P. 1
paganizam i hriscanstvo2

paganizam i hriscanstvo2

|Views: 921|Likes:
Published by Marina Mijatovic

More info:

Published by: Marina Mijatovic on Feb 12, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/04/2013

pdf

text

original

Fakultet likovnih umetnosti, Beograd

Paganizam u hrišćanskim običajima
Seminarski rad iz Predmeta Istorija umetnosti – Moć slike Diplomske akademske studije – Master

Marina Mijatović Broj indeksa jun 2010

Profesor Jelena Todorović

Zadužbina Vladete Jerotića u saradnji sa IP Ars libri. Ali nigde nećete naći narod bez vere u Boga i u duhovni svet. 3 Bojan Jovanović. Ono što je sigurno je da je u najstarijoj fazi religije magija i da je verovanje u duše i duhove imalo veliki značaj. uz pomoć magijskih obreda. str. niti grad bez bogomolje i sa stanovnicima koji se bave bogosluženjem”. Beograd: Narodna knjiga.2 Nalazi u pećinama koje su naši preci još od vremena kada su bili na najnižem nama poznatom stepenu društvenog razvitka koristili više stotina hiljada godina. da je nekad bilo neke ljudske zajednice koja nije upražnjavala. poznato je da stare predstave ne nestaju u potpunosti nego postaju deo novih religijskih formi. istoričari su dokazali da animističke predstave nisu prvobitne već kasnije izvedeni fenomeni. Pagansko. To podrazumeva: obilje divljači. Beograd 2007. I kolo. Neki fenomeni i faze se međusobno prožimaju pa 1 Vladeta Jerotić. Glavni zadatak je bio da se održe u životu a zatim nastavak vrste. Sabrana dela. Neke životinje i preci su obožavani kao bogovi. ako se gleda kao faza u formiranju viših mitova. str. vrstu kulta ili nije podržavala neki praobrazac odnosa čoveka prema transcendentnom. Beograd: Atos. Izvor: Psihološko i religiozno biće čoveka. sreća u lovu i veća spretnost lovaca. rešenje problema je bio život u zajednicama – hordama. Beograd 2007. “Stvaranje i rastvaranje bogova često samo prethodi njihovom rastvaranju i nestajanju. Izvor: Psihološko i religiozno biće čoveka. bez odela i obuće. danas skoro da nema nikakav značaj. I kolo. Sabrana dela. 2 Vladeta Jerotić. starozavetno i novozavetno u savremenom čoveku. Zadužbina Vladete Jerotića u saradnji sa IP Ars libri. Poseban način pokopavanja mrtvih i kasnije slike na zidovima pećina. Duh paganskog nasleđa. čije značenje izvodimo iz latinskog glagola religare. što znači ponovo uspostaviti neku izgubljenu vezu. Teško je dokazati.” 1 Filozof Plutarh je pisao nešto slično: „Obiđite sve zemlje. Do sada nije potpuno naučno dokazano da li je animizam ili totemizam prvobitna forma religije. Pri razvoju od nižih ka višim religijskim predstavama. Staro pitanje da li je religija potekla iz magije ili magija iz religije. ponovo vezivanje čoveka za nešto što ga transcendira. Pagansko.3 Niža mitologija nije jednosmerna i nepovratna.“Poreklo religije.123 4 Rastko Kostić. pokazuju da su u svojim religioznim obredima videli važno sredstvo u borbi koju su sa prirodom vodili za opstanak. naći ćete ljude bez kuća i gradova. Za vrstu ljudi koja je živela pre današnjeg čoveka Homo sapiensa. Pad Arkone ili sumrak slovenskog paganizma. nam pokazuju da su imali neke religiozne obrede.”4 Taj proces može da se uoči i u narodnoj religiji ako gledamo osnovu od koje su nastala mitska bića i bogovi. u širem smislu. Naprotiv. Religije se uopšte nisu jednako ni jednoliko razvijale. ili. starozavetno i novozavetno u savremenom čoveku. kao i zadovoljavanje seksualnih potreba.123 . makar i najprimitivniju. Posebni obredi su imali zadatak da tačno određenim formama aktivnosti omoguće i olakšaju ljudima ta dva zadatka. 2009. 2006. Svrha tih prvobitnih magijskih obreda je bila da se u životu horde izazovu posledice koje su im od koristi i koje služe da se zadovolje sve društvene i lične potrebe bez kojih grupa ne bi mogla da ostane u životu. str. str. odnosno briga za potomstvo. nalazi se u dalekoj prošlosti čoveka i čovečanstva. kipovi od kosti i kamena. ali i pretpostaviti.

danas možemo da ih proučavamo po slojevima i fazama koje po nekom redu smenjuju jedna drugu u svim epohama. Pagansko. “jeste ideja da su i animizam i preanimizam. Razvitak tog potencijala je uslov za razvitak poverenja i sigurnosti u komunikaciji. 6 Bojan Jovanović. Zadužbina Vladete Jerotića u saradnji sa IP Ars libri. Ako je tačno zapažanje da nema hrišćanskih naroda već samo pojedinaca hrišćana. nego i u čoveku kao pojedincu. Izvor: Psihološko i religiozno biće čoveka. a u suštini je nepotpuni i neiskreni preobraćenik koji je tajno ostao privržen svojoj staroj veri. Frojd smatra da su prevernici spremni da netrpeljivošću. etničko otuđenje i promenu nacionalne pripadnosti. str. Na granici između onog što je bio i onog što hoće da bude. Ono što možemo da primetimo ako pažljivije posmatramo religije. onda je teško očekivati od naroda koji je prepušten sam sebi i bez odgovarajućih institucija da sačuva svoju hrišćansku veru. kao i pramonoteizam. Nove rituale prihvata formalno. Upravo ovo je razlog zbog koga u momentima krize hrišćanstva izranja paganstvo. Važan razlog preobraćenja se otkriva u nedovoljnoj verskoj ukorenjenosti u hrišćanstvu. dok je tok tog procesa neodređen i konfuzan pre konačnog prihvatanja i ukorenjivanja nove vere. vera se tumači kao psihološka kategorija. Koren ove pojave se prepoznaje u promeni stava prema idolima i promeni stava prema verskim sadržajima. Beograd 2007. str. Ovo je karakterističan paganski odnos. Duh paganskog nasleđa. Kada se očekivanja vernika koji izvršavaju svoje obaveze ne ispunjavaju. ne samo u jednom društvu. mržnjom i ratom protiv svoje nekadašnje braće potvrde novi identitet. što ima za posledicu povećanu nesigurnost i strah. a potreba da se veruje nastaje iz potrebe za poverenjem da će biti ostvarene i zadovoljene zaštita i osnovne životne potrebe. preobraćenik je otuđen i verski neutemeljen i nesiguran jer nije potpuno preobraćen. oduvek postojali u svim vremenima uporedo.”5 Pojava promene vere je prisutna kod verujućih ljudi u raznim religijama. Da bi ovaj “novi vernik” dokazao svoju posebnost i potvrdio svoj identitet. 5 Vladeta Jerotić. 2006. starozavetno i novozavetno u savremenom čoveku. Gledajući sa ovog aspekta vidimo značaj emocionalnog vezivanja u procesu osnovnog ukorenjenja vere i poverenja. onda oni svoje nazadovoljstvo iskazuju činom unižavanja i uništavanja starih idola koji budu ubrzo zamenjeni novim. Na ovaj način gledano. Potreba za emocionalnim vezivanjem je izraz nagonskog potencijala koji je usmeren ka “drugom”. često je bio glavni akter sukoba sa svojim dotadašnjim sunarodnicima. Preobraćenici prenaglašavaju pripadnost novoj veri a uklanjanjem i proterivanjem prema dotadašnjoj sabraći pokušavaju da agresijom izbrišu sećanje na zajedničku prošlost. I kolo. Sabrana dela.6 Prelaz iz jedne u drugu veru počinje procesom odvajanja od prethodne vere. odnosno u pravoslavlju čiji verski obrazac omogućava samo istrajnim pojedincima da se razviju do zrelih i odgovornih ličnosti. Beograd: Narodna knjiga. Iznevereno poverenje dovodi do prekida sa “drugim” i negativno iskustvo. Prelaz je formalno obeležen ali je suštinski i duhovno ostao nedovršen čin. Promena vere je značila i promenu kulturnog i duhovnog identiteta. fetišizam i totemizam.49 . verskom i etničkom braćom.

