P. 1
Boetije

Boetije

|Views: 308|Likes:
Published by vix89

More info:

Published by: vix89 on Feb 08, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/04/2014

pdf

text

original

Boetije (ili Boecije) (lat. Anicius Manlius Severinus Boethius) (Rim 480-Pavija 524.

ili 525) je bio rimski hri anski filozof s po etka 6. veka. Nadimak "poslednji Rimljanin" je dobio zbog izuzetne privr enosti antici. [uredi]

ivot

Boecije je ro en u rimskoj plemi koj porodici koja je pre la u hri anstvo jo mnogo pre njegovog ro enja. Kada mu je otac, rimski konzul, 487. godine umro, de aka je podigao uticajni staratelj ijom se erkom o enio i tako ostvario brz napredak u rimskoj dr avnoj administraciji. Poznavanje gr kog nije vi e bilo uobi ajeno me u rimskim vi im klasama, ali je Boecije nekako uspeo da nau i jezik. Njegovo legendarno vladanje gr kim stvorilo je mit o tome da je do osamnaeste godine u io u Atini. Rano sazreli Boecije pobolj ao je Teodorikove odnose sa varvarskim kraljevima. Upravljao je izgradnjom vodenog i sun anog sata za burgundskog kralja i izabrao harfistu za frana ki dvor kralja Klodovika. Do 510, sa samo trideset godina, unapre en je u zvanje konzula; dvanaest godina kasnije do iveo je da njegovi mladi sinovi postanu konzuli, a ve slede e godine kao magister officiorum uspeo se na polo aj poverljivog savetnika kralja Teodorika. U me uvremenu Boecije je nekako na ao vremena da stvori biblioteku enciklopedijskog obima - delom sa injenu od sopstvenih spisa, delom od prevoda sa gr kog. On je izmislio ime quadrivium (isprva quadruvium) za jednu vrstu obrazovnog programa. etiri Ämatemati ke" discipline (aritmetika, muzika, geometrija i astronomija) predstavljale su put ka poznavanju numeri kih Äsu tina" koje su neoplatonisti nazivali jedinim pravim objektima saznanja. Boecije je napisao raspravu o svakoj od matemati kih disciplina. Njegovi spisi Aritmetika i Muzika (prvo delo muzi ke teorije za koje se zna na hri anskom Zapadu) odr ali su se i postali standardni tekstovi srednjeg veka. Tako je za itaoca sa latinskog, u enog oveka srednjeg veka, Boecije sa uvao Äosnovne elemente umetnosti i nauke Gr ke". Po analogiji sa quadriviumom za matemati ke discipline, srednji vek e za verbalne discipline (gramatika, retorika i logika) proizvesti trivium. Quadrivium i trivium su zajedno obuhvatali sedam slobodnih umetnosti. Boecije je tako e obezbedio bazi ne tekstove za prou avanje aristotelovske logike u srednjem veku. U svoja etiri teolo ka traktata o prirodi Boga i Hristovoj li nosti obezbedio je model sre njovekovnog sholasticizma, prototip za svetog Tomu Akvinskog, i tako stekao zvanje Prvog sholasti ara. Boecije je koristio Äteologiju", za kojom se kao to smo videli tragalo barem jo od Fila u prvom veku, da opi e filozofsko istra ivanje prirode Boga. On mu je, isto tako, dao strogi aristotelovski karakter koji e sedam vekova kasnije uroditi plodom u delu Summa Theologica sv. Tome Akvinskog (otprilike izme u 1265. i 1293.). U eni Kasiodor, Teodorikov dr avni sekretar, uputio je pohvale dvadesetpetogodi njem Boetiju. ÄKroz tvoje prevode Italijani itaju Pitagoru muzi ara, Ptolemeja astronoma, Nikomaha aritmeti ara, Euklida

godine." Smatraju i ovo priznanjem krivice i nalaze i potvrdu u falsifikovanom pismu Boetija isto nom caru. Boecije je tada. Godinama se pripremao za ovo majstorsko ostvarenje zatvorske knji evnosti. Teodorik Veliki postizao je u po etku spektakularne uspehe u unapre enju produktivne koegzistencije izme u Gota i Rimljana. dok teolog Platon i logi ar Aristotel vode raspravu rimskim glasovima. sti avanje izme izme u Isto ne i Zapadne crkve pothranilo je Teodorikove strahove da e se rimski podanici odre i njegove vladavine u korist isto nog pravoslavnog cara. suparni tva Isto nog i Zapadnog carstva. sasvim originalnu viziju. Boecije je impulsivno protestovao. Kada je rimski senator Albinije optu en za pisanje izdajni kih pisama caru Justinijanu. amio zato en u eliji u Pavijskoj kuli u blizini Milana kao rtva sumnji avog kralja i zavidljivih dvorana. On je uspeo da prevede i preobrazi istan anosti Platona i Aristotela u popularnu filozofiju. Proglasiv i sve (uklju uju i svoje gotske saplemenike) pravno podre enim rimskom pravu. ÄSenat. Li na nesre a. Boecijeva li na tragedija predstavljala je simptom nesigurnosti onoga doba.geometra. Kobnu dokolicu koja je prouzrokovala nastanak ovoga dela nametnuo je Boetiju nepismeni ali prosve eni kralj Teodorik Veliki u ijoj se slu bi nalazio. krivi smo za isti zlo in. Me utim. Albinije ima podjednako pravo na za titu zakona. insistirao je na toleranciji ortodoksnih katolika i sigurnosti za neza ti ene Jevreje. . nesigurni Teodorik uhapsio je Boetija pod sumnjom da je po inio veleizdaju." Boecije je jo kao mladi obznanio daje njegov ivotni poduhvat da Äobi aje na e Dr ave podu i ume u gr ke mudrosti". ekaju i u zatvoru na pogubljenje zbog veleizdaje. Ako smo mi nevini. zatvorska izolacija i odvojenost od knjiga podsta i e novu. sasvim po modelu aristotelovskog tragi nog heroja. 523. rimski senator stvorio je sredstvo preko koga se kroz srednji vek prenosila anti ka kultura i klasi no delo puno utehe u nemirnim vekovima. Boetije u tamnici Boecijev kobni pad u kraljevu nemilost. ti si mehani ara Arhimeda vratio Sicilijancima na latinskom. na inio ga je tvorcem klasi nog dela punog utehe za kasnije vekove. i ja sam.

Nam in omni adversitate fortunae infelicissimum genus est ifortunii. [uredi]Delo Ako je sre a najve e dobro bi a. vodi nas od samosa aljenja kroz Äbla i lek" (razumevanje hirova Sudbine) do Äja eg leka" (umanjivanje zna aja zemaljskih dobara koja zavise od Sudbine). da ne bi izgubio ono. nije najve e dobro. Ali kako u svetu u kome Bog predstavlja Dobro a istorijom upravlja . od nekih stotinak strana. fuisse felicem. Pri tom onaj. Posle Biblije na latinskom. Gibon. te ko da bi uspeo da napi e tako koncizno ili toliko popularno delo. ili zna da je ona nepromenljiva. ovekov greh predstavlja puka zaboravnost. njegova knjiga bila je mo da naj itanija knjiga evropskog srednjeg veka. koje ivi po razumu. ukra eno i pojednostavljeno. pre ro enja svaka du a'je ista. li i na puku kolekciju spisa drugih autora.. U zatvorskoj eliji i bez svoje biblioteke. za to ne sumnja da se mo e izgubiti. o ito je da nestalnost udesa ne mo e potpomagati sticanje sre e. ili ne zna. da bude sretan.125)[1] Na prvi pogled. nu no je da se boji. jer se pred njim isti e ono. Ili pak. koje iskazuje neuporedive odlike nezavisno od varvarstva onoga vremena i situacije autora". Ako ne zna. Jer. antologija njegovih sopstvenih bolnih klasi nih se anja. iji se gubitak mo e ravnodu no podnositi. smatra ga Äzlata vrednim delom. uvek neprijateljski nastrojen prema metafizici. Da je bio okru en svojim knjigama. i ako ono. Boecijeva sagovornica. dr i da ne mora za to mariti? I po tome je ono dobro. glavni izvor za nau nike u danima pre pojave tamparske ma ine. Boecije je morao da se osloni na visoko kultivisanu memoriju. Filozofija obnavlja to se anje. ako to izgubi. to se ne mo e ugrabiti. sa naizmeni nim kratkim pasa ima proze i stihova.) U ovo malo strana njegovo ogromno poznavanje anti kih filozofa postalo je rafinirano. posve ena Bogu. kako je to Platon objasnio. doista vrlo neznatno. Ali sve je odista Boecijeva tvorevina. ² Uteha filozofije (124 .Boecijeva grobnica u San Pjetru in Sijel de Oro Zato eni tvo koje mu je pru ilo ne eljeni odmor od slu benih du nosti prisililo je Boetija da se usredsredi na pitanja kobi i sudbine. (Jer u svakom nepovoljnom obrtu sudbine. Kroz dramati an dijalog boginja Filozofija. to se na bilo koji na in mo e oduzeti. kojeg vu e ta nepostojana sre a. Boecijevo omanje delo. a njegovo trajno vredno delo Uteha filozofije predstavljalo je tvorevinu ove dve poslednje bedne godine Boecijevog ivota. kako li mo e biti sretan udes zasnovan na zaslepljenosti neznanja? Ako pak zna.. pa mu zato neprekidan strah ne dopu ta. zamagljeno se anje na du u. najgora nesre a sastoji se u tome to smo nekada bili sre ni.

ser Tomasa Mora koji je napisao Ute ni razgovor (1534) i D ona Banjana u njegovom Poklonikovom putovanju (1676). Ovo pitanje e mu iti i druge autore zatvorske knji evnosti. kad su ga tukli toljagama dok nije izdahnuo. bodrila su slu ajnog itaoca.bo ansko Provi enje." Ovo obja njava za to bo je predznanje ne pori e ovekovu moralnu odgovornost. razlikuje Bo iji na in razumevanja stvari od ovekovog. poezije i elokvencije. Ta razlika svodi se na njihov razli it odnos prema vremenu. Änepokretnu ta ku u stalno promenljivom svetu". odstupaju i od rotiraju e nepostojanosti sveta. Za generacije koje nisu mogle da itaju gr ki i koje su izgubile kontakt sa mudro u anti kih naroda. Neizvesnost. Ali ako je Bog sve ve unapred odredio. Uteha filozofije. Mada puna pomnog logi kog rasu ivanja. niti citira Bibliju. Kralj Alfred Veliki (849-899) na inio je na staroengleskom slobodnu verziju Utehe sa . pitanju kako dobrostivi Bog mo e da trpi zlo. mo e da postoji zlo? Svakodnevni zaokreti sudbine ne remete bo anski plan. Vrhovni prevodilac Boecije kona no e i sam u ivati pogodnosti koje donose najeminentniji i najve tiji prevodioci. i nema ni ega u vremenu to mo e jednovremeno da obuhvati itav opseg svoga ivota: ono je u poziciji da jo uvek ne poseduje sutra a ve je izgubilo ju e. On ne mo e da umakne problemu teodiceje. Boecije je eleo da nas podstakne da Äponudimo skru ene molitve" li nom Bogu. Dijalog izme u optimisti ne Gospodarice Filozofije i neute nog zatvorenika nastavlja zabrinuti laik. Äsudiji koji sve vidi". Ljubav nas dr i na okupu i poma e svakome od nas da povrati se anje na svoju prvobitnu du u. to se vi e pribli imo toj sredi njoj ta ki. boginja puna utehe. mora da je ve posedovao taj neustra ivi spokoj za kojim je tobo tragao. Oni su vezali vrstu om u oko Boecijevog vrata i sna no stezali dok mu o i skoro nisu isko ile iz duplji. utoliko emo biti slobodniji. kako mo emo biti slobodni da biramo? Filozofija. Pobo ni zatvorenik mora da na neki na in Äpred ovekom opravda bo je puteve". ali on ne nudi izrazito hri ansku doktrinu. mo da se u bla em mu enju.. Um neprolaznog Boga Äobuhvata u sebi celinu ve nog ivota u jednoj jednovremenoj sada njosti". forma i stil Boecijeve Utehe pru ali su pomo .. On se pridr avao obe anja iz svog naslova.. napokon su okon ali d elati. mo e otkriti izvesna samilost. Knjiga kojoj je bilo su eno da postane klasi no delo hri anskog srednjeg veka o ito nije predstavljala delo jednog hri anina. tako stoje pomagao svakom usamljenom zato eniku da dosegne Boga sopstvenom razborito u. Nesklon teologiji.. njegova kratka poglavlja u kojima su se smenjivali proza i stihovi. U ovom sada njem ivotu ne ivi ni ta potpunije nego u tom nestalnom i prolaznom trenutku. Gibon se divio Boetiju jer Ämudrac koji u istom delu mo e da vesto kombinuje bogatstva filozofije. ÄSve to ivi u vremenu postoji u sada njosti i napreduje od pro losti ka budu nosti." Kasnije generacije odale su po ast Boetiju i njegovo delo nastavilo je bogat ivot u godinama koje su usledile. Uteha filozofije predstavlja delo zatvorske knji evnosti. iako je samo nekoliko od njegovih stanovi ta izrazito ne-hri ansko. najgore od svih zala. Ali njegov genij je pre iveo i irio svetlost znanja kroz najmra nije razdoblje latinskog sveta.

ona je poku ala da sti a svoju Äduboku alost" itanjem Biblije i Svetih otaca i estim savetovanjima sa nadbiskupom. Nau nici se sla u da je uspela da o uva uzvi enost latinskog originala uz izvesnu Ägrubu rasko ". Njegov odnos prema kompozitoru.. i sa kojima e ga predstavljati na srednjovekovnim crte ima . Boecijev otac je bio konzul 487. ali je kratko posle toga umro. vajcarski benediktinac iz manastira Sen Gal preveo je knjigu na stari crkveno-nema ki. sve varke razotkriva svijeta. Platona i Nikomaha . Raj. Uz Utehu filozofije. kada im je lan bio i vladar Olibrije (Olybrius). 1491-1492). tko k njoj puta na e. Potom se svakodnevno te ila prevode i Boetija pri emu je posramila spore nau nike tako to je na svakih pola sata zavr avala po jednu stranicu.» (Dante Alighieri. Boecijevo delo o uvalo se u 137 rukopisa i tako postalo jedno od prvih tampanih dela o muzici (Venecija. an de Meng. Godine 1593. kako je to iskazao Gvido d'Areco (oko 1000) Äonaj koji stvara i komponuje muziku defini e se kao besvesno bi e jer on ne razume". Ili. Dante je uvrstio Boetija u dvanaest zraka na sun evom nebu: «Tu gledaju sve dobro du a sveta u iva koja svakom.sopstvenim dodatnim komentarima i proglasio Boecijevu knjigu jednom od etiri zlatne Äknjige koje je neophodno da poznaje svaki ovek". ucveljena zbog vesti da se protestantski predvodnik Anri Navarski (1553-1610) odrekao protestantske stvari i prihvatio katoli ku veru u Sen Deniju. Uprkos svojoj stru nosti.) oserov poku aj bio je samo prvi od mnogih poku aja Äpoengle enja" Utehe. Ostale biografske podatke uglavnom crpimo iz Boecijevih dela. Boecijeva zbirka tekstova o muzici (oko 505) te ila je itave generacije harmonijom svemira. preveo je itavu Utehu na francuski.koje je prevodio. Prou avaju i univerzalno saglasje.. tako da je brigu o . Bili su hri ani ve oko sto godina pre ro enja Beotija. godine. a prozu diktirala svome sekretaru i itavu Utehu zavr ila za otprilike dvadeset etiri do dvadeset sedam asova. Du a svemira sliva se u jedinstvenu celinu u skladu sa muzi kim saglasjem". Matica hrvatska Zagreb 1961. Deseto pjevanje 124-126. Stihove je pisala vlastitom rukom. preveli Mihovil Kombol i Olinko Delorko. Boecije je pripadao rimskoj porodici iz Ancija. Oslanjaju i se na Pitagoru. Prvi i najzna ajniji Boecijev biograf bio je Kasiodor (Cassiodorus) koji mu je bio kolega kao senator. Najslavniji i najzna ajniji bio je onaj kraljice Elizabete I (1533-1603).on je pomogao velikim Grcima da obezbede matemati ku osnovu za muzi ku teoriju na Zapadu. Boecijeva rasprava obilato je koristila svaki detalj gr kih teorija i zavr avala se Ptolemejovom sopstvenom teorijom o podelama tetrakorda. peva u ili svira u bio je isti kao odnos arhitekte prema zidaru. musicus je bio kosmolog. On je objasnio da je Ämuzika povezana ne samo sa razmi ljanjem ve i sa moralno u. Boecije je u inio besmrtnim njihov grandiozni koncept muzike. ili upravo zahvaljuju i njoj. U narednom veku. autor drugog dela Romana o ru i iz trinaestog veka. Neko ju je preveo na provansalski. To je verovatno bila verzija koja je privukla osera da Utehu prevede u englesku prozu i utka Boecijevu filozofiju u poeti nost ÄVitezove pri e" i Troila i Kreside.

Zao ovek je uvek. Beotije postaje magister officiorum (upravitelj svih vladinih i dvorskih slu bi) pod Teodorihom. sa ijom se erkom Rustikanom (Rusticiana) kasnije o enio. se nadovezivao na Platonovu ideju dobra i stoi ki pojam prirode i sudbine. Pod ostrogotskim kraljem Teodorikom postao je senator 510. je svojevrsna odbrana Boga i njegove dobrote. tvrdi Boetije. Nakon hap enja egzekucija je verovatno izvr ena u Paviji. nemiran i podlo an razli itim slabostima usled sopstvene nepravednosti. (biografski podaci po James Shiel-u. godine. Borstinu)     Dela: De consolatione philosophiae Peri hermeneias KatAgoriai Boetije Boetije (oko 480²524). to ne udi. Optu en je da je komunicirao sa vizantijskim carem Justinom I. bli i dobru i istini. a dobar ovek je jak i sre an. ovek ima slobodu da ini dobro. to jest Bogu. ak iako je okovan. jer je on daleki prethodnik Galileja i Bruna. ali je nesporno da je savr eno poznavao gr ki. Njegovo najpoznatije delo. Povod za optu bu je poku aj obrane Albinija (Albinius) senatora. Ostaci su mu kasnije preba eni u crkvu San Pietro in Ciel d'Oro u Paviji.D . Oko 520. PRO LOST PUNA UTEHE .Beotiju vodio Quintus Aurelius Memmius Symmachus. ostali komentari po Danijelu D . a ni ta o njegovoj astronomiji. to duh manje te i materijalnom ( ulnom) svetu. Borstin ± Svet stvaranja) . koji je bio pravoslavne vere. ÄUteha filozofije³. ak je bio optu en i za bavljenje magijom i bogohuljenje. ime dosti e bla enstvo.BOETIJE ( D. dok je Teodorih bio arijanac. Äposlednji Rimljanin³. Veoma malo je sa uvano o Beotijevoj geometriji. Raniji radovi o aritmetici i muzici baziraju se na delima palestinskog matemati ara iz prvog veka ne. ali su obojica opevani kao mu enici od Dantea. Postoji mogu nost da je tu do lo do neke zbrke sa imenjakom Svetim Severinom iz Norika (koji je bio srpskog porekla na osnovu nekih indicija). jer zna ta je dobro i pravedno i dela u skladu s tim. uprkos postojanju zla u svetu. Malo se zna o Boecijevom obrazovanju. Nikomaha (Nicomachus) iz Gerase. koji se pismeno alio Justinu na vladavinu Teodoriha. to je slobodniji.

BOETIJEV PAD U KRALJEVU NEMILOST. DA JE BIO OKRU EN SVOJIM KNJIGAMA TE KO DA BI USPEO DA NAPI E TAKO KONCIZNO ILI TOLIKO POPULARNO DELO. LI NA NESRE A. MORAO JE DA SE OSLONI NA VISOKO KULTIVISANU MEMORIJU. . EKAJU I U ZATVORU NA POGUBLJENJE ZBOG VELEIZDAJE . RIMSKI SENATOR STVORIO JE SREDSTVO PREKO KOGA SE KROZ SREDNJI VEK PRENOSILA ANTI KA KULTURA I DELO PUNO UTEHE U NEMIRNIM VEKOVIMA. ZATVORSKA IZOLACIJA. KOBNU DOKOLICU KOJA JE PROUZROKOVALA NASTANAK OVOG DELA NAMETNUO JE BOETIJU NEPISMENI KRALJ TEODORIK OSTROGORSKI U IJOJ SE SLU BI NALAZIO. 523 GODINE AMIO ZATO EN U PAVIJSKOJ KULI U BLIZINI MILANA KAO SUMNJI AVOG KRALJA I ZAVIDLJIVIH DVORANA. NA INIO GA JE TVORCEM MO DA NAJ ITANIJEG KLASI NOG DELA SREDNJEG VEKA. Govorio je gr ki. BOETIJE JE TADA. o enjen erkom mo nog staratelja i sam je sa trideset godina unapredjen u zvanje konzula. I ODVOJENOST OD KNJIGA PODSTA I ORGINALNU VIZIJU. POSLE BIBLIJE NA LATINSKOM. Sin rimskog konzula. Anicius Manlius Severinus Boethius) (480? ± 524?) je rodjen u Rimskoj plemi koj porodici koja je pre la u hri anstvo jo pre njegovog rodjenja. E NOVU SASVIM RTVA "UTEHA FILOZOFIJE " PREDSTAVLJALA JE TVOREVINU OD DVE POSLEDNJE BEDNE GODINE BOETIJEVOG IVOTA. u 42 godini do iveo je da njegovi sinovi postanu konzuli. GODINAMA SE PRIPREMAO ZA SVOJE MAJSTORSKO DELO " UTEHA FILOZOFIJE". iako to nije bilo uobi ajeno. a u 43 godini uspeo se na polo aj poverljivog savetnika kralja Teodorika. "UTEHA FILOZOIJE "PREDSTAVLJA DELO ZATVORSKE KNJI EVNOSTI.Boetije (lat.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->