fllozofska

.1]). blbhoteka

MARTIN

HEIDEGGER

Ur,dn;r; bibliotek«

BRANKO BOSNJAK, MILAN KANGRGA GAJO PETROVIC, PREDRAG VRANICKI

Izdaje

ITRO »Naprijede
Generalni direktor

BITAK I VRI JEME
Pret/,o I IJj'lIIalkoga HRVOJE SARINIC

ANTUN ZVAN
Glavni urednik

MILAN MIRIC

Uvod u »Sei« und Zeit«
GAJO PETROVIC

ZAGREB, 1985

Naslos origina/a

SEIN l1ND ZEIT
lion

Martin Heidegger
Funfzehnte, an Hand der Gesamtausgabe durchgesehene Auflage mit den Randbemerkungen aus dem Handexemplar des Autors im Anhang

SADRZAJ
Gajo Petrovic: Uvod u »Sein und Zeit« . Dobrilo Aranitovic:

XIII .CXXXV

© Max Niemeyer

Verlag Tiibingen 1979

Heidegger u Jugoslaviji (bibliografija 1937-1984) Uvod

Ekspozlcija

pitanja

0

smislu

bitka

Prvo poglavlje
NUzNOST, STRUKTURA I PRVENSTVO PITANJA 0 BITKU
0

§ 1. Nuznost izricltog postavljanja pitanja § 2. Formalna struktura

bitku

pitanja

0 0 0

§ 3. Ontolosko prvenstvo pitanja § 4. Onticko prvenstvo pitanja

bitku bitku bitku

1 4 8 12

Drugo poglavlje
DVOSTRUKA ZADACA U OBRADI PITANJA 0 BITKU METODA ISTRAzIVANJA I NJEGOV NACRT

kao oslobadanje horizonta za jednu interpretaciju smisla bitka uopce § ,J. Zadaca destrukcije povijestd ontologije § 7. Fenomenoloska metoda istrazivanja A. Pojam fenomena . B. Pojam logosa . C. Pred-pojam fenomenologije § 8. Nacrt rasp rave

§ 5. Ontoloska analitdka tubitka

16

21

29
31

35
38

43
v

Prvi dio

Interpretacija tubitka s obzirom na vremenost eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bitka
Prvi odsjecak
PRIPREMNA FUNDAMENTALNA ANALIZA TUBITKA

§ 17. Uputa Ii mak § 18. Svrhovitost i znacajnost:

svjetovnost

svijeta

86 94

B. Odudaranje analize svjetovnosti od interpretacije svijeta u Descartesa kao res extensa . § 20. Temelji ontoloskog odredenja »svijeta« § 21. Hermeneuticka diskusija kartezijske ontologije »svijetae . C. Okolsko okolnog svijeta i prostornost tubitka
§ 19. Odredenje »svijetae

101 104 107

Prvo poglavlje
EKSPOZICIJA ZADACE PRIPREMNE ANALIZE TUBITKA

§ 9. Tema analitike tubitka § 10. Razgranicenje analitike tubitka prema antropologiji, psihologiji i biologiji § 11. Egzistencijalna analitika i interpretacija primitivnog tubitka. Poteskoce oko dobivanja jednog »prirodnog pojma svijeta« Drugo poglavlje
BITAK-U-SVIJETU UOPCE KAO TEMEUNO USTROJSTVO BITKA

46 50

§ 22. Prostornost § 23. Prostornost § 24. Prostornost

unutarsvjetski Pnirucnoga" bitka-u-svijetu tubitka i prostor . Cetvrto poglavlje

115 118

125

56

BITAK-U-SVIJETU

KAO SUBITAK I SAMOBITAK.
0

,.SE«

§ 25. Polaziste egzistencijalnog pitanja
§ 27. Svakidasnji

Tko tubitka.

130
133

§ 26. Su-tubitak Drugih i svakidasnji su-bitak

samobitak

i Se .

143

iz orijentacije na u-bitak kao takav § 13. Egzemplifikacija u-bitka na jednom fundiranom modusu. Spoznavanje svijeta . Treee poglavlje
SVJETOVNOST SVIJETA

§ 12. Skica bitka-u-svijetu

58 66
§ 28. Zadaca

Peto poglavlje
U-BITAK KAO TAKAV

tematske analize u-bitka . A. Egzistencijalna konstitucija Tu

. 148

§ 14. Ideja svjetovnosti. svijeta uopce

. uopce

70

A. Analiza okolnosvjetovnosti

i svjetovnosti

§ § § § § §

29. Tu-bitak kao cuvstvovanje . 30. Strah kao jedan modus cuvstvovanja . 31. Tu-bitak kao razumljenje _ 32. Razumljenje i izlaganje 33. Iskaz kao izvedeni modus izlaganja 34. Tu-bitak i govor. Jezik .

§ 15. Bitak bica koje susrece u okolnom svijetu § 16. Sukladnost okolnog svijeta sa svijetom, koja se javlja kod unutarsvjetskog bica .
Vi

75 81

162 169 175 182

152 159

• Sve rijeci koje je autor upotrijebio u izvomiku kao imenice premda one to nisu, u ovom su prijevodu, radi preg!ednosti i preciznog razumijevanja teksta, napisane s velikim pocetnim slovom (prev.) VII

B. Svakidasnji § 35. Naklapanje § 36. Znatizelja § 37. Dvosmislenost § 38. Propadanje

bitak Tu i propadanje

tubitka

Prvo poglavlje 190 194 197 199
MOGUCA CIJELOST TUBITKA I BITAK PRI SMRT! § 46. Prividna nemogucnost § § §

i bacenost sesto poglavlje

BRIGA KAO BITAK TUBITKA § 39. Pitanje § § §
0 izvomoj cjelovitosti struktume cjeline tubitka 40. Temeljno cuvstvovanje tjeskobe kao [edna osobita dokucenost tubitka . 41. Bitak tubitka kao briga 42. Potvrda egzistenoijalne interpretacije tubitka kao brige iz predontoloskog samoizlaganja tubitka 43. Tubitak, svjetovnost i realnost a) Realnost kao problem bitka i dokazivost »vanjskog svijeta« b) Realnost kao ontoloski problem. c) Realnost i briga 44. Tubitak, dokucenost iistina . a) Tradicionalni pojam istine i njegovi ontoloski temelji b) Izvorni fenomen istine i porijeklo tradicionalnog pojma istine . c) Vrsta bitka istine i pretpostavka istine .

205 209 217
§ § § §

§

224 228 229 238 241 242 244 249 257

ontoloskog zahvacanja i odredenja cijelosti sukladne tubitku . 47. Iskusivost smrti Drugih i mogucnost zahvacanja jednog oijelog tubitka . 48. Nenamirenost, svrsetak i cjelina 49. Razgranicenje egzistencijalne analize smrti prerna mogucim drugim interpretacijama tog fenomena SO. Skica egzistencijalno-ontoloske strukture smrti 51. Bitak pri smrti i svakidasnjost tubitka . 52. Svakidasnji bitak pri svrsetku i potpuni egzistencijalni pojam smrti . 53. Egzistencijalni projekt pravoga bitka pri smrti. Drugo poglavlje
TUBITKU SUKLADNO POSVJEDOCENJE PRAVOGA MOCI-BIT! IODLUCNOST

268 270 274

280 283 287 290 295

§

§ 54. Problem posvjedocenja prave egzistencijske § § § § §

Drugi odsjecak
TUBITAK I VREMENOST § 45. Rezultat pripremne fundamentalne analize tubit-

§

mogucnostl 55. Egzistencijalno-ontoloski temelji savjesti . 56. Zov kao karakter savjesti . 57. Savjest kao zov brige . 58. Razumljenje zaziva i knivnja 59. Egzistencijalna interpretacija savjesti i vulgamo izlaganje savjesti 60. Egzistencijalna struktura pravoga Moci-biti posvjedocenog u savjesti .

304

307 310 312 318 329 336

ka i zadaca jedne izvome egzistencijalne interpretacije tog bica
VIII

262
IX

Trece poglavlje
PRAVO MOCI-BITI-CIJELIM I VREMENOST KAO ONTOLOSKI TUBITKA SMISAO BRIGE

Peto poglavlje
VREMENOST I POVIJESNOST § 72. Egzistencijalno-ontoloska §

§ 61. Skica metodskog koraka od omedenja prave cije-

§ §

§ § §

losti sukladne tubitku k fenomenskom razotkrivanju vremenosti 62. Egzistencijski pravo Moci-biti-cijellm tubitka kao dstrcavajuca odlucnost 63. Hermeneuticka situacija dobivena za jednu interpretaciju smisla bitka brige i metodski karakter egzistencijalne analize uopce . 64. Briga i individualnost . 65. Vremenost kao ontoloski srnisao brige 66. Vremenost tubitka i iz nje ponikle zadace izvornijeg ponavljanja egzistencijalne analize . Cetvrto poglavlje
VREMENOST I SVAKIDASNJOST

343
§

347

§ §

353 360 367 376

§

ekspozicija problema povijesti 73. Vulgamo razumijevanje povijesti i dogadanje tubitka 74. Temeljno ustrojstvo povijesnosti 75. Povijesnost tubitka i svijet-povijest 76. Egzistencijalno porijeklo historije iz povijesnosti tubitka 77. Povezanost provedene ekspozicije problema povijesnosti s dstraZivanjima W. Diltheja i idejama grofa Yorcka Sesto poglavlje
VREMENOST I UNUTARVREMENSKOST KAO ISKON VULGARNOG POJMA VREMENA

423 430 434
44{)

445

451

§ 78. Nepotpunost provedene vremenske analize

§ 67. Temeljna sastojina egzistencijalnog ustrojstva tu-

tubitka 379 381 382 31m 393 397 398 400 vremenu § 80. Vrijeme kojim se bavi brigovanje i unutarvremenskost § 81. Unutarvremenskost i geneza vulgarnog pojma vremena . § 82. Odudaranje egzistencijalno-ontoloske sveze vremenostd tubitka i svjetskog vremena od Hegelova shvacanja odnosa izmedu vremena i duha . a) Hegelov pojam vremena . b) Hegelova interpretacija povezanosti izmedu vremena i duha § 83. Egzistencijalno-vremenska analitika tubitka i fundamentalnoontolosko pitanje 0 smislu bitka uopce Poredbeni rjecnik termina i Izraza Kazalo imena Registar
0

bitka i skica njezine vremenske interpretacije
§ 68. Vremenost dokucenosti uopce .

§ 79. Vremenost tubitka i brigovanje

459 461 467 478

a) Vremenost razumljenja . b) Vremenost cuvstvovanja c) Vremenost propadanja d) Vremenost govora . § 69. Vremenost bitka-u-svijetu i problem transcendentnosti svijeta a) Vremenost smotrenog brigovanja b) Vremenski smisao modificiranja smotrenog brigovanja u teorijsko otkrivanje unutarsvjetski Postojecega c) Vremenski problem transcendentnosti svijeta § 70. Vremenost prostornosti sukladne tubitku . § 71. Vremenski smisao svakidasnjosti tubitka .

487 488 493

406 414 417 421

496 499 505 507
XI

x

Gaio Petrovic

UVOD U »SEIN UND ZEIT«
1. Prethodna napomena Martin Heidegger jedan je od najvecih mislilaca 20. stoljeca, njegov Sein und Zeit - jedna od najznacajnijih filozofskih knjiga naseg vremena. Ovakav sud moze se uciniti suvise oprezan onima koji u .Heideggeru vide bez konkurencije najveceg menu misliocima naseg vremena, a u Sein und Zeit-ii neosporno najznacajniju filozofskuknjigu 20. stoljeca, Sud se moze uciniti suvise benevolentan i nekritican anima koji u Heideggeru vide samo konzervativca Hi mazda cak opsjenara, a u Sein und Zeit-u bibliju suvremenog filozofskog iracionalizma i »nenaucne« filozofije. Ali - u filozoflji je nemoguce pomiriti sva misljenja, pa je bolje da se zadovoljimo (u okviru ovog uvoda samo preliminarnim i djelomicnim) specificiranjem i obrazlaganjem vlastitog. Od objavljivanja Sein und Zeit-a proslo je pedeset i sedam godina, pa se maze reci da se nas prijevod pojavljuje s prilicnim zakasnj enjem. To zakasnjenje nije taka strasno: intenzivnije prevodenje filozofskih djela na hrvatski Hili srpski zapocelo je tek poslije drugog svjetskog rata (filozofska djela prevedena do rata mogu se lako Izbrojati na prste), pa tu jos uvdjek postoje velike praznine (jos uvijek u prijevodu nemamo neka ad najznacajnijih djela Platona i Aristotela, kao ni - da spomenemi jedan primjer iz naseg stoljeca /deje za jednu cistu [enomenologija i [enornenolosku jilozoiiiu E. Husserla). Ipak, u meduvremenu su kod nas prevedena i objavljena ne samo neka manje znacajna djela drugih autora, nego i neka manje kapitalna djela samog Heideggera. Kao izvjesno opravdanje maze svakako posluziti teZina prevodilackog zadatka sto
XIII

a ukoliko pokusava ostati samo pri »objektivnom« razjasnjavanju »smisla« zatajuje i kao interpretacija.Prije Sein und Zeit-a. se oCe~vati ni potpuna interpretaclja ni s~estrana kriticka analiza tog slofenog i gusto pisanog djela. u razdoblju 1912-1917.Kak~ je poznato.' 0 tim radovima vidi u mom tekstu »Mladi Heideggere. Naravno. Stoga ni ovaj uvodni pokusaj interpretacije nije zamisljen sarno kao neko neutralno razjasnjavanje Heideggerovih teza. Najveci dio knjige posvecen je medut~ ~aborac1Jl o~govora (doduse sarno na dio glavno? pitanja) . bar u jednom: Sein und Zeit je jedno od najtezih djela filozofske Iiterature. nego takoder [ kao kritioko razmatranje njegove zamisli i njene realizaci]e.ga Sein und Zeit postavlja svakom mogucem prevodiocu na bilo koji jezik. ovaj nas prijevod ipak je prvi kompletan prijevodtog djela na jedan od jezika koji se ne smatraju »svjetskim«. Interpretacija kao interpretacija nuzno je kriti~ka i prerasta u kriJ1OOko raspravljanje. nego i za one koji su to djelo vee studiraIi i imaju svoju »interpretaoiju«. Nema."s~je da svi ti raniji i kasniji rado:'1 mogu. talijanski (1953).!ja~ati prednost pred razmatranjem odgovora. djelomicno zbog teskoca prevodenja.Prvi prijevod Sein und Zeit-a na bilo koji jezik bio je onaj japanski objavljen 12-13 godina nakon objavljivanja originala (1939-1940). ali rna se u ovakvom »uvodu« cini opravdana i prakticki neizbjezna. od ovakvog formalno dugackog. kao li. a djelomicno i zatosto njegovo znaeenje nije odmah shvaceno i priznato. broj 2/1972. a poslije njego~e sI?rtl. Upravo zbog te njegove »specificnosti« rado sam prihvatio pnijedlog izdavaca da za ovo izdanje napisem nesto duzi uvod. a napose da ga potakne na pailjivije Citanje i samostalno razmisljanje 0 pitanjimasto dh djelo pokrece. i~taCi da je ova uvodna dnterpretacija unaprijed zamisljena kao disproporoionalna.. Heidegger u svom djelu bavi pretpostavka za aazurmjevanje »odgovora«.u sklopu njegovih sabranih djela sto ill izdaJ: yl~tono Kl?stermann. diJel. Treba istaci da ni u zemljarna s bogatijom filozofskom tradicijom Sein und Zeit nije odmah preveden. . on je objavio dvije knjige i vise manjih tekSitova.! und Z7it-u He~degg~ Je ~osta opsirno razjasnio sv~~u temeljnu zamisao 1 pitanja (glavno i paroijalna) kOJ'1m~ ce se ba~~~i. Nap. Kritika filozofskog djela pretpostavlja njegovo shvacanje. pa mislim da on moze bioi od nekog interesa ne sarno za one koji tek zele da se »uvedu« u Sein und Zeit. engleski (1961) i francuski (1963). Treprogram. uz joo nekoliko prijevoda na japanski. a JoS viSe !iz vremena pos~lJe 1927. »Obozavatelji« i »mrzitelji« Heideggera slazu se medusobno. 359-416.. koJ~ ~IJlu nekoj ~s~bnoj 'knjizi 0 Sein und Zeit-u mogla biti sporna. Sein r:nd Z~it-a (1927) objavio je desetakknJl?a I velik broj rnanjih rasprava. Glavni je zadatak ovog uvoda da citaocu omoguci bolje shvacanje Heideggerovog djela. To ce tmati za posljedicu izvjesnu disproporcio?aln?st (u odnosu na proporcije Sein und Zeit-a). ~~vij~ [ produbljivao osnovne ideje Sein und Zeit-z: III ih je. xv . a s obzirom na zadatak prekratkog XIV uvoda ne mo~.~mrz vremena pnje 1927.. »druge faze«) sarno konsekvent?ije .Po~liije.~se treb~. bitno mijenjao? MaZe Ii se tu govoriti 0 misaonom napretku iIi prije 0 nazatku? e! .~. Koliko mi je poznato. mi cemo kritickom razmatranju pita. a zatim su. Ali ni illterpretacija i shvacanje filozofskog teksta nisu moguci bez kritiOkog stava i kritiCke analize. !i. naprotrv. Sein und Zeit nije ni prvo ni posljed~Je Heideggerovo djelo. Da Ii je Heidegger u svojim kasnijim radovirna (napose u radovima tzv. a netzbJeZno se javlja i pitanje 0 mjestu i znacenju Sein und Zeit-a u sklopu Heideggerovog cjelokupnog opusa. a ovo se postize interpretacijom. s onima sto u stavu prema Heideggeru stoje »po sredini«.ziSIi su vee dosad brojni zn~Jrn tekstovi d?sa~ neJ?oznati citalackoj javnosti. Beograd. p~Je svc::ga tekstovi nJ. P~OCl boljem razumijevanju Sein und Zeit-e. str.:goVlh uni~erzitetskUt kolegija. Smatrajuci da je razumijevanje pitanja kojima s~. U svom Sei. u nejednakim razmaaima uslijedili prijevodi na spanjolski (1951).

eit je pisan samhicijom nadHaZenja sve. neokantovci. U dvije knjige bibliografije 0 Heideggeru. s uspaljenim pozivima na odlucn~ akciju. 182 S. s pozivom na postepenu ~llsaonu p. naravno. 0 vremenu u kojem je z.konzervatlvna obrana status quo-a? Sta je Sein und Zeit govorio vremenu u kojem je nastao. semictike. stoljeca: kritilcki realisti.hli sva ta dam. Mavtin Heidegger. odnosno malobrojna. progresom tehnike i nasiljem .! Sveobuhvatna bi2 . on svakako nije jedini filozof 20. ali on illje bio pasivni rezultat te klime ni prethodnih filozofija. strukturalizma.Hans-~artin.uceV'im~.n~vill oblika analiticke filozofije. Sein und Zeit je p. Gdje je mjesto tog djela u sklopu fenomenologije? Da Ii je to daljnji stvaralaCki razvoj ili napustanje fenomenologije. nakon nacizma i staljinizrna. i napose duhovna klima dvadesetih godiXVI na. najzad.nja strujanja jos uvijek nisu dosegla razinu Sein und Zeit-e. Sass. objavljena ucasopisu Zeitschrift fur philosophische Forschung.as. . nego svojom nemoci sarno potvrduju.s napomenom da ga ne zeli mijenjati. nakon drugog svjetskog rata i dugotrajnog »rnirnog« razdoblja ispunjenog »lokalnirn ratovima« i p. kao svojevrsni novi pocetak u blowfiJ!. zatim. Sein _und Zeit: neutralna fenomenoloska deskripClJ~. Meisenheim am Glan. bitno je utjecala na fonniranje njegovih filozofskih pogleda kako su se izrazili u Sein und Zeit-is. nitl je Zivio sarno za interpretaciju. ~:ltlka posto}eceg svijeta 1 zahtjev za njegovu promjenu lli . osvrtati na dosad objavljene radove 0 Heideggeru. i 20. Ma kako visoko cijenili Heideggera.lci zakljuoke koje zeli. filozofija zivota i ~ermeneutika W. nego je razvio vlastitu originalnu misao i u jednom tre~~tku dosao do z. .akJjucka da od njegova rnisljenja zavisi duhovna sudbina Zapada Ii mogucnost istinski ljuds~og ?ivstv_~vanja.az~otntl. Duhovna klima naseg vremena. poststrukturalizma .ivio pisao. all u ~unoJ konkretnosti prelaze moguce gramce [ednog uvoda 1 mogu se dodiJrnuti . klasika [ilozofije (od greke filozofije do njemaoke klas.njegovom ucitelju Edmundu Husserlu. hermeneutlke. dosa~~~nJe ~il?" zofije.?~ aktualnost i presudno znacenje za suvremenu fllozofiju? ~ve su t~ pitanja koja bi trebalo detaljno r. Materialien zur Heidegger-Bibliographie 1917-1972.Da Ii ta kasnija djela »dekJasiraju« i ltarhiviraju« Sein und Zeit dli je on jos uvijek aktualan i mozda cak i suo perioran u odnosu na kasnija djela? Pitanja te vrste ne mogu se izbjeci. Heidegger-Bibliographie. S druge strane Sein un~ Z. njeg. egzistencijalna filozofija Kierkegaarda i Jaspersa.samo u nacelinom obliku.u danasnjim sivim i b~~a1nim . krace vrijeme. prosperrtetoma bijedomvuzletima nade (kao 1968) i beznadern. stoljeca.osamdesetim godinama s njihovim nemastovitim »krizama«? Pitanja ove vrste takoder bi trebalo razmotrdti. To ne znaci da je takva literatura oskudna. godine. ve1iki interpretator velikih mislilaca nije zivio samo od interpretacije drugih filozofa. Verlag An II Bitak i vrijeme XVII . koje je priredio Hans-Martin Sass.:evolucijama i kontrarevolucijarna. Diltheya. padanje na nize Hlozofske pozicije Hi prevladavanje fenomenologije visim oblikom misljenja? Pored fenomenologije i. u _pocetku .mpremu promjene. a bibliografija za nekoliko narednih godina (do 1978). donosi jos oko 700 naslova. a obJavlJen je u Godisnjaku za filozofiju i fenomenolosko istraiivanie (Jahrbuch fur Philosophie und phiinomenologische Forschung). ali u okviru ovog uvoda rnoci cemo ih tek dotaci u obhiku naznaka.i~e f~oz<>: fije) na formiranje Heideggerovih koncepcija utjecali su i nekivise iii manje znacajni mislioci 19. Sta je u tom po~~du. a djelomicno za~lvl~~o. a koje sezu do 1972. s~atko . Da li je djelo ostalo zarobljeno u svojirn ~isaonim pre~o~ta. a sta moze (ako moze) da nam kaZe danas. a morat ce ostati tek na marginarna ovog teksta. lZ kOJe. Verlag Anton Ham.uz poneku primjedbu .osv~cen . J~ djelomicno sumorno-rezignirano.:kama i izvorima Hi se probjlo na [ednu novu cistinur I da Iije Sein und Zeit stavljen ad acta ~azvojem . zabiljezeno je blizu cetir! hiljade radova 0 Heideggeru. _moz~ izYl. osim izuzetno. i. U ovom »Uvodu« necu se. najduze.Hans-Martin Sass. 1968.

I u razgovorima s piscem ovih redaka Heidegger je vise puta iznosio negativno miSljenje 0 tOJ bogatoj literatuni u kojoj se bez stvarnog razumijevanja uznosi njegova misao. s. ali upravo u posljednjim godinama u nekim je zemljama (kao npr.e b~lje.aZeto 'iz:azio u nekoliko recenica vee na prvOJ stranI.u neprilici sto ne razumijemo izraz »bivstvovanje«? Niposto. a on mi je objasnio da me potice sarno zatosto sam najavio krlticko razracunavanje s njegovim glavnim pitanjem.~ax NIemeyer) i bio osnova javnih diskusija. . Ve1ik dio literature vise je inform at ivan apologetski. FrIe~~I~h-WIlhe1m von Hermann objasnjava da Je sve to UCIDJeno po Heideggerovim uputama i nema r~loga ~a mu ne vjerujemo. treba iznova postaviti pitanje 0 smislu bivstvovanja. tvrdeci da on te tekstove ne moze citati. Alabama. a u biljeskama ispod teksta navedene su HeI~eggerove primjedbe sto ih je on u toku godina stalno1Z~ova p~ooitavajuCi svoj Sein und Zeit. 1975. da se Sein und Zeit kod nas najprije prevede vI. 1982. Band 34. kada 0 svim dosad objavljenim radovirna ima lose miSiljenje. Osnovna zamisao: fundamentalna ontologija ton Hain.elo nego kao pornoc za njegovo razumijevanje.226 S. uostalom. Bibliography and Glossary. Tako dakle treba prije toga najprije probuditi razumijevanje zasmisao tog pitanja. Jesmo 1i dan~s bar.bliografija za najnovije razdoblje nije mi poznata. nego mozda tek pocetak jednog buduceg potpunijeg kritickog razmatranja. smatrao sam (1 izdavacko poduzece »Naprijed« se u tome slozido sa mnom) da j. korektura. Heideggerove rubne prim~edbev?o mom ~~ . Sam Heidegger imao je vrlo lose misljenje 0 toj apologetskoj literaturivsto je doslo do izrazaja . a to je jedino sto bi on.I?ackom _JeZlku (a i dalje se pojavljuje u izdavackoj ~UCI. dJ.i u riekim njegovim javnim izjavama.bez posebne oznake takvih mjesta . ohrabrivao i mnoge druge) da pisem 0 njemu. Uzgred receno. Oktober-Dezember 1980. koje »sluze razjasnjenju« iii ispr~vl~a~u »n.« Zeitschrift fiir philosophische Forschung. je jedan od razloga zasto ce ovaj uvod polaziti od originalnog teksta Sein und Zeit-a.. S cudenjem sam ga pi tao zasto me ohrabruje (kao sto je. Medutirn.S. bez vece vrijednosti. 62~56. La· pointe. . Ne· ~e biti kasn.523p. cini se samo 5 jugoslavenskih radova 0 Heideggeru). 2. Tako. XVIII Motivaciju i osnovnu zamisao Sein und Zeit-a Heide~ger je. Najzad treba istaci da ce u ovom uvodu biti rijec 0 onom tekstu Sein und Zeit-a koji je za Heideggerova zivota (izrnedu 1927.Francois H. i 1976) objavljen u ukupno trinaest izdanja. Bowling Green.pojavi u onom obliku ukojem se za Heid~gger?va ZI~Ot~ u toku pedeset godina pojavljivao na nJe. ali ocito ni ta bibliografija nije potpuna (zabiljezeno je.. zapisa~ na ~argI~am~ Je~og od egzemplara.misljenju zanimljivije kao ilustracija ~aclI~a na kOJ1 je Heidegger naknadno interpretirao svoJe. u SAD) literatura 0 Heideggeru brojnija nego ikad. konacno.Niposto. Urednik tog izdanja. Martin Heidegger. Na zalost. published by Philosophy Documentation Centre.izvrseno vise manJ~. htio procitati. Meisenheim am Glan. I ~o.eke starjje stamparske pogreske koje isknvlJ~Ju srmsao«. ali po mom miSljenju irna i dosta zanimljivih i vrijednih radova. Tu je zabiljezeno vee blizu 5400radova 0 Heideggeru. Kon~retnaizrada pitanja 0 smislu »bivstvovanja« namjera je rasp rave sto slijedi.cI s~og djela: »Irnamo li mi danas neki odgov~r v~a pI.s~ !le~deggerove rubne primjedbe i ~~pr~vke:adl »razjasnjenja« dodaju u nekom od kasni~Ih.Tek u toku stampanja ovog teksta imao sam priliku vidjeti knjigu: Hans-Martin Sass. Interpretacija vremena kao moXIX . Heft 4. Martin Heidegger: »A Bibliographic Essay (1973--1978). ni ovaj uvod sigurno nije takvo razraeunavanje s Heideggerom kakvo je on sam zelio. Ova je napomena potrebna zato sto je u meduvremenu posthumno u sklopu Heideggerovih sabranih djela izislo i novo izdanje Sein und Zeit-a u kojem in je .? ako. dakle.tanJe 0 tome sta mi zapravo mislimo pod rijecju »bivstvujuci«? . Ohio. izdanja.

« (SZ 35). koje iz nje izviru. konkretno ga elaborirati4) i prethodni cilj na koji ce se usmjeriti (interpretacija vremena kao moguceg horizonta svakog razumijevanja bivstvovanja). probuditi razumijevanje za njegov smisao.5 Sf. nacin na koji ce ga tretirati .:.?1vstvujueeg: Njen je predme} J?Jx§tvQ"anje blv~eg__~cJ. (SZ 38) U Sein und Zeit-a Heidegger nema ambieiju da razvije Ili izlozi cijelu univerzalnu fenomenolosku ontologiju..rucje bivstvujuceg proucavaju. 3 Citaj: Martin Heidegger. • . ali one nisu ni jedna fi~ofska disciplina medu mnogim drugirna.: d.Ontologie •. odnosno »izraditie i »elaboriratie. was Thema der Ontologie werden soll.~ __qesS_~!en4~Il). .u sklopu shvacanja filozofije kao »univerzalne [enomenolostce ontologije« i uz pomoc jedne nove filozofske »disoipline« . Ona je ontologija »iz koje tek mogu proizici sve ostale«. te se medusobno razlikuju po tome koje pod.po Sein und Zeit-u nije [edina moguca ontologija.« (SZ 1)3 U ovih nekoliko recenica Heidegger je jasno naznaOio pitanje kojim ce se u svojoj knjizi baviti (pitanje o smislu bivstvovanja).' Fundamentalna ontologija . S.. Ova sazeta naznaka svakako nije dovoljna. Pi~je.« (SZ 131. nego nam tocak ni najmanje ne smeta).1 (~r c'-(. Razliku ~zmec:iubivstvovanja i bivstvujuceg Heidegger ce kasIDJe nazvati sontoloskom razlikom« (sdie ontologische Differenz«). ali je po svom rangu iznad (ill ispred) svih ostalih. Tubingen. Tako vee u Uvodu u metaiiziku. 1953. Tiibingen.. Tu se pokazuje da je »konkretna izrada« pitanja 0 smislu bivstvovanja moguca sarno u okviru jedne nove koncepcije filozofije .»[undamentalne ontologije«. Ona stoji ispred svih nauka u istom n:du s pjesnistvom .~. Filozofija je univerzalna [enomenoloska ontologija. Sein und Zeit zamisljen je kao fundamentalnoontolo ska rasprava. takoder SZ 194 i 301) Iako je ontologija u Sein und Zeit-u jos shvacena kao naukas. .7. ona cim »univerzalnu ontologiju«.i fenomenologija. • Heideggerove izraze ~die Ausarbeitung« i sausarbeitene prevodim promiscue sizradae i »elaboracija«."lr-l I ( 'y- -: {" p guceg horizonta svakog razumijevanja bivstvovanja uopce predstavlja njen prethodni cilj. Usp. 1953. . razloge zbog kojih se tog pitanja prihvatio (mi danas ne sarno sto ne znamo sto mislimo pod rijecju »bivstvujuci«.? Ontologija . Ihre Absicht ist eine [undamentalontologische. Ontologie ist nUT aIs Phdnomenologie mbglich. pa Reidegger u uvodnim poglavljima sire razjasnjava svoju zamisao. (SZ 37) J Y xx XXI . Siebente unveranderte Auflage. U vise mahova Heidegger izricito istice da je namjera njegova istrazivanja fundamentalnoontoloska. 1.Ona razgranicuje bivstvovanje (das Sein) od bivstvujuceg (das Seiendey i otkriva smisao bivstvovanja (der Sinn des Seins). dakle. Ova dva nazrva karakteriziraju samu iilozoiiju po predmetu i nacinu tretiranja. predavanom 1935 Heidegger tvrdi da filozofija nije nauka niti nesto sto se mof~ staviti u isti red s naukom. S Darauf zielt aber die vorliegende Untersuchung nicht. Metoda.(postaviti ga. (vidi: Einjilhrung in die Metaphy~ik. Sein und Zeit. Ontologija je moguca samo kao feno~enologija8. Max Niemeyer Verlag. Max Niemeyer Verlag. Zajedno stirn (nefundamentalnim) ontologijama. 0 ~misl1!. Svojirn zadatkom on tu smatra dzlaganje odnosno 6 ~asnijim djelima Heidegger razdvaja i suprotstavlja filozof'~JuI nauku. a njena se bit mofe sazeto izraziti maksimom: »Ka samim stvarimal« (»Zu den Sachen selbstl«) Ontologija i fenomenologija nisu dvije stvari koje bi se mogle odvojitli.·: ~~V'. . a fenomenologija po svom sadrzaju nije -?Ista drugo nego ontologija. ontologija ne proucava ill neko posebno podrucje bivstvujuceg ni opca svojstva sveg~ .J. nacin tretiranja (die Behandlungsart) ovog pitanja je fenomenologija.Phanomenologie Ist Zugangsart zu dem und die ausweisende Bestimmungsart dessen. Dok se sve ostale nauke bave bivstvujucim (das Seiende). nisu dvije razlicite filozofske discipline.~·· '> LN P (~_ ~ "("_ r~' :A "'1 c» SE -.!1S .Sachhaltig genommen ist die Phanomenologle die Wissenschaft vom Sein des Seienden . bivstv?vanja osnovno je pitanje ontologije '1 filozofije uopce. ona se vee tu bitno razlikuje od svih ostalih na~ka. 20). '/ ::: (>' c·. S.

Usporedi i naslov posljednjeg paragrafa prve polovine Sein und Zeit-a: »§ 83. tubivstvovanje (das Dasein). II »Analitika tubivstvovanja. die Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt bringt. a ne neko odredeno biv12 »In der gegebenen Erlauterung der Aufgaben der Ontologie entsprang die Notwendigkeit einer Fundamentalontologie.iii »vrstu. die das ontologisch-ontisch ausgezeichnete Seiende zum Thema hat. te da fundamentalna ontologija nije nikakav zbroj ni sinteza razlicitih ontologija (ni pogotovu nekasinteza ontologije i filozofske antropologije) nego jedna jedinstvena [undamentaina ontologija. zasto se Heidegger ne zadovoIjava uobicajenim svakodnevnirn nazivorn »der Mensch« (»covjek«)? I ako su ga neki razlozi vee naveli da uobicajeni svakidasnji naziv zamijeni neobicnim. ni zbroj iii sinteza ovih dviju.« (SZ 13) .bivstvovanja. pitanie a smislu bivstvovanja uopce. Tada bismo mogli prigovoriti Heideggeru zbog nedosljednosti ili bar nejasnoce i postaviti mu pitanje: Sta je zapravo ta [undamentalna ontologija? Neka privile10 »Stoga se [undamentalna ontologija [die Fundamentalontologie]. a obicno ga nazivamo »(. zasto se terminom »tubivstvovanje« oznacuje jedno odredeno bivstvujuce. kako se cini. egzlstencije i egzlstencijalne ana- litike. da nikakva opca ontologija ne moze zasebno postojati. da je ontologija privilegiranog bivstvujuceg (tubivstvovanja) moguca. ni opca ontologija.»Ali sada se pokazalo da ontoloska analitika tubivstvovanja [die ontologische Analytik des Daseins] uopce cini fundamentalnu ontologiju [die Fundamentalontologie]. da prema tome tubivstvovanje [das Dasein] fungira kao ono bivstvujuce [Seiende l koje treba nacelno prethodno upitati s obzirom na njegovo bivstvovanje [Seinl.« (SZ 436) girana »posebna« ontologija ili naprotiv »opca« ontologija? Ili mozda zbroj odnosno sinteza privilegirane posebne i opce ontoIogije? Heidegger bi odgovorio da fundamentalna ontologija nije ni privilegirana posebna. mora potraiiti u egzistenciialnoi analitici tubivstvovanja [in der existenzialen Analytik des Daseins].stvaranje [undamentalne ontologije kao odlucnog dijela Hi aspekta univerzalne fenomenoloske ontologije. nego jedno odredeno bivstvujuce (ein Seiendes). ali da ona nije identicna s analitikom tubivstvovanja. te da analitika tubivstvovanja treba sarno da pripremi tu problematiku.v Ova koncepcija fundamentalne ontologije ostaje medutim jos uvijek jako nejasna ako bar prethodno ne razjasnimo osnovne pojmove na Kojima ona pociva: pojmove tubivstvovanja. »Tubivstvovanje« je u Sein und Zeit-xi naziv za ono bivstvujuce koje smo mi sami. Ako bismo prihvatili prosireno tradicionalno shvacanje da se problem 0 smislu bivstvovanja uopce moze tretirati u okviru jedne zasebne opce ontologije. koja prodire do fenomena brige." Ako bismo pretpostavili da je egzistencijalna analitika tubivstvovanja potpuna ontologija onog posebnog. strucno-filozofskim. treba da pripremi fundamentalnoontolosku problematiku. ako je »Dasein.« (SZ 14). Terminom »tubivstvovanje« (»das Dasein«) Heidegger ne oznacuje neki poseban »nacin. on istice da problemaniku fundamentalne ontologije cini pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. dass sie sich vor das Kardinalproblem. ontologija bivstvujuceg uopce. daje dva razlicita odgovora. Ali. onda bi iz prvog odgovora proizlazilo da je fundamentalna ontologija sarno jedna od posebnih ontologija. Na pitanjesta je ta fundamentalna ontologija Heidegger. Die existenzial-zeitliche Analytik des Daseins und die fundamentalontologische Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt. ali ujedno dopire do kardinalnog problema.« (SZ 37) XXII XXIII . das Dasein.« (SZ 183) . iz koje sve druge tek mogu proizici.(»tubivstvovanje«) samo drugi naziv za icovjeka. so zwar. S jedne strane. koja ima za temu ontoloski-orrticki odIikovano (ausgezeichnete) bivstvujuce. on pise da fundamentalnu ontologiju cini egzistencijaina analitika tubivstvovanjaF S druge strane. ali izuzetnog bivstvujuceg vkoje se naziva tubivstvovanjem (das Dasein).kojoj medu tim ontologijama pripada privilegirani polozaj zato sto je njen predmet jedno na neki nacin privilegirano bivstvujuce. onda bismo drugi odgovor mogli protumaciti tako da fundamentalna ontologija i nije riista drugo nego ta opca ontologija. do pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce.0- vjekom« (sder Mensch«).

/qm1<S. Komponenta »Da«.L>" njegova hit u tome sto ono uvijek mora bivstvovati svoje bivstvovanje kao svoje izabrao je Heidegger za to bivstvovanje naziv »tubivstvovanje« (»Dasein«) kao cis] ~-1J Sein und'-Zeit. I upravo zato sto se ovo bivstvujuce bitno razlikuje od svega ostalog bivstvujuceg. nego bivstvovanje. koJU smo ovdje preveli sa »tu«. zatosto se odredenje biti (Wesensbestimmung) ovog bivstvujuceg ne moze Izvrsiti navodenjem nekog stvarnog svojstva. reci da J~. 0 tome uostalom govori i slijedece Heideggerovo ekspl!icitno objasnjenje: »'Bit' tubivstvovanja je u njegovoj egzistenciji.. ist der Titel Dasein als reiner Seinsausdruck zur Bezeichnung dieses Seienden gewahlt. Karakteri koji se mogu pokazati na ovom bivstvujucem stoga nisu predruenassvojstva« jednog predrucnog bivstvujuceg. citamo: »das Dasein. ako naziv ontologija rezervirarno za eksplicitno teorijsko pitanje 0 smislu bivstvovanja. Kao bivstvujuce toga bivstvovanja ono je izruceno [povjereno] svorn vlastitorn bivstvovanju. kojem se u njegovom bivstvo~anju radi 0 tom bivstvovanju. kojirn oznacujemo ovo bivstvujuce. kuca." kog drugog bivstvujuceg. da bivstvuje.\W odlika tubivstvovanja u tome sto je ono"ontDtosko iIi. drvo. ne izrazava njegovo sta. Njemacko »da« ne znaci sarno prostorno »tu«. nego. Stoga naziv »tubivstvovanje«.« (SZ 41-42) 14 »Razumiievanie bivstvovanja i samo je [edna bivstvovna odredenost [eine Seinsbestimmtheit] tubivstvovanja . Ono se naprotiv onticki odlikuje time sto se tom bivstvujucern u njegovom bivstvovanju radi 0 samorn tom bivstvovanju. covjekovo bivstvovanje«. kao sto. Tako npr. slucajna omaska Hi svjesno riastojanje da se istakneizuzetan karakter tog bivstvujuceg? Mislim da je posrijedi bas ovo trece. (SZ 12) nje bivstvovanja {SeinsverstiindnisiP tubi~:" stvovanju kao bivstvovanju eovjeka. sugerira i mnogo vise od toga. koje »izgleda« tako i tako. njegov »odgovor« na pitanje 0 Covjeku.h. /:' fj . Naziv »tubivstvovanje« sugerira"] cia je covjek bivstvujuce koje se bitno razlikuje od sva.. d.J ~-'-. Predontolosko razumijevanje bivstvovanja bitna je karakteristika tubivstvovanja. zatosto je 13 »Tubivstvovanje [das Dasein] je jedno bivstvujuce [ein Seiendes] koje se ne javlja [vorkommt] sarno [naprosto] medu ostalim bivstvujuCirn. ". Da Ii je to nehotiena nekonsekventnost. r MoZemo. a eksplicitno pitanje 0 smislu bivstvovanja sarno je radikalizacija tog predontoloskog razumijevanja.. cija analiza predstavlja zadatak jesrno uvijek mi sami. predontolosko. Drugim nijecima. i »tada«." To znaci da ovo bivstvujuce ima u svom bivstvovanju bivstvovni odnos (ein Seinsverhdltnis) prema tom bivstvovanju. medu ostalim.5. jedna od bivstvovnih odredenostl (Seinsbestimmtheiten) tubivstvovanja jest razumijeva. »Tubivstvovanje« nije neki proizvoljno odabrani naziv za covjeka.1. nego uvijek njemu moguci naOini. SZ 25). pa je njim vee nagovijestena i temporalna interpretacija covjekova bivstvovanj~ 0 IS »Und weil die Wesensbestirnrnung dieses Seienden ndcht durch Angabe eines sachhaltigen Was vollzogen werden kann sein Wesen vielrnehr darin liegt. ali da ga on ima u vidu pokazuje njegovo obrazlozenje termina »nsbivstvovanje« (»Dasein«) i preIiminarno razjasnjenje onog bivstvujuceg koje je tim terminom oznaceno. On naime istice da tubivstvovanje nije jedno obicno bivstvujuce pored svih ostalih. Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek moie.« (SZ 42) U ovom objasnjenju sadrzan je ~ Heideggerov (eksplicite neformulirani) odgovor na pitanje zasto on covjeka radije naziva »tubivstvovanjem«.u ponekad se doduse govori bivstvovni izraz. jer je ono jedino bivstvujuce kojem se u njegovom bivstvovanju radi 0 samom tom bivstvovanju.« (SZ 12) »Bivstvujuce.'. ' . Bivstvovanje je ono 0 cemu se sarnorn tom bivstvujucem uvijek radi.'" i' . To je takav »naziv« za Covjeka koji u klici sadrzi vee i Heideggerovu »interpretaciju« covjeka.« (SZ 12) XXIV xxv . dass es je sein Sein als seinig~ zu sein hat. Sve takobivstvovanje [Sosein] ovog bivstvujuceg je primarno bivstvovanje. tj.-"'-. das Sein des Menschen« (stubivstvovanje. dakle. .stvovanje? Ne bi li za ono bivstvujuce koje se tu misli bolje odgovarao izraz »tubivstvujuce« (»das Daseiende«}? Sam Heidegger eksplicite nepostavlja sebi ovo pitanje-prigovor. Ovo bivstvujuce bitno se ontiCki razlikuje od svih ostalih. U bivstvovanju tog bivstvujuceg ovo se sarno uvijek odnosi prema svorn bivstvovanju. da ono na neki nacin razumije sebe usvom bivstvovanju.

. pripadaju u dvije razlicite sfere: »Dasein« u sferu »bivstvovanja« (»Sein«). ali. i »Existenz« se vee u 19.buch der Ph!losophtschen Begriile.kao naziv za »postojanje« i »bivstvovanje« opcenito. te se najcesce upotrebljavao promiscue i istoznacno sa »Dasein« . programatskim dijelovima Sein una) Zeit-a. Vee smo citirali: »'Bit' tubivstvovanja je u njegovoj egzistenciii. zad~Zao je isto znacenje kao i latinski izraz cijim je modi- ficiranjem nastao. nego a precizno artikulira. najprije kod Gottsch~lka (l?25). nesto poput bi td tubivstvovanja.nJe na t~. Fkhtea. eg.i bivstvovanja uopce. daleko od toga da bl se identificirali. dakle. U Hegelovom sistemu »Dasein« i »Existenz« pripadaju medu opce kategorije Iogike. Prema uvodnim. ne samo nedvosmisleno fiksira. ogradivanja o~ svakodnevnog jezika u ime strucn~ filozofske . davanje smjera cijeloj daljnjoj interpretaol~l. Donekle slican put kao termin »Dasein« presao je i term in »Existenz« (»egzistencija«). Berlin. Oznacavajuci covjeka kao »Dasein« H_eldegger ~. bolje. Sein.edutim nagovjestava ne sarno odredenu Inrerpretacuu covjeka nego i neuobicajenu (iako ne potpuno n~vu) 1I~terpretaciju »Daseine-a. jer tubivstvovanje takve biti nema.6"nost-it. Dna to ne moze ni biti. polazeci od izvornog znacenja njegovih sastavnih dijeLava. Worter. U svakom slucaju. Objekt«). ona nije bit u tradicionalnom smislu te rijeci. U njemackoj filozofsko] tra~lciji od Leibniza i Wolffa do Heideggerova vr~I?ena IZraz »Dasein« upotrebljavao se pretezno kao prjjevod za latinski izraz »existentia« u srnislu »postojanja« i opcenito »bivstvovanja« nasuprot »biti« (sessentia«.« (»Das 'Wesen' des Daseins liegt in seiner Existenz:« SZ 42) Egzisten- '6 U drugom izdanju slavnog Eislerovog rjecni~a f~lozofskih pojmova uz termin »Dasein« nalazirno sarno ~puclva.i zistencija je bivstvovanje tubivstvovanja. Heidegger je izraze »Dasein« (stubivstvovanje«) i »Existenz« (wegzistencija«) vezao iskljucivo uz covjeka i ujedno ih je medusobno tijesno vezao. Existenz«).. Erster Band. kO]1 prakticki mje distingvtrao »Sein« (»bivstvovanje«) i »Dasein« (»postojanje«). Erster Band.rmin »Existenz« (»Dasein s.asein« u~otrebi kao naziv za specijicno ljudski nacin blvstvoVan]a.. Nastavsi nepos rednirn ponijemcenjem latinskog izraza »existentia«. Preimenovanje covj~ka . (Dr. Hegel je ova dva pojma jasno razlikovao. Feuerbacha I drugih (napose I kod Jaspersa) nalazimo tendenciju da se »D. 1927) XXVI cija je. no Heidegger je prvi koji taj term~n u o~om sm~slu.ilJiv17 »Das Sein selbst. Vee puno ~nje Heideggera. Slicno kao i »Dasein«. IV Auflage. a zatim kod Jacobija. U cetvrtom iz~anju . ali u ovom kontekstu nije bitno).« (SZ 12) Usp. XXVII . ali ni ko~ njega »Dasein« nije ogranicen na covjeka. zu dem das Dasein sich so oder so verhalten kann und immer irgendwie verhalt. budeci u svakodnevnom govoru zaboraVlljeno znacenje tih sastavnih dijelova. prema onim dijelovima u kojima od skicira \ svoju osnovnu zamisao (i 0 kojima je sada rijec).u »tubivstvovanje« tako nije prvenstveno akt. Vjerovatno je Jaspersova upotreba termina »Existenz« bila odlucno ishodiste za Heideggera (sto rnoze biti sporno.~ ~e . ali ne i potpuno identificirao. nennen wir Existenz. a terrnm »Existenz« ~IJe uopce zabiljezen. slicno kao I »Existenz« (»EXIst~nz.16 Za razliku od Kanta. kako nas upozoravaju navodni znaci uz »bit«. »Existenz« u sferu »biti« (»Wesen«).~am~ ~OV]~kU. ali to ovdje mozemo ostaviti po strani. U kasnijim dijelovima Sein und Zeit-a modificira se znacenje izraza »Existenz«. Sein«). te~nu?ologije. i SZ 42: »wenn wir fiir das Sein dieses Seienden die Bezeichnung Existenz wahlen« etc. nego prije svega prvi akt interpretacije cov]eka."Dasein« up~cuje na "Sel?C (»Dasein s. ali. stoljecu pocinje dosta cesto upotrebljavati kao naziv za specificno ljudsko bivstvovanje i u tom se smislu vee prije Heideggera ucvrscuje i siri znatno vise nego »Dasein«. Berlin. 1904. ono bivstvo! vanje prema kojem se tubivstvovanje maze ovako ili onako odnositi i prema kojem se uvijek nekako od_n~~i~17 Drugim rijecima egzistencija J-e-inogu. Rudolf Eisler. II Auflage. Pa sta onda jest ili.sta znaci »egzistencija« za Heideggera? . »Wesen«) ili »takobivstvovanju« (»Sosein«) te se mogao p~ipisati svakom i svemu bivst~jueem. s.

u istom pasusu mimo nastavlja u pluralu: »den Zusammenhang dieser Strukturen nennen wir die Existenzialitdt. i to bez obzira na to da Ii je tu mogucnost ono samo izabralo. u nju dospjelo ill u njoj izraslo. a tu strukturu iii skup struktura Heidegger naziva egzistencijalitetont (die Existenzialitiiti. potrebno je distingvirati i egzistencijsko i egzlstencijalno razumijevanje (das existenzielle und das existenziale Verstehen). l() XXIX . woraus es entspringt und wohin es zuriickschliigt.«20 Philosophie ist universale phanomenologische Ontologie. nije nesto nestrukturirano. Ali egzistencijalna analitika tubivstvovanja nije kompletna ontologija tubivstvovanja. pa nakon sto je najprije govorio 0 »ontolosko] strukturi egzistencije« (u slngularu) . kako je shvaca Heidegger. . kao sto je potrebno razlikovati predontolosko i ontolosko razumijevanje bivstvovanja.strukturama« ovdje se vjerovatno misle iIi strukturni momenti ill neke . Upravo zato sto je vodena zadatkom elaboracije pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce.Das Dasein versteht sich selbst immer aus seiner Existenz. Heidegger je tu pones to leZeran u izrazavanju. einer Mog1ichkeit seiner selbst. Medutim. koja je konstituira. kao i od psiholoskog. Za takvu ontologiju (koja maZe posluziti i kao baza za jednu filozofsku antropologiju) analitika tubivstvovanja pruza samo neke. ausgehend von der Hermeneutik des Daseins.stvovanja da bude ili ne bude ono samo. das existiert«..« (SZ 12) I.Kao i razumijevanje bivstvovanja uopce. bioloskog Hi etnografskog'proucavanja covjeka. egzistencijalitet se moze oznaciti kao bivstvovno ustrojstvo (iIi ustrojstvo bivstvovanja) bivstvujuceg-koje egzistira (die »Seinsverfassung des Seienden. nego priredivanje terena. Ona ima svoju ontolosku strukturu. odnosno analiza egzistencijaliteta egzistencije. koja polazi od hermeneutike tubivstvovanja i koja jekao analitika egzlstencije tamo pricvrstila kraj niti vodilje svakog filozofskog pitanja odakle ono proistjece i kamo se vraca.« (SZ 38.436) . eksplicienu teo orijsku analizu strukture egzistencije . Ne bismo Ii na OSIliOVU svega toga mogli reel da je egzistencijalna analitikafubivstvovanja isto sto i ontoIogija tubivstvovanja ill ontologija covjeka? Na ovo pitanje Heidegger odgovara odrecno... otvaranje horizonta za rjesenje osnovnog pitanja ontologije. Fundamentalna ontologija je dakle analitika tubiv- logije.kad ono teorijski i eksplicitno ne postavlja i ne rjesava pitanje 0 egzistenciji !i njenoj ontoloskoj strukturi Heidegger naziva egzistencijskim razumijevanjem (das existenzielle Verstehen}. iako ne nebitne »elemente«. tako je i razumijevanje bivstvovanja tubivstvovanja (dakle egzistencije) jedna od bivstvovnih odredenosti tubivstvovanja. Diese Moglichkeiten hat das Dasein entweder selbst gewahlt oder es ist in sie hineingeraten oder je schon darin aufgewachsen. C1lj ove analitike nije potpuno rjesenje pitanja o bivstvovanju tubivstvovanja. Egzistencijalna analitika tubivstvovanja je istrazivanje ontoloskog karaktera. dakle. das Ende des Leitfadens alles philosophischen Fragens dort festgemacht hat. Ona je pocetak i kraj univerzalne fenomenoloske onto- Zadatak je egzistencijalne analitike tubivstvovanja.jednostavnije« strukture od kojih se sastoji slczena struktura egzistencije.Ovaj u »Uvodu« Sein und Zeit-a proklamirani stay Heidegger u posIjednjem paragrafu svog djela ponavlja doslovno.egzistencijalnom analitikom tubivstvovanja (die existenziale Analytik des Daseins) iii egzistencijalnim razumijevanjem (das existenziale Verstehen). es selbst oder nicht es selbst zu sein. odnosno »bazdarskom mjerom svakog filozofskog istrazivanja (»Richtmass jeglicher philosophischen Untersuchung«. die als Analytik der Existenz. uz napomenu iz koje se vidi da ga on smatra kriterijem. SZ 436). . SZ 13).« (SZ 12) Pod . XXVIII stvovanja vodena pitanjem 0 smislu bivstvovanja uopce. '---. Razumijevanje egzistenoije koje je svojstveno tubivstvovanju i onda . pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. analitika tubivstvovanja ne moze biti potpuna ontologija tubivstvovanja.v Drugim rijecirna. Zato Heidegger definirajuci filozofiju kaze: »Filozofija je univerzalna fenomenoloska ontologija." Egzistencija. koje se kao takvo razlikuje od filozofske antropologije.. ontcloska analiza strukture bivstvovanja tubivstvovanja.

