P. 1
metabolizam masti

metabolizam masti

|Views: 2,751|Likes:
Published by Gosp Predsednik

More info:

Published by: Gosp Predsednik on Feb 10, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/03/2013

pdf

text

original

Diplomski rad

1

Danas se ishrana bogata mastima posebno zasicenim mastima dovodi u vezu sa nastankom kardio i cerebrovaskularnih oboljenja kao i sa nastankom izvesnih formi raka (debelog creva. One obezbeduju rast i obnovu celije. medutim. To. Danas se smatra da je unos do 30 % optimalan. One su sastojak naše svakodnevne ishrane i imaju najvecu energetsku vrednost od svih nutrijenasa (1g masti=9 kcal). Sve više se cuje opaska da svi mi volimo masti u svom tanjiru. linoleinska i arahidonska. puter) jer prevencija pomenutih bolesti može nastati jedino ako se o ishrani vodi racuna od najranijeg detinjstva. prostate. Manji unos masti hranom se ne preporucuje jer tada hrana nije ukusna i potrebne su velike kolicine hrane da bi se postigao bezbedan kalorijski unos. Manje od 20 % savetuje se samo osobama koje imaju jako povišene masnoce u krvi (dislipidemije-povišen holesterol i/ili trigliceridi). . a kada masti postaju opasne po zdravlje? Unos masti se krece u razlicitim populacijama u odnosu od 15-40 % pa i vise ukupne energije unete hranom dnevno. dojke. skladištenje i ekskrecija). To su linolna. ne znaci da deca mogu prekomerno da unose masti posebno zasicene masti (svinjska mast. masna mesa.Diplomski rad 2 Uvod Masti spadaju u makronutrijense zajedno sa belancevinama i ugljenim hidratatima. prekurzori su za sintezu prostaglandina. ali ne na svome telu. tromboksana i prostaciklina (hormonima slicnih supstanci). Restrikcija masti u ishrani pretvorila se u feto-histeriju u zemljama zapada. Postavlja se pitanje koji je to pravi udeo masti u kalorijskom unosu da bi bile zadovoljene nutritivne potrebe. Masti su nam potrebne zbog esencijalnih masnih kiselina. Narocito su bitne za osobe u periodu rasta. Esencijalne masne kiseline su znacajne zbog regulacije metabolizma holesterola (transport. konverzija u druge metabolite. pluca).

. tako da mogu proći kroz površinske slojeve ćelija. Oko 90% ovih supstancija prolaze kroz sluzokožu tankog a oko 10% kroz sluzokožu debelog creva. str. Osim toga. . Tako sažvakana hrana dospeva u želudac. u telo se mora unositi hrana. .iz belančevina. usisivanje ) i pogodnije za korišćenje od strane organizma. oni sastojci koji su visoko molekulnog sastava razlažu u prostije sastojke.ugljenih hidrata. U takvom stanju naš organizam može da ih primi.76. neophodan je i koseonik za oksidaciju kako se on unosi disanjem. pankreasnog soka i žuči.vode.zaštitnih materija. Varenje u tankom crevu vrši se pod dejstvom soka koji se luči iz sluzokože tankog creva. – za II razred gimnazije. Biologija. Spremljena jela ili presne čvrste životne namirnice. gde se vari tj. već kad se razmnože u jednostavne supstance sa molekulima manje veličine i kad postanu rastvorljive u vodi. i najzad . Mnogo hranjive supstancije koje se nalaze u životnim namirnicama su visoko molekulne.Diplomski rad 3 Osnove metabolizma Da bi se život mogao održati. 1 Tadić B. ugljnih hidrata u jednostavnije.mineralnih soli. resorbuje i iskoristi za sintezu sopstvenih materija ili za sagorevanje pri čemu se oslobadja energija potrebna za život.vitamina. jer je ona osnovna potreba svakog živog bića. Na taj način se hranjljive materije pretvaraju u rastvorljive supstancije.1 Naša hrana se ustvari sastoji iz istih osnovnih sastojaka iz kojih je načinjeno naše telo: . . masti. . Iz želudca tako svarena hrana prelazi u tanko crevo u kome se obavlja najvažnija faza varenja hidrolitično razlaganje belančevina. njega ima u neograničenim količinama. Isti procesi se delimično obavljaju i u debelom crevu.rastvorljivilje u vodi i podesnije za resorpciju ( upijanje. moraju se žvakati pri čemu se u ustima natope pljuvačkom. . te ih organizam kao takve ne može koristiti. za prolaženje kroz sluzokožu creva.masti. sposobne za resorbciju tj. pa se onda gutaju.

