Diplomski rad 1

Diplomski rad 2

Uvod

Masti spadaju u makronutrijense zajedno sa belancevinama i ugljenim

hidratatima. One su sastojak naše svakodnevne ishrane i imaju najvecu
energetsku vrednost od svih nutrijenasa (1g masti=9 kcal). Danas se ishrana
bogata mastima posebno zasicenim mastima dovodi u vezu sa nastankom kardio
i cerebrovaskularnih oboljenja kao i sa nastankom izvesnih formi raka (debelog
creva, prostate, dojke, pluca).

Sve više se cuje opaska da svi mi volimo masti u svom tanjiru, ali ne na
svome telu. Restrikcija masti u ishrani pretvorila se u feto-histeriju u zemljama
zapada. Postavlja se pitanje koji je to pravi udeo masti u kalorijskom unosu da bi
bile zadovoljene nutritivne potrebe, a kada masti postaju opasne po zdravlje?

Unos masti se krece u razlicitim populacijama u odnosu od 15-40 % pa i

vise ukupne energije unete hranom dnevno. Danas se smatra da je unos do 30 %
optimalan. Manje od 20 % savetuje se samo osobama koje imaju jako povišene
masnoce u krvi (dislipidemije-povišen holesterol i/ili trigliceridi). Manji unos
masti hranom se ne preporucuje jer tada hrana nije ukusna i potrebne su velike
kolicine hrane da bi se postigao bezbedan kalorijski unos.

Masti su nam potrebne zbog esencijalnih masnih kiselina. To su linolna,

linoleinska i arahidonska. One obezbeduju rast i obnovu celije. Narocito su bitne
za osobe u periodu rasta.

To, medutim, ne znaci da deca mogu prekomerno da unose masti posebno

zasicene masti (svinjska mast, masna mesa, puter) jer prevencija pomenutih
bolesti može nastati jedino ako se o ishrani vodi racuna od najranijeg detinjstva.
Esencijalne masne kiseline su znacajne zbog regulacije metabolizma holesterola
(transport, konverzija u druge metabolite, skladištenje i ekskrecija), prekurzori
su za sintezu prostaglandina, tromboksana i prostaciklina (hormonima slicnih
supstanci).
Diplomski rad 3

Osnove metabolizma

Da bi se život mogao održati, u telo se mora unositi hrana, jer je ona

osnovna potreba svakog živog bića. Osim toga, neophodan je i koseonik za
oksidaciju kako se on unosi disanjem, njega ima u neograničenim količinama.

Mnogo hranjive supstancije koje se nalaze u životnim namirnicama su

visoko molekulne, te ih organizam kao takve ne može koristiti, već kad se
razmnože u jednostavne supstance sa molekulima manje veličine i kad postanu
rastvorljive u vodi, tako da mogu proći kroz površinske slojeve ćelija. U takvom
stanju naš organizam može da ih primi, resorbuje i iskoristi za sintezu
sopstvenih materija ili za sagorevanje pri čemu se oslobadja energija potrebna za
život.1

Naša hrana se ustvari sastoji iz istih osnovnih sastojaka iz kojih je

načinjeno naše telo:
- iz belančevina,
- masti,
- ugljenih hidrata,
- zaštitnih materija,
- mineralnih soli,
- vitamina, i najzad
- vode.

Spremljena jela ili presne čvrste životne namirnice, moraju se žvakati pri
čemu se u ustima natope pljuvačkom, pa se onda gutaju. Tako sažvakana hrana
dospeva u želudac, gde se vari tj. oni sastojci koji su visoko molekulnog sastava
razlažu u prostije sastojke. Iz želudca tako svarena hrana prelazi u tanko crevo u
kome se obavlja najvažnija faza varenja hidrolitično razlaganje belančevina,
masti, ugljnih hidrata u jednostavnije- rastvorljivilje u vodi i podesnije za
resorpciju ( upijanje, usisivanje ) i pogodnije za korišćenje od strane organizma.
Isti procesi se delimično obavljaju i u debelom crevu.

Varenje u tankom crevu vrši se pod dejstvom soka koji se luči iz

sluzokože tankog creva, pankreasnog soka i žuči. Na taj način se hranjljive
materije pretvaraju u rastvorljive supstancije, sposobne za resorbciju tj. za
prolaženje kroz sluzokožu creva. Oko 90% ovih supstancija prolaze kroz
sluzokožu tankog a oko 10% kroz sluzokožu debelog creva.
1
Tadić B. – za II razred gimnazije, Biologija, str.76.
Diplomski rad 4

Resorbovana hrana prelazi iz creva u krv ili limfu, koji ih odatle odnese u
ćelije, gde se obavlja dalje hemijski proces. U ćelijama se pod dejstvom
fermenata, vitamina, hormona i dr. ove visokomolekulne supstancije razlažu
oksidišu, oslobadju pri tome energiju u vidu toplote i mehamičkog rada.

Prema tome resorbovene materije služe kao izvor energije i kao materijal
za stvaranje sastojaka i sokova, a kao krajnji proizvodi prometa materija
dobijaju se i više neupotrebljivi ekskreti ( feces i urin ).

Znači hemijska energija koja se unosi hranom u vidu organskih materija

pretvara se u toplotu jednim delom, dok se drugim delom pretvara u mehanički
rad a treći deo se gubi u obliku konačnih metaboličnih prizvoda ( izmet i
mokraća ) četvrti deo se deponuje kao rezerva u obliku asimilovanih organskih
materija to su: glikogen,u ćelijama jetre i u mišićima. Masti u ćelijama potkžnog
tkiva, oko bubrega i belančevine u jetri.
Diplomski rad 5

Hranljiva vrednost masti

Masti imaju visoku biološku, hranljivu i prehrambenu vrednost, i veliki

značaju u ishrani zdravih i bolesnih ljudi. Važan su izvor energije. Organizam za
varenje masti troši najmanju količinu energije (za proteine najviše). Masti su ne
samo energetski sastojci hrane, već i: strukturni i funkcionalni elementi ćelija,
izvori esencijalnih masnih kiselina, nosači liposolubilnih vitamina (provitamina
A, vitamina A, D, E i K), i izvori složenih lipida.Masti su važan sastojak hrane -
daju organizmu energiju, ulaze u sastav omotača svake ćelije, učestvuju u
izgradnji mnogih hormona i omogućavaju apsopciju rastvorljivih vitamina.
Masti su koncentrovan izvor energije i doprinose ukusu hrane. Masti se dele na
''dobre masti'' i ''loše masti''. Dobre masti su mononezasićene masne kiseline
(koje se nalaze u maslinovom ulju, avokadu i koštunjavom voću) i
polinezasićene masne kiseline (nalaze se u biljnim uljima kao što su kukuruzno,
suncokretovo i sojino i imaju povoljan uticaj na zdravlje. Loše masti su zasićene
masne kiseline (kojima su bogati puter, svinjska mast i palmino ulje) i trans
masne kiseline (mogu se naći u nekim margarinima, biskvitima, keksu,
grickalicama i nekim vrstama industrijski prerađene hrane). Loše masti
negativno utiču na zdravlje, naročito na zdravlje srca. Energetski najbogatija
organska jedinjenja koja se ne rastvaraju u vodi. Prosti lipidi se sastoje od
glicerola [alkohol sa tri OH grupe] i masnih kiselina [zasićenih ili nezasićenih].
Složeni lipidi pored ovog što sadrže prosti imaju još neku komponentu, npr.
fosfolipidi sadrže fosfatnu grupu. Steroidima pripadaju i neki hormoni [polni
hormoni i hormoni kore nadbubrežne žlezde].2

2
www.akademac.info/biologija_i_medicina, 12.04.2009.
Diplomski rad 6

Slika 1. Struktura masne kiseline

Svarljivost masti zavisi od tačke topljenja i prisustva zasićenih masnih
kiselina. Bolju svarljivost imaju masti sa tačkom topljenja nižom ili oko visine
telesne temperature, kao npr. maslac. Što namirnica, hrana, sadrže veće količine
zasićenih masnih kiselina organizam teže vari i usvaja masti.

Prehrambena vrednost masti je u sledećem:

- Poboljšavaju ukus hrani, učestvuju u formiranju mirisa i
mehaničkih osobina hrane, dajući joj nežnost i sočnost. Jela su
punijeg ukusa, specifičnih senzornih svojstava
- Sprečavaju zagorevanje jela
- Poboljšavaju lisnatost testa
- Preradom ulja u emulzije, hrana se lakše i bolje resorbuje

Namirnice koje prirodno sadrže emulziju (jaje, masti mleka) su ukusnije,

lakše se vare nego proizvodi u kojima se nalazi ista količina masti, a koje nisu
emulgovane.

U prometu masti se nalaze kao:

- Jestive životinjske masti
- Jestiva biljna ulja
- Jestive biljne masti
- Margarin i srodni proizvodi, tzv. proizvedene masti
Diplomski rad 7

Tablica 1.Sadržaj lipida i masnih kiselina u pojedinim vrstama i

dijelovima mesa (prema Bragagnolo, 2001).

Kulinarne mogućnosti primene masti i ulja su velike. Neke se mogu

koristiti za pripremu raznih namaza, dodaju se raznim jelima (supe, salate,
variva, čorbasta jela, umaci, itd.). Da bi se maksimalno očuvala njihova biološka
vrednost masti treba dodavati u gotova jela, što znači manje termički tretirati
zbog hemijskih promena na visokim temperaturama.

Metabolizam masti

Lipidi odnosno masti su hemijski raznorodna (heterogena) grupa

jedinjenja čija je zajednička fizičko-hemijska osobina da su nerastvorljivi u vodi
i samim tim, u telesnim metabolijskim procesima slede sličan, zajednički put.

Masti odnosno lipidi se sintetišu u telima većine živih bića, jer su

neophodni strukturni sastojci ćelijskih opni (fosfolipidi /lecitin/, strukturni
holesterol), drugi, sterolski lipidi obavljaju važne regulatorske funkcije
(steroidni hormoni, žučne kiseline, liposolubilni vitamini), a pored toga,
neutralne masti (trigliceridi) su najoptimalniji oblik za skladištenje telesne
energije, u obliku rezervnih masti. Trigliceridi (TG) odnosno po novijoj
nomenklaturi triacilgliceroli se sastoje iz tri masne kiseline vezane za
trohidroksilni alkohol, glicerol. Prirodne masne kiseline sadrže paran broj atoma
ugljenika.

Razlikujemo tri vrste masnih kiselina:

 zasićene (bez dvostrukih veza),
 mononezasićene (monodehidrogenovane) - sa jednom dvogubom
vezom i,
 polinezasićene - sa raznim brojem dvostrukih veza.
Diplomski rad 8

Svaka od njih drugačije deluje na nivo ukupnog i t.zv."štetnog" - LDL

holesterola u krvotoku.

Postoje brojni dokazi da masnoće bogate zasićenim masnim kiselinama

povisuju nivo holesterola u krvi. Međutim, prema novijim saznanjima to se ne
odnosi na sve zasićene masne kiseline. Kolesterol u krvi dokazano povisuju
sledeće zasićene masne kiseline: miristinska - iz kokosovog ulja, laurinska iz
kokosovog, palminog ulja i kikirikija, i palmitinska iz palminog ulja i loja.
Stearinska kiselina (kakao, maslac, loj), za koju se ranije smatralo daje veoma
štetna (aterogena), dokazano snižava štetnu LDL-frakciju, a povišava zaštitnu
HDL-frakciju holesterola. Smatra se daje ovakvo dejstvo stearinske kiseline
posledica njenog brzog pretvaranja (desaturacije) u mononezasićenu oleinsku
masnu kiselinu (iz maslinovog ulja, ulja uljane repice,loja), koja snizuje ukupni
holesterol plazme. U grupu polinezasićenih masnih kiselina spadaju neke
nezamenljive, životno važne (esencijalne) masne kiseline, koje se dele u
porodice n-6 i n-3.

U porodicu n-6 polinezasićenih masnih kiselina spadaju : linolna i

linolenska masna kiselina. To su neophodni sastojci hrane, posebno kod rasta i
razvoja organizma. Linolenska kiselina se nalazi pretežno u raznim semenkama:
suncokreta, bundeve, pamuka, pšeničnim i kukuruznim klicama, i soji. Linolna
kiselina se dobija iz lanenog ulja. U organizmu se iz linolne kiseline, kao
prethodnika, sintetiše jedna izuzetno važna ciklična, polinezasićena masna
kiselina, arahidonska kiselina. Ona je neophodna ishodišna supstanca za sintezu
t.zv. "tkivnih hormona" - prostaglandina.

U ishrani je izuzetno korisna i gama linolenska kiselina (GLK) koja se

dobija iz semenki crne ribizle i biljke zvane enotera (oenothera biennis). Drugu
grupu polinezasićenih masnih kiselina predstavljaju one iz n-3 (omega-3)
porodice .To su eiko-sopentaenoična kiselina sa 5 nezasićenih veza (iz ulja
morskih riba -atlantske skuše i haringe, pacifičke sardine; lososa, jezerskih
pastrmki) i, dokozaheksaenoična kiselina sa 6 nezasićenih veza, iz ribljeg ulja.

Uloga navedenih masnih kiselina u organizmu je višestruka i veoma

složena. Putem stvaranja prostaglandina koji šire krvne sudove (prostaciklin,
prostaglandin-E2) i smanjivanja viskoziteta krvi, esencijalne masne kiseline
deluju zaštitno na srce i koronarne krvne sudove; putem inhibicije tromboksana-
A2 (TxA2) smanjuju agregabilnosttrombocita, a time i opasnost odtromboze.
Uplitanjem u metabolički put humoralnih činilaca zapaljenjske reakcije,
esencijalne masne kiseline povoljno deluju kod zapaljenjskih procesa, posebno
zglobnog reumatizma.
Diplomski rad 9

Neke od navedenih masnih kiselina, a posebno gama linolenska kiselina

(GLK) učestvuju u izgradnji strukturnih lipida nervnih ćelija, i ispo-Ijavaju
povoljna dejstva u lečenju nekih degenerativnih bolesti mozga (multi-ple
skleroze). U nedostatku esencijalnih masnih kiselina često dolazi do promena na
koži. Ostale, neesencijalne masne kiseline se sintetišu u jetri iz glukoze.

Ljudski organizam neprestano vrši sintezu masti, i to ne samo iz izvora

unetih hranom, već i iz drugih, nelipidskih hranljivih sastojaka (šećera,
belančevina). Hrana u principu treba da sadrži samo toliku, najmanju količinu
lipida, koliko je neophodno za unos nezamenljivih (esencijalnih) masnih
kiselina, i za apsorpciju vitamina, liposolubilnih (rastvorljivih u mastima):
vitamina -A, -E, -D, -F (esencijalnih masnih kiselina), K-vitamina i, Bt-vitamina
(L-karnitina), a to je oko 15 do 20 grama dnevno.

Ova količina masti treba da je zastupljena, uglavnom iz hrane biljnog

porekla, sa što manje životinjskih masti. Danas zbog potpuno neracionalnih
navika u ishrani, većina ljudi u razvijenom svetu unosi višestruko veće količine
masti, 100 grama i više dnevno, što pored drugih faktora rizika, uzrokuje brojne
poremećaje u metabolizmu i učestvuje u nastanku bolesti izazvanih t.zv.
"slobodnim radikalima". O štetnosti ishrane bogate mastima u sportista biće reci
kasnije, u glavi II knjige.

Varenje masti

Metabolizam lipida je izuzetno složen. Za razliku od metabolizma šećera,

pljuvačka sadrži samo zanemarljive količine enzima za razgradnju masti
(lipaze). Stoga, pravi početak razlaganja masti (lipolize) nije u usnoj šupljini
(kao kod šećera), već u želucu. Želudačna sluzokoža luči jedan enzim,
želudačnu lipazu veoma slabe aktivnosti, ali je ona dovoljna da se masti prevedu
u takozvanu "uljanu fazu". Iz želuca masti prelaze u dvanaestopalačno crevo,
gde se ulivaju razne lučevine (sekreti) poput žuči, soka gušterače i crevnog soka.

Pod stimulativnim dejstvom masne hrane, izlučuje se jedan

gastroenterohormon zvani holecistokinin-pankreozimin koji podstiče grčenje
mišićnog sloja zida žučne kesice, praćeno istiskivanjem žuči preko glavnog
žučnog voda u duodenum, a istovremeno, stimuliše i lučenje pankreasnih
enzima, za podrobno varenje masti, belančevina i ugljenih hidrata. Žuč je
neophodna za varenje masti, jer omogućava raspršivanje masnih čestica i
njihovo održavanje u vodenoj fazi, da bi enzimi koji hidrolizuju masti imali
pristupa masnim česticama. Kod bolesti žučne kesice, žučnih vodova i
gušterače, nastaje poremećaj u varenju masti, koji bolesnicima pričinjava
mnogo, neprijatnih tegoba.
Diplomski rad 10

Konačni proizvodi razgradnje masti u crevima su mahom t.zv. egzogeni

(hranom uneti) trigliceridi, (TG), holesterol i, mešavina di- i monoglicerida, kao
i masne kiseline različito dugačkih lanaca. Tako postoje:
masne kiseline kratkog lanca (do 4 C /ugljenikova/ atoma), srednje
dugačkog lanca (engl.medium chain fatty atids) MCT (od 4-10 C atoma) i,
dugačkog lanca (12 i više C atoma). Masne kiseline kratkog i srednje dugačkog
lanca (medium chain fatty acids) se nakon apsorpcije prenose direktno u portni
krvotok, i mogu da prođu kroz membranu mitohondrija mišićnih ćelija, bez
prisustva specifičnog nosača. Ova osobina masnih kiselina srednje dugačkih
lanaca se koristi u ishrani sportistaza sticanje bezmasne ("krte") vlaknatosti
mišića.

Slika 1. Varenje masti u mitohondrijama

Za razliku od njih, dugolančane masne kiseline se prenose putem
limfotoka, a da bi se iskoristile u mitohondrijama mišićnog i masnog tkiva,
potreban je prenosilac u vidu enzima acil-karnitia transferaze. * Otuda izuzetno
povoljno dejstvo primene L-karnitina u ishrani sportista i kod srčanih bolesnika.
Kod prvih zbog efikasne ishrane mišićnog tkiva, a kod potonjih u cilju
ponovnog korišćenja masnih kiselina, umesto glukoze, u obolelom miokardu.
Kolesterol se u prisustvu žuči. masnih kiselina i pankreasnog soka lako
apsorbuje iz creva. Nasuprot tome slični steroli biljnog porekla (sitosterol i
campesterol) se slabo apsorbuju (svega 1-2%).

Biljni steroli koji se ne apsorbuju, kao napr. oni iz soje . smanjuju

apsorpciju hoiesterola, verovatno tako što se takmiče sa holesterolom u
esterifikaciji masnih kiselina. Holesterol se u najvećoj meri apsorbuje u donjim
delovima tankog creva. Da bi se trigliceridi apsorbovali, treba najpre
delovanjem enzima crev-ne lipaze da se razgrade do osnovnih sastojaka,
glicerola i masnih kiselina, a potom u zidu crevne sluznice, ponovo da se sastave
(reesterifikuju) u TG.3

Lipidi plazme i njihov transport

3
Kulić, Japundžić I., Rakić Lj.: Biohemija, Beograd,1983., str.329.
Diplomski rad 11

Kao stoje napred rečeno, lipidi su nerastvorijivi u vodi pa su procesi

apsorpcije (upijanja) u crevima, kao i transport limfom odnosno krvlju mogući
samo ako stvore komplekse sa belančevinama. Slobodne masne kiseline se u
krvi prenose vezane za lipoproteine odnosno za albumin, a vitamin-A je vezan
zatzv. retinol-vezujući protein (engl. retinol binding protein).

Ovi belančevinski nosači (engl. carrier) lipida nazivaju se apoproteinima,

i brojni su. Apoproteinski deiovi lipsdskog kompleksa značajno utiču na
metabolizam lipida: određuju pravce transporta, mesto isporuke i vezivanja na
specifičnim receptorima (prijemnicima) u određenim tkivima, podstiču enzime
za razgradnju lipoproteinskih čestica, utiču na dužinu njihovog zadržavanja u
krvi, itd. Najvažniji apoproteini zovu se apo E, C i B.

Postoje dva oblika apoproteina B: niske molekulske mase (B-48), koji

prenosi egzogene trigliceride (unetih hranom), i visoko molelkulske mase (B-
100), za prenos pretežno endogenih triglicerida, sintetisanih u jetri.

Diagnostika poremećaja metabolizma masti

Pozitronska emisijska tomografija (PET) može pratiti poremećaje

metabolizma masnih kiselina što može poboljšati dijagnostički postupak.

Prema rezultatima studije istraživača s Sveučilišta Columbia PET

snimanjem može se poboljšati dijagnosticiranje i karakterizacija poremećaja
metabolizma masnih kiselina, stanja koja ako se ne liječe mogu dovesti do
različitih srčanih problema kod oboljele dece.

U studiji koju je vodio Dr. Steven R. Bergmann, profesor na medicinskom

fakultetu Sveučilišta Columbia znanstvenici su otkrili da se PET snimanjem
mogu neinvazivno ustanoviti nenormalni uzorci u energijskom metabolizmu u
srcu mladih s poremećajima metabolizma masnih kiselina.

Poremećaji metabolizma masnih kiselina obuhvaćaju različite rijetke

nasljedne poremećaje kod kojih u srcima oboljelih nije moguć transport masnih
kiselina ili dobivanje energije iz njih. Iako srce može dobivati energiju za svoju
aktivnost iz glukoze nakon obroka, u vremenu između obroka koristi masne
Diplomski rad 12

kiseline. Nedostatak metabolizma masnih kiselina može uzrokovati zastoj u radu

srca.
Dr. Bergmann veruje da su neki slučajevi iznenadne smrti kod djece
ustvari bili posljedica nedijagnosticiranog poremećaja u metabolizmu masnih
kiselina. Za sada je nepoznata prevalencija ovog poremećaja. Dok neka deca
prerastu takav poremećaj kod drugih je potrebna doživotna skrb da bi se
spriječile metaboličke krize. Ako se ne leče deca takođe pate od poremećaja
skeletnog mišićja i zatajivanja jetre. U ovoj je studiji bolesnicima injiciran
označeni palmitat radi praćenja i snimanja toka krvi u srcu.

Drugi testovi za dijagnozu poremećaja metabolizma masnih kiselina (npr.

genetski i enzimski) ne mogu uvijek prikazati različitosti među pojedinim
poremećajima i stupanj oštećenja srca. Cilj ove studije bio je razumevanje
različitosti oblika te bolesti i njihov uticaj na srce.

U studiji su praćeni protok krvi kroz srce, potrošnja energije u srcu,

postotak iskorištavanja masnih kiselina i srčana funkcija u 11 pacijenata i 6
zdravih braće i sestara. Istraživači su utvrdili da oboljela djeca imaju smanjen
kapacitet za iskorištenje masnih kiselina u usporedbi sa zdravom braćom i da se
kod bolesne djece masne kiseline gomilaju u procesima koji ne daju energiju već
ih pohranjuju u obliku masti.
Istraživači još uvek popisuju pacijente te pokušavaju utvrditi prevalenciju
i pratiti tijek bolesti. Praćenje toka bolesti važno je i zbog utvrđivanja
delotvornosti novih načina liječenja kao što je genska terapija.

Dr. Bergmann kaže da njihov tim jedini u stanju raditi ovakvu vrstu
istraživanja zbog posedovanja PET tehnologije i kardiološkog iskustva. I dalje
uključuju nove pacijente, decu u dobi od jedne godine i starije u svoju studiju.
Studija takođe uključuje decu s nasleđenom ili idiopatskom kardiomiopatijom. 4

4
Medicinski leksikon 2 ¨Vuk Karadžić¨- Larousse, (urednik: Radomir Ječinac, Beograd, 1983., str.134.
Diplomski rad 13

Kako ubrzati metabolizam masti

Brzina vašeg metabolizma je istinski ključ brzog i efikasnog sagorevanja

masnih naslaga. Predstavljamo sedam jednostavnih saveta za podsticanje nivoa
metabolizma. Vaš metabolički nivo određuje koliko brzo ćete dobiti ili gubiti
masti u organizmu. Ovde možete naći neke brze savete, koje možete da
primenite odmah, da biste razmrdali vaš metabolizam i povećali sagorevanje
masnih naslaga.

Redovno doručkujte

Nije nikakav mit da je doručak najvažniji obrok u toku dana. Ukoliko

preskačete doručak, misleći da time štedite unete kalorije ili vreme, razmotrite
sledeće...

Vaše telo je bilo u prinudnom stanju posta osam ili više sati. Kada se
probudite i ne obezbedite mu nikakvu hranu, njegova prirodna reakcija je
samoodbrana. Ono misli da nastupa glad i stoga automatski usporava vaš
metabolizam na najniži nivo, da bi sačuvalo kalorije. Ne samo da sve što
Diplomski rad 14

pojedete dalje u toku dana ima daleko veću šansu da završi kao mast nataložena
oko vašeg struka, već su i šanse da sagorite masti tog dana minimalne.

A najgore tek sledi... kasnije u togu dana ćete prilično ogladneti i

verovatno žudeti za nekom hranom koja uopšte nije dobra za vas. Sa trenutno
sporijim metabolizmom (jer ste preskočili doručak), zalepiće vam se mnogo više
tog „ne tako kvalitetnog“ obroka nego obično. 5

Jedite češće

Pored preskakanja doručka, sledeći po važnosti ubica metabolizma je

dugo čekanje između obroka. Svaki put kada nešto pojedete, vaš metabolizam
skoči da bi obradio hranu. Što češće jedete, češće ćete ubrzati vaš metabolizam.

Međutim, jako je bitno da jedete manje obroke, jer pet obilnih obroka
umesto tri dnevno neće mnogo pomoći sagorevanju masti! Pokušajte da jedete
pet ili više puta dnevno, uključujući zdrave užine između glavnih obroka.

Vežbajte intnezivno

Metabolički nivo vašeg organizma je u direktnoj vezi sa intenzitetom

vežbi koje izvodite. Dok se šetate sagorećete kalorije i blago podignuti nivo
metabolizma čak i neko kratko vreme posle, ali se to ne može porediti sa
efektom koji ćete postići visoko intenzivnim intervalnim treningom. Takav vid
treninga može ubrzati vaš metabolizam punih 24 sata pa i duže nakon vežbanja.

Čak i ukoliko ne možete da izdržite visoko intenzivni trening, uvek

možete da pronađete načine da lakše oblike vežbanja, kao što je šetanje, učinite
intenzivnijim, npr. šetajući brže, šetajući uzbrdo, šetajući sa tegićima itd. 6

Vežbajte sa opterećenjem

Trening sa opterećenjem i tegovima izgrađuje mišiće, a mišićna masa ima

izuzetno veliki uticaj na stopu metabolizma vašeg organizma. Mišićno tkivo je
veoma metabolički aktivno. Vaše telo sagoreva dosta kalorija samo da bi ga
održalo.

Trening sa opterećenjem ima na vaš metabolizam trostruko dejstvo. Ne

samo da sagorevate kalorije za vreme vežbanja, već povećavate metabolički
5
Tadić B. – za II razred gimnazije, Biologija, str.54.
6
Anđić J.: Osnovi medicinske biohemije,Beograd, 1988., str.89.
Diplomski rad 15

nivo i dugo nakon završetka vežbanja (pod uslovom da je vaš trening

intenzivan). Dodajte tome i ekstra mišiće koje gradite primenjujući ovakav način
treninga i možete sami da uvidite koliko trening sa opterećenjem stimuliše vaš
metabolizam.

Devojke i žene ne treba da se boje da će ih trening sa tegovima učinitim

muškobanjastim, jer njihov organizam ne poseduje u tolikoj meri hormon
testosteron, koji je najzaslužniji za mišićni rast. A korist je izuzetna, jer ćete
dobiti izvajane i vretenaste mišiće, kao takmičarke u fitnesu.

Jedite više proteina

Upoređujući tri glavna makronutrijenta (proteine, ugljene hidrate i masti),

proteini zahtevaju najviše energije da bi bili svareni u organizmu. Stoga su
proteini manje podložni pretvaranju u mast i skladištenju u telu. Proteini će vam
takođe pomoći da izgradite više mišića. Ne preporučujem vam da preterujete sa
unosom proteina, ali se ipak usredsredite i pokušajte da vaš organizam snabdete
dovoljnom količinom kavilitetnog proteina iz raznovrsnih izvora (posna junetina
i teletina, piletina, riba, jaja, soja itd.). Na taj način ćete vaš metabolizam
održavati na visokom nivou. 7

Unosite vitamine

Nivo vašeg metabolizma se u suštini svodi na hemijske rekacije u vašem

telu. Vitamini, minerali i voda su bitni elementi tih hemijskih reakcija. Ukoliko
nemate na raspolaganju dovoljno ovih komponeneti, onda kada su vašem telu
potrebni, ono će biti limitirano onim što je prisutno.

Vaš metabolizam možete sebi predstaviti i kao montažnu traku u fabrici

automobila. Ne možete napraviti kompletan automobil, ukoliko nemate sve
delove na raspolaganju. Na primer ukoliko imate na raspolaganju vrata za
sklapanje samo 100 automobila, ali takođe imate još 200 komada na traci bez
vrata, propuštate mnogo potencijalne proizvodnje.

Redovnim uzimanjem multivitamina, ne samo da ćete podržati vaš

metabolizam, već unaprediti i opšte zdravlje. Obratite pažnju da se raznorazni
sokovi i napici sa dodatkom vitamina ne računaju u kvalitetne izvore!

Smanjite unos masti

7
Noler E.: Organska hemija, Beograd, 1987., str.90.
Diplomski rad 16

Hrana bogata mastima se duže vari u organizmu i ostavlja osećaj sitosti

znatno duže. Dok je osećaj sitosti svakako dobar kada želite da izgubite masti,
jer vam se neće dešavati nekontrolisani napadi za hranom, sa druge strane
unošenje obroka koji će vas podstaći da čekate duže periode između jela može
imati za rezultat usporavanje vašeg metabolizma.

Ovime se vraćamo na tačku o potrebi za češćim obrocima. Ukoliko jedete

obrok bogat masnoćama za doručak, može se desiti da nemate želju za
ponovnim jelom sve do ručka, koji može biti i za više od pet sati. Idealno bi
bilo, da ako možete jedete na svaka 3 sata.

Ukoliko tražite način da svom metabolizmu date podstreka, isprobajte ove

savete. Viši nivo metabolizma vam može dramatično pomoći sa gubitkom
masnih naslaga.

Zaključak

Sve materije koje unesemo u organizam dolaze u jetru, gde se

razvrstavaju na toksine i ostale molekule. Snažnim sistemom detoksikacije jetra
pretvara lekove i toksine u molekule koji se mogu eliminisati iz organizma
urinom ili stolicom. Obavlja sintezu većine proteina koji cirkulišu u krvi, pa ima
ključnu ulogu u regulaciji nivoa šećera u krvi.

Telesne potrebe za glukozom beleže se u jetri, te se glukoza osigurava

organizmu varenjem hrane ili razgradnjom glikogena – deponovanog šećera u
jetri i mišićima. Kod produženog gladovanja, kada nije moguće osigurati
glukozu probavom, a rezerve u jetri se troše, pokreće se proces kojim iz
aminokiselina ili drugih molekula nastaje glukoza.

Metabolizam masti takođe umnogome zavisi od jetre. U njoj nastaje

holesterol, ali i pristiže holesterol iz krvi. Eliminacija holesterola iz jetre obavlja
se preko žuči. Kad smo dobri svojoj jetri?
Diplomski rad 17

Opterećujemo li je svakodnevnim uzimanjem lekova, alkohola, aditiva i

neumerenih količina masti? Moderni stil života, pun zagađenja, stresa, loše
hrane, velika količina nasumice uzetih lekova, sve to ostavlja traga na jetri. Zato
se i kaže da je jetra ogledalo našeg zdravlja. Ipak, većina ljudi tokom života ne
dobija uobičajene bolesti jetre, poput hepatitisa, ciroze ili žutice.

Literatura

1. Rada Ivanić, Ljiljana Vićentijević: Biologija za III i IV razred

medicinske škole, 1988.

2. Kulić, Japundžić I., Rakić Lj.: Biohemija, Beograd,1983.

3. Arthur C. Gajton,: Fiziologija, XIII izdanje,

4. Anđić J.: Osnovi medicinske biohemije,Beograd, 1988.

5. Medicinski leksikon 1 ¨Vuk Karadžić¨- Larousse, (urednik: Radomir

Ječinac, Beograd, 1983.

Diplomski rad 18

6. Medicinski leksikon 2 ¨Vuk Karadžić¨- Larousse, (urednik: Radomir

Ječinac, Beograd, 1983.

7. Noler E.: Organska hemija, Beograd, 1987.

8. Tadić B. – za II razred gimnazije, Biologija

9. www.akademac.info/biologija_i_medicina

Sadržaj

Uvod......................................................................................................................2
Osnove metabolizma.............................................................................................3

Hranljiva vrednost masti.......................................................................................5

Metabolizam masti................................................................................................7

Varenje masti.........................................................................................................9
Lipidi plazme i njihov transport.......................................................................10

Diagnostika poremećaja metabolizma masti.......................................................11

Diplomski rad 19

Kako ubrzati metabolizam masti.........................................................................13

Redovno doručkujte.........................................................................................13
Jedite češće.......................................................................................................13
Vežbajte intnezivno.........................................................................................14
Vežbajte sa opterećenjem................................................................................14
Jedite više proteina...........................................................................................14
Unosite vitamine..............................................................................................15
Smanjite unos masti.........................................................................................15

Zaključak.............................................................................................................16
Literatura.............................................................................................................17