Argumentacija: [orrnalna struktura pitanja trostruko prvenstvo tubivstvovanja Osnovna je ideja sadrzana u Heideggerovoj koncepciji fundamentalne ontologije: probiti se preko analitike tubivstvovanja do smisla bivstvovanja uopce. Durchsichtlgkelt]. prvenstvu smislu bivstvovanja.smisao bivstvovanja (der Sinn von Sein). Ishodiste pitanja 0 smislu bivstvovanja ne moze biti proizvoljno. »Bivstvujucim« medutim nazivamo mnogo sta i u razlicitom smislu. Ali on isto tako nije htio da pristupi realizaciji svoje teme1jne ideje prije nego isto je bar prethodno ne potkrijepi nekirn ozbiljnim argwnentima. ispitivano . prema cemu se odnosimo: bivstvujuoi smo i mi sami. Bitni dio Heideggerove argumentacije za OYU tezu glasi: »Ako pitanje 0 bivstvovanju treba da se izricito postavi i izvrsi u svojoj punoj jasnoci [transparentnosti. Puno opravdanje ishodisne ideje trebalo je da predstavlja djelo kao cjelina. ono sto u pitanom predstavlja cilj pitanja. providnosti. U djelomicno nehajdegerijanskoj terrninologiji: analitika tubivstvovanja nuzna je i dovoljna pretpostavka pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. Na kojem bivstvujucem treba da bude otcitan smisao bivstvovanja. od onog bivstvujuceg koje smo mi sami i koje Heidegger naziva izrazom »tubivstvovanje« (»Dasein«). pitanje mora poci od jednog odredenog bivstvujuceg. ispitivano (das Erfragte) . Prvi argument. otkljucavanje bivstvovanja? Da li je ishodiste proizvoljno iili nekom odredenom bivstvujucern pripada prvenstvo pri izradi pitanja 0 bivstvovanju? Ako je slucaj ovo drugo. a upitano (das Befragte) .ono sto se 0 pitanom pita. Heidegger svakako nije smatrao potrebnim da unaprijed iznese potpune i definitivne argumente za svoju koncepoiju.samo bivstvujuce (das Seiende).ono kod cega se 0 pitanom raspitujemo. treba razlikovati troje: pitano. Drugim rijeoima. Ispitivano i upitanov Pitano je u njemu bivstvovanje (das Sein). drugi. zasniva se na »trostrukom. U svakom pitanju. pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja nuzno prerasta u pitanje 0 bivstvovanju uopce. polazi od analize [ormalne strukture pitanja tubivstvovanja: 0 sadrzan u § 3 i 4. sadrzan u § 2. a upitano . IE (malo bliie obicnom je-" ziku): put ka riesenju pitanja 0 smislu bivstvovanja uop- U § 2 Sein und Zeit-a Heidegger jo~ mje eksplicite razvio pojmove »analitike tubivstvovanja« i »fundamentalne ontologije« pa se teza 0 »analitici tubivstvovanja« kao »fundamentalnoj ontologiji« tu pojavljuje u obliku naizgled mnogo jednostavnije teze 0 tubivstvovanju kao primarnom upitanom pitanja 0 bivstvovanju. smatra Heidegger. Medutim. -zoo ce vodi preko pitanja 0 smislu covjekova bivstvovanj~ U prethodnom odjeljku nastojali smo da tu ideju sto bolje razjasnimo. i s kojima je ponekad bivala pobrkana. koje je to egzemplarno bivstvujuce i u kojem mu smislu pripada prvenstvo? -l Heideggerov odgovor na ova pitanja posve je jasan i nedvosmislen. Kao i svako drugo pitanje. Tako bi se moglo pomisliti da je svoju ideju vodhlju Heidegger formulirao posve proizvoljno. i pitanje 0 bivstvovanju ima svoje pitano. odkojeg bivstvujuceg treba da pode otkrivanje. trazeoi njeno prihvacanje bez odgovarajueih argumenata. razgranicavajuci je od nekih naizgled slicnih ideja s kojima bi mogla biti. ispitivano i upitano.Pri tom su samo djelomicno dosli do izrazaja Heideggerovi argumenti za njegovu koncepciju. Bivstvujuce je sve 0 cemu govorimo. tada prema dosadasnjirn objasnjenjima izrada ovog pitanja zahtijeva eksXXXI f~ xxx . Egzistencijalna analitika tubivstvovanja po ovoj koncepciji nuv()di'kpitanju 0 smis}ubiystvovanja. U ovom pitanju upitujemo bivstvujuce 0 smislu njegova bivstvovanja. to nije slucaj. uopce. Mislim da se u prvom poglavlju Sein und Zeit-a sadrze dva glavna argumenta za tezu da put ka pitanju o srnislu bivstvovanja uopce vodi preko pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (covjekova bivstvovanja). Pitano (das Gefragte) je ono 0 cenui se pita.3. sto mislimo.

A sam Heidegger predvida u ovom kontekstu (na ovom mjestu) samo jedan moguci prigovor svojoj koncepciji . dzbor. ali i to bi bilo preuranjeno. poimanje. I u vezi S ovtim Heideggerovim urnovanjirna mogla bi se postaviti neka pitanja. Svoja razmatranja 0 trostrukom prvenstvu tubivstvovanja Heidegger sazima slijedecirn rijecima: »Tubivstvovanje ima prema tome vd:sestruko prvenstvo pre a III Bitak i vrijeme XXXIII . onog bivstvujuceg koje smo uvijek sami mi koji pitamo. Ali svakako se javilo tako nesto kao prvenstvo tubivstvovanja. Heidegger smatra potpuno neodriivim. treba napomenuti da se uz onticko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju u cetvrtom paragrafu spominje i onticko-ontolosko prvenstvo tog pitanja.u njegovu bivstvovanju. . cak i ovaj jedini prigovor na koji je pomislio. sta je to drugo nego hodanje u krugu?« (SZ 7) Medutim. »Onticko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju«) u njima je rijec o dvostrukom iontoloskom i ontickomy prvenstvu pitanja 0 bivstvovanju.prigovor za hodanje u krugu: »Ako se najprije mora odrediti bivstvujuce u svom bivstvovanju i ako se tek tada na tom osnovu hoce postaviti pitanje 0 bivstvovanju. faknicki uopce nema kruga: »Bivstvujuce moze biti odredeno u svom bivstvovanju ada pritom ne bi moran biti vee raspolozljiv [verftigbar] eksplicitni pojam 0 smislu bivstvovanja. ipak sam na kraju relativira svoja izvodenja u ovom paragrafu: »S dosad razlozenim niti je dokazano [pokazano. Kad rijesivs! pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja dodemo do eksplicitnog pojma 0 tom bivstvovanju. Gledanje na razumijevanje. Medutim. aH to ostavljamo za kasnije. »Ontolosko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju«. U svakom slucaju onticko i/odnosno onticki-ontolosko prvenstvo pitanja 0 smislu bivstvovanja zasniva se u cetvrtom paragrafu na trostrukom (ontickom. Zasad nam je vazno da razjasnimo sto bolje Heideggerovo vlastito stanoviste. razumijevanja i pojmovnog shvacanja smisla. Medutirn.« (SZ 7) U vezi s ovom argumentacijom i njenim pretpostavkama moglo bi se postaviti viSe pitanja. pristup jesu konstitutivni postupci pitanja.plikaciju nacina gledanja na bivstvovanje. S druge strane. Tubivstvovanje posjeduje takav neeksplicitni pojam. S jedne strane. Za postavljanje i rjesavanje tog pitanja tubivstvovanju nije potreban eksplicitan ni raspoloiljiv pojam 0 bivstvovanju uopce. pri cemu nije sasvim jasno treba Ii ga shvatiti kao neku trecu vrstu prvenstva ~UiZ onticko i ontolosko) 11i kao svojevrsnu kombinaci:ju ontickog i ontoloskog prvenstva. niti je odluceno 0 njegovoj mogucoj Hi cak nuznoj funkciji kao bivstvujuceg koje treba prirnarno upitati. izradivanje pravog naeina pristupa ovom bivstvujucem. a kako se vidi iz njihovih naslova (»§ 3. pripremaaje mogucnosti pravog izoora egzemplarnog bivstvujuceg. liz dva razloga.onoga koje pita . a talkvi prigovori uvijek su sterilni kod rasudivanja 0 konkretnim putevima istrazivanja.« (SZ 13) To znaci: nema nikakve zapreke da se prije pitanja o smislu bivstvovanja uopce postavi pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja.»§ 4. Izrada pitanja 0 bivstvovanju prema tome znaci: razjasnjavanje [Durchsichtigmachen] jednog bivstvujuceg . a tako i sami modusi biv· stvovanja [Seinsmodi] jednog odredenog bivstvujuceg. u navedenom postavljanju pitanja. Treci i cetvrti paragraf medusobno su tijesno povezani. erwiesen] prvenstvo tubivstvovanja.« (SZ 8) Drugi H eideggerov argument za shvacanje da razjasnjavanje smisla bivstvovanja treba zapoceni od razjasnjavanja smisla bivstvovanja tubivstvovanja sadrzan je u cetvrtom paragrafu Sein und Zeit-a. argumentacija s »krugom u dokazu« je [ormalan prigovor. premda svoj odgovor na prigovor III krugu smatra konkluzivnim. onda cemo moci da se poduhvatimo i ekspdicitnog odredivanja pojma 0 bivstvovanju uopce. Del' ontologische Vorrang der Seinsfrage«. treba istaci da Heidegger. dovoljan je neeksplicitni pojam bivstvovanja. po Heideggeru. Der ontische Vorrang der Seinsfrage«. ontoloskom i onticko-ontoloskom} prvenstvu tubivstvovanja (covjeka). jer »prosjecno razumijevanje bivstvovanja« pripada bitnoj strukturi (WeXXXII sensverfassung) tubivstvovanja.

« (SZ 12) Na osnovu ovog maze se zakljuciti: Bivstvovni odnos tubivstvovanja prema vlastitom bivstvovanju (koji je njegova onticka odlika J onOnticka XXXIV sarno je [edna bivstvovna odredenost tubivstvovanja. Razumijevanje bivstvovanja i je odlika tubivstvovanja u tome Sto one jest [bivstvuje] ontoloski. Tom bivstvujucem je svojstveno da mu je zajedno s njegovim bivstvovanjem i putem njegovog bivstvovanja ovo samorazotkriveno [dokuceno. da tubivstvovanje uvijek posjeduje odredeno raZumffev~mje svog bivstvovanja.zp.~j. Heidegger medutim pise: "Die ontische Auszeichnung des Daseins Iiegt darin.« Kako da to shvatimo (i prevedemo)? I u kakvom su odnosu Heideggerova teza sa str. To se cini jasno i jednostavno. To prvenstvo tubivstvovanja bilo hi u tome sto je tubivstvovanje sarno po sebi »ontolosko«. odnosno da je razumijevanje bivstvovanja jedna od njegovih bivstvovnih odredenosti. . dass es ontologisch ist.tesko vtidjeti da je teza pO kojoj se tubivstvovanje u svom bivstvovanju odreduje egzistencijom (zajedno s njenim naprijed izvedenim varijaoijama. Na str. Drugo je prvenstvo tubivstvovanja.ato je ono ontolosko. 13. 12. ontolosko. odnosno u svojoj egzistenciji svojom egzistencijom) sarno nova sazeta varijacija ovog prethodnog izvodenja koje kulminira u tezi da se egzistencija izvodi na 6istinu sarno egzistiranjem. gdje se kafe da je ontolosko prvenstvo tubivstvovanja u tome 5tO je ono ontolosko? Citirajmo recenicu 0 ontiCkom kao ontoloskom zajedno s kontekstom iz koje smo je istrgnuli: »••• Medutim ovom bivstvovnom ustrojstvu ltubivstvovanja pripada zatim da ono u svom bivstvovanju ima bivstvovni odnos prema tom bivstvovanju.kaieda je onticka odlika tubivstvovanja u tome. 12. xxxv . erschlossen]. kako proizlazi iz aitiranog rezimea. otvoreno. kako se moze zakljuciti iz prethodnih izvodenja. i randje citirana teza sa str. pO kojima se tubivstvovanje u svom bivstvovanju odreduje svojim bivstvovanjem. A to opet znaci: tubivstvovanje se na neki nacin i s nekom izriCitoscu razumije u svom bivstvovanju. koja. cini se.p. a »bivstvovanje je ontolosko«.

Prerna Heideggerovoj vlastitoj ocjeni kao rezultat analize formalne strukture pitanja 0 bivstvovanju (koja je izvrsena u drugom paragrajuy »pojavilo se tako nesto kao prvenstvo tubivstvovanja«. razumijevanja.a prema vlastitom bivstvovanju. kako sm~ vec . a tu:bivstvova~je je .:nJ.~c n~ pr~~kntlka Heideggera.tubivstvovanja. Onticka Je odlika tublivstvovanja ne sarno samoodnosenie pre~a vlastitom bivstvovamju. Ontologije koje dmaju za temu bivstvujuce netubivstvovnog bivstvovnog karaktera prema tome su fundirane i motivirane u ontdckoj strukturi samog tubivstvovanja.tublVstvovanja Heidegger. XXXVII .. kao konstituens raZJUffi.Cltira~l: pise: »Tubivstvovanje je na temelju svoje egzlstenclJske .« (SZ 13) Citirajuci odlomak u kojem je Hetidegger sazeto rezimirao svoju tezu 0 trostrukom prvenstvu tubivstvovanja.« (SZ 13) Nije tesko vidjeti razliku izmedu ave recenice i one kojom je Heidegger zakljucio svoj drugi paragraf. nit~ je samoodnosenie tubivstvovanja prema vlastitom blvs~vovanJ~ m?guce be: samorazumijevanja tog bivstvovanja. Po ovome tubivstvoXXXVI W~L . bili smo izostavili posljednju. No u cemu je razlika.odnos~nje tubivstvovanja prema vlastitom bivstvovanju. Argumentacija u paragrafu 2 bila je samo pripremna. koja u sebi sadr!i odredenost predontoloskog razumijevanja bivstvovanja. Povezanost ontickog i ontoloskog prvenstva mje u tom sazetom prikazu posebno naglasena. Razumijevanje bivstvovanja koje pripada tubivstvovanju odnosi se stoga jednako prvotno [izvorno] na razumijevanje neceg takvog kao »svijet« i na razumijevanje bivstvovanja bivstvujuceg koje postaje pristupacno unutar svijeta.e Jednako izvorno pnipada i srasumuevante bivstvovanja svega netubivstvovnog bivstvuiuceg«. (SZ 13) Ako je odredenost egzlstenclJom ontlc~o prvenstvo tubivstvovanja. Trece prvenstvo tubivstvovanja sastoji s~ u to~e . No pored povezanosti tu oeito postoji ~ r~lika? Svakako. u kojima se ono odnosi i prema bivstvujucem koje ne mora biti one sarno. Vee u ovim kratkim formulacijama ovo je trece prvenstvo jasno karakterizirano i razgraniceno od prethodna dva.:_anj.•.:. OCIltOje tubivstvovanje na osnovu svog ontickog prvenstva on~?" losko. U cetvrtom paragraiu. vanje je »onticki-ontoloski uslov mogucnosti svih ontologija«.a. u cetvrtom je paragrafu najzad i pokazano. po njegovom misljenju to prvenstvo tubivstvovanja koje se u drugom Iparagrafu SaJIIlOjavilo. na nacin ontolo~kog. ali nije ni presucena.onda mozemo red datubivstvovanle bivstvuje nuzno Ii.. se . ali to prvenstvo nije pokazano odnosno dokazano (erwiesen).i}evan~a ~gzlstencI~.~tolosko«. Ali razumijevanje blvstvovanja ne moze se kao nesto zasebno odvojiti od odnosa tubivstvo. Ako razumijevanje bivstvovanja nazovemo »ontoloskl~« ~azumijevanjem.5to njemu. sebi }>o.~~ te~elJu svoje odredenosti egllistencijom ~~tolosko. ako se odnosenje tubivstvovanja prema svom bivstvovanjuI tubivstvovni razumijevanje bivstvovanja ne smiju od~ajati? A a~o se. zavrsnu recenicu tog odlomka. Ali tubivstvovanju bitno pripada: bivstvovanje u jednom svijetu. Sad je vrfjeme da se nave de i ona: »Tako se tubivstvovanje pokazalo kao ono bivstvujuce koje treba ontoloski primarno upitati prije sveg drugog bivstvujuceg.odredenosti [odredenosti egzistencijom] sru_no p~.ticka prednost pred svim drugim bivstvujucim) nuzno je ujedno odnos rrazumijevanja tog bivstvov. smiju razdvajati sta bi znaoilo to . kr~ce »ontoloski«. kC?Je (odnosenje) ne bi bilo irazumijevanje tog bivstvova_n~a? S ovim pitanjima nasH smo. Ipak citirat cemo d siru formulaciju iz razmatranja koje je prethodilo ovoj kratkoj formulaciji: »Nauke su nacini bivstvovanja . naprotiv. nego i razumijevanje tog blVStVOAli zasto onda Heidegger u rezamrrajucem ponavl~anju tako ostro lu6i onticko i ontolosko prvenstvo b~vstvovanja? Objasnjavajuci ontolos~o 'p'rv~st~o . ova u paragrafu 4 prava i konkluzivna. sto u ovim uvodndm dijelovima zehmo ostaviti po strani.

Heidegger tu najavljuje i njen glavni rezultat: otkrivanje v~emena k~o moguceg horizonta svakog razunujevanja blvstv_~vanJa. dijelu« ovog nacrta lako prepoznajemo ono sto smo vee upoznali kao projekt fundamentalne ontologije: probiti se preko odgovora na pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja (sinterpretacija tubivstvovanja kao vremenitostd«) do odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce (sekspllkacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju«). Mnogo potpunije ideja fundamentalne ontologije konkretizirana je i dopunjena u zavrsnom dijelu »Uvoda«.No to je tek naj- jednom =»: Drugi die rasclanjuje se isto tako trostruko: 1. kako se lako uocava.4. Ontoloski fundament Descartesova »cogito sum« i preuzirnanje srednjovjekovne ontologije u problematici "res cogitans«. Heidegger (u naslovu prvog dijela) nagovjestavajuci svoj odgovor ne kaze »eksplikacija vremena kao smisla bivstvovanja uopce« nego samo: »eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju«. Ausarbeitung) pitanja 0 smislu »bivstvovanja« namjera je rasprave sto slijedi. njima odgovara rasClanjivanje rasp rave u dva dijela: Prvi dio: Interpretaoija tubivstvovanja s obzirom na vremenitost [kao vremenitosti] i eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju. . Na to cemo se jos vratl~l. 2. 3. »Izrada [Elaboracija] pitanja 0 bivstvovanJu [Seinsfrage] tako se racva u dva zadatka. Pripremna fundamentalna analiza tubivstvovanja. Dvodjelnost naslova prvog dijela Sein und Zeit-a u izvjesnom je rieskladu s podjelom tog dijela na tri »odjeljka«. obratimo paznju na tri »sitne pojedinostt«: 1. NaJavlJuJuC'l elaboraclJu pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. doslo zato stose dva odjeljka prvog dijela bave tubivstvo:. Drugi dio: Osnovne orte fenomenoloske destl1!-kcije povijesti ontologije s problematikom temporahteta kao niti vodiJjom. Treba ld to shvatiti 'kao naznaku da su »smisao« i »transcendentalni horizont pitanja« isto ili kao najavu zakljueka da se u vezi s bivstvovanjem uopce moramo zadovoljiti ekspliXXXIX . Jedna odredena konkretizaoija nalazi se vee na prvoj. pitanje 0 smislu bivstvovanja mora ~apoceti k. Konkretizacija i dopuna: od »interpretacije« i »eksplikacije« do fenomenoloske »destrukcije« Sve dosad receno moglo bi se safetoizraziti jedinom recenicom: Buduci da tubivstvovanju pripada trostruko prvenstvo u odnosu na sve drugo bivstvujuce.ao o smislu bivstvovanja tubivstvovanta. gdje Heidegger ovako skicira plan svoje ras_prave:.~njem.« (SZ 39---40) opcenitiji formalni okvir Heideggerova misaonog 1?ro[ektasto ga je pokusao realizirati u Sein und ~e~t-u. Prvi dio raspada se u tri odjeljka [drei AbschnttteJ: 1. u cijern sc bivstvovanju najpotpunije realizira vsmisao bivstvovanja uopce. pred-uvodnoj (nenaslovljencj) stranici ~ein un~ Ze~t-a: sKonkretna izrada (elaboraclJa. Zasad.da podsJetlmo _ sastoji od dva poglavlja s ukupno osam paragrafa) ta je opca zamisao u mnogim pravcima konkretiziran~. Do disproporcije je. Kantovo ucenje 0 shematizmu i 0 vremenu kao predstupanj problematike temporaliteta. Tubivstvovanje i vremenitost. Vee u »Uvodu« Sein und Zeit-a (koji se . Nakon sto je svoje temeljno pitanje odredio kao pitanje 0 smislu bivstvovanja. vrijeme ce biti eksplicirano kao »transcendentalni horizont« pitanja 0 bivstvovanju. Jasno je naznacen odgovor koji ce biti pokusan: kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja bit vee pokazana vremenitost (die Zeitlichkeit). 3. a polazeci od pretpostavke da je tubivstvovanje privilegirano bivstvujuce. 2. Aristotelova rasprava 0 vremenu kao diskrimen fenomenalne baze Ii granica anticke ontologije. XXXVIII U »prvorn. Interpretacija vremena k~o m~guceg ~oriz?nta svak~g razumijevanja bivstvovanJa (Sems~ers!aI_Id~'lsses) uopce njen je prethodni cilj« (SZ 1). Vnijerne ~ bivstvovanje. a jedan ?ivstvovanjem.

i to tako sto ce zavrsna tocka drugog odjeIjka (vremenitost) u nesto modificiranom obliku (vrijeme) postati ishodiste analize u trecem. nego dodavanje cijeIog »Drugog dijela«. jer one sto u prvom redu zbunjuje ~ili . prikaz razvoja problematike 0 kojoj je rijec. sadrzane u prvom dijelu nacrta. Nasuprot tome neki suvremeni filozofi smatraju da su l>informacije« 0 razvoju filozofskih problema nebitne za njihova suvremeno rjesavanje. vise iIi manje potpun.Hi kraci. pa te »informacije« izostavljaju iii srnjestavaju u fusnote. Historijski prikaz problema u filozofskim raspravarna obicno ide do prvog uocavanja odgovarajuceg problema. iz tih se naslova ±pa:k razabire da tu nije r'ijec 0 nekoj problematici bitno drukcijoj od one u prvorn dijelu Sein und Zeit-a.111i manje »kriticki. Ovakav obrnuti slijed moze se u prvi mah 21 Kako je poznato. u glavnom tekstu ilii. sto je u pI1Vimah najneobicnije. odnosno obrnutim sljjedom u odnosu na stvarni razvoj povijesti ontologije: od Kanta preko Descartesa do Aristotela. povijesnom pristupu toj tematioi. naravno.kaeijom »transcendentalnog horizonta. dio. u fusnota rna moze biti i daljnjih »povijesnih.i. Hegel se zalagao za »jedinstvo povijesnog i logickog« pri izlaganju filozofije. Nasuprot tome H eidegger. naizgled zadrzavajuci tradicionalnu podjelu na »sistematskii »povijesni. »3.do elaboracije »transcendentalnog horizonta«? 2.treba da zbuni) u navedenom nacrtu Sein und Zeit-a to nisu navedene specifikacije projekta fundamentalne ontologije. moze biti duz! .n. po svojoj dispoziciji Heideggerova se rasprava razlikuje oa vecine [ilozojskin rasprava prije svega u dvojem: 1.redoslijed.kracim ili duzim historijskirn prikazom razvoja problema 0 kojem ce se raspravljati.o »kniticki«.).pitanja. kako se vidi vee iz njegova naslova. 2. Sein und Zeit je zamisljen dvodjeIno: s jednim »teorijskim« m »sistematskim« dije lorn i s jednim »historijskim« Ili »povijesnim«. a zatim shjedi samo sistematsko razmatranje (u kojem. nije zarnisljen kao viSe . Problernatsko-sistematske filozofske rasprave najteste zapocinju . U ovom kombiniranju »sistematskog. ali.po uzoru na Aristote1a . momenata). Distinkcija izmedu »vremenitosti. ima i takvih shvacanja. (upotrebljene u vezi s tubivstvovanjem) i »vremena« (dovedenog u vezu s bivstvovanjem) unaprijed upozorava da se smisao bivstvovanja tubivstvovanja ne maze u »gotovorn obliku« uzeti i kao smisao bivstvovanja uopce (odnosno kao transcendentalni horizont pitanja 0 bivstvovanju uopce). Vrijerne i bivstvovanje«) kao da zele demonstrativno najaviti da ce analiza u tim odjelj eima teci u suprotnim pravcima. preko najvaznijih »faza« njegova razmatranja do piscevih dana (pri cemu taj prikaz. treba da bude vodena »problematikom temporaliteta kao niti vodiljom. obrce uobicajeni i naizgled »prirodni. pa je dovoljno da stignemo bar do polovine puta . bilo zato sto se tu uopce ne moze govoriti 0 smislu (sto bi bilo krajnje iznenadujuce). Drugimrijocima. sto je znacajno. treba dase krece unatraske. najavljujuci da ce problem najprije razmatrati sistemat- ski. Ipak. nego kao »[enomenoloska destrukcija povijesti ontologije«koja (iz prakticnih razloga) treba da se provede samo u »osnovnim crtama«. a zatim povijesno. nego 0 jednom drukcijem.(koji nisu beznacajni) rnozemo zasad ostaviti po strani. bilo zato sto je otkrivanje smisla bivstvovanja uopce prevelik zadatak za jednu knjigu. XLI . Nema niceg neobicnog ni u relativnom razdvajanju historijskog i sistematskog XL u dva zasebna dijela (premda to nije jedini moguci nacin filozofiranja i oblikovanja filozofije"). pretezno »informativaniIi prvenstve.i »historijskogsamom po sebi nema neobicnog. itd. naravno. Sve ove »detalje. Heideggeroy »povijesni dio«. po kojima u filozofiji sistematsko raspravljanje vise nije moguce pa se treba zadovoljiti izlaganjem i interpretacijom povijestd filozofije. Naravno. Tubivstvovanje i vrernenitost«. Bez obzira na neobicnost . 3. Naslovi drugog i treceg odjeljka (»2. Izrazavajuci se priblizno i nepreoizno.i prvotnu neshvatljivost naslova drugog dijela i naslova njegovih odjeljaka. koji se u prva mah moze uOiniti suvisnim.

koje ce razviti u sistematskom dijelu. S ovakvog stanovista primarno je interesantno razmotrlti ne prva lutanja u pitanju 0 kojem je rijec. a od Descartesa jos dublje u »proslost« Aristotelu. Heidegger je zelio da pruii i odredeni odgovor.uOiniticak i »nastran«. pisac ne bi bio u mogucnosti ni da dzvrsi selekoiju autora i tekstova 0 kojima ce govorinu »historijskom« dijelu. Medutim.da s istrazujucim pitanjem [Fragen] zapocne unutar raskrcenog horizonta. ali se bitno slaze s ovdje navedenim. U filozofskim raspravama u kojima historijski prika. Raspravljanje. Kant. odgovor na pitanje 0 bivstvovanju ne moZe se nalaziti u jednom izoliranom i slijepom stavu [sudu. poima] u ponavljanju onog sto on kao stay izrice. ali ako se promisle i shvate razIozi za inverziju »sistematskog« i »povijesnoge dijela. prethodi sistematskom razmatranju stvara se privid kao da pisac najprije sarno nepristrano prikazuje ono sto se zbivalo da bi tek u sistematskom dijelu iznio svoj vlastiti kriticki zasnovani stay d »rjesenje«. onda i ovakav obrnuti slijed postaje shvatljiv i Iogican. dijelove posljednje recenice potcrtao G. kad vee ne bi imao u vidu »rjesenje« . P. Medutim. narocito.« (SZ 19) 2J "Po svom najvlastitijem smislu odgovor daje uputu (nalog) za konkretno ontolosko istrazlvanje . niti bi bio u mogucnosti da procjenjuje njihove eventuaJne »doprinose« i »nedostatke«. Taj je u ovom slucaju. pa nije nernoguce da je pitanje vee prije Kanta videno dublje d bolje. medutim.u odredenom smislu . Stoga takozvani objektivni historijski prikaz moze biti i krajnje subjektivisticka. i to je sve sto on daje. U »Uvodu« taj je odgovor nagovijesten upravo rijecirna koje smo malocas parafrazirali: »Die fundamentale ontologische Aufgabe der Interpretation von Sein als solchern begreift daher in sich die Herausarbeitung der Temporalitiit des Seins. Stoga se cini zasnovaniji drugi put . ako je cilj jedne rasprave otpocetka odreden kao teorijsko-sistematski. U stvari. U sklopu takvog projekta moze naprotiv b1ti i zanimljivo i znacajno da se na povijesti filozofije provjeri. Satz]. onda nema razloga da se u sklopu takve rasprave naknadno pise historijat njene problematike. u Sein und Zeit-u. Odgovor se ne sastoji [sadrli. nego prije svega koncepcije onog rnisldoca koji se najvise pribliiio stanovistu dostignute istine i kojeg kao najopasnijeg »konkurenta« i ucitelja treba prvog . konkretieira i produbi onakoncepcija koja je vee dobivena sistematskim izlaganjem.« (SZ 19. pogotovu ne ako se on sarno predaje dalje kao slobodnolebdeci rezultat za puko primanje do znanja jednog »stanovista« koje mozda odstupa od dosadasnjeg nacina tretiranja. recenici. jer nema garanoije da u povijesti postoji progres koji odgovara fakticnom toku vremena. Heideggerovo vlastito obrazlozenje strukture Sein und Zeit-a manje je jednostavno. To se mozedobro vidjeti iz petog i.« (SZ 19) XLIII . ne moze i zavrsiti s Kantom. postavljajuci pitanje o smislu bivstvovanja. In der Exposition der Problematik der Temporalitiit ist allererst die konkrete Antwort auf die Frage nach dem Sinn des Seins gegeben.). Ne poricuci mogucnost odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja (nego ga naprotiv zahtijevajuci). ali u vezi 22 Kasniji Heidegger i njegovi nekriticki sljedbenici odbijat ce pomisao da bi filozofija na svoja pitanja trebalo da pruzi i neke odgovore. Stoga se Heideggerova »fenomenoloska destrukoija« krece unatraske ka Kantovom presudnom prethodniku i mogucem »konkurentu« Descartesu. te da se tako s pozicija dostignutog i utemeljenog znanja pristupi proucavanju njegove povijesti. sestog paragrafa te knjige.»destruirati«. odnosno stavom: »Buduci da bivstvovanje uvijek postaje dohvatljivo [shvatljivo] sarno iz pogleda na vrijeme. Heidegger je u Sein und Zeit-u ujedno insistirao da se odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja ne moze izraziti jednom izoliranom recenicom. proizvoljna konstrukcija koja izmice objektivnom prosudivanju upravo zato sto je pitanje 0 kriterijima prosudivanja ostavljeno naizgled otvoreno (a zapravo se primjenjuju nezasnovani kriteriji). nakon sto je ustvrdio da problematika temporaliteta predstavlja odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja-'.cije ucenje XLII o shematizrnu i vremenu predstavlja »predstupanj problematike temporaliteta«. odnosno njihovo »mjesto« u razvoju problematike.da se najprije sistematski razmotri pitanje 0 kojem je rijec i otkrije ona nit vodilja koja mora voditi njegovo rjesavanje. Heidegger Istice da taj odgovor daje uputu za konkretno ontolosko ispitivanje". po Heideggerovorn rnisljenju.onaj koji je zamislio Heidegger . Tako u zakljucnom dijelu petog paragrafa.

njenu povijesnu sudbinu. Prepustajuci ono nashJed~n~ samorazumljivosti. Stoga preda~u~l se tradl~lJl. ako se pitanje 0 bivstvovanju zeh dovesti do »transparentnosti svoje vlastite povijesti« potrebno je izvrsiti »razlabljivanje ukrucene tradicije« (»Auflockerung der verharteten Tradition«) i ukloniti sva »prikrivanja« (»Verdeclmngen«) sto ih je ona proizvela. Ovu ideju Heidegger detaljno razvija i obrazlaze u »§ 6. To znaci da XLV . bilo bi pogresno shvatiti ga i kao nekog tko jednostavno zeli da odbaci svu tradiciju. Upravo zbog toga.njen speoificni nacin bivstvovanja.i pitanje 0 bivstvovanju »karakterizirano povi[esnoscu« (SZ 20). sudbina njenog pitanja. Die Aufgabe einer Destruktion logie«). koja je ujedno »uslov mogucnosti povijesnosti« (SZ 19).to znaci vidjeti ih kao nesto tubivstvovno nuzno. To medu ostalim znaci da i elaboracija pitanja 0 bivstvovanju mora »pitati 0 svojoj vlastitoj povijesti. Naprotiv. tradici:ja zatvara pristup prv~bltm!ll :>izvo~i?Ia«.« (SZ 19) . Ono sto nam ona navodno »predaje« tradicija nam ne cini XLIV p~~stupacnim. pronalazenja i zakazivanja nesto tubivstvovno nuzno. tj. ne postajemo povijesni. Heidegger jezakljucio da je . nego prije prikriva. pa i ono .« (SZ 21) Tubivstvovanje zaokupljeno takvim »historijskim irrteresom« i strucno-filoloskim interpretiranjem proslosti ne razumije vise ni »najelementarnije pretpostav:ke« produktivnog prisvajanja proslosti.« (SZ 21) Ovaj zadatak »pozitivnog prisvajanja proslosti« radi punog razvoja svojih sadasnjih mogucnosti niposto ne znaci pasivno prihvacanje tradicije ni nekriticko predavanje tradiciji. Naprotiv! Zapalost tubivstvovanja u tradioiju jednako kao i njegova propalost u svijet sarno je oblik -covjekovog neautenticnog bivstvovanja. »biti«) covjeka. svodenjem na izvorna iskustva u kojima su dobivena prva i otad vodeca odredenja bivstvovanja. odnosno da je »destruira« u svakodnevnom smislu te rijeci. Naprotiv: »Trad~cIJ~ raskorjenjuje povijesnost tubivstvovanja u takvoj mjeri da se ono krece jos jedino u okviru interesa za raznovrsnost mogucih tipova. kao Sto bi bilo pogresno shvatiti He)deggera kao »tradicionalista« u obicnom smislu te rijeci. pravaca. to znaci da je on zadovoljavajuci tek onda kad iz njega samog dolazi do uvida da je specifioni nacin bivstvovanja dosadasnje ontologije. Upravo to i jest zadatak »ontoloske destrukcije« za koju se zalaze Heidegger: »Taj zadatak mi shvacamo kao destrukciju tradiranog dobra antieke ontologije. te da je smisao bivstvovanja tubivstvovanja u vremenitosti. ona treba da tu tradiciju »omedi u njenim pozitivnirn rnogucnostima.iz kojih su naslijedene kategorije 1 POJIl_lO~.koje se bavi pitanjem 0 bivstvovanju. Prema tome. Destrukcija koju on zagovara nije zamisljena ikao neko »Iose relativiranje ontoloskih stanovista« niti ima »negativni smisao odbacivanja [Abschiittelung] ontoloske tradicije« (SZ 22). A shvatiti specificni nacin bivstvovanja Ii povijesnu sudbinu ontologije . »onticka mogucnost tubivstvovanja«. kako bi pozitivnim prisvajanjem proslosti dosla u puni posjed najvlastitijih mogucnosti pitanja. elaborirani odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce treba da se provjerava ne sarno u konkretnom ontoloskom istrazivanju nego i primjenom na dosadasnju ontologiju. Zadatak destrukcije povijesti ontologije« (»§ 6. a to uvijek znaci u njenim granicama koje su faktddki dane sa svakim pojedinim postavljanjem pitanja Ii s njime naznacenim ogranicenjem moguceg polja istrazivanja« (SZ 22). destrukciju koja se vrsi 5 pitanjem 0 bivstvovanju kao nits vodiljom. der Geschichte der Onto- Polazeci od shvacanja da je svako dstrazivanje.1 dJelom~c~~ II na pra~i nacin pocrpljeni. Odgovor je zadovoljavajuci sarno ~? nam <:>n rnoze pomoci da shvatimo dosadasnju ontologiju . zasnovano u »bivstvovanju« (sprirodl«. njene uspjehe (spronalazenja«) i neuspjehe (szakazivanja«). postati historijska. stanovista fiIozofiranja u najudaljenijim i najneobicnijim kulturama i tim interesima pokusava prikriti vlastitu bestemeljnost.stirn odmah upozorava: »Ako tako odgovor na pitanje o bivstvovanju postaje nit vodilja i uputa za istrazivanje.« (SZ 22) Kako vidimo.

Destrukcija je trebalo da pokaze ono znacajno 5tO je Kant u tom pravcu postigao.tematske ontologije tubivstvovanja.. to je u skladu s Heideggerovim opcirn nastojanjem . ALi uz formalno nastojanje za neoblCmJom i snaznijom terminodogljom . Ono 5to kritiziramo ostaje. Heidegger je odmah objasnio da tu nisu posrijedi principijelni razlozi nego okolnost da ce se destrukcija izvrsiti u okviru jedne raspraveciji je cilj »principijelna elaboracija pitanja 0 bivstvovanju«. U Indeksu uz Betdeggerov Sein und Zeit.»destrukcija« ne negira proslost.u Sein und Zeit-u da se ustaljena hlozofska terminologija bar djelomicno zamijeni novom. te odmah odgovara: »Prvi i jedini koji je prevaliodio istrazivackog puta u pravcu dimenzije temporaliteta. duhovnopoviJesno [geistesgeschichtlich] ili problemskipovijesno [problemgeschichtlich]«. bio on orijentiran doksografski.ima u tom dijelu dosta). ona ima pozitivnu namjeru«. zasto Heidegger vise volio da se posluzi izrazom »destrukcIJa« kOJI moze dati povoda za mnoge nesporazume? U malocas . bio je Kant."aca (kod kojih su termini »kritika« 1. S druge strane.trane. 1968.?'1~. (SZ 23) Heideggerova »destrukcija« tako j~ ~eoma _blizu onom sto se u filozofiji inace nazivalo »kritikorn« 1. »ontieki« odnos prema onom sto se destruira. kantovski receno. Zusammengestellt von Hildegard Feick. kako se cini. on upuouje na sudenje i kriterije i imasuvise »subjektivno« iIi »spoznajnoteorijsko« znacenje. neubearbeitete Auflage. Tiibingen.. (5Z 23) U skladu s »pozitivnom tendencijom destrukcije« Heidegger najprije postavlja pitanje »da Ii je i koliko je u toku povijesti ontologije uopce interpretacija bivstvovanja dovodena tematski u vezu s fenomenom vremena ida Ii je u tu svrhu neophodna problernatika temporaliteta bila i mogla biti poooipijelno elaborirana« (SZ 23). (SZ 22-23) Destrukcija »ne feU pokopati proslost u nistavnost. sto . 2. tu je vjerovatno igrao ulogu 1 Heideggerov pokusaj da se bar dijelom oslobodi od terminologile skole iz koje je uvelike potek~o: od ~ant~ ~vn~o~anto. ali i granice na kojima je stao. dok »destrukcija« sugerira jedan realni. pozajmljenom iz svakodnevnog jezika iii samostalno sk(:>van~m." itd.. propustanje pitanja 0 bivstvovanju uopce Ii [drugo] u vezi s tim nedostajanje jedne . Najavljujuci dace se u svojoj destrukciji povijesti ontologije ograniciti »samo na principijelno odlucne stanice te povijesti«. jer J~ 24 Index zu Heideggers »Sein und Zeit«. j~ sa~tavila ~H?eg~rd Feick24 izrazi »kritika« i »kriticld« rusu zabiljeieni potP~o opravdano. Uz pojam »[enomenoloske« odnosno »ontoloske destrukcije« paznju privlaci i njeno ogranicenje (obrnutimslijedom) na Kanta. sta je to Heideggera odvracalo ~ upotrebe izraza »kritika«? Heidegger se ~ tome ne izjasnjava.« (SZ 23) Upravo zato Kant je izabran kao ishodiste destrukcije. nego kao »najbolji« odnosno najbliZi. nego danas vladajuce interpretaci]e proslosti: »njena kritika pogada ono »danas« i vladajuci nacin tretiranja povijesti ontodogije. »prevladavanjem«. odnosno dao se tamo natjerati prinudorn fenomena. zbiljsko zbivanje u kojem se ono destruirano neposredno mijenja. na~ed~nom citatu Heidegger dovodi u vezu destrukeiju 1 kritiku. pa mozemo samo nagadati. Descartesa i Aristotela. _. S Jedn~ s..g~.« (SZ 24) XLVII XLVI . (SZ 24) Po Heideggeru dva su medusobno povezana razloga sprijecila Kanta da dode do tog uvida: »prvo. »~ntlCkl{( 19.. ne kao onaj »najgori«. jedne prethodne ontoloske analirike subjektiviteta subjekta. jer oni ne pripadaju u p~J~novnu aparaturu Sein und Zeit-a (premda same kritike kritike shvacanja s kojima se Heidegger ne slaze .veliku ulogu). Max Niemeyer Ver· lag. No' ako je to tako. No to je jedno od rijetkih mjesta gdje se u Set"! und Zeit-a spominje djec »kritika«. te je napose trebalo da razjasni »zasto je Kantu moran bibi uskracen uvid u problematiku temporaliteta«. nezavisno od kritJike.v)eroj~~no j~ t~ igra~? ~ogu i misljenje da termin kritika mje najprikladniji. On pise: »njena [destrukcije] kritik~ pogada . odnosno izvanjsko kritici.

Ali tko je .s Medutim.a Kant~)Va osnovna ontoloska orijentacija . Kako je razotkrivajuce razumiievanie bivstvovanja tubivstvovno uopce moguce? Moze Ii pi· tanje dobiti svoj odgovor pozivanjem na prvotno [izvorno] bivstvovno ustrojstvo tubivstvovanja koje razumije bivstvovanje? Egzistencijalno-ontolosko ustrojstvo tubivstvovne cjeIine zasno- 5. Tubivstvovanje i vremenitost«. ne~o )e. nepojmovna razotkrivenost [dokucenost] bivstvovanja omogucuje da se tubivstvovanje kao egzistirajuce bivstvovanje-u-svijetu moze odnositi prema bivstvujucem. Krnja realizacija i njeni razlozi Kako smo vidjeli.dJrukclJl) mje ~l~ ekstravagantan: Aristotel. pnrodn? JC da se destrukcija zapoceta Kantom mora nas~~vItl Descartesom. onom koje se susrece unutar svijeta.glavni krivac za . U prvom odjeljku »Pripremna fundamentalna analiza tub ivs tvovanja« (»Die vorbereitende Fundamentalanalyse des Daseins«) Heidegger analizira bivstvovanje-u-svi- jetu (das 'In-de-Welt-sein) kao osnovno ustrojstvo tubivstvovanja (die Grundverfassung des Daseins) i otkriva brigu (die Sorge) kao bivstvovanje xubivstvovanja (das Sein des Daseins).i. stupanj« pos~lgla kod Aristotela. kak~ ~e vidi iz naslova tri zamisljena glavna odjeljka.mlshlaca (iako je eventualno mogao bltl.izlozena i obrazlozena navedena zamisao sarno je djelomicno realiziran taj plan. Descartes 1 Kant u s~~koJ ce s: anketi menu filozofima naci medu nekohclnom najznacajnijih.1 . cije je znacenje ovdje istaknuto. Svaki od ta dva dijela trebalo je da se dijeli na tri odjeljka. Ta tako nazvana »prva polovina« sadrai sarno prva dva odjeljka zamisljenog prvog dijela: »Prvi odjeljak.« (S~.n~. analiza se mora vratiti natrag do A~IStOtela i analizom Aristotelova pojma vremena pokazati »da se Kantovo shvacanje vremena krece u strukturama koje je otkrio i izlozio Aristotel. u knjizrsto ju je on 1927. XLVIII =: IV Bitak i vrijeme n. kao i prema sebi samom kao egzistirajucem. njegove propuste? »Umjesto toga Ka.kako je Descartes u svojim Meditacijama na svoj fundarne~talni poja~ »res cogitans sive mens sive animus« premo srednJovJekovnu ontolo_' giju i ostao bitno zavdsan _od sre~jovjekovne~~olas~I' ke. povijesnofilozofskim).j tivnim« (nehajdegerovski: kritickim.ow. s jedrrim »interpretatlvno« ::plikativnim« (nehajdegerovskim rjecnikom: !eonJsko-slstematskirn) dijelom i s jednim »fenomenolosko-destruk. ako se ovaj »detalj« ostavi po stranl. koje kao razumijevanje pripada egzistirajucem bivstvovanju.ostaje ona grcka. uza sva bitna poboljsanja preuzima dogmatski POZI~IJU De~cartesa:'~ (SZ 24) Ako je Descartes glavm suknvac. treci odjeljak 25 »Tako nesto kao "bivstovanje« razotkriveno [dokuceno] je u razumijevanju bivstvovanja.~oJa je »svoj naucno najvisi i najoisti1. u podjeli dobila zaseban odjeljak. ukljucena u onaj 0 Descartesu. a ova irna svoje temelje u antickoj onto~ogIJI.uz samog Kanta . mJe. moze se red da je Heide~ger ~ OkVl~1. Prva polovina) i u cijem je »Uvodu.uprkos svim razlikarna jednog novog pitanja . sto znaci d. U drugom odjeljku »Tubivstvovanje i vremenitost« (»Dasein und Zeitlichkeit«) Heidegger od pitanja 0 bivstvovanju tubivstvovanja prelazi na pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja i otkriva vremenitost (die Zeitlichkeit) kao ontoloski smisao brige (der ontologische Sinn der Sorge). Medutim. . Ob~?Zloz~nJ~ mje ni bilo pretezak zadatak. Time je analitika tubivstvovanja u uzem smislu zavrsena i sada bi trebalo pokazati kako nas analitika tubivstvovanja vodi razumijevanju pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce.e: ni iz~?~ tr~pce . Medutim. doduse. . Medutim. 26) U vezi s ovim obrazlozenjem podjele drug~g ~IJela Sein und Zeit-a moglo bi se pitati zas~o srednJovJ~~ov. Heidegger je zamislio ?ein und Zeiz kao dvodjelno djelo. j. ne samo s obzirom na problematiku temp oraliteta. Prethodno. objavia pod naslovom Sein und Zeit. d~· sta uvjerljivo obrazlozio svoju podjelu.onog sto ovakvo preljminarnc obrazlozenje moze P~lt~. U pitanjima koja su tu nabacena vee su nagovijesteni i odgovori. Erste Hiiljte (Bivstvovanje i vrijeme. . na ontologija. To Heidegger i najavljuje u zavrsnom pasusu drugog odjeljka. Pripremna fundamentalna analiza tubivstvovanjas i »Drugi odjeljak.

a smisaono sarno polovinu. koje nije sPG:lw. nebrizljivoj upotrebi rijeci iii jednostavno o najavi da ce tricetvrnine djela biti objavljene u jednoj knjizi? IIi mozda podnaslov '~eIi sugerirati da je u prvoj cetvrtinl djela »obavljeno pola posla« u tom smislu sto su tu postignuti temeljni uvidi. ostavljen je. I d~i~ta. Za~o J. koje u daljnjem vano je na vremenitosti. NIJe rm poznato da 1I je poslije Heideggerove smrti netko vee proucavao te biljeske. u kojem je trebalo da ta pitanja i nagovijesteni odgovori budu elabonirani. U ~azgov~I'lma s piscem ovog teksta (1967-1972) Heidegger J7. No ako je to tako.ksi --: »tehnicko pitanje«. Rad na »prvoj polovini« Sein und Zelt-~ toIik~ ga je bio iscrpio da je u tom iscrpljeno~ stanJu. zajedno s cijelim »drugim dijelom«. polazeci od tom analizom dobivenih uvida. 0 mogucim razlozima njenog neobjavljivanja jos cemo red koju rijec. 2. A ta druga polovina nije nikad objavljena. a nagadalo se napose IJ. pitanje 0 srnislu bivstvovanja uopce.h susret~ pokazao ~v. ako je zaista bio preostao jos sarno laksi dio posla.telj:u. Heidegger je.e rukOPIS odmah spalio. pi. napisana »druga polovina« lose ispala. Prva dva odjeljka Sein und Zeit-a cine formal no dvije trecine prvog dijela. Po Heideggerovoj zamisli u prvom dijelu Sein und Zeit-a trebalo je najprije razmotriti pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. 1977.00-400 l~~tov~ nejednake v~l~cme (poblize 0 tome drugom prilikom). U VIse I?ahova tvrdio da je ta »druga polovina« bila cijela n~pIsana ~dma? n~on otpremanja »prve polovme« u stampariju. Prema tome jedan izvorni nacin vremenovanja ekstaticke vremenitosti mora sam omoguciti ekstaticki projekt bivstvovanja uopce. pa je objavljend tekst zapravo trebao nositi podnaslov »Prva polovina prvog dijela« ili »Prva cetvrtina«. kratko svjedocanstvo F.spagom povezani zamotuljak od 3. ali to nije znacilo odustaJanJ~. all da je on napisanim tekstom bio nezadovoljan i da ga je zato spatio» Na pitanje 0 razlozima spaljivanja Heidegger je odgovorio da oni nisu bili pru:oipijelne prirode. 27 ~ao . Zasto Heidegger tu cetvrtinu naziva »polovinom«? Da Ii je rajec 0 nepromisljenoj. da je taj objav:ljeni dio nazvan »prvom irecinom«? Ali i takav bi podnaslov mogao biti sporan. Frankfurt am Main.S. ako se vee ~elimo izrazavati u razlomcima. Ed. LI . a tek se u trecem trebalo rjesavati pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. ali ga nije objavio (nego ga je spremio u nekoj. Gesamtausgabe. zasto ga ~evJidegg~r nije. 0 tome da Ii je taj neobjavljeni dio Heidegger napi:sao.s~icno izjavio je Heidegger i u nekim drugim razgov0I7-ma. 2 •• Nesto . Heldegger.detaljnih S~ica i zabiljeski. W. Na spaljivanje se odlucio to Iaksesto je tajrukopis napisan . no najprije treba red nesto i 0 Heideggerovim neobicnim podjelama na »dijelove« i »polovine«.ganj~ treba ~o~ sa~o »elaborirati«? Da u se htjelo reci v~a ce ekspliciranje smisla bivstvovanja uopce biti »laksi zadatak« od onog koji je vee izvrsen. a zatim. a »ontoloska destrukcija« j~s la. odjeljak kojem je bio namijenjen karakteristican naslov »Vrijeme i bivstvovanje« (»Zeit und Sein«). Pn~clplJelne sumnje u mogucnost dovrsenja Sein und Zeit-z: prema prvotnoj zamisli javile su se tek kasnije. Kako treba interpretirati taj modus vremenovanja vremenitosti? Vodi Ii put od izvornog vremena do smisla bivstvovanja? Otkriva Ii se samo vrijeme kao horizont bivstvovanja?« (SZ 437) L izl~. glavno pitanje cijele knjige. To mati da se u prva dva odjeljka rjesava tek polovina zadatka prvog dijela Sein und Zeit-a.«) iIi taj dio nije nikad ni napisan.n~7ten. »ladici. Hermanna u: M. 582. Ne bi 1i bilo adekvatnije. Prva dva odjeljka prvog dijela bave se pitanjem o smislu bivstvovanja tubivstvovanja.I dijela Sein und Zeit-a.obavio? ZaSto ta »druga polovlr:a« (te tncetvr~ille toliko lake da su se mogle nazvati »drugom polovinom«) nije nikad objavljena? o tom pi~anju vee se mnogo raspravljalo.. medu ostalirn. Od sest zamisljenih odjeljaka Sein und Zeit-a u objavljenu »prvu polovinu« usla su samo dva. od ?-amjere dv~se ta »drugapolovina« napise. za »drugu polovinu«. u predgovoru svojoj knjizi Kant i problem n:etaflzlke (Kan~ und das Problem der Metaphysik).~otvrda za ovu verziju vHeidegger mi je pri jednom od poslJednJI.vsu npr. datiranorn »Duhovi 1929«. Vittorio Klosterman.

Heidegger Ii problem fundamentalne ontologije« (pisanom 1958. Hei degger je naime pisao: »Hier kehrt sich das Ganze urn. Francke Verlag.«29 ())IOvdje se cjelina [sve] preokrece [obrce]. S. a nije htio ni ponavljati vee receno.. Ocito nije htio nista dodati onom sto je vee bdo rekao u »pismu 0 humanizmu«.30 U vezi stim. U drugirn radovima sto ih Heidegger sporadicno objavljuje u toku tridesetih d. Ona ujedno u smislu nekog »povijesnog« uvoda razjasnjava problematiku 0 kojoj se raspravlja u prvoj polovini Sein und Kako se vidi. a pogotovu u sestom bio anahronizam. . Njen put ostaje medutim jos i danas nuzan. Vrijeme i bivstvovanje«. Heidegger tu jos cvrsto vjeruje da ce objaviti drugi dio Sein und Zeit-a i najavljuje kako ce u njemu . 2. u svom tekstu »M. objavljenom 1953. VIII. Odluka 0 odustajanju od pisanja »druge polovine« definitivno je obznanjena tek u sedmom izdanju Sein und Zeit-a. Verlag Gerhard Shulte-Bulmke. koje je promisljeno i saopceno 1930. na neki nacin simbolizirajuci Heideggerovu namjeru da objavi i »drugu polovinu«.lZ pomoc jezika anetafizike nije se probiloe. Zeit-a.tJretirati Kantovu Kritika cis tog uma. tako i obrazlozenjem tog brisanja koje je dana u »prethodnoj napomeni. U spomenutom pismu. u prvoj polovini cetrdesetih godina ne govori se nista 0 »drugoj polovini. S. a objavljenom 1960) pisao sam medu ostalim slijedece: »Skromna rijec »izvjestan.Sein und Zeit-a. Medutim taj je podnaslov u cetvrtom i rpetom izdanju. petom (1941) isestom (1949) . 30 Ibidem. objasnjavajuci zasto je »pri objavljivanju Sein und Zeit-a zadrzan [ostao neobjavljen] treci odjeljak prvog dijela.) Priznajuci da tu nisu bile posrijedi neke ciste spoljasnje teskoce nego zakazivan]e misljenja. U drugom dije1u Sein und Zeit-a tema istrazivanja koje slijedi bit ce tretirana na tlu jednog prosirenog postavljanja pitanja. kako bnisanjem podnaslova »prva polovina«. jer su se Heideggerovekoncepcije vee sredinom trldesetih godina bitno izmijenile. Martin Heidegger. XI 1945 (objavljenom 1947) Heidegger je i javno progovorio 0 prinoipijelnom neuspjehu svog poduhvata. On doduse ovdje ne spominje treoi odjeljak prvog dije1a Sein und Zeit-a. cetvrtom (1935). Kant und das Problem der Metaphysik. kao ni preostale odjeljke treceg dijela. wei! das Denken im zureiohenden Sagen dieser Kehre versagte und mit Hilfe des Sprache der Metaphysik nicht durchkam. Bern.u:z to izdanje. Der fragliche Abschnitt wurde zuriickgehaitem. M..sao: ».u trecem (1929). Nakon cetvrt vijeka druga se polovina vJ5e ne moze nadovezati ne iizlaZuei iznova rprvu. Frankfurt a.. . ako pitanje o bivstvovanju treba da pokrece nase tubivstvovanje. Interpretacija Kritike cis tog uma nastala je u sklopu prve elaboracije drugog dijela Sein und Zeit-a. a objavljeno 1943. Mit einem Brief tiber den »Humanismus«. Platons Lehre von der Wahrheit. 1934. kaie: »U dosadasnjim izMartin Heidegger.«2! danjima pridodana [primjerena] karakterizacija »Prva polovina« je izbrisana. Medutim.pokazuje da ni sam Heidegger ne smatra taj uvid dovoljnim. 72. medu osta1im. LII LIII .« (SZ V) Saopcavajuci na ovaj naein svoj zakJjuCak 0 nemogucnosti da se na postojecu »prvupolovinu« Sein und Zeit-a nadopise »druga«.. 1947. ali ne najavljuje bilo kakvu izmjenu u strukturi neobjavljene »druge polovine«. Sporni odjeljak bio je zadrzan jer je misljenje u dovoljnom iskazivanju tog obrta zakazalo i 1. a u pismu 0 humanizmu upucenom Jeanu Beaufretu 23. Heidegger je dodao da »dzvjestan uvid« u misljenje obrata od »bivstvovanja i vremena« ka »vrernenu i bivstvovanju« pruia njegovo djelo »0 bi1li istine« (»Vom Wesen der Wahrheit«). Stoga je za fa· ljenjesto on ipak nije objavio treci odsjek Sein und 2. Heidegger ne kaZe niSta 0 razlozima zbog kojih je to nemoguce. tamo se ne ulazi u postupnu interpretaciju Kritike cis tog uma.podnaslov »Prva polovina« stalno se ponavlja. gdje Heidegger. Ali u dzdanjima Sein und Zeit-a sto se u meduvremenu objavljuju .