Prema tome resorbovene materije služe kao izvor energije i kao materijal za stvaranje sastojaka i sokova.Diplomski rad 4 Resorbovana hrana prelazi iz creva u krv ili limfu. .u ćelijama jetre i u mišićima. a kao krajnji proizvodi prometa materija dobijaju se i više neupotrebljivi ekskreti ( feces i urin ). gde se obavlja dalje hemijski proces. vitamina. U ćelijama se pod dejstvom fermenata. hormona i dr. dok se drugim delom pretvara u mehanički rad a treći deo se gubi u obliku konačnih metaboličnih prizvoda ( izmet i mokraća ) četvrti deo se deponuje kao rezerva u obliku asimilovanih organskih materija to su: glikogen. Znači hemijska energija koja se unosi hranom u vidu organskih materija pretvara se u toplotu jednim delom. ove visokomolekulne supstancije razlažu oksidišu. Masti u ćelijama potkžnog tkiva. koji ih odatle odnese u ćelije. oko bubrega i belančevine u jetri. oslobadju pri tome energiju u vidu toplote i mehamičkog rada.

Masti su koncentrovan izvor energije i doprinose ukusu hrane.04. Steroidima pripadaju i neki hormoni [polni hormoni i hormoni kore nadbubrežne žlezde].Diplomski rad 5 Hranljiva vrednost masti Masti imaju visoku biološku. ulaze u sastav omotača svake ćelije.akademac. svinjska mast i palmino ulje) i trans masne kiseline (mogu se naći u nekim margarinima. i veliki značaju u ishrani zdravih i bolesnih ljudi. fosfolipidi sadrže fosfatnu grupu. . npr.2 Slika 1. izvori esencijalnih masnih kiselina. Struktura masne kiseline 2 www. Masti su ne samo energetski sastojci hrane.info/biologija_i_medicina. Složeni lipidi pored ovog što sadrže prosti imaju još neku komponentu. E i K).Masti su važan sastojak hrane daju organizmu energiju. učestvuju u izgradnji mnogih hormona i omogućavaju apsopciju rastvorljivih vitamina. grickalicama i nekim vrstama industrijski prerađene hrane). već i: strukturni i funkcionalni elementi ćelija. Masti se dele na ''dobre masti'' i ''loše masti''. Energetski najbogatija organska jedinjenja koja se ne rastvaraju u vodi. Dobre masti su mononezasićene masne kiseline (koje se nalaze u maslinovom ulju. avokadu i koštunjavom voću) i polinezasićene masne kiseline (nalaze se u biljnim uljima kao što su kukuruzno. naročito na zdravlje srca. Prosti lipidi se sastoje od glicerola [alkohol sa tri OH grupe] i masnih kiselina [zasićenih ili nezasićenih]. nosači liposolubilnih vitamina (provitamina A. hranljivu i prehrambenu vrednost. keksu. suncokretovo i sojino i imaju povoljan uticaj na zdravlje. vitamina A.2009. Organizam za varenje masti troši najmanju količinu energije (za proteine najviše). Važan su izvor energije. Loše masti negativno utiču na zdravlje. Loše masti su zasićene masne kiseline (kojima su bogati puter. i izvori složenih lipida. 12. biskvitima. D.

