fllozofska

.1]). blbhoteka

MARTIN

HEIDEGGER

Ur,dn;r; bibliotek«

BRANKO BOSNJAK, MILAN KANGRGA GAJO PETROVIC, PREDRAG VRANICKI

Izdaje

ITRO »Naprijede
Generalni direktor

BITAK I VRI JEME
Pret/,o I IJj'lIIalkoga HRVOJE SARINIC

ANTUN ZVAN
Glavni urednik

MILAN MIRIC

Uvod u »Sei« und Zeit«
GAJO PETROVIC

ZAGREB, 1985

Naslos origina/a

SEIN l1ND ZEIT
lion

Martin Heidegger
Funfzehnte, an Hand der Gesamtausgabe durchgesehene Auflage mit den Randbemerkungen aus dem Handexemplar des Autors im Anhang

SADRZAJ
Gajo Petrovic: Uvod u »Sein und Zeit« . Dobrilo Aranitovic:

XIII .CXXXV

© Max Niemeyer

Verlag Tiibingen 1979

Heidegger u Jugoslaviji (bibliografija 1937-1984) Uvod

Ekspozlcija

pitanja

0

smislu

bitka

Prvo poglavlje
NUzNOST, STRUKTURA I PRVENSTVO PITANJA 0 BITKU
0

§ 1. Nuznost izricltog postavljanja pitanja § 2. Formalna struktura

bitku

pitanja

0 0 0

§ 3. Ontolosko prvenstvo pitanja § 4. Onticko prvenstvo pitanja

bitku bitku bitku

1 4 8 12

Drugo poglavlje
DVOSTRUKA ZADACA U OBRADI PITANJA 0 BITKU METODA ISTRAzIVANJA I NJEGOV NACRT

kao oslobadanje horizonta za jednu interpretaciju smisla bitka uopce § ,J. Zadaca destrukcije povijestd ontologije § 7. Fenomenoloska metoda istrazivanja A. Pojam fenomena . B. Pojam logosa . C. Pred-pojam fenomenologije § 8. Nacrt rasp rave

§ 5. Ontoloska analitdka tubitka

16

21

29
31

35
38

43
v

Prvi dio

Interpretacija tubitka s obzirom na vremenost eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bitka
Prvi odsjecak
PRIPREMNA FUNDAMENTALNA ANALIZA TUBITKA

§ 17. Uputa Ii mak § 18. Svrhovitost i znacajnost:

svjetovnost

svijeta

86 94

B. Odudaranje analize svjetovnosti od interpretacije svijeta u Descartesa kao res extensa . § 20. Temelji ontoloskog odredenja »svijeta« § 21. Hermeneuticka diskusija kartezijske ontologije »svijetae . C. Okolsko okolnog svijeta i prostornost tubitka
§ 19. Odredenje »svijetae

101 104 107

Prvo poglavlje
EKSPOZICIJA ZADACE PRIPREMNE ANALIZE TUBITKA

§ 9. Tema analitike tubitka § 10. Razgranicenje analitike tubitka prema antropologiji, psihologiji i biologiji § 11. Egzistencijalna analitika i interpretacija primitivnog tubitka. Poteskoce oko dobivanja jednog »prirodnog pojma svijeta« Drugo poglavlje
BITAK-U-SVIJETU UOPCE KAO TEMEUNO USTROJSTVO BITKA

46 50

§ 22. Prostornost § 23. Prostornost § 24. Prostornost

unutarsvjetski Pnirucnoga" bitka-u-svijetu tubitka i prostor . Cetvrto poglavlje

115 118

125

56

BITAK-U-SVIJETU

KAO SUBITAK I SAMOBITAK.
0

,.SE«

§ 25. Polaziste egzistencijalnog pitanja
§ 27. Svakidasnji

Tko tubitka.

130
133

§ 26. Su-tubitak Drugih i svakidasnji su-bitak

samobitak

i Se .

143

iz orijentacije na u-bitak kao takav § 13. Egzemplifikacija u-bitka na jednom fundiranom modusu. Spoznavanje svijeta . Treee poglavlje
SVJETOVNOST SVIJETA

§ 12. Skica bitka-u-svijetu

58 66
§ 28. Zadaca

Peto poglavlje
U-BITAK KAO TAKAV

tematske analize u-bitka . A. Egzistencijalna konstitucija Tu

. 148

§ 14. Ideja svjetovnosti. svijeta uopce

. uopce

70

A. Analiza okolnosvjetovnosti

i svjetovnosti

§ § § § § §

29. Tu-bitak kao cuvstvovanje . 30. Strah kao jedan modus cuvstvovanja . 31. Tu-bitak kao razumljenje _ 32. Razumljenje i izlaganje 33. Iskaz kao izvedeni modus izlaganja 34. Tu-bitak i govor. Jezik .

§ 15. Bitak bica koje susrece u okolnom svijetu § 16. Sukladnost okolnog svijeta sa svijetom, koja se javlja kod unutarsvjetskog bica .
Vi

75 81

162 169 175 182

152 159

• Sve rijeci koje je autor upotrijebio u izvomiku kao imenice premda one to nisu, u ovom su prijevodu, radi preg!ednosti i preciznog razumijevanja teksta, napisane s velikim pocetnim slovom (prev.) VII

B. Svakidasnji § 35. Naklapanje § 36. Znatizelja § 37. Dvosmislenost § 38. Propadanje

bitak Tu i propadanje

tubitka

Prvo poglavlje 190 194 197 199
MOGUCA CIJELOST TUBITKA I BITAK PRI SMRT! § 46. Prividna nemogucnost § § §

i bacenost sesto poglavlje

BRIGA KAO BITAK TUBITKA § 39. Pitanje § § §
0 izvomoj cjelovitosti struktume cjeline tubitka 40. Temeljno cuvstvovanje tjeskobe kao [edna osobita dokucenost tubitka . 41. Bitak tubitka kao briga 42. Potvrda egzistenoijalne interpretacije tubitka kao brige iz predontoloskog samoizlaganja tubitka 43. Tubitak, svjetovnost i realnost a) Realnost kao problem bitka i dokazivost »vanjskog svijeta« b) Realnost kao ontoloski problem. c) Realnost i briga 44. Tubitak, dokucenost iistina . a) Tradicionalni pojam istine i njegovi ontoloski temelji b) Izvorni fenomen istine i porijeklo tradicionalnog pojma istine . c) Vrsta bitka istine i pretpostavka istine .

205 209 217
§ § § §

§

224 228 229 238 241 242 244 249 257

ontoloskog zahvacanja i odredenja cijelosti sukladne tubitku . 47. Iskusivost smrti Drugih i mogucnost zahvacanja jednog oijelog tubitka . 48. Nenamirenost, svrsetak i cjelina 49. Razgranicenje egzistencijalne analize smrti prerna mogucim drugim interpretacijama tog fenomena SO. Skica egzistencijalno-ontoloske strukture smrti 51. Bitak pri smrti i svakidasnjost tubitka . 52. Svakidasnji bitak pri svrsetku i potpuni egzistencijalni pojam smrti . 53. Egzistencijalni projekt pravoga bitka pri smrti. Drugo poglavlje
TUBITKU SUKLADNO POSVJEDOCENJE PRAVOGA MOCI-BIT! IODLUCNOST

268 270 274

280 283 287 290 295

§

§ 54. Problem posvjedocenja prave egzistencijske § § § § §

Drugi odsjecak
TUBITAK I VREMENOST § 45. Rezultat pripremne fundamentalne analize tubit-

§

mogucnostl 55. Egzistencijalno-ontoloski temelji savjesti . 56. Zov kao karakter savjesti . 57. Savjest kao zov brige . 58. Razumljenje zaziva i knivnja 59. Egzistencijalna interpretacija savjesti i vulgamo izlaganje savjesti 60. Egzistencijalna struktura pravoga Moci-biti posvjedocenog u savjesti .

304

307 310 312 318 329 336

ka i zadaca jedne izvome egzistencijalne interpretacije tog bica
VIII

262
IX

Trece poglavlje
PRAVO MOCI-BITI-CIJELIM I VREMENOST KAO ONTOLOSKI TUBITKA SMISAO BRIGE

Peto poglavlje
VREMENOST I POVIJESNOST § 72. Egzistencijalno-ontoloska §

§ 61. Skica metodskog koraka od omedenja prave cije-

§ §

§ § §

losti sukladne tubitku k fenomenskom razotkrivanju vremenosti 62. Egzistencijski pravo Moci-biti-cijellm tubitka kao dstrcavajuca odlucnost 63. Hermeneuticka situacija dobivena za jednu interpretaciju smisla bitka brige i metodski karakter egzistencijalne analize uopce . 64. Briga i individualnost . 65. Vremenost kao ontoloski srnisao brige 66. Vremenost tubitka i iz nje ponikle zadace izvornijeg ponavljanja egzistencijalne analize . Cetvrto poglavlje
VREMENOST I SVAKIDASNJOST

343
§

347

§ §

353 360 367 376

§

ekspozicija problema povijesti 73. Vulgamo razumijevanje povijesti i dogadanje tubitka 74. Temeljno ustrojstvo povijesnosti 75. Povijesnost tubitka i svijet-povijest 76. Egzistencijalno porijeklo historije iz povijesnosti tubitka 77. Povezanost provedene ekspozicije problema povijesnosti s dstraZivanjima W. Diltheja i idejama grofa Yorcka Sesto poglavlje
VREMENOST I UNUTARVREMENSKOST KAO ISKON VULGARNOG POJMA VREMENA

423 430 434
44{)

445

451

§ 78. Nepotpunost provedene vremenske analize

§ 67. Temeljna sastojina egzistencijalnog ustrojstva tu-

tubitka 379 381 382 31m 393 397 398 400 vremenu § 80. Vrijeme kojim se bavi brigovanje i unutarvremenskost § 81. Unutarvremenskost i geneza vulgarnog pojma vremena . § 82. Odudaranje egzistencijalno-ontoloske sveze vremenostd tubitka i svjetskog vremena od Hegelova shvacanja odnosa izmedu vremena i duha . a) Hegelov pojam vremena . b) Hegelova interpretacija povezanosti izmedu vremena i duha § 83. Egzistencijalno-vremenska analitika tubitka i fundamentalnoontolosko pitanje 0 smislu bitka uopce Poredbeni rjecnik termina i Izraza Kazalo imena Registar
0

bitka i skica njezine vremenske interpretacije
§ 68. Vremenost dokucenosti uopce .

§ 79. Vremenost tubitka i brigovanje

459 461 467 478

a) Vremenost razumljenja . b) Vremenost cuvstvovanja c) Vremenost propadanja d) Vremenost govora . § 69. Vremenost bitka-u-svijetu i problem transcendentnosti svijeta a) Vremenost smotrenog brigovanja b) Vremenski smisao modificiranja smotrenog brigovanja u teorijsko otkrivanje unutarsvjetski Postojecega c) Vremenski problem transcendentnosti svijeta § 70. Vremenost prostornosti sukladne tubitku . § 71. Vremenski smisao svakidasnjosti tubitka .

487 488 493

406 414 417 421

496 499 505 507
XI

x

Gaio Petrovic

UVOD U »SEIN UND ZEIT«
1. Prethodna napomena Martin Heidegger jedan je od najvecih mislilaca 20. stoljeca, njegov Sein und Zeit - jedna od najznacajnijih filozofskih knjiga naseg vremena. Ovakav sud moze se uciniti suvise oprezan onima koji u .Heideggeru vide bez konkurencije najveceg menu misliocima naseg vremena, a u Sein und Zeit-ii neosporno najznacajniju filozofskuknjigu 20. stoljeca, Sud se moze uciniti suvise benevolentan i nekritican anima koji u Heideggeru vide samo konzervativca Hi mazda cak opsjenara, a u Sein und Zeit-u bibliju suvremenog filozofskog iracionalizma i »nenaucne« filozofije. Ali - u filozoflji je nemoguce pomiriti sva misljenja, pa je bolje da se zadovoljimo (u okviru ovog uvoda samo preliminarnim i djelomicnim) specificiranjem i obrazlaganjem vlastitog. Od objavljivanja Sein und Zeit-a proslo je pedeset i sedam godina, pa se maze reci da se nas prijevod pojavljuje s prilicnim zakasnj enjem. To zakasnjenje nije taka strasno: intenzivnije prevodenje filozofskih djela na hrvatski Hili srpski zapocelo je tek poslije drugog svjetskog rata (filozofska djela prevedena do rata mogu se lako Izbrojati na prste), pa tu jos uvdjek postoje velike praznine (jos uvijek u prijevodu nemamo neka ad najznacajnijih djela Platona i Aristotela, kao ni - da spomenemi jedan primjer iz naseg stoljeca /deje za jednu cistu [enomenologija i [enornenolosku jilozoiiiu E. Husserla). Ipak, u meduvremenu su kod nas prevedena i objavljena ne samo neka manje znacajna djela drugih autora, nego i neka manje kapitalna djela samog Heideggera. Kao izvjesno opravdanje maze svakako posluziti teZina prevodilackog zadatka sto
XIII

str. 359-416. koJ~ ~IJlu nekoj ~s~bnoj 'knjizi 0 Sein und Zeit-u mogla biti sporna. a ukoliko pokusava ostati samo pri »objektivnom« razjasnjavanju »smisla« zatajuje i kao interpretacija. ~~vij~ [ produbljivao osnovne ideje Sein und Zeit-z: III ih je. diJel. a poslije njego~e sI?rtl. djelomicno zbog teskoca prevodenja. Beograd. »druge faze«) sarno konsekvent?ije .ziSIi su vee dosad brojni zn~Jrn tekstovi d?sa~ neJ?oznati citalackoj javnosti. Da Ii je Heidegger u svojim kasnijim radovirna (napose u radovima tzv. !i. Treba istaci da ni u zemljarna s bogatijom filozofskom tradicijom Sein und Zeit nije odmah preveden. se oCe~vati ni potpuna interpretaclja ni s~estrana kriticka analiza tog slofenog i gusto pisanog djela.~se treb~. xv . Naravno. mi cemo kritickom razmatranju pita. Interpretacija kao interpretacija nuzno je kriti~ka i prerasta u kriJ1OOko raspravljanje. on je objavio dvije knjige i vise manjih tekSitova.. kao li.ga Sein und Zeit postavlja svakom mogucem prevodiocu na bilo koji jezik. a s obzirom na zadatak prekratkog XIV uvoda ne mo~. . Ali ni illterpretacija i shvacanje filozofskog teksta nisu moguci bez kritiOkog stava i kritiCke analize.u sklopu njegovih sabranih djela sto ill izdaJ: yl~tono Kl?stermann.:goVlh uni~erzitetskUt kolegija. u razdoblju 1912-1917. od ovakvog formalno dugackog. broj 2/1972. uz joo nekoliko prijevoda na japanski. Najveci dio knjige posvecen je medut~ ~aborac1Jl o~govora (doduse sarno na dio glavno? pitanja) .. Nap. bar u jednom: Sein und Zeit je jedno od najtezih djela filozofske Iiterature. Heidegger u svom djelu bavi pretpostavka za aazurmjevanje »odgovora«.Prvi prijevod Sein und Zeit-a na bilo koji jezik bio je onaj japanski objavljen 12-13 godina nakon objavljivanja originala (1939-1940). a zatim su. Smatrajuci da je razumijevanje pitanja kojima s~.! und Z7it-u He~degg~ Je ~osta opsirno razjasnio sv~~u temeljnu zamisao 1 pitanja (glavno i paroijalna) kOJ'1m~ ce se ba~~~i.~mrz vremena pnje 1927. a djelomicno i zatosto njegovo znaeenje nije odmah shvaceno i priznato. i~taCi da je ova uvodna dnterpretacija unaprijed zamisljena kao disproporoionalna. P~OCl boljem razumijevanju Sein und Zeit-e. To ce tmati za posljedicu izvjesnu disproporcio?aln?st (u odnosu na proporcije Sein und Zeit-a). Sein und Zeit nije ni prvo ni posljed~Je Heideggerovo djelo. talijanski (1953). a napose da ga potakne na pailjivije Citanje i samostalno razmisljanje 0 pitanjimasto dh djelo pokrece. s onima sto u stavu prema Heideggeru stoje »po sredini«.!ja~ati prednost pred razmatranjem odgovora. ovaj nas prijevod ipak je prvi kompletan prijevodtog djela na jedan od jezika koji se ne smatraju »svjetskim«. engleski (1961) i francuski (1963).~. Glavni je zadatak ovog uvoda da citaocu omoguci bolje shvacanje Heideggerovog djela. Sein r:nd Z~it-a (1927) objavio je desetakknJl?a I velik broj rnanjih rasprava.Prije Sein und Zeit-a. U svom Sei. nego takoder [ kao kritioko razmatranje njegove zamisli i njene realizaci]e. Treprogram. naprotrv.Kak~ je poznato. Upravo zbog te njegove »specificnosti« rado sam prihvatio pnijedlog izdavaca da za ovo izdanje napisem nesto duzi uvod. nego i za one koji su to djelo vee studiraIi i imaju svoju »interpretaoiju«.' 0 tim radovima vidi u mom tekstu »Mladi Heideggere. Kritika filozofskog djela pretpostavlja njegovo shvacanje. p~Je svc::ga tekstovi nJ. Nema. Stoga ni ovaj uvodni pokusaj interpretacije nije zamisljen sarno kao neko neutralno razjasnjavanje Heideggerovih teza. a JoS viSe !iz vremena pos~lJe 1927.."s~je da svi ti raniji i kasniji rado:'1 mogu. a netzbJeZno se javlja i pitanje 0 mjestu i znacenju Sein und Zeit-a u sklopu Heideggerovog cjelokupnog opusa. u nejednakim razmaaima uslijedili prijevodi na spanjolski (1951). ali rna se u ovakvom »uvodu« cini opravdana i prakticki neizbjezna. a ovo se postize interpretacijom. »Obozavatelji« i »mrzitelji« Heideggera slazu se medusobno. Koliko mi je poznato. pa mislim da on moze bioi od nekog interesa ne sarno za one koji tek zele da se »uvedu« u Sein und Zeit. bitno mijenjao? MaZe Ii se tu govoriti 0 misaonom napretku iIi prije 0 nazatku? e! .Po~liije.

hli sva ta dam. 1968.u danasnjim sivim i b~~a1nim .uz poneku primjedbu . Da li je djelo ostalo zarobljeno u svojirn ~isaonim pre~o~ta. 0 vremenu u kojem je z. on svakako nije jedini filozof 20. U dvije knjige bibliografije 0 Heideggeru. progresom tehnike i nasiljem . filozofija zivota i ~ermeneutika W. njeg. kao svojevrsni novi pocetak u blowfiJ!. koje je priredio Hans-Martin Sass. semictike. godine. nego svojom nemoci sarno potvrduju. a bibliografija za nekoliko narednih godina (do 1978).az~otntl. U ovom »Uvodu« necu se.i~e f~oz<>: fije) na formiranje Heideggerovih koncepcija utjecali su i nekivise iii manje znacajni mislioci 19. neokantovci. ~:ltlka posto}eceg svijeta 1 zahtjev za njegovu promjenu lli .eit je pisan samhicijom nadHaZenja sve.samo u nacelinom obliku. objavljena ucasopisu Zeitschrift fur philosophische Forschung. Sein und Zeit je p.Hans-Martin Sass.Da Ii ta kasnija djela »dekJasiraju« i ltarhiviraju« Sein und Zeit dli je on jos uvijek aktualan i mozda cak i suo perioran u odnosu na kasnija djela? Pitanja te vrste ne mogu se izbjeci. Verlag An II Bitak i vrijeme XVII . J~ djelomicno sumorno-rezignirano. Mavtin Heidegger. Ma kako visoko cijenili Heideggera. all u ~unoJ konkretnosti prelaze moguce gramce [ednog uvoda 1 mogu se dodiJrnuti . a morat ce ostati tek na marginarna ovog teksta. S druge strane Sein un~ Z. ve1iki interpretator velikih mislilaca nije zivio samo od interpretacije drugih filozofa. prosperrtetoma bijedomvuzletima nade (kao 1968) i beznadern. Verlag Anton Ham. naravno. stoljeca: kritilcki realisti. strukturalizma. i 20.mpremu promjene. s uspaljenim pozivima na odlucn~ akciju. dosa~~~nJe ~il?" zofije. poststrukturalizma .osv~cen . ali on illje bio pasivni rezultat te klime ni prethodnih filozofija.akJjucka da od njegova rnisljenja zavisi duhovna sudbina Zapada Ii mogucnost istinski ljuds~og ?ivstv_~vanja. u _pocetku . Sta je u tom po~~du. s pozivom na postepenu ~llsaonu p. krace vrijeme. i napose duhovna klima dvadesetih godiXVI na.nja strujanja jos uvijek nisu dosegla razinu Sein und Zeit-e. s~atko . _moz~ izYl.as.ivio pisao. nakon drugog svjetskog rata i dugotrajnog »rnirnog« razdoblja ispunjenog »lokalnirn ratovima« i p.! Sveobuhvatna bi2 . Sein _und Zeit: neutralna fenomenoloska deskripClJ~.konzervatlvna obrana status quo-a? Sta je Sein und Zeit govorio vremenu u kojem je nastao. padanje na nize Hlozofske pozicije Hi prevladavanje fenomenologije visim oblikom misljenja? Pored fenomenologije i. zabiljezeno je blizu cetir! hiljade radova 0 Heideggeru. . a obJavlJen je u Godisnjaku za filozofiju i fenomenolosko istraiivanie (Jahrbuch fur Philosophie und phiinomenologische Forschung). najduze. odnosno malobrojna. nitl je Zivio sarno za interpretaciju.?~ aktualnost i presudno znacenje za suvremenu fllozofiju? ~ve su t~ pitanja koja bi trebalo detaljno r.n~vill oblika analiticke filozofije. a koje sezu do 1972. Duhovna klima naseg vremena.osamdesetim godinama s njihovim nemastovitim »krizama«? Pitanja ove vrste takoder bi trebalo razmotrdti. stoljeca. najzad. nego je razvio vlastitu originalnu misao i u jednom tre~~tku dosao do z.uceV'im~. Heidegger-Bibliographie. Meisenheim am Glan. . i.:evolucijama i kontrarevolucijarna. a djelomicno za~lvl~~o. Materialien zur Heidegger-Bibliographie 1917-1972. ali u okviru ovog uvoda rnoci cemo ih tek dotaci u obhiku naznaka. donosi jos oko 700 naslova. Sass.Hans-~artin. lZ kOJe. a sta moze (ako moze) da nam kaZe danas. Diltheya. Gdje je mjesto tog djela u sklopu fenomenologije? Da Ii je to daljnji stvaralaCki razvoj ili napustanje fenomenologije.:kama i izvorima Hi se probjlo na [ednu novu cistinur I da Iije Sein und Zeit stavljen ad acta ~azvojem . bitno je utjecala na fonniranje njegovih filozofskih pogleda kako su se izrazili u Sein und Zeit-is. zatim. To ne znaci da je takva literatura oskudna. osvrtati na dosad objavljene radove 0 Heideggeru. hermeneutlke. klasika [ilozofije (od greke filozofije do njemaoke klas.njegovom ucitelju Edmundu Husserlu.lci zakljuoke koje zeli. 182 S. osim izuzetno. egzistencijalna filozofija Kierkegaarda i Jaspersa.s napomenom da ga ne zeli mijenjati. nakon nacizma i staljinizrna.

tanJe 0 tome sta mi zapravo mislimo pod rijecju »bivstvujuci«? . Meisenheim am Glan. i 1976) objavljen u ukupno trinaest izdanja.. korektura. Medutirn.Tek u toku stampanja ovog teksta imao sam priliku vidjeti knjigu: Hans-Martin Sass. Bibliography and Glossary. uostalom. S cudenjem sam ga pi tao zasto me ohrabruje (kao sto je. Ve1ik dio literature vise je inform at ivan apologetski. kada 0 svim dosad objavljenim radovirna ima lose miSiljenje. Uzgred receno. published by Philosophy Documentation Centre. a on mi je objasnio da me potice sarno zatosto sam najavio krlticko razracunavanje s njegovim glavnim pitanjem. da se Sein und Zeit kod nas najprije prevede vI. 1975. je jedan od razloga zasto ce ovaj uvod polaziti od originalnog teksta Sein und Zeit-a. ali ocito ni ta bibliografija nije potpuna (zabiljezeno je. konacno. La· pointe. koje »sluze razjasnjenju« iii ispr~vl~a~u »n.I?ackom _JeZlku (a i dalje se pojavljuje u izdavackoj ~UCI.misljenju zanimljivije kao ilustracija ~aclI~a na kOJ1 je Heidegger naknadno interpretirao svoJe. izdanja. Urednik tog izdanja. ali po mom miSljenju irna i dosta zanimljivih i vrijednih radova. htio procitati. Sam Heidegger imao je vrlo lose misljenje 0 toj apologetskoj literaturivsto je doslo do izrazaja . I u razgovorima s piscem ovih redaka Heidegger je vise puta iznosio negativno miSljenje 0 tOJ bogatoj literatuni u kojoj se bez stvarnog razumijevanja uznosi njegova misao.? ako. Ova je napomena potrebna zato sto je u meduvremenu posthumno u sklopu Heideggerovih sabranih djela izislo i novo izdanje Sein und Zeit-a u kojem in je . Interpretacija vremena kao moXIX . dJ.aZeto 'iz:azio u nekoliko recenica vee na prvOJ stranI.~ax NIemeyer) i bio osnova javnih diskusija. Tako. a to je jedino sto bi on. Alabama. 1982. Tu je zabiljezeno vee blizu 5400radova 0 Heideggeru. Martin Heidegger.eke starjje stamparske pogreske koje isknvlJ~Ju srmsao«. nego mozda tek pocetak jednog buduceg potpunijeg kritickog razmatranja. tvrdeci da on te tekstove ne moze citati. . Martin Heidegger: »A Bibliographic Essay (1973--1978)..u neprilici sto ne razumijemo izraz »bivstvovanje«? Niposto.izvrseno vise manJ~. cini se samo 5 jugoslavenskih radova 0 Heideggeru). Tako dakle treba prije toga najprije probuditi razumijevanje zasmisao tog pitanja. ali upravo u posljednjim godinama u nekim je zemljama (kao npr. Oktober-Dezember 1980.523p.cI s~og djela: »Irnamo li mi danas neki odgov~r v~a pI. Heft 4. a u biljeskama ispod teksta navedene su HeI~eggerove primjedbe sto ih je on u toku godina stalno1Z~ova p~ooitavajuCi svoj Sein und Zeit.bez posebne oznake takvih mjesta .S. Najzad treba istaci da ce u ovom uvodu biti rijec 0 onom tekstu Sein und Zeit-a koji je za Heideggerova zivota (izrnedu 1927. . bez vece vrijednosti. u SAD) literatura 0 Heideggeru brojnija nego ikad.pojavi u onom obliku ukojem se za Heid~gger?va ZI~Ot~ u toku pedeset godina pojavljivao na nJe. FrIe~~I~h-WIlhe1m von Hermann objasnjava da Je sve to UCIDJeno po Heideggerovim uputama i nema r~loga ~a mu ne vjerujemo. Heideggerove rubne prim~edbev?o mom ~~ . Jesmo 1i dan~s bar.Francois H. Bowling Green. s. Band 34.e b~lje. ni ovaj uvod sigurno nije takvo razraeunavanje s Heideggerom kakvo je on sam zelio. dakle. Kon~retnaizrada pitanja 0 smislu »bivstvovanja« namjera je rasp rave sto slijedi. zapisa~ na ~argI~am~ Je~og od egzemplara. smatrao sam (1 izdavacko poduzece »Naprijed« se u tome slozido sa mnom) da j.s~ !le~deggerove rubne primjedbe i ~~pr~vke:adl »razjasnjenja« dodaju u nekom od kasni~Ih. Ne· ~e biti kasn. ohrabrivao i mnoge druge) da pisem 0 njemu.Niposto.« Zeitschrift fiir philosophische Forschung. XVIII Motivaciju i osnovnu zamisao Sein und Zeit-a Heide~ger je.226 S. Na zalost. Osnovna zamisao: fundamentalna ontologija ton Hain. 62~56. treba iznova postaviti pitanje 0 smislu bivstvovanja.bliografija za najnovije razdoblje nije mi poznata. I ~o. 2. Ohio.i u riekim njegovim javnim izjavama.elo nego kao pornoc za njegovo razumijevanje.

Ova dva nazrva karakteriziraju samu iilozoiiju po predmetu i nacinu tretiranja. (vidi: Einjilhrung in die Metaphy~ik.? Ontologija . Usp. 1953.Sachhaltig genommen ist die Phanomenologle die Wissenschaft vom Sein des Seienden . '/ ::: (>' c·. was Thema der Ontologie werden soll.?1vstvujueeg: Njen je predme} J?Jx§tvQ"anje blv~eg__~cJ.. . koje iz nje izviru. 1953. Pi~je.: d.« (SZ 35). a fenomenologija po svom sadrzaju nije -?Ista drugo nego ontologija.»[undamentalne ontologije«.5 Sf. Filozofija je univerzalna [enomenoloska ontologija. nacin tretiranja (die Behandlungsart) ovog pitanja je fenomenologija. Sein und Zeit. (SZ 37) J Y xx XXI . S Darauf zielt aber die vorliegende Untersuchung nicht. probuditi razumijevanje za njegov smisao. S.(postaviti ga. nisu dvije razlicite filozofske discipline.Ontologie •. odnosno »izraditie i »elaboriratie. Ontologie ist nUT aIs Phdnomenologie mbglich. konkretno ga elaborirati4) i prethodni cilj na koji ce se usmjeriti (interpretacija vremena kao moguceg horizonta svakog razumijevanja bivstvovanja). Ontologija je moguca samo kao feno~enologija8.« (SZ 131.po Sein und Zeit-u nije [edina moguca ontologija. .i fenomenologija. 20). ona se vee tu bitno razlikuje od svih ostalih na~ka. bivstv?vanja osnovno je pitanje ontologije '1 filozofije uopce. dakle. Ona je ontologija »iz koje tek mogu proizici sve ostale«.~·· '> LN P (~_ ~ "("_ r~' :A "'1 c» SE -.7.' Fundamentalna ontologija . 3 Citaj: Martin Heidegger. . Ihre Absicht ist eine [undamentalontologische. ontologija ne proucava ill neko posebno podrucje bivstvujuceg ni opca svojstva sveg~ .1 (~r c'-(. ..~ __qesS_~!en4~Il). 0 ~misl1!. Tiibingen. pa Reidegger u uvodnim poglavljima sire razjasnjava svoju zamisao. Max Niemeyer Verlag.~. takoder SZ 194 i 301) Iako je ontologija u Sein und Zeit-u jos shvacena kao naukas. nacin na koji ce ga tretirati . Ona stoji ispred svih nauka u istom n:du s pjesnistvom . Tubingen. Dok se sve ostale nauke bave bivstvujucim (das Seiende). U vise mahova Heidegger izricito istice da je namjera njegova istrazivanja fundamentalnoontoloska. Ova sazeta naznaka svakako nije dovoljna. Max Niemeyer Verlag. te se medusobno razlikuju po tome koje pod. Tu se pokazuje da je »konkretna izrada« pitanja 0 smislu bivstvovanja moguca sarno u okviru jedne nove koncepcije filozofije . Sein und Zeit zamisljen je kao fundamentalnoontolo ska rasprava.Ona razgranicuje bivstvovanje (das Sein) od bivstvujuceg (das Seiendey i otkriva smisao bivstvovanja (der Sinn des Seins). Svojirn zadatkom on tu smatra dzlaganje odnosno 6 ~asnijim djelima Heidegger razdvaja i suprotstavlja filozof'~JuI nauku. ona cim »univerzalnu ontologiju«.Phanomenologie Ist Zugangsart zu dem und die ausweisende Bestimmungsart dessen. ali one nisu ni jedna fi~ofska disciplina medu mnogim drugirna.rucje bivstvujuceg proucavaju. ali je po svom rangu iznad (ill ispred) svih ostalih.u sklopu shvacanja filozofije kao »univerzalne [enomenolostce ontologije« i uz pomoc jedne nove filozofske »disoipline« . Metoda. a njena se bit mofe sazeto izraziti maksimom: »Ka samim stvarimal« (»Zu den Sachen selbstl«) Ontologija i fenomenologija nisu dvije stvari koje bi se mogle odvojitli.. • . Razliku ~zmec:iubivstvovanja i bivstvujuceg Heidegger ce kasIDJe nazvati sontoloskom razlikom« (sdie ontologische Differenz«). S.·: ~~V'. predavanom 1935 Heidegger tvrdi da filozofija nije nauka niti nesto sto se mof~ staviti u isti red s naukom."lr-l I ( 'y- -: {" p guceg horizonta svakog razumijevanja bivstvovanja uopce predstavlja njen prethodni cilj. Tako vee u Uvodu u metaiiziku. nego nam tocak ni najmanje ne smeta). • Heideggerove izraze ~die Ausarbeitung« i sausarbeitene prevodim promiscue sizradae i »elaboracija«.J.« (SZ 1)3 U ovih nekoliko recenica Heidegger je jasno naznaOio pitanje kojim ce se u svojoj knjizi baviti (pitanje o smislu bivstvovanja). Zajedno stirn (nefundamentalnim) ontologijama.:. (SZ 38) U Sein und Zeit-a Heidegger nema ambieiju da razvije Ili izlozi cijelu univerzalnu fenomenolosku ontologiju. 1. razloge zbog kojih se tog pitanja prihvatio (mi danas ne sarno sto ne znamo sto mislimo pod rijecju »bivstvujuci«.!1S . Siebente unveranderte Auflage.

Die existenzial-zeitliche Analytik des Daseins und die fundamentalontologische Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt. kako se cini.kojoj medu tim ontologijama pripada privilegirani polozaj zato sto je njen predmet jedno na neki nacin privilegirano bivstvujuce. onda bi iz prvog odgovora proizlazilo da je fundamentalna ontologija sarno jedna od posebnih ontologija.iii »vrstu. daje dva razlicita odgovora.« (SZ 183) . a ne neko odredeno biv12 »In der gegebenen Erlauterung der Aufgaben der Ontologie entsprang die Notwendigkeit einer Fundamentalontologie. tubivstvovanje (das Dasein). ni zbroj iii sinteza ovih dviju. dass sie sich vor das Kardinalproblem. da je ontologija privilegiranog bivstvujuceg (tubivstvovanja) moguca. te da analitika tubivstvovanja treba sarno da pripremi tu problematiku. egzlstencije i egzlstencijalne ana- litike.v Ova koncepcija fundamentalne ontologije ostaje medutim jos uvijek jako nejasna ako bar prethodno ne razjasnimo osnovne pojmove na Kojima ona pociva: pojmove tubivstvovanja. da nikakva opca ontologija ne moze zasebno postojati. ako je »Dasein.0- vjekom« (sder Mensch«). S jedne strane. mora potraiiti u egzistenciialnoi analitici tubivstvovanja [in der existenzialen Analytik des Daseins]. das Dasein. nego jedno odredeno bivstvujuce (ein Seiendes). treba da pripremi fundamentalnoontolosku problematiku." Ako bismo pretpostavili da je egzistencijalna analitika tubivstvovanja potpuna ontologija onog posebnog. iz koje sve druge tek mogu proizici. die Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt bringt. ali da ona nije identicna s analitikom tubivstvovanja. strucno-filozofskim.Usporedi i naslov posljednjeg paragrafa prve polovine Sein und Zeit-a: »§ 83. Na pitanjesta je ta fundamentalna ontologija Heidegger. ni opca ontologija. zasto se Heidegger ne zadovoIjava uobicajenim svakodnevnirn nazivorn »der Mensch« (»covjek«)? I ako su ga neki razlozi vee naveli da uobicajeni svakidasnji naziv zamijeni neobicnim. Terminom »tubivstvovanje« (»das Dasein«) Heidegger ne oznacuje neki poseban »nacin. ontologija bivstvujuceg uopce.»Ali sada se pokazalo da ontoloska analitika tubivstvovanja [die ontologische Analytik des Daseins] uopce cini fundamentalnu ontologiju [die Fundamentalontologie].stvaranje [undamentalne ontologije kao odlucnog dijela Hi aspekta univerzalne fenomenoloske ontologije. on pise da fundamentalnu ontologiju cini egzistencijaina analitika tubivstvovanjaF S druge strane. Ako bismo prihvatili prosireno tradicionalno shvacanje da se problem 0 smislu bivstvovanja uopce moze tretirati u okviru jedne zasebne opce ontologije. koja ima za temu ontoloski-orrticki odIikovano (ausgezeichnete) bivstvujuce.« (SZ 436) girana »posebna« ontologija ili naprotiv »opca« ontologija? Ili mozda zbroj odnosno sinteza privilegirane posebne i opce ontoIogije? Heidegger bi odgovorio da fundamentalna ontologija nije ni privilegirana posebna. te da fundamentalna ontologija nije nikakav zbroj ni sinteza razlicitih ontologija (ni pogotovu nekasinteza ontologije i filozofske antropologije) nego jedna jedinstvena [undamentaina ontologija.(»tubivstvovanje«) samo drugi naziv za icovjeka. ali izuzetnog bivstvujuceg vkoje se naziva tubivstvovanjem (das Dasein). ali ujedno dopire do kardinalnog problema. a obicno ga nazivamo »(.« (SZ 37) XXII XXIII .bivstvovanja. zasto se terminom »tubivstvovanje« oznacuje jedno odredeno bivstvujuce.« (SZ 13) . Tada bismo mogli prigovoriti Heideggeru zbog nedosljednosti ili bar nejasnoce i postaviti mu pitanje: Sta je zapravo ta [undamentalna ontologija? Neka privile10 »Stoga se [undamentalna ontologija [die Fundamentalontologie]. on istice da problemaniku fundamentalne ontologije cini pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. do pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. die das ontologisch-ontisch ausgezeichnete Seiende zum Thema hat. Ali.« (SZ 14). II »Analitika tubivstvovanja. onda bismo drugi odgovor mogli protumaciti tako da fundamentalna ontologija i nije riista drugo nego ta opca ontologija. so zwar. da prema tome tubivstvovanje [das Dasein] fungira kao ono bivstvujuce [Seiende l koje treba nacelno prethodno upitati s obzirom na njegovo bivstvovanje [Seinl. koja prodire do fenomena brige. »Tubivstvovanje« je u Sein und Zeit-xi naziv za ono bivstvujuce koje smo mi sami. pitanie a smislu bivstvovanja uopce.

koJU smo ovdje preveli sa »tu«.L>" njegova hit u tome sto ono uvijek mora bivstvovati svoje bivstvovanje kao svoje izabrao je Heidegger za to bivstvovanje naziv »tubivstvovanje« (»Dasein«) kao cis] ~-1J Sein und'-Zeit. nego bivstvovanje. SZ 25). ist der Titel Dasein als reiner Seinsausdruck zur Bezeichnung dieses Seienden gewahlt. ' . i »tada«. I upravo zato sto se ovo bivstvujuce bitno razlikuje od svega ostalog bivstvujuceg. jer je ono jedino bivstvujuce kojem se u njegovom bivstvovanju radi 0 samom tom bivstvovanju.\W odlika tubivstvovanja u tome sto je ono"ontDtosko iIi. Ono se naprotiv onticki odlikuje time sto se tom bivstvujucern u njegovom bivstvovanju radi 0 samorn tom bivstvovanju.'." kog drugog bivstvujuceg.h. tj./qm1<S. Predontolosko razumijevanje bivstvovanja bitna je karakteristika tubivstvovanja.J ~-'-. pa je njim vee nagovijestena i temporalna interpretacija covjekova bivstvovanj~ 0 IS »Und weil die Wesensbestirnrnung dieses Seienden ndcht durch Angabe eines sachhaltigen Was vollzogen werden kann sein Wesen vielrnehr darin liegt.« (SZ 12) XXIV xxv .u ponekad se doduse govori bivstvovni izraz.5.'" i' . zatosto se odredenje biti (Wesensbestimmung) ovog bivstvujuceg ne moze Izvrsiti navodenjem nekog stvarnog svojstva. To je takav »naziv« za Covjeka koji u klici sadrzi vee i Heideggerovu »interpretaciju« covjeka. Stoga naziv »tubivstvovanje«. da bivstvuje. predontolosko. nego uvijek njemu moguci naOini. a eksplicitno pitanje 0 smislu bivstvovanja sarno je radikalizacija tog predontoloskog razumijevanja.-"'-.. koje »izgleda« tako i tako. sugerira i mnogo vise od toga." To znaci da ovo bivstvujuce ima u svom bivstvovanju bivstvovni odnos (ein Seinsverhdltnis) prema tom bivstvovanju. Sve takobivstvovanje [Sosein] ovog bivstvujuceg je primarno bivstvovanje. Njemacko »da« ne znaci sarno prostorno »tu«. jedna od bivstvovnih odredenostl (Seinsbestimmtheiten) tubivstvovanja jest razumijeva.. Da Ii je to nehotiena nekonsekventnost. Komponenta »Da«. medu ostalim. »Tubivstvovanje« nije neki proizvoljno odabrani naziv za covjeka. ako naziv ontologija rezervirarno za eksplicitno teorijsko pitanje 0 smislu bivstvovanja. kojem se u njegovom bivstvo~anju radi 0 tom bivstvovanju. drvo. Kao bivstvujuce toga bivstvovanja ono je izruceno [povjereno] svorn vlastitorn bivstvovanju. Naziv »tubivstvovanje« sugerira"] cia je covjek bivstvujuce koje se bitno razlikuje od sva. ali da ga on ima u vidu pokazuje njegovo obrazlozenje termina »nsbivstvovanje« (»Dasein«) i preIiminarno razjasnjenje onog bivstvujuceg koje je tim terminom oznaceno. ne izrazava njegovo sta. U bivstvovanju tog bivstvujuceg ovo se sarno uvijek odnosi prema svorn bivstvovanju. nego. . reci da J~. On naime istice da tubivstvovanje nije jedno obicno bivstvujuce pored svih ostalih. 0 tome uostalom govori i slijedece Heideggerovo ekspl!icitno objasnjenje: »'Bit' tubivstvovanja je u njegovoj egzistenciji. dass es je sein Sein als seinig~ zu sein hat. slucajna omaska Hi svjesno riastojanje da se istakneizuzetan karakter tog bivstvujuceg? Mislim da je posrijedi bas ovo trece. r MoZemo. Drugim nijecima. (SZ 12) nje bivstvovanja {SeinsverstiindnisiP tubi~:" stvovanju kao bivstvovanju eovjeka.. Ovo bivstvujuce bitno se ontiCki razlikuje od svih ostalih. zatosto je 13 »Tubivstvovanje [das Dasein] je jedno bivstvujuce [ein Seiendes] koje se ne javlja [vorkommt] sarno [naprosto] medu ostalim bivstvujuCirn. d.« (SZ 41-42) 14 »Razumiievanie bivstvovanja i samo je [edna bivstvovna odredenost [eine Seinsbestimmtheit] tubivstvovanja . kojirn oznacujemo ovo bivstvujuce. da ono na neki nacin razumije sebe usvom bivstvovanju. covjekovo bivstvovanje«.1. Tako npr. Karakteri koji se mogu pokazati na ovom bivstvujucem stoga nisu predruenassvojstva« jednog predrucnog bivstvujuceg.stvovanje? Ne bi li za ono bivstvujuce koje se tu misli bolje odgovarao izraz »tubivstvujuce« (»das Daseiende«}? Sam Heidegger eksplicite nepostavlja sebi ovo pitanje-prigovor. Bivstvovanje je ono 0 cemu se sarnorn tom bivstvujucem uvijek radi. citamo: »das Dasein. dakle. kao sto.« (SZ 12) »Bivstvujuce. Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek moie.« (SZ 42) U ovom objasnjenju sadrzan je ~ Heideggerov (eksplicite neformulirani) odgovor na pitanje zasto on covjeka radije naziva »tubivstvovanjem«. das Sein des Menschen« (stubivstvovanje. njegov »odgovor« na pitanje 0 Covjeku. kuca. cija analiza predstavlja zadatak jesrno uvijek mi sami. ". /:' fj .

ilJiv17 »Das Sein selbst.~ ~e . kO]1 prakticki mje distingvtrao »Sein« (»bivstvovanje«) i »Dasein« (»postojanje«). ali. U Hegelovom sistemu »Dasein« i »Existenz« pripadaju medu opce kategorije Iogike. ali u ovom kontekstu nije bitno). programatskim dijelovima Sein una) Zeit-a. nego a precizno artikulira. s. Hegel je ova dva pojma jasno razlikovao. Prema uvodnim. te~nu?ologije.6"nost-it. ali to ovdje mozemo ostaviti po strani. ogradivanja o~ svakodnevnog jezika u ime strucn~ filozofske . Slicno kao i »Dasein«. Heidegger je izraze »Dasein« (stubivstvovanje«) i »Existenz« (wegzistencija«) vezao iskljucivo uz covjeka i ujedno ih je medusobno tijesno vezao.kao naziv za »postojanje« i »bivstvovanje« opcenito. ali ni ko~ njega »Dasein« nije ogranicen na covjeka."Dasein« up~cuje na "Sel?C (»Dasein s. ne samo nedvosmisleno fiksira. Preimenovanje covj~ka .sta znaci »egzistencija« za Heideggera? . U kasnijim dijelovima Sein und Zeit-a modificira se znacenje izraza »Existenz«. daleko od toga da bl se identificirali. nego prije svega prvi akt interpretacije cov]eka. davanje smjera cijeloj daljnjoj interpretaol~l. U cetvrtom iz~anju . polazeci od izvornog znacenja njegovih sastavnih dijeLava. ali ne i potpuno identificirao.edutim nagovjestava ne sarno odredenu Inrerpretacuu covjeka nego i neuobicajenu (iako ne potpuno n~vu) 1I~terpretaciju »Daseine-a. Oznacavajuci covjeka kao »Dasein« H_eldegger ~. zad~Zao je isto znacenje kao i latinski izraz cijim je modi- ficiranjem nastao. Vjerovatno je Jaspersova upotreba termina »Existenz« bila odlucno ishodiste za Heideggera (sto rnoze biti sporno. U svakom slucaju. kako nas upozoravaju navodni znaci uz »bit«. Donekle slican put kao termin »Dasein« presao je i term in »Existenz« (»egzistencija«). »Existenz« u sferu »biti« (»Wesen«).i bivstvovanja uopce. Nastavsi nepos rednirn ponijemcenjem latinskog izraza »existentia«. II Auflage. ali. Vee smo citirali: »'Bit' tubivstvovanja je u njegovoj egzistenciii. ona nije bit u tradicionalnom smislu te rijeci. 1927) XXVI cija je.~am~ ~OV]~kU.asein« u~otrebi kao naziv za specijicno ljudski nacin blvstvoVan]a. pripadaju u dvije razlicite sfere: »Dasein« u sferu »bivstvovanja« (»Sein«). Worter. Dna to ne moze ni biti. jer tubivstvovanje takve biti nema. IV Auflage. Feuerbacha I drugih (napose I kod Jaspersa) nalazimo tendenciju da se »D. Sein«). Objekt«).16 Za razliku od Kanta. »Wesen«) ili »takobivstvovanju« (»Sosein«) te se mogao p~ipisati svakom i svemu bivst~jueem. bolje. najprije kod Gottsch~lka (l?25). a zatim kod Jacobija. te se najcesce upotrebljavao promiscue i istoznacno sa »Dasein« .nJe na t~. a terrnm »Existenz« ~IJe uopce zabiljezen.. nesto poput bi td tubivstvovanja. zu dem das Dasein sich so oder so verhalten kann und immer irgendwie verhalt. i »Existenz« se vee u 19. Fkhtea. stoljecu pocinje dosta cesto upotrebljavati kao naziv za specificno ljudsko bivstvovanje i u tom se smislu vee prije Heideggera ucvrscuje i siri znatno vise nego »Dasein«. Pa sta onda jest ili. Erster Band. eg. Berlin. Erster Band.buch der Ph!losophtschen Begriile. nennen wir Existenz. i SZ 42: »wenn wir fiir das Sein dieses Seienden die Bezeichnung Existenz wahlen« etc. (Dr.« (SZ 12) Usp. ono bivstvo! vanje prema kojem se tubivstvovanje maze ovako ili onako odnositi i prema kojem se uvijek nekako od_n~~i~17 Drugim rijecima egzistencija J-e-inogu. budeci u svakodnevnom govoru zaboraVlljeno znacenje tih sastavnih dijelova.rmin »Existenz« (»Dasein s.. XXVII . dakle. U njemackoj filozofsko] tra~lciji od Leibniza i Wolffa do Heideggerova vr~I?ena IZraz »Dasein« upotrebljavao se pretezno kao prjjevod za latinski izraz »existentia« u srnislu »postojanja« i opcenito »bivstvovanja« nasuprot »biti« (sessentia«. no Heidegger je prvi koji taj term~n u o~om sm~slu.i zistencija je bivstvovanje tubivstvovanja.. Vee puno ~nje Heideggera. 1904.« (»Das 'Wesen' des Daseins liegt in seiner Existenz:« SZ 42) Egzisten- '6 U drugom izdanju slavnog Eislerovog rjecni~a f~lozofskih pojmova uz termin »Dasein« nalazirno sarno ~puclva. Rudolf Eisler. slicno kao I »Existenz« (»EXIst~nz. Existenz«). Sein. Berlin. prema onim dijelovima u kojima od skicira \ svoju osnovnu zamisao (i 0 kojima je sada rijec).u »tubivstvovanje« tako nije prvenstveno akt.