10. a to bivstvujuce nije »stvar« (sdas Ding«). broj 1/1960. 31 32 Osnovno ustrojstvo (die Grundverfassung) tubivstvovanja cinl bivstvovanje-u-svijetu (das In-der-Welt-sein). nennen wir die Seinscharaktere des Daseins Existenzialien. die wir Kategoriert nennen« (SZ 44). U skladu s tim postoje i dvije osnovne vrste bivstvujucega: (1) bivstvujuce koje je tubivstvovanje (u obienom jeziku: covjek) .. Ono nije »bivstvovanje-u-svijetu« nego sarno »bivstvujuce koje se susrece unutar svijeta« (sdas innerweltlich begegnende Seiende«) iIi »unutarsvjetsko bivstvujuce (»das innerweltliche Seiende«). Predruiinost je naGin bivstvovanja koji ostaje priruenom kad ono postaje »neprirucno«. Bivstvovni karakteri (karakteri bivstvovanja. nego »pribor« (»das Zeug«). Bilo bi zanimljivo vidjeti kako bi on tamo uklonio teskoee.die Seinscharaktere) ili bivstvovna odredenja (odredenja bivstvovanja. die Seinsbestdmmungen) ovih dviju vrsta bivstvujucega bitno se razlikuju. koje se najprije susrece unutar svijeta (prirucnost). 34 »Das letztgenannte Sein ist eine existenziale Bestimmung des In-der-Welt-seins. pa je potrebno reoi nesto vise 0 tome. koje se moze naci i odrediti samostalnim otkrivajucim prolazom kroz bivstvujuce koje se prvo susrece (predrucnost) i (3) bivstvovanje ontickog uslova mogucnosti otkrivanja unutarsvjetskog bivstvujuceg uopce (svjetskost svijeta. 56-60) ponavljaju uz manja kracenja i dopune i uz jednu terminolosku izmjenu (tada sam termin ~Dasein« prevodio ~bitisanje«.i sta (spredrucnost« u najsirem srnislu). Prva dva od ovih pojrnova jesu kategorije.« (SZ 88) LIV LV . bivstvovna odredenja bivstvujuceg koje nije tubivstvovanje jesu »kaEgzistencijali i kategorije su dakle dvije osnovne rnogucnosti bivstvovnih 'karaktera. Stoga i bivstvujuce koje im odgovara zahtijeva dva razlicita naeina prirnarnog upitivanja: ono je ill tko (egzistencija) iJ. nego sarno unutar svijeta (innerweltIich).sto dh je sam stvorio u prva dva odsjeka.str. rkoju je u prva dva dijela Iskopao izrnedu dva po njernu totalno razlicita nacina bivstvovanja i dviju njirna odgovarajucih totalno razlicitih vrsta bivstvujucega. a treci je egzistencijalno odredenje tub ivstvovanja>. (2) bivstvovanje bivstvujuceg.v Prema Sein und Zeit-u postoje dva osnovna modusa bivstvovanja: (1) bivstvovanje svojstveno tubivstvovanju i (2) bivstvovanje svojstveno bivstvujucem koje nije tubivstvovanje.Well sie sich aus der Existenzialitat bestimmen. Unutarsvjetsko bivstvujuce bivstvuje u dva osnovna medusa: (1) u modusu upotrebljivosti Hi taonije »prirucnosti« (»Zuhandenheit«) i (2) u modusu pukog postojanja ili tacnije »predrucnosti« (»Vorhandenheit«).~~ tegorije« (»Kategorien«). Sie sind scharf zu trennen von den Seinsbestimmungen des nicht daseinsmassigcn Seienden.e" Mislim da je glavni razlog zasto Heidegger nije mogao zavrsiti svoj Sein und Zeit ovorn prirnjedborn tacno uocen. das heisst des Daseins.33 Zeit-a onako kako je blo zamisljen. koje najprije susrecemo unutar svijeta. Bivstvovni karakteri tubivstvovanja jesu »egzistencijali» (»Existenzialien«). U prvorn redu bilo bi zanimljivo vidjeti kako hi Heidegger u trecem odsjeku prernostio nepremostivu prova1iju. bilo zato sto je neupotrebljivo za odredenu upotrebu. Bivstvujuce koje nije tubivstvovanje ne bivstvuje u svijetu. 33 . Die beiden vorgenannten Begriffe von Sein sind Kategorien und betreffen Seiendes von nicht daseinsartigem Sein.i (2) bivstvujuce koje nije tubivstvovanje (bivstvujuce koje nije covjek). a sada ga prevodim ~tubivstvovanje«) ono sto je vee reeeno u spomenutom tekstu. Pilozofiia. bilo zato sto »lezi na putu« bniganju. die Weltlichkeit der Welt). bivstvujuceg koje susrecemo u svakodnevnorn »briganju« (eBesorgen«). mozemo rnjesto dva gore spornenuta osnovna modusa bivstvovanja razlikovati tri: (1) bivstvovanje bivstvujuceg. Ako uzrnerno u obzir razlikovanje prirucnosti i predrucnosti. Prirucnost je nacin bivstvovanja (die Seinsart) onog bivstvujuceg. sto nije pri rod. Stranice sto slijede (str. bilo zato sto nedostaje.

mozemo samo nagadati. Sazimajuci mozemo reci: Heidegger nije mogao napisati tre6i odjeljak Sein und Zeit-a. Sam Heidegger nije ovim rijecima objasnio razloge nerpisanja »druge polovine« Sein und Zeit-a. opcenitlja vrsta bivstvovnih karaktera. 0 tim zajednickim. (SZ 45) Ovo se moze shvatiti samo tako da ce pitanje 0 odnosu izmedu kategorijai egzistencijala biti rjesavano u trecem odjeljku prvog dijela Sein und Zeit-a. moze se pretpostavljati da rnu je upravo ova mogucnost bila najbliza.tvrditi da ni rprvo nidrugo nije nuzno. To bi medutim znacilo negirati Heideggerovu polaznu tezu. uspostavljajuci nepremostivu razliku dzrnedu dvaju temeljnih modus a bivstvovanja i njima primjerenih pojmovnrih aparatura. koja nadiLVI lazi razliku izmedu egzistencijala i kategorija. te ga ne treba izjednacavati s obicnim opcim pojmovima. ako su kategorije bivstvovni karakteri sarno unutarsvjetskog bivstvujuceg.Osjecajuci i sam da je prdncipijelnim suprotstavljanjem kategorija i egzistencijala nastao teiak problem Heidegger pise: »0 povezanosti ova dva modusa bivstvovnih karaktera moze se raspravljati tek liz razjasnjenog horizonta pitanja 0 bdvstvovanju«. Druga bi mogucnost bila tvrditi da postoji i neka treca. kako se cini. ~-. opcim karakterima Heidegger ne govori nista. onda ocito ni kategorije ni egzistencija1i nisutubivstvovni karakteri bivstvujuceg uopce (ill. odnosno jezika (jezika egzistencijala i jezika kategorija) u principu doveo u sumnju.Za Heideggerovo ucenje 0 bivstvovanju i bivstvujucem karakteristicna je tako ostra podjela svega oivstvujuceg na tubivstvovanje (bivstvovanje-u-svijetu) i bivstvujuce koje nije tubivstvovanje (unutarsvjetsko bivstvujuce) 1 u vezi s tim strogo razlikovanje egzistencijala i kategorija. da odgovori na pitanje o smislu bivstvovanja uopce.stvovanje d netubivstvujuce bivstvujuce ipak jesu (bivstvuju). a egzistencijali samo tubivstvovanja. Kako bi to rjesavanje izgledalo da je od njega doslo. svakog bivstvujuceg). to ne znaci da ove dvije vrste bivstvujucega (Hi dva nacina bivstvovanja). Medutim. onda hi oni. ocito je da su pred Heideggerom stajale tri bila tvrditi da tubivstvovanje i bivstvujuce nemaju nikakve zajednicke bivstvovne karaktere i odatle zakljuciti da oni uopce nisu dvije vrste bivstvujucega. definitivno prihvatiti neku potpuno duaiisticku koncepciju i odustati od pitanja 0 smislu bivstvovanja netubivstvujuce osnovne mogucnosti. vee bi zahtijevalo i unosenje bitnih korektura u shvacanje kategorija i egzistencijala. Ovakvo rjesenje ne samo sto bi bilo vezano s velikim prakticnim teskocama (tako npr. (SZ 3 i 93) Kako bi taj pojam doveo do »principijelne jasnoce« sam Heidegger.. J edna bi mogucnost uopce. prema kojoj i tubiv. moraju imati bhlosto zajednicko. sada bi trebalo smtslin velik broj sasvim novih naziva). Medutim. nakon sto je Heidegger u prva dva odjeljka Sein und Zeit-a »potrosio« sve »upotrebljive« tradicionalne filozofske tennille. jer je tom odjeljku u »Uvodu« namijenio zadatak. a taj je zadatak u prva dva odjeljka. morali imati neke zajednieke bivstvovne karaktere. zakljucujuci prema objavIjenom dijelu Sein und Zeit-a malo je vjerovatno da bi Heidegger posao tim putem. Heidegger je ujedno istakao da ni oni nisu u ovom problernu dosli do principijelne jasnoce. prakticki uoinio nerjesivim. jest pojam posebne vrste. Pojam bivstvovanja. Preostaje nam medutim jos jedna mogucnost . Medutim. ali mislim LVII . to je nazalost ostalo do danas otvoreno. Buduci da Heidegger u Sein und Zeit-u upisuje u veliku zaslugu Aristotelu i skolastici sto su pojam bivstvovanja smatrali analognim pojmom. odajuci rpriznanje Ail'"istotelu i skolastici. U svakom slucaju. moglo bi se reci. ako su bivstvovanje-u-svijetu d unutarsvjetsko bivstvujuce (tubivstvovanje i netubivstvujuce bivstvujuce) sarno dvije vrste bivstvujucega. jer ako dvije vrste bivstvujuceg podvodimo pod isti pojam bivstvujucega (ili dva nacina bivstvovanja pod jedno bivstvovanje uopce). S druge strane. kao i one novekoje je uspio smisldti.

a. dvaju tekstova: Heideggerova rukopisa Sto ga je desifrirao i masin?m prepisao njegov brat Fritz i stenograma predavanja st? ga je dzradio Heideggerov student iz toga vremena SImon Moser. nije jedina Heideggerova primjedba koja ~:. samosto se Heidegger u tom pismu izrazava donekle dvosmisleno. ali je elaborirajuci taj uvid otisao suvise daleko . U knjizi nije nave~eno kada je ta fusnota napisana i odakle je tu dosp]el. go dine objavljene knjige Kant i problem metaiizike. Iako sam Heidegger.da se ono sto on kaze u »Pismu 0 humanizmu« u osnovi slaze s ovom interpretacijom.do nasilnog razbijanja pojma do kojeg mu je bilo najvise stalo . odjeljka I dijela Sein und Zeit-a« (GPh 1). S. Vittorio Klostermann. Fusnota broj jedan uz prvu recenicu (odnosno uz prvu rijec) tog teksta naznacuje: »Nova elaboracija 3. LVIII 6. Hg. Die Grundprobleme der Phanomenologie. a najjasnije su dzrazeni u dualizmu kategorija i egzistencij ala. treba napomenuti da teza 0 nemogucnosti zavrsenja Sein und Zeit-a zbog dualizma egzistencijala i kategorija.. Frankfurt a: M. prema uputarna 5tO ih je dao sam Heidegger.bivstvovanja uopce. mislim da mu je promasenost te distinkcije ubrzo postala jasna (pa je tiho nestala u njegovim kasnijim djelima). pod naslovom Osnovni problemi [enomenologije=. u kojem je objavljen Sein und Zeit urednik oba ova sveska F. Band 24. 1976 (u daljnjem tekstu SZGe). Band 2. godine kao 24. nije iskljuceno da je tu primjedbu napisao upravo u vrijeme pripremanja za stampu tog sveska. Gesamtausgabe. To se vidi vee iz teksta 1929. 0 kojima ce biti rijec u slijedecem odjeljku. von Hermann. LIX . ne znaci negiranje bitne razlike izmedu covjeka i neljudskog bivstvujuceg (pa cak ni ideje fundarnentalne ontologije). U sv~kom slucaju to. ako se ne vararn. T:k naknadno u predgovoru za 2. 582. a pregledao i djelomicno korigirao sam Heidegger. gdje se izraz »egzistencijal« pojavljuje tek uzgred i . te glavnu krivicu baca ne na sarno misljenje nego na »jezik metafizike.odnosno »preeiziranja«: 1) nije sarno jezik bio u odredenoj mjeri metafizicki u Sein und Zeit-u. svezak Heideggerova predavanja liz ljetnog semestra 1927. M. von F. sveska.. Heidegger je dobro uocio bitnu razliku izmedu covjeka i svega ostalog bivstvujuceg. Objasnjenje sto ga on daje u »Pisrnu o humanizmu« moze biti prihvatljivo sarno uz dvije »korekture«.-W. kao Ii iz teksta predavanja iz 1927. 36 Martin Heidegger. Vittorio Klostermann. nego u istoj mjeri i samo misljenje i 2) pod misljenjem i jezikom metafizike ne smiju se mislini sarno misljenje i jezik preuzetii od dotadasnje metafizike. Gesamtausgabe. nego 0 »zakazivanju misljenja« Heidegger naime odmah zatim razdvaja misljenje i [ezik.gerova marginalna primjedba koja se nal~Zl ~>uruk. Kako se moze saznati iz urednikova pogovora. Herman navodi d~ j~ to Heideg. Na mar35 Martin Heidegger.« Medutim m u ovom pogovoru ne kaze se ka~a je ta primjedba napisana. Kako je objavljivanje HeI~egger~vi~ cjelo. svezak cjeIokupnih djela. Medutim. von Hermann. 1975 (u daljnjem tekstu GPh). mje nigdje kriticki pisao 0 dualizmu kategorija i egzistencijala. nego i dualisticko metaiizicko misljenje i jezik (»pojmovna aparatura«) sto ih je Heidegger u Sein und Zeit-a sam iskovao.moglo bi se Calc reci .kojim se ono ispomagalo.-W.-W. odjeljka I dijela Sein und Zeit-a. Nakon sto je istakao da rijec nije 0 nekom izvanjskom razlogu. von F.a~Ja 0 [enomenologiji oznacuje kao elaboracIJu 3. kao da zeli u isti mah i razotkriti i prikriti prirodu svog promasaja.a preda:.zabunom.kupnih djela zapocelo uz njegovo sudjelovanje 1 na njegovu sugestiju objavljivanjem 24. v.o~!su pre~avan)a odmah na pocetku na desno] strani. taj objavljeni tekst nastao je svojevrsnim kombiniranjem. svodi jezik na »pomagalo« misljenja. Sein und Zeit Hg. Frankfurt a. Naknadno objavljena elaboracija treceg odjeljka prvog dijela U sklopu Heideggerovih cjelokupnih djela isto ih izdaje Vittorio Klostermann izisla su 1975.

koja je zapocela negdje u aprilu ill maju 1927. ali oni se mogu grupirati u cetiri »grupe problema«. a zavrsena pocetkom aprila 1926. problem osnovne arnikulacije bivstvovanja. proistjecu mnogi konkretni problemi. To su: »problem ontoloske vddferencije [das Problem der ontologischen Differenz].38 koji jednoj »drugo] temis (0 osnovnim problemima [enomenologije) m~gu biti elaboracija odjeljka 0 vremenu i bivstvovanju u sklopu Sein und Zeit-a? Medutim ako se prisjetimo kako je Heidegger u tom djelu odredio fenomenologiju. no u vezi s njim i iz njega. odjeljka«. odjeljka.« (GPh 472-473) Ove naznake samog Heideggera i urednika njegove knjige rnogu u prvi rnah zbuniti: Kako to predavanja 0 bivstvovanja ne sarno osnovno pitanje fundametalne ontologije i' filozofije uopce. po Heideggeru. problem istinosnog karaktera bivstvovanja«. to je ravnodusni pluralni oblik »osnovni problemi«. medusobno rierangiranih problema. nego samim tim i osnovno pitanje fenomenologije. koji sugerira !iJli rnoze sugerirati da se fenomenologlja (po Heideggeru) bavi vecim brojem podjednako temeljnih. jer je elaboracija prva dva odjeljka zapoceta 1925.« (GPh 21) 0 tome opsirnije u jednom kasnijem odjeljku. prirodno.. rpitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. i to pokazivanjem »vremena. Hermann (ciji je tekst Heidegger vjerovatno i pregledao): »Kolegij izvodi centralnu tematiku 3. Onosto prije moze da zbuni. odnosno zakljucio da naporedo s pitanjem 0 smislu bivstvovanja postoje jos neka. (25 GPh) Sve ove probleme Heidegger je naumio razmotriti u drugom dijelu svojih predavanja pod naslovom »Drugi clio: Fundamentalnoontolosko pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. Gesamtbestand] osnovnih problema fenomenologije. Osnovne strukture 38 »Diskusija 0 osnovnom pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce i 0 problemima koji proistjecu iz njega jest ono lito tini cjelokupnost [cjelokupnu zalihu. Pitanje 0 smislu bivstvovanja ostaje osnovno filozofsko pitanje. odjeljka 1 dijela Sein und Zeit-a: davanje odgovora na ono fundamentalnoontolosko pitanje koje vodi analitiku tubivstvovanja. neobicnost ovih naznaka nestaje ili se mozda reducira na detalj. i ako je pitanje 0 smislu 37 Po Heideggeru tih konkretnijih problema sto proistjecu iz osnovnog pitanja svake filozofije. pod naslovom »osnovni problemi fenomenologije« mora pisati prije svega i 0 onom »najosnovnijem. Ta »stara«. Pod »osnovnim problemima fenomenologije« on misli pitanje 0 smislu bivstvovanja zajedno s problemima proistjecu iz njega. Znaci li to da se Heidegger odjednom predomislio. jednako vazna pitanja? Iz Heideggerovih uvodnih razmatranja i iz najave sadrzaja predavanja vidi se da 0 tome nije rijee. LX LXI . Ako su fenomenologija i ontologija u biti isto.37 Na tome da je u predavanjima 0 fenornenologiji rijec 0 elaboraciji tematike treceg odjeljka prvog dijela Sein und Zeit-a insistira u svom pogovoru i urednik Friedrich-Wilhelm v. ontologiju i filozofiju uopce. Rijecju »novaon je ooito zelio jos jednom dati do znanja da je ovoj najzad objavljenoj elaboraciji prethodila jedna »stara«. Krug tih problema mozemo zasad karakterizirati samo grubo.kao horizonta svakog razurnijevanja bivstvovanja.ginama Heideggerovih prirucnih primjeraka Sein und Zeit-a i teksta Vom Wesen des Grundes nalaze se takoder napomene koje upueuju da je u predavanjima 0 fe- nomenologiji rijec 0 problematici slavnog »3. sarno dva naziva za filozofiju uopce (promatranu s gledista metode i s gledista sadrzaja). ima mnogo. naravno. problem mogucih modifikacija bivstvovanja na njegove nacine bivstvovanja.0 smislu bivstvovanja uopce. Nakon onog sto smo vee ranije rekli 0 spaljivanju prve verzije »druge polovine« Sein und Zeit-a nije cudnosto Heidegger u citiranoj marginalnoj primjedbi govori 0 »novo]« elaboraciji 3. pitanja 0 srnislu bivstvovanja uopce. nije mogla biti puno starija od ove »nove«. onda se.

odnosno s njim. koje su bile iskazane utoku zapadne povijesti filozofije od vremena antike« (GPh 20). ansprechen] sa »jest«: bivstvovanje kopule. U prvi mah ove se teze. Die Grundstrukturen und Grundweisen des Seins. (GPh 33) Tako su predavanja 0 »osnovnim problemima fenomenologije« zamisljena kao opsezna rasprava u tri dijela. metodicki. nego bez obzira na vremenski slijed. prema Heideggerovoj najavi. kako to primjecuje Ii sam Heidegger. odlucio da u prvom dijelu predavanja razmotri »neke karakteristicne teze 0 bivstvovanju. 3. Umjesto da problematskom raspravljanju da prednost pred povijesnim Heidegger se ovdje. 4. 4. mogu ciniti »proizvoljno pokupljene«. Problem osnovne artikulacije bivstvovanja (essentia. 2. ali u stvari one su medusobno najintimnije povezane i vode pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce. Kad je rijec 0 realizaciii tog plana dogodilo se nesto slicno kao sa Sein und Zeit-om. nego dzrastaju iz unutrasnje sistematike problema bivstvovanja uopce. treba pokazati da problemi kojima se on prethodno bavi u prvom dijelu uzimajuci navedene teze kao nit vodilju »nisu slucajni. . Problem mogucih modifikacija bivstvovanja i jedinstva njegove mnostvenosti. Kantovu tezu: Bivstvovanje nije realan predikat.kako bismo se »jednorn najprije uopce upoznali s raspravljanjima 0 bivstvovanju«. Vorhandensein] (existentia). Istinosni karakter bivstvovanja. a taj se dio u skladu s cetiri grupe problema trebao dijeliti na t'etiri poglav- Vee na prvi pogled vidi se da ove teze nisu navedene lja: »1. koja potjece od Aristotela: U bivstvovno ustrojstvo jednog bivstvujuceg pripadaju bit illistostvo [Was-sein] (essentia) i postojanje [predrucnost. povezanim grupama problema. Dritter Teil: Die wissenschaftliche Methode der Ontologie und die Idee der Phanomenologie. a poput prva dva dijela i ovaj je trebalo da bude podijeljen na cetlri poglavlja. existentia). Zweiter Teil: Die fundamentalontologische Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt. Tezu srednjovjekovne ontologije (skolastike).« (20) LXII ni obicnim povijesnim slijedom (kao u povijestima filozofije) ni izvrnutim slijedom (kao u Heideggerovoj zamisljenoj destrukciji povijesti ontologije). 2.« (GPh 32) LXUI . pod naslovom »Treci dio: Nauona metoda ontologije i ideja ontologije«>. Teza riovovjekovne ontologije: Osnovni nacini bivstvovanja su bivstvovanje prirode (res extensa) i bivstvovanje duha (res cogitans). od kojih bi svaki imao po cetiri poglavlja (sto bi ukupno cinilo 12 poglavlja). Problem ontoloske diferencije (razlike bivstvovanja i bivstvujuceg). Tezu logike u najsirem smislu: Sve bivstvujuce moze se bez obzira na svoj svagdasnji [jeweilig] nacin bivstvovanja nagovoriti [osloviti.« (GPh 33) No ako su to »osnovni problemi fenomenologije« u razjasnjenom smislu zasto je Heidegger odlucio da ih razmotri tek u drugom dijelu svojih predavanja? Zato sto se on ovdje odlucio za strukturu bitno drukciju od one koju je pokusao realizirati u Sein und Zeit-u.i osnovni nacini bivstvovanja«. Od zamisljenih 12 poglavlja Heidegger je u predavanjima elaborirao prvih pet: cetiri poglavlja prvog dijela i prvo poglavlje dru39 Kolegij »Die Grundprobleme der Phanomenologie« ("Temelj· na pitanja ontologije«) trebalo je prema tome da se dijeli na slijedeca tri dijela: »Erster Teil: Phanomenologisch-kritische Diskussion einiger traditioneller Thesen tiber das Sein. 3.« (GPh 25) Uz navedena dva glavna dijela predavanja 0 osnovnirn problemima fenornenologije (historijskog i problematskog) Heidegger je zamislio i jedan treci. a za svoje razmatranje izabrao je cetiri takve teze: »1. Sistematsko razmatranje navedenih icetiriju grupa problema.

No ako je mLSljenje ovdje ponovo u odlucnom trenutku zakazalo. vee u Sein und Zeit-u predstavljala ishodiste Heideggerovog shvacanja fillozofije. Vorhandenes]. bez toga imena. realiziranog. jer je sama razlika. u vecoj mjeri. ali od centralnog su znacenja ovdje trebala biti cetin poglavlja drugog dijela (jer je upravo u njima trebalo izvrsiti elaboraciju neobjavljenog treceg odjeljka Sein und Zeit-a). Tako se zaostrava pitanje: Moze li se pri toj radikalnoj razlioi nacina bivstvovanja jos uopce pronaci jedan jedinstveni pojam bivstvovanja.gog ddjela. a predavanja nisu stigla dalje ad prvog pogIavlja. Egzistencija [Existenz] i postojanje [predrucno bivstvovanje. Vorhandensein] disparatniji su nego recimo odredenja bivstvovanja boga i bivstvovanja covjeka u tradicionalnoj ontologiji. (GPh 473) Medutim.i najavama. osim eventualno oskrtim naznakama. koliko. Na zalost od ta cetiri zamisljena poglavlja elaborirano je sarno one prvo. . pa se od svakog od njih moglo ocekdvati vise nego od onog prvog. (GPh 24) Pitanje se jos ostrije postavlja udaljnjemizlaganju. Hermann doduse tvrdi da je »za razmatranje tematike Sein und Zeit-a prvo poglavlje drugog dijela ionako odlucno«. Pretpostavljam da to nije toliko izraz prvotnih Heideggerovih namjera za razradu tog poglavlja. vise uvodnog karaktera. koji bi opravdao da se ti razlicit! nacini bivstvovanja oznace kao nacini bivstvovanja? Kako se u odnosu na mogucu raznovrsnost nacina bivstvovanja ima shvatiti jedinstvo pojma bivstvovanja?« (GPh 250) Nazalost 0 ovom odlucnom pitanju Heidegger je trebalo da raspravlja tek u trecem poglavljudrugog dijela. Naravno. preostala tri poglavlja drugogdijela kolegija. Jednu od prepreka za uspjeh svogpoduhvata Heidegger je u ovim predavanjima presutno odbacio: u predavanjirna se vise ne govori 0 ranije presudnoj distinkciji izmedu egzistenoijala i kategorija. problem odnosa izmedu razlicitin mo_dusa bivstvovanja i jedinstva bivstvovanja.. nema sumnje da je bilo na djelu (da je ozbiljno pokusavalo). trebaIa su. nije raspravljalo u objavljenom tekstu Sein und Zeit-a.anaIize koje su vee izvrsene u »prvoj polovini. izraz novih misaonih teskoca s kojima se suocio.Inace u velikom dijelu tog poglavlja variraju se . raspravljati 0 pltanjima 0 kojima se. i u elaboriranim dijelovima plana ima mnogocega interesantnog. a i tesko dabi je dtko mogao obrazloelti. ali nije principijelno novo. Za razliku oct prvog poglavlja. barsudeci po riaslovima . Jer ova dva bivstvujuca jos se uvijek shvacaju kao nesto sto postoji [predrucno. Predavanja su opet prekinuta na najzanimljivijoj tocki. Tako u zakljucku treceg poglavlja prvog dijela citamo: »Ontoloska razlika izmedu bivstvovnog ustrojstva tubivstvovanja i bivstvovnog ustrojstva prirode pokazuje se kao tako disparatna da se u prvi mah cini kao da se ta dva nacina bivstvovanja ne mogu usporediti ·i da se ne mogu odrediti polazeci od jednog jedinstvenog pojma bivstvovanja uopce.lIZ neke nove momente .Sein und Zeit-a. on tu tvrdnju ne obrazlaze. problem odnosa covjeka i neljudske prirode (i opcenitije problem odnosa Irazlioitih modusa bivstvovanja) Heidegger je sada dobro uocio. V Bitak i vrijeme LXV . Pravi problem koji se skriva iza razlikovanja ovih dviju vrsta »bivstvovnihkaraktera«. Uvijek iznova on u svojim predavanjima postavlja onaj problem 0 kojem je vee biJonijeci u prethodnom odjeljku ovog teksta. U svom pogovoru v. Tako vee u uvodnom dijelu predavanja Heidegger pita: »Koji su osnovni nacini bivstvovanja [die Grundweisen des Seins]? Lma Ii neke mnostvenosti? Kako je rnoguca raznolikost nacina bivstvovanja i kako je ana shvatljiva iz smisla bivstvovanja uopce? Kako se uprkos raznolikosti naciLXIV na bivstvovanja moze govoriti 0 jednom jedinstvenom pojmu bivstvovanja uopce? Ova pitanja mogu se sazeti u problem mogucib modijikacija bivstvovanja i [edinsiva njegove mnostvenosti. Razlika izmedu bivstvovanja i bivstvujuceg tu je dobila naziv »ontoloske diferenoije-csto je svakako znacajno.

te utvrdili da je ta zamisao os tala neostvarena. jedno Heideggerovo kasnije predavanje. korigiranje. potcrtao G.uz mnogosta sto ne ide u »elaboraciju 3.pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. ne samo zato 5tO je realizacija »cilj« zamisli. a i desavalo se u povijesti filozofije. . Naprotiv: pitanje 0 vrijednosti Sein und Zeit-a treba pazljivo razmotniti.i njenu realizaciju. odnosno da je njena realizacija prekinuta na mjestu gdje je trebalo poceti 40 Kako ie poznato. Max Niemeyer Verlag. vee predstavlja Iskusavanje inovog pristupa problemetici Sein und Zeit-a. da neki mislilac pri prvom (oi pri ponovljenom) pokusaju ne uspije ostvariti svoju zamisao (ili mozda cak uopce ne pokusa da je ostvari). TvndiLi smo (i pokusali obrazloeiti) da Heidegger svoj projekt i nije mogao dovrsiti. s razmatranjem osnovnog pitanja cijelog djela .projekt fundamentalne onto1ogije . Svaka filozofska zamisao pociva na nekirn pretpostavkama. ne zbog kontradiktomosti svog temeljnog projekta. Medutim sasvim je moguce. To niposto ne znaci neko potcjenjivanje ovog dje1a. jer je moguce da djelo ima cak i izuzetno znacenje.S. a sve te pretpostavke. nego tek 0 pocetnom dijelu te elaboracije . Ttibingen. ni ta zamisao ni njena djelomicna realizacija (koja je jednostavno zastaIa na pola puta) nemaju nikakvo znaeenje i ne moraju nas dalje interesirati. vee i zato sto nam realizacija neke zarnisli moze bolje pokazati njenu bit inapose njene teskoce. realizaoija jedne zami:sli nije beznacajna. I 1962.a prvi put objavljeno u Parizu 1968. brzopleto ako bismo na osnovu recenog zakljucili: Buduci da Heidegger u svom Sein und Zeit-xi nije do kraja ostvario svoju zamisao (nije odgovonio na osnovno pitanje koje je sam sebi postavio).Tako mozemo reci da se u predavanjima 0 »Osnovnim problemima fenomenologije« ne radi 0 cjelovitoj (pa ni o vecim dijelom izvedenoj) »elaboraciji 3. Zato ova vrlo zanimljiva predavanjakoja zasluzuju punu paznju i zasebnu analizu rnozemo u daljnjem tekstu ovog uvoda u Sein und Zeit uglavnom ostaviti po strani. odjeljka«. Zur Sache des Denkens. pa bi se moglo pornisliti da je to neka zakasnjela elaboracija treceg odjeljka Sein und Zeita. odjeljka I dijela Sein und Zeit-e«. Bblo bi. odrzano u Freiburgu 31. pa da se ona dpak pokaze izuzetno p1odnom u misljenju drugih filozofa. Naravno. osvjetljavanje u novim aspektima onogasto je u prva dva odjeljka Sein und Zeit-a vee jednom elaborirano.40 ali su i sami jedno originalno i znacajno (nedovrseno) jilozojsko djelo. koje kad se ona opcenito formulira mogu biti teZe sagledive. Tako ni clnjenica sto Heidegger nije uspio do kraja realizirati svoju zamisao kako je eksplicirana u uvodnom dijelu Sein und Zeit-a i da se u toku njenog izvodenja zap1eo u velike teskoce ne govori nista konkluzivno 0 znacenju i vrijednosti tog LXVII 7.U istoj biljesci Heidegger slijedecim rijecima objasnjava zasto je Sein und Zeit ostao nedovrsen: »Pisac tada niie bio dorastao dovoljnoj elaboraciji teme spomenute u naslovu »Zeit und (Ibidem. pitanja i putevi mogu se kriticki razmatrati i prije i u toku realizacije zamis1i.ii prvom redu liz slijedecih raz1oga: 1. dopunjavanje. 91) . nego zbog toga sto je u toku njegova izvodenja razvio odredene koncepcije (u prvom redu koncepciju o nepremostivoj razlioi dvaju temeljnih nacina bivstvovanja) koje daljnje izvodenje pocetnog projekta hli zamis1i cine nernoguoim i nepotrebnirn. svojevrsno preispitivanje. Pitanje 0 znacenju »prve polovine« jedna umetnuta napomena U dosadasnjem tekstu ovog uvoda razmotrili smo Heideggerovu zamisao Sein und Zeit-a . 1969. P.nosi naslov »Zeit und Sein« (»Vrijeme i bivstvovanje«). medutim. sugerira neke puteve za njihovo rjesavanje. Od ove se pretpostavke sam Heidegger jasno (i s pravom) ogradio: »Ono sto sadrzi tekst predavanja koji je napisan sada poslije tri Ii po decenije ne moze se viSe nadovezati na tekst Sein und Zeit-a. pokrece neka pitanja. »Osnovni problemi tenomenologije« nisu potpuna (pa vee time ni zadovoljavajuca) elaboracija krucijalnog odjeljka Sein und Zeit-a. Vrijednost jedne zamisli ne zavisi sama po sebi od toga da di je ona vee realizirana.) LXVI Sein«.« (Martin Heidegger.

To niposto ne znaci da je pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja samo po sebi za Heideggera beznacajno. U sklopu Sein und Zeit-a ovo pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja lima status pomocnog. te da analiza prvog treba da nam pruzi bitne uvide u drugo. uvida koji se ne smiju potcijeniti bez obzira na to u lrojoj su mjeri detaljno razvijeni ili izvedeni.Heidegger formulira kao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja.od neprocjenjivog znacenja. pa bi na njemu trebalo i dalje »raditi«. a ono. vrijednosti i znacenju njegovog ishodisnog projekta.pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce. Prema tome. dako je sam Heidegger u Sein und Zeit-u jasno razlikovao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (covjeka) i pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. To je moguce tek u okviru ontologije tubivstvovanja kad se uz POIDoe fundamentalne ontologije do de do kniticki zasnovanog pojma bivstvovanja uopce. Od spomenutih cemo pitanja u daljnjem tekstu djelomicno razmotriti samo ono drugo. S druge strane. Temeljito i detaljno to pitanje treba da bude razmatrano u sklopu ontologije tubivstvovanja Hi ontologije covjeka. U abjavljenoj »prvoj polovini« Sein und Zeit-a Heidegger je realizirao znacajan dio svoje filozofske zarnisli.koje se u filozofiji najcesce formulira kao pitanje 0 biti covjeka .naravno onakve kakva je prove dena u Sein und Zeit-u i (3) pitanje 0 znacenju Heideggerovih uvida i zapazanja 0 osnovnom pitanju svake ontologije. Treba podsjetiti da pripremni karakter pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ne znaci da je to pitanje potpuno nezavisno ad odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. Mozda ono realizirano ne vrijedi mnogo. bez obzira na to dali se na njega. ni u kom slucaju nije beznacajno. Medutim ova se moze razviti tek nakon i na osnovu fundamentalne ontologije.makar samo fragment sire zamisli . Sein und Zeit moze da bude kapitalno djelo naseg vremena. U pitanju 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja vee je pretpastavljen jedan predontoloski pojam bivstvovanja uopce i bas zato sto tu jos ne raspolazemo kriticki utemeljenim pojmom bivstvovanja. LXIX . koje treba da narn omoguci pristup glavnom pitanju tog djela . (2) pitanje 0 vrijednosti i znacenju njegove analize covjeka (tubivstvovanja) LXVIII . njegova je ishodisna ideja da su ta dva pitanja tijesno povezana.projekta. projekta fundamentalne ontologije. a mazda je . kako to neki misle. ni pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ne maze u okviru fundamentalne ontologije biti dovedena do kraja. Ako je Heidegger 0 tom pitanju uspio da kaze nesto znacajno ili cak presudno. I ranije je bilo filozofa koji su realizirali samo dio svog zamasnog projekta pa ipak je ono realizirano bilo od izuzetnog znacenja i vrijednosti. Mozda je projekt ipakdobar i mnogoobecavajuci. ono kojem bi u tradicionalnoj filozofiji odgovaralo pitanje 0 biti covieka. pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce. 8. svode sva filozofska pitanja. To znaoi da i nakon utvrdivanja nedovrsenosti Heideggerovog osnovnog filozofskog projektapred nama ostaju tri otvorena pitanja: (1) pitanje 0 smislu. ako Ii Heidegger u Sein und Zeit-u nije izvrsio sistematsku analizu pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. moguce je da je u okviru analize pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja dosao do dragocjenih uvida u temeljno pitanje. bez obzira na tosto u njemu nije rijeseno pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. drugorazredno Hi cak nedopusteno. analizirao je detaljno pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. prethodnog pitanja. Formulacija i artikulacija pitanja o tubivstvovanju (covjeku) Pitanje 0 covjeku . Cinjenica da je jedan mislilac u nekom djelu realizirao tek dio svoje zamisli jos nista ne govori 0 znacenju i vrijednosti realtziranog. 2.

2. koji su u okviru fundamentalne ontologije slucajno mteresantnl. a od pre- Na taj nacin cijela analiza pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja vrsi se na tri nivoa. od pitanja kako su tri nivoa Heideggerove analize covjeka rasporedena po odjeljcima i poglavljirna njegoveknjige vaznije je pitanje 0 razlozima Ii opravdanosti njegove [ormulacije i artikulacije pitanja 0 covjeku. LXXI Ovo razvijanje veno cinjenicom LXX . nego svako dobiva i odreden odgovor. na koje se dijeli prvi odjeljak Sein und Zeit-a. Kad je rijec 0 konkretnoj artikulaciji pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. jer se »izvorna«. definitivna i sveobuhvatna analiza vrsi tek na trecem nivou. pitanje 0 smislic bivstvovanja tubivstvovanja. Medutim. ali kako sezadatak tog odjeljka sazima u uvodnom. 45. ono sto je u tom pitanju najvaznije. Nijedno od ovih pitanja ne ostaje 11 Sein und Zeit-a samo pi tanje.briga (die Sorge).._. ako pogledamo 0 cemu je rijec u prvom od ta dva odjeljka. pitanje 0 osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja. Heidegger najprije analizira »osnovno [temeljno] ustrojstvo tubivstvovanja« (»die Grundverfassung des Daseins«). biologije.« Moglo bi se red da je to opet disproporcionalnost koja zarnagljuje podjelu na dva stupnja analize i njihovo kornparativno znacenje. a kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja (Sinn von Sein des Daseins) odnosno . Kao osnovno ustrojstvo tubivstvovanja pokazuje se bivstvovanje-u-svijetu (das In-der-Welt-sein).kao smisao bnige (der Sinn der Sorge) pokazuje se vremenitost (die Zeitlichkeit). pitanje o bivstvovanju tubivstvovanja i 3. Takoder treba istaci da pomocni i pripremni karakter pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja unutar fundamentalne ontologije ne znaci da je turazmatranje pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ograniceno na neke sporedne aspekte. a zatim »bivstvovanje tubivstvovanja« (»das Sein des Daseins«). Razlikovanje »pripremne [undamentulne analize« i »izvorne egzistencijalne interpretacijee csni se kao dobro opravdanje za podjelu iraspravdjanja pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja u dva zasebna odjeljka. \ . psihologije. Heideggerov odgovor na eventualni prigovor sto analizu tni pitanja nije izveo u tri odjeljka (umjesto u dva) bio bi vjerovatno taj da analiza prva dva pitanja ima pripremni karakter. te . jer u tom »okviru« i s ciJ:jern razumijevanja smisla bivstvovanja uopce »interesantni« su upravo najbitniji »aspekti« pitanja 0 bivstvovanju." 41 Prvo od sest poglavlja (Kapitel) . paragrafu tog odjeljka Ii napose u naslovu 'tog paragrafa (»Rezultat pripremne fund amentalne analize tubivstvovanja i zadatak izvorne egzistencijalne interpretacije tog bivstvujuceg«). kao bivstvovanje tuoivstvovanja (das Sein des Daseins) . Analizu tog pitanja Heidegger je naime podijelio na dva dijela: na »pripremnu fundamentalnu analizu tubivstvovanja« (kako je naslovljen prvi odjeljak prvog dijela) i na »izvornu egzistencijalnu mterpretaciju« tubivstvovanja (kako doduse nije naslovIjen drugi odjeljak. ali relativno zasebna pitanja: 1. odnosno dijeli se na trl povezana. analize na tri nivoa donekle je prikrida se analiza prva dva pitanja vrsi u prvom odjeljku a analiza treceg pitanja u drugom odjeljku. irna uvodni karakter pokusavajuci da jo~ jednorn razjasni razliku izmedu »analitike tubivstvovanjae (»Daseinsanalytik«) i antropologije. jer analiza »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« (kojoj su posvecena cetiri poglavlja) sigurno nije cetiri puta vaznija od analize »bivstvovanja tubivstvovanja« (kojoj je posveceno sarno jedno poglavlje). te da principijelna razlika izmedu prva dva nivoa i onog treceg opravdava Ii svodenje prva dva nivoa analize u jedan odjeljak.interpretacije prirnitivnog bivstvovanja« (entologije). vidjet cemo da se u okviru »pripremne fundamentalne analize tubivstvovanja« vrsl analiza na dva medusobno jasno razdvojena nivoa. Zasto on pitanje 0 covjeku ne formulira na tradicionalan nacin ikao pitanje 0 biti nego kao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja? I zasto on tako formulirano pitanje dijeli na pitanje 0 bivstvovanja tuostalih pet poglavlja cetiri (drugo do peto) bave se analizorn ))osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« a jedno (sesto) analizorn »bivstvovanja tubivstvovanja. Medutim. peije svega treba obratiti paznju na slijedece: Oba objavljena odjeljka prvog dijela Sein und Zeit-a bave se pitanjem 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja.

u vise mahova fonnulirati jedan pojam biti bitno razlicit od tradicionalnog (vidi npr. Zusammengestellt von Hildegard Feick. odredenost. 1%8. 323-325) odredio. Rijec je uglavnom o mjestima na kojima se vee daje odgovor na pitanja 0 »bivstvovnom ustrojstvu« tubivstvovanja. unaprijed upozorio da raspravljajuoi 0 bivstvovanju tubivstvovanja ne moramo posjedovati kriticki utemeljeni pojam bivstvovanja. kao trajna priroda. 161. skup trajnih svojstava iii obiljezja koja su u osnovi svih ostalih. ocemu smo vee govorili.bivstvovanja i na pitanje 0 smislu tog bivstvovanja? A ako ga je vee tako podijelio. odnosno objasnio. Ta se evolucija zbog nepostojanja objavljenih tekstova iz tog vremena ne moze detaljno pratiti.kriticara metafizike. a1i. u narednim je godinama dosao do drugih shvacanja 0 covjeku. neubearbeitete Auflage. 156. Zagreb. rod etc. koji je u svojoj habilitacionoj radnji (1916) zastupao tezu 0 postojanju konstantne ljudske prirode. tocnije ona trajna svojstva. Filozoiiia i marksizam. premda se 0 njemu moze pones to zakljuciti na osnovu Heideggerovih skrtih naznaka (0 cemu kasnije). Naprijed. Tiibingen. specificnost necega po cemu se ono razlikuje kako od svega drugog tako i od vlastitih prolaznih stanja ili pojavnih oblika. ustrojstvu« tubivstvovanja? Sta ta tako formulirana pitanja zapravo znace i zasto treba da se postavljaju navedenim slijedom? Mozemo li uopce znati sta ta pitanja znace. II izdanje. vrsta.) jest to sto jest.? a drugi taj pojam potpuno odbacuju. Uz tennin »Dasein« zabiljezen je doduse potpojam "Seinsverfassung des Daseins«. nema pojma »Grundverfassung« (sto nije njena krivica). 72-73. Pritom neki kriticari pojma biti nastoje da ga formuliraju na bolji nacin.. Ali nije slucajno sto je on pitanje 0 biti pokusao da zamijeni spletom vise pitanja. i kod svdh drugih . zasto on kao trece. Heidegger. Max Niemeyer Verlag. Medutim kad je rijec 0 »osnovnom ustrojstvu« (a 0 tom pojmu tesko da imamo neko »predontolosko razumijevanje«). osoba. ali uz taj pojam nije izvucen nikakav citat iz Heideggera (kao u drugim slucajevima). nego se rnozemo osloniti na nase predontolosko razumijevanje »bivstvovanja«. kako se 'oim. 1974. svi uteme1jeni u istoj biti. str. pricemu se on. »bivstvovanje« i »smisao«? Kao da je ovakvo pitanje predvidao iskljucivo Ili prvenstveno u vezi s pojmom »bivstvovanja«. ali se vidi vee iz u meduvremenu objavljene recenzije Jasper43 Tako je i pisac ovog teksta pokusao. promjenljivih Ili privremenih svojstava iJi stanja odgovarajuce »stvari« ili »predmeta«.pitanja 0 covjekovom osnovnom ustrojstvu. na drukciji nacin. koja su u osnovi prolaznih. sto ga ie sastavila Hildegard Feick (Index zu Heideggers »Sein und Zeit«. i kod takvih kriticara pojavljuje pod nekim drugim imenom. bivstvovanju i smislu bivstvovanja. polazeci od Marxa. Bit se tradicionalno obicno shvaca kao ono po cemu nesto (neka stvar. Elementi biti obicno se shvacaju kao »svojstva« ili »osobine«. pojava. makoliko razliCiti. on taj pojam eksplicite ne razjasnjava ni u daljnjem tekstu svoje rasprave." 42 U inace izvrsnom kazalu uz Sein und Zeit. Poput ostalih »stvari« i covjek prema tradioionalnom shvacanju ima odredenu »bit«. Po mom rnisljenju. 133-134). 132 S. grupa. a stranice na koje se tu upucuje ne daju nikakvo objasnjenje pojma sGrundverfassunge. koji su. 2. sto se tice »srnisla« on se tim pojmom sluzi bez prethodnog razjasnjenja da bi ga tek u poodmaklim fazama istrazivanja u paragrafima 32 i 65 (vidi napose SZ 151-153.). napose u engleskom empirizmu d kasnije pozitivizmu.Pojam biti dovodi se u pitanje jos u srednovjekovnoj filozofiji (u nominalistickim strujanjima) Ii napose u novom vijeku. LXXII LXXIII . djelomicno je slucajno sto je Heidegger na mjesto tradicionaJnog pitanja 0 covjekovoj bitipostavio bas tri navedena pitanja (tijesno povezana u svojevrsnom hijerarhijskom slijedu) . Heidegger je. 80-81. ako ne znamo sta u ovom kontekstu znace dli treba da znace pojmovi »osnovno ustrojstvo«. odnosno prvo i pocetno dodaje jos i pitanje 0 »osnovnom. On medutim ne daje nikakvo preliminarno objasnjenje 0 upotrebi pojmova »osrzovno ustrojstvo« i »srnisao« i ne osjeca nelagodu sto pomocu ovih rierazjasnjenih pojmova formulira svoja temeljna pitanja.

to nije pojamkoji orijentira Istrazivanje. ne dzgleda jako prihvatljivo ni da se on promatra kao nestrukturirana surna svojih faktiokih postupaka. trebalo bi se vratiti Husserlu u cijim analizarna pojmovi smisla i strukture dgraju veliku ulogu. Ustvari.se spominju izvedeni pojmovi kao »Wesensbestirnrnung« i »wesentlich«). G. nego se njegova bit LXXIV naprotiv sastoji u tome da on uvijek ima da bivstvuje svoje bivstvovanjekao svoje« ltd. ali nije ni sasvim los. Navedeno mjesto nije jedino u Sein und Zeit-u na kojem je »bit« stavljena pod navodnike (kao sto se pod navodnicima susrece i izraz »esencija«. njime se htjelo misliti nesto znacajno. egzistenciju. Prolegomena zur Phanomenologie von Geschichte und Nature (Ijetni semestar 1925) i »Logik.) uzela je kao nit vodilju ono 5tO je anticipativno bilo odredeno kao bit tubivstvovanja.« (231) Da Ii je pisuci u ovim i u jos nekim slucajevima »bit« bez riavodnika Heidegger to ucinio iz nepaznje iii namjerno. »Essenz«). lma nesto po cemu se covjek razlikuje od svih drugih bica. Vodeci je pojam istrazivanja bivstvovanje (Sein).). zato sto se bojao da se navodnici ne shvate suvise doslovno i da se ono znacajno u tradicionalnom pojmu bitl ne zaboravi? 0 'tome se moze diskutirati. Pitanje 0 covjeku postalo je tako pitanjem 0 njegovorn bivstvovanju. Heidegger je. poslao Jaspersu. »Das Wesen der Sprache« itd.P.sta (Was). prerna pojmu j prema terminu »bit« on se u Sein und Zeit-u odnosd i donekle dvosmisleno. sto ju je Heidegger 1921. nego njemu svojstveni nacin bdvstvovanja. Trebalo bi detaljno razmotriti Ii Heideggerove (u meduvremenu) objavljene kolegije »Geschichte des Zeitbegriffs. sarno lkad je rijec o covjeku rnoramo voditi racuna 0 tome da on posjeduje bit u jednom specificnom smislu? Slicno citamo dalje: »Analiza tog bivstvovanja (bivstvovanja tubivstvovanja. Vee smo ranije citirali Heideggerovu tezu: »Bit« tubiv- stvovanja leii [nalazi se. medutim. »Vom Wesen der Wahrheit«. (SZ 42) To se moze shvatiti tako da tubivstvovanje nerna biti u uobicajenom smislu.sovog djela Psychologie der Anschauungen. ocito smatrao da se pojam biti ne moze bez odgovarajuce zamjene izbaciti sa svoga »rnjesta« u j. Medutirn u Sein und Zeit-xi ima i rnjesta na kojima se izraz »bit« (Wesen) javlja i bez navodnika. Eliminirajuci pojam »biti« s onog rnjesta koje rnu je u filozofskoj diskusiji 0 covjeku ranije pripadalo. jednako kao i vlise kasnijih radova (»HOIderlin und das Wesen der Dichtung«. Uzgred receno. uskoro nakon Sein und Zeit-a Heidegger je potpuno rehabilitirao pojam bdti bez navodnika. sarno u nesto drukcijem znacenju (jedna od njegovih publikacija Iz 1929. Heidegger ga nije u potpunosti izbacio iz svog djela Sein und Zeit. takoder smo vee citirali: »1 buduci da se bitno odredenje toga bivstvujucega ne moze izvrsiti navodenjern nekog stvarnog . Jedno od tih mjesta. ali da irna nesto slicno biti _ egzistenciju.ima vee bit i u naslovu (»Vom Wesen des Grundes«).i:i:lozofslkoj diskusiji. No time jos nisrno odgovorili na pdtanje zasto su Heideggeru uz pojarn bivstvovanja bili potrebni kao vodeci pojmovi za artikulaciju pitanja jos i pojrnovi »smisao« i »osnovno ustrojstvo«. U svakom slucaju. To nije neki skup cvrstih svojstava. Opredjeljujuci se protiv pitanja 0 biti Covjeka u uvjerenju da Covjek u svom egzistiranju nije unaprijed odreden necirn danirn. otprilike u smislu: pojarn nije dobar. odnosno 0 njemu specificnom nacinu biv- stvovanja. Die Frage nach der WahrLXXV . jest] u njegovoj egzistenciji«. jer akocovjek nije odreden nekorn fiksiranom biti. no cini mi se da je posrijedi prije upravo ovo drugo. premda se pojam biti vise puta sporninje u Sein und Zeit-xi (jos VliSe. ali to znacajno treba misliti na primjereniji nacin. Da bi se dao potpuniji odgovor na ovo pitanje. i to opet u sklopu teze 0 biti covjeka kao egzistenciji. a ti navodnici ocito znace dozirano distanciranje od navedenog pojma. ~SZ 12} Ne znaci Ii to da je pojam biti opcenito Iegitiman.

te da ideja 0 »redovima biti« moze pomoci boljem razumijevanju Heideggerove ideje 0 tri nivoa pitanja 0 covjeku. Trihotomijska podjela pitanja 0 covjeku omogueuje mnogo potpuniju. Tako npr. premda ga ne elaborira u nekom zasebnom odjeljku.» S druge strane. omogucilo je Heideggeru da u okvire »odgovora. Lenin. hijerarhijski povezana pitanja. be. ali ih sve na neki nacin tangira. Koje je to »cetvrto pitanje« i kakav je njegov odnos prema tri navedena pitanja 0 covjeku? I da Ii ovako slozenim rasclanjivanjem pitanja ocovjeku Heidegger doista prevladava tradicionalno shvacanje xovjeka iii neke nezasnovane pretpostavke tradicionalnog pitanja 0 covjeku ostaju sadrzane i u Heideggerovoj analizi? 9. Rijec je 0 pitanju 0 covjekovom autenticnom bivstvovanju. svestraniju i konkretniju analizu.e" Iako ova ideja 0 raznim »redovima biti« sigurno nije utjecala na formiranje Heideggerove misli 0 tri nivoa pitanja 0 covjeku.heit« (zimski semestar 1925-26). vidjet cemo da tu pored tri glavna nivoa analize postoje i rieki dodatni »prethodnis i »urnetnuti« nivoi. str. analiza tubivstvovanja kao »bivstvovanja ka smrti« (sdas Sein zum Tode«). gdje je rijec 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. 237. koje polazi od distinkcije izmedu autenticnog i neautenticnog bivstvovanja .i kao udubljivanje spoznaje od bini prvog do biti drugog i treceg reda (od »najpovrsnijebiti do »najdublje«). i ujedno da te uvide poveie u jednu u velikoj mjeri uvjerljivu cjelinu. Zadovoljit cemo se time da sarno kratko naznacimo koja je po nasem misljenju bila Heideggerova glavna motivacija za takvu artikulaciju pitanja 0 covjeku: Tradicionalno pitanje 0 biti covjeka unaprijed je sugeriralo simplificiranu dvodjelnu podjelu covjeka na »bitna« i »nebitna« svojstva i osiromasen]e ljudske biti na nekoliko glavnih svojstava . da tako kazem.mnogo vise svojih uvida 0 ICovjeku nego sto bi to bilo moguce pri tradicionalnoj formulaciji pitanja. dijeljenje pitanja 0 covjeku na tri razlioita.u prvorn redu na visi rodni pojam i na specificnu razliku. 0 kojemu Heidegger raspravlja u Sein und Zeit-is. »cetvrto pitanje«: autenticno bivstvovanje nasuprot neautenticnom Prije nego sto u najkracim crtama pokusamo razmotriti i Heideggerove odgovore na tri pitanja kojima je on zamijenio tradicionalno pitanje 0 biti covjeka. moramo bar preliminarno reci nesto i 0 cetvrtom pitanju o covjeku. Kretanje analize od »osnovnog ustrojstva« preko »bivstvovanja« do »smisla« moze se shvatiti . Dolazeci iz jedne drukcije misaone tradicije. U svakom slucaju.misao 0 biti i spoznaji biti: »Covjekova misao beskonacno se udubljuje od pojave do biti. LX. no tihcemo se analiza u ovom uvodu odreci. ne pripada ni ukakav poseban riivo.na ta pitanja »smje44 sti. nego predstavlja jedan zaseban prelazni nivo analize. Takvih medunivoa ima vise. LXXVI . zapravo ne predstavlja ni odgovor na pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja (jer je to briga). bez Heideggerove strucne filozofske spreme. kraja. kako se cini. iako srnjestena u »drugi odjeljak«. s analizama na tni glavna nivoa (i na medunivoima) presijeca se analiza jednog pitanja koje."XVII V. I.bitno hegelovsku . odnosno pogiavlju. niti na pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (jer je to vremenitost). Doduse ni u ta tri nivoa nije se moglo sasvim uklopiti sve onosto je Heidegger htio reci 0 covjeku. nema sumnje da je objema ddejama zajednicka u najmanju ruku odbojnost prema dihotomijskom dijeljenju zbilje na »bit« i »pojavu«. Lenjin je ponekad iznenadivao Iucidnim zapaianjima. Ogiz 1947. ali s istinskim interesom za fidozofske probleme i cesto zacudujucom sposobnoscu njihovog razumijevanja. reda. on je tako nasao i vrfo upecatljiv izraz za jednu . Studirajuci Hegela. do biti drugog reda itd. od biti prvog. Filosofskie tetradi.. u kojima je ta artikulaoija rodenai elaborirana. pa ako malo pailjivije prostudiramo cijelo dje10.

»uneigentlich«. odnosno normu ponasanja? Termina »Eigentlichkeit« nema u slavnom Eislerovom rjecniku filozofskih pojmova (prvo. jednotomno izdanje 1899. Schwabe & Co Verlag. odnosno solipsizam? Takav utisak moze se u prvi mah dobiti. Distinkciju izmedu autenticnosti (pravosti. Band 2: D-F. »njegovo«. iiberantwortet] svom viastdtom bivstvovanju. mora suizricati »licna »uvijek-mojosti« Sta.« (SZ 41--42 ) I dalje: »Bivstvovanje. Basel/Stuttgart. »neautenticnost« (prema grckom »authentikos«). Tu prazninu u filozofskoj historiografiji ne moze popuniti ill ovaj tekst Ciji je zadatak uvodenje u Sein und Zeit. »vase«.(odnosno izmedu autentienosti Ii. Uneigentlichkeit) Heidegger uvodi na pocetku pTVOgpoglavlja prvog odjeljka prvog djela Sein und Zeit-a . no ti su reci posveceni iskljucivo Heideggerovoj upotrebi tog termina u Sein und Zerr-u. slicno kao 5tO to rade Englezi. »die Eigentlichkeit«. nastoji da obnovi smisaonu vezu medu njima. »die Uneigentlichkeit« prevodimo. moramo blizerazmotriti kako ga shvaca Heidegger. Eigentlichkeit] i neautenticnosti (nepravosti. 1972. Adorno napisao je cijelu knjigu pod naslovom largon autenticnosti. U cernu je znacenje te distinkoije i ukakvom je odnosu razlikovanje autenticnog i neautenticnog bivstvovanja prema navedenim pitanjima Kojima je Heidegger zamijenio tradicionalno pitanje 0 biti covjeka? Nije li to mozda [edna suvisna distinkcija. U bivstvovanju tog bivstvujuceg odnosi se ovo samo prema svom bivstvovanju. [seinem eigenem Sein]. cija je analiza zadatak [stoji kao zadatak] uvijek smo mi sami. posvecenom »Temi analitike tubivstvovanja«. dzrazen neuobicajenom j~kam kovanioom. " Oslovljavanje tubivstvovanja mora prema karakteru uvijek-mojosti [Jemeinigkeit] tog bivstvujuceg uvijek suiskazatd licnu zamjenicu: »ja jesam«. 47 Vidi Historisches worterbucn der Philosophic. Medutim. neautenticnosti). »njezino«." te se. ald \------- i 46 Heideggerove termine »eigentlich«. (»Jemeinigkeit«) LXXVIII LXXIX .). premda nije opsirnije zasebno elaborirano. dok je njemacko »eigentlich« izvedeno od »eigen«. nasuprot njemaCkom svakodnevnom jeziku. U najnovijem monumentalnom Historijskom rjecniku jilozo[ije. provlaci kroz cijelo djelo. Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek moje (je meines). terrnin »EigentHchkeit/Uneigentlichkeit« dobio je tridesetak redaka. Francuzi i Talijani. Tako taj pojam jos uvijekceka svoga histonicara. Unter Mitwirkung von mehr als 700 Fachleuten herausgegeben von Joachim Ritter. 0 njemacko] ideologiji. niiz ove se polemicke Jrnjige ne moze mnogo saznati 0 historijatu »autenticaosti« kao filozofskog pojma.zapoceo izlazdti pod redakcijom Joachima Rittera. od uvodnih do zakljuenih poglavlja. a Heidegger uz to.u paragrafu 9. !koji je. »neautentican«. Inace ni »autentican« ni »pravi« nije idealan prijevod. Za njihovo prevodenje dosli bi u obzir i nasi izrazi »pravi«. »njihovo«? Znaci lito da Heidegger zastupa radikalni subjektivizam. »unecht« itd. Nema ga ni u drugim. 339. svlasttt«. cetvrto. Heidegger kaze da se 0 tubivstvovanju. 0 kojem se tom bivstvujucem radi u njegovom bivstvovanju.« (SZ 42) znaci Heideggerova teza 0 tubivstvovanja? Znaci li ona da je tubivstvovanje uvijek sarno »moje« (Heideggerovo). S. u kojem se »eigentlich« znacenjski emancipiralo od »eigen«. jest uvijek rnoje [je meines] . »nase«. bez koje je Sein und Zeit kao ontoloska rasprava mogao da bude? Nije H tu liijoc 0 etickoj distinkciji koja treba da zasnuje neki eticki zahtjev. »nepravi«. i to upravo u skladu s njegovim karakterom uvijek-mojosti. ali oni bolje odgovaraju za prevodenje njemackih izraza »echt«. na osnovu citiranog. »nepravost« (pa ih ponegdje i dodajemo u zagradi uz »autentican« itd. Kao bivstvujuce tog bivstvovanja ono je prepusteno [povjereno. Pojam »uvijek-mojosti« (»Jemeinigkeit«) uvodi se prvim recenicama navedenog poglavlja na slijedeoi nacin: »Bivstvujuce. !k. a nikada »tvoje«. jer nijedan od ovih izraza nema veze s rijeeju »vlastit«. trotomno izdanje 1927).oji je u toku dvadesetog stoljeca sve donedavna vazio kao vrhunsko djelo filozofske Ieksikografije." Theodor W. a zasniva je uz pomoc pojma »uvijek-mojosti« (»Jemeinigkeit«). izrazima »autentican«. Medutim upravo zato stonije mjee 0 pojmu cije je znacenje opcepoznato i leksikografski fiksirano. koji je jedan od riajspecificnije njegovih pojmova. »ti jesi«. »pravost«. »autenticnost«. manjim njemackim filozofskim rjecnicirna.

to jest sebi vlastito [slch zueigen].. onda samim tim ono moze biti i »nase«.. Seinsmodi] autenticnosti [Eigentlichkeit] i neautenticnosti [Uneigentlichkeit] . te kao primjer navodi dvije takve zamjenice: »ja« i »ti«. Ne znaci li to da tubivstvovanje moze biti ne sarno »moje« nego i »tvoje«? Nabrajajuci licne zamjenice. (s-das Selbst«)? Nije Ii Heideggerova teza 0 »uvijek-mojosti« tubivstvovanja jedan novi nacin izrazavanja teze 0 covjeko kao subjektu?48 U svakom slucaju »uviiek-mojost« je po Heideggeru pretpostavka i osnova kako autentionosti tako i neautentienosti. Ta dva bivstvovna modusa [modusa bivstvovanja.Theunissen pokazuje da je pojarn suvijek-mojosti« igrao odlucnu ulogu vee kod Husserla (kod kojeg doduse nema izraza ltJemeinigkeit«. odnosi se prema svom bivstvovanju kao svojoj najvlastitijoj [eigensten] mogucnosti. No kako shvatiti to »ja«? Na upravo citirani tekst nastavlja se reeenica: »Ono Tko dobija odgovor od samog ja [Ich selbst].uvijek-mojosti« (. eigenschaftlich] kao neko predrucno [postojece. cija je analiza zadatak uvijek smo mi sami. Ovo odredenje naznacu]e jedno ontolosko ustrojstvo. abi ga sarno naznacuje. Umjesto 0 »uvijek-mojosti« mogao je govoriti 0 »uvijek-nasosti«. Ono ujedno sadrzi onticku . dakle. »sopstva«. prije svega zato 5tO se ona kod Husserla pripisuje transcendentalnom egu (a ne empirijskom tubivstvovanju) i ne moze biti personalna (kao kod Heideggera). (SZ 114) Ne sugerira li se time da pod »samim [a« treba misliti ono (ill nesto slicno onom) sto se tradicionalno oznacaLXXX valo kao »subjekt« i »sopstvo«. »subjekta«. »osobnost«)? Cini se da to ipak nije moguce: »Tubivstvovanje je bivstvujuce koje sam uvijek ja sam rich selbst]. Studien zur Sozialontologie der Gegenwart. Ali ono se moglo izgubiti i ono se moglo j05 ne zadobiti samo j sarno ukoliko je ono po svojoj bitd moguce autenticno [eigentliches].« Na ovu recenicu Heidegger je mogao nastaviti: »Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek nase« (umjesto: »uvijek moje«). Bivstvujuce kojem se u njegovom bivstvovanju radi 0 samom tom bivstvovanju. Da je rnislio tako. Moguce je. bivstvovanje je uvijek moje. ali da "Jemeinigkeit« kod Husserla znaci nesto principijelno drugo nego kod Heideggera.makar i grubu .« (SZ 114) »Uvijek-mojost« tubivstvovanja prema ovome znaci da je tubivstvovanje uvijek »neko [a«. Vorhandenes].zamjenica« (»das Personalpronomen«). Tubivstvovanje jest uvijek svoja moguonost i 000 je »nama« sarno jos svojstveno [poput svojstva. a moze se i izgubiti. VI Bitak i vrijeme LXXXI . Uvijek se vee nekako odlucilo na koji je naein tubivstvovanje uvijek moje. U jednoj od citiranih recenica kaze se da je tubivstvovanje prepusteno »svom [njegovom] vlastitom bivstvovanju« (»seinem eigenen Sein«). odnosno nikada se iIi sarno »prividno« dobiti. Prijelaz oct »uvijek-mojosti« ka autenticnosti vrsi se na slijedeci nacin: »A tubivstvovanje je moje opet na ovaj j. to bivstvujuce moie u svom bivstvovanju sarno sebe »birati« i dobiti. a ne drugi [und nicht Andere].0 kojem bi se jos moglo mnogo reci . Weise zu sein]. odnosno »vlastitosti« tubivstvovanja. S druge strane. Da Ii bi Heidegger.Jemeinigkeit«) sadrzi u knjizi Michaela Theunissena Der Andere. govorio 0 »uvijek-svojosti«? MoZe li se »uvijek-mojost« tubivstvovanja svesti na njegovu »vlastitost« i »personalnost« (slicnost«.napominjemo da se vrlo zanimljiva analiza Heideggerovog pojma . nego sarno »je meines«).ovi izrazi izabrani su terminoloski u strogom smislu rijeei . Walter de Gruyter & Co.zasnovani su u tome sto je tubivstvovanje uopce od•• Ostajuci zasad pri ovom pitanju . To proizlazi i iz recenice »Bivstvujuce.. Berlin 1965.1i onaj naein da se bude [nacin bivstvovanja. kad bi to bilo prevodivo na njemaeki.naznaku da je to bivstvujuce uvijek neko ja [je ein Ich]. govoriti i 0 »njegovosti«. umjesto 0 »uvijek-mojosti«. Da li je to ucinio zato sto je smatrao da su dva prnnjera dovoljna Hi zatosto je smatrao da druge licne zarnjenice ne dolaze u obzdr? Ova druga interpretacija tesko je prihvatljiva. Heidegger je stao kod »ti«. ako se prihvati da »tubivstvovanje« moze biti »rnoje« i »tvoje«. nego bi upozonio da to vrijedi sarno za dvije Iicne zamjenice. Heidegger ne bi os tao pri opcenitoj formulaciji 0 »suiskazivanju lienom zamjenicom«.Pa buduci da je tubivstvovanje bitno uvijek svoja mogucnost.

Pri tome je odnos izrnedu autenticnosti i neautenticnosti. te se moze dokuciti tek pazljivom interpretacijom.XXXII raju kao presudnu) ne saznajemo sta ti izrazi znace ill treba da znace. 1953.kako autenticnog tako Ii neautenticnog bivstvovanja. pa nije cudo sto se i inace vrlo cesto citi:ra (najcesce bez odgovarajuce interpretaoije). »svoj vlastiti«). To je tim neobicnije jer sam Heidegger najavljuje da ce izraze »Eigentlichkeit. ru prvom dijelu citiranog odlomka.covjek bira tako da se zadobiva.).i »Uneigentlichkeitupotrebljavati »U strogom smislu terminoloski«. sto hi trebalo znaciti u jasno omedenom. Fratelli Bocca Editori. A birati se moze tubivstvovanje sarno ako ono po svojoj biti (biti bez navodnika) moze biti autenticno (eigentlich). asimetrican: Samo u mogucnosti (u biti) autenticno tubivstvovanje moze se izgubiti ili ne-zadoLXXXIII . prividno dobiva samo pretpostavka autenticnosti . »sebi pnivlascen«.p.« {SZ. a neautenticno ono pri kojem se tubivstvovanje gtJIbi ili se ne zadobiva (odnosno dobiva samo prividno)? Heidegger nije dovoljno jasan.« (Martin Heidegger. mozemo reci da je tubivstvovanje »uvijek svoja mogucnost« te da se kao takvo moze »birati. dobiva. ili je to . Essere e tempo. Ali neautenticnost tubivstvovanja ne znaci recimo neko »manje« bivstvovanje ili neki »nizi« stupanj bivstvovanja. dakle: "Ovi su izrazi uzeti u njihovom tocnorn etimoloskom smislu. u recenici u kojoj se pojavljuju kurzivirani izrazi autenticnost Ii neautenticnost (a svi je citi" Uzgred receno. U vezi s ovim izvodenjem moglo bi se medutim pitati: 1) Da li je to zadsta zasnovano u »prirodi» ili »biti« uvijek-mojosti da je tubivstvovanje mogucnost koja uvijek bivstvuje na jedan od njemu mogucih odredenih nacina bivstvovanja.znaci »sich zueigen«. a mi smo ga preveli »sebi vlastiti(sa slicnim stupnjem nepreciznosti mogli smo ga eventualno prevesti i »sebi svoj«. 55) I.ill upravo sam smisao autenticnosti? Hi je mozda mogucnost biranja pretpostavka . koji se uglavnom ne moze naci u rjecnioima. pa je spomenuto mjesto preyeo: »Oueste espressioni sono assunte nel lora esatto senso etimologico«. Medutim i u navedenom odlomku ima dosta nejasnoca. (izgubiti. a ne u nekom neodredenom. 42-43) Citirani odlomak relativno direktnije i jasnije nego bilo koji drugi u Sein und Zeit-u eksplicira smisao pojmova »Eigentlichkeit« i »Uneigentlichkeit«. rasplinutorn smislu (ni visesmisleno). ali po svemu sudeci autenticno bivstvovanje bilo bi samo ono kojim se . nego saznajemo samo to da su autenticnost i neautenticnost 1) »modusi bivstvovanja« i 2).u njegovoj zaposlenostivzivahnosti. S druge strane." U prvi mah moglo hi se cak uciniti da Heideggerove zaobilazne formulacije u ovom pasusu daju vrlo malo za odredivanje znacenja tih »u strogom smislu terminoloski izabranih«izraza. a budu6i da je taj naein stvar neke odluke (a ne neminovne riuznosti). sposobnosti za uzitak. zainteresiranosti. Neposredno saznajemo samo to da izraz »eigentlich. da su »zasnovani u tome sto je tubivstvovanje uopce odredeno uvijek-mojoscu«. Odgovor na rpitanje (koje se prirodno javlja u vezi s drugom tockom) kako je to u odredenosti tubivstvovanja uvijek-mojoscu zasnovana distinkcija dzmedu autenticnosti i neautenticnosti nalazimovcini se. gubi.prije zasnovano u tome sto je bit tubivstvovanja u njegovoj egzistenciji? 2) Da Ii je moguonost tubivstvovanja da samo sebe bira. Tubivstvovanje je moje uvijek na neki odredeni »nacin da se bude«. nego i na neobicnost izraza »sich zueigen«.cini se. a direktno razjasnjenje navedenih pojmova uglavnom je izbjegnuto. Neautenticnost moze naprotiv odredivati tubivstvovanje u njegovoj najpunijoj konkretnosti . 5tO je dosta malo.po samom Heideggeru . a ne na »terminologisch« (kako to ja shvacam). Milano Roma. talijanski prevodilac Sein und Zeit-a shvatio je da se :oU strogom smislu« odnosi na »te izraze«. ne dobiva. dobiti itd.»sebi prisvojen«.redeno uvijek-mojoscu. odnosno svoje vlastito (sich zueigen). Unica traduzione italiana autorizzata di Pietro Chiodi. ne samo s obzirom na kratkocu. a ova se dva modusa razlikuju po tome jito je autenticno bivstvovanje takvo biranje pri kojem se tubivstvovanje dobiva.

Heidegger je vrlo odsjecan (u posljednje dvije recenice navedenog odlomka) odredujuci ontoloski status neautenticnosti. moglo bi se pomisliti da su autenticno i neautenticno egzistiranje rnodalne modifikacije indijerentnog. na primjer. iIi tu mozda postoji i neka »treca« mogucnost? Na viSe kasnijih mjesta Heidegger u skladu sa svojim pocetnim odredenjem govori tako kao da s gledista mogucnosti da se bude vlastit postoje samo dva modu- f I sa egzistiranja: autenticno (pravo) i neautenticno (nepravo).. Jer ako neautenticnost ne znaci ni manje bivstvovanje ni nizi stupanja bivstvovanja. odnosno rieautenticnog egzistiranja« (sdes indifferenten bzw. « SZ 304).kvantitativnog. Eigentlichkeit und Uneigenti1i. uneigentlichen Existierens«. Da li je ova podjela potpuna? Da Ii je svakd modus bivstvovanja nuzno autentican ili neautentican..~/ Oprastajuci se od navedenog (jos nedovoljno analiziranog) pasusa. Ali ima mjesta gdje se indijerentnost i direktnije spaminje ikao treca mogucnost: »Egzistirajucem tubivstvovanju pripada uvijek-mojost [Jemeinigkeit] kao uvjet moguonosti autenticnosti i neautenticnosti. U prvom slucaju »indiferentno« i »neautenticno« su dva naziva za isti nacin egzistdranja. odnosno stupnjevitog vrednovanja dvaju mogucih modusa bivstvovanja? No u kakvom su odnosu ovi »kvantitativni« kriteriji prema. ni njemaoko »beziehungsweise« (bzw.-biti. autentienost i neautenticnost tubivstvovanja . Ako se pretpostavi da pored autentienog ~ neautenticnog egzistiranja postoji i indiferentno. Kao ni nase »odnosno«. To znactda neautenticnost. cak. odnosno u njihovoj modalnoj indiferentnosti [u rnodalnoj indiferentnosti prema njima. Kriterij za razlikovanje ta dva modusa nije ni kolicina ni stupanj bivstvovanja. mozemo zakljuciti da Heidegger u ovom slueaju upotrebljava »odnosno« u Smislu»il~ pak«.. po kojem se dva navedena modusa razlikuju po tome da li se u njima bivstvovanje »zadobiva« iIi »gubi«? Nije li »zadobivanje« visi stupanj od »gubljenja« i nemaIi vise bivstvovanja tamo gdje se ono zadobiva? U kakvom su odnosu zapravo dvije posljednje recenice u citiranom odlomku Heideggera? Zasto bi teza da neautenticnost maZe odredivati tubivstvovanje u njegovoj najpotpunijoj kon\". i ako je prosirenija od autenticnosti pretpostavlja ovu kao mogucnost. reo cimo. a time i autenticnosti. Medutim ima i mjesta tkoja su donekle dvosmisiena. Treba li to shvatiti kao ogradivanje od . Medutim Heidegger na vise mjesta govori 0 autenticnom tubivstvovanju kao LXXXV I LXXXIV . da li je to znacenje autenticnosti po Heideggeru? Cini se da je to ono 5tO nam on u navedenom citatu pruza. birati sarna sebe i svojim se izborom dobiti..j (2) »indiferentnog iii pak (iii takoder) neautentiCnog egzistiranja«. Tubivstvovanje egzistira uvijek u jednom od ovdh modusa. kretnosti itd. polazeoi od prosjecne svakodnevnosti. dopustaju da pored autenticnog i neautentienog egzistiranja postoji i »indijerentno«.. udrugom slucaju oni su razliciti. onda ni autenticnost ne znaci ni vise bivstvovanja ni visi stupanj bivstvovanja. morala biti u suprotnosti s tezom da neautenticnost predstavlja nim stupanj bivstvovanja? . pa.) nije jednoznacno. in der modalen Indifferenz ihrer]« (SZ 53). to jest (drugim rijecima) neautenticnog egzistiranja . Tako.chkeit des Daseins . citamo: »Osnovne mogucnosti egzistencije. Tako on pise: »Dosadasnja dnterpretacija ogranicila se. na ana:lizu indiferentnog. »kvalitativnom« kriteriju. Ali dok on tako dosta neodredeno i indirektno naznacuje smisao pojmova »autenticnost« i »neautenticnost«... moramo naglasiti: u njemu se kao dva modusa bivstvovanja s obzirom na mogucnost da se bude »sebi privlascen« navode autenticno i neautenticno bivstvovanje.tekstu). SZ 232). tj. tini se.. Kako je tu jasno spomenuta modalna indiferentnost kao treca mogucnost. pa se ovo »indiferentnog odnosno neautenticnog egzistiranja« moze shvatiti na dva bitno razlicita nacina: (1) »indiferentnog. « (»Die Grundmoglichkeiten der Existenz. Biti sebi svoj vlastiti. biti neautenticno. a ne u smislu »to jest« (sto znaci da je u tom SIDlSlu mogao upotrebitl »odnosno« i u ranije spamenu tom .

dogmatski spekulira 0 tome sta bi covjek mogao ili trebao da bude. U petom paragrafu susrecemo se vee s opcim razjasnjenjem pojma i s njegovimznacenjem za analitiku tubivstvovanja. a ne u nekom izuzetnom (neprosjecnom .i/ili nesvakodnevnom) stanju. 179). Tu svakodnevnu indiferentnost tubivstvovanja nazivamo prosjecnoSCu. Izlazeci iz toga nacina egzistiranja i vracajuci se u njega svako je egzistiranje onakvo kakvo jest. U paragrafu u kojem je uvea distinkciju izmedu autenticnosti i neautentienosti i gotovo neposredno nakon toga Heidegger je ponovo postavio pitanje 0 ispravnom pristupu analizi bivstvovanja. nego je jedan pozitivan fenomenalni karakter tog bivstvujuceg. pa posto je istakao da se tubivstvovanje ne smije jednostavno »konstruirati jz jedne konkretne moguce ideje egzistencije(SZ 43). on pise: »tom se bivstvujucem ne smije konstruktivno-dogmatski pridodati nikakva proizvoljna ideja 0 bivstvovanju i zbilji. SZ 5. te napose razmotriti da li Ii su ta dva pojma Identicna Ili bar nuzno povezana ili pak »prosjecna svakodnevnost« moze biti autenticna odnosno neautenticna. Tako i Heideggera mnogi smatraju apstraktnim misliocern koji. Iz pogledana osnovno ustrojstvo svakodnevnosti tubivstvovanja tada izrasta priprernni obris bivstvovanja tog bivstvujuceg. nego se tradicionalnom dogmatsko-konstruktivnom pristupu ostro suprotstavlja. Svakodnevno prosjecno bivstvovanje po ovome ne bi LXXXVII . Nije li »indiferentni« modus ipak sarno podvrsta »neautenticnog«? Buduci da se »indiferentni modusscesto dovodi u vezu s »prosjecnom svakodnevnoscu« (vidi gornji citat sa str. No ako te finese ostavimo po strani.se filozofsja najcesce identificira s aprioristiokom dogmatskom spekulacijom. Tako razrnatrajuci »problem dobijanja i osiguranja vodeceg nacina pristupa tubivstvovanju«.(»diesesdurchschnittliche und vage Seinsverstandnis«. koje se odrzavaju u svakom nacinu bivstvovanja fakticnog tubivstvovanja kao one koje odreduju bivstvovanje. Sam Heidegger. zanemarujuci covjekovo empirijsko bivstvovanje. ne smatra svoje misljenje spekulativnirn ni dogmatsko-konstruktivnim. nego bitne strukture. 232).« (SZ 43) Na osnovu navedenih rrjeci moglo bi se zak:ljuOiti da su svakodnevnost. potrebno jenesto reci i 0 njoj. SZ 130. a u drugom paragrafu 0 »prosjecnom i nejasnom razumijevanju bivstvovanja. nego treba da se otkrije u svom indiferentnom ponajprije i ponajvise. pa se postavlja pitanje ne iskljucuje li se time potreba za posebnim »indiferentnim« rnodusom. slicno i SZ 6 i 8). Tako je u prvom paragrafu rijec 0 »prosjecnoj razumljivostis bivstvovanja (SZ 4). Napose taj nacin treba da pokaze to bivstvujuce u onome kako ono bivstvuje ponajprije i ponajvise [zuniichst und zumeist].modifikaciji neauteniicnog (v. prosjecnost i indiferentnost tubivstvovanja bitno isto ill da su bar medusobno neodvojivi. a ova dva izraza rnogu se interpretirati na vise nacina. U jednom odredenom aspektu svakodnevna prosjecnost pojavljuje se vee na prvim stranicama Sein und Zeit-a. bila ona ne znam koliko »samorazumljiva«: tubivstvovanju se ne smiju ontoloski neprcmisljeno nametati nikakve na osnovu neke takve ideje ocrtane »kategorije«.. sire je razvio i ideju 0 svakodnevnosti kao ishodistu analize: »Na pocetku analize tubivstvovanje nikako ne treba da se interpretira u diferentnosti jednog odredenog egzistiranja. u njegovoj prosjecnoj svakodnevnosti. (SZ 17) Prosjecna svakodnevnost ovdje se interpretira kao modus u kojem tubivstvujuce bivstvuje »ponajprije« i »ponajvise«. Ta indiferentnost svakodnevnosti tubivstvovanja nije nista. Martin Heidegger svakako ne pise jednostavno. (SZ 16) Potreban je sasvim drukciji pristup: »Nacin pnistupa i interpretacije [Auslegung] mora se naprotiv izabrati tako da se to bivstvuLXXXVI juce rnoze pokazati samo po sebi sarno od sebe.. a u nefilozofskom mnijenju »teska. odnosno fundamentalnu ontologiju. jasna je Heideggerova teza da bivstvovanje treba prije svega shvatiti u njegovoj prosjecno] svakodnevnosti. medutim. U ovoj treba jasno pokazati [herausstellen] me bilo koje i slucajne.

Heidegger je ovdje poveeao prosjecnu svakodnevnost i modus neautenticnosti i ujedno ih je distingvirao. pa cak i u modusu neautentienosti. Da Ii se Dime dopusta da i svakodnevno prosjecno bivstvovanjetubivstvovanja rnoze biti autenticno Hi se sarno sugerira da svakodnevno prosjecno tubivstvovanje. Paragraf sto slijedi viSe zaostrava to pitanje nego sto daje odgovor na njega: »Ali eksplikacija tubivstvovanja u mjegovoj prosjecnoj svakodnevnosti ne daje. Medutim najvece teskoce nastaju u vezi s pitanjem kakve su konsekvencije podjele na autenticno. leZi a priori struktura egzistencijaliteta.] i njegova zaboravljanja. 0 njihovom odnosu prema prosjecnoj svakodnevnosti nije sasvim jednostavno i jedno- znacno. iako ne anoze biti autenticno. napose i zatosto odnos izmedu »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja. prema kojem se ono odnosi u modusu prosjeene svakodnevnosti. Medutim. Takoder u njoj se tubivstvovanju na odredeni naein radi 0 njegovom bivstvovanju.. sarno prosjecne strukture u smislu neke rasplinute neodredenosti.nije dovoljno razj asnj en. moze biti shvaceno u pregnantnim strukturama. nego da je neautentiCnost jedan od modusa prosjecne svakodnevnosti. (SZ 44) Kako vidimo. neautenticno i indiferentno Hi je ono u odnosu na tu distinkciju neutralno (svim modusima bivstvovanja tubivstvovanja zajednicko)? Drugim rijecirna: da 1i je na pitanje 0 osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja moguc jedinstveni odgovor ili se taj odgovor mora dati u tri modifikacije? Pitanje nije jednostavno. ali ne daje naslutiti kako bi trebalo shvatiti nestrukturalne razlike medu strukturama. neautenticno i (kako se cini) indiferentno bivstvovanje za smisao Heideggerovog pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja i napose za podjelu tog pitanja na tri potpitan]a. (1) »osnovno ustrojstvotubivstvovanja biti autenticno. Znaci li to da i prosjecna svakodnevnost moze bit! u modusu autenticnostiz Pitanje riije jednostavno. Takoder u njoj. koje »forrnalnoe nisu u manjoj mjeni strukture od onih sto Ih otkrivamo u autenticnom tubivstvovanju? Cini se da se moze argumentirats u oba pravca. odnosno nivoa analize. neautenticnog i indiferentnog primijeniti na sva tri nivoa Heideggerove analize (na analizu »osnovnog ustrojstva«. pa eak i u anodusu neautenticnostisugerira da neautenticna egzistencija i prosjeena svakodnevnost nisu isto. »bivstvovanja« i »smisla bivstvovanja« tubivstvovanja) iii se ona moze provoditi sarno na nekim nivoima? III mozda postoji neka korelacija izmedu razlicitih modusa autenticnosti i razlicitih nivoa analize? Moze li npr. Na zalost. recimo.« (SZ 44) Teskoca je ovog teksta u tomesto Heidegger tu ocito pretpostavlja da se strukture mogu medusobno razlikovati ill »strukturalno« ili na jedan Ill vise nestrukturalnih nacina. Heidegger odjednom nastavlja: »Prosjecna svakodnevnost .i »bivstvovanja tubivstvovanja.G. ni ono sto nam Heidegger na drugim mjestima u Sein und Zeit-u govori 0 autenticnosti i neautenticnosti i. nego sarno indiferentno (sto ne bi bilo nesto negativno. pa nije jasno ni da Ii modificiranje LXXXIX . P. niti kakav je odnos izmedu strukturalnog i nestrukturalnog aspekta strukturno U svakom slucaju on smatra da se tubivstvovanje u njegovoj prosjecnoj svakodnevnosti moze ontoIoski shvatiti u pregnantnim strukturama koje se strukLXXXVIII turalno ne razlikuju od ontoloskih odredenja autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja (time se dopusta ihl cak sugerira da se te strukture razlikuju na neki nestrukturalni nacin). nego jedno pozitivno odredenje).tubivstvovanja ne smije se uzeti kao neki puki »aspekt«. pa makar i sarno u modusu bijega pred njim [bivstvovanjem . »Ta:koder u njoj.moglo bim ni autenticno ni neautenticno. napomenuvsi da se prosjeena svakodnevnost prj ekspkskaciji tubivstvovanja stalno preskaee. Moze Ii se distinkoija izmedu autenticnog. Ono vsto onticki bivstvuje na nacin prosjecnosti moze se ontoloski vrio dobro shvatiti u pregnantnim strukturama koje se strukturalno ne razlikuju od ontoloskih odredenja recimo jednog autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja.

stV1a b~vstvovanja tubivstvovanja i analizu bivstvovanj~ tubivstvovanja (analizu tubivstvovanja Ilia prva dva mvoa).odgovor na sva tri sugerirana pitanja 0 bivstvovanju iIi sarno na jedno od njih (npr. No predstavlja Ii Heideggerova teza 0 bivstvovanju kao »brizi. Promatran s nekog drugog gledista.og egzistiranja. Drugim rijecima.bivstvovanja tubsvstvovanja povlaci za sobom i modificiranje njegova »osnovnog ustrojstva«. a analiza smisla bivstvovanja tubivstvovanja kao vremenitosti bila bi analiza autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. an~liza os~~)Vno~ ustrojstva tubivstvovan]a kao bivstvovanja ~ sVI~etu ~ analiza bivstvovanja rubivstvovanja kao bnge bile bi analsza indiferentnog odnosno neautenticnog bivstvova- ° nja tubivstvovanja. samo na pitanje autenticnom iLi sarno na pitanje 0 neautenticnom bivstvovanju tubivstvovanja)? Hi bi mozda trebalo razlikovati tri vrste »brige«: autenticnu. nego i knjiga odgovora. Mi cemo se na te odgovore osvrnuti sasvim kratko. na analizu indiferentnog. tako i onih parcijalnih. Bolje je da tom pitanju pridemo na drugi nacin: kratkim razmatranjem tri nivoa analizesto ih nalazimo unutar prvog odjeljka. Do razvijenog odgovora ria svoje glavno pitanjetpitanje smislu bivstvovanja uopcei Heidegger nije stigao. cini se da bi i pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja kako se javlja na »drugom nivou analize. Heidegger pise: »Dosadasnja interpretacija ogra~icil~ s~. gd~e se pita o smislu bivstvovanja tubivstvovanja vrsi analiza autenticnog egzistiranja. Medutim Sein und Zeit nije samo knjiga pitanja. nego zato sto je prirnarni zadatak ovog teksta da uvede 6itaoca u samostalno citanje Heideggera i razmisljanje 0 njegovirn analizama. kako onog glavnog (ili. polazeci od prosjecne svakodnevnostn. te da se tek . a neposredno prije nego sto ce preci na treci ~vo anaIize (analizu smisla bivstvovanja tubivstvovanja). neautenticnu i indiferentnu? Najzad (3) da li bi trebalo da se i pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja modificira u tri pitanja: u pitanja 0 smislu autenticnog. odnosno rieautenticnog egzistiranja.trebalo da se podijeli na tni pitanja i podari nam tri razlicita odgovora. Jedan niz Heideggerovih direktnih izjasnjenja u drugom odjeljku kao da govori u prilog ta:kvoj interpretaciji. govore6i terrninima »odjeljaka« Sein und Zeit-a. kao pokusa] svestranog pri- ° xc XCI . IIi. Nema svrhe da ta »rnjesta« sad izdvojena iz konteksta ovdje razmatramo.e (SZ. 10. jedinog kojim se djelo bavi). Buduci da se(2) »bivstvovanje tubivstvovanja« i eksplicite modificira na autenticno. a sarno analiza u drugom odjeljku imala bi posla s autenticnim bivstvovanjem. analiza u prvom odjeljku irnala bi posla sarno s neautenticnirn (marksistickom terrninologijom »samootudenim«) bivstvovanjem. Ali stosta u prvom odjeljku govori protiv nje.na trece11'!mw. obr~zlaiuci zasto [e takvo nastavljanje analize potrebno.tentlcn. smislu neautenticnog i smislu indiferentnog bivstvovanja (iIi mozda u pitanja o autenticnom. neautenticno i indiferentno.no neau. ne zato sto bismo ih smatrali nevaznim (kao sto ih takvima nije smatrao ni sam Heidegger).odnos. Temeljno ustrojstvo tubivstvovanja i spoznajna teorija Gotovo cije1i dosadasnji tekst ovog uvoda upotrebIjen je za razjasnjavanje pitanja kojima se Heidegger bavi u Sein und Zeit-u.. neautenticnom i indiferentnom smislu bivstvovanja) ili je pitanje 0 smislu bivstvovanja upravo i jedino pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja? Nakonsto je zavrsio analizu osnovnog ustroj. Ali na ishodisno pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja i na potpitanja na koja ga je rasclanio Heidegger je dao vrlo odredene i detaljno obrazlozene odgovore.u.232) Iz ovog proizlazi da su analize osnovnog ustrojstva tubivstvovanja i bivstvovanja tubivstvovanja pre~~tavljale sarno analizu indiferentnog . a s toga nam se gledista 6inilo najvaznije da u sto vecoj mjeri razjasnimo njegovu opcu koncepciju filozofije (kako je izlozena u Sein und Zeit-u) i napose srnisao njegovih pitanja. na koje se to glavno pitanje irasclanjuje. npr. kako on tvrdi.

a (2) sastoji se od »momenata-cah (3) nije od njih »skrpljena« nego je (4) izvorno i stalno cjelovita. jer je »Grundverfassung« do slovan njemacki prijevod »tudice« »Fundamentalstruktur«. dakle. Inace. da prelirnmarnim objasnjenjima i naznakama pomogne onom tko je spreman da se upusti u citanje djela kao vlastiti misaoni poduhvat.Ona medutim dopusta razlicite poglede na momente koji je konstituiraju.« (SZ 52-53) " »Dasein ist femer Seiendes.vsto ne znaci previse. bar indirektna razjasnjenja mogu se naci. Ipak. ali ni to razjasnjenje ne treba potcijeniti. Damit ist der formale Begriff von Existenz angezeigt. indiferentnost). Kako je vee spomenuto.0 »Dasein ist Seiendes.»fundamentalna struktura« tubivXCII stvovanja: »Taj »apriori« interpretaoije tubivstvovanja nije neka skrpljena odredenost. das sich in seinem Sein verstehend zu diesem Sein verhalt.« (SZ 53) Bivstvovno ustrojstvo nazvano »bivstvovanjem-u-svijetu« po ovome je temelj koji omogucuje da se a priori vide i shvate »ta bivstvovna odredenja tubivstvovanja« .kaza problematike ovog Heideggerovog djela. zelju ni mogucnost da detaljno analizira Heideggerov odgovor na pitanje s kojirn on pocinje analizu tubivstvovanja.. Taj temelj medutirn nije dovoljan za puno odredenje bivstvovanja tubivstvovanja: »Bivstvovanje-u-svijetu je doduse a priori nuzno ustrojstvo tubivstvovanja. nego. Dasein existiert je in einem dieser Modi.kakve je prirode ta fundamentalna struktura saznajemo ponesto iz recenica koje se odmah na pocetku »prvog odjeljka« nastavljaju na tezu da je »bivstvovanje-u-svijetu« . ovaj bi »uvod« bio nedopustivo disproporcionalan. Zum existierenden Dasein gehort die J emeinigkeit als Bedingung der Moglichkeit von Eigentlichkeit und Uneigentlichkeit. nego jedna izvorno i stalno cijela struktura. Te momente treba fenomenalno razluciti uz stalno drzanje-na-oku uvijek prethodne [vee uvijek postojece] cjeline te strukture. jer njemaeko »Verfassung« uz znacerrje »struktura« moze imati i vise drugih znacenja (npr. das je ich selbst bin. Promatrano cisto kvantitativno analiza bivstvovanja-u-svijetu zauzima oko trideset posto »prve polovine« Sein und Zeit-a (blizu 130 strana). »stanje«. Medutim upravo to nije glediste s kojeg je on pisano Uvod ne zeli danadomjesti Citanje Sein und Zeit-a. uvijek-mojost i modusi autenticnosti (autenticnost. »polozaj«. Dasein existiert.« (SZ 53) '2 .). (SZ 53) XCIII »temeljnog ustrojstva tubivstvovanja« sung des Daseins«) nije kod Heideggera (»Grundverfas- . in der modalen Indifferenz ihrer. Podsjecajuci na ranije izlaganje kojim je bio utvrden karakter tubivstvovanja kao egzistencije" i uvijek-mojosti. prvenstveno. »ustav« Itd. bzw. neka." pricemu je ova posljednja proglasena uslovom mogucnosti autenticnosti i neautenticnosti (kao i modalno indiferentnog brvstvovanja tubivstvovanjaj= Heidegger nastavlja: »Ta bivstvovna odredenja [Seinsbestirnmungen] tubivstvovanja moraju se sad vidjeti i shvatiti a priori na temelju bivstvovnog ustrojstva [Seinsverfassung] koje mi nazivamo bivstvovanjem-u-svijetu. pa je prirodno da na stranicama sto slijede mozemo razmotniti sarno neke momente te analize. struktura . neautenticnost. ali ni Izdaleka ne dovoljno da bi potpuno odredilo njegovo biv.« (SZ 41) »Temeljno ustrojstvo« je. »raspolozenje«.koja (1) predstavlja »apriori« interpretacije tub ivstvovanja. Daljnja objasnjenja nalazimo na pocetku paragrafa 12. o tome . te je tek naknadno odlucio da taj internacionalni izraz ponijemci (sarno sto to u tekstu narnjerno iIi nenamjerno nije konsekventno proveo).egzistencijalnost. Upravo zato ni ovaj odjeljak 0 bivstvovanju-u-svijetu kao osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja nema ambiciju. »uredenje«. moze se pretpostaviti da je Heidegger u pocetku preferirao izraz »fundamentalna struktura« (kao omiljeni Husserlov i opcenito fenomenoloSki termin). sam pojam »osnovnog« ill dovoljno razj asnj en. Tako vee iz prvih recenica »prvog odjeljka« Sein und Zeit-a (SZ 41) vidirno da Heidegger identifi cira pojmove »Grundverjassung« i »Fundamentalstruktur« (vfundamentalna strukturaej.

»Inheit«). visi stupanj analize? Kakav je smisao teze 0 bivstvovanju-u-svijetu kao temeljnom ustrojstvu tubivstvovanja? Slozeni izraz »bivstvovanje-u-svijetu« (das »In-der-Welt-sein«). Da li se time te pocetne analize nekako ukljucuju u analizu »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« iIi se sarno utvrduje njihova nedostatnost i potreba da se prede na analizu »osnovnog ustrojstva« kao na daljnji. polazeci od analize u-bivstvovanja Heidegger ovdje skicira bit svoje koncepcije covjeka i sazeto se razgranicava od tradicionalne filozofske antropologije i spoznajne teonije. neautenticnog i indiferentnog bivstvovanja. Analizom bivstvovnog ustrojstva tubivstvovanja analiza tubivstvovanja (covjeka). u vezi s cim nastaje zadatak ontoloskeanalize strukture »svijeta« (»Welt«) i odredenja ideje »svjetskosti« (»Weltlichkeit«). u-bivstvovanje je »[ormalni egzistencijalni izras. J to tako da svakom od navedenih strukturnih momenata posvecuje po jedno poglavlje: »svjetskosti svijeta« (»Weltlichkeit der Welt«) trece poglavlje. ontoloska ikonstitucija onog »u« (»u-osti«.stvovanje. onome »Tko tubivstvovanja« (. odnosno onaj tko jest u modusu svakodnevnog bivstvovanja i (3) »u-bivstvovanje« XCIV (vdas In-Sein«) kao takvo. uostalom vee unaprijed osudio). Medutim nemogucnost njegovog rastavljanja na elemente koji bi se mogli skrpati u nekucjelinu ne iskljucuje »visestrukost [Mehrfaltigkeit] konstitutivnih strukturnih momenata tog ustrojstva« (SZ 53). Verfassung] bivstvovanja-u-svijetu« XCV . istice Heidegger. To Heidegger icini.« (SZ 53) Da bismo dosli do pUlIlog odredenja bivstvovanja tubivstvovanja moramo. Moze u prvi mah zbuniti zasto je bas treci moment ovako posebno odlikovan. Za razliku od ovog posljednjegvsto je kategorija1no odredenje koje sluzi za karakteriziranje bivstvujuceg koje ne bivstvuje na nacin tubivstvovanja (koje nijecovjek). vee po nacinu na koji je skovan pokazuje »da je njime misljen jedan [edinstveni [enomen« ~SZ 53). a »u-bivstvovanju« (sdas In-Sein«) peto. Tacnije receno. u skiadu s naslovom paragrafa U »prethodna skica bivstvovanja-u-svijetu iz [na osnovu] onijentiranja prema u-bivstvovanju kao takvom«. analizirati takoder »bnigu« (koja je bivstvovanje tubivstvovanja) i »vrernenitost« (koja se otkriva kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja). Medutim. Cinilo se da su to relativno samostalne analize koje pre thode analizi osnovnog ustrojstva tubivstvovanja te je tek pripremaju i omogucuju. »u-bivstvovanje« je egzistencijal koji znaci bivstvovno ustrojstvo tubivstvovanja (die Seinsverfassung des Daseins). Medutim onosto slijedi nakon Heideggerove neobrazlozene najave da ce najprije pokusati »orijentirajucu karakteristiku strukturnog momenta [des Verfassungsmomentes]koji je spomenut posljednji« (SZ 53) nije sarno neka izolirana analiza tog treceg momenta (kakvu je analizu Heidegger. U stvari. bivstvovanja tubivstvovanja. Kako smo vidjeli. Ova su tri momenta nerazdvojno povezana. koje ima bitnu strukturu [ustrojstvo. Po Heideggeru tri su konstitutivna momenta tog ustrojstva (1) »u svijetu« (vin der Welt«). dakle. ne zavrsava. Medutim. Drugim zijecima. prije prelaska na ove pojedinacne analize. sopstvo. Heidegger sad zahtijeva da se »ta bivstvovna odredenja tubivstvovanja« vide i shvate a priori »na temelju bivstvovnog ustrojstva koje mi nazivamo bivstvovanjem-u-svijetu«. analiza tubivstvovanja zapocela je analizom tub ivstvovanja kao egzistencije i uvijek-mojosti i razlikovanjem modusa autenticnog. ali se rnogui pojedinacno analizirati ako pri analizi svakog od njih imamo stalno u vidu i cijeli fenomen. (2) »bivstvujuce koje je uvijek na nacin bivstvovanja-u-svijetu«.)das Wer des Daseins«) cetvrto. 0 cemu je vee bi10 rijeci. on u drugom poglavlju (pod naslovom »Bivstvovanje-u-svijetu opcenito kao temeljno ustrojstvo tubivstvovanja«) preliminarno analizira trees strukturni moment (su-blvstvovanje«) i jedan njegov »fundirani modus« (»spoznavanje svijeta«). ona tom analizom nije ni zapocela. nego doista. »Usbivstvovanie« (wln-Sein«) Heidegger principijelno razlskuje od »bivstvovanja u« (»Sein in«).

ti da se ne~to izgu~i: poduzeti.« (SZ 59) Smatrajuci da tu nejasnocu treba odmah bar djelomicno razjasniti.« (SZ 57) XCVI Svijet prema tome nije nesto nezavisno od covjeka. obradivati .(SZ 54).premda u njenorn fakticitetu neosporna .da bi ih zatirn svepodveo pod nacll~ bivstvovanja (Seinsart) briganja (Besorgen) te da bi kratko razmotrivsi odnos briganja. brige (die Sorge) i bivstvovanja-u-svjjetu.Ipak upravo zato zaista kobna pretpostavka. ivstvovanja« i »bivb stvovanja U« (koje se ponekad naziva i »Inwendigkeit«) Heidegger ne pokusava dati neko opce odredenje »u-bivstvovanja«. Od »u-bivstvovanja« treba takoder razlikovati »bivstvovanje pri« svijetu (sdas Sein bei« der Welt).agrafu (pod naslovom »Egzemplifioiranje. a.u oblicju dobijenom neprimjerenom Illterpretacijom. koje ono [tubivstvovanje] ponekad ima. Tubivstvovanje nije nikad najprije neko tako reci liseno-u-bivstvovanja tubivstvujuce. Insistirajuci na razlici izmedu »u.i buduci da to prvenstvo spoznaje zavodi u bludnju razurnijevanje njeVII Bitak i vrijeme XCVII . a ponekad nerna svojstvo be: kojega bi 000 moglo biti jednako kao s njim. koje je u »u-bivstvovanju« fundirani egzistenoijaJ. Izbor ovog rnodusa posebno je i obrazloeen: »Budu~i da spoznaja svijeta ponajvise i iskljucivo predstavlja egze~plarno fenomen u-bivstvovanja. . pM". gOVO:~tl 0. :Ali to ostaje jedna . saznati. Takvo stupanje u odnose prema svijetu moguce je sarno zato sto tubivstvovanje kao bivstvovanje-u-svijetu jest onako kako jest. provesti.n~ jednom fiundiranom modusu.irnati posla s necim. Heidegger u slijedecem. Grimma). 13. promatrati. Upravo na osnovu neshvacanja covjeka kao bivstvovanja-u-svijetu nastaju po Heideggeru mnoge ko_bne zablude tradicionalne filozofije i napose spoznajne teorije.i »ateorijsko« ponasanje . upitati. daje vise primjera za »moduse u-bivstvovanja« (»Weisen des In-Seins«). odnosno izrnedu »subjekta« i »objekta«. Na osnovu pretpostavke 0 covjeku i svijetu kao dvije nezavisno bivstvujuce realnosti izrasta i odredeno shvacanje spoznaje (Erkennen) prema kojem se spoznaja (Erkennen) shvaca »kao »odnos« izrnedu bivst~ujuceg (svijeta) i bivstvujuceg (duse)« (SZ 59). napustiti i dopusti. Covjek nije bice koje povremeno stupa u odnos prema svijetu. koje ponekad ima cef da stupi u neki »odnos« prerna svijetu. »TlJIbivstvov~a struktu~a sada se poznaje jos sarno . vee umjesto toga navodi. s jedne strane (pozivajuci se na J. unutar kojeg se moze pojaviti unutarsvjetsko bivstvujuce. na koje se u svom fakticitetu rasprsuje »bivstvovanje-u-svijetu tubivstvovanja« (»das In-der Welt-sein des Daseins«) .i njegovati nesto. Ovo bivstvovno ustrojstvo ne nastaje tek time da pored bivstvujuceg kara:ktera tubivstvovanja postoji jos i drugo bivstvujuce i s ovim se susrece.jer praktiono ponasanje je shvaceno kao »ne« . s druge strane.~ »~~dentnim« ishodistem za probleme spoznajne teorije III »rnetafizike spoznaje«. i to ne sarno za spoznajnu teoriju . nego je svijet sarno strukturni moment covjekovog bivstvovanja. Spoznaja svijeta«) analizira fenornen spoznaje svijeta (»Welterkennen«). Na taj nacin ona zati~ postaj. a moze kao Ijudsko bice biti i ne stupajuci u taj odnos. upotrebljavati nesto.i to kao nesto po sebi sa~orazumljivo . neke pretpostavljene podatke 0 etirnologiji nijeci »in« i »sein«. proizvoditi nesto.. Jer sta je samo po sebi razumljivije nego da se neki »subjekt« odnosi prema nekom »objektu« i obmuto? Taj »subjekt-objekt-odnos« m~ra se pretpostaviti. koji on sebi povremeno priustava. ako se njena ontoloska nu~nost i prije svega njen ontoloski smisao ostave u tami.. unutar cega bi se odvijali odnosi izrnedu covjeka i neljudskog bivstvujuceg. u-lbi::stvovan:Ja . Nije tako dacovjek »jest« i povrh toga drna jos neki bivstvovni odnos prema »svijetu«. itd. odrediti. zaklju6io slijedecom fundamentalnom tezom: »U-bivstvovanje prema recenom nije neko »svojstvo«. Covjek je upravo kao covjek uvijek u svijetu. »Susresti se« [»Zusammentreffen«] moze ovo drugo bivstvujuce »sa« tubivstvovanjem sarno ukoliko se uopce unutar jednog svijeta moze sarno od sebe pokazati.

Prigovarac kojeg tu zamislja Heidegger pristaIica je spoznajnog problema bez obzira na bilo kakve razloge. pasta [os onda treba pitati ako se pretpostavi da spoznaja vee jest pri svom svijetu. ali ne odgovaraju na pitanjesta to »unutra.koji je odvojen i bitno razlieit od »objekta«. Pristalice takvog shvacanja uvjeravaju doduse da se »unutrasnja sfera« subjekta ne shvaca-kao neki »ormaric« iIi »puzeva kucica«.pozitivno znaci i kako je bivstvovni karakter tog irnanentnog bivstvovanja spoznaje zasnovan u nacinu bivstvovanja subjekta. a ovu samu treba uciniti vidljivom kao egzlstencijalni »modalitet« u . On hoce pitati 0 spoznaji samo zato da bi 0 tome pitao. Istinski je sporno pitanje koliko je za spoznajni problem relevantan »nacin bivstvovanja onoga koji spoznaje«. ivstvovanja. sta drugo ako ne sam fenomen spoznaje :i nacin bivstvovanja onoga koji spoznaje?« (SZ 61) Nije tesko vidjeti da Heidegger tu odgovara na pr~govor koji tesko da ce kao svoj prihvatiti bilo koji pristalica spoznajne teorije 11i spoznajnoteorijske problematike. ona ima svoje ontidko Iundiranje u tom bivstvovnom ustrojstvu«.. a da se ne mora odvaziti na skok u neku drugu sferu?« (SZ 60) Pretpostavka je takvog postavljanja problema. kako se mora misliti sam predmet da bi ga subjekt na kraju spoznao. ako je spoznaja samo modus bivstvovanja-u-svijetu. po Heideggeru. sam Heidegger predvida i rnaguci prigovor svom shvacanju sa spoznajnoteorijskog stanovista: »adi takvom Interpretacijom spoznaje unistava se spoznajni problem. Seinsmodus]tubivstvovanja kao bivstvoXCVIII vanja-u-svijetu. onda problem kako spoznaja dolazi do svijeta ili prodire u svijet ne moze ni nastati. koja to instancija odlueuje 0 tome da li i u kojem smislu treba da postoji neki spoznajni problem. ali ce tvrditi da oni u tom »fenomenu vide mnogo sta problematieno. odnosno pitanje: »kako taj spoznajni subjekt izlazi iz svoje unutrasnje »sfere« napolje u jednu »drugu i spoljasnju«. rnoramo prethodno razjasniti kako i sta uopce jest ta spoznaja koja nam zadaje takve zagonetke. a vee i riajprethodnije tematiziranje spoznajnog Ienomena pokazuje: »Spoznaja je bivstvovni modus [modus bivstvovanja. a glavni je problemkoji tJu spoznajnu teoriju muci pitanje 0 »mogucnosti spoznaje«. iz cisto iracionalne zelje datakav problem postoji. prirodno nastaje pitanje kako se subjekt iz te unutraSTIjesfere probija u onu vanjsku i postize spoznaju. a zapravo nepostojecem i tesko zarnisljivom oponentu Heidegger je svojim protupitanjem dao uvjedjiv odgovor. prije nego sto pocnemo rjesavati spoznajni problem. Zastupnici »spoznajne teorije« kao temeljne filozofske discipline smatraju da analiza »naeina bivstvo- Ie . bivstvovanje-u-svijetu treba pokazati jos ostrije s obzirom na spoznaju svijeta. konstruktivno »stanoviste«. svodenje tubivstvovanja (covjeka) i svijeta na »subjekt« i »objekt« (koji se zamiSljaju kao dvije razlicite i razdvojene realnosti) ishvacanje spoznaje kao neceg sto je prvenstveno »unutarsubjekta. Po Heideggeru. Doduse.rijee 0 njegovoj spoznaji« (SZ 60). kako spoznaja moze uopce imati neki predmet. 6iji se naein bivstvovanja [Seinsweise] neiskazano vee uvijek ima u temi kada je .nog najvlastitijeg nacina bivstvovanja. Medutim. Kad se jednom pretpostavi da je spoznaja unutar »subjelkta«. (SZ 61) Medutim. odnosno zato sto slijepo vjeruje da 0 spoznaji treba pitati. Takvom zamisljenom. koji hi ona navodno trebalo da dostigne tek u transcendiranju subjekta?« (SZ 61) Na ovaj prigovor Heidegger ima i gotov odgovor (u obliku protupitanja): »Apstrahirajuci od toga sto u posljednjem Iormuliranom pitanju ponovo dolazi do izrazaja fenomenalno nelegitimirano.karakteristicno za »imanenciju. Medutim po Heideggeru pri takvom pristupuizostaje upravo »pitanje 0 nacinu bivstvovanja [Seinsart] tog spoznajnog subjekta. mnogi zbiljski pristalice raspravljanja 0 spoznajnoteorijskoj problematici slozit ce se s Heideggerom da 0 tome treba li i u kom smislu treba da postoji spoznajni problem odlueuje »fenomen spoznaje«.« (SZ 59) b U tradicionalnoj filozofiji i spoznajnoj teoriji spoznaja se shvaca kao odnos izmedu subjekta i objekta.

»Ovo vec-bivstvovanje-pri ponajprije nije sarno neko ukoceno buljenje u neko osto postojece [predrucno ]. des Vorhandenen] bilo moguce. u kojoj je najprije ucahureno. tubivstvovanje uvijek u isto vrijeme i »unutra« i »vani«: »U usmjeravanju na [Sichrichten auf] . potrebna je prethodno deiicijentnost brigajuceg irnanja-posla [des besorgenden Zu-tun-habens] sa svijetom. Naprotiv: »i u shvacanju. koje kao tako prisvojene ostaju pohranjene »unutra«. i u shvacanju tubivstvovanje ne izlazi tek recirno napolje iz svoje unutarnje sfere.« (SZ 61) Blize je onomsto bi se uobicajenom terrninologijorn nazvalo aktivnirn. ona nije ni osvajacki pohod na vanjs:ku sferu s ciljem da se zadobijeni plijen donese natrag u unutarnju sferu i u rijoj pohrani u »kucici« svijesti. nego je one prema svorn prirnarnom nacinu bivstvovanja vee uvijek »napolju« pri nekom susrecucem bivstvujucem vee uvijek otkrivenog svijeta. nego cak i zaboravljanje. Erkennen] sarno pokazuje«.. Na temelju tog nacina bivstvovanja prema svijetu. tj. Po Heideggeru. briganje se povlaci u sada jos jedini preostajuci modus u-bivstvovanja. »Ansprechen« i »Besprechen« (govorenje 0 necern. »Auslegen« (interpretacija) . »Vernehmen« (slusanje-shvacanje).« (SZ 61) Ovo vec-bivstvovanje-pri-svijetu niposto se ne srnije shvatiti kao neki cisti spoznajni ili teorijski odnos prerna postojecem.vanja onoga koji spoznaje« nije nuzna pretpostavka za analizu »fenomena spoznaje« nego da naprotiv analiza »fenornena spoznaje« treba da prethodi svakom drugorn pokusaju filozofskespoznaje.. -svijetu u spoznaje. odnosno razrnatranje neceg). Suzdrzavajuci se od svakog proizvodenja.« (SZ 62) Medutirn. Hantieren] i 51. Heidegger upozorava da je »razumijevajuce zadrzavanje jednog iskaza 0 •. ako pogledarno »sta se na fenornena:lnom nalazu spoznaje [spoznavanja. »Bestimrnen« (odredivanje) i najzad »Aussage« (iskaz). bavljenja. nego je tubivstvovanje i u tom »bivstvovanju-napolju« pri predmetu u pravo shvacenom smislu »unutra«. i s obzirorn na !koje tada povremeno moze nastati pitanje kako se one »slazu« sa zbiljom. Odredivanje spaznaje kao modus a bivstvovanja-u-svijetu ne znaci potcjenjivanje spoznaje. cuvanju i zadrzavanju spoznajuce tubivstvovanje ostaje kao tubivstvovanje napolju.« (SZ 61) Nakon sto je sazeto razjasnio kako se na temelju takvog nacina bivstvovanja tubivstvovanja razvijaju »Hinsehen« (starnogledanje«. ali tu terrninologiju Heidegger ne smatra adekvatnarn..plienosti svijetom do (teorijske) spozna]e nije jednostavan: »Kako bi spoznavanje [Erkennen] kao promatracko odredivanje postojeceg [predrucnog. radenja [poslovanja. kako je bitno ikonstituirano bivstvovanje tubivstvovanja. koji pusta da se untarsvjetski susreouce bivstvujuce susrece jos sarno u svom Cistom izgledii [Aussehen] (eidos) i kao modus tog nacina biv- stvovanja moguce je izricito gledanje onog sto se tako susrece. vee predstavlja relativno specifican zadatak.« (SZ 61) Put od ove (prakticke) zaoku. Besorgen] zaokupljeno [benommen] svijetorn 0 kojern se briga. upravo one samo ikao bivstvovanje .. po Heideggeru.« (SZ 62) U spoznaji je. vidjet cemo da je »sarna spoznaja prethodno zasnovana u jednorn vec-bivstvovanju-pri-svijetu. u jos-samo-prebivanje pri. kao sto spoznaja nije prelazenje iz »unutarnje« sfere u svanjsku«. A odredujuce zadrzavanje pri bivstvujucem koje treba spoznati nije kao neko napustanje unutarnje sfere..« (SZ 62) Ne sarno svako spoznavanje i znanje. angaziranim ili prakticnim adnos om . No ima i »spoznajnih teoreticara« koji ce se sloziti s Heideggerom da analiza »fenomena spoznaje» pretpostavlja analizu »nacina bivstvovanja onogakoji spoznaje«. i sarno jedan nacin bivstvovanja-u-svijetu i ne smije se interpretirati kao neki »proces« kojirn neki subjekt pribavlja sebi predstave 0 necern. varka i zabluda modifikacije su »izvornog u-bivstvovanja« (SZ 62). ni brisanje njene CI c . ali ce insistirati da se analiza »fenomena spoznaje« ne svodi u potpunosti na analizu »nacina bivstvovanja onoga koji spoznaje«.. On se radije izrazava na slijedeci nacin: »Bivstvovanje-u-svijetu je kao briganje [zbrinjavanje. gledanje neceg ill prerna riecem).

Nasuprot spoznajnom teoreticaru koji smatra da prije nego sto se odvazimo na razmatranje pitanja 0 bivstvovanju i filozofske problematike uopce treba najprije da ispitamo nase spoznajne moci. Dasein. Heideggerov izraz (u Sein und Zeit-u) za »istinu u najizvornijern smislu« (SZ 223). Tubivstvovanje. Izraz »Tu« znaci ovu bitnu razotkrivenost [diese wesenhafte Erschlossenheit). nakon uvodnog § 2853 dijeli se na dva razdjela: »A. No »svijet« u ovom izrazu nije neka vanjska priroda neell ClII .« (SZ 62) Medutim. u kojem Heidegger analizira taj »treci moment«. to jest kada jest jedno bivstvujuce koje je kao bivstvovanje onoga »Tu« razotkrilo [erschlossen) prostomost. Medutim u § 12. »neposredna« bit u tome je sto bivstvuje u svijetu. nego konstitutivni moment covjekove fundamentalne struk. »briga«. u §§ 14-38). Spoznaja je modus tubivstvovanja zasnovan u bivstvovanju-u-svijetu. spoznaji ne treba pripisivati ono sto ona ne 6ini niti moze da cini: »Mi niti spoznaja tek stvara »commercium« subjekta sa svojim svijetom.« (SZ 62) Kako vidimo. poglavlju prvog odjeljka prvog dijela. Autenticno i neautenticno bivstvovanie-u-svijeta Temeljno je ustrojstvo tubivstvovanja bivstvovanje-u-svijetu. ni napose njegove analize »temeljnog ustrojstva tubivstvovanja«. niti ta veza nastajeiz djelovanja svijeta na subjekt. a informativno ih rezimirati nema smisla. S ovom idejom mozemo se i sloziti. U odnos prema svijetucovjek ne stupa naknadno. razotkrivenost i istina«). prema svijetu .specificnosti.koji je u tublvstvovanju vee uvijek otkriven. Zahvaljujuci njoj to je bivstvujuce (tubivstvovanje) 11. Po Heideggeru to medutim nikako nisurijeci istog ranga:« »Ovdje« i »ondje« moguci su sarno u jednorn »Tu« (»Da«). Stoga bivstvovanje-usvijetu kao temeljno ustrojstvo zahtijeva prethodnu interpretaciju. analdzirao u tri poglavlja svoje knjige (u 3-5. §§ 2838).(»Da«) pomocu kojeg je napravljen izraz »tubivstvovanje« (»Dasein«) i »razotkrivenost« (die Erschlossenheit«). »vremenitost«). kato je vee spomenuto. njegova »bit«nije nezavisna od njegova odnosa prema svijetu. neautenticnog i indiferentnog bivstvovanja primijeniti na analizu osnovnog ustrojstva tubivstvovanja. Naprotiv: »tubivstvovanje dobiva u spoznaji jedan novi bivstvovni status (Seinsstand). Tri momenta bivstvovanja-u-svijetu Heidegger je. no time nipostcnlje apsolvirano pitanje 0 vrijednosti Heideggerove analize covjeka. Nema mogucnosti da sve te analize kriticki razmotrimo. Erschlossenheit und Wahrheit« (»§ 44.ture. postati zadatak i kao nauka preuzeti vodstvo za bivstvovanje-u-svijetu. zavisna od covjeka. Ta nova bivstovna moguenost moze se samostalno razviti. ali se provlace kroz cijelo djelo i irnaju terneljno znacenje. moramo ukratko razmotriti ranije nabaceno pitanje. nego od »treceg« momenta te strukture. najpotpunije razrnotren u »§ 44. Ali Heidegger porice mogucnost da se problem spoznaje razmatra nezavisno od pitanja 0 smislu bivstvovanja onog bivstvujuceg koje spoznaje (covjeka). Eg53 U tom paragrafu Heidegger kratko razjasnjava dva »egzistencijala« koji ne ulaze kao »momenti« ni u jednu od tri osnovne strukture covjekova bivstvovanja sto ih Heidegger analizira u Sein und Zeit-u (sbivstvovanje-u-svijetu«. U najmanju ruku njegova »prva«. To su ono »tu. od »u-bivstvovanja« (»In-Sein). U veoma opseznom (i zanimljivom) poglavlju posvecenom »prvom momentu« bivstvovanja-u-svijetu. »svjetskosti svijeta« (sdie Weltlichkeit der Welt«) ne spominje se distinkcija izmedu autenticnosti i neautenticnosti. Heideggerovo poricanje spoznajne teori:je i spoznajnoteorijskog pristupa filozofiji ne znaci poricanje fenomena spoznaje niti poricanje potrebe da se taj fenomen interpretira. Peto poglavlje prvog odjeljka pod naslovom »V-bivstvovanje kao takvo« (»Das In-Sein als solches«. Medutim. U uobicajenom znacenju rijeci »tu« upucuje na »ovdje« (shier«) i »ondje« (sdort«). gdje kratko skicira svoje shvacanje »bivstvovanja-u-svijetu« sam Heidegger nije posao od »prvog«. Heidegger smatra da se pitanje spoznaje moze rjesavati sarno u sklopu i na temelju pitanja 0 smislu covjekova bivstvovanja. Pokusajmo da slijedimo njegov primjer. moze Ii se distinkcija izmedu auteniicnog.

. nalaziti se. Kako je on i u razdjelu A analizirao tni konstitutivna momenta u-bivstvovanja (nastrojenost. biti.« (SZ 133) Mogio bi se pitati cemu sad ta objasnjenja 0 »Da.j propadanje tubivstvovanja) kao pancv . Ostavljamo po strani . Heidegger npr.). moglo bi se pomisliti da svakom od navedena tri konstitutivna momenta u-bivstvovanja odgovara jedan od spomenutih oblika neautenticnog u-bivstvovanja. U razdjelu A Heidegger ikao tri ikonstitutivna nacina »u-bivstvovanja«. Nisu li mozda u ova dva razdjela zasebno analizirani autenticno . §§ 29--. »osjecanje«. da bude svoje "Tu«. ali ne sarno redoslijedorn razmatranja. (»Tubivstvovanje jest svoja razotkrivenost. jest [sastoji se u tome].zistencijalna konstitucija onog Tu« (»A. ali se vidi vee i iz najave daljnjeg sadrzaja kako je dana u uvodnom paragrafu petog poglavlja (u § 28). razumijevanje i govor). i »Erschlossenheit« (rna kako mace vazna) u uvodnom dijelu pogiavija koje treba da razjasni »In-Sein«. to jest bivstvovanja onaga Tu rasclanjuje se na dva dijela« . ali da stvar nije tako jednostavna. nastrojenost i razumijevanje bili bi fundamentalniji od gov:ora. »das Verstehen« (wrazumiievanje«i i »die Rede« (wgovor«}. koji konstituiraju ono Tu. razotkrivenost bivstvovanja-u-svijetu. Izrazi »Verstehen« i »Rede« uzeti su iz obicnog jezika. odnosno »in«. U razdjelu B Heidegger analizira jm modusa neautenticnog u. Govorkanje (das Gerede) je svojevrsna modifikacija govora (die Rede). posvecenog govoru. analizu straha (die Fureht) kao modus a nastrojenosti.« (SZ 133) Na osnovu toga moglo bi se pomlsliti da je govor na neki nacin najvazniji. izveden prema njemackom glagolu »sich befinden« koji znaci »1.0 tacnorn smislu i 0 tacnom medusobnom odnosu navedena tri momenta moglo bi se dosta raspravljati. Heidegger tu.34) i »B. Ausbildung) razumijevanja i analizu iskaza (die Aussage) kao modusa interpretacije. Die existenziale Konstitution des Da.i Heideggerovu analizu nekih modusa navedenih triju glavnih momenata u navedenom dijelu knjige. Medutim to nije sluca].za sebe samo. nego i nizom rkonkretnih napomena daje odredenu ujedno s tu-bivstvovanjem svijeta »tu. »Poglavlje koje preuzima eksplikaciju u-bivstvovanja kao takvog. §§ 35-38). ali su znatizelja (die Neugier) i dvosmislenost (die Zweideutigkeit) obje modifikacija razurnijevanja (das Verstehen). jer nisam mogao pronaci bolji (razmatrao sam takoder: »nastrojenje«.« (SZ 133) Ovo ujedno znaci: »Bivstvovanje 0 kojem se tom bivstvujucem u njegovom bivstvovanju radi.« (SZ 161) Kako shvatiti i uskladiti sve te. CIV prednost nastrojenosti.i neautenticno u-bivstvovanje? Ako pazijivije pogledamo te dijelove. bar naizgled. pise: »Pod B (svaikodnevno bivstvovanje onoga Tu . . No vee na iducoj stranici citamo: »Govor je jednako izvoran s nastrojenoscu i razumijevanjem. Svakodnevno bivstvovanje onog Tu i propadanje tubivstvovanja« (»B. osjecati se. 2. »nahodenost«. Mi na pocetku § 34. nesuglasne tvrdnje? Navedena i sliona pitanja ostavljamo ovdje po strani. »znatiielju« (sdie Neugier«) i »dvosmislenost« (vdie Zweideutigkeit«). medu ostalim. »nalazenje«. Heidegger kate: »Fundamentalni egzistencijali. Das alltiigliche Sein des Da und das Verfallen des Daseins«. vidjet cemo da u ovoj pretpostavci ima »nesto«. To se jasno vsdi iz deskripcsje tih modusa. stajati«. jesu nastrojenost i razumijevanje. kao npr. naci se.« (SZ 160) Po ovome. Za (neadekvatan) prijevod »nastrojenost« odlucio sam se.pise Heidegger (SZ 133). ocito identificirani. 0 odnosu govora prema navedena dva momenta on pise: »Nastrojenost i razumijevanje jednako su izv:orno odredeni govorom. Nas sad prvenstveno zanima ojelokupni smisao te analize i njen odnos prema analizi provedenoj u razdjelu B tog poglavlja. osjecajnost« itd.« (SZ 132) Radikalizirajuci tu tezu Heidegger tvrdi: »Das Dasein ist seine Erschlossenheit. odnosno tri nacina »da se bude ono Tu« (sdas Da zu sein«) navodi »die Befindlichkeit« (wnastrojenost«). analizu interpretacije (die Auslegung) kao oblikovanja (razv:ijanja. insistira da su nastrojenost i razurnijevanje »jednako izvorni konstitutivni nacini da se bude ono Tu« (SZ 133). a »Befindlichkeit« je opet Heideggerov specijalitet.. "U-bivstvovanje kao takvo« i »bivstvovanje onoga Tu« ovdje su. »nahodenje«. ivstvovanja: b »govorkanje« (das Gerede«).

koje je posveceno analizi u-bivstvovanja. odnosno elimiCVI nacija. kao pandan videnju (Sicht) koje lezi u razumijevanju Ii prema interpretaciji koja pripada razumijevanju. kojo~ daljn~a ~naliz~ doist~ tece) nema vise »nastro]enostl« (»Befmdhchkelt«). ukoldko se ovo kao svakodnevno drii u nacinu bivstvovanja onoga Se? Da li je ovome svojstvena neka specificna nastrojenost. i ovu . razumijevanju i govoru. Ako ostavimo po strani neke detalje. Medutim u istom uvodnom tekstu. otudenja [Entfremdung] i spletenosti [Verfangnis]. neutralni modus. 42. umirenja [Beruhigung]. pri cemu istice da propadanje nije nesto razlicito od autenticnosti nego sarno ostriji izraz za nju: »Onosto smo nazvali neautenticnoscu tubivstvovanja (usp. u kojoj nema ni rijeci 0 nastrojenos~i«.ht und Auslc:?ung]. . Sic. Ta se svakodnevnost u ovom dijelu Sein und Zeit-a ne promatra kao neki. Njeno bivstvovanje konstituira se u nastrojenosti. medu ostalim. kao egzistencija1ni modusi svakodnevnog bivstvovanja onog Tu analiziraju se: govorkanje (§ 35). to jest svakodnevni nacin bivstvovanja govora.« (SZ 175-176) cvn . znatizel]a i dvosmislenost pripisuje se jasno tubivstvovanju u njegovoj svakodnevnosti. a sam nije. str. Ovi pak pokazuju dinamiku [Bewegtheit] propadanja s bitnim karakterima iskusenja [Versuchung]. ovako rezimira smisao cijelog poglavlja: »Vodece pitanje ovog poglavlja odnosi se na bivstvovanje onog Tu. Heidegger u razdjelu B ne analizira neki neautenticni modus svakodnevnog u-bivstvovanja (ill bivstvovanja onoga Tu) koji bi odgovarao konstitutivnom momentu snastrojenosti«.dan (entsprechend) konstitutivnom fenomenu govora (Rede). i dalje).interpretiranje?« (SZ 167) Kako vidimo. Znaci li to da neka svakodnevna modifikacija onog sto je nazvano »nastrojenoscu« nije moguca ill Heidegger iz nekog razloga nije htio (iii nije bio raspolozen) da se upusta u analizu odgovarajuceg modusa? U kratkom tekstu na pocetku razdjela B (u tekstu koji prethodi paragrafu 35. u petnaestak redaka 5tO razdvajaju citirano pitanje.« (SZ 180) Na osnovu ovog moglo bi se zakljuciti: premda ne postoji odnos jedan-prema-jedan izmedu konstitutivnih rnornenata razotkrivenosti i karaktera njenog svakodnevnog nacina bivstvovanja. U zakljucnom dijelu petogpoglavlja.n ~ u koji paragraf) Heidegger pita: »koji su eg~Isten~]a:lm ka:akteri razotkrivenosti [Erschlossenhelt] blvstvoVan]a-u-svijetu. Struktura sto je Cine govorkanje. na istoj stranici (nepunih dvadesetak redaka nize). neko posebno raz~~ijevanj~.>ga Se. nema mka~vo~ pokusaja da se obrazlozi ova redukcija. HeIdegger tu pita ne sarno 0 svakodnevnoj modifikaciji razumijevanja i govora i interpretacije. uvrs~t.na]avu. 0 tome zasto je Heidegger iz svoje analize ispustio »nastrojenostmoze se sarno nagadati. upada u OCI da u ovoj najavi (u skladu s. u ikojem se spominje »nastrojenost«. videnja i interpretacije [Rede. nego izricito kao neautenticni. znatizeIjom i dvosmislenoscu. Neki pokusaj razjasnjenja nece se naci ni u analizi kojom se ta najava ostvaruje. Heidegger. interpretacijom propadanja sada dobiva ostrije odredenje. nego takoder i na prvom mjestu nastrojenosti. § 9. on daljnju analizu najavljuje slijedeCim rijecima: »~~jprije je ~treb~? da se na odredenim fenomenima oOlgledno pokaze [UCIni vidl}ivom] razotk:rivenost [die Erschlossenheit] on<.« (SZ 133-134) Kako se vidi.to nije objas~e~ - Daljnja pitanja mogu se pojaviti u vezi s tacnorn prirodorn navedenih troelanih struktura.kompletne i druga kao cjelina na neki nacin odgovara prvoj. Svakodnevni nacin bivstvovanja razotkrivenosti :kara:kterizira se govorkanjem. Kako i zasto . Pri tome. u odnosu na autenticnost i neautenticnost. obje su troclane strukture po Heideggeru . Temom je postala ontoloska konstJitucija razotkrivenosti [Erschlossenheit] 'koja bitno pripada tubivstvovanju. znatizelja (§ 37) i dvosmislenost (§ 37). Ovo neautenticno bivstvovanje Heidegger sad naziva izrazom »Verjallen« (wpropadanie«). govorenje.

A ono sto vrijedi za raz~mij. ali u vezi s razumijevaniem pise: »Razumijevanje je ili autenticno. koje igraznacajnu ulogu u raspravljanju 0 u-bivstvovanju? Itice nam mozda. ivstvovanja. der in der Alltaglichkeit ~es D.« (SZ 146) No to nije sve: »Kako autenticno tako i neautenticno razumijevanje moie sa svoje strane biti pravo idi nepravo [echt oder unecht].recenice povezane rijecju »obrnuto« rnogla hi sugerirati da se i u prvoj recenici kao i u drugoj. a:li ne kaze treba Ii to razumijevajuce . kako stoji stvar s konstitutivnim momentima u-bivstvovanja .. ona Se.Medutim. nego i analizu onoga »Tko« (sdrugog momenta« u-bivstvovanja).nema potrebe za takvim »neutralnim«. ':l1oduS01': djelornicno govori i onosto on u zavrs~om :dljelu ana. To »Tko« je srednji rod. koju Heidegger odlucno provodi i nedovoijno razjasnjava). autenticna egzistencij~ nije riestosto lebdi iznad propadajuce svakodnevnosti. No nisu Ii nase teskoce s Heideggerovim shvacanjem autenticnosti i neautenticnosti u-bivstvovanja proistekle otuda Sto smo direktno pristupili tom pitanju. das Man. Cinjenica sto su navedene dvije . koje proistjece iz vlastitog sopstva kao takvog.W elt-sein »Man«. i pravosti Echtheit.u sklopu ove anaIize . neutralno ili na neki drugi nacin. znatizelja i dvosmislenost karakteri neautenticnog bivstvovanja. Eigentlichkeit. crx . nego egzistencijalno samo rnodificirano nastavljanje [prisvajanje. te da pod »razumijevajuce-nastrojenim bivstvovanjem-u-svijetu« u ovom kontekstu treba misliti autenticno tubivstvovanje. onda bar za tu svrhu nije potrebno pretpostavljatl neki neutralni ili indiferentni CVIII modus egzistencije. U b prilog pretpostavci da Heidegger . Ono Das »Se«.? als M it-und S elbstsein. kako je provedena u cetvrtom poglavlju prvog odjeljka pod naslovom »Bivstvovanie-u-svijetu kao su-i samo-bivstvovanje.l!ze u-bivstvovanja kaze 0 odnosu autenticne 1 neautenticne egzistencije: »Tubivstvovanje moie propasti samo zato sto se njemu radi 0 razumijevajuce-nastrojenom bivstvovanju-u-svijetu.asems ist?« (»Tko je taj koji jest u svakodnevnosti tubivstvovanja?« SZ 114) I odgovor je jasan: »To Tko nije ni ovaj ni onaj. Ono se bav:i jednim jasno formuliranim p~tanjem: »Wer ist es.modus u. Dna jasno kaze da je razumijevajuce-nastrojeno bivstvovanje-u-svijetu nuzna pretpostavka propadanja (neautentienosti).«). ako su govonkanje. premda se moze rnodificirati na ta dva nacina? Heidegger 0 tome izricito ne raspravlja niti se opcenito izjasnjava. u kojoj se izricito ne govori 0 autenticnosti i neautenticnosti. astrojeno bivstvovanje-u-svin jetu shvatiti kao autenticno. [Das »Wer« dst das Neutrum. preuzimanje. radi 0 odnosu autenticnosti i neautenticnosti.}< (SZ 126) Ali u tom jasnom pitanju i odgovoru i napose u njihovoj elaboraciji ima dosta nejasnoca. preskacuci ne samo analizu »svjetskosti svijeta« (»prvog momenta« bivstvovanja-u-svijetu). odnosno propadanja. Medutirn iz toga ne slijedi da postoji i neki posebni »neutralni.nastrojenoscu.« (SZ 179). a nisu ni meki ni zbr~j svih. da je ono neutralno 'fie sarno u odnosu na distinkciju izmedu autenticnosti i neautenticnosti.« (SZ 146) Iz ovoga proizlazt da razumijevanje nije nuzno moment autenticnog bivstvovanja. Cetvrto poglavlje jedno je od na}klraCihi~aiz~led ~ajjasnijih. naprotiv. razumijevaniem i govorom? Jesu Ii to konstitutivni momenti autenticnog bivstvovanja jJli neutralni momenti jedne konstitucije koja sarna po sebi nije ni autentiena ni neautenticna. Obrnuto. provedeni kratki osvrt na analizu u-bivstvovanja olalksati pnistup Heideggerovoj analizi »drugog rnomenta«.Hi »indiferentni. Prva recenica maze se rnedutim interpretirati na vise nacina. Ergreifen] ov~.evanje moralo bi vrijediti i za preostala dva konstitutivna momenta u-bivstvovanja (nastrojenost i govor). nego i na distinkciju izmedu pravosti i nepravosti (bez obzira na to ucemu je distinlkcija izmedu autenticnosti. nismo mi sami.« (»Das I n-der. iIi neautenticno. u kojoj se dosta govori 0 distinkciji izmedu autentienosti i neautenticnosti te se ujedno tematizira bezlicno Se (das Man).. A ako autenticna egzistencija maze nastati neposrednim modificiranjem neautenticne.

Heidegger u petom poglavlju najprije (u razdjelu A) raspravlja 0 »trecem momentu« bivstvovanja-u-svijetu bez obzira na razliku izmedu autenticnosti i neautenticnosti da hi ga zatim (u razdjelu B) razmotrio u modusu svaikodnevnosti. »skrb«). iIi se one moze javljati u sve tri (ili bar dvije od uri) navedene modifikacije. Unutarsvjetsko bivstvovanje-po-sebi je su-tubivstvovanje [Mitdasein]. kao osamljeni pojedinac. a koji ne sarno (ili uopce ne) na nju. Miteinandersein]. No teskoca je u torne jito nije sasvim jasno koji se momenti njegove analize »subjekta« svakodnevnosti odnose samo na svakodnevnost. upozorava Heidegger.121) Ali pored OVID deficijentnih modusa skrbi postoje i pozitivni. zbunjuje razlicita strukturiranost cetvrtog i petog poglavlja. Samovanje je deficijentni modus su-bivstvovanja. U cetvrtom poglavlju. I samovanje [Alleinsein] tubivstvovanja jest su-bivstvovanje u svijetu. ali.« (SZ . Dio odgovora na to pitanje Heidegger daje u sklopu analize egzistencijala sto ga oznacava rijecju »Fiirsorge« (wbriga-za«. N edostajati moze onaj drugi same u nekom i za neko su-bivstvovanje. njegova mogucnost je dokaz ovoga. IIi mozda Heidegger i u cetvrtom poglavlju.« (SZ 120) Ove isliene eksplikacije mogu posluziti kao argument za tezu da covjek u Heideggerovom misfjenju nije shvacen. I upravo posljednji navedeni modusi deficijentnosti i indiferentnosti karakteriziraju svakodnevno i prosjecno bivstvovanje-jednog-s-drugim [zajednicko bivstvovanje. indiferentnog bivstvovanja. prirodno nastaje pitanje da Ii je covjekovo drustveno bivstvovanje (ukoliko se takvirn moze smatrati su-bivstvovanje) autenticno. neautenticnog i. »Svijet tubivstvovanja je su-svijet [Mitwelt]. kako mu se to cesto prigovara. a analizu »treceg momenta« prosiriti i preko granica tog modusa. Nakon sto je objasnio razliku izmedu dva ekstremna oblika pozitivne skrbi Heidegger pise: »Izmedu ta dva ekstrema pozitivne skrbi . No ako je rijec 0 neodvojivim momentima iste strukture. [ednog-protiv-drugog i jednog-bez-drugog. tako da ta analiza moze biti zanimljiva za njegovo opcenito shvacanje »subjekta« (onoga Tko)? Svakako. »Su-bivstvovanje odreduje egzistencijalno tubivstvovanje i tada kada netko drugi fakticki nije prisutan [vorhanden] niti se opaza.bivstvovanja-u-svijetu. nejasno je zasto bi analizu »drugog rnomenta« trebalo ograniciti sarno na modus neautentienosti. odnosno da nikad fakticki ne postojim sam. eventualno. koji se ovdje tretira ujedno kao modus neautenticnosti (odnosno propadanja). a pitanje 0 onom Tko razmatra se samos obzirom na modus svakodnevnosti. Svijet nije nikad sarno moj nego ga uvijek dijelim s drugima. i on sam ponekad upotrebljava »subjekt« pod navodnim znacima tame gdje bi trebalo reci Tko) opcenitije znacenje. nego kao uvijek drustveno bice. ne-ticanje-jednog-drugog jesu moguci nacini skrbi. Heidegger insistira da isto tako nije dan »neki izolirani ja bez drugih« (SZ 116). premda najavljuje da ce u njemu raspravljati samo 0 »subjektu« svakodnevnosti raspravlja i 0 tompitanju sire? Nema Ii rnozda bar dio Heideggerove analize »subjekta« svakodnevnosti (Heidegger smatra da »subjekt« nije dobar naziv za ono »Tko«.Prije svega. nema takve podjele na dva razdjela. gdje se analizira »drugi moment. prolazenje-jednog-mimo-drugog. Ovaj odnos javlja se na mnogo razlicitih nacina: »Bivstvovanje jednog-za-drugog. Pozivajuci se na svoje prethodne analize pOIkojima »nikad nije dan neki puki subjekt bez svijeta«.« (SZ 118) Teza da je tubivstvovanje bitno su-tubivstvovanje s drugima. Skrb je odnos tubivstvovanja kao su-bivstvovanja prema drugom tubivstvovanju. neautenticno iIi indijerentno ljudsko bivstvovanje.priskacuci-dominirajuce i preduhitrujuci-oslobadajuce dcii se svakodnevno bivstvovanje-jednog-s-drugim i pokazuje razno- ex ext . odnosno neautentlcnosti. Kako smo vidjeli. ND s obzirom na distinkcijusto je Heidegger provodi izmedu autentionog. U-bivstvovanje je su-bivstvovanje [Mitsein] s drugima [mit Anderen]. ne mati da ja uvijek fakticki postojim s drugima.

Aufgehen] u brigani svijet. to znaci ujedno i u su-bivstvovanju s drugima. Medutim. pod naslovorn »§ 27. a bez obzira na to sto je Heidegger sam ne dovodi eksplicite u vezu s problematikom autenticnosti i neautenticnosti. Das alltiigliche Selbstsein und das Man«) govori za pretpostavku da tu nije rijec 0 riekoj slucajnoj primjedbi. B. Sv~ko_dnevno samobivstvovanje i ono Se« (§ 27. Uzgredna napomena ili cvrsta teza? Cijeli slijedeci paragraf. Svjetskost svijeta. pri cemu razdio A (»A.« (SZ 122) Prema ovoj tezi dva ekstremna oblika skrbi ne pripadaju u svakodnevno zajednicko bivstvovanje. Upravo pri analizi tih momenata Heidegger jasno provodi spomenutu distinkciju. Svakodnevno bivstvovanje po ovirn je analizama nuzno neautenticno.»svjetskosti svijeta« (»svjetovnosti svijeta«. Ali uno nije ni jedini rnoguci modus sopstva: »Sopstvo [das Se1bst] svakodnevnog tubivstvovanja je Se-sopstvo [Man-selbst] koje mi razhkujemo od autenticnog. nerna rijeci pri analizi »prvog« momenta bivstvovanja-u-svijetu . prolazno stanje sopstva. nego je ana egzistencijalna modifikacija tag Se kao jednog bitnog egzistencijala. prirucnost i »predrucnost« Razmatrajuci Heideggerovo shvacanje bivstvovanja-u-svijetu kao osnovnog ustrojstva tubivstvovanja s gledista distinkcije dzmedu autenticnosti i neautenticnosti (koja je Izuzetno znacajnaza ispravno shvaeanje cijele Heideggerove koncepcije). to jest izricito preuzetog (eigens ergriffenen) sopstva. U stvari. mislim da se i u vezi s njom mora postaviti pitanje koliko je tu rijee 0 jednorn rnomentu autenticnog ljudskog bivstvovanja.vrsne rnjesovite oblikevciji opis i .klasifikacija leze izvan granica ovog istraiivanja. ta je analiza neobicno slozena i bogata.« (iSZ 129) CXII o tom autenticnom sopstvu ne saznajemo mnogo u ovom dijelu Sein und Zeit-a. Kako je vee receno. C). Stvarse moze uciniti vrlo jednostavna: Ekstremni modusi (autenticni i neautenticni) nisu karakteristicni za svakodnevno tubivstvovanje. Die Analyse der Umweltlichkeit und Weltlichkeit uberhaupt«) ima opcenit i principijeVIII Bitak i vrijeme CXIII . dok 0 njoj. a to se poglavlje nakon uvodnog paragrafa sa znacajnim opcim razjasnjenjima dijeli u tri omasna razdjela (A. Ipak nailazimo na jedno vazno upozorenje: »Autenticno bivstvovanje sopstva [sopstvovanje. Pripadaju Ii oni u autenticno bivstvovanje rli u neautenticno? Ako se pogleda opis tih modusa vidjet ce se da Heidegger priskacuCi-dominirajueu skrb zigose kao neautenticnu. »die W eltlichkeit der Welt«). nije uno sarno (es selbst).u-bivstvovanju i onome Tko svakodnevnog bivstvovanja-u-svijetu. dok za preduhitrujuci-oslobadajucu gotovo direktno kaze da je autenticna. Bezli6no Se nije neko slucajno. bar nom inalno . a kolsko 0 nekom neutralnom ili indiferentnom strukturnom momentu covjeka. Analiza okolinskosti i svjetskosti uopce. analizi svjetskosti svijeta posveceno je drugo poglavlje prvog odjeljka Sein und Zeit-a. >>A. koje je Tko (ssubjekt«) sUbivstvova~ja nij. Ne znaci li to da svakodnevno tubivstvovanje nije ni autenticno ni neautenticno. nego negdje po sredini? Paragraf 26 zavrsava rijecima: »Tubivstvovanje u prelazenju [apsorbiranju. Nije potrebno da ovdje prepnicavamo Heideggerove briljantne :i dobro poznate analize beelicnog Se (das Man). Tko je to dakle preuzeo bivstvovanje kao bivstvovanje-jednog-s-drugim?« (SZ 125) Po ovome svako je svakodnevno su-bivstvovanje s drugima neautenticno. nego ono kao »izvornl fenomen pripada pozitivnom ustrojstvu tubivstvovanja« (SZ 129). treba istaci: iz tih analiza proizlazi da to Se.« (SZ 130) 12. Selbstsein] ne zasniva se na nekom izuzetnom stanju subjekta. To ne znaci da Heideggerova analiza tog »prvog« momenta nema veceg znacenja. odvojenom od onog Se.e i ne moze biti »sopstvo« autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. prirodno smo dali prednost njegovirn analizarna »treceg« i »drugog« momenta temeljnog ustrojstva tubivstvovan:ja .

»das Zeuge+). Tako je »Zeug« npr. cxv . nego »jedan karakter samog tubivstvovanja« (SZ 64). »die Weltlichkeit«) je »ontoloski pojam i znaci strukturu jednog konstitutivnog momenta bivstvovanja-u-svijetu« (SZ 64). Pribor se moze protegnuti bar tako da obuhvati i alat i materijal.eak ni ako se shvati kao bivstvovanje te cjelokupnosti. Jedino tubivstvovanje jest u svijetu i moze se karakterizirati kao »svjetsko« (»weltlich«). prigovoriti nabrajanju dvije kategorije :i jednog egzistencijala u sklopu iste podjele. Razgranicenje analize svjetskosti od interpretacije svijeta kod Descartesa«. b) pribor. Tako on insistira da se svijet ne smije identificirati ni sa skupom prirodnih stvari. orude: alat. a 0 netubivstvovnom bivstvujucem uz pomoc kategorija) . c) izradevina. pa . odnosno »stvari« i »pribora«. i sto za kojim sjedimo. Ali on je ipak nesto neodredeniji i siri (i zato bolji) od drugih izraza koji tu dolaze u obzir (kao npr. ze nazvati »pripadnim svijetu« (wweltzugehiirig«).u njemackom obicnom jeziku ima mnogo razlicitih znacenja. Ako izmedu tubivstvovanja (covjeka) i netubivstvovnog bivstvujuceg (bivstvujuceg koje nijecovjek) postoji princlpijelna razlika (koja se fiksira i naglasava napose i timesto se 0 tubivstvovanju govori uz pomoc egzistencijala. ali presudnom problemu. ili U uvodnom paragrafu i u razdjelu A Heidegger prije svega nastoji da svoje shvacanje svijeta razgranici od prosirenih shvacanja koja odbacuje. a iz Heideggerove opce analize izdvojit cemo sarno jedan moment problematiku »predrucnosti« i »prirucnosti«. Svijet nije odredenje bivstvujuceg . Heideggerov termm »Zeug« ima odredenije znacenje. 'koja je trebalo da bude detaljnije provedena u drugom dijelu knjige. a treci razdio (»C. sa cjelokupnoscu stvari koje »imaju vrijednost« za covjeka. stvari. 2. »predrucnost« (sdie Vorhandenheit«). te se moCXIV Unutarsvjetsko bivstvujuce je ili »pribor« (salat. niti. Ristic-Kangrgin rjecnik navodi dvanaest glavnih znacenja s velikim brojem podznacenja. ali cuva ponesto i od ove njegove svakodnevne sirine. odjeca. 5tO na neki nacin moze da nam posluzi. alat. svjetskost svijeta (die Weltlichkeit der Welt«). ~) sirovina. Nije zadovoljavajuce nikad se svijet shvati kao »cjelokupnost bivstvujuceg koje moze postojati unutar svijeta« (SZ 64). »B. U mnogome izvrsnu analizu Descartesa. i pero k?jim pisemo i tinta u koju ga umacemo. kao i neobicno zanimljivu analizu prostora i prostornosti ovdje cemo ostavits po strani. Tako se kao prva tri ~naCen~abiljeze: 1. ciji je nacin bivstvovanja (»die Seinsart«) »prirucnost« (»die Zuhandenheit«) dli »puka stvar« (»blosses Ding«) Ciji je nacin bivstvovanja puko postojanje. tvorevina. Medu daljn'jim zna~njim~ nalazll~O: posude. »Zeug« je za Heideggera sve 5tO nam je »pri ruci«. »unutarsvjetskim« (»innerweltlich«). sto se moze uciniti prihvatljivije. Dva prije navedena pojma bivstvovanja su kategorije Ii odnose se na bivstvujuce Ci:je je bivstvovanje netubivstvovne vrste. pricemu je »posljednje spomenuto bivstvovanje egzistencijalno odredenje bivstvovanja-u-svijetu. Die Abhebung der Analyse der Weltlichkeit gegen die Interpretation der Welt bei Descartes«) predstavlja svojevrsni anticipirajuci prilog onoj »destrukciji povijesti ontologije«. problemu prostornosti tubivstvovanja i odnosu prostornosti i prostora.Ian karakter. orude. prirucnost (die Zuhandenheit). To znaci da treba razlikovati tni modusa bivstvovanja: 1. to jest tubivstvovanje. »orude«. oruzje itd. »C. das Umhafte der Umwelt und die Raumlichkeit des Daseins«) posvecen je jednom naizgled posebnom. predrucnost (die Vorhandenheit) i 3. a netubivstvovno bivstvujuce (bivstvujuce Ikoje nije covjek) bivstvuje sarno »unutar svijeta«.« (SZ 88) U ovoj klasifikaciji moglo bi se. odijela. razdio B posvecen Descartesu (»B. da li je opravdano ovakvo redanje triju nacina bivstvovanja u okviru iste " Rijec »Zeug.koje nije tubivstvovanje. Ono okolinsko okolnog svijeta i prostornost tubivstvovanja«. prije svega. lovacki pribor. 1 soba u kojoj se sto nalazi. Zato ni izraz »pnibor« nije bas najbolji za prevodenje ovog Heideggerovog termina. Pniroda je i sama jedno bivstvujuce 'koje se susrece unutar svijeta. 2. oprema. »Zeug« je prema tome i crude pomocu kojeg se nesto radi i materijal koji se pri tom upotrebljava. A »svjetskost« (ssvjetovnost«. grada. lice tkanina ~tof materijal. preradevina. 3. sprava itd).

nego zato sto samo bivstvovanje tubivstvovanja [das Sem des Daseins] treba uciniti vidljivim kao brigu [Sorge]. vrsiti. ako se kategorije mogu razjasnjavati pomocu egzistencijala (sto Heidegger u mnogim slucajevima dosta uspjesno cini). na-do/baviti.. obrnuto.(»Besorgen«) u Sein und Zeit-u . gledati: pobrinuti se.. ontiekim znacenjiina« .i pribora.pomocu »briganja«? Hi." !Njegovu viseznacnost u svakodnevnom govoru istice i sam Heidegger.. . koj! ne pogada bit njegovih analiza. Enciklopediski nemacko-srpskohrvatski recnik. a bivstvovni sukarakteri tog bivstvujuceg kategorije.« (SZ 57) No ako je »briganje« egzisteneijal. bojati se . pribojavati se. «). (polsvrsavati .upotrebljava se »kao ontoloski termin (egzistencijaI) kao oznaka za bivstvovanje jednog moguceg bivstvovanja-u-svijetu.« ~SZ 57) Kako smo vee ranije spomenudi..i »pribor«. Pribor je bitno »nesto da bi se . « (»Etwas.iii »objektivna«.. Priruonost se »ne smije shvatitikao puki nacin shvacanja [Auffassungscharakter] '" Prirucnost je ontoloski-kategorijalno odredenje bivstvujuceg kako je ono »po sebi«. Stvar 'i pribor pripadaju u unutarsvjetsko bivstvujuce. postarati se. starati se 0. a karakteri su ovog egzistencijali. 1936) ss CXVII . moglo bi se reci. a ono egzistencijalna (ne sarno kategorijalna)? »Pribor« (sdas Zeug«).. No ako su »egzistenoijali . U strukturi »um zu« lez! »upucivanje« (»Verweisung«) od necega na nesto. u kojoj taj pribor moze biti onosto on jest. sluziti: raditij. izraz »Besorgen. nost« (»die Zuhandenheit«) i »briganje« (sdas Besorgen«) kod Heideggera se neodvojivo povezani... a ondai »stvar«? CXVI I na to je pitanje u duhu Heideggera naizgled lako odgovoriti. a prirucnost je nacin bivstvovanja (die Seinsart) pribora.istice Heidegger . Bivstvovanje pribora uvijek pripada nekoj »priborskoj cjelini« (Zeugganzes«). da 'li je opravdano ovakvo strogo dijeljenje kategorija i egzistencijala? Najzad. on pise: »Naziv nije izabran zato sto je recimo tubivstvovanje ponajprije [ u velikoj mjeri ekonomsko i »prakticno«. Briganje je naein bivstvovanja covjeka (tub ivstvovanja)... odnosno izmedu predrucnosti i prirucnosti »subjektivna«.« (SZ 71) Prirucnost je naoin bivstvovarrja pribora. odnosno »bivstvovna«. Pribor je ono bivstvujuce koje se »susrece U briganju«. Za razliku od stvari pribor je pri ruci. Kao Ii mnogi drugi Heideggerovi termini. nije Ii razlika izmedu stvari .. No ako je tako. 00nosno »spoznajna« .00 kategorija (SZ 44). na raspolaganju covjeku za razlicite vrste upotrebe. j izvrli(va)ti .h znacenja..uzet je iz obienog jezika u kojem se javlja u mnogo razHCiti. kako to zahtijeva Heidegger. (Svetomir Ristic i Jovan Kangrga. Heidegger daje jasan odgovor.. j otpravljati.. (Vidi SZ 57) Objasnjavajuci zasto je odluoio da taj viseznacni termin upotrebi kao egzistencijal. glagol »besorgen« (prema kojem i glagolska imenica »das Besorgen«) medu ostalim znaci: 1. Heidegger je razjasnio egzemplarnim nabrajanjem razldcitih modusa u-bivstvovanja koji se mogu promatrati kao naje napravljena Prema Rdsticu i Kangrgi.. No pitanje je da Ii »formalni« nedostaei mogu biti samo formalni.T ! podjele? Ne sugerira li 5e time da je razlika izrnedu pukog postojanja (spredrucnosti«) i »prirucnosti« istog ranga kao i razlika izrnedu nekog od ova dva modusa i svjetskostisvijeta? Na ovaj prigovor Heidegger bi mogao odgovoriti da je to formalan prigovor. strepiti . brinuti se za.»prirucnost. urn zu . treba »strogo odvojiti. 3. Nasuprot raznim »prednaucnirn. svrsiti. »pribora« (»Zeug«).(»Besorgen«). smiju Ii se kategorije definirats pomocu egzistencijala. brinuti se . . 4. ako ne spoznajna.izraz »briganje. Beograd. . . -ositi: dovesti: poslati. a pribor je »bivstvujuce koje se susrece u briganju« (»das im Besorgen begegnenden Seiende«). na-do/bavljati: don-ijeti. nisu H egzistencijali i s njim tijesno povezani »pojmovi.. i to »kao oznaku za bivstvovanje jednog moguceg bivstvovanja-u-svijetu«. kako to cini Heidegger kada definira »pribor. smssao u kojem ce sam upotrebljavati izraz »briganje. Na ovo pitanje.. 2. jos nekoliko rijeci 0 »briganju« (»Besorgert«)..i kategorije dvije osnovne mogucnosti bivstvovnih karaktera« (SZ 45) i aiko egzistencijale. Jedno daljnje pitanje moglo bi biti da li je razlika izmedu »stvari« (»Ding«) ii.. »priruc.

oprez. obradivanje i njegovanje necega. ~kolo-vldenJe«. To su die Ruck sicht (povratno videnje. a pri onom prvom djeluje istodjelovanje. da ne bi ?stalo sIijepo. odredivanje. upotrebljavanje necega. SvoJ~ specificno videnje ima i skrb (die Ftirsorge).e " (SZ 69) 56 Neposredno prije toga Heidegger je objasnio da on svako~:vno. Heidegger se suprotstavlja ostrom razdvajanju »praktickog« i »teorIjskog« odnosenja i ujedno daJ~ prednost onom »praktickom«. obzor.. oprastanje). Ne izrazava li on tu na svoj nacin (navodne) Marxove misli 0 [edinstvu teorije i prakse uz primat praktickog odnosenja prema svijetu? I nije li njegovo ucenje 0 pniboru (»Zeug«. nego je upravo na]viSi oblik prakse shvacene kao slobodna stvaralacka djelatnost (kao revolucija). nego radece. koja se Iionako na nekoliko stranica ne bi mogla dovoljno razjasniti. . iii je tu mozda rijec 0 opisu i (svojevrsnoj kritici) neautenticnog. No da li je tu rijec 0 relacijama koje vrijeme za svako.smislu odsustva videnja [Sichtlosigkeit] . nego je promatranje isto tako izvorno briganje.1 njegova razlika u odnosu na teorijsko odnosenje mje samo u tome sto se pri ovom posljednjem promatra. upitivanje. a posebno za autenticno Ijudsko bivstvovanje. ' . propustanja. obazrivost.e »ateorijsko« u . no kao sto treba biti na oprezu s Marxovim navodnim ucenjem 0 primatu »prakse« i »oruda za proizvodnju-" tako ne tileba prebrzo zakljucivati ni 0 Heideggerovim »analognim« tezama. (SZ 66---67) . »Teorija« shvacena tradicionalno kao cisto pasivno. kakvo se pripisuje Marxu. smotrenost. C(VlII CXIX . neki su od navedenih modus a briganja »prakticki« a neki »teorijski«.6ini bniganja (imanje posla s necim. deficijentni mo?usi izostavljanja. obzir) i die Nachsicht (snaknadno« »dopunsko videnje«. pribora u odnosu na stvar. pr~mjenjuje teorijsko spoznavanje. Pri tome. SZ 56-57).~ gledanja. koje ima ~voJu vlastitu »spoznaju« [»Erkenntnis«]« (SZ 67) I dalje: »Pogledu na stvari koji ih samo »teorijski« gleda nedostaje razumijevanje prirucnosti. milost. gebrauchende Besorgen]. proizvodenje necega. odmaranja itd.ka~o se cini._napustanje necega i pustanje da se izgubi. bivstvovanje-u-svijetu naziva takoder »ophodenjem tt svijetu 1 sa '. prirucnosti u odnosu na puko postojanje (predrucnost). U ovim i slicnim Heideggerovim umovanjima neki su bili skloni da vide onaj dio njegove rnlsli koji je najblizi Marxu. Prema tradicionalnim klasifikaci~ama koje dijele nacine ljudskog odnosenja prema svijetu na »teorijske« :i »prakticke«. prornatratko shvacanje istine nije sarno »sekundarna« u odnosu na praksu.IDutarsv)etskim b~vstvujuCim« (sden Umgang in der Welt ~nd n:t!t dem mnerweltlichen Seiendene). odricanja. kao sto djelovanjeima svoje videnje. niti inferiorno u odnosu na praksu. kao sto njegovi nisu ni pojmovi »teorije« i »prakse« kojima se u takvim interpretacijama interpretira. provodenje. poduzi~anJe. " Briganju s~ojst. nego da je Marx najosrriji kriticar takvog shvacan]a. raspitivanje. razgovaranje 0 necem. te da je to ophode?-Je uviiek rasprseno u mnogo razlicitih »nacina briganja« (»Welsen des Besorgens«. upotrebljavajuce bri~arije [~as han?erende.: usp. '" »Prakticko« odnosenje lllJ. nego joj je direktno suprotna. Tako npr. Izvjestan je putokaz svakako u tome sto se briganje vezuje uz svakodnevno bivstvovanje-u-svijetu. Ovaj uvod nije mjesto za ponovno razjasnjavanje tih shvacanja. one ima svoj vlastiti na~l.kao sto je 'po~azano. a svakodne58 U nizu radova objavljivanih u toku vise decenija pokusavao sam pokazati da shvacanje covjeka kao »zivotinje koja pravi oruda« (iIi opcenitije kao »radne« ild »ekonomske« iivotinje) nije Marxovo. nehumanog ljudskog bivstvovanja? Pitanje nije jednostavno jer sam Heidegger u poglavlju 0 »svjetskosti svijeta« ne govori eksplicitno 0 problematici autentlcnostt neautenticnosti. promatranje. »Teorija« kao stvaralacko bitno misljenje nije nesto razficito od prakse. Nema sumnje da Heidegger s velikom strascu govori 0 prnnatu djelatnog briganja u odnosu na sarno teorijsko promatranje. nije Marxovo. on pise: ~A!'I. Ali upotrebIjavaj~6i-r~?ece oph?denj~ nij~ slijepo.u) kao bivstvujucem koje se primarno susrece unutar svijeta neka varijanta Marxove (navodne) teze 0 orudima za proizvodnju kao odlucnom »faktoru« drustvenog razvoja? U svemu tome svakako »ima neeega«. najblizi nacin ophodenja= nije JOS sarno razabiruce spoznavanJe [das nur noch vernehmende Erkennen]. Isto sam tako dokazivao da ni ucenje 0 primatu prakse u odnosu na teoriju. ~OJI vodi radenje i daje mu njeg?:u specl~~cno stvarovitost.veno videnje (Sicht) Heidegger naziva »Um~lcht«.

kojem jednako izvomo pripada bivstvovanje pri prirucnom .Ii je svako svakodnevno bivstvovanje nuzno neautenticno ili i tu Una mjesta za neku autenticnost. Stoga se on pita: »Kako treba egzistencijalno- -ontoloski odrediti cjelovitost pokazane strukturne cjeline?« (SZ 181) Konkretnije: »moze [i uspjeti da se ta strukturna cjelina svakodnevnostishvati [zahvati] u svojoj cjelovitosti? Moie Ii se bivstvovanje tubivstvovanja jedinstveno ocrtati tako reljefno da na osnovu njega postane razumljiva jednaka izvornost pokazanih struktura zajedno s pripadnsm egzistencijalnim mogucnostima modifikacije?« (SZ 181) Put od »bivstvovanja-u-svijetu« do »brige« vodi preko »tjeskobe« (»Die Angst«). Tako nam analiza »subjekta« svakodnevice i svakodnevnog u-bivstvovanja mogu sarno djelomicno pomooi pri rasvjetljavanju pitanja o statusu Heideggerove anallze briganja. Tu. a u svojoj bacenosti ono je ujedno projicirajuce. Die Sorge als Sein des Daseins«) Heidegger najprije sazima rezultate svoje analdze bivstvovanja-u-svijetu. Ali sopstvo [das Selbst] je ponajvise ii ponajpnije neautenticno. Medutim.kao i su-bivstvovanje s drugima. Heidegger dopusta da »fenomenalna raznolikost ustrojstva te strukturno cje1ine i njenog svakodnevnog nacina bivstvovanja mogu Iako poremetiti [verstellen] jedinstveni fenomenoloski pogled na cjelinu kao takvu« (SZ 180).« (SZ 181) ovome sopstvobivstvovanja"u-svijetu je neaudoduse ne dskljucivo. medu ostalim. sto potpuno CXX . ono Se-sopstvo [das Man-selbst]. geworfen-entwerfende] bivstvovanje-u-svijetu. uvijek jest radi sebe sarna [umwillen seiner selbst]. nego ponajprije i ponajznaci da mogucnost neke autenticnosti nije iskljucena. No nije sasvim jasnoda . bolje »egzistencijala« radikojeg se Heidegger. Prosjecna svakodnevnost tubivstvovanja moee se prema tome odrediti kao propadajuci-razotkriveno [veriallend-erschlos- propalo. jer bi razmatranje »tjeskobe« moralo aci na ustrb »brige«. iii. Ali u svojoj propaiosti ono je makar i na propadajuci nacin razotkriveno.vica je (kako smo vidjeli) podrucje na kojem caruju bezlieno Se (das Man) i propadanje (das VerfaH. odlucio za termin »briganje« (»BesorgeIl«) . Analiza tjeskobe predstavlja jedan od najslavnijih i najznacajnijib dijelova Sein und Zeit-a. kojem se u njegovom bivstvovanju pri »svijetu« i u su-bivstvovanju s drugima radi 0 samom najvlastitijem moci-biti [0 samoj najvlastitijoj moci bivstvovanja. Bivstvovanje-u-svijetu uvijek je vee propalo.anaLiza »bnige« (sdie Sorge«) ikao bivstvovanja tubivstvovanja? 13. Briga kao bivstvovanje tubivstvovanja Na pocetku poglavlja 0 brizi kao bivstvovanju tub ivstvovanja (»Sechstes Kapitel. ovaj motiv Heidegger 'konkretizira kao potrebu za cjelovitim sagledavanjem strukturne cjeline tubivstvovanja. um das eigenste Seinkonnen selbst]. baceno-nahacujuce [proiicirajuce. Moie li nam tu mozda viSe pomoci analiza onog »pojma«.en). kako sam kafe. Prelaz od bivstvovanja-u-svijetu kao osnovnog ustrojstva tubivstvovanja ka brizi kao bivstvovanju tubivstvovanja dovoljno je obrazlozen potrebom da se prede na onaj nivo analize na kojem cemo se vise pribliziti autenticnom bivstvovanju tubivstvovanja. Bivstvovanje-u-svijetu uvijek je vee Prema tenticno. citamo: »Bivstvovanje-u-svijetu. koja je u Sein und Zeit-ukao bivstvovanje tubivstvovanja jos fundamentalniji pojam. Premda je analizirajuci konstitunvne momente te cje1ine nastojao da ne ispusti iz vida cjelinu. koju Heidegger shvaca kao »temeljnu nastrojenost« (sdie Grundbefindlichkeit«) i kao »odlikovanu razotkrivenost tubivstvovanja« (seine ausgezeichnete Erschlossenheit des Daseins«). CXXI sene]. ali rni tu slavnu »stanicu« moramo ovdje »preskociti«. I u svom (neautenticnom) bivstvovanju pri svijetu i su-bivstvovanju s drugima ono se nije odreklo mogucnosti autenticnog bivstvovanja. vise.

a u nekoliko mahova vee se javio i pojam »fakticiteta«.OsJeCaJ nespokojstva.osjecaj nespokojstva ~nemIrenosh zbog nekoga ili necega (Unruhe. Ova egzistencijalna odredenja ne pripadaju kao komadi u nekikompozlturn. u stvari ta struktura koja ce biti znacajna za daljnje izlaganje tek se tu konstituira. a u tome sto je uvijek pri unutarsvjetskom bivstvujucem . 2. proglasen nazivom za ontolosku strukturu (odnosno za skup ontoloskih struktura) egzistencije. Matica Hrvatska. fakticitet i propalost kao temeljne ontoloske karaktere tubivstvovanja. koja cini cjelovitost struktume cjeline.moment propadanja (iii propalosti). faktici~et (die Fa_ktwtat) _ »Schon-sein-in« (»vec-biti-u«) I propadanje (das Verfallen) Ili propalost (das Verfallensein) .blvst~o. jemanden). Temeljni ontuloski karakteri nabrajaju se bez mnogo obrazlaganja. »se_b~ ~apnjed«. . nastoJan~e. iii je Heidegger odlucio da taj izraz upotrebljava u dva smisla. Umjesto »Existenzialitat« Heideg.RJecmk. staranje. fig... Nedournica moze nastati prije svega zbog toga sto je egzistencijalitet ranije. Drugim rijecima: u covjekovu bivstvovanju ispred sebe sarna. trod oko nekoga iIi neeega..:a. a sada se odjednom pojavIjuje kao jedan od tri momenta te strukture. »prije s~be«. Kummer (urn etwas oder jemanden): fu~sorge (fu.. u pocetnim dijelovima. a zatim svaiki od tih momenata pojedinacno specificira da bi ih najzad sazeo u jedinstvenu strukturu.lIri Heidegger razliikuje tri »fund~ment~n~ kara~tera . Zagreb. Matica Srpska. »sebi unaprijed«).« (SZ 191) »Fundamentalni ontoloski karakteri« koji konstituiraju cjelovitu strukturu tubivstvovanja ovdje se navode tako lezerno kao da je tu rijec 0 podsjecanju na nesto sto je vee ranije utvrdeno. 328 ltd.] jesu egzistencijalitet. hrvatskosrpskoga knjiievnog jezika.. jednom sirem i jednomuiem? Ne govoreci nista 0 nekoj ta:kvoj odluci. Heideggerova »briga« n~Je psiholosko stanje nego jedna egZlstenclJalno-ontoloska struktura.Znacenja nase rijeCi »briga« u velikoj mjeri od. jeci »briga« kako ih biljefi rjecnik dviju !VIatica: »1. Giitersloh 1968. P.ger cesto pise »Existenz« (s-egzistencija«}. SZ 250. CXXII sti). u kojem bi ponekad jedan mogao nedostajati.. predmet brige. nego su prozeti izvomom povezanoscu. Deutsches u. nego se stalno nadilazi (zakoracuje ispred sebe sarna) izrazava se moment egzistencijaliteta (egzistencijalnosti). Tu strukturu on izrazava rijecima: »Sich-vorweg-schon-sein-in-(der-Welt-) als Sein-bei (innerweltl~ch begegnendem Seienden). a p~gotovo ne s onim glavnirn ukojem je »briga« Jedn? psih~losko stanje .« (Vidi: Gerhard Wahrig. a to sastavljanje moze izazvati neke nedoumice .ne sarno zbog svoje naknadnosti.govaraju znacenjima njema6ke rijeci }}d~e SorgeeF' Ah ono sto Heidegger mis1i pod izrazom »die Sorge« ne poklapa se s obicnim znacenjima ~e rij~ci. Ali tek u sestom poglavlju Sein und Zeit-a oni se naknadno sastavljaju u jednu cjelovitu strukturu. Vidi npr. ono sto zad~Je brige.« (SZ 192) U ovoj u prvi mah zbunjujucoj struk~1.»Sein bei« (»bivstvovanje pri«) (SZ 191). Bangigkeit. Knjiga prva A-F. fakticitet i propalost [Existenzialitat.« Dakle: »Biti-[BivstvovanJe]-v~c-ISp!ed-sebe-u-I-svijetu-) kao bivstvovanje-pri (unutarsvjetski susrecucem bivstvujucem. Ovome dobro odgovaraju ~acenJa nas~ n. vise u obliku saopcenja koje se daje do znanja: »Fundamentalni ontoloski karakteri toga bivstvujuceg [fakticki egzistirajuceg tubivstvovanja . u tome sto on uvijek vee jest it svijetu izrazava se moment fakticiteta (fakticno- i¥ 5. on CXXIII . Novi Sad 1967) . uznemirenosti zbog nekoga l~l necega: m~sao usredsredena na izvrsenje neceg . Bangigkeit. u tome sto on ne ostaje ono sto jest. K~er u~ et~as oder jemanden). Pri tom najprije navodi egzistencijalitet. 3. Faktizitat und Verfallensein]. Da Ii je time egzistencijalitet definitivno detroniziran sa »strukture« na »moment«. Bertelsmann Lexikon-Verlag. Navedenu strukturu Heidegger razmatra i razjasnjava u paragrafu 41 posvecenom »bivstvovanju tubivstvovanja kao brizi«.:o~t~rbuch. Wahrigov njemacki rjecnik objasnjava »Sorge« ~~o »Un~~.Sami pojmovi »egzistenoijalnosti« i »propadanjae imali su doduse vee i u ranijem izlaganju veliko znacenje. Pflege«.~J~ tubivstvovanja«: egzlstenclJalttet (d~7 EXlstenzwll~at) --:»Sich-vorweg« (»ispred sebe«.G. .

Ne poklapa Ii se tako shvaceni fakticitet u dobroj mjeri s propadanjem kao bivstvovanjem pri unutarsvjetskom bivstvujucem? Na koji je nacin tako shvaceni fakticitet povezan s egzistencijaIitetom li propadanjem i ujedno od. ponekad u opoziciji prema iluzornom ili zamisljenom. Ono »faktidko« javlja se u fHozofskoj tradiciji ponekad kao nesto suprotstavljeno idealnom Hi normativnom. a propadanje kao nestoIose i nepozeljno. svjetskost i realitet« (s-Dasein. Napominjuci da i sarno tubivstvovanje postoji »predrucno« u svijetu (»inl< der Welt vorhanden ist).« (»EgzistencijaHtet je bitno odreden fakticitetom. WeltIichkeit und Realdtat«) r. nazivamo njegoyim fakticitetom . odnosno strukturom brige kao bivstvovanja tubivstvovanja. nego sarno u njihovom prethodnom razurnijevanju. dakle. Kako je fakticitet 'Sad dospio u vezu i opoziciju s egzistenoijom i propadanjem? Znaci Ii toda se egzistencija i propadanje mogu shvatiti npr. tacnije receno »moze se s izvjesnim pravom u izvjesnim granicama shvatiti kao samo postojece CXXIV [samo predrucno. Erschlossenheit und Wahrheit«) 0 onom sto je poznato CXXV . i to tako da se to bivstvujuce moze shvatiti kao »sudbinski« povezano s bivstvovanjem bivstvujuceg koje ono susrece unutar svog vlastitog svijeta. »Cinjerncnost fakta tubivstvovanje [Die Tatsachlichkeit des Fa:ktums Dasein]. sto treba izbjegavati ili negirati? Pojam fakticiteta. kao nesto (u pozitivnom i negativnom smislu) normativno. pripada medu najteze Heideggerove pojmove. »Vorhandenheit«]« koji nije pristupaCan »u apstrahiranju od specificnih struktura tubivstvovanja. fakticiteta i propadanja. nego obuhvaca jedinstvo ovih bivstvovnih odredenja.« (SZ 193) Jednako kao fakticitet i propadanje egzistencijaIitet je. Ne znaci Ii prisustvo »propadanja« u ovoj strukturi da i ostaia dva momenta treba shvatiti kao neke modifikacije bivstvovanja s obzirom na autenticnost? Nije Ii mazda egzistencijalitet u ovoj strukturi moment autenticnog bivstvovanja. razotknivenost i istina« (»Dasein. U paragrafu 43 pod naslovom »Tubivstvovanje. a ujedno je sudbinski povezan s bivstvovanjem unutarsvjetskog bivstvujuceg sto ga unutar svog svijeta susrece. Uveden je vise usputno u ranije analiziranom paragrafu 12 gdje je rijee 0 preIiminamoj naznaci »bivstvovanja-u-svijetu«. ponekadkao nestosto se podjednako razlikuje od moguceg i od nuznog.. Fakticitet je sarno covjeku svojstvena cinjenicnost. njih razlicit? Dva paragrafa kojima zavrsavasesto poglavlje ne bave se odnosom egzistencijaliteta. a fakticitet reprezentant indiferentnog? Izgleda da bi se mogio argumentirati i za i protiv ove pretpostavke. kao koji svako tubivstvovanje uvijek jest. u paragrafu 44 pod naslovom »Tubivstvovanje.jednostavno pise: »Briga karakterizira ne recimo sarno egzistencijaIitet odvojen od fakticiteta i propadanja. Pojam fakticiteta sadrzi u sebi: bivstvovanje-u-svijetu jednog »unutarsvjetskog« bivstvu[uceg.« (SZ 55-56) Ali ta 'je »cinjenicnost« cinjenice vlastitog bivstvovanja ontoloski bitno razlicita od cinjeni'cnosti postojanja netubivstvovnog bivstvujuceg. Tubivstvovanje razumije svoje najvlastitije bivstvovanje u smislu jednog izvjesnog »cinjenicnog postojanja« [»tatsachhlchen Vorhandenseins« ]. naizgled tako jednostavan Ii svima poznat.recimo egzistencija kao ono pozitivno Ii poZeljno cemu treoa teiiti.ako se apstrahira od egzistencijalnog ustrojstva u-bivstvovanja Heidegger istice da se moze govoriti i 0 jednom drugam »tubivstvovanju vlastitom nacinu »postojanja« [vpredrucncsti«. a sastoji se u tome sto je on ujedno i bivstvovanje-u-svijetu i unutarsvjetsko bivstvujuce.« SZ 192) DaIjnju zbunjenost u navedenoj troelanoj struktua'i moze izazvati sto se u njoj kao jedan od momenata javIja »propadanje« (»VerfaUen«) koje je Heidegger ranije bio uveo kao jedan ostri]! naziv za neautenticno bivstvovanje. jedno »bivstvovno odredenje.ijec je 0 onomsto se tradicionalno nazivalo »problemom realiteta«..« Moze se cak procitati: »Existenzialdtat ist wesenhaft durch Faktizitat bestimmt. odnosno.« (SZ 56) cinjenicnost i [akticitet po ovome nisu isto. nur Vorhandenes]« .

»predtrcanje« (prestizanje. U njernu treba pokazati da je vremenitost ontoloski smisao brige. od veIikog znacenja za razumijevanje cjeline Sein und Zeit-a. anticipirajuca odlucnost).ka smrti kao mogucnosti autenticne egzistencije. prestizuca. uz veoma male modifikacije. avo je neautentiono biv(XXVI stvovanje ka smrti najprosirenije. mogle su doci i na neko drugo mjesto. ali ne . u kojem se tuhivstvovanje moze zagubiti. »Sva- kodnevno bivstvovanje ka smrti« (»das alltagliche Sein zum Tode«) predstavlja »stalno bjeianje pred njom« (seine stiindige Flucht vor ihm«. bezuvjetna.do »vremenitosti« vodi preko »srnrti«. To su dvije svojevrsne male raspravice 0 dva fundamentalna »problema« filozofije. SZ 297). ali ne neophodne na mjestu na koje su smjestene. ali u koji se ono ne mora stalno i nuzno pomjerati. Interpretacija tubivstvovanja kao bivstvovanja-u-svijetu i . Covjek nije sarno bivstvovanje-u-svijetu i briga. sloboda ka smrti (Freiheit zum Tode) (SZ 266) avo' autenticno bivstvovanje ka smrti moze se oznaciti . i to jos 0 necjelovitom. in die das Dasein sich verlegenkann]. S istim pravom s kojim su umetnute na kraj sestogpoglavlja. SZ 259). izvjesna (sigurna.i jedino moguce: »Neautenticnost ima za temelj rnogucu autenticnost. Seinssinn] tubivstvovanja«. Na pocetku tubivstvovanja: vremenitost drugog odjeljka »prvog dijela« Sein und »Tubivstvovanje i vremenitost« Dasein und Zeitlichkeit«) Hei- degger sazeto rezimira rezultate prethodne analize i odreduje njen domet. ono je strastvena. Pravo shvacena smrt je covjekova najvlastitija (eigenste). Autenticno bivstvovanjeka smrti znaci preuzirnanje te moguenosti. prema tome.i kao «vorlaufende Entschlossenheit« (spredtrceca«. Vorlaufen) . (SZ 302) Heideggerova analiza bivstvovanja ka smrti svakako je jedan od najznacajnijih i najzanimljivijih dijelova Sein und Zeit-a. pa nije sasvim slucajno sto je jedna ad prvih knjiga 0 njegovoj filozofiji posvecena njegovoj CXXVII . »izvorni ontoloski temelj egzistencijaliteta tub ivstvovanja« ~SZ 234). nego i »bivstvovanje ka smrti« (wdas Sein zum Tode«). Smisao bivstvovanja Zeit-a pod naslovom (»Zweiter Abschnitt. nesavladiva (uniiberholbare). (SZ 260) Autenticno bivstvovanje ka smrti je bivstvovanje ka smrti kao mogucnosti autenticne egzistencije. »izvorni bivstvovni smisao [smisao bivstvovanja. bitanje ususret.kao brige ne moze se smatrati izvornom jer je u njoj bila rijec 0 neautenticnoni bivstvovanju tubivstvovanja. Ovo »svakodnevno propadajuceIzmicanje« pred smrcu ujedno je »neautenticno bivstvovanje ka smrti« (»ein uneigentliches Sein zum Tode«. kako bismo mogli bar uskrtim naznakama reci nesto i 0 pitanju: Donosi li analiza vremenitosti kao smisla bivstvovanja tubivstvovanja neka razjasnjenja za pitanja sto ih je analiza brige donekle zamrsila? 14. (SZ 231-233) »Izvorna ontoloska interpretacija« tubivstvovanja ostaje. Odlucnost (die Entschlossenheit) je naime izuzetni. u susret hitajuca. gewisse) i neodredena (unbestimmte) mogu6nost. SZ 254). odlikovani modus razotkrivenosti (Erschlossenheit) koja je pokazana kao izvorna istina (die urspriingliche Wahrheit) te je kao takva sarna najizvornija (die urspriinglichste).« (SZ 259) Autenticno bivstvovanje ka srnrti takoder je »jedna egzistencijalna moguonost tubivstvovanja«. Ovu autentionu istinu tubivstvovanja . Uprkos njihovom velikom znacenju sada ih ostavljamo po strani. Anticipirajuca odlucnost sarna je »najvlastitija autenticna mogucnost« odlucnosti. unbeztigliche).odlucnost (die Entschlossenheit) . (SZ 235) Put od »brige. neprenosna (neodnosna. a vecinom se uvijek i pomjerilo.ne treba izvanjski povezivati s autenticnim bivstvovanjem ka smrti »predtrcanjem« (Vorlaufen). Neautenticnost oznacava jedan nacin bivstvovanja u koji se tubivstvovanje moze pomjeriti [kojem se tub ivstvovanje moze odati.kao »problem istine«. od iluzija bezlicnog Se osiobodena. autenticna is tina tubivstvovanja (die eigentliche Wahrheit des Daseins. zadatak ovog odjeljka.

Time ne ielimo optuziti Heideggera da je najavljujuci odgovor na pitanje 0 smislu (svakog) bivstvovanja tubivstvovanja dao odgovor na samo dio pitanja (na pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja) ostavljajuci po strani drugi dio (pitanje 0 neautenticnom bivstvovanju tubivstvovanja i 0 bivstvovanju tubivstvovanja uopce). koje sebe razumije. ldegt] u vremenitosti. ne zn~i Ii to da bivstvujuce uopce treba misliti prema moIX Bltak i vrijeme CXXIX . Ali Heidegger se odlucio da svu analizu izvede na tri glavna nivoa pa je tako i analiza bivstvovanja ka smrti ukljucena u analizu smisla bivstvovanja kao vremenitosti. Stoga razumijevanje smisla autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja omogucuje razumijevanje i (da se izrazimo malo nehajdegerovskj) kritiku neautenticnog bivstvovanja tub ivstvovanja. nego je to sarno bivstvovanje. premda nema mogucnosti da je poblize razmotrimo (kao nl njegovu izuzetno znaeajnu koncep-' ciju istine kao razotkrivenosti i-odlucnosti). Drugim rijecima. pa je ne treba prenositi ni na bivstvovanje uopce. No ako je to tako. Autentleno i neautenticno bivstvovanje nisu dvije samostalno postojece stvari. Der Verstandene Tad. ne treba Ii i pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce shvatiti kao pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja uopce? Pitanje se u prvi mah moze ueiniti apsurdno. Podsjetivsi najprije na ono sto je 0 znacenju pojma »smisao« (sder Sinn«) napisao u § 32.« (SZ 325) Odgovor na svoje glavno pitanje 0 covjeku Heidegger kratko Izrazava slijedecim rijecima: »Izvorno jedinstvo strukture brige jest [lezi. gegliederten] strukturne cjeline brige u jedinstvu njene razvijene razudenosti?« (SZ 324) IIi krace: »Sta omogucuje bivstvovanje tubivstvovanja i time njegovu fakticku egzistenciju?« (SZ 325) Da se pitanj~ ne bi pogresno shvatilo. Navedena kratka tezasto -ju je potcrtao sam Heidegger vrlo je odredena.« (»Zeitlichkeit enthiillt sich als der Sinn der eigentlichen Sorge.« (SZ 327) IIi. 1934. niH postoji neko bivstvovanje uopce nezavisno od modusa autenticnosti i neautenticnosti (i eventualno indiferentnosti). Vremenitost je smisao autenticne brige. artikulirane. Ali Heideggeru se moze predbaciti sto nije eksplicite [ nacelno razjasnio da pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja treba shvatiti kao pitanje 0 smislu autenticnog blvstvovanja tubivstvovanja. CXXVIII nja uopce ili njega zanima smisao autenticnog covjekovog bivstvovanja. No ako je pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja zapravo pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. on posebno upozorava: »Smisao bivstvovanja tubivstvovanja nije neko slobodnolebdece drugo niti nesto »izvanjsko« njemu samom. u sklopu analize razumijevanja i interpretacije (Verstehen und Auslegung) . Bit svoje koncepcije 0 vremenitosti kao smislu brige Heidegger je sazeto izlozio u »§ 65.s-Zato smo je i ovdje morali bar kratko naznaciti. a pitanje 0 smislu brige je pitanje 0 smislu autenticne brige.a sto bi 1nace vrijedilo i posebno analizirati . 154 S.koncepciji smrti.« SZ 326) Vee je u ovoj kratkoj recenici sadrlan vazan dio odgovora na pitanje koje nas je rnucilo u velikom dijelu ovog uvoda: da Ii je kod Heideggera ~ijec 0 smislu covjekovog bivstvova- 6' Adolf Sternberger. Vremenitost kao ontoloski smisao brige«). Eine Untersuchung zu Martin Heideggers Existenzial-Ontologie. Spomenut cemo sarno da se ta analiza smrti s dosta razloga mogla j formalno dzdvojiti u zaseban nivo izmedu »bri~e« i »vremenitosti«. jos krace: »Vremenitost se otkriva kao smisao autenticne brige.Heidegger razjasnjava i smisao pitanja 0 smislu brige: »S pitanjem 0 smislu brige pita se: sta omogucuje cjelovitost razudene [rasclanjene. Die Zeitlic~keit als der ontologische Sinn der Sorge« (»§ 65. Fakticki mnogo tesce i prosirenije neautenticno bivstvovanje tubivstvovanja zasnovano je u onom autenticnom. pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja kojim se bavi Heidegger u objavljenom djelu Sein und Zeit-a zapravo je pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. Briga se dakle diferencira na autentionu i neautenticnu. Distinkcija izmedu autenticnog i neautenticnog bivstvovanja vrijediza covjeka. Leipzig. ali ne i za ne-ljudsko (netubivstvovno) bivstvujuce.

in der das Dasein in seinem eigensten Seinkonnen auf sich zukommt« (sonaj laz63 u kojem tubivstvovanje u svom najvlastitijem moci-biti k sebi pridolazie. jer kad bi se za nju moglo reci da »jest«. Smisao je (autentienog) bivstvovanja tubivstvovanja dakle autenticna vremenitost. To takoder nije slucajno nego naznaka »da buducnosti u ekstatiokom jedinstvu iz62 Za razliku od naseg glagola »vremenovatie. prije svega temeljnu moguenost autenticne i neautentlcne egzistencije. koje joS nije postalo zbiljsko. M. Konkre1m. sondern zeitigtsioh. a znadi ~skrCeno mjesto«. Ovi omogucuju raznolikost modusa bivstvovanja tubivstvovanja. Ne moie se pitatista vremenitost jest. nego se vremenuje: »Vremenitost uopce »nije« nikakvo bivstvujuce. Novinarsko izdavacko poduzece.ture ne nazivaju »dimenzijama« nego »ekstazama« (Cirne se izrazava i naglasava njihovo principijelno drukcije shvacanje) . »doci«) u njemackom obicnom jeziku javlja se samo uelozenlcama kao sto su. U 6ijim je rukama taj konacni zig? MaZe Ii razIika izmedu autenticnosti i neautentienostl kojoj se podvrgava i sarna vremenitost biti zasnovana u toj istoj vremenitosti? Heidegger se trudi da sto jasnije razgraniei tri ekslaze vremenitosti od triju tradicionalnih dimenzija vremena. kalko se to ~esto shvaca. SZ 325). a ne po modelu tubivstvovanja (covjeka)? I moze li se u tom slucaju tvrditi (sto je jedna odglavnih Heideggerovih teza) da put ka razumijevanju smisla bivstvovanja uopce vodi preko jrazumijevanja smisla (autenticnog) bivstvovanja tubivstvovanja? Smisao je (autenticnog) bivstvovanja tubivstvovanja vremenitost. Gegenwart).« (»Sie ist nicht. Dayre. nego ce tek jednom biti. u krajnjoj Iiniji.« (!SZ 329) Kako vidimo. sadasnjost (suvremenost. proslost i buducnost). Heideggerova je vremenitost takoder troclana struktura s time sto se clanovi te stru. iAutenticnost se tako pokazuje kao vrhovni tribunal pod Ciju jurisdikciju potpada Cak i wemenitost. Ona nije nego se vremenuje. i to tako da ona buduci bila [kiinftig gewesen] tek budi sadasnjost [suvremenost. Deanovic R. Priredio R.« (SZ 328) Tradicionalno sesmatra Ida vrijeme ima tri dimenzije (sadasnjost. cxxx CXXXI . Primarni jenomen izvorne i autenticne vremenitosti je buducnost. prisutnost. Hrvatskosrpsko-francuski riecnik. Buducnost (die Zukunft) je »die Kunft. Buducnost za njega nije. No ako je smisao bivstvovanja tubivstvovanja vremenitost i ako je vrijeme horizont svakog razumijevanja bivstvovanja uopce. Zagreb. neko »sada«. koji je izmisljen za potrebe prevodenja Heideggera. 1960). »laz« je ri:jee naseg obicnog jezika. »in63 Za razliku od umjetne Heideggerove rijeci »die Kunft«.« SZ 328). a pri na:brajanju se uvijek javlja redoslijed: buducnost. npr.ije: »Vremenitost vremenuje [zeitigt62]. Heidegger ~e: »Izvorna i autenticna vremen1tost vremenuje se iz autentiene budu6nosti. II dopunjeno izdanje. »Ankunft« (sdolazak«).. nego smisao bivstvovanja) i njene ekstaze.sto takoder ima principijelne razloge. njemacki je »zeitigen« preuzet iz obicnog njemackog jezika u kojem znaoi "ciniti (pomagati) da nesto sazrije« »proizvoditi«. »proslost« (»Vergangenheit«) je preimenovana u »bilost« (»Gewesenheit«). distinlkcija izmedu autentjenosti i neautentiCnosti pnimjenjuje se ne samo na bivstvovanje nego ina vremenitost (koja nijeni bivstvujuce ni bivstvovanje.k. (SZ 329) Razjasnjavajuci ovu tezu. »Die Kunjt« (izvedeno od glagola »kommen«.njivica u kamenjaru«. Sarno Zigom autenticnosti ovjerena vremenitost moze kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja ~temeljJti bivstvovanje i. Maixner. onda se vremenitost ne moze obj~javati pomocu bivstvovanja. »Ablkunft« (»porijeklo«: »sporazum«). »otvor u ogradi« (vidi J. Vremenitost nije. »izazivati« vorne j autenticne vremenitosti pripada prvenstvo«. bila bi nesto bivstvujuce i njeno bi razumijevanje pretpostavljalo razumijevanje ideje bivstvovanja i onoga »jest«. a primarnom dimenzijom vremena smatra se sadasnjost. No sta je vremenitost? Po Heideggeru to je pitanje pogresno postavljeno. i to moguce nacine sebe same. Maixner.delu netubivstvovnog bivstvujuceg. bjlost. Gegenwart]. . »Auskunft« (sobavjestenje«. sve bivstvujuce.

propadanje sa sadasnjoscu. nego tu tezu potkrepIjuje detaljnim analizama.. jer razumijevanje kao moment buducnosti sad dobija prednost pred drugim momentima (napose i pre64 Na slican nacln razjasnjava Heidegger sbilost« (»Gewesenheit«) i »sadasnjost« (»Gegenwart«). odrfanom n~ kursu »Marxlsmus und Existenzphilosophie« u Interuniverzltetskom centru za postdiplomski studij u Dubrovniku aprila 1984. Bivstvovanje pri . Prema svemu sudeci Heidegger sugerira da buducnost treba shvatiti kao dolazenje.proslost. nastrojenost s biloscu.analiza povtjesnostt. No naJve~e lzne~~denJe . u najvlastitije bivstvovne mogu6nosti koje covjeku peipadajuz' Heidegger ne ostaje sarno pri tvrdnji da je prvobitno jedinstvo brige 0 vremenitosti. No upravo na toj toed ovaj se uvod m~a zaustavitl. nego pnje svega (kao sto je vee receno) d~ potakne na njegovo Citanje i samostalno razmisljanje 0 njemu.Nes~o ~a1j~ o~ ovog uvoda u tom su pogledu otisli neki mojr vec objavljeni radovi (podaci 0 njima mogu se naci u priIozeno] bibliografiji »Heidegger u Jugoslaviji«).« Njegova svrha nije da definitivnim oCJenam~ zavrsi diskus~1u 0 djelu jos prije nego sto je ono procitano.buducnost. pokazu[uci vremenitost u-bivstvovanja.. Heidegger sada viSe ne govori 0 tri strukturna momenta razotkrivenosti (nastrojenost. pri . a ponekad i iznenadujuce momente.. Heidegger povezuje razumijevanje s buducnoscu. kako se cini. koji se sada nabrajaju i drukcijim redom (razurnijevanje. Heideggero~a . razumijevanje i govor) nego 0' cetiri. propadanje. objelodanjuje se u bilosti. Ali »jemandem zukommen« znaci takoder »pripadati nekom«. odnosno razotkrivenosti.Covjek i povijest kod Heid~ggera«. To. Tako npr. »Auf jemanden zukommen« znaci »uputiti se prema nekom«. CXXXII . znac] da se mijenja odnos medu momentima razotkrivenosti. »pri6i (ili doci) nekom«. a u tim ga analizama ne mozemo pratiti.osti) sadasnjost. govor). rna nastrojenosti koj~j je ranije pripadalo prvenstvo). no u razmatranje tih ekstaza ovdje ne mozemo uci. omogu6uje se u suvremenovanju. ss 0 tome sam opsirnije govorio u svom zasad neobjavljenom predavanju ".65 ' 15"." Nije stvar autora da sudi koliko ovaj uvod tu svrhu moze da ispuni.eemu se cetvrti moment (govor) tretira kao artikulacija prethodnatri. ni napose dlSkuSIJU 0 nekim spormm terminima. nastrojenost. No nadam se da uvod moze biti poticaj i za diskusiju 0 tim pitanjima. . prispijevanje samom sebi. koja je u biti nepovijesna i u kOJoJ ekstaza proslosti odnosi prevagu nad buducnoscu udarajuci joj svoj peeat. Najkraci rezime tih analiza glasi: »Ono ispred-sebe temelji se u buducnosti. Razmatrajuci odnos ovih konstitutivnih momenata razotkrivenosti prema vremenskim ekstazarna.formacija«).Zavrsna primjedba umjesto zakljucka S ovim UV?doI? ~ad smo stigli do tocke gdje bi trebalo zapoceti kriticko razmatranje Sein und Zeit-a u njegovoj (krnjoj) cjelovitosti s ciljern da se odredi njegovo mjesto ~ povijesti filozofije i njegovo znacenje za suvremenu rmsao. odnosno bilost. 67 ~ije svrha OV?g uv?da ni da pokus~ zakljuciti diskusiju o na~lI~u pr~voc1enJa ~eldegge~a (na nas jezik i uopce) . medu ostalim. premda one donose mnoge zanimljive. »Herkunft« (sdolazak«: »porijeklo«) i s1. Ono vec-biti-u .don~si. ~.. Na slican nacin Heidegger vremenski interpretira sve naprijed analizirane strukture. u osnovi fakticiteta .« (SZ 327) Drugim rijecima: u osnovi je egzistencijaliteta (odnosno egzistencije) . odnosno suvremenost. a u osnovi propadanja (odnosno propaI.

Dobrilo .Aranitoui/ HEIDEGGl::R U ]UGOSLAVI]I (1937 .1984) Bibliografija prevoda djela i clanaka Martina Heideggera u Jugoslaviji sa literaturom o njegovom djelu. .

Pfullingen 1963]. 1961] . Studentski centar SveuciliSta u Zagrebu. 3. OBITI UMJETNOSTI.Pogovor (Danilo Pejoyic). Beseda prevajatca. * Saddaj: Izvor umjetniekog djela. Ljubljana 1967. Frankfurt aiM. !Pfullingen 1962] Kaj je to . Stuttgart. PQSEBNA IZDANJA 1. IZBRANE RAZPRAVE. Zagreb 1959. Preveli: Danilo Pejovic i Danko Grlic. Izbral in uvodno razpravo [Heidegger .I. 80 Biblioteka izabranih eseja. Pia tons Lehre von der Wahrheit. . Prevedel: Ivan Urbaneic. . Verlag Vittorio Klostermann.Napomena prevodilaca. GUnter Neske Verlag. str.Tehnika in preobrat [Die Technik und die Kehre. Prilozi.»mislec biti«]: Boris Majer. Izvir umetni§kega deta [Der Ursprung des Kunstwerkes. 8 0 CX. 1962]: . . Zbirka: »Misel in cas« * V!sebina: Kaj je metajizika? [Was list Metaphysik?. ' 2. Vittorio Klostermann. 413. Frankfurt aiM. Ill. .0 »Humanizmu«. . Pariz [Iz knj. 1950]. Pogovor [»Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti«]: Darrilo Pejovic. Vittorio Klostermann. [Naslov originala: Martin Heidegger: DER URSPRUNG DES KUNSTWERKES. Preveo: Boris Hudoletnjak.BUjeske autora. »Mladost«. WOZU DICHTER? Iz knjige: HOLZWEGE. Zagreb 1969. Philipp Reolam. pismo Jeanu Beaufretu. str.XXVII . str. 1955] .0 bistvu resnice [Vom Wesen der Wahrheit. Cemu pjesnici? . Frankfurt am Main. Bern 1954]. 171.die Philosophie? GUnter Neske Verlag.Cankarjeva zalozba.jitozofija? [Qu'est-ce que la philosophie? Was jist dais . Francke Verlag. DOBA SLIKE SVIJETA.Prijevod nekih termina.

V/1958. c Jezik. 79.. Preveli: Ivan Salel!ic.] Filozofi. VAGA I TIJEK. Sv.Beograd. Nietzscheova rijel!::tBog je mrtave.e to »filozojija.Nacelo identiteta. Opusoula 1. !Prevod 'i predgovor [»Kant i Heidegger iIi o konaenost]. PfuLllingen]. Gunther Neske Pfullingen]. 1984. Josip Brkie. Jean Beaufret: Rugovor pod kestenom. . Cassirera. str. 8° lBiblioteka Centra.[Naslov orlginala: Martin Heidegger: HOLZWEGE.die Philosophie? Giinther Neske Pfullingen. POLJSKA STAZA. 1966]. U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA. Iz pdsma »0 humanizmu«. Hajdegerov odnos prema metafizici«]: Milan Damnjanovle. . Prijevod: Zvonimir Mrkonjie. pesniekt stanuje eovek . 14.Gradenje. str. 1965]. Spremna beseda [»Bistvo nihilizma kot bistvo metafizikec]: Ivan Urbancic. Parts. MISLJ'ENJE I PEVANJE. . . STUDIJE I CLANCI.«? [Was ist das .hrung in die Metaphysik von Martin Heidegger. 4. IZ ISKUSTVA MISLJENJA. Heideggera i E. Kolo prvo. 8° Biblioteka Zodijak. • Sadriaj: Sto . Vittorio Klostermann. . Branko Despot.str. :tMladash. Izabrao i preveo: Bofidar Zec. Phanomenologie und Theologie. ODLOMCI IZ DELA 11. Pogovor [»9to jest pitanje. dritte unveranderte Auflage. FraIllkfurt am Main. . U: AlNTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA. Preveo: Vanja Sutlic. KANT I PROBLEM METAFIZlKE. Taka.. UVOD U METAFlZoIKU. :tNolit«. mi!lljenje. . EVROPSKI NIHILIZEM. Frankl1iurt am Main. 9. str. :tMatica hrvatskae. Iz: Die Technik und die Kehre.. Okret [Die Kehre. Preveo: Vanja Sutlic. CXXXIX .Novi Sad.Stvar. Zagreb 1958.e metafizik4? [Was ist Metaphysik? siebte Auflage. Skica za istrazivanje problema vremena kod Kanta«]: Milutin Stanisavac. Pfullingen 1967] 5.(S. .Helderldn i suMina poezije. 226. [uillet-septembre. 8. str.Pitanje 0 tehnici [!Die Frage nach der Technik.Studentski centar Sveucili!ita u Zagrebu. str. 306. Max Niemeyer Verlag. Edioija: Pogled u suvremenost. 175.jenja. 1972. Vier>te Auflage 1963.MoguCnosti. Archives de philosophie.»Vuk Kar. Auflage.I. UVOD U HEIDEGGERA. stanovanje. Preveo: Vanja Sutltc. Vaga i tijek. CXXXVIII 7. str. Beograd 1'9'76. Vi1. Beograd. Neske Verlag. 1976. [Naslov originala: Martin Heidegger: DER EUROpAISCHE NIHILISMUS. [U !ltampi] II. 32. • Sadr!aj: Prevladavanje metafizike. (Vidokrug Martina Hei:deggera)«]: Branam Despot. Preveo: Vlasbimlr Dakovic.adfiec. . 69-104 i S. :tMatica brvatskae. [Die Zeit des Weltbildes]. Iz spisa »Sto je to metafizika«.. Ljubljana 1971. Knjizevna zajednica Novog Sada. . [Pjesme]. Predgovor [i»Biee i istina. 4. . 982-989. :t. 369. Iz zbirke »Holzwege«.torio Klostermann. [Naslov oriiginala: Einfii. 8° Blblioteka: SazveZ4a. 193-247)]. 1982. Zagreb 1958. Knj. . 370.Put ka jeziku. Sa davoskim saop!ltenjem i d1skusijom izmedu M. Prevedel: Ivan Urbancic.Cankarjeva zalozba v Ljubljani. Ttibingen. 147. 1969] .a i teologij'a [philosophie und Theologie. 369. 1979. 10. • Saddaj: Doba slike svijeta. .Bilje!lka prevodioca. [Naslov orlginala: Martin Heidegger: KANT UND DAS !PROBLEM DER METAPHYSIK. Zagreb 1958. Opuscula 1. [Nietzsches Wort :tGott ist <tote] Bilje!ika autora.Rec. 12. 13. 254. str. Sto . Knj. Vittorio Klostermann. Onto-<teolollko ustrojstvo metarfizike. str.Bibliografska bilje!ika. . Frankfurt aiM. Cemu pjesnici? Preveo: Danko Grlie. Pogovor (Branko Despot) 6. Marijan Cipra. . Iz dela: Die Technik und die Kehre. 8° * Saddaj: Iz iskustva mi§J. U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA. 12. 3. .Centar za drustvene djelatnosti RK SOH Zagreb. Velika edicija »IIdejac. Zbirka »Misel in cas«. 39. GUnther Neske. 1963]. »Matica hrvatskae.

15. 59. 1963] 29. S. 37. 10. . XXXViII!1973. 6. Preveo: Jovica Aein. (3. CXL 31. 24. 4-5. 49-101. 361-369. S. 0 biti istlne. 41. Preveo: Josip Brkic. Prevedel: Ivan Urbancie. Preveo: Boris Hudoletnjak. 10. 4. 32. br. Odlomak. 116--144. Preveo: Jovica Acin. Preveo: Vlastimir Dakovie. str. Perspektive. [Iz: Uber den Humanismus] 19. 1957]. Izvir umetniskega dela. Hdlderlrn i bit pjesnistva. Iz Iskustva misljenja. VII). S.Stevanovic: FILOZOFIJA.Uj Symposion. Zweite A1lIflage. 34. Preveo: Boris Hudoletnjak. 61. 18.Knjizevna ree. Kaj je metafizika. knj. »Kosmos«. 285-291. [Iz: »Holzwege«. 10. 9. Les Essais. Doba podobe sveta. Zehnte. 481. 1971. Perspektive. [Iz dela: Sein und Zeit. kol. 4Q---41.Forum. 1971. 38. Metafizika prisutnog bitka (ljudske egzistencije) kao fundamentalna ontologija.Telegram. Uvod u metafiziku. Beograd 1960.Problemi ViII/1'969 81-82 671---674. 44. Preveo: DaniIo Pejovic. prev. Beograd 1973. LV. . 10-11. 148-153]. Filozof d treci rajh. S. Corbin. [Iz: Fontaine. 155-178. Izbor.Uj Symposion. IV11960. 39. XIX/1973. Frankfurt am Main. Kaj je to filozofija? Prevedel: Ivan Urbaneie. 421-441. H. Prevedel: Prlmoz Kozak.Uj Symposion. 22. Sta je metafizika? Prevela: Dobrila Stosic. [Pjesma]. . V/1976. 481. 350--351. [Iz knjige: Zur Sache des Denkens] Odredba covekove egzistencije. Odlomak. 26. Preveo: Vlastimir Dakovic. unveranderte Auflage. 28. Prevedel: Primos Kozak. U zborniku: SAVREMENA FILOZOFIJA »Rad« Beograd 1970. (18. 14-16. Perspektive. Egzistencijalna skica nekog pravog bivanja do smrti. 513-529. A humanizmrusr6l. Pitanja. VII). str. 11. " [Prevod §§ 42-43 iz dela: Kant und das Problem der Metaphysik. 18. IV). 21. (4. . XIXI. Nietzsche. 39. 72-76. Razumevanje i izlaganje. 40. Iz pisma »0 humanizmu«. " . Problemi.29.7-39]. 89-93. 63] 17. 1172-1184. Student. Beograd 1960. 11-12. . 35. 867-883. Polja. predgovor i komentari: Milan Damnjanovlc. Pismo 0 humanizmu. 25. Herrneneutieka sltuacija. Frankfurt am Main. »Kosmos«. Let es ida. 74-83.Telegram. kni. Protiv »humanizma«. U: PANORAMA SAVREMENIH IDEJA. Verstehen und Auslegung iz: Sein und Zeit. 1/1970. XXIV/1978. U zbomiku: FENOMENOLOGIJA. Prevedel: Ivan Urbaneie. Tiib1ngen. Fenomenologijska metoda. 45. Ideje. Preveo: Danilo Pejovic. Beograd 1975. [Prevod § 7 iz dela: Sein und Zeit. Preveo: Milan Damnjanovic. Preveo: I. Bit in cas. Nietzscheova rijec: Bog je mrtav. str. Tiibingen. str. (18. XXVIII 1972.Problemi. Polja. 0 humanizmu. 42. (18. U: PANORAMA SAVREMENIH !DEJA. Preveo: Milovan Boskovic. 30. . U redakciji Gaetana Pikona. II196O---Q1. 308309. Niemeyer Verlag. GalHmard. Tiibingen. IX. M. str. . [Prevod § 32. 5. 20. Odlomak. Prevedel: Plrlmoz) Kozak. 269-281. 486-492. Razmejitev eksistencionalno-ontoloske sovisnosti easovnosti. . whitt in svetnega casa ot Hegelovega dojetja med easom in duhom.1973.Problemi. VI! 1968. U: Zajecaranovic . »Nolit«. 1938] 16. . .Gledista. Xl1969. 474-486. VII). 10. 7-8. CXLI . 84-88. IV. (18. Preveo: Dusan Travar. Preveo: Bozldar Zec.Telegram. 171. IV). I. X/1969. 236. Preveo: MilutLn Stanisavac. XV1I1961. Delo. Pesma. 1972. Hegelov pojam Iskustva. 481.' 1965. X11I/1972. U redakciji Gaetana Pikona. 208-219]. Telegram. Preveo: Jovica Acin. . 20. IV/1972. 2. Prevela: Jelena Matic. 11111962-63. Kraj filozofije i zadaca miSljenja. 1315-1319. 23. . Preveo: Zvonimir Mrkonjic. 613-626. 33. Delo. 11111965. 27. 41. 1980-1990. Izvir urnetniskega dela. Preveo: Vlastimir Dakovic. 580582. Moj put u fenomenologiju. X/1969. 95-135. . 11/1961-62. 36.Studentski list. 481. paragraf 82. 1971. 22. XIX/1973.st. 6. 5-6. 43. VII). . 1951.Knjizevnost. 1963. [Qu'est-ce que la metaphysique? Franc. X11969.

Philosophia (Beograd). 3-4. 60. Opustenost. Zagreb 1979. Pfulllngen. . Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnic.Liea. 1978. stanovanje. 289-331. Neske Verlag. Frankfurt am Main. J. XXV. Freiburg i. 59. 1967] 53. 9-26]. XXXVl/1981. Frankfurt am Main. IV. Skolska knjiga. 1213. 11/1937. Preveo: Dariilo Pejovie. 1967] 51. 54. Centar za kulturnu djelatnost SSOZagreb. 50. 269-284. Put ka jeziku. 61. 142145. 1982. Filozofija i pogled na svet. 7-31]. Pojam filozofije. VII/1980. 1938 63.Vidiei. Preveo: BozLdar Zec. 370-373. Pismo Jeanu Beaufretu. Ljubljana 1942. 57. 289-308.Theoria. 49. . Pfullingen. .U: SUVREMENA FILOZOFIJA ZAIPADA. Preveo: Miroslav ProkopijeV'ic. Mi~ljenje.Dijalog. 128 Seiten. MOGUCNOST. Odlomei lz dela. Gradenje. 1976. 111/1938. 1II/1938. Zur Philosophie Martin Heideggers. »Na1cladni zavod Matice hrvatske«. SLOBODA. Gradnja. 47. 1975]. 201-223.] 1942 65. Hrestomatiia etitkih tekstova. X/1980. Schmidt. U k!njizi: UVOD U iNIETZSCHEA. IX/1980. . LXXII. 125-131. 282-283. Kraj filozo£ije i zadaca mi~ljenja. Preveo: Jovica Acin. str. S. 232-233. 1978.Owith. 1975. 84 str. Buber. S. [Iz dela: Vortritge und Au/sittze. XXIV/1978. . 1-4.: Tragisehe Existenz. . 52. Seminar u Le Thoro. miSljenje. str. Preveo: Ivan N. 3-4. Hans-Joachim: Tragische Enstenz. [Iz knjige: »Die Grundprobleme der Phitnomenologie«. Die Negation der allgemeinen »Menschheit« bei Scheler. [Iz: Gelassenhelt. {VIII. Schoeps. str. Preveli: Marina Mihailovic i SlaVOmiT AIIltOlllijevic. . 2IDr Antropologle Martin Heideggers. ['Prilkaz knjige: Alfred Delp S. [Iz: Vber den Humanismus. 7-8. Iknj. 11/1983. Bemerkungen zu einem Buch tiber die Philosophie Marlin Heideggers. Marlin: Die Verwirklichung des Menschen. 5. H. 56. Kordie. Verlag V. Ill. Klostermann. Preveo: Vlastimir Dakovie. XXV/1979. Priredio i preveo: Sime Vranic.U zborniku: CEMU JOS FILOZOFIJA. Preveo: T. Preveo: Bozidar Zec. B]. Pfullingen. 0 humanizmu.U knjizi Borisa Kalina: POVIJEST FILOZOFIJE sa odabranim tekstovima filozofa. Delo. 10-11. Evropski nfhlhzam. Heidegger und Schmidt. 10. 1. Der Ersatz der allgemeinen Menschheit bei Scheler. 1951]. 332-333. Inauguralna disertacija.Nova revija. . kn]. Stvar. 1982. Pandiic Vladimir fra Krurno: Problem istine u /ilozofiji MARTINA HEIDEGGERA.Philosophia (Beograd).Knjizevnost. 19-25.1-4. . 444459. 12. II). . 1977. str. Centar za kulturnu djelatnost SSO. 1978. Poljski put. 0 bLU istine. 1160-1170. . 138. CXLIll . Preveo: Danilo Pejovle. 167-178. 1903-1918. Karl: Die Einheit und die Verschiedenheit der Menschen. Priredio: Kasim Prohie. 35-36. 114-133. Paris. I. Zagreb. Zagreb 1980. str. Pismo 0 humanizmu. 1979. Pfullingen. . . (10. [Iz dela: Der europitische Nihilismus. Preveo: Bozidar Zec. II.Philosophia (Beograd). Stanovanje. 75-86.. Nietzscheova metafizika. Preveo: Sime Vranlc. . II. [Das Ende der Philosophie und die Aufabe des Denkens]. CXLII 58. Heidegger und C. [Iz dela: Vortritge und Au/sittze. »Veseldn Masle~a«. [Iz dela: Unterweges zur Spraehe. Preveo: Josip BI1kic.46.Polia. XXVIII/1982. 48. Sta je metafizika? Prevela: Nada Gadanski. str. Knjizevna ret. Herdersche Verlagsanstalt.Polia. U zborniku: EGZISTENCIJA. XXViI1I. [Vidi odeljke: HI. 55. 5-14]. 58-70. 4. LITERATURA 0 MARTINU HEIDEGGERU 1937 62. 1311-1316. Sarajevo. 64.Gradae..

127-128. . CXLIV Politika. 15~ 1951 69. V1I1950. 7]. 76. 7--8. F(rance): Nova disertacija iz filozofije. 66. str. [Isto u: Hrvatsko pravo (Mostar).Pregled. 14. Pandzic P. G(ajo): Heideggerov uvod u filozofiju. Danilo: Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti.1943 65a. X/1954. 77. XIV/1958. Ljubljana 1960. Dusan: Martin Hajdeger. Lukacs. 81. EGZISTENCIJALIZAM I DEKADENCIJA.U knjizi: SAVREMENA FILOZOFIJA ZAPADA. 111/1959. 84-101. P. 28-29. 83. Slovenec. LIVI . Vanja: Egzistencijalisticka filozofija Martina Hei:deggera. -Filozofija. 10. Prevedel: Taras Kermauner. 1959 80. str. 84. S(utlic). Zarko: Heldegger 0 umjetnosti. Kruno: Problem istine u filozofiji Martina Heideggera. Danilo: Razgovor s Martinom Heideggerom. 439--453. VlII/1959. Vanja: Martin Heidegger. 31~19. str. (»Mladost«. str. .U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOV A. Sutlie. Vanja: Martin »sudbina Zapada«. [0 Heideggerovom shvatanju umetnosti] 75. Sutlie. LXX1I1943. 179-190. Pot iracionalizma od Schellinga do Hitlerja. . Zagreb 1959). . Vanja: Martin Heidegger. TkaiCic. 7.Mogucnosti. 1-4. 1957 73. Zagreb. 2ivot. Zareb 1958. XI). . 1942. 6. . Narodni list. Raspudic. str.br.Republika. 1958. XIV/1958. 1951. Martin Hajdeger: 0 biti umje1nosti.U kinjizi: Rudi Supek. 3. 58.Dobri pastir. . 2. Damnjanovie. in 1956 72. 85. »Mladost«. Pejovie. Badrov. Rudi: Savremeni egztstencijalizarn: Heidegger i Sartre. M. 2. Pejovic. Nedeljkovie.Filo%ofija. (14. Tiibingen. 1. Dr phil. (Kierkegaard Heidegger Sartre). Preve1i: Danilo Pejovle i Danko Grlie. 1958 74. B(onifac): Ateisti~ki egzistencijalizam (Heidegger . Nova rfilozofska rasprava.»Cankarjeva zalozbae. 2919. V(anja): Martin Heidegger: Bitak i vrijeme. Pandzic Vladimir ira Kruno: Problem istine u filozofiji Martina Heideggera. . »Matica hrvatska«. [Povodom knjige Martina Heideggera: Einfiihrung die Met:aphysik. Tiibingen. 1957. 21-47. Heideggerovo mi§ljenje bitka i Pregled. X1I1959. Pejovlc. 559-565. 84. . 171. . Petrovic.Prisutnosti. Hajdegera i Z. 1952 70. 12. . 7--8. . 87.Delo. Gr lic. Damnianovie. 79. 78.Novi list. 1953]. Dragan M. 639. Vl11I1956. Marijan: Egzistencijalizam. (27. . X1/1959. 1950. . 988-989. Damnjanovle. Zarko: Heidegger obnavlja ontolosku estetiku. X Bitak i vrijeme CXLV 1954 71. Vidovie. 1950 67. Jeremie. 343. 1957. Ljubljana 1942. 11111943. Matica hrvatska. Veber. 1960 86. 395-413. Jaspersa. X). 0111959. 11-12. Danilo: Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti. 25-79. Supek.Sartre). Milan: Ontoloski problem u savremenoj estetici. 68.Republika. IV/1958. 58-105. X/1960. Sutlic.Pogovor lmjizi Martina Heideggera: 0 BITI UMJETNOSTI. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Vidovie. Zagreb 1959. 155-157. 11/1943. 9.Republika.br. Sartra. Dr phil. . 9. G. Milan: 0 umetnleko] i logi&oj istini. Ljubljana. Milan: Prevod Hajdegera. . str. str. Zagreb. Beograd 1952. 7--8. [Vidi: Hajdegerovo gledi§te (103-105)] 82.Pregled. V/1958. Sutlie. 697-701.: Egzistencijalizam K. str. 5-6. Gyorgy: RAZKROJ UMA. 99-108. Danko: Biljeska 0 piscu [Martinu Heideggeru]. (Doktorska disertacija).

Abdulah: Govor vrijeme svijet kao bit l:ovjeka. Branko: Ob vprasanju Heideggerja prt nas in za nas.fundamentalne ontologije. 21. .Od.1. 4. 1. 7Q------. 1961 92. 90.Knji~evnost. . 93. . knj.ek. XII/1963. Abdulah: Martin Heidegger i problem destrukcije metafizil:kesudbine l:ovjEika. VoIfgang: Egzistencijalna ontologija. XVI/1961. 15-32. Put iracionalizma od Seltnga do Hitlera. Miladin: Martin Hajdeger. 21-34. 97. Veljko: Problemi i stremljenja savremene gradanske filozofije. i 15. . Martin Hajdeger. IV/1960. 509-512.U knjizi: PROBLEMI SAVREMENE TEORIJE LICNOSTI. 111/1966. 9Q------.Putevi. 1.473. VI. XI). Veljko: Fenomenologija bezzavil:ajnosti Martina Hajdegera. str. 489-523. VlI/1961. 117. Roze: Martin Heidegger.Problemi. str. 2ivotic. Gajo: Hajdeger i problem . Sarl:evic. Petrovic. Heidegger Revaj Na§e teme. VIII/1964. 563-585. VI: Pepelnlena sreda parazitskega subjektivizma (Heidegger. Beograd 1966. 151-184. 1965 101. 3-18. XV/1962. [Vcidiodeljak: Martin Hajdeger (69-75)]. Beograd 1966. Stegmiler.»Kultura«. Forum. knj. IV/1967. 6. »Kosmos«. 4. Korac. Gajo: Praksa i bivstvovanje. IV/1966. Lukacs. U knjizi: GLAVNE STRUJE SAVREMENE FILOZOFlJE [HAUPTSTROMUNGEN DER GEGENW ARTSPHILOSOPffiE].Radovi Filozofskog f«kulteta u Sarajevu. .Filozojija. Zagorka: Hajdegerovo shvatanje lil:nosti. Pepeljava sreda parazitslkog subiektavlzma (Hajdeger i Jaspers). (Heidegger i Sartre). 11-39. . [Vidi odeljke V i VI (29-34)]. 26-30]. 96. 16Q------. 91. »Kulturae. 1. 1964 99a. Rudolf. . Branko: Problem logosa u greko] filozofiji. IV/1960. Majer. CXLVI 1966 102. Martin Heidegger i bit modernog tehniziranja svijeta.~No1itc. Gajo: Marx. »Nolitc. 1. . . Prevela: Dobrila Stosic.Praxis. Ptrhnoz): Ob Heideggerjevi razpravi Doba podobe sveta. 43-62. * Vidi odeljke: V. IX. Gyorgy: RAZARANJE UMA. 5-34. 105. 1962 94.Filozo/ija. 103-114. I/1960-61. Glusl:evic. . Petrovic. Boris: Heidegger »mislec blti«. Pesle-Golubovic. 2ivotic. 5. Urbancil:. Petrovic. IV/1960. . U: PANORAMA SAVREMENIH !DEJA. 1559-1572. Zoran: Allemann Beda: "Holderlin und Heidegger«. 60-87. . 221-228. Preveo: Milan Damnjanovie. 161-196. CXLVII . 2. XXXIII.Savremene filozofske teme. str. 112-113.72. [0 Heideggeru str. Beograd 1962. Danilo: Martin Heidegger. Preveo: Vlastimir Dakovic. 46Q------. U redakciji Gaetana Pikona. 1962. Na§i r«zgledi. »Nolitc. . Zagorka: EgzistencijaMstil:ka ontologija l:oveka. PeSic~lubovic.Filozofijo. Bosnjak. Beograd 1962. 104. Jaspers). 496-497. 1963 98. 88.a in praksa. Sarl:evic. 88a. IV/1965. K(ozak).U knjizi: PRAGMATIZAM I SAVREMENA FILOZOFIJA. Filozofija zivota »relativne stabilizacije« (Seler). Kajoa. 106. Teori. 99. 37-38. str. . . metoda in pomen filozofije Martina Heideggerja.• Vidi odeliak V: 2ivljenska filozofija v dobi srelatlvne ustalltve« (Scheler). Beograd 1966. Predgovor knjizi Volfganga Stegmilera: GLAVNE STRUJE SAVREMENE FILOZOFIJE [HAUPTSTROMUNGEN DER GEGENWARTSPHILOSOPHIE]. Beograd 1960. 1. • Vidi odeljak: Problem logosa u interpretaciji Martina Heideggera (57-62).193. Ivan: Predmet. 95. 1963. 4. 100. Miladin: Fenomenoloska metoda u filozofiji egzistencije. 103. I. str. Korac. 89. 1(4. 78. 1. 11-12. I/ 1964. Pejovic.Perspektive.

Arendt set godina. Zagreb 1970. 1969. Martin Hajdeger: Doba slike svijeta. Nolit. CXLIX . 122. . Morpurgo-Taljabue. VII). Petrovic. IV/1967. de Gruyter Verlag. 114. 263-286. W. . 403-470. 11/1970. 115a Richardson.Sodobnost. Blaaenka: Kostas Axelos: Einfuhrung in ein kiinftiges Denken. Zivotic. 415. 108. (27. 2.Nase teme. Praxis.: »Obrat« u Heideggerovom misljenju. W.Zivotic . 1-2. Danilo: Razgovor s Martinom Heideggerom. 112. Axelos. 2. Damnjanovic. Ljubljana 1967. 11. Branko: Sto jest pitanje? . Miladin: Hajdegerovo shvatanje bica i bitnog misljenja. 481. Preyeo: Vlastimir Dakovic. XI). 1969 115. CXLVIII 118. Despot. str. 125.U knjizi: SISTEM I EGZISTENCIJA. 194-197. [Iz knjige: Einfilhrung in ein kilnjtiges DenkenJ 128. Medved. Dusko: Ka samostalnosti filozofije. . »Zora«. Zagreb. (18.Doba slike svijeta. Nevenka: Martin Heidegger. Danilo: Egzi:stencija1izam i egzistencijalna ontologija. 781-798. 113-125. 1967.Tribuna. "Zora«. Max Niemeyer Verlag.Predgovor Heideggerovoj knjizi: IZABRANE RASPRAVE. . Koautor: Joze Raspotnik [povodom elanka Andreja Medveda: PomankLjivosti Pirjevi!eve interpretacije Heideggera] 1968 110. Auflage. Zagreb 1969. 116. XVI! 1968. Preveo: Ante Stamae. XXIII/1970. Cankarjeva zalofba. (18. . VIII/1971. 6. . str. . 481. XI). Sreten: Cemu pesnici u oskudno vreme. Vejnovic. Boris: Martin Heidegger. 1969. U knjizi: POVIJEST FILOZOFIJE. Treci program Radio Beograda. Zagreb 1970. Andrej: Problematika srnrti pri Martinu Heideggeru in Karlu Jaspersu. J. Boris: Heidegger . 110--112. .1967 107. Pejovic. 1971 127. Hudoletnjak. 289-292. U knjizi: SISTEM I EGZISTENCIJA. 845-84. 1970. Preveo: Franjo Zenko. Tribuna.Preveo: Ante Stamae. Treci program Radio Beograda. 1967/1968. 73-137. [Iz casopilSa: »MeJ:ikur«.1968. str . 3. IV/1969. Zagreb 1970. Kostas: Marx i Heidegger. Beograd 1968. 'I'eoretiearl nemaeke nauke 0 knjizevnoS'ti.. Zivotic. 1970.Praxis. . 5-6. str. . Cizmic-Marovic.Kutturni rednik. Radojica: Egzistencijalizam protiv humanizrna. unverand. S. Danilo: Pjesnistvo i misljenje bitka. 1970.U knj1zi: Korac . II. Pejovic. Beograd 1970. 126. Zoran: Devet metodoloskih beleski. Konstantinovic. M(ilan): Ernst Tugendhat: Der WahrheitsbegriM bei Husserl und Heidegger. Zivotic. str. 128--138.Praxis.Pavlovic: ISTORIJA FILOZOFIJE.»rnislec biti«. 7. 111.Filozofske studije. Tautovic. 2. Preveo: Boris Hiudoletnjak. Slavoj: Pomankljivosti.PogLedi. Despot. 3. 468-485. 120. 95-115. 5-92. I. »Skolska knjiga«. str. 5. Pejovic.Koraci (Kragujevac).U: SAVREMENA ESTETIKA [L'ESTHETIQUE CONTEMPORAINE]. »Zora«. VII).Praxis. . 119. Miladin: Martin Hajdeger. Putokaz budueem misljenju. Kos. str. 129. Majer. Petrovic. 109. Martin Heidegger . TeLegram. 5-6. (0 estetiekim pogledima poznog Selinga i Hajdegera). TeLegram. . 116-127. 123. 1970--1998. (4. VIIII1971. XIII. Zizek. Filozofija. 25-30. 121. Xl1969. Miladin: Hajdegerova kritika metafizike. XVII/1968. V/1970. 1970 Hannah: Martin Heidegger navrsio je osamde117. 133-146. 113. 1969. 124. . Gajo: Izreka Hajdegera. Tiibingen 1966. [Vidi odeljak: Martin Heidegger: EgzistencijaHzam i knjizevno delo (433-441)J. 102-105. 67-78. . Zagreb 1968. Janko: Heidegger in Slovenci. 1082-1103. 258/1970]. 22-23. Gvido: Hajdegerova misao. XVI 1971. U knjizi : SISTEM I EGZISTENCIJA.

IV/1973. . September 1969. paragraf: 16).Borba. Preveo: Franjo Zenko. Zarko: »Uvod u Heideggera«. Beograd. 145. Jaroszewski. 3-16. 141. Axelos. Zagreb 1972. LI/. . 157. XIV/1972. Ljubljana. IX/1972. Tadeusz M. 4. 153. Praxis. 131. str. II). 572-573. 5--6. 17-24. U knjizi: FILOZOFIJA.Praxis. Misl:evic. Milovan: Jedna prolegomena za razumevanje Hajdegerove filozofije. 5-6. . V). 137-144. Misl:evic. 136. 2. str. CLl .U knjizi: TEMELJI FILOZOFIJE. S. 41--66. Heidegger in njegovi slovenski epigoni. 389. Lucien: Lukacs i Heidegger. XXV/1972. 1972 135. IV11973. [0 Heideggerovom shvatanju hermeneutike] 156. 1973. Zagreb 1972.Kulturni radnik.m Radio-Beograda. Praxis. str. Preveo: Vlastimir Dakovie.Pogovor lrnjizi: UVOD U HEIDEGGERA. Prevedel: Frane Jerman. Axelos. Predgovor Heideggerovoj knjizi: EVROPSKI NIHILIZEM. 32. . . Telegram. Ideje. IXl1972. Borut: Adornova kritika Heideggerovega temelinega Ishodisca . 154. p. »Stvarnost«. 67. Axelos. Treci progra. 1. 359--414. . Bozinovie. 1971. . 67-79. »Stvarnost«. Lucien: Heidegger i Lukacs. Brujic. 1972. VIII/1971. Zajel:aranovic. 157. Hribar. Zvonko: 0 kraju filozofije u djelu Martina Heideggera.: Kancepcija avtentienega zivljenja pri Martinu Heideggeru. XXVII 1972. 103-126. 159. 146. 133.Delo. Ljubljana 1971. [Iz casoplsa: L'Homme et la societe«. Preveo: Lazar Carnic.1469-1482. Nenad: Marlin Heidegger: 26. 147. Ivan: Bistvo nihilizma . Vul:ic. 508--523. 1320--1337. Prevela: Marija Mitrovic. Acin.Teorija in praksa. Jovica: Pitanje »drugog pocetka«. 143. Preveo: Hotimir Burger. . 3-4. Puhovski.ontoloske diference. 1. Zunjic. . GrIle. Preveo: Ivan Vejvoda. Goldmann. Ivan: Bit nihilizma kao bit metafizike. Urbancie. Centar za drustvene djelatnosti SSOH. CL 1973 150. I-II. Despot. 1972. Beograd 1973. Tine: Zev hermeneutickog kruga. Aussprachen zum 80. 11-12. Janko: Martin Heidegger. Nenad: Politika i svijet. 144. XIXl1973. . [0 filozofiji Martina Heideggera] 158.Vidici.U knjizi: UVOD U BUDUCE MISLJENJE. 1972. .pesnistvo/mlsl] enj e). str. 138. str. . 149. 140. Geburtstag. 'Preveo: Franjo Zenko. Bimel. II. 10. Kostas: 0 Marxu i Heideggeru. 128--136. 5-27. Prevela: Jelena Zuppa. Branko: Sto jest pitanje.Uj Symposion. 11. 65-73. VII. tm. 155156. »Interpres«. Preveo: R. 143-216. 152.130. Xl1973. Heidegger: Bitak i vrijeme.Kulturni radnik. Posavec. . Gligorije Stevanovic. Boris: Semenj nlcevosti. XIV11973. (Vidokrug Martina Heideggera). Vitomir: Hajdegerova odredba ljudske egzistencije. 1972. 5. 164-166.Praxis. VIIII1971.Kulturni radnik. U lrnjizi:UVOD U BUDUCE MISLJENJE. XIXl1973. 54.Knjizevna res. 139. Zagreb. . Kos. 151. 8--9. 1.Delo. Kostas: Pitanje kraja povijesti. Bozmovic. 155. 4-5. Urbancie. (26. 16. Gajo: Mladi Heidegger. . 31-39. {M. . Olga: Hajdegerova analitika bivstvovanja. Sukl. 1972. 13-51. IIII1972.Knjizevna kritika. Pihler. II/1972. XIXl1973. Goldmann. Majer. 134.U leksikonu: FILOZOFIJA. Petrovic. Majer.Delo. Messkirch (1969). Boris: Hajdeger i njegovi slovenackl epigoni. Pihler. 493-505. 1. Branka: Povijesni obrat kao smisao obrata u misli Martina Heideggera. 3--4. 137. 339-340. Slobodan: Elejska teorija biea. 13. 246-249. 1971. Danko: Martin Heidegger. 193-211]. XXIII. Kostas: Marx i Heidegger. Zagreb 1972. Valter: Hajdeger i metafizika.Ideje. . Borut: Od znacenia »po sebi« do »bica«. Bela: Martin Heidegger filozofijallllk fO vonasai. str. 35--42. . (12. 142.1972. 132. 106--133. 1971. 70. . . str. Milovan: Mogucl znaca] i smisao Hajdegerove filozofije. (Fragment 0 Hajdegeru . Gledista. 148. Cankarjeva zalozba. .kot bistvo metafizike. [Vidi odeljaik: Metafizicke reminiscencije (Hegel i Heidegger) (205-211)]. (9. 285-286. 51-65. Filozofske studije.Anthropos. 1973.

IX). Vuko: Hajdegerova odredba Ijudske egzistencije. 1975 167. Predgovor: dr Sreten Petrovic. 29. 168.TreCi program Radio-Begrada. 354-358. CLlll . 128. Zivotic. Lucien: LUKAC I HAJDEGER.U knjizi: EGZISTENCIJA. (9. 1-32. 1976. Preveo: Simo Vulinovie. Miladin: Bice i egzistencija. 22. Bela: Heidegger filozofiaWrteneti helye es hatasa a nyugat . Priredio i objavio: Jusef Isagpur. »Ecrivains de toujours«. godisnjice Martina He1deggera] 164. 7581. 1976. Danko: Igra kao estetski problem [Spiel als asthetisches Problem]. Preveo: Zvonimir Mrkonjie. 3--4. XII/1974. Obrt u filozofiji Martina Hajdegera. 37-68. Jeger. GrIlc. Bofre.Kritike i polemike.Polja. U Heideggerovoj knjizi: IZ ISKUSTVA MISLJENJA. Slobodan: Heidegger i problem antropologije. Miladin: Bitno misljenje ~ istina. 177. Preveo: Milan Tabakovic. II/1975. razu. . Goldmann. "Prev'ajanje« ke v marksisticno Heideggerjevog zavest (51-62)]. . (13. Prevela: Jasna Ban.PoHtika. 172. 162. 31-39.Lica. 190. 99--105. CUI 179. Preveo: Vanja Sutlie. str. 210-211. 147-149. Marksizam u svetu. Gadamer. Radojica: Egzistencijalizam protiv humanizrna. Landgrebe. 174. 40-45. . XVIIl1973. Drau:f. 166. XXI/1976. Uj Syposion. Zagreb 1969. Ludwig: SUVREMENA FILOZOFIJA [PHILOSOPHIE DER GEGENWART]. .Anthropos.Kultura. 10.Student. Slobodan: Martin Hajdeger. Prevela: Nadezda Cai::inovii::-Puhovsiki. 175. 13. Kirn. Sarajevo. Beograd 1974. Posebno izdanje i::asopisa »Ideje«. Kolakovski. 3. str. [Povodom smrti filozofa] 176. 96--115. Posebno izdanje i::asopisa »Ideje«. Beograd 1976. 101-122.160. . . Milan: Bice i istina. Zagreb 1976. [Objavljeno u: »Frankfurter Allgemeine Zeitungx-u u povodu 85. 89--100. Preveo: Petar Vujicic. str.U knjizi: EGZISTENCIJA. Zan: Razgovor pod kestenom.U knjizi: NE. Lucie. 181.U knjizi: OSNOVI ETIKE. ColI. Beograd 1973. Posmrtni fragmenti. 169. Martin Hajdeger: Doba slike svijeta. 65-100. 120. 98-100. 161. VIII/1976. BIGZ. Darnnjanovic.FUozofske studije. 1976 173. . Filozofska biblioteka. XXVIljl974. Nenad: Martin Heidegger: Uvod u metafiziku. Beograd 1976. 1. str. VI/1975. LXXIII/1976. Beograd 1976. Divjak. . . Le seuH. Andrej: Marx in nekatera noveisa filozofska razumevanja tehnike. Sukl. str. Hajdegerov odnos prema metafizici. str. »Veselin Maslesa«. str. Tautovie. Pavicevlc. Dakovic. Problemi. HI-IV. 170. 89-111. . 22605. 8. VIV1975. Lesek: Povodom smrtl Martina Hajdegera.Knjizevna kritika. Beograd 1976. Beograd 1975. 1975.Enver: Lucien Goldmann: Lukae i Hajdeger. . . 1975. 1976. Da Ii je Heideggerova kritika antropologije doista »odluena« za razmatranje »pitanja 0 i::oveku«. Ursie. Hans: Hajdeger i umjetnicko djelo. Beograd 1973. 266--268. X). Zivotic. Milan: Hermeneutieka fenomenologija Martina Hajdegera. Kulturni radnik. 143-145]. str. 180. [Vidi odeljke: Heideggerjevo razumevanje tehnike (4851). REALNOST I SLOBODA. Jean-Pierre: Heidegger. 126-131. 191-240. . XIl1976. 32-61. str. 165. »Nolite.mevanja tehni- 1974 163. . [0 Martinu Heideggeru vidi na str. BIGZ. Beograd 1974. Fundamentalna ontologija Martina Hajdegera.europai fil6zofiara es irodalornra.Filozofija. U zborniku: FENOMENOLOGIJA. Marko: Clovek . Milka: Martin Hajdeger: Uvod u metafiziku. Zunjic. Hans Georg: Sarno suputnik zna da ima put. Cotten. (prispevek k razrnisljanju 0 Heideggerjevom delu »Bit in cas«).pastir biti. 29. REALNOST I SLOBODA. 49-52. 6. 293-295. »Nolit«. Darnnjanovic. 178. [Vidi odeljak: Martin Heidegger i neki fenomeni u igri umjetnika (235-236)] 171.

Delo. _ Naii razgledi. .Kulturni radnik. VIII/1976. Preveo: Zoran Zec. 135-173. 197. 186. 1. Petrovic. 185. Marija: geru in Jaspersu. 1976). 190.Dialogi. V 1976. XXXVII! 1976. Dijalog. BIGZ. . VIII. VI/1977. • Sadrz! odeljke: Martin Hajdeger i problem istine (153194). 14. Branislav: Heideggerovo pitanje 0 tehnici. 4-6. XII/1976. 33-51. 202. Sutlie. 123-132. Urbancic. Vjekoslav: Filozofski notes. X i 10. .. BIGZ Beograd 1977. 207-211. 12. 183. 2. _ Ideje. Puhovski. VI). Marx. 199. 86.U knjizi: MUDROST ZAPADA [WISDOM OF THE WEST]. 12. 191. 'Milosevic. 109-114. 25-31. 200. 3. VII/1976. 10--12. Branko: »Bistvo resnice je resnica bistva«. Ante: Martin Heidegger: Uvod u metafizilru. . 198. Uvodna napomena uz razgovor s Heideggerom. »Mladost«. XIXj1976. XXXIII/1976. Zagreb 1976. Zagreb. Dominik . i 25. Preveo: Dragan Stojanovie. . BIGZ. Bele§ka 0 Huserlu \ Hajdegeru (219-252). [Iz: »Der Spiegel«. 3. str. 75-84.Vjesnik. 1/1977. Beograd 1977. U knjizi: UVOD U FILOZOFIJU EGZISTENCIJE. 187-190]. 87. Beograd 1977. 204. (15. 2. 12. .U knjizi Zana Bofrea: UVOD U FILOZOFIJU EGZISTENCIJE. Branko: Filozofija bez metafizike. UVOD U FILOZOFSKO MISLJENJE I RJECNIK. XI). 10350. Mikecin. 1977. (10. Rudolf. »Vuk KaradZic«. 155-170. 193-219]. »Naprijed«. CLV . 31. Preveo: Vanja Sutlic. (Iz prethistorije »Sein und Zeit«-a). Beograd 1976. i 88. Bofre. . 184. Egzi'Stencijalna filozofija Martina Hajdegera. Petrovic. 206. S(lobodan): Martin Hajdeger. Razgovor s Heideggerom 23. U knjizi: FILOZOFIJA.182. (Dijalog sa samim sobom u prisustvu Martina Heideggera). str. XXIl1977 6. Preveo: Zoran Dindic. Sreten: Predgovor knjizi Lisjena Goldmana: LUKAC I HAJDEGER. str. 14.Naie teme. Zarko: Martin Heidegger: Uvod u metafiziku. Anemari: Znaea] »Bivstva i vremena« za zasnivanje teologije. Getman-Zifert. Er1k: Dvanaest pitanja upucenih Zanu Bofreu 0 Martinu Hajdegeru. XXlIIl1977 . S. 177-190. oto: Temporalna interpretacija i hermeneutit'lka filozofija. Hajdeger i greki svet (194-206). Bertrand: Heidegger. XXV /1976. Beograd. Gajo: Praksa i bivstvovanje.U knjizi: FILOZOFIJA I MARKSIZAM. Delo. 192. 187. . [0 Martinu Heideggeru (165-170)]. . Misao 0 ni§t~ u Hajdegerovom delu (208-217).D'Ribersi. Problem nica in smrti pri Heideg. 149-174. Vanja: Iznimni _fleidegger. XXIIII1977. Nenad: Heidegger. Zagreb 1977.Ovdje. [Vidi odeljak III: Martin Heidegger: Uvod u meta/iziku. Zan: Martin Hajdeger. 7-8 459-475. 189.Kulturnt radnik. »Vult Karadzie«. Petrovic. Neskovic. str. Beograd 1979. U knjizi: GOVOR DRUGOGA. 1911 194. Werner: Misljenje i njegova stvar. 269-301. XXIII/1977. Svajncer. 173-174. 207. XlXi1976. . Hajdeger viden iz Francuske (255-268). 303-304. Ratko: Lukae viden u jednom poredenju. 193. 147-148. Bimel Valter: 0 kompoziciji i jedinstVlll Hajdegerovog dela ~Holzwege«. 370-371. Delo. str. Ogledi iz filozofske hermeneutike. str.Delo. Pegeler. 290--309]. 1977. Beograd 1976. »Naprijed«. 177-194. L'Bian. rujna 1966. 203. (Uz knjigu Lisjena Goldmana: Lukae i Hajdeger. Beograd 1976. BIGZ. CLIV 196. XXV/1976. Ivan: Kaj Heidegger pravzaprav misli? Nasi razgledi. . . . Preveo: Danilo N. 205. 370. Gajo: Izvanvremenski problemi i metcdieka svijest filozofije. (5. Tomovic. 153. [Povodom smrti Martina Heideggera] 188. Basta. Despot. [0 Heideggeru] 201. 195. »Mladost«. . str. »Vuk Karadzic«. Russell. Laszlo: Kritikai jegyzetek Heidegger halalara _ Magyar Sz6. 1411-1414. 7-30. Covic.Marksistieke teme. 85-109. XXIII/1977. 153-268. 32.Kulturni radnik. 12. str. Miscevic. Branko: Heideggerovo odredenje filozofije. Preveo: Dragan Stojanovic. Beograd 1977. XXX/1977. Vegel. VI). . • [Isto u zborniku: RANI HAJDEGER. Bosnjak.Knjizevna ree. 86. Preveo: Zoran Zec. str.

3. 209. Theoria. Prokopijevie. Stojanovic.U knjizi: Gajo Petrovic. CLVI 219. 14. 225. Sarcevie. Martin: Ostvarenje (:oveka. 12. 226. 12. VII). 100-126. 1978.208.Politika. Olga: Esteti(:ko stanoviste T. 197-215. . Bqris: Heideggerovo pitanje 0 tehnici. Preveo: Danilo N. Urbancie. 6. Preveo: Milutin Stanisavac. 119-120. »Veselin Maslesa«. Alfred: Vladavina subjekta. »Vuk Karadzic«. [Vidi odeljak: Ishodiste filozofske hermeneutike: Heidegger i Gadamer (145-152). Preveo: Danilo N. ausui«. Zivotie. Petrovic. XXIIII1977. 167-178. IX/1978. str. str. 21-22. [Vidi odeljak: 6. Beograd 1977. VII). 215. .filozofska hermeneutika Hansa Georga Gadamera. M(i1ka): Kako misliti Hajdegera. 13-28. Basta.Treci program Radio Sarajeva. 725-741. Prethodni uvid u bit istine umjetnlekog djela. 7-8. Preveo: Danilo N. 82. Uz najnoviji broj beogradskog »Delae posvecenog Martinu Hajdegeru. U krnjizi: COVEK. Gesamtausgabe (Ausgabe letzter Band) Vittorio Klostermann Frankfurt 1975.Knji~evna ree.sta je to. 298-304. 3-4. Jos jedna interpretacija? . Basta. VIJ1977. Hermeneutika i Heideggerova spekulativna dijalektika (89-91)]. Grundziige einer philosophischen Hermeneutik]. Temporalni modeli i njihove logicke implikacije u razlieitim misaonim sistemima. Bogdan: Hajdegerova filozofija smisla. Preveo: Slobodan Novakov. Sarcevie.2. Naprijed 1978. 217. Anthropos. Stvaranje. Jurinic. [Isto u: RANI HAJDEGER. XXXIIIi1978. 151-162. IvUSLJENJE REVOLUCIJE. CLVIl L . 221. .U knjizi: ISTINA I METODA [WAHRHEIT UND METHODE. Prilog antropologiji Martina Heideggera. 'I'omovic. str. (22. 222. 2-3.tzraz. Jaspersove beleske 0 Hajdegeru. . [0 filozofiji Martina Heideggera] 1978 216. Beograd 1979. [Povodom knjige Zana Bofrea: Uvod u filozofiju egzistencije. [0 filozofiji Martina Heideggera] 214. 12. S. 121-136. . 1511-1572. Dunja: Heideggerovo bumaeenje Kantove kritike spoznaje iz konteksta fundamentalne ontologije.Delo. Lucie. 17.Delo. 161-174]. Osvrt saradnika hamburskog »Spigla« na knjigu savremenog nemaekog filozofa. ff. 224. Schmidt. . VIII/1977. XXI/1977. 1978. Abdulah: Hermeneutika i filozofija . 11-25.Theoria. Karl-Heinz: Egzistencijalna hermeneutika u Hajdegerovom »Bivstvu i vremenu« i zaokret. 7-8. Ideje. 105-124. Knji~evna rei'!. Glumieic. tehnika. 218. 129-142. (10. str. Slobodan: Vrijeme . Gadamer. Gajo: Marxova jedanaesta teza 0 Feuerbachu. Martin Heidegger. Naein pravog oCuvanja djela: Heidegger i Adorno (26-27)]. 1520].Delo. Miladin: Znaea] fundamentalno-ontoloskog stanovista. Ingeborg: Metodoloski znaeaj strepnje u egzistencijalnoj analitici Martina Hajdegera. [0 Heideggerovoj interpretaciji Marxove 11. ' 220. 81-97. str. LXXV/1978. XXIII/1977. XXiIII/1977. 45-109. 1978/1979. XXIII/1977. Priredili Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Ivan: Nekoliko marginalija uz pitanje izvora i puta. 2. 21-32. VII/1978. Abdulah: Gadamerova hermeneutika i kritika estetske svijesti. - 228. 12. Hans-Georg: Hajdegerovo otkrice predstrukture razumijevanja. 210. . Mel(:iC.Delo. SMISAO I BESMISAO. [Vidi odeljak: Eliot i Hajdeger (124-134)]. 1978. BIGZ. Eliota. Preveo: Danilo N. »Rad«. Miroslav: Putevi recepcije Heideggera. Volkmann-Schluck. Beda: Hajdeger i poezija. 223. Beograd 1977]. LXXIV/1978. Adam: Platon svoga vremena. Basta. (10. 0 Hajdegerovoj interpretaciji Marksa. . XIX/1978. Razumijevanje umjetnosti: Kierkegaard i Heidegger (19-21). . Sesie. 1978.Zo6n politikon. Plut. 229. 1-2. 213. Ninkovic. str. teze 0 Feuerbachu u intervjuu Richardu Wisseru septernbra 1970]. Schiissler..Politika. [0 Hajdegerovomshvatanju vremena na str. 11. .Ideje. (6. 1-2. 212. . Aleman. 163-176. David: Heideggerjeva I-II. Basta. Buber. Zagreb. 1978. Dragan: Peta godina izlaienja celokupnih dela Martina Heideggera. Sarajevo 1978. . 104. 1-15. 211. VII). IV). Dijalog. .

233. 1978. [Iz: Durchblicke. Priredili i preve1i: Danilo N. CLVIII .U zborniku: RANI HAJDEGER. Beograd 1979. 139-150. Ros: Hajdeger i Vitgenstajn . 9-10. [Isto: RANi! HAJDEGER. Basta i Dragan Stoianovie. »Vuk Karadzic«. 235.Delo. Valter: Ishodiste etike? Napomene 0 analizi krivice u »Bivstvu i vremenu«. 231. Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanevie. Buber. 247. J. . Knjizevna kritika. »Vuk Karadzic«. Recepcija i kritika »Bivstva i vremenae. Basta i Dragan Stojanovie. Beograd 1979.str. S. Preveo: Danilo N. Basta. B. Jan: Hajdeger s druge obale. str. str. 6. 1979. Patoeka. Prilozi za istrazivanje hruatske filozofske ba§tine. Slobodan: Kraj filozofije kao dovrsenje filozofije.. Beograd 1979. Eugen: Filozofija kao prevladavanje »naivnosti«. Gajo: Izreka Heideggera. 169-189. Derida. 242. 4. Beograd 1979. Zagreb.Ideje.Theoria. Preveo: Franjo Zenko. U zborniku: RANI HAJDEGER. [Iz: Sein und Geschichlichkeit. 68-88. 245. str. Prilog fundamentalno-ontoloskcm resenju potettekaenttnornije. XXIII/1977. Beograd 1979. Grlic. 243. Antropologija Martina Hajdegera. 236. . S. Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovie. Savo: Tragom filozofske hermeneutike. Grassi. Verlag Karl Alber. Ernesto: Aktualnost humanlstleke tradicije i Heideggerova teza 0 kraju filozofije. Kos. Priredili i preveli: Danllo Basta i Dragan Stoianovie. Zunjic. »9kolska knjlga«. 150--168. X11979. CLIX 1979 232. 131-147. Beograd 1979.skriveno tubistvovanje u ogledalu umetnosti. Landgrebe. 394-411]. 244. . 1976. . Fink. Marges de la philosophie] 234. Primerjalna knjizevnost.XXV/1979. 67-81. 175-223. Sartra. 1-2. str.U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA ZAPADA. 1972. Priredili i preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. 237. 98--126]. str.druga Kantova revolucija. Polja. 74--85. XX/1979. Karl-Heinz Volkmann-Schluck zum 60. Preveo: Danilo N. 239. Mandel. Zak: Ousia i gramme. Janko: Eksistenca literarnega dela in modemi materializem. »Vuk Karadzic«. 143-159. »Vuk Karadzic«. [Vidi odeljak: Obrat transcendentalne u hermeneutU!ku jenomenologiju (od Huserla do Hajdegera (64--65)]. Geburtstag (Frankfurt am Main. str. Danko: Moguenost prevladavanja estetike i misljenje Martina Heideggera. "Skolska knjlga«.U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA. [Shvatanja Heideggera.Gledi§ta. 103-115. Janke. Ludvig: Fakticitet i individuacija. [Shvatanje Martina Heideggera] 239. Petrovic. 212-220]. Beograd 1979.. . str. Vittorio Klostermann. 12. Pejovic. Phanomenologische Vortrage und Aufsatze (Freiburg . 127-141. »Vuk Karadziee. . Gajo: Martin Heidegger i problem fundamentalne ontologije. Preveli i priredi1i: Danilo N. 247-264]. . 142-150. Volfgang: Ra. Delo. Ingardena. . [Iz: Hans-Georg Gadamer: Kleine Schrijten. Tiibingen. 38-56. Zabeleska 0 jednoj fusnoti u Sein und Zeit. V/1979. Preveo: Rade Kalik. 1-11. 0 Hajdegeru. Hans-Georg: Hajdeger i jezik metafizike. Geburtstag (Frankfurt am Main. 57-68. str. 240. IXl1978. Vittorio Klostermann. 1974. Nakladni zavod Matice hrvatske. Petrovic. 265-274].230. [Isto u zborniku: RANI HAJDEGER. 9.U zborniku: RANI HAJDEGER.Miinchen. Danilo: Martin Heidegger. S. XXIIIII977. Basta. str. [Iz dela: Eugen Fink: Niihe und Distanz. »Vuk Karadzic«. 1. Beograd 1979. Gadamer. Martin: Ostvarenje coveka. 60-69. U zborniku: RANI HAJDEGER. [Iz: Jacques Derrida. Martin Heidegger zum 80. Lausevic.U zbornilru: RANI HAJDEGER.Preveli i priredi1i: Danilo N. C. Z~vadinovic. Hid. 275-289]. 1/1979. . 113-130. U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA. 1-5 238. III. »Vuk Karadzic«. Hartmana] 241. . S. . Zagreb 1979.U zborniku: RANI HAJDEGER. 1970. 12. Petar: Razgovor sa Zanom Bofreom 0 francuskoj filozofiji . 246. Basta i Dragan Stojanovic. Mohr-Paul Siebeck. »Vuk Karad~ic«. Zagreb 1979.

89-109. (Interpretacija Heideggerovoga spisa 0 tehnici). Stanisavac. Predgovor Heideggerovoj knjizi: KANT I PROBLEM METAFIZIKE. Beograd. ' [Iz: »The Journal of the British Society for Phenomenology«. Stlmonovic). Karl-Oto: Dvije faze fenomenologije i njihov uticaj na savrerneno filozofsko predrazumijevanje jezika i pjesniStva. Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Zabeleska 0 jednoj fusnoti u Sein und Zeit-u (175-223). (14. . LXXV!1979. Pol: Hajdeger i pi:tanje 0 subjektu. Beograd 1979. Ludvig Landgrebe: Fakticitet i individuacija (131-147). Zak Derida: Ousia i gramm/i. 4. VHl1980. pp. RANI HAJDEGER. Priredili i preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Posavec. von Manfred Frings. Le conflikt des interpretations. Beograd 1979. XI Bitak i vrijeme CLXI . U knjizi: RANI HAJDEGER. 1976. VII). Apel. Beograd 1979. Number three. Preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Hrsg. Beograd 1979. [Iz: Max Scheler: Gesammelte Schriften. Band 9. [Koautor: Danno Basta] 254. Beograd 1979. »Mladost«. "VUrk Karadzie«. vol. 29--40. .Politicka misao. XVI/1979. Rajl. Volfgang Janke: Raskriveno tubistvovanje u umetnosti (247-264). Preveli i priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Preveli i priredilr: Danilo N. [Biblioteka] »Zodijak«. Skica za istrazivanje problema vremena kod Kanta.U knjizi: RANI HAJDEGER. »Vuk Karadzic«. str. . Sisler. Urednik: Mira Grujie. 311. str. Basta i Dragan Stoianovte. Karl-Oto: TRANSFORMACIJA FILOZOFIJE [TRANSFORMATION DER PHILOSOPHIE].] u »Bivstvu marl diCki tina Getman-Zifert: teologije strepnje znacaj zasnivanje (265-274). XI/1979. 276-289. October 1970. str. 249. Sarajevo 1980. Dragan: Uvodne napomene 0 recepciji »Bivstva i vremena« Martina Hajdegera. »Veselin Maslesa«. Gilbert: Martin Hajdeger: »Sein und Zeit«. Bern und Munchen. Valter analizi krivice 252. CLX '259. U: RANI HAJDEGER. Gradac. i 4. 34-38]. Ingebor Sisler: MetoZnacaj »Bivstva u egzistencijalnoj analitici Mar- i vremenu« Hajdegera (276-289) 251. 3-14]. Paris.Politika. Anei vremena« za (290--309). Editions du Seuil. Martin Buber: Ostvarenje coveka. Jan Patoeka: Hajdeger s druge obale (113-130). Preveo: Aleksa Buha.248. Prrredivaei Danilo Basta i Dragan Stojanovic. 310. S. Apel. Riker. [0 Hajdegeru na str. (22-52). I-XVIII. 0 antropologiji Martina Hajdegera (38-56). Slobodan: Heraklitov logos 'kao »zblrajuca zbranost«. 7-23. str. . S(imon): Rani Hajdeger. 256. one. Beograd 1979. . Gilbert Raj!: Martin Hajdeger: »Sein und Zeit« (89-109). Zvonko: Kako Heidegger pita 0 tehnici. Recepcija i kritika »Bivstva i vremena«. 148-174. 1979. * Sadrza] : Danilo Basta - Dragan Stojanovic: Uvodne napomene 0 recepciji »Bivstva i vremena« Martina Hajdegera (7-23). 35--36.U zborniku: RANI HAJDEGER. 652-667. 255. Maks: Iz manjih rukopisa 0 »Bivstvu i vremenu« (1927). Umetnieka oprema: Dusan Ristic. str. Izdavac: »Vuk Karadzic«. 13. Pol Riker: Hajdeger i pitanje 0 subjektu (148-174). Preveli i prirediIi: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. str. SeIer. . 89-149. [Iz: Paul Ricoeur. Ingeborg: Metodicki znaca] strepnje u egzistencijalnoj analitici Martina Hajdegera. Eugen Fink: Filozofija ko prevl'ad'avanje »naivnosti« (68-88). Maks SeIer: Iz manjih rukopisa 0 »Bivstvu i vremenu (25-37). p. »Vuk Karadzic«. 222-232]. 25-37. [Vidi odeljke: Transformacija filozofije: 3. 250.Filozofske studije. U zborniku: RANI HAJDEGER. Stojanovic. 1969. Hans Georg Gadamer: Hajdeger i jezik metafizike (57-67). Zunjic. Dvije faze fenomerwlogije i njihov uticaj na savremeno filozofsko predrazumijevanje jezika i pjesniStva (79-105). Wittgenstein i Heidegger (171-285). Spate Schriften. str. Milutin: Kant i Heidegger ili 0 konaenosti. str. »Vuk Karadzlc«. Francke Verlag. 253. 0 Hajdegerovoj interpretaciji nekih Heraklitovih fragmenata. 294-304]. Hirs: Ishodi§te etike? Napomene 0 1980 '258. "Vuk KaradzicBeograd 1979. 257.»Vuk Karadzic«. str.

142. XIII/1981. Zunjic. Preveo: Bozidar Zec. Dakovie. III). 105--106. Aleman. . [Drugi deo ~lanka: Vberwindung der Metaphysik durch Logische Analyse der Sprache. 281. 262. Tre~ program Radio-Beograda. str. Nenad: Temelj vremena. 1-9. H. VII/1980. Preveo: Dragan Glumi~ic.Preveo: Mitar Popovic. Odlomek iz dela »Eksistencialna filozofija (analiza in kritika filozofije Martina Heideggera). Rudolf: Prevazllazenje metafizike putem 10gi~ke analize jezika. 461-468. Gasovic. [Vidi odeljak 7: Egzistencijalno-ontolo§ka ekspozicija problema povijesti (Heidegger) (25-29)]. [Objavljeno u: »Frankfurter Allgemeine Zeitung«. 51.Theoria. 427-438. 853-857. (25. 51. kasnije: Kleine Schriften. [Objavljeno prvi put u: »Neue Sammlung«. 5/1965. 277. VII/1980. 1981. [0 Heideggeru] 267. Kamap. . 51. XXXIIII1980. 490--503.Tre~ program Radio-Beograda.Anthropos. 1981. 424-429. Preveo: Rastko Jovanovic.Cankarjeva zalozba. Tiibingen. godine). 35-36. . XI/1981. Hribar. IX/1980. Beograd 1979. R. I. Fridrih-Vilhelm: Vremenitost tubitka 1 vreme bitka. . . Werner: Svet u drugom poeetku: uloga pesnika i »pesnicko stanovanje«. 3. (194-195). XXIV/1980. VII 1953]. Logar. CLXII 273. . 6-7. Cene: Moznost tubiti kot celota in bit k smrti. »V'Ilk Karadzic«. Preveo: Dragan Glumieic. Habermas. Karl: Zabeleske 0 Martinu Heideggeru. 278. 10. . 1981. 5-19. (22. [Iz: »New Left Review«. . 157. 51. 1981 272. . Gadamer.Treci program Radio-Beograda. 269. 1981. 638. Tomasevle. 7-29. XII). LXXVIII. Spomenka: Filozofija v sluzbi ideologije/teologije. Prevela: Mirej Jovanovic. .260. . Gradac. 1981. 479-490. [Objavljeno u: »Merkur«. M. 96-114. 279. Hajdeger). Martin Hajdeger: Kant i problem metafizike.Knjizevna ree. Izdavae: »Mladost«. II-III. XVII VI980. 503-514. 275. 373-379.Tre~ program Radio-Beograda. 1981. [0 Heideggeru] 268. Miinchen)]. knj.Gradac. Geratana. Saner. 41-52. 1980. Cene: Tubit in ~asovnost. . Beograd 1979. CLV/1980. 3. 11/1972] 274. objavljenog u ~asopisu: »Erkenntnis«. 153-171. Preveo: Miroslav Prokopijevie. CLXIIl . . 270.Letopis Matice srpske. 103-104. Miroslav: Adomova kritika Heideggera. Valentino: Hajdeger i Marks. . »Mladost«. Preveo: Zoran Gavrie. [lzbor iz: Notizen zu Martin Heidegger (hrsg. Danilo: Ni~e i Hajdeger. 1980. Slobodan: Rani Hajdeger.: Martin Hajdeger i antleka filozofija. 262. Tre~ program Radio-Beograda.Politika. umetnost. 37-44. 283. 11. Na§e teme. I i II. Beograd 1979. I. 261.Tre~ program Radio-Beograda. str. Bosko: Istorijski razgovor mislilaca. Grassi. Jaspers. Recepcija i kritika »Bivstva i vremena«. Logar. 1981.Obelezja. Marx. Lakicevic. 27-28. 35-36. . Gabitova. Jiirgen: S Haidegerom misliti protiv Hajdegera. Basta. 280.: Osobenost Luka~eve kritike Hajdegera. (Povodom objavljivanja predavanja iz 1935. II-III. Beograd 1979. 276. str. Ljubljana 1981. 1-4. 25.Treci program Radio-Beograda. Vujadin: Teorija istine (Brentano. [Povodom knjige Antona Stresa: Nie in smisel]. . 1-2.Kulturni radnik. Cene: EKSISTENCIALNA FILOZOFIJA. istina. 1981. 105--122. Martin Hajdeger: »Kant i problem metafizike«. priredi1i: Danilo Basta 1 Dragan Stojanovie. 282. Prokopijevic. (Analiza in kritika filozoflje Martina Heideggerja). Preveo: Zoran Gavrie. 211931]. S. 51. 263. Miroslav: Bitak.Dijalog. . 106/1977].Ovdje. Fon Herman.Anthropos. 51. 1980. »Mladost«. 1980. Logar. 438-455. Jokic. . Prevela: Sanja Role. 1972]. . Huserl. Sfmeunovie. Ernesto: Vico. Marx i Heidegger. XXVI/1980. 266. 1981. 271. 264.Polja. (0 smislu i usudu evropske metafizike). Vojin: Dedukcija pojma povijesti i aktuelnog povijesnog mi~ljenja. Danilo N. 40--45. 265. [Iz ~asopisa: »Voprosy filosoffi«. Hans Georg: Martin Hajdeger. 51. . Prokopijevic. 261. 235/1967].Theoria. Dragan: Martin Heidegger: Kant i problem metafizike.Problemi. Beda: Martin Hajdeger i politika. 1-4. 514--622.' 434-436. .

XLII.: Sta je od Heideggerovog misljenja uneto u buduce filozofiranje. January 1975.Ideje. 41-51. Etjen: Vreme reel. str.]. Slobodan: Pristupi Hajdegerovom misljenju. 1980].Delo. Danilo N.Odjek. 3-4. str. Gottingen. [0 filozofiji Martina Hcideggera] 293. . Hans-Georg: Martin Hajdeger i rnarburska teologija. 17. [Iz casopisa: »Exercices de la patience«. Polja. god. XXVII/1981. . Karl-Heinz: 'I'ehnicki svet i udes. str. XXV1I/1981. CLXIV 1982 297. 292. 268-269. Mirko: Hajdegerovo ucenje 0 istini. Grl ic. 268-269. 272-273. 54. 306. 411-427. University of California.Ideje. 293. Preveo: Rade Kalik.Treci program Radio-Beograda. Korac. Treci program Radio-Beograda. Johanes B. Prokopijevic. 10. Lotz. . 1981. Mirko: Poezija kao diktat bica. 1981. Ante: Heidegger i Nietzscheova volja za moe. 8-9. 51.Treci program Raiius-Beoqrtuln. Zurovac. 87-97. von Ute Guzzoni. U: Danko Grl ic. XXXV/1982. Hans-Georg: Platon i Hajdeger. Prolegomena za uvid u zapadnjaeki pojam moci. 111980]. 14-15. 307. [John D. Milutin: Bloh i Hajdeger. . 18-19. Denker in durftiger Zeit. 3-17. Paris. XXXIII/1981. Lowith. Volkmann-Schluck. 292-293.Most (Mostar). [Objavljeno u: »Man and World«. . 7. 290.: Primeri Hajdegerovog turnaeenja Marksa [Beispiele der Heideggerschen Marx-Interpretation]. 178-180. Petrovic. Miros'av: Izvedba i smisao Heideggerove kritike subjekta. 287. . 51. 268-269. Preveo: Nenad Fiser. Djitendrant: Svest i egzistencija: Opaske 0 odnosu izmedu Huserla i Hajdegera.: Majstor Ekhart i kasni Hajdeger: mistil!ki elemenat u Hajdegerovoj misli. Koautor: Rade Kalik. . 288. 268-269. . 1981. Treci program Radio-Beograda. Danko: Martin Heidegger (1889-1977). 305. . Preveo: Miroslav Prokopijevic. 298. 286.Odjek. Ivan N. . 10. . XIII/1982. 1. Zagreb. Caputo: »Meister Eckhart and the later Heidegger: The Mystical Element in Heidegger's 'I'hought«.N'2 1]. Michael: Sta jest danas. 292. Preveo: Zoran Gavric. 1981. 1982. 71-92. vol.Polja XXVII/1981. Gadamer. 523-541. 302. 21-22.Polja.Polja. .294. XXVII/1981. CLXV . 27-48 . [Odlomak iz teksta objavljenog 1962. Skolska knjiga. XXVIJIi1982. Milan: »Fundamentalna ontologija« i vrijeme.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM ENDE DER PHILOSOPHIE].: Heideggerov pojam istine. 300. XXVII/1981. Karl: 0 kritiokom vrednovanju Hajdegerovog delovanja. . 51. str. 25. Mohanti. XII). 5. Kangrga. Prevela: Branislava Belie. Stanisavac. Armanini. XXVIII/1982. XII/1981. Boris: Martin Heidegger(1889-1977). 1-31. Kalin. Hrsg. 1965]. 45. XXVIII!1982. Polja. Zurovac. . 299. XII/1981. 303.Knjizevne novine. 291. Mirko: Hajdegerovo shvatanje blca. 0 potrebi i nuznosti pristupa Heideggeru. 314/1978]. 290-2Sl. 289. [Objavljeno u: Nachdenken uber Heidegger. Zapazanja 0 Levinasu i Hajdegeru. Prokopijevic. Hildesheim. [0 Heideggerovom shvatanju umjetnosti] 295. Delo. 296. 394-395. Zurovac. Dzon D. Delo. Basta. U knjizi: POVIJEST FILOZOFIJE sa odabranim tekstovima filozofa. 431-457. Theunissen. 49-62. 468-479. Gajo: Heidegger i Marx. Zunjie. XII/1981. Kordic. nada i strepnja. . Preveo: Zoran Gavric. 170--172. 2. 455-461. Journal of the History of Philosophy. 638 (17. Veljko: Fenomenologija bezzavicajnosti Martina Hajdegera. 285.Ideje. Naprijed 1982. 301. . Preveo: Miroslav Prokopijevic. Miroslav: Kako ne citati Heideggera. str. IX/1982. 1982. Zagreb. Kaputo. Gadamer. XXXV/1982. Prevela: Ana Moralic. 304. 51. Beograd 1982. [Zakljucno poglavlje iz knjige: Heidegger. . 71-78. [Povodom Habermasovog teksta: S Hajdegerom misliti protiv Hajdegera objavljenom u »Allgerneine Zeitungs-u. Preveo: Miroslav Prokopijevic.Ideje. 54-66. VII 1953]. Feron.284. Treci program Radio-Beograda. LEKSIKON FILOZOFA.

XXVIII/1982. 322. XIII/1982. 1982. 1982. Zvonko: Povijest kao lutnja. Miloje: Blohova kritlka Hajdegera. Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnic. [Iz: Michael Murray: HeideggeT and Modem Philosophy. XXV/1982. 325. Ludwig: Zapis 0 Hajdegeru. Ingeborg: Der existenzial-ontologische des Todes bel Martin Heidegger IEgzistencijalno-ontoloAki pojam smrti kod Martina Hajdegera].Polja. Marej. Nezavisna izdanja Slobodan Masic. F. 1974]. Vartanovle. Sirber. S. 001982. str. 127-141. Centar za kulturnu djelatnost SSOH. Nezavisna izdanja Slobodan Ma§ic. _ TTeta pTogTama na Radio-Skopje. 35---53.Delo. Karl-Heinz: Der Mensch und sein 321. 64-68.308. XXXVI/1983. Martin Heidegger: Misljenje i pevanje. 317. XIII/1982. [Zu HeideggeT. 21-34. 43-70.MaTk313. [0 Heideggerovom shvatanju umetnosti] 326. Rezime na srpskohrvatskom jeziku: Covek i njegov udes. Bosto. .TheoTia. Nicolae: Izmedu Crocea i Heideggera. Nezavisna izdanja Slobodan Masic. 68--69]. . New Haven. 49-56. Zagreb 1982. Radionica SIC. 312. str. . . Preveo: Dusan Dordevle-Mileusnie. . 314. str. 289-291].Theoria. 323. 2. CLXVIl . Posavec. str.TheoTia. Ideje. XXVI/1983. (Samo-otkrivanje bivstvovanja u X knjizi Platonove »Drzave« IMimesis und Poiesis. Solar. 1982. 324. Wohlfart. Beograd. str. Wittgenstein. Posavec. str. [Iz knjige: OtkTivajuci egzistenciju sa HuseTlom i HajdegeTom. 11-17. Begriff 316. 1983 327.MaTksizam u svetu. Emanuel: Martin Hajdeger i ontologija.Delo. . Mirko: Izvorna snaga rijel':i. 18--27. str. Majkl: Uz Vttgenstajnov zapis. 195-211. 309. sisti~ka misao. 1982. . Zvonko: Kako Heidegger pita 0 tehnici. Mikecin. str. McGuinness. 2. Skolska knjiga. . . 328. SchUssler. 1. 1982. [Interpretacija Heideggerovog spisa Pitanje 0 tehnici]. Mirko: Umjetnost kao otkrivanje biea. 1967. Vrin. Tertulian. and London 1978.U zborniku: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM ENDE DER PHILOSOPHIE]. 145-163. 3. (Temeljna misel MaTtina HeideggeTja). Beograd 1982. ENDE DEiR PHILOSOPHIE]. Prevela: Natasa Papazovska-Levkova. XXVUII1982. 299-305. 3-4. Beograd. IPolemika s Ljubomirom Tadicem u vezi s Blochovom kritikom Heideggera]. 7--8. 5---14. . . u: Ludwig Wittgenstein und der WieneT Kreis aufgezeichnet von FTiedTich Waismann. Zunjic. 1982. Morchen Hermann: Primedbe 0 Adornovom i Hajdegerovom'iskusavanju jezika. 1982. Zurovac. (zbornik). Durie. Frankfurt am Main. 9. 7. Giinter: Od Nietzschea do Heideggera. XXVIIII1982. Odjek. 7. Zagreb 1982. Volkmann-Schluck. U knjizi: Zvonko Posavec. . Prevela: Ana Moralic. Rubina: Franco Lombardi: »Martin Heideggere. 3-4.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM. .OpTedjeljenja. 1-2. 1982. 58--59. 80-83] 310.U knjizi: Milivoj Solar. Petrovic. [Rezime na slovenaekom jeziku: Clovek in njegovo poslanstvo. . 1-2. Milivoj: Martin Heidegger. 311. pjesnlstvo. Gajo: Heidegger i Marx.U knjizi: BITAK I POVIJEST. SUVREMENA SVJETSKA KNJIZEVNOST.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFlJE IDAS DENKEN AM. B. Beograd 1982. Prevela: Cvijeta Jaksic. 277-291. Mihailo: Povodom »hajdegerovskih pouka filozofiji nade«. Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnie. Sulejman: Mi§ljenje. (Temeljna misao MaTtina HajdegeTa)]. Nolit. . jezik. Beograd 1982. Jere Paul: Hajdegerovata kritika na Hegeloviot poim za vremeto. 199-201.U knjizi: SITUACIJE I DUHOVNA KRETANJA. Vjekoslav: 0 nekim problemima suvremene filozofije. 21. (Das Offenbarmachen des Seins im X Buch der Oliteia)].Ideje. NIHILIZAM MODERNIH ZNANOSTI. Slobodan: Mimesis i poiesis. [0 Heideggerovom »Uvodu u metafiziku«. Beograd. Zagreb. Geschik. 12. 318. 63-64. Zurovac. str. 202-205. ENDE DER PHILOSOPHIE]. Levinas. 85-123. Heideggerovo ul':enje 0 jeziku. Preveo: Dusan Dordevie. 275. [0 Heideggerovom shvatanju istorije] 315. (Der Gundgedanke Martin Heideggers). Petrovic.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE. Vel':no vracanje istog trenutak ekstatienog jedinstva vremenitosti. . Pariz. [0 »Estetici« Gyorgy Lukacsa] 320. . 247-248. CLXVI 319.

.U zborniku: PRAKSA I POLITIKA. XlV/1983. . . 7-8. Bozicevic. Nolit. [Vidi odeljak: Sartr . 29-45. . Beograd 1982. 218-239. Petrovic. Gretic. 1984 334. . Posavec. XLV/4-6. 336. .Savremenost.Knjizevna kritika.Hajdegerj Martin Heidegger BITAK I VRIJEME . 186-188. 2(9).Nase teme. Janko: Hajdeger i Slovenci. (Interpretacija Heideggerovog spisa »Obrat«). Petrovic. Yanda: Razumijevanje govora u »Bitku i vrernenu«. 875-904. Zalokar.XXVII/1983. str. Zagreb. Jadran: Martin Heidegger: MiSljenje i pevanje. 333. Heideggerovo shvacanje biti jezika. Kos. . XIV/1984. Prevela: Miljenka Vitezovic. 1. 79-92. Liber 1983. 181-194. Beograd. str. 282-311. 331. Forum. Rad 1984. 330. . XXII/1983. [Zusammenfassung: Das Verstehen der Rede in »Sein und Zeit«] 335. IV/1984. MODERNA MISAO I SLOVENACKA KNJIZEVNOST. Miloje: Hajdegerov pristup Marksu. Goran: Metafizika.Iokic.Savremenost. misljenje i jezik. 43-50. Miloje: Bloh protiv Sartra.Filozofska istrazivanja. 1-2. XIIII1983. 1-2. 332.329. Zvonko: Bit tehnike i mogucnost obrata. Vujadin: Hajdegerovo poimanje biti umetnosti i umetniekog.U knjizi : Janko Kos.

Bad. Schwarzwald .EDMUNDU p o s ve ce n o u znak Todtnauberg HUSSERLU s to vanj a i prijateljstva uz 8. travnja 1926 i.

Rasprava »Bitak i vrijeme« pojavila se prvi puta u proljece 1927. Oznaka »Prva polovica«. Taj Uvod donosi tekst jednog predavanja odrzanog u ljetnom semestru 1935. u Jahrbuch fur Philosophie und phanomenologische Fonschung. U prilog razjasnjenju tog pitanja neka bude upozoreno na »Uvod u metafiziku«. u tekstu je neizmijenjena. Medutim. a da ta ne bi bila nanovo prikazana. uz mala odstupanja. daje li pitanje 0 bitku pobudu nasem tubitku. sto je stajala u dosadasnjim izdanjima. Brojevi stranica nove naklade podudaraju se. s paginacijom ranijih izdanja. VIII. .AUTOROVA PRETHODNA NAPOMENA UZ SEDMO IZDANJE 1953. koja se pojavljuje kao sedmo izdanje. Ova nova naklada. i6i put nje nuzno je jos i danas. u izdanju Edmunda Husserla. brisana je. koji izlazi istodobno s ovom novom nakladom. i istodobno kao posebni otisak. sv. Poslije cetvrt stoljeca druga se polovica vise ne da nadovezati na prvu. premda je u pogledu citata i interpunkcije nanovo pregledana. u istog izdavaca.

svega.e:L~ !LEV "t'CXU"t'CX 7to"t'e: ~OUAe:cr&e: ("t'L . Sophistes 244 a. Interpretacija vremena kao moguceg horizonta svakog razumijevanja bitka uopce. I tako.Jer va- rna je ocito Ipak vee dugo dobro pozna to. rni smo pak nekoc doduse vjerovali da to razumijemo. njezin je prethodni cilj. takoiter. Imamo Ii danas neki odgovor na pitanje 0 tome.re: )'"l7tCXACXLYLYVWcrXe:"t'e:. sto zapravo mislite kada upotrebljavate Izraz bivstvuiuci'. Konkretna obrada pitanja 0 smislu »bitka« namjera je rasprave sto sIijedi. i ona ih zahtijeva. . . danas bar u neprilici sto ne razumijemo izraz . all sada smo u neprilicie'.. valja najprije. • 6vo» .e:v • •• .• • • 8!fjAoV yocp w~ U[J. eto. vuv 8' ~7tOp~xcx[J. I tako. 'Y)!Le:L~ 0. prije . sto zapravo mislimo rijecju »bivstvujuci«? Niposto. ponovo pobuditi razumijevanje za smisao tog pitanja.bitak«? Niposto. istrazivanja sto su poduzeta u takvoj nakani.e:&cx. 0. valja ponovo postaviti pitanje 0 smislu bitka. . te put do tog cilja trebaju uvodno razjasnjenje. . Jesmo li.07J!LCXLVe:LV07t OV 8E rcpo "t'OU !LEV ?6[J. 1 Platon.re:YY'Y)cr. eto. Smjeranje k tom cilju. cp.

kao tematsko pitanje zbiljskog istraiivanja. otada i umuknulo . Tako je ono sto je kao skriveno izazivalo nemir u antidkom filozofiranju. koju valja Jznova raspiriti. prernda nase vrijeme ubraja u svoj napredak sto ponovo odobrava »metafiziku«. Kao takav. dakako. STRUKTURA I PRVENSTVO PITANJA o BITKU § 1. Tom najopcenitijem Ii stoga neodredivom pojmu i nije potrebna neka definicija. oucr[o:c. Ono je podstrekavalo Plato novo i Aristotelovo listr~:vanje. premda nepotpuno i tek u pr- vim naletima. Ono jito su obojica postigli odrzalo se u raznovrsnim preinakama Ii »retusima« sve do u Hegelova »10giku«. Pri tome. Nuinost izricitog ponavljanja pitanja 0 bitku Navedeno pitanje dallas je palo u zaborav. Svatko ga neprestano upotrebljava i. opire se svakom pokusaju definiranja. da bi.Uvod Ekspozicija pitanja 0 smislu bitka Prvo poglavlje NU2:NOST. dakako. nego povrh toga sankcionira zanernarivanje tog pitanja. postalo kao sunce jasnom razumljivoscu po 1 Bitak i vrijeme 1 . odavno je trivijalizirano. Kaze se: »Bitak« je najopcenitiji i najprazrriji pojam. razurnije sto time misli. Ne sarno to.IXX[O: 7tEpt 't''ljc. koja ne proglasuje samo da je pitanje 0 smislu bitka izmno. i u njemu ga odrzavalo. dotaknuto pitanje zacijelo nije proizvoljno. A sto nekoc bljase uz krajnji napor rnisljenja izboreno ad fenomena.Pa ipak svatko smatra da je osloboden napora jedne YlYO:V't'0iJ. Napodlozi grCkih pocetaka dnterpretacije bitka nastala je dogma.

Bitak se ne da definitorno izvesti iz VliSih pojmova nim prikamti putem niZih.Q~iji-:ne da primijeniti na bitak. B 4. Torno Akvinski. Aristotel.onda se on pridrzava istog smjera gledanja kao i antiCka. U Citavu !Sp0znavanju. nije rasvijetlio tamu tih kategorijalnih odnosa. Svatko razumije: »Nebo je plavo«: »ja sam radostan« i slicno. S. B 3. Ali zar iz toga slijedi da bitak vise ne moze zadavati problem? Niposto: moguce je samo izvesti zakljueak: »bttak« nije nesto poput bica.s obzirom na podlogu iz koje su izrasli temeljni ontoloski pojmovi . 1001 a 21. Stoga cemo dISkusiju '0 predrasudama voditi samo dotle dok se ne pokaze kako je ponavljanje pitanja '0 smdslu bitka nuzno. Pascal. 2.' I to s pravom ako definitio fit per genus proximum et differentiam specificam. »Bitak« ne omeduje najvisu regiju bica ukoliko je QnQ pojmovno artdkulirano prema rodu ~ ~sti: o(he 't'~ o~ yl:voc) »Opcenitost« bitka »nadmasuje« svaku opcemtost roda.V't'CilVI• Illud quod primo cadit sub apprehensione. »'Bitaik«zapravo ne moze biti shvacen kao bice: enti non additur aliqua natura: »bitak« se ne moze domooi odredenosti talco §tQce mu biti dodijeljeno bice.sebi. Brunschvieg)". Srednjovjekovna je ontologija svestrano raspravljala taj problem. postavio problem bitka na nacelno novuosnQvicu. »Bitak« je prema oznacisrednjovjekovne ontologije »transcendens«. da onaj !~Q JQS pita '0 tome biva okniv1jen za metodski promasaj. ta prosjecna razumljivost demonstnlra jedino nerazumljivost. i to takvom. ne postigavsi nacelnu jasnocu. 998 b 22. Jedinstvo toga transcendentalnog »Opcenitoga« nasuprot raznovrsnosti ?-ajvi~ ro~nih pojmova kojima su obuhvacene stvan vee je Artstotel SPQznaQkao jedinstvo analogije. u dzvjesnim granicama opravdani. to odredenje stavlja u temelj svih daljnjih kategorijalsvoje »ilogike«.&6AOU IL!XALcr't'OC1t&. problem jedinstva bitka nasuprot . onda to ne moze znaciti da je 'On najjasniji i da mije potrebit niJkakva daljeg raspravijanja. Pensees et Opuseules (ed. soit qu'on l'exprime au qu'on Ie sous-entende. est ens. 169: On ne peut entreprendre de definir I'etre sans tomber dans eette absurdite: car on ne peut definir un mot sans commencer par celui-ci.moze u pogledu primje:e~Qsti le~ti~iranja kategorija i njihove potpunosti :mterpretiimti. Aristotel. 3. »Neko razumi. nego upravo podstice na nj. medutim. ontologija. Met. Met. Nernogucnost definiranja bitka. Otuda se. AkQ se poslije toga 'We: ~ootak« je najopcenitljl pojam. najtamruji. nih eksplikacija u je »b~tak«. u dovoljnoj mjeni samo po niti vodilji prethodnQ razJ~snjenog pitanja '0 bitku i odgovora na nj.jevanje bitka uvijek je vee ukljuceno u svemu Sto netko shva6a od biea«. s. pri cemu je slijedila prije svega tomisticku i skotisticku skoIu. nacin odredivanja bica . i pri tome je taj izraz »bez daljnjega« razumljiv. u svakom odnosenju prema biou. Tim je otkriCern Aristotel. 1 1. Paris 1912. svakom odnosenju-prema-samom-sebi u upotrebi 2 1* 3 . ne dispenzira od pitanja '0 njegovu smislu. I kada napokon He: gel odreduje »bitak« kao »neodredeno Neposredno«. Ta se pak . 4. Sarno. »Bitak« je »najopcenitiji« pojam: 't'O ()V tcr't'L XOC. cuius intellectus includitur in omnibus.2 Ali »opcenitost« »bitka« nije opcenitost roda. To se zakljuenQ iz njegovekrajnje opcenltosti. uza svu ovisnost '0 Flatonovu ontoloskorn nacinu postavljanja tog pitanja. SaIIIlQ sto ispusta iz ruku problemsto ga je postavio vee Arist<>: tel. U pocetku QVQgistrazivanja ne mogu s~ ~crp~Q pretresti predrasude stQ neprestano usaduju I gaje nepotrebu nekog zapitivanja '0 bitku. Done pour definir l'etre. quaecumque quis apprehendit. tho II' qu 94 a 2. Ni 'On. c'est.»definicija« tradicionalne 10gike kojoj su i sarnoj temelji u antiokoj Qntol.aznovrsnQsti »IkategQrija« kojima su obuhvacene swan. Ona ocito pokazuje. 2. »Bitak« je pojam razumljiv po sebi. Njihov je ko~[en u samoj antiekoj ontologiji. 3. dakako. dskazivanju. Usp. Pojam je »bitka«. Tri su tak:ve predrasude: 1. il faudrait dire c'est. naprotiv. Pojam »bitak« nije moguce definirati. et ainsi employer Ie mot defini dans sa definition.

Zapitivanje kao zapiltivanje 0. To prosjecno i ma- Ca. Ipak. nego da je dapace sarno pitanje tamno . bilo na koji nacin raspitivanje kod . Interpretacija prosjeenog razumdjevanja bitka dobiva svoju nuznu nit vodilju tek s izoblikovanirn pojmom bitka. sto zapitiv:anje postaje pnije toga sebi transparentno u pogledu :svih navedenihkonstitutivnihkarakteristllika samog pirtan ja.t u tarni.. Sarno zapitivanje kao ponasanje nekog bica. Formalna struktura pitanja 0 bitku Pitanje 0 srnislu bitka treba postaviti. Ali razmatranje predrasuda ujedno je razjasnilo.. Prosjeeno. irna v}aSlti!tikarakter glovito razumiievanie bitka jest fakt. Bilo je nagovijesteno: mi se uvijek vee krecerno u nekom razumijevanju bitka. osim Pitanoga. a pogotovu u pogledu pojma »00tak«. maglovito razumijevanje bitka moze. Spoznavajuce trazenje moze postati »istrazivanjem« kao otkrivajuce odredivanje onega sto je III pitanju. i to tako da pri tome te teorije ostaju skrivene kao 5 .lz jasnoce tog pojma i njemu pripadnih nacina na koje on biva eksplicitno razumljen valjat ce uglaviti.. ~tiZe . Mi ne znamo sto znaei »bitak«. Pozivanje na razumljiv:ost po sebi u krugu t:rneljni? filozofskih pojrnova. zapitivanje zah1lijeva da ga unaprijed vodi Trazeno. ~-to zna~i zatamnjeno odnosno jos nerasvijetljeno razumijevanje bitka Ii koje su vrste zatamnjivanja odnosno ometanja jednog eksplicitnog rasvjetljenja smisla bitka moguce Ii nuzne. polazeoi otuda.na cilj. Iz tog razumijevamja izrasta Izrioito pitanje 0 smislu bitka i tendencija k njegovu pojmu. zatim. Tako stojimo pred nuznoscu. samo Ispitano. istrazivanje 0 smislu bitka nece htje1li da to razjasnjenje dade odmah u pocetku.sama ta neodredenost uvijek vee raspolozivog razumijevanja bitika pozitivni je fenomen i on zahtijeva razjasnjenje.kako se to razumijevanje bdtka kolebalo i rasplinjavalo Ii kretalo strogo granicom pukog poznavanja rijeCi . U istrazujucem. Stoga valja uknatko razmotriti. Ma . fundamentalno pitanje. Zapitivanju pripada. da je pitanje 0 bitku osobito. Hi cak pravo. Mi uopce ne poznamo horizont iz kojega bismo mu trebali pojmiti i filksirati smisao. Ako je ono neko. sto li uopce . Svako zapioivanje jest trazenje.. a smisao je bitka istodobno skrive:r. to jest specificno teorijskom pitanju.. Neko je zapitivanje rnoguce provesti kao »zapitkdvanje-tek-oneko« iIi pak kao eksplicitno postavljanje pitanja. Zapitivanje jest spoznavajuce trazenje bica u njegovoj egzistenciji i esenciji. kako hi se. otuda. U ovoga je osebujno to. Ali vee kada pitamo: »sto je . i Ispitivano.i neusmjereno. Svako je zapitivanje 0. biti uCinak naslijedenih teoraja i mnijenja 0 bitku. § 2. Smislom bitka moramo. na izvjestan nacin vee raspolagati.da u svakom ponasanju i blnku pni bicu a priori lefi zagonenka. ti »tajm SUdoVI obiCnog uma« (Kant). da ne nedostaje sarno odgovor na pitanje '0 bimku. moglo pokazati. kao zapravo intendirano. da u pogledu navedenih strukturnih momenata razmo1ll1imo pitanje 0 bitku. dokazuje nacelnu nuznost da pitanje 0 smislu »bitka« bude ponovljeno. treba postati i ostati izricitom ternom analitike (»poslorn filozofa«). To. dvojben je postupak. valja Pitano odrediti i dovesti . aroda. Tada u tomPitanomu pociva. Postaviti treba pitanje 0 srnislu bitka. Kao trazenje. sto mi uvijek vee zivirno u razumijevanju bitka. ono kodcega zapitivanje. ako u a:u~u ruk~ to. onda je takvu zapitivanju potrebna primjerena transparentnost. »Razurnljivo-po-sebi« i samo ono. pita4 bitka.pripada nekom pitanju. iako ne bismo !IIlOgH pojmovno filksliratisto znaci to »je«..bitak'?« mi se nalazimo u nekom razumijevanju toga »je«. ponoviti pitanje 0 bitku znaci: najprije jednorn dovoljno obraditi postavljanje pitanja. Svako nrazenje dobiva svoj apriorni putokaziz onoga sto trazi. ima svoje Pitano.do poj: rna.

bitkom. prema tome. pa su i oni sami modusi bitka nekog odredenog hiOO. da u pogledu njegovog Ispitivanoga bude dobiven i vee prije utvrden pravi naein pristupa k tom biro. tada obra5. u realnosti. »Bitak« biva u citaVlOj dosadasnjoj ontologiji doduse »pretpostavljan«. Bitak kao PItano zahtijeva stoga neki zasebni nacin pokazivanja.koje pita . da je I spitivano u pitanju 0 bitku samo bice. razumijevanje i poimanje.nja njegova smisla. i to tako. a bitak znaoi bltak bica. bitno razlikuje od pojmova u kojima svoju znacenjsku odredenost postize bice. uvijek vee razumljeno. Obrada pitanja 0 bitlru. izradu genuinog naOina prismpa k tom bieu. . tog bica koje smo uvijek mi sami.v{}6v -eLva ~L1]YEL(J{}mS. koje smo uvijek mi sami i . To bite. opstojanju. premda je najprije naskroz nedokuoivo.Trazeno III zapitivanju 0 bitku nije nesto potpuno nepoznato. kao d~ bitak ima karakter nekog moguceg bica.slto mislimo. tubitku. ono mora prije toga postatd sa svoje strane prlstupaonim onaikvo kakvo je samo po sebi. vlastitu pojmovnost koja se. u »ima«. prema Icemu se ovako dli onako odnosimo. ono sto odreduje bice kao bite. smisao bitka. znal:d: Cinjooje transparentnim nekog bi<Sa . ono na temelju cega je bite. »Pretpostavljanje« bitika ima rkarakter zauzimanja gledista 0 bitku unaprijed. ekspliJkaciju naeina gledanja na bitak. i opet.u njegovu bitku. koji piramo. 6 da tog pitanja zahtijeva. to jest. bdce je takoder ono ~tJo SIDlO i kakvi SIDlO mi sami. Bioe je moguce odrediei u pogledu njegova bitka a da pri tome nije nuzno vee raspolagati eksplicitnim pojmomsmisla bitka. koju je u oblasti istrazivanja principa svagda lako navesti. tada proizlazi. bilo rna kako razmatrano. Da nije tako. u naznacenom nacinu postavljanja pitanja uopce nema kruga. ali nekao raspoloZivi pojam.»ne pricat! pnice«. razumijevanja i pojmovnog zahva6a. vazenju. Ono biva tako reel preslusavano 0 svojem bitku. Sarno zapitivanje tog pitanja kao modus bitka nekog bica bitno je odredeno onim 0 Cemu je rijee u pitanju . sto Ii je drugo do hod u krugu? Nije li za obradu pitanja vee »pretpostavljeno« ono ~to bi trebao donijeti pnije svega odgovor na to pitanje? Formalni prigovori. terminoloslci zahvacamo kao tubitak.izvori vladajuceg razumijevanja. S kojeg bica valja oCirtati smisao bitka. koji se bitno razlikuje od otkrivanja bica. Bitak lem u egzistenoiji i esenoiji. Bite je sve 0 oemu govorimO. Gledanje na. Prvi filozofski korak u razumijevanju problema bitka jest: ne p. Hi pak pri obradi pitanja 0 bitku prvenstvo pnipada nekom odredenom bicu? Koje Ii je bite egzemplarno i u kojem smislu njemu pripada prvenstvo? Ako pitanje 0 bitku treba postavrti izrioitlo i provesti ga uz njegovu potpunu transparentnost. Pitano pitanja koje valja obraditi jest bitak. do sada ne bi moglo biti ontoloske spoznaje. postojanju. uvijek su sterilni pri rasudivanju 0 konkretnim putovlma istraZivanja. 7 .jesu ikonstitutiWla ponasanja zapitivanja. Platon.ne kao ono Trazeno kao talkvo. Sam bitak bica »nijes neko bice. pored os taloga. Pitanje 0 bitku zahtijeva. biti zapitivanje. Ali fakuOno. zahtijevati. poput argumentaoijeprotiv »kruga u dokazu«. Ni~ta ne pnidonose razumijevanju stvari i koce prodiranje :Ill polje istrazivanja. ne odredivati bi6u porijeklo kao bicu svodeci ga na n~ko d. pripravu moguenosti pravog izbora egzemplannog bica. prema dosadasnjim razjasnjenjima. Sophistes 242 c.l'Ugo ~ice. Ukoliko bitak tvori Pitano. Cije se faktieno postojanje zaoijelo nece nijekati. Ali ako treba da uzmogne neiskrivljeno pruZiti karaktenistike svojega bitka. Prerna rome ce i I spitano.Ciji bitak moze. Ali »bicem» nazivamo mnogosta. i u razlieitom smislu. od kojeg bica treba da pode otkrivanje bitlka? Da Ii je polaziste proizvoljno. . AU zar takav pothvat ne upada u oCiti krug? Morati najpnije odrediti bite u njegovu bitku i zatirn htjeti tek na temelju togapostaviti pitanje 0 b1t1ku. PI1i:stup k . IzriOito i transrparentno postavljanje pitanja o bitku zahtijeva da prethodno bude primjereno eksplicirano jedno bice (tubitak) III pogledu svojeg bi1lka. izbor.

sto je zapitivanje bitno pogodeno svojim Pitanim. U takvdm drnanentnim krizama znanosnpocinje se kolebati odnos pozitivno istrazujuceg dspitdvanja prema samirn stvarima sto ih Ispituje. Ali osobitost pitanja 0 bitku potpuno ce iza6i na vidjelo tek tada kad ono bude dovoljno omedeno u pogledu svoje funkcije. dapace nedostajanjem nekog zadovoljavajuceg postavljanja tog pitanja uopce. ali 8 pnlje svega izostankom nekog odredenog odgovora.tako. Danas su se posvuda u raznim disciplinama probudile tendencije da se istrazivanje polozi na nove temelje.uopce ne moze lezati u positavljanju pitanja 0 smislu bitka. Nivo neke znanosti odreden je time. Ali. Takvo »pretpostavljanje« nema niJkakve veze s postavljanjem nekog neutemeljenog nacela . i to . rriti je dokazano prvenstvo tubitka niti je odluceno 0 njegovroj rnoguooj Hi cak nuznoj funkciji kao bica koje valja prirnarno pitati. Da li se njime ostala bavdti. prostor. jer se u odgovoru na to pdtanje ne radi 0 obrazlozenju putem dedu:kaije. jezik i slicno. sarno neka proizvoljna spekulacija 0 najopCenitijoj opcenitosti . a to razumijevanie pripada napokon bitnom ustroistvu samog tubitka. Znanstveno istrazivanje provodi dzdvajanje i prvo fiksiranje podrucja obrade naivno i grubo. Obrada nekog podrucja u njegovim temeljnim strukturama na izvjestan je nacin vee ostvarena putem predznanstvenog iskustva i Izlaganja oblasti bitka unutar koje je omedeno samo podrucje obrade. Ontolosko prvenstvo pitanja 0 bitku Karakterizacije pitanja 0 bitku po niti vodilji formalne strukture pitanja kao takvog razjasnilo je to pitanje kao osebujno. vee krecemo. svoje namjere i svojih motiva. sarnoj sebi netransparentnoj reviziji temeljnih pojmova. prirnjerice povijest. svatko moze zahtijevati da sazna. pripada najvlastitijem smislu pitanja o bitku. »Krug u dokazu. To zauzirnanje predvodeceg gledista 0 bitlk:u izrasta iz prosjeonog razumijevanja bitka u kojem se uvijek. Ali nesto poput prvenstva tubitka zacijelo se javilo. sto njegova obrada i pogotovu rjesenje zahtijevaju niz fundamental nih promatranja. do koje je mjere ona sposobna za krizu svojih temeljnih pojmova. rnatematika. Prividno najstroza i najcvrsce sazdana znanost. cemu treba sluiiti to pi:tanje. dospjela je u »krizu osnovica«. nego 0 iznosenju temelja na vidjelo. Sva bica mogu se prema svojim razlic1t:dm oblastima pretvarati u polja otknivanja i omedivanja odredenih podrucja obrade. daju u odgovarajucim znanstvenimi:strazivanjima tematizirati u predmete. Borba izme9 . Pravo »gibanje« u znanostirna odigrava se u vise ili manje radikalnoj d. 2Jiv:ot. pitanjima koja su vecinom reaktivno izbijala .iz kojega biva deduktivno izveden niz stavaka. Do sada je nuznost ponavljanja tog pitanja bila motivirana u jednu ru:kru ugledom njegova ponijekla. ill se uopce njime bavi. ali zacijelo lezi neko cudnovato »povratno ili prethodno odnosenje« Pitanoga (bitka) na zapitivanje kao na modus bitka nekog bica. priroda.da iz tog gledista biva privremeno antikuldrano dana bice u svojem bitku.ostaju isprva niti vodilje za prvo konkretno dokucivanje podrucja. put em njihova pokazivanja.iz takva sve veceg poznavanja stvari. njegov se pravi napredak ne ostvaruje toliko u skupljanju rezultata i njihovu pohranjivanju u »prirucnike« koliko u pitanjima 0 temeljnom ustrojstvu svakog od podrucja. § 3. Ne leZi u pitanju 0 smislu bitka »krug u dokazu«.ili je ono najprincipijelnije i u isti mah najkonkretnije pitanje? Bitak je svagda bitak nekog bica. Ta se podrucja. tubitak. To. Ali zar time nije vee posvjedoceno prvenstvo bitka nekog odredenog bica i nije Ii unaprijed dana egzemplarno bice kojetreba fungirati kao primarno Ispitivano pitanja 0 bi:1:1ku? Onim sto je do sada razmotreno. Premda teziste istrazivanja uvijek lezi u tom pozitivdtetu. Ovako izrasli »temeljni pojmovi.

alei nista drugo do dzlaganje tih entiteta u pogledu temeljnog ustrojstva njihova bitka. Svoju pravu legitlmaciju i »obrazlozenje« dobivaju Iti pojmovi. Njegova transcendentalna logi:ka apriorna je logika predmetnog podrucja . i izokretanjem svoje najvlastitije namjere. spram ontickog zapitivanja pozitivnih znanosti izvornije. tako reci. Tome je . »sto li mi zapravo m1sHmo tim dzrazom . onakva rkaikva postoji »po sebi«.nade neku genealogiju raznih mogucih ustrojstava bitka. i pri tome se uvijek vee krecu u nekom razumijevanju bitka. Ontolosko je zapitivanje. I uprav:o pri zadaci da ontologija . koje slijede prije onti6kih znanosti i fundiraju ih. Pozitivnim znanostima mora prethoditi takvo istrszlvanje: i ono to moze. a100 rijegova traganja za bitkom bica ostavljaju nerazmotrenim smisao bitka uopce. U biologiji se budi tendencija da se poslije odredenja organlzma i Zivota. koji bi bio skiciran iz smisla samog vjerovanja i ostajao unutar tog izlaganja. Tako. Tako. takvo preliminarno :i:straZivanje.koja ne konstruira deduktivno . prema tome. poriv prema samoj povljeenoj zbilji: povijest knjizevnosti treba postatl povijescu problema. Mo da pitaju. ne w. koje crrpi temeljne po} move.dokaz Platonov Ii Aristotelov Tad. koja pojedino slucajno stanje neke znanosti provjerava prema njezinoj »metodi«. takoder ne teorija historijske spoznaje. Ali ovakvo zapitivanje . ta teorija kusa putem odredenja svih relativnostl oouvaei nepromjenIjivost zakona gibanja i tako sebe dovesti pred pitanje o strukturi podrucja obrade koje joj je zadano. ostaje u osnovi slijepom. . Svaka ontologija. Ii pozitivni rezultat Kantove Knitike cistog uma lefi u zacetku obrade onaga sto uopce pripada nekoj prirodi. posredstvom predanja i tijekom njegova prikazivanja i tradicije. na primjer. a nije u nekoj »teoriji« spoznaje.bltak'«.priroda. Ali ono ostaje i samo naivno i neprozirmo. Otuda pitanje 0 bitku ne zeli biti samo apriorni uvjet da budu moguce znanosti sto istrazuju bice kao takyo i takvo bice. pred problem materije. nego nju zakriva i iskrivljuje. Takvo utemeljenje jest produktivna logika u tom smislu sto ona. Takvo se utemeljenje znanosti naeelno Il"azlilruje od »1010 gike« koja hramlje za njim. pita unatrag I nanovo odredi naein bitka zivoga kao ltakvog. raspolagala ma kako bogatim i cvrsto sazdanim sistemom kategorija. doduse. U historiiskim duhovnim znanostima pojacao se. eto. prije svih ga dokueuje u pogledu njegova bitka i dobivene strukture stavlja na raspolaganje pozitivnim znanostima kao transparentne upute. ali ni teorija povijesti kao objekta historije.ontologija uzeta u naJSJrem smislu i bez oslanjanja na ontoloske smjerove i tendencije -treba i samo jos neku nit vodilju. Dna polako poeinje ponovo razumijevati Lutherov uvid.au formalizma i intuicionizma vodi se 0100 osvajanja i utvrdivanja primarnog nacina pnistupa k onom sto treba biti predmet te znanosti. potreban je prethodni sporazum a tome. pa to razumijevanje predvodi sva pozitivna istraiivanja. Teorija relativnosti [izike izrasta Iz tendencije da se pokaze vlastita suvislost same prirode. nego je za nju primarna interpretacija zaista povijesnog bica s obzirom na njegovu povijesnost. nego zell biti i uvjet da budu moguce same ontologije. Teologija traga za nekim izvornijlm izlaganjem bitkacovjeka pri bogu. Temeljni pojmovi jesu odredenja u kojima postaje prethodno razumljivim podrucje obrade sto len u osnovi svih temabskih predmeta neke znanosti. Kao teordja uvjeta pristupa ksamoj prirodi. Ali ukoliko svako od tih podrucja iz oblasti samih entiteta i bude osvojeno. da njezina dogmatska sistematika pociva na »temelju« koji nije izrastao iz nekog primarno vjerujuceg zapitivanja i oiJa apstraktnost nije samo nedostatna za teoloSku problematiku. za filozofiju nije primarna neka teorija tvorbe pojmova histcrsje. samo u jednoj isto tako preliminarnoj pretrazi samog podJruoja abrade. sllo su Ih dali mehanizam ri vitallzam. prva uskace u neko odredeno podrucje bitka. ako prije toga nije dovoljno raziasnila smisao bitka i to razjaSnjavanje shvatila kao SVDjU 11 [undamentalnu zadacu.

ontoloskoj je analitici tog bica uvijek potrebno neko vee unaprijed zauzeto glediste 0 egzistencijalnosti.tog bica. nazivamo 12 egzistenci]a. Biti ontoloski. Tubitak razumajesam sebe uvijek iz svoje egzistencije. Ali to ne znaci. Medutim.kao svoj.iPitanje egzistencije uvijek treba da dzvodi na cistac samo egzistiranje. naprotiv. A to opet kazuje: tubitak razumije sebe u svojern bitku bilo na koji naOini bilo kako izricito. Otuda. Ali tubitku bitno pripada: bitak u nekom svijetu. Njezina analit~ka nema karakter egzistencijskog. onticki odlikuje time sto se torn bicu u njegovu bitku radi 0 samom tom bitku. jedino svakitubdtak sam. sam se tubitak odli!kuje pred drugirn bicima.vkaocisti izraz bitka. da se on u svojem bitku odnosi prema tom bitku !kao bitak. Povrh toga. Tom je biou svojstveno. Nju pak razumijemo kao ustrojstvo bitka bica koje egzistira. Ali rtad. na nacin prihvacanja Hi propustanja. naprotiv. u tome da ono uvijek mora biti svoj bitak . ovdje jos ne znaci: tvoriti ontologiju. Razrnatranje mora pri tome posegnuti dspred analiza sto slijede isto ce tek pruziti pravi uvid. Pa tako i mogucnost provedbe anaIitiketubioka ovisi 0 prethodnoj obradi pitanja 0 smisIu bitka uopce. Sarno razumijevan]e bitka jest izvjesnost bitka tubitka.kao cjelinu sustava obrazlozenja istinitih stavaka. koje je svoj>stvenotubitku. Ali III ideji jednog takvog ustrojstva bitka vee pociva ideja bitka uopce. Al!i uko1iko onda egzistencija odreduje tubitak. prema kojemu se tubitak moze odnositi ovako ili onako i uvijek se riekako odnosi.kao predontolosku. ako naziv ontologija zadrzirno za eksplicitna teonijska pitanja 0 bieku bica. pa je za oznaku tog bica odabran naziv tubitak. Egzistenciju odreduje. Znanstveno dstrazivanje nije jedini i nije najblizi rnoguci nacin bitka . Onticko prvenstvo pitanja 0 bitku Znanost uopce mogu6e je odrediti .izvrsiti navode6i neko realno sto. Onticka je osobitost tubitka u [tome. nego je njegova bit. Pitanje egzistencije oD!ti&a je »stvar« tubitka. jedne mogucnosti sama sebe xla bude iii da ne bude sam on. reonno. Zadaca jedne egzistencija1ne analitiketubitka u pogledu njezine mogucnosti i muznosti skicirana je u ontickorn ustrojstvu tubitka. Te je moguonosti tubitak dli odabrao sam. Pitanje 0 toj strukturi cilja na razlaganjeonoga Sto konstituira egzistenciju. Sam bitak. nego bivstvujuci na nacin razumljenja bitka. Znanosti su nacini bitka tubitka na 'koje se on octnosi i prema bicu koje ne treba biti sam taj tubitak.Pravo razumljeno ontolosko istrazivanje samo podajepitanju bitku njegovo ontolosko prvenstvo. Tubitak je bite koje se ne pojavljuje naprosto rnedu drugim bioima. ° § 4. nego egzistencijalnograzumijevanja. da je ono sa svojim bitkom i putem njega samo sebi dokuceno. Ali ovo stvarno-znanstveno prvenstvo IIlJijejedino. Ta definicija niti je potpuna nit! pogada znanost u pogledu njezina smislao Znanosti kao ponasanja vcovjeka jesu nacin binka tog bica (oovjeka).iJi je dospio u njih rili je oduvijek rastao u njima. Skup tih struktura nazivamo egzistencijalnost. da on jest ontoloski. ism sto i naprosto bivstvujuci-onticki. upravo izravno tice razumijevanja necega poput »svijeta« i razumijevanja bitka bica pristupacnih unutar svijetao Ontologije ikoje dmaju za ternu bica s 'karakterom 13 . Otuda se razumijevanje bitka. Za to nije potrebna teorijska transparentnost ontoloske strukture egzistencije. To bice zahvacamo terrninoloskl kao tubitak. tada misljenu onto1ogicnost tubitka valja oznaciti .atom ustrojstvu bitka tubitka pripada. Pri tome usrnjeravajuce razumijevanje tog egzistiranja nazivarno egzistencijskim. odredivanje biti tog bica ne moze se . 0'00 se. To odlikovanje valja prethodno vidno pokazati. vecma negoli puko nastavljanje casne tradicije i promicanje jednog jos uvijek neprozirnog problema.

. koje u skladu sa samom vrstom svojeg bitka drna sposobnost da se »sastane«. na tu temu dijelom strozu 1 od navedenoga razlicitu provedbu jedne »dedukcijee transcendencija u Opusculum »de natura generise. prema tome. toloski dovoljno obraditi. Ali analiza strukture pita. on je pO. otkriva u svojim na:Cinima na koje jest. sam po sebi oontoloski«. Iznad svakog modus speclalisentis. Dokaz ~ ontiCko-ontoloskoj osobitosti pitanja 0 bit. ib. bitku ~1.tkno kao 000 bice koje valja najprije on.6 Dusa (covjekova) jest na izvjestan nacin bite. Tubitak ima. sva bica u pogledu njihove egzistencije i esencije. Ali rtubitllru onda . Ali egzistencijalna je anaLitika sa svoje straneukorijenjena napokon egzistencijski. iz ikoje tek mogu izvirati sve ostale. Sada se pak pokazalo da ontoloska ana:. quod natum est convenire cum omni ente.drugacijim nego u Itrubitlka fundiraneeu i rnotivirane. r 8. jest karaiktera bi1lk1a koji IeZi. 5. Ako zadacu tvori interpretacija smisla bitka onda tubi~ak nije samo bice koje valja primarno ds. Ontieko-ontoloski primattubitka bijase uocen vee rano. koja tvori oovjekov bitak. Ali tlme je postalo jasno i ontiOko prvenstvo pitanja 0 bitku. koja u sebi ukljucuje imjesnost nekog predontoloskog vrazumijevanja blaka. leu temelji sena prethodnom pokazivanju OIlitiOko-on.JU tog bica :unutar postavljanja pitanja. 431b 21. t~'lo~ko? prvenstva tubitka. u otZcr&'Y)cr~~i v6'Y)cr~~.upravo izvorno pripada: rnzumijevanje bitka svih bica rkoja su drugacija nego tubitak. Prvo mu je prvenstvo onticko: to bice odredeno je u svojem bitku egzistencijom. Ito jest onticki. ocito nema ngta zajedn1Oko s Iosim subjektiviranjem svekolikih bica. ItO.?"h toga bite koje se u svojem bitku uvijek v~ Odn~SI na ~no ~oemu to pitanje pita. usp.kao konstituensu razumijevanja egzistencije . boo ono rna Sto. kao onticko-ontoloski uvjet za moguonost svih ontologija. u ontickoj strukturi samog tubitka.itika tubitkauopcetvori fundamen'talnu ontologi10g1JU. nja 0 !?ltku ka? takvog (§ 2) naisla je na jednu osobitu funkcI. da OIn pred-ontoloski razumije bitak.Je ~lsta drugo do radikaliziranje jedne bitne tendencije bitka Ikoja pripada samom tubitku a ta je. usp. Jedino ako jesamo filozofski-dstrazujuce propitivanje Jato mogucnost bitka uvijek egzistirajuceg tubitka poduzeto egzistencijski. jos Iznad svake moguce realno-rodne odredenosti nekog bica. koje se ovdje pojavljuje premda mje ontoloskl razjasnjeno. Ali tada pita. n~e o. 1 c.itivati. a da pni tome sam tubltak nije bio shvacen u svojoj genuinoj ontoloskoj strukturi miti je POIStao rnakar samo problemom usmjerenim na to. Tako setubitak rpokazao onim koga valja ontoloski primarno ispitivati prije svakog drugog bica. postoji moguonost da bude dOlkuCen. »dusa«. da prematome tubitak fungira kao ono bice 'koje nacelno treba biti najprije ispitivano u pogledu svojega bitka. uvijek taJroder i u njihovu bitku. Otudatubitak ima trece prvenstvo. Aristotel kaZe: ~ tjJUX~ -roc iSv-rC( 7tW~Ecr-rW. na temelju izvjesnosti svoje egzistencije. valja dokazati takoder verum Ikao dedan takav transcendens. To se dogada putem pozivanja na !IIleiko bite. Torno Akvinski je preuzeo u jedno vkarakteristlcno razmatranje. ' 7. Otuda fundarnentalnu ontologiju.. 430 a 14 sqq. da bi zapitivanje postalo transparentnim. 14 15 . viSestruko prvenstvo pred svim drugim bicima. de anima stavak. ens. Drugo je njegovo rprvenstvo oniolosko: tubitaik je.00 jest sporazumije sa svakim bilo kakvim bi6em. Questio~es de veritate qu I a. valja tr~iti u egzistencijalnoj anali- tici tubitka. koji upu6uje na davnu Paemenidovu ontolosku tezu. prema tome. to jest. Unutar zadace izvodenja »transcendencija«. To osobito bice.a egzistencijalnost egzistencije i 'time omoguceno pristupanje k obradi jedne dovoljno fundirane ontoloSike problematike uopce. a koji nuzno pripadaju nekom Necemu. Pri tome se tub~tak raz<. jest dusa (anima)? Prvenstvo »tubitka« pred ~~m drugim bicima. Taj 6.

da interpretacija tog bica stojipred osebujnim poteskocama. naime iz »svijeta«. Ali buduci da tubitku. >>poliitrlika«.danosti vrste njegova bitka.koje se temelje u samoj 'VII1sti itika ternatskog predrneta i teb matizirajuceg tIlaeIDa ponasanja prema njernu. iii upravo stoga. Egzistencijsko dzlaganje moze zahtijevati egzistencijalnu analitiku. Koje bice preuzima unutar pitanja 0 bitku osobitu ulogu. etika. To dvoje ne mora nuzno 1Ciskupa. ako je u drugu ruku filozofs!ka spoznaja shvacena u svojoj mogu6nosti i numosti. biljahu hl ta :izlaganja provedena isto onako iegzistencijalno izvomo kao 5to su moZda bila egzistencijski izvoma. naprotiv. AJi tada se problem osvajanja i utvrdivanja usmjeravajuceg lDaIOina pristupa k tubitku pogotovu zaostrava. dakle.kao da bi to razumijevanje bitka moralo Izvirati iz neke tematski ontoloske svijesti 0 najvlastitijoj vrsti bitka.mi sami smo dapace uvdjek tajtubitak. snage. da je tubjtku on razu:mljiv i da tubitak uvijek vee boravi uizvjesnoj izlozenosti svojega bitka. moo. antropologija. . razurnijevanje bitka ne samo pripada. ali seniti neiSikljueuje. mogucnosti i sudbine rubltka. on moze raspolagati obiljem svoje jzlozenosti.bitku. Otuda je onrti. Negativno receno: na 'to bice fie smije biti konstrukcijsko-dogrnetski protegnuta nikoja proizvolj2 Bitak i vrijeme 17 . a ne mozda u nekoj nedostatnoj opremljenosti nase spoznajme moci iIi u pnividno lako o1lk1onjivom nedostaeku nekog primjerenog pojma. tendenciju. Dobitak od dosadasnjeg izlaganja tubitka bit ce egzistencijalno ovjerovljen tek kada temeljne struktore rtubitka budu. liZ eksplicitnu orijentaciju na problem samog bitika. Najpreca u pitanju 0 bitku mora. U samom tubitku. Njegovu je najvlastitijem binku doduse svojstveno. Tubdtak doduse nijesamo onrickl blizu Hi cak najbliZe . iznesene u dovoljnoj mjeri. da za to nije potrebno samo fiksimti ono bice koje treba fungirati lkao primarno ispitivano. i time u njegovu razumijevanju vlastita bitka.strulcture ikoja pripada . da bude izricito usvojen i utvrden pravi nacm pristupa k tom bicu. Filozofska psihologija. Ali kako da . da to bice mor~ biti onticko-orrtoloski prirnarno dano ne 'Sarno u smislu neke »neposredne« shvatljivosti samog tog bica.-------- ! Drugo poglavlje DVOSTRUKA ZADACA U OBRADI PITANJA 0 BITKU METODA ISTRA2:IVANJA I NJEGOV NACRT § 5. ontoloski najdalje. razmotreno je. Ontoloska analitika tubitka kao oslobadanje horizonta za [ednu interpretaciju smisla bitka uopce Pri naznacivanju zadaca ~to leze u »postavljanju« 1(>[tanja 0 bitku bilo je pokazano. eto. u skladu s rijernu pripadnorn vrstom bitka. upravo . Tubitak je samom sebd onticki »najblize«. n~go i u ~ogledu neke isto tako »neposredne. Ali ostaje pitanje. Ali time niposto nije receno. nego se oblikuje i raspada sa svakom od vrsta bitka samog tubitka. poezija i historiografija uvijek su raznim putovema i u promjenljivoj mjeri slijedile 00nose. pociva ono isto cemo po16 kazati kao ontolosko povratno zracenje razumijevanja svijeta na dzlaganje wbi!tka.bude l:i razumljeno usmislu »kategorijalne. Za sada je time samo najavljeno.tu.~ b~ce: tu~iJtak. da vlastiti bitak razumije iz onog bica prema kojemu se bitno neprestano i najprije odnosi. Tubitak ima. on je ontoloski najdalje. da se to njegovo majneposrednije predontolosko izlaganje svojega vlastitog bitka moze preuzeti kao primjerena nit vodilja. nego postoji i zahtjev.6ko-ontoloSiko prvenstvo tubitka razlog tome sto tub~ttku ostaje zastrto specificno ustrojstvo njegova rbitka . P?stane pristupaeno i da ga u razurmjevajucern izlaganju taka reci nanisanimo? Ontie:ko-ontolosko prvenstvo dokazano za tubitak moglo bi zavesti u rnnijenje. biti analitika tubitka. Usprkos 'tome.. ali predontoloski IiJpak mJetud.

On~ IZnosi jedino tek bitaik tog bica. Time ce se vulgamom pojmu vremena vratiti njegovopravo samostalnosr] nasuprot Bergsonovoj tezi da je vrijeme.skicirane iz te id:je ne srruju biti ontoloski nesmotreno nametnute tubjtku.. »Vremensko. dakako. U Uikupnosti te zadace pociva ujedno za- htjev..~etaClJ7. Ikakvo se natalozilo u tradicionalnom pojmu vremena koji se odrzava od Aristotela do Bergsona i dalje. I. bez mterp. Ta analitika ne moze htjeti da dade jednu potpunu ontologiju tubitka.ijeme« odavno fungira Ikao ontoloski Hi. i vulgarno razumijevanje vremena uopce. Medutim. naprotiv. »Vr. Ali je zacijelo pripremljeno tlo za dobivanje tog odgovora. prostor. u s~ojoj PI1?sJ~cnoJ svakidasnjosti. da je vrijeme ono. Da bi taj uvid bio omogu6en. IkioJe se u svakoj vrsti bitka fakti6nog rubitka odrzavaju kao ~ne 5tO odreduju njegov bitak. naprotiv.Ice tu sveki put reci dsto SltO>i bivstvujuee »U vremenn«. taj nacin pIThstupa treba pokazivalti: ~k~ vo je to bice najprije i najcesce. da taj pojam vremena. interpretacija IStO slijedi pruza . valja pokazati.da li u toj naivno ontoloskoj upotrebi vremena dolazi do izrazaja 2* 19 . jos dosta tamno. i kako Izviru iz nje. Time se odreduju njezine granice. »dijelove«. pripremna ce analitika zahtijevati svoje ponavljanje na viso] i pravoj ontoloskoj osnovici. Kao smisao bitka onog bica koje nazivamo tubitak bitce navedena vremenost. bila rna koliko »razumljiva p? sebi«. s tim izlaganjem tnbitka kao vremenosti nije dan vee i odgovor na vodece pitanje. PridrZavajuci se te povezanosti. potrebna je izvorna eksploatacija vremena kao horizonta razumijevanja bitka iz vremenosti kao bitka tubitka koji razumije bitak.tatemelJ~o ustrojstvo svakidasnjosti tubitka izrasta pnpremno IZ' nosenje biokatog biCa. Razgranieuju se neika »vremenska« bica (prirodni prooesi i povijesni dogadaji) prema »nevremenskim« bi6ima (prostomi i brojcani odnosi). Tek n~kon sto bude osvojen taj horizont. To vrijeme mora biti izneseno na vidjelo i genuine shvaceno kao horizont mtava razumijevanja bitka i svakog dzlaganja bitka. Postoji faikt: vrijeme. Vrstu pristupa i izlaganja valja. odredenje koje je.sa~o n~~. oda~rati tak~: da se to bi6e moze pokazati samo po sebi polazeci od sarna sebe. Kako li vrijeme dolazi do te osobite ontoloske funkcije i pogotovu s Ikojim pravom upravo nesto poput vremena fungira kao takav kriterij. Taj se navod mora potvrditi u ponovljenoj mterpretaciji struktura tubitka koje ce biti prethodno pokazanekao modusi vremenosti. nego je ~a sada i. da se ovako dobiveni pojam vremenosti razgranici prema vulgarnom razumijevanju vremena.Vjecnoga i Itaj se jaz pokusava premostiti. tek pripremiti. u smislu »biti u vremenu«. prethodn~ . premda ne nebstne.nJ~gova smisla. Kod nje pak ne treba ispostavljati proizvoljne i slucajne. nikoje »kategorije. 18 Kao nagovjestaj bijase pokazano:1Jubitku pripada kao ontioko ustrojstvo neki predontoloski bitak. Aili ta analiza tubltka ru~e samo nepotpuna. fungira kaokciterij razlucivanja regiona bitka. Zatim se pronalazi »jaz« izmedu »vremenskog. tocnije. Ovako shvacena anruit:i:katubitka ostaje posve orijentirana na vodecu zadacu obrade pitanja 0 bitku. odakle uopce tubitak n~Cito razumije i izlaie nesto poput bitka.bica i »nadvremenskog. da bivstvujuci razumije nesto poput bitka. koje se postavlja o smislu bitka uopce. onticki kl1iterij naivnog lI'azlikovanja razliCitih regiona biCft. misljeno pod tim pojmom. U smjeranju k jednoj mogucoj takvoj antropologiji. Oslobadanje horizonta za najizvormje izlaganje bitka treba ana. ikoja kao nesto poput »filozofske« antropologije treba da stoji na filozofski zadovoljavajucoj osnovici. pa jos k tome . Pri tome valja razjasniti. Tubitak jest na taj naOin.naideja 0 binku i zbilji. koju dakako valja Izgraditi. Tada s obZl:rom:r. izviru iz vremenosti. odnosno njezinu ontoloskom utemeljenju. nego bitne strukture. Obicava seisticati »bezvremenskie smisao reeenica nasuprot »vremenskom« tijeku relCeniCnih iskaza.

Nasuprot tome valja na tlu obrade pitanja 0 srnislu b.i on daje samo to. u stvari. odgovor na pitanje 0 bitku ne moze lezati u nelroj izoliranoj . Odredenje povijesnost slijedi prije onoga 510 se naziva povijest (svjetskopovijesno dogadanje). pogotovu bude 1i kao sirovi rezuitat predavan dalje radi pukog uzimanja na znanje nekog »stanovista« koje mozda odstupa od dotadasnjeg na- povijesti ontologije Svako istrazivanje . Buduci da bitak postaje shvatljiv uvijek samo uzimajuci u obzir vrijeme. i to u horizontu vulgarnog razumijevanja vremena. i to ostaje vanjstina.j sturoj recenici. medu tim . Ono.na pitanje 0 bitku postaje uputom o niti vodllji Istrazivaaja.katkada u njemu naknadno djeluje. 0 sudbini njezina zapitivanja. nije vazno. i jertaj izraz namjeravamo upotrijebiti u istrazivanjima sto s11jede jos i za jedno drugo znacenje. u ispravno gledanom i tina tretmana. da jeon u dovoljnoj rnjeri dan tek tada. treba tek razjasniti.i filozoiiskoj upotrebi jezika. »Vrijerne« je. Povijesnost znaci ustrojstvo bitka »dogadanja« tubitkakao takvog. Stoga 5tO je izraz »vrernenski« u navedenom znacenju zauzet upretfilozofskoj . Taj odgovor nece biti pojmljenputem ponavljanja onoga sto Izrtce ikao tezu. njezinih prcnalazaka i promasaja . to do sada nitko nije :ni pitao niti istrazivao. on jest njegova proslost.kao 0 nuznosti pnirnjerenoj tubitku. On »je« njegova proslost na nacin njegova bitka koji se. Konkretan odgovor na pitanje 0 smislu bitka daje 'pdje svega ekspozicija problematike ternporalnosti. ikako. bio on ma kakav i ma »sto«. dospjelo tako reci »sarno od sebe. svaki put »dogada« iz svoje buducnosti. i moguce je povijesno pripadati svjetskoj povijesti.tka pokazati. neko bice '»U vremenu«. ako iz rijega potekne uvid 0 specifiono] VlI'sti bitka dosadasnje ontologije. bez obzira ma to da li je on. tada ce to reci. 21 20 . i razliciti modusi i derivati bitka u svojim unodifikacijama i derivacijarna postanu. neka unutar oslobodenog horizonta otpocne s jstJra:fujUC1m pitanjima .u tu »po sebi razumljivu« ontolosku funkciju i u njoj se zadrzalo do danas. 8tO je u njega pozitivno mora poCivati u tome. i kako je. onda time sam bitaik . da je dovoljno starkako bi ucio pojmiti moguonosti sto su ih pripremili »stari«. izvornu odredenost smisla bitka .iz vremena nazivamo njegovom temporalnom odredenoseu. prema svojem najvtastitljem smislu. pri -cemu je prije svega na temelju togdogadanja moguce nesto poput »svjetske povijesti«. Aiko tako odgovor . daje za konkretno ontolosko iJs. Izricito iii ne. da je. Tubitak je u svakom svojem nacinu da jest. Bude li bitak pojmljen iz vremena. razumljivi az pogleda na vrijerne. Da li je odgovor »nov«. I »Nevremensko« je i »Nadvremensko« u pogledu svojeg bitka »vremensko«. § 6. nego u jednom pozitivnom smislu koji.traZivanje uputu. I to opet ne na nacin neke privacije na raoun »Vremenskoga« kao bica »U vremenu«.njim i da on posjeduje Proslo kao jOg postojece svojstvo koje .kao i njegovih karaktera i modusa . grubo receno.ne na posljednjem mjestu i ono koje se kreoe u okolisu centralnog pitanja 0 bitku _ jedna je ontieka moguonost tubitka. Ali »vremensko« tada vise ne moze znaciti samo »blvstvujuce u vremenu«. Tubitak je uvijek u svojem vlastitom bitku. Zadaca destrukcije ispravno ekspliciranom fenomenu vremena ukorijenjena centralna problematika ontologije. I to ne samo tako da se ita njegova pros lost tako reci vucara »za. Njegov bitak nalazi svoj smisao u vremenosti.ne mozda tek bite kao bice »U vremenu« -izlazi na vidjelo u svojem »vremenskorn« karakteru.njegova prava moguca ontoloska relevantnost. Otuda fundamentalna ontoloska zadaca interpretacije bitka kao takvog ukljuouje u sebi obradu temporalnosti bitka. Odgovor. Ta je pak uvjet za mogucnost povijesnosti kao vremenskog nacina bitka samog tubltka.

ne slijedi za njim. najprije i naj- da to. pri Citavom interesu za historiju i citaV'oj gorljivosti za fi'loloSki »stvamu« interpretaciju. i ako je pri takvu zapitivanju otvorio sebi oci za bitnu povijesnost tubitka.jos danas odreduje pojrnovni aparat 22 23 . kako oi s pozitivnim usvajanjem proslosti dovela sebe u posji-d najvlastitijih mogucnosti pitanja. da sebi razbistri ne sarno svoju egzistenciju neg-a i smisao same svoje egzistencijalnosti. U pocetku je (§ 1) bilo pokazano. i u izvjesnom opsegu stalno. Ali historija . Ona stvara nepotrebu da se takvo vracanje bar samo razumije u svojoj nuznosti. da postane historljskom. dakle.da se on krece sarno jo~ u zanimanju za mnogovrsnost mogucih tipova. 0[1- toloskom. da tubitak. vi~ ne razumije najelementarnije uvjete koji jedini omogucuju pozitivni povratak k proslosti usmislu njezina produktivnog prisvajanja. ta ostaje skrivena tubitku. karakteristiena je povijesnost. iznijet ce na vidjelo slijedece: tubitak nije samo sklon da propada u svojsvijet u kojem bivswuje i da sebe relucentno izlaze it njega. VIastita proslost rubitika . 100vati je Ii izI1iCilto t slijediti. Grcka ontologija i njezina povijest. i dok. i najprije povijestan. 'ciju smo onticko-ontolosku nuznost pokazali. AIko. to jest kao pret- CeSCe cini ono sto »predaje« taiko malo pristupaCnim. koja pd tome stjeee vlast. TracLicija dapace eini.ceo Tako tubitak dovodi sebe u naein bitka histonijskog zapitivanja iistnuivanja. torienost . naprotiv. Nehistorijsko moze biti neko doba samo jer jest »povijesno«. Ta ga J.prolazeci kroz svakojake filijacije i iskrivljavanja . Moguce je latiti se tradicije i dokucivanja onoga 5tO ona »predaje« i kako predaje . nego uvijek vee ide ispred njega. Tako obrada pitanja 0 bitku mora iz najvlastitijeg smisla bitka samog zap itivanja razabrati uputu. To razumijevanje otvara moguenosti njegova bltka i lI"eguliiraih. Posljedica je toga. koje je ukorijenjeno u najvlastitijem bitku tubitka. Izostanak historije nije dokaz protiv povijesnosti tubitka. Tradicija iskorjenjuje povijesnost tubitka dotle. u kojoj je on. zapitivanja i izbora. Tradicija. to jest.dovodi samo od sebe do toga. Ona prepusta predaju razumljivosti po sebi i zakrcuje pristup natrag k iskonskim »vrelima« iz kojih setradirane kategorije i pojmovi bijahu crpili dijelom na pravi nacin. Tubitak moze o1lkiri.ije sebe kao historijsko. da pitanje 0 smislu bitka nije samo nerljeseno. da pita 0 njegovoj povijesti.u skladu s njemu pripadnim nacinom povrede.isava njegova vlastita vodstva. nego je kao deficijentni modus tog ustrojstva bitka dokaz za nju. nego je uza svo zanimanje za »metafiziku« palo u zaborav.moguca jekao naain bstka pitajuceg tubitka samo stoga 5tO je u temelju svojeg bitka odredena povijesnoscu. Iz njega on razumije sebe najprije.vartiradiciju. nego tubitak postaje u isti mah podlozan i svojoj vise ili manje lzricito prihvacenoj tradiciji. Ali pripremnaInterpretacija fundamentalnih struktura tubitka u pogledu njegove na:jbliZe i prosjecne vrste bitka. Ta elementarna povijesnost tubitika moze samom njernu ostati skrivena. i za moguonost njegova oblikovanja. ta:da je neizbjezan uvid: i za samo zapitivanje o bitku. Ako se pak tubitak latio mogucnosti.da razum. smjerova i stanovista filozofiranja u najudaljenijim i posve tudim kulturama i tim zanimanjem kusa prtkritl svoju menost vlastita tla. To wijedi ne na posljednjem mjestu i za ana razumijevanje. roo jest. njemu je uskracena i mogucnost historijskog zapuivanja i otkrivanja povijesti.a to uvijek: mati proslost njegovesgeneracije« . urastao u jedno naslijedeno izlaganje bitka i odrastao je u njemu. da se unaprijed obavijesti 0 smislu bitka uopce. Pitanje 0 smislu bitka .tocnije his- pa prema tomei skupa is njemu pripadnim razurnijevanjem bitka. zakriva. da irn takvo porijeklo bude uopce zaboravljeno. koja . koja lezi u njemu. Aii ona maZe biti talkoder naizvjestan nacin otkrita i doZivjeti da bude njegovana.kao samostalne zada- hodna eksplikacija tubitka u njegovoj vremenosti i povijesnosti .

naime. ne zeli pokopati proslost u nistavilo. Na ta se bica. jest Kant. Ona treba. zasto je za Kanta morala ta oblast ostati zatvorena u pogledu svojih pravih granica isvoje centralne ontoloske funkcije. dokaz je za to. nego njezina krbtika pogada o-Danas« i pogada vladajuci nacin tretiranjapovijesti ontologije. moze biti provedena SaiIIlO na riacelno odlucujucim postajama te povijesti.razumije sebe i bitak uopce . urn. nepropitana u pogledu bitka i strukture njihova bitka. destrukcija povijesti ontologije. prenosi sastojina kategorija tradicionalne ontologije. provedenu po niti vodilji pitanja 0 bitku. Sam je Kantznao to.. Ovo pokazivanje porijekla temeljnih ontoloskih pojmova. Ja. ako 1. skrriveno je umijece u dubinama ljudske duse. ili se pak. s. ona ima pozitivnu namjeru. Destrukcija.cija ostaje neizricita i indirektna. duhovnopovijesno Ili problemskipovijesnro. Unutar granica [ednog dogmatskog preuzimanja temeljnog grokog shvacanja bitka ima u to] sistematici jos mnogo neobavljena posla koji vodi dalje. Ali tada se na tom putu dade takoder pokazati. uz odgovarajuce forrnalizacije i jedino negativna ogranicenja. 24 25 . smjerajuci 'k jednoj ontoloskoj Jnterpretaciji supstancijalnosti subjekta. bitno pripadna postavljanju pitanja Lrnoguca jedino unutar njega. Kritik der reinen Vernunft-. dase odvaiuje uci u jednu tamnu oblast: »Taj shematizarn naseg razuma. moze uspjeti da se pribavi svjetlost tami shematizma. poziva u pomoe dijalektika. naprotiv. da tubitak . mora biti tematski i nacelno izneseno na vidjelo. iskolciti nju u njezinim pozirivnim moguonostirna. bio on usmjeren doksografski.filozofije. kojoj je cilj nacelna obrada pitanja 0 bitku. obratno.iz »svijeta« i da je ovako Izrasla ontologija podlozna tradiciji. nema nista zajednicko s nekim losirnrelativlranjem ontoloskih stanovista. kao razbija:nje te sastojine na izvorna iskustva u kojima bijahu dobivena prva i otada vodeca odredenja bitka. Ta iz korijena iseupana grcka ontologija postaje usrednjemu vijeku cvrstom sastojinom ucenja. pa odreduje jos i temelje i ciljeve Hegelove »logike«. :Cije cemo istinske prirodne tajne tesko ikada odgonetnuti i neskrivene ih dovesti pred 0<:i. Uskladu s pozitivnom tendencijom destrukcije najprije valja postaviti pitanje. a to uvijek maci u granicama sto iSU faktieno dane sa svakim postavljanjem pitanja i iz njega skiciranim omedenjem moguceg polja istraziva:nja. dosljedno neprestanom zanemarivanju pitanja 0 bitku.Prvi i jedini tko se na jednoj dioniciistraiivaCikog puta kretao u smjeru prerna dimenziji temporalnosti. u pogledu pojava i njihove puke forme. onda je potrebno razlabaviti ukrucenu tradiciju i ukloniti prikrivanja kojima je urodila.iodnosno pustio da ga onarno gura prisila samih fenomena. U okviru ove rasprave. koja je ostavlja da spadne Ina razumljivost po sebi i na puku gradu koju valja nanovo obradltiItako za Hegela). osoba).. Destrukcija se ne odnosi negirajuci prema proslosti.1 Ono pred leim je tu Kant 'takoreCi ustuknuo. subjekt. Tek ako je fiksirana problematika temporalnosti. Tu zadacu razumijemo kao destrukciju naslijedene sastojine anticke ontologije. nacelno obradena za to potrebna problematika tempmalnosti. i mogla biti. njezina negativna fun!k. Ifkoliko u tijekute povijesti ulaze u vidokrug odredena istaknuta podrucja hitka ~ otada primarno usmjeravaju problematiku iDescartesovo ego cogito. da li se. Destrukcija irna jednako malo negativni smisao otresanja ontoloske tradicije. dub. U skolastickom oblicju grcka ontologija u bitnomu prolazi put preko Suarezovin Disputationes methaphisicae u »metafiziku« i transcendentalnu filozofiju novoga vijeka. kao istrazujuce ispostavljanje njihova »rodnog lista« 0 tom porijeklu. i ukoliko se. Njezina je sistematika sve prije negoli slaganje naslijedenih dijelova u neku gradevinu. 180 i d. ta podrucja ostaju. Treba li za sarno pita:nje 0 bitku poluciti transparentnost njegove vlastite povijesnosti. tijekom povijesti ontologije interpretacija bitka uopce tematski dovodila u vezu is fenomenom vremena i da li je bila.