variva.Jestiva biljna ulja .Poboljšavaju lisnatost testa . itd.Margarin i srodni proizvodi. učestvuju u formiranju mirisa i mehaničkih osobina hrane. čorbasta jela.Jestive životinjske masti . specifičnih senzornih svojstava .Preradom ulja u emulzije. 2001). Neke se mogu koristiti za pripremu raznih namaza. lakše se vare nego proizvodi u kojima se nalazi ista količina masti. sadrže veće količine zasićenih masnih kiselina organizam teže vari i usvaja masti. Bolju svarljivost imaju masti sa tačkom topljenja nižom ili oko visine telesne temperature. .Diplomski rad 6 Svarljivost masti zavisi od tačke topljenja i prisustva zasićenih masnih kiselina. tzv. Prehrambena vrednost masti je u sledećem: . dajući joj nežnost i sočnost.Sadržaj lipida i masnih kiselina u pojedinim vrstama i dijelovima mesa (prema Bragagnolo. hrana.Jestive biljne masti . proizvedene masti Tablica 1. Što namirnica. hrana se lakše i bolje resorbuje Namirnice koje prirodno sadrže emulziju (jaje. Da bi se maksimalno očuvala njihova biološka vrednost masti treba dodavati u gotova jela. kao npr. dodaju se raznim jelima (supe. umaci.Poboljšavaju ukus hrani. salate. maslac.). U prometu masti se nalaze kao: .Sprečavaju zagorevanje jela . masti mleka) su ukusnije. Jela su punijeg ukusa. Kulinarne mogućnosti primene masti i ulja su velike. a koje nisu emulgovane. što znači manje termički tretirati zbog hemijskih promena na visokim temperaturama.

loj). Stearinska kiselina (kakao.iz kokosovog ulja. i palmitinska iz palminog ulja i loja. prema novijim saznanjima to se ne odnosi na sve zasićene masne kiseline. koja snizuje ukupni holesterol plazme. koje se dele u porodice n-6 i n-3. sterolski lipidi obavljaju važne regulatorske funkcije (steroidni hormoni. laurinska iz kokosovog.sa jednom dvogubom vezom i. U porodicu n-6 polinezasićenih masnih kiselina spadaju : linolna i linolenska masna kiselina. To su neophodni sastojci hrane. žučne kiseline. palminog ulja i kikirikija."štetnog" .zv. Prirodne masne kiseline sadrže paran broj atoma ugljenika. Linolenska kiselina se nalazi pretežno u raznim semenkama: . liposolubilni vitamini). ulja uljane repice. Masti odnosno lipidi se sintetišu u telima većine živih bića. Postoje brojni dokazi da masnoće bogate zasićenim masnim kiselinama povisuju nivo holesterola u krvi.Diplomski rad 7 Metabolizam masti Lipidi odnosno masti su hemijski raznorodna (heterogena) grupa jedinjenja čija je zajednička fizičko-hemijska osobina da su nerastvorljivi u vodi i samim tim. drugi. Međutim. a pored toga.loja). za koju se ranije smatralo daje veoma štetna (aterogena). životno važne (esencijalne) masne kiseline. zajednički put. U grupu polinezasićenih masnih kiselina spadaju neke nezamenljive.  mononezasićene (monodehidrogenovane) . u telesnim metabolijskim procesima slede sličan. Razlikujemo tri vrste masnih kiselina:  zasićene (bez dvostrukih veza). neutralne masti (trigliceridi) su najoptimalniji oblik za skladištenje telesne energije. Trigliceridi (TG) odnosno po novijoj nomenklaturi triacilgliceroli se sastoje iz tri masne kiseline vezane za trohidroksilni alkohol. glicerol.sa raznim brojem dvostrukih veza. dokazano snižava štetnu LDL-frakciju. Svaka od njih drugačije deluje na nivo ukupnog i t. u obliku rezervnih masti. maslac.  polinezasićene . jer su neophodni strukturni sastojci ćelijskih opni (fosfolipidi /lecitin/. a povišava zaštitnu HDL-frakciju holesterola. posebno kod rasta i razvoja organizma. Smatra se daje ovakvo dejstvo stearinske kiseline posledica njenog brzog pretvaranja (desaturacije) u mononezasićenu oleinsku masnu kiselinu (iz maslinovog ulja.LDL holesterola u krvotoku. Kolesterol u krvi dokazano povisuju sledeće zasićene masne kiseline: miristinska . strukturni holesterol).

esencijalne masne kiseline deluju zaštitno na srce i koronarne krvne sudove. nelipidskih hranljivih sastojaka (šećera. neesencijalne masne kiseline se sintetišu u jetri iz glukoze. 100 grama i više dnevno. Danas zbog potpuno neracionalnih navika u ishrani. iz ribljeg ulja. koliko je neophodno za unos nezamenljivih (esencijalnih) masnih kiselina. već i iz drugih. -D. Neke od navedenih masnih kiselina. kao prethodnika. i to ne samo iz izvora unetih hranom. polinezasićena masna kiselina. -F (esencijalnih masnih kiselina). uzrokuje brojne poremećaje u metabolizmu i učestvuje u nastanku bolesti izazvanih t. i za apsorpciju vitamina. arahidonska kiselina. Ljudski organizam neprestano vrši sintezu masti.zv. "tkivnih hormona" . pamuka. sintetiše jedna izuzetno važna ciklična. a to je oko 15 do 20 grama dnevno. dokozaheksaenoična kiselina sa 6 nezasićenih veza. Putem stvaranja prostaglandina koji šire krvne sudove (prostaciklin. esencijalne masne kiseline povoljno deluju kod zapaljenjskih procesa.To su eiko-sopentaenoična kiselina sa 5 nezasićenih veza (iz ulja morskih riba -atlantske skuše i haringe. jezerskih pastrmki) i. Linolna kiselina se dobija iz lanenog ulja. i soji. Ostale.prostaglandina. -E. Hrana u principu treba da sadrži samo toliku. putem inhibicije tromboksanaA2 (TxA2) smanjuju agregabilnosttrombocita.zv. "slobodnim radikalima". većina ljudi u razvijenom svetu unosi višestruko veće količine masti. liposolubilnih (rastvorljivih u mastima): vitamina -A. posebno zglobnog reumatizma. uglavnom iz hrane biljnog porekla. . K-vitamina i. u glavi II knjige. Ova količina masti treba da je zastupljena. U organizmu se iz linolne kiseline. i ispo-Ijavaju povoljna dejstva u lečenju nekih degenerativnih bolesti mozga (multi-ple skleroze). belančevina). Bt-vitamina (L-karnitina). pacifičke sardine. a posebno gama linolenska kiselina (GLK) učestvuju u izgradnji strukturnih lipida nervnih ćelija. U ishrani je izuzetno korisna i gama linolenska kiselina (GLK) koja se dobija iz semenki crne ribizle i biljke zvane enotera (oenothera biennis). U nedostatku esencijalnih masnih kiselina često dolazi do promena na koži. a time i opasnost odtromboze. Drugu grupu polinezasićenih masnih kiselina predstavljaju one iz n-3 (omega-3) porodice . Uloga navedenih masnih kiselina u organizmu je višestruka i veoma složena. bundeve. najmanju količinu lipida.Diplomski rad 8 suncokreta. Ona je neophodna ishodišna supstanca za sintezu t. lososa. što pored drugih faktora rizika. O štetnosti ishrane bogate mastima u sportista biće reci kasnije. prostaglandin-E2) i smanjivanja viskoziteta krvi. sa što manje životinjskih masti. Uplitanjem u metabolički put humoralnih činilaca zapaljenjske reakcije. pšeničnim i kukuruznim klicama.

Za razliku od metabolizma šećera.medium chain fatty atids) MCT (od 4-10 C atoma) i. želudačnu lipazu veoma slabe aktivnosti. bez prisustva specifičnog nosača. Želudačna sluzokoža luči jedan enzim. . žučnih vodova i gušterače. a istovremeno. Stoga.zv. Žuč je neophodna za varenje masti.Diplomski rad 9 Varenje masti Metabolizam lipida je izuzetno složen. kao i masne kiseline različito dugačkih lanaca. za podrobno varenje masti. izlučuje se jedan gastroenterohormon zvani holecistokinin-pankreozimin koji podstiče grčenje mišićnog sloja zida žučne kesice. gde se ulivaju razne lučevine (sekreti) poput žuči. neprijatnih tegoba. Iz želuca masti prelaze u dvanaestopalačno crevo. i mogu da prođu kroz membranu mitohondrija mišićnih ćelija. jer omogućava raspršivanje masnih čestica i njihovo održavanje u vodenoj fazi. koji bolesnicima pričinjava mnogo. srednje dugačkog lanca (engl. već u želucu. Pod stimulativnim dejstvom masne hrane. mešavina di. belančevina i ugljenih hidrata. egzogeni (hranom uneti) trigliceridi. Tako postoje: masne kiseline kratkog lanca (do 4 C /ugljenikova/ atoma). Konačni proizvodi razgradnje masti u crevima su mahom t. praćeno istiskivanjem žuči preko glavnog žučnog voda u duodenum. pravi početak razlaganja masti (lipolize) nije u usnoj šupljini (kao kod šećera). pljuvačka sadrži samo zanemarljive količine enzima za razgradnju masti (lipaze). Kod bolesti žučne kesice. nastaje poremećaj u varenju masti. holesterol i. dugačkog lanca (12 i više C atoma). Ova osobina masnih kiselina srednje dugačkih lanaca se koristi u ishrani sportistaza sticanje bezmasne ("krte") vlaknatosti mišića. stimuliše i lučenje pankreasnih enzima. (TG). da bi enzimi koji hidrolizuju masti imali pristupa masnim česticama. soka gušterače i crevnog soka. ali je ona dovoljna da se masti prevedu u takozvanu "uljanu fazu". Masne kiseline kratkog i srednje dugačkog lanca (medium chain fatty acids) se nakon apsorpcije prenose direktno u portni krvotok.i monoglicerida.

retinol binding protein). kao napr. verovatno tako što se takmiče sa holesterolom u esterifikaciji masnih kiselina. lipidi su nerastvorijivi u vodi pa su procesi apsorpcije (upijanja) u crevima. mesto isporuke i vezivanja na specifičnim receptorima (prijemnicima) u određenim tkivima. u obolelom miokardu. Japundžić I. a potom u zidu crevne sluznice. oni iz soje . str. C i B. ponovo da se sastave (reesterifikuju) u TG. potreban je prenosilac u vidu enzima acil-karnitia transferaze. . Slobodne masne kiseline se u krvi prenose vezane za lipoproteine odnosno za albumin. retinol-vezujući protein (engl. glicerola i masnih kiselina. Apoproteinski deiovi lipsdskog kompleksa značajno utiču na metabolizam lipida: određuju pravce transporta. Kod prvih zbog efikasne ishrane mišićnog tkiva. carrier) lipida nazivaju se apoproteinima. i brojni su. Beograd. Da bi se trigliceridi apsorbovali. utiču na dužinu njihovog zadržavanja u krvi.1983. Kolesterol se u prisustvu žuči..329. Varenje masti u mitohondrijama Za razliku od njih. Ovi belančevinski nosači (engl.Diplomski rad 10 Slika 1. masnih kiselina i pankreasnog soka lako apsorbuje iz creva.. umesto glukoze. itd. a kod potonjih u cilju ponovnog korišćenja masnih kiselina. a da bi se iskoristile u mitohondrijama mišićnog i masnog tkiva. 3 Kulić. smanjuju apsorpciju hoiesterola. treba najpre delovanjem enzima crev-ne lipaze da se razgrade do osnovnih sastojaka.: Biohemija. Holesterol se u najvećoj meri apsorbuje u donjim delovima tankog creva. Nasuprot tome slični steroli biljnog porekla (sitosterol i campesterol) se slabo apsorbuju (svega 1-2%). dugolančane masne kiseline se prenose putem limfotoka. kao i transport limfom odnosno krvlju mogući samo ako stvore komplekse sa belančevinama. podstiču enzime za razgradnju lipoproteinskih čestica.3 Lipidi plazme i njihov transport Kao stoje napred rečeno. Biljni steroli koji se ne apsorbuju. Rakić Lj. Najvažniji apoproteini zovu se apo E. a vitamin-A je vezan zatzv. * Otuda izuzetno povoljno dejstvo primene L-karnitina u ishrani sportista i kod srčanih bolesnika.

sintetisanih u jetri. Dr. za prenos pretežno endogenih triglicerida. genetski i enzimski) ne mogu uvijek prikazati različitosti među pojedinim . Za sada je nepoznata prevalencija ovog poremećaja. profesor na medicinskom fakultetu Sveučilišta Columbia znanstvenici su otkrili da se PET snimanjem mogu neinvazivno ustanoviti nenormalni uzorci u energijskom metabolizmu u srcu mladih s poremećajima metabolizma masnih kiselina. Dok neka deca prerastu takav poremećaj kod drugih je potrebna doživotna skrb da bi se spriječile metaboličke krize. stanja koja ako se ne liječe mogu dovesti do različitih srčanih problema kod oboljele dece. U ovoj je studiji bolesnicima injiciran označeni palmitat radi praćenja i snimanja toka krvi u srcu. Steven R. i visoko molelkulske mase (B100). Ako se ne leče deca takođe pate od poremećaja skeletnog mišićja i zatajivanja jetre. Nedostatak metabolizma masnih kiselina može uzrokovati zastoj u radu srca. Bergmann veruje da su neki slučajevi iznenadne smrti kod djece ustvari bili posljedica nedijagnosticiranog poremećaja u metabolizmu masnih kiselina. Diagnostika poremećaja metabolizma masti Pozitronska emisijska tomografija (PET) može pratiti poremećaje metabolizma masnih kiselina što može poboljšati dijagnostički postupak. u vremenu između obroka koristi masne kiseline. koji prenosi egzogene trigliceride (unetih hranom). Poremećaji metabolizma masnih kiselina obuhvaćaju različite rijetke nasljedne poremećaje kod kojih u srcima oboljelih nije moguć transport masnih kiselina ili dobivanje energije iz njih. U studiji koju je vodio Dr.Diplomski rad 11 Postoje dva oblika apoproteina B: niske molekulske mase (B-48). Drugi testovi za dijagnozu poremećaja metabolizma masnih kiselina (npr. Iako srce može dobivati energiju za svoju aktivnost iz glukoze nakon obroka. Bergmann. Prema rezultatima studije istraživača s Sveučilišta Columbia PET snimanjem može se poboljšati dijagnosticiranje i karakterizacija poremećaja metabolizma masnih kiselina.

I dalje uključuju nove pacijente. Studija takođe uključuje decu s nasleđenom ili idiopatskom kardiomiopatijom. Cilj ove studije bio je razumevanje različitosti oblika te bolesti i njihov uticaj na srce. Istraživači su utvrdili da oboljela djeca imaju smanjen kapacitet za iskorištenje masnih kiselina u usporedbi sa zdravom braćom i da se kod bolesne djece masne kiseline gomilaju u procesima koji ne daju energiju već ih pohranjuju u obliku masti. Bergmann kaže da njihov tim jedini u stanju raditi ovakvu vrstu istraživanja zbog posedovanja PET tehnologije i kardiološkog iskustva. decu u dobi od jedne godine i starije u svoju studiju. Istraživači još uvek popisuju pacijente te pokušavaju utvrditi prevalenciju i pratiti tijek bolesti..Diplomski rad 12 poremećajima i stupanj oštećenja srca. postotak iskorištavanja masnih kiselina i srčana funkcija u 11 pacijenata i 6 zdravih braće i sestara. 1983. Dr.134. str. (urednik: Radomir Ječinac. . potrošnja energije u srcu.Larousse. Beograd. 4 4 Medicinski leksikon 2 ¨Vuk Karadžić¨. U studiji su praćeni protok krvi kroz srce. Praćenje toka bolesti važno je i zbog utvrđivanja delotvornosti novih načina liječenja kao što je genska terapija.

. Sa trenutno sporijim metabolizmom (jer ste preskočili doručak). . misleći da time štedite unete kalorije ili vreme. Ne samo da sve što pojedete dalje u toku dana ima daleko veću šansu da završi kao mast nataložena oko vašeg struka. Ono misli da nastupa glad i stoga automatski usporava vaš metabolizam na najniži nivo. da biste razmrdali vaš metabolizam i povećali sagorevanje masnih naslaga. njegova prirodna reakcija je samoodbrana. koje možete da primenite odmah.. već su i šanse da sagorite masti tog dana minimalne. Biologija. razmotrite sledeće. Predstavljamo sedam jednostavnih saveta za podsticanje nivoa metabolizma. str. Vaš metabolički nivo određuje koliko brzo ćete dobiti ili gubiti masti u organizmu.. da bi sačuvalo kalorije.54. kasnije u togu dana ćete prilično ogladneti i verovatno žudeti za nekom hranom koja uopšte nije dobra za vas. Redovno doručkujte Nije nikakav mit da je doručak najvažniji obrok u toku dana. Ovde možete naći neke brze savete.. – za II razred gimnazije. Kada se probudite i ne obezbedite mu nikakvu hranu. Vaše telo je bilo u prinudnom stanju posta osam ili više sati. 5 Jedite češće 5 Tadić B. Ukoliko preskačete doručak. A najgore tek sledi.Diplomski rad 13 Kako ubrzati metabolizam masti Brzina vašeg metabolizma je istinski ključ brzog i efikasnog sagorevanja masnih naslaga. zalepiće vam se mnogo više tog „ne tako kvalitetnog“ obroka nego obično.

ali se to ne može porediti sa efektom koji ćete postići visoko intenzivnim intervalnim treningom. a mišićna masa ima izuzetno veliki uticaj na stopu metabolizma vašeg organizma. Trening sa opterećenjem ima na vaš metabolizam trostruko dejstvo. šetajući uzbrdo. sledeći po važnosti ubica metabolizma je dugo čekanje između obroka. Vežbajte intnezivno Metabolički nivo vašeg organizma je u direktnoj vezi sa intenzitetom vežbi koje izvodite. jako je bitno da jedete manje obroke. kao što je šetanje. . Devojke i žene ne treba da se boje da će ih trening sa tegovima učinitim muškobanjastim. jer njihov organizam ne poseduje u tolikoj meri hormon testosteron. A korist je izuzetna. jer pet obilnih obroka umesto tri dnevno neće mnogo pomoći sagorevanju masti! Pokušajte da jedete pet ili više puta dnevno. već povećavate metabolički nivo i dugo nakon završetka vežbanja (pod uslovom da je vaš trening intenzivan). vaš metabolizam skoči da bi obradio hranu. Ne samo da sagorevate kalorije za vreme vežbanja. šetajući sa tegićima itd. Mišićno tkivo je veoma metabolički aktivno. jer ćete dobiti izvajane i vretenaste mišiće.89. Što češće jedete. Čak i ukoliko ne možete da izdržite visoko intenzivni trening.. 1988. češće ćete ubrzati vaš metabolizam. uvek možete da pronađete načine da lakše oblike vežbanja. učinite intenzivnijim. koji je najzaslužniji za mišićni rast.Beograd. Vaše telo sagoreva dosta kalorija samo da bi ga održalo. str. Svaki put kada nešto pojedete. npr. 6 Vežbajte sa opterećenjem Trening sa opterećenjem i tegovima izgrađuje mišiće. uključujući zdrave užine između glavnih obroka. 6 Anđić J. Dodajte tome i ekstra mišiće koje gradite primenjujući ovakav način treninga i možete sami da uvidite koliko trening sa opterećenjem stimuliše vaš metabolizam.: Osnovi medicinske biohemije. kao takmičarke u fitnesu. šetajući brže. Takav vid treninga može ubrzati vaš metabolizam punih 24 sata pa i duže nakon vežbanja. Dok se šetate sagorećete kalorije i blago podignuti nivo metabolizma čak i neko kratko vreme posle. Međutim.Diplomski rad 14 Pored preskakanja doručka.

str. proteini zahtevaju najviše energije da bi bili svareni u organizmu. Idealno bi bilo. 7 Noler E. propuštate mnogo potencijalne proizvodnje. soja itd. Stoga su proteini manje podložni pretvaranju u mast i skladištenju u telu.Diplomski rad 15 Jedite više proteina Upoređujući tri glavna makronutrijenta (proteine. sa druge strane unošenje obroka koji će vas podstaći da čekate duže periode između jela može imati za rezultat usporavanje vašeg metabolizma. Ovime se vraćamo na tačku o potrebi za češćim obrocima. Na taj način ćete vaš metabolizam održavati na visokom nivou.). Ukoliko nemate na raspolaganju dovoljno ovih komponeneti. jaja. Obratite pažnju da se raznorazni sokovi i napici sa dodatkom vitamina ne računaju u kvalitetne izvore! Smanjite unos masti Hrana bogata mastima se duže vari u organizmu i ostavlja osećaj sitosti znatno duže. Vaš metabolizam možete sebi predstaviti i kao montažnu traku u fabrici automobila. . jer vam se neće dešavati nekontrolisani napadi za hranom. Ukoliko jedete obrok bogat masnoćama za doručak. već unaprediti i opšte zdravlje. onda kada su vašem telu potrebni. ukoliko nemate sve delove na raspolaganju. riba. ne samo da ćete podržati vaš metabolizam. ugljene hidrate i masti).90. 7 Unosite vitamine Nivo vašeg metabolizma se u suštini svodi na hemijske rekacije u vašem telu. ali takođe imate još 200 komada na traci bez vrata. minerali i voda su bitni elementi tih hemijskih reakcija. Beograd. Redovnim uzimanjem multivitamina. može se desiti da nemate želju za ponovnim jelom sve do ručka. Proteini će vam takođe pomoći da izgradite više mišića. koji može biti i za više od pet sati.. piletina. 1987. ali se ipak usredsredite i pokušajte da vaš organizam snabdete dovoljnom količinom kavilitetnog proteina iz raznovrsnih izvora (posna junetina i teletina.: Organska hemija. ono će biti limitirano onim što je prisutno. Ne preporučujem vam da preterujete sa unosom proteina. Na primer ukoliko imate na raspolaganju vrata za sklapanje samo 100 automobila. Dok je osećaj sitosti svakako dobar kada želite da izgubite masti. Vitamini. Ne možete napraviti kompletan automobil. da ako možete jedete na svaka 3 sata.

Viši nivo metabolizma vam može dramatično pomoći sa gubitkom masnih naslaga. velika količina nasumice uzetih lekova. Ipak. pa ima ključnu ulogu u regulaciji nivoa šećera u krvi. ali i pristiže holesterol iz krvi. Kad smo dobri svojoj jetri? Opterećujemo li je svakodnevnim uzimanjem lekova. alkohola. te se glukoza osigurava organizmu varenjem hrane ili razgradnjom glikogena – deponovanog šećera u jetri i mišićima. kada nije moguće osigurati glukozu probavom. ciroze ili žutice. Telesne potrebe za glukozom beleže se u jetri. . sve to ostavlja traga na jetri. gde se razvrstavaju na toksine i ostale molekule. Snažnim sistemom detoksikacije jetra pretvara lekove i toksine u molekule koji se mogu eliminisati iz organizma urinom ili stolicom. Eliminacija holesterola iz jetre obavlja se preko žuči. isprobajte ove savete. većina ljudi tokom života ne dobija uobičajene bolesti jetre. poput hepatitisa. Metabolizam masti takođe umnogome zavisi od jetre. U njoj nastaje holesterol. Kod produženog gladovanja. loše hrane. aditiva i neumerenih količina masti? Moderni stil života. Obavlja sintezu većine proteina koji cirkulišu u krvi. a rezerve u jetri se troše.Diplomski rad 16 Ukoliko tražite način da svom metabolizmu date podstreka. pun zagađenja. pokreće se proces kojim iz aminokiselina ili drugih molekula nastaje glukoza. Zato se i kaže da je jetra ogledalo našeg zdravlja. Zaključak Sve materije koje unesemo u organizam dolaze u jetru. stresa.

Beograd. XIII izdanje. 1987. 1983. Noler E.Larousse. Tadić B. Anđić J. Ljiljana Vićentijević: Biologija za III i IV razred medicinske škole.akademac. Arthur C. Beograd.: Fiziologija. Rada Ivanić. 1988. 7.info/biologija_i_medicina . 4.Diplomski rad 17 Literatura 1. www. Medicinski leksikon 2 ¨Vuk Karadžić¨. (urednik: Radomir Ječinac. 3. Rakić Lj.: Organska hemija. 2. 5. Kulić. Beograd. 6. – za II razred gimnazije. Gajton. Japundžić I.: Osnovi medicinske biohemije. Beograd.. 1983.Larousse. Biologija 9.1983. (urednik: Radomir Ječinac. 1988. 8.: Biohemija. Medicinski leksikon 1 ¨Vuk Karadžić¨.Beograd.

......................................................................................................................13 Redovno doručkujte .............................................................................................................13 Vežbajte intnezivno ...................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................14 Jedite više proteina ....................................................................2 Osnove metabolizma..................................................................................................................................................................................................................................................................................................10 Diagnostika poremećaja metabolizma masti...........................................................................................15 Smanjite unos masti.17 ..................................15 Unosite vitamine ....18 Sadržaj ...................................................................................................13 Jedite češće .................................................................................................................................................9 Lipidi plazme i njihov transport....................14 Vežbajte sa opterećenjem ..........3 Hranljiva vrednost masti................................................................................................................................................................................................................................................................................15 Zaključak.............................................................................................................7 Varenje masti.........................................................................16 Literatura....................................................................11 Kako ubrzati metabolizam masti........................................................................18 ...............................Diplomski rad 18 Sadržaj Uvod............5 Metabolizam masti....................................................................................................................................................................................................

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->