Diese Moglichkeiten hat das Dasein entweder selbst gewahlt oder es ist in sie hineingeraten oder je schon darin aufgewachsen. i to bez obzira na to da Ii je tu mogucnost ono samo izabralo. potrebno je distingvirati i egzistencijsko i egzlstencijalno razumijevanje (das existenzielle und das existenziale Verstehen). bioloskog Hi etnografskog'proucavanja covjeka. die als Analytik der Existenz. Heidegger je tu pones to leZeran u izrazavanju.Kao i razumijevanje bivstvovanja uopce. iako ne nebitne »elemente«. otvaranje horizonta za rjesenje osnovnog pitanja ontologije. Ali egzistencijalna analitika tubivstvovanja nije kompletna ontologija tubivstvovanja. . kako je shvaca Heidegger.Ovaj u »Uvodu« Sein und Zeit-a proklamirani stay Heidegger u posIjednjem paragrafu svog djela ponavlja doslovno. SZ 436). das existiert«. Zato Heidegger definirajuci filozofiju kaze: »Filozofija je univerzalna fenomenoloska ontologija. das Ende des Leitfadens alles philosophischen Fragens dort festgemacht hat. Egzistencijalna analitika tubivstvovanja je istrazivanje ontoloskog karaktera. l() XXIX ." Egzistencija.436) .egzistencijalnom analitikom tubivstvovanja (die existenziale Analytik des Daseins) iii egzistencijalnim razumijevanjem (das existenziale Verstehen)..kad ono teorijski i eksplicitno ne postavlja i ne rjesava pitanje 0 egzistenciji !i njenoj ontoloskoj strukturi Heidegger naziva egzistencijskim razumijevanjem (das existenzielle Verstehen}. dakle. kao i od psiholoskog.« (SZ 12) Pod . koja je konstituira. C1lj ove analitike nije potpuno rjesenje pitanja o bivstvovanju tubivstvovanja. a tu strukturu iii skup struktura Heidegger naziva egzistencijalitetont (die Existenzialitiiti. analitika tubivstvovanja ne moze biti potpuna ontologija tubivstvovanja. '---.stvovanja da bude ili ne bude ono samo. Ne bismo Ii na OSIliOVU svega toga mogli reel da je egzistencijalna analitikafubivstvovanja isto sto i ontoIogija tubivstvovanja ill ontologija covjeka? Na ovo pitanje Heidegger odgovara odrecno. Ona ima svoju ontolosku strukturu. u nju dospjelo ill u njoj izraslo. uz napomenu iz koje se vidi da ga on smatra kriterijem.« (SZ 12) I. Razumijevanje egzistenoije koje je svojstveno tubivstvovanju i onda . einer Mog1ichkeit seiner selbst. pa nakon sto je najprije govorio 0 »ontolosko] strukturi egzistencije« (u slngularu) . Za takvu ontologiju (koja maZe posluziti i kao baza za jednu filozofsku antropologiju) analitika tubivstvovanja pruza samo neke. tako je i razumijevanje bivstvovanja tubivstvovanja (dakle egzistencije) jedna od bivstvovnih odredenosti tubivstvovanja. pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce.. Medutim. kao sto je potrebno razlikovati predontolosko i ontolosko razumijevanje bivstvovanja.jednostavnije« strukture od kojih se sastoji slczena struktura egzistencije. Fundamentalna ontologija je dakle analitika tubiv- logije.«20 Philosophie ist universale phanomenologische Ontologie. eksplicienu teo orijsku analizu strukture egzistencije ..« (SZ 38.. Upravo zato sto je vodena zadatkom elaboracije pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. odnosno analiza egzistencijaliteta egzistencije. . egzistencijalitet se moze oznaciti kao bivstvovno ustrojstvo (iIi ustrojstvo bivstvovanja) bivstvujuceg-koje egzistira (die »Seinsverfassung des Seienden. ontcloska analiza strukture bivstvovanja tubivstvovanja.strukturama« ovdje se vjerovatno misle iIi strukturni momenti ill neke . woraus es entspringt und wohin es zuriickschliigt. nije nesto nestrukturirano. koje se kao takvo razlikuje od filozofske antropologije.Das Dasein versteht sich selbst immer aus seiner Existenz. es selbst oder nicht es selbst zu sein. XXVIII stvovanja vodena pitanjem 0 smislu bivstvovanja uopce. SZ 13).v Drugim rijecirna. ausgehend von der Hermeneutik des Daseins. odnosno »bazdarskom mjerom svakog filozofskog istrazivanja (»Richtmass jeglicher philosophischen Untersuchung«. koja polazi od hermeneutike tubivstvovanja i koja jekao analitika egzlstencije tamo pricvrstila kraj niti vodilje svakog filozofskog pitanja odakle ono proistjece i kamo se vraca. u istom pasusu mimo nastavlja u pluralu: »den Zusammenhang dieser Strukturen nennen wir die Existenzialitdt. nego priredivanje terena. Ona je pocetak i kraj univerzalne fenomenoloske onto- Zadatak je egzistencijalne analitike tubivstvovanja.

ispitivano (das Erfragte) . Prvi argument. koje je to egzemplarno bivstvujuce i u kojem mu smislu pripada prvenstvo? -l Heideggerov odgovor na ova pitanja posve je jasan i nedvosmislen. ispitivano . a upitano (das Befragte) . zasniva se na »trostrukom. Durchsichtlgkelt]. ispitivano i upitano. Drugim rijeoima. Bitni dio Heideggerove argumentacije za OYU tezu glasi: »Ako pitanje 0 bivstvovanju treba da se izricito postavi i izvrsi u svojoj punoj jasnoci [transparentnosti.smisao bivstvovanja (der Sinn von Sein). Ispitivano i upitanov Pitano je u njemu bivstvovanje (das Sein).ono sto se 0 pitanom pita. drugi.3. otkljucavanje bivstvovanja? Da li je ishodiste proizvoljno iili nekom odredenom bivstvujucern pripada prvenstvo pri izradi pitanja 0 bivstvovanju? Ako je slucaj ovo drugo. sto mislimo. Tako bi se moglo pomisliti da je svoju ideju vodhlju Heidegger formulirao posve proizvoljno. tada prema dosadasnjirn objasnjenjima izrada ovog pitanja zahtijeva eksXXXI f~ xxx . pitanje mora poci od jednog odredenog bivstvujuceg. to nije slucaj. sadrzan u § 2. i s kojima je ponekad bivala pobrkana. Mislim da se u prvom poglavlju Sein und Zeit-a sadrze dva glavna argumenta za tezu da put ka pitanju o srnislu bivstvovanja uopce vodi preko pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (covjekova bivstvovanja). prvenstvu smislu bivstvovanja. trazeoi njeno prihvacanje bez odgovarajueih argumenata. Puno opravdanje ishodisne ideje trebalo je da predstavlja djelo kao cjelina. -zoo ce vodi preko pitanja 0 smislu covjekova bivstvovanj~ U prethodnom odjeljku nastojali smo da tu ideju sto bolje razjasnimo.ono kod cega se 0 pitanom raspitujemo. Ali on isto tako nije htio da pristupi realizaciji svoje teme1jne ideje prije nego isto je bar prethodno ne potkrijepi nekirn ozbiljnim argwnentima. U djelomicno nehajdegerijanskoj terrninologiji: analitika tubivstvovanja nuzna je i dovoljna pretpostavka pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. Argumentacija: [orrnalna struktura pitanja trostruko prvenstvo tubivstvovanja Osnovna je ideja sadrzana u Heideggerovoj koncepciji fundamentalne ontologije: probiti se preko analitike tubivstvovanja do smisla bivstvovanja uopce. Pitano (das Gefragte) je ono 0 cenui se pita. Medutim. providnosti. a upitano . prema cemu se odnosimo: bivstvujuoi smo i mi sami. Egzistencijalna analitika tubivstvovanja po ovoj koncepciji nuv()di'kpitanju 0 smis}ubiystvovanja.samo bivstvujuce (das Seiende). uopce. ono sto u pitanom predstavlja cilj pitanja. odkojeg bivstvujuceg treba da pode otkrivanje. Ishodiste pitanja 0 smislu bivstvovanja ne moze biti proizvoljno. U ovom pitanju upitujemo bivstvujuce 0 smislu njegova bivstvovanja. Heidegger svakako nije smatrao potrebnim da unaprijed iznese potpune i definitivne argumente za svoju koncepoiju. IE (malo bliie obicnom je-" ziku): put ka riesenju pitanja 0 smislu bivstvovanja uop- U § 2 Sein und Zeit-a Heidegger jo~ mje eksplicite razvio pojmove »analitike tubivstvovanja« i »fundamentalne ontologije« pa se teza 0 »analitici tubivstvovanja« kao »fundamentalnoj ontologiji« tu pojavljuje u obliku naizgled mnogo jednostavnije teze 0 tubivstvovanju kao primarnom upitanom pitanja 0 bivstvovanju. i pitanje 0 bivstvovanju ima svoje pitano. »Bivstvujucim« medutim nazivamo mnogo sta i u razlicitom smislu. razgranicavajuci je od nekih naizgled slicnih ideja s kojima bi mogla biti. smatra Heidegger. Na kojem bivstvujucem treba da bude otcitan smisao bivstvovanja. U svakom pitanju. pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja nuzno prerasta u pitanje 0 bivstvovanju uopce. polazi od analize [ormalne strukture pitanja tubivstvovanja: 0 sadrzan u § 3 i 4.Pri tom su samo djelomicno dosli do izrazaja Heideggerovi argumenti za njegovu koncepciju. Kao i svako drugo pitanje. Bivstvujuce je sve 0 cemu govorimo. treba razlikovati troje: pitano. od onog bivstvujuceg koje smo mi sami i koje Heidegger naziva izrazom »tubivstvovanje« (»Dasein«).

a tako i sami modusi biv· stvovanja [Seinsmodi] jednog odredenog bivstvujuceg. Za postavljanje i rjesavanje tog pitanja tubivstvovanju nije potreban eksplicitan ni raspoloiljiv pojam 0 bivstvovanju uopce. izradivanje pravog naeina pristupa ovom bivstvujucem.»§ 4. treba istaci da Heidegger. razumijevanja i pojmovnog shvacanja smisla. Tubivstvovanje posjeduje takav neeksplicitni pojam.plikaciju nacina gledanja na bivstvovanje.u njegovu bivstvovanju. sta je to drugo nego hodanje u krugu?« (SZ 7) Medutim. S jedne strane. premda svoj odgovor na prigovor III krugu smatra konkluzivnim. a talkvi prigovori uvijek su sterilni kod rasudivanja 0 konkretnim putevima istrazivanja. U svakom slucaju onticko i/odnosno onticki-ontolosko prvenstvo pitanja 0 smislu bivstvovanja zasniva se u cetvrtom paragrafu na trostrukom (ontickom. a kako se vidi iz njihovih naslova (»§ 3. Zasad nam je vazno da razjasnimo sto bolje Heideggerovo vlastito stanoviste. Kad rijesivs! pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja dodemo do eksplicitnog pojma 0 tom bivstvovanju.« (SZ 7) U vezi s ovom argumentacijom i njenim pretpostavkama moglo bi se postaviti viSe pitanja. onda cemo moci da se poduhvatimo i ekspdicitnog odredivanja pojma 0 bivstvovanju uopce. Ali svakako se javilo tako nesto kao prvenstvo tubivstvovanja. I u vezi S ovtim Heideggerovim urnovanjirna mogla bi se postaviti neka pitanja. . dovoljan je neeksplicitni pojam bivstvovanja. aH to ostavljamo za kasnije. Medutim. Der ontische Vorrang der Seinsfrage«.« (SZ 13) To znaci: nema nikakve zapreke da se prije pitanja o smislu bivstvovanja uopce postavi pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. niti je odluceno 0 njegovoj mogucoj Hi cak nuznoj funkciji kao bivstvujuceg koje treba prirnarno upitati. u navedenom postavljanju pitanja. jer »prosjecno razumijevanje bivstvovanja« pripada bitnoj strukturi (WeXXXII sensverfassung) tubivstvovanja. treba napomenuti da se uz onticko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju u cetvrtom paragrafu spominje i onticko-ontolosko prvenstvo tog pitanja. ipak sam na kraju relativira svoja izvodenja u ovom paragrafu: »S dosad razlozenim niti je dokazano [pokazano. poimanje. Treci i cetvrti paragraf medusobno su tijesno povezani. po Heideggeru. »Onticko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju«) u njima je rijec o dvostrukom iontoloskom i ontickomy prvenstvu pitanja 0 bivstvovanju. ontoloskom i onticko-ontoloskom} prvenstvu tubivstvovanja (covjeka). Svoja razmatranja 0 trostrukom prvenstvu tubivstvovanja Heidegger sazima slijedecirn rijecima: »Tubivstvovanje ima prema tome vd:sestruko prvenstvo pre a III Bitak i vrijeme XXXIII . ali i to bi bilo preuranjeno. liz dva razloga. A sam Heidegger predvida u ovom kontekstu (na ovom mjestu) samo jedan moguci prigovor svojoj koncepciji . onog bivstvujuceg koje smo uvijek sami mi koji pitamo. »Ontolosko prvenstvo pitanja 0 bivstvovanju«.« (SZ 8) Drugi H eideggerov argument za shvacanje da razjasnjavanje smisla bivstvovanja treba zapoceni od razjasnjavanja smisla bivstvovanja tubivstvovanja sadrzan je u cetvrtom paragrafu Sein und Zeit-a. Medutirn. pri cemu nije sasvim jasno treba Ii ga shvatiti kao neku trecu vrstu prvenstva ~UiZ onticko i ontolosko) 11i kao svojevrsnu kombinaci:ju ontickog i ontoloskog prvenstva. Gledanje na razumijevanje. Heidegger smatra potpuno neodriivim.prigovor za hodanje u krugu: »Ako se najprije mora odrediti bivstvujuce u svom bivstvovanju i ako se tek tada na tom osnovu hoce postaviti pitanje 0 bivstvovanju. Izrada pitanja 0 bivstvovanju prema tome znaci: razjasnjavanje [Durchsichtigmachen] jednog bivstvujuceg . Del' ontologische Vorrang der Seinsfrage«. erwiesen] prvenstvo tubivstvovanja. pripremaaje mogucnosti pravog izoora egzemplarnog bivstvujuceg. faknicki uopce nema kruga: »Bivstvujuce moze biti odredeno u svom bivstvovanju ada pritom ne bi moran biti vee raspolozljiv [verftigbar] eksplicitni pojam 0 smislu bivstvovanja. S druge strane.onoga koje pita . pristup jesu konstitutivni postupci pitanja. argumentacija s »krugom u dokazu« je [ormalan prigovor. dzbor. cak i ovaj jedini prigovor na koji je pomislio.

gdje se kafe da je ontolosko prvenstvo tubivstvovanja u tome 5tO je ono ontolosko? Citirajmo recenicu 0 ontiCkom kao ontoloskom zajedno s kontekstom iz koje smo je istrgnuli: »••• Medutim ovom bivstvovnom ustrojstvu ltubivstvovanja pripada zatim da ono u svom bivstvovanju ima bivstvovni odnos prema tom bivstvovanju.tesko vtidjeti da je teza pO kojoj se tubivstvovanje u svom bivstvovanju odreduje egzistencijom (zajedno s njenim naprijed izvedenim varijaoijama. . otvoreno.zp. 13. To se cini jasno i jednostavno. 12. xxxv . kako proizlazi iz aitiranog rezimea. koja. kako se moze zakljuciti iz prethodnih izvodenja.~j. cini se. pO kojima se tubivstvovanje u svom bivstvovanju odreduje svojim bivstvovanjem. To prvenstvo tubivstvovanja bilo hi u tome sto je tubivstvovanje sarno po sebi »ontolosko«. ontolosko.« (SZ 12) Na osnovu ovog maze se zakljuciti: Bivstvovni odnos tubivstvovanja prema vlastitom bivstvovanju (koji je njegova onticka odlika J onOnticka XXXIV sarno je [edna bivstvovna odredenost tubivstvovanja. Tom bivstvujucem je svojstveno da mu je zajedno s njegovim bivstvovanjem i putem njegovog bivstvovanja ovo samorazotkriveno [dokuceno. Razumijevanje bivstvovanja i je odlika tubivstvovanja u tome Sto one jest [bivstvuje] ontoloski.« Kako da to shvatimo (i prevedemo)? I u kakvom su odnosu Heideggerova teza sa str. dass es ontologisch ist. odnosno da je razumijevanje bivstvovanja jedna od njegovih bivstvovnih odredenosti. erschlossen]. odnosno u svojoj egzistenciji svojom egzistencijom) sarno nova sazeta varijacija ovog prethodnog izvodenja koje kulminira u tezi da se egzistencija izvodi na 6istinu sarno egzistiranjem.ato je ono ontolosko. a »bivstvovanje je ontolosko«. Na str. A to opet znaci: tubivstvovanje se na neki nacin i s nekom izriCitoscu razumije u svom bivstvovanju. Heidegger medutim pise: "Die ontische Auszeichnung des Daseins Iiegt darin. 12. da tubivstvovanje uvijek posjeduje odredeno raZumffev~mje svog bivstvovanja.kaieda je onticka odlika tubivstvovanja u tome.p. Drugo je prvenstvo tubivstvovanja. i randje citirana teza sa str.

sto u ovim uvodndm dijelovima zehmo ostaviti po strani.:_anj.« (SZ 13) Citirajuci odlomak u kojem je Hetidegger sazeto rezimirao svoju tezu 0 trostrukom prvenstvu tubivstvovanja.5to njemu. Sad je vrfjeme da se nave de i ona: »Tako se tubivstvovanje pokazalo kao ono bivstvujuce koje treba ontoloski primarno upitati prije sveg drugog bivstvujuceg. Prerna Heideggerovoj vlastitoj ocjeni kao rezultat analize formalne strukture pitanja 0 bivstvovanju (koja je izvrsena u drugom paragrajuy »pojavilo se tako nesto kao prvenstvo tubivstvovanja«..~~ te~elJu svoje odredenosti egllistencijom ~~tolosko. kako sm~ vec . Onticka Je odlika tublivstvovanja ne sarno samoodnosenie pre~a vlastitom bivstvovamju. ali nije ni presucena.. bili smo izostavili posljednju. zavrsnu recenicu tog odlomka. OCIltOje tubivstvovanje na osnovu svog ontickog prvenstva on~?" losko. vanje je »onticki-ontoloski uslov mogucnosti svih ontologija«. U cetvrtom paragraiu. kr~ce »ontoloski«. (SZ 13) Ako je odredenost egzlstenclJom ontlc~o prvenstvo tubivstvovanja. Vee u ovim kratkim formulacijama ovo je trece prvenstvo jasno karakterizirano i razgraniceno od prethodna dva. se .tubivstvovanja. naprotiv. koja u sebi sadr!i odredenost predontoloskog razumijevanja bivstvovanja. ova u paragrafu 4 prava i konkluzivna. Ipak citirat cemo d siru formulaciju iz razmatranja koje je prethodilo ovoj kratkoj formulaciji: »Nauke su nacini bivstvovanja . kao konstituens raZJUffi. No pored povezanosti tu oeito postoji ~ r~lika? Svakako. po njegovom misljenju to prvenstvo tubivstvovanja koje se u drugom Iparagrafu SaJIIlOjavilo. No u cemu je razlika. u cetvrtom je paragrafu najzad i pokazano.a. razumijevanja. XXXVII . Ali tubivstvovanju bitno pripada: bivstvovanje u jednom svijetu. Ali razumijevanje blvstvovanja ne moze se kao nesto zasebno odvojiti od odnosa tubivstvo. sebi }>o.~tolosko«.~c n~ pr~~kntlka Heideggera.odredenosti [odredenosti egzistencijom] sru_no p~. ako se odnosenje tubivstvovanja prema svom bivstvovanjuI tubivstvovni razumijevanje bivstvovanja ne smiju od~ajati? A a~o se. nego i razumijevanje tog blVStVOAli zasto onda Heidegger u rezamrrajucem ponavl~anju tako ostro lu6i onticko i ontolosko prvenstvo b~vstvovanja? Objasnjavajuci ontolos~o 'p'rv~st~o . Argumentacija u paragrafu 2 bila je samo pripremna.i}evan~a ~gzlstencI~. Povezanost ontickog i ontoloskog prvenstva mje u tom sazetom prikazu posebno naglasena.onda mozemo red datubivstvovanle bivstvuje nuzno Ii. Ontologije koje dmaju za temu bivstvujuce netubivstvovnog bivstvovnog karaktera prema tome su fundirane i motivirane u ontdckoj strukturi samog tubivstvovanja.« (SZ 13) Nije tesko vidjeti razliku izmedu ave recenice i one kojom je Heidegger zakljucio svoj drugi paragraf. na nacin ontolo~kog. Ako razumijevanje bivstvovanja nazovemo »ontoloskl~« ~azumijevanjem.:.ticka prednost pred svim drugim bivstvujucim) nuzno je ujedno odnos rrazumijevanja tog bivstvov.tublVstvovanja Heidegger. nit~ je samoodnosenie tubivstvovanja prema vlastitom blvs~vovanJ~ m?guce be: samorazumijevanja tog bivstvovanja. ali to prvenstvo nije pokazano odnosno dokazano (erwiesen). smiju razdvajati sta bi znaoilo to .a prema vlastitom bivstvovanju. kC?Je (odnosenje) ne bi bilo irazumijevanje tog bivstvova_n~a? S ovim pitanjima nasH smo. Po ovome tubivstvoXXXVI W~L .odnos~nje tubivstvovanja prema vlastitom bivstvovanju. Trece prvenstvo tubivstvovanja sastoji s~ u to~e .•. u kojima se ono odnosi i prema bivstvujucem koje ne mora biti one sarno.:nJ.Cltira~l: pise: »Tubivstvovanje je na temelju svoje egzlstenclJske . Razumijevanje bivstvovanja koje pripada tubivstvovanju odnosi se stoga jednako prvotno [izvorno] na razumijevanje neceg takvog kao »svijet« i na razumijevanje bivstvovanja bivstvujuceg koje postaje pristupacno unutar svijeta. a tu:bivstvova~je je .e Jednako izvorno pnipada i srasumuevante bivstvovanja svega netubivstvovnog bivstvuiuceg«.

pred-uvodnoj (nenaslovljencj) stranici ~ein un~ Ze~t-a: sKonkretna izrada (elaboraclJa.4. . 2.da podsJetlmo _ sastoji od dva poglavlja s ukupno osam paragrafa) ta je opca zamisao u mnogim pravcima konkretiziran~.ao o smislu bivstvovanja tubivstvovanta. 3. Treba ld to shvatiti 'kao naznaku da su »smisao« i »transcendentalni horizont pitanja« isto ili kao najavu zakljueka da se u vezi s bivstvovanjem uopce moramo zadovoljiti ekspliXXXIX . Heidegger tu najavljuje i njen glavni rezultat: otkrivanje v~emena k~o moguceg horizonta svakog razunujevanja blvstv_~vanJa. pitanje 0 smislu bivstvovanja mora ~apoceti k. Tubivstvovanje i vremenitost.No to je tek naj- jednom =»: Drugi die rasclanjuje se isto tako trostruko: 1. Kantovo ucenje 0 shematizmu i 0 vremenu kao predstupanj problematike temporaliteta. Konkretizacija i dopuna: od »interpretacije« i »eksplikacije« do fenomenoloske »destrukcije« Sve dosad receno moglo bi se safetoizraziti jedinom recenicom: Buduci da tubivstvovanju pripada trostruko prvenstvo u odnosu na sve drugo bivstvujuce. gdje Heidegger ovako skicira plan svoje ras_prave:. Vee u »Uvodu« Sein und Zeit-a (koji se . vrijeme ce biti eksplicirano kao »transcendentalni horizont« pitanja 0 bivstvovanju. 3.« (SZ 39---40) opcenitiji formalni okvir Heideggerova misaonog 1?ro[ektasto ga je pokusao realizirati u Sein und ~e~t-u. Interpretacija vremena k~o m~guceg ~oriz?nta svak~g razumijevanja bivstvovanJa (Sems~ers!aI_Id~'lsses) uopce njen je prethodni cilj« (SZ 1). XXXVIII U »prvorn. Dvodjelnost naslova prvog dijela Sein und Zeit-a u izvjesnom je rieskladu s podjelom tog dijela na tri »odjeljka«. a polazeci od pretpostavke da je tubivstvovanje privilegirano bivstvujuce.~njem. Ontoloski fundament Descartesova »cogito sum« i preuzirnanje srednjovjekovne ontologije u problematici "res cogitans«. Zasad. obratimo paznju na tri »sitne pojedinostt«: 1. »Izrada [Elaboracija] pitanja 0 bivstvovanJu [Seinsfrage] tako se racva u dva zadatka. kako se lako uocava. Drugi dio: Osnovne orte fenomenoloske destl1!-kcije povijesti ontologije s problematikom temporahteta kao niti vodiJjom. NaJavlJuJuC'l elaboraclJu pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. a jedan ?ivstvovanjem. Do disproporcije je. Vnijerne ~ bivstvovanje. dijelu« ovog nacrta lako prepoznajemo ono sto smo vee upoznali kao projekt fundamentalne ontologije: probiti se preko odgovora na pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja (sinterpretacija tubivstvovanja kao vremenitostd«) do odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce (sekspllkacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju«). Na to cemo se jos vratl~l. 2. Ausarbeitung) pitanja 0 smislu »bivstvovanja« namjera je rasprave sto slijedi. Jasno je naznacen odgovor koji ce biti pokusan: kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja bit vee pokazana vremenitost (die Zeitlichkeit). Heidegger (u naslovu prvog dijela) nagovjestavajuci svoj odgovor ne kaze »eksplikacija vremena kao smisla bivstvovanja uopce« nego samo: »eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju«. Jedna odredena konkretizaoija nalazi se vee na prvoj. u cijern sc bivstvovanju najpotpunije realizira vsmisao bivstvovanja uopce. Pripremna fundamentalna analiza tubivstvovanja. Aristotelova rasprava 0 vremenu kao diskrimen fenomenalne baze Ii granica anticke ontologije. Nakon sto je svoje temeljno pitanje odredio kao pitanje 0 smislu bivstvovanja. njima odgovara rasClanjivanje rasp rave u dva dijela: Prvi dio: Interpretaoija tubivstvovanja s obzirom na vremenitost [kao vremenitosti] i eksplikacija vremena kao transcendentalnog horizonta pitanja 0 bivstvovanju. Prvi dio raspada se u tri odjeljka [drei AbschnttteJ: 1. Mnogo potpunije ideja fundamentalne ontologije konkretizirana je i dopunjena u zavrsnom dijelu »Uvoda«. doslo zato stose dva odjeljka prvog dijela bave tubivstvo:.

o »kniticki«. odnosno obrnutim sljjedom u odnosu na stvarni razvoj povijesti ontologije: od Kanta preko Descartesa do Aristotela.treba da zbuni) u navedenom nacrtu Sein und Zeit-a to nisu navedene specifikacije projekta fundamentalne ontologije. prikaz razvoja problematike 0 kojoj je rijec. itd.Hi kraci. sadrzane u prvom dijelu nacrta. Ipak. ima i takvih shvacanja. Sve ove »detalje. nego 0 jednom drukcijem. Drugimrijocima.i prvotnu neshvatljivost naslova drugog dijela i naslova njegovih odjeljaka. Tubivstvovanje i vrernenitost«.po uzoru na Aristote1a . bilo zato sto se tu uopce ne moze govoriti 0 smislu (sto bi bilo krajnje iznenadujuce). najavljujuci da ce problem najprije razmatrati sistemat- ski.n. Ovakav obrnuti slijed moze se u prvi mah 21 Kako je poznato. Sein und Zeit je zamisljen dvodjeIno: s jednim »teorijskim« m »sistematskim« dije lorn i s jednim »historijskim« Ili »povijesnim«. vise iIi manje potpun.do elaboracije »transcendentalnog horizonta«? 2. Naravno. u fusnota rna moze biti i daljnjih »povijesnih. naizgled zadrzavajuci tradicionalnu podjelu na »sistematskii »povijesni. pa te »informacije« izostavljaju iii srnjestavaju u fusnote. obrce uobicajeni i naizgled »prirodni. nego dodavanje cijeIog »Drugog dijela«. momenata).). dio. jer one sto u prvom redu zbunjuje ~ili .i. a zatim povijesno. iz tih se naslova ±pa:k razabire da tu nije r'ijec 0 nekoj problematici bitno drukcijoj od one u prvorn dijelu Sein und Zeit-a. pa je dovoljno da stignemo bar do polovine puta .redoslijed. ali. 2. Nasuprot tome H eidegger. a zatim shjedi samo sistematsko razmatranje (u kojem. preko najvaznijih »faza« njegova razmatranja do piscevih dana (pri cemu taj prikaz. Izrazavajuci se priblizno i nepreoizno.kaeijom »transcendentalnog horizonta. Historijski prikaz problema u filozofskim raspravarna obicno ide do prvog uocavanja odgovarajuceg problema. XLI . kako se vidi vee iz njegova naslova. moze biti duz! . 3.(koji nisu beznacajni) rnozemo zasad ostaviti po strani. (upotrebljene u vezi s tubivstvovanjem) i »vremena« (dovedenog u vezu s bivstvovanjem) unaprijed upozorava da se smisao bivstvovanja tubivstvovanja ne maze u »gotovorn obliku« uzeti i kao smisao bivstvovanja uopce (odnosno kao transcendentalni horizont pitanja 0 bivstvovanju uopce). naravno. Vrijerne i bivstvovanje«) kao da zele demonstrativno najaviti da ce analiza u tim odjelj eima teci u suprotnim pravcima. nego kao »[enomenoloska destrukcija povijesti ontologije«koja (iz prakticnih razloga) treba da se provede samo u »osnovnim crtama«. nije zarnisljen kao viSe .pitanja.i »historijskogsamom po sebi nema neobicnog. Hegel se zalagao za »jedinstvo povijesnog i logickog« pri izlaganju filozofije. koji se u prva mah moze uOiniti suvisnim. Distinkcija izmedu »vremenitosti. Naslovi drugog i treceg odjeljka (»2. Problernatsko-sistematske filozofske rasprave najteste zapocinju . pretezno »informativaniIi prvenstve.111i manje »kriticki. Nasuprot tome neki suvremeni filozofi smatraju da su l>informacije« 0 razvoju filozofskih problema nebitne za njihova suvremeno rjesavanje. po svojoj dispoziciji Heideggerova se rasprava razlikuje oa vecine [ilozojskin rasprava prije svega u dvojem: 1. Bez obzira na neobicnost . i to tako sto ce zavrsna tocka drugog odjeIjka (vremenitost) u nesto modificiranom obliku (vrijeme) postati ishodiste analize u trecem. U ovom kombiniranju »sistematskog. po kojima u filozofiji sistematsko raspravljanje vise nije moguce pa se treba zadovoljiti izlaganjem i interpretacijom povijestd filozofije. sto je u pI1Vimah najneobicnije. Nema niceg neobicnog ni u relativnom razdvajanju historijskog i sistematskog XL u dva zasebna dijela (premda to nije jedini moguci nacin filozofiranja i oblikovanja filozofije"). u glavnom tekstu ilii.kracim ili duzim historijskirn prikazom razvoja problema 0 kojem ce se raspravljati. Heideggeroy »povijesni dio«. povijesnom pristupu toj tematioi. treba dase krece unatraske. treba da bude vodena »problematikom temporaliteta kao niti vodiljom. sto je znacajno. bilo zato sto je otkrivanje smisla bivstvovanja uopce prevelik zadatak za jednu knjigu. »3. naravno.

ne moze i zavrsiti s Kantom. Raspravljanje. te da se tako s pozicija dostignutog i utemeljenog znanja pristupi proucavanju njegove povijesti. Stoga takozvani objektivni historijski prikaz moze biti i krajnje subjektivisticka.« (SZ 19) 2J "Po svom najvlastitijem smislu odgovor daje uputu (nalog) za konkretno ontolosko istrazlvanje . niti bi bio u mogucnosti da procjenjuje njihove eventuaJne »doprinose« i »nedostatke«. Tako u zakljucnom dijelu petog paragrafa. ali ako se promisle i shvate razIozi za inverziju »sistematskog« i »povijesnoge dijela. Stoga se cini zasnovaniji drugi put . Heidegger je u Sein und Zeit-u ujedno insistirao da se odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja ne moze izraziti jednom izoliranom recenicom.« (SZ 19) XLIII . U »Uvodu« taj je odgovor nagovijesten upravo rijecirna koje smo malocas parafrazirali: »Die fundamentale ontologische Aufgabe der Interpretation von Sein als solchern begreift daher in sich die Herausarbeitung der Temporalitiit des Seins.cije ucenje XLII o shematizrnu i vremenu predstavlja »predstupanj problematike temporaliteta«. P. S ovakvog stanovista primarno je interesantno razmotrlti ne prva lutanja u pitanju 0 kojem je rijec. medutim. odgovor na pitanje 0 bivstvovanju ne moZe se nalaziti u jednom izoliranom i slijepom stavu [sudu. odnosno njihovo »mjesto« u razvoju problematike. Stoga se Heideggerova »fenomenoloska destrukoija« krece unatraske ka Kantovom presudnom prethodniku i mogucem »konkurentu« Descartesu.u odredenom smislu . narocito.da s istrazujucim pitanjem [Fragen] zapocne unutar raskrcenog horizonta. u Sein und Zeit-u. konkretieira i produbi onakoncepcija koja je vee dobivena sistematskim izlaganjem. Ne poricuci mogucnost odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja (nego ga naprotiv zahtijevajuci). prethodi sistematskom razmatranju stvara se privid kao da pisac najprije sarno nepristrano prikazuje ono sto se zbivalo da bi tek u sistematskom dijelu iznio svoj vlastiti kriticki zasnovani stay d »rjesenje«. i to je sve sto on daje.da se najprije sistematski razmotri pitanje 0 kojem je rijec i otkrije ona nit vodilja koja mora voditi njegovo rjesavanje. proizvoljna konstrukcija koja izmice objektivnom prosudivanju upravo zato sto je pitanje 0 kriterijima prosudivanja ostavljeno naizgled otvoreno (a zapravo se primjenjuju nezasnovani kriteriji). ali se bitno slaze s ovdje navedenim. postavljajuci pitanje o smislu bivstvovanja. In der Exposition der Problematik der Temporalitiit ist allererst die konkrete Antwort auf die Frage nach dem Sinn des Seins gegeben. Heideggerovo vlastito obrazlozenje strukture Sein und Zeit-a manje je jednostavno.»destruirati«. pisac ne bi bio u mogucnosti ni da dzvrsi selekoiju autora i tekstova 0 kojima ce govorinu »historijskom« dijelu. Heidegger je zelio da pruii i odredeni odgovor. nego prije svega koncepcije onog rnisldoca koji se najvise pribliiio stanovistu dostignute istine i kojeg kao najopasnijeg »konkurenta« i ucitelja treba prvog . po Heideggerovorn rnisljenju. Kant.). U stvari. onda i ovakav obrnuti slijed postaje shvatljiv i Iogican.uOiniticak i »nastran«. ako je cilj jedne rasprave otpocetka odreden kao teorijsko-sistematski. pa nije nernoguce da je pitanje vee prije Kanta videno dublje d bolje. onda nema razloga da se u sklopu takve rasprave naknadno pise historijat njene problematike.« (SZ 19. poima] u ponavljanju onog sto on kao stay izrice. pogotovu ne ako se on sarno predaje dalje kao slobodnolebdeci rezultat za puko primanje do znanja jednog »stanovista« koje mozda odstupa od dosadasnjeg nacina tretiranja. dijelove posljednje recenice potcrtao G. a od Descartesa jos dublje u »proslost« Aristotelu. U sklopu takvog projekta moze naprotiv b1ti i zanimljivo i znacajno da se na povijesti filozofije provjeri. ali u vezi 22 Kasniji Heidegger i njegovi nekriticki sljedbenici odbijat ce pomisao da bi filozofija na svoja pitanja trebalo da pruzi i neke odgovore. Satz]. To se mozedobro vidjeti iz petog i. nakon sto je ustvrdio da problematika temporaliteta predstavlja odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja-'. Odgovor se ne sastoji [sadrli. kad vee ne bi imao u vidu »rjesenje« .onaj koji je zamislio Heidegger . recenici. Medutim.koje ce razviti u sistematskom dijelu. Medutim. sestog paragrafa te knjige. Heidegger Istice da taj odgovor daje uputu za konkretno ontolosko ispitivanje". odnosno stavom: »Buduci da bivstvovanje uvijek postaje dohvatljivo [shvatljivo] sarno iz pogleda na vrijeme. jer nema garanoije da u povijesti postoji progres koji odgovara fakticnom toku vremena. U filozofskim raspravama u kojima historijski prika. Taj je u ovom slucaju.

ako se pitanje 0 bivstvovanju zeh dovesti do »transparentnosti svoje vlastite povijesti« potrebno je izvrsiti »razlabljivanje ukrucene tradicije« (»Auflockerung der verharteten Tradition«) i ukloniti sva »prikrivanja« (»Verdeclmngen«) sto ih je ona proizvela. pa i ono .i pitanje 0 bivstvovanju »karakterizirano povi[esnoscu« (SZ 20). te da je smisao bivstvovanja tubivstvovanja u vremenitosti. Naprotiv! Zapalost tubivstvovanja u tradioiju jednako kao i njegova propalost u svijet sarno je oblik -covjekovog neautenticnog bivstvovanja.koje se bavi pitanjem 0 bivstvovanju.stirn odmah upozorava: »Ako tako odgovor na pitanje o bivstvovanju postaje nit vodilja i uputa za istrazivanje. kao Sto bi bilo pogresno shvatiti He)deggera kao »tradicionalista« u obicnom smislu te rijeci. to znaci da je on zadovoljavajuci tek onda kad iz njega samog dolazi do uvida da je specifioni nacin bivstvovanja dosadasnje ontologije. »onticka mogucnost tubivstvovanja«. Ono sto nam ona navodno »predaje« tradicija nam ne cini XLIV p~~stupacnim. njene uspjehe (spronalazenja«) i neuspjehe (szakazivanja«). To znaci da XLV . njenu povijesnu sudbinu. tj. Naprotiv: »Trad~cIJ~ raskorjenjuje povijesnost tubivstvovanja u takvoj mjeri da se ono krece jos jedino u okviru interesa za raznovrsnost mogucih tipova. Prema tome. Naprotiv. ona treba da tu tradiciju »omedi u njenim pozitivnirn rnogucnostima. a to uvijek znaci u njenim granicama koje su faktddki dane sa svakim pojedinim postavljanjem pitanja Ii s njime naznacenim ogranicenjem moguceg polja istrazivanja« (SZ 22). pronalazenja i zakazivanja nesto tubivstvovno nuzno.njen speoificni nacin bivstvovanja. kako bi pozitivnim prisvajanjem proslosti dosla u puni posjed najvlastitijih mogucnosti pitanja. bilo bi pogresno shvatiti ga i kao nekog tko jednostavno zeli da odbaci svu tradiciju.« (SZ 21) Tubivstvovanje zaokupljeno takvim »historijskim irrteresom« i strucno-filoloskim interpretiranjem proslosti ne razumije vise ni »najelementarnije pretpostav:ke« produktivnog prisvajanja proslosti.to znaci vidjeti ih kao nesto tubivstvovno nuzno.« (SZ 22) Kako vidimo. svodenjem na izvorna iskustva u kojima su dobivena prva i otad vodeca odredenja bivstvovanja. destrukciju koja se vrsi 5 pitanjem 0 bivstvovanju kao nits vodiljom. stanovista fiIozofiranja u najudaljenijim i najneobicnijim kulturama i tim interesima pokusava prikriti vlastitu bestemeljnost. der Geschichte der Onto- Polazeci od shvacanja da je svako dstrazivanje. postati historijska. sudbina njenog pitanja. Upravo to i jest zadatak »ontoloske destrukcije« za koju se zalaze Heidegger: »Taj zadatak mi shvacamo kao destrukciju tradiranog dobra antieke ontologije. Prepustajuci ono nashJed~n~ samorazumljivosti. koja je ujedno »uslov mogucnosti povijesnosti« (SZ 19). pravaca. ne postajemo povijesni. elaborirani odgovor na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce treba da se provjerava ne sarno u konkretnom ontoloskom istrazivanju nego i primjenom na dosadasnju ontologiju. nego prije prikriva. Odgovor je zadovoljavajuci sarno ~? nam <:>n rnoze pomoci da shvatimo dosadasnju ontologiju .iz kojih su naslijedene kategorije 1 POJIl_lO~. tradici:ja zatvara pristup prv~bltm!ll :>izvo~i?Ia«. zasnovano u »bivstvovanju« (sprirodl«. To medu ostalim znaci da i elaboracija pitanja 0 bivstvovanju mora »pitati 0 svojoj vlastitoj povijesti.1 dJelom~c~~ II na pra~i nacin pocrpljeni. A shvatiti specificni nacin bivstvovanja Ii povijesnu sudbinu ontologije . Stoga preda~u~l se tradl~lJl. odnosno da je »destruira« u svakodnevnom smislu te rijeci. Ovu ideju Heidegger detaljno razvija i obrazlaze u »§ 6. Zadatak destrukcije povijesti ontologije« (»§ 6. »biti«) covjeka. Heidegger jezakljucio da je . Upravo zbog toga. Die Aufgabe einer Destruktion logie«).« (SZ 19) .« (SZ 21) Ovaj zadatak »pozitivnog prisvajanja proslosti« radi punog razvoja svojih sadasnjih mogucnosti niposto ne znaci pasivno prihvacanje tradicije ni nekriticko predavanje tradiciji. Destrukcija koju on zagovara nije zamisljena ikao neko »Iose relativiranje ontoloskih stanovista« niti ima »negativni smisao odbacivanja [Abschiittelung] ontoloske tradicije« (SZ 22).

No' ako je to tako. Max Niemeyer Ver· lag. tu je vjerovatno igrao ulogu 1 Heideggerov pokusaj da se bar dijelom oslobodi od terminologile skole iz koje je uvelike potek~o: od ~ant~ ~vn~o~anto. U Indeksu uz Betdeggerov Sein und Zeit. ali i granice na kojima je stao. bio on orijentiran doksografski. (SZ 23) Heideggerova »destrukcija« tako j~ ~eoma _blizu onom sto se u filozofiji inace nazivalo »kritikorn« 1. kantovski receno. Zusammengestellt von Hildegard Feick. on upuouje na sudenje i kriterije i imasuvise »subjektivno« iIi »spoznajnoteorijsko« znacenje. Heidegger je odmah objasnio da tu nisu posrijedi principijelni razlozi nego okolnost da ce se destrukcija izvrsiti u okviru jedne raspraveciji je cilj »principijelna elaboracija pitanja 0 bivstvovanju«. On pise: »njena [destrukcije] kritik~ pogada . dok »destrukcija« sugerira jedan realni. 2.g~. »prevladavanjem«.. pozajmljenom iz svakodnevnog jezika iii samostalno sk(:>van~m.. Destrukcija je trebalo da pokaze ono znacajno 5tO je Kant u tom pravcu postigao."aca (kod kojih su termini »kritika« 1. bio je Kant. 1968.ima u tom dijelu dosta). Najavljujuci dace se u svojoj destrukciji povijesti ontologije ograniciti »samo na principijelno odlucne stanice te povijesti«.?'1~. (5Z 23) U skladu s »pozitivnom tendencijom destrukcije« Heidegger najprije postavlja pitanje »da Ii je i koliko je u toku povijesti ontologije uopce interpretacija bivstvovanja dovodena tematski u vezu s fenomenom vremena ida Ii je u tu svrhu neophodna problernatika temporaliteta bila i mogla biti poooipijelno elaborirana« (SZ 23). Ono 5to kritiziramo ostaje. te je napose trebalo da razjasni »zasto je Kantu moran bibi uskracen uvid u problematiku temporaliteta«. odnosno dao se tamo natjerati prinudorn fenomena.. neubearbeitete Auflage. S Jedn~ s. jedne prethodne ontoloske analirike subjektiviteta subjekta.« (SZ 24) XLVII XLVI . kako se cini. _. »~ntlCkl{( 19. nego danas vladajuce interpretaci]e proslosti: »njena kritika pogada ono »danas« i vladajuci nacin tretiranja povijesti ontodogije. »ontieki« odnos prema onom sto se destruira. (SZ 24) Po Heideggeru dva su medusobno povezana razloga sprijecila Kanta da dode do tog uvida: »prvo.u Sein und Zeit-u da se ustaljena hlozofska terminologija bar djelomicno zamijeni novom.trane. j~ sa~tavila ~H?eg~rd Feick24 izrazi »kritika« i »kriticld« rusu zabiljeieni potP~o opravdano. na~ed~nom citatu Heidegger dovodi u vezu destrukeiju 1 kritiku. (SZ 22-23) Destrukcija »ne feU pokopati proslost u nistavnost. Uz pojam »[enomenoloske« odnosno »ontoloske destrukcije« paznju privlaci i njeno ogranicenje (obrnutimslijedom) na Kanta. duhovnopoviJesno [geistesgeschichtlich] ili problemskipovijesno [problemgeschichtlich]«. No to je jedno od rijetkih mjesta gdje se u Set"! und Zeit-a spominje djec »kritika«. sto .»destrukcija« ne negira proslost.« (SZ 23) Upravo zato Kant je izabran kao ishodiste destrukcije.veliku ulogu). jer oni ne pripadaju u p~J~novnu aparaturu Sein und Zeit-a (premda same kritike kritike shvacanja s kojima se Heidegger ne slaze . odnosno izvanjsko kritici.. pa mozemo samo nagadati. jer J~ 24 Index zu Heideggers »Sein und Zeit«. te odmah odgovara: »Prvi i jedini koji je prevaliodio istrazivackog puta u pravcu dimenzije temporaliteta.. zasto Heidegger vise volio da se posluzi izrazom »destrukcIJa« kOJI moze dati povoda za mnoge nesporazume? U malocas . to je u skladu s Heideggerovim opcirn nastojanjem . ne kao onaj »najgori«. ALi uz formalno nastojanje za neoblCmJom i snaznijom terminodogljom ." itd. Tiibingen. Descartesa i Aristotela. sta je to Heideggera odvracalo ~ upotrebe izraza »kritika«? Heidegger se ~ tome ne izjasnjava.tematske ontologije tubivstvovanja. nezavisno od kritJike. zbiljsko zbivanje u kojem se ono destruirano neposredno mijenja. S druge strane. nego kao »najbolji« odnosno najbliZi.v)eroj~~no j~ t~ igra~? ~ogu i misljenje da termin kritika mje najprikladniji. ona ima pozitivnu namjeru«. propustanje pitanja 0 bivstvovanju uopce Ii [drugo] u vezi s tim nedostajanje jedne .

Erste Hiiljte (Bivstvovanje i vrijeme. . Kako je razotkrivajuce razumiievanie bivstvovanja tubivstvovno uopce moguce? Moze Ii pi· tanje dobiti svoj odgovor pozivanjem na prvotno [izvorno] bivstvovno ustrojstvo tubivstvovanja koje razumije bivstvovanje? Egzistencijalno-ontolosko ustrojstvo tubivstvovne cjeIine zasno- 5. a ova irna svoje temelje u antickoj onto~ogIJI.~oJa je »svoj naucno najvisi i najoisti1.e: ni iz~?~ tr~pce . Descartes 1 Kant u s~~koJ ce s: anketi menu filozofima naci medu nekohclnom najznacajnijih. koje kao razumijevanje pripada egzistirajucem bivstvovanju. 26) U vezi s ovim obrazlozenjem podjele drug~g ~IJela Sein und Zeit-a moglo bi se pitati zas~o srednJovJ~~ov.s Medutim.ostaje ona grcka. ukljucena u onaj 0 Descartesu. Prva polovina) i u cijem je »Uvodu.onog sto ovakvo preljminarnc obrazlozenje moze P~lt~. Time je analitika tubivstvovanja u uzem smislu zavrsena i sada bi trebalo pokazati kako nas analitika tubivstvovanja vodi razumijevanju pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. Ta tako nazvana »prva polovina« sadrai sarno prva dva odjeljka zamisljenog prvog dijela: »Prvi odjeljak.a Kant~)Va osnovna ontoloska orijentacija . Tubivstvovanje i vremenitost«. kao i prema sebi samom kao egzistirajucem. Medutim.Ali tko je . doduse. To Heidegger i najavljuje u zavrsnom pasusu drugog odjeljka. . njegove propuste? »Umjesto toga Ka. U pitanjima koja su tu nabacena vee su nagovijesteni i odgovori. Medutim. Heidegger je zamislio ?ein und Zeiz kao dvodjelno djelo. stupanj« pos~lgla kod Aristotela. pnrodn? JC da se destrukcija zapoceta Kantom mora nas~~vItl Descartesom. j.kako je Descartes u svojim Meditacijama na svoj fundarne~talni poja~ »res cogitans sive mens sive animus« premo srednJovJekovnu ontolo_' giju i ostao bitno zavdsan _od sre~jovjekovne~~olas~I' ke. Pripremna fundamentalna analiza tubivstvovanjas i »Drugi odjeljak. uza sva bitna poboljsanja preuzima dogmatski POZI~IJU De~cartesa:'~ (SZ 24) Ako je Descartes glavm suknvac. ne~o )e. nepojmovna razotkrivenost [dokucenost] bivstvovanja omogucuje da se tubivstvovanje kao egzistirajuce bivstvovanje-u-svijetu moze odnositi prema bivstvujucem. ne samo s obzirom na problematiku temp oraliteta. sto znaci d. d~· sta uvjerljivo obrazlozio svoju podjelu. cije je znacenje ovdje istaknuto.mlshlaca (iako je eventualno mogao bltl. u knjizrsto ju je on 1927. analiza se mora vratiti natrag do A~IStOtela i analizom Aristotelova pojma vremena pokazati »da se Kantovo shvacanje vremena krece u strukturama koje je otkrio i izlozio Aristotel. treci odjeljak 25 »Tako nesto kao "bivstovanje« razotkriveno [dokuceno] je u razumijevanju bivstvovanja. . onom koje se susrece unutar svijeta. U drugom odjeljku »Tubivstvovanje i vremenitost« (»Dasein und Zeitlichkeit«) Heidegger od pitanja 0 bivstvovanju tubivstvovanja prelazi na pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja i otkriva vremenitost (die Zeitlichkeit) kao ontoloski smisao brige (der ontologische Sinn der Sorge).i. Medutim. na ontologija. mJe.dJrukclJl) mje ~l~ ekstravagantan: Aristotel. objavia pod naslovom Sein und Zeit. moze se red da je Heide~ger ~ OkVl~1. Ob~?Zloz~nJ~ mje ni bilo pretezak zadatak.uprkos svim razlikarna jednog novog pitanja . U prvom odjeljku »Pripremna fundamentalna analiza tub ivs tvovanja« (»Die vorbereitende Fundamentalanalyse des Daseins«) Heidegger analizira bivstvovanje-u-svi- jetu (das 'In-de-Welt-sein) kao osnovno ustrojstvo tubivstvovanja (die Grundverfassung des Daseins) i otkriva brigu (die Sorge) kao bivstvovanje xubivstvovanja (das Sein des Daseins). ako se ovaj »detalj« ostavi po stranl. povijesnofilozofskim). u podjeli dobila zaseban odjeljak.n~. Svaki od ta dva dijela trebalo je da se dijeli na tri odjeljka. Krnja realizacija i njeni razlozi Kako smo vidjeli.uz samog Kanta .j tivnim« (nehajdegerovski: kritickim. kak~ ~e vidi iz naslova tri zamisljena glavna odjeljka. Prethodno. XLVIII =: IV Bitak i vrijeme n.izlozena i obrazlozena navedena zamisao sarno je djelomicno realiziran taj plan.« (S~.glavni krivac za .1 .ow. s jedrrim »interpretatlvno« ::plikativnim« (nehajdegerovskim rjecnikom: !eonJsko-slstematskirn) dijelom i s jednim »fenomenolosko-destruk.

nebrizljivoj upotrebi rijeci iii jednostavno o najavi da ce tricetvrnine djela biti objavljene u jednoj knjizi? IIi mozda podnaslov '~eIi sugerirati da je u prvoj cetvrtinl djela »obavljeno pola posla« u tom smislu sto su tu postignuti temeljni uvidi. 582. odjeljak kojem je bio namijenjen karakteristican naslov »Vrijeme i bivstvovanje« (»Zeit und Sein«). 2 •• Nesto . ostavljen je. I d~i~ta. glavno pitanje cijele knjige. Prva dva odjeljka Sein und Zeit-a cine formal no dvije trecine prvog dijela.«) iIi taj dio nije nikad ni napisan.S. No ako je to tako. U ~azgov~I'lma s piscem ovog teksta (1967-1972) Heidegger J7. datiranorn »Duhovi 1929«. 0 tome da Ii je taj neobjavljeni dio Heidegger napi:sao. no najprije treba red nesto i 0 Heideggerovim neobicnim podjelama na »dijelove« i »polovine«. ako se vee ~elimo izrazavati u razlomcima. Po Heideggerovoj zamisli u prvom dijelu Sein und Zeit-a trebalo je najprije razmotriti pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. ali to nije znacilo odustaJanJ~. napisana »druga polovina« lose ispala. polazeci od tom analizom dobivenih uvida. Za~o J.obavio? ZaSto ta »druga polovlr:a« (te tncetvr~ille toliko lake da su se mogle nazvati »drugom polovinom«) nije nikad objavljena? o tom pi~anju vee se mnogo raspravljalo. pi. pa je objavljend tekst zapravo trebao nositi podnaslov »Prva polovina prvog dijela« ili »Prva cetvrtina«. u kojem je trebalo da ta pitanja i nagovijesteni odgovori budu elabonirani. kratko svjedocanstvo F.detaljnih S~ica i zabiljeski. a »ontoloska destrukcija« j~s la. LI .I dijela Sein und Zeit-a. To mati da se u prva dva odjeljka rjesava tek polovina zadatka prvog dijela Sein und Zeit-a. a zatim. Pn~clplJelne sumnje u mogucnost dovrsenja Sein und Zeit-z: prema prvotnoj zamisli javile su se tek kasnije.vsu npr. u predgovoru svojoj knjizi Kant i problem n:etaflzlke (Kan~ und das Problem der Metaphysik). Heldegger. Frankfurt am Main. 27 ~ao .n~7ten. Kako treba interpretirati taj modus vremenovanja vremenitosti? Vodi Ii put od izvornog vremena do smisla bivstvovanja? Otkriva Ii se samo vrijeme kao horizont bivstvovanja?« (SZ 437) L izl~. pitanje 0 srnislu bivstvovanja uopce. medu ostalirn. za »drugu polovinu«.00-400 l~~tov~ nejednake v~l~cme (poblize 0 tome drugom prilikom). ako je zaista bio preostao jos sarno laksi dio posla. a smisaono sarno polovinu. 2. 1977. Od sest zamisljenih odjeljaka Sein und Zeit-a u objavljenu »prvu polovinu« usla su samo dva.s~icno izjavio je Heidegger i u nekim drugim razgov0I7-ma.ksi --: »tehnicko pitanje«.spagom povezani zamotuljak od 3. 0 mogucim razlozima njenog neobjavljivanja jos cemo red koju rijec. Na spaljivanje se odlucio to Iaksesto je tajrukopis napisan . NIJe rm poznato da 1I je poslije Heideggerove smrti netko vee proucavao te biljeske.~otvrda za ovu verziju vHeidegger mi je pri jednom od poslJednJI.telj:u. Heidegger je. »ladici. zasto ga ~evJidegg~r nije. koje u daljnjem vano je na vremenitosti. Prema tome jedan izvorni nacin vremenovanja ekstaticke vremenitosti mora sam omoguciti ekstaticki projekt bivstvovanja uopce. Hermanna u: M. od ?-amjere dv~se ta »drugapolovina« napise. W. Ed. koje nije sPG:lw. ali ga nije objavio (nego ga je spremio u nekoj. Vittorio Klosterman.e rukOPIS odmah spalio. U VIse I?ahova tvrdio da je ta »druga polovina« bila cijela n~pIsana ~dma? n~on otpremanja »prve polovme« u stampariju. da je taj objav:ljeni dio nazvan »prvom irecinom«? Ali i takav bi podnaslov mogao biti sporan. a tek se u trecem trebalo rjesavati pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. zajedno s cijelim »drugim dijelom«. Ne bi 1i bilo adekvatnije.. Prva dva odjeljka prvog dijela bave se pitanjem o smislu bivstvovanja tubivstvovanja. a nagadalo se napose IJ. Gesamtausgabe. Rad na »prvoj polovini« Sein und Zelt-~ toIik~ ga je bio iscrpio da je u tom iscrpljeno~ stanJu.ganj~ treba ~o~ sa~o »elaborirati«? Da u se htjelo reci v~a ce ekspliciranje smisla bivstvovanja uopce biti »laksi zadatak« od onog koji je vee izvrsen.h susret~ pokazao ~v. all da je on napisanim tekstom bio nezadovoljan i da ga je zato spatio» Na pitanje 0 razlozima spaljivanja Heidegger je odgovorio da oni nisu bili pru:oipijelne prirode. A ta druga polovina nije nikad objavljena. Zasto Heidegger tu cetvrtinu naziva »polovinom«? Da Ii je rajec 0 nepromisljenoj.

na neki nacin simbolizirajuci Heideggerovu namjeru da objavi i »drugu polovinu«. kaie: »U dosadasnjim izMartin Heidegger. Vrijeme i bivstvovanje«.30 U vezi stim. Francke Verlag. kako bnisanjem podnaslova »prva polovina«. Sporni odjeljak bio je zadrzan jer je misljenje u dovoljnom iskazivanju tog obrta zakazalo i 1.sao: ». tamo se ne ulazi u postupnu interpretaciju Kritike cis tog uma. a pogotovu u sestom bio anahronizam. medu osta1im. Stoga je za fa· ljenjesto on ipak nije objavio treci odsjek Sein und 2. ali ne najavljuje bilo kakvu izmjenu u strukturi neobjavljene »druge polovine«. Kant und das Problem der Metaphysik. M. cetvrtom (1935).. objavljenom 1953.u trecem (1929). U spomenutom pismu. Heidegger je dodao da »dzvjestan uvid« u misljenje obrata od »bivstvovanja i vremena« ka »vrernenu i bivstvovanju« pruia njegovo djelo »0 bi1li istine« (»Vom Wesen der Wahrheit«).) Priznajuci da tu nisu bile posrijedi neke ciste spoljasnje teskoce nego zakazivan]e misljenja. kao ni preostale odjeljke treceg dijela.«2! danjima pridodana [primjerena] karakterizacija »Prva polovina« je izbrisana. S. koje je promisljeno i saopceno 1930. wei! das Denken im zureiohenden Sagen dieser Kehre versagte und mit Hilfe des Sprache der Metaphysik nicht durchkam. Ocito nije htio nista dodati onom sto je vee bdo rekao u »pismu 0 humanizmu«. . a objavljenom 1960) pisao sam medu ostalim slijedece: »Skromna rijec »izvjestan. Mit einem Brief tiber den »Humanismus«. U drugom dije1u Sein und Zeit-a tema istrazivanja koje slijedi bit ce tretirana na tlu jednog prosirenog postavljanja pitanja. 72.. 1934. 1947.pokazuje da ni sam Heidegger ne smatra taj uvid dovoljnim. Heidegger Ii problem fundamentalne ontologije« (pisanom 1958. Martin Heidegger. Interpretacija Kritike cis tog uma nastala je u sklopu prve elaboracije drugog dijela Sein und Zeit-a. Heidegger ne kaZe niSta 0 razlozima zbog kojih je to nemoguce. On doduse ovdje ne spominje treoi odjeljak prvog dije1a Sein und Zeit-a. a objavljeno 1943. LII LIII . XI 1945 (objavljenom 1947) Heidegger je i javno progovorio 0 prinoipijelnom neuspjehu svog poduhvata. a nije htio ni ponavljati vee receno. jer su se Heideggerovekoncepcije vee sredinom trldesetih godina bitno izmijenile. VIII. Medutim taj je podnaslov u cetvrtom i rpetom izdanju. objasnjavajuci zasto je »pri objavljivanju Sein und Zeit-a zadrzan [ostao neobjavljen] treci odjeljak prvog dijela. U drugirn radovima sto ih Heidegger sporadicno objavljuje u toku tridesetih d. Nakon cetvrt vijeka druga se polovina vJ5e ne moze nadovezati ne iizlaZuei iznova rprvu. S. Frankfurt a.Sein und Zeit-a. Hei degger je naime pisao: »Hier kehrt sich das Ganze urn. Medutim. petom (1941) isestom (1949) .lZ pomoc jezika anetafizike nije se probiloe. Platons Lehre von der Wahrheit. Ona ujedno u smislu nekog »povijesnog« uvoda razjasnjava problematiku 0 kojoj se raspravlja u prvoj polovini Sein und Kako se vidi.«29 ())IOvdje se cjelina [sve] preokrece [obrce].. Odluka 0 odustajanju od pisanja »druge polovine« definitivno je obznanjena tek u sedmom izdanju Sein und Zeit-a. u svom tekstu »M.u:z to izdanje.tJretirati Kantovu Kritika cis tog uma. Njen put ostaje medutim jos i danas nuzan. ako pitanje o bivstvovanju treba da pokrece nase tubivstvovanje. a u pismu 0 humanizmu upucenom Jeanu Beaufretu 23.podnaslov »Prva polovina« stalno se ponavlja. gdje Heidegger.« (SZ V) Saopcavajuci na ovaj naein svoj zakJjuCak 0 nemogucnosti da se na postojecu »prvupolovinu« Sein und Zeit-a nadopise »druga«. 30 Ibidem. Heidegger tu jos cvrsto vjeruje da ce objaviti drugi dio Sein und Zeit-a i najavljuje kako ce u njemu . 2. Verlag Gerhard Shulte-Bulmke. tako i obrazlozenjem tog brisanja koje je dana u »prethodnoj napomeni. Der fragliche Abschnitt wurde zuriickgehaitem.. . u prvoj polovini cetrdesetih godina ne govori se nista 0 »drugoj polovini. Bern. Zeit-a. Ali u dzdanjima Sein und Zeit-a sto se u meduvremenu objavljuju .

pa je potrebno reoi nesto vise 0 tome. a sada ga prevodim ~tubivstvovanje«) ono sto je vee reeeno u spomenutom tekstu. Sie sind scharf zu trennen von den Seinsbestimmungen des nicht daseinsmassigcn Seienden.v Prema Sein und Zeit-u postoje dva osnovna modusa bivstvovanja: (1) bivstvovanje svojstveno tubivstvovanju i (2) bivstvovanje svojstveno bivstvujucem koje nije tubivstvovanje. die wir Kategoriert nennen« (SZ 44). U prvorn redu bilo bi zanimljivo vidjeti kako hi Heidegger u trecem odsjeku prernostio nepremostivu prova1iju. bivstvovna odredenja bivstvujuceg koje nije tubivstvovanje jesu »kaEgzistencijali i kategorije su dakle dvije osnovne rnogucnosti bivstvovnih 'karaktera. Prva dva od ovih pojrnova jesu kategorije. bilo zato sto »lezi na putu« bniganju.str.~~ tegorije« (»Kategorien«). koje se moze naci i odrediti samostalnim otkrivajucim prolazom kroz bivstvujuce koje se prvo susrece (predrucnost) i (3) bivstvovanje ontickog uslova mogucnosti otkrivanja unutarsvjetskog bivstvujuceg uopce (svjetskost svijeta.e" Mislim da je glavni razlog zasto Heidegger nije mogao zavrsiti svoj Sein und Zeit ovorn prirnjedborn tacno uocen. Bivstvovni karakteri tubivstvovanja jesu »egzistencijali» (»Existenzialien«). Die beiden vorgenannten Begriffe von Sein sind Kategorien und betreffen Seiendes von nicht daseinsartigem Sein.Well sie sich aus der Existenzialitat bestimmen. 10. bivstvujuceg koje susrecemo u svakodnevnorn »briganju« (eBesorgen«).sto dh je sam stvorio u prva dva odsjeka. nennen wir die Seinscharaktere des Daseins Existenzialien. (2) bivstvovanje bivstvujuceg. Predruiinost je naGin bivstvovanja koji ostaje priruenom kad ono postaje »neprirucno«. bilo zato sto je neupotrebljivo za odredenu upotrebu. Ono nije »bivstvovanje-u-svijetu« nego sarno »bivstvujuce koje se susrece unutar svijeta« (sdas innerweltlich begegnende Seiende«) iIi »unutarsvjetsko bivstvujuce (»das innerweltliche Seiende«). U skladu s tim postoje i dvije osnovne vrste bivstvujucega: (1) bivstvujuce koje je tubivstvovanje (u obienom jeziku: covjek) . Ako uzrnerno u obzir razlikovanje prirucnosti i predrucnosti. Bivstvovni karakteri (karakteri bivstvovanja. rkoju je u prva dva dijela Iskopao izrnedu dva po njernu totalno razlicita nacina bivstvovanja i dviju njirna odgovarajucih totalno razlicitih vrsta bivstvujucega. die Seinsbestdmmungen) ovih dviju vrsta bivstvujucega bitno se razlikuju. Bivstvujuce koje nije tubivstvovanje ne bivstvuje u svijetu.« (SZ 88) LIV LV . Stoga i bivstvujuce koje im odgovara zahtijeva dva razlicita naeina prirnarnog upitivanja: ono je ill tko (egzistencija) iJ. Unutarsvjetsko bivstvujuce bivstvuje u dva osnovna medusa: (1) u modusu upotrebljivosti Hi taonije »prirucnosti« (»Zuhandenheit«) i (2) u modusu pukog postojanja ili tacnije »predrucnosti« (»Vorhandenheit«).. die Weltlichkeit der Welt). Pilozofiia. 33 . 34 »Das letztgenannte Sein ist eine existenziale Bestimmung des In-der-Welt-seins. nego »pribor« (»das Zeug«). Bilo bi zanimljivo vidjeti kako bi on tamo uklonio teskoee. Stranice sto slijede (str. koje najprije susrecemo unutar svijeta. a to bivstvujuce nije »stvar« (sdas Ding«). Prirucnost je nacin bivstvovanja (die Seinsart) onog bivstvujuceg.33 Zeit-a onako kako je blo zamisljen. bilo zato sto nedostaje. das heisst des Daseins. sto nije pri rod. mozemo rnjesto dva gore spornenuta osnovna modusa bivstvovanja razlikovati tri: (1) bivstvovanje bivstvujuceg. koje se najprije susrece unutar svijeta (prirucnost). 31 32 Osnovno ustrojstvo (die Grundverfassung) tubivstvovanja cinl bivstvovanje-u-svijetu (das In-der-Welt-sein). nego sarno unutar svijeta (innerweltIich).die Seinscharaktere) ili bivstvovna odredenja (odredenja bivstvovanja. a treci je egzistencijalno odredenje tub ivstvovanja>.i (2) bivstvujuce koje nije tubivstvovanje (bivstvujuce koje nije covjek).i sta (spredrucnost« u najsirem srnislu). 56-60) ponavljaju uz manja kracenja i dopune i uz jednu terminolosku izmjenu (tada sam termin ~Dasein« prevodio ~bitisanje«. broj 1/1960.

vee bi zahtijevalo i unosenje bitnih korektura u shvacanje kategorija i egzistencijala. ako su kategorije bivstvovni karakteri sarno unutarsvjetskog bivstvujuceg. nakon sto je Heidegger u prva dva odjeljka Sein und Zeit-a »potrosio« sve »upotrebljive« tradicionalne filozofske tennille. da odgovori na pitanje o smislu bivstvovanja uopce. te ga ne treba izjednacavati s obicnim opcim pojmovima. a taj je zadatak u prva dva odjeljka. U svakom slucaju. opcim karakterima Heidegger ne govori nista. S druge strane. (SZ 45) Ovo se moze shvatiti samo tako da ce pitanje 0 odnosu izmedu kategorijai egzistencijala biti rjesavano u trecem odjeljku prvog dijela Sein und Zeit-a. mozemo samo nagadati. koja nadiLVI lazi razliku izmedu egzistencijala i kategorija. prakticki uoinio nerjesivim. a egzistencijali samo tubivstvovanja. Medutim. Medutim. Pojam bivstvovanja. Heidegger je ujedno istakao da ni oni nisu u ovom problernu dosli do principijelne jasnoce. jer ako dvije vrste bivstvujuceg podvodimo pod isti pojam bivstvujucega (ili dva nacina bivstvovanja pod jedno bivstvovanje uopce). zakljucujuci prema objavIjenom dijelu Sein und Zeit-a malo je vjerovatno da bi Heidegger posao tim putem. uspostavljajuci nepremostivu razliku dzrnedu dvaju temeljnih modus a bivstvovanja i njima primjerenih pojmovnrih aparatura. Buduci da Heidegger u Sein und Zeit-u upisuje u veliku zaslugu Aristotelu i skolastici sto su pojam bivstvovanja smatrali analognim pojmom.Za Heideggerovo ucenje 0 bivstvovanju i bivstvujucem karakteristicna je tako ostra podjela svega oivstvujuceg na tubivstvovanje (bivstvovanje-u-svijetu) i bivstvujuce koje nije tubivstvovanje (unutarsvjetsko bivstvujuce) 1 u vezi s tim strogo razlikovanje egzistencijala i kategorija. opcenitlja vrsta bivstvovnih karaktera. moze se pretpostavljati da rnu je upravo ova mogucnost bila najbliza. onda hi oni. 0 tim zajednickim. moglo bi se reci. Sazimajuci mozemo reci: Heidegger nije mogao napisati tre6i odjeljak Sein und Zeit-a.stvovanje d netubivstvujuce bivstvujuce ipak jesu (bivstvuju). ocito je da su pred Heideggerom stajale tri bila tvrditi da tubivstvovanje i bivstvujuce nemaju nikakve zajednicke bivstvovne karaktere i odatle zakljuciti da oni uopce nisu dvije vrste bivstvujucega. To bi medutim znacilo negirati Heideggerovu polaznu tezu. (SZ 3 i 93) Kako bi taj pojam doveo do »principijelne jasnoce« sam Heidegger. morali imati neke zajednieke bivstvovne karaktere. prema kojoj i tubiv. to ne znaci da ove dvije vrste bivstvujucega (Hi dva nacina bivstvovanja). onda ocito ni kategorije ni egzistencija1i nisutubivstvovni karakteri bivstvujuceg uopce (ill. Preostaje nam medutim jos jedna mogucnost . ali mislim LVII .. svakog bivstvujuceg). moraju imati bhlosto zajednicko.Osjecajuci i sam da je prdncipijelnim suprotstavljanjem kategorija i egzistencijala nastao teiak problem Heidegger pise: »0 povezanosti ova dva modusa bivstvovnih karaktera moze se raspravljati tek liz razjasnjenog horizonta pitanja 0 bdvstvovanju«. to je nazalost ostalo do danas otvoreno. Ovakvo rjesenje ne samo sto bi bilo vezano s velikim prakticnim teskocama (tako npr. odajuci rpriznanje Ail'"istotelu i skolastici. J edna bi mogucnost uopce. ~-. definitivno prihvatiti neku potpuno duaiisticku koncepciju i odustati od pitanja 0 smislu bivstvovanja netubivstvujuce osnovne mogucnosti. kao i one novekoje je uspio smisldti. odnosno jezika (jezika egzistencijala i jezika kategorija) u principu doveo u sumnju. sada bi trebalo smtslin velik broj sasvim novih naziva).tvrditi da ni rprvo nidrugo nije nuzno. Medutim. Sam Heidegger nije ovim rijecima objasnio razloge nerpisanja »druge polovine« Sein und Zeit-a. kako se cini. Kako bi to rjesavanje izgledalo da je od njega doslo. ako su bivstvovanje-u-svijetu d unutarsvjetsko bivstvujuce (tubivstvovanje i netubivstvujuce bivstvujuce) sarno dvije vrste bivstvujucega. Druga bi mogucnost bila tvrditi da postoji i neka treca. jer je tom odjeljku u »Uvodu« namijenio zadatak. jest pojam posebne vrste.

Herman navodi d~ j~ to Heideg. To se vidi vee iz teksta 1929. prema uputarna 5tO ih je dao sam Heidegger. Hg. dvaju tekstova: Heideggerova rukopisa Sto ga je desifrirao i masin?m prepisao njegov brat Fritz i stenograma predavanja st? ga je dzradio Heideggerov student iz toga vremena SImon Moser. Vittorio Klostermann. T:k naknadno u predgovoru za 2. odjeljka I dijela Sein und Zeit-a« (GPh 1). Medutim. 582. kao da zeli u isti mah i razotkriti i prikriti prirodu svog promasaja. U knjizi nije nave~eno kada je ta fusnota napisana i odakle je tu dosp]el. ne znaci negiranje bitne razlike izmedu covjeka i neljudskog bivstvujuceg (pa cak ni ideje fundarnentalne ontologije). samosto se Heidegger u tom pismu izrazava donekle dvosmisleno.a~Ja 0 [enomenologiji oznacuje kao elaboracIJu 3. nego u istoj mjeri i samo misljenje i 2) pod misljenjem i jezikom metafizike ne smiju se mislini sarno misljenje i jezik preuzetii od dotadasnje metafizike. gdje se izraz »egzistencijal« pojavljuje tek uzgred i . Naknadno objavljena elaboracija treceg odjeljka prvog dijela U sklopu Heideggerovih cjelokupnih djela isto ih izdaje Vittorio Klostermann izisla su 1975. a najjasnije su dzrazeni u dualizmu kategorija i egzistencij ala. von Hermann. Frankfurt a. te glavnu krivicu baca ne na sarno misljenje nego na »jezik metafizike. godine kao 24. pod naslovom Osnovni problemi [enomenologije=.-W.kupnih djela zapocelo uz njegovo sudjelovanje 1 na njegovu sugestiju objavljivanjem 24. 1975 (u daljnjem tekstu GPh). 1976 (u daljnjem tekstu SZGe). sveska. nego i dualisticko metaiizicko misljenje i jezik (»pojmovna aparatura«) sto ih je Heidegger u Sein und Zeit-a sam iskovao. svezak Heideggerova predavanja liz ljetnog semestra 1927. Objasnjenje sto ga on daje u »Pisrnu o humanizmu« moze biti prihvatljivo sarno uz dvije »korekture«.kojim se ono ispomagalo.do nasilnog razbijanja pojma do kojeg mu je bilo najvise stalo . nego 0 »zakazivanju misljenja« Heidegger naime odmah zatim razdvaja misljenje i [ezik. ako se ne vararn. LVIII 6. Band 2.-W. odjeljka I dijela Sein und Zeit-a. Vittorio Klostermann.a.-W. taj objavljeni tekst nastao je svojevrsnim kombiniranjem.zabunom.a preda:. U sv~kom slucaju to. Kako se moze saznati iz urednikova pogovora. M.« Medutim m u ovom pogovoru ne kaze se ka~a je ta primjedba napisana. S. Kako je objavljivanje HeI~egger~vi~ cjelo. go dine objavljene knjige Kant i problem metaiizike. 36 Martin Heidegger. nije jedina Heideggerova primjedba koja ~:.o~!su pre~avan)a odmah na pocetku na desno] strani. Iako sam Heidegger. v. Die Grundprobleme der Phanomenologie.moglo bi se Calc reci . nije iskljuceno da je tu primjedbu napisao upravo u vrijeme pripremanja za stampu tog sveska. mislim da mu je promasenost te distinkcije ubrzo postala jasna (pa je tiho nestala u njegovim kasnijim djelima). svezak cjeIokupnih djela.odnosno »preeiziranja«: 1) nije sarno jezik bio u odredenoj mjeri metafizicki u Sein und Zeit-u. Fusnota broj jedan uz prvu recenicu (odnosno uz prvu rijec) tog teksta naznacuje: »Nova elaboracija 3. kao Ii iz teksta predavanja iz 1927..gerova marginalna primjedba koja se nal~Zl ~>uruk. Na mar35 Martin Heidegger. 0 kojima ce biti rijec u slijedecem odjeljku. Gesamtausgabe.da se ono sto on kaze u »Pismu 0 humanizmu« u osnovi slaze s ovom interpretacijom. mje nigdje kriticki pisao 0 dualizmu kategorija i egzistencijala. von Hermann. von F.bivstvovanja uopce. LIX . von F. svodi jezik na »pomagalo« misljenja. Heidegger je dobro uocio bitnu razliku izmedu covjeka i svega ostalog bivstvujuceg. ali je elaborirajuci taj uvid otisao suvise daleko . Sein und Zeit Hg. Frankfurt a: M. treba napomenuti da teza 0 nemogucnosti zavrsenja Sein und Zeit-a zbog dualizma egzistencijala i kategorija. a pregledao i djelomicno korigirao sam Heidegger.. Gesamtausgabe. u kojem je objavljen Sein und Zeit urednik oba ova sveska F. Nakon sto je istakao da rijec nije 0 nekom izvanjskom razlogu. Band 24.

Znaci li to da se Heidegger odjednom predomislio. i to pokazivanjem »vremena. jer je elaboracija prva dva odjeljka zapoceta 1925.kao horizonta svakog razurnijevanja bivstvovanja. ontologiju i filozofiju uopce. medusobno rierangiranih problema. rpitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. nije mogla biti puno starija od ove »nove«. (25 GPh) Sve ove probleme Heidegger je naumio razmotriti u drugom dijelu svojih predavanja pod naslovom »Drugi clio: Fundamentalnoontolosko pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. ali oni se mogu grupirati u cetiri »grupe problema«..37 Na tome da je u predavanjima 0 fenornenologiji rijec 0 elaboraciji tematike treceg odjeljka prvog dijela Sein und Zeit-a insistira u svom pogovoru i urednik Friedrich-Wilhelm v. Gesamtbestand] osnovnih problema fenomenologije. i ako je pitanje 0 smislu 37 Po Heideggeru tih konkretnijih problema sto proistjecu iz osnovnog pitanja svake filozofije. nego samim tim i osnovno pitanje fenomenologije. Hermann (ciji je tekst Heidegger vjerovatno i pregledao): »Kolegij izvodi centralnu tematiku 3.0 smislu bivstvovanja uopce. no u vezi s njim i iz njega. naravno. koji sugerira !iJli rnoze sugerirati da se fenomenologlja (po Heideggeru) bavi vecim brojem podjednako temeljnih. Onosto prije moze da zbuni. odjeljka«. pod naslovom »osnovni problemi fenomenologije« mora pisati prije svega i 0 onom »najosnovnijem. problem osnovne arnikulacije bivstvovanja.« (GPh 21) 0 tome opsirnije u jednom kasnijem odjeljku. ima mnogo.ginama Heideggerovih prirucnih primjeraka Sein und Zeit-a i teksta Vom Wesen des Grundes nalaze se takoder napomene koje upueuju da je u predavanjima 0 fe- nomenologiji rijec 0 problematici slavnog »3. jednako vazna pitanja? Iz Heideggerovih uvodnih razmatranja i iz najave sadrzaja predavanja vidi se da 0 tome nije rijee. neobicnost ovih naznaka nestaje ili se mozda reducira na detalj. Ta »stara«. koja je zapocela negdje u aprilu ill maju 1927. Nakon onog sto smo vee ranije rekli 0 spaljivanju prve verzije »druge polovine« Sein und Zeit-a nije cudnosto Heidegger u citiranoj marginalnoj primjedbi govori 0 »novo]« elaboraciji 3. Osnovne strukture 38 »Diskusija 0 osnovnom pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce i 0 problemima koji proistjecu iz njega jest ono lito tini cjelokupnost [cjelokupnu zalihu. Pod »osnovnim problemima fenomenologije« on misli pitanje 0 smislu bivstvovanja zajedno s problemima proistjecu iz njega. odjeljka. a zavrsena pocetkom aprila 1926. Krug tih problema mozemo zasad karakterizirati samo grubo. pitanja 0 srnislu bivstvovanja uopce. odnosno zakljucio da naporedo s pitanjem 0 smislu bivstvovanja postoje jos neka.« (GPh 472-473) Ove naznake samog Heideggera i urednika njegove knjige rnogu u prvi rnah zbuniti: Kako to predavanja 0 bivstvovanja ne sarno osnovno pitanje fundametalne ontologije i' filozofije uopce.38 koji jednoj »drugo] temis (0 osnovnim problemima [enomenologije) m~gu biti elaboracija odjeljka 0 vremenu i bivstvovanju u sklopu Sein und Zeit-a? Medutim ako se prisjetimo kako je Heidegger u tom djelu odredio fenomenologiju. prirodno. problem istinosnog karaktera bivstvovanja«. to je ravnodusni pluralni oblik »osnovni problemi«. problem mogucih modifikacija bivstvovanja na njegove nacine bivstvovanja. Ako su fenomenologija i ontologija u biti isto. proistjecu mnogi konkretni problemi. Rijecju »novaon je ooito zelio jos jednom dati do znanja da je ovoj najzad objavljenoj elaboraciji prethodila jedna »stara«. po Heideggeru. sarno dva naziva za filozofiju uopce (promatranu s gledista metode i s gledista sadrzaja). onda se. LX LXI . Pitanje 0 smislu bivstvovanja ostaje osnovno filozofsko pitanje. To su: »problem ontoloske vddferencije [das Problem der ontologischen Differenz]. odjeljka 1 dijela Sein und Zeit-a: davanje odgovora na ono fundamentalnoontolosko pitanje koje vodi analitiku tubivstvovanja.

prema Heideggerovoj najavi. a za svoje razmatranje izabrao je cetiri takve teze: »1.i osnovni nacini bivstvovanja«. metodicki. 3. Od zamisljenih 12 poglavlja Heidegger je u predavanjima elaborirao prvih pet: cetiri poglavlja prvog dijela i prvo poglavlje dru39 Kolegij »Die Grundprobleme der Phanomenologie« ("Temelj· na pitanja ontologije«) trebalo je prema tome da se dijeli na slijedeca tri dijela: »Erster Teil: Phanomenologisch-kritische Diskussion einiger traditioneller Thesen tiber das Sein. Die Grundstrukturen und Grundweisen des Seins. a poput prva dva dijela i ovaj je trebalo da bude podijeljen na cetlri poglavlja. ansprechen] sa »jest«: bivstvovanje kopule. odnosno s njim. Vorhandensein] (existentia). Zweiter Teil: Die fundamentalontologische Frage nach dem Sinn von Sein iiberhaupt. U prvi mah ove se teze.« (GPh 25) Uz navedena dva glavna dijela predavanja 0 osnovnirn problemima fenornenologije (historijskog i problematskog) Heidegger je zamislio i jedan treci.« (GPh 32) LXUI . Umjesto da problematskom raspravljanju da prednost pred povijesnim Heidegger se ovdje.« (GPh 33) No ako su to »osnovni problemi fenomenologije« u razjasnjenom smislu zasto je Heidegger odlucio da ih razmotri tek u drugom dijelu svojih predavanja? Zato sto se on ovdje odlucio za strukturu bitno drukciju od one koju je pokusao realizirati u Sein und Zeit-u. nego bez obzira na vremenski slijed. 3. Teza riovovjekovne ontologije: Osnovni nacini bivstvovanja su bivstvovanje prirode (res extensa) i bivstvovanje duha (res cogitans). ali u stvari one su medusobno najintimnije povezane i vode pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce. 4. Istinosni karakter bivstvovanja. pod naslovom »Treci dio: Nauona metoda ontologije i ideja ontologije«>. Sistematsko razmatranje navedenih icetiriju grupa problema.kako bismo se »jednorn najprije uopce upoznali s raspravljanjima 0 bivstvovanju«. 2.« (20) LXII ni obicnim povijesnim slijedom (kao u povijestima filozofije) ni izvrnutim slijedom (kao u Heideggerovoj zamisljenoj destrukciji povijesti ontologije). nego dzrastaju iz unutrasnje sistematike problema bivstvovanja uopce. kako to primjecuje Ii sam Heidegger. a taj se dio u skladu s cetiri grupe problema trebao dijeliti na t'etiri poglav- Vee na prvi pogled vidi se da ove teze nisu navedene lja: »1. Kantovu tezu: Bivstvovanje nije realan predikat. Tezu logike u najsirem smislu: Sve bivstvujuce moze se bez obzira na svoj svagdasnji [jeweilig] nacin bivstvovanja nagovoriti [osloviti. (GPh 33) Tako su predavanja 0 »osnovnim problemima fenomenologije« zamisljena kao opsezna rasprava u tri dijela. koje su bile iskazane utoku zapadne povijesti filozofije od vremena antike« (GPh 20). mogu ciniti »proizvoljno pokupljene«. Problem osnovne artikulacije bivstvovanja (essentia. 4. Problem ontoloske diferencije (razlike bivstvovanja i bivstvujuceg). treba pokazati da problemi kojima se on prethodno bavi u prvom dijelu uzimajuci navedene teze kao nit vodilju »nisu slucajni. Tezu srednjovjekovne ontologije (skolastike). koja potjece od Aristotela: U bivstvovno ustrojstvo jednog bivstvujuceg pripadaju bit illistostvo [Was-sein] (essentia) i postojanje [predrucnost. . povezanim grupama problema. Kad je rijec 0 realizaciii tog plana dogodilo se nesto slicno kao sa Sein und Zeit-om. odlucio da u prvom dijelu predavanja razmotri »neke karakteristicne teze 0 bivstvovanju. existentia). Dritter Teil: Die wissenschaftliche Methode der Ontologie und die Idee der Phanomenologie. 2. od kojih bi svaki imao po cetiri poglavlja (sto bi ukupno cinilo 12 poglavlja). Problem mogucih modifikacija bivstvovanja i jedinstva njegove mnostvenosti.

on tu tvrdnju ne obrazlaze. nema sumnje da je bilo na djelu (da je ozbiljno pokusavalo). barsudeci po riaslovima .i najavama. Na zalost od ta cetiri zamisljena poglavlja elaborirano je sarno one prvo.gog ddjela. U svom pogovoru v. ali od centralnog su znacenja ovdje trebala biti cetin poglavlja drugog dijela (jer je upravo u njima trebalo izvrsiti elaboraciju neobjavljenog treceg odjeljka Sein und Zeit-a). Razlika izmedu bivstvovanja i bivstvujuceg tu je dobila naziv »ontoloske diferenoije-csto je svakako znacajno. u vecoj mjeri. trebaIa su. Jednu od prepreka za uspjeh svogpoduhvata Heidegger je u ovim predavanjima presutno odbacio: u predavanjirna se vise ne govori 0 ranije presudnoj distinkciji izmedu egzistenoijala i kategorija. Tako se zaostrava pitanje: Moze li se pri toj radikalnoj razlioi nacina bivstvovanja jos uopce pronaci jedan jedinstveni pojam bivstvovanja.Inace u velikom dijelu tog poglavlja variraju se . osim eventualno oskrtim naznakama.anaIize koje su vee izvrsene u »prvoj polovini. . Hermann doduse tvrdi da je »za razmatranje tematike Sein und Zeit-a prvo poglavlje drugog dijela ionako odlucno«. Vorhandenes]. pa se od svakog od njih moglo ocekdvati vise nego od onog prvog. Uvijek iznova on u svojim predavanjima postavlja onaj problem 0 kojem je vee biJonijeci u prethodnom odjeljku ovog teksta.lIZ neke nove momente . problem odnosa izmedu razlicitin mo_dusa bivstvovanja i jedinstva bivstvovanja. jer je sama razlika. bez toga imena. i u elaboriranim dijelovima plana ima mnogocega interesantnog. a i tesko dabi je dtko mogao obrazloelti. No ako je mLSljenje ovdje ponovo u odlucnom trenutku zakazalo. koji bi opravdao da se ti razlicit! nacini bivstvovanja oznace kao nacini bivstvovanja? Kako se u odnosu na mogucu raznovrsnost nacina bivstvovanja ima shvatiti jedinstvo pojma bivstvovanja?« (GPh 250) Nazalost 0 ovom odlucnom pitanju Heidegger je trebalo da raspravlja tek u trecem poglavljudrugog dijela. Tako vee u uvodnom dijelu predavanja Heidegger pita: »Koji su osnovni nacini bivstvovanja [die Grundweisen des Seins]? Lma Ii neke mnostvenosti? Kako je rnoguca raznolikost nacina bivstvovanja i kako je ana shvatljiva iz smisla bivstvovanja uopce? Kako se uprkos raznolikosti naciLXIV na bivstvovanja moze govoriti 0 jednom jedinstvenom pojmu bivstvovanja uopce? Ova pitanja mogu se sazeti u problem mogucib modijikacija bivstvovanja i [edinsiva njegove mnostvenosti. Vorhandensein] disparatniji su nego recimo odredenja bivstvovanja boga i bivstvovanja covjeka u tradicionalnoj ontologiji. realiziranog. Pretpostavljam da to nije toliko izraz prvotnih Heideggerovih namjera za razradu tog poglavlja. Jer ova dva bivstvujuca jos se uvijek shvacaju kao nesto sto postoji [predrucno. Pravi problem koji se skriva iza razlikovanja ovih dviju vrsta »bivstvovnihkaraktera«. preostala tri poglavlja drugogdijela kolegija. vee u Sein und Zeit-u predstavljala ishodiste Heideggerovog shvacanja fillozofije. V Bitak i vrijeme LXV . problem odnosa covjeka i neljudske prirode (i opcenitije problem odnosa Irazlioitih modusa bivstvovanja) Heidegger je sada dobro uocio. Za razliku oct prvog poglavlja. Predavanja su opet prekinuta na najzanimljivijoj tocki. Tako u zakljucku treceg poglavlja prvog dijela citamo: »Ontoloska razlika izmedu bivstvovnog ustrojstva tubivstvovanja i bivstvovnog ustrojstva prirode pokazuje se kao tako disparatna da se u prvi mah cini kao da se ta dva nacina bivstvovanja ne mogu usporediti ·i da se ne mogu odrediti polazeci od jednog jedinstvenog pojma bivstvovanja uopce. nije raspravljalo u objavljenom tekstu Sein und Zeit-a. (GPh 473) Medutim. a predavanja nisu stigla dalje ad prvog pogIavlja.Sein und Zeit-a. vise uvodnog karaktera. Egzistencija [Existenz] i postojanje [predrucno bivstvovanje. raspravljati 0 pltanjima 0 kojima se.. Naravno. izraz novih misaonih teskoca s kojima se suocio. ali nije principijelno novo. (GPh 24) Pitanje se jos ostrije postavlja udaljnjemizlaganju. koliko.

Zur Sache des Denkens.i njenu realizaciju. koje kad se ona opcenito formulira mogu biti teZe sagledive. potcrtao G. nego zbog toga sto je u toku njegova izvodenja razvio odredene koncepcije (u prvom redu koncepciju o nepremostivoj razlioi dvaju temeljnih nacina bivstvovanja) koje daljnje izvodenje pocetnog projekta hli zamis1i cine nernoguoim i nepotrebnirn. odnosno da je njena realizacija prekinuta na mjestu gdje je trebalo poceti 40 Kako ie poznato. pa da se ona dpak pokaze izuzetno p1odnom u misljenju drugih filozofa. pokrece neka pitanja. a i desavalo se u povijesti filozofije.S. odjeljka«. P. jer je moguce da djelo ima cak i izuzetno znacenje. 91) . Tako ni clnjenica sto Heidegger nije uspio do kraja realizirati svoju zamisao kako je eksplicirana u uvodnom dijelu Sein und Zeit-a i da se u toku njenog izvodenja zap1eo u velike teskoce ne govori nista konkluzivno 0 znacenju i vrijednosti tog LXVII 7.U istoj biljesci Heidegger slijedecim rijecima objasnjava zasto je Sein und Zeit ostao nedovrsen: »Pisac tada niie bio dorastao dovoljnoj elaboraciji teme spomenute u naslovu »Zeit und (Ibidem. odjeljka I dijela Sein und Zeit-e«. vee predstavlja Iskusavanje inovog pristupa problemetici Sein und Zeit-a. Zato ova vrlo zanimljiva predavanjakoja zasluzuju punu paznju i zasebnu analizu rnozemo u daljnjem tekstu ovog uvoda u Sein und Zeit uglavnom ostaviti po strani. ne samo zato 5tO je realizacija »cilj« zamisli. realizaoija jedne zami:sli nije beznacajna. vee i zato sto nam realizacija neke zarnisli moze bolje pokazati njenu bit inapose njene teskoce. Od ove se pretpostavke sam Heidegger jasno (i s pravom) ogradio: »Ono sto sadrzi tekst predavanja koji je napisan sada poslije tri Ii po decenije ne moze se viSe nadovezati na tekst Sein und Zeit-a. svojevrsno preispitivanje. jedno Heideggerovo kasnije predavanje. Naprotiv: pitanje 0 vrijednosti Sein und Zeit-a treba pazljivo razmotniti.ii prvom redu liz slijedecih raz1oga: 1. 1969. Vrijednost jedne zamisli ne zavisi sama po sebi od toga da di je ona vee realizirana.pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce. ne zbog kontradiktomosti svog temeljnog projekta. »Osnovni problemi tenomenologije« nisu potpuna (pa vee time ni zadovoljavajuca) elaboracija krucijalnog odjeljka Sein und Zeit-a.« (Martin Heidegger.projekt fundamentalne onto1ogije . nego tek 0 pocetnom dijelu te elaboracije .uz mnogosta sto ne ide u »elaboraciju 3. Ttibingen. I 1962. da neki mislilac pri prvom (oi pri ponovljenom) pokusaju ne uspije ostvariti svoju zamisao (ili mozda cak uopce ne pokusa da je ostvari). Max Niemeyer Verlag. TvndiLi smo (i pokusali obrazloeiti) da Heidegger svoj projekt i nije mogao dovrsiti. brzopleto ako bismo na osnovu recenog zakljucili: Buduci da Heidegger u svom Sein und Zeit-xi nije do kraja ostvario svoju zamisao (nije odgovonio na osnovno pitanje koje je sam sebi postavio). Naravno.nosi naslov »Zeit und Sein« (»Vrijeme i bivstvovanje«).Tako mozemo reci da se u predavanjima 0 »Osnovnim problemima fenomenologije« ne radi 0 cjelovitoj (pa ni o vecim dijelom izvedenoj) »elaboraciji 3. Pitanje 0 znacenju »prve polovine« jedna umetnuta napomena U dosadasnjem tekstu ovog uvoda razmotrili smo Heideggerovu zamisao Sein und Zeit-a . pitanja i putevi mogu se kriticki razmatrati i prije i u toku realizacije zamis1i. a sve te pretpostavke.) LXVI Sein«.a prvi put objavljeno u Parizu 1968. odrzano u Freiburgu 31. To niposto ne znaci neko potcjenjivanje ovog dje1a. dopunjavanje. Svaka filozofska zamisao pociva na nekirn pretpostavkama. Medutim sasvim je moguce. medutim. s razmatranjem osnovnog pitanja cijelog djela . pa bi se moglo pornisliti da je to neka zakasnjela elaboracija treceg odjeljka Sein und Zeita. te utvrdili da je ta zamisao os tala neostvarena. ni ta zamisao ni njena djelomicna realizacija (koja je jednostavno zastaIa na pola puta) nemaju nikakvo znaeenje i ne moraju nas dalje interesirati. korigiranje. . Bblo bi. sugerira neke puteve za njihovo rjesavanje. osvjetljavanje u novim aspektima onogasto je u prva dva odjeljka Sein und Zeit-a vee jednom elaborirano.40 ali su i sami jedno originalno i znacajno (nedovrseno) jilozojsko djelo.

ako Ii Heidegger u Sein und Zeit-u nije izvrsio sistematsku analizu pitanja 0 smislu bivstvovanja uopce.projekta. te da analiza prvog treba da nam pruzi bitne uvide u drugo. Cinjenica da je jedan mislilac u nekom djelu realizirao tek dio svoje zamisli jos nista ne govori 0 znacenju i vrijednosti realtziranog. 2. (2) pitanje 0 vrijednosti i znacenju njegove analize covjeka (tubivstvovanja) LXVIII . vrijednosti i znacenju njegovog ishodisnog projekta. prethodnog pitanja. Temeljito i detaljno to pitanje treba da bude razmatrano u sklopu ontologije tubivstvovanja Hi ontologije covjeka. pa bi na njemu trebalo i dalje »raditi«. 8. njegova je ishodisna ideja da su ta dva pitanja tijesno povezana. LXIX . projekta fundamentalne ontologije. Od spomenutih cemo pitanja u daljnjem tekstu djelomicno razmotriti samo ono drugo. dako je sam Heidegger u Sein und Zeit-u jasno razlikovao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (covjeka) i pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. To je moguce tek u okviru ontologije tubivstvovanja kad se uz POIDoe fundamentalne ontologije do de do kniticki zasnovanog pojma bivstvovanja uopce. Ako je Heidegger 0 tom pitanju uspio da kaze nesto znacajno ili cak presudno. Formulacija i artikulacija pitanja o tubivstvovanju (covjeku) Pitanje 0 covjeku .Heidegger formulira kao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. a mazda je . To znaoi da i nakon utvrdivanja nedovrsenosti Heideggerovog osnovnog filozofskog projektapred nama ostaju tri otvorena pitanja: (1) pitanje 0 smislu. ni u kom slucaju nije beznacajno. To niposto ne znaci da je pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja samo po sebi za Heideggera beznacajno. drugorazredno Hi cak nedopusteno. U pitanju 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja vee je pretpastavljen jedan predontoloski pojam bivstvovanja uopce i bas zato sto tu jos ne raspolazemo kriticki utemeljenim pojmom bivstvovanja. Treba podsjetiti da pripremni karakter pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ne znaci da je to pitanje potpuno nezavisno ad odgovora na pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. I ranije je bilo filozofa koji su realizirali samo dio svog zamasnog projekta pa ipak je ono realizirano bilo od izuzetnog znacenja i vrijednosti. pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce. ni pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ne maze u okviru fundamentalne ontologije biti dovedena do kraja. Medutim ova se moze razviti tek nakon i na osnovu fundamentalne ontologije. Sein und Zeit moze da bude kapitalno djelo naseg vremena. Prema tome.od neprocjenjivog znacenja. bez obzira na tosto u njemu nije rijeseno pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce. S druge strane. svode sva filozofska pitanja.naravno onakve kakva je prove dena u Sein und Zeit-u i (3) pitanje 0 znacenju Heideggerovih uvida i zapazanja 0 osnovnom pitanju svake ontologije. Mozda ono realizirano ne vrijedi mnogo. ono kojem bi u tradicionalnoj filozofiji odgovaralo pitanje 0 biti covieka. Mozda je projekt ipakdobar i mnogoobecavajuci.pitanju 0 smislu bivstvovanja uopce. bez obzira na to dali se na njega. kako to neki misle. koje treba da narn omoguci pristup glavnom pitanju tog djela . U sklopu Sein und Zeit-a ovo pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja lima status pomocnog.makar samo fragment sire zamisli . analizirao je detaljno pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. uvida koji se ne smiju potcijeniti bez obzira na to u lrojoj su mjeri detaljno razvijeni ili izvedeni. U abjavljenoj »prvoj polovini« Sein und Zeit-a Heidegger je realizirao znacajan dio svoje filozofske zarnisli. a ono.koje se u filozofiji najcesce formulira kao pitanje 0 biti covjeka . moguce je da je u okviru analize pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja dosao do dragocjenih uvida u temeljno pitanje.

pitanje o bivstvovanju tubivstvovanja i 3. 45. a zatim »bivstvovanje tubivstvovanja« (»das Sein des Daseins«). ono sto je u tom pitanju najvaznije. Heidegger najprije analizira »osnovno [temeljno] ustrojstvo tubivstvovanja« (»die Grundverfassung des Daseins«). koji su u okviru fundamentalne ontologije slucajno mteresantnl. irna uvodni karakter pokusavajuci da jo~ jednorn razjasni razliku izmedu »analitike tubivstvovanjae (»Daseinsanalytik«) i antropologije. jer u tom »okviru« i s ciJ:jern razumijevanja smisla bivstvovanja uopce »interesantni« su upravo najbitniji »aspekti« pitanja 0 bivstvovanju. analize na tri nivoa donekle je prikrida se analiza prva dva pitanja vrsi u prvom odjeljku a analiza treceg pitanja u drugom odjeljku.kao smisao bnige (der Sinn der Sorge) pokazuje se vremenitost (die Zeitlichkeit). pitanje 0 osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja. Nijedno od ovih pitanja ne ostaje 11 Sein und Zeit-a samo pi tanje. jer se »izvorna«." 41 Prvo od sest poglavlja (Kapitel) . odnosno dijeli se na trl povezana.briga (die Sorge). Heideggerov odgovor na eventualni prigovor sto analizu tni pitanja nije izveo u tri odjeljka (umjesto u dva) bio bi vjerovatno taj da analiza prva dva pitanja ima pripremni karakter. psihologije. ako pogledamo 0 cemu je rijec u prvom od ta dva odjeljka. od pitanja kako su tri nivoa Heideggerove analize covjeka rasporedena po odjeljcima i poglavljirna njegoveknjige vaznije je pitanje 0 razlozima Ii opravdanosti njegove [ormulacije i artikulacije pitanja 0 covjeku. Analizu tog pitanja Heidegger je naime podijelio na dva dijela: na »pripremnu fundamentalnu analizu tubivstvovanja« (kako je naslovljen prvi odjeljak prvog dijela) i na »izvornu egzistencijalnu mterpretaciju« tubivstvovanja (kako doduse nije naslovIjen drugi odjeljak. LXXI Ovo razvijanje veno cinjenicom LXX . Takoder treba istaci da pomocni i pripremni karakter pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja unutar fundamentalne ontologije ne znaci da je turazmatranje pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja ograniceno na neke sporedne aspekte. Medutim. nego svako dobiva i odreden odgovor. jer analiza »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« (kojoj su posvecena cetiri poglavlja) sigurno nije cetiri puta vaznija od analize »bivstvovanja tubivstvovanja« (kojoj je posveceno sarno jedno poglavlje). \ .interpretacije prirnitivnog bivstvovanja« (entologije). Kad je rijec 0 konkretnoj artikulaciji pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. ali relativno zasebna pitanja: 1. definitivna i sveobuhvatna analiza vrsi tek na trecem nivou. a kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja (Sinn von Sein des Daseins) odnosno . na koje se dijeli prvi odjeljak Sein und Zeit-a.. Razlikovanje »pripremne [undamentulne analize« i »izvorne egzistencijalne interpretacijee csni se kao dobro opravdanje za podjelu iraspravdjanja pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja u dva zasebna odjeljka. kao bivstvovanje tuoivstvovanja (das Sein des Daseins) . peije svega treba obratiti paznju na slijedece: Oba objavljena odjeljka prvog dijela Sein und Zeit-a bave se pitanjem 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja. Medutim. te .« Moglo bi se red da je to opet disproporcionalnost koja zarnagljuje podjelu na dva stupnja analize i njihovo kornparativno znacenje. te da principijelna razlika izmedu prva dva nivoa i onog treceg opravdava Ii svodenje prva dva nivoa analize u jedan odjeljak. paragrafu tog odjeljka Ii napose u naslovu 'tog paragrafa (»Rezultat pripremne fund amentalne analize tubivstvovanja i zadatak izvorne egzistencijalne interpretacije tog bivstvujuceg«). a od pre- Na taj nacin cijela analiza pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja vrsi se na tri nivoa. vidjet cemo da se u okviru »pripremne fundamentalne analize tubivstvovanja« vrsl analiza na dva medusobno jasno razdvojena nivoa. Kao osnovno ustrojstvo tubivstvovanja pokazuje se bivstvovanje-u-svijetu (das In-der-Welt-sein). biologije._. Zasto on pitanje 0 covjeku ne formulira na tradicionalan nacin ikao pitanje 0 biti nego kao pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja? I zasto on tako formulirano pitanje dijeli na pitanje 0 bivstvovanja tuostalih pet poglavlja cetiri (drugo do peto) bave se analizorn ))osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« a jedno (sesto) analizorn »bivstvovanja tubivstvovanja. 2. ali kako sezadatak tog odjeljka sazima u uvodnom. pitanje 0 smislic bivstvovanja tubivstvovanja.

1%8. bivstvovanju i smislu bivstvovanja. zasto on kao trece. Naprijed. tocnije ona trajna svojstva. Uz tennin »Dasein« zabiljezen je doduse potpojam "Seinsverfassung des Daseins«. 132 S. vrsta. Poput ostalih »stvari« i covjek prema tradioionalnom shvacanju ima odredenu »bit«. na drukciji nacin. Zusammengestellt von Hildegard Feick.).bivstvovanja i na pitanje 0 smislu tog bivstvovanja? A ako ga je vee tako podijelio. a1i. Ali nije slucajno sto je on pitanje 0 biti pokusao da zamijeni spletom vise pitanja. On medutim ne daje nikakvo preliminarno objasnjenje 0 upotrebi pojmova »osrzovno ustrojstvo« i »srnisao« i ne osjeca nelagodu sto pomocu ovih rierazjasnjenih pojmova formulira svoja temeljna pitanja. kako se 'oim. 80-81. koja su u osnovi prolaznih.pitanja 0 covjekovom osnovnom ustrojstvu. 1974. Po mom rnisljenju. 161. grupa. 133-134).) jest to sto jest. nema pojma »Grundverfassung« (sto nije njena krivica). odnosno objasnio. promjenljivih Ili privremenih svojstava iJi stanja odgovarajuce »stvari« ili »predmeta«. ustrojstvu« tubivstvovanja? Sta ta tako formulirana pitanja zapravo znace i zasto treba da se postavljaju navedenim slijedom? Mozemo li uopce znati sta ta pitanja znace. a stranice na koje se tu upucuje ne daju nikakvo objasnjenje pojma sGrundverfassunge.kriticara metafizike. Heidegger. Rijec je uglavnom o mjestima na kojima se vee daje odgovor na pitanja 0 »bivstvovnom ustrojstvu« tubivstvovanja.Pojam biti dovodi se u pitanje jos u srednovjekovnoj filozofiji (u nominalistickim strujanjima) Ii napose u novom vijeku. kao trajna priroda. Elementi biti obicno se shvacaju kao »svojstva« ili »osobine«." 42 U inace izvrsnom kazalu uz Sein und Zeit. Pritom neki kriticari pojma biti nastoje da ga formuliraju na bolji nacin.? a drugi taj pojam potpuno odbacuju. unaprijed upozorio da raspravljajuoi 0 bivstvovanju tubivstvovanja ne moramo posjedovati kriticki utemeljeni pojam bivstvovanja. Max Niemeyer Verlag. 72-73. Ta se evolucija zbog nepostojanja objavljenih tekstova iz tog vremena ne moze detaljno pratiti. osoba. u narednim je godinama dosao do drugih shvacanja 0 covjeku. sto se tice »srnisla« on se tim pojmom sluzi bez prethodnog razjasnjenja da bi ga tek u poodmaklim fazama istrazivanja u paragrafima 32 i 65 (vidi napose SZ 151-153. on taj pojam eksplicite ne razjasnjava ni u daljnjem tekstu svoje rasprave. II izdanje. Heidegger je. 156. premda se 0 njemu moze pones to zakljuciti na osnovu Heideggerovih skrtih naznaka (0 cemu kasnije). ali se vidi vee iz u meduvremenu objavljene recenzije Jasper43 Tako je i pisac ovog teksta pokusao. str. skup trajnih svojstava iii obiljezja koja su u osnovi svih ostalih. pricemu se on. napose u engleskom empirizmu d kasnije pozitivizmu. Medutim kad je rijec 0 »osnovnom ustrojstvu« (a 0 tom pojmu tesko da imamo neko »predontolosko razumijevanje«). ali uz taj pojam nije izvucen nikakav citat iz Heideggera (kao u drugim slucajevima). polazeci od Marxa. Zagreb. i kod svdh drugih . sto ga ie sastavila Hildegard Feick (Index zu Heideggers »Sein und Zeit«. makoliko razliCiti. specificnost necega po cemu se ono razlikuje kako od svega drugog tako i od vlastitih prolaznih stanja ili pojavnih oblika. koji su. pojava. ocemu smo vee govorili. Bit se tradicionalno obicno shvaca kao ono po cemu nesto (neka stvar. djelomicno je slucajno sto je Heidegger na mjesto tradicionaJnog pitanja 0 covjekovoj bitipostavio bas tri navedena pitanja (tijesno povezana u svojevrsnom hijerarhijskom slijedu) . u vise mahova fonnulirati jedan pojam biti bitno razlicit od tradicionalnog (vidi npr. svi uteme1jeni u istoj biti. i kod takvih kriticara pojavljuje pod nekim drugim imenom. rod etc. 323-325) odredio. odredenost. LXXII LXXIII . 2. odnosno prvo i pocetno dodaje jos i pitanje 0 »osnovnom. Filozoiiia i marksizam. neubearbeitete Auflage. »bivstvovanje« i »smisao«? Kao da je ovakvo pitanje predvidao iskljucivo Ili prvenstveno u vezi s pojmom »bivstvovanja«.. Tiibingen. ako ne znamo sta u ovom kontekstu znace dli treba da znace pojmovi »osnovno ustrojstvo«. nego se rnozemo osloniti na nase predontolosko razumijevanje »bivstvovanja«. koji je u svojoj habilitacionoj radnji (1916) zastupao tezu 0 postojanju konstantne ljudske prirode.

ali da irna nesto slicno biti _ egzistenciju.i:i:lozofslkoj diskusiji. njime se htjelo misliti nesto znacajno. zato sto se bojao da se navodnici ne shvate suvise doslovno i da se ono znacajno u tradicionalnom pojmu bitl ne zaboravi? 0 'tome se moze diskutirati. i to opet u sklopu teze 0 biti covjeka kao egzistenciji. Da bi se dao potpuniji odgovor na ovo pitanje. lma nesto po cemu se covjek razlikuje od svih drugih bica.« (231) Da Ii je pisuci u ovim i u jos nekim slucajevima »bit« bez riavodnika Heidegger to ucinio iz nepaznje iii namjerno. Medutirn u Sein und Zeit-xi ima i rnjesta na kojima se izraz »bit« (Wesen) javlja i bez navodnika. Opredjeljujuci se protiv pitanja 0 biti Covjeka u uvjerenju da Covjek u svom egzistiranju nije unaprijed odreden necirn danirn. takoder smo vee citirali: »1 buduci da se bitno odredenje toga bivstvujucega ne moze izvrsiti navodenjern nekog stvarnog . G. sarno lkad je rijec o covjeku rnoramo voditi racuna 0 tome da on posjeduje bit u jednom specificnom smislu? Slicno citamo dalje: »Analiza tog bivstvovanja (bivstvovanja tubivstvovanja.sovog djela Psychologie der Anschauungen. Vodeci je pojam istrazivanja bivstvovanje (Sein). Ustvari. sto ju je Heidegger 1921. egzistenciju. prerna pojmu j prema terminu »bit« on se u Sein und Zeit-u odnosd i donekle dvosmisleno. ~SZ 12} Ne znaci Ii to da je pojam biti opcenito Iegitiman. nego njemu svojstveni nacin bdvstvovanja. (SZ 42) To se moze shvatiti tako da tubivstvovanje nerna biti u uobicajenom smislu.ima vee bit i u naslovu (»Vom Wesen des Grundes«). trebalo bi se vratiti Husserlu u cijim analizarna pojmovi smisla i strukture dgraju veliku ulogu. ocito smatrao da se pojam biti ne moze bez odgovarajuce zamjene izbaciti sa svoga »rnjesta« u j. »Vom Wesen der Wahrheit«. sarno u nesto drukcijem znacenju (jedna od njegovih publikacija Iz 1929.sta (Was). medutim. »Essenz«). Eliminirajuci pojam »biti« s onog rnjesta koje rnu je u filozofskoj diskusiji 0 covjeku ranije pripadalo.se spominju izvedeni pojmovi kao »Wesensbestirnrnung« i »wesentlich«). Vee smo ranije citirali Heideggerovu tezu: »Bit« tubiv- stvovanja leii [nalazi se. No time jos nisrno odgovorili na pdtanje zasto su Heideggeru uz pojarn bivstvovanja bili potrebni kao vodeci pojmovi za artikulaciju pitanja jos i pojrnovi »smisao« i »osnovno ustrojstvo«. ali to znacajno treba misliti na primjereniji nacin. odnosno 0 njemu specificnom nacinu biv- stvovanja. premda se pojam biti vise puta sporninje u Sein und Zeit-xi (jos VliSe.) uzela je kao nit vodilju ono 5tO je anticipativno bilo odredeno kao bit tubivstvovanja. ne dzgleda jako prihvatljivo ni da se on promatra kao nestrukturirana surna svojih faktiokih postupaka. no cini mi se da je posrijedi prije upravo ovo drugo. uskoro nakon Sein und Zeit-a Heidegger je potpuno rehabilitirao pojam bdti bez navodnika. Prolegomena zur Phanomenologie von Geschichte und Nature (Ijetni semestar 1925) i »Logik. jer akocovjek nije odreden nekorn fiksiranom biti. ali nije ni sasvim los. Jedno od tih mjesta. Trebalo bi detaljno razmotriti Ii Heideggerove (u meduvremenu) objavljene kolegije »Geschichte des Zeitbegriffs. poslao Jaspersu. Uzgred receno. Heidegger ga nije u potpunosti izbacio iz svog djela Sein und Zeit. To nije neki skup cvrstih svojstava.). otprilike u smislu: pojarn nije dobar. a ti navodnici ocito znace dozirano distanciranje od navedenog pojma. nego se njegova bit LXXIV naprotiv sastoji u tome da on uvijek ima da bivstvuje svoje bivstvovanjekao svoje« ltd. Pitanje 0 covjeku postalo je tako pitanjem 0 njegovorn bivstvovanju. Die Frage nach der WahrLXXV . Navedeno mjesto nije jedino u Sein und Zeit-u na kojem je »bit« stavljena pod navodnike (kao sto se pod navodnicima susrece i izraz »esencija«. jednako kao i vlise kasnijih radova (»HOIderlin und das Wesen der Dichtung«. U svakom slucaju. »Das Wesen der Sprache« itd. Heidegger je.P. to nije pojamkoji orijentira Istrazivanje. jest] u njegovoj egzistenciji«.

Trihotomijska podjela pitanja 0 covjeku omogueuje mnogo potpuniju. pa ako malo pailjivije prostudiramo cijelo dje10. i ujedno da te uvide poveie u jednu u velikoj mjeri uvjerljivu cjelinu. dijeljenje pitanja 0 covjeku na tri razlioita. Tako npr. Filosofskie tetradi. Kretanje analize od »osnovnog ustrojstva« preko »bivstvovanja« do »smisla« moze se shvatiti . vidjet cemo da tu pored tri glavna nivoa analize postoje i rieki dodatni »prethodnis i »urnetnuti« nivoi. Dolazeci iz jedne drukcije misaone tradicije. be.misao 0 biti i spoznaji biti: »Covjekova misao beskonacno se udubljuje od pojave do biti. Rijec je 0 pitanju 0 covjekovom autenticnom bivstvovanju. moramo bar preliminarno reci nesto i 0 cetvrtom pitanju o covjeku. nego predstavlja jedan zaseban prelazni nivo analize. bez Heideggerove strucne filozofske spreme. zapravo ne predstavlja ni odgovor na pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja (jer je to briga). u kojima je ta artikulaoija rodenai elaborirana. koje polazi od distinkcije izmedu autenticnog i neautenticnog bivstvovanja . od biti prvog. I. omogucilo je Heideggeru da u okvire »odgovora. svestraniju i konkretniju analizu. iako srnjestena u »drugi odjeljak«. no tihcemo se analiza u ovom uvodu odreci. kraja. te da ideja 0 »redovima biti« moze pomoci boljem razumijevanju Heideggerove ideje 0 tri nivoa pitanja 0 covjeku. Takvih medunivoa ima vise. U svakom slucaju. nema sumnje da je objema ddejama zajednicka u najmanju ruku odbojnost prema dihotomijskom dijeljenju zbilje na »bit« i »pojavu«. niti na pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja (jer je to vremenitost). ali ih sve na neki nacin tangira. Studirajuci Hegela. Lenin. do biti drugog reda itd.heit« (zimski semestar 1925-26). premda ga ne elaborira u nekom zasebnom odjeljku.bitno hegelovsku .i kao udubljivanje spoznaje od bini prvog do biti drugog i treceg reda (od »najpovrsnijebiti do »najdublje«). Lenjin je ponekad iznenadivao Iucidnim zapaianjima.» S druge strane.e" Iako ova ideja 0 raznim »redovima biti« sigurno nije utjecala na formiranje Heideggerove misli 0 tri nivoa pitanja 0 covjeku. hijerarhijski povezana pitanja. 237. reda.mnogo vise svojih uvida 0 ICovjeku nego sto bi to bilo moguce pri tradicionalnoj formulaciji pitanja. Ogiz 1947. LXXVI . odnosno pogiavlju. Koje je to »cetvrto pitanje« i kakav je njegov odnos prema tri navedena pitanja 0 covjeku? I da Ii ovako slozenim rasclanjivanjem pitanja ocovjeku Heidegger doista prevladava tradicionalno shvacanje xovjeka iii neke nezasnovane pretpostavke tradicionalnog pitanja 0 covjeku ostaju sadrzane i u Heideggerovoj analizi? 9. ali s istinskim interesom za fidozofske probleme i cesto zacudujucom sposobnoscu njihovog razumijevanja. kako se cini. 0 kojemu Heidegger raspravlja u Sein und Zeit-is. s analizama na tni glavna nivoa (i na medunivoima) presijeca se analiza jednog pitanja koje. Zadovoljit cemo se time da sarno kratko naznacimo koja je po nasem misljenju bila Heideggerova glavna motivacija za takvu artikulaciju pitanja 0 covjeku: Tradicionalno pitanje 0 biti covjeka unaprijed je sugeriralo simplificiranu dvodjelnu podjelu covjeka na »bitna« i »nebitna« svojstva i osiromasen]e ljudske biti na nekoliko glavnih svojstava . ne pripada ni ukakav poseban riivo. gdje je rijec 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja.. analiza tubivstvovanja kao »bivstvovanja ka smrti« (sdas Sein zum Tode«).u prvorn redu na visi rodni pojam i na specificnu razliku.na ta pitanja »smje44 sti."XVII V. str. da tako kazem. on je tako nasao i vrfo upecatljiv izraz za jednu . LX. »cetvrto pitanje«: autenticno bivstvovanje nasuprot neautenticnom Prije nego sto u najkracim crtama pokusamo razmotriti i Heideggerove odgovore na tri pitanja kojima je on zamijenio tradicionalno pitanje 0 biti covjeka. Doduse ni u ta tri nivoa nije se moglo sasvim uklopiti sve onosto je Heidegger htio reci 0 covjeku.

a Heidegger uz to. »autenticnost«. U bivstvovanju tog bivstvujuceg odnosi se ovo samo prema svom bivstvovanju. jest uvijek rnoje [je meines] . »die Eigentlichkeit«. niiz ove se polemicke Jrnjige ne moze mnogo saznati 0 historijatu »autenticaosti« kao filozofskog pojma. iiberantwortet] svom viastdtom bivstvovanju." Theodor W. mora suizricati »licna »uvijek-mojosti« Sta. cetvrto. Za njihovo prevodenje dosli bi u obzir i nasi izrazi »pravi«. manjim njemackim filozofskim rjecnicirna. bez koje je Sein und Zeit kao ontoloska rasprava mogao da bude? Nije H tu liijoc 0 etickoj distinkciji koja treba da zasnuje neki eticki zahtjev. Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek moje (je meines). od uvodnih do zakljuenih poglavlja. »ti jesi«. a nikada »tvoje«. nasuprot njemaCkom svakodnevnom jeziku. 1972. Tu prazninu u filozofskoj historiografiji ne moze popuniti ill ovaj tekst Ciji je zadatak uvodenje u Sein und Zeit. izrazima »autentican«. cija je analiza zadatak [stoji kao zadatak] uvijek smo mi sami. »pravost«. Basel/Stuttgart. Kao bivstvujuce tog bivstvovanja ono je prepusteno [povjereno. »neautenticnost« (prema grckom »authentikos«). dzrazen neuobicajenom j~kam kovanioom." te se. Unter Mitwirkung von mehr als 700 Fachleuten herausgegeben von Joachim Ritter. Nema ga ni u drugim.« (SZ 42) znaci Heideggerova teza 0 tubivstvovanja? Znaci li ona da je tubivstvovanje uvijek sarno »moje« (Heideggerovo). Uneigentlichkeit) Heidegger uvodi na pocetku pTVOgpoglavlja prvog odjeljka prvog djela Sein und Zeit-a .u paragrafu 9. u kojem se »eigentlich« znacenjski emancipiralo od »eigen«. svlasttt«. Heidegger kaze da se 0 tubivstvovanju. odnosno solipsizam? Takav utisak moze se u prvi mah dobiti. odnosno normu ponasanja? Termina »Eigentlichkeit« nema u slavnom Eislerovom rjecniku filozofskih pojmova (prvo. Distinkciju izmedu autenticnosti (pravosti. Medutim. Schwabe & Co Verlag. neautenticnosti). Eigentlichkeit] i neautenticnosti (nepravosti. 47 Vidi Historisches worterbucn der Philosophic. »nase«. »uneigentlich«. slicno kao 5tO to rade Englezi. terrnin »EigentHchkeit/Uneigentlichkeit« dobio je tridesetak redaka.zapoceo izlazdti pod redakcijom Joachima Rittera. S. »nepravi«. U cernu je znacenje te distinkoije i ukakvom je odnosu razlikovanje autenticnog i neautenticnog bivstvovanja prema navedenim pitanjima Kojima je Heidegger zamijenio tradicionalno pitanje 0 biti covjeka? Nije li to mozda [edna suvisna distinkcija. no ti su reci posveceni iskljucivo Heideggerovoj upotrebi tog termina u Sein und Zerr-u. moramo blizerazmotriti kako ga shvaca Heidegger. »die Uneigentlichkeit« prevodimo. koji je jedan od riajspecificnije njegovih pojmova. ald \------- i 46 Heideggerove termine »eigentlich«. dok je njemacko »eigentlich« izvedeno od »eigen«. Adorno napisao je cijelu knjigu pod naslovom largon autenticnosti. »njihovo«? Znaci lito da Heidegger zastupa radikalni subjektivizam. jer nijedan od ovih izraza nema veze s rijeeju »vlastit«. »njezino«. posvecenom »Temi analitike tubivstvovanja«.« (SZ 41--42 ) I dalje: »Bivstvovanje. »njegovo«. ali oni bolje odgovaraju za prevodenje njemackih izraza »echt«. »nepravost« (pa ih ponegdje i dodajemo u zagradi uz »autentican« itd.oji je u toku dvadesetog stoljeca sve donedavna vazio kao vrhunsko djelo filozofske Ieksikografije. trotomno izdanje 1927). provlaci kroz cijelo djelo. Band 2: D-F. »vase«. nastoji da obnovi smisaonu vezu medu njima. Pojam »uvijek-mojosti« (»Jemeinigkeit«) uvodi se prvim recenicama navedenog poglavlja na slijedeoi nacin: »Bivstvujuce. Inace ni »autentican« ni »pravi« nije idealan prijevod. Francuzi i Talijani. a zasniva je uz pomoc pojma »uvijek-mojosti« (»Jemeinigkeit«).). »unecht« itd. (»Jemeinigkeit«) LXXVIII LXXIX . Medutim upravo zato stonije mjee 0 pojmu cije je znacenje opcepoznato i leksikografski fiksirano. Tako taj pojam jos uvijekceka svoga histonicara. »neautentican«. !k. i to upravo u skladu s njegovim karakterom uvijek-mojosti. 0 kojem se tom bivstvujucem radi u njegovom bivstvovanju. " Oslovljavanje tubivstvovanja mora prema karakteru uvijek-mojosti [Jemeinigkeit] tog bivstvujuceg uvijek suiskazatd licnu zamjenicu: »ja jesam«. 339. !koji je.(odnosno izmedu autentienosti Ii. na osnovu citiranog. jednotomno izdanje 1899. 0 njemacko] ideologiji. [seinem eigenem Sein]. U najnovijem monumentalnom Historijskom rjecniku jilozo[ije. premda nije opsirnije zasebno elaborirano.

to bivstvujuce moie u svom bivstvovanju sarno sebe »birati« i dobiti. dakle.1i onaj naein da se bude [nacin bivstvovanja. te kao primjer navodi dvije takve zamjenice: »ja« i »ti«. Ovo odredenje naznacu]e jedno ontolosko ustrojstvo.. govoriti i 0 »njegovosti«.makar i grubu . abi ga sarno naznacuje. »subjekta«. Prijelaz oct »uvijek-mojosti« ka autenticnosti vrsi se na slijedeci nacin: »A tubivstvovanje je moje opet na ovaj j.napominjemo da se vrlo zanimljiva analiza Heideggerovog pojma . odnosi se prema svom bivstvovanju kao svojoj najvlastitijoj [eigensten] mogucnosti. Weise zu sein]. (SZ 114) Ne sugerira li se time da pod »samim [a« treba misliti ono (ill nesto slicno onom) sto se tradicionalno oznacaLXXX valo kao »subjekt« i »sopstvo«. nego bi upozonio da to vrijedi sarno za dvije Iicne zamjenice. ako se prihvati da »tubivstvovanje« moze biti »rnoje« i »tvoje«. kad bi to bilo prevodivo na njemaeki. Heidegger ne bi os tao pri opcenitoj formulaciji 0 »suiskazivanju lienom zamjenicom«.« (SZ 114) »Uvijek-mojost« tubivstvovanja prema ovome znaci da je tubivstvovanje uvijek »neko [a«. Bivstvujuce kojem se u njegovom bivstvovanju radi 0 samom tom bivstvovanju.ovi izrazi izabrani su terminoloski u strogom smislu rijeei . govorio 0 »uvijek-svojosti«? MoZe li se »uvijek-mojost« tubivstvovanja svesti na njegovu »vlastitost« i »personalnost« (slicnost«. odnosno nikada se iIi sarno »prividno« dobiti. nego sarno »je meines«). Walter de Gruyter & Co. odnosno »vlastitosti« tubivstvovanja.uvijek-mojosti« (.« Na ovu recenicu Heidegger je mogao nastaviti: »Bivstvovanje toga bivstvujuceg jest uvijek nase« (umjesto: »uvijek moje«). VI Bitak i vrijeme LXXXI . (s-das Selbst«)? Nije Ii Heideggerova teza 0 »uvijek-mojosti« tubivstvovanja jedan novi nacin izrazavanja teze 0 covjeko kao subjektu?48 U svakom slucaju »uviiek-mojost« je po Heideggeru pretpostavka i osnova kako autentionosti tako i neautentienosti. eigenschaftlich] kao neko predrucno [postojece. Ono ujedno sadrzi onticku . Moguce je. To proizlazi i iz recenice »Bivstvujuce. Da li je to ucinio zato sto je smatrao da su dva prnnjera dovoljna Hi zatosto je smatrao da druge licne zarnjenice ne dolaze u obzdr? Ova druga interpretacija tesko je prihvatljiva. Vorhandenes]. Studien zur Sozialontologie der Gegenwart. a moze se i izgubiti. to jest sebi vlastito [slch zueigen]. Berlin 1965. Da je rnislio tako. Ali ono se moglo izgubiti i ono se moglo j05 ne zadobiti samo j sarno ukoliko je ono po svojoj bitd moguce autenticno [eigentliches]. No kako shvatiti to »ja«? Na upravo citirani tekst nastavlja se reeenica: »Ono Tko dobija odgovor od samog ja [Ich selbst]. U jednoj od citiranih recenica kaze se da je tubivstvovanje prepusteno »svom [njegovom] vlastitom bivstvovanju« (»seinem eigenen Sein«). Ne znaci li to da tubivstvovanje moze biti ne sarno »moje« nego i »tvoje«? Nabrajajuci licne zamjenice. umjesto 0 »uvijek-mojosti«. Da Ii bi Heidegger. S druge strane. Seinsmodi] autenticnosti [Eigentlichkeit] i neautenticnosti [Uneigentlichkeit] . »osobnost«)? Cini se da to ipak nije moguce: »Tubivstvovanje je bivstvujuce koje sam uvijek ja sam rich selbst]. Uvijek se vee nekako odlucilo na koji je naein tubivstvovanje uvijek moje.Pa buduci da je tubivstvovanje bitno uvijek svoja mogucnost.naznaku da je to bivstvujuce uvijek neko ja [je ein Ich]. cija je analiza zadatak uvijek smo mi sami. a ne drugi [und nicht Andere]. onda samim tim ono moze biti i »nase«. Heidegger je stao kod »ti«..zasnovani su u tome sto je tubivstvovanje uopce od•• Ostajuci zasad pri ovom pitanju .zamjenica« (»das Personalpronomen«). bivstvovanje je uvijek moje.Theunissen pokazuje da je pojarn suvijek-mojosti« igrao odlucnu ulogu vee kod Husserla (kod kojeg doduse nema izraza ltJemeinigkeit«.Jemeinigkeit«) sadrzi u knjizi Michaela Theunissena Der Andere. ali da "Jemeinigkeit« kod Husserla znaci nesto principijelno drugo nego kod Heideggera.. Ta dva bivstvovna modusa [modusa bivstvovanja. »sopstva«. Umjesto 0 »uvijek-mojosti« mogao je govoriti 0 »uvijek-nasosti«. Tubivstvovanje jest uvijek svoja moguonost i 000 je »nama« sarno jos svojstveno [poput svojstva. prije svega zato 5tO se ona kod Husserla pripisuje transcendentalnom egu (a ne empirijskom tubivstvovanju) i ne moze biti personalna (kao kod Heideggera).0 kojem bi se jos moglo mnogo reci .

1953. a ova se dva modusa razlikuju po tome jito je autenticno bivstvovanje takvo biranje pri kojem se tubivstvovanje dobiva. zainteresiranosti. Milano Roma. (izgubiti. Neautenticnost moze naprotiv odredivati tubivstvovanje u njegovoj najpunijoj konkretnosti .u njegovoj zaposlenostivzivahnosti. dobiti itd. a ne u nekom neodredenom. Odgovor na rpitanje (koje se prirodno javlja u vezi s drugom tockom) kako je to u odredenosti tubivstvovanja uvijek-mojoscu zasnovana distinkcija dzmedu autenticnosti i neautenticnosti nalazimovcini se. To je tim neobicnije jer sam Heidegger najavljuje da ce izraze »Eigentlichkeit. S druge strane.XXXII raju kao presudnu) ne saznajemo sta ti izrazi znace ill treba da znace. u recenici u kojoj se pojavljuju kurzivirani izrazi autenticnost Ii neautenticnost (a svi je citi" Uzgred receno. pa je spomenuto mjesto preyeo: »Oueste espressioni sono assunte nel lora esatto senso etimologico«.redeno uvijek-mojoscu. Neposredno saznajemo samo to da izraz »eigentlich. pa nije cudo sto se i inace vrlo cesto citi:ra (najcesce bez odgovarajuce interpretaoije). 42-43) Citirani odlomak relativno direktnije i jasnije nego bilo koji drugi u Sein und Zeit-u eksplicira smisao pojmova »Eigentlichkeit« i »Uneigentlichkeit«. odnosno svoje vlastito (sich zueigen). Ali neautenticnost tubivstvovanja ne znaci recimo neko »manje« bivstvovanje ili neki »nizi« stupanj bivstvovanja.»sebi prisvojen«.prije zasnovano u tome sto je bit tubivstvovanja u njegovoj egzistenciji? 2) Da Ii je moguonost tubivstvovanja da samo sebe bira. koji se uglavnom ne moze naci u rjecnioima. Pri tome je odnos izrnedu autenticnosti i neautenticnosti. rasplinutorn smislu (ni visesmisleno).kako autenticnog tako Ii neautenticnog bivstvovanja. ru prvom dijelu citiranog odlomka. Medutim i u navedenom odlomku ima dosta nejasnoca. te se moze dokuciti tek pazljivom interpretacijom. nego i na neobicnost izraza »sich zueigen«." U prvi mah moglo hi se cak uciniti da Heideggerove zaobilazne formulacije u ovom pasusu daju vrlo malo za odredivanje znacenja tih »u strogom smislu terminoloski izabranih«izraza. Unica traduzione italiana autorizzata di Pietro Chiodi. a ne na »terminologisch« (kako to ja shvacam). 55) I. Tubivstvovanje je moje uvijek na neki odredeni »nacin da se bude«. sposobnosti za uzitak. A birati se moze tubivstvovanje sarno ako ono po svojoj biti (biti bez navodnika) moze biti autenticno (eigentlich). mozemo reci da je tubivstvovanje »uvijek svoja mogucnost« te da se kao takvo moze »birati. da su »zasnovani u tome sto je tubivstvovanje uopce odredeno uvijek-mojoscu«.).po samom Heideggeru . 5tO je dosta malo. a neautenticno ono pri kojem se tubivstvovanje gtJIbi ili se ne zadobiva (odnosno dobiva samo prividno)? Heidegger nije dovoljno jasan.ill upravo sam smisao autenticnosti? Hi je mozda mogucnost biranja pretpostavka .« (Martin Heidegger.i »Uneigentlichkeitupotrebljavati »U strogom smislu terminoloski«. ali po svemu sudeci autenticno bivstvovanje bilo bi samo ono kojim se . »sebi pnivlascen«. Essere e tempo. ili je to . gubi. nego saznajemo samo to da su autenticnost i neautenticnost 1) »modusi bivstvovanja« i 2). dobiva. a direktno razjasnjenje navedenih pojmova uglavnom je izbjegnuto. a mi smo ga preveli »sebi vlastiti(sa slicnim stupnjem nepreciznosti mogli smo ga eventualno prevesti i »sebi svoj«.znaci »sich zueigen«. ne samo s obzirom na kratkocu. sto hi trebalo znaciti u jasno omedenom.cini se. »svoj vlastiti«).« {SZ.p. Fratelli Bocca Editori. U vezi s ovim izvodenjem moglo bi se medutim pitati: 1) Da li je to zadsta zasnovano u »prirodi» ili »biti« uvijek-mojosti da je tubivstvovanje mogucnost koja uvijek bivstvuje na jedan od njemu mogucih odredenih nacina bivstvovanja.covjek bira tako da se zadobiva. ne dobiva. dakle: "Ovi su izrazi uzeti u njihovom tocnorn etimoloskom smislu. asimetrican: Samo u mogucnosti (u biti) autenticno tubivstvovanje moze se izgubiti ili ne-zadoLXXXIII . a budu6i da je taj naein stvar neke odluke (a ne neminovne riuznosti). talijanski prevodilac Sein und Zeit-a shvatio je da se :oU strogom smislu« odnosi na »te izraze«. prividno dobiva samo pretpostavka autenticnosti .

Tako. Treba li to shvatiti kao ogradivanje od . da li je to znacenje autenticnosti po Heideggeru? Cini se da je to ono 5tO nam on u navedenom citatu pruza. citamo: »Osnovne mogucnosti egzistencije.chkeit des Daseins . udrugom slucaju oni su razliciti.. morala biti u suprotnosti s tezom da neautenticnost predstavlja nim stupanj bivstvovanja? . Tubivstvovanje egzistira uvijek u jednom od ovdh modusa.. Ali dok on tako dosta neodredeno i indirektno naznacuje smisao pojmova »autenticnost« i »neautenticnost«. kretnosti itd. iIi tu mozda postoji i neka »treca« mogucnost? Na viSe kasnijih mjesta Heidegger u skladu sa svojim pocetnim odredenjem govori tako kao da s gledista mogucnosti da se bude vlastit postoje samo dva modu- f I sa egzistiranja: autenticno (pravo) i neautenticno (nepravo). Kako je tu jasno spomenuta modalna indiferentnost kao treca mogucnost.~/ Oprastajuci se od navedenog (jos nedovoljno analiziranog) pasusa. Jer ako neautenticnost ne znaci ni manje bivstvovanje ni nizi stupanja bivstvovanja. Kriterij za razlikovanje ta dva modusa nije ni kolicina ni stupanj bivstvovanja. i ako je prosirenija od autenticnosti pretpostavlja ovu kao mogucnost.. ni njemaoko »beziehungsweise« (bzw. na primjer..-biti. onda ni autenticnost ne znaci ni vise bivstvovanja ni visi stupanj bivstvovanja. Eigentlichkeit und Uneigenti1i.tekstu).. »kvalitativnom« kriteriju. tj. Tako on pise: »Dosadasnja dnterpretacija ogranicila se. mozemo zakljuciti da Heidegger u ovom slueaju upotrebljava »odnosno« u Smislu»il~ pak«. Ako se pretpostavi da pored autentienog ~ neautenticnog egzistiranja postoji i indiferentno.. pa se ovo »indiferentnog odnosno neautenticnog egzistiranja« moze shvatiti na dva bitno razlicita nacina: (1) »indiferentnog. odnosno stupnjevitog vrednovanja dvaju mogucih modusa bivstvovanja? No u kakvom su odnosu ovi »kvantitativni« kriteriji prema. a ne u smislu »to jest« (sto znaci da je u tom SIDlSlu mogao upotrebitl »odnosno« i u ranije spamenu tom . po kojem se dva navedena modusa razlikuju po tome da li se u njima bivstvovanje »zadobiva« iIi »gubi«? Nije li »zadobivanje« visi stupanj od »gubljenja« i nemaIi vise bivstvovanja tamo gdje se ono zadobiva? U kakvom su odnosu zapravo dvije posljednje recenice u citiranom odlomku Heideggera? Zasto bi teza da neautenticnost maZe odredivati tubivstvovanje u njegovoj najpotpunijoj kon\". Kao ni nase »odnosno«. U prvom slucaju »indiferentno« i »neautenticno« su dva naziva za isti nacin egzistdranja. autentienost i neautenticnost tubivstvovanja . in der modalen Indifferenz ihrer]« (SZ 53). polazeoi od prosjecne svakodnevnosti. moramo naglasiti: u njemu se kao dva modusa bivstvovanja s obzirom na mogucnost da se bude »sebi privlascen« navode autenticno i neautenticno bivstvovanje. « (»Die Grundmoglichkeiten der Existenz. Medutim ima i mjesta tkoja su donekle dvosmisiena. Ali ima mjesta gdje se indijerentnost i direktnije spaminje ikao treca mogucnost: »Egzistirajucem tubivstvovanju pripada uvijek-mojost [Jemeinigkeit] kao uvjet moguonosti autenticnosti i neautenticnosti. SZ 232).kvantitativnog. Da li je ova podjela potpuna? Da Ii je svakd modus bivstvovanja nuzno autentican ili neautentican. birati sarna sebe i svojim se izborom dobiti. Biti sebi svoj vlastiti. odnosno rieautenticnog egzistiranja« (sdes indifferenten bzw.j (2) »indiferentnog iii pak (iii takoder) neautentiCnog egzistiranja«.. reo cimo. na ana:lizu indiferentnog. odnosno u njihovoj modalnoj indiferentnosti [u rnodalnoj indiferentnosti prema njima. « SZ 304). pa. to jest (drugim rijecima) neautenticnog egzistiranja .) nije jednoznacno. uneigentlichen Existierens«. Medutim Heidegger na vise mjesta govori 0 autenticnom tubivstvovanju kao LXXXV I LXXXIV . a time i autenticnosti. moglo bi se pomisliti da su autenticno i neautenticno egzistiranje rnodalne modifikacije indijerentnog. tini se.. Heidegger je vrlo odsjecan (u posljednje dvije recenice navedenog odlomka) odredujuci ontoloski status neautenticnosti. To znactda neautenticnost. dopustaju da pored autenticnog i neautentienog egzistiranja postoji i »indijerentno«. cak. biti neautenticno.

nego se tradicionalnom dogmatsko-konstruktivnom pristupu ostro suprotstavlja. (SZ 16) Potreban je sasvim drukciji pristup: »Nacin pnistupa i interpretacije [Auslegung] mora se naprotiv izabrati tako da se to bivstvuLXXXVI juce rnoze pokazati samo po sebi sarno od sebe. a u nefilozofskom mnijenju »teska. Tako i Heideggera mnogi smatraju apstraktnim misliocern koji..modifikaciji neauteniicnog (v. ne smatra svoje misljenje spekulativnirn ni dogmatsko-konstruktivnim. 232). (SZ 17) Prosjecna svakodnevnost ovdje se interpretira kao modus u kojem tubivstvujuce bivstvuje »ponajprije« i »ponajvise«. Nije li »indiferentni« modus ipak sarno podvrsta »neautenticnog«? Buduci da se »indiferentni modusscesto dovodi u vezu s »prosjecnom svakodnevnoscu« (vidi gornji citat sa str. dogmatski spekulira 0 tome sta bi covjek mogao ili trebao da bude. Martin Heidegger svakako ne pise jednostavno. zanemarujuci covjekovo empirijsko bivstvovanje. jasna je Heideggerova teza da bivstvovanje treba prije svega shvatiti u njegovoj prosjecno] svakodnevnosti. bila ona ne znam koliko »samorazumljiva«: tubivstvovanju se ne smiju ontoloski neprcmisljeno nametati nikakve na osnovu neke takve ideje ocrtane »kategorije«. slicno i SZ 6 i 8). sire je razvio i ideju 0 svakodnevnosti kao ishodistu analize: »Na pocetku analize tubivstvovanje nikako ne treba da se interpretira u diferentnosti jednog odredenog egzistiranja. U ovoj treba jasno pokazati [herausstellen] me bilo koje i slucajne. Ta indiferentnost svakodnevnosti tubivstvovanja nije nista. a ova dva izraza rnogu se interpretirati na vise nacina.(»diesesdurchschnittliche und vage Seinsverstandnis«. U petom paragrafu susrecemo se vee s opcim razjasnjenjem pojma i s njegovimznacenjem za analitiku tubivstvovanja. medutim. pa se postavlja pitanje ne iskljucuje li se time potreba za posebnim »indiferentnim« rnodusom. 179). Tu svakodnevnu indiferentnost tubivstvovanja nazivamo prosjecnoSCu. te napose razmotriti da li Ii su ta dva pojma Identicna Ili bar nuzno povezana ili pak »prosjecna svakodnevnost« moze biti autenticna odnosno neautenticna.se filozofsja najcesce identificira s aprioristiokom dogmatskom spekulacijom. prosjecnost i indiferentnost tubivstvovanja bitno isto ill da su bar medusobno neodvojivi.. koje se odrzavaju u svakom nacinu bivstvovanja fakticnog tubivstvovanja kao one koje odreduju bivstvovanje. Izlazeci iz toga nacina egzistiranja i vracajuci se u njega svako je egzistiranje onakvo kakvo jest. potrebno jenesto reci i 0 njoj. SZ 130. Tako je u prvom paragrafu rijec 0 »prosjecnoj razumljivostis bivstvovanja (SZ 4). U jednom odredenom aspektu svakodnevna prosjecnost pojavljuje se vee na prvim stranicama Sein und Zeit-a. Svakodnevno prosjecno bivstvovanje po ovome ne bi LXXXVII . nego treba da se otkrije u svom indiferentnom ponajprije i ponajvise. Napose taj nacin treba da pokaze to bivstvujuce u onome kako ono bivstvuje ponajprije i ponajvise [zuniichst und zumeist]. Sam Heidegger. Tako razrnatrajuci »problem dobijanja i osiguranja vodeceg nacina pristupa tubivstvovanju«. No ako te finese ostavimo po strani. a ne u nekom izuzetnom (neprosjecnom . nego je jedan pozitivan fenomenalni karakter tog bivstvujuceg. odnosno fundamentalnu ontologiju. U paragrafu u kojem je uvea distinkciju izmedu autenticnosti i neautentienosti i gotovo neposredno nakon toga Heidegger je ponovo postavio pitanje 0 ispravnom pristupu analizi bivstvovanja. on pise: »tom se bivstvujucem ne smije konstruktivno-dogmatski pridodati nikakva proizvoljna ideja 0 bivstvovanju i zbilji.« (SZ 43) Na osnovu navedenih rrjeci moglo bi se zak:ljuOiti da su svakodnevnost.i/ili nesvakodnevnom) stanju. nego bitne strukture. u njegovoj prosjecnoj svakodnevnosti. a u drugom paragrafu 0 »prosjecnom i nejasnom razumijevanju bivstvovanja. Iz pogledana osnovno ustrojstvo svakodnevnosti tubivstvovanja tada izrasta priprernni obris bivstvovanja tog bivstvujuceg. SZ 5. pa posto je istakao da se tubivstvovanje ne smije jednostavno »konstruirati jz jedne konkretne moguce ideje egzistencije(SZ 43).

Medutim najvece teskoce nastaju u vezi s pitanjem kakve su konsekvencije podjele na autenticno. neautenticno i (kako se cini) indiferentno bivstvovanje za smisao Heideggerovog pitanja 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja i napose za podjelu tog pitanja na tri potpitan]a. pa cak i u modusu neautentienosti. »bivstvovanja« i »smisla bivstvovanja« tubivstvovanja) iii se ona moze provoditi sarno na nekim nivoima? III mozda postoji neka korelacija izmedu razlicitih modusa autenticnosti i razlicitih nivoa analize? Moze li npr. ni ono sto nam Heidegger na drugim mjestima u Sein und Zeit-u govori 0 autenticnosti i neautenticnosti i. Znaci li to da i prosjecna svakodnevnost moze bit! u modusu autenticnostiz Pitanje riije jednostavno. Medutim. Moze Ii se distinkoija izmedu autenticnog. leZi a priori struktura egzistencijaliteta. odnosno nivoa analize. napomenuvsi da se prosjeena svakodnevnost prj ekspkskaciji tubivstvovanja stalno preskaee. Takoder u njoj. Ono vsto onticki bivstvuje na nacin prosjecnosti moze se ontoloski vrio dobro shvatiti u pregnantnim strukturama koje se strukturalno ne razlikuju od ontoloskih odredenja recimo jednog autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. Heidegger je ovdje poveeao prosjecnu svakodnevnost i modus neautenticnosti i ujedno ih je distingvirao. koje »forrnalnoe nisu u manjoj mjeni strukture od onih sto Ih otkrivamo u autenticnom tubivstvovanju? Cini se da se moze argumentirats u oba pravca.. moze biti shvaceno u pregnantnim strukturama. Takoder u njoj se tubivstvovanju na odredeni naein radi 0 njegovom bivstvovanju. Na zalost. recimo. Heidegger odjednom nastavlja: »Prosjecna svakodnevnost .moglo bim ni autenticno ni neautenticno. pa nije jasno ni da Ii modificiranje LXXXIX .i »bivstvovanja tubivstvovanja. Paragraf sto slijedi viSe zaostrava to pitanje nego sto daje odgovor na njega: »Ali eksplikacija tubivstvovanja u mjegovoj prosjecnoj svakodnevnosti ne daje. ali ne daje naslutiti kako bi trebalo shvatiti nestrukturalne razlike medu strukturama. P. neautenticno i indiferentno Hi je ono u odnosu na tu distinkciju neutralno (svim modusima bivstvovanja tubivstvovanja zajednicko)? Drugim rijecirna: da 1i je na pitanje 0 osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja moguc jedinstveni odgovor ili se taj odgovor mora dati u tri modifikacije? Pitanje nije jednostavno.] i njegova zaboravljanja. nego sarno indiferentno (sto ne bi bilo nesto negativno. 0 njihovom odnosu prema prosjecnoj svakodnevnosti nije sasvim jednostavno i jedno- znacno. sarno prosjecne strukture u smislu neke rasplinute neodredenosti. neautenticnog i indiferentnog primijeniti na sva tri nivoa Heideggerove analize (na analizu »osnovnog ustrojstva«. pa eak i u anodusu neautenticnostisugerira da neautenticna egzistencija i prosjeena svakodnevnost nisu isto.tubivstvovanja ne smije se uzeti kao neki puki »aspekt«. iako ne anoze biti autenticno.G. (1) »osnovno ustrojstvotubivstvovanja biti autenticno.nije dovoljno razj asnj en. (SZ 44) Kako vidimo.« (SZ 44) Teskoca je ovog teksta u tomesto Heidegger tu ocito pretpostavlja da se strukture mogu medusobno razlikovati ill »strukturalno« ili na jedan Ill vise nestrukturalnih nacina. napose i zatosto odnos izmedu »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja. prema kojem se ono odnosi u modusu prosjeene svakodnevnosti. »Ta:koder u njoj. Da Ii se Dime dopusta da i svakodnevno prosjecno bivstvovanjetubivstvovanja rnoze biti autenticno Hi se sarno sugerira da svakodnevno prosjecno tubivstvovanje. nego jedno pozitivno odredenje). nego da je neautentiCnost jedan od modusa prosjecne svakodnevnosti. pa makar i sarno u modusu bijega pred njim [bivstvovanjem . niti kakav je odnos izmedu strukturalnog i nestrukturalnog aspekta strukturno U svakom slucaju on smatra da se tubivstvovanje u njegovoj prosjecnoj svakodnevnosti moze ontoIoski shvatiti u pregnantnim strukturama koje se strukLXXXVIII turalno ne razlikuju od ontoloskih odredenja autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja (time se dopusta ihl cak sugerira da se te strukture razlikuju na neki nestrukturalni nacin).

e (SZ. te da se tek . Jedan niz Heideggerovih direktnih izjasnjenja u drugom odjeljku kao da govori u prilog ta:kvoj interpretaciji. gd~e se pita o smislu bivstvovanja tubivstvovanja vrsi analiza autenticnog egzistiranja. kao pokusa] svestranog pri- ° xc XCI . nego zato sto je prirnarni zadatak ovog teksta da uvede 6itaoca u samostalno citanje Heideggera i razmisljanje 0 njegovirn analizama.stV1a b~vstvovanja tubivstvovanja i analizu bivstvovanj~ tubivstvovanja (analizu tubivstvovanja Ilia prva dva mvoa). ne zato sto bismo ih smatrali nevaznim (kao sto ih takvima nije smatrao ni sam Heidegger). an~liza os~~)Vno~ ustrojstva tubivstvovan]a kao bivstvovanja ~ sVI~etu ~ analiza bivstvovanja rubivstvovanja kao bnge bile bi analsza indiferentnog odnosno neautenticnog bivstvova- ° nja tubivstvovanja. tako i onih parcijalnih. a s toga nam se gledista 6inilo najvaznije da u sto vecoj mjeri razjasnimo njegovu opcu koncepciju filozofije (kako je izlozena u Sein und Zeit-u) i napose srnisao njegovih pitanja. kako on tvrdi. cini se da bi i pitanje 0 bivstvovanju tubivstvovanja kako se javlja na »drugom nivou analize. jedinog kojim se djelo bavi).u. a neposredno prije nego sto ce preci na treci ~vo anaIize (analizu smisla bivstvovanja tubivstvovanja). Ali na ishodisno pitanje 0 smislu covjekova bivstvovanja i na potpitanja na koja ga je rasclanio Heidegger je dao vrlo odredene i detaljno obrazlozene odgovore.na trece11'!mw. IIi. kako onog glavnog (ili. neautenticnom i indiferentnom smislu bivstvovanja) ili je pitanje 0 smislu bivstvovanja upravo i jedino pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja? Nakonsto je zavrsio analizu osnovnog ustroj. neautenticnu i indiferentnu? Najzad (3) da li bi trebalo da se i pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja modificira u tri pitanja: u pitanja 0 smislu autenticnog. Mi cemo se na te odgovore osvrnuti sasvim kratko. govore6i terrninima »odjeljaka« Sein und Zeit-a.tentlcn. Heidegger pise: »Dosadasnja interpretacija ogra~icil~ s~. Drugim rijecima.trebalo da se podijeli na tni pitanja i podari nam tri razlicita odgovora.odgovor na sva tri sugerirana pitanja 0 bivstvovanju iIi sarno na jedno od njih (npr.232) Iz ovog proizlazi da su analize osnovnog ustrojstva tubivstvovanja i bivstvovanja tubivstvovanja pre~~tavljale sarno analizu indiferentnog . Temeljno ustrojstvo tubivstvovanja i spoznajna teorija Gotovo cije1i dosadasnji tekst ovog uvoda upotrebIjen je za razjasnjavanje pitanja kojima se Heidegger bavi u Sein und Zeit-u..bivstvovanja tubsvstvovanja povlaci za sobom i modificiranje njegova »osnovnog ustrojstva«. Nema svrhe da ta »rnjesta« sad izdvojena iz konteksta ovdje razmatramo. 10. smislu neautenticnog i smislu indiferentnog bivstvovanja (iIi mozda u pitanja o autenticnom. polazeci od prosjecne svakodnevnostn. na koje se to glavno pitanje irasclanjuje.odnos. na analizu indiferentnog.no neau. Buduci da se(2) »bivstvovanje tubivstvovanja« i eksplicite modificira na autenticno.og egzistiranja. No predstavlja Ii Heideggerova teza 0 bivstvovanju kao »brizi. nego i knjiga odgovora. odnosno rieautenticnog egzistiranja. a sarno analiza u drugom odjeljku imala bi posla s autenticnim bivstvovanjem. neautenticno i indiferentno. obr~zlaiuci zasto [e takvo nastavljanje analize potrebno. Ali stosta u prvom odjeljku govori protiv nje. Do razvijenog odgovora ria svoje glavno pitanjetpitanje smislu bivstvovanja uopcei Heidegger nije stigao. Bolje je da tom pitanju pridemo na drugi nacin: kratkim razmatranjem tri nivoa analizesto ih nalazimo unutar prvog odjeljka. npr. Medutim Sein und Zeit nije samo knjiga pitanja. Promatran s nekog drugog gledista. analiza u prvom odjeljku irnala bi posla sarno s neautenticnirn (marksistickom terrninologijom »samootudenim«) bivstvovanjem. samo na pitanje autenticnom iLi sarno na pitanje 0 neautenticnom bivstvovanju tubivstvovanja)? Hi bi mozda trebalo razlikovati tri vrste »brige«: autenticnu. a analiza smisla bivstvovanja tubivstvovanja kao vremenitosti bila bi analiza autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja.

te je tek naknadno odlucio da taj internacionalni izraz ponijemci (sarno sto to u tekstu narnjerno iIi nenamjerno nije konsekventno proveo). Dasein existiert je in einem dieser Modi." pricemu je ova posljednja proglasena uslovom mogucnosti autenticnosti i neautenticnosti (kao i modalno indiferentnog brvstvovanja tubivstvovanjaj= Heidegger nastavlja: »Ta bivstvovna odredenja [Seinsbestirnmungen] tubivstvovanja moraju se sad vidjeti i shvatiti a priori na temelju bivstvovnog ustrojstva [Seinsverfassung] koje mi nazivamo bivstvovanjem-u-svijetu.kaza problematike ovog Heideggerovog djela. in der modalen Indifferenz ihrer. jer je »Grundverfassung« do slovan njemacki prijevod »tudice« »Fundamentalstruktur«. indiferentnost). struktura . das je ich selbst bin. Kako je vee spomenuto. neka. »stanje«. Dasein existiert. neautenticnost. Tako vee iz prvih recenica »prvog odjeljka« Sein und Zeit-a (SZ 41) vidirno da Heidegger identifi cira pojmove »Grundverjassung« i »Fundamentalstruktur« (vfundamentalna strukturaej.« (SZ 53) Bivstvovno ustrojstvo nazvano »bivstvovanjem-u-svijetu« po ovome je temelj koji omogucuje da se a priori vide i shvate »ta bivstvovna odredenja tubivstvovanja« . bzw. bar indirektna razjasnjenja mogu se naci. uvijek-mojost i modusi autenticnosti (autenticnost.0 »Dasein ist Seiendes.). Damit ist der formale Begriff von Existenz angezeigt. jer njemaeko »Verfassung« uz znacerrje »struktura« moze imati i vise drugih znacenja (npr. pa je prirodno da na stranicama sto slijede mozemo razmotniti sarno neke momente te analize.« (SZ 41) »Temeljno ustrojstvo« je. Promatrano cisto kvantitativno analiza bivstvovanja-u-svijetu zauzima oko trideset posto »prve polovine« Sein und Zeit-a (blizu 130 strana). ali ni to razjasnjenje ne treba potcijeniti. zelju ni mogucnost da detaljno analizira Heideggerov odgovor na pitanje s kojirn on pocinje analizu tubivstvovanja. ali ni Izdaleka ne dovoljno da bi potpuno odredilo njegovo biv. »polozaj«. Upravo zato ni ovaj odjeljak 0 bivstvovanju-u-svijetu kao osnovnom ustrojstvu tubivstvovanja nema ambiciju.kakve je prirode ta fundamentalna struktura saznajemo ponesto iz recenica koje se odmah na pocetku »prvog odjeljka« nastavljaju na tezu da je »bivstvovanje-u-svijetu« . a (2) sastoji se od »momenata-cah (3) nije od njih »skrpljena« nego je (4) izvorno i stalno cjelovita.egzistencijalnost. »raspolozenje«. nego. o tome . Medutim upravo to nije glediste s kojeg je on pisano Uvod ne zeli danadomjesti Citanje Sein und Zeit-a.koja (1) predstavlja »apriori« interpretacije tub ivstvovanja.»fundamentalna struktura« tubivXCII stvovanja: »Taj »apriori« interpretaoije tubivstvovanja nije neka skrpljena odredenost. moze se pretpostaviti da je Heidegger u pocetku preferirao izraz »fundamentalna struktura« (kao omiljeni Husserlov i opcenito fenomenoloSki termin).« (SZ 53) '2 . prvenstveno.vsto ne znaci previse. das sich in seinem Sein verstehend zu diesem Sein verhalt. Taj temelj medutirn nije dovoljan za puno odredenje bivstvovanja tubivstvovanja: »Bivstvovanje-u-svijetu je doduse a priori nuzno ustrojstvo tubivstvovanja. sam pojam »osnovnog« ill dovoljno razj asnj en. Zum existierenden Dasein gehort die J emeinigkeit als Bedingung der Moglichkeit von Eigentlichkeit und Uneigentlichkeit. (SZ 53) XCIII »temeljnog ustrojstva tubivstvovanja« sung des Daseins«) nije kod Heideggera (»Grundverfas- . Te momente treba fenomenalno razluciti uz stalno drzanje-na-oku uvijek prethodne [vee uvijek postojece] cjeline te strukture. Inace.. Ipak. ovaj bi »uvod« bio nedopustivo disproporcionalan. Daljnja objasnjenja nalazimo na pocetku paragrafa 12. »ustav« Itd.« (SZ 52-53) " »Dasein ist femer Seiendes.Ona medutim dopusta razlicite poglede na momente koji je konstituiraju. »uredenje«. da prelirnmarnim objasnjenjima i naznakama pomogne onom tko je spreman da se upusti u citanje djela kao vlastiti misaoni poduhvat. nego jedna izvorno i stalno cijela struktura. dakle. Podsjecajuci na ranije izlaganje kojim je bio utvrden karakter tubivstvovanja kao egzistencije" i uvijek-mojosti.

Kako smo vidjeli. Verfassung] bivstvovanja-u-svijetu« XCV . ona tom analizom nije ni zapocela.« (SZ 53) Da bismo dosli do pUlIlog odredenja bivstvovanja tubivstvovanja moramo. Po Heideggeru tri su konstitutivna momenta tog ustrojstva (1) »u svijetu« (vin der Welt«). koje ima bitnu strukturu [ustrojstvo. istice Heidegger. Medutim onosto slijedi nakon Heideggerove neobrazlozene najave da ce najprije pokusati »orijentirajucu karakteristiku strukturnog momenta [des Verfassungsmomentes]koji je spomenut posljednji« (SZ 53) nije sarno neka izolirana analiza tog treceg momenta (kakvu je analizu Heidegger. Heidegger sad zahtijeva da se »ta bivstvovna odredenja tubivstvovanja« vide i shvate a priori »na temelju bivstvovnog ustrojstva koje mi nazivamo bivstvovanjem-u-svijetu«. a »u-bivstvovanju« (sdas In-Sein«) peto. ontoloska ikonstitucija onog »u« (»u-osti«. Analizom bivstvovnog ustrojstva tubivstvovanja analiza tubivstvovanja (covjeka). Ova su tri momenta nerazdvojno povezana. Drugim zijecima. vee po nacinu na koji je skovan pokazuje »da je njime misljen jedan [edinstveni [enomen« ~SZ 53). U stvari. Da li se time te pocetne analize nekako ukljucuju u analizu »osnovnog ustrojstva tubivstvovanja« iIi se sarno utvrduje njihova nedostatnost i potreba da se prede na analizu »osnovnog ustrojstva« kao na daljnji. Medutim nemogucnost njegovog rastavljanja na elemente koji bi se mogli skrpati u nekucjelinu ne iskljucuje »visestrukost [Mehrfaltigkeit] konstitutivnih strukturnih momenata tog ustrojstva« (SZ 53). ne zavrsava. polazeci od analize u-bivstvovanja Heidegger ovdje skicira bit svoje koncepcije covjeka i sazeto se razgranicava od tradicionalne filozofske antropologije i spoznajne teonije. J to tako da svakom od navedenih strukturnih momenata posvecuje po jedno poglavlje: »svjetskosti svijeta« (»Weltlichkeit der Welt«) trece poglavlje. (2) »bivstvujuce koje je uvijek na nacin bivstvovanja-u-svijetu«. Medutim. »Usbivstvovanie« (wln-Sein«) Heidegger principijelno razlskuje od »bivstvovanja u« (»Sein in«). dakle. odnosno onaj tko jest u modusu svakodnevnog bivstvovanja i (3) »u-bivstvovanje« XCIV (vdas In-Sein«) kao takvo.)das Wer des Daseins«) cetvrto. Tacnije receno. prije prelaska na ove pojedinacne analize. sopstvo. on u drugom poglavlju (pod naslovom »Bivstvovanje-u-svijetu opcenito kao temeljno ustrojstvo tubivstvovanja«) preliminarno analizira trees strukturni moment (su-blvstvovanje«) i jedan njegov »fundirani modus« (»spoznavanje svijeta«). Moze u prvi mah zbuniti zasto je bas treci moment ovako posebno odlikovan. uostalom vee unaprijed osudio). 0 cemu je vee bi10 rijeci. »Inheit«). Za razliku od ovog posljednjegvsto je kategorija1no odredenje koje sluzi za karakteriziranje bivstvujuceg koje ne bivstvuje na nacin tubivstvovanja (koje nijecovjek).stvovanje. »u-bivstvovanje« je egzistencijal koji znaci bivstvovno ustrojstvo tubivstvovanja (die Seinsverfassung des Daseins). Medutim. visi stupanj analize? Kakav je smisao teze 0 bivstvovanju-u-svijetu kao temeljnom ustrojstvu tubivstvovanja? Slozeni izraz »bivstvovanje-u-svijetu« (das »In-der-Welt-sein«). Cinilo se da su to relativno samostalne analize koje pre thode analizi osnovnog ustrojstva tubivstvovanja te je tek pripremaju i omogucuju. analizirati takoder »bnigu« (koja je bivstvovanje tubivstvovanja) i »vrernenitost« (koja se otkriva kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja). ali se rnogui pojedinacno analizirati ako pri analizi svakog od njih imamo stalno u vidu i cijeli fenomen. bivstvovanja tubivstvovanja. u skiadu s naslovom paragrafa U »prethodna skica bivstvovanja-u-svijetu iz [na osnovu] onijentiranja prema u-bivstvovanju kao takvom«. analiza tubivstvovanja zapocela je analizom tub ivstvovanja kao egzistencije i uvijek-mojosti i razlikovanjem modusa autenticnog. u vezi s cim nastaje zadatak ontoloskeanalize strukture »svijeta« (»Welt«) i odredenja ideje »svjetskosti« (»Weltlichkeit«). To Heidegger icini. nego doista. neautenticnog i indiferentnog bivstvovanja. onome »Tko tubivstvovanja« (. u-bivstvovanje je »[ormalni egzistencijalni izras.

Spoznaja svijeta«) analizira fenornen spoznaje svijeta (»Welterkennen«).(SZ 54). promatrati. Na taj nacin ona zati~ postaj. unutar cega bi se odvijali odnosi izrnedu covjeka i neljudskog bivstvujuceg. vee umjesto toga navodi.Ipak upravo zato zaista kobna pretpostavka. Heidegger u slijedecem. pM". Na osnovu pretpostavke 0 covjeku i svijetu kao dvije nezavisno bivstvujuce realnosti izrasta i odredeno shvacanje spoznaje (Erkennen) prema kojem se spoznaja (Erkennen) shvaca »kao »odnos« izrnedu bivst~ujuceg (svijeta) i bivstvujuceg (duse)« (SZ 59).. 13. Jer sta je samo po sebi razumljivije nego da se neki »subjekt« odnosi prema nekom »objektu« i obmuto? Taj »subjekt-objekt-odnos« m~ra se pretpostaviti. saznati. unutar kojeg se moze pojaviti unutarsvjetsko bivstvujuce. Od »u-bivstvovanja« treba takoder razlikovati »bivstvovanje pri« svijetu (sdas Sein bei« der Welt). upotrebljavati nesto. zaklju6io slijedecom fundamentalnom tezom: »U-bivstvovanje prema recenom nije neko »svojstvo«. Upravo na osnovu neshvacanja covjeka kao bivstvovanja-u-svijetu nastaju po Heideggeru mnoge ko_bne zablude tradicionalne filozofije i napose spoznajne teorije. Covjek je upravo kao covjek uvijek u svijetu. provesti.n~ jednom fiundiranom modusu. :Ali to ostaje jedna .jer praktiono ponasanje je shvaceno kao »ne« . a ponekad nerna svojstvo be: kojega bi 000 moglo biti jednako kao s njim. proizvoditi nesto.premda u njenorn fakticitetu neosporna . s druge strane. napustiti i dopusti. koji on sebi povremeno priustava.i to kao nesto po sebi sa~orazumljivo . Izbor ovog rnodusa posebno je i obrazloeen: »Budu~i da spoznaja svijeta ponajvise i iskljucivo predstavlja egze~plarno fenomen u-bivstvovanja. koje je u »u-bivstvovanju« fundirani egzistenoijaJ. Ovo bivstvovno ustrojstvo ne nastaje tek time da pored bivstvujuceg kara:ktera tubivstvovanja postoji jos i drugo bivstvujuce i s ovim se susrece. odrediti.i njegovati nesto.ti da se ne~to izgu~i: poduzeti. . ako se njena ontoloska nu~nost i prije svega njen ontoloski smisao ostave u tami.i »ateorijsko« ponasanje . i to ne sarno za spoznajnu teoriju .agrafu (pod naslovom »Egzemplifioiranje. daje vise primjera za »moduse u-bivstvovanja« (»Weisen des In-Seins«). upitati.~ »~~dentnim« ishodistem za probleme spoznajne teorije III »rnetafizike spoznaje«.i buduci da to prvenstvo spoznaje zavodi u bludnju razurnijevanje njeVII Bitak i vrijeme XCVII . a. Takvo stupanje u odnose prema svijetu moguce je sarno zato sto tubivstvovanje kao bivstvovanje-u-svijetu jest onako kako jest. a moze kao Ijudsko bice biti i ne stupajuci u taj odnos. koje ono [tubivstvovanje] ponekad ima. Nije tako dacovjek »jest« i povrh toga drna jos neki bivstvovni odnos prema »svijetu«.. »TlJIbivstvov~a struktu~a sada se poznaje jos sarno .u oblicju dobijenom neprimjerenom Illterpretacijom. s jedne strane (pozivajuci se na J. obradivati . Grimma). koje ponekad ima cef da stupi u neki »odnos« prerna svijetu. odnosno izrnedu »subjekta« i »objekta«.da bi ih zatirn svepodveo pod nacll~ bivstvovanja (Seinsart) briganja (Besorgen) te da bi kratko razmotrivsi odnos briganja. itd.« (SZ 57) XCVI Svijet prema tome nije nesto nezavisno od covjeka. Insistirajuci na razlici izmedu »u.« (SZ 59) Smatrajuci da tu nejasnocu treba odmah bar djelomicno razjasniti. neke pretpostavljene podatke 0 etirnologiji nijeci »in« i »sein«. brige (die Sorge) i bivstvovanja-u-svjjetu. »Susresti se« [»Zusammentreffen«] moze ovo drugo bivstvujuce »sa« tubivstvovanjem sarno ukoliko se uopce unutar jednog svijeta moze sarno od sebe pokazati. ivstvovanja« i »bivb stvovanja U« (koje se ponekad naziva i »Inwendigkeit«) Heidegger ne pokusava dati neko opce odredenje »u-bivstvovanja«. Tubivstvovanje nije nikad najprije neko tako reci liseno-u-bivstvovanja tubivstvujuce. gOVO:~tl 0. nego je svijet sarno strukturni moment covjekovog bivstvovanja.irnati posla s necim. Covjek nije bice koje povremeno stupa u odnos prema svijetu. na koje se u svom fakticitetu rasprsuje »bivstvovanje-u-svijetu tubivstvovanja« (»das In-der Welt-sein des Daseins«) . u-lbi::stvovan:Ja .

iz cisto iracionalne zelje datakav problem postoji. konstruktivno »stanoviste«. ako je spoznaja samo modus bivstvovanja-u-svijetu. prirodno nastaje pitanje kako se subjekt iz te unutraSTIjesfere probija u onu vanjsku i postize spoznaju. sta drugo ako ne sam fenomen spoznaje :i nacin bivstvovanja onoga koji spoznaje?« (SZ 61) Nije tesko vidjeti da Heidegger tu odgovara na pr~govor koji tesko da ce kao svoj prihvatiti bilo koji pristalica spoznajne teorije 11i spoznajnoteorijske problematike. a glavni je problemkoji tJu spoznajnu teoriju muci pitanje 0 »mogucnosti spoznaje«. Seinsmodus]tubivstvovanja kao bivstvoXCVIII vanja-u-svijetu. Prigovarac kojeg tu zamislja Heidegger pristaIica je spoznajnog problema bez obzira na bilo kakve razloge. Doduse. sam Heidegger predvida i rnaguci prigovor svom shvacanju sa spoznajnoteorijskog stanovista: »adi takvom Interpretacijom spoznaje unistava se spoznajni problem. rnoramo prethodno razjasniti kako i sta uopce jest ta spoznaja koja nam zadaje takve zagonetke. a ovu samu treba uciniti vidljivom kao egzlstencijalni »modalitet« u . po Heideggeru. kako se mora misliti sam predmet da bi ga subjekt na kraju spoznao. Takvom zamisljenom. mnogi zbiljski pristalice raspravljanja 0 spoznajnoteorijskoj problematici slozit ce se s Heideggerom da 0 tome treba li i u kom smislu treba da postoji spoznajni problem odlueuje »fenomen spoznaje«. kako spoznaja moze uopce imati neki predmet.. pasta [os onda treba pitati ako se pretpostavi da spoznaja vee jest pri svom svijetu. Medutim. a zapravo nepostojecem i tesko zarnisljivom oponentu Heidegger je svojim protupitanjem dao uvjedjiv odgovor. Pristalice takvog shvacanja uvjeravaju doduse da se »unutrasnja sfera« subjekta ne shvaca-kao neki »ormaric« iIi »puzeva kucica«.nog najvlastitijeg nacina bivstvovanja. Po Heideggeru.karakteristicno za »imanenciju.koji je odvojen i bitno razlieit od »objekta«. a da se ne mora odvaziti na skok u neku drugu sferu?« (SZ 60) Pretpostavka je takvog postavljanja problema. Medutim po Heideggeru pri takvom pristupuizostaje upravo »pitanje 0 nacinu bivstvovanja [Seinsart] tog spoznajnog subjekta.rijee 0 njegovoj spoznaji« (SZ 60). ona ima svoje ontidko Iundiranje u tom bivstvovnom ustrojstvu«. On hoce pitati 0 spoznaji samo zato da bi 0 tome pitao. ali ne odgovaraju na pitanjesta to »unutra. odnosno zato sto slijepo vjeruje da 0 spoznaji treba pitati. onda problem kako spoznaja dolazi do svijeta ili prodire u svijet ne moze ni nastati. Zastupnici »spoznajne teorije« kao temeljne filozofske discipline smatraju da analiza »naeina bivstvo- Ie . prije nego sto pocnemo rjesavati spoznajni problem. 6iji se naein bivstvovanja [Seinsweise] neiskazano vee uvijek ima u temi kada je . (SZ 61) Medutim. ali ce tvrditi da oni u tom »fenomenu vide mnogo sta problematieno. bivstvovanje-u-svijetu treba pokazati jos ostrije s obzirom na spoznaju svijeta. Kad se jednom pretpostavi da je spoznaja unutar »subjelkta«. svodenje tubivstvovanja (covjeka) i svijeta na »subjekt« i »objekt« (koji se zamiSljaju kao dvije razlicite i razdvojene realnosti) ishvacanje spoznaje kao neceg sto je prvenstveno »unutarsubjekta. koji hi ona navodno trebalo da dostigne tek u transcendiranju subjekta?« (SZ 61) Na ovaj prigovor Heidegger ima i gotov odgovor (u obliku protupitanja): »Apstrahirajuci od toga sto u posljednjem Iormuliranom pitanju ponovo dolazi do izrazaja fenomenalno nelegitimirano. ivstvovanja.« (SZ 59) b U tradicionalnoj filozofiji i spoznajnoj teoriji spoznaja se shvaca kao odnos izmedu subjekta i objekta.pozitivno znaci i kako je bivstvovni karakter tog irnanentnog bivstvovanja spoznaje zasnovan u nacinu bivstvovanja subjekta. Istinski je sporno pitanje koliko je za spoznajni problem relevantan »nacin bivstvovanja onoga koji spoznaje«. odnosno pitanje: »kako taj spoznajni subjekt izlazi iz svoje unutrasnje »sfere« napolje u jednu »drugu i spoljasnju«. a vee i riajprethodnije tematiziranje spoznajnog Ienomena pokazuje: »Spoznaja je bivstvovni modus [modus bivstvovanja. koja to instancija odlueuje 0 tome da li i u kojem smislu treba da postoji neki spoznajni problem.

upravo one samo ikao bivstvovanje . kako je bitno ikonstituirano bivstvovanje tubivstvovanja. Erkennen] sarno pokazuje«.« (SZ 61) Ovo vec-bivstvovanje-pri-svijetu niposto se ne srnije shvatiti kao neki cisti spoznajni ili teorijski odnos prerna postojecem. i u shvacanju tubivstvovanje ne izlazi tek recirno napolje iz svoje unutarnje sfere. nego cak i zaboravljanje.plienosti svijetom do (teorijske) spozna]e nije jednostavan: »Kako bi spoznavanje [Erkennen] kao promatracko odredivanje postojeceg [predrucnog.« (SZ 61) Put od ove (prakticke) zaoku. bavljenja. A odredujuce zadrzavanje pri bivstvujucem koje treba spoznati nije kao neko napustanje unutarnje sfere. koji pusta da se untarsvjetski susreouce bivstvujuce susrece jos sarno u svom Cistom izgledii [Aussehen] (eidos) i kao modus tog nacina biv- stvovanja moguce je izricito gledanje onog sto se tako susrece. koje kao tako prisvojene ostaju pohranjene »unutra«. angaziranim ili prakticnim adnos om .« (SZ 61) Blize je onomsto bi se uobicajenom terrninologijorn nazvalo aktivnirn. gledanje neceg ill prerna riecem). ona nije ni osvajacki pohod na vanjs:ku sferu s ciljem da se zadobijeni plijen donese natrag u unutarnju sferu i u rijoj pohrani u »kucici« svijesti. No ima i »spoznajnih teoreticara« koji ce se sloziti s Heideggerom da analiza »fenomena spoznaje» pretpostavlja analizu »nacina bivstvovanja onogakoji spoznaje«.. nego je tubivstvovanje i u tom »bivstvovanju-napolju« pri predmetu u pravo shvacenom smislu »unutra«.. nego je one prema svorn prirnarnom nacinu bivstvovanja vee uvijek »napolju« pri nekom susrecucem bivstvujucem vee uvijek otkrivenog svijeta. potrebna je prethodno deiicijentnost brigajuceg irnanja-posla [des besorgenden Zu-tun-habens] sa svijetom. cuvanju i zadrzavanju spoznajuce tubivstvovanje ostaje kao tubivstvovanje napolju.« (SZ 62) Ne sarno svako spoznavanje i znanje. »Ansprechen« i »Besprechen« (govorenje 0 necern.« (SZ 62) U spoznaji je. u kojoj je najprije ucahureno. ali ce insistirati da se analiza »fenomena spoznaje« ne svodi u potpunosti na analizu »nacina bivstvovanja onoga koji spoznaje«. varka i zabluda modifikacije su »izvornog u-bivstvovanja« (SZ 62). -svijetu u spoznaje.. »Bestimrnen« (odredivanje) i najzad »Aussage« (iskaz). ako pogledarno »sta se na fenornena:lnom nalazu spoznaje [spoznavanja. i sarno jedan nacin bivstvovanja-u-svijetu i ne smije se interpretirati kao neki »proces« kojirn neki subjekt pribavlja sebi predstave 0 necern. vee predstavlja relativno specifican zadatak. Na temelju tog nacina bivstvovanja prema svijetu. Po Heideggeru.. »Auslegen« (interpretacija) .« (SZ 61) Nakon sto je sazeto razjasnio kako se na temelju takvog nacina bivstvovanja tubivstvovanja razvijaju »Hinsehen« (starnogledanje«. odnosno razrnatranje neceg). Hantieren] i 51. ali tu terrninologiju Heidegger ne smatra adekvatnarn. Besorgen] zaokupljeno [benommen] svijetorn 0 kojern se briga.« (SZ 62) Medutirn. des Vorhandenen] bilo moguce. tubivstvovanje uvijek u isto vrijeme i »unutra« i »vani«: »U usmjeravanju na [Sichrichten auf] . tj. Odredivanje spaznaje kao modus a bivstvovanja-u-svijetu ne znaci potcjenjivanje spoznaje. po Heideggeru. »Vernehmen« (slusanje-shvacanje). Suzdrzavajuci se od svakog proizvodenja. radenja [poslovanja. Heidegger upozorava da je »razumijevajuce zadrzavanje jednog iskaza 0 •. u jos-samo-prebivanje pri. ni brisanje njene CI c . On se radije izrazava na slijedeci nacin: »Bivstvovanje-u-svijetu je kao briganje [zbrinjavanje. »Ovo vec-bivstvovanje-pri ponajprije nije sarno neko ukoceno buljenje u neko osto postojece [predrucno ]... Naprotiv: »i u shvacanju. briganje se povlaci u sada jos jedini preostajuci modus u-bivstvovanja.vanja onoga koji spoznaje« nije nuzna pretpostavka za analizu »fenomena spoznaje« nego da naprotiv analiza »fenornena spoznaje« treba da prethodi svakom drugorn pokusaju filozofskespoznaje. kao sto spoznaja nije prelazenje iz »unutarnje« sfere u svanjsku«. vidjet cemo da je »sarna spoznaja prethodno zasnovana u jednorn vec-bivstvovanju-pri-svijetu. i s obzirorn na !koje tada povremeno moze nastati pitanje kako se one »slazu« sa zbiljom.

kato je vee spomenuto. no time nipostcnlje apsolvirano pitanje 0 vrijednosti Heideggerove analize covjeka. U odnos prema svijetucovjek ne stupa naknadno. gdje kratko skicira svoje shvacanje »bivstvovanja-u-svijetu« sam Heidegger nije posao od »prvog«. prema svijetu . Ta nova bivstovna moguenost moze se samostalno razviti. Eg53 U tom paragrafu Heidegger kratko razjasnjava dva »egzistencijala« koji ne ulaze kao »momenti« ni u jednu od tri osnovne strukture covjekova bivstvovanja sto ih Heidegger analizira u Sein und Zeit-u (sbivstvovanje-u-svijetu«. nego od »treceg« momenta te strukture. razotkrivenost i istina«). najpotpunije razrnotren u »§ 44. u §§ 14-38). moramo ukratko razmotriti ranije nabaceno pitanje.« (SZ 62) Kako vidimo. Heideggerov izraz (u Sein und Zeit-u) za »istinu u najizvornijern smislu« (SZ 223). Nasuprot spoznajnom teoreticaru koji smatra da prije nego sto se odvazimo na razmatranje pitanja 0 bivstvovanju i filozofske problematike uopce treba najprije da ispitamo nase spoznajne moci. poglavlju prvog odjeljka prvog dijela. »neposredna« bit u tome je sto bivstvuje u svijetu. njegova »bit«nije nezavisna od njegova odnosa prema svijetu. nego konstitutivni moment covjekove fundamentalne struk. Po Heideggeru to medutim nikako nisurijeci istog ranga:« »Ovdje« i »ondje« moguci su sarno u jednorn »Tu« (»Da«).specificnosti. ni napose njegove analize »temeljnog ustrojstva tubivstvovanja«. Zahvaljujuci njoj to je bivstvujuce (tubivstvovanje) 11. Spoznaja je modus tubivstvovanja zasnovan u bivstvovanju-u-svijetu. postati zadatak i kao nauka preuzeti vodstvo za bivstvovanje-u-svijetu. neautenticnog i indiferentnog bivstvovanja primijeniti na analizu osnovnog ustrojstva tubivstvovanja. S ovom idejom mozemo se i sloziti. od »u-bivstvovanja« (»In-Sein). »vremenitost«). Stoga bivstvovanje-usvijetu kao temeljno ustrojstvo zahtijeva prethodnu interpretaciju. a informativno ih rezimirati nema smisla. »svjetskosti svijeta« (sdie Weltlichkeit der Welt«) ne spominje se distinkcija izmedu autenticnosti i neautenticnosti.koji je u tublvstvovanju vee uvijek otkriven.ture. No »svijet« u ovom izrazu nije neka vanjska priroda neell ClII . Izraz »Tu« znaci ovu bitnu razotkrivenost [diese wesenhafte Erschlossenheit).« (SZ 62) Medutim. §§ 2838). Erschlossenheit und Wahrheit« (»§ 44. Tubivstvovanje. »briga«. Naprotiv: »tubivstvovanje dobiva u spoznaji jedan novi bivstvovni status (Seinsstand). U najmanju ruku njegova »prva«. Pokusajmo da slijedimo njegov primjer. Tri momenta bivstvovanja-u-svijetu Heidegger je. niti ta veza nastajeiz djelovanja svijeta na subjekt. ali se provlace kroz cijelo djelo i irnaju terneljno znacenje. Autenticno i neautenticno bivstvovanie-u-svijeta Temeljno je ustrojstvo tubivstvovanja bivstvovanje-u-svijetu. Peto poglavlje prvog odjeljka pod naslovom »V-bivstvovanje kao takvo« (»Das In-Sein als solches«. zavisna od covjeka. Medutim. U veoma opseznom (i zanimljivom) poglavlju posvecenom »prvom momentu« bivstvovanja-u-svijetu. nakon uvodnog § 2853 dijeli se na dva razdjela: »A. U uobicajenom znacenju rijeci »tu« upucuje na »ovdje« (shier«) i »ondje« (sdort«). spoznaji ne treba pripisivati ono sto ona ne 6ini niti moze da cini: »Mi niti spoznaja tek stvara »commercium« subjekta sa svojim svijetom. Heideggerovo poricanje spoznajne teori:je i spoznajnoteorijskog pristupa filozofiji ne znaci poricanje fenomena spoznaje niti poricanje potrebe da se taj fenomen interpretira. analdzirao u tri poglavlja svoje knjige (u 3-5. moze Ii se distinkcija izmedu auteniicnog.(»Da«) pomocu kojeg je napravljen izraz »tubivstvovanje« (»Dasein«) i »razotkrivenost« (die Erschlossenheit«). Dasein. Ali Heidegger porice mogucnost da se problem spoznaje razmatra nezavisno od pitanja 0 smislu bivstvovanja onog bivstvujuceg koje spoznaje (covjeka). To su ono »tu. Nema mogucnosti da sve te analize kriticki razmotrimo. to jest kada jest jedno bivstvujuce koje je kao bivstvovanje onoga »Tu« razotkrilo [erschlossen) prostomost. Heidegger smatra da se pitanje spoznaje moze rjesavati sarno u sklopu i na temelju pitanja 0 smislu covjekova bivstvovanja. u kojem Heidegger analizira taj »treci moment«. Medutim u § 12.

U razdjelu A Heidegger ikao tri ikonstitutivna nacina »u-bivstvovanja«. i »Erschlossenheit« (rna kako mace vazna) u uvodnom dijelu pogiavija koje treba da razjasni »In-Sein«.34) i »B. »nalazenje«.za sebe samo. nastrojenost i razumijevanje bili bi fundamentalniji od gov:ora. insistira da su nastrojenost i razurnijevanje »jednako izvorni konstitutivni nacini da se bude ono Tu« (SZ 133). medu ostalim. a »Befindlichkeit« je opet Heideggerov specijalitet. CIV prednost nastrojenosti. analizu interpretacije (die Auslegung) kao oblikovanja (razv:ijanja.pise Heidegger (SZ 133). naci se. razotkrivenost bivstvovanja-u-svijetu. To se jasno vsdi iz deskripcsje tih modusa. ali se vidi vee i iz najave daljnjeg sadrzaja kako je dana u uvodnom paragrafu petog poglavlja (u § 28). Medutim to nije sluca].« (SZ 132) Radikalizirajuci tu tezu Heidegger tvrdi: »Das Dasein ist seine Erschlossenheit. ali ne sarno redoslijedorn razmatranja. »nahodenje«. bar naizgled. Mi na pocetku § 34. ivstvovanja: b »govorkanje« (das Gerede«).zistencijalna konstitucija onog Tu« (»A. ali da stvar nije tako jednostavna.« (SZ 160) Po ovome. 0 odnosu govora prema navedena dva momenta on pise: »Nastrojenost i razumijevanje jednako su izv:orno odredeni govorom. osjecajnost« itd. Ausbildung) razumijevanja i analizu iskaza (die Aussage) kao modusa interpretacije. Heidegger npr. Heidegger kate: »Fundamentalni egzistencijali. moglo bi se pomisliti da svakom od navedena tri konstitutivna momenta u-bivstvovanja odgovara jedan od spomenutih oblika neautenticnog u-bivstvovanja. Nisu li mozda u ova dva razdjela zasebno analizirani autenticno . »znatiielju« (sdie Neugier«) i »dvosmislenost« (vdie Zweideutigkeit«). Govorkanje (das Gerede) je svojevrsna modifikacija govora (die Rede). jest [sastoji se u tome]. »Poglavlje koje preuzima eksplikaciju u-bivstvovanja kao takvog.). stajati«. osjecati se. izveden prema njemackom glagolu »sich befinden« koji znaci »1.j propadanje tubivstvovanja) kao pancv . biti. nalaziti se. »osjecanje«. Kako je on i u razdjelu A analizirao tni konstitutivna momenta u-bivstvovanja (nastrojenost. to jest bivstvovanja onaga Tu rasclanjuje se na dva dijela« . U razdjelu B Heidegger analizira jm modusa neautenticnog u. .« (SZ 133) Na osnovu toga moglo bi se pomlsliti da je govor na neki nacin najvazniji. 2. §§ 29--. (»Tubivstvovanje jest svoja razotkrivenost. pise: »Pod B (svaikodnevno bivstvovanje onoga Tu . ocito identificirani. kao npr. posvecenog govoru. §§ 35-38). odnosno »in«. nego i nizom rkonkretnih napomena daje odredenu ujedno s tu-bivstvovanjem svijeta »tu..« (SZ 161) Kako shvatiti i uskladiti sve te.0 tacnorn smislu i 0 tacnom medusobnom odnosu navedena tri momenta moglo bi se dosta raspravljati. odnosno tri nacina »da se bude ono Tu« (sdas Da zu sein«) navodi »die Befindlichkeit« (wnastrojenost«).. ali su znatizelja (die Neugier) i dvosmislenost (die Zweideutigkeit) obje modifikacija razurnijevanja (das Verstehen).i neautenticno u-bivstvovanje? Ako pazijivije pogledamo te dijelove. analizu straha (die Fureht) kao modus a nastrojenosti. vidjet cemo da u ovoj pretpostavci ima »nesto«. Svakodnevno bivstvovanje onog Tu i propadanje tubivstvovanja« (»B. Heidegger tu.« (SZ 133) Mogio bi se pitati cemu sad ta objasnjenja 0 »Da. "U-bivstvovanje kao takvo« i »bivstvovanje onoga Tu« ovdje su. »das Verstehen« (wrazumiievanje«i i »die Rede« (wgovor«}. jesu nastrojenost i razumijevanje. koji konstituiraju ono Tu. Das alltiigliche Sein des Da und das Verfallen des Daseins«. razumijevanje i govor). »nahodenost«. Izrazi »Verstehen« i »Rede« uzeti su iz obicnog jezika. jer nisam mogao pronaci bolji (razmatrao sam takoder: »nastrojenje«. No vee na iducoj stranici citamo: »Govor je jednako izvoran s nastrojenoscu i razumijevanjem.i Heideggerovu analizu nekih modusa navedenih triju glavnih momenata u navedenom dijelu knjige. da bude svoje "Tu«. Nas sad prvenstveno zanima ojelokupni smisao te analize i njen odnos prema analizi provedenoj u razdjelu B tog poglavlja. Za (neadekvatan) prijevod »nastrojenost« odlucio sam se. nesuglasne tvrdnje? Navedena i sliona pitanja ostavljamo ovdje po strani. Ostavljamo po strani .« (SZ 133) Ovo ujedno znaci: »Bivstvovanje 0 kojem se tom bivstvujucem u njegovom bivstvovanju radi. Die existenziale Konstitution des Da.

interpretiranje?« (SZ 167) Kako vidimo. umirenja [Beruhigung]. koje je posveceno analizi u-bivstvovanja.« (SZ 175-176) cvn . ovako rezimira smisao cijelog poglavlja: »Vodece pitanje ovog poglavlja odnosi se na bivstvovanje onog Tu. nego takoder i na prvom mjestu nastrojenosti. . Njeno bivstvovanje konstituira se u nastrojenosti. upada u OCI da u ovoj najavi (u skladu s. odnosno elimiCVI nacija. Neki pokusaj razjasnjenja nece se naci ni u analizi kojom se ta najava ostvaruje. u petnaestak redaka 5tO razdvajaju citirano pitanje. § 9. otudenja [Entfremdung] i spletenosti [Verfangnis].ht und Auslc:?ung]. Pri tome. razumijevanju i govoru. znatizeIjom i dvosmislenoscu. neko posebno raz~~ijevanj~. Ako ostavimo po strani neke detalje.n ~ u koji paragraf) Heidegger pita: »koji su eg~Isten~]a:lm ka:akteri razotkrivenosti [Erschlossenhelt] blvstvoVan]a-u-svijetu. Sic.>ga Se. Medutim u istom uvodnom tekstu. 42. u odnosu na autenticnost i neautenticnost. na istoj stranici (nepunih dvadesetak redaka nize).to nije objas~e~ - Daljnja pitanja mogu se pojaviti u vezi s tacnorn prirodorn navedenih troelanih struktura. a sam nije. Ta se svakodnevnost u ovom dijelu Sein und Zeit-a ne promatra kao neki. Znaci li to da neka svakodnevna modifikacija onog sto je nazvano »nastrojenoscu« nije moguca ill Heidegger iz nekog razloga nije htio (iii nije bio raspolozen) da se upusta u analizu odgovarajuceg modusa? U kratkom tekstu na pocetku razdjela B (u tekstu koji prethodi paragrafu 35. ukoldko se ovo kao svakodnevno drii u nacinu bivstvovanja onoga Se? Da li je ovome svojstvena neka specificna nastrojenost.na]avu. videnja i interpretacije [Rede. u ikojem se spominje »nastrojenost«.dan (entsprechend) konstitutivnom fenomenu govora (Rede). nego izricito kao neautenticni. Struktura sto je Cine govorkanje. Ovi pak pokazuju dinamiku [Bewegtheit] propadanja s bitnim karakterima iskusenja [Versuchung]. Kako i zasto . kojo~ daljn~a ~naliz~ doist~ tece) nema vise »nastro]enostl« (»Befmdhchkelt«). znatizelja (§ 37) i dvosmislenost (§ 37). on daljnju analizu najavljuje slijedeCim rijecima: »~~jprije je ~treb~? da se na odredenim fenomenima oOlgledno pokaze [UCIni vidl}ivom] razotk:rivenost [die Erschlossenheit] on<. nema mka~vo~ pokusaja da se obrazlozi ova redukcija. obje su troclane strukture po Heideggeru . i ovu . i dalje). Ovo neautenticno bivstvovanje Heidegger sad naziva izrazom »Verjallen« (wpropadanie«). uvrs~t. Heidegger. u kojoj nema ni rijeci 0 nastrojenos~i«. Svakodnevni nacin bivstvovanja razotkrivenosti :kara:kterizira se govorkanjem. interpretacijom propadanja sada dobiva ostrije odredenje. Heidegger u razdjelu B ne analizira neki neautenticni modus svakodnevnog u-bivstvovanja (ill bivstvovanja onoga Tu) koji bi odgovarao konstitutivnom momentu snastrojenosti«. HeIdegger tu pita ne sarno 0 svakodnevnoj modifikaciji razumijevanja i govora i interpretacije.« (SZ 133-134) Kako se vidi. govorenje. neutralni modus. kao pandan videnju (Sicht) koje lezi u razumijevanju Ii prema interpretaciji koja pripada razumijevanju. kao egzistencija1ni modusi svakodnevnog bivstvovanja onog Tu analiziraju se: govorkanje (§ 35). znatizel]a i dvosmislenost pripisuje se jasno tubivstvovanju u njegovoj svakodnevnosti. str. medu ostalim.kompletne i druga kao cjelina na neki nacin odgovara prvoj. 0 tome zasto je Heidegger iz svoje analize ispustio »nastrojenostmoze se sarno nagadati. pri cemu istice da propadanje nije nesto razlicito od autenticnosti nego sarno ostriji izraz za nju: »Onosto smo nazvali neautenticnoscu tubivstvovanja (usp.« (SZ 180) Na osnovu ovog moglo bi se zakljuciti: premda ne postoji odnos jedan-prema-jedan izmedu konstitutivnih rnornenata razotkrivenosti i karaktera njenog svakodnevnog nacina bivstvovanja. U zakljucnom dijelu petogpoglavlja. Temom je postala ontoloska konstJitucija razotkrivenosti [Erschlossenheit] 'koja bitno pripada tubivstvovanju. to jest svakodnevni nacin bivstvovanja govora.

To »Tko« je srednji rod. A ono sto vrijedi za raz~mij. No nisu Ii nase teskoce s Heideggerovim shvacanjem autenticnosti i neautenticnosti u-bivstvovanja proistekle otuda Sto smo direktno pristupili tom pitanju. Ono Das »Se«.. [Das »Wer« dst das Neutrum. Eigentlichkeit. nismo mi sami. Dna jasno kaze da je razumijevajuce-nastrojeno bivstvovanje-u-svijetu nuzna pretpostavka propadanja (neautentienosti). u kojoj se dosta govori 0 distinkciji izmedu autentienosti i neautenticnosti te se ujedno tematizira bezlicno Se (das Man). a nisu ni meki ni zbr~j svih. koje igraznacajnu ulogu u raspravljanju 0 u-bivstvovanju? Itice nam mozda. nego egzistencijalno samo rnodificirano nastavljanje [prisvajanje. preuzimanje. Cetvrto poglavlje jedno je od na}klraCihi~aiz~led ~ajjasnijih. neutralno ili na neki drugi nacin. A ako autenticna egzistencija maze nastati neposrednim modificiranjem neautenticne. crx .nastrojenoscu. premda se moze rnodificirati na ta dva nacina? Heidegger 0 tome izricito ne raspravlja niti se opcenito izjasnjava. da je ono neutralno 'fie sarno u odnosu na distinkciju izmedu autenticnosti i neautenticnosti. ako su govonkanje. u kojoj se izricito ne govori 0 autenticnosti i neautenticnosti. ':l1oduS01': djelornicno govori i onosto on u zavrs~om :dljelu ana. iIi neautenticno.evanje moralo bi vrijediti i za preostala dva konstitutivna momenta u-bivstvovanja (nastrojenost i govor). nego i analizu onoga »Tko« (sdrugog momenta« u-bivstvovanja).W elt-sein »Man«. ona Se. i pravosti Echtheit.recenice povezane rijecju »obrnuto« rnogla hi sugerirati da se i u prvoj recenici kao i u drugoj.l!ze u-bivstvovanja kaze 0 odnosu autenticne 1 neautenticne egzistencije: »Tubivstvovanje moie propasti samo zato sto se njemu radi 0 razumijevajuce-nastrojenom bivstvovanju-u-svijetu.« (SZ 146) Iz ovoga proizlazt da razumijevanje nije nuzno moment autenticnog bivstvovanja. Prva recenica maze se rnedutim interpretirati na vise nacina. a:li ne kaze treba Ii to razumijevajuce .asems ist?« (»Tko je taj koji jest u svakodnevnosti tubivstvovanja?« SZ 114) I odgovor je jasan: »To Tko nije ni ovaj ni onaj.? als M it-und S elbstsein. te da pod »razumijevajuce-nastrojenim bivstvovanjem-u-svijetu« u ovom kontekstu treba misliti autenticno tubivstvovanje.. der in der Alltaglichkeit ~es D. odnosno propadanja. ali u vezi s razumijevaniem pise: »Razumijevanje je ili autenticno.Medutim. Ono se bav:i jednim jasno formuliranim p~tanjem: »Wer ist es. ivstvovanja. U b prilog pretpostavci da Heidegger . provedeni kratki osvrt na analizu u-bivstvovanja olalksati pnistup Heideggerovoj analizi »drugog rnomenta«.« (»Das I n-der. onda bar za tu svrhu nije potrebno pretpostavljatl neki neutralni ili indiferentni CVIII modus egzistencije.« (SZ 146) No to nije sve: »Kako autenticno tako i neautenticno razumijevanje moie sa svoje strane biti pravo idi nepravo [echt oder unecht]. preskacuci ne samo analizu »svjetskosti svijeta« (»prvog momenta« bivstvovanja-u-svijetu). znatizelja i dvosmislenost karakteri neautenticnog bivstvovanja.}< (SZ 126) Ali u tom jasnom pitanju i odgovoru i napose u njihovoj elaboraciji ima dosta nejasnoca. Obrnuto. radi 0 odnosu autenticnosti i neautenticnosti. das Man.Hi »indiferentni. kako stoji stvar s konstitutivnim momentima u-bivstvovanja . koju Heidegger odlucno provodi i nedovoijno razjasnjava). razumijevaniem i govorom? Jesu Ii to konstitutivni momenti autenticnog bivstvovanja jJli neutralni momenti jedne konstitucije koja sarna po sebi nije ni autentiena ni neautenticna. Cinjenica sto su navedene dvije .u sklopu ove anaIize . koje proistjece iz vlastitog sopstva kao takvog.«). naprotiv. Medutirn iz toga ne slijedi da postoji i neki posebni »neutralni.« (SZ 179). astrojeno bivstvovanje-u-svin jetu shvatiti kao autenticno. nego i na distinkciju izmedu pravosti i nepravosti (bez obzira na to ucemu je distinlkcija izmedu autenticnosti. kako je provedena u cetvrtom poglavlju prvog odjeljka pod naslovom »Bivstvovanie-u-svijetu kao su-i samo-bivstvovanje. autenticna egzistencij~ nije riestosto lebdi iznad propadajuce svakodnevnosti.nema potrebe za takvim »neutralnim«. Ergreifen] ov~.modus u.

[ednog-protiv-drugog i jednog-bez-drugog. njegova mogucnost je dokaz ovoga. IIi mozda Heidegger i u cetvrtom poglavlju. neautenticno iIi indijerentno ljudsko bivstvovanje. Pozivajuci se na svoje prethodne analize pOIkojima »nikad nije dan neki puki subjekt bez svijeta«. gdje se analizira »drugi moment. U-bivstvovanje je su-bivstvovanje [Mitsein] s drugima [mit Anderen]. nema takve podjele na dva razdjela. koji se ovdje tretira ujedno kao modus neautenticnosti (odnosno propadanja).priskacuci-dominirajuce i preduhitrujuci-oslobadajuce dcii se svakodnevno bivstvovanje-jednog-s-drugim i pokazuje razno- ex ext . nejasno je zasto bi analizu »drugog rnomenta« trebalo ograniciti sarno na modus neautentienosti. premda najavljuje da ce u njemu raspravljati samo 0 »subjektu« svakodnevnosti raspravlja i 0 tompitanju sire? Nema Ii rnozda bar dio Heideggerove analize »subjekta« svakodnevnosti (Heidegger smatra da »subjekt« nije dobar naziv za ono »Tko«. a koji ne sarno (ili uopce ne) na nju.« (SZ 120) Ove isliene eksplikacije mogu posluziti kao argument za tezu da covjek u Heideggerovom misfjenju nije shvacen. indiferentnog bivstvovanja. eventualno. a pitanje 0 onom Tko razmatra se samos obzirom na modus svakodnevnosti.121) Ali pored OVID deficijentnih modusa skrbi postoje i pozitivni. Unutarsvjetsko bivstvovanje-po-sebi je su-tubivstvovanje [Mitdasein]. kako mu se to cesto prigovara. I samovanje [Alleinsein] tubivstvovanja jest su-bivstvovanje u svijetu. Samovanje je deficijentni modus su-bivstvovanja. No teskoca je u torne jito nije sasvim jasno koji se momenti njegove analize »subjekta« svakodnevnosti odnose samo na svakodnevnost. ne-ticanje-jednog-drugog jesu moguci nacini skrbi. ali. »skrb«). I upravo posljednji navedeni modusi deficijentnosti i indiferentnosti karakteriziraju svakodnevno i prosjecno bivstvovanje-jednog-s-drugim [zajednicko bivstvovanje. tako da ta analiza moze biti zanimljiva za njegovo opcenito shvacanje »subjekta« (onoga Tko)? Svakako.Prije svega. prirodno nastaje pitanje da Ii je covjekovo drustveno bivstvovanje (ukoliko se takvirn moze smatrati su-bivstvovanje) autenticno. Ovaj odnos javlja se na mnogo razlicitih nacina: »Bivstvovanje jednog-za-drugog. upozorava Heidegger. zbunjuje razlicita strukturiranost cetvrtog i petog poglavlja. »Svijet tubivstvovanja je su-svijet [Mitwelt]. neautenticnog i.bivstvovanja-u-svijetu. »Su-bivstvovanje odreduje egzistencijalno tubivstvovanje i tada kada netko drugi fakticki nije prisutan [vorhanden] niti se opaza. Skrb je odnos tubivstvovanja kao su-bivstvovanja prema drugom tubivstvovanju. kao osamljeni pojedinac. Nakon sto je objasnio razliku izmedu dva ekstremna oblika pozitivne skrbi Heidegger pise: »Izmedu ta dva ekstrema pozitivne skrbi . Kako smo vidjeli. U cetvrtom poglavlju. nego kao uvijek drustveno bice.« (SZ 118) Teza da je tubivstvovanje bitno su-tubivstvovanje s drugima. iIi se one moze javljati u sve tri (ili bar dvije od uri) navedene modifikacije. No ako je rijec 0 neodvojivim momentima iste strukture. N edostajati moze onaj drugi same u nekom i za neko su-bivstvovanje. Dio odgovora na to pitanje Heidegger daje u sklopu analize egzistencijala sto ga oznacava rijecju »Fiirsorge« (wbriga-za«. a analizu »treceg momenta« prosiriti i preko granica tog modusa. odnosno da nikad fakticki ne postojim sam.« (SZ . Svijet nije nikad sarno moj nego ga uvijek dijelim s drugima. ND s obzirom na distinkcijusto je Heidegger provodi izmedu autentionog. odnosno neautentlcnosti. i on sam ponekad upotrebljava »subjekt« pod navodnim znacima tame gdje bi trebalo reci Tko) opcenitije znacenje. Miteinandersein]. prolazenje-jednog-mimo-drugog. Heidegger insistira da isto tako nije dan »neki izolirani ja bez drugih« (SZ 116). Heidegger u petom poglavlju najprije (u razdjelu A) raspravlja 0 »trecem momentu« bivstvovanja-u-svijetu bez obzira na razliku izmedu autenticnosti i neautenticnosti da hi ga zatim (u razdjelu B) razmotrio u modusu svaikodnevnosti. ne mati da ja uvijek fakticki postojim s drugima.

e i ne moze biti »sopstvo« autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. a bez obzira na to sto je Heidegger sam ne dovodi eksplicite u vezu s problematikom autenticnosti i neautenticnosti. U stvari. C). dok 0 njoj. To ne znaci da Heideggerova analiza tog »prvog« momenta nema veceg znacenja. Ipak nailazimo na jedno vazno upozorenje: »Autenticno bivstvovanje sopstva [sopstvovanje.klasifikacija leze izvan granica ovog istraiivanja. Die Analyse der Umweltlichkeit und Weltlichkeit uberhaupt«) ima opcenit i principijeVIII Bitak i vrijeme CXIII . »die W eltlichkeit der Welt«). prirucnost i »predrucnost« Razmatrajuci Heideggerovo shvacanje bivstvovanja-u-svijetu kao osnovnog ustrojstva tubivstvovanja s gledista distinkcije dzmedu autenticnosti i neautenticnosti (koja je Izuzetno znacajnaza ispravno shvaeanje cijele Heideggerove koncepcije). Svakodnevno bivstvovanje po ovirn je analizama nuzno neautenticno. a kolsko 0 nekom neutralnom ili indiferentnom strukturnom momentu covjeka. Sv~ko_dnevno samobivstvovanje i ono Se« (§ 27.vrsne rnjesovite oblikevciji opis i . pod naslovorn »§ 27. nego ono kao »izvornl fenomen pripada pozitivnom ustrojstvu tubivstvovanja« (SZ 129). nerna rijeci pri analizi »prvog« momenta bivstvovanja-u-svijetu . Upravo pri analizi tih momenata Heidegger jasno provodi spomenutu distinkciju.u-bivstvovanju i onome Tko svakodnevnog bivstvovanja-u-svijetu. Das alltiigliche Selbstsein und das Man«) govori za pretpostavku da tu nije rijec 0 riekoj slucajnoj primjedbi. bar nom inalno . Bezli6no Se nije neko slucajno. to jest izricito preuzetog (eigens ergriffenen) sopstva. dok za preduhitrujuci-oslobadajucu gotovo direktno kaze da je autenticna. prolazno stanje sopstva. a to se poglavlje nakon uvodnog paragrafa sa znacajnim opcim razjasnjenjima dijeli u tri omasna razdjela (A. Aufgehen] u brigani svijet. Nije potrebno da ovdje prepnicavamo Heideggerove briljantne :i dobro poznate analize beelicnog Se (das Man). Analiza okolinskosti i svjetskosti uopce. prirodno smo dali prednost njegovirn analizarna »treceg« i »drugog« momenta temeljnog ustrojstva tubivstvovan:ja . pri cemu razdio A (»A. Uzgredna napomena ili cvrsta teza? Cijeli slijedeci paragraf. Pripadaju Ii oni u autenticno bivstvovanje rli u neautenticno? Ako se pogleda opis tih modusa vidjet ce se da Heidegger priskacuCi-dominirajueu skrb zigose kao neautenticnu.« (SZ 122) Prema ovoj tezi dva ekstremna oblika skrbi ne pripadaju u svakodnevno zajednicko bivstvovanje. odvojenom od onog Se.»svjetskosti svijeta« (»svjetovnosti svijeta«. Stvarse moze uciniti vrlo jednostavna: Ekstremni modusi (autenticni i neautenticni) nisu karakteristicni za svakodnevno tubivstvovanje. Svjetskost svijeta. treba istaci: iz tih analiza proizlazi da to Se. Ne znaci li to da svakodnevno tubivstvovanje nije ni autenticno ni neautenticno. Selbstsein] ne zasniva se na nekom izuzetnom stanju subjekta. Ali uno nije ni jedini rnoguci modus sopstva: »Sopstvo [das Se1bst] svakodnevnog tubivstvovanja je Se-sopstvo [Man-selbst] koje mi razhkujemo od autenticnog. koje je Tko (ssubjekt«) sUbivstvova~ja nij. nije uno sarno (es selbst). nego je ana egzistencijalna modifikacija tag Se kao jednog bitnog egzistencijala. to znaci ujedno i u su-bivstvovanju s drugima. Tko je to dakle preuzeo bivstvovanje kao bivstvovanje-jednog-s-drugim?« (SZ 125) Po ovome svako je svakodnevno su-bivstvovanje s drugima neautenticno. analizi svjetskosti svijeta posveceno je drugo poglavlje prvog odjeljka Sein und Zeit-a. ta je analiza neobicno slozena i bogata.« (iSZ 129) CXII o tom autenticnom sopstvu ne saznajemo mnogo u ovom dijelu Sein und Zeit-a. Medutim. nego negdje po sredini? Paragraf 26 zavrsava rijecima: »Tubivstvovanje u prelazenju [apsorbiranju. mislim da se i u vezi s njom mora postaviti pitanje koliko je tu rijee 0 jednorn rnomentu autenticnog ljudskog bivstvovanja. Kako je vee receno. B. >>A.« (SZ 130) 12.

»Zeug« je za Heideggera sve 5tO nam je »pri ruci«. lice tkanina ~tof materijal. oruzje itd. Zato ni izraz »pnibor« nije bas najbolji za prevodenje ovog Heideggerovog termina. »predrucnost« (sdie Vorhandenheit«). oprema. svjetskost svijeta (die Weltlichkeit der Welt«). Svijet nije odredenje bivstvujuceg . Die Abhebung der Analyse der Weltlichkeit gegen die Interpretation der Welt bei Descartes«) predstavlja svojevrsni anticipirajuci prilog onoj »destrukciji povijesti ontologije«. ali presudnom problemu. nego »jedan karakter samog tubivstvovanja« (SZ 64). Ono okolinsko okolnog svijeta i prostornost tubivstvovanja«.koje nije tubivstvovanje. »C. prirucnost (die Zuhandenheit). das Umhafte der Umwelt und die Raumlichkeit des Daseins«) posvecen je jednom naizgled posebnom. Pniroda je i sama jedno bivstvujuce 'koje se susrece unutar svijeta. ze nazvati »pripadnim svijetu« (wweltzugehiirig«). a iz Heideggerove opce analize izdvojit cemo sarno jedan moment problematiku »predrucnosti« i »prirucnosti«. razdio B posvecen Descartesu (»B. ali cuva ponesto i od ove njegove svakodnevne sirine. grada. »die Weltlichkeit«) je »ontoloski pojam i znaci strukturu jednog konstitutivnog momenta bivstvovanja-u-svijetu« (SZ 64). Tako je »Zeug« npr. problemu prostornosti tubivstvovanja i odnosu prostornosti i prostora. b) pribor. sa cjelokupnoscu stvari koje »imaju vrijednost« za covjeka. to jest tubivstvovanje. i sto za kojim sjedimo.« (SZ 88) U ovoj klasifikaciji moglo bi se. pricemu je »posljednje spomenuto bivstvovanje egzistencijalno odredenje bivstvovanja-u-svijetu. preradevina. »orude«.u njemackom obicnom jeziku ima mnogo razlicitih znacenja. 'koja je trebalo da bude detaljnije provedena u drugom dijelu knjige. Tako on insistira da se svijet ne smije identificirati ni sa skupom prirodnih stvari. Ali on je ipak nesto neodredeniji i siri (i zato bolji) od drugih izraza koji tu dolaze u obzir (kao npr. Pribor se moze protegnuti bar tako da obuhvati i alat i materijal. prigovoriti nabrajanju dvije kategorije :i jednog egzistencijala u sklopu iste podjele. predrucnost (die Vorhandenheit) i 3. A »svjetskost« (ssvjetovnost«. alat. prije svega. a treci razdio (»C. ~) sirovina. pa . orude: alat. stvari. To znaci da treba razlikovati tni modusa bivstvovanja: 1. 5tO na neki nacin moze da nam posluzi. odijela. 3. lovacki pribor. odnosno »stvari« i »pribora«. da li je opravdano ovakvo redanje triju nacina bivstvovanja u okviru iste " Rijec »Zeug. a netubivstvovno bivstvujuce (bivstvujuce Ikoje nije covjek) bivstvuje sarno »unutar svijeta«. Razgranicenje analize svjetskosti od interpretacije svijeta kod Descartesa«. te se moCXIV Unutarsvjetsko bivstvujuce je ili »pribor« (salat. »unutarsvjetskim« (»innerweltlich«). cxv . kao i neobicno zanimljivu analizu prostora i prostornosti ovdje cemo ostavits po strani. 2. »B. Heideggerov termm »Zeug« ima odredenije znacenje. Nije zadovoljavajuce nikad se svijet shvati kao »cjelokupnost bivstvujuceg koje moze postojati unutar svijeta« (SZ 64).Ian karakter. U mnogome izvrsnu analizu Descartesa. Dva prije navedena pojma bivstvovanja su kategorije Ii odnose se na bivstvujuce Ci:je je bivstvovanje netubivstvovne vrste. orude. 2. tvorevina. Medu daljn'jim zna~njim~ nalazll~O: posude. niti. ili U uvodnom paragrafu i u razdjelu A Heidegger prije svega nastoji da svoje shvacanje svijeta razgranici od prosirenih shvacanja koja odbacuje. »Zeug« je prema tome i crude pomocu kojeg se nesto radi i materijal koji se pri tom upotrebljava. Jedino tubivstvovanje jest u svijetu i moze se karakterizirati kao »svjetsko« (»weltlich«). Ako izmedu tubivstvovanja (covjeka) i netubivstvovnog bivstvujuceg (bivstvujuceg koje nijecovjek) postoji princlpijelna razlika (koja se fiksira i naglasava napose i timesto se 0 tubivstvovanju govori uz pomoc egzistencijala. Ristic-Kangrgin rjecnik navodi dvanaest glavnih znacenja s velikim brojem podznacenja. a 0 netubivstvovnom bivstvujucem uz pomoc kategorija) . »das Zeuge+). ciji je nacin bivstvovanja (»die Seinsart«) »prirucnost« (»die Zuhandenheit«) dli »puka stvar« (»blosses Ding«) Ciji je nacin bivstvovanja puko postojanje. odjeca. c) izradevina. sprava itd). sto se moze uciniti prihvatljivije.eak ni ako se shvati kao bivstvovanje te cjelokupnosti. i pero k?jim pisemo i tinta u koju ga umacemo. Tako se kao prva tri ~naCen~abiljeze: 1. 1 soba u kojoj se sto nalazi.

« ~SZ 57) Kako smo vee ranije spomenudi. Pribor je bitno »nesto da bi se . No pitanje je da Ii »formalni« nedostaei mogu biti samo formalni. gledati: pobrinuti se. ontiekim znacenjiina« . »pribora« (»Zeug«).iii »objektivna«. on pise: »Naziv nije izabran zato sto je recimo tubivstvovanje ponajprije [ u velikoj mjeri ekonomsko i »prakticno«. 2. svrsiti. jos nekoliko rijeci 0 »briganju« (»Besorgert«).. odnosno »bivstvovna«. ako se kategorije mogu razjasnjavati pomocu egzistencijala (sto Heidegger u mnogim slucajevima dosta uspjesno cini). a prirucnost je nacin bivstvovanja (die Seinsart) pribora. u kojoj taj pribor moze biti onosto on jest. kako to cini Heidegger kada definira »pribor.. na-do/bavljati: don-ijeti. na raspolaganju covjeku za razlicite vrste upotrebe. No ako je tako.. 1936) ss CXVII . a bivstvovni sukarakteri tog bivstvujuceg kategorije. Heidegger daje jasan odgovor...izraz »briganje. 4.« (SZ 71) Prirucnost je naoin bivstvovarrja pribora. a karakteri su ovog egzistencijali. j izvrli(va)ti . Priruonost se »ne smije shvatitikao puki nacin shvacanja [Auffassungscharakter] '" Prirucnost je ontoloski-kategorijalno odredenje bivstvujuceg kako je ono »po sebi«. Za razliku od stvari pribor je pri ruci. izraz »Besorgen. . (Vidi SZ 57) Objasnjavajuci zasto je odluoio da taj viseznacni termin upotrebi kao egzistencijal. brinuti se za.pomocu »briganja«? Hi.. Na ovo pitanje. No ako su »egzistenoijali . Jedno daljnje pitanje moglo bi biti da li je razlika izmedu »stvari« (»Ding«) ii. 3. da 'li je opravdano ovakvo strogo dijeljenje kategorija i egzistencijala? Najzad.. . treba »strogo odvojiti.. vrsiti. kako to zahtijeva Heidegger. Stvar 'i pribor pripadaju u unutarsvjetsko bivstvujuce. 00nosno »spoznajna« . Enciklopediski nemacko-srpskohrvatski recnik.»prirucnost. strepiti ..i »pribor«... j otpravljati.. Bivstvovanje pribora uvijek pripada nekoj »priborskoj cjelini« (Zeugganzes«). moglo bi se reci.upotrebljava se »kao ontoloski termin (egzistencijaI) kao oznaka za bivstvovanje jednog moguceg bivstvovanja-u-svijetu.00 kategorija (SZ 44). (Svetomir Ristic i Jovan Kangrga. koj! ne pogada bit njegovih analiza.i kategorije dvije osnovne mogucnosti bivstvovnih karaktera« (SZ 45) i aiko egzistencijale..(»Besorgen«) u Sein und Zeit-u .istice Heidegger . »priruc. bojati se . Heidegger je razjasnio egzemplarnim nabrajanjem razldcitih modusa u-bivstvovanja koji se mogu promatrati kao naje napravljena Prema Rdsticu i Kangrgi. pribojavati se. na-do/baviti.uzet je iz obienog jezika u kojem se javlja u mnogo razHCiti. Pribor je ono bivstvujuce koje se »susrece U briganju«. a pribor je »bivstvujuce koje se susrece u briganju« (»das im Besorgen begegnenden Seiende«). Nasuprot raznim »prednaucnirn. -ositi: dovesti: poslati. smiju Ii se kategorije definirats pomocu egzistencijala. U strukturi »um zu« lez! »upucivanje« (»Verweisung«) od necega na nesto. a ondai »stvar«? CXVI I na to je pitanje u duhu Heideggera naizgled lako odgovoriti. Briganje je naein bivstvovanja covjeka (tub ivstvovanja). nije Ii razlika izmedu stvari . Beograd.« (SZ 57) No ako je »briganje« egzisteneijal. « (»Etwas. a ono egzistencijalna (ne sarno kategorijalna)? »Pribor« (sdas Zeug«).h znacenja. (polsvrsavati . nisu H egzistencijali i s njim tijesno povezani »pojmovi. urn zu . obrnuto. «). ako ne spoznajna. brinuti se . odnosno izmedu predrucnosti i prirucnosti »subjektivna«.i pribora... . nego zato sto samo bivstvovanje tubivstvovanja [das Sem des Daseins] treba uciniti vidljivim kao brigu [Sorge]. nost« (»die Zuhandenheit«) i »briganje« (sdas Besorgen«) kod Heideggera se neodvojivo povezani.. i to »kao oznaku za bivstvovanje jednog moguceg bivstvovanja-u-svijetu«. glagol »besorgen« (prema kojem i glagolska imenica »das Besorgen«) medu ostalim znaci: 1.(»Besorgen«).T ! podjele? Ne sugerira li 5e time da je razlika izrnedu pukog postojanja (spredrucnosti«) i »prirucnosti« istog ranga kao i razlika izrnedu nekog od ova dva modusa i svjetskostisvijeta? Na ovaj prigovor Heidegger bi mogao odgovoriti da je to formalan prigovor. smssao u kojem ce sam upotrebljavati izraz »briganje.. . starati se 0.. Kao Ii mnogi drugi Heideggerovi termini." !Njegovu viseznacnost u svakodnevnom govoru istice i sam Heidegger. postarati se.. sluziti: raditij.

e " (SZ 69) 56 Neposredno prije toga Heidegger je objasnio da on svako~:vno. nego radece. odredivanje.smislu odsustva videnja [Sichtlosigkeit] . koja se Iionako na nekoliko stranica ne bi mogla dovoljno razjasniti. »Teorija« shvacena tradicionalno kao cisto pasivno. iii je tu mozda rijec 0 opisu i (svojevrsnoj kritici) neautenticnog. pr~mjenjuje teorijsko spoznavanje. obzor. SZ 56-57). a posebno za autenticno Ijudsko bivstvovanje. razgovaranje 0 necem. on pise: ~A!'I. kao sto djelovanjeima svoje videnje. ' . odmaranja itd. raspitivanje. smotrenost. ~kolo-vldenJe«. SvoJ~ specificno videnje ima i skrb (die Ftirsorge). upitivanje. nego je upravo na]viSi oblik prakse shvacene kao slobodna stvaralacka djelatnost (kao revolucija). prirucnosti u odnosu na puko postojanje (predrucnost). C(VlII CXIX .IDutarsv)etskim b~vstvujuCim« (sden Umgang in der Welt ~nd n:t!t dem mnerweltlichen Seiendene). promatranje._napustanje necega i pustanje da se izgubi. no kao sto treba biti na oprezu s Marxovim navodnim ucenjem 0 primatu »prakse« i »oruda za proizvodnju-" tako ne tileba prebrzo zakljucivati ni 0 Heideggerovim »analognim« tezama. najblizi nacin ophodenja= nije JOS sarno razabiruce spoznavanJe [das nur noch vernehmende Erkennen]. milost. Izvjestan je putokaz svakako u tome sto se briganje vezuje uz svakodnevno bivstvovanje-u-svijetu. obazrivost. . kakvo se pripisuje Marxu.e »ateorijsko« u .ka~o se cini. nehumanog ljudskog bivstvovanja? Pitanje nije jednostavno jer sam Heidegger u poglavlju 0 »svjetskosti svijeta« ne govori eksplicitno 0 problematici autentlcnostt neautenticnosti. gebrauchende Besorgen]. No da li je tu rijec 0 relacijama koje vrijeme za svako. ~OJI vodi radenje i daje mu njeg?:u specl~~cno stvarovitost. (SZ 66---67) . kao sto njegovi nisu ni pojmovi »teorije« i »prakse« kojima se u takvim interpretacijama interpretira. a pri onom prvom djeluje istodjelovanje. Prema tradicionalnim klasifikaci~ama koje dijele nacine ljudskog odnosenja prema svijetu na »teorijske« :i »prakticke«. Ne izrazava li on tu na svoj nacin (navodne) Marxove misli 0 [edinstvu teorije i prakse uz primat praktickog odnosenja prema svijetu? I nije li njegovo ucenje 0 pniboru (»Zeug«. odricanja. niti inferiorno u odnosu na praksu.veno videnje (Sicht) Heidegger naziva »Um~lcht«. '" »Prakticko« odnosenje lllJ. nego da je Marx najosrriji kriticar takvog shvacan]a. poduzi~anJe. To su die Ruck sicht (povratno videnje. da ne bi ?stalo sIijepo. bivstvovanje-u-svijetu naziva takoder »ophodenjem tt svijetu 1 sa '. one ima svoj vlastiti na~l. proizvodenje necega. oprastanje). nije Marxovo. upotrebljavanje necega. a svakodne58 U nizu radova objavljivanih u toku vise decenija pokusavao sam pokazati da shvacanje covjeka kao »zivotinje koja pravi oruda« (iIi opcenitije kao »radne« ild »ekonomske« iivotinje) nije Marxovo.kao sto je 'po~azano. provodenje.~ gledanja. Isto sam tako dokazivao da ni ucenje 0 primatu prakse u odnosu na teoriju. oprez.. »Teorija« kao stvaralacko bitno misljenje nije nesto razficito od prakse. upotrebljavajuce bri~arije [~as han?erende. Heidegger se suprotstavlja ostrom razdvajanju »praktickog« i »teorIjskog« odnosenja i ujedno daJ~ prednost onom »praktickom«. " Briganju s~ojst. U ovim i slicnim Heideggerovim umovanjima neki su bili skloni da vide onaj dio njegove rnlsli koji je najblizi Marxu. prornatratko shvacanje istine nije sarno »sekundarna« u odnosu na praksu.1 njegova razlika u odnosu na teorijsko odnosenje mje samo u tome sto se pri ovom posljednjem promatra. te da je to ophode?-Je uviiek rasprseno u mnogo razlicitih »nacina briganja« (»Welsen des Besorgens«. Ovaj uvod nije mjesto za ponovno razjasnjavanje tih shvacanja. obzir) i die Nachsicht (snaknadno« »dopunsko videnje«. pribora u odnosu na stvar. koje ima ~voJu vlastitu »spoznaju« [»Erkenntnis«]« (SZ 67) I dalje: »Pogledu na stvari koji ih samo »teorijski« gleda nedostaje razumijevanje prirucnosti.6ini bniganja (imanje posla s necim. nego je promatranje isto tako izvorno briganje.u) kao bivstvujucem koje se primarno susrece unutar svijeta neka varijanta Marxove (navodne) teze 0 orudima za proizvodnju kao odlucnom »faktoru« drustvenog razvoja? U svemu tome svakako »ima neeega«. deficijentni mo?usi izostavljanja. propustanja. Ali upotrebIjavaj~6i-r~?ece oph?denj~ nij~ slijepo. nego joj je direktno suprotna. obradivanje i njegovanje necega. neki su od navedenih modus a briganja »prakticki« a neki »teorijski«. Tako npr.: usp. Nema sumnje da Heidegger s velikom strascu govori 0 prnnatu djelatnog briganja u odnosu na sarno teorijsko promatranje. Pri tome.

Premda je analizirajuci konstitunvne momente te cje1ine nastojao da ne ispusti iz vida cjelinu. geworfen-entwerfende] bivstvovanje-u-svijetu. Briga kao bivstvovanje tubivstvovanja Na pocetku poglavlja 0 brizi kao bivstvovanju tub ivstvovanja (»Sechstes Kapitel.Ii je svako svakodnevno bivstvovanje nuzno neautenticno ili i tu Una mjesta za neku autenticnost. I u svom (neautenticnom) bivstvovanju pri svijetu i su-bivstvovanju s drugima ono se nije odreklo mogucnosti autenticnog bivstvovanja. Die Sorge als Sein des Daseins«) Heidegger najprije sazima rezultate svoje analdze bivstvovanja-u-svijetu. kojem se u njegovom bivstvovanju pri »svijetu« i u su-bivstvovanju s drugima radi 0 samom najvlastitijem moci-biti [0 samoj najvlastitijoj moci bivstvovanja. Prelaz od bivstvovanja-u-svijetu kao osnovnog ustrojstva tubivstvovanja ka brizi kao bivstvovanju tubivstvovanja dovoljno je obrazlozen potrebom da se prede na onaj nivo analize na kojem cemo se vise pribliziti autenticnom bivstvovanju tubivstvovanja. Ali sopstvo [das Selbst] je ponajvise ii ponajpnije neautenticno. Bivstvovanje-u-svijetu uvijek je vee Prema tenticno. Tu. No nije sasvim jasnoda . citamo: »Bivstvovanje-u-svijetu. Stoga se on pita: »Kako treba egzistencijalno- -ontoloski odrediti cjelovitost pokazane strukturne cjeline?« (SZ 181) Konkretnije: »moze [i uspjeti da se ta strukturna cjelina svakodnevnostishvati [zahvati] u svojoj cjelovitosti? Moie Ii se bivstvovanje tubivstvovanja jedinstveno ocrtati tako reljefno da na osnovu njega postane razumljiva jednaka izvornost pokazanih struktura zajedno s pripadnsm egzistencijalnim mogucnostima modifikacije?« (SZ 181) Put od »bivstvovanja-u-svijetu« do »brige« vodi preko »tjeskobe« (»Die Angst«). Prosjecna svakodnevnost tubivstvovanja moee se prema tome odrediti kao propadajuci-razotkriveno [veriallend-erschlos- propalo. Tako nam analiza »subjekta« svakodnevice i svakodnevnog u-bivstvovanja mogu sarno djelomicno pomooi pri rasvjetljavanju pitanja o statusu Heideggerove anallze briganja. Ali u svojoj propaiosti ono je makar i na propadajuci nacin razotkriveno.en). CXXI sene]. koju Heidegger shvaca kao »temeljnu nastrojenost« (sdie Grundbefindlichkeit«) i kao »odlikovanu razotkrivenost tubivstvovanja« (seine ausgezeichnete Erschlossenheit des Daseins«). koja je u Sein und Zeit-ukao bivstvovanje tubivstvovanja jos fundamentalniji pojam. ali rni tu slavnu »stanicu« moramo ovdje »preskociti«. baceno-nahacujuce [proiicirajuce. kako sam kafe. bolje »egzistencijala« radikojeg se Heidegger. ono Se-sopstvo [das Man-selbst]. ovaj motiv Heidegger 'konkretizira kao potrebu za cjelovitim sagledavanjem strukturne cjeline tubivstvovanja. uvijek jest radi sebe sarna [umwillen seiner selbst].kao i su-bivstvovanje s drugima. medu ostalim. Moie li nam tu mozda viSe pomoci analiza onog »pojma«. sto potpuno CXX . iii.vica je (kako smo vidjeli) podrucje na kojem caruju bezlieno Se (das Man) i propadanje (das VerfaH. um das eigenste Seinkonnen selbst]. nego ponajprije i ponajznaci da mogucnost neke autenticnosti nije iskljucena. Bivstvovanje-u-svijetu uvijek je vee propalo. jer bi razmatranje »tjeskobe« moralo aci na ustrb »brige«. Heidegger dopusta da »fenomenalna raznolikost ustrojstva te strukturno cje1ine i njenog svakodnevnog nacina bivstvovanja mogu Iako poremetiti [verstellen] jedinstveni fenomenoloski pogled na cjelinu kao takvu« (SZ 180). odlucio za termin »briganje« (»BesorgeIl«) . a u svojoj bacenosti ono je ujedno projicirajuce. Medutim. Analiza tjeskobe predstavlja jedan od najslavnijih i najznacajnijib dijelova Sein und Zeit-a. kojem jednako izvomo pripada bivstvovanje pri prirucnom .« (SZ 181) ovome sopstvobivstvovanja"u-svijetu je neaudoduse ne dskljucivo.anaLiza »bnige« (sdie Sorge«) ikao bivstvovanja tubivstvovanja? 13. vise.

SZ 250. 3. koja cini cjelovitost struktume cjeline. u pocetnim dijelovima.. a u tome sto je uvijek pri unutarsvjetskom bivstvujucem . u stvari ta struktura koja ce biti znacajna za daljnje izlaganje tek se tu konstituira. .:a. Matica Hrvatska. Knjiga prva A-F. Heideggerova »briga« n~Je psiholosko stanje nego jedna egZlstenclJalno-ontoloska struktura.« (SZ 191) »Fundamentalni ontoloski karakteri« koji konstituiraju cjelovitu strukturu tubivstvovanja ovdje se navode tako lezerno kao da je tu rijec 0 podsjecanju na nesto sto je vee ranije utvrdeno. fig. u kojem bi ponekad jedan mogao nedostajati. predmet brige. a p~gotovo ne s onim glavnirn ukojem je »briga« Jedn? psih~losko stanje . Faktizitat und Verfallensein]. a sada se odjednom pojavIjuje kao jedan od tri momenta te strukture. proglasen nazivom za ontolosku strukturu (odnosno za skup ontoloskih struktura) egzistencije. Tu strukturu on izrazava rijecima: »Sich-vorweg-schon-sein-in-(der-Welt-) als Sein-bei (innerweltl~ch begegnendem Seienden). nastoJan~e.« Dakle: »Biti-[BivstvovanJe]-v~c-ISp!ed-sebe-u-I-svijetu-) kao bivstvovanje-pri (unutarsvjetski susrecucem bivstvujucem. jemanden)..G. Drugim rijecima: u covjekovu bivstvovanju ispred sebe sarna. CXXII sti).blvst~o. Matica Srpska. on CXXIII ..OsJeCaJ nespokojstva. hrvatskosrpskoga knjiievnog jezika.osjecaj nespokojstva ~nemIrenosh zbog nekoga ili necega (Unruhe. nego su prozeti izvomom povezanoscu.. u tome sto on ne ostaje ono sto jest. K~er u~ et~as oder jemanden).lIri Heidegger razliikuje tri »fund~ment~n~ kara~tera . staranje. ono sto zad~Je brige.Znacenja nase rijeCi »briga« u velikoj mjeri od. »sebi unaprijed«). fakticitet i propalost [Existenzialitat. Pflege«. Vidi npr. 2.« (Vidi: Gerhard Wahrig. Bangigkeit.. Novi Sad 1967) .Sami pojmovi »egzistenoijalnosti« i »propadanjae imali su doduse vee i u ranijem izlaganju veliko znacenje. iii je Heidegger odlucio da taj izraz upotrebljava u dva smisla.] jesu egzistencijalitet.. Da Ii je time egzistencijalitet definitivno detroniziran sa »strukture« na »moment«. »se_b~ ~apnjed«. 328 ltd. »prije s~be«.ne sarno zbog svoje naknadnosti. nego se stalno nadilazi (zakoracuje ispred sebe sarna) izrazava se moment egzistencijaliteta (egzistencijalnosti).« (SZ 192) U ovoj u prvi mah zbunjujucoj struk~1. a u nekoliko mahova vee se javio i pojam »fakticiteta«. Kummer (urn etwas oder jemanden): fu~sorge (fu. trod oko nekoga iIi neeega.»Sein bei« (»bivstvovanje pri«) (SZ 191). . Ova egzistencijalna odredenja ne pripadaju kao komadi u nekikompozlturn. Nedournica moze nastati prije svega zbog toga sto je egzistencijalitet ranije. Umjesto »Existenzialitat« Heideg.govaraju znacenjima njema6ke rijeci }}d~e SorgeeF' Ah ono sto Heidegger mis1i pod izrazom »die Sorge« ne poklapa se s obicnim znacenjima ~e rij~ci. P. jednom sirem i jednomuiem? Ne govoreci nista 0 nekoj ta:kvoj odluci. Navedenu strukturu Heidegger razmatra i razjasnjava u paragrafu 41 posvecenom »bivstvovanju tubivstvovanja kao brizi«. Deutsches u. Zagreb. vise u obliku saopcenja koje se daje do znanja: »Fundamentalni ontoloski karakteri toga bivstvujuceg [fakticki egzistirajuceg tubivstvovanja .ger cesto pise »Existenz« (s-egzistencija«}. Bertelsmann Lexikon-Verlag. Ali tek u sestom poglavlju Sein und Zeit-a oni se naknadno sastavljaju u jednu cjelovitu strukturu.:o~t~rbuch. uznemirenosti zbog nekoga l~l necega: m~sao usredsredena na izvrsenje neceg . u tome sto on uvijek vee jest it svijetu izrazava se moment fakticiteta (fakticno- i¥ 5. a to sastavljanje moze izazvati neke nedoumice . a zatim svaiki od tih momenata pojedinacno specificira da bi ih najzad sazeo u jedinstvenu strukturu. faktici~et (die Fa_ktwtat) _ »Schon-sein-in« (»vec-biti-u«) I propadanje (das Verfallen) Ili propalost (das Verfallensein) .RJecmk.~J~ tubivstvovanja«: egzlstenclJalttet (d~7 EXlstenzwll~at) --:»Sich-vorweg« (»ispred sebe«. Giitersloh 1968. Temeljni ontuloski karakteri nabrajaju se bez mnogo obrazlaganja. Pri tom najprije navodi egzistencijalitet. jeci »briga« kako ih biljefi rjecnik dviju !VIatica: »1. Bangigkeit.moment propadanja (iii propalosti). fakticitet i propalost kao temeljne ontoloske karaktere tubivstvovanja. Ovome dobro odgovaraju ~acenJa nas~ n. Wahrigov njemacki rjecnik objasnjava »Sorge« ~~o »Un~~.

.« Moze se cak procitati: »Existenzialdtat ist wesenhaft durch Faktizitat bestimmt. nazivamo njegoyim fakticitetom . Ne poklapa Ii se tako shvaceni fakticitet u dobroj mjeri s propadanjem kao bivstvovanjem pri unutarsvjetskom bivstvujucem? Na koji je nacin tako shvaceni fakticitet povezan s egzistencijaIitetom li propadanjem i ujedno od. fakticiteta i propadanja. njih razlicit? Dva paragrafa kojima zavrsavasesto poglavlje ne bave se odnosom egzistencijaliteta. ponekadkao nestosto se podjednako razlikuje od moguceg i od nuznog.« (SZ 193) Jednako kao fakticitet i propadanje egzistencijaIitet je.« (SZ 56) cinjenicnost i [akticitet po ovome nisu isto. svjetskost i realitet« (s-Dasein. Uveden je vise usputno u ranije analiziranom paragrafu 12 gdje je rijee 0 preIiminamoj naznaci »bivstvovanja-u-svijetu«. U paragrafu 43 pod naslovom »Tubivstvovanje. tacnije receno »moze se s izvjesnim pravom u izvjesnim granicama shvatiti kao samo postojece CXXIV [samo predrucno. Ne znaci Ii prisustvo »propadanja« u ovoj strukturi da i ostaia dva momenta treba shvatiti kao neke modifikacije bivstvovanja s obzirom na autenticnost? Nije Ii mazda egzistencijalitet u ovoj strukturi moment autenticnog bivstvovanja. »Cinjerncnost fakta tubivstvovanje [Die Tatsachlichkeit des Fa:ktums Dasein]. razotknivenost i istina« (»Dasein. i to tako da se to bivstvujuce moze shvatiti kao »sudbinski« povezano s bivstvovanjem bivstvujuceg koje ono susrece unutar svog vlastitog svijeta.« (»EgzistencijaHtet je bitno odreden fakticitetom. odnosno strukturom brige kao bivstvovanja tubivstvovanja.. Napominjuci da i sarno tubivstvovanje postoji »predrucno« u svijetu (»inl< der Welt vorhanden ist). Kako je fakticitet 'Sad dospio u vezu i opoziciju s egzistenoijom i propadanjem? Znaci Ii toda se egzistencija i propadanje mogu shvatiti npr. dakle.recimo egzistencija kao ono pozitivno Ii poZeljno cemu treoa teiiti.« (SZ 55-56) Ali ta 'je »cinjenicnost« cinjenice vlastitog bivstvovanja ontoloski bitno razlicita od cinjeni'cnosti postojanja netubivstvovnog bivstvujuceg. u paragrafu 44 pod naslovom »Tubivstvovanje. »Vorhandenheit«]« koji nije pristupaCan »u apstrahiranju od specificnih struktura tubivstvovanja.ijec je 0 onomsto se tradicionalno nazivalo »problemom realiteta«. a sastoji se u tome sto je on ujedno i bivstvovanje-u-svijetu i unutarsvjetsko bivstvujuce. jedno »bivstvovno odredenje. odnosno. nego sarno u njihovom prethodnom razurnijevanju. a ujedno je sudbinski povezan s bivstvovanjem unutarsvjetskog bivstvujuceg sto ga unutar svog svijeta susrece. Tubivstvovanje razumije svoje najvlastitije bivstvovanje u smislu jednog izvjesnog »cinjenicnog postojanja« [»tatsachhlchen Vorhandenseins« ]. a fakticitet reprezentant indiferentnog? Izgleda da bi se mogio argumentirati i za i protiv ove pretpostavke. WeltIichkeit und Realdtat«) r. pripada medu najteze Heideggerove pojmove. Fakticitet je sarno covjeku svojstvena cinjenicnost. kao koji svako tubivstvovanje uvijek jest. naizgled tako jednostavan Ii svima poznat.ako se apstrahira od egzistencijalnog ustrojstva u-bivstvovanja Heidegger istice da se moze govoriti i 0 jednom drugam »tubivstvovanju vlastitom nacinu »postojanja« [vpredrucncsti«. sto treba izbjegavati ili negirati? Pojam fakticiteta.« SZ 192) DaIjnju zbunjenost u navedenoj troelanoj struktua'i moze izazvati sto se u njoj kao jedan od momenata javIja »propadanje« (»VerfaUen«) koje je Heidegger ranije bio uveo kao jedan ostri]! naziv za neautenticno bivstvovanje. kao nesto (u pozitivnom i negativnom smislu) normativno. ponekad u opoziciji prema iluzornom ili zamisljenom. nego obuhvaca jedinstvo ovih bivstvovnih odredenja. Pojam fakticiteta sadrzi u sebi: bivstvovanje-u-svijetu jednog »unutarsvjetskog« bivstvu[uceg. a propadanje kao nestoIose i nepozeljno. nur Vorhandenes]« . Erschlossenheit und Wahrheit«) 0 onom sto je poznato CXXV . Ono »faktidko« javlja se u fHozofskoj tradiciji ponekad kao nesto suprotstavljeno idealnom Hi normativnom.jednostavno pise: »Briga karakterizira ne recimo sarno egzistencijaIitet odvojen od fakticiteta i propadanja.

u susret hitajuca. bezuvjetna. »izvorni bivstvovni smisao [smisao bivstvovanja. gewisse) i neodredena (unbestimmte) mogu6nost.i kao «vorlaufende Entschlossenheit« (spredtrceca«. S istim pravom s kojim su umetnute na kraj sestogpoglavlja. Na pocetku tubivstvovanja: vremenitost drugog odjeljka »prvog dijela« Sein und »Tubivstvovanje i vremenitost« Dasein und Zeitlichkeit«) Hei- degger sazeto rezimira rezultate prethodne analize i odreduje njen domet. To su dvije svojevrsne male raspravice 0 dva fundamentalna »problema« filozofije. Smisao bivstvovanja Zeit-a pod naslovom (»Zweiter Abschnitt. odlikovani modus razotkrivenosti (Erschlossenheit) koja je pokazana kao izvorna istina (die urspriingliche Wahrheit) te je kao takva sarna najizvornija (die urspriinglichste). kako bismo mogli bar uskrtim naznakama reci nesto i 0 pitanju: Donosi li analiza vremenitosti kao smisla bivstvovanja tubivstvovanja neka razjasnjenja za pitanja sto ih je analiza brige donekle zamrsila? 14. Ovu autentionu istinu tubivstvovanja . SZ 297).kao brige ne moze se smatrati izvornom jer je u njoj bila rijec 0 neautenticnoni bivstvovanju tubivstvovanja. nego i »bivstvovanje ka smrti« (wdas Sein zum Tode«). sloboda ka smrti (Freiheit zum Tode) (SZ 266) avo' autenticno bivstvovanje ka smrti moze se oznaciti . i to jos 0 necjelovitom. uz veoma male modifikacije. Autenticno bivstvovanjeka smrti znaci preuzirnanje te moguenosti. od veIikog znacenja za razumijevanje cjeline Sein und Zeit-a. (SZ 235) Put od »brige. avo je neautentiono biv(XXVI stvovanje ka smrti najprosirenije. Covjek nije sarno bivstvovanje-u-svijetu i briga. Ovo »svakodnevno propadajuceIzmicanje« pred smrcu ujedno je »neautenticno bivstvovanje ka smrti« (»ein uneigentliches Sein zum Tode«. ono je strastvena.do »vremenitosti« vodi preko »srnrti«. ali ne . SZ 259). u kojem se tuhivstvovanje moze zagubiti. ali ne neophodne na mjestu na koje su smjestene. Pravo shvacena smrt je covjekova najvlastitija (eigenste). Odlucnost (die Entschlossenheit) je naime izuzetni. pa nije sasvim slucajno sto je jedna ad prvih knjiga 0 njegovoj filozofiji posvecena njegovoj CXXVII . (SZ 260) Autenticno bivstvovanje ka smrti je bivstvovanje ka smrti kao mogucnosti autenticne egzistencije. Neautenticnost oznacava jedan nacin bivstvovanja u koji se tubivstvovanje moze pomjeriti [kojem se tub ivstvovanje moze odati. od iluzija bezlicnog Se osiobodena. zadatak ovog odjeljka. Uprkos njihovom velikom znacenju sada ih ostavljamo po strani. »izvorni ontoloski temelj egzistencijaliteta tub ivstvovanja« ~SZ 234). ali u koji se ono ne mora stalno i nuzno pomjerati. mogle su doci i na neko drugo mjesto.« (SZ 259) Autenticno bivstvovanje ka srnrti takoder je »jedna egzistencijalna moguonost tubivstvovanja«. »predtrcanje« (prestizanje. U njernu treba pokazati da je vremenitost ontoloski smisao brige. bitanje ususret.kao »problem istine«.odlucnost (die Entschlossenheit) . unbeztigliche). autenticna is tina tubivstvovanja (die eigentliche Wahrheit des Daseins. izvjesna (sigurna. Anticipirajuca odlucnost sarna je »najvlastitija autenticna mogucnost« odlucnosti. Seinssinn] tubivstvovanja«. Interpretacija tubivstvovanja kao bivstvovanja-u-svijetu i . Vorlaufen) . (SZ 302) Heideggerova analiza bivstvovanja ka smrti svakako je jedan od najznacajnijih i najzanimljivijih dijelova Sein und Zeit-a. »Sva- kodnevno bivstvovanje ka smrti« (»das alltagliche Sein zum Tode«) predstavlja »stalno bjeianje pred njom« (seine stiindige Flucht vor ihm«. prema tome. nesavladiva (uniiberholbare). prestizuca. a vecinom se uvijek i pomjerilo. (SZ 231-233) »Izvorna ontoloska interpretacija« tubivstvovanja ostaje. in die das Dasein sich verlegenkann].ka smrti kao mogucnosti autenticne egzistencije.ne treba izvanjski povezivati s autenticnim bivstvovanjem ka smrti »predtrcanjem« (Vorlaufen). SZ 254). anticipirajuca odlucnost). neprenosna (neodnosna.i jedino moguce: »Neautenticnost ima za temelj rnogucu autenticnost.

Briga se dakle diferencira na autentionu i neautenticnu. gegliederten] strukturne cjeline brige u jedinstvu njene razvijene razudenosti?« (SZ 324) IIi krace: »Sta omogucuje bivstvovanje tubivstvovanja i time njegovu fakticku egzistenciju?« (SZ 325) Da se pitanj~ ne bi pogresno shvatilo.« (SZ 325) Odgovor na svoje glavno pitanje 0 covjeku Heidegger kratko Izrazava slijedecim rijecima: »Izvorno jedinstvo strukture brige jest [lezi. koje sebe razumije.koncepciji smrti. Autentleno i neautenticno bivstvovanje nisu dvije samostalno postojece stvari. on posebno upozorava: »Smisao bivstvovanja tubivstvovanja nije neko slobodnolebdece drugo niti nesto »izvanjsko« njemu samom. pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja kojim se bavi Heidegger u objavljenom djelu Sein und Zeit-a zapravo je pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. Drugim rijecima. Navedena kratka tezasto -ju je potcrtao sam Heidegger vrlo je odredena. ali ne i za ne-ljudsko (netubivstvovno) bivstvujuce. Ali Heideggeru se moze predbaciti sto nije eksplicite [ nacelno razjasnio da pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja treba shvatiti kao pitanje 0 smislu autenticnog blvstvovanja tubivstvovanja. No ako je to tako. No ako je pitanje 0 smislu bivstvovanja tubivstvovanja zapravo pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja. Bit svoje koncepcije 0 vremenitosti kao smislu brige Heidegger je sazeto izlozio u »§ 65. Spomenut cemo sarno da se ta analiza smrti s dosta razloga mogla j formalno dzdvojiti u zaseban nivo izmedu »bri~e« i »vremenitosti«. ne zn~i Ii to da bivstvujuce uopce treba misliti prema moIX Bltak i vrijeme CXXIX .« (SZ 327) IIi. 1934. Der Verstandene Tad. u sklopu analize razumijevanja i interpretacije (Verstehen und Auslegung) . jos krace: »Vremenitost se otkriva kao smisao autenticne brige. Leipzig. nego je to sarno bivstvovanje. Distinkcija izmedu autenticnog i neautenticnog bivstvovanja vrijediza covjeka. Ali Heidegger se odlucio da svu analizu izvede na tri glavna nivoa pa je tako i analiza bivstvovanja ka smrti ukljucena u analizu smisla bivstvovanja kao vremenitosti. niH postoji neko bivstvovanje uopce nezavisno od modusa autenticnosti i neautenticnosti (i eventualno indiferentnosti). ldegt] u vremenitosti. CXXVIII nja uopce ili njega zanima smisao autenticnog covjekovog bivstvovanja. Vremenitost je smisao autenticne brige. Eine Untersuchung zu Martin Heideggers Existenzial-Ontologie.s-Zato smo je i ovdje morali bar kratko naznaciti.Heidegger razjasnjava i smisao pitanja 0 smislu brige: »S pitanjem 0 smislu brige pita se: sta omogucuje cjelovitost razudene [rasclanjene.a sto bi 1nace vrijedilo i posebno analizirati . Vremenitost kao ontoloski smisao brige«). pa je ne treba prenositi ni na bivstvovanje uopce. artikulirane. Die Zeitlic~keit als der ontologische Sinn der Sorge« (»§ 65. 154 S. ne treba Ii i pitanje 0 smislu bivstvovanja uopce shvatiti kao pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja uopce? Pitanje se u prvi mah moze ueiniti apsurdno. a pitanje 0 smislu brige je pitanje 0 smislu autenticne brige. Time ne ielimo optuziti Heideggera da je najavljujuci odgovor na pitanje 0 smislu (svakog) bivstvovanja tubivstvovanja dao odgovor na samo dio pitanja (na pitanje 0 smislu autenticnog bivstvovanja) ostavljajuci po strani drugi dio (pitanje 0 neautenticnom bivstvovanju tubivstvovanja i 0 bivstvovanju tubivstvovanja uopce).« SZ 326) Vee je u ovoj kratkoj recenici sadrlan vazan dio odgovora na pitanje koje nas je rnucilo u velikom dijelu ovog uvoda: da Ii je kod Heideggera ~ijec 0 smislu covjekovog bivstvova- 6' Adolf Sternberger. Fakticki mnogo tesce i prosirenije neautenticno bivstvovanje tubivstvovanja zasnovano je u onom autenticnom. Stoga razumijevanje smisla autenticnog bivstvovanja tubivstvovanja omogucuje razumijevanje i (da se izrazimo malo nehajdegerovskj) kritiku neautenticnog bivstvovanja tub ivstvovanja.« (»Zeitlichkeit enthiillt sich als der Sinn der eigentlichen Sorge. Podsjetivsi najprije na ono sto je 0 znacenju pojma »smisao« (sder Sinn«) napisao u § 32. premda nema mogucnosti da je poblize razmotrimo (kao nl njegovu izuzetno znaeajnu koncep-' ciju istine kao razotkrivenosti i-odlucnosti).

kalko se to ~esto shvaca. 1960). in der das Dasein in seinem eigensten Seinkonnen auf sich zukommt« (sonaj laz63 u kojem tubivstvovanje u svom najvlastitijem moci-biti k sebi pridolazie. sve bivstvujuce. (SZ 329) Razjasnjavajuci ovu tezu.k. Ovi omogucuju raznolikost modusa bivstvovanja tubivstvovanja. Ona nije nego se vremenuje. Ne moie se pitatista vremenitost jest. Novinarsko izdavacko poduzece. To takoder nije slucajno nego naznaka »da buducnosti u ekstatiokom jedinstvu iz62 Za razliku od naseg glagola »vremenovatie. jer kad bi se za nju moglo reci da »jest«.ije: »Vremenitost vremenuje [zeitigt62]. Deanovic R. koje joS nije postalo zbiljsko.sto takoder ima principijelne razloge. prije svega temeljnu moguenost autenticne i neautentlcne egzistencije. sondern zeitigtsioh. Sarno Zigom autenticnosti ovjerena vremenitost moze kao smisao bivstvovanja tubivstvovanja ~temeljJti bivstvovanje i. i to tako da ona buduci bila [kiinftig gewesen] tek budi sadasnjost [suvremenost. SZ 325). Konkre1m. »in63 Za razliku od umjetne Heideggerove rijeci »die Kunft«. »otvor u ogradi« (vidi J. »izazivati« vorne j autenticne vremenitosti pripada prvenstvo«. onda se vremenitost ne moze obj~javati pomocu bivstvovanja. bila bi nesto bivstvujuce i njeno bi razumijevanje pretpostavljalo razumijevanje ideje bivstvovanja i onoga »jest«. Zagreb. Buducnost (die Zukunft) je »die Kunft. prisutnost. Vremenitost nije. a pri na:brajanju se uvijek javlja redoslijed: buducnost. Heidegger ~e: »Izvorna i autenticna vremen1tost vremenuje se iz autentiene budu6nosti. Heideggerova je vremenitost takoder troclana struktura s time sto se clanovi te stru. Gegenwart). Maixner. »Ankunft« (sdolazak«). distinlkcija izmedu autentjenosti i neautentiCnosti pnimjenjuje se ne samo na bivstvovanje nego ina vremenitost (koja nijeni bivstvujuce ni bivstvovanje. No ako je smisao bivstvovanja tubivstvovanja vremenitost i ako je vrijeme horizont svakog razumijevanja bivstvovanja uopce.njivica u kamenjaru«. Smisao je (autentienog) bivstvovanja tubivstvovanja dakle autenticna vremenitost. No sta je vremenitost? Po Heideggeru to je pitanje pogresno postavljeno. Maixner. i to moguce nacine sebe same.« SZ 328). a znadi ~skrCeno mjesto«. »proslost« (»Vergangenheit«) je preimenovana u »bilost« (»Gewesenheit«). »Ablkunft« (»porijeklo«: »sporazum«). bjlost. . »doci«) u njemackom obicnom jeziku javlja se samo uelozenlcama kao sto su.« (!SZ 329) Kako vidimo. Priredio R. npr. koji je izmisljen za potrebe prevodenja Heideggera. Primarni jenomen izvorne i autenticne vremenitosti je buducnost. II dopunjeno izdanje. cxxx CXXXI . sadasnjost (suvremenost. njemacki je »zeitigen« preuzet iz obicnog njemackog jezika u kojem znaoi "ciniti (pomagati) da nesto sazrije« »proizvoditi«. iAutenticnost se tako pokazuje kao vrhovni tribunal pod Ciju jurisdikciju potpada Cak i wemenitost. proslost i buducnost).ture ne nazivaju »dimenzijama« nego »ekstazama« (Cirne se izrazava i naglasava njihovo principijelno drukcije shvacanje) . »Die Kunjt« (izvedeno od glagola »kommen«. Gegenwart]. Buducnost za njega nije. u krajnjoj Iiniji.delu netubivstvovnog bivstvujuceg. U 6ijim je rukama taj konacni zig? MaZe Ii razIika izmedu autenticnosti i neautentienostl kojoj se podvrgava i sarna vremenitost biti zasnovana u toj istoj vremenitosti? Heidegger se trudi da sto jasnije razgraniei tri ekslaze vremenitosti od triju tradicionalnih dimenzija vremena. a ne po modelu tubivstvovanja (covjeka)? I moze li se u tom slucaju tvrditi (sto je jedna odglavnih Heideggerovih teza) da put ka razumijevanju smisla bivstvovanja uopce vodi preko jrazumijevanja smisla (autenticnog) bivstvovanja tubivstvovanja? Smisao je (autenticnog) bivstvovanja tubivstvovanja vremenitost. a primarnom dimenzijom vremena smatra se sadasnjost.. nego ce tek jednom biti.« (»Sie ist nicht. nego smisao bivstvovanja) i njene ekstaze. Dayre. neko »sada«. nego se vremenuje: »Vremenitost uopce »nije« nikakvo bivstvujuce. »laz« je ri:jee naseg obicnog jezika. »Auskunft« (sobavjestenje«. M. Hrvatskosrpsko-francuski riecnik.« (SZ 328) Tradicionalno sesmatra Ida vrijeme ima tri dimenzije (sadasnjost.

Na slican nacin Heidegger vremenski interpretira sve naprijed analizirane strukture. pokazu[uci vremenitost u-bivstvovanja. . odrfanom n~ kursu »Marxlsmus und Existenzphilosophie« u Interuniverzltetskom centru za postdiplomski studij u Dubrovniku aprila 1984. Prema svemu sudeci Heidegger sugerira da buducnost treba shvatiti kao dolazenje.. ss 0 tome sam opsirnije govorio u svom zasad neobjavljenom predavanju ". a u osnovi propadanja (odnosno propaI. Heidegger povezuje razumijevanje s buducnoscu. premda one donose mnoge zanimljive. odnosno bilost. govor). No upravo na toj toed ovaj se uvod m~a zaustavitl. »Auf jemanden zukommen« znaci »uputiti se prema nekom«. razumijevanje i govor) nego 0' cetiri. kako se cini. nastrojenost.. CXXXII .. Heideggero~a . jer razumijevanje kao moment buducnosti sad dobija prednost pred drugim momentima (napose i pre64 Na slican nacln razjasnjava Heidegger sbilost« (»Gewesenheit«) i »sadasnjost« (»Gegenwart«). »pri6i (ili doci) nekom«.osti) sadasnjost. no u razmatranje tih ekstaza ovdje ne mozemo uci. Ali »jemandem zukommen« znaci takoder »pripadati nekom«.proslost.formacija«). odnosno razotkrivenosti.Nes~o ~a1j~ o~ ovog uvoda u tom su pogledu otisli neki mojr vec objavljeni radovi (podaci 0 njima mogu se naci u priIozeno] bibliografiji »Heidegger u Jugoslaviji«). Tako npr. pri . koji se sada nabrajaju i drukcijim redom (razurnijevanje. medu ostalim. omogu6uje se u suvremenovanju. Najkraci rezime tih analiza glasi: »Ono ispred-sebe temelji se u buducnosti. No naJve~e lzne~~denJe . prispijevanje samom sebi. u najvlastitije bivstvovne mogu6nosti koje covjeku peipadajuz' Heidegger ne ostaje sarno pri tvrdnji da je prvobitno jedinstvo brige 0 vremenitosti.. objelodanjuje se u bilosti. znac] da se mijenja odnos medu momentima razotkrivenosti. u osnovi fakticiteta . ~.buducnost." Nije stvar autora da sudi koliko ovaj uvod tu svrhu moze da ispuni. To. a u tim ga analizama ne mozemo pratiti. Razmatrajuci odnos ovih konstitutivnih momenata razotkrivenosti prema vremenskim ekstazarna. rna nastrojenosti koj~j je ranije pripadalo prvenstvo). nastrojenost s biloscu. odnosno suvremenost.65 ' 15". ni napose dlSkuSIJU 0 nekim spormm terminima.analiza povtjesnostt.« (SZ 327) Drugim rijecima: u osnovi je egzistencijaliteta (odnosno egzistencije) .don~si. koja je u biti nepovijesna i u kOJoJ ekstaza proslosti odnosi prevagu nad buducnoscu udarajuci joj svoj peeat. nego tu tezu potkrepIjuje detaljnim analizama. »Herkunft« (sdolazak«: »porijeklo«) i s1. No nadam se da uvod moze biti poticaj i za diskusiju 0 tim pitanjima. nego pnje svega (kao sto je vee receno) d~ potakne na njegovo Citanje i samostalno razmisljanje 0 njemu.Zavrsna primjedba umjesto zakljucka S ovim UV?doI? ~ad smo stigli do tocke gdje bi trebalo zapoceti kriticko razmatranje Sein und Zeit-a u njegovoj (krnjoj) cjelovitosti s ciljern da se odredi njegovo mjesto ~ povijesti filozofije i njegovo znacenje za suvremenu rmsao.Covjek i povijest kod Heid~ggera«. a ponekad i iznenadujuce momente. Ono vec-biti-u . 67 ~ije svrha OV?g uv?da ni da pokus~ zakljuciti diskusiju o na~lI~u pr~voc1enJa ~eldegge~a (na nas jezik i uopce) . Bivstvovanje pri .« Njegova svrha nije da definitivnim oCJenam~ zavrsi diskus~1u 0 djelu jos prije nego sto je ono procitano. Heidegger sada viSe ne govori 0 tri strukturna momenta razotkrivenosti (nastrojenost. propadanje. propadanje sa sadasnjoscu.eemu se cetvrti moment (govor) tretira kao artikulacija prethodnatri.

Dobrilo .1984) Bibliografija prevoda djela i clanaka Martina Heideggera u Jugoslaviji sa literaturom o njegovom djelu. .Aranitoui/ HEIDEGGl::R U ]UGOSLAVI]I (1937 .

»Mladost«. IZBRANE RAZPRAVE.Pogovor (Danilo Pejoyic).0 bistvu resnice [Vom Wesen der Wahrheit. OBITI UMJETNOSTI.jitozofija? [Qu'est-ce que la philosophie? Was jist dais . Izbral in uvodno razpravo [Heidegger .die Philosophie? GUnter Neske Verlag. Vittorio Klostermann. Cemu pjesnici? . Pia tons Lehre von der Wahrheit. Frankfurt am Main.BUjeske autora. 1961] . 3. Francke Verlag.I. Zagreb 1959. 171. 413. GUnter Neske Verlag. [Naslov originala: Martin Heidegger: DER URSPRUNG DES KUNSTWERKES. Pariz [Iz knj. 8 0 CX. Preveli: Danilo Pejovic i Danko Grlic. PQSEBNA IZDANJA 1. Prevedel: Ivan Urbaneic. Studentski centar SveuciliSta u Zagrebu. . . DOBA SLIKE SVIJETA.Tehnika in preobrat [Die Technik und die Kehre. Pfullingen 1963]. Izvir umetni§kega deta [Der Ursprung des Kunstwerkes. Pogovor [»Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti«]: Darrilo Pejovic. !Pfullingen 1962] Kaj je to . Ill.Prijevod nekih termina. str. Ljubljana 1967. . Bern 1954]. Philipp Reolam. 1962]: . Prilozi.»mislec biti«]: Boris Majer. 1955] . Stuttgart. Frankfurt aiM. Vittorio Klostermann. str.XXVII . . Beseda prevajatca. Frankfurt aiM. 1950].0 »Humanizmu«. pismo Jeanu Beaufretu. Preveo: Boris Hudoletnjak. Zagreb 1969. 80 Biblioteka izabranih eseja. Zbirka: »Misel in cas« * V!sebina: Kaj je metajizika? [Was list Metaphysik?. str. Verlag Vittorio Klostermann.Napomena prevodilaca.Cankarjeva zalozba. . WOZU DICHTER? Iz knjige: HOLZWEGE. * Saddaj: Izvor umjetniekog djela. ' 2.

Zbirka »Misel in cas«. [Pjesme]. . Preveo: Vlasbimlr Dakovic.Novi Sad. Vittorio Klostermann. dritte unveranderte Auflage.e to »filozojija.Put ka jeziku. :t. 254.str. 8.. str. 8° * Saddaj: Iz iskustva mi§J. Preveli: Ivan Salel!ic. 1976. Cassirera. UVOD U METAFlZoIKU. [Die Zeit des Weltbildes]. GUnther Neske. Iz zbirke »Holzwege«. 8° lBiblioteka Centra. VAGA I TIJEK. 69-104 i S. str. MISLJ'ENJE I PEVANJE. 370.Centar za drustvene djelatnosti RK SOH Zagreb.e metafizik4? [Was ist Metaphysik? siebte Auflage. str. Josip Brkie. Gunther Neske Pfullingen]. [uillet-septembre. FraIllkfurt am Main. • Sadr!aj: Prevladavanje metafizike. 193-247)]. 3. (Vidokrug Martina Hei:deggera)«]: Branam Despot.(S. Nietzscheova rijel!::tBog je mrtave. . Zagreb 1958. Izabrao i preveo: Bofidar Zec. [Nietzsches Wort :tGott ist <tote] Bilje!ika autora. Parts. EVROPSKI NIHILIZEM. 79. 1972. Phanomenologie und Theologie. str. Archives de philosophie.Bibliografska bilje!ika. »Matica hrvatskae. Sa davoskim saop!ltenjem i d1skusijom izmedu M. str. Sto . 1982. Knj.Rec.jenja. :tMatica hrvatskae. Max Niemeyer Verlag. 369. 8° Biblioteka Zodijak. mi!lljenje.adfiec. Spremna beseda [»Bistvo nihilizma kot bistvo metafizikec]: Ivan Urbancic. 9. Opuscula 1. 369. POLJSKA STAZA.Helderldn i suMina poezije. Taka. Predgovor [i»Biee i istina. Iz dela: Die Technik und die Kehre. • Sadriaj: Sto . Vittorio Klostermann. U: AlNTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA.die Philosophie? Giinther Neske Pfullingen. Okret [Die Kehre.Stvar. Vaga i tijek. 1965]. 14. Iz pdsma »0 humanizmu«. 32.. :tMatica brvatskae. V/1958. 4. CXXXVIII 7. . Cemu pjesnici? Preveo: Danko Grlie.Beograd. Iz spisa »Sto je to metafizika«. STUDIJE I CLANCI. [Naslov orlginala: Martin Heidegger: KANT UND DAS !PROBLEM DER METAPHYSIK. .I. . :tMladash. [Naslov oriiginala: Einfii. UVOD U HEIDEGGERA. Vier>te Auflage 1963.Bilje!lka prevodioca. pesniekt stanuje eovek . Prijevod: Zvonimir Mrkonjie. Kolo prvo. Prevedel: Ivan Urbancic. IZ ISKUSTVA MISLJENJA. Auflage. Preveo: Vanja Sutltc. Vi1.MoguCnosti.Studentski centar Sveucili!ita u Zagrebu. Pfullingen 1967] 5. Zagreb 1958. Iz: Die Technik und die Kehre.. CXXXIX . Knj. 175. 982-989.«? [Was ist das . Beograd.»Vuk Kar. U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA. 1963]. c Jezik. str.Pitanje 0 tehnici [!Die Frage nach der Technik. 13.] Filozofi. 12. 226.hrung in die Metaphysik von Martin Heidegger. . Onto-<teolollko ustrojstvo metarfizike. 1966]. str. U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOVA. !Prevod 'i predgovor [»Kant i Heidegger iIi o konaenost]. . Sv. Frankfurt aiM. Knjizevna zajednica Novog Sada. 1984. [Naslov originala: Martin Heidegger: DER EUROpAISCHE NIHILISMUS.. Ttibingen. Beograd 1'9'76. Pogovor (Branko Despot) 6. 12. :tNolit«. .Nacelo identiteta. Preveo: Vanja Sutlic. [U !ltampi] II. Branko Despot. . .Cankarjeva zalozba v Ljubljani.torio Klostermann. Marijan Cipra. 1969] . PfuLllingen]. . Velika edicija »IIdejac. 306. Skica za istrazivanje problema vremena kod Kanta«]: Milutin Stanisavac. . Zagreb 1958. Jean Beaufret: Rugovor pod kestenom. 8° Blblioteka: SazveZ4a. Hajdegerov odnos prema metafizici«]: Milan Damnjanovle. Frankl1iurt am Main. . 1979. Ljubljana 1971. Edioija: Pogled u suvremenost. . Heideggera i E. 10. Opusoula 1.Gradenje. 147. ODLOMCI IZ DELA 11. stanovanje. str. 39.a i teologij'a [philosophie und Theologie. Pogovor [»9to jest pitanje. . 4. . KANT I PROBLEM METAFIZlKE.[Naslov orlginala: Martin Heidegger: HOLZWEGE. Preveo: Vanja Sutlic. Neske Verlag. • Saddaj: Doba slike svijeta.

59. Preveo: Zvonimir Mrkonjic. 36. Polja. " . 45. XXXViII!1973. Kraj filozofije i zadaca miSljenja. XIX/1973. Razmejitev eksistencionalno-ontoloske sovisnosti easovnosti. Xl1969. 285-291. 74-83. Iz Iskustva misljenja.Uj Symposion. 61. Verstehen und Auslegung iz: Sein und Zeit. VII). " [Prevod §§ 42-43 iz dela: Kant und das Problem der Metaphysik. Preveo: Danilo Pejovic. 867-883. 27. 39. Beograd 1960. S. Tiibingen. GalHmard.st. XIXI. Preveo: Josip Brkic. 95-135. Preveo: Dusan Travar. CXLI . 1172-1184. VII).Uj Symposion. 5. Filozof d treci rajh. Preveo: MilutLn Stanisavac. 350--351. XXIV/1978. VII). Preveo: I. 40. II196O---Q1. 0 biti istlne. 11111965. I. 43. Prevedel: Prlmoz Kozak.15. 1971. 84-88. (18. 11/1961-62. Perspektive. 481. Hegelov pojam Iskustva. 236. 41. 10. kni. X11I/1972. Nietzsche. [Iz knjige: Zur Sache des Denkens] Odredba covekove egzistencije. 1315-1319. 208-219]. 155-178. Prevedel: Ivan Urbaneie. Preveo: Vlastimir Dakovie. Polja. Sta je metafizika? Prevela: Dobrila Stosic. 42. 14-16. U redakciji Gaetana Pikona. Preveo: Bozldar Zec. [Iz dela: Sein und Zeit. IV). Prevela: Jelena Matic. 23. 18. 24.Telegram. Frankfurt am Main. IV/1972. 20. 116--144. 41. Pesma. str. Preveo: DaniIo Pejovic.Uj Symposion. . (3.Knjizevna ree. . S. Let es ida. [Qu'est-ce que la metaphysique? Franc. 1963] 29. Preveo: Boris Hudoletnjak. Hdlderlrn i bit pjesnistva. IV). Herrneneutieka sltuacija.Telegram. 1957]. U redakciji Gaetana Pikona. 63] 17. 18. 269-281. Delo. 10. 33. 580582. »Nolit«. Preveo: Milan Damnjanovic. 481. Metafizika prisutnog bitka (ljudske egzistencije) kao fundamentalna ontologija.29. U: PANORAMA SAVREMENIH !DEJA. 10. 10-11. »Kosmos«. Odlomak. 25. XV1I1961. 26.Telegram. 1938] 16. 5-6.Forum. [Prevod § 7 iz dela: Sein und Zeit. Nietzscheova rijec: Bog je mrtav. Razumevanje i izlaganje. Izvir umetniskega dela. Zweite A1lIflage. 1951. Preveo: Jovica Aein. U: Zajecaranovic . Moj put u fenomenologiju. U: PANORAMA SAVREMENIH IDEJA. Student. . S. Zehnte. (18. 20. 35. 361-369. V/1976. [Iz: Fontaine. 1963.Problemi. .Gledista. 148-153]. X/1969. 11. 0 humanizmu. 49-101. Uvod u metafiziku. . Iz pisma »0 humanizmu«. Odlomak. Fenomenologijska metoda. 11-12. 1980-1990. 89-93. Preveo: Vlastimir Dakovic. X11969. 1/1970. 44. Prevedel: Plrlmoz) Kozak. . 30. 6. A humanizmrusr6l. 4. VII). Perspektive. kol. Niemeyer Verlag. . predgovor i komentari: Milan Damnjanovlc.Knjizevnost. Doba podobe sveta. U zbomiku: FENOMENOLOGIJA. Odlomak. Preveo: Jovica Acin. Corbin. IV. Preveo: Jovica Acin. Kaj je to filozofija? Prevedel: Ivan Urbaneie. Prevedel: Primos Kozak. 34. 10. Les Essais. Beograd 1973. 474-486. Preveo: Vlastimir Dakovic. LV. 486-492. M. Tiibingen. (4. H. . (18. str. XXVIII 1972. Ideje. knj. 22. 37.7-39]. str. [Prevod § 32. Telegram. Beograd 1975. Prevedel: Ivan Urbancie. Bit in cas. Izvir urnetniskega dela. 28. S. 4-5. str. Delo. 308309. 2. . Egzistencijalna skica nekog pravog bivanja do smrti. (18. . 4Q---41. 1971. Preveo: Milovan Boskovic. VI! 1968. 613-626. 9. 22. 7-8. prev. 421-441. [Iz: »Holzwege«. [Iz: Uber den Humanismus] 19. Pitanja. paragraf 82.Stevanovic: FILOZOFIJA. 72-76. Preveo: Boris Hudoletnjak. . 21. .Problemi. IV11960. X/1969. Izbor. Tiib1ngen. 39. unveranderte Auflage. 11111962-63. Problemi. str. U zborniku: SAVREMENA FILOZOFIJA »Rad« Beograd 1970.Studentski list. »Kosmos«. 481. 481. Protiv »humanizma«. Pismo 0 humanizmu. 1972. 1971. 513-529. 32. . Beograd 1960. CXL 31.1973.' 1965. [Pjesma]. IX. Perspektive. 6.Problemi ViII/1'969 81-82 671---674. whitt in svetnega casa ot Hegelovega dojetja med easom in duhom. 38. 171. Frankfurt am Main. XIX/1973. Kaj je metafizika. . br.

1982. 48. Verlag V. »Na1cladni zavod Matice hrvatske«. 56. Preveo: Danilo Pejovle. [Iz dela: Vortritge und Au/sittze. 35-36. 444459. Kraj filozo£ije i zadaca mi~ljenja. Karl: Die Einheit und die Verschiedenheit der Menschen. Sarajevo. 0 bLU istine. Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnic. Schoeps. Preveo: Sime Vranlc. 1951]. Freiburg i. Pfullingen. 19-25. 111/1938. Hans-Joachim: Tragische Enstenz. . [Iz dela: Unterweges zur Spraehe. XXXVl/1981.Polia.Theoria. Bemerkungen zu einem Buch tiber die Philosophie Marlin Heideggers. 125-131. 1978. U k!njizi: UVOD U iNIETZSCHEA. 60. str. 12.Gradae. Heidegger und Schmidt. Centar za kulturnu djelatnost SSO. Pfulllngen. 11/1937. 1977. S. Evropski nfhlhzam. Priredio: Kasim Prohie.U knjizi Borisa Kalina: POVIJEST FILOZOFIJE sa odabranim tekstovima filozofa. . Zur Philosophie Martin Heideggers. »Veseldn Masle~a«. 0 humanizmu. Put ka jeziku. XXIV/1978. 1978. LXXII. S. 57. . Paris.Philosophia (Beograd). B]. str. 10. 58-70.Nova revija. 201-223. Mi~ljenje. 3-4. Preveo: Bozidar Zec. str. Preveo: Jovica Acin. 1982. Inauguralna disertacija. Priredio i preveo: Sime Vranic. Preveo: Dariilo Pejovie. Neske Verlag. 1.U: SUVREMENA FILOZOFIJA ZAIPADA. 232-233. . Iknj.46. 1903-1918..U zborniku: CEMU JOS FILOZOFIJA. . II).: Tragisehe Existenz. 269-284. Herdersche Verlagsanstalt.Philosophia (Beograd). Gradnja. Preveo: Bozidar Zec. 49. Buber. 1975. Pismo Jeanu Beaufretu.Liea. Odlomei lz dela. Nietzscheova metafizika. Stanovanje.Owith. 52. 4. CXLII 58. Schmidt. II. CXLIll . str. stanovanje. 114-133.Dijalog. Die Negation der allgemeinen »Menschheit« bei Scheler. Frankfurt am Main. 332-333. Opustenost. VII/1980. 282-283. 370-373. 142145. Sta je metafizika? Prevela: Nada Gadanski. Preveli: Marina Mihailovic i SlaVOmiT AIIltOlllijevic. Preveo: Miroslav ProkopijeV'ic. H. [Iz dela: Vortritge und Au/sittze. SLOBODA. {VIII. Preveo: Josip BI1kic. Pandiic Vladimir fra Krurno: Problem istine u /ilozofiji MARTINA HEIDEGGERA. I. Hrestomatiia etitkih tekstova. Zagreb 1980. [Vidi odeljke: HI. 1979. 1976. Preveo: Vlastimir Dakovie. 47. miSljenje. Knjizevna ret. Kordie. II. 61. 3-4.. Filozofija i pogled na svet.Philosophia (Beograd). 75-86. 1967] 51. MOGUCNOST. . . 9-26]. 50.Knjizevnost. ['Prilkaz knjige: Alfred Delp S. 1967] 53. str. Seminar u Le Thoro. Der Ersatz der allgemeinen Menschheit bei Scheler.Polia. 1978.] 1942 65. . kn]. str. XXVIII/1982. 84 str. [Iz: Vber den Humanismus. 5-14]. Ill. . (10. Preveo: T. 128 Seiten. 59. 1975].1-4. 10-11. XXV. 1213. 54. LITERATURA 0 MARTINU HEIDEGGERU 1937 62. [Iz knjige: »Die Grundprobleme der Phitnomenologie«. Preveo: BozLdar Zec. [Das Ende der Philosophie und die Aufabe des Denkens]. 1311-1316. Centar za kulturnu djelatnost SSOZagreb. Pojam filozofije. Heidegger und C. Klostermann. 167-178. 289-331. U zborniku: EGZISTENCIJA. Pfullingen. 1160-1170. Ljubljana 1942. 289-308. . XXV/1979.Vidiei. . 64. Zagreb. 2IDr Antropologle Martin Heideggers. Poljski put. 138. . 7-31]. 7-8. X/1980. Marlin: Die Verwirklichung des Menschen. 1-4. Pfullingen. Frankfurt am Main. Pismo 0 humanizmu. [Iz: Gelassenhelt. Skolska knjiga. 1938 63. Stvar. XXViI1I. Preveo: Ivan N. IV. 55. J. [Iz dela: Der europitische Nihilismus. Gradenje. 1II/1938. . Zagreb 1979. 5. . Delo. IX/1980. 11/1983.

TkaiCic. Hajdegera i Z. 6. Gyorgy: RAZKROJ UMA. . 1953]. Lukacs. Pot iracionalizma od Schellinga do Hitlerja.Republika. 77. Tiibingen. Sutlie.Delo. Dr phil. str. 68. 639. 7--8. . 15~ 1951 69. str. Damnjanovie. Kruno: Problem istine u filozofiji Martina Heideggera. G. Zagreb 1959). (Doktorska disertacija). EGZISTENCIJALIZAM I DEKADENCIJA. Danilo: Razgovor s Martinom Heideggerom. Dr phil.Novi list. LXX1I1943. Pandzic P. 87. V(anja): Martin Heidegger: Bitak i vrijeme. X1I1959. str. Raspudic. 78. 1958 74.Pregled. 79. Zagreb. str. Milan: 0 umetnleko] i logi&oj istini. Damnianovie. XIV/1958. 1957. (14. 127-128. 1957. Milan: Prevod Hajdegera. Vanja: Martin »sudbina Zapada«. 1-4. 343. 3. Supek. . 1957 73. »Matica hrvatska«. . 12. Vanja: Martin Heidegger. Petrovic. 1958.Pogovor lmjizi Martina Heideggera: 0 BITI UMJETNOSTI. Zarko: Heldegger 0 umjetnosti. Danko: Biljeska 0 piscu [Martinu Heideggeru]. M. 155-157. Jaspersa. [0 Heideggerovom shvatanju umetnosti] 75. X/1960. Pejovlc. Rudi: Savremeni egztstencijalizarn: Heidegger i Sartre. . Milan: Ontoloski problem u savremenoj estetici.»Cankarjeva zalozbae. 7--8.Pregled. Preve1i: Danilo Pejovle i Danko Grlie. [Vidi: Hajdegerovo gledi§te (103-105)] 82.br. 1960 86. 58. 58-105. Zagreb. Ljubljana 1942. Slovenec. 0111959. . F(rance): Nova disertacija iz filozofije. V1I1950. 988-989. X1/1959. 439--453. Zareb 1958. Pejovic. IV/1958. Veber.Sartre). 28-29. 25-79.Republika. 21-47. 1950 67. Prevedel: Taras Kermauner.U: ANTOLOGIJA FILOZOFSKIH TEKSTOV A. str. CXLIV Politika. X/1954. Heideggerovo mi§ljenje bitka i Pregled.1943 65a. 559-565. [Isto u: Hrvatsko pravo (Mostar). [Povodom knjige Martina Heideggera: Einfiihrung die Met:aphysik. Sutlie. 5-6. 1. 66. 81. 1951. 84-101. 84. XIV/1958. Vanja: Egzistencijalisticka filozofija Martina Hei:deggera. Jeremie. 7--8. 179-190. Vanja: Martin Heidegger. str. XI). »Mladost«. 83.Dobri pastir. . 99-108. 9. Pejovie. 1950. 2. str. 7. 84. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Dragan M. 171. V/1958. S(utlic). P. 697-701. str. X Bitak i vrijeme CXLV 1954 71. . G(ajo): Heideggerov uvod u filozofiju. Zagreb 1959. Nedeljkovie. Tiibingen. VlII/1959. Marijan: Egzistencijalizam. .Mogucnosti. Ljubljana.: Egzistencijalizam K. (27.U kinjizi: Rudi Supek. Ljubljana 1960. 11-12. LIVI . . 2ivot. . 111/1959. 76. . B(onifac): Ateisti~ki egzistencijalizam (Heidegger . Narodni list.Filo%ofija. 14. 395-413. Sutlie. Pandzic Vladimir ira Kruno: Problem istine u filozofiji Martina Heideggera. . in 1956 72. Beograd 1952. Nova rfilozofska rasprava.U knjizi: SAVREMENA FILOZOFIJA ZAPADA. 85. Danilo: Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti. Dusan: Martin Hajdeger. Vidovie.Republika. Danilo: Martin Heidegger i pitanje 0 biti umjetnosti. Matica hrvatska. Damnjanovle. Sartra. 1959 80. 11111943. 11/1943. . 1942. Sutlic. Vl11I1956. (»Mladost«.br. Zarko: Heidegger obnavlja ontolosku estetiku. (Kierkegaard Heidegger Sartre). 2. Gr lic. Martin Hajdeger: 0 biti umje1nosti. 1952 70.Prisutnosti. -Filozofija. 10. 2919. 31~19. . . Vidovie. Badrov. 7]. 9. X).

Heidegger Revaj Na§e teme. (Heidegger i Sartre). 151-184. [0 Heideggeru str. 1962 94. XII/1963. . Martin Heidegger i bit modernog tehniziranja svijeta. IV/1960. str. . 3-18. 1964 99a. Gyorgy: RAZARANJE UMA. VI: Pepelnlena sreda parazitskega subjektivizma (Heidegger. IV/1960. 106. Gajo: Praksa i bivstvovanje. Zagorka: Hajdegerovo shvatanje lil:nosti. Roze: Martin Heidegger. Abdulah: Martin Heidegger i problem destrukcije metafizil:kesudbine l:ovjEika. Pepeljava sreda parazitslkog subiektavlzma (Hajdeger i Jaspers). 21. Jaspers). 16Q------. 103-114. U redakciji Gaetana Pikona. Gajo: Hajdeger i problem . VlI/1961.~No1itc.fundamentalne ontologije. IX. Beograd 1962. Rudolf. 1963. . 1961 92.Filozo/ija. . . 7Q------. Zagorka: EgzistencijaMstil:ka ontologija l:oveka. 489-523. 1. str. IV/1960. Majer. 111/1966. XXXIII. Teori. 21-34. Put iracionalizma od Seltnga do Hitlera. 96. Danilo: Martin Heidegger. »Kulturae. VoIfgang: Egzistencijalna ontologija. 6. . XV/1962.Radovi Filozofskog f«kulteta u Sarajevu. Gajo: Marx. metoda in pomen filozofije Martina Heideggerja. Branko: Problem logosa u greko] filozofiji. 221-228.Praxis. 1. 43-62. U knjizi: GLAVNE STRUJE SAVREMENE FILOZOFlJE [HAUPTSTROMUNGEN DER GEGENW ARTSPHILOSOPffiE]. 103. Pejovic. .Knji~evnost. 1. Beograd 1966. 88a. 161-196. 1(4. Forum. Sarl:evic.193. Preveo: Milan Damnjanovie.U knjizi: PRAGMATIZAM I SAVREMENA FILOZOFIJA. 563-585. 37-38. IV/1967. 78. str. . 1. . Zoran: Allemann Beda: "Holderlin und Heidegger«.Filozojija. 15-32. Stegmiler. 11-39. Filozofija zivota »relativne stabilizacije« (Seler). 496-497. 117. XVI/1961. I/ 1964. 5-34.72. . Bosnjak. i 15. Beograd 1966.Savremene filozofske teme. »Nolitc. Ivan: Predmet. Pesle-Golubovic. 1559-1572. 509-512. Veljko: Fenomenologija bezzavil:ajnosti Martina Hajdegera. Na§i r«zgledi. I. 4. knj. 11-12. IV/1965. Petrovic.1. Branko: Ob vprasanju Heideggerja prt nas in za nas. Petrovic. Predgovor knjizi Volfganga Stegmilera: GLAVNE STRUJE SAVREMENE FILOZOFIJE [HAUPTSTROMUNGEN DER GEGENWARTSPHILOSOPHIE]. 100. 97. »Kosmos«. Abdulah: Govor vrijeme svijet kao bit l:ovjeka. 88.Problemi. 2ivotic. 112-113. 89. VI. Kajoa. • Vidi odeljak: Problem logosa u interpretaciji Martina Heideggera (57-62).a in praksa. 99. Sarl:evic. 4.U knjizi: PROBLEMI SAVREMENE TEORIJE LICNOSTI.473. 91. 1962. Prevela: Dobrila Stosic. 1. Beograd 1960. Glusl:evic.Filozofijo. . 104. Beograd 1962. * Vidi odeljke: V. PeSic~lubovic. IV/1966. Lukacs. I/1960-61. 2. Miladin: Fenomenoloska metoda u filozofiji egzistencije. . 9Q------.»Kultura«. 1965 101.Perspektive. Beograd 1966. 95. Urbancil:. Korac. [Vcidiodeljak: Martin Hajdeger (69-75)]. . Korac. 2ivotic. 90. 60-87. Veljko: Problemi i stremljenja savremene gradanske filozofije. 93. Boris: Heidegger »mislec blti«. U: PANORAMA SAVREMENIH !DEJA. Ptrhnoz): Ob Heideggerjevi razpravi Doba podobe sveta. Martin Hajdeger. 26-30]. 46Q------. XI). CXLVII . . 105. str. knj. »Nolitc. 1963 98. [Vidi odeljke V i VI (29-34)]. CXLVI 1966 102. 4. Petrovic. .Od.Putevi. 5.ek. str.• Vidi odeliak V: 2ivljenska filozofija v dobi srelatlvne ustalltve« (Scheler). 1. Preveo: Vlastimir Dakovic. VIII/1964. K(ozak). Miladin: Martin Hajdeger.

VIII/1971.PogLedi. 2. Konstantinovic. 11. Zoran: Devet metodoloskih beleski.Preveo: Ante Stamae. . Filozofija. Treci program Radio Beograda. TeLegram. W. (27. Branko: Sto jest pitanje? . Martin Heidegger . »Zora«. 116. . Pejovic. Cankarjeva zalofba. 2. Boris: Heidegger . XVI 1971. XVII/1968. Treci program Radio Beograda. 845-84. str. Slavoj: Pomankljivosti. unverand. TeLegram. CXLVIII 118. 113. Medved. 1969. Preveo: Franjo Zenko. [Iz casopilSa: »MeJ:ikur«. 128--138. Ljubljana 1967. Gajo: Izreka Hajdegera. 111. Preveo: Boris Hiudoletnjak.Praxis. 1969 115. 95-115. Zagreb 1970. 110--112. 1970. Zivotic. . . 119.U knj1zi: Korac . Putokaz budueem misljenju. J.U knjizi: SISTEM I EGZISTENCIJA. [Iz knjige: Einfilhrung in ein kilnjtiges DenkenJ 128. Pejovic. Nevenka: Martin Heidegger. . Auflage. Miladin: Martin Hajdeger. 121. 67-78. M(ilan): Ernst Tugendhat: Der WahrheitsbegriM bei Husserl und Heidegger. Janko: Heidegger in Slovenci. Andrej: Problematika srnrti pri Martinu Heideggeru in Karlu Jaspersu. Gvido: Hajdegerova misao. 1971 127. Tautovic. 481. "Zora«. . 5-6. 5. Praxis. Zizek. .U: SAVREMENA ESTETIKA [L'ESTHETIQUE CONTEMPORAINE].»rnislec biti«. . str . Cizmic-Marovic. 115a Richardson. 1969. IV/1967.Koraci (Kragujevac).Pavlovic: ISTORIJA FILOZOFIJE.Tribuna. 468-485. U knjizi: POVIJEST FILOZOFIJE. str. Tribuna. Nolit. 3. . Petrovic. 25-30. XI). Zagreb 1970. Miladin: Hajdegerova kritika metafizike. 1967. XVI! 1968. Zagreb. 2. 112. 1970 Hannah: Martin Heidegger navrsio je osamde117. 7. (18. Danilo: Pjesnistvo i misljenje bitka. 194-197. 263-286. 123. Danilo: Egzi:stencija1izam i egzistencijalna ontologija. Zagreb 1969. 125. Axelos. 1970. Koautor: Joze Raspotnik [povodom elanka Andreja Medveda: PomankLjivosti Pirjevi!eve interpretacije Heideggera] 1968 110. S. Petrovic. U knjizi: SISTEM I EGZISTENCIJA.1967 107. 120. 1970.Sodobnost. »Zora«. Sreten: Cemu pesnici u oskudno vreme. (4. Pejovic. 1967/1968. 481. 126. V/1970. Zagreb 1970.1968. Majer. XXIII/1970. Kostas: Marx i Heidegger. 124. U knjizi : SISTEM I EGZISTENCIJA.Praxis. 415. 258/1970].Kutturni rednik. 1970--1998. Despot. VII). Arendt set godina. 403-470. IV/1969. . II. 22-23. Martin Hajdeger: Doba slike svijeta. Danilo: Razgovor s Martinom Heideggerom. Despot. 289-292. Zivotic. 781-798.. Kos. VIIII1971. . Dusko: Ka samostalnosti filozofije. Zivotic. Beograd 1970. 108. Radojica: Egzistencijalizam protiv humanizrna. 122. Damnjanovic. str. 6. str. 'I'eoretiearl nemaeke nauke 0 knjizevnoS'ti. CXLIX . 73-137. 113-125. . Boris: Martin Heidegger. XIII. 1082-1103. Zagreb 1968. 1-2. Preveo: Ante Stamae. XI). 1969. . 102-105. 5-92.Zivotic . Morpurgo-Taljabue. 5-6.Nase teme. I. »Skolska knjiga«. str. 11/1970. VII). 3.Praxis. str. (18. Preyeo: Vlastimir Dakovic. 129. Tiibingen 1966.Doba slike svijeta. Miladin: Hajdegerovo shvatanje bica i bitnog misljenja.Predgovor Heideggerovoj knjizi: IZABRANE RASPRAVE. Max Niemeyer Verlag. (0 estetiekim pogledima poznog Selinga i Hajdegera). [Vidi odeljak: Martin Heidegger: EgzistencijaHzam i knjizevno delo (433-441)J.Filozofske studije. 109. 116-127. Beograd 1968. Blaaenka: Kostas Axelos: Einfuhrung in ein kiinftiges Denken. 114. Vejnovic. Xl1969. 133-146.: »Obrat« u Heideggerovom misljenju. . W. Hudoletnjak. de Gruyter Verlag.

U knjizi: TEMELJI FILOZOFIJE. 1. Misl:evic. . 159. Pihler. Kostas: 0 Marxu i Heideggeru. VIII/1971. GrIle. Kos. Vul:ic. September 1969. str. 10. Bozmovic. Axelos. Branko: Sto jest pitanje. 35--42.130. . Gledista. (12. Geburtstag. Bela: Martin Heidegger filozofijallllk fO vonasai. 146.kot bistvo metafizike. Brujic. Slobodan: Elejska teorija biea. Petrovic. Ideje. IIII1972. 155. Preveo: Vlastimir Dakovie. VIIII1971. 1972 135. 155156. Branka: Povijesni obrat kao smisao obrata u misli Martina Heideggera. Nenad: Politika i svijet. 285-286. Preveo: Franjo Zenko. 4-5. Kostas: Marx i Heidegger.Kulturni radnik. Goldmann.pesnistvo/mlsl] enj e). Majer. Misl:evic. 65-73. 13.Delo. [Iz casoplsa: L'Homme et la societe«. . 3-4. IV/1973. Aussprachen zum 80.Kulturni radnik. Tine: Zev hermeneutickog kruga. Sukl. str. XIXl1973. XXV/1972. Acin. XXIII. . [Vidi odeljaik: Metafizicke reminiscencije (Hegel i Heidegger) (205-211)]. 508--523. Borut: Adornova kritika Heideggerovega temelinega Ishodisca . Centar za drustvene djelatnosti SSOH.1972. tm. Puhovski. Zagreb 1972. Majer. 153. »Interpres«. 103-126. . Axelos. 70. I-II. Prevedel: Frane Jerman. Zagreb. 1. Posavec. Preveo: Hotimir Burger. Zarko: »Uvod u Heideggera«. CLl . XIXl1973. 131. 11-12. . U lrnjizi:UVOD U BUDUCE MISLJENJE.Knjizevna res. IV11973. 141. . 154. 'Preveo: Franjo Zenko. Zagreb 1972. Despot. 493-505. 5--6. {M. Prevela: Jelena Zuppa. 389. 1320--1337. Bozinovie. 246-249. Beograd 1973. 5-27. 13-51. Borut: Od znacenia »po sebi« do »bica«. 148. .Delo. 572-573. . 5. p. Ivan: Bistvo nihilizma . (9.Kulturni radnik. 134. . Ljubljana 1971.Borba. Hribar. »Stvarnost«. 144. . 1. 132. 16. Telegram. 3--4. II). V). 1973. str. Jovica: Pitanje »drugog pocetka«. . 136. Beograd. 17-24. Valter: Hajdeger i metafizika. 193-211]. II/1972. Lucien: Lukacs i Heidegger. Milovan: Mogucl znaca] i smisao Hajdegerove filozofije. Tadeusz M. Heidegger in njegovi slovenski epigoni.Praxis.Uj Symposion. 139. str. Pihler. VII. [0 Heideggerovom shvatanju hermeneutike] 156. 1971. Axelos. 137. . 143. 1972. Prevela: Marija Mitrovic. Heidegger: Bitak i vrijeme. . 1973. Urbancie. Danko: Martin Heidegger. Bimel. Predgovor Heideggerovoj knjizi: EVROPSKI NIHILIZEM. Xl1973. 151. Preveo: Ivan Vejvoda. 1971. 133. Vitomir: Hajdegerova odredba ljudske egzistencije. CL 1973 150.: Kancepcija avtentienega zivljenja pri Martinu Heideggeru.U knjizi: UVOD U BUDUCE MISLJENJE. Kostas: Pitanje kraja povijesti. Gajo: Mladi Heidegger. XXVII 1972. 1971. 147. 1972. 67-79. Treci progra. 145. 1972.Anthropos. 11. Jaroszewski. Milovan: Jedna prolegomena za razumevanje Hajdegerove filozofije. 359--414. 106--133. . Lucien: Heidegger i Lukacs. Messkirch (1969). U knjizi: FILOZOFIJA. IX/1972. Goldmann. XIV11973. [0 filozofiji Martina Heideggera] 158. . (Fragment 0 Hajdegeru . Boris: Hajdeger i njegovi slovenackl epigoni. 54. 157. paragraf: 16). 31-39.Delo. II. str. Zvonko: 0 kraju filozofije u djelu Martina Heideggera. . Filozofske studije. 1. Zagreb 1972. XIXl1973.Knjizevna kritika. . str. Janko: Martin Heidegger. »Stvarnost«. 142.m Radio-Beograda.Ideje. 1972.ontoloske diference. Urbancie. Ivan: Bit nihilizma kao bit metafizike. 152. 143-216. str. 51-65. LI/. 5-6. Ljubljana. Cankarjeva zalozba. Preveo: Lazar Carnic.Praxis. 2. 8--9. 32. . Praxis. Olga: Hajdegerova analitika bivstvovanja.Teorija in praksa.1469-1482. Zunjic. 1972. (26. 67. IXl1972. Boris: Semenj nlcevosti. 157. .Vidici. 339-340. 149.Pogovor lrnjizi: UVOD U HEIDEGGERA. XIV/1972. S. . 128--136.U leksikonu: FILOZOFIJA. Nenad: Marlin Heidegger: 26. 137-144. Gligorije Stevanovic. 3-16. 138. 140. 41--66. 4. 164-166. Praxis. Zajel:aranovic. Preveo: R. (Vidokrug Martina Heideggera).

Slobodan: Heidegger i problem antropologije. 1976. 165. Preveo: Milan Tabakovic. X). 1-32. str. 168. 1975. 22. CUI 179. 8. REALNOST I SLOBODA. 89-111. 210-211. Goldmann.Knjizevna kritika. 143-145]. U zborniku: FENOMENOLOGIJA. Beograd 1976. Preveo: Vanja Sutlie. 174. . . 99--105. VI/1975.Enver: Lucien Goldmann: Lukae i Hajdeger. 162. . 98-100. Divjak. 65-100. Milan: Hermeneutieka fenomenologija Martina Hajdegera. ColI.U knjizi: EGZISTENCIJA. Zivotic. Problemi. 32-61. Predgovor: dr Sreten Petrovic. Beograd 1976.europai fil6zofiara es irodalornra. 191-240. 1976.U knjizi: NE. str. . str. Nenad: Martin Heidegger: Uvod u metafiziku. 177. Beograd 1973. 128. 49-52. Prevela: Nadezda Cai::inovii::-Puhovsiki. Beograd 1974. 13. XII/1974. Bela: Heidegger filozofiaWrteneti helye es hatasa a nyugat . 293-295. Zagreb 1969. Ludwig: SUVREMENA FILOZOFIJA [PHILOSOPHIE DER GEGENWART]. XVIIl1973. »Veselin Maslesa«. Preveo: Petar Vujicic. 40-45.Filozofija. . 169.PoHtika. Lesek: Povodom smrtl Martina Hajdegera. 6. Vuko: Hajdegerova odredba Ijudske egzistencije. [Vidi odeljke: Heideggerjevo razumevanje tehnike (4851). Marksizam u svetu. 161. str. [Vidi odeljak: Martin Heidegger i neki fenomeni u igri umjetnika (235-236)] 171. IX). 37-68. 7581.FUozofske studije. . .Kultura. Posebno izdanje i::asopisa »Ideje«.U knjizi: EGZISTENCIJA. BIGZ. 1976. Andrej: Marx in nekatera noveisa filozofska razumevanja tehnike. Beograd 1976. 354-358. GrIlc. Posebno izdanje i::asopisa »Ideje«. 89--100. U Heideggerovoj knjizi: IZ ISKUSTVA MISLJENJA. Dakovic. 170. Marko: Clovek . CLlll . Zunjic. 1976 173. . 1. BIGZ. Drau:f. Milka: Martin Hajdeger: Uvod u metafiziku. Posmrtni fragmenti. Prevela: Jasna Ban. 29. 31-39. 120. LXXIII/1976. »Nolit«. Preveo: Simo Vulinovie. Landgrebe. VIII/1976. Miladin: Bitno misljenje ~ istina.U knjizi: OSNOVI ETIKE. Priredio i objavio: Jusef Isagpur. Darnnjanovic. . Radojica: Egzistencijalizam protiv humanizrna. 96--115. . .Anthropos.mevanja tehni- 1974 163. godisnjice Martina He1deggera] 164. str. 29. Darnnjanovic. Ursie. 3--4. »Ecrivains de toujours«. Jean-Pierre: Heidegger. str. Beograd 1973. . Beograd 1975. 266--268. Zan: Razgovor pod kestenom. 172. 166.Lica. Slobodan: Martin Hajdeger. Kolakovski. Uj Syposion. (13. Hajdegerov odnos prema metafizici.Kritike i polemike. 101-122. 147-149. 10. Sarajevo. Milan: Bice i istina. Miladin: Bice i egzistencija. Hans: Hajdeger i umjetnicko djelo. HI-IV. str. Danko: Igra kao estetski problem [Spiel als asthetisches Problem]. »Nolite. Kulturni radnik. 1975 167. Cotten. 22605. 178.TreCi program Radio-Begrada. Lucie. 180. "Prev'ajanje« ke v marksisticno Heideggerjevog zavest (51-62)]. XIl1976. str. Fundamentalna ontologija Martina Hajdegera. Beograd 1976. 175. REALNOST I SLOBODA.pastir biti. Filozofska biblioteka. Da Ii je Heideggerova kritika antropologije doista »odluena« za razmatranje »pitanja 0 i::oveku«. Preveo: Zvonimir Mrkonjie. Jeger. 3. Beograd 1974. Sukl. .Polja. II/1975. 181. 1975. Zagreb 1976. 126-131. (9. VIV1975. Martin Hajdeger: Doba slike svijeta. [Objavljeno u: »Frankfurter Allgemeine Zeitungx-u u povodu 85. Le seuH.160. str. 190. Zivotic. . Lucien: LUKAC I HAJDEGER. Pavicevlc. Gadamer. razu. Tautovie. (prispevek k razrnisljanju 0 Heideggerjevom delu »Bit in cas«). Hans Georg: Sarno suputnik zna da ima put. Obrt u filozofiji Martina Hajdegera. [0 Martinu Heideggeru vidi na str. Bofre.Student. XXI/1976. [Povodom smrti filozofa] 176. Kirn. XXVIljl974.

XXIl1977 6.Kulturni radnik. .Marksistieke teme. _ Naii razgledi. 192. Ante: Martin Heidegger: Uvod u metafizilru.182. XIXj1976.Delo.Dialogi. Ratko: Lukae viden u jednom poredenju. Zarko: Martin Heidegger: Uvod u metafiziku. Preveo: Vanja Sutlic. 177-194. Despot. XII/1976. »Vuk Karadzic«. 370. 206. [Iz: »Der Spiegel«. Zagreb 1976. Vegel.Kulturnt radnik. (Uz knjigu Lisjena Goldmana: Lukae i Hajdeger. CLV . Nenad: Heidegger. 3. 2. Preveo: Danilo N. str. Beograd 1976. Branislav: Heideggerovo pitanje 0 tehnici. »Naprijed«. BIGZ Beograd 1977. str. XI). Bosnjak. Delo. XXIII/1977. 1911 194. Werner: Misljenje i njegova stvar. 10350. U knjizi: GOVOR DRUGOGA. 10--12. BIGZ. . 123-132. . 370-371. Beograd 1976. Zagreb 1977. 109-114. U knjizi: FILOZOFIJA. 1976). 14. Razgovor s Heideggerom 23. Vanja: Iznimni _fleidegger. Gajo: Izvanvremenski problemi i metcdieka svijest filozofije. »Vult Karadzie«. Covic. XXV /1976. Zagreb. 197. 177-190. 2. (5. 202. Miscevic. 185.Naie teme. 184. VI/1977. XXIII/1977. Bele§ka 0 Huserlu \ Hajdegeru (219-252). 149-174. str. 204. 14. VI). Branko: »Bistvo resnice je resnica bistva«. Preveo: Zoran Dindic. Ivan: Kaj Heidegger pravzaprav misli? Nasi razgledi. (10. 1. 12. 33-51. Petrovic. »Mladost«. 269-301. Rudolf. 31. XXX/1977.U knjizi: MUDROST ZAPADA [WISDOM OF THE WEST]. Neskovic. Problem nica in smrti pri Heideg. . 207-211. . Anemari: Znaea] »Bivstva i vremena« za zasnivanje teologije. 147-148. 85-109. . L'Bian. Laszlo: Kritikai jegyzetek Heidegger halalara _ Magyar Sz6. 7-30. Tomovic. XlXi1976. 200. 187-190].Knjizevna ree. 155-170. V 1976. [Povodom smrti Martina Heideggera] 188. 205. [0 Heideggeru] 201. 195. str. i 88. 290--309]. 191. Sutlie. XXV/1976. [0 Martinu Heideggeru (165-170)]. 1/1977. »Vuk KaradZic«. Preveo: Dragan Stojanovic. S(lobodan): Martin Hajdeger. 186. 303-304. Hajdeger i greki svet (194-206). Dijalog. . 12. Ogledi iz filozofske hermeneutike. i 25. 4-6. Bimel Valter: 0 kompoziciji i jedinstVlll Hajdegerovog dela ~Holzwege«. X i 10. Marx. 12. XXIIII1977. Beograd.U knjizi: FILOZOFIJA I MARKSIZAM. VIII. 203. Beograd 1977. 198. 199. Vjekoslav: Filozofski notes.Ovdje. . str. CLIV 196. »Mladost«. . 75-84.Delo. Delo. • [Isto u zborniku: RANI HAJDEGER. Preveo: Dragan Stojanovie. 187.D'Ribersi. (15. Er1k: Dvanaest pitanja upucenih Zanu Bofreu 0 Martinu Hajdegeru. Basta. [Vidi odeljak III: Martin Heidegger: Uvod u meta/iziku. »Naprijed«. Petrovic. str. U knjizi: UVOD U FILOZOFIJU EGZISTENCIJE. VIII/1976. Beograd 1977. Mikecin. 86. 153. Misao 0 ni§t~ u Hajdegerovom delu (208-217). 135-173. Hajdeger viden iz Francuske (255-268). Bertrand: Heidegger. 3. Beograd 1979. Dominik . 193-219]. 189. str. UVOD U FILOZOFSKO MISLJENJE I RJECNIK. XXXIII/1976. Preveo: Zoran Zec. Branko: Heideggerovo odredenje filozofije. 'Milosevic. 153-268. Bofre. 87. Preveo: Zoran Zec. . . 207. _ Ideje. S. 183.Kulturni radnik. Marija: geru in Jaspersu. 193. Russell. Branko: Filozofija bez metafizike. Beograd 1976. 173-174.. Puhovski. Urbancic. Svajncer. 1411-1414. VI). 1977. 12. Petrovic. Uvodna napomena uz razgovor s Heideggerom. 7-8 459-475. Getman-Zifert. Beograd 1977. 1977. . 32. rujna 1966. oto: Temporalna interpretacija i hermeneutit'lka filozofija. Zan: Martin Hajdeger. XXXVII! 1976. XXlIIl1977 . Gajo: Praksa i bivstvovanje. . BIGZ. 25-31. (Iz prethistorije »Sein und Zeit«-a).Vjesnik. 86. Egzi'Stencijalna filozofija Martina Hajdegera. VII/1976. . BIGZ. str. (Dijalog sa samim sobom u prisustvu Martina Heideggera). Pegeler. Sreten: Predgovor knjizi Lisjena Goldmana: LUKAC I HAJDEGER. . 190.U knjizi Zana Bofrea: UVOD U FILOZOFIJU EGZISTENCIJE. str. • Sadrz! odeljke: Martin Hajdeger i problem istine (153194).

129-142. Zivotie. 7-8. Naein pravog oCuvanja djela: Heidegger i Adorno (26-27)]. 2. 1978. Preveo: Slobodan Novakov. 11. [0 Hajdegerovomshvatanju vremena na str. 1520]. 121-136. Priredili Danilo Basta i Dragan Stojanovic. 0 Hajdegerovoj interpretaciji Marksa. Grundziige einer philosophischen Hermeneutik].Zo6n politikon. . Preveo: Milutin Stanisavac.. Basta. Karl-Heinz: Egzistencijalna hermeneutika u Hajdegerovom »Bivstvu i vremenu« i zaokret. 223. 213. 1-2. (10.Politika. 210. David: Heideggerjeva I-II. 12. 12. 221. VII/1978. 222. 211. .filozofska hermeneutika Hansa Georga Gadamera. 105-124. Temporalni modeli i njihove logicke implikacije u razlieitim misaonim sistemima. Olga: Esteti(:ko stanoviste T.Delo. VIII/1977. [0 Heideggerovoj interpretaciji Marxove 11. 209. . Sarajevo 1978. [Vidi odeljak: Eliot i Hajdeger (124-134)].Delo. Hermeneutika i Heideggerova spekulativna dijalektika (89-91)]. [0 filozofiji Martina Heideggera] 1978 216. 2-3. 197-215. Gesamtausgabe (Ausgabe letzter Band) Vittorio Klostermann Frankfurt 1975. 725-741. 151-162. 14. Naprijed 1978. Theoria. 104. Volkmann-Schluck. Martin Heidegger. 6. 1511-1572. LXXIV/1978. Stvaranje. Bqris: Heideggerovo pitanje 0 tehnici.Delo. Knji~evna rei'!.U knjizi: ISTINA I METODA [WAHRHEIT UND METHODE. Alfred: Vladavina subjekta.tzraz. VII). 'I'omovic. 1-2. . str. CLVI 219. Dijalog. BIGZ. Stojanovic. Beograd 1977]. »Rad«. Prethodni uvid u bit istine umjetnlekog djela. Abdulah: Hermeneutika i filozofija . str. Preveo: Danilo N. 1978. VII). Preveo: Danilo N. Osvrt saradnika hamburskog »Spigla« na knjigu savremenog nemaekog filozofa. 17. Beda: Hajdeger i poezija. [Povodom knjige Zana Bofrea: Uvod u filozofiju egzistencije. 218. Razumijevanje umjetnosti: Kierkegaard i Heidegger (19-21). teze 0 Feuerbachu u intervjuu Richardu Wisseru septernbra 1970]. str. 1978. 3-4. 1978. Plut. Gadamer. str. 21-32. . ausui«. SMISAO I BESMISAO. . 11-25. LXXV/1978. Martin: Ostvarenje (:oveka. Prokopijevie. Beograd 1977. (6. Basta.Delo. XXIII/1977. . 13-28. 81-97. VIJ1977. XIX/1978. Jurinic. Sarcevie.208. Eliota. Abdulah: Gadamerova hermeneutika i kritika estetske svijesti. 224. 226.Politika. 82. . Sesie. 298-304. Ivan: Nekoliko marginalija uz pitanje izvora i puta. 1-15. Miroslav: Putevi recepcije Heideggera. . Aleman. (22. Zagreb. 7-8. Dunja: Heideggerovo bumaeenje Kantove kritike spoznaje iz konteksta fundamentalne ontologije. Gajo: Marxova jedanaesta teza 0 Feuerbachu. 217. 3. XXXIIIi1978. Basta. 1978/1979. Petrovic. 225.sta je to. 215. Basta. VII).Knji~evna ree. Hans-Georg: Hajdegerovo otkrice predstrukture razumijevanja. 167-178. str. 12. .2. ' 220. U krnjizi: COVEK. Jaspersove beleske 0 Hajdegeru. Mel(:iC. 21-22.Ideje. IX/1978. 45-109. »Vuk Karadzic«. Lucie. 163-176. Sarcevie. Beograd 1979. Bogdan: Hajdegerova filozofija smisla. [Vidi odeljak: 6. XXIIII1977. Jos jedna interpretacija? . Preveo: Danilo N.U knjizi: Gajo Petrovic. str.Theoria. 100-126. Ideje. Schmidt. Urbancie. Adam: Platon svoga vremena. Glumieic. Uz najnoviji broj beogradskog »Delae posvecenog Martinu Hajdegeru. Prilog antropologiji Martina Heideggera. IV). CLVIl L . Preveo: Danilo N. [Vidi odeljak: Ishodiste filozofske hermeneutike: Heidegger i Gadamer (145-152). 161-174]. Miladin: Znaea] fundamentalno-ontoloskog stanovista. 229. Schiissler. . Ninkovic. Buber.Treci program Radio Sarajeva. XXI/1977. S. ff. . XXiIII/1977. Slobodan: Vrijeme . 119-120. (10. IvUSLJENJE REVOLUCIJE. [0 filozofiji Martina Heideggera] 214. 212. [Isto u: RANI HAJDEGER. Ingeborg: Metodoloski znaeaj strepnje u egzistencijalnoj analitici Martina Hajdegera. tehnika. . XXIII/1977. Dragan: Peta godina izlaienja celokupnih dela Martina Heideggera. M(i1ka): Kako misliti Hajdegera. 1978. 12. Anthropos. - 228. »Veselin Maslesa«.

Gajo: Izreka Heideggera. Nakladni zavod Matice hrvatske. 1-5 238. 235. B.druga Kantova revolucija. Hid.Miinchen.Ideje. Danilo: Martin Heidegger. [Shvatanja Heideggera. Z~vadinovic. str. 245. Grassi. Derida. 243. Petar: Razgovor sa Zanom Bofreom 0 francuskoj filozofiji . Danko: Moguenost prevladavanja estetike i misljenje Martina Heideggera. 394-411]. 12. Knjizevna kritika. [Iz: Hans-Georg Gadamer: Kleine Schrijten. 169-189. 12. 142-150. 143-159. str.. Geburtstag (Frankfurt am Main. X11979. CLVIII . 131-147. 240. U zborniku: RANI HAJDEGER. C. Valter: Ishodiste etike? Napomene 0 analizi krivice u »Bivstvu i vremenu«. »Vuk Karadzic«.230. Buber. Zagreb 1979. [Iz: Durchblicke. str. . 6. "Skolska knjlga«. 231. 1970. Preveo: Danilo N. Preveo: Rade Kalik. 237. Beograd 1979. Preveli i priredi1i: Danilo N. 9-10. Antropologija Martina Hajdegera. . Gajo: Martin Heidegger i problem fundamentalne ontologije. . 139-150. Ernesto: Aktualnost humanlstleke tradicije i Heideggerova teza 0 kraju filozofije.XXV/1979. III. . Zagreb 1979. Basta. [Shvatanje Martina Heideggera] 239. Phanomenologische Vortrage und Aufsatze (Freiburg . Landgrebe. Hartmana] 241. Preveo: Franjo Zenko. . Lausevic. str. S. 1/1979. str. 1-11. 0 Hajdegeru. Sartra. Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanevie. XX/1979. Zunjic. [Isto: RANi! HAJDEGER. . 127-141. 236. Prilozi za istrazivanje hruatske filozofske ba§tine. Karl-Heinz Volkmann-Schluck zum 60. Gadamer. Beograd 1979. 1974. str. 4. 175-223. Basta i Dragan Stojanovie. str. Priredili i preve1i: Danilo N. 1979. 68-88. Priredili i preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. V/1979.str. Basta. Volfgang: Ra. Vittorio Klostermann. Eugen: Filozofija kao prevladavanje »naivnosti«.Gledi§ta. Marges de la philosophie] 234. Zagreb.. Ludvig: Fakticitet i individuacija. 67-81. Martin Heidegger zum 80. Basta i Dragan Stojanovic. »Vuk Karadzic«. U zborniku: RANI HAJDEGER. Martin: Ostvarenje coveka. Prilog fundamentalno-ontoloskcm resenju potettekaenttnornije. Mandel. S. 1972. 60-69.Delo. Primerjalna knjizevnost. 113-130. str.Preveli i priredi1i: Danilo N. Beograd 1979. 233. 9. 1978. Zak: Ousia i gramme. Recepcija i kritika »Bivstva i vremenae. Beograd 1979. »Vuk Karadziee. S. Preveo: Danilo N. [Iz: Jacques Derrida. 247-264]. Grlic. [Iz dela: Eugen Fink: Niihe und Distanz. 1. . »Vuk Karadzic«. Ingardena. »Vuk Karad~ic«.U zborniku: RANI HAJDEGER. CLIX 1979 232. 246. 212-220]. 244. 265-274]. Vittorio Klostermann. XXIII/1977.U zbornilru: RANI HAJDEGER. »9kolska knjlga«. »Vuk Karadzic«. Geburtstag (Frankfurt am Main. 38-56. 150--168. 57-68. Tiibingen. J. Janko: Eksistenca literarnega dela in modemi materializem. 1976. Pejovic. Delo. Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovie. 98--126]. 74--85. Ros: Hajdeger i Vitgenstajn . XXIIIII977. [Vidi odeljak: Obrat transcendentalne u hermeneutU!ku jenomenologiju (od Huserla do Hajdegera (64--65)]. Slobodan: Kraj filozofije kao dovrsenje filozofije. 247. Priredili i preveli: Danllo Basta i Dragan Stoianovie. Beograd 1979.U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA ZAPADA. Hans-Georg: Hajdeger i jezik metafizike. »Vuk Karadzic«. »Vuk Karadzic«. Janke. . Beograd 1979. 239. U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA. 1-2. .U zborniku: RANI HAJDEGER. . Polja. Fink. str. Petrovic. [Iz: Sein und Geschichlichkeit. Basta i Dragan Stoianovie. IXl1978. Mohr-Paul Siebeck. Verlag Karl Alber. .U zborniku: RANI HAJDEGER. [Isto u zborniku: RANI HAJDEGER. 275-289].Theoria. Patoeka. Beograd 1979. Zabeleska 0 jednoj fusnoti u Sein und Zeit. Beograd 1979. 242. Kos.skriveno tubistvovanje u ogledalu umetnosti. Savo: Tragom filozofske hermeneutike. 103-115. Petrovic. S. Jan: Hajdeger s druge obale.U knjizi: SUVREMENA FILOZOFIJA.

Number three. October 1970. str. Karl-Oto: TRANSFORMACIJA FILOZOFIJE [TRANSFORMATION DER PHILOSOPHIE]. Ludvig Landgrebe: Fakticitet i individuacija (131-147). Zunjic. Gradac. Beograd 1979. Posavec.248. Gilbert: Martin Hajdeger: »Sein und Zeit«. U zborniku: RANI HAJDEGER. Martin Buber: Ostvarenje coveka. 89-109. Basta i Dragan Stoianovte. 256. Preveli i priredilr: Danilo N. Le conflikt des interpretations. Sisler. "VUrk Karadzie«. (Interpretacija Heideggerovoga spisa 0 tehnici). VII). . Band 9. str. 3-14]. Apel. 4. Dvije faze fenomerwlogije i njihov uticaj na savremeno filozofsko predrazumijevanje jezika i pjesniStva (79-105). Preveli i priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. »Mladost«. 250. 249. str. Zvonko: Kako Heidegger pita 0 tehnici. Umetnieka oprema: Dusan Ristic. (22-52). . 0 Hajdegerovoj interpretaciji nekih Heraklitovih fragmenata. vol. 310. Beograd 1979. Beograd. 34-38]. 276-289. Gilbert Raj!: Martin Hajdeger: »Sein und Zeit« (89-109). Priredili i preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. Riker. str. Preveli i prirediIi: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. 1976. [Vidi odeljke: Transformacija filozofije: 3. 29--40. * Sadrza] : Danilo Basta - Dragan Stojanovic: Uvodne napomene 0 recepciji »Bivstva i vremena« Martina Hajdegera (7-23). Pol: Hajdeger i pi:tanje 0 subjektu. 311. 13. Beograd 1979. 257. Milutin: Kant i Heidegger ili 0 konaenosti. . Beograd 1979. Zabeleska 0 jednoj fusnoti u Sein und Zeit-u (175-223). SeIer. 222-232]. Stanisavac. Zak Derida: Ousia i gramm/i. Volfgang Janke: Raskriveno tubistvovanje u umetnosti (247-264). Predgovor Heideggerovoj knjizi: KANT I PROBLEM METAFIZIKE. Preveo: Aleksa Buha. Editions du Seuil. i 4. 1969. 0 antropologiji Martina Hajdegera (38-56). [0 Hajdegeru na str. Preveli: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. »Vuk Karadzic«. XI/1979. Francke Verlag. [Koautor: Danno Basta] 254. Slobodan: Heraklitov logos 'kao »zblrajuca zbranost«.] u »Bivstvu marl diCki tina Getman-Zifert: teologije strepnje znacaj zasnivanje (265-274). "Vuk KaradzicBeograd 1979. 7-23. U knjizi: RANI HAJDEGER. »Vuk Karadzic«. Stlmonovic). Ingebor Sisler: MetoZnacaj »Bivstva u egzistencijalnoj analitici Mar- i vremenu« Hajdegera (276-289) 251. 25-37. 652-667.U zborniku: RANI HAJDEGER. Hans Georg Gadamer: Hajdeger i jezik metafizike (57-67). Anei vremena« za (290--309). [Iz: Max Scheler: Gesammelte Schriften. »Vuk Karadzlc«. . Recepcija i kritika »Bivstva i vremena«. p. S(imon): Rani Hajdeger. »Veselin Maslesa«. Stojanovic. pp. Hrsg. str.»Vuk Karadzic«. Wittgenstein i Heidegger (171-285). Paris. str. Prrredivaei Danilo Basta i Dragan Stojanovic. (14. str. Eugen Fink: Filozofija ko prevl'ad'avanje »naivnosti« (68-88). Valter analizi krivice 252. LXXV!1979. 89-149. Dragan: Uvodne napomene 0 recepciji »Bivstva i vremena« Martina Hajdegera. Maks SeIer: Iz manjih rukopisa 0 »Bivstvu i vremenu (25-37). one. Spate Schriften. I-XVIII. XVI/1979. von Manfred Frings. . Ingeborg: Metodicki znaca] strepnje u egzistencijalnoj analitici Martina Hajdegera. str. Skica za istrazivanje problema vremena kod Kanta. 294-304]. 253. Jan Patoeka: Hajdeger s druge obale (113-130). 1979. Rajl. Hirs: Ishodi§te etike? Napomene 0 1980 '258. 35--36. Beograd 1979. [Biblioteka] »Zodijak«.Politicka misao. U: RANI HAJDEGER.U knjizi: RANI HAJDEGER. 255. Maks: Iz manjih rukopisa 0 »Bivstvu i vremenu« (1927). . [Iz: Paul Ricoeur. VHl1980. CLX '259. Pol Riker: Hajdeger i pitanje 0 subjektu (148-174). ' [Iz: »The Journal of the British Society for Phenomenology«. Urednik: Mira Grujie. XI Bitak i vrijeme CLXI . str.Politika. 148-174. Beograd 1979. Sarajevo 1980. RANI HAJDEGER. Priredili: Danilo Basta i Dragan Stojanovic. S.Filozofske studije. Izdavac: »Vuk Karadzic«. Bern und Munchen. Apel. Karl-Oto: Dvije faze fenomenologije i njihov uticaj na savrerneno filozofsko predrazumijevanje jezika i pjesniStva.

Dijalog. Martin Hajdeger: »Kant i problem metafizike«. H. str. [lzbor iz: Notizen zu Martin Heidegger (hrsg. 3. 427-438. VII/1980.Treci program Radio-Beograda. 5/1965. 1980. Saner.Problemi. 105--106.Theoria. 1980. 142. S.Knjizevna ree. I.Letopis Matice srpske. [Objavljeno u: »Frankfurter Allgemeine Zeitung«. Logar. Miroslav: Bitak. . 1981. . Dakovie. 261. str.Polja. istina. 51. 262. [Vidi odeljak 7: Egzistencijalno-ontolo§ka ekspozicija problema povijesti (Heidegger) (25-29)]. (194-195). 35-36. 275. »V'Ilk Karadzic«. VII 1953]. I i II. Preveo: Bozidar Zec. Martin Hajdeger: Kant i problem metafizike. 270.Anthropos. Sfmeunovie. Ernesto: Vico. Grassi. . Gabitova. (Analiza in kritika filozoflje Martina Heideggerja). Beograd 1979. 37-44. umetnost. Beograd 1979. . 10. Ljubljana 1981. Jaspers. [Objavljeno prvi put u: »Neue Sammlung«. »Mladost«. Preveo: Rastko Jovanovic. Beda: Martin Hajdeger i politika. knj. 277.Gradac. Rudolf: Prevazllazenje metafizike putem 10gi~ke analize jezika. 6-7. Danilo: Ni~e i Hajdeger.Ovdje. Cene: Moznost tubiti kot celota in bit k smrti. XXIV/1980. 40--45. Preveo: Miroslav Prokopijevie. 280. . 7-29. 263. M. Prevela: Sanja Role. 51.Kulturni radnik. Basta. . . CLXII 273.: Martin Hajdeger i antleka filozofija. Tiibingen. Hribar. . 41-52. 638. . . Miinchen)]. Huserl. 5-19. 1981. Lakicevic. Gradac. II-III.Obelezja. Aleman. (Povodom objavljivanja predavanja iz 1935. XI/1981. 1-2. . 271.260. Tre~ program Radio-Beograda. Cene: EKSISTENCIALNA FILOZOFIJA.Anthropos. 282. [0 Heideggeru] 268.' 434-436. Preveo: Dragan Glumieic. godine). 479-490. Nenad: Temelj vremena. Bosko: Istorijski razgovor mislilaca. Prokopijevic. 51. 51. 264. R.Tre~ program Radio-Beograda. objavljenog u ~asopisu: »Erkenntnis«. 853-857. 1981. 503-514. 25. CLV/1980. [Povodom knjige Antona Stresa: Nie in smisel]. 1981. 278. str. Marx. Preveo: Zoran Gavrie. Odlomek iz dela »Eksistencialna filozofija (analiza in kritika filozofije Martina Heideggera). Kamap. 153-171. Slobodan: Rani Hajdeger. »Mladost«. 27-28. 157.Politika. Spomenka: Filozofija v sluzbi ideologije/teologije. Jokic. Dragan: Martin Heidegger: Kant i problem metafizike. Jiirgen: S Haidegerom misliti protiv Hajdegera. Vojin: Dedukcija pojma povijesti i aktuelnog povijesnog mi~ljenja. (25. Izdavae: »Mladost«. . 1981. I. [Iz: »New Left Review«. Werner: Svet u drugom poeetku: uloga pesnika i »pesnicko stanovanje«. . 266. Zunjic. Recepcija i kritika »Bivstva i vremena«. 1981 272. [0 Heideggeru] 267.Tre~ program Radio-Beograda. 1-9. Logar. XXVI/1980. 1972]. IX/1980. Cene: Tubit in ~asovnost. 514--622. III). priredi1i: Danilo Basta 1 Dragan Stojanovie. Logar. Na§e teme. 106/1977]. Tre~ program Radio-Beograda. Tomasevle. . 438-455. 269. 235/1967]. 51. Prevela: Mirej Jovanovic. Miroslav: Adomova kritika Heideggera. Habermas. 265. 276. 3.Preveo: Mitar Popovic. Danilo N. 51. 1980. Vujadin: Teorija istine (Brentano. . XIII/1981. . 1981. 11. 35-36.Cankarjeva zalozba. Beograd 1979. Fridrih-Vilhelm: Vremenitost tubitka 1 vreme bitka. [Objavljeno u: »Merkur«. Hans Georg: Martin Hajdeger. Valentino: Hajdeger i Marks. Marx i Heidegger. 211931].: Osobenost Luka~eve kritike Hajdegera.Tre~ program Radio-Beograda.Theoria. . . VII/1980. 281. XVII VI980.Treci program Radio-Beograda. 283. 105--122. 103-104. 373-379. . 262. [Drugi deo ~lanka: Vberwindung der Metaphysik durch Logische Analyse der Sprache. 1-4. Prokopijevic. CLXIIl . 1-4. XII). (0 smislu i usudu evropske metafizike). Karl: Zabeleske 0 Martinu Heideggeru. Fon Herman. 1980. Gasovic. . 279. Geratana. II-III. (22. 1981. 1981. 261. 490--503. Preveo: Dragan Glumi~ic. Hajdeger). Preveo: Zoran Gavrie. Gadamer. [Iz ~asopisa: »Voprosy filosoffi«. XXXIIII1980. 424-429. 96-114. Beograd 1979. 51. 461-468. 11/1972] 274. LXXVIII. . 1981. kasnije: Kleine Schriften.

455-461. XXXV/1982. LEKSIKON FILOZOFA. 1982. nada i strepnja. XXVIII!1982. 293. 0 potrebi i nuznosti pristupa Heideggeru. Preveo: Nenad Fiser.284. Polja. Kordic. Delo. Armanini. . 314/1978]. Zurovac. 170--172. Mirko: Hajdegerovo ucenje 0 istini. 307. 10. Prokopijevic. 411-427. [John D. Preveo: Miroslav Prokopijevic. Hans-Georg: Platon i Hajdeger. XII). 54-66. . 306. von Ute Guzzoni. god. VII 1953]. Mohanti. str. Miros'av: Izvedba i smisao Heideggerove kritike subjekta. 51. January 1975. 71-78. XII/1981.Most (Mostar).Delo. 431-457. Delo. 292. 1965]. XXXV/1982. 296. 3-17.Ideje. Denker in durftiger Zeit. Ante: Heidegger i Nietzscheova volja za moe. Danko: Martin Heidegger (1889-1977). XII/1981. Gottingen. Milutin: Bloh i Hajdeger. .Polja. Zagreb. Dzon D. University of California. . Naprijed 1982. 272-273. Danilo N. 1-31. 7.Ideje. XXXIII/1981. [Zakljucno poglavlje iz knjige: Heidegger. Grl ic. 468-479. XLII. Prolegomena za uvid u zapadnjaeki pojam moci. 1981. Djitendrant: Svest i egzistencija: Opaske 0 odnosu izmedu Huserla i Hajdegera. 21-22. 305. XIII/1982. 1980]. Stanisavac. 49-62. Theunissen. XXVIII/1982. vol. CLXV . Zapazanja 0 Levinasu i Hajdegeru. Hrsg. Boris: Martin Heidegger(1889-1977). U: Danko Grl ic. Skolska knjiga. . 3-4. str. Etjen: Vreme reel. Miroslav: Kako ne citati Heideggera.Knjizevne novine. Kaputo. Gajo: Heidegger i Marx. str. 288. 71-92. Beograd 1982. Prevela: Branislava Belie. 298. 286.Polja XXVII/1981. U knjizi: POVIJEST FILOZOFIJE sa odabranim tekstovima filozofa. Hans-Georg: Martin Hajdeger i rnarburska teologija. 289. Preveo: Rade Kalik. 268-269. 285. str. 1982. CLXIV 1982 297. 292-293.N'2 1]. 25.: Sta je od Heideggerovog misljenja uneto u buduce filozofiranje. 18-19. [Povodom Habermasovog teksta: S Hajdegerom misliti protiv Hajdegera objavljenom u »Allgerneine Zeitungs-u. 111980].Polja. 14-15. 1. Treci program Radio-Beograda.Odjek. . . 27-48 . Basta. Slobodan: Pristupi Hajdegerovom misljenju. 287. 2. Mirko: Hajdegerovo shvatanje blca. Paris. 8-9.: Heideggerov pojam istine. Gadamer. 303. Preveo: Miroslav Prokopijevic. Korac. . Karl: 0 kritiokom vrednovanju Hajdegerovog delovanja.: Majstor Ekhart i kasni Hajdeger: mistil!ki elemenat u Hajdegerovoj misli. [Objavljeno u: Nachdenken uber Heidegger. Treci program Radio-Beograda. Feron. 54. Milan: »Fundamentalna ontologija« i vrijeme. Johanes B.]. 638 (17. 1981. . Koautor: Rade Kalik. Preveo: Miroslav Prokopijevic. 268-269. 299. IX/1982.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM ENDE DER PHILOSOPHIE]. [Objavljeno u: »Man and World«. Preveo: Zoran Gavric. Lotz. Treci program Radio-Beograda. [0 Heideggerovom shvatanju umjetnosti] 295. XXVIJIi1982. Zunjie. . Michael: Sta jest danas. 301. 268-269. 5. 291. 51. 87-97. XXV1I/1981.Treci program Raiius-Beoqrtuln. Gadamer.Ideje. 302. [0 filozofiji Martina Hcideggera] 293.Odjek. 17. 394-395. Preveo: Zoran Gavric. 292. 51. 1981. Kalin. Polja. . 51. Journal of the History of Philosophy. . . Karl-Heinz: 'I'ehnicki svet i udes. Zagreb. Kangrga. Mirko: Poezija kao diktat bica. 1981. Caputo: »Meister Eckhart and the later Heidegger: The Mystical Element in Heidegger's 'I'hought«. . 290-2Sl.: Primeri Hajdegerovog turnaeenja Marksa [Beispiele der Heideggerschen Marx-Interpretation]. Lowith. Prokopijevic. Zurovac.294. [Odlomak iz teksta objavljenog 1962. 10. 290. XXVII/1981. Prevela: Ana Moralic. . 300. 523-541. [Iz casopisa: »Exercices de la patience«. Petrovic. XXVII/1981. Veljko: Fenomenologija bezzavicajnosti Martina Hajdegera. 268-269.Treci program Radio-Beograda. XXVII/1981.Ideje. 41-51. Hildesheim. . 304. XII/1981. 178-180. 45. str. . Volkmann-Schluck. Ivan N. Zurovac.

Posavec. U knjizi: Zvonko Posavec. 7. Vrin.TheoTia. Skolska knjiga. 299-305.U zborniku: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM ENDE DER PHILOSOPHIE]. Slobodan: Mimesis i poiesis. 1. Prevela: Natasa Papazovska-Levkova. New Haven. 323. 2. SUVREMENA SVJETSKA KNJIZEVNOST.U knjizi: Milivoj Solar. 325. Geschik. S. Posavec. 312. 3. 35---53. Majkl: Uz Vttgenstajnov zapis. Odjek. 1982. Beograd 1982. . 127-141. Emanuel: Martin Hajdeger i ontologija. 247-248. 277-291. IPolemika s Ljubomirom Tadicem u vezi s Blochovom kritikom Heideggera].U knjizi: BITAK I POVIJEST. Beograd. . XIII/1982. 12. XXV/1982. ENDE DER PHILOSOPHIE]. 001982. . 202-205. 64-68. Morchen Hermann: Primedbe 0 Adornovom i Hajdegerovom'iskusavanju jezika. Vjekoslav: 0 nekim problemima suvremene filozofije. NIHILIZAM MODERNIH ZNANOSTI. . Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnic. [0 Heideggerovom »Uvodu u metafiziku«. 1-2. Beograd 1982. (Temeljna misel MaTtina HeideggeTja). . Sulejman: Mi§ljenje. Nezavisna izdanja Slobodan Masic.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFlJE IDAS DENKEN AM. Ludwig: Zapis 0 Hajdegeru. Gajo: Heidegger i Marx. jezik. _ TTeta pTogTama na Radio-Skopje. XXVI/1983. . Ingeborg: Der existenzial-ontologische des Todes bel Martin Heidegger IEgzistencijalno-ontoloAki pojam smrti kod Martina Hajdegera]. 7--8. Durie. Sirber.MaTksizam u svetu. Preveo: Dusan Dordevie. [Iz knjige: OtkTivajuci egzistenciju sa HuseTlom i HajdegeTom. Miloje: Blohova kritlka Hajdegera. [Iz: Michael Murray: HeideggeT and Modem Philosophy. and London 1978. 1982. 1982. 314. Beograd 1982. 1983 327. 322. Mirko: Umjetnost kao otkrivanje biea. str. Levinas. Petrovic. str. (Samo-otkrivanje bivstvovanja u X knjizi Platonove »Drzave« IMimesis und Poiesis. 11-17. . 145-163. Radionica SIC. 1982. 311. 2.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE. . sisti~ka misao. 43-70. SchUssler. 1967. str. 5---14. . XXVUII1982. Rezime na srpskohrvatskom jeziku: Covek i njegov udes. CLXVIl . Jere Paul: Hajdegerovata kritika na Hegeloviot poim za vremeto. Tertulian. McGuinness. 21-34. XIII/1982. Begriff 316. . 49-56. str. ENDE DEiR PHILOSOPHIE].Delo. Beograd.MaTk313. .OpTedjeljenja.Delo. Nezavisna izdanja Slobodan Ma§ic. Nicolae: Izmedu Crocea i Heideggera. Prevela: Cvijeta Jaksic. (Der Gundgedanke Martin Heideggers). Martin Heidegger: Misljenje i pevanje. F. [0 Heideggerovom shvatanju umetnosti] 326. Zagreb. 1974]. XXVIII/1982. 58--59.Theoria. 21. Zvonko: Povijest kao lutnja. [0 Heideggerovom shvatanju istorije] 315. 1982. str. Marej. Zurovac. Giinter: Od Nietzschea do Heideggera. [0 »Estetici« Gyorgy Lukacsa] 320. 1982. XXXVI/1983. Zunjic. str. Zagreb 1982. Wittgenstein. Zvonko: Kako Heidegger pita 0 tehnici. Mikecin.U knjizi: MISLJENJE NA KRAJU FILOZOFIJE [DAS DENKEN AM. Karl-Heinz: Der Mensch und sein 321. 328. str. (Das Offenbarmachen des Seins im X Buch der Oliteia)].U knjizi: SITUACIJE I DUHOVNA KRETANJA. Centar za kulturnu djelatnost SSOH. 7. Heideggerovo ul':enje 0 jeziku. . Wohlfart. [Rezime na slovenaekom jeziku: Clovek in njegovo poslanstvo. 1-2. . 1982. 80-83] 310. 324. (zbornik). Zagreb 1982. 309. Mihailo: Povodom »hajdegerovskih pouka filozofiji nade«. . Preveo: Dusan Dordevic-Mileusnie. 199-201. [Interpretacija Heideggerovog spisa Pitanje 0 tehnici]. Beograd. Milivoj: Martin Heidegger. Mirko: Izvorna snaga rijel':i. 85-123. Petrovic. . Rubina: Franco Lombardi: »Martin Heideggere. CLXVI 319. Prevela: Ana Moralic. str. 1982. (Temeljna misao MaTtina HajdegeTa)]. str. B. Pariz. 3-4. 63-64. Solar.Polja. Preveo: Dusan Dordevle-Mileusnie. Zurovac.TheoTia. pjesnlstvo.Ideje. . Nezavisna izdanja Slobodan Masic. 9. 3-4. [Zu HeideggeT. 289-291]. Frankfurt am Main. Nolit. Vartanovle. 317. 275. Bosto. . u: Ludwig Wittgenstein und der WieneT Kreis aufgezeichnet von FTiedTich Waismann. 18--27. 318. 195-211. Ideje. 68--69]. Vel':no vracanje istog trenutak ekstatienog jedinstva vremenitosti. XXVIIII1982. Volkmann-Schluck.308.

2(9). 1984 334. 333. Prevela: Miljenka Vitezovic. misljenje i jezik. 875-904. 43-50.Savremenost. XlV/1983. Kos. Posavec. 331. 1.Savremenost.XXVII/1983. . [Vidi odeljak: Sartr . 330. [Zusammenfassung: Das Verstehen der Rede in »Sein und Zeit«] 335. Zvonko: Bit tehnike i mogucnost obrata. Rad 1984. 336. 282-311. 1-2. Nolit. Beograd. Liber 1983. Forum. 1-2. . Zagreb.Hajdegerj Martin Heidegger BITAK I VRIJEME . Beograd 1982. str.Nase teme. . 29-45. Heideggerovo shvacanje biti jezika. str. Yanda: Razumijevanje govora u »Bitku i vrernenu«. . Janko: Hajdeger i Slovenci. Miloje: Bloh protiv Sartra.Knjizevna kritika.U zborniku: PRAKSA I POLITIKA. . 218-239.329. XIIII1983. (Interpretacija Heideggerovog spisa »Obrat«). . XIV/1984. Goran: Metafizika. 181-194. XXII/1983. 79-92. Petrovic.Filozofska istrazivanja. . MODERNA MISAO I SLOVENACKA KNJIZEVNOST. Bozicevic.Iokic. Petrovic. 186-188. Vujadin: Hajdegerovo poimanje biti umetnosti i umetniekog. IV/1984. Jadran: Martin Heidegger: MiSljenje i pevanje. Miloje: Hajdegerov pristup Marksu. 332. Gretic.U knjizi : Janko Kos. 7-8. . XLV/4-6. Zalokar.

travnja 1926 i. Bad.EDMUNDU p o s ve ce n o u znak Todtnauberg HUSSERLU s to vanj a i prijateljstva uz 8. Schwarzwald .

daje li pitanje 0 bitku pobudu nasem tubitku. s paginacijom ranijih izdanja. koja se pojavljuje kao sedmo izdanje. . i6i put nje nuzno je jos i danas. U prilog razjasnjenju tog pitanja neka bude upozoreno na »Uvod u metafiziku«. Taj Uvod donosi tekst jednog predavanja odrzanog u ljetnom semestru 1935. Rasprava »Bitak i vrijeme« pojavila se prvi puta u proljece 1927. Medutim. u izdanju Edmunda Husserla. VIII. premda je u pogledu citata i interpunkcije nanovo pregledana. u istog izdavaca. Brojevi stranica nove naklade podudaraju se.AUTOROVA PRETHODNA NAPOMENA UZ SEDMO IZDANJE 1953. a da ta ne bi bila nanovo prikazana. sv. Oznaka »Prva polovica«. u tekstu je neizmijenjena. i istodobno kao posebni otisak. uz mala odstupanja. u Jahrbuch fur Philosophie und phanomenologische Fonschung. Poslije cetvrt stoljeca druga se polovica vise ne da nadovezati na prvu. koji izlazi istodobno s ovom novom nakladom. sto je stajala u dosadasnjim izdanjima. Ova nova naklada. brisana je.

takoiter. 1 Platon. 'Y)!Le:L~ 0.e:L~ !LEV "t'CXU"t'CX 7to"t'e: ~OUAe:cr&e: ("t'L . te put do tog cilja trebaju uvodno razjasnjenje. danas bar u neprilici sto ne razumijemo izraz .e:v • •• . ponovo pobuditi razumijevanje za smisao tog pitanja. Sophistes 244 a. cp.Jer va- rna je ocito Ipak vee dugo dobro pozna to. all sada smo u neprilicie'. eto. • 6vo» . i ona ih zahtijeva. sto zapravo mislite kada upotrebljavate Izraz bivstvuiuci'. vuv 8' ~7tOp~xcx[J. istrazivanja sto su poduzeta u takvoj nakani. . 0. . Konkretna obrada pitanja 0 smislu »bitka« namjera je rasprave sto sIijedi. Imamo Ii danas neki odgovor na pitanje 0 tome. . I tako.re:YY'Y)cr. prije . Interpretacija vremena kao moguceg horizonta svakog razumijevanja bitka uopce. valja najprije. sto zapravo mislimo rijecju »bivstvujuci«? Niposto. Jesmo li.e:&cx.. . njezin je prethodni cilj.svega. eto.07J!LCXLVe:LV07t OV 8E rcpo "t'OU !LEV ?6[J. I tako. valja ponovo postaviti pitanje 0 smislu bitka.bitak«? Niposto. rni smo pak nekoc doduse vjerovali da to razumijemo.re: )'"l7tCXACXLYLYVWcrXe:"t'e:. Smjeranje k tom cilju.• • • 8!fjAoV yocp w~ U[J.

Ono je podstrekavalo Plato novo i Aristotelovo listr~:vanje. Kao takav. Kaze se: »Bitak« je najopcenitiji i najprazrriji pojam. odavno je trivijalizirano. otada i umuknulo . opire se svakom pokusaju definiranja. prernda nase vrijeme ubraja u svoj napredak sto ponovo odobrava »metafiziku«.Uvod Ekspozicija pitanja 0 smislu bitka Prvo poglavlje NU2:NOST. razurnije sto time misli. nego povrh toga sankcionira zanernarivanje tog pitanja. A sto nekoc bljase uz krajnji napor rnisljenja izboreno ad fenomena. STRUKTURA I PRVENSTVO PITANJA o BITKU § 1. dakako.kao tematsko pitanje zbiljskog istraiivanja. premda nepotpuno i tek u pr- vim naletima. Tom najopcenitijem Ii stoga neodredivom pojmu i nije potrebna neka definicija. postalo kao sunce jasnom razumljivoscu po 1 Bitak i vrijeme 1 .IXX[O: 7tEpt 't''ljc. koju valja Jznova raspiriti. Pri tome. i u njemu ga odrzavalo. koja ne proglasuje samo da je pitanje 0 smislu bitka izmno. Nuinost izricitog ponavljanja pitanja 0 bitku Navedeno pitanje dallas je palo u zaborav. da bi. dotaknuto pitanje zacijelo nije proizvoljno. Ne sarno to. Tako je ono sto je kao skriveno izazivalo nemir u antidkom filozofiranju. Ono jito su obojica postigli odrzalo se u raznovrsnim preinakama Ii »retusima« sve do u Hegelova »10giku«. Svatko ga neprestano upotrebljava i. dakako. Napodlozi grCkih pocetaka dnterpretacije bitka nastala je dogma. oucr[o:c.Pa ipak svatko smatra da je osloboden napora jedne YlYO:V't'0iJ.

postavio problem bitka na nacelno novuosnQvicu. nije rasvijetlio tamu tih kategorijalnih odnosa. Torno Akvinski. U pocetku QVQgistrazivanja ne mogu s~ ~crp~Q pretresti predrasude stQ neprestano usaduju I gaje nepotrebu nekog zapitivanja '0 bitku.s obzirom na podlogu iz koje su izrasli temeljni ontoloski pojmovi . Ona ocito pokazuje. 3. est ens. B 3. pri cemu je slijedila prije svega tomisticku i skotisticku skoIu. dskazivanju. S. Tri su tak:ve predrasude: 1. ontologija. u dzvjesnim granicama opravdani. cuius intellectus includitur in omnibus. ne postigavsi nacelnu jasnocu. i to takvom. uza svu ovisnost '0 Flatonovu ontoloskorn nacinu postavljanja tog pitanja. onda to ne moze znaciti da je 'On najjasniji i da mije potrebit niJkakva daljeg raspravijanja. naprotiv. Met. AkQ se poslije toga 'We: ~ootak« je najopcenitljl pojam. c'est. Jedinstvo toga transcendentalnog »Opcenitoga« nasuprot raznovrsnosti ?-ajvi~ ro~nih pojmova kojima su obuhvacene stvan vee je Artstotel SPQznaQkao jedinstvo analogije.aznovrsnQsti »IkategQrija« kojima su obuhvacene swan. Met. Otuda se. SaIIIlQ sto ispusta iz ruku problemsto ga je postavio vee Arist<>: tel. 1001 a 21.Q~iji-:ne da primijeniti na bitak. nacin odredivanja bica . Usp. s.V't'CilVI• Illud quod primo cadit sub apprehensione. u dovoljnoj mjeni samo po niti vodilji prethodnQ razJ~snjenog pitanja '0 bitku i odgovora na nj. Done pour definir l'etre. Svatko razumije: »Nebo je plavo«: »ja sam radostan« i slicno. et ainsi employer Ie mot defini dans sa definition. nih eksplikacija u je »b~tak«. Srednjovjekovna je ontologija svestrano raspravljala taj problem. Ni 'On. problem jedinstva bitka nasuprot . medutim. Stoga cemo dISkusiju '0 predrasudama voditi samo dotle dok se ne pokaze kako je ponavljanje pitanja '0 smdslu bitka nuzno.' I to s pravom ako definitio fit per genus proximum et differentiam specificam. Nernogucnost definiranja bitka. nego upravo podstice na nj. i pri tome je taj izraz »bez daljnjega« razumljiv. »Bitak« ne omeduje najvisu regiju bica ukoliko je QnQ pojmovno artdkulirano prema rodu ~ ~sti: o(he 't'~ o~ yl:voc) »Opcenitost« bitka »nadmasuje« svaku opcemtost roda. »Bitak« je pojam razumljiv po sebi. 4. to odredenje stavlja u temelj svih daljnjih kategorijalsvoje »ilogike«. 2. Aristotel. Paris 1912. quaecumque quis apprehendit. 169: On ne peut entreprendre de definir I'etre sans tomber dans eette absurdite: car on ne peut definir un mot sans commencer par celui-ci. 998 b 22. B 4. U Citavu !Sp0znavanju. Ta se pak . Brunschvieg)". najtamruji. tho II' qu 94 a 2. u svakom odnosenju prema biou. Ali zar iz toga slijedi da bitak vise ne moze zadavati problem? Niposto: moguce je samo izvesti zakljueak: »bttak« nije nesto poput bica. ta prosjecna razumljivost demonstnlra jedino nerazumljivost. 3. 1 1. soit qu'on l'exprime au qu'on Ie sous-entende. Pensees et Opuseules (ed. »Bitak« je prema oznacisrednjovjekovne ontologije »transcendens«. Sarno. Pascal.moze u pogledu primje:e~Qsti le~ti~iranja kategorija i njihove potpunosti :mterpretiimti.sebi. dakako. To se zakljuenQ iz njegovekrajnje opcenltosti.2 Ali »opcenitost« »bitka« nije opcenitost roda. Tim je otkriCern Aristotel. il faudrait dire c'est. »'Bitaik«zapravo ne moze biti shvacen kao bice: enti non additur aliqua natura: »bitak« se ne moze domooi odredenosti talco §tQce mu biti dodijeljeno bice.»definicija« tradicionalne 10gike kojoj su i sarnoj temelji u antiokoj Qntol. I kada napokon He: gel odreduje »bitak« kao »neodredeno Neposredno«. Aristotel.&6AOU IL!XALcr't'OC1t&. da onaj !~Q JQS pita '0 tome biva okniv1jen za metodski promasaj. Bitak se ne da definitorno izvesti iz VliSih pojmova nim prikamti putem niZih. »Neko razumi. 2.jevanje bitka uvijek je vee ukljuceno u svemu Sto netko shva6a od biea«. ne dispenzira od pitanja '0 njegovu smislu.onda se on pridrzava istog smjera gledanja kao i antiCka. Njihov je ko~[en u samoj antiekoj ontologiji. Pojam je »bitka«. Pojam »bitak« nije moguce definirati. svakom odnosenju-prema-samom-sebi u upotrebi 2 1* 3 . »Bitak« je »najopcenitiji« pojam: 't'O ()V tcr't'L XOC.

Pozivanje na razumljiv:ost po sebi u krugu t:rneljni? filozofskih pojrnova. aroda. To prosjecno i ma- Ca. nego da je dapace sarno pitanje tamno . to jest specificno teorijskom pitanju. Bilo je nagovijesteno: mi se uvijek vee krecerno u nekom razumijevanju bitka. Ma . fundamentalno pitanje. samo Ispitano. Zapitivanje jest spoznavajuce trazenje bica u njegovoj egzistenciji i esenciji. onda je takvu zapitivanju potrebna primjerena transparentnost.. ono kodcega zapitivanje. pita4 bitka. ti »tajm SUdoVI obiCnog uma« (Kant). ponoviti pitanje 0 bitku znaci: najprije jednorn dovoljno obraditi postavljanje pitanja. ako u a:u~u ruk~ to. da je pitanje 0 bitku osobito.kako se to razumijevanje bdtka kolebalo i rasplinjavalo Ii kretalo strogo granicom pukog poznavanja rijeCi . polazeoi otuda. da u pogledu navedenih strukturnih momenata razmo1ll1imo pitanje 0 bitku. bilo na koji nacin raspitivanje kod . dvojben je postupak. iako ne bismo !IIlOgH pojmovno filksliratisto znaci to »je«. valja Pitano odrediti i dovesti . Interpretacija prosjeenog razumdjevanja bitka dobiva svoju nuznu nit vodilju tek s izoblikovanirn pojmom bitka. Mi uopce ne poznamo horizont iz kojega bismo mu trebali pojmiti i filksirati smisao. Spoznavajuce trazenje moze postati »istrazivanjem« kao otkrivajuce odredivanje onega sto je III pitanju. To.da u svakom ponasanju i blnku pni bicu a priori lefi zagonenka. Formalna struktura pitanja 0 bitku Pitanje 0 srnislu bitka treba postaviti. Tada u tomPitanomu pociva. da ne nedostaje sarno odgovor na pitanje '0 bimku.sama ta neodredenost uvijek vee raspolozivog razumijevanja bitika pozitivni je fenomen i on zahtijeva razjasnjenje. maglovito razumijevanje bitka moze.lz jasnoce tog pojma i njemu pripadnih nacina na koje on biva eksplicitno razumljen valjat ce uglaviti. Neko je zapitivanje rnoguce provesti kao »zapitkdvanje-tek-oneko« iIi pak kao eksplicitno postavljanje pitanja. Iz tog razumijevamja izrasta Izrioito pitanje 0 smislu bitka i tendencija k njegovu pojmu.bitak'?« mi se nalazimo u nekom razumijevanju toga »je«. Postaviti treba pitanje 0 srnislu bitka.. Svako je zapitivanje 0. U istrazujucem. a smisao je bitka istodobno skrive:r. zatim. Ali vee kada pitamo: »sto je . »Razurnljivo-po-sebi« i samo ono. sto mi uvijek vee zivirno u razumijevanju bitka. Ako je ono neko. Svako zapioivanje jest trazenje. Mi ne znamo sto znaei »bitak«. kako hi se. Svako nrazenje dobiva svoj apriorni putokaziz onoga sto trazi. Smislom bitka moramo. Kao trazenje. sto li uopce . na izvjestan nacin vee raspolagati. moglo pokazati... Zapitivanje kao zapiltivanje 0. otuda. irna v}aSlti!tikarakter glovito razumiievanie bitka jest fakt. ima svoje Pitano.pripada nekom pitanju. U ovoga je osebujno to. Ali razmatranje predrasuda ujedno je razjasnilo. Sarno zapitivanje kao ponasanje nekog bica. a pogotovu u pogledu pojma »00tak«. istrazivanje 0 smislu bitka nece htje1li da to razjasnjenje dade odmah u pocetku. zapitivanje zah1lijeva da ga unaprijed vodi Trazeno.t u tarni. ~-to zna~i zatamnjeno odnosno jos nerasvijetljeno razumijevanje bitka Ii koje su vrste zatamnjivanja odnosno ometanja jednog eksplicitnog rasvjetljenja smisla bitka moguce Ii nuzne..na cilj. treba postati i ostati izricitom ternom analitike (»poslorn filozofa«). Prosjeeno. i to tako da pri tome te teorije ostaju skrivene kao 5 . ~tiZe .. biti uCinak naslijedenih teoraja i mnijenja 0 bitku. i Ispitivano. Stoga valja uknatko razmotriti. Ipak. Hi cak pravo.do poj: rna. osim Pitanoga. Tako stojimo pred nuznoscu. § 2.i neusmjereno. kao zapravo intendirano. Zapitivanju pripada. sto zapitiv:anje postaje pnije toga sebi transparentno u pogledu :svih navedenihkonstitutivnihkarakteristllika samog pirtan ja. dokazuje nacelnu nuznost da pitanje 0 smislu »bitka« bude ponovljeno.

6 da tog pitanja zahtijeva. Gledanje na.jesu ikonstitutiWla ponasanja zapitivanja. a bitak znaoi bltak bica. i opet. Sophistes 242 c. vlastitu pojmovnost koja se. »Pretpostavljanje« bitika ima rkarakter zauzimanja gledista 0 bitku unaprijed. Pitano pitanja koje valja obraditi jest bitak. da u pogledu njegovog Ispitivanoga bude dobiven i vee prije utvrden pravi naein pristupa k tom biro. pored os taloga. Sarno zapitivanje tog pitanja kao modus bitka nekog bica bitno je odredeno onim 0 Cemu je rijee u pitanju . AU zar takav pothvat ne upada u oCiti krug? Morati najpnije odrediti bite u njegovu bitku i zatirn htjeti tek na temelju togapostaviti pitanje 0 b1t1ku. ono sto odreduje bice kao bite. . prema Icemu se ovako dli onako odnosimo. Ali fakuOno. bilo rna kako razmatrano. da je I spitivano u pitanju 0 bitku samo bice. i u razlieitom smislu. Platon. vazenju. IzriOito i transrparentno postavljanje pitanja o bitku zahtijeva da prethodno bude primjereno eksplicirano jedno bice (tubitak) III pogledu svojeg bi1lka. opstojanju. 7 . Ukoliko bitak tvori Pitano.»ne pricat! pnice«.u njegovu bitku. uvijek vee razumljeno. prema dosadasnjim razjasnjenjima. izradu genuinog naOina prismpa k tom bieu. To bite. Cije se faktieno postojanje zaoijelo nece nijekati. biti zapitivanje. terminoloslci zahvacamo kao tubitak. bitno razlikuje od pojmova u kojima svoju znacenjsku odredenost postize bice. Obrada pitanja 0 bitlru. bdce je takoder ono ~tJo SIDlO i kakvi SIDlO mi sami. Ali ako treba da uzmogne neiskrivljeno pruZiti karaktenistike svojega bitka. u »ima«. Prvi filozofski korak u razumijevanju problema bitka jest: ne p. ekspliJkaciju naeina gledanja na bitak. Hi pak pri obradi pitanja 0 bitku prvenstvo pnipada nekom odredenom bicu? Koje Ii je bite egzemplarno i u kojem smislu njemu pripada prvenstvo? Ako pitanje 0 bitku treba postavrti izrioitlo i provesti ga uz njegovu potpunu transparentnost. razumijevanje i poimanje. PI1i:stup k . Bite je sve 0 oemu govorimO. do sada ne bi moglo biti ontoloske spoznaje. Pitanje 0 bitku zahtijeva. S kojeg bica valja oCirtati smisao bitka. zahtijevati.Ciji bitak moze.nja njegova smisla. u realnosti. Ali »bicem» nazivamo mnogosta. »Bitak« biva u citaVlOj dosadasnjoj ontologiji doduse »pretpostavljan«. tubitku. ali nekao raspoloZivi pojam. koji se bitno razlikuje od otkrivanja bica. koje smo uvijek mi sami i .slto mislimo. Ni~ta ne pnidonose razumijevanju stvari i koce prodiranje :Ill polje istrazivanja. poput argumentaoijeprotiv »kruga u dokazu«.ne kao ono Trazeno kao talkvo. znal:d: Cinjooje transparentnim nekog bi<Sa . kao d~ bitak ima karakter nekog moguceg bica. Da nije tako. ono na temelju cega je bite. prema tome. tada proizlazi. izbor.bitkom. Ono biva tako reel preslusavano 0 svojem bitku.Trazeno III zapitivanju 0 bitku nije nesto potpuno nepoznato. pa su i oni sami modusi bitka nekog odredenog hiOO. Bitak lem u egzistenoiji i esenoiji. pripravu moguenosti pravog izbora egzemplannog bica. koju je u oblasti istrazivanja principa svagda lako navesti. tog bica koje smo uvijek mi sami.izvori vladajuceg razumijevanja. tada obra5. postojanju. Bioe je moguce odrediei u pogledu njegova bitka a da pri tome nije nuzno vee raspolagati eksplicitnim pojmomsmisla bitka. Bitak kao PItano zahtijeva stoga neki zasebni nacin pokazivanja. sto Ii je drugo do hod u krugu? Nije li za obradu pitanja vee »pretpostavljeno« ono ~to bi trebao donijeti pnije svega odgovor na to pitanje? Formalni prigovori. ne odredivati bi6u porijeklo kao bicu svodeci ga na n~ko d. smisao bitka. premda je najprije naskroz nedokuoivo.l'Ugo ~ice. u naznacenom nacinu postavljanja pitanja uopce nema kruga. Prerna rome ce i I spitano. Sam bitak bica »nijes neko bice.koje pita . to jest. ono mora prije toga postatd sa svoje strane prlstupaonim onaikvo kakvo je samo po sebi. i to tako. koji piramo. razumijevanja i pojmovnog zahva6a.v{}6v -eLva ~L1]YEL(J{}mS. . od kojeg bica treba da pode otkrivanje bitlka? Da Ii je polaziste proizvoljno. uvijek su sterilni pri rasudivanju 0 konkretnim putovlma istraZivanja.

Ali. prirnjerice povijest.da iz tog gledista biva privremeno antikuldrano dana bice u svojem bitku. tubitak. Ne leZi u pitanju 0 smislu bitka »krug u dokazu«. nego 0 iznosenju temelja na vidjelo. ali zacijelo lezi neko cudnovato »povratno ili prethodno odnosenje« Pitanoga (bitka) na zapitivanje kao na modus bitka nekog bica. To. do koje je mjere ona sposobna za krizu svojih temeljnih pojmova. a to razumijevanie pripada napokon bitnom ustroistvu samog tubitka. daju u odgovarajucim znanstvenimi:strazivanjima tematizirati u predmete. svatko moze zahtijevati da sazna. Ali osobitost pitanja 0 bitku potpuno ce iza6i na vidjelo tek tada kad ono bude dovoljno omedeno u pogledu svoje funkcije. Znanstveno istrazivanje provodi dzdvajanje i prvo fiksiranje podrucja obrade naivno i grubo. jezik i slicno. dapace nedostajanjem nekog zadovoljavajuceg postavljanja tog pitanja uopce. Da li se njime ostala bavdti. U takvdm drnanentnim krizama znanosnpocinje se kolebati odnos pozitivno istrazujuceg dspitdvanja prema samirn stvarima sto ih Ispituje. Pravo »gibanje« u znanostirna odigrava se u vise ili manje radikalnoj d. Ovako izrasli »temeljni pojmovi. cemu treba sluiiti to pi:tanje. Ontolosko prvenstvo pitanja 0 bitku Karakterizacije pitanja 0 bitku po niti vodilji formalne strukture pitanja kao takvog razjasnilo je to pitanje kao osebujno. Borba izme9 .iz takva sve veceg poznavanja stvari. Premda teziste istrazivanja uvijek lezi u tom pozitivdtetu.iz kojega biva deduktivno izveden niz stavaka. Danas su se posvuda u raznim disciplinama probudile tendencije da se istrazivanje polozi na nove temelje. Sva bica mogu se prema svojim razlic1t:dm oblastima pretvarati u polja otknivanja i omedivanja odredenih podrucja obrade. rnatematika. svoje namjere i svojih motiva. Obrada nekog podrucja u njegovim temeljnim strukturama na izvjestan je nacin vee ostvarena putem predznanstvenog iskustva i Izlaganja oblasti bitka unutar koje je omedeno samo podrucje obrade. sto je zapitivanje bitno pogodeno svojim Pitanim.ostaju isprva niti vodilje za prvo konkretno dokucivanje podrucja. Ali nesto poput prvenstva tubitka zacijelo se javilo. vee krecemo.tako. Ali zar time nije vee posvjedoceno prvenstvo bitka nekog odredenog bica i nije Ii unaprijed dana egzemplarno bice kojetreba fungirati kao primarno Ispitivano pitanja 0 bi:1:1ku? Onim sto je do sada razmotreno. Ta se podrucja. priroda. »Krug u dokazu. sarno neka proizvoljna spekulacija 0 najopCenitijoj opcenitosti . § 3. pripada najvlastitijem smislu pitanja o bitku. prostor. rriti je dokazano prvenstvo tubitka niti je odluceno 0 njegovroj rnoguooj Hi cak nuznoj funkciji kao bica koje valja prirnarno pitati. sto njegova obrada i pogotovu rjesenje zahtijevaju niz fundamental nih promatranja. To zauzirnanje predvodeceg gledista 0 bitlk:u izrasta iz prosjeonog razumijevanja bitka u kojem se uvijek. pitanjima koja su vecinom reaktivno izbijala . sarnoj sebi netransparentnoj reviziji temeljnih pojmova. Takvo »pretpostavljanje« nema niJkakve veze s postavljanjem nekog neutemeljenog nacela . Nivo neke znanosti odreden je time. 2Jiv:ot. Do sada je nuznost ponavljanja tog pitanja bila motivirana u jednu ru:kru ugledom njegova ponijekla. dospjela je u »krizu osnovica«. njegov se pravi napredak ne ostvaruje toliko u skupljanju rezultata i njihovu pohranjivanju u »prirucnike« koliko u pitanjima 0 temeljnom ustrojstvu svakog od podrucja. i to .ili je ono najprincipijelnije i u isti mah najkonkretnije pitanje? Bitak je svagda bitak nekog bica. Prividno najstroza i najcvrsce sazdana znanost.uopce ne moze lezati u positavljanju pitanja 0 smislu bitka. jer se u odgovoru na to pdtanje ne radi 0 obrazlozenju putem dedu:kaije. ill se uopce njime bavi. put em njihova pokazivanja. ali 8 pnlje svega izostankom nekog odredenog odgovora.

Ontolosko je zapitivanje. prema tome. »sto li mi zapravo m1sHmo tim dzrazom . Mo da pitaju. Teologija traga za nekim izvornijlm izlaganjem bitkacovjeka pri bogu. na primjer. potreban je prethodni sporazum a tome. .au formalizma i intuicionizma vodi se 0100 osvajanja i utvrdivanja primarnog nacina pnistupa k onom sto treba biti predmet te znanosti. I uprav:o pri zadaci da ontologija . da njezina dogmatska sistematika pociva na »temelju« koji nije izrastao iz nekog primarno vjerujuceg zapitivanja i oiJa apstraktnost nije samo nedostatna za teoloSku problematiku. Svaka ontologija. U biologiji se budi tendencija da se poslije odredenja organlzma i Zivota. ta teorija kusa putem odredenja svih relativnostl oouvaei nepromjenIjivost zakona gibanja i tako sebe dovesti pred pitanje o strukturi podrucja obrade koje joj je zadano. Ali ukoliko svako od tih podrucja iz oblasti samih entiteta i bude osvojeno. sllo su Ih dali mehanizam ri vitallzam. onakva rkaikva postoji »po sebi«. za filozofiju nije primarna neka teorija tvorbe pojmova histcrsje. samo u jednoj isto tako preliminarnoj pretrazi samog podJruoja abrade. koje slijede prije onti6kih znanosti i fundiraju ih. nego zell biti i uvjet da budu moguce same ontologije. Takvo utemeljenje jest produktivna logika u tom smislu sto ona. Kao teordja uvjeta pristupa ksamoj prirodi. takvo preliminarno :i:straZivanje. Ali ovakvo zapitivanje . pita unatrag I nanovo odredi naein bitka zivoga kao ltakvog. prva uskace u neko odredeno podrucje bitka. tako reci. i izokretanjem svoje najvlastitije namjere. a nije u nekoj »teoriji« spoznaje. Svoju pravu legitlmaciju i »obrazlozenje« dobivaju Iti pojmovi. a100 rijegova traganja za bitkom bica ostavljaju nerazmotrenim smisao bitka uopce. pred problem materije. Tako. i pri tome se uvijek vee krecu u nekom razumijevanju bitka. U historiiskim duhovnim znanostima pojacao se. posredstvom predanja i tijekom njegova prikazivanja i tradicije. Pozitivnim znanostima mora prethoditi takvo istrszlvanje: i ono to moze. poriv prema samoj povljeenoj zbilji: povijest knjizevnosti treba postatl povijescu problema. Tome je . nego je za nju primarna interpretacija zaista povijesnog bica s obzirom na njegovu povijesnost. koje crrpi temeljne po} move. koja pojedino slucajno stanje neke znanosti provjerava prema njezinoj »metodi«. eto. doduse.dokaz Platonov Ii Aristotelov Tad. Otuda pitanje 0 bitku ne zeli biti samo apriorni uvjet da budu moguce znanosti sto istrazuju bice kao takyo i takvo bice. nego nju zakriva i iskrivljuje. Njegova transcendentalna logi:ka apriorna je logika predmetnog podrucja . ako prije toga nije dovoljno raziasnila smisao bitka i to razjaSnjavanje shvatila kao SVDjU 11 [undamentalnu zadacu. Dna polako poeinje ponovo razumijevati Lutherov uvid. ne w.koja ne konstruira deduktivno .priroda.ontologija uzeta u naJSJrem smislu i bez oslanjanja na ontoloske smjerove i tendencije -treba i samo jos neku nit vodilju. Ali ono ostaje i samo naivno i neprozirmo. Takvo se utemeljenje znanosti naeelno Il"azlilruje od »1010 gike« koja hramlje za njim. pa to razumijevanje predvodi sva pozitivna istraiivanja. raspolagala ma kako bogatim i cvrsto sazdanim sistemom kategorija. ali ni teorija povijesti kao objekta historije. Teorija relativnosti [izike izrasta Iz tendencije da se pokaze vlastita suvislost same prirode. ostaje u osnovi slijepom.nade neku genealogiju raznih mogucih ustrojstava bitka. takoder ne teorija historijske spoznaje. spram ontickog zapitivanja pozitivnih znanosti izvornije.alei nista drugo do dzlaganje tih entiteta u pogledu temeljnog ustrojstva njihova bitka. prije svih ga dokueuje u pogledu njegova bitka i dobivene strukture stavlja na raspolaganje pozitivnim znanostima kao transparentne upute. koji bi bio skiciran iz smisla samog vjerovanja i ostajao unutar tog izlaganja. Tako.bltak'«. Temeljni pojmovi jesu odredenja u kojima postaje prethodno razumljivim podrucje obrade sto len u osnovi svih temabskih predmeta neke znanosti. Ii pozitivni rezultat Kantove Knitike cistog uma lefi u zacetku obrade onaga sto uopce pripada nekoj prirodi.

Ali tubitku bitno pripada: bitak u nekom svijetu.iPitanje egzistencije uvijek treba da dzvodi na cistac samo egzistiranje. reonno. Njezina analit~ka nema karakter egzistencijskog. Onticka je osobitost tubitka u [tome. nego bivstvujuci na nacin razumljenja bitka. Biti ontoloski. Otuda. nazivamo 12 egzistenci]a. odredivanje biti tog bica ne moze se .iJi je dospio u njih rili je oduvijek rastao u njima.atom ustrojstvu bitka tubitka pripada. pa je za oznaku tog bica odabran naziv tubitak. da on jest ontoloski. prema kojemu se tubitak moze odnositi ovako ili onako i uvijek se riekako odnosi. Nju pak razumijemo kao ustrojstvo bitka bica koje egzistira. Tubitak je bite koje se ne pojavljuje naprosto rnedu drugim bioima. nego egzistencijalnograzumijevanja. Te je moguonosti tubitak dli odabrao sam. u tome da ono uvijek mora biti svoj bitak . Pitanje egzistencije oD!ti&a je »stvar« tubitka. Ali rtad. Sam bitak. onticki odlikuje time sto se torn bicu u njegovu bitku radi 0 samom tom bitku. naprotiv. Medutim. naprotiv. 0'00 se. Tubitak razumajesam sebe uvijek iz svoje egzistencije. Pri tome usrnjeravajuce razumijevanje tog egzistiranja nazivarno egzistencijskim. nego je njegova bit.Pravo razumljeno ontolosko istrazivanje samo podajepitanju bitku njegovo ontolosko prvenstvo. Sarno razumijevan]e bitka jest izvjesnost bitka tubitka. Otuda se razumijevanje bitka. Pitanje 0 toj strukturi cilja na razlaganjeonoga Sto konstituira egzistenciju. Ali III ideji jednog takvog ustrojstva bitka vee pociva ideja bitka uopce.kao svoj. Razrnatranje mora pri tome posegnuti dspred analiza sto slijede isto ce tek pruziti pravi uvid.kao cjelinu sustava obrazlozenja istinitih stavaka. sam se tubitak odli!kuje pred drugirn bicima. ontoloskoj je analitici tog bica uvijek potrebno neko vee unaprijed zauzeto glediste 0 egzistencijalnosti. Ali to ne znaci. Znanstveno dstrazivanje nije jedini i nije najblizi rnoguci nacin bitka . koje je svoj>stvenotubitku. upravo izravno tice razumijevanja necega poput »svijeta« i razumijevanja bitka bica pristupacnih unutar svijetao Ontologije ikoje dmaju za ternu bica s 'karakterom 13 . na nacin prihvacanja Hi propustanja. Onticko prvenstvo pitanja 0 bitku Znanost uopce mogu6e je odrediti . Pa tako i mogucnost provedbe anaIitiketubioka ovisi 0 prethodnoj obradi pitanja 0 smisIu bitka uopce. Al!i uko1iko onda egzistencija odreduje tubitak. Zadaca jedne egzistencija1ne analitiketubitka u pogledu njezine mogucnosti i muznosti skicirana je u ontickorn ustrojstvu tubitka. Tom je biou svojstveno. ako naziv ontologija zadrzirno za eksplicitna teonijska pitanja 0 bieku bica. Povrh toga. da se on u svojem bitku odnosi prema tom bitku !kao bitak.kao predontolosku. ism sto i naprosto bivstvujuci-onticki. Ali ovo stvarno-znanstveno prvenstvo IIlJijejedino. Skup tih struktura nazivamo egzistencijalnost. Ta definicija niti je potpuna nit! pogada znanost u pogledu njezina smislao Znanosti kao ponasanja vcovjeka jesu nacin binka tog bica (oovjeka). Znanosti su nacini bitka tubitka na 'koje se on octnosi i prema bicu koje ne treba biti sam taj tubitak. jedino svakitubdtak sam. tada misljenu onto1ogicnost tubitka valja oznaciti . A to opet kazuje: tubitak razumije sebe u svojern bitku bilo na koji naOini bilo kako izricito. da je ono sa svojim bitkom i putem njega samo sebi dokuceno. ° § 4. Egzistenciju odreduje.vkaocisti izraz bitka. vecma negoli puko nastavljanje casne tradicije i promicanje jednog jos uvijek neprozirnog problema. jedne mogucnosti sama sebe xla bude iii da ne bude sam on. To odlikovanje valja prethodno vidno pokazati.izvrsiti navode6i neko realno sto. Za to nije potrebna teorijska transparentnost ontoloske strukture egzistencije. ovdje jos ne znaci: tvoriti ontologiju.tog bica. To bice zahvacamo terrninoloskl kao tubitak.

Drugo je njegovo rprvenstvo oniolosko: tubitaik je. Iznad svakog modus speclalisentis. nja 0 !?ltku ka? takvog (§ 2) naisla je na jednu osobitu funkcI. Prvo mu je prvenstvo onticko: to bice odredeno je u svojem bitku egzistencijom. 430 a 14 sqq. Taj 6. Jedino ako jesamo filozofski-dstrazujuce propitivanje Jato mogucnost bitka uvijek egzistirajuceg tubitka poduzeto egzistencijski. jos Iznad svake moguce realno-rodne odredenosti nekog bica. Unutar zadace izvodenja »transcendencija«. r 8. Ontieko-ontoloski primattubitka bijase uocen vee rano. koja tvori oovjekov bitak. na temelju izvjesnosti svoje egzistencije.kao konstituensu razumijevanja egzistencije . valja tr~iti u egzistencijalnoj anali- tici tubitka. ' 7. to jest.itika tubitkauopcetvori fundamen'talnu ontologi10g1JU. jest dusa (anima)? Prvenstvo »tubitka« pred ~~m drugim bicima.. kao onticko-ontoloski uvjet za moguonost svih ontologija. boo ono rna Sto. Dokaz ~ ontiCko-ontoloskoj osobitosti pitanja 0 bit. toloski dovoljno obraditi. Aristotel kaZe: ~ tjJUX~ -roc iSv-rC( 7tW~Ecr-rW.Je ~lsta drugo do radikaliziranje jedne bitne tendencije bitka Ikoja pripada samom tubitku a ta je. Ako zadacu tvori interpretacija smisla bitka onda tubi~ak nije samo bice koje valja primarno ds.upravo izvorno pripada: rnzumijevanje bitka svih bica rkoja su drugacija nego tubitak. Ali egzistencijalna je anaLitika sa svoje straneukorijenjena napokon egzistencijski. otkriva u svojim na:Cinima na koje jest. uvijek taJroder i u njihovu bitku.itivati. bitku ~1. To osobito bice. ens. u ontickoj strukturi samog tubitka. sam po sebi oontoloski«. ib. usp. sva bica u pogledu njihove egzistencije i esencije. koje se ovdje pojavljuje premda mje ontoloskl razjasnjeno. ItO.a egzistencijalnost egzistencije i 'time omoguceno pristupanje k obradi jedne dovoljno fundirane ontoloSike problematike uopce. valja dokazati takoder verum Ikao dedan takav transcendens. viSestruko prvenstvo pred svim drugim bicima. n~e o. jest karaiktera bi1lk1a koji IeZi. da bi zapitivanje postalo transparentnim. na tu temu dijelom strozu 1 od navedenoga razlicitu provedbu jedne »dedukcijee transcendencija u Opusculum »de natura generise.6 Dusa (covjekova) jest na izvjestan nacin bite. prema tome. To se dogada putem pozivanja na !IIleiko bite. a da pni tome sam tubltak nije bio shvacen u svojoj genuinoj ontoloskoj strukturi miti je POIStao rnakar samo problemom usmjerenim na to. Sada se pak pokazalo da ontoloska ana:.tkno kao 000 bice koje valja najprije on. on je pO. Ali analiza strukture pita. Tako setubitak rpokazao onim koga valja ontoloski primarno ispitivati prije svakog drugog bica. prema tome. ocito nema ngta zajedn1Oko s Iosim subjektiviranjem svekolikih bica.?"h toga bite koje se u svojem bitku uvijek v~ Odn~SI na ~no ~oemu to pitanje pita. Torno Akvinski je preuzeo u jedno vkarakteristlcno razmatranje. Ali rtubitllru onda . postoji moguonost da bude dOlkuCen. t~'lo~ko? prvenstva tubitka. leu temelji sena prethodnom pokazivanju OIlitiOko-on. Pri tome se tub~tak raz<. koji upu6uje na davnu Paemenidovu ontolosku tezu. »dusa«. . Otuda fundarnentalnu ontologiju. u otZcr&'Y)cr~~i v6'Y)cr~~. Ito jest onticki. Questio~es de veritate qu I a.JU tog bica :unutar postavljanja pitanja. koje u skladu sa samom vrstom svojeg bitka drna sposobnost da se »sastane«. Otudatubitak ima trece prvenstvo. 431b 21.00 jest sporazumije sa svakim bilo kakvim bi6em. quod natum est convenire cum omni ente.drugacijim nego u Itrubitlka fundiraneeu i rnotivirane. usp. Ali tlme je postalo jasno i ontiOko prvenstvo pitanja 0 bitku. 14 15 . da prematome tubitak fungira kao ono bice 'koje nacelno treba biti najprije ispitivano u pogledu svojega bitka. da OIn pred-ontoloski razumije bitak. de anima stavak. Tubitak ima. 5. Ali tada pita. 1 c. iz ikoje tek mogu izvirati sve ostale. a koji nuzno pripadaju nekom Necemu. koja u sebi ukljucuje imjesnost nekog predontoloskog vrazumijevanja blaka.

razmotreno je. Tubitak je samom sebd onticki »najblize«. dakle. a ne mozda u nekoj nedostatnoj opremljenosti nase spoznajme moci iIi u pnividno lako o1lk1onjivom nedostaeku nekog primjerenog pojma.~ b~ce: tu~iJtak. tendenciju.koje se temelje u samoj 'VII1sti itika ternatskog predrneta i teb matizirajuceg tIlaeIDa ponasanja prema njernu. Negativno receno: na 'to bice fie smije biti konstrukcijsko-dogrnetski protegnuta nikoja proizvolj2 Bitak i vrijeme 17 . da za to nije potrebno samo fiksimti ono bice koje treba fungirati lkao primarno ispitivano. Usprkos 'tome. Tubdtak doduse nijesamo onrickl blizu Hi cak najbliZe . antropologija. Egzistencijsko dzlaganje moze zahtijevati egzistencijalnu analitiku. Otuda je onrti. nego se oblikuje i raspada sa svakom od vrsta bitka samog tubitka. Koje bice preuzima unutar pitanja 0 bitku osobitu ulogu.kao da bi to razumijevanje bitka moralo Izvirati iz neke tematski ontoloske svijesti 0 najvlastitijoj vrsti bitka. on moze raspolagati obiljem svoje jzlozenosti.danosti vrste njegova bitka. . Ontoloska analitika tubitka kao oslobadanje horizonta za [ednu interpretaciju smisla bitka uopce Pri naznacivanju zadaca ~to leze u »postavljanju« 1(>[tanja 0 bitku bilo je pokazano. ontoloski najdalje. poezija i historiografija uvijek su raznim putovema i u promjenljivoj mjeri slijedile 00nose. nego postoji i zahtjev. da interpretacija tog bica stojipred osebujnim poteskocama. biljahu hl ta :izlaganja provedena isto onako iegzistencijalno izvomo kao 5to su moZda bila egzistencijski izvoma. u skladu s rijernu pripadnorn vrstom bitka.6ko-ontoloSiko prvenstvo tubitka razlog tome sto tub~ttku ostaje zastrto specificno ustrojstvo njegova rbitka . Ali kako da . upravo . da vlastiti bitak razumije iz onog bica prema kojemu se bitno neprestano i najprije odnosi. naprotiv.-------- ! Drugo poglavlje DVOSTRUKA ZADACA U OBRADI PITANJA 0 BITKU METODA ISTRA2:IVANJA I NJEGOV NACRT § 5. razurnijevanje bitka ne samo pripada. etika. Ali buduci da tubitku.strulcture ikoja pripada . n~go i u ~ogledu neke isto tako »neposredne. >>poliitrlika«. Za sada je time samo najavljeno. Najpreca u pitanju 0 bitku mora. da to bice mor~ biti onticko-orrtoloski prirnarno dano ne 'Sarno u smislu neke »neposredne« shvatljivosti samog tog bica. AJi tada se problem osvajanja i utvrdivanja usmjeravajuceg lDaIOina pristupa k tubitku pogotovu zaostrava. To dvoje ne mora nuzno 1Ciskupa. U samom tubitku. ako je u drugu ruku filozofs!ka spoznaja shvacena u svojoj mogu6nosti i numosti. iznesene u dovoljnoj mjeri. Dobitak od dosadasnjeg izlaganja tubitka bit ce egzistencijalno ovjerovljen tek kada temeljne struktore rtubitka budu.bitku. da je tubjtku on razu:mljiv i da tubitak uvijek vee boravi uizvjesnoj izlozenosti svojega bitka. pociva ono isto cemo po16 kazati kao ontolosko povratno zracenje razumijevanja svijeta na dzlaganje wbi!tka. P?stane pristupaeno i da ga u razurmjevajucern izlaganju taka reci nanisanimo? Ontie:ko-ontolosko prvenstvo dokazano za tubitak moglo bi zavesti u rnnijenje. biti analitika tubitka. eto.bude l:i razumljeno usmislu »kategorijalne. Filozofska psihologija. da bude izricito usvojen i utvrden pravi nacm pristupa k tom bicu.mi sami smo dapace uvdjek tajtubitak. Ali time niposto nije receno. iii upravo stoga. Tubitak ima. ali predontoloski IiJpak mJetud. liZ eksplicitnu orijentaciju na problem samog bitika. snage. naime iz »svijeta«. on je ontoloski najdalje. moo. Ali ostaje pitanje. Njegovu je najvlastitijem binku doduse svojstveno. i time u njegovu razumijevanju vlastita bitka.. mogucnosti i sudbine rubltka. ali seniti neiSikljueuje. da se to njegovo majneposrednije predontolosko izlaganje svojega vlastitog bitka moze preuzeti kao primjerena nit vodilja.tu.

ikoja kao nesto poput »filozofske« antropologije treba da stoji na filozofski zadovoljavajucoj osnovici. valja pokazati. Tubitak jest na taj naOin. »dijelove«. interpretacija IStO slijedi pruza .da li u toj naivno ontoloskoj upotrebi vremena dolazi do izrazaja 2* 19 . Tek n~kon sto bude osvojen taj horizont.naideja 0 binku i zbilji.. Vrstu pristupa i izlaganja valja. bez mterp. tek pripremiti. pripremna ce analitika zahtijevati svoje ponavljanje na viso] i pravoj ontoloskoj osnovici.skicirane iz te id:je ne srruju biti ontoloski nesmotreno nametnute tubjtku. tocnije. Time ce se vulgamom pojmu vremena vratiti njegovopravo samostalnosr] nasuprot Bergsonovoj tezi da je vrijeme. jos dosta tamno. potrebna je izvorna eksploatacija vremena kao horizonta razumijevanja bitka iz vremenosti kao bitka tubitka koji razumije bitak. bila rna koliko »razumljiva p? sebi«. Ta analitika ne moze htjeti da dade jednu potpunu ontologiju tubitka. i kako Izviru iz nje. odakle uopce tubitak n~Cito razumije i izlaie nesto poput bitka. da je vrijeme ono. I. »Vremensko. koje se postavlja o smislu bitka uopce.Ice tu sveki put reci dsto SltO>i bivstvujuee »U vremenn«.bica i »nadvremenskog. PridrZavajuci se te povezanosti. misljeno pod tim pojmom. oda~rati tak~: da se to bi6e moze pokazati samo po sebi polazeci od sarna sebe. prostor. To vrijeme mora biti izneseno na vidjelo i genuine shvaceno kao horizont mtava razumijevanja bitka i svakog dzlaganja bitka. Time se odreduju njezine granice. U smjeranju k jednoj mogucoj takvoj antropologiji.ijeme« odavno fungira Ikao ontoloski Hi. da bivstvujuci razumije nesto poput bitka. Kao smisao bitka onog bica koje nazivamo tubitak bitce navedena vremenost. fungira kaokciterij razlucivanja regiona bitka. i vulgarno razumijevanje vremena uopce. IkioJe se u svakoj vrsti bitka fakti6nog rubitka odrzavaju kao ~ne 5tO odreduju njegov bitak.Vjecnoga i Itaj se jaz pokusava premostiti. koju dakako valja Izgraditi.nJ~gova smisla.sa~o n~~. Ikakvo se natalozilo u tradicionalnom pojmu vremena koji se odrzava od Aristotela do Bergsona i dalje. 18 Kao nagovjestaj bijase pokazano:1Jubitku pripada kao ontioko ustrojstvo neki predontoloski bitak. premda ne nebstne. Obicava seisticati »bezvremenskie smisao reeenica nasuprot »vremenskom« tijeku relCeniCnih iskaza. Aili ta analiza tubltka ru~e samo nepotpuna. naprotiv. u s~ojoj PI1?sJ~cnoJ svakidasnjosti. U Uikupnosti te zadace pociva ujedno za- htjev. Razgranieuju se neika »vremenska« bica (prirodni prooesi i povijesni dogadaji) prema »nevremenskim« bi6ima (prostomi i brojcani odnosi). u smislu »biti u vremenu«. nego je ~a sada i. Medutim. naprotiv. da taj pojam vremena. odnosno njezinu ontoloskom utemeljenju. izviru iz vremenosti. »Vr. nikoje »kategorije. Postoji faikt: vrijeme. Kako li vrijeme dolazi do te osobite ontoloske funkcije i pogotovu s Ikojim pravom upravo nesto poput vremena fungira kao takav kriterij. Ali je zacijelo pripremljeno tlo za dobivanje tog odgovora. Pri tome valja razjasniti. prethodn~ . Da bi taj uvid bio omogu6en. Ovako shvacena anruit:i:katubitka ostaje posve orijentirana na vodecu zadacu obrade pitanja 0 bitku. Taj se navod mora potvrditi u ponovljenoj mterpretaciji struktura tubitka koje ce biti prethodno pokazanekao modusi vremenosti. Zatim se pronalazi »jaz« izmedu »vremenskog.~etaClJ7. Tada s obZl:rom:r. Kod nje pak ne treba ispostavljati proizvoljne i slucajne. dakako. s tim izlaganjem tnbitka kao vremenosti nije dan vee i odgovor na vodece pitanje. Oslobadanje horizonta za najizvormje izlaganje bitka treba ana. onticki kl1iterij naivnog lI'azlikovanja razliCitih regiona biCft.tatemelJ~o ustrojstvo svakidasnjosti tubitka izrasta pnpremno IZ' nosenje biokatog biCa. On~ IZnosi jedino tek bitaik tog bica. taj nacin pIThstupa treba pokazivalti: ~k~ vo je to bice najprije i najcesce. odredenje koje je. pa jos k tome . da se ovako dobiveni pojam vremenosti razgranici prema vulgarnom razumijevanju vremena.. nego bitne strukture.

u stvari. pri -cemu je prije svega na temelju togdogadanja moguce nesto poput »svjetske povijesti«. neko bice '»U vremenu«. 0 sudbini njezina zapitivanja. pogotovu bude 1i kao sirovi rezuitat predavan dalje radi pukog uzimanja na znanje nekog »stanovista« koje mozda odstupa od dotadasnjeg na- povijesti ontologije Svako istrazivanje . neka unutar oslobodenog horizonta otpocne s jstJra:fujUC1m pitanjima . tada ce to reci. izvornu odredenost smisla bitka . Taj odgovor nece biti pojmljenputem ponavljanja onoga sto Izrtce ikao tezu.u tu »po sebi razumljivu« ontolosku funkciju i u njoj se zadrzalo do danas. daje za konkretno ontolosko iJs. Konkretan odgovor na pitanje 0 smislu bitka daje 'pdje svega ekspozicija problematike ternporalnosti. Otuda fundamentalna ontoloska zadaca interpretacije bitka kao takvog ukljuouje u sebi obradu temporalnosti bitka. dospjelo tako reci »sarno od sebe. nije vazno. ikako. § 6. svaki put »dogada« iz svoje buducnosti.ne mozda tek bite kao bice »U vremenu« -izlazi na vidjelo u svojem »vremenskorn« karakteru. Njegov bitak nalazi svoj smisao u vremenosti. bio on ma kakav i ma »sto«. Bude li bitak pojmljen iz vremena. I to ne samo tako da se ita njegova pros lost tako reci vucara »za. Stoga 5tO je izraz »vrernenski« u navedenom znacenju zauzet upretfilozofskoj . grubo receno. Nasuprot tome valja na tlu obrade pitanja 0 srnislu b. ako iz rijega potekne uvid 0 specifiono] VlI'sti bitka dosadasnje ontologije.katkada u njemu naknadno djeluje. da je. medu tim . razumljivi az pogleda na vrijerne. i jertaj izraz namjeravamo upotrijebiti u istrazivanjima sto s11jede jos i za jedno drugo znacenje. treba tek razjasniti. Da li je odgovor »nov«.njegova prava moguca ontoloska relevantnost. I »Nevremensko« je i »Nadvremensko« u pogledu svojeg bitka »vremensko«. Ali »vremensko« tada vise ne moze znaciti samo »blvstvujuce u vremenu«. on jest njegova proslost. Tubitak je u svakom svojem nacinu da jest. i kako je. I to opet ne na nacin neke privacije na raoun »Vremenskoga« kao bica »U vremenu«. i to ostaje vanjstina. prema svojem najvtastitljem smislu.kao i njegovih karaktera i modusa .iz vremena nazivamo njegovom temporalnom odredenoseu. On »je« njegova proslost na nacin njegova bitka koji se. Zadaca destrukcije ispravno ekspliciranom fenomenu vremena ukorijenjena centralna problematika ontologije. da je dovoljno starkako bi ucio pojmiti moguonosti sto su ih pripremili »stari«. u ispravno gledanom i tina tretmana. njezinih prcnalazaka i promasaja . 8tO je u njega pozitivno mora poCivati u tome.i filozoiiskoj upotrebi jezika.na pitanje 0 bitku postaje uputom o niti vodllji Istrazivaaja. Ta je pak uvjet za mogucnost povijesnosti kao vremenskog nacina bitka samog tubltka. nego u jednom pozitivnom smislu koji.j sturoj recenici. i razliciti modusi i derivati bitka u svojim unodifikacijama i derivacijarna postanu. Ono. Odgovor. onda time sam bitaik . Izricito iii ne. to do sada nitko nije :ni pitao niti istrazivao.traZivanje uputu. odgovor na pitanje 0 bitku ne moze lezati u nelroj izoliranoj .i on daje samo to. da jeon u dovoljnoj rnjeri dan tek tada. i moguce je povijesno pripadati svjetskoj povijesti.njim i da on posjeduje Proslo kao jOg postojece svojstvo koje .kao 0 nuznosti pnirnjerenoj tubitku. Aiko tako odgovor . Povijesnost znaci ustrojstvo bitka »dogadanja« tubitkakao takvog. 21 20 .tka pokazati. Odredenje povijesnost slijedi prije onoga 510 se naziva povijest (svjetskopovijesno dogadanje). »Vrijerne« je. bez obzira ma to da li je on. Tubitak je uvijek u svojem vlastitom bitku. i to u horizontu vulgarnog razumijevanja vremena.ne na posljednjem mjestu i ono koje se kreoe u okolisu centralnog pitanja 0 bitku _ jedna je ontieka moguonost tubitka. Buduci da bitak postaje shvatljiv uvijek samo uzimajuci u obzir vrijeme.

karakteristiena je povijesnost. da pitanje 0 smislu bitka nije samo nerljeseno.dovodi samo od sebe do toga. ta ostaje skrivena tubitku. Ona prepusta predaju razumljivosti po sebi i zakrcuje pristup natrag k iskonskim »vrelima« iz kojih setradirane kategorije i pojmovi bijahu crpili dijelom na pravi nacin. 0[1- toloskom. i dok.ne slijedi za njim. to jest. Pitanje 0 smislu bitka . zakriva. dakle. najprije i naj- da to. 'ciju smo onticko-ontolosku nuznost pokazali.a to uvijek: mati proslost njegovesgeneracije« . Tradicija iskorjenjuje povijesnost tubitka dotle. i u izvjesnom opsegu stalno. da sebi razbistri ne sarno svoju egzistenciju neg-a i smisao same svoje egzistencijalnosti. Izostanak historije nije dokaz protiv povijesnosti tubitka. Tubitak moze o1lkiri. To wijedi ne na posljednjem mjestu i za ana razumijevanje. VIastita proslost rubitika . TracLicija dapace eini. koje je ukorijenjeno u najvlastitijem bitku tubitka. da se unaprijed obavijesti 0 smislu bitka uopce. njemu je uskracena i mogucnost historijskog zapuivanja i otkrivanja povijesti. Tradicija.kao samostalne zada- hodna eksplikacija tubitka u njegovoj vremenosti i povijesnosti . AIko. Ako se pak tubitak latio mogucnosti. da pita 0 njegovoj povijesti. iznijet ce na vidjelo slijedece: tubitak nije samo sklon da propada u svojsvijet u kojem bivswuje i da sebe relucentno izlaze it njega. koja .ije sebe kao historijsko. ta:da je neizbjezan uvid: i za samo zapitivanje o bitku. i ako je pri takvu zapitivanju otvorio sebi oci za bitnu povijesnost tubitka.isava njegova vlastita vodstva. u kojoj je on. nego uvijek vee ide ispred njega. Ona stvara nepotrebu da se takvo vracanje bar samo razumije u svojoj nuznosti. to jest kao pret- CeSCe cini ono sto »predaje« taiko malo pristupaCnim. naprotiv. Ta ga J.tocnije his- pa prema tomei skupa is njemu pripadnim razurnijevanjem bitka. pri Citavom interesu za historiju i citaV'oj gorljivosti za fi'loloSki »stvamu« interpretaciju. vi~ ne razumije najelementarnije uvjete koji jedini omogucuju pozitivni povratak k proslosti usmislu njezina produktivnog prisvajanja. koja lezi u njemu. roo jest. To razumijevanje otvara moguenosti njegova bltka i lI"eguliiraih.ceo Tako tubitak dovodi sebe u naein bitka histonijskog zapitivanja iistnuivanja. smjerova i stanovista filozofiranja u najudaljenijim i posve tudim kulturama i tim zanimanjem kusa prtkritl svoju menost vlastita tla.vartiradiciju. Tako obrada pitanja 0 bitku mora iz najvlastitijeg smisla bitka samog zap itivanja razabrati uputu.jos danas odreduje pojrnovni aparat 22 23 .moguca jekao naain bstka pitajuceg tubitka samo stoga 5tO je u temelju svojeg bitka odredena povijesnoscu.da razum.da se on krece sarno jo~ u zanimanju za mnogovrsnost mogucih tipova. Nehistorijsko moze biti neko doba samo jer jest »povijesno«. koja pd tome stjeee vlast. nego je kao deficijentni modus tog ustrojstva bitka dokaz za nju.prolazeci kroz svakojake filijacije i iskrivljavanja . nego tubitak postaje u isti mah podlozan i svojoj vise ili manje lzricito prihvacenoj tradiciji. Grcka ontologija i njezina povijest.u skladu s njemu pripadnim nacinom povrede. da tubitak. kako oi s pozitivnim usvajanjem proslosti dovela sebe u posji-d najvlastitijih mogucnosti pitanja. da irn takvo porijeklo bude uopce zaboravljeno. nego je uza svo zanimanje za »metafiziku« palo u zaborav. i najprije povijestan. U pocetku je (§ 1) bilo pokazano. Posljedica je toga. Ta elementarna povijesnost tubitika moze samom njernu ostati skrivena. Aii ona maZe biti talkoder naizvjestan nacin otkrita i doZivjeti da bude njegovana. Moguce je latiti se tradicije i dokucivanja onoga 5tO ona »predaje« i kako predaje . i za moguonost njegova oblikovanja. Ali pripremnaInterpretacija fundamentalnih struktura tubitka u pogledu njegove na:jbliZe i prosjecne vrste bitka. zapitivanja i izbora. urastao u jedno naslijedeno izlaganje bitka i odrastao je u njemu. Iz njega on razumije sebe najprije. torienost . 100vati je Ii izI1iCilto t slijediti. Ali historija . da postane historljskom.

Ja. njezina negativna fun!k. 24 25 . provedenu po niti vodilji pitanja 0 bitku. i mogla biti. poziva u pomoe dijalektika. onda je potrebno razlabaviti ukrucenu tradiciju i ukloniti prikrivanja kojima je urodila. duhovnopovijesno Ili problemskipovijesnro. Destrukcija. naime. pa odreduje jos i temelje i ciljeve Hegelove »logike«. moze biti provedena SaiIIlO na riacelno odlucujucim postajama te povijesti. smjerajuci 'k jednoj ontoloskoj Jnterpretaciji supstancijalnosti subjekta. ili se pak. iskolciti nju u njezinim pozirivnim moguonostirna.filozofije. urn. skrriveno je umijece u dubinama ljudske duse.. dase odvaiuje uci u jednu tamnu oblast: »Taj shematizarn naseg razuma.iodnosno pustio da ga onarno gura prisila samih fenomena.iz »svijeta« i da je ovako Izrasla ontologija podlozna tradiciji. i ukoliko se. ako 1. tijekom povijesti ontologije interpretacija bitka uopce tematski dovodila u vezu is fenomenom vremena i da li je bila. Na ta se bica. 180 i d. u pogledu pojava i njihove puke forme. ona ima pozitivnu namjeru. dub. U skolastickom oblicju grcka ontologija u bitnomu prolazi put preko Suarezovin Disputationes methaphisicae u »metafiziku« i transcendentalnu filozofiju novoga vijeka. mora biti tematski i nacelno izneseno na vidjelo.. nepropitana u pogledu bitka i strukture njihova bitka. prenosi sastojina kategorija tradicionalne ontologije. Tu zadacu razumijemo kao destrukciju naslijedene sastojine anticke ontologije. Njezina je sistematika sve prije negoli slaganje naslijedenih dijelova u neku gradevinu. Unutar granica [ednog dogmatskog preuzimanja temeljnog grokog shvacanja bitka ima u to] sistematici jos mnogo neobavljena posla koji vodi dalje. bitno pripadna postavljanju pitanja Lrnoguca jedino unutar njega. ne zeli pokopati proslost u nistavilo. moze uspjeti da se pribavi svjetlost tami shematizma. nacelno obradena za to potrebna problematika tempmalnosti.razumije sebe i bitak uopce . destrukcija povijesti ontologije.cija ostaje neizricita i indirektna. Sam je Kantznao to. Kritik der reinen Vernunft-. U okviru ove rasprave. Destrukcija irna jednako malo negativni smisao otresanja ontoloske tradicije. dosljedno neprestanom zanemarivanju pitanja 0 bitku. Ifkoliko u tijekute povijesti ulaze u vidokrug odredena istaknuta podrucja hitka ~ otada primarno usmjeravaju problematiku iDescartesovo ego cogito. kojoj je cilj nacelna obrada pitanja 0 bitku. zasto je za Kanta morala ta oblast ostati zatvorena u pogledu svojih pravih granica isvoje centralne ontoloske funkcije. da tubitak . bio on usmjeren doksografski.Prvi i jedini tko se na jednoj dioniciistraiivaCikog puta kretao u smjeru prerna dimenziji temporalnosti. Treba li za sarno pita:nje 0 bitku poluciti transparentnost njegove vlastite povijesnosti. osoba). naprotiv. ta podrucja ostaju. nego njezina krbtika pogada o-Danas« i pogada vladajuci nacin tretiranjapovijesti ontologije. a to uvijek maci u granicama sto iSU faktieno dane sa svakim postavljanjem pitanja i iz njega skiciranim omedenjem moguceg polja istraziva:nja. Ali tada se na tom putu dade takoder pokazati. s. nema nista zajednicko s nekim losirnrelativlranjem ontoloskih stanovista. Ta iz korijena iseupana grcka ontologija postaje usrednjemu vijeku cvrstom sastojinom ucenja.1 Ono pred leim je tu Kant 'takoreCi ustuknuo. Tek ako je fiksirana problematika temporalnosti. uz odgovarajuce forrnalizacije i jedino negativna ogranicenja. da li se. kao istrazujuce ispostavljanje njihova »rodnog lista« 0 tom porijeklu. Ovo pokazivanje porijekla temeljnih ontoloskih pojmova. Destrukcija se ne odnosi negirajuci prema proslosti. kao razbija:nje te sastojine na izvorna iskustva u kojima bijahu dobivena prva i otada vodeca odredenja bitka. jest Kant. dokaz je za to. obratno. subjekt. koja je ostavlja da spadne Ina razumljivost po sebi i na puku gradu koju valja nanovo obradltiItako za Hegela). Ona treba. Uskladu s pozitivnom tendencijom destrukcije najprije valja postaviti pitanje. :Cije cemo istinske prirodne tajne tesko ikada odgonetnuti i neskrivene ih dovesti pred 0<:i.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful