Tajne Ribolova 2-Ribolovne Tehnike I Sistemi

Tajne ribolova 2
Ribolovne tehnike i sistemi u zavisnosti od tipa voda
priredio
Aleksandar Daki
u Vrcu
novembra 2002.
Ovu knjigu sigurno ne bi drali u rukama da nije
bilo sledeih ljudi kojima se ovim putem zah -
valjujem:
- za koordinaciju: dipl. ing. Mariji ïrh
- za savete u vezi sadraja: Milanu
Jovanoviu - Mii (Zov) , Neboji Matiu
(mikroElektronika) , Stanku Popoviu
(RibolovaŁki Magazin) , Sinii Slaviniu (
RibiŁi i
ribe
)
- za informacije: Draganu Brzaku, Łlanovi-
m a C W P - Carp teama (Sai Popoviu i
Aleksandru Radovanoviu), Zoranu
Dimitrijeviu, Brian Poole-u, Andriji Urbanu,
Sinii TkalŁecu, Sabahudinu Mesinoviu, Edinu
Rediu
- za podrku: Ashley DjuriŁinu
(Radio021) , Bojanu SremŁeviu (RT K
Kruevac) , Draganu Stankoviu (TV
Last avica) , Dragomiru VujaŁiu (Radio "FOX
91,1"), Dragu Nemecu (Ribarska) , Draganu
Nikoliu (www .ribar.co.yu) , Milanku StanŁiu
(OSR Drina) , Mii Nikoliu (radioïŁica) ,Vuku
Petroviu (RibolovaŁki-magazin) , Vladimiru
Vukainoviu (www .ribar.co.yu)
Naznaka èitaocu:
Materijal objavljen u knjizi “Tajne ribolova” podlee copyright-u i nesme se reprodukovati u bilo
kojoj formi bez posebnog pismenog odobrenja izdatog od strane autora.
Adresa za kontakte:
Aleksandar Dakiæ tel: 013/821-641
Svetosavski Trg 6/b e-mail: quercus@hemo.net
26300 Vršac Internet: http://users.hemo.net/quercus
Uvod 3
Knjiga je pripremana sa dunom p anjom,
ipak, koliki god trud bio uloen, greaka i nejas -
noa sigurno ima. Kako bih ih u narednim
izdanjima otkonio, unapred se zahvaljujem i
ohrabrujem sve one koji me budu kontaktirali u
vezi sadraja knjige.
Aleksandar Daki
u Vrcu,
20.10.2002.
Moderan
šaranski ribolov
knjizi "Tajne ribolova 1 - o ribljim

vrstama, tehnikama primamljivanja
U i mamcima" data su detaljna
objašnjenja o ivotu i navikama šarana, kao i o svim mamcima i prima-
mama koji se koriste u njegovom ribolovu. Takodje, opisano je više
razlièitih tehnika ribolova šarana, kao što su mušièarenje šarana, lov
plovkom, lov na površini i klasièan lov dubinskom metodom. Cilj ovog
teksta je da se da poseban akcenat na moderan šaranski ribolov, opre-
mu i radnje koje se koriste i koje su specifiène samo za ovu tehniku. Slike
vezova i sistema koji se koriste u ovoj metodi ribolova mo ete naæi u istoj
ovoj knjizi u poglavlju "Ribolovni sistemi". Lokacije koje su interesantne
za lov šarana opisane su i u tekstovima u knjizi "Tajne ribolova 1 - o
ribljim vrstama, tehnikama primamljivanja i mamcima" i u ovoj knjizi u
poglavlju "Tipovi ribolova u zavisnosti od terena"
Pribor
Da bi se uopšte upustili u moderan šaranski ribolov, potrebno je da
imamo adekvatan pribor i opremu. U ovom prvom poglavlju akcenat je
dat na specifiènosti ovog pribora.
Štapovi (Carp - Karpfen)

Generalno posmatrano du i štapovi, sa veæom test krivom (oznaka na
štapu T.C. - ne treba je mešati sa te inom bacanja) i br om akcijom su
pogodniji kada elite da dobacite dalje. Medjutim, mana tih štapova je
što slabije umaraju ribu i riba se lakše oslobaða udice. Sa druge strane,
kraæi i mekši štapovi, su bolji kada nisu potrebni jako daleki zabaèaji, kao
Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ 5

6 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ
i kada postoji rastinje koje natkrivljuje samo mesto ribolova. Kraæi

štapovi, takoðe imaju manju transportnu du inu, što u nekim sluèajevima
mo e biti prednost. Danas je uobièajena du ina za šaranske štapove oko
3,6 m.
Da bi odredili koji je štap pogodan, a koji nije za šaranski
ribolov, potrebno je upoznati se sa terminima koji su objašnjeni u
poglavlju "Pecaroški pribor" u ovoj knjizi:
• Test krivulja (engl. test curve - oznaka TC);
• Te ina bacanja (engl. Weight, lure weight i slièno);
• Akcija štapa
Karakteristike današnjih uobièajenih štapova pogodnih za
šaranski ribolov su TC 1,75-3,5lb u zavisnosti od du ine. Ovo su
parabolièni štapovi.
Du ina štapa Test kriva
11 ft (3,3 m) 1 3 - 2 1 lb
12 ft (3,6 m) 2 1 - 2 3 lb
13 ft (3,9 m) 2 3 - 3 1 lb
Konstrukciono, štapovi za ovaj metod ribolova su dvodelni ili
trodelni(reðe) štek štapovi, a izraðeni su od najkvalitetnijih tipova kar-
bonskih materijala. Na ove štapove postavljaju se najkvaliteniji sprovod-
nici. Kako se u ovom sluèaju, parabolièan štap savija po celoj svojoj
du ini, od vrha do rukohvata, sve karike trpe naprezanja i sve trebaju biti
kvalitetne (SIC).
Mašinica
Generalno gledano, za ovaj tip ribolova potrebna je mašinica sa
nepomiènom špulnom. (Za više informacija u vezi mašinica pogledajte
poglavlje "Ribolovaèki pribor" u ovoj knjizi). Kapacitet špulne treba da je
bar 200m onog najlona koji planirate da koristite. Ovaj kapacitet špulne
potreban je i zbog dalekog zabacivanja i zbog neophodnosti postojan-
ja rezerve najlona u prvim trenutcima umaranja ribe nakon kontre.
Nemojte zaboraviti da su ciljni primerci šarana, a i amura koji
mo e doæi, prilièno masivni i da daju prilièan otpor pri izvlaèenju. Ovako
krupne primerke treba izvlaèiti štapom, a ne mašinicom, u èemi greše
mnogi poèetnici. Da bi se pravilno izborili sa ribom, neophodno je da je
Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ Ribolovne tehnike 7
kvalitet koènice koja je ugraðena u mašinicu nadproseèan. Cilj koènice je

da spreèi lom štapa ili mašinice pri sna nom kretanju ribe od pecaroša,
u isto vreme, pru ajuæi otpor ribi i umarajuæi je. Koènica treba da je tako
podešena da ne dodje ni do pucanja opreme ni do kidanja najlona.
Jaèina koènice mo e se podešavati na vrhu mašinice - "Front drag con-
trol" ili na kraju "Rear drag control". Iz praktiènih razloga drugi sistem je
bolji, jer je lakše u trenutku borbe dodatno podesiti intenzitet koèenja.
Broj kugliènih le aja u mašinici mo e biti jedan od pokazatelja njenog
kvaliteta. Uobièajeno je da su mašinice koje se danas proizvode i spada-
ju u kvalitetnije prave sa 3 i više le aja. Kod šaranskih mašinica bitnije je
da imaju ugraðen "Baitrunner", nego da imaju veliki broj le ajeva.
"Baitrunner" je neobièno va an kod ribolova šarana, jer dozvoljava ribi
da ponese mamac, a da se pri tome maksimalno smanji otpor koji pru a
mašinica i štap. (Detaljnije o "Baitrunner"-u vidite u poglavlju "Ribolovni
pribor" u ovoj knjizi).
Ribolovaèke strune
U modernom šaranskom ribolovu koriste se tri tipa struna:
• Monofilament (odomaæen naziv - najlon)
• Upredene strune
• Fuzije (multivlakno)
O sva tri tipa struna kao i najbolje naèine vezivanja dve strune i strune i
udice mo ete proèitati više u knjizi "Tajne ribolova 1" u delu "Pribor" na
stranama od 157 do 164. Nosivost struna treba da je bar 3,5 kg, a kod
teških terena i do 7 kg. Na izuzetno teškim vodama koristit strune
nosivosti preko 11 kg. Ovo do sada reèeno va i za osnovnu strunu.
Meðutim, za izradu predveza i konstrukciju dlake koriste se strune
drugih karakteristika. O tim detaljima pogledajte u poglavlju "Ribolovni
sistemi" u ovoj knjizi.
Udice
Za ribolov šarana koriste se jednokrake udice one velièine koje odgo-
varaju kako mamcu, tako i oèekivanoj velièini ribe. Teško æete pogrešiti
ako koristite velièine 1/0, 2/0 ili 3/0. Imajte na umu da je uvek bolje
koristiti udice renomiranih proizvoðaèa, jer su sigurno oštrije i èvršæe.
Preporuka je da uzimate hemijski oštrene udice kao i udice sa mikro jez-

ièkom ili bez njega, jer manje povreðuju ribu. Stare klasiène šaranske
udice kratkog vrata i velikog raspona dobre su u sluèaju da na nju direk-
tno kaèite kukuruz ili valjak, meðutim ukoliko pecate "na dlaku", ipak su
bolje u e udice, koje riba lakše proguta uz mamac na dlaci.
Boja udice mo e biti crna, srebrna, zlatna ili crvena. Imajte na
umu da ribe ne razlikuju boju, ali razlikuju sjajnost materijala. Uobièajeno
je da se uparuje boja udice sa bojom mamca. U uslovima noænog
pecanja, kao i kada se peca na veæim dubinama, boja udice i mamca je
potpuno irelevantna.
Indikatori trzaja
Indikatori trzaja su savremena pomagala, koja omoguæavaju pecarošu
da pravovremeno uoèi trenutak kada riba uzima mamac kako bi adek-
vatno kontrirao. Šaranski ribolov je specifièan po tome, što je broj ugriza
u jedinici vremena relativno mali (mnogo manji nego pri ribolovu bele
ribe), pa je neprekidno posmatranje vrha štapa izuzetno zamorno. Za tu
svrhu konstruisani su specijalni elektronski indikatori trzaja, koji reaguju
zvuènim i svetlosnim efektom na izvlaèenje najlona od strane ribe sa
špulne. Kod boljih modela moguæe je menjati uèestanost zvuènog sig-
nala, kako bi se lakše razlikovao trzaj ukoliko se peca na veæem broju
štapova. Svetlosni indikatori se obièno izraðuju sa LED diodama koje
imaju leè kola što im omoguæava da jednom upaljena dioda svetli i
nakon prestanka izvlaèenja najlona. Svetlosni signali su izuzetno korisni
u sluèaju noænog ribolova. U ranijem izlaganju, reèeno je da mašinica
treba da ima "Baitrunner", kako riba ne bi osetila otpor prilikom uziman-
ja mamca. Svaki drugi indikator trzaja, sem elektronski, bi pru io dodat-
ni otpor ribi, što je u ovom sluèaju nepo eljno.
Neki elektronski indikatori imaju moguænost podešavanja
osetljivosti, što eliminiše pojavu la nih bipova prouzrokovanih tokom
vode ili vetrom.
Njaveæa mana elektronskih indikatora trzaja je što je indikacija
trzaja u sluèaju da riba nakon uzimanja mamca krene ka štapu slaba ili
nikakva. Naime, u tom sluèaju neæe doæi do izvlaèenja najlona, veæ do
njegovog labavljenja i opuštanja. U tom sluèaju elektronski indikator
najèešæe ni ne reaguje. Da bi se ovo eliminisalo, potrebno je najlon stal-

no dr ati blago zategnutim, što je moguæe ako se koristi kombinacija
elektronskog indikatora i indikatora koji se kaèe na najlon.
Umesto elektronskih indikatora ili u sprezi sa njima moguæe je,
dakle, koristiti i druge tipove pomagala, kao što su razni indikatori iz
kuæne radinosti, indikatori koji se kaèe na najlon (majmuni), indikatori na
vrhu štapa (quivertip, swingertip i springtip).
Praæke
Da bi se precizno prihranilo mesto ribolova, ukoliko se peca na veæoj
udaljenosti danas se koristi veæi broj razlièitih naprava.
Praæka je najklasiènije i najstarije pomagalo. Dobra je za krupne
komade primame, ali se njom teško precizno na veæoj udaljenosti baca
sitnija granularna primama, zbog velikog rasipanja. Mo e biti prilièno
efikasna na manjim udaljenostima.
Specijalno dizajnirani štapovi za bacanje granulirane primame
(kao Cobra), su se pokazali odliènim za primamljivanje na veæim udal-
jenostima. Esecijalno je da primama bude pravilnog kru nog oblika.
Najzad, na vodama na kojima je to dozvoljeno, primamljivanje
dalekog mesta mo e se vršiti iz èamca. Moderna tehnika omoguæava
izgradnju malih (do 50 cm dugih) èamaca sa daljinskim upravljanjem.
Ovakav brodiæ se mo e dovesti do eljenog mesta na kojem se brodiæ
automatski istovari i nakon toga vrati na obalu.
Dr aèi za štapove (pod-ovi)

Zbog specifiènog polo aja štapova prilikom ribolova, (paralelni sa
zemljištem ili blago nagnuti unapred), kontruisani su specijalni dr aèi za
veæi broj štapova. Obièno dr e 3 do 4 štapa. Ovi dr aèi štapova (engl.
Rod-štap, pod-dr aè) omoguæavaju da se na njih postave i elektronski
indikatori trzaja.
PVA - polivinil alkohol - vlakno

Polivinil alkohol ima osobinu da se, ako se od njega izradi vlakno, ono
se za oko 30 sekundi potpuno rastopi u vodi. Ova njegova osobina je
našla primenu u modernom šaranskom ribolovu. Naime, sada je moguæe
na kratak komad PVA vlakna nanizati eljeni broj komada zrnaste hrane
koju elimo da koristima kao primamu. Ovako nanizane partikle,
prive emo za glavni najlon blizu udice. Nakon zabacivanja, PVA æe se
otopiti i partikli æe ostati slobodni, pored udice kao primama. U skorije
vreme, pored PVA vlakna, mo e se kupiti i PVA vreæica, u koju je moguæe
ubaciti veæi broj sitnih partikala, ali i sve druge tipove primama.
Anti-tangle
Specifièan naèin vezivanja - sistem, koji omoguæava da se na velike
daljine zabaci mamac, a pri tom ne doðe do mršenja sistema. Sa anti-
tangle, helikopter i ostalim sistemima upoznajte se u odeljku "Ribolovni
sistemi" u ovoj knjizi.
Ampule za noæno pecanje

Ovo se veoma korisni dodaci u vidu kratke plastiène ampule ispunjene
dvema teènostima. Ampule mogu biti razlièitih preènika, mada su najuo-
bièajniji 1,5mm , 2mm i 3mm. Da bi se aktivirala potrebno je par puta
blago prelomiti ampulu da bi došlo do mešanja teènosti, nakon èega
ona poèinje da sija. Uobièajene su fluorescentno crvene i uto-zelene
boje. Jednom prelomljena ampula sija maksimalno 12 sati i nakon
upotrebe se baca. Obièno se montira na vrh štapa kod dubinskog
ribolova, odnosno na vrh plovka umesto antene kod lova sa plovkom. U
nekim primenama, mo e se montirati i na varalicu koja se vuèe noæu kroz
vodu. Kako šaran vrlo èesto radi i noæu, ove ampule su izuzetno korisno
pomagalo.
Dodaci mamcima i primami

U knjizi "Tajne ribolova 1" detaljno su data uputstva i objašnjenja za veli-
ki broj primama i mamaca koje se koriste u ribolovu šarana, gde je dato
preko 40 proverenih recepata za boilije. Desetak recepata za boile dato
je i u ovoj knjizi u delu o sistemima koji su namenjeni modernom šaran-
skom ribolovu. Ovde æu se osvrnuti samo na one materije koje su speci-
fiène za moderan šaranski takmièarski ribolov, a nisu detaljno objašn-
jenje u prethodnoj knjizi.
Atraktori - su generalno gledano, materije koje privlaèe ribe. U
veæini sluèajeva su to arome, koje ribe lako pronalaze i rado uzimaju.

Uljanog su tipa i najèešæe se koriste ulja semenki, ulja koja se koriste u
uzgajanju pastrmki i druga slatkasta ulja. Kao atraktori se èesto koriste i
amino kiseline. Amino kiseline ivotinjskog porekla obièno su iz jetre sis-
ara. Koriste se u taèno datoj kolièini za svaki recept. Nije dobro dodavati
veæu kolièinu, jer su u velikoj dozi odbojne za ribe. Mišljenja o upotrebi
amino-kiselina je podeljeno. Dok jedni smatraju da su neophodne, drugi
tvrde da nema nikakvog smisla koristiti ih. Ukoliko se dodaje d igerica,
treba je koristiti sve u i samlevenu u kolièini od oko 80 g na 0,5 kg miksa.
Samlevena d igerica se meša sa jajima, pa se ta mešavina dodaje u suvi
miks. Umesto d igerice, neki koriste lignje.
Arome - se koriste da bi zamirisale mamce i primamu.
Meðutim, treba uvek imati na umu da voda i vazduh nisu isti mediji.
Naime, dve arome koje identièno mirišu u vazduhu, u vodi mogu stvarati
potpuno razlièite efekte. U vodi se mirisi ne mogu širiti, veæ se šire ukusi.
Arome jonizuju prostor i na taj naèin predaju informaciju ribi o sebi.
Dakle, vrlo je bitno, sa kojim nosiocem je pravljena neka aroma. Do sada
se pokazalo da se etil alkohol mnogo br e rastvara u vodi, pa æe se sa
mamca br e isprati. Sa druge strane mnogo æe br e zasititi svojom aro-
mom okolni prostor od arome na bazi propilen glikola. Propilen glikol je
bolji u zimskim mesecima, kada je èekanje na ribu du e, dok je etil alko-
hol prihvatljiviji leti.
Pored veštaèkih aroma, mogu se koristiti i prirodne arome u
vidu zaèina. Neki od najjaèih prirodnih mirisa su:
• kari (curry) - je orijentalna mešavina zaèina (kao osnova
koristi se kim, grèko seme i so) koja se koristi u kulinarstvu. Izuzetno je
jakog mirisa i uto-braon boje. U vodenom i uljnom rastvoru dobija blagu
zelenu fluorescentnu nijansu. Slano-ljutog je ukusa. Treba dodati oko 15
g zaèina na 0,5 kg suvog miksa. Najbolje rezultate daje u ribljim i zaèin-
skim mešavinama. Pored karija, pokazalo se da se mo e dodati i par
kapljica èili sosa. Obratite pašnju na kolièinu èilija, jer je izuzetno ljut.
Nikako ne dodajte èili ili kari u sluèaju da su slani.
• grèko seme - je zaèinska biljka koja se koristi u kulinarstvu
samostalno ili u mešavinama sa drugim zaèinima. Ima blag ali specifièan
ukus, koji se pokazao izuzetnim kod pecanja bele i šaranske ribe.
Dodaje se oko 4 g na 0,5 kg mešavine. Obièno se dodaje u riblje i

mešavine sa semenjem za ptice.
• beli luk - je jedan od najjaèih aromata koji rastu kod nas.
Pokazao se izuzetnim, kako samostalno u miksevima, tako i u kombinaciji
sa grèkim semenom. Najbolje je koristiti beli luk u prahu i to u kolièini od
30 g na 0,5 kg suvog miksa. Koristi se u mešavinama sa aromom voæa,
zaèina i u ribljim mešavinama.
Izazivaèi gladi - su treæa najèešæa komponenta primame i
mamaca. Cilj izazivaèa gladi je da delujuæi kao laksativ, što pre ribu nat-
eraju da svari i izbaci pojedenu hranu, izazivajuæi njenu glad. Riba æe se,
zbog svoje gladi, mnogo èešæe vraæati na mesto primamljivanja i
poveæaæe se verovatnoæa za ulovom. Najbolji naèin da se stimulator
ravnomerno umesi u miks je da se ne dodaje direktno u suvi miks, veæ
da se ulupa sa jajima i malom kolièinom miksa. Na ovaj naèin dobija se
poluteèna masa u kojoj se stimulator pravilno rasporedi. Nakon toga,
ovu mešavinu treba dodati u suvi miks i dobro umesiti.
Kazeini i kazeinati - su koncetrovani (90 do 96%) mleèni pro-
teini. Kazeini mogu biti kiseli i neutralni. Sitnija granulacija (30) se koristi
za izradu tvrdih mamaca, dok se krupna granulacija (90) koristi za izradu
plivajuæih boilija. Dodaju se u kolièini od 5 do 50% u zavisnosti od
eljenog stepena obogaæenja smeše. Kazeinati mogu biti natrijumovi ili
kalcijumovi. Imaju visok stepen belanèevina. Koriste se za izradu pliva-
juæin boilija do 25% u smesi.
Zaslaðivaèi - zbog osobine šeæera da upija mnogo vode i time
daje nepotrebnu vla nost, umesto šeæera dodaju se mnogo jaèi veštaèki
zaslaðivaèi. Moguæe je koristiti i prehrambene veštaèke zaslaðivaèe, ali
su oni mnogo manje koncentrovani od specijalno pravljenih za
pripremu mamaca. Generalno gledano, kolièina zaslaðivaèa koji æete
dodati zavisi i od arome boila. U boile sa aromom ribe ide manje (ili se
stavlja slabiji zaslaðivaè), a u boile sa aromom voæa ili zaèina više
zaslaðivaèa. Kao orijentacionu meru, ukoliko koristite veštaèke zaslaði-
vaèe, uzmite 1 do 4 ml na 4 do 5 jaja. Ukoliko koristite prirodne zaslaði-
vaèe mera je od 10 do 20 ml na 0,5 kg suvog miksa. Najèešæe korišæeni
prirodni zaslaðivaèi su:
• melasa - veoma tamna, lepljiva i slatka teènost. Zbog svoje
tamne boje pogodna za izradu obojenih i tamnih boila. Ukoliko su

potrebni svetli boili, obièno namenjeni za zimski ribolov, bolje je koristi-
ti veštaèke zaslaðivaèe.
• kukuruzni ili jeèmeni slad - dobro je pre upotrbe ovaj malt
pustiti da malo prokisne, kako bi dobio karakteristièan jak miris. Koristi
se oko 10 ml na 0,5 kg suvog miksa. Takoðe, mo e se koristiti i mešavina
kukuruznog malta i melase u odnosu 1:1.
Veština
Kao kruna cele veštine, potrebno je savladati tehniku modernog šaran-
skog ribolova. Tehnika pecanja se zasniva na poznavanju tehnike pri-
mamljivanja, tehnike izrade i postavljanja mamaca i tehnike plasiranja
mamca i izvlaèenja zakaèene ribe. Veliki broj šarand ija poštuje svoj ulov
i prilikom izvlaèenja posebnu pa nju poklanja brizi da se riba ne povre-
di, kako bi nakon merenja i slikanja, mogla da se vrati u vodu bez posled-
ica. Ovaj postupak naziva se tehnikom “uhvati i pusti” i o njoj æe biti više
reèi na kraju ovog poglavlja.
Tehnika primamljivanja
Tehnika primamljivanja šarana mo e biti loosefeeding ili grounbaiting.
Kada se ka e loosefeeding, podrazumeva se rasipanje zrnaste primame
i mamaca na mesto pecanja. Detaljan opis ove tehnike biæe objašnjene
kasnije u ovom tekstu. Groundbaiting, je termin koji oznaèava hranjenje
mesta kuglama primame na bazi brašna. Veæina standardnih kupovnih i
domaæe pravljenih primama upravo je na bazi razlièitih vrsta brašna.
Više recepata i opise tehnika njihovog korišæenja daje se u knjizi “Tajne
ribolova 1”, a ovde æu se skoncentrisati samo na neke specifiène vrste
prihrana koje do sada nisu obraðivane.
• Kukuruzne pahulje (cornflake) su vrlo jeftina i kod nas retko
korišæena primama. Najbolje su se pokazale kada je mamac boili, kuku-
ruz šeæerac ili kukuruz zuban (obièni kukuruz). Ove pahulje izuzetno
lako upijaju boje i mirise. Priprema je vrlo jednostavna. U plastiènu
posudu ili šerpu stavite eljenu kolièinu pahulja i sipajte vrelu vodu.
Ostavite oko jedan èas i napraviæe se vrlo gusta i gipka pasta. Ova pasta
je idealna primama. Pravi odnos vode i pahulja, zavisi od proizvoðaèa i
najbolje je da sami kod kuæe eksperimentišete. Ukoliko elite da dodate

boju ili aromu uradite to mešajuæi ih sa vodom u kojom æete kasnije nato-
piti pahulje. Takoðe, u primamu mo ete dodati i konopljino seme, riblje
brašno ili semenke. Ukoliko elite da dobijete manje lepljivu primamu,
zamrznite na nekoliko dana nakvašene i umešene pahuljice. Prilikom
razleðivanja, jedan deo vode æe izaæi iz primame.
• Hleb jeste staromodan i veæina pecaroša smatra ga prevaz-
iðenim, ali je ipak izuzetno kvalitetna primama. U gnjeèeni hleb treba
dodati semenke, hranu za pse ili maèke, riblje brašno ili koncentrat, kako
bi se dodatno zamirisao. Ukoliko dodajete hranu za pse i maèke, pre
mešanja, potrebno je da ih u avanu ili blenderu usitnite do praha, pa tek
onda da ih umešate. Prilikom kvašenja u vodu treba staviti arome i boju.
I na kraju, znajte da je šaranu potrebno odreðeno vreme da se
navikne na ukus primame isto kao i na ukus boilija. Uvek imajte to na
umu, kako bi uskladili ukuse primame i mamaca. Prilikom prihranjivanja
pazite da vodu ne prehranite. Takoðe, ukoliko u vodi ima mnogo sitne
bele ribe ili recimo babuški i karaša, bolje je koristiti loosefeeding
tehniku. U suprotnom, jata sitnih riba æe vam dosaðivati neprekidnim
pipkanjem mamaca.
Kako primer najbolje ilustruje pravilan postupak ovde æu dati
jedan tipièan pristup ukoliko se koristi loosefeeding tehnika primame:
U prvoj je potrebno pronaæi mesto na kome elimo da pecamo
i pripremiti ga. Kada dodjemo na vodu, meðu prvim stvarima koje treba
uraditi je prihraniti mesto. Po nekim procenama, ukoliko u vodi ima
primeraka od 8 do 10 kg, potrebno je baciti i do 5kg bojlija i do 30kg
druge hrane u toku ribolova.
Èim se doðe na vodu na prostor koji hranimo treba baciti oko
1 kg boilija i oko 10 kg zrnaste hrane. Aroma boilija i zrnaste hrane mora
biti ista. Preporuèljivo je da i velièina boilija bude pribli no velièina
zrnaste hrane. Na taj se naèin æe riba, ako ništa greškom uzeti nekoliko
zrna boilija umesto prirodne hrane i osetiti da je i on jestiv. Cilj je šarana
naviknuti na hranu. Ovo je posebno bitno na vodama na kojima se ne
peca boilijima.
Ono što u prvih par dana treba uraditi je da se polako prelazi
na krupnije boilije - one velièine koje æete kaèiti na udicu. Dakle, svakog
dana u dnevnu kolièinu primame, smanjite udeo sitnih boilija i zrnaste

hrane i poveæajte udeo velikih boilija. Za oko 4 dana, kompletna prima-
ma treba da je od samo krupnih bojlia. Kolièina primame od samog
poèetka mora zavisiti od vode i oèekivanog broja riba koji tu ivi.
Generalno gledano, svakog dana treba kolièinu hrane smanjiti za 50% u
odnosu na prethodni dan. Osnovna zamisao kod primamljivanja je da
se riba navikne na hranu, ali da se ne nahrani. Ovo posti emo dodavan-
jem laksativa, sredstava koje podstièu probavu, u primamu. Šaran æe se
zbog brzog varenja èesto vraæati na hranjeno mesto, što je preduslov za
dobar ulov.
Nije realno oèekivati velike ulove na samom poèetku. Ribi je
potrebno par dana vremena da se navikne na novotariju i to joj se mora
omoguæiti. Od vas zavisi da li elite da prvih dan-dva pecate ili samo da
kampujete kraj vode. Veæ od treæeg dana, postoji šansa da je šaran
probao boili eljene velièine i da æe krenuti za mamcem na udici. Tu
kreæemo u drugu fazu.
Tehnika pripreme i upotrebe mamaca - boila

U knjizi “Tajne ribolova 1” dato je preko 40 proverenih mikseva za boile,
meðutim sam postupak izrade nije dat do tanèina. Cilj ovog teksta je
upravo da se taj postupak pojasni.
Ukratko prvi korak u pripremi boilia je da se napravi pasta.
Nakon toga se pasta rolja u kuglice eljene velièine, koje se nakon toga
kuvaju, prosušuju i na kraju koriste ili zamrzavaju. U sastav boilia uvek
ulaze jaja, arome i zaslaðivaèi i sam osnovni praškasti miks.
Krenimo sa jednim ilustrativnim primerom. Praviæemo jednos-
tavne pirinèane boile, koji su iako vrlo jednostavni, izuzetno lovni. Prvo
je potrebno da napravimo suvi miks. U veæu šerpu ili plastiènu posudu
treba usuti 250g griza, 125g pirinèanog brašna (ukoliko ne mo ete da
naðete brašno u blenderu ili mikseru za kafu sameljite pirinèana zrna) i
125g sojinog brašna. U ovaj miks dodajte jednu kafenu kašièicu crvene
prehrambene boje u prahu i sve dobro izmešajte. Ukoliko ne mo ete da
naðete boju u prahu, veæ teènu boju, onda je nemojte umešati u suvi
miks veæ u jaja. Ovako napravljen miks ne mora se odmah iskoristiti.
Prespite ga u papirnu vreæu i smestite na suvo i hladnije mesto.
Kada odluèite da boilie napravite, preðite na sledeæu fazu. Prvo

je potrebno da napravite adekvatan miks aroma i zaslaðivaèa sa jajima.
U plastiènu posudu razbite 4 jajeta, dodajte arome i zaslaðivaèe. Vrlo je
bitno da dodate taènu kolièinu aroma. Informacije o merama moraju se
nalaziti na svakom pakovanju. Ukoliko koristite teènu prehrambenu boju,
dodajte je sada u jaja. Viljuškom dobro ulupajte jaja i dodatke.
Sada je pravo vreme da donesete i prethodno pripremljen suvi
miks. Polako i pomalo dodajte suvi miks u jaja neprestano mešajuæi. U
prvi mah dodajte oko jedne pune šolje suvog miksa u jaja i napravite
poluteènu masu. Ostavite je da odstoji oko 5 minuta. Polako, nastavite
da dodajete suvi miksi, neprstano mešajuæi viljuškom. U jednom
trenutku, masa æe postati pretvrda, pa nastavite da mesite rukama. Kada
umešate kompletnu kolièinu suvog miksa prelazite na treæu fazu.
U ovoj fazi treba izraditi boile eljene velièine. Kako ih pravite
sami, nemojte biti lenji i napravite ceo dijapazon velièina. Ovo æe vam
trebati, posebno na vodama gde je potrebno ribu naviæi na krupnije
boile, prvo im bacajuæi sitnije. Pravilo je da boili treba da je okrugao.
Ovakav oblik je najlakši za izbacivanje na velike daljine. Meðutim, neka-
da je upravo boili drugog oblika (kupa ili valjak) mnogo atraktivniji za
ribu i mo e doneti ulov kada ga drugi na vodi nemaju.
Ovako pripremljene boile treba još skuvati. Najbolje je koristiti
dublji sud i rešetku (Vrlo jeftino se mogu naæi priruène friteze pogodne
za korišæenje na štednjaku koje su idealne za ovaj posao). U sud je
potrebno sipati vodu i saèekati da ona provri. U meðuvremenu na icu
poreðajte boilie. Kada voda poène da vri, spustite icu sa bojlima u
vodu i saèekajte oko 2 minuta. Nakon toga ivadite boile i pustite da se
iskaplju. Rasporedite ih po èistoj krpi i ostavite da se prosuše i ohlade
oko pola sata. Ovako pripremljene boile mo ete spakovati u plastiène
vreæe i koristiti odmah ili zamrznuti za kasniju upotrebu.
Nekada, a posebno kada je dno vode na kojoj pecate izuzetno
jakog mirisa (velika kolièina mulja organskog porekla) pa mo e uticati na
miris mamca, dobro je koristiti pop-up boile. Pop-up boili su u stvari
boili koji plivaju u vodi, umesto da tonu. Prilikom pozicioniranja, ovi boili
se podi u sa dna, ispravljajuæi dlaku. Udica ostaje na dnu ili se i ona
blago podi e ka gore. Riba, rijuæi po dnu, nailazi na mamac koji mu je
prezentovan na par santimetara od dna, te ga lako uoèava. Sama izrada

ovih boila mo e biti:
• upotreba polistirena ili plute - Za ovu metodu koristi se isti
miks kao i za normalne boile, ali se prilikom formiranja kuglice u sredinu
svake postavlja plutana ili polistirenska kuglica. Nakon toga se kuglice
kuvaju kao i normalni boili. Ovako dobijeni boili imaju istu aromu i boju
kao i normalni boili i ne treba im dodavati nikakve aditive.
• obrada u mikrotalasnoj peænici - Umesto da u svaki boili
utiskujete po jednu plutanu ili polistirenku kuglicu, u ovoj metodi potreb-
no je da boili ispeèete u mikrotalasnoj peænici. Osnovni miks se
priprema kao i kod normalnih boila, samo se ne kuva, veæ se peèe u
mikrotalasnoj peænici. Istovremeno se mo e obraditi oko 30 boila od
14mm. Pecite ih oko 2min. Ako se nakon ovog perioda na njima ne
pojavljuju znakovi pregorelosti ili dima, pecite još 15 sekundi, sve vreme
pazeæi na njih. Ponavljajte peèenje od po 15 sekundi onoliko puta dok
boiliji ne poènu da se dime. Zapamtite to vreme. Vrlo je bitno da svaki
put postavite isti broj boila iste velièine, kako bi taèno znali koliko traje
priprema. Recimo za 30 boila 14mm, potrebno je 2 minuta i tri puta po
15 sekundi na maksimumu da bi poèeli da se dime. Kako vama ne tre-
baju prepeèeni boili, oduzmite poslenjih 15 sekundi i dolazite do toga
da vam je za idealne pop-up boile potrebno 2 minuta i 30 sekundi
peèenja. Vrlo je bitno da imate u vidu da ovo vreme zavisi od broja i
velièine boila koje peèete, pa je neophodno da mera uvek bude ista.
Pazite na to da se peèenjem jedna kolièina arome gubi, pa je dobra pre-
poruka da dodate oko 50% više arome i mirisa u osnovni miks, nego kod
redovnog boila.
Bez obzira da li koristite obièan ili pop-up boili, preporuka
jednog broja šarand ija je da neposedno pre upotrebe, boili umoèite ili
na njega nakapljete dodatnu kolièinu arome, kako bi ga uèinili atraktivni-
jim. Ovo se èini umakanjem i natapanjem boila - Ukoliko se odluèite za
ovaj naèin, prvo morate razbla iti aromu i do 10 puta, jer bi direktno nat-
apanje boila u èistu aromu, naèinilo presna an boili, koga ribe ne bi rado
uzimale. Pored standardnih kupovnih aroma, za ovu svrhu mogu
poslu iti i prehrambeni èokoladni ili voæni prelivi za torte ili sladolede i
razna ulja. Vrlo je bitno da obratite pa nju na to da se aroma rastvara u
rastvaraèu. Poznato je da se slièno u sliènom rastvara, pa i rastvor u rast-

varaè moraju biti sliène koezistencije. Naime aroma mo e biti uljana ili
alkoholna. Ukoliko je alkoholna, ona æe se dobro rastvarati u vodi i boili
treba umakati u vodeni rastvor arome. Meðutim, ukoliko je aroma uljana,
ona æe se u vidu kapljica naæi na površini vode i efekat umakanja boila
biæe kao da ste ih umoèili u èistu vodu. Za uljane arome, koristite
slabomirisna rafinisana biljna ulja. Ukoliko elite mo ete koristiti mešavinu
aroma, meðutim obratite pa nju da su ili sve arome uljane ili da se sve
rastvaraju u vodi. U suprotnom efekat neæe biti oèekivan.
Boili treba u aromi da stoji bar 24 èasa, mada je prava mera
nedelju dana i više. Što bude du e stojao aroma æe se bolje upiti.
• za Crveni recept pomešati: 40 ml glicerina, 1/4 šolje šeæera,
30ml crvene boje, 30ml arome badema, 2 kašike meda.
• za Zimski recept pomešati: 30 ml arome ruma, 30 ml arome
badema, 30 ml arome meda, 20 ml glicerin, na vrh kašike neke fluores-
centne boje.
• za Voæni recept napraviti rastvor fruktoze u vodi. Uzeti oko
25 ml ovog rastvora i dodati mu 50 ml glicerina, 5 ml neke arome.
I na kraju ovog dela o boilima ostaje još par preporuka o tome
koje boile kada koristiti. Dva su osnovna pristupa:
• Biti drugaèiji - ovaj prilaz se zasniva na ideji da ribe vre-
menom postaju sve odbojnije prema boilijima. Razlog je taj što se nakon
hvatanja i izvlaèenja riba ponovo pušta. Nekoliko puta uhvaæena riba na
boile poèinje da povezuje boili sa onim što joj se kasnije dogaða i poèin-
je da ga izbegava.
• Biti isti - ovaj prilaz poèiva na èinjenici da se šaran u prirodi
ne hrani boilijima i da je potrebno odreðeno vreme da se navikne na
novu hranu. Pecati na hranu na koju svi pecaju znaèi eliminisati vreme
navikavanja.
Najzad, kada pecate prvi put na nekoj vodi, proverite kakvo je
dno. Ukoliko je èisto svaki boili mo e doæi u obzir. Meðutim, ukoliko je
dno puno organskog otpada, a to æete primetiti po mirisu boila, potreb-
no je koristiti jako mirisne smeše, kao što su one sa mirisom ribe.
Tehnika plasiranja mamca

Jedan broj šarand ija i dalje koristi hranilice. Oko njihove upotrebe mišl-
jenja su podeljena. Sa jedne strane, prednost im je što na isto mesto
pada i primama i mamac, ali im je mana što je kolièina primame mala, što
se teško koristi zrnasta primama i što prilikom izvlaèenja i borbe sa
ribom, hranilica vrlo lako zapne za prepreke, što mo e dovesti do gubit-
ka ribe. Ukoliko se ipak odluèite da koristite hranilicu, što je èesto i pre-
poruèljivo na lakim vodama, treba to uraditi na sledeæi naèin. Prvo,
hranilicu napunite primamom, a onda u primamu utisnite mamac (boile
ili kukuruz) zajedno sa dlakom. Pazite pri ovome da ne umrstite dlaku u
hranilicu. Ideja je da šaran, privuèen hranom iz hranilice, pronaðe i boil-
ije umešane sa primamom na dnu. Ovaj metod, ako je pravilno plasiran,
mo e doneti izuzetne uspehe, posebno tamo gde riba nije navikla na
boilie.
Prilikom zabacivanja, nemojte preklapati mašinicu sve dok
olovo ne padne na dno. Vaš mamac se mora nalaziti na hranjenom
mestu. Ako preklopite mašinicu, najlon se neæe moæi izvlaèiti i mamac æe
u poluluku padati, po pravilu bli e obali. Nakon smirivanja olova, polako
namotajte višak najlona i smestite štap na pod. Namestite indikatore trza-
ja i èekajte.
U drugoj fazi, šaran se navikao na mamac i treba dodavati samo
onoliko primame, koliko je potrebno da mu se ne dozvoli da ode i hrani
negde drugo. Nemojte preterivati. Bolje je bacati manje kolièine više
puta u toku dana, nego raditi jedno jako prihranjivanje.
Tehnika izvlaèenja zakaèene ribe

U sluèaju trzaja, kontra treba biti odluèna, kako bi se udica zabila u usnu
šarana. Po pravilu upecan šaran be i prvo ka suprotnoj obali, a nakon
toga ka travi. U prvom trenutku, izmarajte ga maksimalno, jer imate
dovoljno najlona na špulni. Dakle, ako je mašinica sa kvalitetnom koèni-
com, ona æe u ovom prvom udaru, besprekorno puštati najlon,
neprekidno umarajuæi ribu. Kada se riba smiri i zaustavi, potrebno ju je
polako privuæi ka obali. Sem ukoliko vam je mašinica izuzetno kvalitetna
(sa pu nim prenosom), nije preporuèljivo ribu privlaèiti okretanjem
ruèice. Mnogo je bolje to raditi podizanjem vrha štapa. Kada riba krene
ka vama, pratite njeno pribli avanje namotavajuæi najlon. Kada riba krene
od vas, podignite vrh štapa nagore. Na taj naèin èete rasporediti silu po
štapu i on æe pored koènice na mašinici izmarati ribu.
Kada krene ka travi, ne dozvolite mu. Kada riba odluèno krene
u ne eljenom pravcu, postoji jedan dobar manevar. U prvom trenutku
blago popustite tenziju najlona, ali nikako ne ispuštajuæi kontakt sa
ribom, a onda nakon par sekundi povucite ribu u eljenom pravcu. U
velikom broju sluèajeva, riba æe se okrenuti tamo gde vi elite. Ukoliko
zaplete najlon u travu i ukoliko ne mo ete da je odatle izvuèete, a da ne
pokidate sistem, pokušajte da otpustite najlon i ostavite štap u dr aè.
Èesto æe riba izaæi iz trave ka dubini i na taj naèin sama se odmrsiti.
Kada ribu uspete da dovedete do obale, potrebno ju je prih-
vatiti meredovom. Pravilno je da se meredov postavi u vodu, a onda da
se riba štapom polako uvede u njega. Jurenje ribe meredovom po
pliæaku, èesto dovodi do gubitka ulova.
Ukoliko ste pobornik "Uhvati i pusti" pokreta, pogledajte u
dodatku tekst o tome kako da ribi nanesete minimalna ošteæenja pri-
likom izvlaèenja i kako da je vratite u vodu a da ne do ivi šok.
Najjednostavni naèin postavljanja boila na dlaku
Presavijte strunu kao na slici iznad... ... pa naèinite èvor ...
...iglom probodite boili... ...zkaèite èvor vrhom igle i provucite

strunu kroz boili...
...provucite strunu kroz alku udice... ...zave ite “èvor bez èvora”,tako što æete
obmotati vrat udice od alke ka vrhu 8-
10 puta, a zatim vratiti namotavanje ka
alki još 2-3 puta i provuæi strunu kroz
alku...
...na kraju postavite stoper i zategnite sistem

Carp World Popoviæ

Naš najtrofejniji Carp team
www.carp-yu.co.yu
Carp World Popoviæ

Meè tehnike
Brzinski lov beovica
ije redak sluèaj da se na nekoj

vodi mo ete naæi ispred
N ogromnog jata beovica. Uz pravil-
nu primamu, mamce i dobro podešen pribor, za kratko vreme mo e
uloviti lepu kolièinu riba. Lov beovica vem neæe doneti kapitalne ulove,
ali mo e biti izuzetno atraktivan u onim danima kada druge ribe ne rade,
kada ste na odmoru i nemate kod sebe kompletan ribolovni pribor, kao
i kada elite da se odmorite od svakodnevnog ivota. Treba reæi da mladi
upravo ovakvim ribolovom zapoèinju svoj kontakt sa vodom. Da bi ih
ohrabrili da nastave i savladaju sve tehnike modernog ribolova, iskusniji
pecaroši bi trebalo da im ovaj lov uèine što efikasnijim. U ovom tekstu
nalazi se osnov sa akcentom na sportski aspekt ove tehnike ribolova.
Prvi korak koji je potrebno da uradite da biste se okušali u
ribolovu beovica, jeste da se upoznate sa njihovim osobinama, staništi-
ma, mamcima i primami. Sve ove informacije su detaljno date u knjizi
“Tajne ribolova 1”. Uovom tekstu æemo razmatrati samo one informacije
koje su karakteristiène za ovu tehniku.
Ukupna kolièina ribe koju mo ete uloviti ovom tehnikom za
jedno popodne je i do 7kg. Ako znate da je te ina beovica oko 15 g,
jasno vam je da je ovaj stil pecanja pre svega sportski i vrlo zanimljiv.
Na nepripremljenim mestima, bez primame, beovice napadaju
mamac periodièno. Kada jato doðe, u proseku se peca po jedna beovi-
ca na minut, meðutim, jato brzo pretra i kompletan areal i nastavlja dalje.
Tada nastaje du i period neaktivnosti. Cilj ove naše tehnike je da jato
zadr imo što du e i na taj naèin maksimalno smanjimo vreme neak-
tivnosti. Obièno je prvih sat vremena najneaktivnije, jer se èeka da jato
22 Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu
Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu Ribolovne tehnike 23
doðe. Ovo èekanje mo e biti i mnogo kraæe, ali je prosek oko sat vre-
mena. Nakon tri do èetiri sata broj ugriza po minutu je najveæi, a nakon
toga se polako smanjuje. U zavisnosti od naše veštine, ovo smanjivanje
mo e biti veæe ili manje. Iskusan pecaroš mo e upecati po jednu beovicu
svakih 10-15 sekundi.
Pripreme
Kada se ispred vas naðe jato gladnih beovica, nije teško i uhvatiti ih.
Idealna udica je velièina 20 ili 18, a najlon mo e biti i veæe nosivosti nego
što su one. Idite na najtanje najlone koji æe vam omoguæiti lagodno
pecanje. Dakle da se ne mrse i ne uvijaju. Nosivost od 1,4 kg je sasvim
dovoljna da izvuèe i mnogo veæe ribe od beovice. U ovom sluèaje nema
predveza veæ se isti najlon ve e za vrh štapa, na njega se postavi plovak,
minimalna kolièlina olovaca i na kraju udica. Ukoliko pecate ribe sa dna,
olovo postavite što bli e udici jer u tom sluèaju prirodna prezentacija
mamca nije bitna. Ukoliko pecate pri površini ili u srednjem delu, olovo
podignite koliko mo ete, a da vam kontra ostane dovoljno brza i da uti-
caj strujanja vode ne bude prevelik. Bodorka pri uzimanju ne vaæe
mamac, veæ ga ne nim ustima obuhvata i guta. To vam omoguæava da na
istog crviæa ili glistu, mo ete uhvatiti i desetak riba.
Mestu pecanja treba maksimalno priæi, kako bi mamac mogli
lako da plasirate na eljeno mesto, a da vam pri tome polo aj ruke bude
ugodan. Naime, kod ovog metoda, štap neprekidno dr ite u ruci. Štap
uhvatite oko 50 cm od kraja. Dr ite ga šakom sa strane, tako da vam
lagodno ulegne u ruci. Da bi dodatno olakšali dr anje, oslonite kraj štapa
na donji deo podlaktice, sve do lakta. Idealan, balansiran štap, bi treba-
lo da blago prete e unapred, èineæi minimalan pritisak na vašu podlak-
ticu i zglob. Meðutim, veæina štapova nije balansirana, što ote ava nji-
hovo dugotrajno dr anje. Štap se balansira dodavanjem adekvatnog
ote anja ispod kapice na zadnjem kraju.
Mre asta, pletena èuvarka sa širokim otvorom (bar 60 cm) je
idealna za ovu vrstu ribolova. Postavite je pored vas, tako da lako ubacu-
jete upecanu ribu. Svaka sekunda koju uštedite prilikom skidanja ribe sa
udice, je dragocena, jer æete u ukupnom skoru imati više riba i u sluèaju
da ste na takmièenju, veæe šanse za pobedu.
24 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu
Imajte na umu da beovice vrlo lako spadaju sa udice. Trudite se

da ih samim cimom štapa izbacite iz vode, tako da ako se budu i
otkaèile, po inerciji nastave da lete ka vama. Takodje mislite o tome da
mamci i primama budu pri ruci, jer æe to dodatno smanjiti trošenje vre-
mena.
Pribor
Idealno je da na pecanje ponesete èetiri nameštena štapa od po 4,5m,
3,5m, 2,5m i 1,5m. Na poèetku koristite najdu i štap, meðutim, kako
ribolov odmièe, pravilno rasporeðenom primamom, jato æete privuæi
bli e obali i samim tim preæi na kraæi štap. Cilj vam je da pecate na 1,5 m
štapu, jer on omoguæuje najbr e rukovanje. Ukoliko nije dozvoljeno da
koristite taj broj štapove, koristite štap du ine koja je propisana, a po
potrebi ga mo ete skratiti skidanjem nastavka. U isto vreme potrebno je
da skratite i najlon. Ova operacija vam neæe uzeti mnogo vremena,
meðutim, ukoliko se jato opet udalji od obale, vreme potrebno da
ponovo produ ite najlon je dosta veliko.
Kada pecate klasiènom teleskop-pecaljkom izaberite štap èiji je
vrh maksimalo mekan, što æe vam omoguæiti lagodne zabaèaje lakog sis-
tema, a rukohvat èvrst. Ovakav štap æe u svom srednjem delu biti sred-
nje mek i neæe se previše uvijati zbog uticaja boènog vetra ili pomeran-
ja vaše ruke.
Du ina najlona mora biti takva, da kada podignete štap iz vode
udica doðe taèno gde vam je leva ruka (ukoliko pecaljku dr ite desnom)
ili malo du a. Ovo æe vam omoguæiti da lako skinete upecanu ribu sa
udice. Imajte na umu da prekratak najlon uvek morate dodatno da
povuèete ka sebi, što æe napnuti štap i ote ati otkaèinjanje ribe sa udice.
Sa druge strane predugi najlon æe se prilikom zabacivanja kaèiti i za ruke
i za okolinu.
Primamljivanje
Prihranjivanje beovica je najsliènije hranjenju jata golubova u parku.
Potrebno je da bude konstantno i srazmerno jatu inaèe æe ono ili da
otpliva ili æe prestati da se interesuje za vaš sledeæi zabaèaj. Pri svakom
zabaèaju, dakle svakih 15 do 20 sekundi, potrebno je da bacite po 3 do
4 bela crviæa i po jednu kuglicu primame velièine oraha svakog minuta.

Hranite mesto udaljeno oko 2 m od vas. Krupnije beovice æe se uvek
sakupljati par metara dalje od mesta koje prihranjujete, tako da æe sa
ovakvim prihranjivanjem, one biti taèno tamo gde zabacujete.
Mamac menjajte èim primetite da je broj udaraca opao. Nikada
ne èekajte dugo sa starim mamcem, ako je on neatraktivan. Ukoliko je
voda obojena, crveno i bronzano obojeni mesni crviæi su se pokazali
lovnijim.
Tehnika
Osnova je da uhvatite ritam u zabacivanju i izvlaèenju riba. Na poèetku
æe taj ritam biti sporiji, meðutim, kako trzaji budu uèestaliji, tako æe ovaj
ritam više lièiti na ritmièno kru enje štapom. Nakon zabacivanja, pustite
da strujanje vode odnese mamac i plovak na mesto i saèekajte da se plo-
vak ispravi. Plovak æe lako i na najmanji trzaj ribe reagovati i vi treba
odmah da kontrirate, pazeæi i usmeravajuæi ribu ka vama, kako ne bi, u
sluèaju da spadne sa udice, pala u vodu. Obratite pa nju na rastinje iza
vas. Svako mršenje najlona u njega prouzrokovaæe gubitak vremena koji
mo e da vas košta plasmana.
U toku ribolova, uvek posmatrajte da li je došlo do usporavan-
ja ovog ciklusa. U tom sluèaju je bitno da pravilno reagujete. Mogu se
desiti dve stvari:
• da je jato promenilo dubinu na kojoj se nalazi - tu treba
odmah pomeriti plovak
• da je jato otišlo dalje od ili bli e ka obali - i tu treba promeni-
ti štap ili istom modifikovati du inu
W
Pecanje na konoplju kao mamac
valitetne bodorke se najbolje

pecaju na konoplju kao mamac.
K Potrebno je poznavati tehniku,
kako bi uspeh bio zadovoljavajuæi. Osnovna stvar zbog koje mnogi
odustaju prerano od pecanja na zrno konoplje je, što je u poèetku goto-
vo nemoguæe, i pored mnoštva trzaja, zakaèiti ribu. Naravno, nakon sat
ili dva pecanja ovaj problem se praksom sam rešava. Kako je ovaj naèin
pecanja više od same promene mamca, u ovom tekstu æe se obraditi
upravo ove specifiènosti. Èitaocu se predla e da u knjizi “Tajne ribolova
1”, detaljno prouèi naèin pripreme konopljinog zrna za ribolov.
Najveæa prednost konoplje je što æete na nju pecati krupnije
primerke. Kako su konoplja (i kasteri ili ito recimo), tvrði mamci od
crviæa, hleba i glista, sitnije ribe sa ne nijim ustima nisu za njih zain-
teresovane, pa æe krupnije uspeti do njih da doðu. Odavde zakljuèujete
da tvrði mamci zapravo vrše selekciju i koristite ih onda kada u vodi ima
puno sitne ribe.
Druga prednost konoplje je da nikada ne mo ete prehraniti
ribu. Koliko god da bacite konoplje, ona æe ispustiti više ulja, koje æe
opet još jaèe primamiti ribu.
Strategije
Prva strategija je ona kojom se pecaju bodorke i ostala krupnija bela
riba. Primama je konoplja koja se baca loosefeeding tehnikom koja je
objašnjena u knjizi “Tajne ribolova 1”, a udica se mamèi jednim zrnom
konoplje. Na samom poèetku bacite malo primame i zabacite mamac na
samo dno. Kada poènu trzaji, polako smanjite dubinu sa svakim zabaèa-
jem, do onog trenutka, kada je signalizacija plovkom dovoljno brza, da

kontra bude efikasna.
Druga strategija je ona kada se pravi atraktivan “prekrivaè” od
zrnevlja konoplje na dnu vode kojim se primamljuju velike ribe dna kao
što su mrena ili linjak. Kada pravite “tepih” potrebno vam je oko 4 litre
konoplje, pomešane sa kasterima ili kukuruzom šeæercem. Kao mamac
koriste se dva kastera ili glista na udici.
Pribor
Osnovni razlog promašaja je preteška oprema. Bodorke same po sebi
stidljivo uzimaju mamac i sve to zajedno doprinosi velikom broju pro-
mašaja. Prvo što treba imati na umu je da štap treba da je što br i i lakši.
Najlon podveza, posebno u bistroj vodi, ne bi smeo biti preko 0,06 mm.
Plovak treba da je minimalne nosivosti, kako bi i olovce ispod bilo naj-
manje moguæe.
Kada je god moguæe pecajte sa dugim pecaljkama bez
sprovodnika ili štekama, kako bi vrlo lak plovak mogli da bacite dovoljno
daleko. Na sreæu, konoplja je efikasna i na daljinama od 4 m od obale
pa nadalje, pa vam neæe biti potrebni predugaèki štapovi.
Obratite pa nju da su zrna konoplje dosta teška, mnogo te a
nego crviæi ili kasteri, te da æe u tekuæim vodama, uticaj vode biti mnogo
manji na njihovo rasejavanje po dnu. Dakle, zrna konoplje su brzotonuæa
i pecanje se odvija na istom mestu ili malo nizvodno od onog mesta gde
prilikom bacanja padnu na površinu vode.
Plovak koji treba montirati je dugog uskog tela sa kratkom
antenom, napravljen od balze. Ovakav plovak æe sam, èesto i bez olova
pravilno le ati na vodi i prilikom i najmanjeg trzaja prikazati to ribolovcu.
Na kanalima i plitkim mirnim vodama, sistem podesite tako da
mamac potpuno le i na dnu. Leti, kada primamljujete pomalo i èesto,
uspeæete da podignete ribu sa dna pa je potrebno smanjiti dubinu
pecanja, pomeranjem plovka ka mamcu. Ako du e vreme pecate na
istom mestu, uz stalno, ali kolièinski malo primamljivanje, mo ete pomer-
iti mamac i u gornju polovinu vode. Na ovaj naèin æete selektovati udare
na najkrupnije komade, meðutim vreme izmeðu dva udarca mo e biti
izuzetno dugo. Zimi je ipak moguæe pecati samo na dnu.
U slièaju kada pecate na dubljim ili br im vodama, treba uzeti

te i plovak u obliku štapiæa koji æe se što pre uspraviti. I dalje koristite
minimalno olovno ote anje.
Kada je izuzetno vetrovito, posebno kada vetar duva nizvodno,
izaberite vagler sistem monta e. Pravilo je da jaèi vetar tra i te i sistem i
te a olova.
Preporuke
• Na mešovitim vodama, nije loše pored semena konoplje, pro-
bati seme ptièije grahorice. Peca se na udici u opsegu od 14 do 18.
• Drugi predlog je da koristite zrele bobice zove na udice od 16
do 20.
• Neki ribolovci smatraju da za jedan broj promašaja nsu krivi
pecaroši, veæ to riba napada olovca. Da bi ovo izbegli, probajte da
grupišete olovca umesto da ih razvlašite po najlonu.
• Još jedna veština je da vam najlon bude uvek nategnut. Dakle,
ne dozvolite da se najlon nakon zabaèaja slobodno opusti sve do smiri-
vanja sistema, jer bi u tom sluèaju imali situaciju u kojoj ne mo ete da
reagujete na ugriz ribe. Ukoliko najlon dr ite blago nategnutim, verovat-
no æe se riba, koja uzima mamac u padu, sama upecati.
I
Pecanje diberom
iber je plovak koji se skoro sam

ispravlja u vodi bez potrebe
D dodavanja ote anja ili uz dodatak
vrlo malog ote anja. Ovaj plovak ima kupast vrh bez antene. Mogu biti
dugaèki od 2 do 10 cm i široki na vrhu od 5 do 7 mm. Po pravilu se
optereæuju sa dva olova br 12 ili èetiri br 6. Kada se dodatno optereti,
on mo e skoro savim utonuti u vodu i tada je izuzetno otporan na vetar.
Ova osobina ga èini idealnim za prezentovanje potpuno nepomiènih
mamaca na samom dnu što ga èini idealnim za pecanje bodorki, ali i
šarana. U ovom tekstu æemo se skoncentrisati na varjantu pecanja
bodorki, jer je mnogo dinamiènija od šaranske verzije.
Zimska i letnja varijanta

Zimi se riba nalazi na dnu ili u donjoj treæini vode. Pecanje je uglavnom
orjentisano na kastere kao mamce. Idealno bi bilo ote anje od pet do
šest olova broj 10., koje treba pravilno rasporediti po najlonu.
Leti vredi probati pecanje u pliæacima pa je potrebno koristiti
minimalne dibere, duge oko 2cm. Opteretite ih tako da im samo vrh viri
iz vode. Ukoliko je voda pliæa od 30 cm, bolje je dibere vezati samo kroz
donju alku i ostavit da se slobodno ljuljaju po najlonu, jer æete smanjiti
broj mršenja pri zabacivanju. Na najlon postavite po jedno olovo pre i
posle dibera koja æe slu iti kao stoperi, ali i kao dodatna ote anja.
Za obe varjante sistem mora biti potpuno usaglašen. Ukoliko
pecate vrlo sitnu ribu idite na najmanju moguæu debljinu najlona. Udica
treba da je u opsegu 18 do 20 u zavisnosti od mamca. Primama je i ovde
od esencijalnog znaèaja. Kako su bodorke oprezne ribe, potreban im je
Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu 29
izuzetno ne an prilaz. Na poèetku ubacujte oko 10 kastera sa svakim

treæim zabaèajem, a kada riba poène da se javlja, polako poveæavajte
kolièinu primame.
Tehnika
Pre poèinjanja ribolova merenje dubine je neophodno, jer se
bodorke pecaju na samom dnu sa 5 do 10 cm du im sistemom koji le i
na dnu. Što je vreme vetrovitije, potreban vam je du i sistem, ali i više
najlona na štapu (posebno ako pecate štekom) da bi prezentovati apso-
lutano miran mamac. U ovom sluèaju najlon nikako ne sme biti nategnut
izmedju vrha štapa i plovka, jer æe se pokret vrha štapa preneti na
mamac.
Kada doðe do trzaja nemojte uriti sa kontrom. Svaka rana kon-
tra mo e uzrokovati gubitak ribe, koja æe èesto uplašiti ostatak jata.
Pravovremena kontra je tek onda kada plovak potpuno nestane pod
vodom.
Specifiènost tehnike za šarane

Leto je pravo vreme za ovu tehniku. Ribu tra ite u plitkim delovima vode
( ne dubljim od metar), prihranjujte loosefeeding tehnikom. U ovom
sluèaju, mo e vam se desiti da riba uzme mamac i pri samom tonjenju
udice. Koristite manje dibere, jer su lakši i stvaraju manji otpor. Najlon
treba da je elastièna debljine 0,12 za bodorke i 0,20 za šarane, a pod-
vez treba da je 0,10 mm za bodorke i 0,18 za šarane.
Diberi su takoðe izuzetno pogodni leti kada pecate na travom
obraslim površinama. U tom sluèaju mo e vam se desiti da naletite i na
linjaka, posebno ako pecate na mirnim vodama i mrtvajama. Ukoliko
pecate štekom, obavezno pri ruci dr ite dodatni segment, jer æe i šaran
i linjak probati da energiènim begom u dubinu ili u travu se oslobode
udice.
Kako se zima pribli ava, zabacujte sve dalje u dublju vodu.
Koristite veæe dibere koje je potrebno ote ati i sa èetiri olovca broj 6.
i
Ribolov šarana vaglerom
a ovakvim vodama broj šarana se

veštaèki odr ava visokim u odnosu
N na ostale ribe. Idealan metod
ribolova na ovim mirnim vodama, je lov vagler metodom.
Jedna od najveæih zabluda meðu našim ribolovcima je da je
šaran iskljuèivo riba dna i da se ne mo e pecati u drugim slojevima vode.
To je daleko od istine. Jedan od najpoznatijih tehnika ribolova šarana je
lov na površini vode i ona odmah razbija ovu iluziju. Ideja vagler meto-
da je da se šaran loosefeed tehnikom izdigne sa dna u srednji i gornji
sloj vode. U tom sluèaju se šaran ponaša najsliènije pastrmci. Naime, on
iz veæe dubine prati svaki od baèenih komada prihrane i napada još dok
pada.
Pa ljivom tehnikom prihranjivanja, moguæe je uèiniti da voda
prosto vri od gladnih riba. Ideja je da se svakih tridesetak sekundi baci
mala kolièina mesnih crviæa. Sada veæ vidite da vam je za ovu tehniku
potrebna malo veæa kolièina mesnih crviæa, pa vam preporuèujem da ih
sami uzgajate na naèin koji je dat u knjizi “Tajne ribolova 1”.
Sistem
Potreban vam je onaj vagler sistem koji æe vam omoguæiti da lako i pre-
cizno zabacite u hranjeno podruèje i koji æe omoguæiti da mamac
prirodno pada. Klasièan vagler sistem, kod koga je kompletno ote anje
skoncentrisano oko samog dna plovka sa obe strane i bez ijednog olova
dalje od plovka ka mamcu se nameæe kao idealno rešenje. Meðutim,
sledeæa reèenica æe verovatno šokirati mnoge ribolovce. Udica na treba
da bude udaljena od plovka više od 35 do 45 cm. Dakle. kompletan
ribolov se oèekuje na dubinama do 50 cm. Svaki zabaèaj na veæim dubi-

nama, na mestima koja su prihranom pripremljena, verovatno vode ka
promašaju.
Kako mamac pada, praktièno bez ikakvog ote anja, prirodnim
padom, riba neæe posumnjati u njega i rado æe ga i neoprezno zgrabiti.
Svako propadanje mamca dublje, riba neæe registrovati kao prirodni
mamac i verovatno mu se neæe ni okrenuti. Odmah nakon uzimanja
mamca, riba æe pokušati da se vrati u sredinu vode, odakle je vrebala i
dotada. Meðutim, zbog du ine najlona, štap æe sam dati kontru i riba æe
u 90% sluèajeva biti zakaèena.
Sada postaje jasno da je u ovoj tehnici plovak samo marker koji
pokazuje gde treba bacati prihranu, a da se trzaji ogledaju na vrhu
štapa.
Pitanje kontre kod ove tehnike zavisi sa kojim štapom pecate.
Ukoliko radite sa klasiènom dugaèkom dubinkom ili teleskopom namen-
jenom dubinskom ribolovu, kontriranje treba da je uobièajeno i sledi
uobièajena borba sa ribom. Meðutim, ukoliko pecate štekom ili dugim
pec-pec štapom, svaka kontra bi dovela do loma opreme, posebno ako
je riba velika i ako krene od vas. U tom sluèaju najva nije je da ne panièite
- oèekujte jak prvi trzaj. Ukoliko riba ne krene odmah ka trsci ili podvod-
nim preprekama, ne pokušavajte da je zaustavite na silu. Dr ite najlon
zategnutim i probajte da procenite kolika je riba u pitanju. Kod šarana je
najbitnije da mu ne dozvolite da bude glavni, da vas zbrza i prevari. Ceo
sistem dr ite maksimalno nategnutim, ali ne dozvolite da doðe do loma
ili pucanja najlona. Polako i uporno vodite ribu ka vama. Ne dozvolite
da vas riba šeta po obali i da se zbog toga uspanièite. Cilj je da nikada
neotpustite najlon i time dozvolite da šaran naèini brzi pokušaj bega u
neku stranu. Ovakav cim æe u veæini sluèajeva znaèiti i gubitak ribe.
Ukoliko je riba izuzetno jaka i ukoliko je uspela i pored vaših
napora da se domogne trave ili podvodnih prepreka postoji više sce-
narija koje je moguæe realizovati da bi se ona oslobodila i izvukla.
Kada oseæate vibraciju ribe na štapu, a trava u koju je riba
poblega , je meka, dovoljno je da i dalje najlon dr ite blago nategnutim.
Riba æe sama da polomi ne ne stabljike trave i da izaðe na èistinu.
Drugi metod je da štap spustite na zemlju i olabavite najlon.
Vrlo èesto æe riba sama da se odpetlja. To mo e biti kroz 5 ili 10 minuta,

a pravi trenutak je onaj kada najlon ponovo bude poèeo da se pomera.
Kada se to desi, uzmite štap u ruke i nastavite sa borbom.
Najzad, nekada se dešava da se riba toliko uvuèe u travu, da iz
nje ni ne eli da izaðe. Kao poslednju šansu, probajte da vrhom mere-
dova promešate po travi, kako bi ribu uplašili. U suprotnom riba je
verovatno izgubljena.
Kako zavarati šarana

Pre svega treba imati na umu da bi svaku veæu udica šaran odmah prime-
tio. Verovali ili ne ovde se koriste udice velièine 18 do 21. Pokazalo se
da je kvalitetna sitna udica na jakom najlonu izuzetno izdr ljiva, a zbog
svoje sitnoæe, vrlo teško spada.
Stalno prihranjivanje je neophodno da bi se šaran privukao i
navikao na njega kao na izvor hrane. Mamac mora da imitira prihranu, pa
ga je potrebno sa vremena na vreme pomeriti.
Plovak u ovom naèinu ribolova ima funkciju markera, pa nije
bitno kakav vagler koristite.
Ukoliko u vodi nema mnogo riba, nemojte da preterate sa
prihranom. Bolje je nakon nekog vremena stati i saèekati da se ribe
okupe i potra e po dnu ono što ste do tada bacili.
Sirna pasta - mamac Riblja pasta - mamac
200g sira za mazanje 100g tune iz konzerve

aroma sira 1 kašièica arome lignje
boja po elji boja po elji
100g mekog testa (brašno+voda+ulje) 100g mrvica
100g mekog testa (brašno+voda+ulje)
Umešajte sir, boju i aromu testo.
Dobro sjedinite. Zamrznite do Umešajte sastojke i dobro sjedi-
upotrebe. nite. Zamrznite do upotrebe.
“Straight lead” tehnika
ada reke, nakon obilnih kiša nabu-
jaju, veliki broj pecaroša ne odlazi
K na vodu, sa obrazlo enjem da su
mutne i hladne i da ribe ne radi. To je zato što ne poznaju “straight lead”
tehniku.
U danima kada je reka nadošla, ribe napuštaju maticu i najjaèa
stujanja i prilaze obalama ulazeæi u svaki revir i mrtvaju. Pri tome
priljubljuju se do dna, jer je tamo snaga struje manja. Sem u ovom sluèa-
ju, “straight lead” tehniku treba koristiti i u bistrim vodama, kada su one
prehladne i kada ribe ne ele da se pokrenu da bi se hranile.
Krenimo prvo od objašnjenja pojma “straight lead” - oznaèava
ribolov sistemom kod koga je eliminisan plovak, pa se sastoji od udice i
olova. Meðutim ova tehnika se razlikuje i od klasiène dubinske tehnike i
od tehnike zvane muvanje. Ova tehnika omoguæava da se mamac u
brzoj vodi brzo spusti na dno i da se njime istra i u daljinu do tri du ine
štapa.
Ovom tehnikom treba oèekivati dva do tri udarca na svakih 20
minuta, što znaèi da ovo nije brzinska tehnika, kao ona pri lovu beovice,
ali su ovde uslovi ribolova veoma nepovoljni, a oèekivane ribe vrlo èesto
mnogo krupnije.
Tehnika
Kada izaðete na ovakvu vodu, prvo æete pomisliti da u njoj i nema riba.
Naravno da to nije taèno. Meðutim, u ovim uslovima riba je nepokretna
i neæe krenuti u potragu za hranom. Dakle, morate prvo naæi ribu. Svaki
udarac, makar i promašaj, signal je da ste naišli na skrivenu ribu i tu se
treba usredsrediti.
Namestite sistem tako da na tanak najlon 0,12 postavite udicu

18 ili 20. Olovo-bombu te ine 10 g postavite 60 cm iznad mamca i
zabacite. Obratite pa nju na dubinu vode i na brzinu toka.
Kada odredite ova dva parametra, zabacite sistem nizvodno,
pustite da se olovo i mamac spuste nizvodno i da se smire. To æe se
desiti na do 3 du ine vašeg štapa. Sledeæi korak je primama. Uzmite
nekoliko mesnih crviæa i bacite ih pred sebe, tako da padnu na dno gde
vam je i mamac. Ukoliko je voda jako brza, moraæete da bacate èak
uzvodno od vašeg mesta ribolova. Èekajte prve ugrize.
Sa vremena na vreme trznite vrhom štapa, jer mo ete izazvati
ribu da napadne mamac.
Taktika za bodorku
Bodorka je karakteristièna po svom vrlo blagom trzaju. Kada su udarci
brojni i èesti nije teško ni pravovremeno kontrirati, ali kada su retki, lako
vam se mo e desiti da zakasnite u kontri, zbog opale pa nje. Najbolje je
koristiti štapove vrlo mekog vrha, podvez du ine do 60 cm (ako imate
mnogo promašaja skratite podvez na 25 cm) i vrlo male udice 20 do 22.
Taktika za kleniæa
Udica za ovu ribu treba da je nešto veæa od one za bodorku, od 18 do
20. Ako poènete da promašujete, pogledajte crviæa na udici. Ako je
isisan, potrebno je smanjiti du inu podveza, a ako je crviæ ceo treba
smanjiti velièinu udice.
Taktika za klena
Kada je nemoguæe loviti klena klasiènim metodama sa plovkom, ova
tehnika mo e doneti nekakve rezultate. Ne oèekujte više od par udaraca
u nekih dva do tri sata, pa je neophodno da budete neprekidno kon-
centrisani. Koriste se udice od 20 do 24.
Saveti
• Kada su udarci retki, slobodno spustite štap na zemlju ili dr aè
i posvetite se prihranjivanju, meðutim kada uèestaju štap dr ite u krilu.
• U ovakvim vodama slobodno hranite više i u širem arealu,
kako bi skupili što više riba oko vaše udice. Raèunajte na veliki rastur pri-
mame.
• Prihrana ne mora obavezno da ide putanjom pored vašeg
najlona, ali je neophodno da na kraju padne na mesto gde je i vaš
mamac.
• Vaš najlon trpi uticaj jake struje. Što je tanji to je i uticaj manji
i pa mo ete imati i štap sa mekšim vrhom. Dakle idite na najtanji moguæi
najlon. (U veæini sluèajeva najlon nosivosti 0,9 kg je dovoljan.)
gh
n n
INFO AKTUELNO
n n
tereni mali oglasi
n n
vrste riba liga trofeja
n n
takmiŁenja ribolovaŁka
n
oprema torba
n n
mamci izbor izt ampe
n n
AKTUELNO ÄSOPISI
n n
mali oglasi bistro
n n
liga trofeja ribolovaŁki
n
ribolovaŁka magazin
n
torba ribolov
n n
izbor izt ampe ribolovaŁki tro-
n
ZANIMLJIVOSTI fej
n n
ribolovaŁki port ski ribolov
n
klubovi ribiŁi & ribe
n n
sajt meseca ribe & vode
n n
recepti udica
n n
riboskop KNJIGE
n n
riba nedelje tajne ribolova 1
w w w.ribar.co.yu
Pecanje na hlebnu ru u
ao i pecanje bandara na deliæe
glista, tako je i pecanje bele ribe, a
K posebno bodorke i babuške na
hlebnu ru u izuzetan metod za zimske dane kada je voda hladna i bistra
i dane kada riba slabo radi.
Belu ribu, a pre svega bodorku, treba tra iti pri dnu, tamo gde
je najdublja, najtamnija i najtoplija voda. Ako pecate na kanalima, ona se
mo e naæi negde na sredini kanala, posebno ako su ivice vrlo strme.
Ukoliko lovite bli e obali na kojoj se nalazite koristite štek ili
dugaèki pec štap, a ako pecate sa suprotne strane, mo ete koristiti
vagler, jer one æe uplašiti ribu. Pec metod je dobar kada lovite sitnije
primerke, koje mo ete direktno dizati iz vode u ruku, meðutim, kada je
jato mešovito šteka je bolja.
Sistem
Kada je voda èista, bistra i sporija, koristite tanke plovke nosivosti 0,2 do
0,3 g i opteretite sa olovcima broj 10, 12 i 13 ravnomerno po najlonu.
Ovde vam nije cilj da pecate dok mamac pada, veæ je cilj da mamac
prirodno padne, kako riba ne bi posumljana u njega.
Kada je voda sa primesama algi ili trave i kada voda teèe, potre-
ban vam je stabilniji sistem. Najbolje je koristiti 0,3 do 0,5 g plovke obli-
ka ragbi lopte, postavite jedno olovce broj 10 ispod polovine dubine i
potom jednu 12-icu i jednu 13-icu.
Bez obzira koji plovak koristite, on treba da ima tanku ièanu
antenu i mora biti tako namešten da ne pru a gotovo nikakav otpor.
Bodorke æe, osete li i najmanji otpor ispljunuti mamac i udicu. Karaš æe
verovatnije skinuti ru u, a da vam se plovak samo malo zaljulja. Zato je

neophodno da plovak bude pravilno optereæen i dovoljno potopljen, te
da mu samo antena viri.
Ukoliko pecate na suprotnoj obali, koristitie 2 do 4 BB+ vaglere,
optereæene isto kao i kada pecate na bistroj i mirnoj vodi. Nikada ne
grupišite olovca, ona æe pri bacanju stvarati jak udar i verovatno zaplaši-
ti ribu.
Hlebna ru a, pribor i tehnika

O hlebnoj ru i i ostalim hlebnim mamcima dato je dosta informacija u
knjizi “Tajne ribolova 1”, ovde æu se zadr ati samo na onim informacija-
ma koje su esencijalne za ovu tehniku u meè ribolovu.
Najèešæa greška pri izradi hlebne ru e je što mnogi ne pritisnu
hleb dovoljno, te on vrlo lako spada sa udice. Neki ru u blago uvaljaju i
zaobljuju, ali pravo rešenje je da je sa jedne strane stisnete da bude oko
od 2 do 3,5 mm tanka. Tako pravilno stisnuta ru a dosta dugo ostaje na
udici. Sa druge strane, vrlo je bitno da je hleb apsolutno sve . Ru u od 2
mm kaèite na udicu broj 22, dok ru a od 3,5 mm ide na udicu broj 20.
Veæe udice po pravilu razbijaju ru u, koja lako spada. Udica bi trebalo
da bude srebrnog sjaja, širokog otvora i da se ve e na najtanji moguæi
najlon koji mo ete naæi. Meðutim ovaj najlon mora biti izuzetnog kvalite-
ta. Do sadašnja preporuka va i za pecanje bodorki, koje su po pravilu
izuzetno stidljive i oprezne. U sluèaju da se pecaju karaši ili babuške,
udice mogu biti i do dva broja veæe, a najlon bi morao biti bar 0,12
nosivosti i preko 1 kg, jer su ove ribe izuzetni borci na udici.
Sa pecanjem poènite na dubini od oko 10 cm iznad dna, ako
pecate bodorke, odnosno 10 cm veæoj od dubine vode, ako pecate
karaše i babuške. Za bodorke je bolje da se mamci nalaze blago iznad
dna, jer æe radije uzeti mamac koji se pomera i njiše, nego nepomièno
le i. Krupnije bodorke ipak, više vole da uzmu mamac sa dna, no imajte
na umu da je krupnih bodorki veoma malo, pa je sve u vašoj proceni,
odnosno u onome šta elite da postignete.
Primamljivanje
Primamljivanje mo ete raditi kuglom od èistih nakvašenih mrvica belog ili
crnog hleba, kao i lopticama belog hleba. Ukoliko hleb dr ite u plastiènoj
kesi, nije potrebno da ga dodatno kvasite, veæ ga samo rukama stisnite

u loptu velièine golf lopte. Pravilno stisnuta lopta prvo ostaje par trenu-
taka na površini vode, a onda polako poèinje da tone, ostavljajuæi trag
za sobom. Ukoliko je voda mutnija, stisnite kuglu malo jaèe, kako se ne
bi raspadala u gornjoj polovini vode.
Kolièina primame zavisi od dana. Pazite da ne prehranite vodu,
što je hlebom vrlo lako uèiniti. Generalno, ako ribe ima, pored inicijalnog
primamljivanja, dvema kuglama velièine lopte za golf, treba nakon par
upecanih riba dodati još malo. Ako riba ima vrlo malo, svako dodatno
prihranjivanje znaèi i prestanak ribolova.
Napomene
• Potra ite u vašoj ribolovaèkoj radnji malo pomagao koje mo e
izrezati pahulju hleba iz njegove sredine. Takva, nestisnuta pahulja, neka-
da daje bolje rezultate nego hlebna ru a.
• Ukoliko riba radi na hleb, ona to pokazuje odmah nakon
zabacivanja. Ako u prvih 25 minuta nema ugriza, menjajte tehniku.
Sirna pasta - mamac Èokoladna pasta - mamac
50 g custard powder èokoladni preliv za kolaèe ili èoko-

50 g griza ladni krem
1 kašièica scopex zaslaðivaèa aroma viskija ili ruma
1 jaje 100g mekog testa (brašno+voda+ulje)
100g mekog testa (brašno+voda+ulje)
boja po elji Umešajte sir, boju i aromu testo.
Dobro sjedinite. Formirajte kuglice
Umešajte sir, boju i aromu testo. eljene velièine.
Dobro sjedinite. Formirajte kuglice Zamrznite do upotrebe.
eljene velièine.
Zamrznite do upotrebe.
Plovkaroške
tehnike
Ribolov klizeæim plovkom
lizeæi plovak omoguæava da se

peca na onim mestima gde je
K dubina veæa od du ine štapa. Na
zapadu je zbog njihovog boljeg standarda ovaj naèin ribolova sve više
potisnut tehnikama u kojima se koriste izuzetno dugi “pole” štapovi.
Meðutim, na onim vodama, gde se ribe hrane jako daleko od obale,
dalje nego što je pole štap dug, jedino rešenje je iæi ili na dubinski lov
(koji ima svoje prednosti, posebno ako je voda tekuæa) ili iæi na metode
sa klizeæim plovkom.
Klizeæi plovci za razliku od fiksnih imaju jednu ili dve male met-
alne omèice sa boène strane. Ukoliko su namenjeni ribolovu na mirnim
vodama, postoji samo jedno okce koje se nalazi na dnu plovka, a uko-
liko je namenjen lovu na tekuæim vodama, onda ima dva okca, jedno na
dnu i jedno na sredini tela. Kroz okca se provlaèi struna, a iznad plovka,
ka vrhu štapa vezuje se stoper ili klizeæi èvor, na onom mestu na koje
elimo da se plovak zaustavi nakon pozicioniranja u vodi.
I II
III IV
Klizeæi plovci se moraju koristiti uvek kada je dubina vode veæa

od du ine štapa, kao i kada se plovak zabacuje na veæu daljinu.
Meðutim, zbog praktiènosti, veæ na dubinama veæim od 4 m, pokazalo

se da je bolje koristiti klizeæi plovak nego fiksni, bez obzira na du inu
štapa.
Kao klizeæi plovak, mo e se koristiti i bilo koji waggler plovak.
Kao generalno pravilo, nemojte koristiti plovke èije optereæenje treba da
je manje od 1,5 g. Razlog je što manje ote anje neæe uspeti da povuèe
najlon kroz alkice i sistem neæe zauzeti pravilan polo aj.
Nakon postavljanja
plovka na ribolovaèku strunu,
postavite stoper. Postavite
jedno 0,15 g olovce na oko 2,4
m od mamca. Ovo olovce ne
dozvoljava plovku da se spusti
bli e mamcu. Na sredini
izmeðu ovog olova i mamca,
grupisano postavite ostatak
olovnog ote anja koje odgo-
vara plovku koji koristite. Na
kraju, izmedju ove grupe olova
i mamca, grupisano postavite
3 olovca te ine oko 0,2 g svako
i na kraju na polovini rastojanja
od ove grupe i mamca
postavite još jeno olovo te ine
oko 0,08 g. Nakon zabacivanja
plovak æe proæi kroz tri faze
prikazane na slici u zaglavlju.
Svako odstupanje od ove
šeme indikacija je trzaja.
Merenje dubine
ovom metodom je jednos-
tavno. Prostim pomeranjem
stopera uz i niz najlon, birate
onaj trenutak kada plovak stoji
uspravno i pravilno. M
Ribolov waggler plovkom
aggler plovak se èesto
pogrešno koristi. Naime veæina
W kupuje ove plovke i dodaje im
po jedan prsten na vrhu i na taj naèin ih pretvara u fiksne plovke. Na taj
naèin plovci gube svoju osnovnu namenu, a pecaroši jedan izuzetno
efikasan naèin ribolova ne razvijaju.
Waggler plovkom mo e se pecati u svim uslovima i u svim
vodama, jedino o èemu treba voditi raèuna je oblik plovka. W a g g l e r
plovci u obliku olovke koriste se u brzim tokovima, kao i za vreme
vetrovitih dana na sporotekuæim vodama, izuzetno kada vetar diva
uzvodno. Kao generalnu preporuku za reke koristite tanke plovke u
obliku olovke nosivosti od 1,5 do 3 g, dok za mirne vode i tamo gde
plovak treba zabaciti na veæu daljinu koristite waggler plovke sa telom.
Wagglere manje od 0,5 g ne treba koristiti, jer se izuzetno teško bacaju.
Waggler plovci se uglavnom izraðuju od balze, trske ili plastike,
mada su meðu ribolovcima omiljeni plovci od gušèijih ili labudovih pera.
Kako su pera sama vrlo laka i imaju svoju prirodnu zaštitu od vode,
pravilno izraðeni plovci od ovog materijala ne tra e mnogo boje i laka i
spadaju u najlakše waggler plovke izuzetne plovnosti.
Dva su osnovna tipa waggler plovaka i to sa i bez antene. Plovci
bez antene su generalno manje osetljivi i bez obzira koliko ih opteretite,
potrebna je veæa sila da se potope. U jakom toku, ovi plovci ostaju na
površini sve vreme, dok se plovci sa antenom u brzom toku teško
odr avaju na površini, te je indikacija ugriza mnogo te a. Generalno plov-
ci bez antene najveæu primenu imaju u brzim vodama i u zimskim uslovi-
ma, kada se lovi riba na dnu.
Waggler plovci sa antenom su vrlo osetljivi na svaki trzaj i mogu

poèeti da vibriraju i na manju promenu intenziteta toka vode. Ovi se
plovci, iz tog razloga koriste leti, i onda kada se peca u gornjem ili sred-
njem sloju vode.
U ribolovu waggler tehnikom koristite tonuæe ribolovne strune
sem kada nema ni najmanje vetra, tada mo ete koristiti i plutajuæe. Ako
ne mo ete naæi tonuæu strunu, ako elite da vam struna br e tone, poto-
pite strunu u rastvor sapuna u vodi. Kada vetar duva nizvodno, što su i
najte i uslovi za ribolov ovom metodom, mo e se desiti da plovak pre-
brzo bude izbaèen iz matice ka obali. Da bi se ovaj uticaj minimalizovao
potrebno je bacati nizvodno i koristiti te e plovke. Nakon zabacivanja,
ostavite preklopnik na mašinici otvorenim. Na taj naèin æe najlon slo-
bodno izlaziti sa špulne i plovak æe nesmetano i pravolinijski iæi nizvod-
no. Ukoliko se ovo ne dozvoli, plovak æe nakon zatezanja najlona,
polako krenuti ka obali. Kada nema vetra, pecajte plivajuæom strunom.
Kako ova struna ide manje kroz vodu, i pri kontri je i br a. Takoðe i ovde
treba ostaviti mašinicu preklopljenu kako bi struna slobodno izlazila iz
mašinice.
Dva su osnovna stila pecanja waggler tehnikom: “on the drop”
i na dnu.
Korišæenjem loosefeeding tehnike prihranjivanja kao i bacanjem
mekih lopti primame nagoniæete ribe da se odvoje od dna i da hranu
hvataju dok tone. Ovako navnikutu ribu treba loviti “on the drop”
tehnikom. Najbolje bi bilo mamac ponuditi tako da pada kao da i nije na
udici. To bi moglo da se postigne bez ikakvog ote anja na struni.
Meðutim ovakav sistem ne bi dao gotovo nikakvu prezentaciju trzaja,
sve dok riba ne bi prešla kompletnu du inu podveza, a to mo e biti
prekasno za pravovremenu kontru. Zato je bolje napraviti kompromis i
lako opteretiti strunu ravnomerno od plovka do udice. Pravi broj i
velièinu olovaca treba odrediti na samom mestu, meðutim kao vodiè
uzmite pa rasporedite tri do èetiri olovca te ine oko 0,07 g i još jedno
dodatno odmah do udice. Ukoliko ipak treba spustiti mamac u donju
zonu, skoncentrišite sva olova u donju treæinu strune.
Kada pecate waggler tehnikom na samom dnu, treba znati da
je potrebno mamac što pre spustiti i smiriti. Da bi ovo uradili u donjoj
treæini skoncentrišite sva olova koja ste hteli da postavite na sistem.

Slobodno dodajte koje ekstra olovce. Veæa kolièina olova æe uništiti
prirodnu prezentaciju mamca u toku tonjenja, a to nam ovde nije ni
bitno, ali æe zato mamac biti miran na dnu i sistem æe se br e stabilizo-
vati. Jedna dobra preporuka je da postavite olovce od oko 0,4 g na 1/3
najlona od udice, pa onda ka udici ravnomerno rasporedite jedno od
0,07 g i j edno do 0,04 g, tako da poslednje bude na nekih 5 cm od
udice.
Na slici ispod dat je prikaz karakteristiènih naèina ote avanja
waggler plovaka sa antenom, bez antene i waggler plovaka sa telom.
I
Trotting
roting ili vo nja kako je kod nas

uobièajeno da se naziva ova tehni-
T ka, je metod kojim se uspešno lovi
na tekuæim vodama. Osnova ovog metoda je da se mamac slobodno
pušta niz vodenu struju. Dubina na koju se podešava sistem zavisi od
dubine na kojoj se riba nalazi i hrani. Generalno, sistem se zabacuje
malo uzvodno u odnosu na ribolovca i pušta da ga voda odnese
nizvodno sve dok ga je moguæe kontrolisati. Nakon toga ceo postupak
se ponavlja.
Ovaj metod je moguæe koristiti samo onda kada se riba hrani u
srednoj ili gornjoj polovini vode. Leti, se na primer, klen i bodorka rado
zadr avaju pri površini gde napadaju insekte koji padaju u vodu. Ove
dve riblje vrste radije napadaju pokretne nego stacionarne mamce.
Imajte u vidu da riba ovde napada mamac nakon što ga ugleda,
pa je bistrina vode od presudnog znaèaja. Što je voda bistija, riba sa
veæe daljine mo e videti mamac i odluèiti da ga napadne. U mutnim
vodama, ovaj metod se vrlo retko koristi.
Vrlo je bitno primetiti šta se dogaða kada struna doðe do svog
kraja. Usled uticaja vodenog toka, dolazi do isplivavanja mamca ka
površini. Ovaj efekat se mo e ponoviti kad-god, jednostavnim zaustavl-
janjem odmotavanja strune. Kada pecate sa kasterima kao mamcem
pokušajte da mamac nekoliko puta u toku vo nje izvedete do površine.
Ovaj manevar je izuzetno atraktivan pri lovu mrene i klena.
Ne morate plovak bacati samo na svoju stranu reke. Mo ete ga
baciti i na suprotnu. U ovom sluèaju bacite što mo ete uzvodnije. Plovak
æe nošen strujom sam krenuti nizvodno. Jedino na šta treba da pazite je
da se plovak ne pribli i previše suprotnoj obali, jer æe to dovesti do

gubitka sistema.
Sam pribor za ovu vrstu ribolova treba da je vrlo lak. Štap bi
trebalo da bude dug izmeðu 3,6 i 4 m. Sa vršnom akcijom za sitnije
bodorke i kleniæe, a akcije B za veæe klenove, mrene i deverike. Takoðe
dobro je da ima veæi broj sprovodnika kako se najlon ne bi lepio za štap.
Mašinica nije obavezna, veæ se mogu koristiti i motalice, ali je zbog
ugodnosti rada, bolje koristiti laku i finu mašinicu.
Kao plovak za ovu metodu, obièno se koristi fiksni plovak
uskog tela u obliku štapa, koji mo e imati i ièanu antenu sa donje
strane, kada se lovi u srednje dubokim rekama ujednaèenog toka, avon
plovak u br im i nemirnijim tokovima i diberi kada je tok mirniji, a voda
dublja. Tipiène naèine ote avanja ova tri plovka, respektivno, data su na
slici ispod.
B
Bolonjez tehnika
olonjez tehnika je vrlo slièna tehni-

ci trotinga i waggler tehnici koje su
B objašnjenje u prethodnim
poglavljima. Ovaj stil ribolova je poreklom iz Italije, te ga mnogi naziva-
ju i italijanskom tehnikom. Originalni bolonjez italijanski štapovi su imali
relativno mali broj sprovodnika, jer se pojava lepljenja najlona nije mani-
festovala u suvoj i toploj klimi Italije. Italijanski štapovi su du ine 5 do 8
m. U uslovima veæe vla nosti, kao što je recimo engleska klima, štapovi su
modifikovani i sa velikim su brojem uskih sprovodnika (i do 20 komada).
Ovi sprovodnici onemoguæavaju da se izuzetno tanak najlon ulepi za
sam štap. Engleski štapovi su du ine od 5,5 do 6,2 m i èesto nisu
teleskopi veæ dvodelne i trodelne šteke. Bez obzira na tip štapa izuzetno
je bitno da je uraðen od lakog i ilavog materijala (karbon), jer se štap pri
ovoj tehnici neprekidno dr i u ruci. Na štap se postavlja mašinica, koja
omoguæava da se plovak sa sistemom baci na veæe daljine. Plovak se
uvek baca nizvodno i na odreðenom mestu zadr ava. U toku plivanja
plovka nizvodno podizanjem vrha štapa i otpuštanjem i namotavanjem
strune, moguæe je usporavati brzinu plovka i na taj naèin ga zadr avati
ga du e vreme u hranjenoj zoni.
Na mašinicu se namotava plivajuæa struna, što je jedna od razli-
ka u odnosu na waggler metod. Idealna debljina strune je 0,20 do 0,22
mm, a ne treba da je deblja od 0,35 mm jer æe ote avati zabacivanje.
Podvez treba da je od 0,15 do 0,18 mm, a za krupnije primerke 0,20 do
0,22 mm. Namešta se u du ini od oko 40 cm i kaèi za glavni najlon
pomoæu vrtilice. Plovci za ovaj metod su specifièni sa obaveznom
kuglom na vrhu antene, koja doprinosi stabilnosti plovka i poveæava nje-
govu uoèljivost na velikim daljinama. Antena je napravljna od plastike,

balze ili bambusa. Mogu biti stacionarni i klizni. Telo bolonjez plovaka je
loptasto ili blago cilindrièno. Nosivost plovaka je od 5 do 15 g. Najlon
se povlaèi kroz sredinu plovka i u celoj du ini od plovka do vrha štapa
nalazi se u vazduhu, te se tako eliminiše uticaj vodenog toka na strunu.
Velièina udice zavisi od samog mamca i kreæe se od 10 do 18.
Bolonjez tehnika nema premca kada je tok vode izuzetno jak i
brz i kada je potrebno loviti ribu na velikoj daljini (20 do 30 m) u vrlo
dubokoj vodi. Sam sistem se mo e postaviti na dva osnovna razlièita
naèina:
• Prvi je da se postavi jedno olivetti olovo u masi od 80% ukup-
ne nosivosti plovka, kako bi otišlo pravo na dno i ovaj sistem se koristi u
vrlo brzim vodama;
• Drugi naèin je da se postavi jedno veæe olovce mase 50%
nosivosti plovka na sredini strune i još par olovaca ravnomerno ras-
poreðenih izmeðu veèeg olovca i udice u ukupnoj masi od 50%
nosivosti plovka. Ovaj sistem se koristi kada je prezentacija mamca
bitna.
Bolonjez tehnika ima prednosti nad waggler tehnikom na mes-
tima gde je potrebno voditi plovak du obale obrasle trskom, kao i tamo
gde postoje odreðena plivajuæa travnata ostrva. Naima, kako su bolon-
jez štapovi za 50 do 100% du i od waggler štapova, samo upravljanje
plovkom je olakšano.
Pre poèetka ribolova i u toku istog, mesto treba hraniti od mesta
na kojem pecaroš stoji pa nizvodno. Nemojte bacati hranu uzvodno.
Najlon treba stalno dr ati van vode i blago nategnut što æete
uèiniti ako vrh štapa dr ite visoko podignutim. Sa vremena na vreme
treba prikoèiti plovak, dodatnim podizanjem vrha štapa. Ukoliko se
najlon opusti du e vreme, doæi æe do kaèenja sistema za dno i plovak æe
poèeti da tone.
Sve vreme pecanja, treba posmatrati plovak i kontrirati na svaki
i najmanji sumnjivi pokret.
de
Ribolov fiksnim plovkom
zbor pravog ote anja za ovu tehniku

zavisi od dubine i brzine toka vode.
I
Kao vodilju uzmite sledeæe preporuke.
U mirnim i sporo-tekuæim vodama postavite jedno 0,07 g olovce na svak-
ih 30 cm najlona. (Obratite pa nju da olova u ovoj tehnici dolaze izmeðu
udice i plovka, a nikako iznad plovka ka štapu!!!) U srednje brzim
vodama koristite isto rasporeðenja olovca te ine 0,13 g, dok u br im
tokovima idite na olovca te ine 0,18 g.
Nosivosti plovka je velièina koju takoðe treba unapred odrediti
i usaglasiti sa te inom olovaca koje koristite. Ukupna nosivost plovka
treba da bude jednaka ukupnoj te ini svih olovaca koje ste postavili.
Tako, recimo, za vrlo brze tokove, koji su duboki oko 180 cm, potrebno
vam je šest olovaca od po 0,18 g, pa æete zato koristiti i plovak nosivosti
1g. Raspored olovaca koji je malo pre predlo en je pogodan onda kada
riba uzima mamac dok on tone, jer je to kompromis izmeðu prirodne
prezentacije mamca i brzine tonjenja sa jedna strane i moguænosti
pravovremene kontre sa druge. Ipak, kada je potrebno da mamac što
pre padne na dno, jer se ribe koje lovimo hrane iskljuèivo sa dna (reci-
mo karaš, babuška ili cverglan), bolje je koristite jedno krupnije olovce
èija je te ina jednaka zbiru te ina olovaca. U tom suèaju bi recimo, za
vodu dubine 1,8 m, ukupno ote anje trebalo da bude: 0,42 g za spore
tokove, 0,8 g za srednje brze i 1 g za brze. Plovci takoðe treba da budu
nosivosti 0,42 g, 0,8 g i 1 g respektivno. Generalno gledano u brzim
tokovima treba skoncentrisati svu te inu u donjoj treæini do plovka, u
srednje brzim tokovima ote anje se mo e ravnomerno rasporediti, dok
se u sporim tokovima ote anje mo e tako rasporediti da su najte a olov-
ca pri plovku, a da je svako sledeæe olovce ka mamcu sve lakše. (u

engleskoj literaturi taj se stil zove “Shirt Button style”.)
Izbor pravog oblika plovka je u ovoj tehnici ono što razlikuje
majstore od poèetnika. Na slici desno su 4 osnovna tipa i svaki ima svoje
prednosti i mane i treba ih koristiti u zavisnosti od
uslova:
A Primetite zadebljanje na samom dnu
plovka A. Zbog njega æe plovak biti izuzetno stabi-
lan te je odlièan za ribolov u brzim vodama.
B Plovak kod koga je donja antena
izuzetno tanka, dok mu je telo u obliku šireg cilindra,
odlièan je za lov na mirnim vodama.
C Plovci sa tankim vrhom i vrlo tankim
telom su izuzetno osetljivi i treba ih koristiti kada
riba mamac uzima izuzetno polako i pipavo, kao i
kada su primerci izuzetno mali.
D Plovci sa ravnim vrhom (dibber), su izuzetno otporni na vetar
te ih treba koristiti onda kada je potrebno eliminisati uticaj vetra.
Èetiri osnovne tehnike voðenja kroz vodu sistema sa fiksnim
plovkom su:
(1) ”Running through” je ime koje u engleskoj literaturi oznaèa-
va stil koji je najslièniji prirodnom naèinu ribolova. Koristi se u tekuæim
vodama. Nakon zabacivanja plovak pod uticajem vodene struje polako
poèinje da se kreæe nizvodno. Najlon je potrebno pridr avati meðu
prstima, a vrhom štapa treba pratiti pomeranje plovka. Vrlo je bitno
kompletan najlon od vrha štapa pa sve do plovka dr ati izvan vode, kako
bi se maksimalno smanjio uticaj reène struje. Sistem treba da je tako
postavljen da mamac polako prelazi po dnu ili u srednjem delu vode.
Ukoliko opteretite sistem previše, on æe leæi na dno i mamac neæe biti
atraktivan. Kada mamac napusti mesto koje je prihranjivano, treba
ponoviti bacanje. Ovaj metod je dobar za sve vrste riba koje se ne hrane
sa dna.
(2) ”Lift and Drop” je metoda koja se koristi onda kada riba
lovi mamac koji poskakuje po dnu. Koristi se takoðe u tekuæim vodama.
Nakon zabacivanja, pustite da se sistem postavi i da krene nizvodno. Sa
vremena na vreme, vrhom prsta zaustavite izvlaèenje najlona. To æe

prouzrokovati izdizanje mamca sa dna. Ponovno oslobaðanje najlona
æe mamac opet spustiti na dno. Period poskakivanja zavisi od situacije
do situacije i treba eksperimentisati.
(3) “On the Drop” je mo da najpoznatiji metod. Koristi se onda
kada riba jede u srednjoj zoni vode, dok mamac pada. Ote anje treba
da je izuzetno malo i pravilno rasporeðeno po najlonu. Ovo æe
omoguæiti da mamac slobodno i polako tone kroz srednju zonu. Kako
mamac bude padao, plovak æe se ispravljati, a kontrira se na svaku
nepravilnost u ispravljanju plovka. Na mirnim vodama pravac zabaci-
vanja nije bitan, ali na tekuæim je najbolje zabacivati nizvodno. .
(4) “Holding Back” je metod koji se koristi kada je temperatu-
ra vode niska. Ote anje se postavlja tako da je postavljena dubina 15 do
30 cm veæa od stvarne. Ruka se dr i na najlonu i prstom se oseæa trzaj
ribe.
Pored metode voðenja na tekuæim vodama, na mirnim vodama
se sistem baca na fiksno mesto. Mamac se mo e o ivljavati pomeranjem
vrha štapa ukoliko je potrebno privuæi ribe koje vole pokretne mamce
(recimo bodorka), ali je moguæe i fiksirati mamac na dnu malo te im
olovom. Nakon fiksiranja podizanjem vrha štapa plovak se postavlja tako
da mu je 1/2 iznad vode, a druga ispod. Uobièajeno je da se takav plo-
vak postavlja pod uglom od oko 45O u odnosu na površinu. Ukoliko riba
uzme mamac, podiæi æe i olovo i najlon æe se opustiti, što æe dovesti do
poleganja plovka. Ovaj naèin lova je vrlo dobro poznat kod starijih
vojvoðanskih ribolovaca, koji kao plovak koriste gušèije pero. Gornji deo
pera farbaju u crveno, dok je donji prirodno beo. Ovom metodom se
uglavnom lovi šaran, kao i krupniji karaš i babuška. Tradicionalno se kao
štap koristi jak bambusov prut. Najlon koji se koristi je dosta debeo i
velike nosivosti, tako da omoguæuje da se krupni primerci vade direktno
iz vode na obalu, bez umaranja. Zabacuje se direktno meðu granje i
podvodne prepreke i snagom mišiæa pecaroša i ilavošæu pribora riba se
vadi iz vode. Kao mamac se najèešæe koristi kukuruz (za karaša jedno
zrno sa vrhom koji je van, a za šarana dva, kod koga se drugim zrnom
pokriva vrh udice), hleb i mamak (ili kulja). Ovaj metod ribolova, iako
dosta zastareo, na nekim vodama daje odliène rezultate.
W
Dubinski ribolov
Lov deverike na mirnim vodama
everike su najèešæe lovljene ribe

ovim naèinom ribolova. Prvo što
D treba pripremiti je primama.
Mnogo je dobrih kupovnih gotovih mešavina, jedan broj recepata dat je
i u knjizi “Tajne ribolova 1”, ali za ovu tehniku i mešavina od 1/3 belog
hleba i 2/3 crnog je sasvim zadovoljavajuæa. U primamu dodajte malo
šeæera i arome vanile. Zamesite da se pri bacanju u vodi ne raspada na
površini, kako ne bi primamili i druge sitne ribe. Jedan deo primame,
nemojte previše natopiti vodom, kako bi ostao suvkast. Taj deo æete
koristiti kao punjenje za hranilicu. Ova mešavina mora biti manje vla na,
kako bi se brzo raspala na dnu vode. Ono što je bitno, je da se kom-
pletna primama raspe iz hranilice. Ukoliko vam se pri izvlaèenju mamca
vrati i hranilica puna primame, posao niste valjano uradili.
Pribor
Za pecanje na kratkim i srednjim razdaljinama potrebni su vam štapovi
dugi 3-3.3m. Za veæe udaljenosti izaberite du e štapove 3.6-3.9m Ukoliko
je vreme vetrovito, koristite nešto tvrðe štapove. Svaka kvalitetnija
mašinica je dobra za ovaj ribolov, ali bi mašinica sa long-cast špulnom
bila za nijansu podesnija.
Birajte tonuæi najlon, nosivosti oko 1,4 kg. Ukoliko nikako ne
mo ete da zabacite dovoljno daleko, jedino vam preostaje da uzmete
tanji najlon. U tom sluèaju nikako nemojte iæi ispod najlona nosivosti 0,9
kg.
Koristite open-end hranilice srednje velièine. One su odliène za
zabacivanje raznih mešavina prihrana u koje mo ete dodati kastere i
crviæe, a takoðe pri kontri pru aju mali otpor. Klasiène spiralne hranilice
su odliène za daleka zabacivanja, jer imaju pogodno skoncentrisanu
masu. Meðutim, ove hranilice nisu namenjene za prihranu zrnastom hra-
nom niti hranom u koju su dodati crviæi ili kasteri.
Kao sistem vezivanja treba koristiti klasièan paternoster.
(Detaljni opis ovog naèina monta e, kao i njegovu sliku potra ite u delu
Ribolovaèki sistemi u ovoj knjizi). Bitno je da se sistem tako podesi da
se najlon sa udicom nikako ne zamrsi sa hranilicom. Na poèetku proba-
jte sa podvezom dugim i 90 cm, ali ako vidite da gubite mnogo udara-
ca, produ ite podvez na 1,8 m. Ovako dug podvez æe dati više slobode
ribi, ona æe više poneti mamac i više ga progutati, tako da æe i kaèenje
biti verovatnije. Udice treba da budu u rasponu velièina 16 do 22 u zav-
isnosti na koji mamac pecate.
Tehnika
Na samom poèetku ribolova, skoro kod svih tehnika je bolje prihraniti
mesto. Izuzetak je ova tehnika. Naime, ukoliko na mesto bacite nekoliko
kugli prihrane, a riba je veæ tu, sigurno æete rasterati jato. Zato je bolje
prvo zabaciti i ukoliko nema udaraca, tek onda primamiti.
Drugi daleko veæi problem je preciznost bacanje kako primame
tako i mamca kasnije. Naime, ovde je od esencijalnog znaèaja da se sve
vreme ribolova na isto mesto baca i mamac i primama. Kako se to mesto
nalazi i do 30 m daleko, problem kod neiskusnih pecaroša je još veæi.
Preciznost bacanja primame se stièe ve banjem uz upotrebu
praæke i tu nema neke tehnièke pomoæi. Meðutim, kod zabacivanja
mamca postoji jedna mala pomoæ - “line clip”. Naime, kada prvi put
zabacite na eljeno mesto, na najlon kod mašinice postavite marker i
provucite najlon kroz “line clip” na mašinici. Svaki naredni zabaèaj biæe
iste daljine, samo je potrebno da vi svaki put bacate u istom pravcu.
Dva moguæa scenarija

Prvi scenario - U prvih 10 minuta pecanja zabacili ste 5 puta, sa ciljem
da raspete što više primame hranilicom. Ne elite da koristite praæku
kako ne bi rasterali ribu. Hranilicu ste svaki put prizemljili meko na vodu.
Nište se ne dešava i vi nastavljate da zabacujete na svakih 5 minuta.
Zabacili ste još tri puta i nije bilo trzaja. Takoðe niko oko vas nije imao
trzaj. Vrlo je verovatno da u vodi ni nema deverika i treba promeniti tak-
tiku. Prihranite mesto praækom. Zabacite i èekajte. Deverikama je potreb-
no da se okupe u prostor koji ste bogato nahranili.
Alternativni scenario - Poèeli ste sa pecanjem bez bacanja pri-
mame i u prvih pola sata upecali jednu ribu. I oko vas je par pecaroša
upecalo po jednu ili dve ribe. Jasno je da se deverika hrani i potrebno
je da što pre bacite primamu, kako vas neko ne bi preduhitrio. Meðutim
i ostali pecaroši su primetili da vi hranite mesto pa su poèeli i oni da
bacaju primamu. Kako su mnogo nestrpljiviji od vas, a i manje iskusni, i
kako riba odmah i ne mo e da “proradi” na svakih 20 minuta bacaju po
kuglu primame. Uskoro, zbog stalnog buækanja riba potpuno prestaje
da radi na njihovim mestima i naseljava se na vaše mesto, koje ste vi u
tišini, dobro nahranjeno èuvali.
Napomene
• Povlaèenje mamca u nekim sluèajevima mo e biti jedini naèin
da uhvatite deveriku. Naime, kako je podvez jako dug, deverika æe uzeti
mamac u usta i nakon odreðenog zadr avanja ga ispljunuti. Pri tome se
neæe kretati, pa vi neæete ni primetiti trzaj. Da bi se to spreèilo, probajte
sa vremena na vreme da blago podignete vrh štapa. To æe pokrenuti i
mamac i hranilicu i mo ete zakaèiti ribu ukoliko joj je mamac u ustima ili
je uplašiti i nagnati u beg na neku stranu te æe se sama upecati.
• Da biste bili sigurni da æe primama ispasti iz hranilice, zame-
site je da bude malo suvlja od one primame koju koristite praækom.
• Obratite pa nju da vam se sistem ne umrsi. Izuzetno je bitno
da on legne na dno na onom mestu gde se primama i rasula. Da bi ovo
postigli, nekoliko minuta nakon zabaèaja privucite ceo sistem za onoliko
koliko vam je dugaèak podvez. Ovim manevrom æete uneti mamac na
hranjeno mesto.
G
Lov klena sistemom sa hranilicom
a tekuæim vodama na kojima ima

klena interesantno je da se klenu
N ponudi mamac na suprotnoj
obali. Klen je po prirodi izuzetno oprezna i plašljiva vrsta, a kako se jata
sitnijih klenova obièno nalaze u gornjoj polovini vode, svaki neoprezan
korak ili senka na vodi, mogu rasterati i jato sitnih, ali i krupnije komade.
Zato ova metoda, mo e imati izuzetne uspehe ukoliko pecaroš posedu-
je adekvatnu tehniku i poznaje tehniku preciznog zabacivanja.
Pribor
Kod ove tehnike potrebno je baciti teret te ak od 50 do 90g na suprot-
nu stranu reke ili kanala. Kod u ih voda to i nije preteran problem, meðu-
tim kod voda širokih i do 70m potreban vam je adekvatan pribor.
Za poèetak štap mora biti dug od 3,6 do 3,9m. Što je štap du i
to æete lakše dalje baciti. Sa druge strane, du im štapom mo ete veæi deo
najlona dr ati van vode.(Štap kod ove tehnike treba dr ati sa vrhom
nagore.) Manje najlona pod vodom, znaèi manji uticaj vode na sistem,
pa æe vam trebati lakša hranilica da bi mamac sve vreme u tekuæoj vodi
ostao na istom mestu. Pošto su potrebni daleki zabaèaji, nije loše da
štap ima dršku dugu i do 70cm kako bi mogli obema rukama da uhvatite
štap prilikom zamaha. Idealan štap za ovu vrstu ribolova je malo tvrði
parabolik. Vrh štapa ne mora biti premek, jer je trzaj klena odluèan i
primetiæete ga na svakom i fiber i karbonskom vrhu.
Mašinica mora da ima i špulnu dovoljnog kapaciteta da primi
adekvatnu kolièinu najlona, a mora i da osigurava daleke zabaèaje. (long
cast špulna). Takoðe, ukoliko pecate na jakoj reci, mora biti i dovoljno
izdr ljiva da sa suprotne obale privuèe borbenog klena koji mo e biti

prilièno veliki.
Najlon u ovom sluèaju treba da ima adekvatnu nosivost. Trudite
se da koristite najdeblji najlon koji vam omoguæava adekvatno daleko
zabacivanje. U praksi se pokazalo da bi najlon nosivosti od oko 9 kg bio
idealan za dane bez vetra. Meðutim, kada su uslovi za zabacivanje loši
idite na tanje najlone, ali nemojte iæi na nosivost manju od 2,7 kg, jer æe
se najlon kidati veæ pri zabacivanju mamca i hranilice.
Hranilica treba da bude ièana, zatvorena sa oba kraja olovnim
glavama. Zimi, kada su ribe manje gladne koristite manje hranilice, leti
uzmite najveæu koju naðete. Imajte takoðe na umu da manja hranilica
ote ana dodatnim olovom dalje leti nego veæa hranilica iste te ine. Prava
te ina sistema hranilice i olova zavisi od nekoliko faktora. Te a hranilica
vam treba kada duva vetar, kada je tok reke jaèi, kada je riba gladnija
(leti) i kada treba da bacite dalje. Na licu mesta metodom probanja i uz
vaše prethodno steèeno iskustvo odaberite najmanju hranilicu koja vam
omoguæava ugodno zabacivanje. Znajte da veæa hranilica pravi jaèi udar
u vodu i plaši ribu. Po pravilu neæe vam trebati hranilice lakše od 60g.
Tehnika
Pola bitke je dobijeno preciznim zabaèajem. Kod ovog metoda pecanja
kompletna prihrana se baca hranilicom, tako da svaki zabaèaj mora biti
na istom mestu. Koristite line-clip kako bi to sebi olakšali. Tipièan sce-
bario je da u prvih 20 minuta, bacate svakih 3 do 4 minuta. Sistem vadite
èim hrana ispadne iz hranilice. Nakon ovog prvog hranjenja, obièno je
potrebno oko 20 minuta do prvog ugriza. Zabacite sistem, štap
postavite u dr aè pod uglom od bar 50 stepeni blago zategnite najlon i
èekajte na udarac. Na ovim daljinama, udarac je obièno jak i nije oštar,
zbog amortizacije samog najlona. U 90% sluèajeva riba se sama upeca,
pa nakon prvih par trzaja vrha, treba blago konrirati i borba poèinje.
Jaka kontra, u sluèaju da je vrh mek mo e dovesti do loma. Ukoliko trzaj
nije siguran, bolje je ostaviti štap nego kontrirati, jer bi kontra mogla da
rastera ribu koja se zainteresovala za mamac. Prilikom borbe sa ribom,
imajte na umu da klenovi po pravilu kreæu u travu i podvodne prepreke.
Dr ite najlon uvek zategnutim i vrh štapa uvek nagore i nikako im to
nemojte dozvoliti.
Napomene
• Prednost ovog metoda je što podvez vezujete ispod hranilice,
tako da je mršenje vrlo retko. Nije loša ideja da hranilicu ve ete Power
Gum-om (u bolje opremljenim ribolovaèkim radnjama mo ete naæi ovaj
komad izuzetno jakog, ali istegljivog materijala) tako da prilikom zabaci-
vanja skoro i ne postoji moguænost da najlon pukne.
• Koristite jake i sitne udice. Èak ni velièine 18 i 20 nisu premale.
• Obojeni crviæi i adekvatna hranilica koja omoguæava da ih
umešane u prihranu bacite, kao i kombinacija kastera i konopljinog
semena su se do sada pokaze najlovnijima. U ovom drugom sluèaju,
potrebno je rupe na hranilici malo poveæati.
• Ukoliko imate udarce, ali ništa ne uspevate da zakaèite, proba-
jte da zabacite sistem sa praznom udicom i punom hranilicom. Ako se
udarci nastave, riba napada hranilicu a ne mamac. Rešenje je da skratite
podvez.
DE
Riblji boili Umešajte prvo suve sastojke, pa

dodajte teène i jaja. Umesite
140 g ribljeg brašna pastu. Formirajte kuglice eljene
115 g griza velièine. Kuvajte oko 1 min.
85 g kazeina
1 kašièica extrakta lignje Da bi dobili pop-up boile umesto
4 komada jaja kuvanja u vodi, pecite ih u mikro-
talasnoj peænici ili koristite loptice
Riblji - killer boili od plute.
140 g ribljeg brašna Tehnika sa plutom: Od plutan-

140 g griza pog èepa formirajte kuglice, manje
85 g kazeina od velièine eljenog mamca.
1 kašièica extrakta lignje Oblepite kuglicu masom i skuva-
4 komada jaja jte.
“Uptide” tehnika pecanja soma
edan od najveæih problema pri

pecanju somova se postavlja onda
J kada elimo da daleko od obale
bacimo mrtav mamac, recimo parèe ribe ili još te e komad d igerice.
Jedno od rešenja je da se ovi komadi, nakon što se probodu udicom,
pove u dodatnim ribolovaèkim koncem (mo e i jaki pamuèni ili svileni
konac), kako oni ne bi spadali sa udice pri zamahu i u kritiènom trenutku
udara mamca u vodu. Oni koji ele da potroše više novca, mogu koristi-
ti male brodiæe-makete, koji se navode elektronski i koji mogu istovariti
svoj mali tovar na eljeno mesto. (Videti tehnike prihranjivanja kod mod-
ernog šaranskog ribolova u ovoj knjizi, gde se isto ove makete mogu
koristiti). Problem ovih naprava je što su skupi i što su noæu, kada se veæi-
na somova i upeca neupotrebljivi. Naæin koji æe se u ovom tekstu pred-
staviti englezi nazivaju “Uptide” (engl. isplovljavanje) i rešava upravo
ovaj problem: Problem dalekog zabacivanja mekog mamca.
Pribor
Za ovu tehniku potrebna su vam dva štapa, dve mašinice i dva najlona.
Glavni štap kojim æete pecati treba biti parabolik, TC 2,75 do 3
lb. Koristi se deblji najlon nosivosti i preko 10 kg, jer oèekujete krupne
primerke. Na kraj najlona postavite olovo u obliku kruške sa alkicom na
vrhu kroz koju se provlaèi najlon. Ovakvo olovo se zbog oblika najbolje
zabija u dno. Olovo treba da je teško oko 100g, ali mo e biti i te e. Idite
do one te ine koja vam još dopušta dovoljnu daljinu zabaèaja, bez
pucanja najlona. Monta a olova treba da je klizeæa i na kraj najlona
postavite vrtilicu sa kopèom. Ovako postavljeno olovo dozvoljava da se
najlon slobodno kreæe bez otpora. Nije loše da na najlon pre vezivanja
vrtilice navuèete malo parèe silikonskog creva. Nakon montiranja vrtilice,
navucite crevo na prvu alku vrtilice. Na taj naèin æete zaštititi najlon i
vrtilicu pri zabacivanju od udarca olova.
Pomoæni štap mo e biti bilo koji štap koji je namenjem bilo var-
alièarskom bilo klasiènom dubinskom metodu ribolova. Na mašinicu
ovog štapa stavite najlon nosivosti oko 3 kg. Deblji najlon bi samo koèio
zabacivanje, a tanji bi se sam kidao. Kraj ovog najlona pove ite na kopèu
vrtilice na glavnom štapu.
Pre zabacivanja napravite i podvez. Udicu nave ite na najlon
du ine oko 30 cm, ali nemojte odsecati komadiæ najlona koji vam ostaje
pri vezivanju udice. Iskoristite ga kao zamenu za dlaku. Na tu “dlaku”
postavite komad stiropora.
Tehnika
Prvo što treba uraditi je da namamèite udicu na predvezu, koji u ovom
trenutku nije na štapu. Ukoliko kaèite ribu kao mamac, naèin monta e je
izuzetno bitan. Prvo na udicu navucite gumenu ili silikonsku ploèicu
površine oko 0,5 cm2 i pomerite ploèicu na vrat udice. Kada budete
zabacili sistem, udica æe u vodi stojati naopako, pa je bitno da vam
mamac stoji pravilno na udici. Sada na udicu navucite ribu, tako što joj
prvo probodete donju pa gornju usnu. Nakon toga opet navucite
komad iste gume ili silikona. Ovako nameštena riba treba da stoji na sre-
dini vrata udice. Okrenite udicu naopako, otvorom nadole, kako æe i sto-
jati u vodi i videæete da mamac sada stoji idealno. Kao prava iva riba.
Ukoliko pecate noæu, a nemate dovoljno svetla, ovaj pipavi posao
nameštanja mamaca mo ete obaviti i dan ranije i gotove podveze spako-
vati u neku kutiju ili kesu.
Sada sledi zabacivanje. Pomoæni štap postavite u dr aè pod
uglom od 45 stepeni i otvorite preklopnik na mašinici. Drugi štap uzmite
u ruke i zabacite. Teško olovo æe izvlaèiti i najlon iz glavnog i pomoænog
štapa. Saèekajte da olovo padne na dno i da se smiri. Zamenite štapove.
Pomoæni uzmite u ruke, a glavni postavite u dr aè. Namotavajte najlon
polako, pazeæi da ne pomerite olovo na dnu. Cilj vam je da izvuèete van
vode kraj najlona na glavnom štapu, a da olovo ne pomerite. Ako vam
se dok namotavate najlon na pomoænom štapu, najlon na mašinici

glavnog polako odmotava, onda radite ispravno.
Kada se pojavi vrtilica sa kopèom, odvojte najlone, sklonite
pomoæni štap i na kopèu namontirajte podvez koji ste ranije spremili.
Spustite mamac i podvez u vodu i polako namotavajte najlon. Budite
posebno oprezni ako je voda u pliæaku puna granja i prepreka, kako
vam ne bi mamac zapeo za njih i spao. Sada komad stiropora dolazi do
izra aja. Naime, kako je dovoljne velièine da dr i mamac uspravno, stiro-
por æe plutati po površini i neæe dozvoliti da udica kaèi prepreke na
dnu. Mamac æe potonuti tek kada stigne na mesto gde se nalazi olovo.
Polakim namotavanjem, osetiæete promenu u naponu namotavanja a to
je trenutak kada je vrtilica sa kopèom stigla do olova. Mamac se nalazi
na eljenom mestu i dubini.
Sada preklopite preklopnik na mašinici i dozvolite da stiropor
povuèe mamac ka površini vode. Kontrolišite ovo kretanje propuštajuæi
najlon meðu prstima. Dozvolite da se mamac popne na onu dubinu na
koju elite da lovite. Ukoliko nakon popuštanja najlona ne doðe do
dodatnog odmotavanja najlona (indikacija penjanja stiroporne kugle),
ponovo nategnite najlon. Malo namotajte, tako da olovo pomerite po
dnu i ponovite postupak otpuštanja. Izuzetno je bitno da najlon slo-
bodno prolazi kroz alku olova. U suprotnom, najlon mo e ostati uvrnut
od bacanja. Takav najlon lakše puca pri kontri. Drugi razlog je što sta-
tièno olovo smanjuje intenzitet kontre i mo e vam se desiti da ona nema
dovoljnu jaèinu da obezbedi sigurno zabijanje udice u usta ribe.
Kao identifikator trzaja mo ete koristiti vrh štapa na koji mo ete
postaviti zvonèiæe ili ukoliko pecate noæu svetleæe ampule. Meðutim,
moderan naèin ribolova na soma donekle ima neke elemente modernog
šaranskog ribolova. Štapovi se postavljaju takodje na pod-ove, na koje
se montiraju elektronski detektor. Kada detektor signalizira izvlaèenje
najlona (u ovoj varijanti nije loše koristiti mašinice sa baitrunner-om),
prstom dotaknite najlon da bi se uverili da trzaj nije la an. (ukoliko je
došlo do la nog trzaja ili je trzaj prestao, nemojte kontrirati. Som je u
blizini i nemojte ga plašiti kontrom. Verovatno æe se vratiti za desetak
minuta.) Kontra ne treba da bude prejaka, jer mo e doæi do loma prib-
ora. Dovoljno je malo oštrije podiæi vrh štapa i poèeti sa energiènim
namotavanjem. Najlon dr ite stalno pod tenzijom i namotavajte sve dok

se ne oglasi koènica. Jedan broj pecaroša u tom trenutku prebacuju rad
mašinice na dvosmeran i nastavljaju da se bore sa ribom kontrolišuæi
odmotavanje i namotavanje najlona. Ovo smete da radite samo ako vam
je mašinica izuzetnog kvaliteta, jer vrlo èesto dolazi do loma ruèice ili
loma prenosnih diskova u mehanizmu mašinice.
Napomene
• Ukoliko koristite upredenu strunu umesto monofilamenta,
doæi æe do manjeg krzanja strune prilikom zamaranje ribe u trenucima
kada koènica proklizava.
• Kada koristite upredene strune, zabaèaji su dalji, a uvrtanja
najlona reða.
• Ova metoda pecanja je u veæini sluèajeva izuzetno dobra.
Meðutim, biæe trenutaka kada zbog velike kolièine trave ili uvrtanja
strune neæete biti u stanju da uradite pravilnu prezentaciju mamca. U
tom sluèaju, koristite klasišan dubinski metod.
• Sliku “uptide” sistema potra ite u delu “Ribolovni sistemi” u
ovoj knjizi.
J
Ribolov sa hranilicom i olovom
recizno zabacivanje je veština koja

se uèi praksom. Èak i kada ste vešt
P ribolovac, uvek je lakše upecati i
izvaditi ribu sa manje daljine. Meðutim ima dana kada se riba ne kreæe
kraj obale i kada su precizni i daleki zabaèaji neophodni da bi se
uspešno pecalo. U tim danima, samo oni sa više prakse imaæe priliku da
u ivaju.
Koristiti swingtip ili quivertip, pitanje je koje se postavlja onda
kada se peca na veæim daljinama. Kada se baca izuzetno daleko pred-
nost treba dati swingtip-u. Ukoliko se na štapu nalazi quivertip, prilikom
zabaèaja potrebno je upotrebiti dodatnu snagu. Zato æe daljina plasir-
anja mamca biti uvek manja sa njim nego bez njega. Sa druge strane, što
je te ina sistema veæa, quivertip æe prilikom zamaha trpeti veæu silu i
mo e doæi do njegovog ošteæenja. Najzad, prilikom postavljanja štapa,
vrh mora biti okrenut paralelno sa obalom, što æe smanjiti vidljivost
indikacije trzaja na velikim daljinama, posebno ako je struna sa veæom
istegljivošæu. Swingertip, opet, prilikom zabaèaja ne pru a dodatni
otpor, a i signalizacija udara mu je ista, bez obzira da li se baca 30 g na
15 m ili 60 g na 50m.
Baciti sistem na veæu daljinu nije moguæe bez adekvatnog prib-
ora. Za daljine od recimo 70-80m treba vam štap du ine 3,6 m i TC od 0,9
kg. Obratite pa nju da karike budu dovoljno široke kako bi najlon lako
klizio kroz njih. Mašinica treba da bude kvalitetna i sa dovoljnim
kapacitetom. Raèunajte da æe vam trebati ekstra najlona, ukoliko riba
krene od vas. Ukoliko postoji potreba da pecate i na veæim daljinama
bolje je uzeti du i štap (recimo 4 m) iste TC, nego iæi na te a olova.
Velièina udica i ovde zavisi od velièine ribe koju oèekujete i

mamca koji koristite. Za krupnije ribe koristite udice velièine 10 ili 8.
Ukoliko pecate finije sitnije ribe, idite na manje udice. Uvek uparujte
debljinu podveza sa velièinom udice. Recimo, kada lovite sa podvezom
nosivosti 1,5 do 2 kg koristite udice 8 - 12, kada vam je podvez 1 - 1,5 kg
koristite udice 12 - 14, kada koristite podvez 0,5 do 1kg idite na udice 14
- 18. Podvezi manje nosivosti su jednostavno pretanki i pucaæe prilikom
zabaèaja i kontre. Du ina podveza treba da je oko 1 m u poèetku. U toku
pecanja mo ete menjati ovu du inu u zavisnosti od velièine ribe i naèina
na koji uzima mamac. Recimo, ako naletite na jato crvenperki, one æe pri-
likom uzimanja mamca, mamac i poneti u ustima i indikacija trzaja biæe
dobra i ako je podvez du i. Meðutim, ako naletite na sitnije deverike,
mo e vam se desiti da u veæini sluèajeva ni ne ponesu mamac, veæ da ga
dr e u ustima i nakon odreðenog vremena ,mamac jednostavno ispljunu.
U tom sluèaju, morate smanjiti du inu podveza, kako bi poveæali verovat-
noæu indikacije trzaja. Krupne deverike, sa druge strane mamac vole da
dr e u ustima neko vreme pre nego ga progutaju. U tom periodu one se
polako kreæu i ne smeju osetiti nikakav otpor. U ovom sluèaju ostavite
dodatnu du inu podveza (i do 1,8 m).
Te ina olovnog ote anja zavisi od daljine na kojoj pecate, a
nosivost glavne strune opet, zavisi od te ine ote anja. Te e olovo ne
znaèi i dalji zabaèaj. Oblik ume da bude od presudnog znaèaja.
Hranilicu æete baciti daleko bli e od olova (Arsley bomb pblik je naj-
pogodniji) iste te ine. Gustina olova je veæa nego gustina netoksiènih
materjala od kojih se prave moderna ote anja, tako da æete ote anja od
olova baciti dalje, jer ista te ina ima manju zapreminu i stvara manji otpor
u vazduhu. Te ina olova zavisi i od vremenskih prilika, posebno od vetra.
Vetar u leða nosiæe olovo dalje, nego boèni ili èeoni vetar.
Glavna struna treba da bude što je moguæe tanja, jer æe
indikacija trzaja biti bolja. Za sistem te ine od oko 35 g, glavna struna
treba da je nosivosti od bar 1,8 kg. Ukoliko olovo ve ete preko “shock
leader”-a (elastiènog materijala specijalno namenjenog za amortizovan-
je trzaja olova), nosivosti od oko 3 kg, nosivost strune mo ete smanjiti i
na 1,4 kg.
M
Lov sa hranilicom na mirnim vodama
va tehnika lova se pomalo razliku-

je od do sada navedenih tehnika
O lova sa hranilicom, pre svega po
tome što je ovde uticaj pomeranja vode vrlo mali, pa je uticaj vetra dom-
inantan. To je razlog što æe se u posebnom tekstu obraditi upravo ove
specifiènosti.
Nosivost strune koju koristite zavisi od te ine olovnog ote anja.
Orijentaciono uzmite sledeæu preporuku: struna nosivosti 0,9 kg za
ote anje od 15 g, 1,4 kg za 20 g, 1,8 kg za 30 g. Idealno je da koristite
tonuæu strunu.
Du ina podveza i ovde zavisi od vrste ribe koju oèekujete.
Ukoliko èekate deverike, znajte da su oprezne i da æe im du i podvez
omoguæiti da uzmu mamac pre nego što doðe do indikacije. Zato koris-
tite podvez du ine i do 1,5 m. Sa druge strane, za recimo bodorke,
babuške i karaše koristite kraæi podvez od oko 1 m. Kada prilikom pro-
vere sistema i mamaca, primetite da su udice bez mamca ili su mamci
ošteæeni, a vi niste imali udarce, skratite podvez za oko 15 cm. Ovo pon-
avljajte dok udarce ne poènete da primeæujete. U suprotnom sluèaju,
ako imate udarce, ali je broj promašaja jako veliki, produ ite podvez za
15 cm. Ovaj postupak ponavljajte dok ne doðete do optimalne du ine.
Veæa riba dolazi na veæi mamac. Opet veæi mamac se postavl-
ja na veæu udicu. Plašljivija riba uzima sitniju udicu. Odrediti pravu meru
je veština koja se uèi praksom. Generalna preporuka je udica 10 za krup-
nije mamce, pa sve do udice 14 za one sitnije ili za dane kada je riba
izuzetno oprezna.
Kada odete na vodu, prvo je potrebno odrediti mesto gde æete

zabaciti. Ako pecate deverike, obièno ih mo ete videti kako se valjaju po
površini iznad mesta gde se jato zadr ava, ako sa druge strane vidite
mehuriæe gasa na površini, jasno je da su se ispod na dnu okupili karaši
ili recimo linjaci i da riju dno u potrazi za hranom. Meðitim, ukoliko nema
nikakvih znakova treba pronaæi pravo mesto.
Pre svega idite na onu obalu ka kojoj vetar duva. Sitni organiz-
mi na površini æe pod uticajem vetra biti gurnuti ka toj obali, u pliæaku
æe zbog strujanja vode poèeti da tonu i krenuæe ka suprotnoj strani po
dnu. To kretanje æe biti prekinuto na mestima gde se dubina stepenasto
menja. Na tim mestima æe se hrana koncentrisati i naravno, to je pravo
mesto da se ponudi mamac. To mesto i nije tako teško naæi. Uzmite
jedan štap i na njegov kraj postavite samo olovo bez hranilice i udica i
zabacite recimo nekih 5 m. Kada olovo dodirne površinu vode, preklo-
pite mašinicu. Najlon æe ostati blago nategnut sve vreme. Brojte dok se
najlon ne opusti. U tom trenutku je olovo dodirnulo dno. Recimo da ste
izbrojali do 5. Ponovite bacanje, ali na daljini od 10 m i opet brojte. Neka
ste sad izbrojali do 7. Bacite sada na 15 m. I opet brojte. Pretpostavimo
da ste izbrojali do 10. Zakljuèak nakon ova tri bacanja je da se dubina
polako poveæava. Bacite sada na 20 m. Pretpostavimo da ste izbrojali
opet do 10. Znaèi da se dubina nije menjala od 15 do 20 m i da je tu
dno ravno. Pravo mesto za zabacivanje je dakle negde oko 15 m, jer se
oèigledno škrapa nalazi izmeðu 10 i 15 m od obale.
Postavite sistem sa hranilicom i udicama i zabacite na udal-
jenost od oko 15 m. Najlon zakaèite na “line clip” na špulni, kako bi svaki
put bacali na isto mesto. Da bi pravac uvek bio isti, odredite neki
nepokretni orijentir na suprotnoj obali. Ukoliko oèekujete izuzetno krup-
ne i borbene ribe, kao što su som, šaran ili amur, nemojte kaèiti strunu za
“line clip”, jer æe vam riba otkinuti najlon u sluèaju da krene od vas nakon
što je uzela mamac.
Sada je potrebno odrediti pravilnu strategiju prihranjivanja
mesta. Ukoliko smatrate da je riba veæ tu, bolje je prvo baciti sistem bez
hranilice. Ako nema trzaja nakon par desetina minuta, dodajte hranilicu
na sistem. Sem ako ste vešti u praækanju primame na taèno mesto, bolje
je baciti nekoliko puta sistem sa hranilicom i tako nahraniti mesto. Kada
se pojave trzaji, prilagodite bacanje hranilice vrsti i velièini ribe. Ukoliko

je neophodno, skinite i hranilicu i pecajte samo sa olovom.
Dobra je praksa, da nakon inicijalnog prihranjivanja mesta,
prvih par zabaèaja budu nešto bli e vama. Na taj naèin æete loviti ribe
koje su pobegle sa mesta hranjenja u isto vreme ne uznemiravajuæi hran-
jeno mesto. Kada udarci prestanu ili kada odredite da je jato stiglo na
mesto hranjenja, poènite sa zabacivanjem na mesto koje ste nahranili.
Tokom pecanja mo e vam se desiti da riba prestane odjednom
da grize. Razlozi mogu biti sledeæi:
• Ribe su postale oprezne prema mamcu koji nudite. Promenite
mamac. Nekada samo promena broja crviæa ili glista mogu doneti nas-
tavak ribolova.
• Riba je uplašena udarcem hranilice u vodu. Probajte da mekše
bacate sistem i da pravite manji udarac u kontaktu sa vodom. Malo
omekanite primamu, kako bi se br e i lakše raspadala.
• Mo e se desiti da su ribe napustile hranjeno mesto i krenule
ka dubini. Ovo jato èesto radi, mada se uvek nakon odreðenog vreme-
na opet vraæa na hranjeno mesto. Da bi lovili i u ovim trenucima, skinite
hranilicu i postavite nešto veæe olovo. Zabacujte dalje. Hranilicu vratite
tek kad se ribe opet primaknu. U suprotnom, hraniæete sve dalje i dalje
i ribe æe na kraju otiæi toliko daleko gde neæete moæi da dobacite.
• Kada odluèite da izvuèete sistem napolje kako bi proverili da
mamce, dobra je taktika da prvo cimom štapa uradite blagu kontru.
Nakon toga namotate najlon od 1 do 2 m. Tu ostavite sistem par minu-
ta. Ovaj manevar mo e osokoliti ribu da uzme mamac jer se pomerio.
0
“Metod” tehnika za lov šarana
vu tehniku treba da koriste kako

mach ribolovci tako i svi oni koji
O su krenuli u lov na krupnije
primerke šarana, linjaka, amura i ostale šaranske i bele ribe. U osnovi to
je tehnika razvijena da bi se lovile ribe pri dnu, uz pomoæ hranilice i
dodatne primame (groundbait tipa) uz korišæenje vrlo kratkih podveza.
Tehnika se pokazala najprimenjivija u toplim letnjim mesecima.
Kako se ovom tehnikom love najkrupniji primerci i pribor treba
da bude na visini zadatka. Pre svega, štap mora da je vrhunski, parabo-
lik, du ine 3,6 m i TC od 1 do 1,3 kg. Ovako sna an štap je neophodan
da bi se na adekvatnu daljinu bacio sistem koga èini hranilica sa veæom
kolièinom primame. Mašinica mora da je kvalitetna i jaka, kako bi izdr la
i najveæa naprazanja. Struna koja se ovde koristi treba da bude mini-
malne nosivosti od 4 kg. Meðutim, ukoliko je teren te ak i ukoliko posto-
ji moguænost da riba mo e da se zaputi i upetlja u podvodno granje ili
druge prepreke, treba iæi i na strune nosivosti 10 i više kg. Jaèinu strune,
obavezno uskladite sa TC štapa, da ne bi došlo do loma pribora. Jedan
broj ribolovaca koristi i “shock leader” za povezivanje hranilice i ostalog
ote anja. Mana je što se dodaje još jedan èvor, koji kod nekih monta a
mo e smanjiti ukupnu nosivost sistema. Udice koje koristite i ovde treba
prilagoditi velièini mamca.
Kao mamac mo ete koristiti široku paletu ivotinjskih i biljnih
mamaca. Ipak, zbog svoje atraktivnosti gomila crviæa ili glista u veæini
sluèajeva daju bolje rezultate. Razlog mo e da bude u njihovoj
pokretljivosti. Nemojte zaboraviti ni pop-up mamce, od puffija preko
boilia, pa i do glista u koje medicinskim špricom mo ete ubrizgati vaz-
duh. Ako koristite normalne mamce, oni æe tonuti i na dnu æe se nalazi-

ti ispod hranilice. Kada koristite pop-up oni æe se izdiæi i biti negde oko
hranilice. Ukoliko ima sitne ribe, probajte da mamac utisnete u smesu u
hranilici. U danima kada riba jede, bilo koji od ovih prezentacija æe
poslu iti. Kada je riba slabo aktivna, ostaje vam samo da metodom
probanja odredite koja je najlovnija.
Lov zapoènite bacanjem šest kugli velièine pomorand e na
ciljno mesto. Odmah nakon njih zabacite sistem sa hranilicom u koju
treba staviti sedmu kuglu prihrane. Ovde ne treba voditi raèuna o tome
da æete jato rasterati buènim ubacivanjem kugli hrane u vodu, kao kod
lova deverike. Cilj je upecati jednu ili par velikih riba, koje je neophodno
privuæi velikom kolièinom primame. Nakon zabacivanja i smirivanja sis-
tema zategnite najlon, a vrh štapa podignite toliko da ugao koji zaklapa-
ju pravac štapa i pravac strune bude prav.
Po onome što je do sada reèeno, pravilan izbor prihrane i njeno
ispravno pripremanje su od esencijalnog znaèaja za uspeh. Ukoliko vas
mrzi ili nemate vremena da pripremite adekvatan miks, mo ete otiæi do
ribolovaèke radnje i kupite gotov miks na kome obièno piše “Method
Mix”. Sa vremenom postaæete iskusniji i mo ete poèeti da pravite polu-
domaæe mešavine. Ove mešavine u svom sastavu treba da imaju:
• Neku kupovnu primamu za šarana (recimo “Sansas Carp
3000”), koja æe mu dati ukus, boju i atraktivnost,
• Neki lepak koji æe povezati i otvrdnuti miks, kao što su PV1 ili
melasa,
• Hlebne mrvice - prezlu, koja æe dati kolièinu i slu iti da se dobi-
je odgovarajuæa vla nost i lepljivost,
• Izmrvljena zrna konoplje, koja æe poveæati atraktivnost
• Teène arome, koje æe dati posebnost svakom miksu.
Konoplja, mesni crviæi i kukuruz šeæerac mogu se dodati u primamu i cilj
ovih dodataka je da krupna riba nakon što pronaðe primamu i rasturi je
pronaðe i odreðenu kolièinu hrane koju mo e da pojede. Nikako nemo-
jte dodavati bilo kakve plutajuæe mamce u primamu, jer æe oni povuæi
ribu ka površini. Dodavanje mamaca je dobro, jer æe dodatno naterati
ribu da pretra uje po dnu kako bi se dohranila i na taj naèin æe br e pron-
aæi i vaš mamac. Nije loše mamace staviti u sredinu lopte od primame.
Kako su zabaèaji daleki, a lopte sa primamom u sredini treba da
sadr e dodatne mamce koji ne smeju da ispadnu iz kugli pre nego što
one padnu na dno, potrebno je da sama primama bude pravilno
umešana. Potrebna je dakle, teška i lepljiva masa koja u isto vreme treba
da bude izuzetno atraktivna i mirisna. Nikako ne sme biti tvrda jer æe je
riba mnogo te e razbiti.
Naravno, ne mo e se dati opšti recept za uspeh na svakoj vodi.
Probajte i mekše i tvrðe primame. Probajte više razlièitih mešavina i
naæiæete onu koja je najbolja za svaku od voda. Lopta primame koja
padne pod pravim uglom u vodu, mnogo jaèe udara o njenu površinu i
raspašæe se pre nego ona koju bacate tako da upada u vodu pod malim
uglom.
Na kraju potrebno je da razmotrimo du inu podveza koji se
koristi u ovom metodu. 3 do 5 cm je optimalna du ina. Mamac æe se u
tom sluèaju nalaziti u neposrednoj blizini hranilice i riba æe ga lako naæi.
Mana ovako kratkog podveza je što on, zbog svoje male du ine, ne mo e
da se iste e i na taj naèin apsorbuje jake trzaje krupne ribe. Ova osobi-
na èesto dovodi do pucanja podveza ili ispadanja udice i otkaèinjanja
ribe. Da bi se ovaj problem ubla io, jedan broj pecaroša podvez
povezuje sa glavnim najlonom preko “Shock leader”-a ili preko gume
koja se koristi u “pole” štapovima.
glavna
glavna struna struna
“Method”
hranilica
hranilica gumena cevèica
navuèena preko
pola vrtilice i
gumica vrtilica
kraja hranilice
podvez od meke
podvez upredene strune
B
Muvanje
Lov smuða muvanjem
uvanje je specifièna tehnika, sa

dve svoje varijante (sa obale i iz
M èamca), koja je u suštini izmeðu
dubinskog ribolova i d igovanja. Najbolje rezultate daje u lovu smuða,
mada se ovom tehnikom mogu loviti i druge vrste grabljivica, naroèito
štuka.
Za lov smuða muvanjem potreban je fini, a opet vrlo kvalitetan
i izdr ljiv pribor. Dovoljno je koristiti jedan dvodelani štap, du ine od 3,6
do 4m. Štap treba da je brze akcije i te ine bacanja od 40 do 80 g. Kako
se štap kod ove tehnike dr i u ruci du e vreme, bolje je da je izraðen od
kvalitetnih karbonskih materijala, koji su izuzetno laki i ilavi. Mašinica za
ovaj tip ribolova treba da je kvalitetna varalièarska, sa “long cast” špul-
nom. Dril mora da joj je kvalitetno uraðen i bilo bi dobro da ima jed-
nosmerni le aj, koji eliminiše postojanje lufta u ruèici. Najlon teba da je
nosivosti od oko 3 kg za lakše vode sa èistim i peskovitim dnom , pa sve
do 5 kg, ukoliko je dno puno prepreka i krupnih kamenja. Udicu treba
prilagoditi velièini mamca. Uobièajeno je da se koriste, tipske jed-
nokrake u e udice za smuða sa nešto du im vratom.
Ukoliko se peca na terenima sa mekšim dnom, koristi se
Karolina sistem, dok se na tvrðim pre koristi Teksas sistem. (Slike oba sis-
tema data su u ovoj knjizi u poglavlju “Ribolovaèki sistemi”.). Da biste
dobili osnovni Karolina sistem, na najlon postavite olovo u obliku piš-
toljskog zrna, te ine od 5 do 20g. Olovo okrenite tako da mu kraj sa špi-
com bude okrenut ka vrhu štapa. Tako postavljeno olovo æe se vrlo teško
kaèiti za podvodne prepreke. Iza olova, ka kraju najlona, postavite mali
stoper i nakon toga stavite vrtilicu. Za vrtilicu pove ite podvez. Du ina
podveza zavisi od oblaènosti i zatamljenja vode. Ukoliko je voda tamni-

ja i vreme više oblaèno, podvez treba da vam je du i. Minimalna du ina
podveza je 25 cm, a maksimalna oko 1,3 m. Ukoliko elite da odignete
mamac sa dna, umesto klasiène vrtilice postavite model sa tri okna. Levo
okno ve ite za glavni najlon, za desni èvor prièvrstite podvez, a za gorn-
ji èvor prive ite manji komad plute ili stiropora. Na udicu postavite
mamac. Najèešæe korišæeni mamci su keder, parèe ribe, nekoliko glisti ili
jedna velika crna glista, pijavica ili durbak.
Prilikom izbora mesta ka kojem æete plasirati mamac, potrebno
je da imate u vidu par èinjenica.
• Smuðevi se obièno nalaze na dnu. Ukoliko je vreme oblaèno
ili u sutom i u ranu zoru, smuðevi kreæu ka površini.
• Smuðevi odlièno vide i oseæaju svaki pomeraj u svojoj okoli-
ni.
• Smuðevi vole kamenito dno, mada mogu da se okupljaju i u
vodama sa peskovitim dnom. Sa druge strane, nemojte misliti da tamo
gde je dno muljevito nema smuðeva. Mnoge su bare i mrtvaci naseljene
smuðevima. Jedini je uslov, da u vodi ima dovoljno kiseonika, jer je
smuð veoma osetljiv na njegov nedostatak.
• Smuðevi vole da se okupljaju na mestima gde se voda kovit-
la i peni. Tada ih mo ete naæi i vrlo blizu površine. U dubinama tra e
mesta blizu vodenih prepreka.
• Smuðevi su vrlo osetljive ribe. Pa ljivo rukujte njima, posebno
ako elite da ih pustite nakon merenja i slikanja. Ukoliko riba ugine, koja
je svrha puštanja.
Nakon što ste namestili sistem i izabrali lokaciju potrebno je da
zabacite sistem. Pustite ga da padne na dno, što æete osetite po pona-
šanju štapa i opuštanju najlona. Upravo zbog neophodnosti da se oseti
svaki, pa i najmanji pomeraj olova i sistema pod vodom, štap mora biti
izuzetno fin. Kada se sistem smiri, postavite štap u dr aè i nategnite
blago najlon. Saèekajte odreðeno vreme. Ovo vreme èekanja, je od 15
sekundi, pa sve do nekoliko minuta. Iskustvo na svakoj lokacij je dru-
gaèije pa treba probati. Nakon èekanja, uzmite štap u ruke i blago kon-
trirajte, pa ponovo vratite štap u prvobitan polo aj. Ovaj manevar pon-
avljajte nekoliko puta. Cilj je da skrenete pa nju ribi, ukoliko je u blizini,
na svoj mamac. Svaki smuð, koji je u potrazi za hranom, reagovaæe na

ovakav titraj u vodi i priæi æe da vidi o èemu se radi. Ukoliko osetite da
je riba povukla mamac, morate biti krajnje smireni. Brza kontra æe pre
izvuæi mamac ribi iz usta, nego što æe zakaèiti udicu. Pustite da smuð
proguta mamac. Smuð specifièno uzima hranu. Naime, on prvo prilazi
hrani i nakon par trenutaka posmatranja, energièno otvara usta. Usled
toga, hrana biva poneta vodenim kovitom pravo ribi u usta. Smuð nika-
da neæe napasti mamac kao štuka, tako što æe ga, poput nekog recimo
psa uhvatiti ustima i otkinuti. Ukoliko ne uspe da usisa hranu, smuð
postaje sumljièav i mo e se desiti da ni ne pokuša drugi put. Ova prièa
je veoma bitna jer objašnjava zašto je trenutna i brza kontra nepo eljna.
Ukoliko kontrirate sa prvim trzajem, vi u stvari kontrirate u trenutku kada
je riba otvorila usta i kada je mlaz vode krenuo ka njoj. Vaša kontra æe
samo onemoguæiti ribu da usisa mamac. Dakle, treba saèekati na drugi,
jaèi udar, kada riba proguta mamac i krene da ga nosi u ustima.
Ukoliko ne doðe do uzimanja mamca ni nakon odreðenog vre-
mena provedenog u vibriranju mamcem, pribli ite mamac ka sebi par
metara. To æete uraditi tako što æete nakon blage kontre, namotati metar
ili dva metra najlona i ponovo ostaviti štap u dr aè. Ovaj postupak pon-
avljajte sve dok ne privuèete sistem do obale.
Napad ribe na mamac je najèešæi u trenucima kada njime vibri-
rate. Ukoliko ste nesigurni u ovoj tehnici, mo ete za poèetak pokušati
jednu njenu varijantu, koja je dala izuzetne rezultate u lovu sunèice.
Naime, sunèice se uglavnom kriju u uskom priobalnom podruèju, u prvih
30 cm od obale, na malim dubinama do 50 cm. Tu je voda dovoljno bis-
tra i svetla i sunèice vole da love sitnije ribe i insekte. Uzmite kraæi pec
štap i na njega pove ite najlon du ine štapa. Na kraj najlona postavite
udicu. Nemojte stavljati nikakav plovak. Radi lakšeg zabacivanja mo ete
staviti vrlo malo olovo i postavite ga što bli e udici. Na udicu nani ite
nekoliko, jednu ili dve crvene gliste, tako da se formira loptica. Krajeve
ostavite da slobodno vise, kako bi lelujeli u vodi i privlaèili ribu. Spustite
mamac u vodu odmah do obale. Posmatrajte kako prirodno tone. Kada
dodirne dno polako pomerite vrh štapa i mamac æe poskoèiti. Tako šeta-
jte mamac po dnu na trzaje. Dok to radite, primetiæete da je priobalje u
stvari puno sunèica i da ih niste videli jer su bile sakrivene. Sunèice æe
napadati mamac prilièno agresivno. Kako se sve odigrava u pliæaku vrlo

brzo æete shvatiti kako sistem radi i kada sunèice najviše napadaju.
Znanja i zakljuèke koje æete ovde dobiti smatra se esencijalnim za kasni-
ji lov smuða. I sunèice i smuð apsolutno isto love, sa tim što pri lovu
smuða vi nemate nikakav vizuelni kontakt sa ribom, veæ sve morate oseti-
ti preko štapa.
Nauèeni prethodnim primerom, krenite u ribolov grabljivih riba
koje ive u bistrijim i pliæim vodama. Tu mo ete nave bati lov ovom
metodom skobalja i klenova, recimo. Princip je identièan, sa tim da vam
je u ovoj verziji potreban malo drugaèiji pribor. Umesto pec štapa, ovde
vam treba bolonjez ili neki drugi lak štap, du ine preko 3m, kojim mo ete
da bacite vrlo laki sistem dovoljno daleko. Potrebna vam je i mala i laka
mašinica, koja ne treba da ima veliki kapacitet špulne, jer zabaèaji nisu
dalji od desetak metara, a i ribe koje lovite nisu prevelike. Takoðe, uz
udicu postavite lako olovce kako bi vam zabaèaj bio lakši. Idealno bi
bilo da ni ne koristite olovo, što æete sa praksom i uspeti. Zabacite i pre-
tra ujte teren voðenjem mamca po dnu. Odlièno je ukoliko imate vizuel-
ni kontakt sa mamcem, jer æete onda videti i ribu u trenutku napada.
Iskustva u lovu sunèice mo ete primeniti i ovde. U ovom primeru æete
izve bati lov na veæim daljinama, sa priborom koji je naslièniji priboru
koji se koristi u lovu smuða. Nakon ove prakse, prelazak na lov smuða,
gde ne postoji vizuelni kontakt, je mnogo lakši.
Neki va ni detalji, na koje morate obratiti pa nju ukoliko elite da
lovite štuku ovom metodom. Pre svega, smuð se nalazi na veæim dubi-
nama iza prepreka i na mestima gde se dubina skokovito menja. Štuka,
ipak više voli da se zadr ava u obalnim podruèjima, gde iz zaklona vreba
na ribe koje prilaze obali u potrazi za hranom. Dakle, kod štuke treba
bacati paralelno sa obalom ili bli e obali. Idealno je koristiti èamac, jer je
iz èamca moguæe voðenje mamca uz samu trsku mnogostruko olakšano.
Imajte na umu da štuka ima zube i da je neophodno korišæenje sajlice.
Mišljenja o korišèenju sajlica kod smuða su podeljena, meðutim, ukoliko
mo ete da naðete sajlicu koja je mekoæe najlona mo ete je koristiti. Tvrda
sajlica neæe dozvoliti smuðu da usisa ribu i on to neæe ni uèiniti. Treæa
specifišnost je naèin uzimanja mamca. Smuð mamac usisava, a štuka ga
hvata ustima u munjevitom napadu. Dakle kod štuke ne treba èekati. Veæ
prvi trzaj je signal da treba kontrirati. Smuð rado uzima mamac sa dna,
dok štuka voli ive ribe koje plivaju uz obalu. Mali trik ovde mo e
poslu iti. Na sajlicu du ine oko 40 cm prvo navucite komad plute ili
stiropora, pa tek onda provucite najlon kroz kedera. Najbolja je varjanta
da najlon provuèete kroz celu ribu, od podrepnog peraja, kroz stomak i
usta. Na kraj strune postavite trokraku udicu (velièina 2 je sasvim dovolj-
na) i jedan njen kraj ubodite u zadnji deo ribe. Plutani ili stiroporni
komad ugurajte ribi kroz usta. Ovako postavljena mrtva riba æe plutati i
samim tim biti mnogo atraktivnija štuki od kedera koji le i na dnu. Mo ete
koristiti i ivog kedera, meðutim, tada morate da ga kaèite za usta ili za
leða i postoji velika moguænost spadanja prilikom zabacivanja ili
provlaèenja po dnu. Opet, ivi keder voli da se kreæe nekontrolisano i
mo e umrsiti podvez, pa je neophodno korišæenje paternoster sistema.
Pored ovih metoda lova sa obale, tehnika muvanja mo e se
koristiti i u lovu iz èamca. Mo ete bacati dalje od èamca i polako privlaèi-
ti sistem ka vama istom tehnikom, kao i da pecate sa obale. Meðutim
mo ete koristiti i jedan stil koji nije moguæ sa obale. Koristite kraæe
štapove i spustite sistem bli e èamcu. U pravilnim razmacima, podi ite
vrh štapa, što æe pomerati mamac nagore, pa ga polako spustite na dno.
Ovaj manevar ponavljajte. Smuð u blizini æe biti privuèem ovim
skokovitim ponašanjem na dnu. Ovu tehniku mo ete koristiti i sa mosto-
va ili brana.
VU
ivi mamci
pijavica
keder
glista
veštaèki mamci
twister
tube
šed
Varalièarenje
D igovanje
ov grabljivica, posebno smuða

silikonskim varalicama (twisteri,
L šedovi, peševi i vormovi) vuèenjem
po dnu. Ova tehnika je vrlo slièna muvanju. Dve osnovne razlike kod ova
dva ribolova je što su kod muvanja mamci prirodni, a kod d igovanja
silikonski i što pri d igovanju nema dugih pauza u voðenju sistema.
Ribe dna se mogu loviti i svim tipovima voblera i varalica koje
tonu. Meðutim, kako je dno po pravilu puno prepreka za koje se
trokrake udice lako kaèe, ovi metodi dovode do relativno velikih gubita-
ka opreme. Uzme li se u obzir i cena metalnih i drvenih varalica, posta-
je nam jasno što je upotreba silikonskih varalica sve veæa. Dve osnovne
prednosti su vrlo niska cena i moguænost kaèenja na jednokraku udicu
uz korišæenje specifiènih olovnih glava, koje skoro onemoguæavaju bilo
kakvo kaèenje za dno.
Silikon je mek i elastièan i prilikom vuèenja kroz vodu proizvodi
veoma jake vibracije, koje privlaèe ribu. Boja silikona mo e se menjati pri
samoj proizvodnji. Pored standardnih neprozirnih modela (u beloj, utoj,
narand astoj, rozoj, zelenoj, sivoj i crnoj boji), mogu se naæi i transpar-
entni modeli (prozirni) koji u svom telu mogu imati sitne metalno-
svetleæe taèkice koje pojaèavaju vidljivost mamca. Silikon se takoðe
mo e spolja farbati i to se najèešæe i radi kod šedova, kod kojih se far-
baju leða u crno kako bi više lièili na sitne ribe. Oblikovanje silikona zav-
isi od samog kalupa, te se ovi mamci izraðuju u obliku ribica (šedovi i
peševi), crva i glista (vormovi i tvisteri). Od ove mase mogu se izraðivati
i druge imitacije ivih mamaca i najèešæe su to mesni crviæi u svim boja-
ma (koje treba pre ribolova aromatizovati) i razne vrste sitnih ivotinja i
insekata. Silikon je veoma postojan na svim vremenskim uslovima i

izuzetno trajan. Jedino na šta treba obratiti pa nju
je njegova hemijska reaktivnost. Naime on otapa
odreðene vrste plastika, te vašu kolekciju silikon-
skih mamaca morate dr ati ili u metalnoj, drvenoj
ili kutiji od plastiène mase koja je specijalno
namenjena njihovom èuvanju.
Da bi mogli da koristite silikonske mamce,
morate imati specijalno ote ane udice sa olovnim
glavama. Sam silikon je izuzetno lagan i bez ovih
olovnih glava ne bi mogli ni da zabacite mamac
na adekvatnu daljinu, a ni da ga dovedete na
eljenu dubinu.
Samo postavljanje mamca zavisi od
doba godine i vrste mamca. Na slikama desno
nalaze se preporuke naše firme Orka koja proizvo-
di ove silikonske mamce. (Više informacija o nji-
hovom proizvodnom programu mo ete naæi na
njihovom sajtu na adresi http://www.orka-
jk.co.yu.) Pa ljivim zagledanjem slika primetiæete
da se vrh udice uvek nalazi na gornjoj strani varal-
ice, za razliku od metalnih i drvenih varalica gde
se oni nalaze sa donje, te da se provlaèenjem ovih
varalica po dnu izbegava kaèenje za prepreke po
dnu. Treæa slika gledana od gore, predstavlja specifièan oblik silikonskog
tvistera koji ima mali jezièak sa gornje strane, u koji se ubada vrh udice.
Ovako konstruisan gotovo u potpunosti onemoguæava kaèenje vrha
udice za prepreke u vodi.
Za ovu tehniku koriste se tipièni meki smuðaroški varalièarski
štapovi male te ine bacanja, jer je i mamac vrlo lak. Štap mora biti mek
sa osetljivim vrhom, kako bi signalizirao svako hvatanje mamca od strane
ribe. Ovo trenutno signaliziranje je vrlo bitno, jer æe smuð vrlo brzo
shvatiti da mamac nije pravi i probaæe da ga ispljune. Da bi signalizacija
bila br a, bolje je koristiti nerastegljive vrste ribolovnih struna te se
najèešæe i koriste sve vrste upredenih mekih struna. Struna se za udicu
mo e vezivati direktno ili preko vrtilice. Vezivanje preko vrtilice

omoguæava lako menjanje same varalice, dok direktno vezivanje ima
veæu èvrstinu, ali svaka zamena uslovljava seèenje dela strune. U nekim
vodama, u kojima se pored smuða mo e naæi i štuka, treba va vrh strune
vezati èeliènu sajlicu. Meðutim, mora se obratiti pa nja na samu sajlicu.
Uobièajene sajlice koje se mogu naæi u veæini prodavnica nisu odgo-
varajuæe jer su pretvrde i smuð se neæe okrenuti za njima. Potrebno je
koristiti najnovije modele upredenih èeliènih sajlica koje u svom sastavu
imaju veoma veliki broj vrlo tankih ica, te su zbog toga izuzetno meke.
Sama tehnika d igovanja je vrlo jednostavna i lièi na ubrzano
muvanje. Kako je ovde mamac veštaèki riba æe odmah primetiti prevaru
i kontra mora biti blagovremena. Kod muvanja je dopušteno da se pusti
da riba ponese mamac. Nakon zabacivanja pustite da se varalica spusti
na dno. To æete primetiti po tome što se struna opustila. Nakon toga
preklopite mašinicu i pritegnite strunu. Vrh štapa povucite nagore i
vratite u prvobitan polo aj. Ovo æe prouzrokovati trenutno odvajanje
mamca od dna, njegovo poskakivanje i ponovno tonjenje ka dnu. Sama
manifestacija lièi na kretanje ranjene ribe po dnu. Nakon ovog manevra
pritegnite najlon i mo ete ponoviti celu radnju, sve dok mamac ne
privuèete obali. Nakon pritezanja mamca mo ete sa vremena na vreme
ubaciti blago vibriranje mamcem. To radite tako što vrh štapa pomerate
gore dole, ali ne više od 10 cm. Mamac æe u vodi vibrirati i to mo e iza-
zvati neodluènu ribu da napadne.
Velièinu mamca i te inu jig glave treba uskladiti meðusobno, ali
i sa prilikama na terenu. Te e glave se generalno koriste za dalja zabaci-
vanja i onda kada je tok vode br a.M
Monta a sa jezièkom za vrh udice

koji onemoguæava kaèenje
U ovoj monta i se odseca zadnji kraj

tvistera i na njegovo mesto se postavlja
keder.
U ovoj monta i se koristi specijalna glava

sa iscrtanim okom ribe. Ova monta a se
koristi samo kod providnih gumica
Lov ribe voblerima
obleri su izuzetno popularni veš-

taèki mamci meðu našim var-
V alilèarima. Meðutim, dosta je
ribolovaca koji u svom arsenalu imaju jednog ili više modela voblera, ali
ih ne koriste gotovo nikada. Ovaj tekst je pre svega namenjen upravo
onima koji ele da prošire svoje ribolovaèko znanje i krenu u osvajanje
jedne potpuno specifiène veštine ribolova.
Prva greška koju mnogi poèetnici èine je nepravilno vezivanje
voblera za strunu. Na taj naèin smiruju rad voblera i smanjuju verovat-
noæu ulova. Ukoliko se vobler ve e direktno na strunu najbolje je koristi-
ti vez koji preporuèuje poznati proizvoðaè ovih
mamaca “Rapala”.
1. Zave ite obièan èvor na 15 cm od kraja strune i
provuèite je kroz alkicu na vobleru.
2. Vratite vrh strune kroz prvobitan èvor i obmo-
tajte tri puta vrh strune oko najlona. Èvor treba da
je oko 1 cm od voblera. Ne zate ite prejako.
3. Krajem strune formirajte èvor kao na slici.
4. Navla ite èvor i zategnite ga.
Ukoliko se ve e vobler kod koga je kašika u samom nosu treba koristiti
vez na slici desno. Oba èvora se mogu koristiti kako za vezivanje najlona
tako i za vezivanje upredenih struna.
Sledeæa stvar koju treba podesiti je
sama akcija voblera. Fabrièki je veæina voblera
podešena za rad, ali se veæ nakon jedne ili dve
veæe ribe ili kaèenja za prepreku, ovo podeša-
vanje promeni. Na slikama ispod dato je kratko ilustrovano uputstvo za

podešavanje. Pomeranjem alkice gore dole menja se
akcija. Br i rad je voblera kome je alkica podignuta
gore, nego onom kome je alkica spuštena. Ukoliko se
vobler prilikom povlaèenja naginje na jednu stranu ili
ceo okreæe oko svoje uzdu ne ose okrenite alkicu ka
istoj strani.
Svaki vobler je fabrièki podešen da radi na
odreðenoj dubini. Ukoliko elite da varalicu spustite
još dublje ili da je dr ite na konstantnoj dubini treba dodati ote anja.
Lakša ote anja postavite na oko 20 cm od voblera, a te a na oko 50 cm,
da ne bi smetali pravilnom radu var-
alice.
¸Izbor voblera zavisi od
situacije na vodi.
• Tanje i du e voblere koris-
tite kada je potrebno varalicu vuæi
du e vreme po pravolinijskoj putanji. Ovi modeli su najbolji za troling.
Sama manifestacija je slièna ponašanju prave ribe.
• Deblje i kraæe voblere koristite onda kada je potrebno naèini-
ti imitaciju ribe koja vrlo brzo i razdragano pliva. Ovi modeli imaju
najbr e oscilovanje. Koristite ih u toku letnjih meseci. Odlièni su i za trol-
ing i za bacanje sa obale.
• Dvodelne modele koristite u hladnijim zimskim uslovima.
Imaju izuzetnu vibraciju i pri malim brzinama vuèenja.
Izbor boje voblera zavisi od mnogih faktora. Generalno
gledano u mutnijim vodama i kada je dan oblaèan treba koristiti svetlije
i fluorescentne boje. Kada je sunèano vreme i u bistrim vodama koristite
tamnije voblere. Opšte je pravilo da se vobleri toplih boja (crvena, uta)
koriste kada je vreme toplo, a hladnih (plava, bela, siva) kada je hladno.
Noæu se mo e koristiti i crni vobler kako bi se doèarao prirodni efekat,
ali se mo e koristiti i fluorescentni ili vobler dodatno osvetliti ampulom
koja svetli u mraku, kako bi ga ribe videle sa veæe daljine i napale. Takoðe
vobleri koji se vuku pri površini treba da su crvenih, utih i belih nijansi,
dok su dubinski vobleri po pravilu zeleni i plavi. Jedna od preporuka je
da boju voblera uskladite sa bojom ribe kojom se grabljivica koju lovite

hrani. Optimalnu boju i oblik voblera, ribolovac odreðuje na samom
mestu pecanja metodom probanja.
Nakon dodira voblera sa voðenom površinom, potrebno je
ispravno voditi varalicu. Voðenje zavisi od tipa voblera. Neke od glavnih
smernica date u na slici ispod.
Nakon zabacivanja popera i njegovog pada na površinu, treba

saèekati par sekundi i nakon toga odseènim pokretima vrha štapa var-
alicu voditi po samoj površini. Putanja mo e biti pravolinijska, ali je bolja
cik-cak isprekidana linija.
Površinski vobler (ili plutajuæi) je tako napravljen da je lakši od
vode i nakon zabacivanja pluta po površini. Kašika na njegovom nosu,
vobler povlaèi u dubinu u trenutku kada se krene sa namotavanjem
strune. U zavisnosti od radne dubine dele se na plitkoroneæe (do 2 m)
i dubokoroneæe (od 2 do 4 m). Namenjeni su za lov u plitkim i mirnim
vodama i u vodama sa travnatim dnom. Pogodni su za izradu sistema sa
strimerima. Nakon pada površinskog voblera u vodu saèekajte par
sekundi, a zatim br im namotavanjem dovedite varalicu na radnu
dubinu. Smanjite brzinu i vucite je pravolinijski. Dobro je u toku voðenja
menjati brzinu i polo aj vrha štapa. Takoðe u toku povlaèenja mo ete i
potpuno zastati.
Neutralni vobleri su iste gustine kao i voda i lebde u njoj.

Idealno oponašaju ribu. U odsustvu vuène sile, ostaju u horizontalnom
polo aju, blago vibrirajuæi. Ova osobina uslovljava sasvim drugaèiju
tehniku lova od svih drugih varalica. Ovim voblerom se dominantno lovi
u pauzama u kojima se varalica ne vuèe. Dakle, manevar se sastoji od
bacanja i dovoðenja voblera na eljeno mesto i dubinu. Nakon toga osta-
je se na tom mestu eljeni broj sekundi. U toj fazi vobler blago vibrira, imi-
tirajuæi ribu. Nakon toga, treba povuæi varalicu ka sledeæem mestu i tu
saèekati. Ovaj metod dozvoljava polako i metodièno pretra ivanje vode.
Tonuæi vobleri su te i od vode i nakon pada u vodu sami tonu
do dna. Izuzetno su pogodnu za duboke vode sa èistim dnom. Koriste
se u lovu riba dna (som i smuð), ali se mogu koristiti i za ostale ribe. Kod
tonuæeg voblera bitno je pogoditi radnu dubinu. Kod prvog zabaèaja
poènite da projite sekunde od dodira vode do trenutka kada se najlon
opustio. (To je trenutak kada je vobler dodirnuo dno.). Znajte da vobleri
u proseku tonu 30cm za 1 sekundu. Na ovaj naèin mo ete odrediti pod-
vodni pejza dna i pronaæi mesta koja su najinteresantnija za ribu. Veæ u
sledeæem bacanju, preciznim brojanjem sekundi, mo ete odrediti
dubinu do koje elite da vam vobler potone. Nakon tog perioda, poènite
sa namotavanjem i vobler æe zadr ati tu dubinu. Promenom brzine
namotavanja menjate dubinu rada varalice. Sa vremena na vreme pot-
puno zastanite, kako bi vobler pao pravo nani e.
Najzad, dubokotonuæe voblere treba pustiti da potpuno
potonu na dno. Nakon toga treba vrhom štapa povuæi varalicu ioko 40
cm i opet je pustiti da padne. Prilikom padanja dobro je pratiti kretanje
namotavanjem viška najlona. Ceo postupak se ponavlja sve dok se var-
alica ne izvuèe iz vode. Ovaj metod je vrlo slièan d igovanju, ali se koristi
samo na vodama sa èistim i tvrdim dnom.
Ne bi bilo korektno u ovom tekstu ne spomenuti metalne varal-
ice (kašike i leptire). One se u suštini koriste isto kao i tonuæi vobleri.
Same po sebi su te e od vode i tonu. Nakon zabacivanja potrebno je
saèekati par sekundi kako bi potonule na radnu dubinu, a onda je
potrebno poèeti sa namotavanjem. Namotavanje mo e biti ravnomerno
ili sa promenjivom brzinom. Meðutim ne treba trzati vrhom štapa, jer æe
varalica pritom poskoèiti i prekinuæe se njen pravilan rad. Vrh štapa
mo emo pomerati blago gore ili dole, jer na taj naèin menjamo dubinu
voðenja varalice. Ni e spušten vrh dozvoljava joj da zaroni dublje. Neka
idealna putanja bi bila talasasta. Ukoliko elimo mo emo vrh štapa
pomerati levo desno i na taj naèin šarati varalicom po vodi. Ono što je
bitno je da nikakvih naglih trzaja ne sme biti jer se rad varalice momen-
talno prekida i riba odustaje od udarca.
Metalne varalice treba koristiti na onim terenima gde je dno
èisto i bez trave, jer su u suprotnom gubici veoma veliki. Ukoliko lovite u
vodi gde je struja izuzetno jaka i sve vreme izbacuje varalicu van vode,
dodajte ote anje na oko 50 cm ispred varalice ka vrhu štapa kako bi je
potopili.
Brzinu treba uskladiti sa vrstom ribe koju lovite i to tako što za
bucova treba vuæi najbr e, a za bandara najsporije.
YX
3-way sped trolling rig
3-way finesse rig
Float rig. Koriste se ultralake kašike.

Talasi pomeraju plovak gore-dole i
laka i tanka kašika vibrira.
Provereno kvalitetno ruèno raðeni vobleri

razlièitih velièina, te ina, vibracija i širokog
spektra boja su garancija da æete i vi meðu
njima naæi nešto za sebe.
Tel: 031 512 467

http://www.geocities.com/zoranvid e-mail: zoranvid@ptt.yu
Varalièarenje iz èamca
aralièarenje iz èamca je izuzetno
znaèajna tehnika, pre svega jer
V omoguæuje ribolovcu da se pribli i
mestu gde se riba okuplja i ponudi joj mamac “ispred nosa”. U ovom tek-
stu obradiæe se neke specifiènosti u praktiènim primerima lova bandara,
smuða i štuke.
Bandar
Bandar se za razliku od štuke kreæe u jatima i grupno napada
plen. Da bi to efikasno uèinio potrebna mu je veæa površina èiste vode.
To je razlog što se krupniji bandari love u sredini vodenih tokova ili jez-
era. Èamac vam je potreban kako bi im se pribli ili. Ukoliko imate sonar
nije loše pronaæi mesta u vodi u kojima se nalaze jata sitne ribe, jer to
signalizira i bandara u blizini. Jedna od glavnih osobina bandara je da
nije ni probirljiv niti plašljiv. Napašæe sve što mu se èini jestivo. Jedino
što treba paziti pri izboru varalice je njena velièina. Obièno se ovde
koriste manje varalice, svih boja i oblika. Ono što je sigurno, kada jedna
varalica poène da daje rezultate, nemojte je menjati, ona obièno ostaje
du i period veoma lovna - pravila nema. Bandari su naše najsitnije
grabljivice koje ima smisla loviti varalièarskom tehnikom. Iako su krupni
primerci izuzetno retki, osobina bandara da se kreæu u jatima, mo e
rezultovati velikim brojem ulova na jednom mestu, što ovaj ribolov mo e
uèiniti izuzetno atraktivnim.
Smudj
Da bi osigurali siguran ulov, veæina iskusnih smuðaruša èuva
mesto ribolova samo za sebe. Osnova svega je poznavanje dna. Ono
što tra ite je èvrsto dno bez trave, sa što veæim brojem podvodnih
prepreka. Naravno, tamnija voda i prisustvo jata sitnih riba su ono što
mesto èini smuðaroškim. Nije retko da ribolovci prave mesta, potapajuæi
veštaèke prepreke u vodu u oèekivanju da æe se tu naseliti sitna riba, a
sa njima i smuð.
Specijalnih, smuðaroških varalica nema. Nije retkost da se na
varalicu namenjenu smuðu naðu štuka ili bandar. Jedino što mo ete
uèiniti je da varalicu vodite pravilno. To znaèi da je treba spustiti maksi-
malno duboko. Idealno bi bilo da je povlaèite tik iznad dna, tako da ona
povremeno svojom kašikom kaèi dno, podi uæi maglu za sobom. Ovo je
izuzetno atraktivno za smuða. Meðutim, tu se i krije opasnost. Veliki broj
varalica je upravo izgubljeno usled kaèenja prilikom dodira sa dnom.
Kada treba da se odluèite za tip voblera, uvek uzmite onog sa veæom
nosnom kašikom. Takav vobler æe pri povlaèenju br e i dublje zaroniti i
podiæi veæi oblak na dnu emitujuæi izuzetno atraktivan zvuk koji privlaèi
smuðeve. Prilikom manevra, on æe stojati skoro vertikalno i manja je
verovatnoæa da æe se svojim trokrakim udicama zakaèiti za dno.
I ovde je èamac od izuzetnog znaèaja, jer vam omoguæava da
se pribli ite mestu gde se smuð okuplja. Kada pomoæu sonara odredite
mesto koje vrlo verovatno ima smuðeva krenite sa zabacivanjem u svim
pravcima. Ukoliko je mesto dobro, videæete da samo pojedini pravci
daju udarce, dok æe veæina njih biti nelovna. Neki zbog podvodnih
prepreka koje neæe dozvoliti pravilan rad varalice, a neki zbog toga što
smuðevi jednostavno ne love u tim segmentima dna. Kada naðete opti-
malne pravce, zapamtite ih. Najlakše je da se orjentišete prema nepok-
ternim objektima na obali. Ovi pravci æe u veæini sluèajeva biti lovni, ne
samo tog dana nego svaki put kada doðete na isto mesto.
Štuka
Èamac omoguæava ono što sa obale ne mo ete nikako uèiniti:
voðenje varalice paralelno sa obalom. Veæina štuka se nalazi sakriveno
u priobalnom rastinju, odakle vreba plen. Sa obale nije moguæe efikas-
no pretra iti taj pojas. Kako se štuka nalazi u oblasti sa dosta trave,
moguænost kaèenje varalice je velika. Zato se u ovoj varijanti ne koriste
dubokoroneæi vobleri, veæ oni èija je putanja u gornjoj treæini vode.
Štuka napada iz dubine, obièno po sredini varalice, tako da nema smet-

nje ako varalice ide pliæe.
Dve osnovne tehnike varalièarenja iz èamca su:
• Prva je kada je èamac nepokretan ili nošen strujom. U tom
sluèaju je tehnika identièna varalièarenju sa obale, sa tim da je
pretra ivanje pojednostavljeno. Uobièajeno je da se na jezerima èamac
dovodi bli e obali gde se varalica zabacuje uz obalno rastinje. Na u im
vodama (kanali), èamac se vodi sredinom toka i naizmenièno se zabacu-
je paralelno sa obe strane toka.
• Druga tehnika (troling) se koristi kada je èamac u pokretu. Ova
tehnika se koristi na veæim vodama, gde je potrebno pretra iti što veæu
površinu. Varalica se zabacuje iza èamca. Dubina voðenja varalice zav-
isi od visine vrha štapa, brzine èamca i vrste varalice. Kada je voda
izuzetno plitka ili je podvodno rastinje visoko, varalicu treba voditi na
oko 2 m iza èamca. Da bi odredili prava mesta za varalièarenje, dobro je
imati sonar. Njime se mo e vrlo brzo i efikasno sagledati podvodni reljef
vode na kojoj se lovi. )
Monta a kedera na jig

glavu uz dodatnu udicu
Monta a gumice i kedera Monta a gumice i kedera

na jig glavu uz dodatnu na jig glavu bez dodatne
udicu udice
Jig-a-Bobber tehnika kojom se jig glava

sa prirodnim mamcem, vuèe po površi-
ni. Dubina se kontroliše plovkom.
Vertikalno varalièarenje
poslednih par decenija vetikalno

varalièarenje se raširilo iz zemalja
U Beneluksa po celom svetu. Ova
tehnika je kod nas vrlo retka iz dva razloga. Prvi je što ribolovci nemaju
informacije o ovom naèinu ribolova, a drugi je što se za ovu tehniku
koristi specijalizovan pribor koga je teško kod nas naæi. Meðutim, kako
je naš narod izuzetno kreativan, nije teško i klasiènim varalièarskim pri-
borom savladati ovu tehniku. Ono što ovu tehniku èini posebno atrak-
tivnom jeste moguænost varalièarenja zimi, kada je površina vode
zaleðena i kada klasiène tehnike varalièarenja nisu primenljive. Kada
lovite na zaleðenoj vodi, obratite pa nju na debljinu leda. Nikada nemo-
jte iæi na tanak led, jer bi vas njegovo pucanje dovelo u smrtnu opas-
nost. U zemljama u kojima je lov na zaleðenim vodama uobièajen,
ribolovci sa sobom nose metalne kuke u rukama. Naime, ukoliko èovek
upadne u vodu, gotovo da nema naèina da se ponovo popne na santu
leda samo snagom svojih ruku, jer one klize po površini leda. Za tu svrhu
se koriste metalne kuke, koje se lako zabijaju u površinu leda i njima je
mnogo lakše izvuæi se na suvo. Ukoliko se naðete na ledu i èujete kako
on poèinje da pucka, najbolje je da što pre zalegnete potrbuške i kliza-
juæi se na stomaku krenete ka obali. U naredna tri primera pokušno je da
se ilustruje tehnika lova vertikalnom metodom.
Bandar
Tehnika se svodi na spuštanje varalice na dno i njeno povlaèen-
je dole gore. U osnovi ista tehnika se koristi i u lovu mnogih morskih riba.
Za ovu svrhu koriste se dubokotonuæi vobleri i sitne kašike kao i maksi-
malno kratki štapovi sa mašinicama. Ova tehnika je izuzetno atraktivna

kada temperatura vode opadne, kao i zimi kada se na površini vode
pojavi debeo sloj leda po kome je moguæe hodati. U tom sluèaju èamac
nije moguæe koristiti, veæ se na eljenom mestu buši rupa u ledu i pos-
tupa se isto kao i kada pecate iz èamca. Tada se bandar nalazi u jatima
na dnu u blizini podvodnih struktura (veliko kamenje, panjevi, rupe,...).
Uspeh u ovom ribolovu zavisi upravo od pronala enja ovih mesta. Voda
se pretra uje po vertikali, sloj po sloj.
Pomoæ sonara je dobrodošla. Tra ite mesta sa dosta sitne ribe,
u èijoj blizini se nalazi neka podvodna struktura. Èamac mora biti dobro
fiksiran, jer æete u suprotnom vrlo brzo izaæi iz lovnog podruèja i ulov æe
izostati. Izuzetno je bitno da se vobler spusti na pravo mesto i to što
tiše. Buèno spuštanje æe rasterati jato sitne ribe i bandari æe otiæi zajed-
no sa njima. Zveèka u vobleru je prednost, jer æe se bandar u jatu sitne
ribe fokusirati na zvuk vašeg voblera.
Smuð
Kao i kod lova bandara potrebno je poznavati mesto gde se
riba okuplja. Ukoliko lovite iz èamca, priðite mestu što je moguæe tiše i
sa najveæom pa njom spustite varalicu. Štap i ovde treba biti što kraæi,
nikako du i od 2 m. Ukoliko oèekujete da u blizini ima štuka, na kraj
nalona treba postaviti specijalnu sajlicu koja je predviðena i za lov
smuða. Nikako ne koristite klasiène sajlice, jer su pretvrde i smanjiæe
ukupnu kolièinu ulova. Kao glavni najlon koristite neistegljive modele,
kako bi što bolje osetili trenutak kada smuð uzme varalicu.
Kaèite dubokotonuæe voblere sa zveèkom i silikonske varalice
sa d ig glavom. Tehnika u letnjim mesecima je da se vobler spusti na dno
i onda vrhom štapa podigne trzajem oko 30 cm. Nakon toga se vrh
opusti i postupak ponavlja. Vobler æe usled ovog manevra poskakivati
po dnu uz neprestalno zveckanje i ritmièno udaranje o dno.
Zimi kada je riba manje pokretna, neki izvori savetuju da se štap
dr i nepomièno te da varalica uvek ide iznad samog dna. Brzina pomer-
anja je identièna brzini kretanja èamca usled delovanja vetra i vodene
struje.
Štuka
Kao bandara i smuða i štuku je moguæe loviti vertikalnim varal-
ièarenjem. Meðutim, štuka u dublje vode odlazi tek kada temperatura
vode opadne. Dakle, zima je pravo vreme za lov i tada treba tra iti naj-
dublje vode u kojima štuka ivi, da bi ova tehnika mogla da se koristi.
Kao varalica se mo e upotrebiti svaki tip dubokoroneæih voblera, kašika
i silikonskih varalica sa d ig glavama. Ukoliko koristite voblere, dobro je
da su sa zveèkom. Èesto se na istom mestu mogu naæi i smuðevi, pa je
bolje koristiti secijalne sajlice. Nikada nemojte loviti štuku bez sajlice,
posebno ako postavljate trokraku udicu. Riba sa trokrakom udicom u
ustima, ukoliko prere e najlon, osigurana je na smrt od gladi. Tehnika ver-
tikalnog ribolova se mo e koristit kako iz èamca, tako i kroz rupu
iskopanu u ledu. -
Monta e sa specijalnom glavom za vertikalno varalièarenje
Monta a vorma
Monta a tvistera
Monta a šeda
Monta a vorma sa suknjicom
Monta a kedera
Monta a gliste
Ribolov vaser kuglom i mušicama
aser kugla omoguæava svima

onima koji nemaju standardni
V mušièarski pribor, da se oprobaju
u lovu riba veštaèkim mušicama. U gornjim i bistrijim tokovima ovom
metodom je moguæe loviti sve vrste riba koje se love klasiènim
mušièarskim alatom. Meðutim, najèešæu primenu ovaj metod ima upra-
vo u donjim tokovima, gde veæina ribolovaca ima klasièan varalièarski
pribor. Ciljne ribe za ovaj metod su beovica, klen, bucov i štuka.
Naravno, svaka od ovih riba ima svoje specifiènosti u tehnici i na njih æe
se ukazati u ovom tekstu.
Beovice
Ukoliko se odluèite da oprobate ovu tehniku, lov beovica vam
mo e doneti neka izuzetno bitna iskustva, koja su primenljiva u lovu
drugih krupnijih i atraktivnijih riba.
Krenimo od pribora. Za lov ove vreste potrebna vam je naj-
manja vaser kugla koju mo ete naæi. Naspite u nju vode do 1/4, tek
koliko je potrebno da imate pravilne zabaèaje. Uzmite laki, najbolje kar-
bonski tanak štap, akcije A ili B, male te ine bacanja (10-30gr). Du ina
štapa treba da je od 2,4 do 3 m. Postavite laku i preciznu mašinicu, koja
lepo sla e tanak najlon. Kod ove tehnike, nije presudno da mašinica ima
veliki prenos, jer se sistem vodi izuzetno polako. Najlon treba da je mak-
simalno tanak, da bi omoguæavao daleke zabaèaje, sa obzirom da je sis-
tem izuzetno lak. Najbolje je iæi na najlone debljine od 0,18 do 0,25mm.
Tanji najloni se preterano mrse i lako pucaju prilikom zabacivanja.
Predvez za mušice izraðujte od tonuæeg tankog najlona debljine 0,16 do
0,22 mm. Kako lovite sitnu ribu, mušice treba da su navezane na udice
broj 14, 12 ili 10. Odluku da li koristiti vla ne ili suve mušice, kao i koji
oblik koristiti treba doneti na samoj vodi u zavisnosti od vremena i
lokacije i trenutno prisutnih insekata kojima se riba hrani.
Dva osnovna sistema vezivanja su:
• Prvi je kada se na kraj osnovnog najlona ve e vrtilica na koju
se kaèi vaser kugla. Za drugi kraj vaser kugle, postavlja se podvez du ine
štapa, jer du i podvez ne bi omoguæavao pravilno zabacivanje. Na pod-
vez treba ravnomerno postaviti dve do tri mušice, sa tim da se posled-
nja mušica nalazi na samom kraju podveza. Vodite raèuna da poslednja
mušice bude ili vla na ili ote ana, kako bi sistem pravilno le ao u vodi.
Ovaj sistem se koristi na mirnim vodama.
• Drugi sistem je da se na kraj najlona ve e vrtilica, a na nju se
postavlja podvez du ine štapa. Na kraj podveza postavlja se vaser kugla.
Izmeðu vrtilice i vaser kugle, pravilno po podvezu, rasporeðuju se dve
do tri mušice. Ovaj sistem je bolji na brzotekuæim vodama.
Zabacivanje se vrši trzajem iz ruke i neposredno pre udara
kugle u vodu, vrhom prsta treba zaustaviti odmotavanje najlona.
Inercijom æe se mušice pravilno rasporediti. Ukoliko vam se i desi da sis-
tem padne na vodu, a nije došlo do njegovog pravilnog razvijanja, jedan
oštriji trzaj vrhom štapa, obièno postavlja sve na svoje mesto.
Namotavanje treba da je lagano. Pazite da vam mušice na izaðu na samu
površini vode, veæ ih vodite u gornjih 20 cm. Beovice æete retko uhvati-
ti na velikoj udaljenosti od obale. Najèešæi su udarci u priobalnih 10 m.
Kada uðete u ovu zonu, posmatrajte ribe koje se zaleæu na mušicu.
Nekada je od presudnog znaèaja da stanete sa namotavanjem. Mušica
æe u tom trenutku krenuti unazad i ka dole i uleteti ribi direktno u usta.
Pecanje beovica ovom metodom mo e biti izuzetno efikasno,
meðutim ono što ovu metodu izdvaja je specifièan oseæaj. Upecana
beovica, èesto iskaèe iz vode i pru a mnogo veæi otpor nego pri lovu
drugim metodama.
Klen
I klen se mo e loviti ovom tehnikom. Za sitnije primerke koristite isti pri-
bor kao i za lov beovica, dok za krupnije komade treba uneti neke mod-
ifikacije, najviše u samom sistemu koji se montira iza vaser kugle. Bez
obzira na velièinu klenova koji naseljavaju vodu u kojoj pecate ima nekih
stvari na koje treba obratiti pa nju.
Pre svega, klen je izuzetno oprezna riba koja se u toku toplih i
sunèanih dana nalazi u gornjoj treæini vode, odakle lovi mušice koje
padaju u vodu. Prilaz vodi dakle mora biti izuzetno pa ljiv. Obratite
pa nju na èinjenicu da vas klen mo e i videti, pa je uvek dobro ostati
koliko je moguæe zaklonjen. Ipak, veæina ribolovaca smatra da je
neopa en prilaz mestu gde se klenovi okupljaju nemoguæ. Ova èinjenica
uslovljava jednu specifiènost lova. Kod beovica veæina udara dolazi u
poslednjih 10 m voðenja sistema, dok je kod klena upravo obrnuto.
Veæina udaraca dolazi u odmah nakon zabacivanja i u prvih 20 m
voðenja. Vrlo retko se desi da klen na mušicu udara u završnoj fazi.
Èesto se dešava da klen u daljem delu primeti mušicu i krene da je prati
i odustane neposredno pred pecarošem kada ga spazi na obali.
Zabacivanje kod lova klena treba da je precizno, što bli e suprotnoj obali
i što mekše.
Preporuèena tehnika voðenja je identièna kao i kod beovica, sa
tim da sa zastajkivanjem treba poèeti odmah nakon zabacivanja. Ono
što je interesantno kod ovog naèina ribolova je da kontra gotovo da i nije
potrebna. U veæini sluèajeva jaèa kontra mo e išèupati mušicu ribi iz usta
i dovesti do promašaja. Dakle, sistem vodite polako i kada na štapu
osetite trzaj malo prikoèite ili nastavite istom brzinom. Klen æe se sam
upecati silinom svog udara. U vodama u kojima ima dosta ribe, mo e se
desiti da jednim provlaèenjem ulovite veæi broj klenova. Ukoliko bi kon-
tra bila neophodna ovo sigurno ne bi mogli da uèinite.
Kada se u vodi pored sitnijih klenova nalaze i krupniji komadi,
sistem treba malo modifikovati. U ovom sluèaju koristi se varijanta kod
koje se mušice nalaze iza vaser kugle. Umesto poslednje mušice, koja se
kod ovog sistema nalazi na kraju najlona potrebno je postaviti najmanji
plutajuæi plitkoroneæi vobler. Nakon zabacivanja vobler æe svojom
masom rastegnuti najlon sa mušicama i sve æe doæi na svoje mesto na
površini vode. Kada zapoènete sa vuèenjem, vobler æe krenuti ka dnu.
Idealno bi bilo da se podesi njegova radna dubina na oko 50 do 70 cm.
Mušice æe se u tom sluèaju naæi na dubinama od oko 30 cm što je ide-
alna radna dubina. Krupniji komadi æe se veæinom zaletati na voblera,

dok æe sitniji napadati mušice.
Bucov
Lov bucova velikim mušicama (stimerima) je izuzetno atraktivna
i lovna tehnika. Krupniji bucov je prilièno redak i obièno se kreæe sam,
dok se sitniji bucov kreæe u jatima. Kada doðete na vodu u trenutku oku-
pljanja jata bucova koji lovi na površini uspeh u ribolovu je siguran.
Najveæi problem pri ovom lovu je dovoljno daleko zabacivanje lakih
strimera, jer bucov lovi u sredini samog toka. Neki ribolovci ovaj prob-
lem rešavaju lovom iz èamca, dok neki imaju adekvatan pribor.
Štap treba da bude akcije A, te ine bacanja od 30 do 60 g i
du ine od 2,4 m (za èamac) do 3 m (za obalu). Pri odabiru štapa dobro
bi bilo da ga isprobate na samoj vodi. Mnogi proizvoðaèi u elji da pro-
daju svoj pribor, netaèno oznaèavaju njihove tehnièke karakteristike.
Kako je ideal mnogih da lak teret bace daleko, a da štap pritom bude jak
da se izbori sa velikom ribom, prevare upravo kod ovih štapova mogu
biti èeste. Pored kvalitetnog štapa, potrebna vam je izuzetno kvalitetna
mašinica, sa što veæim prenosom. Udarac bucova je jak i svaka lošija
mašinica, veæ nakon nekoliko veæih primeraka, poèeæe da popušta.
Dva uobièajena sistema vezivanja strimera su:
• Prvi je onaj kod koga se ne koristi vaser kugla, veæ se na oko
1,5 m od kraja najlona ka vrhu štapa ve e prvi strimer, na oko 80 cm
drugi, a na kraj najlona se postavlja plutajuæi, plitkoroneæi vobler.
Strimere treba vezati na kratke podveze du ine od oko 15 cm.
• Drugi modifikovan sistem je onaj kod koga se umesto voblera
postavlja vaser kugla, a za njen drugi kraj, na podvezu dugom od oko 1
m postavlja se plutajuæi plitkotonuæi vobler. Ovaj sistem tra i štap du ine
od 3 m da bi se pravilno zabacio.
Tehnika zabacivanja je identièna kao i kod prethodnih primera,
sa tim da se zabacuje u sredinu vodenog toka. Povlaèenje je ravnomer-
no, pravolinijsko i brzo. Udarac ribe je izuzetno jak i treba biti spreman
na njega. Umesto strimera, neki ribolovci koriste veæi broj manjih mušica,
koje simuliraju jato, a umesto voblera, druge vrste modernih površinskih
varalica.
Štuka
I za lov štuke koriste se krupne mušice - strimeri koji se izraðuju
specijalno za lov štuke. Za razliku od lova bucova, ovi strimeri se ve u
pojedinaèno na kraj najlona. Ispred strimera, na udaljenosti od 1 m, ka
vrhu štapa, mo e se postaviti vaser kugla, koju je potrebno do pola
napuniti vodom, kako bi obezbedila dovoljno daleko zabacivanje.
Zabaèaj ne treba da bude tako dalek kao kod bucova, jer se štuka
uglavnom nalazi u priobalnom podruèju odakle vreba plen. Strimer se
vodi u gornjem sloju, ali ne pravolinijski kao kod bucova, veæ trzanjem
štapa u cik-cak. Kako strimer pluta po površini vode, moguæe ga je vodi-
ti i u vodama obraslim travom iz koje riba vreba. U takvim vodama, ovaj
metod daje najbolje rezultate.
Udarac štuke je izuzetno spektakularan i teško se zaboravlja.
Riba uzimajuæi mamac, iskaèe iz vode uz jak udarac. Kontra mora da
bude malo zakasnela, kako bi se riba l zakaèila.
Vaser kugla
Vrtilica
Mušica
Gumeni stoper
Monta a prikazana na slici iznad dozvoljava da struna nesmetano

klizne kroz vaser kuglu. Riba pri trzaju ne oseæa otpor i rado guta mamac.
Tradicionalno je verovanje da se riba plaši vaser kugle, meðutim u veæi-
ni sluèajeva vaser kugla upravo privlaèi ribu. Prilikom voðenja sistema èesto æete
primetiti da riba napada prvo kuglu, a tek nakon toga mušicu.
Po nekim istra ivanjima, najlovnija metoda je ova sa vaser kuglom,
potom ide varalièarenje, a tek na kraju standarno mušièarenje. Meðutim, sigurno
je da je standarno mušièarenje najzahtevnija, ali i najspektakularnija tehnika od
ove tri.
Oblik vaser kugle na slici ispod je kod nas èešæi, ali je lošiji jer struna
pru a otpor ribi pri uzimanju mamca.
Uhvati i pusti
Viteško ponašanje na vodi
ibolov, kao i svaki drugi sport ima

svoj fair-play. Veliki broj ribolova-
R ca se pridr ava ovih viteških pravi-
la, ali na alost, još uvek je veliki broj onih koji svojim ponašanjem ribolov
svode na bahatost i nemar. Neki od njih to rade namerno, dok veæina
pak iz neznanja. Cilj ovog teksta je da svima nama bude lepše kraj vode.
Siguran sam da niko ne eli da mu ribolovaèki dan protekne
ovako:
“U rano jutro, došli ste na vodu, odabrali mesto i zabacili svoje
štapove. Samo što je poèelo da sviæe i da se izmaglica di e sa površine,
sa suprotne obale èujete zov slièan urliku vašeg poznanika koji vas raz-
dragano pita ima li èega. Naravno, odgovarate da nema u nadi da æe se
tu razgovor prekinuti. Meðutim, njegov sledeæi urlik vam saopštava da
vas ništa ne razume i da æe doæi kolima do vas. Za nekoliko trenutaka iza
vas tandrèe njegov auto iz koga on izlazi uz lupanje vratima. Stoji iza vas
i posmatra. I dok æaskate sa njim, štap signalizira udarac ribe. Kontrirate
i pored ribe dobijate oduševljenog kolegu koji se naseljava na mesto tik
uz vas.
Poèetak svog ribolova oznaèio je bacanjem ogromne kugle pri-
mame ka vama. (Da privuèe ribu ka sebi.) No da stvar bude još gora,
poèinje da zabacuje. Prvo dubinke. Videvši gde vi lovite, pokušava da
pogodi isto mesto. Kako bi riba uzela njegov mamac, postavlja hranilice
pune primame. Nakon dubinki, kreæe sa plovcima. Sam ih je izradio.
Nose bar 30 g i prave lep “plop” kada padnu u vodu. Normalno u elji
da vam se što više pribli i prebacio je svoj najlon preko vašega. Sledi
dugotrajno raspetljavanje i ponovno zabacivanje. U meðuvremenu
ulova nema, sem par sitnih riba ispod mere koje on pakuje u svoju
èuvarku. Nakon samo par sati, koje ste proveli u slušanju njegovih prièa
i do ivljaja, cupkanja i neprekidnog zabacivanja i primamljivanja, on
zakljuèuje da ribe nema i odluèuje da nešto pojede. Poneo je par šnicli
da ispeèe na roštilju. Na brzinu na obali cepa drva, plašeæi i ono malo
riba u okolini. Nakon što je pojeo ono što je doneo i popio piæe (èiju je
flašu ostavio na obali) ostavlja i vas, na brzinu pakujuæi stvari i odlazi.”
Koliko god ovaj prikaz izgledao smešan on se svima mo e
dogoditi. Da vi ne bi bili loš momak u ovoj prièi dobro je da se
pridr avate nekih pravila:
• Nemojte bez potrebe krèiti nove staze i prilaze kroz više-
godišnje rastinje.
• Nemojte pecati na manjem rastojanju od 20 m od prvog
ribolovca do vas. Uvek zatra i dopuštenje od starijeg ribara za ribolov u
njegovoj blizini.
• Ribu prihvatajte i sa njom se ophodite sa posebnom pa njom.
Ukoliko elite da ribu nakon pecanja pustite obratite posebnu pa nu.
Povreðena riba æe ubrzo uginuti od bolesti ili iznemoglosti.
• Nikada ne ostavljate olova, najlon ili udice na obali. Oni mogu
biti smrtonosni za veliki broj divljih ivotinja koje se tuda kreæu.
• Obalu ostavite uvek èistu. Ne ostavljajte iza sebe smeæe,
papire i druge otpatke. Poèistite otpatke koje ste zatekli. Sve spremite u
kesu i kod kuæe bacite smeæe ili oprezno spalite na obali.
• Ne stvarajte buku na ribolovnom mestu.
• Pa ljivo rukujte priborom i ne prebacujte svojim preko tuðeg.
• Ne postoje moja i tvoja ribolovna mesta. Potrudite se da rano
ustanešte i doðete pre drugih na mesto koje ste sami pripremili pri-
mamljivanjem za ribolov ili na koje nejèešæe dolazite.
• Ukoliko vas neko preduhitri, smestite se na drugu ribolovnu
poziciju.
• U prolazu do ribolovnog mesta uvek pozdravite ribare na
koje nailazite.
• Ne lupajte po vodi i obali.
• Ne uznemiravajte ivi svet uz obalu.
• Ne stvarajte nepotrebnu buku.
Pored ovih opštih pravila ponašanja, u poslednje vreme,

posebno meðu modernim šarand ijama, popularan je pokret “Uhvati i
pusti”. Osnova ove ideje je da je cilj ribolova nadmudriti ribu i izvaditi je
iz vode, a ne odneti je kuæi kako bi je pojeli. Naravno, ova ideja je stvar
odluke svakog pecaroša i ne treba suditi pecarošu koji eli da kuæi
ponese ulov, ukoliko je on u propisanim granicama i ako su primerci
upecanih riba preko minimalne mere.
Meðutim, ukoliko se odluèite za ideju “uhvati i pusti”, neophod-
no je da prihvatite nekoliko osnovnih èinjenica, kako bi puštena riba
mogla neošteæena da pre ivi.
• Ribu treba u što kraæem vremenskom periodu pustiti. Veæina
riba na vazduhu umire od gušenja, za otprilike isto vreme za koje se
èovek davi pod vodom.
• Prilikom zamaranja ribe, riba do ivljava šok. Ukoliko je zama-
ranje preterano dugotrajno, riba mo e uginuti i pre nego što se izvuèe na
suvo. Brzo umaranje u veæini sluèajeva dovodi do predavanja ribe.
Ovakva riba se relativno brzo oporavlja od šoka. Dugotrajno zamaranje
dovodi do potpunog iscrpljivanja ribe, koja najèešæe ugiba. Uvek koris-
tite najjaèi moguæi pribor, kako bi ribu mogli brzo da izvuèete.
• Riba preko svoje krljušti ima vrlo tanak sloj sluzi koji je u
svakodnevnom ivotu slu i kao prva brana od napada bolesti i mirkoor-
ganizama. Prihvatanje ribe suvim rukama ili postavljanje ribe na suvo tlo,
skida deo sluzi i puštena riba vrlo lako oboleva na tim mestima. Kada
ribu spuštate na tlo prvo postavite komad najlona ili neke tkanine koji
prethodno pokvasite vodom. Dugotrajno zadr avanje ribe u èuvarci,
takoðe ošteæuje sluz.
• Ukoliko ste u moguænosti ribu iz meredova pustite direktno
nazad u vodu. Ukoliko elite da ribu izmerite i da se slikate sa njom, ura-
dite to brzo. Tom prilikom ribu dr ite horizontalno za glavu i stomak, a
ne vertikalno za škrge, oèi ili usta.
• Nikada nemojte ribu dizati iz vode na štapu. Uvek za to koris-
tite meredov. Veliki broj riba se ošteti upravo nesavesnim dizanjem iz
vode. Tada se kompletna te ina ribe oslanja na udicu koja pritom cepa
usni aparat ribe.
• Nije loše dezinfikovati ubodno mesto udice rastvorom hiper-
mangana.
• Ukoliko pecate dubinskom metodom obavezno koristite safe-
rig, koji æe u sluèaju kidanja potpuno osloboditi ribu.
• Riba koja se upecala na trokraku udicu i pritom pokidala
strunu skoro sigurno umire od gladi. Isto se dešava i sa ribom koja je
pokidala strunu i sa sobom nosi parèe sa kompletnim ote anjem.
• Znajte da riba koja je otišla u trsku ili granje i tu se zapetljala
verovatno umire od iznemoglosti.
• Udice bez jezièaka skoro ne ošteæuju ribu, ali mamac sa njih
lako spada. Kompormis je korišæenja udica sa mikro jeziècima. Ukoliko
riba proguta udicu, ona æe je povrediti, bez obzira na oblik i tip udice.
Sledeæi ilustrativni primeri preuzeti su u potpunosti sa sajta
www.ribarska.com:
• ako pustite nazad u vodu smuða od 4.5kg u suštini ste pustili
nazad u vodu 525 smuða te ine 0.9 kg za svaku godinu za koju se taj isti
smuð izmresti.
• ako pustite nazad u vodu štuku tešku 9 kg, pustili ste ribu koja
je stara izmedju 14 i 18 godina. Ovako odrasla enka je "vredna" preko
1000 štuka izmeðu 1.3kg i 2.2 kg za svaku godinu koje se izmresti.
• enka štuke i smuða izle e oko 35.000 komada ikre po jednom
paundu (450g) sopstvene te ine. Od ovih 35.000 komada samo 15
primeraka ce pre iveti i dostiæi punu zrelost.
• smuðu treba izmeðu 5 i 7 godina da dostigne te inu od samo
900 gr.
• štuki treba izmeðu 5 i 7 godina da dostigne te inu od 1.3kg do
2.2kg.
Za ovaj tekst korišæeni su informacije sa sledeæih sajtova:

http://www.ribar.co.yu
http://www.ribarska.com
http://www.floatsgone.btinternet.co.uk/index.html
Knjiga T ajne ribolova 1 - o ribljim vrstama, tehnikama
primamljivanja i mamcima - na 256 strana obuhvat a:
•120 metoda ribolova sa sistemima.Neke
od obradjenih tehnika su: Bolognese, Kotrljanje, Lov
na zaledjenim vodama, Lov prirodnim mamcima,
Mach, Fly fishing, Plovkarenje, Pop-up, Surface,
Slobodni najlon, Zastavica, Waggler,...
•70 tehnika primamljivanja sa receptima u
zavisnosti od riblje vrste, vode i doba godine.
•70 vrsta mamaca sa metodom pripreme i
upotrebe;
• 40 ribljih vrsta na preko 150 strana - tek-
stovi su bazirani na tehnikama ribolova, mamcima i
primami;
Cena knjige • 40 proverenih recepata za bojlije i detalj-
na uputstva kako napraviti svoj boili.
“Tajne ribolova 1”
Knjiga :
300din + ptt(130din)
Kontakt za nabavku :
CD-ROM :
150din + ptt(110din) tel:013/821-641
e-mail:quercus@hemo.net
www:http://users.hemo.net/quercus
w w w.dragstor.c
o m
Mesto za
kupovinu
knjiga,
DVD- movies
&
muzike
na internetu
II deo:
Ribolovni sistemi
Predgovor II delu
ilj ovog poglavlja je da kombinacijom slika i teksta objasni veæi
C broj karakteristiènih vezova i sistema koji su specifièni u tehnika-

ma ribolova objašnjenim u prethodnom poglavlju.
Kako je ova knjiga hrestomatija u svojoj biti, i slike su morale
zadr ati svojstva i obele ja izvora.
Imena monta a ostala su u originalnom uglavnom engleskom
obliku. Razlog ovome je da se što manje unosi zabuna u našoj ribolo-
vaèkoj javnosti. Takoðe, veæina monta a je meðunarodno poznata po
svojim engleskim nazivima, tako da æe ova imena biti univerzalno poz-
nata. Takoðe, dobro je da se naši ribolovci upoznaju i sa stranom termi-
nologijom, kako bi lakše pratili savremena dogaðanja u ovoj oblasti.
Obratite pa nju na slièice u gornjem desnom uglu na poèetku
svakog teksta. Tu su postavljene neke specifiène monta e, koje mogu, a
ne moraju da imaju veze sa samim tekstom na toj strani. Za ovaj potez
sam se oluèio kako bih poveæao informativnost knjige.
Moderan
šaranski ribolov
Anchor rig
nchor rig podseæa na sidro.
Namenjen je za kaèenje plutajuæih
A (pop-up) mamaca, na terenima
obraslim travom.
Koristite
Za kraj 35 bilo koji
cm dugog mali èvor,
Silka ve ite a preporu-
1,5mm ka je Half-
alkicu. blood ili
griner.
Provucite vez kroz Nakon

alkicu na udici. toga kren-
ite sa
obmota-
vanjem
vrata
udice.
Nakon
8-10 obmo-
Odmerite
tavanja
eljenu du inu
provucite
gumene
opet silk
cevèice.
kroz alkicu
na udici.
Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 103

104 Ribolovni sistemi Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin
Navucite cevèicu na vrat Za drugi kraj silka ve ite drugu iden-

udice preko silka. tiènu alkicu i na vez postavite
gumenu cevèicu.
Iglom Kroz
probušite izbušene
gumenu rupe
cevèicu pod provucite 2
pravim cm dug
uglom. komad tvr-
dog najlona
(formirate
sidro).
Super lep-
kom
Zave ite
prema ite
pop-up
najlon,
boili za
kako bi
alkicu.
zadr ao
oblik.
Na slici dole prikazan je naèin vezivanja knotless èvora. Dve su vari-

jante ovog èvora. Jedna je data na slici i kod nje se prvo vezuje omèa
na kraju najlona. Za tu
omèu se kasnije vezu-
je dlaka.
Druga je bez
omèe i ona se koristi
kod “D” riga i drugih
slo enijih sistema.
W
Stif rig
vo je najstariji naèin postavljanja

boilia na udicu. Na vodama gde
O šaran još nije navikao na dlaku
daje izuzetne rezultate. Osnova ovog veza je da se na udicu, pored
osnovnog najlona, nave e i komad meke dlake na koju se postavlja boili.
Kada riba pronaðe ovako postavljen
mamac, usisava ga u usta. Veæ nakon
par trenutaka, riba æe osetiti da je
pored mamca usisala i udicu i
pokušaæe da je ispljune. Meðutim,
kako je dlaka vrlo meka i savitljiva,
udica æe slobodno da krene
unapred i postoji velika verovatnoæa
da æe se zakaèiti za usta ribe.
Vezivanje ovog sistema je
vrlo jednostavno. Prvo odsecite
onoliko najlona koliki elite da vam je
podvez. Nakon toga na vrat udice
ve ite knotless èvor. Vratite kraæi kraj
najlona kroz alkicu na udici i formira-
jte slovo “D”. Da se najlon ne bi
izvlaèio iz alkice, pa ljivo istopite nje-
gov kraj. I sistem je gotov.
Namenjen je za vezivanje svih vrsta mamaca o dlaku: boilia,
kukuruza kao i paste.
i

“D” rig
vo je jedan od najpoznatijih
vezova namenjen prvenstveno
O pop-up boilima.
Vezuje se jednostavno. Prvo provucite strunu kroz alkicu i
nave ite knotles èvor. Obratite pa nju da se namotaji prilikom vezivanja
èvora zaustave najviše na 1/2 vrata udice.
Na kraæi kraj strune nani ite jednu alkicu preènika 1,5 mm, pa
vrh najlona provucite kroz alkicu na
udici. Pa ljivo upaljaèem, sagorite vrh
najlona, kako se “D” rig sam ne bi
razvezao.
Kada ste vezali sam “D” sis-
tem, postavite boili na dlaku du ine
oko 5 cm. Provucite dlaku kroz alkicu
koju ste postavili na “D” rig. Zave ite
dlaku i dodatno superlepkom ojaèa-
jte vez, kako se ne bi desilo da boili
spadne. Višak dlake odsecite. Boili
treba da bude na udaljenosti od oko
0,5 cm od vrata udice.
Drugi kraj strune, kojom ste
vezali udicu, odsecite na du inu od oko 8 cm i na njenom kraju namestite
klasiènu petlju.
Uzmite drugi komad strune du ine od oko 25 cm i njen jedan
kraj provucite kroz alkicu. Tim krajem ve ite petlju, tako da se alkica slo-
bodno kreæe po njoj.
106 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Ribolovni sistemi 107
Kako je ovo sistem namen-

jen pre svega za kaèenje pop-up
boilia, cilj je da se ova du a struna
odr i u vodoravnom polo aju, dok
kraæa treba da stoji uspravno. Da bi
se to postiglo, na vez petlje na du oj
struni postavite komad ote anja.
Za drugi kraj strune pove ite
olovo adekvatne te ine.
Prava prednost ovog sis-
tema je njegova prezentacija
mamca. Bez obzira na oblik i tip
dna, mamac stalno stoji uspravno i
odignut od podloge na oko 8 cm.
Visinu odreðujete du inom kraæe
strune.
Na slici desno prikazan je naèin

vezivanja boila na dlaku.
Helikopter rig
elikopter sistem je poznat ne

samo meðu šarand ijama, veæ i
H mnogo široj ribolovaèkoj publici.
Ovo i nije samo jedan vez, veæ je to èitava serija podvarijanti. Zajednièka
osobina im je da se podvez mo e slobodno okretati oko glavne strune,
dok mu je hod uz i niz strunu ogranièen. Ovako postavljen podvez se
prilikom zabacivanja slabo mrsi, jer zbog dejstva centripetalnih sila
mamac dr i daleko od glavne
strune.
Osnovna varijanta ovog
naèina vezivanja data je na slikama
levo. Treba primetiti da se vrtilica,
koja se postavlja izmešu dve per-
lice, mo e slobodno okretati oko
glavne strune. Za tu vrtilicu se vezu-
je podvez u du ini od 20 do 30 cm.
Ovaj naèin vezivanja se nije
pokazao dobrim u vodama
obraslim travom, jer su kaèenja
olova vrlo èesta.
Sa druge strane, moguæe je
koristiti i pop-up i klasiène boilie i
druge mamce, što je prednost ovog
sistema.
Na slikama su date druge
varijante helikopter riga.

gh
Safety rig
igurnosni vez je posebno postao

popularan sa omasovljenjem
S pokreta “Uhvati i pusti”. Prednost
ovog veza je da riba, u sluèaju da se struna prekine, sa velikom verovat-
noæom pre ivljava. Razlog ovome je taj što kompletno ote anje spada sa
strune i omoguæava ribi da nesmetano pliva. Udica, sama ispada iz usta
najviše za par dana.
Osnovni najlon se prvo
provlaèi redom kroz: alkicu, per-
licu, komad silikonske cevèice na
koju je postavljena vrtilica sa vir-
blom za koju se kaèi olovo ili hranil-
ica i najzad opet kroz jednu per-
licu. Nakon toga se vezuje omèa za
koju æe se vezati podvez. Kraæi kraj
strune se vraæa nazad ka alkici i
vezuje za nju. Ceo sistem se nate e
u obliku luka, što je pokazano na
treæoj slici.
Na èetvrtoj slici se vidi da
sistem mo e puæi na tri mesta.
Ukoliko pukne podvez, ote anje
ostaje na glavnoj struni, dok u
druga dva sluèaja slobodno spada
sa nje. f

Hook-hair rig
ovu grupu monta a spadaju sve

one kod kojih se alkica postavlja
U direktno na vrat udice.
DE

Boili k+v+m mix
18% acid kazein
8% natrijum kazein
8% mleko u prahu
10% hrana za šarana
10% ptièija hrana
12% sojino brašno
16% pire u prahu
10% griz
8% šeæer
Bolt rig
svojoj suštini ova grupa monta a

zamenjuje mesto predvezu i
U olovu kod helikopter monta e.
Prednost ovog sistema je kod ribolova na vodama sa mekim dnom.
Teško olovo tone u mulj, ali podvez ostaje na samoj površini. Varijanta
monta e sa kliznim olovom dodatno omoguæuje kretanje sistema. Kao
podvez koristite meku upredenu strunu.
I
Proteinski boili
110gr acid Kazein

30gr laktalbumin
30gr natrijum kazein
30gr kalcijum kazein
200gr sojino brašno
50gr griz
50gr sojini proteini
+ 3 jaja
Gravel rig
ravel ili dubinski sistem je vrlo

èesto korišæen sistem vezivanja
G kod svih dubinskih metoda
ribolova sa jednim predvezom. Umesto olovnog ote anja moguæe je
postaviti i hranilicu. Prilikom povlaèenja riba ne oseæa te inu olovnog
optereæenja. Na slikama ispod date su dve varijante.
Silikonska cevèica
kao zaštita
Ote anje od 50 do
100 grama

Boili sa pšeniènim klicama
150gr acid ka ein

50gr laktalbumin
50gr natrijum kazein
50gr sojino brašno
100gr pšeniène klice
50gr šeæer
50gr griz
+ 3 jaja
Antitangle rig
ntitangle ili nemrseæa monta a se

èesto koristi na svim onim terenima
olova.
A gde je potrebno udicu kaèiti ispod
Vrlo je bitno da du ina predveza ne bude veæa od du ine

cevèice, inaèe mo e doæi do umršavanja i nepravilnog prezentovanja
mamca. Cevèica mo e biti prava, ali i u obliku latiniènog “L”, sa tim da se
kraæi krak okreæe ka mamcu, a du i ka vrhu štapa.

Umesto cevèice mo ete uèiniti sledeæe. Prilikom vezivanja omèe
na glavnoj struni treba ostaviti oko 30 cm dugaèak kraj. Taj kraj treba
uvrteti o glavnu strunu i premazati lepkom. Na taj naèin æemo donjih 30
cm glavne strune uèiniti vrlo tvrdim, što æe imati slièan efekat kao i cevèi-
ca. Meðutim, kod te monta e uticaj olova je mnogo jaèe izra en.
DE

Boili H+K mix
150gr pšenièni gluten

50gr griz
50gr hrana za pse
50gr pastrmke
100gr sardina
50gr sojino brašno
50gr kukuruzni skrob
+ 3 jaja
Running rig
uning rig je takva monta a kod

koje je olovno ote anje slobodno i
R riba prilikom uzimanja mamca ne
oseæa njegov otpor.
Na slikama levo date su dve
varijante ove monta e. Prva monta a
je tehnièki kvalitetnija, jer struna ne
dolazi u direktan i kontakt sa
olovom, veæ se prostire kroz plas-
tiènu cevèicu.
Prednost te monta e je i
slabija zavisnost od terena kao i anti-
tangle efekat zbog prisustva
cevèice.
Druga varijanta je lakša za
konstruisanje i veæina ribolovaca se
odluèuje upravu za nju. Ukoliko se
pravilno i meko zabaci, ova monta a
lepo le e na dno i ima identiène
osobine kao i prva.
UV

Boili sa slagom
125 gr slag u prahu

150 gr pirinšano brašno
200 gr kazein
100 gr sojino brašno
200 gr hrana za ptice
175 gr griz
+ 3 jaja
Shocker rig
va interesantna monta a se koristi

na vodama gde je dno èisto i gde
O nema moguænosti da se riba
upetlja u panjeve ili travu. Nakon zabacivanja i smirivanja sistema, strunu
treba opustiti, kako bi riba nesmetano mogla, bez ikakvog otpora da
ponese mamac. Specifièna konstrukcija monta e, sama daje kontru,
kada riba povuèe mamac, a sa njim i cevèicu u sredini olova. Pri tome,
zadnja perla udara u olovo i koèi ceo sistem.

Boili sa sardinom
300 gr sardina
200 gr hrana za ptice
150 gr krvna plazma
350 gr sojino brašno
+ 3 jaja
Long range silt rig
koliko je potrebno baciti na

izuzetno veliku daljinu, a pri tome
U je dno prekriveno debelom
naslagom mekog mulja, ova monta a radi pravu stvar.
Gornja gumena perla treba da se postavi na dubinu mulja. Da
bi ovo pravilno uradili, prvi put zabacite sistem i ostavite ga oko 30 min-
uta. Nakon laganog izvaèenja, na upredenoj struni æe ostati jasan trag do
koga je upala u mulj. Na to mesto postavite gumenu perlu. Bolja je vari-
janta da na kraj strune, navuèete komad silikonske ili plastiène cevèice.
Taj komad mora biti minimalno one du ine koje je mulj dubine. Potrebna
vam je cevèica koja nije glatka, kako bi se mulj zadr ao u tragovima na
njoj i kako bi znali gde da pozicionirate perlu.
Du ina predveza je 10 do 20 cm, a te ina olova 50 do 100 g.
Perlicu do olova treba zalepiti, dok druge
dve kao i vrtilicu na koju se kaèi pred-
vez treba ostaviti kliznim.

Dubinski ribolov
The Keith Lambert CAT-O-COPTER
rednost ovog, u suštini klizeæeg sis-

tema, je da se postavljanjem
taèno eljenu dubinu.

P stopera, mamac pozicionira na
Osnova sistema je lift koga

èine dve od 3 do 6 cm u preèniku
velike kugle stiropora. Kugle æe se
popeti po najlonu sve do stopera.
Vrlo je bitno da se kroz centar kugle
provuèe komad cevèice, kako bi
struna lako mogla da klizi. Ispod
stopera se mo e postaviti i mala
perla, da se ne desi da stoper
zaka e.
Olovo treba da je dovoljno
teško, kako bi onemoguæilo kedera
da ga pomera i eventualno umrsi.
Ovaj sistem je prevshhodno

namenjen lovu sa ivim
kederom. Mrtav keder ili parèe
bi se prilikom zabacivanja
umotali o glavnu strunu i ne bi
bili atraktivni.
Na slici levo dat je izgled
N postavljenog sistema.

Link rig
va monta a je varijacija na temu

running riga. Namenjen je lovu
O grabljivih riba na vodama sa
izuzetno mekim dnom. Glavna modifikacija je oznaèena strelicom. Na
kraj strune postavlja se stiroporna kuglica, a nakon nje gumena ili silikon-
ska cevèica. Na kraju se postavlja udica.
Stiroporna kuglica podi e mamac i èini ga plutajuæim. Silikonska
ili plastièna cevèica se postavlja unutar mamca. Na taj naèin se mogu
kaèiti vrlo meki mamci, koji bi se raspali ukoliko bi se koristile druge
monta e.
Vrlo je bitno da izmeðu vrtilice i olova postavite perlicu (bli e
olovu) i komad silikonske ili gumene cevèice (ka vrtilici). Ova dva ele-
menta imaju zadatak da saèuvaju od ošteæenja vrtilicu i strunu prilikom
zabacivanja.
Podvez mo e biti monofilament, ali i upredena struna. Udicu
treba prilagoditi mamcu koji se koristi.
Te ina olova je od 50 do 100 g.
J
“Uptide” rig
ptide tehnika je detaljno objašnje-

na u delu o ribolovnim tehnikama.
U
bi se sama monta a bolja shvatila.
U ovom tekstu date su slike kako

Pop up deadbait rig
koliko elite da mrtav mamac

prezentujete kao plutajuæi, ovaj
U sistem æe vam to i omoguæiti.
Da bi sistem pravilno funkcionisao unutar mrtvog mamca
potrebno je postaviti komad plute, stiropora ili nekog drugog plutajuæeg
materijala koji æe je podiæi sa dna. Takoðe, dobro je malom gumicom za
tegle ili komadom konca, privezati drugu trokraku i podvez na mestu
repnog su enja mrtvog mamca.

Arsley i feeder rig
rsley rig se koristi na rekama i jez-

erima, na mestima gde se prethod-
prihranjuje.
A no i u toku ribolova dodatno
Pogodno je da olovo (arsley bomb) ima na sebi kopèu kako bi

se na licu mesta moglo menjati, a da se ne prekida veæ postojeæi sistem.
Ukoliko elite dalje zabaèaje, treba postaviti te e olovo i obrnuto.
Ova monta a je slièna drugoj varijanti running riga, kod koga se
ne postavlja kopèa na olovu.
Umesto olova moguæe je postaviti hranilicu i onda se ta
monta a naziva feeder rig.
Kada se struna provlaèi
kroz hranilicu, kao što je sluèaj
na slici tri, monta a se nazi-
va In-line feeder rig.
89

Paternoster rig
va monta a kod nas pokriva

preko 70% sluèajeva kada se
O montira predvez iznad olova.
Iako je izuzetna u onim sluèajevima kada je dno reke ili jezera obraslo
travom, ipak treba upoznati i ostale naèine monta e.
Pored monta e prikazane na slici, moguæa je i varijanta sa hranil-
icom.

Link leger rig
ao što paternoster monta a pokri-

va veæinu monta a iznad olova, link
monta a ispod olova.

K leger monta a pokriva veæinu
Daje dobre rezultate kada je dno muljevito i kada riba uzima

agresivno mamac. Kako je ovde olovo nepomièno, ova monta a se nazi-
va i monta a sa nepomiènim olovom.
de

Barbel rig
arbel rig je specijalno razvijen za

lov mrene. Na osnovnu strunu
B nosivosti od oko 2,7 kg, postavlja
se udica. Prilikom monta e udice potrebno je postaviti i dlaku, kako bi se
na nju postavio komad mesnog nareska ili sira. Na oko 40 cm iznad,
potrebno je postaviti predvez du ine 30 cm i na njega treba postaviti
hranilici namenjenu zrnastoj primami. Hranilicu treba napuniti konopljin-
im semenom.
Prvih 5 do 10 zabaèaja vrši se u kontinuitetu, kako bi se
napravio tepih od konoplje, a nakon toga se zabacuje namamèena
udica.

Feeder helicopter rig
rlo dobra kombinacija helikopter

monta e sa hranilicom je data na
V slici ispod. Du ina predveza na
kojima su udice je oko 15 cm, dok je du ina strune od vrtilice do hranil-
ice 36 cm. Treba obratiti pa nju da se donji i gornji predvez u
opuštenom stanju ne dodiruju. U suprotnom, broj mršenja prilikom
zabacivanja je znatan.

Zender rig
ender ili smuðaroška monta a je

prvenstveno namenjn lovu ove
Z
se na nju uhvate i bandar, štuka ili som.
vrste ribe. Meðutim, nije retkost da
Kod pravilne mota e na kraj strune postavlja se alkica, gumena

ili plastièna perlica i vrtilica. O alkicu se kaèi tanak najlon du ine oko 1 m
nosivosti od 9 kg. Za kraj tog najlona pove e se olovo te ine 50 do 100
g. Na vrtilicu na glavnoj struni postavlja se struna, a ukoliko se oèekuje
štuka sajlica, nosivosti 7 kg, na èijem se kraju vezuju dve trokrake udice
br 12. Rastojanje meðu udicama zavisi od velièine kedera koji se koristi.
U ovoj metodi mo e se koristiti iv ili mrtav keder, kao i parèe.

Float paternostar rig
ve su varijante ove monta e

namenjene lovu grabljivica. Prva
D na slici je monta a
promenljivom dubinom. Dubina se šteluje pomeranjem komada plute ili
sa
stiropora po osnovnoj
struni. Komad se fiksira
sa po jednim olovcem
sa obe strane.
Druga varijanta je
kombinacija dubinske
metode i metode sa
plovkom. Izuzetna je
kada riba stidljivo grize,
jer koristi plovak kao
indikator.

Bottle rig
koliko sa obale elite da lovite

krupne somove, ovaj metod je
U dobar. Kamen kojim optereæujete
plastiènu bocu treba da je dovoljno te ak, kako bi meki najlon izmeðu
glavne strune i kanapa kojim je on vezan za bocu, pukao kada riba uzme
mamac. Ne urite sa kontriranjem. Obratite pa nju da mamac uvek bude
iv i atraktivan.
W
Free running paternoster rig
va varijanta paternoster monta e

je izuzetna na terenima koji su
O obrasli niskom travom ili plitkim
muljem. Potapajuæim plovkom, moguæe je podesiti dubinu na kojoj æe se
pokretni predvez pomerati, a da ne kaèi dno.
Ovaj sistem se pre svega koristi kod lova ivim mamcima. Kao
osnovna struna se koristi ona nosivosti od oko 7 kg, a nešto slabija za
povezivanje olova.

Monta a sa odstojnicima
dstojnici su ièani elementi, koji

onemoguæavaju mršenje pred-
O veza i podveza za glavnu strunu,
pri èemu dr e konstantno odstojanje. Mana odstojnika je što je
nemoguæe napraviti klizni sistem, koji bi pru ao mali otpor pri uzimanju
mamca. Takoðe, odstojnici umeju da prave probleme prilikom izvlaèen-
ja, kaèeæi se za strukture i travu na dnu. Nekoliko varijanti monta a sa
odstojnicima dato je ispod.

Mach ribolov
River & canal rigs
eè ribolov se odlikuje vrlo finim

monta ama. Koriste se izuzetno
M tanke strune i sitne udice.
Olovca se po pravilu rasporeðuju na više mesta ispod plovka. Koriste se

i sitne mikro-vrtilice, koje odvajaju glavnu strunu od podveza. Podvez je

uvek tanji od glavne strune.
U ovom delu su predstavljeni oni sis-
temi koji se koriste u ribolovu na tekuæim
vodama - rekama i jezerima.
Prva monta a se koristi kada rade
vrlo sitne ribe i kada mamac uzimaju
posebno oprezno.
Druga monta a se koristi kada se na
mestu pojave krupnije i sna nije ribe.
T r e æ a
monta a koristi
oliveti olovo.
Obratite pa nju
da se ispod i
iznad olivetija
postavlja po
jedno malo
o l ovo - s to p e r,
koja pozicionira-
ju oliveti na
pravom mestu.
Èetvrta
monta a se koristi
na rekama izuzetno jakog toka. Neophodan je
specijalni plovak koji boèno daje vrlo mali
otpor vodi.
Najzad, peta monta a se koristi na
kanalima. Ovde treba obratiti pa nju na stop-
er iznad grupe olovaca.
gh
Lake rigs
ezerska voda je mirna, pa je

plovkarenje na njoj mnogo jednos-
J tavnije. U ovom tekstu date su neke
karakteristiène monta e za ovu vodu.

Prva je klasièna monta a. Druga se koristi kod lova uvek

plašljivih bodorki. Treæa je odlièna kada se na dnu plasira mamac za jato
deverika ili babuški.
Èetvrta monta a opisuje naèin kaèenja oliveti olova. Peta se
koristi kada su ribe izuzetno oprezne i kada su im grizovi jako slabi.
Kada se u toku pojave krupnije ribe, treba koristiti veæe plovke
i šestu monta u.
Najzad, kada se oèekuje šaran, koristite poslednju, sedmu
monta u.
f
Plovkaroške
tehnike
Stret-pegging rig
va plovkaroška monta a se koristi

u tekuæim vodama. Bitno je da je
O plovak namešten na duplu
dubinu vode. Na oko 20 cm od udice, postavlja se niz olovaca te ine
0,40 g. Ova niska sigurno dr i mamac priljubljen na dnu i ukupna te ina
treba da je dupla nosivost plovka. Kako plovak ne bi tonuo ispod
površine, najlon od vrha štapa do plovka mora biti nategnut svo vreme.

Lay-on rig
imi, kada je tok vode br i i uopšte u

tekuæim vodama, ovaj metod je
Z dosta uspešan. Sistem zabacite
nizvodno i pustite da se smiri. Nakon toga podizanjem vrha štapa
postavite ga u polo aj prikazan na slici.
Na maloj slici je data druga varijanta ove monta e, kod koje je
vrlo bitno da je ceo sistem malo jaèe optereæen od nosivosti samog
plovka, kako bi se formiralo koleno na najlonu.
Kada riba uzme mamac, jasno æe se videti indikacija na plovku.
Ova metoda je dobra za sve ribe dna.

Pec-pec rig
ada se lovi bela riba dugim

teleskopskim štapom, kod nas
K poznatim kao pec-pec, pravilan
raspored olovaca je od presudnog znaèaja za uspešnost. Varijante date
ispod sa leva na desno imaju sledeæe karakteristike: 1. dobro reaguje na
horizontalno vuèenje, 2. još bolje uraðeno progresivno optereæenje, 3.
tamo gde je dubina vrlo mala da bi se upotebio prethodni sistem, koristi
se ovaj, 4. kao i prethodno kada je vodena struja jaka, 5. kao prethodno
samo osetljivije, 6. kada je potrebno brzo spustiti mamac na dno, 7.
manje osetljiva varijanta prethodnog veza, 8. kada se lovi na dnu u
brzim vodama, 9. brzo tone i dobro reaguje na trzaj, ali daje jak otpor
ribi i 10. osetljivija varijanta prethodnog veza.
1. 2. 3. 4. 5. N 6. 7. 8. 9. 10.

Drift-float rig
vo je vrlo interesantna monta a,

koja je u suštini poboljšanje baler-
O ine koja je namenjena vetrovitim
uslovima. Obratite pa nju na malo jedro, koje mo ete naèiniti od papira
ili komada lake plastike, na plovku. Nakon zabacivanja sistema, sistem æe
se pod uticajem vetra polako kretati u jednom pravcu. Najlon treba da
je popušten, kako bi plovak
doplovio do eljenog mesta. Kada
se on pozicionira, zategnite najlon
što æe zaustaviti sistem.
Ovim sistemom se mo e
loviti u gornjih 1 m vode, na sve
vrste ivih i mrtvih kedera, kao i na
parèe.
de

Surface rig
od nas se šaran vrlo retko lovi na

samoj površini. Meðutim, ova
K metoda je izuzetno èesta i uspeš-
na i potrebno joj je posvetiti pa nju. Kao mamac se obièno koristi hleb-
na pahulja ili korica hleba. Izuzetnu pa nju treba posvetiti prilasku vodi i
maskiranju kako vas riba ne bi uoèila. Primamljivanje treba da bude
prisutno i to samo plutajuæim mamcima.
U trenutku uzimanja mamca, riba èini izuzetno jak udarac pa je
potrebno da budete spremni. Kompletna oprema mora biti zadovol-
javajuæeg kvaliteta, ilava i èvrsta.
Obratite pa nju na plovak. On sam bez dodatnog optereæenja
zauzima pravilan polo aj. Struna se provlaèi sa gornje strane. Indikacija
trzaja je potapanje plovka.

Beachaster rig
koliko elite da lovite na površini

sa klasiènim priborom, ovo je
U monta a koja vam to mo e
omoguæiti. Umesto specijalnog plovka, ovde se koristi klasièni štukaroš-
ki plovak. Vrh štapa tako treba podesiti, da struna sve vreme stoji van
vode, a da se mamac naðe na samoj površini vode.
Olovo treba da je oko 60 g, kako bi osiguralo da ceo sistem
miruje i pod uticajem vodene struje. Ipak, lov na površini je najefikasniji
na mirnim vodama. Razlog je što je gotovo nemoguæe prihraniti mesto
na površini ukoliko je voda tekuæa.

Balerina rig
alerina je najpoznatija i najko-

rišæenija pokretna monta a kod
posebno štuke i bandara.

B nas namenjena lovu grabiljivica,
Sistem se sastoji od jednog

veæeg plutanog ili stiropornog plov-
ka velike nosivosti. Nosivost plovka
zavisi od velièine kedera. Najveæi
problem kod ove monta e je da je
izuzetno osetljiva na vetar i tok
vode. Meðutim, na mirnim
vodama, kada vetar ne duva ili duva
od obale ka èistoj vodi, ova
monta a ima izuzetne uspehe. Da bi
se spreèilo preterano šetanje plov-
ka, na najlon se postavlja olovo
adekvatne te ine. Ispod olova
postavlja se podvez sa sajlicom i
trokrakom udicom.
Du ina podveza treba da je
oko 30 cm. Ukupna du ina strune
od dna plovka do vrtilice ispod
olova treba da je od 60 cm do 1 m.

Fixed float rig
ao što je balerina najkorišæeniji

pokretni sistem, tako je fixed float
najpoznatiji nepokretni sistem.

K (sistem sa fiksnim plovkom)
Mo e se koristiti na svim vodama, bez obzira na vremenske

uslove i dubinu vode. Pored fiksnog naèina vezivanja koji je pokazan na
levoj slici, postoji varijanta sa pokretnim predvezom. Ova j predvez ima
samo najveæu dubinu, koja se podešava polo ajem olovnog graniènika.
Radnu dubinu , odreðuje sama riba keder.
Prvi sistem se mo e koristiti za sve mamce, dok desni sistem ima
smisla samo kada je mamac iv.

Wasser ball rig
asser kugla se mo e koristiti u

svim monta ama koje su pred-
W stavljene do ovog trenutka
umesto svih plovaka velike nosivosti. U onim situacijama gde je potreb-
no videti i najmanji titraj plovka, wasser kuglu ne treba koristiti, jer je
indikacija blagog trzaja vrlo slaba. Wasser kuglu treba koristiti onda kada
je griz ribe odluèan.
Ovde su data dva vrlo interesantna veza sa wasser kuglom. Prvi
levi je slièan surface rig-u, dok je drugi u suštini fixed float rig. Prednost
wasser kugle je da se vrlo lako mo e pomerati po struni i bez dodatnih
stopera mo e vršiti funkciju klizeæeg plovka.

plutajuæa-neutralna
perlica
Bolognaese rig
olognaese tehnika se koristi na

brzim tekuæim vodama. Odve su
B date dve monta e, prva je a fik-
snim, a druga je sa klizeæim plovkom.

Waggler rig
ri waggler monta e prikazane ovde

pokrivaju sledeæe sluèajeve: prva
T lov na kanalima i jezerima bez
vetra, druga kada je potrebno zabaciti daleko, a treæa je posebno
osetljiva na trzaj i pogodna kada ribe stidljivo grizu.
B
Muvanje
Moveing dead bait rig
ehnike muvanja i d igovanja su

prikazane u prethodnom poglavlju.
T Tu je objašnjeno da su same
tehnike vrlo sliène, te æe ovde biti prikazane neke karakteristiène metode
postavljanja mrtvog mamca na udicu, koji se mogu koristiti u ovim
tehnikama.
Levi niz slika predstavlja monta e za teško dno, za èisto dno i za
duboku vodu. Desni niz slika predstavlja monta e za èisto dno, za
teško dno i za duboku vodu.
Mrtva ribica se mo e podiæi od dna ukoliko se u njeno telo
ubaci komad plute ili stiropora.
Q
Varalièarenje
Jig rig
a montiranje silikonskih varalica na

udicu mo e se koristiti veæi broj
Z metoda. Sve su ovde nazvane jed-
nim imenom jig rig, meðutim svaki ima svoje ime i svoje specifiènosti.
Texas rig - pogodan za teške i travnate terene.
Tex-posed rig - poboljšani prethodni, bolje kaèi ribu.
Florida rig - odlièan za lov u travnatim d epovima.
Doodle rig - odlièan za vertikalno pecanje. Kuglica izmeðu
olovne glave i silikonske varalice pri pomeranju mora da slobodno
osciluje, kako bi proizvodila zvuk i izazivala ribu. Ovaj razmak treba da
je 30 cm.
Carolina rig - koristi se za lov na dnu. Struna od glave do udice
je od 30 cm do 1 m. Ribu izaziva vibracija silikonske varalice.
A
B
Florida rig
C Doodle rig
D Carolina rig
Texas rig Tex-posed rig
Tandem rig

Tandem carolina rig - dvostruki carolina rig.

Carolina jig rig - ispred silikonske varalice ve e se fantastièna
mušica ili strimer.
Mojo rig - Zamena za carolina rig, kada se koristi lak pribor. Jig
glava je izuzetno mala i laka.
Split shot rig - za bistre brze vode, kada mamac treba brzo da
tone. Na strunu se dodaje niz sitnih olovaca.
Leadhead jig rig - za pecanje u srednjim i gornjim slojevima.
Udica je okrenuta ka gore.
Weightless worm rig - za bistre stajaæe vode. Sistem bez
ikakvog ote anja.
Wacky worm rig - udica se postavlja po sredini silikonske varal-
ice. Mo e se opteretiti ispred varalice ili po sredini. U ovom drugom
sluèaju tone horizontalno.
Swimming worm rig - se dobija kada se koristi daleko veæa var-
alica nego što je udica i ote anje. Ovakva varalica tone polako u velikim
lukovima. Bez obzira koju monta u koristite, bitno je da je ona dobro bal-
ansirana i da varalica ne izgubi svoju prirodnu ivahnost.
Carolina jig rig Weightless worm rig
Mojo rig
Wacky rig
Split shot rig
Leadhead rig
Swimming worm rig

UV
150 Ribolovni sistemi Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin
RibolovaŁki
magazin
Revija za sportski ribolov,
ekologiju i turizam na vodi
email:
w w w.ribolovacki-magazin.co.yu
Radio Televizija "LASTAVICA" emituje radio pro-

gram od 1992. godine, a televizijski od 1997.
godine i to na frekvenciji FM 107.2 MHz,
odnosno na 51 UHF kanalu.
http://www.lastavica.com
Èetvrtak 18:00 - Utorak 13:00 r
Emisija namenjena svim ljubiteljima prirode i ribolova; ako vas interesuje koja riba "radi", koji
mamac upotrebiti, kakav pribor izabrati dru ite se sa nama i sigurno æete uæi u zanimljiv svet
ribolova.
priprema i vodi Zoran Stankoviæ
III deo:
Ribolovni pribor 2
Predgovor III delu
vo poglavlje je nastavak II poglavlja knjige “Tajne ribolova” u
O kome su obraðeni: ploci, udice, strune, èvorovi, èuvarki i mere-

dovi. U ovoj knjizi daæe se najkraæe i najneophodnije informa-
cije vezane za izbor olova, mašinica i štapova u zavisnosti od vrste
ribolova.
tel/fax: 035/321-064 doo"MIKS-SAL"

mob. 063/73 00 78 Svetog Save
mob. 063/615 860 b.r.55
e-mail:
L O V----RIBOLOV----SPORT
prodavnica
LASER
Revija za
ljubitelje
prirode
http://www.zov.co.yu
e-mail: zov@eunet.yu
Olovo
amena olova je da omoguæe

plasiranje mamca na adekvatnu,
N eljenu daljinu i da daju potrebnu
te inu samoj monta i kako bi joj omoguæila funkcionalnost.
Postoji bezbroj razlièitih oblika olova, ali su najpoznatija ona u
obliku: bombi (suza), kutija (paralelopipeda i trapeza), bureta (valjka),
lopte i glave metka. Aerodinamièna, duguljasta i obla olova mogu se
baciti na veliku udaljenost, ali vrlo loše stoje na samom dnu. Koriste se
obièno za tehnike povlaèenja i kotrljanja, gde se u toku ribolova mamac
pomera. Sa druge strane, kutijasta olova i olova u obliku bombe (Arsley)
pru aju veæi otpor pri letu kroz vazduh, ali su na dnu prilièno statièna.
Ovo posebno va i za pljosnata kutijasta olova. Mana ovih olova je što
prilikom izvlaèenja lako mo e doæi do njihovog kaèenja za podvodne
strukture. Uobièajene mase olova za dubinski ribolov su od 15 do 60 g,
mada se mogu naæi i posebno teška olova i do 100 g, namenjena lovu
šarana, soma i druge krupne ribe na velikim udaljenostima ili modernim
metodama u kojima olovo slu i i za davanje inicijalne kontre ribi.
Kao što se krupnija olova koriste pri dubinskom ribolovu, sitnija
olova (olovna saèma) se koriste kada se lovi na plovak mach, bolonjez i
ostalim plovkaroškim tehnikama. Ova olova su obièno u obliku loptica i
štapiæa i njihova masa se kreæe u granicama od 0,04 g pa sve do 1,89 g.
Velièine ovih olovaca su standardizovane i date su im oznake. Kako se u
literaturi èesto mogu naæi njihove oznake, ali ne i masa, ovde æe biti data
izuzetno potrebna tabela.
Pored klasiènih olovnih ote anja, postoji još jedan tip olovnih
ote anja koja se kaèe direktno na vrat udice, kada se lovi silikonskim var-
153
154 Ribolovaèki pribor 2
alicama. U nas su to poznate jig-glave. Jig-glave mogu imati razlièite

oblike u zavisnosti od metode za koju su namenjene.
eleo bih da uka em na èinjenicu da je olovo izuzetno otrovno
za sav ivi svet. Njegova osobina da se nagomilava u organizmu, jer ga
Oznaka No0 No1 No2 No3 No4 No5 No6

Te ina 0,39 0,29 0,27 0,22 0,18 0,15 0,13
(u gramima)
Oznaka No7 No8 No9 No10 BB AAA SG
Te ina 0,39 0,29 0,27 0,22 0,18 0,15 0,13
(u gramima)
metabolizam ne mo e izbaciti, èini ga još opasnijim. Zato savetujem

svima da koriste savremena ekološka ote anja izraðena od netoksiènih
materijala. Ipak, ukoliko ne mo ete doæi do takvih ote anja, pazite na
svako olovce koje vam ispadne na obali i trudite se da ih nakon pecan-
ja sve pokupite. Na taj naèin saèuvaæete ivi svet oko voda.
DE
Mašinice
ibolovaèka mašinica ili èekrk je

bitan deo svakog ribolovaèkog
R pribora i sistema. Namena
mašinice je da omoguæi da se mamac zabaci na adekvatnu daljinu, pri
èemu kontroliše strunu i ne dozvoljava da se višak strune naðe slobo-
dan, sem u sluèajevima kada je to tehnikom ribolova zahtevano.
Izuzetno bitna namena mašinice je da precizno i pedantno slo i strunu
na kalem. Lepo slo ena struna se ne mrsi pri otpuštanju, a sa druge
strane omoguæava dalje zabaèaje posebno lakših mamaca. Najzad,
ugraðena koènica u mašinici, adekvatno podešena vrši pravilno i kon-
stantno umaranje ulova.
Pri izboru mašinice treba se usredsrediti na neke detalje, koji
odvajaju dobre od loših modela. Posebnu pa nju pri kupovini treba da
obrate oni ribolovci koji ele da se bave varalièarskom tehnikom, jer je
habanje mašinice izuzetno veliko, zbog velikog broja radnih sati, i oni
koji ele da se bave modernim šaranskim ribolovom, jer ova tehnika
zahteva odreðene moguænosti mašinica.
• prenosni mehanizam - mo e biti izraðen u obliku pu a i u
obliku tanjira. Zbog veæe ukupne površine naleganja kod pu nog
prenosa, ovaj je dugotrajniji i otporniji na habanje. Meðutim, zbog sku-
plje izrade, vrlo je redak i prilièno podi e cenu èekrka. Sem ukoliko ste
zahtevni ribolovac i volite da umarate ribu okretanjem ruèice u oba prav-
ca, bez upotrebe koènice, nije vam potreban pu ni prenos.
• prenosni odnos - pokazuje koliko puta æe se okrenuti špulna
dok vi okrenete jednom ruèicu. Veæi prenosni odnos garantuje veæu brz-
inu namotavanja strune. Odnos vam je bitan samo ukoliko lovite varal-
155
ièarskom tehnikom i u tom sluèaju odnos mora biti bar 1:5.

• sistem za slaganje strune - omoguæava ravnomerno namo-
tavanje strune po celoj površini špulne. Lepo slo ena špulna omoguæava
daleke zabaèaje i ne dozvoljava da se struna upetlja ili zaglavi na špulni.
Tehnološki najnapredniji sistem za slaganje strune je “Worm Shaft” kod
koga se struna sla e unakrsno. Ovaj sistem je bitan ukoliko se odluèite za
varalièarsku tehniku, posebno ukoliko lovite sa lakim mamcima, koje je
potrebno baciti na veliku daljinu, kao i kada lovite upredenim strunama.
• špulna - slu i da se na nju namota struna. Veæina proizvoðaèa
svoj proizvod oprema dvema špulnama: grafitnom i aluminijumskom. Po
obliku najèešæe se razlikuju plitke i dugaèke špulne (namenjene dalekom
izbacivanju lakih tereta) i duboke i kratke špulne (namenjene dubinskom
ribolovu, gde je potrebna velika rezerva strune).
• sistem za slobodni hod špulne - omoguæava ribi da slo-
bodno izvlaèi strunu sve dok ribolovac ne kontrira. Sem ukoliko ne lovite
modernim šaranskim ribolovom, ovaj mehanizam vam nije potreban.
• koènica - je vitalan deo svake mašinice. Veæina ribolova
koènicu ne koristi ili je koristi nepravilno. Namena koènice je da umara
ribu, dok ona odlazi od ribolovca izvlaèeæi strunu. Mora biti tako
podešena da ne dolazi do loma štapa ili pucanja strune usled sile koju
riba izaziva. Potpuno zategnuta koènica, dovešæe do sigurnog gubitka
svakog malo krupnijeg ulova, usled pucanja strune ili ošteæena opreme.
• kuæište - se danas izraðuje od aluminijuma ili od karbonskih
materijala. Aluminijum je skuplji i èvršæi i ovakve mašinice su mnogo tra-
jnije. Obratite pa nju da se svi zupèanici i le aji oslanjaju na kuæište.
Ukoliko se ta le išta u mašinici prošire dolaze do lufta osovina.
• kuglièni le aji - omoguæuju ravnomeran i miran rad mašinice.
Danas svi modeli imaju bar jedan le aj. Minimalno je potrebno da se le aj
nalazi u glavi rotora na glavnoj osovini. Najèešæi modeli su sa tri le aja i
oni imaju pored le aja u glavi i jedan na kraju glavne osovine i jedan na
voðici strune. Veæi broj le aja od tri, èešæe neopravdano di e cenu nego
što podi e kvalitet èekrka.
XY
Štapovi
amena štapova je da omoguæi

precizno plasiranje sistema, sig-
N nalizira trzaj ribe, amortizuje
udare ribe i u kombinaciji sa mašinicom vrši umaranje ribe pri izvlaèen-
ju.
Moderni štapovi se izraðuju od fiberglasa, karbonskih vlakana i
njihove mešavine. Fiberglas štapovi su elastièniji, jaèi, jeftiniji i te i.
Uglavnom se koriste za dubinski ribolov, onda kada štap nije potrebno
dugo dr ati u ruci i kada nije potrebno da budu du i od 5 m. Karbonska
vlakna (pogrešno nazvana grafitna) èine veliku grupu razlièitih materijala,
sa velikom varijabilnosti osobina. Generalno gledano, karbonska vlakna
su lakša od staklenih vlakana (fiberglas) i koriste se za duge štapove ( od
5 pa do 12 i više metara) i za one štapove koje je potrebno dugo dr ati
u ruci, kao i za veliki broj štapova sa paraboliènom krivom savijanja.
Mešavina karbona i fiberglasa je kompromis izmeðu cene i kvaliteta i
veæina štapova na tr ištu spada u ovu grupu.
Po svojoj konstrukciji štapovi mogu biti:
• teleskopski - kod kojih se jedan nastavak uvlaèi u drugi.
Prednost ovih štapova je mala transportna du ina. Mana im je relativna
krtost i veliki broj spojeva. (izuzetno su osetljivi na upadanje peska
izmeðu spojeva) Obièno se štapovi bez sprovodnika du ina od 2 do 7
m, bolonjez štapovi i mach štapovi realizuju kao teleskopski štapovi.
• štek - je štap od dva ili više delova kod kojih se jedan deo
natièe na drugi. Mogu biti i puni i šuplji, za razliku od teleskopskih koji
moraju biti šuplji. Zbog manjeg broja spojeva i moguænosti izrade punih
delova ovi štapovi su jaèi i trajniji od teleskopskih. Mana im je velika
157
transportna du ina. Najdu i štapovi šteke mogu biti dugi i 12 i više

metara.
Pri izboru adekvatnog štapa treba obratiti pa nju na sledeæe
karakteristike:
• du ina štapa - ukoliko lovite štapom bez sprovodnika du ina
je od 1,5 do 7 m, štekom od 3 do 14,5 m, za bolonjez tehniku koriste se
štapovi od 2,4 do 3,6 m, za mach tehniku 3,6 do 4,5 m, za varalièarenje
iz èamca 1,8 do 2,4 m, a sa obale od 2,4 do 3,6 m i za moderni šarans-
ki ribolov od 3,3 do 3,9 m.
• te ina bacanja (T.B.) - je ona optimalna te ina sistema za koju
je štap predviðen. Te ina bacanja se daje u vidu opsega vrednosti. (npr.
5-25g, 10-30g, 20-40g, 30-60g, 50-100g, 100-250g,...)
• akcija štapa - pokazuje kako se štap saviju ukoliko se optereti
optimalnom te inom. Štap se mo e savijati samo vrhom (brz štap - akci-
ja “A”), prvom treæinom (brz štap - akcija “B”), prvom i drugom treæinom
(umereno brz štap - akcija “C”) i kompletnom du inom od rukohvata
(spor štap - parabolik).
• test kriva (T.C.) - je karakteristika parabolik štapova. Pokazuje
koliko treba da bude te ak teret koji okaèen za vrh štapa savija isti pod
pravim uglom, ukoliko štap stoji paralelno sa zemljom. Izra ava se u libra-
ma (lb). Jedna libra ima te inu od 453,6 gr. Da bi T.C. petvorili u T.B.,
potrebno je T.C. pretvoriti u grame (mno enjem sa 453,6) i podeliti sa
16. Ukoliko elite da izraèunate kolika je idealna nosivost strune nekog
karbonskog štapa potrebno je T.C. pretvoriti u grame (mno enjem sa
I
453,6) i pomno iti sa 5.
Radio 021
radio koji povezuje ljude
http://www.radio021.co.yu
IV deo:
Tipovi ribolova u zavisnosti od terena
Predgovor IV delu
potreba ribolovnih tehnika i sistema zavisi od tipa vode na koji-
U ma se lovi. U ovom delu biæe objašnjene neke specifiènosti

vezane za lov na jezerima, rekama i kanalima u zavisnosti od nji-
hove velièine i doba godine.
U engleskoj literaturi ova tematika se naziva jedinstvenim
imenom “watercraft”. Ovaj termin u suštini oznaèava poznavanje karak-
teristika voda i ivota u njoj.
Kada krenete na neku vodu treba imati na umu oje ribe u njoj
uopšte ive. Skoncentrišite se na one vrste kojih ima najviše. Ako idete na
slepo, probajte sa nekim opšte prihvaæenim mamcem ( mesni crviæi ili
gliste), pa po ulovu se skoncentrišite na dalje pecanje. Ukoliko se na
vodi naðete predveèe ili rano ujutro, lako æete primetiti mesta gde ribe
dolaze do površine, to su obièno i dobra mesta za lov.
PRVI HRVATSKI
MJESE¨NIK ZA
SPORTSKI
RIBOLOV
Jezera
Lov na jezerima
ajva nija karakteristika jezera je da
se voda u njima vrlo slabo ili nima-
N lo ne kreæe. Zato je va no obratiti
pa nju na vertikalnu komponentu kretanja vode u jezerima, koja je u
tekuæim vodama malo bitna. Naime, obratite pa nju na pravac duvanja
vetra. Površinski sloj vode uvek prati pravac vetra, meðutim kada ovaj
sloj priðe obali, on nastavlja svoje kretanje uz liticu u dubinu i po dnu se
vraæa u suprotnom smeru, sa sobom noseæi hranu sa površne i dna. Ova
hrana se nagomilava odmah nakon prve prepreke (terase) na dnu. To je
mesto gde generalno treba tra iti ribu.
Male bare
Lov ribe na malim plitkim barama-jezerima èija širina u najširem delu ne
prelazi dve du ine štapa mo e biti izuzetno interesantna. Kako su ove
vode zapreminski male, potrebno je da su bar delimièno okru ene veg-
etacijom, kako bi joj delovi bili u stalnoj senci. Na ovaj naèin se osigura-
va pravilna biocenoza u kojoj mogu da rastu biljke i ive i razmno avaju
se insekti i ribe.
U ovim vodama mo ete oèekivati šarane i štuke do 3,2 kg, linjake
i deverike do 1,4 kg i crvenperke, bodorke, babuške i bandare do 0,45
kg. Naravno ne mora biti svih ovih vrsta, ali su one moguæe.
Pronala enje pravog mesta svodi se na pronala enje znakova
ivota u vodi. Iz daljine mo e vam pomoæi dvogled, a za bli e detalje
koristite polarizacione naoèare koje omoguæavaju da zavirite ispod
površine. Tra ite sledeæe stvari:
• mehurove gasa na površini vode koji, ukoliko im se lokacija
Sponzor poglavlja:Riibici i ribe 161

162 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe
pomera, potièu od ribe koja rije dno. Sitni mehurovi potièu od linjaka, a
krupniji od deverike i šarana
• pokrete priobalnog ševara koga pomeraju šaran, deverika i
linjak u potrazi za hranom
• pomeranje listova lokvanja koga gurkaju crvenperke u potrazi
za pu evima
• zamuæenje vode koje u plitkoj vodi mogu praviti šaran, dev-
erika i linjak u potrazi za hranom na dnu
• prstene na površini vode koje ostavljaju crvenperke loveæi
insekte sa površine vode
Zimi ribe tra ite u najdubljim delovima, sa proleæa uz travu gde
se mresti, a leti kada je sunèano u senkama koje baca drveæe, a kada
duva vetar bli e obali na koju vetar naduvava talase i hranu.
Pribli avanju mestu ribolova treba dati posebnu pa nju. Uradite
to što tiše i pa ljivije, jer æe vas ribe osetiti, buduæi na male dimenzije
vode i njene male dubine. Bare su retko dublje od 2 m i obièno imaju
meko dno obraslo biljkama. Samo najdublji delovi mogu biti bez rastin-
ja.
Mamci za ove vode su: hleb (u svim oblicima), mesni crviæi,
kukuruz šeæerac i gliste.
Od tehnika treba koristiti:
• U vrlo plitkim barama, u kojima ima šarana i linjaka, treba koris-
tit freeline metod. Ovo je varijanta dubinskog metoda, kod koga se ne
kaèi olovo niti hranilica, veæ se umesto ote anja uzima odreðena kolièina
primame u rukci se stisne oko glavnog najlona i mamca. Ovako “okaèe-
na” primama æe poslu iti i da se sistem zabaci i da se riba primami.
Mašinicu treba ostaviti nepreklopljenu ili koristiti onu sa baitrunner-om
kako bi riba slobodno uzela mamac.
• Ukoliko pecate na samoj sredini svi waggler, pole i pec-pec
sistemi se mogu koristiti. Dohranjujte èesto i pomalo.
• Na ivicama trave treba loviti na samom dnu i za tu svrhu je
najbolji lift-float metod.
Generalno gledano, budite oprezni sa primamom, jer je u ovim
vodama ribu najlakše prehraniti.
Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 163
Mala duboka jezera - ciglane i šljunkare

Bilo da su prirodnog porekla (obièno u planinskim krajevima gde je
došlo do plavljenja prirodnih udubljenja) ili veštaèka (šljunkare ili
ciglane) ove vode su idealne za ivot velikog broja krupnih primeraka
riba.
U zavisnosti od toga kako je ovakvo jezero nastalo, i njegovo
dno mo e biti sasvim pravilno (kao kod bazena) ili izuzetno slo eno, sa
puno kaskada i prepreka na dnu. Od presudnog znaèaja za uspešan
ribolov je upoznavanje sa strukturom dna. Za ovu svrhu mo ete koristiti
razna pomagala od onih koja se montiraju na kraj strune i kojima se meri
dubina u najbli oj obalnoj zoni, pa sve do ultrazvuènih sonara koji mogu
dati detaljnu sliku dna. Obratite pa nju na rezultat merenja dubine. Kod
ovih jezera nije redak sluèaj da su najdublja upravo pri obali, a sve pliæa
ka centru. Ovo posebno va i za ciglane i šljunkare zbog specifiènog
naèina vaðenja materijala u trenutku formiranja udubljenja.
Pored slike dna, treba obratiti pa nju na temperaturnu slojevi-
tost ovih voda. Naime temperatura vode se u toku godine menja u gorn-
jih 6 m vode, dok je na dubinama veæim od 6 m temperatura stalna i
iznosi 4OC. U ovim dubinama ribu treba tra iti samo zimi, kada su gornji
slojevi vode prehladni. Ukoliko duva izuzetno sna an vetar, dolazi do
naginjanja ove linije vode i to tako što se ona prostire od površine vode
na strani od koje duva vetar, pa sve do najveæih dubina na strani ka kojoj
duva vetar. Odavde treba zakljuèiti, da u trenucima kada duva vetar,
ribu treba loviti sa obale na koju vetar duva. Ovo pravilo va i tokom cele
godine osim zimi, kada treba iæi na suprotnu obalu.
Kao što je i reèeno u ovim vodama ive gotovo sve vrste riba
mirnih voda, sa tim da šaran i bandar mogu porasti izuzetno veliki.
Ukoliko se odluèite za lov šarana na dnu, imajte na umu da na velikim
dubinama nema mnogo svetlosti i da riba mamac mora naæi po “njuhu”.
Dakle, koristite uljne-masne mamce i uljane atraktore i mirise.
Za lov šarana, babuške i deverike mogu se koristiti svi poznati
sistemi za dubinski ribolov i sistemi za moderan šaranski ribolov. Ukoliko
lovite bodorke, tra ite in na samoj sredini pri površini vode koristeæi
waggler sistem. Štuke i bandare lovite u priobalnom pojasu, na dubina-
ma do 3 m klasiènim dubinskim sistemima za lov grabljivica ili balerinom.
Gradska veštaèka jezera

Kod nas ima dosta gradskih jezera, koja su veæinom nastala veštaèkim
putem, obièno gradnjom zaštitnih brana ili ispunjavanjem pogodnih
udolina vodom. U letnjim su mesecima namenjena rekreaciji graðana.
Oko ovih jezera obièno nema nikakvog visokog rastinja koje bi bacalo
senku na vodu. Obale su ureðene i mogu biti šljunkovite u obliku pla a
ili betonske sa oštrom promenom dubine u priobalju. Dubina im se
postepeno poveæava i u najdubljem delu ne prelazi 4 m.
Na ovakvim vodama, ribolov je ogranièen u periodu “van
sezone kupanja”, pa se tada i ostvaruju najveæi ulovi. U smiraj dana i
noæu, kako nema ljudi na obali, ribe postaju manje oprezne i treba ih
tra iti u pliæim delovima. Kada birate mesto, obratite pa nju na ostale
ribolovce. Na ovim jezerima obièno ima dosta pecaroša i posmatrajuæi
njih, lako æete naæi dobre pozicije.
Somovi, karaši, šarani i klenovi obièno èine ribolovno vredne
ribe. U nekim od ovih voda ima i štuka, meðutim brojnost njihove pop-
ulacije je u direktnoj srazmeri sa kolièinom priobalnog rastinja.
Šarana u ovim vodama treba tra iti u svim dubinama. Èesto pri-
lazi obali i hrani se u samom pliæaku. Voli sunèane intervale dana i dane
kada duva blagi povetarac i obièno se zad ava na mestima gde je dno
èisto i prekriveno muljem. Karaša tra ite u samom priobalju kao i na mes-
tima gde se dubina naglo menja. Pecajte sa one strane ka kojoj duva
vetar. Klen se kreæe u jatima i to sitniji pri površini, a krupniji bli e dnu.
Voli sunèane intervale dana. Soma danju treba tra iti u najdubljim delovi-
ma, i u senci, ispod svake strukture koja se nadvisuje nad površinu, kao
i kod svake prepreke na dnu. Noæu som kreæe u potragu za hranom i
dolazi u pliæake.
Ukoliko lovite karaše ili sitnu belu ribu pri obali koristite najlakše
moguæe sisteme i duge pec-pec štapove i sisteme. Kao mamac koristite
ito, hleb i mesne crviæe. Klen se mo e loviti svim dubinskim sistemima i
varalièarskom tehnikom. Za šarana mo ete koristite sve dubinske i mod-
erne sisteme, a kao mamac dobro su se pokazali boili, kukuruz, mesni
crviæi, kasteri, glista i konoplja. Ukoliko lovite soma, odluèite se za adek-
vatan dubinski pribor, a kao mamac koristite d igericu, crnu glistu, dur-
baka ili èikova. Mo ete probati i varalièarenje. Kada u vodi ive i štuke,
mali plavac, crvenperka ili karaš kao ivi keder, odnosno beovica ili sitna
sunèica kao parèe mogu dati izuzetne rezultate.
Akumulaciona jezera
Ova jezera su delo ljudskih ruku i nastala su podizanjem brana na reka-
ma. Uzvodno od brana dolazi do nagomilavanja vode i stvaranja jezera.
Ova jezera imaju blagi tok u smeru kretanja osnovne matice i pru aju
velike moguænosti za lov kapitalnih primeraka.
Na ovakvim vodama tra ite sledeæe detalje:
• priobalni pojas obrastao u travu - privlaèi ribe sa proleæa da
se u njemu pari, a grabljivice u toku cele godine da iz nje napada sitnu
ribu
• pumpne stanice i prelivnice - dodaju novu sve u vodu u
glavnu masu i stvaraju mesta sa najbr im tokom. Izuzetno su privlaèna za
sve vrste riba, sa obzirom da se u tim delovima nagomilava hrana¸, a
voda ima najviše kiseonika.
• potopljene strukture - nastale akumulaciom vode, mesta su
gde se krupniji primerci riba rado zadr avaju. Ovde se misli kako na
eventualne potpoljene graðevine, tako i na mala uzvišenja i ostale intere-
santne strukture.
• originalan tok matice - je obièno najdublji deo akumulacije po
kome ribe dna patroliraju u potrazi za hranom.
• zid brane ili prelivnice - je mesto sa koga se lako mo e zabac-
iti u samu maticu. Raèunajte da je u tom delu strujanje najjaèe, a dubina
najveæa.
Na ovim vodama mo ete naæi sve vrste riba koji ive u slatkim
vodama vašeg regiona. Nakon dolaska na vodu treba locirati aktivnost
ribe. Leti, za vreme najveæih vruæina, deverika, štuka, bandar i bodorka
odlaze u najdublje delove ovih voda, dok šaran, linjak i crvenperka rado
ostaju u pliæaku. Kada duva blagi vetar, ribu tra ite na mestima gde on
najsna nije kovitla vodu i na strani obale ka kojoj duva. Takoðe, ukoliko
je izuzetno toplo u toku dana, riba se više hrani predveèe i u toku noæi.
Za deveriku na dnu koristite klasiène metode dubinskog ribolo-
va uz hranilicu, tra ite je u starom toku i na najveæim dubinama. Lovite je
na mesne crviæe i gliste. U priobalju, belu ribu lovite finim pec-pec alati-
ma na mesne crviæe, gliste, hleb i ito. U brzim delovima vode, mo ete

probati metode kotrljanja i zastavice, ukoliko tra ite mrenu ili skobalja.
Šarana mo ete loviti u priobalju lift-float metodom sa hlebnim mamcima,
a u dubini svim dubinskim i modernim šaranskim tehnikama sa kukuru-
zom šeæercem ili boilijima. Štuku lovite varalièarenjem, dubinskim ili
plovkaroškim metodama ( iv keder, mrtav ili parèe) sa obale, èamca ili
brane i ustave. Tra ite je u priobalnim delovima uz trsku ili leti na velikim
dubinama uvek tamo gde je riblja mlað. Bandara nešto dalje od obale i
ispod brane i prelivnice, kao i kod podvodnih prepreka. Varalièarite sit-
nijim varalicama ili koristite dubinske ili plovkaroške metode uz upotrebu
crnih glista, durbaka ili sitnih ribica kao mamaca. Soma tra ite na samom
dnu i lovite ga klasiènim dubinskim metodama, a kao mamac koristite
durbaka, crnu glistu, rovca, d igericu ili mrtvu ribu. Smuða æete naæi u
starom toku kod potopljenih struktura. Lovite ga varalièarskim meto-
dama, jigovanjem, muvanjem ili klasiènim dubinskim metodama. Mamac
treba da je mrtva ili iva riba ili parèe.
Lov iz èamca
Lov iz èamca nudi niz prednosti, od kojih su najva nije: moguænost pre-
ciznog pronala enja mesta gde se riba okuplja i moguænost korišæenja
svih poznatih tehnika ribolova.
Pre svega treba upoznati dno i strukture na njemu. To je iz
èamca lako, jer ste mobilni. Pretra ite što veæi prostor, a ukoliko planirate
da više puta izaðete na vodu, dobro bi bilo da napravite priruènu kartu
dna. Ona bi kao osnovu trebala da ima ucrtan oblik jezera i veæih
nepomiènih struktura na obali, koji slu e kao orijentiri. Svakom mestu
kome odredite dubinu, dodelite taèku na karti i kraj nje upišite dubinu.
Verovatno æete pored manjih struktura na dnu, pronaæi i više taèaka koje
su na istoj dubini i mogu se spojiti linijom. Te linije oznaèavaju terase na
dnu i obièno se u njihovoj blizini nalaze jata riba u potrazi za hranom.
Po vodi se kreæite što tiše, kako bi minimalno uznemirili ribu.
Kada naðete pogodno mesto, potrebno je da se tu i usidrite.
Iako vam se mo da èini da jezerska voda ne teèe, ona æe ipak vremenom,
uz uticaj strujanja vazduha nad površinom, pomeriti vaš èamac.
Iako iz èamca mo ete koristiti sve metode ribolova, dve tehnike
daju najbolje rezultate: varalièarenje grabljivica i plovkarenje uz loose-

feeding tehniku primamljivanja svih vrsta riba.
Lov sa jeseni
Jesen je interesantna za lov, jer se ribe još nisu povukle na mirovanje,
veæ se ubrzano hrane, spremajuæi se za predstojeæu zimu. Ono što sa
jeseni tra ite su najtoplija mesta u toku. Riba je izrazito aktivna i sakuplja
se u tim slojevima.
Procena o mestu ribolova zavisi od ukupne temperaturne slike
vode. Kada nema posebnih termalnih tokova ili izvora opšte pravilo va i:
ukoliko je gornji sloj topliji od 4OC, pecajte u priobalju, ukoliko je gornji
sloj hladniji, pecajte u najdubljem delu. Kada duva jak vetar, ako je
moguæe pecati, to mo ete raditi po celom jezeru, buduæi da je vetar
uskomešao kompletnu vodu i izjednaèio temperaturu. Ukoliko je vetar
umeren, u prvoj polovini jeseni pecajte bli e strani ka kojoj duva vetar, a
u drugoj (onoj bli oj zimi) lovite na strani sa koje vetar duva.
Lov zimi
Ribe su hladnokrvni organizmi i njihova ativnost zavisi od temperature
sredine u kojoj ive. Ukoliko se odluèite da zimi odete u ribolov, raspita-
jte se gde riba radi i u kom delu dana. Takoðe birajte sunèane dane.
Nagli skok temperature mami ribu iz skloništa. Dugotrajno ili naglo
zahlaðenje umiruje ribu i ona se sakriva u skrovište retko jeduæi.
Generalno gledano, najdublji delovi vode i stara korita, poto-
pljene strukture pri stvaranju akumulacije su lovna mesta. Tu su i zidovi
brana i prelivnica, kao i pumpne stanice na obali. Ipak, najbolje mesto je
mesto gde dno skokovito menja dubinu. Mamac uvek bacite sa dublje
strane ove škrape.
Štuka, bandar, bodorka, deverika i plotica se zimi najèešæe i
najupešnije love. Štuku lovite varalièarenjem ili joj ponudite mrtvog ili
ivog kedera. Kedera æete vrlo teško naæi zimi, pa je bolje napraviti zali-
hu istih još u toku jeseni. Štuku tra ite blizu potopljenih ostrva, na mesti-
ma gde raste vodena trava, gde ima potopljenih panjeva i gde se obal-
no drveæe natkrivljuje nad vodom. Kada ulovite jednu, nemojte menjati
mesto. Štuke zimi umeju da se okupe na istom mestu.
Bandara lovite na istim mestima gde i štuku. Zimi su uvek u jati-

ma. Varalièarenje sitnijim varalicama i dubinske i plovkaroške metode sa
mrtvom (slatkovodnom) ili ivom ribom, durbakom ili glistom daju
odliène rezultate.
Bodorku, deveriku i ploticu tra ite u najdaljim i najdubljim
delovima vode. U starom toku i uz prepreke na dnu. Ove ribe se i zimi
hrane kao i leti, ali pretra uju mnogo manji areal. Uvek su u jatu. Ne vole
preterano hladne dane, kada potpuno miruju. Dobro vreme za lov je
nakon obilne kiše koja ume da zamuti vodu jezera. Kako je griz zimi
slabiji nego leti, plovkaroške i mach tehnike su pokazale najviše uspeha.
Ukoliko lovite dubinskim metodama, olovno ote anje smanjite na mini-
mum. Mamac mo e biti hleb, kukuruz šeæerac, ito, durbak i kasteri.
Primama treba da je vrlo laka i retka, jer se ribe zimi brzo zasite.
gh
Opštinska organizacija sportskih

ribolovaca "DRINA" u Loznici osno-
http://www.drina-lo.org.yu
vana je 24. marta 1950. godine i veæ
tada je bila najmasovnija u slivu
Drine.
Danas ima oko 1500 èlanova
meðu kojima je i znatan broj pripad-
nica lepšeg pola, ali i dece i omla-
dine.
Loznièki ribolovci pobednici su
mnogih takmièenja i osvajaèi lige tro-
feja na nivou Jugoslavije.
Prostorije udru enja OOSR "DRINA"
nalaze se u Loznici u ulici Vuka
Karad iæa br. 9, u èijem je sklopu i
klub ribolovaca. Udru enje ima èetiri
stalno zaposlena radnika, a sve
ostale funkcije se obavljaju volonters-
ki.
Udru enje izdaje sopstveno glasi-
lo pod imenom "Loznièki ribolovac",
a u pripremi je i poèetak rada škole
ribolova i sekcija u svim gradskim
osnovnim školama u Loznici. OOSR "DRINA" Loznica
Knjiga “Tajne ribolova 1” je Vuka Karad iæa 9
zvanièan ud benik škole ribolova Tel: 9938115874376
OOSR “Drina”.
e-mail:drina@verat.net
Reke
Lov na rekama
eæina ribolovnog iskustva je upra-
vo sa reka. Buduæi da su one uvek
V deo neke veæe vodene mre e, ribe
lako putuju iz jedne reke u drugu, uvek obogaæujuæi broj vrsta. Samo se
tako mo e objasniti redovni ulov planinskih riba i u ravnièarskim rekama.
Velike reke, kao što su Dunav i Sava kod nas, u svojim dubinama kriju kap-
italne primerke svih ribljih vrsta i svaki izlazak na vodu zaèinjen je tom
moguænošæu nesluæenog ulova.
Brze, èiste reke

U ovim vodama mo ete naæi mrenu, klena, kleniæa, bodorku, štuku, ban-
dara i reðe deveriku. Mrenu, klena i kleniæa tra ite na mestima gde se pri-
obalno rastinje naginje nad vodom, na nizvodnim stranama ostrvaca,
stopa mosta ili krupnijeg kamenja ili panjeva koji izviruju iz toka, u depre-
sijama dna (koje jedino mo ete otkriti merenjem dubine olovom), na
mestima gde glavni tok potkopava obalu, u pliæim delovima kod kojih je
dno obraslo travom i na mestima gde se ukršta brz sa sporim tokom.
Bodorku, štuku i bandara tra ite u delovima sa najsporijim tokom vode,
posebno u malim zalivima u koje glavni tok ne ulazi. Da bi saznali kakvo
je dno na mestima sa dubokom vodom, posmatrajte površinu vode.
Ukoliko je glatka i dno je peskovito i glatko na tom mestu , leti i sa jeseni,
predveèe mo ete oèekivati mrenu i klena.
Leti je najbolje iæi u potragu za klenom i mrenom i to u najbr im
delovima toka, koristeæi tehnike freelining, troting, kotrljajuæeg olova i sve
tehnike sa hranilicom. Sa jeseni mo ete loviti sve vrste ribe u glavnoj stru-
ji koristeæi sve raspolo ive tehnike. Zimi se treba odluèiti za klena,

kleniæa, bodorku i štuku. Tra ite ih u mirnijim tokovima, a od tehnika koris-

tite troting, tehnike sa hranilicom, sve dubinske tehnike, laying on tehniku
i lov mrtvim i ivim kederom za štuku. Nemojte podceniti snagu reènog
toka. Uvek koristite ote anja veæe mase i krupnije plovke. Jaèi štapovi i
struna samo mogu biti od pomoæi kada vam se udica zakaèi za pred-
mete na dnu. Ovakva kaèenja su najèešæa baš kod ovih voda. Nosivost
strune mora biti bar 2,3 kg ukoliko lovite mrenu ili klena, a 1,4 kg za
ostale sitnije vrste. Kada plovkarite, koristite Avon plovke nosivosti od
0,45 g do 0,8 g, koji su upravo dizajnirani za ovu svrhu. Olovca postavite
bli e udici. Kada lovite dubinskom metodom kompletan sistem ne bi
smeo da bude te i od 60 g.
Spore, ravnièarske reke slabog intenziteta toka

Ove vrlo spore reke sa malom širinom i promenjivom dubinom kriju u
svojim tokovima vrlo krupne i æudljive ribe. Obale ovih reka su gusto
obrasle travom, a sam pravac reènog korita je vijugav. Ovo su bez sum-
nje najte i tereni za lov, pa je poznavanje samog mesta veoma bitno.
Obavezno odredite dubinu toka. Mesta obrasla Potamogeton sp. i
Elodea sp. imaju najmanju dubinu, lokvanj naseljava nešto dublje vode,
a mesta bez trave odaju najdublje delove toka, pa samim tim i najzan-
imljivije.
Ove reke mo emo podeliti u tri dela. Prvi, najmanji i najbr i je
kod izvorišta. Buduæi da je tok ovde uzak, ribe opa aju sve dogaðaje na
obali. Tihi pristup, korišæenje odela prirodnih boja i dugi štapovi, sman-
jiæe moguænost da oterate ribu. Plovkaroške, tehnika kotrljanja olova i
tehnike freelining-a su idealne za ovaj deo reke. Od mamaca koristite
gliste, durbake, hleb i kulju.
U drugom delu reka usporava i poèinje da stvara nanose na
dnu. U ovom delu se prvi put pojavljuje trava na dnu. Meðu njom se
èesto krije štuka. U depresijama dna, mo ete naæi mrenu. U delovima sa
ustaljenim tokom lovite klena, bodorku i crvenperku. U ovom delu toka,
koristite najlakši pribor koji funkcioniše, bez obzira da li koristite
plovkaroške ili dubinske tehnike.
Poslednji, najdublji i najsporiji deo toka je stanište i najkrupnijih
primeraka. Tra ite mesta gde tok meandrira, mesta gde se dubina dna
polako poveæava (pla e i mesta gde stoka rado pije vodu) i mesta gde
se priobalno rastinje naginje nad vodom. Lovite ispod mostova. Koristite
sve vrste plovkaroških i dubinskih tehnika, kao i varalièarenje.
Male reke srednjeg intenziteta toka

Po pravilu tok im je krivudav i promenjive brzine u zavisnosti od nagiba
terena i širine korita. U njima ive bodorke, bandari, štuke, klenovi, kleniæi,
mrene, a ukoliko su èiste i pastrmke, skobalji i lipljeni. Poznavanje toka je
od presudnog znaèaja za uspešan lov. Najbolje je obiæi reku u periodu
kada je vodostaj nizak i kada je voda bistra. Mesta gde se ribe okuplja-
ju su obrasla podvodnom travom, mesta sa potpoljenim panjevima, kao
i (depresije) udubljenja u dnu.
Depresije su vrlo èeste u ovim tokovima. U njima se okupljaju
bodorke, bandari, kleniæi i klenovi. Štuka mo e biti na ivicama depresije
odakle napada sitnu ribu. Ukoliko su depresije u samom priobalju i uko-
liko ih natkrivljuje drvo, u njegovom korenju se obièno kriju najkrupniji
klenovi. Kaskade su mesta gde se voda preliva, pritom se peni i puni
kiseonikom. Leti je nizvodna strana kaskade puna ribe. Ovo su omiljena
mesta mrenama. U nešto sporijem delu toka su klenovi i kleniæi, a sa
strane štuke i bandari. Uopšte uzev, najsporiji delovi toka su staništa
bodorki i druge bele ribe. Mesta gde grane priobalnog rastinja goto-
vo dotièi površinu omiljena su mesta klenova, koje treba loviti na samoj
površini predveèe. Ispod vode, korenje ovog drveæa probijaju korito
reke i stvaraju mre u u koju se rado kriju veliki bandari. Ostrvca i druge
strukture u vodi, menjaju brzinu toka. U najbr im delovima rado se sku-
pljaju pastrmke i lipljeni, u pliæim, nizvodnim mestima koja su obrasla
travom na dnu kriju se mrene.
Za lov na ovim vodama koristite lak pribor, tanke najlone, sitne
udice i najkrupnije mamce koje mo ete kaèiti na njih. Od tehnika mogu
se koristiti sve tehnike plovkarenja, vo nja mamca po dnu, freelining,
bolognese tehnika, muvanje, varalièarenje, mušièarenje, kao i lak dubins-
ki ribolov.
Velike mutne reke

U ovu grupu spadaju pre svega Sava i Dunav, ali i veliki broj njihovih pri-
toka, koji u donjem toku imaju izuzetnu širinu i dubinu. Ovakve reke su
staništa velikog broja riba, pa èak i salmonida, sa tim da je brojnost jedin-
ki salmonidnih vrsta vrlo mali i gotovo ih je nemoguæe uloviti.
Bodorke i drugu sitniju belu ribu najlakše je naæi uz obalu na
dubini od 1,2 do 1,8 m, blizu drveæa ili bunja koji se nadvisuju nad
vodom. Bobice zove i gloga mogu biti u tom sluèaju izuzetni mamci.
Klenovi se obièno nalaze na istim mestima. Šarani se obièno zadr avaju
u pliæoj vodi, uz trsku i ševar, mada se mogu naæi i u dubljim delovima
toka. Uz trsku se mo e naiæi i na jato babuški. Kleniæi vole nešto br i tok,
posebno mesta gde se dno polako uzdi e. Bandari se nalaze na istom
mestu, ali se rado pribli avaju obali kako bi lovili belu ribu. Štuke se
obièno zadr avaju u priobalnom rastinju, odakle vrebaju plen. Mrene se
nalaze u brzom toku, na dnu, uvek uz neku potopljenu strukturu i nad
dnom koje je èvrsto. Najdublja mesta su mesta gde se okupljaju najkrup-
nije deverike i babuške. Tu se danju nalazi som. Smuða i bucova treba
tra iti u sredini toka, sa tim da se smuð obièno nalazi u donjoj polovini,
a bucov u gornoj polovini vode.
Kada birate mamac na ovim vodama, obratite pa nju da je miris
i vibracija ono po èemu æe ga ribe pronaæi. Koristite najmirisnije mamce,
kao što su sir ili mesni narezak, iznutrice ili fermentisane itarice. Ukoliko
kaèite ive mamce, obratite pa nju da ostanu pokretljivi na udici. Durbak
je jedan od naj ilavijih, tu su i crne gliste i pijavice, onda razne vrste glista
i mesnih crviæa. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike dubinskog
ribolova sa hranilicom, plovkarenje, kao i varalièarenje i muvanje.
Reèni kej i marine

Na velikim i plovnim rekama, kod veæih gradova i industrisjkih centara
grade se dokovi i marine kako bi se omoguæio brz promet robe. Ova
mesta su izuzetno interesantna za jedan broj riba, a za uspešan ribolov
treba poznavati osobenosti ovih lokacija. Dokovi su pre svega namen-
jeni lakom pristajanju brodova, pa dubina mora odmah do obale biti
veæa, kako se pri niskom vodostaju brod ne bi nasukao. Po pravilu, obale
su gotovo vertikalne i odmah posti u maksimalnu dubinu. Samo dno je
ravno i bez prirodnih struktura.
Ove lokacije rado naseljavaju deverike, bodorke, linjak, crven-
perka, beovice, štuke i bandari, dok se u nekim sluèajevima mogu naæi

šarani u velikom broju. Èak i klenovi rado naseljavaju ova mesta, bez
obzira što oni više vole tekuæe vode. Ono što sve ove ribe privlaèi je obil-
je hrane koja se nagomilava na ivicama obale i ispod brodova, splavova
i èamaca koji su tu ukotvljeni. Ribe treba i tra iti upravo na tim mestima.
Na samom dnu treba tra iti deverike, linjake i šarane. Štuke
se takoðe kreæu na samom dnu, gde vrebaju ribu iz zasede, sakrivene
iza potopljenih struktura u vodi, tra ite ih i ispod dokova i èamaca.
Neretko se mogu naæi kako se zaleæu iz sredine vode ka obali, gde love
bodorke i drugu sitnu ribu. Bodorke se nalaze uz zidane strukture na
kojima ive alge kojima se one hrane. Osnovna hrana skoro svih riba
(sem štuke i bandara) u ovim vodama je reèni raèiæ koji ivi u velikom
broju u ovim vrlo slabo pokretljivim vodama. Izuzetno je bitno pratiti
gde se raèiæi nalaze u toku dana, odnosno u toku godine. U veæini sluèa-
jeva raèiæi se nalaze neposredno pored vertikalnih zidova doka, sa tim
da se leti okupljaju u najtoplijem delu vode, na samoj površini , pa sve
do 1/3 dubine. Zimi se oni spuštaju gotovo do dna. Klenove tra ite na
samim ulazima u marine, bli e reci. Ukoliko marina ima deo obale koji se
polaku spušta u dubinu i koji je obrastao rastinjem na tim mestima
potra ite bodorke i crvenperke.
Marine su zimi mnogo mirnije nego leti, pa se u ovim vodama
uspešnije lovi u toj sezoni. Kod izuzetno aktivnih marina, leti je lov
moguæ samo u smiraj dana i noæu.
Od tehnika lova u ovim vodama, grabljivicama, štuki, bandaru i
ponekad klenu najprimamljivije je varalièarenje. Pored varalièarenja lov
dubinskom metodom bez hranilice primeren je grabljivicama, a sa hranil-
icom ostalim vrstama riba. Plovkarenje je izuzetno efikasno, sa obzirom
da se lovi uz samu obalu ili uz ivice broda ili splava. Najbolje je koristiti
monta e sa klizeæim plovkom, jer se onda mo e precizno zabaciti plovak
na eljeno mesto, bez obzira na dubinu vode. Ukoliko se lovi metodama
sa fiksnim plovkom, kada se riba nalazi bli e površini sistem treba
opteretiti ravnomerno malim olovcima, dok za lov na dnu treba koristiti
jedno, ali veæe olovo.
Brane i ustave
Ove dve strukture su izuzetno produktivne i ribolov se obièno odvija na

nizvodnoj strani. Vrste riba koje naseljavaju ova mesta zavise od tipa
dna. Deverike i šarani više vole mekše dno, mrene, skobalji i smuðevi
radije naseljavaju kamenito, tvrdo dno. Obratite pa nju na sam tok vode
nakon prelivnice. Površinsko strujanje je od prelivnice, dok je strujanje
na samom dnu ka prelivnici. Jako vrtlo no strujanje stvara nizvodno od
prelivnice duboki bazen. Kako idemo više nizvodno, dubina bazena
opada, sve dok se ne izjednaèi sa dubinom toka reke u nastavku.
Upravo ovaj prelaz izmeðu bazena i nastavka toka reke (rep) daje
najbolje rezultate u ribolovu, jer je tu koncentracija hrane najveæa.
Mrenu tra ite u samom bazenu, u repu, u toku reke odmah
nakon repa i u najbr im zalivima. Lovite je dubinskim metodama na dur-
baka ili mesni narezak, metodama sa hranilicom na crve, kastere ili
konolju i troting metodom na crviæe i kukuruz. Deveriku tra ite u naj-
dubljim delovima bazena i u mirnim zalivima, lovite je dubinskim meto-
dama sa hranilicom na kastere, crviæe, gliste, hleb i kukuruz šeæerac.
Klena lovite u svim delovima vode troting metodom i dubinskom
metodom na hleb, mesni narezak, sir, malu mrtvu ribicu, kukuruz šeæer-
ac ili durbaka, i varalièarenjem malim varalicama. Lipljena lovite u repu i
odmah nakon njega troting metodom na crviæa ili mušièarenjem.
Bandara lovite u svim delovima toka varalièarenjem, troting ili dubin-
skom metodom na durbaka ili sitnog kedera. Štuku tra ite u priobalnom
podruèju i mirnim zalivima, a lovite je varalièarenjem ili troting i dubin-
skim metodama na mrtvu ili ivu ribu. Pastrmku tra ite u samom
vodopadu i u najbr em toku, a lovite je sitnim varalicama i mušicama.
Mlinovi
Mlinovi pogonjeni reènom strujom su vrlo èesti u Vojvodini. Nizvodno
od ovih mlinova, stvaraju se bazeni vrlo slièni onima kod brana i ustava.
Meðutim, glavna razlika ova dva terena je u tome što se kod brana i usta-
va celokupan tok vode usmerava preko ustave, dok se kod mlinova iz
glavnog toka odvaja jedan krak, prolazi kroz mlin i vraæa u prvobitan tok.
Na ovim mestima dolazi do jake turbulencije vode. Takoðe, mlinovi su
stalni izvor hrane za ribe.
Na ovom mestu se mogu naæi deverike, u najdubljim delovima
bazena i treba ih loviti dubinskom metodom na hleb ili ito, u sumrak ili
u prvih par sati nakon zalaska Sunca. Bandari se okupljaju na ovim mes-
tima, jer su dna bazena prepuna balavaca i ru a kojima se oni rado
hrane. Treba ih tra iti kako na dnu, tako i u najpliæim priobalnim delovi-
ma. Bodorke se obièno zadr avaju u jatu na sredini bazena, u gornjoj
polovini vode. Najbolje ih je loviti waggler metodom. Klenovi i mrene
se zadr avaju uz sam mlin, obièno u jaèoj struji pretra ujuæi dno (mrene)
i površinu vode (klen). Pri dnu, kriju se štuke, odakle vrebaju sitnu ribu.
Treba ih loviti kako dubinskom metodom, tako i varalièarenjem.
Ade - reèna ostrva

Reèna ostrva su mesta koja pored obilja hrane, ribama pru aju odliènu
zaštitu. Na velikom broju ostrva nema ljudi i ribe ova mesta rado prih-
vataju kao staništa. Ono što ostrva èini interesantnim je što se nalaze u
sredini toka, koga obièno dele na dve struje i ubrzavaju ga. Vrlo retko se
ostrva nalaze na samoj sredini toka. Ovako nesimetrièno postavljena
dodatno stvaraju turbulenciju u vodi, koja nagomilava hranu sa
nizvodne strane ade. Ubrzan tok vode sa strana ostrva produbljuje
reèno korito u kome se riba zimi rado zadr ava.
Deverike tra ite sa nizvodne strane ostrva, posebno ukoliko je
ostrvo dovoljno široko da stvori zaton vrlo sporo tekuæe vode. U ovom
zatonu deverike rado zimuju. Linjak se nastanjuje na istom mestu, uko-
liko u zatonu ima dosta mulja. Velike štuke mo ete naæi u svim priobal-
nim delovima ostrva, meðu ševarom i trskom, odakle vrebaju sitnu belu
ribu.
Loviti oko ostrva na velikim rekama mo ete iz èamca ili sa obale
ostrva. Ukoliko je ostrvo slabo poseæeno, lov iz èamca je neprikos-
noven, jer mo ete priæi svakom delu vode i ponuditi mamac. Koriste se
sve tehnike lova iz èamca, troting tehnika, kao i waggler tehnike kod kojih
se mamac spušta nizvodno nošen strujom. Na uskim rekama, moguæe je
zabaciti sa reène obale do obala ostrva. U ovom sluèaju, uglavnom se
koriste dubinske metode ribolova.
Mostovi
Most se svojim stopama oslanja o reèno korito, pritom menjajuæi tok

vode. Obièno na ovim mestima voda blago ubrzava i stvaraju se depre-
sije dna. U njima se rado zadr avaju bandari. Sama senka koju most baca
na površinu privlaèi ribe, dajuæi joj sigurnost. Ispod mostova se èesto
nalaze jata mrena i klenova. Srednji stub, kod neviseæih mostova, je
obièno mnogo veæi. Kako se nalazi u sredini toka efekat koji on èini je
slièan ostrvu. Na njegovoj nizvodnoj strani okupljaju se bandari i dev-
erika. Ukoliko je obrastao trskom, treba tra iti i štuku.
Pri lovu klena i mrene troting tehnika je odlièna. Mamac treba
puštati niz tok ispod lukova mosta. Waggler i tehnike sa kliznim plovcima
koristite kada je voda izuzetno duboka i onda kada su potrebni daleki
zabaèaji. Nizvodno od mosta lovite dubinskim metodama sa ili bez
hranilice, u zavisnosti koju ribu èekate. Ukoliko je tok jak, podignite vrh
štapa više, kako bi se uticaj toka na strunu smanjio.
Ušæa
Svako ušæe, bez obzira na velièinu tokova koji ga èine ribe rado nasel-
javaju. U zimskim mesecima veliki broj ribljih vrsta upravo dolazi do ušæa
manjih reka u veæe kako bi prezimile na veæoj dubini. Generalno gledano
tri tipa ušæa su:
• Ušæe brzog toka u spori - je mesto gde se na malom pros-
toru mo e naæi veliki broj razlièitih ribljih vrsta. Jako komešanje vode,
spira deo naslaga na dnu i produbljuje ga, stvarajuæi kameno-pešèano
dno sa dubljim bazenom. U ovom bazenu rado se nastanjuju klenovi,
mrene i kleniæi, dok par metara dalje, tamo gde je dno ostalo prekriveno
muljnim nanosom velike reke mo ete naæi bodorku, deveriku, štuku ili
bandara. Ova ušæa su posebno interesantna sa poèetka leta kada se
ribe mreste i u vreme najveæih vruæina, kada ribe dolaze u ove vode
pune kiseonika. Troting tehnika se koristi u br em delu toka, kada se lovi
na crviæa i kastere. Za ribe dna koristite dubinske tehnike sa hranilicom
ili bez nje.
• Ušæe slabog sporog toka u brzi masivni tok - na ovim
ravnièarskim ušæima mo ete naæi štuku i bandara kako vrebaju iz trske.
Ukoliko nema mnogo grabljivica, bodorka, klen, deverika, linjak i šaran se
mogu veoma uspešno loviti. Zimi se na ovim ušæima mogu izuzetno
uspešno loviti klenovi i deverike, a od grabljivica štuke.

• Ušæe dva toka istog intenziteta - obièno formira dno
prekriveno finim peskom. Obala je èesto jako zarasla. Skoro sve vrste
nizijskih riba se ovde mogu naæi. Od tehnika treba koristiti troting loveæi
na crviæe, kastere ili kukuruz. Kada je potrebno zabaciti daleko lovite sa
klizeæim plovcima. Dubinske tehnike se takoðe mogu koristiti sa velikim
uspehom.
Plavne reke
Postoje dva trenutka kada se nivo reka toliko poveæa da one poplave
svoje priobalje. Jedan je proleæni, kada se nivo poveæava zbog otapan-
ja snega. Ribu ne treba tra iti dok reka raste, jer je u tim trenucima
izuzetno hladna, veæ kada poène da se vraæa u korita. Drugi je letnji,
kada se reke izlivaju zbog jakih kiša. I tada ribu treba tra iti kada nivo
poène da pada. Riba se nakon poplave, izmorena vraæa u staništa i
potrebna joj je ekstra hrana.
Ukoliko se odluèite da idete u lov kada je nivo vode visok,
obratite pa nju da su se ribe prilagodile novonastaloj situaciji i da su
napustila svoja stara staništa u kojima je tok prejak. Naselila su nove,
mirnije vode, plavine. Pored toga, riba je bli e obali, jer je tok vode tu
slabiji. Interesantna mesta su ona zaklonjena preprekama u vodi, ostrvi-
ma, stopama mostova, a nekada je i veæe drvo dovoljno da zaustavi jak
tok vode. Obratite pa nju na boène kanale koji se ulivaju u reku. Riba vrlo
rado ulazi u ove uske tokove u ovom periodu. U glavnom toku, u ovom
periodu treba tra iti samo dve vrste riba, klena i mrenu.
Kada lovite u ovim uslovima obratite pa nju da je prozirnost
vode vrlo mala. Koristite masne i mirisne mamce, kao što su mesni
narezak, sir ili fermentirane itarice. Pored mirisnih koristite i ive mamce,
koji svojim pokretima izazivaju ribu da napadne.
Lov s jeseni
Od septembra do novembra, promene vremena su toliko èeste da je to
glavna prepreka ugodnom ribolovu. Sa poèetkom hladnog vremena
vodene biljke poèinju da propadaju, lišæe poèinje da otpada sa drveæa
, te se veliki broj mesta gde se ribe sakrivaju uništava. Vetar poèinje
èešæe da duva, i meša vodu sve više je hladeæi. Ono što ide u korist
ribolovcu je da se ribe okupljaju u jata. Sada je cilj naæi jato. Meðutim,
nije retkost da je riba potpuno prestala da se hrani. U ovim periodima,
riba najèešæe uzima hranu ujutro i predveèe. Tada treba biti izuzetno
oprezan, jer i najkrupnije ribe u ovom periodu uzimaju mamac
izuzetnone no. Idealan dan je onaj nakon par dana padavina, kada nivo
poèinje da se spušta, a bistrina vode dostigne oko 45 cm.
Lov zimi
Kada zima jako stegne, samo tekuæi tokovi ostaju nezaleðeni i oni u ovim
danima mogu pru iti veliko zadovoljstvo. Klen i kleniæ, lipljen, pastrmka,
bodorka, manjov, bandar i štuka su ribe koje je moguæe loviti. Ukoliko
lovite na malim rekama obratite pa nju na prilaz, jer je riba izuzetno
plašljiva. Kada lovite na velikim zaleðenim rekama, obratite pa nju na
debljinu ledenog sloja. Tra ite mesta sa najtoplijom vodom i najdublja
mesta. U ovom periodu riba je slabo pokretljiva i potrebno ju je izazvati
mamcem, koji mora biti ili izuzetno mirisan ili izuzetno ivahan. Od meto-
da najèešæe se koristi troting metoda, vrlo lake verzije dubinskog ribolo-
va sa obaveznim indikatorima trzaja na vrhu štapa. Ukoliko primamljujete
ribu, radite to sa minimalnom kolièinom hrane.
DE
Kanali
Lov na kanalima
anali su izuzetno èesti u Vojvodini,
gde su graðeni zbog stvaranja
K plovne mre e, ali i zbog isušivanja,
odnosno navodnavanja poljoprivrednih površina. Kanali mogu biti uski
svega dva do tri metra, ali mogu biti i veliki plovni kanali u nekim delovi-
ma širi od 50 m. Dubina kanala retko prelazi 4 m, jer nije bilo praktiène
potrebe da se izgraðuju dublji.
Generalno gledano, kanali imaju izuzetno urbane i veštaèke
obale, sa vrlo malo struktura. Sam pravac protezanja kanala je pravolin-
ijski, tako da je tok uglavnom stabilan. Interesantno mesto za ribolov,
posebno u hladnim mesecima, je u blizini fabrika. Razlog ovome je što
fabrike u svom proizvodnom procesu koriste vodu i zagrevaju je, tako
zagrejanu vodu vraæaju u prirodni tok stvarajuæi toplija mesta, koja zimi
privlaèe ribu. U hladnom periodu, èamci su obièno privezani uz obalu
u zimovniku. Ovako grupisani, ribama pru aju zaklon i one se ovde rado
okupljaju. Ribu treba tra iti uz obalu obraslu trskom, ispod drveæa i
bunja koje se nadkrivljuju nad vodom, na mestima gde su podvodne
strukture i mestima gde se dubina kanala stepenièasto menja.
Irigacioni kanali - mali

Veliki broj kanala je prokopan u cilju navodnjavanja, odnosno odvodn-
javanja terena. Ovi kanali nisu širi od 3 m niti dublji od 2 m. Po pravilu se
ulivaju u veæe plovne kanale ili reke. Ova ušæa su ili preko malih brana ili
preko pumpi. Zbog toga su migracije riba u i van ovih kanala vrlo retke,
pa mnoge ribe nikada ni ne napuste ove male kanale u toku svog ivota.
Ipak najèešæe su babuška i štuka. Štuku po pravilu u ovim vodama treba

loviti od jeseni, dok se babuške uglavnom love u toplijem delu godine.

Babuške se zadr avaju uglavnom pri dnu, gde rijuæi tra e hranu. Dobro
je znati da li dno skokovito menja dubinu. Ako se naðe skok mamac
treba zabaciti na to mesto. Najefikasnije se love svim plovkaroškim meto-
dama, dok su dubinske metode primenjive, ali zbog male širine kanala
previše komplikovane. Štuke treba tra iti u srednjem i gornjem sloju
vode u blizini obale i vodenih biljaka, odakle vrebaju plen. Varalièarenje
je retko uspešno, zbog èestog kaèenja, pa treba koristiti dubinske i
plovkaroške metode. Šaran i linjak se mogu naæi u ovim kanalima, love
se ili pri dnu plovkaroškim metodama (laz-on ili peging) ili na samoj
površini, meðu travom, plutajuæim mamcima. Bela riba, bodorke i
crvenperke u ovim vodama ostaju sitne. Èesti su i cverglani i bandari
koji u nekim vodama mogu èiniti jedine vrste koje je moguæe loviti. U tim
vodama ostaju vrlo sitni.
Irigacioni kanali - veliki

U nekim sluèajevima irigacioni kanali koriste stare tokove reka ili doline i
dobijaju izuzetno velike dimenzije. U ove kanale se ulivaju mali irigacioni
kanali, dok se oni sami dalje ulivaju u reke ili veæe plovne kanale. Ovi ulivi
su direktni, tako da riba mo e da migrira iz jedne u drugu vodu. Izuzetno
su atraktivni za ribe, posebno u proleæe kada se brzo greju, a gustim
rastinjem pru aju utoèište mnogim vrstama.
U poèetku sezone, kao i za vreme visokog i jakog toka glavnih
reka, ušæa ovih kanala u reke su odlièna mesta.
Pronaæi dobro mesto za lov leti je vrlo teško. Po pravilu, obale
ovih kanala su gole i bez ikakvih obele ja. Vrlo retko rastinje na obalama,
mo e biti vodiè. Ulivi manjih kanala takoðe su dobra mesta. Riba se u jati-
ma kreæe po ovoj vodi u potrazi za hranom. Jedini siguran naèin da loci-
rate areal gde se jato kreæe je da konsultujete što veæi broj ribolovaca i
saslušate njihova iskustva u nekoliko preðašnjih dana.
Zimi se u ovim vodama vrlo retko zadr avaju ribe, buduæi da
nisu dovoljno duboke, pa su samim tim prehladne.
Duboki i široki kanali

Neki kanali su toliko dubiki i široki da omoguæavaju nesmetan brodski
teretni saobraæaj. Široki su najmanje 30 m i duboki oko 6 m. Obièno
imaju srednji dublji deo i dve terase sa boka na polovini dubine. Nekada
prolaze starim tokovima reka i u tim delovima imaju vrlo slo eno dno.
Bodorke se u ovim vodama mogu vrlo lako naæi. Obièno su uz
samo obalu i rastinje. Zimi se spuštaju u dublje slojeve. Najèešæe se love
pec-pec tehnikama, pole štapovima ili staight lead metodom. Deverike
i babuške dele isti areal. Samo dno vode. Krupniji primerci se nalaze na
veæim dubinama. Love se svim dubinskim metodama sa hranilicom.
Babuške, ponekad prilaze priobalnom rastinju i tada ih treba loviti
plovkaroškim metodama. Šarane treba tra iti na hranjenim i proverenim
mestima. Bandari naseljavaju vodu iznad leve i desne terase, dok se
somovi i bucovi povlaèe u sredinu toka. Sa tim da prve treba tra iti na
dnu, a druge na samoj površini. Štuke nisu retke i u sezoni ih treba tra iti
blizu obale.
Lov zimi
Iako u kanalima ive gotovo sve vrste riba, zimi se mogu uspešno loviti
bodorka, deverika, štuka, bandar i smuð. Druge riblje vrste se ili vrlo
retko love ili ih je moguæe loviti samo ako je prethodio niz toplih dana.
Bodorku je zimi najlakše loviti pec-pec i monta ama sa kliznim
plovkom. Treba koristiti fini pribor jer riba trza vrlo slabo. Treba zabaci-
vati u najdublje delove tokova. Prihrana, ako je ima mora biti svedena na
minimum. Deveriku je zimi lepo loviti, posebno ako se naiðe na jato.
Koristite vrlo lake dubinske tehnike. Lovite na ive mamce. Štuka je zimi
aktivna. Nije loše doæi ranije i pokušati naæi jato sitne ribe. Ukoliko se
ono naðe, i štuka je u blizini. Lovi se svim metodama. Isto va i i za smuða
koji se po pravilu najbolje lovi kada je dan vla an. Štuku tra ite na ivica-
ma kanala, a smuða u sredini toka u gornjij polovini.
89
Ribe i staništa
vaj deo æe u nizu slika pokušati

da prika e mesta gde je najlakše
O pronaæi odreðenu vrstu ribe.
Amur se hrani u
svim slojevima
Amur vode
Zimi miruje i ne
hrani se
U sporotekuæim Zimi odlazi u najdublje

rekama bandar delove.
vreba iz zaklona
Bandar 4,6m
3m
10m
3m
U jezerima bandar se leti nalazi

uz obalu odakle vreba plen.
Beovice su u zalivima kada je reka plavna.
Za vreme letnje ege, beovice

Beovica pretra uju kompletan tok u potrazi za
Tok hranom.
Kada je vodostaj visok, beovice se

okupljaju na ulivima odakle love
insekte na površini.
182 Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

U proleæe se Uveèe se hrani
pari u pliæacima blizu obale
U jezerima je leti predveèe na površini
Danju se hrani
Bodorka Na ravnom delu dublje 5m
dubine 2,4m
bodorka je cele
godine
Zimi se nalazi na
dnu sa spoljne U jezerima se zimi
strane krivine 3m okuplja na naj-
dubljim mestima
Niz vetar saèekuju

insekte koji padaju sa
Jata se okupljaju obalnog rastinja
ispod lokvanja ili
priobalnog rastinja
Crvenperka
Pravac vetra
Ušæe kanala u reku

U kanalu se hrani ili jezero Mo e se naæi u blizi-
na površini ni trske
Popodne i noæu deo

jata se pojavljuje na
površini vode
1,2 m
Deverika
2,7m
Hrane se na dnu meðu
vodenim biljem
Staništa su mu bare i
jezera obrasla rastinjem
Karaš
Hrani se iskuljuèivo na
Zimi miruje
dnu meðu rastinjem
nepokretan na dnu
Omiljene vode su im
reke i kanali
Kesega
U proleæe dolaze u Èesto plivaju u
pliæake kako bi se velikim jatima
parile (sa deverikom i bodor-
kom) i pretra uju dno
Klenovi patroliraju Vole gusto obrasle

U pliæacima se kanale
oko ostrva sunèaju na površini
Klen
Tok
Veliki primerci se okupljaju Rupe u obali dobra

u uvalama ispod preliva su skolišta za klena
Tra ite ih ispod Leti su u senci

krošnji drveæa mostova
Kleniæ 1,5m
15cm
Jata kleniæa se sa Zimi su u najdubljem

proleæa mreste u delu toka 2m
brzacima
Rado rije dno pod trskom
1,2m
0,9m
Linjak 0,6m
1,5m
0,6m
Linjak patrolira oko

uzdignuæa na dnu
1,5m
Tra ite ih ispod 0,9m
krošnji drveæa
1,2m Rije po mekom dnu
Jede ivotinjice sa
priobalnog rastinja pravac vetra
Kada love pri površini
love u sredini toka u grupi
Love i iznad muljevitog

Smuð tla, jer ih ribe teško vide
Sa prvim sumrakom
na tamnoj podlozi
smuðevi prilaze u
pliæak kako bi lovili Danju rado ostaju u naj-
dubljim delovima
Danju su u dubini 1,2m

kraj potopljenih
Som 3m
struktura Noæu prilaze obali i
love
Zimi odlaze u Krstare terasom u

najveæe dubine potrazi za hranom
Šaran
4,5m
4,5m
Rado se kriju ispod

krošnji drveæa Potpoljeno stablo je
za njih drago mesto
Potopljena stabla
Spori tokovi reka
Plitka mesta gde se
ribe mreste
Plitka, biljem obrasla
voda
Štuka
Skokovita promena
ostrvo Duboke vode sa spoljne
dubine dna
strane krivine
Rado patroliraju oko
Utoci malih kanala
ostrva
Pumpne stanice
Tereni za moderan šaranski ribolov

Posebnu pa nju treba usmeriti na lov šarana u jezerima. Strukture na
koje ovde treba obratiti pa nju su:
• Potopljena stabla ili grane - ukoliko se mogu naæi u vodi u
kojoj lovite skoro sigurno su šaranov dom. Na ovom mestu baitrunner
vaše mašinice mora biti iskljuèen - inaèe æe riba umrsiti strunu u granje.
Reagujte što pre. Obavezno koristite safety fig. Struna treba da je
nosivosti minimum 7 kg, da bi ribu u prvom trenutku uspeli da izvuèete
iz prepreka. Dalja borba je uobièajena.
• Šljunkovito dno - èisto dno bez mulja je mesto gde se oku-
pljaju mnoge ivotinje koje su hrana šaranu. U prirodnim jezerima ovakvi
delovi su retki i odlièna mesta za ribolov. U potopljenim šljunkarama
treba tra iti uzdignuæa koja su formirana eksploatacijom šljunka sa dna.
• Ostrva - su prirodni zakloni za ribu. Kada duva vetar lovite na
zaklonjenoj strani, odmah do ostrva ili na prvoj skokovitoj promeni
dubine dna.
• Mesto velike dubine - je šaranu interesantno i zimi, jer je tu
voda najtoplija, ali i leti jer se tu nagomilava hrana.
• Lokvanji - ukoliko lovite šarana izmeðu lokvanja, koristite sur-
face rig, a kao mamac uzmite hleb.
• Trava na dnu - je siguran znak da je i šaran u blizini. Obratite
pa nju na pravilnu prezentaciju mamca. Ukoliko trava nije jedra i zelena,
veæ slinava i braonkasta, biocenoza ne funkcioniše. To znaèi da nema ni
sitnih ivotinja, pa ni šarana koji se njima hrani.
• Priobalni pojas - šarand ije vrlo retko smatraju dobrim
mestom, a posebno na velikim vodama. Ovo je na alost greška. Šaran se
èesto hrani upravo u ovom pojasu. Da bi lovili uz obalu morate biti
izuzetno tihi. Svaki jaèi udarac ili korak na obali oteraæe ribu. Lovite kada
duva topao vetar, jer kada duva hladan vetar, šaran ide u dublje delove
toka. U ovoj zoni šaran je oprezan, pa ga lovite na sitnije mamce (kuku-
ruz, partikli ili boili 14mm ili manji). Oko mamca postavite dva šake
groundbait primame. Strunu nemojte previše nategnuti, kako bi šaran
mogao da mamac ponese u ustima. Obavezno koristite èekrk sa baitrun-
ner-om ili mašinicu ostavite odklopljenu. Prvi udarac šarana je u ovom
sluèaju izuzetno sna an. W
Prenumeranti:
I izdanja
Prenumeranti
I izdanja
Dve su stvari kojima treba teiti u ivotu: prvo

je da se dobije ono to se eli; a, potom, da se
u tome i uiva - Logan Pearsall Smith, 1931
Aleksiæ Sne ana,Vrbas Filipoviæ Igor,Beograd

Aleksiæ Vladeta,Kruševac Gavriloviæ Aleksandar,S. Mitrov
Aleksov Predrag, Beograd Geriæ Beatrica,Subotica
Anðelkoviæ Slobodan,Kruševac Goluboviæ Darko, arkovi
Andesilic Pavle,Kula Gordiæ Zvonko, Novi Sad
Antiæ Slobodan,Zemun Hemela Ljubomir,Baèki Petrovac
Baciæ Davor,Kruševac Hudjan Andrej,Glo an
Bašiæ Danijel, Sonta Ibrajter Ivan,Senta
Benko Mirko,M. Mitrovica Iliæ Zoran,Despotovac
Bicanin Nenad,Beograd Jakšiæ Boris,Mol
Blaškoviæ Bela,Sombor Jakusin Aleksandar,Kruševac
Bojkoviæ Nenad,Bor Jerotiæ Branislav,Borèa Greda
Bojoviæ Zoran,Zemun Jovanoviæ Igor,Beograd
Brkiæ Nemanja,Mladenovac Kalinoviæ Tihomir,Zajeèar
Dakoviæ Milan,Beograd Karanoviæ Ratko,S. Kamenica
Dašiæ Dragan,Novi Beograd Keri Robert,Bajmok
Dimitrijeviæ Jovan,Koceljeva Kerkez Mile,Vršac
Dobrosavljeviæ Èedomir,Loznica Kerkez Zoran,Novi Beograd
Dra iloviæ Tatjan,Setonje-Zdrelo Kosoviæ Dejan,Paraæin
Dragomiroviæ Dragèe, Bošnjak Kostiæ Viktor,Zrenjanin
Durakoviæ Zoran,Šid Kozakijeviæ Branko,Beograd
Ðeniæ Aleksandar,U ice Kuraica Slavko,Šabac
Ðokiæ Branislav,Beograd Laziæ David,Beograd
Ðokiæ Saša, Od aci Leban Laslo,Mu lja
Ðordjiæ Jovan,Jajinci - Beograd Ljubisavljeviæ Goran,Niš
Ðukanoviæ Aleksandar,Beograd Lonèareviæ Nenad,Beograd
Ðukiæ Zoran,Beograd Maksimoviæ Miroslav,Zemun
Ferencik Laslo, Zrenjanin Maniæ Slobodan,Smederevo
Prenumeranti 189
Marinkoviæ Boban,Graèanica Sesartic Braslav,U ice

Marinkoviæ Milun,Kragujevac Simiæ Aleksandar,Kruševac
Maslovariæ Ivan,Beograd Srdanov Vladimir,Zrenjanin
Masnikoviæ Dragomir,Beograd Srdiæ eljko,Sremska Kamenica
Matovina Zvonimir,Šid Sremèeviæ Bojan,Kruševac
Mezei Ivan,Novi Sad Stanimiroviæ Miæa,Oseèina
Mijatoviæ Milan,Vladimirci Stanimiroviæ Nebojša,Osniæ
Mijiæ Slobodan,Futog Stefanoviæ Andreja,Kragujevac
Milanoviæ Nebojša,Lazarevac Stojadinoviæ Milorad,Beograd
Miliæ Zoran,Rekovac Stojanoviæ Dragan,Vladièin Han
Milivojeviæ Momèilo,Kukujevci Stojiæ Iva, Vršac
Milovanoviæ Iva,Svrljig Stojkov Ljubomir,Zrenjanin
Miriæ Siniša,Novi Sad Struniæ Mladen,Beograd
Momiroviæ Radivoje,Mionica Suèeviæ Slobodan,Beograd
Nedeljkov Predrag,Kikinda Šarac Goran,Kruševac
Nikoliæ Dejan,Bajmok Šiljiæ Goran,Novi Beograd
Nikoliæ Miroslav,Loznica Tanurd iæ Milenko,Beograd
Novkoviæ Predrag,Beograd Tasiæ Gligorije,Leskovac
Obradoviæ Danilo,Novi Sad Tesmanoviæ Miroljub,Loznica
Ostojiæ Marko,Novi Beograd Trebinjac Milojko,Novi Beograd
Pantiæ Danijel, Zemun Viæentijeviæ Milivoje,Beograd
Pernar eljko,Kraljevo Vozar Emil,Kisaè
Petroviæ Borislav,Boljevac Vuèen Kristijan,Zrenjanin
Pinkava Ivan,Subotica Vuèetiæ Miodrag,Vrnjaèka Banja
Popoviæ Milan,Kragujevac Vujaèiæ Dragomir,Senta
Porèiæ Dejvid,Banovci-Dunav Vukašinoviæ Srdjan,Kraljevo
Praziæ Srdjan,Panèevo Vukin Nebojša,Beograd/Cerak
Prodanoviæ Rade,Novi Sad Vukoliæ Miloš,Novi Beograd
Puja Tomislav,Cerak - Beograd Vuksanoviæ Nebojša,Beograd
Radovanoviæ Relja, Zemun Zdraviæ Milan,Novi Sad
Radujkoviæ Janko,Novi Sad Zdravkoviæ Zdravko,Temerin
Rajkoviæ Milenko,Novi Beograd igiæ Dragoslav,Zrenjanin
Ristiæ Slaviša,Stopanja ivkoviæ Danilo,Kruševac
Segi Arpad,Novi Sad ivkoviæ Milan,G. Milanovac
Seocanac Dejan,Novo Selo ivkoviæ Nenad,Blace
W
190
Bele ke
Jezera
Lov na jezerima
ajva nija karakteristika jezera je da
se voda u njima vrlo slabo ili nima-
N lo ne kreæe. Zato je va no obratiti
pa nju na vertikalnu komponentu kretanja vode u jezerima, koja je u
tekuæim vodama malo bitna. Naime, obratite pa nju na pravac duvanja
vetra. Površinski sloj vode uvek prati pravac vetra, meðutim kada ovaj
sloj priðe obali, on nastavlja svoje kretanje uz liticu u dubinu i po dnu se
vraæa u suprotnom smeru, sa sobom noseæi hranu sa površne i dna. Ova
hrana se nagomilava odmah nakon prve prepreke (terase) na dnu. To je
mesto gde generalno treba tra iti ribu.
Male bare
Lov ribe na malim plitkim barama-jezerima èija širina u najširem delu ne
prelazi dve du ine štapa mo e biti izuzetno interesantna. Kako su ove
vode zapreminski male, potrebno je da su bar delimièno okru ene veg-
etacijom, kako bi joj delovi bili u stalnoj senci. Na ovaj naèin se osigura-
va pravilna biocenoza u kojoj mogu da rastu biljke i ive i razmno avaju
se insekti i ribe.
U ovim vodama mo ete oèekivati šarane i štuke do 3,2 kg, linjake
i deverike do 1,4 kg i crvenperke, bodorke, babuške i bandare do 0,45
kg. Naravno ne mora biti svih ovih vrsta, ali su one moguæe.
Pronala enje pravog mesta svodi se na pronala enje znakova
ivota u vodi. Iz daljine mo e vam pomoæi dvogled, a za bli e detalje
koristite polarizacione naoèare koje omoguæavaju da zavirite ispod
površine. Tra ite sledeæe stvari:
• mehurove gasa na površini vode koji, ukoliko im se lokacija

pomera, potièu od ribe koja rije dno. Sitni mehurovi potièu od linjaka, a
krupniji od deverike i šarana
• pokrete priobalnog ševara koga pomeraju šaran, deverika i
linjak u potrazi za hranom
• pomeranje listova lokvanja koga gurkaju crvenperke u potrazi
za pu evima
• zamuæenje vode koje u plitkoj vodi mogu praviti šaran, dev-
erika i linjak u potrazi za hranom na dnu
• prstene na površini vode koje ostavljaju crvenperke loveæi
insekte sa površine vode
Zimi ribe tra ite u najdubljim delovima, sa proleæa uz travu gde
se mresti, a leti kada je sunèano u senkama koje baca drveæe, a kada
duva vetar bli e obali na koju vetar naduvava talase i hranu.
Pribli avanju mestu ribolova treba dati posebnu pa nju. Uradite
to što tiše i pa ljivije, jer æe vas ribe osetiti, buduæi na male dimenzije
vode i njene male dubine. Bare su retko dublje od 2 m i obièno imaju
meko dno obraslo biljkama. Samo najdublji delovi mogu biti bez rastin-
ja.
Mamci za ove vode su: hleb (u svim oblicima), mesni crviæi,
kukuruz šeæerac i gliste.
Od tehnika treba koristiti:
• U vrlo plitkim barama, u kojima ima šarana i linjaka, treba koris-
tit freeline metod. Ovo je varijanta dubinskog metoda, kod koga se ne
kaèi olovo niti hranilica, veæ se umesto ote anja uzima odreðena kolièina
primame u rukci se stisne oko glavnog najlona i mamca. Ovako “okaèe-
na” primama æe poslu iti i da se sistem zabaci i da se riba primami.
Mašinicu treba ostaviti nepreklopljenu ili koristiti onu sa baitrunner-om
kako bi riba slobodno uzela mamac.
• Ukoliko pecate na samoj sredini svi waggler, pole i pec-pec
sistemi se mogu koristiti. Dohranjujte èesto i pomalo.
• Na ivicama trave treba loviti na samom dnu i za tu svrhu je
najbolji lift-float metod.
Generalno gledano, budite oprezni sa primamom, jer je u ovim
vodama ribu najlakše prehraniti.
Mala duboka jezera - ciglane i šljunkare

Bilo da su prirodnog porekla (obièno u planinskim krajevima gde je
došlo do plavljenja prirodnih udubljenja) ili veštaèka (šljunkare ili
ciglane) ove vode su idealne za ivot velikog broja krupnih primeraka
riba.
U zavisnosti od toga kako je ovakvo jezero nastalo, i njegovo
dno mo e biti sasvim pravilno (kao kod bazena) ili izuzetno slo eno, sa
puno kaskada i prepreka na dnu. Od presudnog znaèaja za uspešan
ribolov je upoznavanje sa strukturom dna. Za ovu svrhu mo ete koristiti
razna pomagala od onih koja se montiraju na kraj strune i kojima se meri
dubina u najbli oj obalnoj zoni, pa sve do ultrazvuènih sonara koji mogu
dati detaljnu sliku dna. Obratite pa nju na rezultat merenja dubine. Kod
ovih jezera nije redak sluèaj da su najdublja upravo pri obali, a sve pliæa
ka centru. Ovo posebno va i za ciglane i šljunkare zbog specifiènog
naèina vaðenja materijala u trenutku formiranja udubljenja.
Pored slike dna, treba obratiti pa nju na temperaturnu slojevi-
tost ovih voda. Naime temperatura vode se u toku godine menja u gorn-
jih 6 m vode, dok je na dubinama veæim od 6 m temperatura stalna i
iznosi 4OC. U ovim dubinama ribu treba tra iti samo zimi, kada su gornji
slojevi vode prehladni. Ukoliko duva izuzetno sna an vetar, dolazi do
naginjanja ove linije vode i to tako što se ona prostire od površine vode
na strani od koje duva vetar, pa sve do najveæih dubina na strani ka kojoj
duva vetar. Odavde treba zakljuèiti, da u trenucima kada duva vetar,
ribu treba loviti sa obale na koju vetar duva. Ovo pravilo va i tokom cele
godine osim zimi, kada treba iæi na suprotnu obalu.
Kao što je i reèeno u ovim vodama ive gotovo sve vrste riba
mirnih voda, sa tim da šaran i bandar mogu porasti izuzetno veliki.
Ukoliko se odluèite za lov šarana na dnu, imajte na umu da na velikim
dubinama nema mnogo svetlosti i da riba mamac mora naæi po “njuhu”.
Dakle, koristite uljne-masne mamce i uljane atraktore i mirise.
Za lov šarana, babuške i deverike mogu se koristiti svi poznati
sistemi za dubinski ribolov i sistemi za moderan šaranski ribolov. Ukoliko
lovite bodorke, tra ite in na samoj sredini pri površini vode koristeæi
waggler sistem. Štuke i bandare lovite u priobalnom pojasu, na dubina-
ma do 3 m klasiènim dubinskim sistemima za lov grabljivica ili balerinom.
Gradska veštaèka jezera

Kod nas ima dosta gradskih jezera, koja su veæinom nastala veštaèkim
putem, obièno gradnjom zaštitnih brana ili ispunjavanjem pogodnih
udolina vodom. U letnjim su mesecima namenjena rekreaciji graðana.
Oko ovih jezera obièno nema nikakvog visokog rastinja koje bi bacalo
senku na vodu. Obale su ureðene i mogu biti šljunkovite u obliku pla a
ili betonske sa oštrom promenom dubine u priobalju. Dubina im se
postepeno poveæava i u najdubljem delu ne prelazi 4 m.
Na ovakvim vodama, ribolov je ogranièen u periodu “van
sezone kupanja”, pa se tada i ostvaruju najveæi ulovi. U smiraj dana i
noæu, kako nema ljudi na obali, ribe postaju manje oprezne i treba ih
tra iti u pliæim delovima. Kada birate mesto, obratite pa nju na ostale
ribolovce. Na ovim jezerima obièno ima dosta pecaroša i posmatrajuæi
njih, lako æete naæi dobre pozicije.
Somovi, karaši, šarani i klenovi obièno èine ribolovno vredne
ribe. U nekim od ovih voda ima i štuka, meðutim brojnost njihove pop-
ulacije je u direktnoj srazmeri sa kolièinom priobalnog rastinja.
Šarana u ovim vodama treba tra iti u svim dubinama. Èesto pri-
lazi obali i hrani se u samom pliæaku. Voli sunèane intervale dana i dane
kada duva blagi povetarac i obièno se zad ava na mestima gde je dno
èisto i prekriveno muljem. Karaša tra ite u samom priobalju kao i na mes-
tima gde se dubina naglo menja. Pecajte sa one strane ka kojoj duva
vetar. Klen se kreæe u jatima i to sitniji pri površini, a krupniji bli e dnu.
Voli sunèane intervale dana. Soma danju treba tra iti u najdubljim delovi-
ma, i u senci, ispod svake strukture koja se nadvisuje nad površinu, kao
i kod svake prepreke na dnu. Noæu som kreæe u potragu za hranom i
dolazi u pliæake.
Ukoliko lovite karaše ili sitnu belu ribu pri obali koristite najlakše
moguæe sisteme i duge pec-pec štapove i sisteme. Kao mamac koristite
ito, hleb i mesne crviæe. Klen se mo e loviti svim dubinskim sistemima i
varalièarskom tehnikom. Za šarana mo ete koristite sve dubinske i mod-
erne sisteme, a kao mamac dobro su se pokazali boili, kukuruz, mesni
crviæi, kasteri, glista i konoplja. Ukoliko lovite soma, odluèite se za adek-
vatan dubinski pribor, a kao mamac koristite d igericu, crnu glistu, dur-
baka ili èikova. Mo ete probati i varalièarenje. Kada u vodi ive i štuke,
mali plavac, crvenperka ili karaš kao ivi keder, odnosno beovica ili sitna
sunèica kao parèe mogu dati izuzetne rezultate.
Akumulaciona jezera
Ova jezera su delo ljudskih ruku i nastala su podizanjem brana na reka-
ma. Uzvodno od brana dolazi do nagomilavanja vode i stvaranja jezera.
Ova jezera imaju blagi tok u smeru kretanja osnovne matice i pru aju
velike moguænosti za lov kapitalnih primeraka.
Na ovakvim vodama tra ite sledeæe detalje:
• priobalni pojas obrastao u travu - privlaèi ribe sa proleæa da
se u njemu pari, a grabljivice u toku cele godine da iz nje napada sitnu
ribu
• pumpne stanice i prelivnice - dodaju novu sve u vodu u
glavnu masu i stvaraju mesta sa najbr im tokom. Izuzetno su privlaèna za
sve vrste riba, sa obzirom da se u tim delovima nagomilava hrana¸, a
voda ima najviše kiseonika.
• potopljene strukture - nastale akumulaciom vode, mesta su
gde se krupniji primerci riba rado zadr avaju. Ovde se misli kako na
eventualne potpoljene graðevine, tako i na mala uzvišenja i ostale intere-
santne strukture.
• originalan tok matice - je obièno najdublji deo akumulacije po
kome ribe dna patroliraju u potrazi za hranom.
• zid brane ili prelivnice - je mesto sa koga se lako mo e zabac-
iti u samu maticu. Raèunajte da je u tom delu strujanje najjaèe, a dubina
najveæa.
Na ovim vodama mo ete naæi sve vrste riba koji ive u slatkim
vodama vašeg regiona. Nakon dolaska na vodu treba locirati aktivnost
ribe. Leti, za vreme najveæih vruæina, deverika, štuka, bandar i bodorka
odlaze u najdublje delove ovih voda, dok šaran, linjak i crvenperka rado
ostaju u pliæaku. Kada duva blagi vetar, ribu tra ite na mestima gde on
najsna nije kovitla vodu i na strani obale ka kojoj duva. Takoðe, ukoliko
je izuzetno toplo u toku dana, riba se više hrani predveèe i u toku noæi.
Za deveriku na dnu koristite klasiène metode dubinskog ribolo-
va uz hranilicu, tra ite je u starom toku i na najveæim dubinama. Lovite je
na mesne crviæe i gliste. U priobalju, belu ribu lovite finim pec-pec alati-
ma na mesne crviæe, gliste, hleb i ito. U brzim delovima vode, mo ete

probati metode kotrljanja i zastavice, ukoliko tra ite mrenu ili skobalja.
Šarana mo ete loviti u priobalju lift-float metodom sa hlebnim mamcima,
a u dubini svim dubinskim i modernim šaranskim tehnikama sa kukuru-
zom šeæercem ili boilijima. Štuku lovite varalièarenjem, dubinskim ili
plovkaroškim metodama ( iv keder, mrtav ili parèe) sa obale, èamca ili
brane i ustave. Tra ite je u priobalnim delovima uz trsku ili leti na velikim
dubinama uvek tamo gde je riblja mlað. Bandara nešto dalje od obale i
ispod brane i prelivnice, kao i kod podvodnih prepreka. Varalièarite sit-
nijim varalicama ili koristite dubinske ili plovkaroške metode uz upotrebu
crnih glista, durbaka ili sitnih ribica kao mamaca. Soma tra ite na samom
dnu i lovite ga klasiènim dubinskim metodama, a kao mamac koristite
durbaka, crnu glistu, rovca, d igericu ili mrtvu ribu. Smuða æete naæi u
starom toku kod potopljenih struktura. Lovite ga varalièarskim meto-
dama, jigovanjem, muvanjem ili klasiènim dubinskim metodama. Mamac
treba da je mrtva ili iva riba ili parèe.
Lov iz èamca
Lov iz èamca nudi niz prednosti, od kojih su najva nije: moguænost pre-
ciznog pronala enja mesta gde se riba okuplja i moguænost korišæenja
svih poznatih tehnika ribolova.
Pre svega treba upoznati dno i strukture na njemu. To je iz
èamca lako, jer ste mobilni. Pretra ite što veæi prostor, a ukoliko planirate
da više puta izaðete na vodu, dobro bi bilo da napravite priruènu kartu
dna. Ona bi kao osnovu trebala da ima ucrtan oblik jezera i veæih
nepomiènih struktura na obali, koji slu e kao orijentiri. Svakom mestu
kome odredite dubinu, dodelite taèku na karti i kraj nje upišite dubinu.
Verovatno æete pored manjih struktura na dnu, pronaæi i više taèaka koje
su na istoj dubini i mogu se spojiti linijom. Te linije oznaèavaju terase na
dnu i obièno se u njihovoj blizini nalaze jata riba u potrazi za hranom.
Po vodi se kreæite što tiše, kako bi minimalno uznemirili ribu.
Kada naðete pogodno mesto, potrebno je da se tu i usidrite.
Iako vam se mo da èini da jezerska voda ne teèe, ona æe ipak vremenom,
uz uticaj strujanja vazduha nad površinom, pomeriti vaš èamac.
Iako iz èamca mo ete koristiti sve metode ribolova, dve tehnike
daju najbolje rezultate: varalièarenje grabljivica i plovkarenje uz loose-

feeding tehniku primamljivanja svih vrsta riba.
Lov sa jeseni
Jesen je interesantna za lov, jer se ribe još nisu povukle na mirovanje,
veæ se ubrzano hrane, spremajuæi se za predstojeæu zimu. Ono što sa
jeseni tra ite su najtoplija mesta u toku. Riba je izrazito aktivna i sakuplja
se u tim slojevima.
Procena o mestu ribolova zavisi od ukupne temperaturne slike
vode. Kada nema posebnih termalnih tokova ili izvora opšte pravilo va i:
ukoliko je gornji sloj topliji od 4OC, pecajte u priobalju, ukoliko je gornji
sloj hladniji, pecajte u najdubljem delu. Kada duva jak vetar, ako je
moguæe pecati, to mo ete raditi po celom jezeru, buduæi da je vetar
uskomešao kompletnu vodu i izjednaèio temperaturu. Ukoliko je vetar
umeren, u prvoj polovini jeseni pecajte bli e strani ka kojoj duva vetar, a
u drugoj (onoj bli oj zimi) lovite na strani sa koje vetar duva.
Lov zimi
Ribe su hladnokrvni organizmi i njihova ativnost zavisi od temperature
sredine u kojoj ive. Ukoliko se odluèite da zimi odete u ribolov, raspita-
jte se gde riba radi i u kom delu dana. Takoðe birajte sunèane dane.
Nagli skok temperature mami ribu iz skloništa. Dugotrajno ili naglo
zahlaðenje umiruje ribu i ona se sakriva u skrovište retko jeduæi.
Generalno gledano, najdublji delovi vode i stara korita, poto-
pljene strukture pri stvaranju akumulacije su lovna mesta. Tu su i zidovi
brana i prelivnica, kao i pumpne stanice na obali. Ipak, najbolje mesto je
mesto gde dno skokovito menja dubinu. Mamac uvek bacite sa dublje
strane ove škrape.
Štuka, bandar, bodorka, deverika i plotica se zimi najèešæe i
najupešnije love. Štuku lovite varalièarenjem ili joj ponudite mrtvog ili
ivog kedera. Kedera æete vrlo teško naæi zimi, pa je bolje napraviti zali-
hu istih još u toku jeseni. Štuku tra ite blizu potopljenih ostrva, na mesti-
ma gde raste vodena trava, gde ima potopljenih panjeva i gde se obal-
no drveæe natkrivljuje nad vodom. Kada ulovite jednu, nemojte menjati
mesto. Štuke zimi umeju da se okupe na istom mestu.
Bandara lovite na istim mestima gde i štuku. Zimi su uvek u jati-

ma. Varalièarenje sitnijim varalicama i dubinske i plovkaroške metode sa
mrtvom (slatkovodnom) ili ivom ribom, durbakom ili glistom daju
odliène rezultate.
Bodorku, deveriku i ploticu tra ite u najdaljim i najdubljim
delovima vode. U starom toku i uz prepreke na dnu. Ove ribe se i zimi
hrane kao i leti, ali pretra uju mnogo manji areal. Uvek su u jatu. Ne vole
preterano hladne dane, kada potpuno miruju. Dobro vreme za lov je
nakon obilne kiše koja ume da zamuti vodu jezera. Kako je griz zimi
slabiji nego leti, plovkaroške i mach tehnike su pokazale najviše uspeha.
Ukoliko lovite dubinskim metodama, olovno ote anje smanjite na mini-
mum. Mamac mo e biti hleb, kukuruz šeæerac, ito, durbak i kasteri.
Primama treba da je vrlo laka i retka, jer se ribe zimi brzo zasite.
gh
Opštinska organizacija sportskih

ribolovaca "DRINA" u Loznici osno-
http://www.drina-lo.org.yu
vana je 24. marta 1950. godine i veæ
tada je bila najmasovnija u slivu
Drine.
Danas ima oko 1500 èlanova
meðu kojima je i znatan broj pripad-
nica lepšeg pola, ali i dece i omla-
dine.
Loznièki ribolovci pobednici su
mnogih takmièenja i osvajaèi lige tro-
feja na nivou Jugoslavije.
Prostorije udru enja OOSR "DRINA"
nalaze se u Loznici u ulici Vuka
Karad iæa br. 9, u èijem je sklopu i
klub ribolovaca. Udru enje ima èetiri
stalno zaposlena radnika, a sve
ostale funkcije se obavljaju volonters-
ki.
Udru enje izdaje sopstveno glasi-
lo pod imenom "Loznièki ribolovac",
a u pripremi je i poèetak rada škole
ribolova i sekcija u svim gradskim
osnovnim školama u Loznici. OOSR "DRINA" Loznica
Knjiga “Tajne ribolova 1” je Vuka Karad iæa 9
zvanièan ud benik škole ribolova Tel: 9938115874376
OOSR “Drina”.
e-mail:drina@verat.net
Reke
Lov na rekama
eæina ribolovnog iskustva je upra-
vo sa reka. Buduæi da su one uvek
V deo neke veæe vodene mre e, ribe
lako putuju iz jedne reke u drugu, uvek obogaæujuæi broj vrsta. Samo se
tako mo e objasniti redovni ulov planinskih riba i u ravnièarskim rekama.
Velike reke, kao što su Dunav i Sava kod nas, u svojim dubinama kriju kap-
italne primerke svih ribljih vrsta i svaki izlazak na vodu zaèinjen je tom
moguænošæu nesluæenog ulova.
Brze, èiste reke

U ovim vodama mo ete naæi mrenu, klena, kleniæa, bodorku, štuku, ban-
dara i reðe deveriku. Mrenu, klena i kleniæa tra ite na mestima gde se pri-
obalno rastinje naginje nad vodom, na nizvodnim stranama ostrvaca,
stopa mosta ili krupnijeg kamenja ili panjeva koji izviruju iz toka, u depre-
sijama dna (koje jedino mo ete otkriti merenjem dubine olovom), na
mestima gde glavni tok potkopava obalu, u pliæim delovima kod kojih je
dno obraslo travom i na mestima gde se ukršta brz sa sporim tokom.
Bodorku, štuku i bandara tra ite u delovima sa najsporijim tokom vode,
posebno u malim zalivima u koje glavni tok ne ulazi. Da bi saznali kakvo
je dno na mestima sa dubokom vodom, posmatrajte površinu vode.
Ukoliko je glatka i dno je peskovito i glatko na tom mestu , leti i sa jeseni,
predveèe mo ete oèekivati mrenu i klena.
Leti je najbolje iæi u potragu za klenom i mrenom i to u najbr im
delovima toka, koristeæi tehnike freelining, troting, kotrljajuæeg olova i sve
tehnike sa hranilicom. Sa jeseni mo ete loviti sve vrste ribe u glavnoj stru-
ji koristeæi sve raspolo ive tehnike. Zimi se treba odluèiti za klena,

kleniæa, bodorku i štuku. Tra ite ih u mirnijim tokovima, a od tehnika koris-

tite troting, tehnike sa hranilicom, sve dubinske tehnike, laying on tehniku
i lov mrtvim i ivim kederom za štuku. Nemojte podceniti snagu reènog
toka. Uvek koristite ote anja veæe mase i krupnije plovke. Jaèi štapovi i
struna samo mogu biti od pomoæi kada vam se udica zakaèi za pred-
mete na dnu. Ovakva kaèenja su najèešæa baš kod ovih voda. Nosivost
strune mora biti bar 2,3 kg ukoliko lovite mrenu ili klena, a 1,4 kg za
ostale sitnije vrste. Kada plovkarite, koristite Avon plovke nosivosti od
0,45 g do 0,8 g, koji su upravo dizajnirani za ovu svrhu. Olovca postavite
bli e udici. Kada lovite dubinskom metodom kompletan sistem ne bi
smeo da bude te i od 60 g.
Spore, ravnièarske reke slabog intenziteta toka

Ove vrlo spore reke sa malom širinom i promenjivom dubinom kriju u
svojim tokovima vrlo krupne i æudljive ribe. Obale ovih reka su gusto
obrasle travom, a sam pravac reènog korita je vijugav. Ovo su bez sum-
nje najte i tereni za lov, pa je poznavanje samog mesta veoma bitno.
Obavezno odredite dubinu toka. Mesta obrasla Potamogeton sp. i
Elodea sp. imaju najmanju dubinu, lokvanj naseljava nešto dublje vode,
a mesta bez trave odaju najdublje delove toka, pa samim tim i najzan-
imljivije.
Ove reke mo emo podeliti u tri dela. Prvi, najmanji i najbr i je
kod izvorišta. Buduæi da je tok ovde uzak, ribe opa aju sve dogaðaje na
obali. Tihi pristup, korišæenje odela prirodnih boja i dugi štapovi, sman-
jiæe moguænost da oterate ribu. Plovkaroške, tehnika kotrljanja olova i
tehnike freelining-a su idealne za ovaj deo reke. Od mamaca koristite
gliste, durbake, hleb i kulju.
U drugom delu reka usporava i poèinje da stvara nanose na
dnu. U ovom delu se prvi put pojavljuje trava na dnu. Meðu njom se
èesto krije štuka. U depresijama dna, mo ete naæi mrenu. U delovima sa
ustaljenim tokom lovite klena, bodorku i crvenperku. U ovom delu toka,
koristite najlakši pribor koji funkcioniše, bez obzira da li koristite
plovkaroške ili dubinske tehnike.
Poslednji, najdublji i najsporiji deo toka je stanište i najkrupnijih
primeraka. Tra ite mesta gde tok meandrira, mesta gde se dubina dna
polako poveæava (pla e i mesta gde stoka rado pije vodu) i mesta gde
se priobalno rastinje naginje nad vodom. Lovite ispod mostova. Koristite
sve vrste plovkaroških i dubinskih tehnika, kao i varalièarenje.
Male reke srednjeg intenziteta toka

Po pravilu tok im je krivudav i promenjive brzine u zavisnosti od nagiba
terena i širine korita. U njima ive bodorke, bandari, štuke, klenovi, kleniæi,
mrene, a ukoliko su èiste i pastrmke, skobalji i lipljeni. Poznavanje toka je
od presudnog znaèaja za uspešan lov. Najbolje je obiæi reku u periodu
kada je vodostaj nizak i kada je voda bistra. Mesta gde se ribe okuplja-
ju su obrasla podvodnom travom, mesta sa potpoljenim panjevima, kao
i (depresije) udubljenja u dnu.
Depresije su vrlo èeste u ovim tokovima. U njima se okupljaju
bodorke, bandari, kleniæi i klenovi. Štuka mo e biti na ivicama depresije
odakle napada sitnu ribu. Ukoliko su depresije u samom priobalju i uko-
liko ih natkrivljuje drvo, u njegovom korenju se obièno kriju najkrupniji
klenovi. Kaskade su mesta gde se voda preliva, pritom se peni i puni
kiseonikom. Leti je nizvodna strana kaskade puna ribe. Ovo su omiljena
mesta mrenama. U nešto sporijem delu toka su klenovi i kleniæi, a sa
strane štuke i bandari. Uopšte uzev, najsporiji delovi toka su staništa
bodorki i druge bele ribe. Mesta gde grane priobalnog rastinja goto-
vo dotièi površinu omiljena su mesta klenova, koje treba loviti na samoj
površini predveèe. Ispod vode, korenje ovog drveæa probijaju korito
reke i stvaraju mre u u koju se rado kriju veliki bandari. Ostrvca i druge
strukture u vodi, menjaju brzinu toka. U najbr im delovima rado se sku-
pljaju pastrmke i lipljeni, u pliæim, nizvodnim mestima koja su obrasla
travom na dnu kriju se mrene.
Za lov na ovim vodama koristite lak pribor, tanke najlone, sitne
udice i najkrupnije mamce koje mo ete kaèiti na njih. Od tehnika mogu
se koristiti sve tehnike plovkarenja, vo nja mamca po dnu, freelining,
bolognese tehnika, muvanje, varalièarenje, mušièarenje, kao i lak dubins-
ki ribolov.
Velike mutne reke

U ovu grupu spadaju pre svega Sava i Dunav, ali i veliki broj njihovih pri-
toka, koji u donjem toku imaju izuzetnu širinu i dubinu. Ovakve reke su
staništa velikog broja riba, pa èak i salmonida, sa tim da je brojnost jedin-
ki salmonidnih vrsta vrlo mali i gotovo ih je nemoguæe uloviti.
Bodorke i drugu sitniju belu ribu najlakše je naæi uz obalu na
dubini od 1,2 do 1,8 m, blizu drveæa ili bunja koji se nadvisuju nad
vodom. Bobice zove i gloga mogu biti u tom sluèaju izuzetni mamci.
Klenovi se obièno nalaze na istim mestima. Šarani se obièno zadr avaju
u pliæoj vodi, uz trsku i ševar, mada se mogu naæi i u dubljim delovima
toka. Uz trsku se mo e naiæi i na jato babuški. Kleniæi vole nešto br i tok,
posebno mesta gde se dno polako uzdi e. Bandari se nalaze na istom
mestu, ali se rado pribli avaju obali kako bi lovili belu ribu. Štuke se
obièno zadr avaju u priobalnom rastinju, odakle vrebaju plen. Mrene se
nalaze u brzom toku, na dnu, uvek uz neku potopljenu strukturu i nad
dnom koje je èvrsto. Najdublja mesta su mesta gde se okupljaju najkrup-
nije deverike i babuške. Tu se danju nalazi som. Smuða i bucova treba
tra iti u sredini toka, sa tim da se smuð obièno nalazi u donjoj polovini,
a bucov u gornoj polovini vode.
Kada birate mamac na ovim vodama, obratite pa nju da je miris
i vibracija ono po èemu æe ga ribe pronaæi. Koristite najmirisnije mamce,
kao što su sir ili mesni narezak, iznutrice ili fermentisane itarice. Ukoliko
kaèite ive mamce, obratite pa nju da ostanu pokretljivi na udici. Durbak
je jedan od naj ilavijih, tu su i crne gliste i pijavice, onda razne vrste glista
i mesnih crviæa. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike dubinskog
ribolova sa hranilicom, plovkarenje, kao i varalièarenje i muvanje.
Reèni kej i marine

Na velikim i plovnim rekama, kod veæih gradova i industrisjkih centara
grade se dokovi i marine kako bi se omoguæio brz promet robe. Ova
mesta su izuzetno interesantna za jedan broj riba, a za uspešan ribolov
treba poznavati osobenosti ovih lokacija. Dokovi su pre svega namen-
jeni lakom pristajanju brodova, pa dubina mora odmah do obale biti
veæa, kako se pri niskom vodostaju brod ne bi nasukao. Po pravilu, obale
su gotovo vertikalne i odmah posti u maksimalnu dubinu. Samo dno je
ravno i bez prirodnih struktura.
Ove lokacije rado naseljavaju deverike, bodorke, linjak, crven-
perka, beovice, štuke i bandari, dok se u nekim sluèajevima mogu naæi

šarani u velikom broju. Èak i klenovi rado naseljavaju ova mesta, bez
obzira što oni više vole tekuæe vode. Ono što sve ove ribe privlaèi je obil-
je hrane koja se nagomilava na ivicama obale i ispod brodova, splavova
i èamaca koji su tu ukotvljeni. Ribe treba i tra iti upravo na tim mestima.
Na samom dnu treba tra iti deverike, linjake i šarane. Štuke
se takoðe kreæu na samom dnu, gde vrebaju ribu iz zasede, sakrivene
iza potopljenih struktura u vodi, tra ite ih i ispod dokova i èamaca.
Neretko se mogu naæi kako se zaleæu iz sredine vode ka obali, gde love
bodorke i drugu sitnu ribu. Bodorke se nalaze uz zidane strukture na
kojima ive alge kojima se one hrane. Osnovna hrana skoro svih riba
(sem štuke i bandara) u ovim vodama je reèni raèiæ koji ivi u velikom
broju u ovim vrlo slabo pokretljivim vodama. Izuzetno je bitno pratiti
gde se raèiæi nalaze u toku dana, odnosno u toku godine. U veæini sluèa-
jeva raèiæi se nalaze neposredno pored vertikalnih zidova doka, sa tim
da se leti okupljaju u najtoplijem delu vode, na samoj površini , pa sve
do 1/3 dubine. Zimi se oni spuštaju gotovo do dna. Klenove tra ite na
samim ulazima u marine, bli e reci. Ukoliko marina ima deo obale koji se
polaku spušta u dubinu i koji je obrastao rastinjem na tim mestima
potra ite bodorke i crvenperke.
Marine su zimi mnogo mirnije nego leti, pa se u ovim vodama
uspešnije lovi u toj sezoni. Kod izuzetno aktivnih marina, leti je lov
moguæ samo u smiraj dana i noæu.
Od tehnika lova u ovim vodama, grabljivicama, štuki, bandaru i
ponekad klenu najprimamljivije je varalièarenje. Pored varalièarenja lov
dubinskom metodom bez hranilice primeren je grabljivicama, a sa hranil-
icom ostalim vrstama riba. Plovkarenje je izuzetno efikasno, sa obzirom
da se lovi uz samu obalu ili uz ivice broda ili splava. Najbolje je koristiti
monta e sa klizeæim plovkom, jer se onda mo e precizno zabaciti plovak
na eljeno mesto, bez obzira na dubinu vode. Ukoliko se lovi metodama
sa fiksnim plovkom, kada se riba nalazi bli e površini sistem treba
opteretiti ravnomerno malim olovcima, dok za lov na dnu treba koristiti
jedno, ali veæe olovo.
Brane i ustave
Ove dve strukture su izuzetno produktivne i ribolov se obièno odvija na

nizvodnoj strani. Vrste riba koje naseljavaju ova mesta zavise od tipa
dna. Deverike i šarani više vole mekše dno, mrene, skobalji i smuðevi
radije naseljavaju kamenito, tvrdo dno. Obratite pa nju na sam tok vode
nakon prelivnice. Površinsko strujanje je od prelivnice, dok je strujanje
na samom dnu ka prelivnici. Jako vrtlo no strujanje stvara nizvodno od
prelivnice duboki bazen. Kako idemo više nizvodno, dubina bazena
opada, sve dok se ne izjednaèi sa dubinom toka reke u nastavku.
Upravo ovaj prelaz izmeðu bazena i nastavka toka reke (rep) daje
najbolje rezultate u ribolovu, jer je tu koncentracija hrane najveæa.
Mrenu tra ite u samom bazenu, u repu, u toku reke odmah
nakon repa i u najbr im zalivima. Lovite je dubinskim metodama na dur-
baka ili mesni narezak, metodama sa hranilicom na crve, kastere ili
konolju i troting metodom na crviæe i kukuruz. Deveriku tra ite u naj-
dubljim delovima bazena i u mirnim zalivima, lovite je dubinskim meto-
dama sa hranilicom na kastere, crviæe, gliste, hleb i kukuruz šeæerac.
Klena lovite u svim delovima vode troting metodom i dubinskom
metodom na hleb, mesni narezak, sir, malu mrtvu ribicu, kukuruz šeæer-
ac ili durbaka, i varalièarenjem malim varalicama. Lipljena lovite u repu i
odmah nakon njega troting metodom na crviæa ili mušièarenjem.
Bandara lovite u svim delovima toka varalièarenjem, troting ili dubin-
skom metodom na durbaka ili sitnog kedera. Štuku tra ite u priobalnom
podruèju i mirnim zalivima, a lovite je varalièarenjem ili troting i dubin-
skim metodama na mrtvu ili ivu ribu. Pastrmku tra ite u samom
vodopadu i u najbr em toku, a lovite je sitnim varalicama i mušicama.
Mlinovi
Mlinovi pogonjeni reènom strujom su vrlo èesti u Vojvodini. Nizvodno
od ovih mlinova, stvaraju se bazeni vrlo slièni onima kod brana i ustava.
Meðutim, glavna razlika ova dva terena je u tome što se kod brana i usta-
va celokupan tok vode usmerava preko ustave, dok se kod mlinova iz
glavnog toka odvaja jedan krak, prolazi kroz mlin i vraæa u prvobitan tok.
Na ovim mestima dolazi do jake turbulencije vode. Takoðe, mlinovi su
stalni izvor hrane za ribe.
Na ovom mestu se mogu naæi deverike, u najdubljim delovima
bazena i treba ih loviti dubinskom metodom na hleb ili ito, u sumrak ili
u prvih par sati nakon zalaska Sunca. Bandari se okupljaju na ovim mes-
tima, jer su dna bazena prepuna balavaca i ru a kojima se oni rado
hrane. Treba ih tra iti kako na dnu, tako i u najpliæim priobalnim delovi-
ma. Bodorke se obièno zadr avaju u jatu na sredini bazena, u gornjoj
polovini vode. Najbolje ih je loviti waggler metodom. Klenovi i mrene
se zadr avaju uz sam mlin, obièno u jaèoj struji pretra ujuæi dno (mrene)
i površinu vode (klen). Pri dnu, kriju se štuke, odakle vrebaju sitnu ribu.
Treba ih loviti kako dubinskom metodom, tako i varalièarenjem.
Ade - reèna ostrva

Reèna ostrva su mesta koja pored obilja hrane, ribama pru aju odliènu
zaštitu. Na velikom broju ostrva nema ljudi i ribe ova mesta rado prih-
vataju kao staništa. Ono što ostrva èini interesantnim je što se nalaze u
sredini toka, koga obièno dele na dve struje i ubrzavaju ga. Vrlo retko se
ostrva nalaze na samoj sredini toka. Ovako nesimetrièno postavljena
dodatno stvaraju turbulenciju u vodi, koja nagomilava hranu sa
nizvodne strane ade. Ubrzan tok vode sa strana ostrva produbljuje
reèno korito u kome se riba zimi rado zadr ava.
Deverike tra ite sa nizvodne strane ostrva, posebno ukoliko je
ostrvo dovoljno široko da stvori zaton vrlo sporo tekuæe vode. U ovom
zatonu deverike rado zimuju. Linjak se nastanjuje na istom mestu, uko-
liko u zatonu ima dosta mulja. Velike štuke mo ete naæi u svim priobal-
nim delovima ostrva, meðu ševarom i trskom, odakle vrebaju sitnu belu
ribu.
Loviti oko ostrva na velikim rekama mo ete iz èamca ili sa obale
ostrva. Ukoliko je ostrvo slabo poseæeno, lov iz èamca je neprikos-
noven, jer mo ete priæi svakom delu vode i ponuditi mamac. Koriste se
sve tehnike lova iz èamca, troting tehnika, kao i waggler tehnike kod kojih
se mamac spušta nizvodno nošen strujom. Na uskim rekama, moguæe je
zabaciti sa reène obale do obala ostrva. U ovom sluèaju, uglavnom se
koriste dubinske metode ribolova.
Mostovi
Most se svojim stopama oslanja o reèno korito, pritom menjajuæi tok

vode. Obièno na ovim mestima voda blago ubrzava i stvaraju se depre-
sije dna. U njima se rado zadr avaju bandari. Sama senka koju most baca
na površinu privlaèi ribe, dajuæi joj sigurnost. Ispod mostova se èesto
nalaze jata mrena i klenova. Srednji stub, kod neviseæih mostova, je
obièno mnogo veæi. Kako se nalazi u sredini toka efekat koji on èini je
slièan ostrvu. Na njegovoj nizvodnoj strani okupljaju se bandari i dev-
erika. Ukoliko je obrastao trskom, treba tra iti i štuku.
Pri lovu klena i mrene troting tehnika je odlièna. Mamac treba
puštati niz tok ispod lukova mosta. Waggler i tehnike sa kliznim plovcima
koristite kada je voda izuzetno duboka i onda kada su potrebni daleki
zabaèaji. Nizvodno od mosta lovite dubinskim metodama sa ili bez
hranilice, u zavisnosti koju ribu èekate. Ukoliko je tok jak, podignite vrh
štapa više, kako bi se uticaj toka na strunu smanjio.
Ušæa
Svako ušæe, bez obzira na velièinu tokova koji ga èine ribe rado nasel-
javaju. U zimskim mesecima veliki broj ribljih vrsta upravo dolazi do ušæa
manjih reka u veæe kako bi prezimile na veæoj dubini. Generalno gledano
tri tipa ušæa su:
• Ušæe brzog toka u spori - je mesto gde se na malom pros-
toru mo e naæi veliki broj razlièitih ribljih vrsta. Jako komešanje vode,
spira deo naslaga na dnu i produbljuje ga, stvarajuæi kameno-pešèano
dno sa dubljim bazenom. U ovom bazenu rado se nastanjuju klenovi,
mrene i kleniæi, dok par metara dalje, tamo gde je dno ostalo prekriveno
muljnim nanosom velike reke mo ete naæi bodorku, deveriku, štuku ili
bandara. Ova ušæa su posebno interesantna sa poèetka leta kada se
ribe mreste i u vreme najveæih vruæina, kada ribe dolaze u ove vode
pune kiseonika. Troting tehnika se koristi u br em delu toka, kada se lovi
na crviæa i kastere. Za ribe dna koristite dubinske tehnike sa hranilicom
ili bez nje.
• Ušæe slabog sporog toka u brzi masivni tok - na ovim
ravnièarskim ušæima mo ete naæi štuku i bandara kako vrebaju iz trske.
Ukoliko nema mnogo grabljivica, bodorka, klen, deverika, linjak i šaran se
mogu veoma uspešno loviti. Zimi se na ovim ušæima mogu izuzetno
uspešno loviti klenovi i deverike, a od grabljivica štuke.

• Ušæe dva toka istog intenziteta - obièno formira dno
prekriveno finim peskom. Obala je èesto jako zarasla. Skoro sve vrste
nizijskih riba se ovde mogu naæi. Od tehnika treba koristiti troting loveæi
na crviæe, kastere ili kukuruz. Kada je potrebno zabaciti daleko lovite sa
klizeæim plovcima. Dubinske tehnike se takoðe mogu koristiti sa velikim
uspehom.
Plavne reke
Postoje dva trenutka kada se nivo reka toliko poveæa da one poplave
svoje priobalje. Jedan je proleæni, kada se nivo poveæava zbog otapan-
ja snega. Ribu ne treba tra iti dok reka raste, jer je u tim trenucima
izuzetno hladna, veæ kada poène da se vraæa u korita. Drugi je letnji,
kada se reke izlivaju zbog jakih kiša. I tada ribu treba tra iti kada nivo
poène da pada. Riba se nakon poplave, izmorena vraæa u staništa i
potrebna joj je ekstra hrana.
Ukoliko se odluèite da idete u lov kada je nivo vode visok,
obratite pa nju da su se ribe prilagodile novonastaloj situaciji i da su
napustila svoja stara staništa u kojima je tok prejak. Naselila su nove,
mirnije vode, plavine. Pored toga, riba je bli e obali, jer je tok vode tu
slabiji. Interesantna mesta su ona zaklonjena preprekama u vodi, ostrvi-
ma, stopama mostova, a nekada je i veæe drvo dovoljno da zaustavi jak
tok vode. Obratite pa nju na boène kanale koji se ulivaju u reku. Riba vrlo
rado ulazi u ove uske tokove u ovom periodu. U glavnom toku, u ovom
periodu treba tra iti samo dve vrste riba, klena i mrenu.
Kada lovite u ovim uslovima obratite pa nju da je prozirnost
vode vrlo mala. Koristite masne i mirisne mamce, kao što su mesni
narezak, sir ili fermentirane itarice. Pored mirisnih koristite i ive mamce,
koji svojim pokretima izazivaju ribu da napadne.
Lov s jeseni
Od septembra do novembra, promene vremena su toliko èeste da je to
glavna prepreka ugodnom ribolovu. Sa poèetkom hladnog vremena
vodene biljke poèinju da propadaju, lišæe poèinje da otpada sa drveæa
, te se veliki broj mesta gde se ribe sakrivaju uništava. Vetar poèinje
èešæe da duva, i meša vodu sve više je hladeæi. Ono što ide u korist
ribolovcu je da se ribe okupljaju u jata. Sada je cilj naæi jato. Meðutim,
nije retkost da je riba potpuno prestala da se hrani. U ovim periodima,
riba najèešæe uzima hranu ujutro i predveèe. Tada treba biti izuzetno
oprezan, jer i najkrupnije ribe u ovom periodu uzimaju mamac
izuzetnone no. Idealan dan je onaj nakon par dana padavina, kada nivo
poèinje da se spušta, a bistrina vode dostigne oko 45 cm.
Lov zimi
Kada zima jako stegne, samo tekuæi tokovi ostaju nezaleðeni i oni u ovim
danima mogu pru iti veliko zadovoljstvo. Klen i kleniæ, lipljen, pastrmka,
bodorka, manjov, bandar i štuka su ribe koje je moguæe loviti. Ukoliko
lovite na malim rekama obratite pa nju na prilaz, jer je riba izuzetno
plašljiva. Kada lovite na velikim zaleðenim rekama, obratite pa nju na
debljinu ledenog sloja. Tra ite mesta sa najtoplijom vodom i najdublja
mesta. U ovom periodu riba je slabo pokretljiva i potrebno ju je izazvati
mamcem, koji mora biti ili izuzetno mirisan ili izuzetno ivahan. Od meto-
da najèešæe se koristi troting metoda, vrlo lake verzije dubinskog ribolo-
va sa obaveznim indikatorima trzaja na vrhu štapa. Ukoliko primamljujete
ribu, radite to sa minimalnom kolièinom hrane.
DE
Kanali
Lov na kanalima
anali su izuzetno èesti u Vojvodini,
gde su graðeni zbog stvaranja
K plovne mre e, ali i zbog isušivanja,
odnosno navodnavanja poljoprivrednih površina. Kanali mogu biti uski
svega dva do tri metra, ali mogu biti i veliki plovni kanali u nekim delovi-
ma širi od 50 m. Dubina kanala retko prelazi 4 m, jer nije bilo praktiène
potrebe da se izgraðuju dublji.
Generalno gledano, kanali imaju izuzetno urbane i veštaèke
obale, sa vrlo malo struktura. Sam pravac protezanja kanala je pravolin-
ijski, tako da je tok uglavnom stabilan. Interesantno mesto za ribolov,
posebno u hladnim mesecima, je u blizini fabrika. Razlog ovome je što
fabrike u svom proizvodnom procesu koriste vodu i zagrevaju je, tako
zagrejanu vodu vraæaju u prirodni tok stvarajuæi toplija mesta, koja zimi
privlaèe ribu. U hladnom periodu, èamci su obièno privezani uz obalu
u zimovniku. Ovako grupisani, ribama pru aju zaklon i one se ovde rado
okupljaju. Ribu treba tra iti uz obalu obraslu trskom, ispod drveæa i
bunja koje se nadkrivljuju nad vodom, na mestima gde su podvodne
strukture i mestima gde se dubina kanala stepenièasto menja.
Irigacioni kanali - mali

Veliki broj kanala je prokopan u cilju navodnjavanja, odnosno odvodn-
javanja terena. Ovi kanali nisu širi od 3 m niti dublji od 2 m. Po pravilu se
ulivaju u veæe plovne kanale ili reke. Ova ušæa su ili preko malih brana ili
preko pumpi. Zbog toga su migracije riba u i van ovih kanala vrlo retke,
pa mnoge ribe nikada ni ne napuste ove male kanale u toku svog ivota.
Ipak najèešæe su babuška i štuka. Štuku po pravilu u ovim vodama treba

loviti od jeseni, dok se babuške uglavnom love u toplijem delu godine.

Babuške se zadr avaju uglavnom pri dnu, gde rijuæi tra e hranu. Dobro
je znati da li dno skokovito menja dubinu. Ako se naðe skok mamac
treba zabaciti na to mesto. Najefikasnije se love svim plovkaroškim meto-
dama, dok su dubinske metode primenjive, ali zbog male širine kanala
previše komplikovane. Štuke treba tra iti u srednjem i gornjem sloju
vode u blizini obale i vodenih biljaka, odakle vrebaju plen. Varalièarenje
je retko uspešno, zbog èestog kaèenja, pa treba koristiti dubinske i
plovkaroške metode. Šaran i linjak se mogu naæi u ovim kanalima, love
se ili pri dnu plovkaroškim metodama (laz-on ili peging) ili na samoj
površini, meðu travom, plutajuæim mamcima. Bela riba, bodorke i
crvenperke u ovim vodama ostaju sitne. Èesti su i cverglani i bandari
koji u nekim vodama mogu èiniti jedine vrste koje je moguæe loviti. U tim
vodama ostaju vrlo sitni.
Irigacioni kanali - veliki

U nekim sluèajevima irigacioni kanali koriste stare tokove reka ili doline i
dobijaju izuzetno velike dimenzije. U ove kanale se ulivaju mali irigacioni
kanali, dok se oni sami dalje ulivaju u reke ili veæe plovne kanale. Ovi ulivi
su direktni, tako da riba mo e da migrira iz jedne u drugu vodu. Izuzetno
su atraktivni za ribe, posebno u proleæe kada se brzo greju, a gustim
rastinjem pru aju utoèište mnogim vrstama.
U poèetku sezone, kao i za vreme visokog i jakog toka glavnih
reka, ušæa ovih kanala u reke su odlièna mesta.
Pronaæi dobro mesto za lov leti je vrlo teško. Po pravilu, obale
ovih kanala su gole i bez ikakvih obele ja. Vrlo retko rastinje na obalama,
mo e biti vodiè. Ulivi manjih kanala takoðe su dobra mesta. Riba se u jati-
ma kreæe po ovoj vodi u potrazi za hranom. Jedini siguran naèin da loci-
rate areal gde se jato kreæe je da konsultujete što veæi broj ribolovaca i
saslušate njihova iskustva u nekoliko preðašnjih dana.
Zimi se u ovim vodama vrlo retko zadr avaju ribe, buduæi da
nisu dovoljno duboke, pa su samim tim prehladne.
Duboki i široki kanali

Neki kanali su toliko dubiki i široki da omoguæavaju nesmetan brodski
teretni saobraæaj. Široki su najmanje 30 m i duboki oko 6 m. Obièno
imaju srednji dublji deo i dve terase sa boka na polovini dubine. Nekada
prolaze starim tokovima reka i u tim delovima imaju vrlo slo eno dno.
Bodorke se u ovim vodama mogu vrlo lako naæi. Obièno su uz
samo obalu i rastinje. Zimi se spuštaju u dublje slojeve. Najèešæe se love
pec-pec tehnikama, pole štapovima ili staight lead metodom. Deverike
i babuške dele isti areal. Samo dno vode. Krupniji primerci se nalaze na
veæim dubinama. Love se svim dubinskim metodama sa hranilicom.
Babuške, ponekad prilaze priobalnom rastinju i tada ih treba loviti
plovkaroškim metodama. Šarane treba tra iti na hranjenim i proverenim
mestima. Bandari naseljavaju vodu iznad leve i desne terase, dok se
somovi i bucovi povlaèe u sredinu toka. Sa tim da prve treba tra iti na
dnu, a druge na samoj površini. Štuke nisu retke i u sezoni ih treba tra iti
blizu obale.
Lov zimi
Iako u kanalima ive gotovo sve vrste riba, zimi se mogu uspešno loviti
bodorka, deverika, štuka, bandar i smuð. Druge riblje vrste se ili vrlo
retko love ili ih je moguæe loviti samo ako je prethodio niz toplih dana.
Bodorku je zimi najlakše loviti pec-pec i monta ama sa kliznim
plovkom. Treba koristiti fini pribor jer riba trza vrlo slabo. Treba zabaci-
vati u najdublje delove tokova. Prihrana, ako je ima mora biti svedena na
minimum. Deveriku je zimi lepo loviti, posebno ako se naiðe na jato.
Koristite vrlo lake dubinske tehnike. Lovite na ive mamce. Štuka je zimi
aktivna. Nije loše doæi ranije i pokušati naæi jato sitne ribe. Ukoliko se
ono naðe, i štuka je u blizini. Lovi se svim metodama. Isto va i i za smuða
koji se po pravilu najbolje lovi kada je dan vla an. Štuku tra ite na ivica-
ma kanala, a smuða u sredini toka u gornjij polovini.
89
Ribe i staništa
vaj deo æe u nizu slika pokušati

da prika e mesta gde je najlakše
O pronaæi odreðenu vrstu ribe.
Amur se hrani u
svim slojevima
Amur vode
Zimi miruje i ne
hrani se
U sporotekuæim Zimi odlazi u najdublje

rekama bandar delove.
vreba iz zaklona
Bandar 4,6m
3m
10m
3m
U jezerima bandar se leti nalazi

uz obalu odakle vreba plen.
Beovice su u zalivima kada je reka plavna.
Za vreme letnje ege, beovice

Beovica pretra uju kompletan tok u potrazi za
Tok hranom.
Kada je vodostaj visok, beovice se

okupljaju na ulivima odakle love
insekte na površini.
182 Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

U proleæe se Uveèe se hrani
pari u pliæacima blizu obale
U jezerima je leti predveèe na površini
Danju se hrani
Bodorka Na ravnom delu dublje 5m
dubine 2,4m
bodorka je cele
godine
Zimi se nalazi na
dnu sa spoljne U jezerima se zimi
strane krivine 3m okuplja na naj-
dubljim mestima
Niz vetar saèekuju

insekte koji padaju sa
Jata se okupljaju obalnog rastinja
ispod lokvanja ili
priobalnog rastinja
Crvenperka
Pravac vetra
Ušæe kanala u reku

U kanalu se hrani ili jezero Mo e se naæi u blizi-
na površini ni trske
Popodne i noæu deo

jata se pojavljuje na
površini vode
1,2 m
Deverika
2,7m
Hrane se na dnu meðu
vodenim biljem
Staništa su mu bare i
jezera obrasla rastinjem
Karaš
Hrani se iskuljuèivo na
Zimi miruje
dnu meðu rastinjem
nepokretan na dnu
Omiljene vode su im
reke i kanali
Kesega
U proleæe dolaze u Èesto plivaju u
pliæake kako bi se velikim jatima
parile (sa deverikom i bodor-
kom) i pretra uju dno
Klenovi patroliraju Vole gusto obrasle

U pliæacima se kanale
oko ostrva sunèaju na površini
Klen
Tok
Veliki primerci se okupljaju Rupe u obali dobra

u uvalama ispod preliva su skolišta za klena
Tra ite ih ispod Leti su u senci

krošnji drveæa mostova
Kleniæ 1,5m
15cm
Jata kleniæa se sa Zimi su u najdubljem

proleæa mreste u delu toka 2m
brzacima
Rado rije dno pod trskom
1,2m
0,9m
Linjak 0,6m
1,5m
0,6m
Linjak patrolira oko

uzdignuæa na dnu
1,5m
Tra ite ih ispod 0,9m
krošnji drveæa
1,2m Rije po mekom dnu
Jede ivotinjice sa
priobalnog rastinja pravac vetra
Kada love pri površini
love u sredini toka u grupi
Love i iznad muljevitog

Smuð tla, jer ih ribe teško vide
Sa prvim sumrakom
na tamnoj podlozi
smuðevi prilaze u
pliæak kako bi lovili Danju rado ostaju u naj-
dubljim delovima
Danju su u dubini 1,2m

kraj potopljenih
Som 3m
struktura Noæu prilaze obali i
love
Zimi odlaze u Krstare terasom u

najveæe dubine potrazi za hranom
Šaran
4,5m
4,5m
Rado se kriju ispod

krošnji drveæa Potpoljeno stablo je
za njih drago mesto
Potopljena stabla
Spori tokovi reka
Plitka mesta gde se
ribe mreste
Plitka, biljem obrasla
voda
Štuka
Skokovita promena
ostrvo Duboke vode sa spoljne
dubine dna
strane krivine
Rado patroliraju oko
Utoci malih kanala
ostrva
Pumpne stanice
Tereni za moderan šaranski ribolov

Posebnu pa nju treba usmeriti na lov šarana u jezerima. Strukture na
koje ovde treba obratiti pa nju su:
• Potopljena stabla ili grane - ukoliko se mogu naæi u vodi u
kojoj lovite skoro sigurno su šaranov dom. Na ovom mestu baitrunner
vaše mašinice mora biti iskljuèen - inaèe æe riba umrsiti strunu u granje.
Reagujte što pre. Obavezno koristite safety fig. Struna treba da je
nosivosti minimum 7 kg, da bi ribu u prvom trenutku uspeli da izvuèete
iz prepreka. Dalja borba je uobièajena.
• Šljunkovito dno - èisto dno bez mulja je mesto gde se oku-
pljaju mnoge ivotinje koje su hrana šaranu. U prirodnim jezerima ovakvi
delovi su retki i odlièna mesta za ribolov. U potopljenim šljunkarama
treba tra iti uzdignuæa koja su formirana eksploatacijom šljunka sa dna.
• Ostrva - su prirodni zakloni za ribu. Kada duva vetar lovite na
zaklonjenoj strani, odmah do ostrva ili na prvoj skokovitoj promeni
dubine dna.
• Mesto velike dubine - je šaranu interesantno i zimi, jer je tu
voda najtoplija, ali i leti jer se tu nagomilava hrana.
• Lokvanji - ukoliko lovite šarana izmeðu lokvanja, koristite sur-
face rig, a kao mamac uzmite hleb.
• Trava na dnu - je siguran znak da je i šaran u blizini. Obratite
pa nju na pravilnu prezentaciju mamca. Ukoliko trava nije jedra i zelena,
veæ slinava i braonkasta, biocenoza ne funkcioniše. To znaèi da nema ni
sitnih ivotinja, pa ni šarana koji se njima hrani.
• Priobalni pojas - šarand ije vrlo retko smatraju dobrim
mestom, a posebno na velikim vodama. Ovo je na alost greška. Šaran se
èesto hrani upravo u ovom pojasu. Da bi lovili uz obalu morate biti
izuzetno tihi. Svaki jaèi udarac ili korak na obali oteraæe ribu. Lovite kada
duva topao vetar, jer kada duva hladan vetar, šaran ide u dublje delove
toka. U ovoj zoni šaran je oprezan, pa ga lovite na sitnije mamce (kuku-
ruz, partikli ili boili 14mm ili manji). Oko mamca postavite dva šake
groundbait primame. Strunu nemojte previše nategnuti, kako bi šaran
mogao da mamac ponese u ustima. Obavezno koristite èekrk sa baitrun-
ner-om ili mašinicu ostavite odklopljenu. Prvi udarac šarana je u ovom
sluèaju izuzetno sna an. W
Sadr aj
I DEO - RIBOLOVNE TEHNIKE 3

MODERAN ŠARANSKI RIBOLOV 5
MEÈ TEHNIKE 22
BRZINSKI LOV BEOVICA 22
PECANJE NA KONOPLJU KAO MAMAC 26
PECANJE DIBEROM 29
RIBOLOV ŠARANA VAGLEROM 31
“STRAIGHT LEAD” TEHNIKA 34
PECANJE NA HLEBNU RU U 37
PLOVKAROŠKE TEHNIKE 40
RIBOLOV KLIZEÆIM PLOVKOM 40
RIBOLOV WAGGLER PLOVKOM 42
TROTTING 45
BOLONJEZ TEHNIKA 47
RIBOLOV FIKSNIM PLOVKOM 49
DUBINSKI RIBOLOV 52
LOV DEVERIKE NA MIRNIM VODAMA 52
LOV KLENA SISTEMOM SA HRANILICOM 55
“UPTIDE” TEHNIKA PECANJA SOMA 58
RIBOLOV SA HRANILICOM I OLOVOM 62
LOV SA HRANILICOM NA MIRNIM VODAMA 64
“METOD” TEHNIKA ZA LOV ŠARANA 67
MUVANJE 70
LOV SMUÐA MUVANJEM 70
VARALIÈARENJE 75
D IGOVANJE 75
LOV RIBE VOBLERIMA 78
VARALIÈARENJE IZ ÈAMCA 84
VERTIKALNO VARALIÈARENJE 91
RIBOLOV VASER KUGLOM I MUŠICAMA 90
191
192 Index
UHVATI I PUSTI 95
VITEŠKO PONAŠANJE NA VODI 95
II DEO - RIBOLOVNI SISTEMI 99
MODERAN ŠARANSKI RIBOLOV 103
ANCHOR RIG 103
STIF RIG 105
“D” RIG 106
HELICOPTER RIG 108
SAFETY RIG 110
HOOK-HAIR RIG 111
BOLT RIG 112
GRAVEL RIG 113
ANTITANGLE RIG 114
RUNNING RIG 115
SHOCK RIG 116
LONG RANGE SILT RIG 117
DUBINSKI RIBOLOV 118
THE CAITH LUMBERT CAT-O-COPTER 118
LINK RIG 119
“UPTIDE” RIG 120
POP-UP DEAD BAIT RIG 121
ARSLEY & FEEDER RIG 122
PATERNOSTER RIG 123
LINK LEGGER RIG 124
BARBEL RIG 125
FEEDER HELICOPTER RIG 126
ZENDER RIG 127
FLOAT PATERNOSTER RIG 128
BOTTLE RIG 129
FREE RUNNING PATERNOSTAR RIG 130
MONTAZA SA ODSTOJNICIMA 131
MACH RIBOLOV 132
RIVER & CANAL RIGS 132
LAKE RIGS 134
PLOVKAROŠKE TEHNIKE 136
STRET-PEGGING RIG 136
LAY-ON RIG 138
PEC-PEC RIG 139
DRIFT FLOAT RIG 140
SURFACE RIG 141
BEACHASTER RIG 142
BALERINA RIG 143
FIXED FLOAT RIG 144
Index 193
WASSER BALL RIG 145

BOLOGNAESE RIG 146
WAGGLER RIG 147
MUVANJE 148
MOVEING DEAD BAIT RIG 148
VARALIÈARENJE 149
JIG RIG 149
III DEO - RIBOLOVNI PRIBOR 2 151
OLOVO 153
MAŠINICE 155
RIBOLOVAÈKI ŠTAPOVI 157
IV DEO - TIPOVI RIBOLOVA U ZAVISNOSTI OD TERENA 159
JEZERA 161
MALE BARE 161
MALA DUBOKA JEZERA (ciglane i šljunkare) 163
GRADSKA VEŠTAEÈKA JEZERA 164
AKUMULACIONA JEZERA 165
LOV IZ ÈAMCA 166
LOV S JESENI 167
LOV ZIMI 167
REKE 169
LOV NA BRZIM I BISTRIM REKAMA 169
LOV NA SPORIM RAVNIÈARSKIM REKAMA 170
LOV NA MALIM REKAMA SREDNJEG TOKA 171
LOV NA VELIKIM MUTNIM REKAMA 171
LOV SA KEJA I U MARINAMA 172
LOV ISPOD BRANA I USTAVA 174
LOV KOD MLINOVA 174
LOV SA ADA 175
LOV SA MOSTOVA 176
LOV NA UŠÆU 176
LOV NA PLAVNIM REKAMA 177
LOV S JESENI 177
LOV ZIMI 178
KANALI 179
LOV NA IRIGACIONIM KANALIMA - MALIM 179
LOV NA IRIGACIONIM KANALIMA - VELIKIM 180
LOV NA DUBOKIM I ŠIROKIM KANALIMA 180
LOV ZIMI 181
RIBE I STANIŠTA 181
TERENI ZA MODERAN ŠARANSKI RIBOLOV 183
PRENUMERANTI 187
SADRZAJ 191
Aleksandar Daki
TAJNE RIBOLOVA 2
ribolovne tehnike i sistemi u zavisnosti od tipa voda
Samostalno autorsko izdanje
 Aleksandar Daki
Copyright 2002
I izdanje
tampa
tamparija T riton, Vrac
Novembra 2002.
Tira
500
ISBN 86-902935-2-3
CIP - Katalogizacija u publikaciji
799.12
TA J N E r i b o l o v a 2 : r i b o l o v n e t e h n i k e i
sistemi u zavisnosti od tipa voda / priredio
Aleksandar Daki . - [1. izd.] - V r ac :
A . D a k i , 2 0 0 2 ( V r a c : Triton). - 191
str. : ilustr. ; 20 cm
Ti r a 5 0 0 .
ISBN 86-902935-2-3
1. Daki} ,Aleksandar
a) Sportski ribolov
COBISS-ID 102150924

Tajne Ribolova 2-Ribolovne Tehnike I Sistemi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tajne Ribolova 2-Ribolovne Tehnike I Sistemi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Tajne ribolova 2

Ribolovne tehnike i sistemi u zavisnosti od tipa voda

knjizi "Tajne ribolova 1 - o ribljim

Štapovi (Carp - Karpfen)

Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ 5

i kada postoji rastinje koje natkrivljuje samo mesto ribolova. Kraæi

kvalitet koènice koja je ugraðena u mašinicu nadproseèan. Cilj koènice je

Preporuka je da uzimate hemijski oštrene udice kao i udice sa mikro jez-

najèešæe ni ne reaguje. Da bi se ovo eliminisalo, potrebno je najlon stal-

Dr aèi za štapove (pod-ovi)

PVA - polivinil alkohol - vlakno

Ampule za noæno pecanje

Dodaci mamcima i primami

veæini sluèajeva su to arome, koje ribe lako pronalaze i rado uzimaju.

Dodaje se oko 4 g na 0,5 kg mešavine. Obièno se dodaje u riblje i

tamne boje pogodna za izradu obojenih i tamnih boila. Ukoliko su

najbolje je da sami kod kuæe eksperimentišete. Ukoliko elite da dodate

dana u dnevnu kolièinu primame, smanjite udeo sitnih boilija i zrnaste

Tehnika pripreme i upotrebe mamaca - boila

Kada odluèite da boilie napravite, preðite na sledeæu fazu. Prvo

prezentovan na par santimetara od dna, te ga lako uoèava. Sama izrada

rastvaraèu. Poznato je da se slièno u sliènom rastvara, pa i rastvor u rast-

Tehnika plasiranja mamca

Tehnika izvlaèenja zakaèene ribe

Presavijte strunu kao na slici iznad... ... pa naèinite èvor ...

...iglom probodite boili... ...zkaèite èvor vrhom igle i provucite

...na kraju postavite stoper i zategnite sistem

Carp World Popoviæ

Carp World Popoviæ

Brzinski lov beovica

ije redak sluèaj da se na nekoj

Imajte na umu da beovice vrlo lako spadaju sa udice. Trudite se

4 bela crviæa i po jednu kuglicu primame velièine oraha svakog minuta.

valitetne bodorke se najbolje

jem, do onog trenutka, kada je signalizacija plovkom dovoljno brza, da

U slièaju kada pecate na dubljim ili br im vodama, treba uzeti

iber je plovak koji se skoro sam

Zimska i letnja varijanta

izuzetno ne an prilaz. Na poèetku ubacujte oko 10 kastera sa svakim

Specifiènost tehnike za šarane

a ovakvim vodama broj šarana se

ribolov se oèekuje na dubinama do 50 cm. Svaki zabaèaj na veæim dubi-

Vrlo èesto æe riba sama da se odpetlja. To mo e biti kroz 5 ili 10 minuta,

Kako zavarati šarana

Sirna pasta - mamac Riblja pasta - mamac

200g sira za mazanje 100g tune iz konzerve

Namestite sistem tako da na tanak najlon 0,12 postavite udicu

verovatnije skinuti ru u, a da vam se plovak samo malo zaljulja. Zato je

Hlebna ru a, pribor i tehnika

kesi, nije potrebno da ga dodatno kvasite, veæ ga samo rukama stisnite

Sirna pasta - mamac Èokoladna pasta - mamac

50 g custard powder èokoladni preliv za kolaèe ili èoko-

Ribolov klizeæim plovkom

lizeæi plovak omoguæava da se

Klizeæi plovci se moraju koristiti uvek kada je dubina vode veæa

Meðutim, zbog praktiènosti, veæ na dubinama veæim od 4 m, pokazalo

Waggler plovci sa antenom su vrlo osetljivi na svaki trzaj i mogu

treæini skoncentrišite sva olova koja ste hteli da postavite na sistem.

roting ili vo nja kako je kod nas

da se plovak ne pribli i previše suprotnoj obali, jer æe to dovesti do

olonjez tehnika je vrlo slièna tehni-

govu uoèljivost na velikim daljinama. Antena je napravljna od plastike,

zbor pravog ote anja za ovu tehniku