ili najdalje 14. Slovenska plemena tokom VI veka. dete kao i primitivan čovek svakom predmetu i živom biću pripisuje božanske osobine i od ovih bića očekuje zaštitu i pomoć jer se u njih nada. Tokom svojih seoba. kod Slovena u VI veku nije bilo jedinstvene religije. svaki objekat ili funkcija je odvojen bog. zavisili su od prirodnih uslova. ribolovom i sakupljanjem meda divljih pčela. posle viševekovne a možda i milenijumske istorije na evroazijskim prostorima. Doživljavajući vrlo rano promenljivost i ćudljivost prirode. Došli su u neposredan dodir sa hrišćanskom Vizantijom sa kojom će se sukobljavati sledećih pet vekova. bogovi dobra i zla. štiti i nagrađuje. jer im je glavno zanimanje bila poljoprivreda. kao što to rade otac i majka. prirodu ili natprirodni svet. Bog je uvek neko ko kažnjava. posebno za vreme cara Vasilija (867-886) kada je započela hristijanizacija paganskih srpskih plemena. pretpostavlja se da je pokrštavanje Slovena počelo pre VII veka. Prostor koji su naselili je mesto gde je i ranije postojala crkvena organizacija hrišćanske crkve. 7 Smatra se da su prethodnici Slovena su bili Vendi. religija Starih Slovena je bila slabo poznata jer je to područje bilo teže pristupačno. . kako sopstvene tako i roditeljske. pa možemo da zaključimo da je mnogoboštvo najraniji i najprirodniji način ispoljavanja religioznog osećanja čoveka. Slovensku pagansku religiju nauka dovodi u vezu sa staroindijskim religijama. Zato bi se na prvom mestu moglo reći da religija nije put objašnjavanja misterije sveta nego – nada. Narod koji menja svoje boravište sada nema ekonomsku podlogu kao onda kada je iskorišćavao određenu teritoriju. pašnjaka. i prirode uopšte. Baveći se pretežno poljoprivredom. Živeli su u zajednicama koje su obuhvatale čitave rodove i koje su bile vlasnici oranica. voda. Za ovakvu animističku svest. Sloveni gube vezu sa zemljom koja je glavno proizvodno sredstvo. ali i plodno sarađivati. S obzirom na veliki broj religioznih verovanja. Te prirodne uslove ili snage su poštovali kao duhove koji pomažu i škode. Uz to su se bavili i stočarstvom. Po nekim arheološkim podacima. U primitivnoj fazi razvoja.7 U suštini. Baš kao i primitivan čovek. u manje ili više kompaktnim grupama. provaljuju preko Dunava i naseljavaju Panonsku niziju i Balkansko poluostrvo. jer je po nekim izvorima Indija prapostojbina Slovena. šuma. Kod svih Slovena ima nekih sličnih ili istih verovanja a razlog tome je upravo što su živeli istim načinom života i što su se nalazili na istom stepenu društvenog razvoja. godine starosti. religijske forme i božanstva se podudaraju. Animistička svest kao primitivna je verovanje da fizičke stvari imaju dušu i da preko njih deluju dobre i zle sile.Verovanje paganskih ljudi je najsličnije tipu animističkog verovanja. Sloveni koji su došli na Balkan su se bavili ratarstvom. i dete ne može da predstavi drugačije sebi Boga. iako im ni u XII veku nisu davali antropomorfne oblike. Najbolji primer neprepoznatog iskustva animističke svesti je dete do 12. nego upotrebljavajući merila čoveka. lovom.

2006. prema tom kriterijumu. Duh paganskog nasleđa. bitno su se promenili i društveno istorijski 8 Bojan Jovanović. i postalo je naziv za nehrišćanske religije. dobili svoj status. su označeni kao neznabošci jer su praktikovali druge obrede i verovali u druge natprirodne sile koje hrišćanstvo nije priznavalo.14 . a naročito posle velike seobe srba 1690. U promenjenim uslovima za vreme turskog ropstva. Nerazdvojni od običajne prakse vezane za “biološku reprodukciju. Sa hrišćanstvom. Vernici drugih religija. pa su ih nazivali neznabošcima. Verujući da postoji samo njihov Bog. potisnutu pagansku religioznost. Beograd: Narodna knjiga. Paganstvo je zasnovano na magijskoj praksi. paganizam ima negativan verski predznak. Propratni narodni običaji tokom hrišćanskih praznika nam potvrđuju da je stari paganski kulturni sloj iz prehrišćanskog vremena još uvek aktivan. skriva onu drugu. str. paganski kultovi su označeni kao neznabožački. materijalnu produkciju i socijalne odnose. idolopoklonstvu i verovanju u prirodne sile koje su oličene u pojedinim božanstvima. Iako su posvećeni određenim božanstvima. Kontinuitet starih mitova je očuvan u staroj formi obreda vezanih za životne cikluse i praznike u godišnjem kalendaru. izloženi postupnim promenama. sačuvani su samo bledi tragovi starih slovenskih božanstava pa se paganstvo u srpskoj narodnoj religiji odnosi samo na osnovnu neistitucionalizovanu religiju seoskog stanovništva. godine. U odnosu na hrišćanstvo. potvrdili novu veru svojim duhovnih preobražajem.8 Za razliku od pojedinaca koji su od momenta kada su primili hrišćanstvo.Termin paganizam je korišćen za označavanje religija koje prethode hrišćanstvu. srpski narod je posle primanja hrišćanstva ostao veran paganskim običajima. svi ti običaji su. paganstvo je potiskivano. U periodu od primanja hrišćanstva do propasti srpke srednjovekovne države. narodni običaji i verovanja izražavaju u tom smislu suštinu i duh paganske religije”. Nakon primanja hrišćanstva. U narodnom verovanju. hrišćani su smatrali da pagani kao vernici ne znaju za boga. ono što se ispoljava kao hrišćanski identitet većine praznika i običaja.

On je akter procesa hrišćanizacije u vreme organizacionog jačanja crkve i uticaja na narod. U tom smislu. Ono nesvesno u paganstvu sada postaje deo svesne priznate religije. Beograd: Atos. Konačno prevođenje u hrišćanstvo su obavili tek Sveti Sava i Stefan Nemanja. Sloveni i Litvanci su bili poslednji koji su branili drevnu indo-iransku religiju na evropskom kontinentu. a ni jedno nije moglo da se izbegne. Prema Konstantinu Porfirogenitu. Srbi u oblasti Neretve vode poreklo od svojih nepokrštenih predaka koji su došli u vreme cara Iraklija. pa se tako stvorila osnova za ispoljavanje paganskih predstava. Postojala su tri pokušaja hristijanizacije nad baltičkim slovenima. Pridržavanje osnovnih hrišćanskih načela je obeležilo njegov put postajanja hrišćaninom.35 . U narodnom verovanju i predanju. a nazivani su paganima neznabošcima jer su se u odnosu na svoje susede kasno pokrstili. kolektiv se vraćao potisnutim arhaičnim duhovnim iskustvima. bio je izložen i najveći srpski svetitelj. Pad Arkone ili sumrak slovenskog paganizma. Iako prethodi hrišćanstvu. brutalnoj. na koju je religiozno biće srpskog naroda odgovorilo paganizacijom. formiran u kontekstu odnosa hrišćanske i paganske religije. a isto tako su postojala i tri pokušaja hristijanizacije balkanskih slovena. str. otkrivaju ličnost velike duhovne snage. Paganija je posle primanja hrišćanstva postala duhovna realnost potisnute vere koja će do svog posebnog izražaja doći u periodu slabljenja hrišćanstva. Pagansko nasleđe je sadržaj koji tradicija priznaje i ugrađuje u religijski identitet. Diplomatski i mudri potezi koji su imali dalekosežne posledice za Srpsku crkvu i državnu samostalnost. Promenjen je materijalni. socijalni i duhovni kontekst koji je promenio značenje dotadašnjih duhovnih i religijskih sadržaja. koja je bila nasuprot nadolazećoj. upućuje ne paralele sa starim indijskim i iranskim verovanjima. negde krajem IX veka. Taj promenjeni životni kontekst je zabeležen u Arilju na zidu napuštene i urušene crkve. U situacijama i periodima neposrednog suočavanja sa neizvesnošću opstanka. Paganija je simbol otpornosti i žilavosti stare srpske vere.9 To je bio viši stepen civilizacije i sudbina. moralne čvrstine i ljudskog dostojanstva. paganstvo se javlja i nakon hrišćanstva u narodnim običajima tako što je menjalo pojedine hrišćanske sadržaje. Odrekao se 9 Rastko Kostić. 2009. paganstvo je nastavilo da živi na marginama društva i njegova religijska osnova je sačuvana u nepreobraženim ljudskim dušama i isijavala iz dubine kao potisnuti sloj. u liku Svetog Save se odražavaju osnovne karakteristike narodnog verovanja. Nakon primanja hrišćanstva. Krizi hrišćanske vere.uslovi u kojima dolaze do izražaja obnovljeni oblici religijskih običaja. Sveti Sava je težnju za ličnom celovitošću ostvario svojim životnim delom utemeljenja nacionalnog duhovnog identiteta. onakvu kakvu je nalazimo u izvorima i arheološkim nalazištima. Sloveni na Baltiku su se dugo opirali hristijanizaciji. Slovenska vera. neumoljivoj i poznatoj po netoleranciji – sili judeohrišćanstva. koja se polako povlačila. stara srpska oblast Paganija u Dalmaciji je bila jedna od poslednjih koja je primila hrišćanstvo.

40 . paganske crte u liku svetog Save su plod narodnog kompromisa. postala je osnova za koju su se vezivali mitski i magijsko religijski elementi. U narodnom predanju. u odsustvu očekivane pomoći i zaštite u periodu životne neizvesnosti. svetog i profanog. Zahvaljujući njegovom široko zamišljenom programu. opustošeni i spaljeni manastiri posle seobe 1690. Međutim. Svetitelj ne preuzima atribute starih božanstava već je specifična psihološka situacija u kojoj se nalazilo društvo bila uslov da se pojavi karakterističan odnos prema njemu koji je identičan odnosu prema starim natprirodnim entitetima. Odlučnim insistiranjem svetog Save na hrišćanskom karakteru njegovog proslavljanja otklonjen je paganski običaj svečarskih gozbi sa krvnim žrtvama kod crkava. govore o nasilnom gašenju duhovnih žarišta. 2006. Paganstvo. Duh paganskog nasleđa. Sava je svenarodni učitelj raznih veština i savetodavac. skladno i harmonično prožimanje i dopunjavanje crkve i države. “Saobražavajući proslavljanje krsnog imena duhu i obliku hrišćanske beskrvne žrtve. Savina dobročinstva koja su namenjena svim ljudima imaju pagansko obeležje. Dotadašnji svetac zaštitnik dobija negativni predznak i postaje loš. a u crkvi se obavlja hrišćansko slavljenje svetog sa beskrvnim žrtvama. Porušeni. zaštitnik se doživljava drugačije.titule kneza humske oblasti i posvetio monaškom životu i još za života je postao oličenje duhovnog jedinstva kome će status sveca dati i trajno sakralno značenje. Beograd: Narodna knjiga. Jasna predstava svetog Save iz crkvenog kulta. Vreme slabljenja hrišćanstva je bilo idealno da se opet obnovi predstava o starim bogovima paganizma. nastavilo je da živi u narodnim običajima i verovanjima kao potencijalna religijska osnova. ali je ovoga puta predstava o njima i njihovim osobinama preneta na lik svetog Save. svetosavska Srpska crkva je stvorila ustanovu sa isključivo nacionalnim obeležjem. Strožija organizacija crkvenog života i uklanjanje paganskih običaja je dovela do autokefalnosti srpske crkve i podizanje na rang arhiepiskopije.14 Bojan Jovanović. pokazuju vrednost u ostvarenim delima. str. Od tada. kult svetog Save će dobiti malo drugačije značenje. vera slabi i u pitanje je doveden odnos prema zaštitniku. 2006. Odlika verovanja u paganstvu je interesna potvrda vere. veruje 10 11 Bojan Jovanović. U odnosu na hrišćanski identitet. Ako pomoć božanstva izostane.”10 Izabrani svetac je božji posrednik i njegovo proslavljanje je bilo najbolje rešenje za uspostavljanje autentičnog porodičnog praznika koji je na viši nivo podigao versku potrebu za neposrednim sadržajem svetog i njegovim proslavljanjem u duhu hrišćanstva. Reforma je sprovedena i u proslavljanju krsnog imena – slave. koje je potiskivano zvaničnom hrišćanskom verom. Svetitelj je doveden u vezu sa elementima materijalnog života koji su vezani za neposrednu korist.11 Vera u njegovu moć je doživljena kao zaštita. gozbe se priređuju u kućama porodica koje su se zavetovale da će slaviti pomen izabranom svecu zaštitniku. Duh paganskog nasleđa. Prelaskom iz crkvenog u narodno. godine. kroz predstavu o njegovoj blagorodnosti i dobroti. Beograd: Narodna knjiga. str.

Aranđeo počeo voditi duše. str. Jedna legenda govori o tome da je sveti Nikola “večito na vodi i da drži ključeve od svih sedam izvora da se ljudi ne potope. sveti Nikola je dobio vlast nad morem kao prvi udavljenik. kožara. glupim i nemoćnim. str. otvara prozore na kući. on predstavlja i pastirskog boga. Slavi se kao slava čitavih sela ili pojedinih delova. U predanjima je posebno bio razvijen odnos prema zlu kome je svetac bio suprotstavljen sa svojom čudotvornom moći kojom spasava narod od turaka. ljudima to radio sveti Nikola. Post je držan da “vuci ne bi klali stoku”. pa se zato pred nevreme iznosi iz kuće sinija. 2006. jer nepodnosi naše selo…tvojih goveda. vlast nad morem su podelili Hristos. prateći ih blagoslovom da izaberu najbolju ovcu.”13 Slavi se kao zaštitnik domova. Omiljeni narodni svetitelj će uvek nadmudriti zlo i učiniti ga smešnim. Paganizam i hrišćanstvo kod Srba. krsno ime. navodi se i sveti Nikola. šije. Paganizam i hrišćanstvo kod Srba. Beograd: Narodna knjiga. užara. pravi sir. sveti Sava je postao oličenje pravde koje je bilo preko potrebno za vreme ovog perioda. kuje gvožđe. Sva ta čuda ojačavaju njegov kult koji postaje osnova nacionalnog identiteta. pronalazi izvore i pečurke. str.14 Veruje se još da je zaštitnik stoke. upred užad. sveti Nikola i sveti Sava. Duh paganskog nasleđa. 211 16 Dragoljub Dragojlović. do još većeg rasplamsavanja. Duh paganskog nasleđa. 226 15 Dragoljub Dragojlović. 2008.” 16 Motiv o sedam izvora vodi poreklo iz biblijske priče o potopu i “izvorima bezdana”. kiseli mleko. U žitijama svetog Save se upravljanje vetrovima i morskim talasima pripisuje i svetom Savi. stada i pastira od vukova. Zbog svoje ogromne zasluge za srpski narod. on donosi nevreme i predvodi olujne i gradonosne oblake. mašice i čanak i govori: “Vrati sveti Savo. ćebedžija. Beograd: Službeni glasnik. Obično se smatra da je 12 13 Bojan Jovanović. 211 . već naprotiv. 2006.41 Bojan Jovanović. Beograd: Narodna knjiga.se da je naučio narod da ore. Prema verovanju u okolini Vlasenice.”15 U srpskoj tradiciji preovlađuju legende koje govore o svetom Nikoli kao zaštitniku pomoraca i gospodaru mora i svih voda. str. kao što je u vedskoj religiji prvi mrtvac Jama postao bog mrtvih. 2008. određuje im hranu za celu godinu i šalje ih u torove. Dan svetog Save je dan opštenarodnog praznovanja.42 14 Dragoljub Dragojlović. U grupu hrišćanskih svetaca koji su zamenili boga mrtvih. 2008. Izloženi neizvesnosti. čobani ga doživljavaju i kao loše božanstvo. a prema nekim tumačenjiima. Paganizam i hrišćanstvo kod Srba. kult svetog Save je bio vrlo jak. sveti Sava je i zaštitnik principa koji dovode u opasnost i ugrožavaju stado i čobanina. vidimo zašto je sveti Sava najslavljeniji srpski svetac. Po usmenom predanju u srpskoj tradiciji navodi se da je “pre nego što je Sv. kašika. kao kućna slava. str. svoja goveda iz našeg sela. a zavetni post u njegovu čast se praktikuje nedelju dana ili dve nedelje pre Savinog dana. ali i kao zaštitnik samardžija. Iako je predstavljen kao zaštitnik stada i dobar čobanin. Prema jednoj legendi. Beograd: Službeni glasnik.12 Ako posmatramo sa ovog aspekta. Beograd: Službeni glasnik. gradi puteve i vodenice. tka. pa se sveti Sava javlja i kao vučiji pastir. Spaljivanje moštiju svetog Save na Vračaru nije dovelo do gašenja kulta. Prema jednoj srpskoj legendi. Za vreme turskog ropstva.

Sposobnost koja je svojstvena i drugim živim bićima. smrtno pretvara u besmrtno a mučan život na ovom svetu zamenjuje večnim blaženstvom u nebeskom carstvu. Duh paganskog nasleđa. Posle pokrštavanja i Srbi su prihvatili Biblijsku tradiciju. čovek je obraća pažnju na određene znake. odnosno pagansko značenje. Do tih ostrva se dolazilo barkom i tamo su dovožene duše pokojnika u brodovima koji su izgledali kao prazni. odnosno rituale koji su vršeni sa ciljem da odgonetnu budućnost i osiguraju željeni ishod događaja. kao i ostrvo večne mladosti. pominje se sveti Nikola kao prevoznik duša mrtvih. Donji svet sa druge strane mora se nalazi samo kod nekih zapadnoevropskih naroda.55 . na nekoj lepoj livadi. bola i smrti. Beograd: Narodna knjiga.sveti Nikola posle hrišćanizacije zamenio paganskog boga Posejdona ili Neptuna. mesecu. Beograd: Službeni glasnik. pripisuju dužnosti paganskog boga mrtvih. donji svet se nalazi u utrobi zemlje i do njega se dolazi kroz jamu. 2006. U starom i novom zavetu. na brdu. uzimajući ljudima duše iz smrtnog tela. U jednoj narodnoj pesmi. str.18 Da bi razumeo silu koja određuje ljudski život. nebu. str. Donji svet U srpskom narodnom verovanju i antičkoj mitologiji. po rangu najvišeg anđela a po funkciji starešine nebeske vojske. vidimo da oni nisu znali ni verovali u moć sudbine nad ljudima. 2008. a ponekad su ih i vraćali u telo. anđeli su kao božji glasnici uzimali i na nebo nosili duše umrlih ljudi. na kome nema starosti. Iako nisu znali za sudbinu onako kako su je videli vizantijci.17 Donji svet se uvek nalazi u planini. Sveti Arhanđel Mihajlo. koja bdiju nad ljudskim 17 18 Dragoljub Dragojlović. ali retko sa druge strane reke koja razdvaja dva sveta. ali su znali za gatanja i magiju. Ideja o prevozu pokojnih duša barkom je došla sa zapada i odnosila na Ostrvo blaženih. pećinu ili bunar. Ostrvo blaženih iz Hesiodovih epova se nalazi na zapadnoj strani okeana. U nekim legendama se i Arhanđelu Mihajlu. Zatim se pojavljuje kao čudotvorac koji je izlečio slepilo srpskog kralja Stefana Dečanskog. Paganizam i hrišćanstvo kod Srba. da predodredi nadolazeće. Sloveni su poštovali natprirodna bića pod nazivom Rod i Rožanica. Po legendi. on je određenim ritualima i tehnikama hteo da usavrši tu sposobnost. Postupci otkrivanja budućnosti su objedinjeni verovanjem u sudbinu pa zato imaju nehrišćansko. 212 Bojan Jovanović. Čitanje sudbine Povod preciznijem otkrivanju budućnosti bilo je verovanje u tajanstvenu životnu predodređenost koja je naslućivana nejasnim osećanjem dolazećeg. Odgovore na pitanja dolazećeg su nalazili u tradicionalnim načinima gatanja i sposobnost viđenja i proricanja. U ranim istorijskim podacima o Slovenima. Narod je verovao u predodređenos događaja i njihovu sudbinsku uslovljenost.

pretvarajući svoje telo u hleb a krv u vino. Verovanje u sudbinu je često opravdanje za neuspele aktivnosti. Obredi žrtvovanja i jedenja bogova u starim religijama. Ovo se iskazuje kao darivanje a upućivanje dara daje osećaj da će se darovano vratiti uvećano i obogaćeno. onda se to smatra načinom sticanja potrebne izvesnosti. kao i staraca19. sudbina je sila kojo se ne može umaći. Sudbinom se tumači sve ono što se dešava pojedincu. ali istorija potvrđuje da je taj animalni impuls bio vrlo aktivan. Događaji koji snalaze čoveka se smatraju da su predodređeni a njihova dešavanja u određenom vremenu se tumače kao dolazak sudnjeg časa. Ako se dobrovoljni ili prisilno odricanje od nečega materijalnog usmeri ka nekom višem cilju. 2009 . Žrtvovanje vodi davno poreklo o čemo svedoči podatak da je tokom istorije bilo prisutno u skoro svim kulturama. može uticati. Na tajnoj večeri. Nužnost oduzimanja života izvršitelja oslobađa krivice a žrtvi daje značaj posvećenosti. Niš: Prosveta. Hristos nudi sebe kao hranu. Ubijanje je prvobitno bilo u funkciji opstanka i samoodržanja. Prema narodnom verovanju. odnosno žrtvovanje sebe za spas drugog. Ali u hriščanstvu. Pad Arkone ili sumrak slovenskog paganizma. 238 Rastko Kostić. zaduže ili da im se izrazi zahvalnost. više ciljeve. Ipak se sudbina ne smatra potpuno zatvorenom jer je tek određeni ljudski postupak potvrđuje. To je bio jedan od najznačajnijih momenata magijske prakse i uslovljeno je nizom pravila kojih se treba dosledno pridržavati od kojih je zavisio konačni obredni efekat. i time se utemeljuje uzor samožrtve. Žrtvovanje i pogreb Žrtveni obredi su osnovni simbolički postupci koji ocrtavaju duhovni profil zajednice i utemeljuju njenu kulturu. pre nego što se “zapečati sudbina”. Mnogobožačka simbolika slovenskih arhajskih rituala.životom. Beograd: Atos. Žrtvovanje je nastojanje da se više sile odobrovolje. smrt se može zameniti što je i zabrana 19 20 Natalija Nikolaevna Veleckaja. U hrišćanskom odnosu prema žrtvi vidimo i paganske odlike žrtvenog obreda. Magijski odnos prema sudbini otkriva slobodu i aktivnost koja može bitnije da odredi ljudsku situaciju. Zato se u ispoljavanju ovih impulsa traži taj alibi za takozvane. bili su u funkciji njihove zamene ili ponovnog vaskrsenja. mada kod Slovena nailazimo na podatak da su veoma poštovali stare i brinuli o njima. U religiji Južnih Slovena se pominje da su prinošene žrtve volova i drugih životinja jedinom svevišnjem bogu munja i gromova. Sličnost sa bićima iz grčke i rimske mitologije je uticala na njihovo kasnije priznavanje u natprirodne sile koje određuju sudbinu. Krvna žrtva je zamenjena beskrvnom žrtvom u hlebu i vinu i u toj formuli se materijalno pretvara u duhovno iskazujući u simbolu svoju moć. što znači da se na prethodno stanje.20 U paganizmu se za sopstveni spas prinosi “druga” žrtva. Umesto konkretnog uzimanja života. 2001. str. umesto žrtvovanja boga se žrtvuje sam Bog. Postojao je čak i običaj ubijanja beznadežno bolesnih i bogalja.

Narodi su različito tretirali svoje pokojnike. da ga primi kao sina u majčino krilo i da ga kao majka pokrije. Oslobađanje od paganskog obrasca znači biti slobodan za iskreno davanje i za pročišćenje kao način trajnog duhovnog preobražaja. 2008. porodična slava – 21 22 Bojan Jovanović. Paganski odnos prema žrtvi je prepreka usvajanju hrišćanskog žrtvovanja. Nakon spaljivanja.”22 Pri sahranjivanju ostataka. U najranijim podacima o pogrebnom obredu Slovena. Pričešćujući se beskrvnom žrtvom. Žrtvom pokajnicom se nastoji umiriti savest pa se ritual primljenog dara do strane crkve doživljava kao praštenj greha. str. Žrtva je staro JA. persijanci su ostavljali da im tela oglođu psi i ptice. 2006. to žrtveno iskupljenje samo privremeno oslobađa nepreobraženog grešnika koji je spreman da opet učini isto. Ova “daća” je pokojniku organizovana kao velika gozba sa raznim takmičenjima. nad pepelom lomače je podizana mogila i priređivano podušje.” Suprotan hrišćanskom sahranjivanju. Beograd: Narodna knjiga. Verovanje je bilo da pokojnika treba obezbediti i u onom životu. hrišćanska crkva je uspela da starim verovanjima i važnim narodnim ritualima da svoj pečat. Paganizam i hrišćanstvo kod Srba. otkriva u smrti izvor života. žrtve su prinošene i zbog obezbeđivanja onozemaljskog života. Kult mrtvih je najstariji zabeleženi kult. paganski običaj spaljivanja je u narodnoj tradiciji sačuvan sve do pokrštavanja koje je teklo postupno i u više talasa. hrišćanin u svoje biće unosi kvasac. žrtve imaju posebno mesto. str. Duh paganskog nasleđa. 345 . Pogrebni rituali su sačuvali otpornost prema promenama i preobražaju. bez dublje potrebe da se okaje greh. pa bi ih pokopali. Božić i Uskrs. a jevreji su svoje mrtve uvijene u platno sahranjivali u grobnim pećinama koje su zatvarali kamenom pločom da bi tela pokojnika zaštitili od divljih životinja. Post je još jedan način pročišćenja i izbavljenja kojim se vrši samoodricanje. Po tragovima spaljivanja umrlih koji nam govore o ranijem prisustvu Srba na ovim prostorima. pa su njegovi najbliži prinosili odgovarajuće žrtve. Iz zahvalnosti zbog produžavanja ovozemaljskog života.usmrćivanja drugog. Oslobađanje od paganskog ide kroz žrtvovanje starog egoističnog Ja koje svoje interese ostvaruje kroz paganski obrazac davanja dara i ostvarivanje neke koristi. Godišnji obredi kao Badnji dan. Beograd: Službeni glasnik. tako su na primer vavilonjani svoje pokojnike dobro usolili i uvili u platno pa sahranjivali. Pri spaljivanju se prema dimu lomače određivalo da li duša “sledi stazu očeva ili ne.93 Dragoljub Dragojlović. Stavljanje pokrova na telo pokojnika paganskim narodima nije poznato. U tom procesu. a pojačanim postom se nastoji smiriti pojačano zlo.21 Žrtva drugog koja je svedena na simbol ukazuje na to da je ono nesimbolično u samom čoveku cilj duhovnog preobražaja. vidi se da nisu još primili hrišćanstvo. i prema njemu okreće oštricu duhovnog noža. zemlji su upućivane molitve da se “otvori pokojniku. Svest o poništavanju sopstvenog života zbog višeg cilja ima značenje samožrtvovanja. Metafora o zrnu kojem ora da umre da bi dalo plod. Ako se to učini površnim kajanjem.

na dan pogreba i na svakom pomenu do godinu dana prinosila se žrtva. ona svoj bes usmerava prema ubici. prostom drvenom krstu koji se kao najveća svetinja nalazio na zidu u svakoj kući. i da su njihove glavne kultne dane u nardnom verovanju zamenila dva praznika koji su prvobitno bili paganski – krsno ime i Badnje veče. Prema verovanju. 293 . Život u plemenskim zajednicama je karakterističan i uslovljen borbom za opstanak. kao što su ga slavili i njihovi pretci. oponašao je i usvajao zakone koji su vladali u njoj. Krsno ime je najvažniji praznik posvećen precima. Kult predaka počinje heroizacijom pokojnika na godišnjicu njegove smrti. a posle heroizacije pokojnika. Molitve se upućuju Bogu da spase dušu preminulog pretka. str. onako kao što je primitivni čovek mogao da ga nacrta ili isteše iz drveta. pamćenjem i vraćanjem zla. Pomen precima od kojih je krsno ime “predato u amanet ne govori samo o kultu predaka. U svemu je čovek podražavao prirodu i svoje socijalno biće gradio prema njoj. U kultu predaka kod Srba su karakteristični svi elementi kao i kult božanskih lara kod Rimljana. Paganizam i hrišćanstvo kod Srba. kao i prema 23 Dragoljub Dragojlović. Osveta je kao lanac međusobno uslovljenih ubistava zarobljavala plemenike. da bi zauzvrat dobili svaku pomoć i zaštitu. Kult predaka Kult predaka je u paganizmu bio poznat u različitim oblicima. duša ubijenog ne može da se smiri dok se ne osveti. kada je pojedinačni kult zamenjivan grupnim. Beograd: Službeni glasnik. 2008. a ne precima za spasenje živih. da bi se njihove duše zaštitile od uticaja loših demona i u čuvanju uspomene kod potomaka. Osveta i praštanje Pretrpljeni gubitak i doživljena nepravda. Taj krst nije bio hrišćanski simbol nego predhrišćanski starinski idol koji je svojim oblikom nagoveštavao konture ljudskog tela. na neki način je i bila sveta dužnost. a na prvom mestu plodnost ljudsku. Srbi su svojim božanskim precima prinosili iste žrtve kao Grci svojim herojima ili Rimljani.krsno ime. Krst.” 23 Slava je žrtveni obred i gozba namenjena krstu. jeste prvobitna starinska i predhrišćanska kultna slika koja je predstavljala ili domaćeg zaštitnika ili najvećeg nacionalnog boga. uvreda i bol su uvek postavljali pitanje kako je najbolje odgovoriti počiniocu. uz očekivanje da božanski predak pruži svaku pomoć. uvedeni u hrišćanstvo su dobili hrišćansku formu iz koje je nastavila da zrači potisnuta osnova. nego samo o amanetu kojo obavezuje potomke da slave krsno ime. Prirodan i instiktivan refleks samoodržanja je uzvraćanje istom merom. kojem je za vreme njegovog praznika priređena gozba. pa je ovo postalo i prva pravna norma u društvu. Po običaju. U proslavljanju krsnog imena najsvečaniji je pomen precima i ustajanje i napijanje vina u slavu Božju. Srbi su se molili i svojim precima i Bogu za svoje pretke. stočnu i poljsku. Vršena je iz potrebe za pravdom i imala je svoje religijsko značenje. Preobražne u “duh osvete”. i u slavu svetitelja.

Duh paganskog nasleđa. Osvetoljubivost je dobila materijalnu nadoknadu. Za razliku od osvetoljubivosti paganstva. prepušta zaboravu. Potpuno hrišćansko praštanje koje na prvom mestu podrazumeva preobražaj sebe. ne uključuje pamćenje zla. koji je kao i mnoge paganske predstave. a odricanje od zadovoljstva osvetničkog ubijanja se potvrđivalo zadovoljstvom praštanja i pomirenja. Krvna osveta je izraz plemenske solidarnosti a kolektiv ima obavezu da se osveti. Hrišćanskim praštanjem se otvorio sasvim novi horizont slobode gde je u totalnoj suprotnosti pagansko pamćenje greha. jer se zlo ne zaboravlja da bi se moglo vratiti a to je opet – ponavljanje zla. duh ubijenog je izuzetno opasan za ubicu koji je nastojao da se zaštiti tako što bi liznuo malo njegove krvi ili bacio na njega neku svoju stvar. Praštanjem je prevaziđena lična osvetoljubivost i učinjen korak ka ponovnom obnavljanju društvenog života. nastavio da živi u narodnom životu i posle primanja hrišćanstva.24 Ovim magijskim postupkom se vrši neutralizacija opasnosti. U ljudskoj istoriji. pamćenje tada dobija potpuno drugo značenje.onima koji su dužni da je osvete. Imala je niz pravila pod kojima je smela da se vrši. Ovaj magijsko religijski ritual je način ritualnog pomirenja i praštanja. osveta ravnom merom je regulisana pravnim i moralnim normama plemena. “Praštanje i pamćenje greha međusobno je suprotstavljeno i isključeno. Beograd: Narodna knjiga. Osveta je bila sveta i zavisila je od tradicionalnih pravila. Duh paganskog nasleđa. svest za odgovornost i priznavanjem krivice i pokajanjem kao uslovom praštanja. takozvanim “umirom krvi”. 2006. Uspostavljanje vlasti i nije značilo automatsko ukidanje ovog pravnog običaja. 2006. jer iskreno i stvarno praštanje pretpostavlja oslobađanje od pamćenja i zaboravljanje koje poništava negativno iskustvo zla. socijalnim i moralnim značenjem. a ubica otklanja strah od osvete duše ubijenog. Prema verovanju. 24 25 Bojan Jovanović. jer ljubav očišćenog srca doživljenu uvredu lako. str.101 . Osvetničko pamćenje zla ima negativno značenje. kojim se ubacuje novi element koji bi zaustavio osvetu. Kod Slovena u prehrišćanskom periodu. U paganskom .96 Bojan Jovanović. Krvna osveta je pokazatelj plemenskih zakona koji su važili zajedno sa državnim. Praštanje krvi uz otkup.”25 Oslobođeno negativnih osećanja. str. kao dete. hrišćanstvo ne opravdava činjenje zla ni vraćanje tog zla. Problem ograničavanja nasilja je rešavan ritualnim prekidanjem lanca osvete. Beograd: Narodna knjiga. zlo je konstanta ali posle Hrista čoveka čini odgovornijim za zločine a pred čovekom je izbor da li će da se sveti ili da oprosti. što ga potvrđuje kao slobodno biće. Prekretnica na putu sazrevanja čoveka je bilo sticanje višeg osećanja za greh. kao i pravla i situacije pod kojima nije smela da se vrši.dohrišćanskom pokajanju je izražena potreba za priznavanjem sopstvenog greha i očišćenjem od njega a ritual posipanja pepelom je značio priznanje sopstvene krivice zbog koga se slobodno ispaštalo u cilju rasterećenja od njega. pomirenje i sklapanje novih srodničkih veza je bio efikasan način rešavanja krvnog konflikta. sa pravnim.

str. Drvo shvaćeno kao stanište omogućava duhu nezavisnost. što je redovna pojava kod primitivnih naroda sa animatističkim verovanjem. paganski čovek je prisutan prilikom suočavanja sa svojom osvetoljubivom prirodom i njenim prevazilaženjem na putu ka postanku hrišćaninom. I u biću savremenog čoveka pred kojim su iskušenja. slaboverni hrišćani bez dokazane krivice ili prethodnog suda su lako posezali za mačem. Jelen 26 27 Oleg Mandić. Od konkretnih duša drveća postaje šumski duh koji je uobličen u određeno božanstvo koje će karakterističnim biljnim simbolom podsećati na svoje poreklo i funkciju. koje poseduje čudotvornu moć. što ih čini zavisnim jedno od drugog. Beograd: Narodna knjiga. Od kulta lubanje do kršćanstva – Uvod u historiju religija. Sloveni. paljene su vatre od hrastovih grana. Oni poštuju i vrše obrede u njihovu čast kod tekućih voda. koristi se za badnjak i uzima se za zapis. postoji i mit o biću Lesniku.125 . Duh koji može slobodno da pređe iz jednog u drugo drvo pokazuje karakterističnu moć posedovanja i nivo postojanja na kome njegovo biće ima antropomorfni izgled. a lošom – zao”26. 1954. Uporedo sa verovanjem. U indoevropskim religijama. šumski duh zaštitnik stoke. Takođe su obožavali i gajeve. hrast je drvo boga gromovnika. Verovanja i simboli Bezlični duhovi u koje veruju Sloveni nalaze se u prirodnim pojavama. U čast Peruna. str. Od imena Pan je napravljena reč panika. poštuju prirodne snage koje dele na dobre i loše prema tome da li im koriste ili škode. Njegove grančise su se koristile za pročišćenje i kao amajlija. Lesnik liči na Pana koji svojim glasom plaši usamljene prolaznike. Tako je bilo verovanje kod Slovena da “svakom dobrom srećom upravlja dobri bog. koji je bio slovenski gromovnik. Sloveni su obožavali izvore posebno ili u vezi sa drvećem. Duh paganskog nasleđa. Hrast je drvo koje se posebno poštovalo i za koje su vezana brojna verovanja. u njima stanuju duhovi koji ljudima donose korist ili štetu. zaštita od nesreće i uroka. kao drvo znanja i zaštitnik od groma. ubijanja đavola i oživljavanja mrtvih. Ime potiče od reči les što na slovenskom znači šuma a samo ime je danas poznato samo na jugu Srbije.27 Ovo drvo je predmet kulta. mogućnost da ga napusti. Utelovljen u drvetu. Svi ti predmeti nisu božanstva ali nisu ni telesno shvaćena božanstva. On je šumsko biće. pa odatle potiču i rituali manipulacije vršeni u cilju njegovog pridobijanja prilikom seče. duh tom konkretnom drvetu daje snagu a od njega dobija telo. kao i svi primitivni narodi.81 Bojan Jovanović. u svetim gajevim i na brdima. pojedinih stabala.Ali i pored toga što hrišćani znaju da je osveta božja. Primer religije bilja u narodnom verovanju je leska. 2006. Kao demon šuma. Zagreb: Matica Hrvatska.

ova vrsta pogrebnih priloga predstavlja arhaični simbol smrti. postoji težnja da mu se izrazi zahvalnost i poštovanje tako što je njegova lobanja sa rogovima čuvana. Na spomeniku despotu Stefanu Lazareviću u Markovcu. pa njegovo značenje time postaje aktuelnije. U periodu oko 40. i ponovno vraćanje u nekom drugom obliku. Sa potrebom da se jelen ubije i njegovo meso iskoristi. lovac stiče zavisnost svog života od njegove smrti. Smena nestajanja i nastajanja je krug večnog. U katakombama je slika jelena označaval duše umrlih i upućenih Bogu. Prizivajući jelena da bi ga ulovio. Sahranjivanje ovih vrlo simboličnih predmeta sa pokojnikom je trebalo da osigura njegov odlazak na drugi svet. već prikaz krajnje neizvesnosti kroz koju prolazi duša na posmrtnom putovanju. i ukazuju na bitan činilac pogrebnog rituala praistorijskih ljudi. pa time i verovanje i magijsku moć jelena u pogrebnom i posmrtnom ritualu. Kao sveta životinja. ali i ponovno rađanje. i njegovog obnavljanja tokom vremena. magijski crteži jelena su tragvoi rituala koji ima cilj da se osigura uspešan lov na jelene. Riba . što se tumači kao različito značenje. nađeni su jelenski rogovi u grobu dvanaestogodišnjaka.Religijski smisao i kultno značenje jelena potiču iz perioda praistorije. jelen je nacrtan stilizovanom mekom linijom i izrazit je primer njegove htonske simbolike vezane za donji svet. jelen je u ranom hrišćanstvu imao istaknuo mesto. Na srednjovekovnim stećcima u jugozapadnoj Srbiji i u Bosni i Hercegovini se može videti prikaz jelena. U odnosu na prizore lova na srednjovekovnim stećcima kojima je cilj. Od zagrobnog dara u preistoriji. jelen je bio označavan na nadgrobnim spomenicima. Vršenjem magijskih rituala. Simbolika je zasnovana na saznanjo u godišnjoj regeneraciji i obnavljanju.000 p. Ulovljen jelen produžava život lovčevoj izgladneloj porodici a ako ostane nedostupan onda će biti mitski vodič lovčeve duše. besmrtnog života.n. obnavljanje života i ponovno vaskrsenje pokojnikove duše. Sa novom hrišćanskom simbolikom je u narodnoj praksi očuvano pagansko značenje jelena. da jelen kao simbol pokojnikove duše umakne lovcima na putu do htonskog sveta. ali je ovim postupcima sticao sampouzdanje i nastojao da pridobije sile prirode za uspešan lov. Odnos prema kultnim životinjama počiva na toj razlici između života i smrti. Na našim prostorima. Prikaz lova na jelene na stećcima nisu prikaz života vlastelina. U kulturi lepenskog vira.e. Crtanje jelena na hrišćanskim spomenicima predstavlja obnavljanje arhaičnog paganskog duha. Na zidu manastira Arilje. polaganje rogova jelena uz pokojnika je vezano za kulturu Lepenskog vira i Vinče. Nastavak simbolike u narodnoj tradiciji. jelen je crtan u nešto kasnijem periodu. Tako je magijsko ritualno sahranjivanje jelenskih rogova sa pokojnikom dobilo i svoj mit. On ovde ima simboliku prizivanja. jelen je postao htonski simbol koji je oličenje vodiča duša umrlih. čovek nije smatrao da dolazi do cilja. da bi lovac prizvao jelena.

Paganski duh će se pokazati aktuelnim u vreme gašenja srpske države i slabljenja institucije srpske crkve. krst je postao simbol nad simbolima koji ima duboko nesvesno značenje i mogućnost da se složeno izrazi jednostavnim a jednostavno složenim. od svog određenog značenja. Postaje dominantno značenje paganskog krsta koje je bilo marginalno i potencijalno. krst vodi poreklo iz duboke kulturne prošlosti. duše i tela. predstavljao je samog pokojnika. simbol krsta je najadekvatnije predstavljao kosmološko ustrojstvo sveta i položaj čoveka u njemu. besmrtnost i vaskrsenje. nebeskog i zemaljskog. Komponenta vode vezana za ribu je doprinela da se u hrišćanstvu vezuje za simbol krštenja. na zidovima opustošenih hramovima u periodu opšteg životnog beznađa. Tokom neizvesnog vremena turskog ropstva. Drveni krst koji je namenjen umrlom. krst je u hrišćanstvu postao najsvetiji simbol a njegova ranija magijska i verska značenja su potisnuta. Ideja o krstu u svom paganskom obliku je prethodnik najvažnijeg hrišćanskog simbola ali se javlja i nakon procesa hrišćanizacije. U starim religijama. Središte krsta je mesto iz koga isijava vanvremenski poziv za molitvu. Primer je Lazareva subota koja je sećanje na dan 28 Bojan Jovanović. kao znak spojenih suprotnosti krst je zbog svog značenja postao izuzetno složen simbol. značenje koje je imao krst kao simbol nad simbolima se bitno menja. Krst je svođen na znak. Poznat kao simbol u praistorijskim kulturama Balkana i Dalekog Istoka. Magijski crteži su izdanci tih paganskih korena koji su u konkretnim istorijskim okolnostima bili uporište pred egzistencijalnom neizvesnošću. obučen je u njegovo odelo i nošen pred povorkom. prikaz ribe je simbol Hrista. Likovno je predstavljen kao presek horizontale i vertikale. ribljim obedom je odavano poštovanje donjeg sveta. Visok stepen apstraktnosti hrišćanskog krsta je doveden u pitanje u promenjenim uslovima koji su uticali da promeni značenje. Krst upućuje ka središtu ukrštenih i izmirenih suprotnosti: vremena i prostora. a u hrišćanstvu riba sa hlebom postaje pričesna hrana u euharistiji. str. Grčki naziv za ribu na latinskom ICHTHYS su hrišćani uzeli kao sveti anagram verujući da je svako od ovih slova početno slovo u nazivu Iesos Christos Theou Yios Soter – Isus Hristos. plodnosti. Sin Božji Spasitelj. Narodna privrženost paganizmu se ogleda u obrazcu mišljenja koji je neke od hrišćanskih praznika i svetaca preobražavao u svom duhu. Sve ove radnje su vršene nesvesno i instiktivno i prvenstveno su vođene određenim ciljem. Pojavili su se antropoidni krstovi na nadgrobnim spomenicima koji su zamenjivali samog pokojnika. 2006.31 . Duh paganskog nasleđa. tako da su neki hrišćanski praznici dobili pagansku dimenziju. Beograd: Narodna knjiga. Riba kao simbol vode i htonskog sveta vezuje se za život na onom svetu. vode. Arhaična animatistička shvatanja o živom pokojniku su se održala zajedno sa animističkim shvatanjima o duši umrlog. Objedinjujući kosmološko i antropološko. crtana je i riba. Hrišćanstvo je sačuvalo simbol ribe iz paganizma. 28 Na starohrišćanskim spomenicima. U ranijim tradicijama.Sem jelena. Krst Iako se najčešće poistovećuje sa hrišćanskim simbolom.

Svetilište vrhovnog paganskog boga je bilo u gradu Arkoni na ostrvu Rujan (mitsko ostrvo Bujan). To je i poziv za ponovno otkriće starijih slojeva u slovenskoj duši. 29 Bojan Jovanović. Savez hrišćanstva i germanizma je punom parom radio na istrebljenju religije slovenskiih naroda. ili Svetog Spiridona treba poštovati da ne bi “spirio” već sačuvao kuću. Upravo ovo je razlog zbog kog je u vreme krize društva i borbe za goli život paganstvo preovladalo. Beograd: Narodna knjiga. ljudi su živeći u prirodi živeli pod njenim zakonima. Dan je izabran namerno jer je to praznik Svetog Vita Korvejskog. ili 1169. praznični dan ima pagansko značenje vezano za ono neposredno. i po definiciji ne može da nestane. Duh paganskog nasleđa. * Slovenski svet je svet prirode. 2006. str. Veliki hrišćanski praznik Preobraženje nije značenjski prepoznatljiv za ono što se dogodilo Hristu. pa nije čudno što je paganstvo kao prirodna vera izbijalo na površinu. Potreba da se izuči paganska religija Slovena je neophodna iz više razloga. Tako su i imena pojedinih svetaca bila tumačena na način pogrešnih asocijacija. Paganstvo je kao vera više okrenuta prirodi i harmoniji sa njom.35 . Na Vidovdan 1168. u Nemačkoj. tvrđava i svetilište je razoreno od Danaca i katoličke crkve. U narodu se motiv ovakvom ponašanju nalazi u nastojanju da se time otkloni opasnost od zmija.kada je Hrist vaskrsao Lazara i koja se obeležava na neradni dan. materijalno opipljivo sa većom psihološkom i religijskom težinom nego udaljeno hrišćansko značenje. dok je hršćanstvo više okrenuto socijalnim odnosima i uputstvima kako da ljudi postupaju jedni sa drugima da bi im život bio bolji. to je potreba da se shvati vera naših predaka. Na prvom mestu. Može da se samo primiri u nekom vremenu. onoga što zapravo. U periodima turske vladavine kada su bile porušene crkve i ugašena duhovna ognjišta. što nam može potvrditi istorija. Ovo pagansko svetilište pod Svetovidom je jedno od najstarijih kultnih mesta Slovena. čime su hrišćani želeli da jednom za svagda učine kraj kultu vrhovnog svetog boga Svetovida i zamene ga praznikom hrišćanskog sveca sličnog imena. kao kolektivno nesvesno nikad nije nestalo. grad. a savez crkvenih redova i njihovo nagomilano bogatstvo iz krstaških ratova otkriva zašto je slovenska vera doživela takvu sudbinu. u kome su čovek i priroda u dobrim i prijateljskim odnosima. Vit ili Vid.29 Magijski odnos prema svetu koji pretpostavlja konkretne sadržaje služi kao pomoć za obnovu paganskih shvatanja. Smatra se da na dan Svete Petke Trnovske ne treba ništa da se radi da ne bi trnule ruke i snaga. Paganski vrhovni bog Svetovid. godine. u hrišćanskoj tradiciji ima svoj sveti dan Vidovdan. nego po verovanju da se tog dana dešavaju promene u prirodi. preobražaj voda i gora. Iako je hrišćanski označen.

.

Niš: Prosveta. 1954 Rastko Kostić. Zadužbina Vladete Jerotića u saradnji sa IP Ars libri. Zagreb: Naprijed. Od kulta lubanje do kršćanstva – Uvod u historiju religija. Pregled povijesti religija: od prvih oblika religija do početka kršćanstva. 2001 Oleg Mandić. I kolo. Pagansko. 2009 . starozavetno i novozavetno u savremenom čoveku. Duh paganskog nasleđa. Sabrana dela. Mnogobožačka simbolika slovenskih arhajskih rituala. Izvor: Psihološko i religiozno biće čoveka. 1964 Bojan Jovanović. Beograd: Atos. 2006 Vladeta Jerotić. Pad Arkone ili sumrak slovenskog paganizma. Beograd 2007 Natalija Nikolaevna Veleckaja. Zagreb: Matica Hrvatska.Literatura: Ambrogio Donini. Beograd: Narodna knjiga.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->