaZe: ~ tjJUX~ -roc iSv-rC( 7tW~Ecr-rW. Dokaz ~ ontiCko-ontoloskoj osobitosti pitanja 0 bit. ens. Taj 6. Otudatubitak ima trece prvenstvo.. da prematome tubitak fungira kao ono bice 'koje nacelno treba biti najprije ispitivano u pogledu svojega bitka.a egzistencijalnost egzistencije i 'time omoguceno pristupanje k obradi jedne dovoljno fundirane ontoloSike problematike uopce. To se dogada putem pozivanja na !IIleiko bite. koja tvori oovjekov bitak. Ali egzistencijalna je anaLitika sa svoje straneukorijenjena napokon egzistencijski. Otuda fundarnentalnu ontologiju. Pri tome se tub~tak raz<. Sada se pak pokazalo da ontoloska ana:.kao konstituensu razumijevanja egzistencije .upravo izvorno pripada: rnzumijevanje bitka svih bica rkoja su drugacija nego tubitak. Tako setubitak rpokazao onim koga valja ontoloski primarno ispitivati prije svakog drugog bica. ib. boo ono rna Sto. Torno Akvinski je preuzeo u jedno vkarakteristlcno razmatranje. Tubitak ima. nja 0 !?ltku ka? takvog (§ 2) naisla je na jednu osobitu funkcI. u otZcr&'Y)cr~~i v6'Y)cr~~. bitku ~1. otkriva u svojim na:Cinima na koje jest. prema tome. Ontieko-ontoloski primattubitka bijase uocen vee rano.tkno kao 000 bice koje valja najprije on. Ako zadacu tvori interpretacija smisla bitka onda tubi~ak nije samo bice koje valja primarno ds. Unutar zadace izvodenja »transcendencija«. 14 15 . 5. sva bica u pogledu njihove egzistencije i esencije. Ito jest onticki. quod natum est convenire cum omni ente. valja tr~iti u egzistencijalnoj anali- tici tubitka. Drugo je njegovo rprvenstvo oniolosko: tubitaik je. ' 7. usp.itika tubitkauopcetvori fundamen'talnu ontologi10g1JU.drugacijim nego u Itrubitlka fundiraneeu i rnotivirane. uvijek taJroder i u njihovu bitku. kao onticko-ontoloski uvjet za moguonost svih ontologija. jos Iznad svake moguce realno-rodne odredenosti nekog bica. . na temelju izvjesnosti svoje egzistencije. Ali tlme je postalo jasno i ontiOko prvenstvo pitanja 0 bitku. da OIn pred-ontoloski razumije bitak. on je pO.Je ~lsta drugo do radikaliziranje jedne bitne tendencije bitka Ikoja pripada samom tubitku a ta je. Ali analiza strukture pita.itivati. jest dusa (anima)? Prvenstvo »tubitka« pred ~~m drugim bicima. koje u skladu sa samom vrstom svojeg bitka drna sposobnost da se »sastane«. da bi zapitivanje postalo transparentnim. n~e o. na tu temu dijelom strozu 1 od navedenoga razlicitu provedbu jedne »dedukcijee transcendencija u Opusculum »de natura generise. u ontickoj strukturi samog tubitka. »dusa«. valja dokazati takoder verum Ikao dedan takav transcendens. Jedino ako jesamo filozofski-dstrazujuce propitivanje Jato mogucnost bitka uvijek egzistirajuceg tubitka poduzeto egzistencijski.?"h toga bite koje se u svojem bitku uvijek v~ Odn~SI na ~no ~oemu to pitanje pita. jest karaiktera bi1lk1a koji IeZi. sam po sebi oontoloski«. de anima stavak.

strulcture ikoja pripada . moo. da interpretacija tog bica stojipred osebujnim poteskocama.danosti vrste njegova bitka.6ko-ontoloSiko prvenstvo tubitka razlog tome sto tub~ttku ostaje zastrto specificno ustrojstvo njegova rbitka . eto. P?stane pristupaeno i da ga u razurmjevajucern izlaganju taka reci nanisanimo? Ontie:ko-ontolosko prvenstvo dokazano za tubitak moglo bi zavesti u rnnijenje. Dobitak od dosadasnjeg izlaganja tubitka bit ce egzistencijalno ovjerovljen tek kada temeljne struktore rtubitka budu. snage. ali seniti neiSikljueuje.koje se temelje u samoj 'VII1sti itika ternatskog predrneta i teb matizirajuceg tIlaeIDa ponasanja prema njernu. mogucnosti i sudbine rubltka. poezija i historiografija uvijek su raznim putovema i u promjenljivoj mjeri slijedile 00nose.bitku. da za to nije potrebno samo fiksimti ono bice koje treba fungirati lkao primarno ispitivano. Najpreca u pitanju 0 bitku mora. da je tubjtku on razu:mljiv i da tubitak uvijek vee boravi uizvjesnoj izlozenosti svojega bitka. U samom tubitku. naprotiv. u skladu s rijernu pripadnorn vrstom bitka. Egzistencijsko dzlaganje moze zahtijevati egzistencijalnu analitiku. >>poliitrlika«.-------- ! Drugo poglavlje DVOSTRUKA ZADACA U OBRADI PITANJA 0 BITKU METODA ISTRA2:IVANJA I NJEGOV NACRT § 5. Ali buduci da tubitku.. nego postoji i zahtjev. Za sada je time samo najavljeno. To dvoje ne mora nuzno 1Ciskupa. Tubitak je samom sebd onticki »najblize«.mi sami smo dapace uvdjek tajtubitak. Filozofska psihologija. razmotreno je. Tubdtak doduse nijesamo onrickl blizu Hi cak najbliZe . Ali ostaje pitanje. liZ eksplicitnu orijentaciju na problem samog bitika. Usprkos 'tome. on moze raspolagati obiljem svoje jzlozenosti. Otuda je onrti. ali predontoloski IiJpak mJetud. Tubitak ima. Njegovu je najvlastitijem binku doduse svojstveno.kao da bi to razumijevanje bitka moralo Izvirati iz neke tematski ontoloske svijesti 0 najvlastitijoj vrsti bitka. da vlastiti bitak razumije iz onog bica prema kojemu se bitno neprestano i najprije odnosi. a ne mozda u nekoj nedostatnoj opremljenosti nase spoznajme moci iIi u pnividno lako o1lk1onjivom nedostaeku nekog primjerenog pojma.bude l:i razumljeno usmislu »kategorijalne. etika. da to bice mor~ biti onticko-orrtoloski prirnarno dano ne 'Sarno u smislu neke »neposredne« shvatljivosti samog tog bica. dakle. n~go i u ~ogledu neke isto tako »neposredne. antropologija. on je ontoloski najdalje. biljahu hl ta :izlaganja provedena isto onako iegzistencijalno izvomo kao 5to su moZda bila egzistencijski izvoma. iznesene u dovoljnoj mjeri. Koje bice preuzima unutar pitanja 0 bitku osobitu ulogu.tu.~ b~ce: tu~iJtak. Negativno receno: na 'to bice fie smije biti konstrukcijsko-dogrnetski protegnuta nikoja proizvolj2 Bitak i vrijeme 17 . Ali kako da . nego se oblikuje i raspada sa svakom od vrsta bitka samog tubitka. Ali time niposto nije receno. upravo . AJi tada se problem osvajanja i utvrdivanja usmjeravajuceg lDaIOina pristupa k tubitku pogotovu zaostrava. tendenciju. Ontoloska analitika tubitka kao oslobadanje horizonta za [ednu interpretaciju smisla bitka uopce Pri naznacivanju zadaca ~to leze u »postavljanju« 1(>[tanja 0 bitku bilo je pokazano. razurnijevanje bitka ne samo pripada. ontoloski najdalje. pociva ono isto cemo po16 kazati kao ontolosko povratno zracenje razumijevanja svijeta na dzlaganje wbi!tka. biti analitika tubitka. i time u njegovu razumijevanju vlastita bitka. da bude izricito usvojen i utvrden pravi nacm pristupa k tom bicu. ako je u drugu ruku filozofs!ka spoznaja shvacena u svojoj mogu6nosti i numosti. . iii upravo stoga. da se to njegovo majneposrednije predontolosko izlaganje svojega vlastitog bitka moze preuzeti kao primjerena nit vodilja. naime iz »svijeta«.

jos dosta tamno. pripremna ce analitika zahtijevati svoje ponavljanje na viso] i pravoj ontoloskoj osnovici. prostor. Kako li vrijeme dolazi do te osobite ontoloske funkcije i pogotovu s Ikojim pravom upravo nesto poput vremena fungira kao takav kriterij. naprotiv. u smislu »biti u vremenu«. odnosno njezinu ontoloskom utemeljenju. I. naprotiv. koje se postavlja o smislu bitka uopce. »Vr. Kod nje pak ne treba ispostavljati proizvoljne i slucajne. da taj pojam vremena. dakako. odakle uopce tubitak n~Cito razumije i izlaie nesto poput bitka. da se ovako dobiveni pojam vremenosti razgranici prema vulgarnom razumijevanju vremena. i kako Izviru iz nje. Aili ta analiza tubltka ru~e samo nepotpuna. s tim izlaganjem tnbitka kao vremenosti nije dan vee i odgovor na vodece pitanje. 18 Kao nagovjestaj bijase pokazano:1Jubitku pripada kao ontioko ustrojstvo neki predontoloski bitak. premda ne nebstne. Razgranieuju se neika »vremenska« bica (prirodni prooesi i povijesni dogadaji) prema »nevremenskim« bi6ima (prostomi i brojcani odnosi). koju dakako valja Izgraditi. i vulgarno razumijevanje vremena uopce. Postoji faikt: vrijeme. ikoja kao nesto poput »filozofske« antropologije treba da stoji na filozofski zadovoljavajucoj osnovici.skicirane iz te id:je ne srruju biti ontoloski nesmotreno nametnute tubjtku. nego je ~a sada i. bila rna koliko »razumljiva p? sebi«. nikoje »kategorije. misljeno pod tim pojmom. onticki kl1iterij naivnog lI'azlikovanja razliCitih regiona biCft. Ovako shvacena anruit:i:katubitka ostaje posve orijentirana na vodecu zadacu obrade pitanja 0 bitku. nego bitne strukture. Pri tome valja razjasniti.da li u toj naivno ontoloskoj upotrebi vremena dolazi do izrazaja 2* 19 . U smjeranju k jednoj mogucoj takvoj antropologiji. tocnije.Vjecnoga i Itaj se jaz pokusava premostiti. Ali je zacijelo pripremljeno tlo za dobivanje tog odgovora. oda~rati tak~: da se to bi6e moze pokazati samo po sebi polazeci od sarna sebe.sa~o n~~. da bivstvujuci razumije nesto poput bitka. Zatim se pronalazi »jaz« izmedu »vremenskog. Taj se navod mora potvrditi u ponovljenoj mterpretaciji struktura tubitka koje ce biti prethodno pokazanekao modusi vremenosti. valja pokazati.tatemelJ~o ustrojstvo svakidasnjosti tubitka izrasta pnpremno IZ' nosenje biokatog biCa. IkioJe se u svakoj vrsti bitka fakti6nog rubitka odrzavaju kao ~ne 5tO odreduju njegov bitak.Ice tu sveki put reci dsto SltO>i bivstvujuee »U vremenn«.. taj nacin pIThstupa treba pokazivalti: ~k~ vo je to bice najprije i najcesce.ijeme« odavno fungira Ikao ontoloski Hi. u s~ojoj PI1?sJ~cnoJ svakidasnjosti. Tada s obZl:rom:r. U Uikupnosti te zadace pociva ujedno za- htjev. Tek n~kon sto bude osvojen taj horizont. fungira kaokciterij razlucivanja regiona bitka. »Vremensko. interpretacija IStO slijedi pruza . da je vrijeme ono. izviru iz vremenosti. bez mterp. Oslobadanje horizonta za najizvormje izlaganje bitka treba ana. Da bi taj uvid bio omogu6en.~etaClJ7. prethodn~ . odredenje koje je. On~ IZnosi jedino tek bitaik tog bica. Obicava seisticati »bezvremenskie smisao reeenica nasuprot »vremenskom« tijeku relCeniCnih iskaza. Tubitak jest na taj naOin. pa jos k tome . Vrstu pristupa i izlaganja valja. Time se odreduju njezine granice. Kao smisao bitka onog bica koje nazivamo tubitak bitce navedena vremenost. PridrZavajuci se te povezanosti.bica i »nadvremenskog.nJ~gova smisla. »dijelove«. Ikakvo se natalozilo u tradicionalnom pojmu vremena koji se odrzava od Aristotela do Bergsona i dalje. To vrijeme mora biti izneseno na vidjelo i genuine shvaceno kao horizont mtava razumijevanja bitka i svakog dzlaganja bitka.. tek pripremiti.naideja 0 binku i zbilji. Ta analitika ne moze htjeti da dade jednu potpunu ontologiju tubitka. Medutim. potrebna je izvorna eksploatacija vremena kao horizonta razumijevanja bitka iz vremenosti kao bitka tubitka koji razumije bitak. Time ce se vulgamom pojmu vremena vratiti njegovopravo samostalnosr] nasuprot Bergsonovoj tezi da je vrijeme.

pri -cemu je prije svega na temelju togdogadanja moguce nesto poput »svjetske povijesti«. to do sada nitko nije :ni pitao niti istrazivao. Stoga 5tO je izraz »vrernenski« u navedenom znacenju zauzet upretfilozofskoj . i jertaj izraz namjeravamo upotrijebiti u istrazivanjima sto s11jede jos i za jedno drugo znacenje. ikako. I to ne samo tako da se ita njegova pros lost tako reci vucara »za.katkada u njemu naknadno djeluje. u stvari. bez obzira ma to da li je on. 0 sudbini njezina zapitivanja. svaki put »dogada« iz svoje buducnosti.kao 0 nuznosti pnirnjerenoj tubitku. On »je« njegova proslost na nacin njegova bitka koji se. I to opet ne na nacin neke privacije na raoun »Vremenskoga« kao bica »U vremenu«. Njegov bitak nalazi svoj smisao u vremenosti. Zadaca destrukcije ispravno ekspliciranom fenomenu vremena ukorijenjena centralna problematika ontologije. treba tek razjasniti.ne na posljednjem mjestu i ono koje se kreoe u okolisu centralnog pitanja 0 bitku _ jedna je ontieka moguonost tubitka. Otuda fundamentalna ontoloska zadaca interpretacije bitka kao takvog ukljuouje u sebi obradu temporalnosti bitka. pogotovu bude 1i kao sirovi rezuitat predavan dalje radi pukog uzimanja na znanje nekog »stanovista« koje mozda odstupa od dotadasnjeg na- povijesti ontologije Svako istrazivanje . ako iz rijega potekne uvid 0 specifiono] VlI'sti bitka dosadasnje ontologije. i moguce je povijesno pripadati svjetskoj povijesti. medu tim . Izricito iii ne. I »Nevremensko« je i »Nadvremensko« u pogledu svojeg bitka »vremensko«. Konkretan odgovor na pitanje 0 smislu bitka daje 'pdje svega ekspozicija problematike ternporalnosti. odgovor na pitanje 0 bitku ne moze lezati u nelroj izoliranoj . § 6. u ispravno gledanom i tina tretmana. bio on ma kakav i ma »sto«. neka unutar oslobodenog horizonta otpocne s jstJra:fujUC1m pitanjima . Taj odgovor nece biti pojmljenputem ponavljanja onoga sto Izrtce ikao tezu. dospjelo tako reci »sarno od sebe. Ali »vremensko« tada vise ne moze znaciti samo »blvstvujuce u vremenu«.i filozoiiskoj upotrebi jezika. da je. Bude li bitak pojmljen iz vremena. 21 20 .kao i njegovih karaktera i modusa . Ta je pak uvjet za mogucnost povijesnosti kao vremenskog nacina bitka samog tubltka.njim i da on posjeduje Proslo kao jOg postojece svojstvo koje .ne mozda tek bite kao bice »U vremenu« -izlazi na vidjelo u svojem »vremenskorn« karakteru.j sturoj recenici.iz vremena nazivamo njegovom temporalnom odredenoseu. Povijesnost znaci ustrojstvo bitka »dogadanja« tubitkakao takvog. Odgovor. »Vrijerne« je. Odredenje povijesnost slijedi prije onoga 510 se naziva povijest (svjetskopovijesno dogadanje). prema svojem najvtastitljem smislu. izvornu odredenost smisla bitka . Buduci da bitak postaje shvatljiv uvijek samo uzimajuci u obzir vrijeme. njezinih prcnalazaka i promasaja . Nasuprot tome valja na tlu obrade pitanja 0 srnislu b. 8tO je u njega pozitivno mora poCivati u tome.njegova prava moguca ontoloska relevantnost.na pitanje 0 bitku postaje uputom o niti vodllji Istrazivaaja.tka pokazati. tada ce to reci. Ono. Aiko tako odgovor .traZivanje uputu. Tubitak je u svakom svojem nacinu da jest.u tu »po sebi razumljivu« ontolosku funkciju i u njoj se zadrzalo do danas. i razliciti modusi i derivati bitka u svojim unodifikacijama i derivacijarna postanu. onda time sam bitaik . i to u horizontu vulgarnog razumijevanja vremena. on jest njegova proslost. grubo receno. da jeon u dovoljnoj rnjeri dan tek tada. Tubitak je uvijek u svojem vlastitom bitku. Da li je odgovor »nov«. daje za konkretno ontolosko iJs. neko bice '»U vremenu«. i kako je. nije vazno. i to ostaje vanjstina. nego u jednom pozitivnom smislu koji. da je dovoljno starkako bi ucio pojmiti moguonosti sto su ih pripremili »stari«. razumljivi az pogleda na vrijerne.i on daje samo to.

nego uvijek vee ide ispred njega. Tradicija iskorjenjuje povijesnost tubitka dotle. da tubitak.tocnije his- pa prema tomei skupa is njemu pripadnim razurnijevanjem bitka. ta:da je neizbjezan uvid: i za samo zapitivanje o bitku.u skladu s njemu pripadnim nacinom povrede.ceo Tako tubitak dovodi sebe u naein bitka histonijskog zapitivanja iistnuivanja. Moguce je latiti se tradicije i dokucivanja onoga 5tO ona »predaje« i kako predaje . urastao u jedno naslijedeno izlaganje bitka i odrastao je u njemu. roo jest. i najprije povijestan. ta ostaje skrivena tubitku. da pitanje 0 smislu bitka nije samo nerljeseno. To wijedi ne na posljednjem mjestu i za ana razumijevanje. Izostanak historije nije dokaz protiv povijesnosti tubitka. U pocetku je (§ 1) bilo pokazano. karakteristiena je povijesnost. torienost .a to uvijek: mati proslost njegovesgeneracije« . Ako se pak tubitak latio mogucnosti. to jest. da irn takvo porijeklo bude uopce zaboravljeno.ije sebe kao historijsko. da se unaprijed obavijesti 0 smislu bitka uopce.jos danas odreduje pojrnovni aparat 22 23 .isava njegova vlastita vodstva. koja lezi u njemu.kao samostalne zada- hodna eksplikacija tubitka u njegovoj vremenosti i povijesnosti . Tradicija.dovodi samo od sebe do toga. nego tubitak postaje u isti mah podlozan i svojoj vise ili manje lzricito prihvacenoj tradiciji. nego je uza svo zanimanje za »metafiziku« palo u zaborav.moguca jekao naain bstka pitajuceg tubitka samo stoga 5tO je u temelju svojeg bitka odredena povijesnoscu. To razumijevanje otvara moguenosti njegova bltka i lI"eguliiraih. Ta elementarna povijesnost tubitika moze samom njernu ostati skrivena. VIastita proslost rubitika . pri Citavom interesu za historiju i citaV'oj gorljivosti za fi'loloSki »stvamu« interpretaciju. i ako je pri takvu zapitivanju otvorio sebi oci za bitnu povijesnost tubitka. 100vati je Ii izI1iCilto t slijediti. Ali pripremnaInterpretacija fundamentalnih struktura tubitka u pogledu njegove na:jbliZe i prosjecne vrste bitka. Iz njega on razumije sebe najprije. koja pd tome stjeee vlast. Ta ga J. kako oi s pozitivnim usvajanjem proslosti dovela sebe u posji-d najvlastitijih mogucnosti pitanja. Ona stvara nepotrebu da se takvo vracanje bar samo razumije u svojoj nuznosti.vartiradiciju. da sebi razbistri ne sarno svoju egzistenciju neg-a i smisao same svoje egzistencijalnosti. 'ciju smo onticko-ontolosku nuznost pokazali. 0[1- toloskom. Aii ona maZe biti talkoder naizvjestan nacin otkrita i doZivjeti da bude njegovana. i u izvjesnom opsegu stalno. njemu je uskracena i mogucnost historijskog zapuivanja i otkrivanja povijesti.ne slijedi za njim.da razum. najprije i naj- da to. iznijet ce na vidjelo slijedece: tubitak nije samo sklon da propada u svojsvijet u kojem bivswuje i da sebe relucentno izlaze it njega. koja . to jest kao pret- CeSCe cini ono sto »predaje« taiko malo pristupaCnim. nego je kao deficijentni modus tog ustrojstva bitka dokaz za nju.prolazeci kroz svakojake filijacije i iskrivljavanja . zakriva. Nehistorijsko moze biti neko doba samo jer jest »povijesno«. naprotiv. dakle. Ona prepusta predaju razumljivosti po sebi i zakrcuje pristup natrag k iskonskim »vrelima« iz kojih setradirane kategorije i pojmovi bijahu crpili dijelom na pravi nacin.da se on krece sarno jo~ u zanimanju za mnogovrsnost mogucih tipova. da pita 0 njegovoj povijesti. Ali historija . Tako obrada pitanja 0 bitku mora iz najvlastitijeg smisla bitka samog zap itivanja razabrati uputu. Grcka ontologija i njezina povijest. Posljedica je toga. da postane historljskom. AIko. i za moguonost njegova oblikovanja. koje je ukorijenjeno u najvlastitijem bitku tubitka. zapitivanja i izbora. TracLicija dapace eini. Pitanje 0 smislu bitka . smjerova i stanovista filozofiranja u najudaljenijim i posve tudim kulturama i tim zanimanjem kusa prtkritl svoju menost vlastita tla. vi~ ne razumije najelementarnije uvjete koji jedini omogucuju pozitivni povratak k proslosti usmislu njezina produktivnog prisvajanja. Tubitak moze o1lkiri. u kojoj je on. i dok.

pa odreduje jos i temelje i ciljeve Hegelove »logike«. kao istrazujuce ispostavljanje njihova »rodnog lista« 0 tom porijeklu.. da tubitak . i ukoliko se. dub. tijekom povijesti ontologije interpretacija bitka uopce tematski dovodila u vezu is fenomenom vremena i da li je bila. nema nista zajednicko s nekim losirnrelativlranjem ontoloskih stanovista. 24 25 . Destrukcija irna jednako malo negativni smisao otresanja ontoloske tradicije. Kritik der reinen Vernunft-. ili se pak. skrriveno je umijece u dubinama ljudske duse. poziva u pomoe dijalektika. Ifkoliko u tijekute povijesti ulaze u vidokrug odredena istaknuta podrucja hitka ~ otada primarno usmjeravaju problematiku iDescartesovo ego cogito. Ali tada se na tom putu dade takoder pokazati. koja je ostavlja da spadne Ina razumljivost po sebi i na puku gradu koju valja nanovo obradltiItako za Hegela). Treba li za sarno pita:nje 0 bitku poluciti transparentnost njegove vlastite povijesnosti.Prvi i jedini tko se na jednoj dioniciistraiivaCikog puta kretao u smjeru prerna dimenziji temporalnosti. Sam je Kantznao to. Tek ako je fiksirana problematika temporalnosti. subjekt.filozofije. moze uspjeti da se pribavi svjetlost tami shematizma. dase odvaiuje uci u jednu tamnu oblast: »Taj shematizarn naseg razuma. Ovo pokazivanje porijekla temeljnih ontoloskih pojmova. 180 i d. njezina negativna fun!k. bio on usmjeren doksografski. ona ima pozitivnu namjeru. Tu zadacu razumijemo kao destrukciju naslijedene sastojine anticke ontologije. prenosi sastojina kategorija tradicionalne ontologije. urn.. Ja. a to uvijek maci u granicama sto iSU faktieno dane sa svakim postavljanjem pitanja i iz njega skiciranim omedenjem moguceg polja istraziva:nja. moze biti provedena SaiIIlO na riacelno odlucujucim postajama te povijesti. Destrukcija se ne odnosi negirajuci prema proslosti. i mogla biti. da li se. jest Kant. destrukcija povijesti ontologije. Njezina je sistematika sve prije negoli slaganje naslijedenih dijelova u neku gradevinu. kojoj je cilj nacelna obrada pitanja 0 bitku. kao razbija:nje te sastojine na izvorna iskustva u kojima bijahu dobivena prva i otada vodeca odredenja bitka. naprotiv. u pogledu pojava i njihove puke forme.iodnosno pustio da ga onarno gura prisila samih fenomena. naime. duhovnopovijesno Ili problemskipovijesnro. :Cije cemo istinske prirodne tajne tesko ikada odgonetnuti i neskrivene ih dovesti pred 0<:i.iz »svijeta« i da je ovako Izrasla ontologija podlozna tradiciji. iskolciti nju u njezinim pozirivnim moguonostirna. nego njezina krbtika pogada o-Danas« i pogada vladajuci nacin tretiranjapovijesti ontologije. smjerajuci 'k jednoj ontoloskoj Jnterpretaciji supstancijalnosti subjekta. Ona treba. zasto je za Kanta morala ta oblast ostati zatvorena u pogledu svojih pravih granica isvoje centralne ontoloske funkcije. mora biti tematski i nacelno izneseno na vidjelo. U okviru ove rasprave. onda je potrebno razlabaviti ukrucenu tradiciju i ukloniti prikrivanja kojima je urodila. s. Destrukcija. bitno pripadna postavljanju pitanja Lrnoguca jedino unutar njega.cija ostaje neizricita i indirektna. dosljedno neprestanom zanemarivanju pitanja 0 bitku. Ta iz korijena iseupana grcka ontologija postaje usrednjemu vijeku cvrstom sastojinom ucenja. Unutar granica [ednog dogmatskog preuzimanja temeljnog grokog shvacanja bitka ima u to] sistematici jos mnogo neobavljena posla koji vodi dalje. obratno.razumije sebe i bitak uopce . ne zeli pokopati proslost u nistavilo. provedenu po niti vodilji pitanja 0 bitku. uz odgovarajuce forrnalizacije i jedino negativna ogranicenja. dokaz je za to. nepropitana u pogledu bitka i strukture njihova bitka. ta podrucja ostaju. osoba). U skolastickom oblicju grcka ontologija u bitnomu prolazi put preko Suarezovin Disputationes methaphisicae u »metafiziku« i transcendentalnu filozofiju novoga vijeka. ako 1. nacelno obradena za to potrebna problematika tempmalnosti. Na ta se bica. Uskladu s pozitivnom tendencijom destrukcije najprije valja postaviti pitanje.1 Ono pred leim je tu Kant 'takoreCi ustuknuo.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful