P. 1
Tajne_ribolova_2-Ribolovne_tehnike_i_sistemi

Tajne_ribolova_2-Ribolovne_tehnike_i_sistemi

|Views: 4,921|Likes:
Published by Armin Halaba

More info:

Published by: Armin Halaba on Feb 15, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/04/2013

pdf

text

original

Tajne ribolova 2
Ribolovne tehnike i sistemi u zavisnosti od tipa voda

piei rrdo Aleksandar Daki

u Vr cu novembra 2002.

Ovu knjigu sigurno ne bi dr ali u rukama da nije bilo slede ljudi kojima se ovim putem zah ih valjujem: - za koordinaciju: dipl. ing. Mariji ¨irh - za savete u vezi sadr aja: Milanu Jovanoviu - Mii ( ) , Neboji Matiu Zov ( mikroElektronika ) , St anku Popoviu ( RibolovaŁki Magazin ) , Sini Slavini i u (i i i i RbŁ r b) ie - za informacije: Draganu Brzaku, Łlanovim a C W P - Carp teama (Sai Popoviu i Aleksandru Radovanoviu), Zoranu Dimitrijevi u, Brian Poole-u, Andriji Urbanu, Sinii TkalŁecu, Sabahudinu Mesinoviu, Edinu Rediu Ashley DjuriŁinu za podr ku: ( Radio021 ) , Bojanu SremŁeviu (RT K Kru evac ) , Draganu St ankoviu (TV Last avica , Dragomiru VujaŁi ) u (Radio "FOX 91,1"), Dragu Nemecu ( Ribarska ) , Draganu Nikoli u (www . i a c . u , Milanku St r b r. o y) anŁiu (OSR Drina ) , Mi Nikoli i u ( a i ¨ Ł c) ,Vuku rdo iia Petroviu ( RibolovaŁki-magazin ) , Vladimiru Vukainoviu (www . i a c . u r b r. o y)

Naznaka èitaocu:
Materijal objavljen u knjizi “Tajne ribolova” podlee copyright-u i nesme se reprodukovati u bilo kojoj formi bez posebnog pismenog odobrenja izdatog od strane autora.

Adresa za kontakte:

Aleksandar Dakiæ Svetosavski Trg 6/b 26300 Vršac

tel: 013/821-641 e-mail: quercus@hemo.net Internet: http://users.hemo.net/quercus

Uvod 3

Knjiga je pripremana sa dunom p anjom, i pak, koliki god trud bio ulo en, gre aka i nejas noa sigurno ima. Kako bih ih u narednim izdanjima otkonio, unapred se zahvaljujem i ohrabrujem sve one koji me budu konta t r l u kiai vezi sadr aja knjige. Aleksandar Daki u Vr cu, 20.10.2002.

o ribljim vrstama. opisano je više razlièitih tehnika ribolova šarana. sa veæom test krivom (oznaka na štapu T.Karpfen) Generalno posmatrano du i štapovi. opremu i radnje koje se koriste i koje su specifiène samo za ovu tehniku. kao što su mušièarenje šarana. kao i o svim mamcima i primamama koji se koriste u njegovom ribolovu. Lokacije koje su interesantne za lov šarana opisane su i u tekstovima u knjizi "Tajne ribolova 1 . U ovom prvom poglavlju akcenat je dat na specifiènosti ovog pribora.Moderan šaranski ribolov knjizi "Tajne ribolova 1 . Medjutim. . kraæi i mekši štapovi. Cilj ovog teksta je da se da poseban akcenat na moderan šaranski ribolov. kao Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ Pribor 5 . su bolji kada nisu potrebni jako daleki zabaèaji.ne treba je mešati sa te inom bacanja) i br om akcijom su pogodniji kada elite da dobacite dalje. Sa druge strane. Štapovi (Carp . tehnikama primamljivanja i mamcima" i u ovoj knjizi u poglavlju "Tipovi ribolova u zavisnosti od terena" U Da bi se uopšte upustili u moderan šaranski ribolov. Takodje.o ribljim vrstama. lov na površini i klasièan lov dubinskom metodom. tehnikama primamljivanja i mamcima" data su detaljna objašnjenja o ivotu i navikama šarana. mana tih štapova je što slabije umaraju ribu i riba se lakše oslobaða udice. potrebno je da imamo adekvatan pribor i opremu. lov plovkom. Slike vezova i sistema koji se koriste u ovoj metodi ribolova mo ete naæi u istoj ovoj knjizi u poglavlju "Ribolovni sistemi".C.

Weight. takoðe imaju manju transportnu du inu. • Te ina bacanja (engl.2 1 lb 12 ft (3. (Za više informacija u vezi mašinica pogledajte poglavlje "Ribolovaèki pribor" u ovoj knjizi). Danas je uobièajena du ina za šaranske štapove oko 3. a ne mašinicom.5lb u zavisnosti od du ine. a koji nije za šaranski ribolov. • Akcija štapa Karakteristike današnjih uobièajenih štapova pogodnih za šaranski ribolov su TC 1. Kako se u ovom sluèaju.3 1 lb Konstrukciono. Da bi se pravilno izborili sa ribom. Ovaj kapacitet špulne potreban je i zbog dalekog zabacivanja i zbog neophodnosti postojanja rezerve najlona u prvim trenutcima umaranja ribe nakon kontre. sve karike trpe naprezanja i sve trebaju biti kvalitetne (SIC). Mašinica Generalno gledano. a i amura koji mo e doæi. lure weight i slièno). Ovako krupne primerke treba izvlaèiti štapom. štapovi za ovaj metod ribolova su dvodelni ili trodelni(reðe) štek štapovi.9 m) 2 3 .6 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ i kada postoji rastinje koje natkrivljuje samo mesto ribolova.75-3. za ovaj tip ribolova potrebna je mašinica sa nepomiènom špulnom. u èemi greše mnogi poèetnici.2 3 lb 13 ft (3. Kraæi štapovi. što u nekim sluèajevima mo e biti prednost. Du ina štapa Test kriva 11 ft (3. parabolièan štap savija po celoj svojoj du ini. test curve .6 m) 2 1 . potrebno je upoznati se sa terminima koji su objašnjeni u poglavlju "Pecaroški pribor" u ovoj knjizi: • Test krivulja (engl.6 m. Ovo su parabolièni štapovi. a izraðeni su od najkvalitetnijih tipova karbonskih materijala.3 m) 1 3 .oznaka TC). Nemojte zaboraviti da su ciljni primerci šarana. prilièno masivni i da daju prilièan otpor pri izvlaèenju. Kapacitet špulne treba da je bar 200m onog najlona koji planirate da koristite. Da bi odredili koji je štap pogodan. neophodno je da je . Na ove štapove postavljaju se najkvaliteniji sprovodnici. od vrha do rukohvata.

pru ajuæi otpor ribi i umarajuæi je. Nosivost struna treba da je bar 3. Imajte na umu da je uvek bolje koristiti udice renomiranih proizvoðaèa. jer su sigurno oštrije i èvršæe. a da se pri tome maksimalno smanji otpor koji pru a mašinica i štap. jer je lakše u trenutku borbe dodatno podesiti intenzitet koèenja. u isto vreme. Ribolovaèke strune U modernom šaranskom ribolovu koriste se tri tipa struna: • Monofilament (odomaæen naziv .5 kg. Na izuzetno teškim vodama koristit strune nosivosti preko 11 kg. za izradu predveza i konstrukciju dlake koriste se strune drugih karakteristika."Front drag control" ili na kraju "Rear drag control". a kod teških terena i do 7 kg. Jaèina koènice mo e se podešavati na vrhu mašinice . Cilj koènice je da spreèi lom štapa ili mašinice pri sna nom kretanju ribe od pecaroša. Broj kugliènih le aja u mašinici mo e biti jedan od pokazatelja njenog kvaliteta. nego da imaju veliki broj le ajeva. Uobièajeno je da su mašinice koje se danas proizvode i spadaju u kvalitetnije prave sa 3 i više le aja. Ovo do sada reèeno va i za osnovnu strunu.Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ Ribolovne tehnike 7 kvalitet koènice koja je ugraðena u mašinicu nadproseèan. (Detaljnije o "Baitrunner"-u vidite u poglavlju "Ribolovni pribor" u ovoj knjizi). Udice Za ribolov šarana koriste se jednokrake udice one velièine koje odgovaraju kako mamcu. 2/0 ili 3/0. "Baitrunner" je neobièno va an kod ribolova šarana. O tim detaljima pogledajte u poglavlju "Ribolovni sistemi" u ovoj knjizi. Iz praktiènih razloga drugi sistem je bolji.najlon) • Upredene strune • Fuzije (multivlakno) O sva tri tipa struna kao i najbolje naèine vezivanja dve strune i strune i udice mo ete proèitati više u knjizi "Tajne ribolova 1" u delu "Pribor" na stranama od 157 do 164. . tako i oèekivanoj velièini ribe. Teško æete pogrešiti ako koristite velièine 1/0. Koènica treba da je tako podešena da ne dodje ni do pucanja opreme ni do kidanja najlona. Kod šaranskih mašinica bitnije je da imaju ugraðen "Baitrunner". Meðutim. jer dozvoljava ribi da ponese mamac.

U uslovima noænog pecanja. Uobièajeno je da se uparuje boja udice sa bojom mamca. u tom sluèaju neæe doæi do izvlaèenja najlona. Njaveæa mana elektronskih indikatora trzaja je što je indikacija trzaja u sluèaju da riba nakon uzimanja mamca krene ka štapu slaba ili nikakva. zlatna ili crvena. kako riba ne bi osetila otpor prilikom uzimanja mamca. Stare klasiène šaranske udice kratkog vrata i velikog raspona dobre su u sluèaju da na nju direktno kaèite kukuruz ili valjak. Imajte na umu da ribe ne razlikuju boju. reèeno je da mašinica treba da ima "Baitrunner". boja udice i mamca je potpuno irelevantna. veæ do njegovog labavljenja i opuštanja. Za tu svrhu konstruisani su specijalni elektronski indikatori trzaja. koji reaguju zvuènim i svetlosnim efektom na izvlaèenje najlona od strane ribe sa špulne. što je broj ugriza u jedinici vremena relativno mali (mnogo manji nego pri ribolovu bele ribe).8 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ Preporuka je da uzimate hemijski oštrene udice kao i udice sa mikro jezièkom ili bez njega. ipak su bolje u e udice. Šaranski ribolov je specifièan po tome. što eliminiše pojavu la nih bipova prouzrokovanih tokom vode ili vetrom. Neki elektronski indikatori imaju moguænost podešavanja osetljivosti. sem elektronski. Boja udice mo e biti crna. što je u ovom sluèaju nepo eljno. kako bi se lakše razlikovao trzaj ukoliko se peca na veæem broju štapova. Svetlosni indikatori se obièno izraðuju sa LED diodama koje imaju leè kola što im omoguæava da jednom upaljena dioda svetli i nakon prestanka izvlaèenja najlona. Indikatori trzaja Indikatori trzaja su savremena pomagala. U ranijem izlaganju. jer manje povreðuju ribu. ali razlikuju sjajnost materijala. koje riba lakše proguta uz mamac na dlaci. srebrna. Svaki drugi indikator trzaja. meðutim ukoliko pecate "na dlaku". Svetlosni signali su izuzetno korisni u sluèaju noænog ribolova. kao i kada se peca na veæim dubinama. U tom sluèaju elektronski indikator . Naime. koja omoguæavaju pecarošu da pravovremeno uoèi trenutak kada riba uzima mamac kako bi adekvatno kontrirao. Kod boljih modela moguæe je menjati uèestanost zvuènog signala. pa je neprekidno posmatranje vrha štapa izuzetno zamorno. bi pru io dodatni otpor ribi.

pod-dr aè) omoguæavaju da se na njih postave i elektronski indikatori trzaja. (paralelni sa zemljištem ili blago nagnuti unapred). su se pokazali odliènim za primamljivanje na veæim udaljenostima. primamljivanje dalekog mesta mo e se vršiti iz èamca. potrebno je najlon stalno dr ati blago zategnutim. ali se njom teško precizno na veæoj udaljenosti baca sitnija granularna primama. Najzad. Dobra je za krupne komade primame. Ovakav brodiæ se mo e dovesti do eljenog mesta na kojem se brodiæ automatski istovari i nakon toga vrati na obalu. dakle. Ova njegova osobina je našla primenu u modernom šaranskom ribolovu. Umesto elektronskih indikatora ili u sprezi sa njima moguæe je. Praæke Da bi se precizno prihranilo mesto ribolova. kao što su razni indikatori iz kuæne radinosti. indikatori koji se kaèe na najlon (majmuni). Ovi dr aèi štapova (engl. sada je moguæe . indikatori na vrhu štapa (quivertip. što je moguæe ako se koristi kombinacija elektronskog indikatora i indikatora koji se kaèe na najlon. zbog velikog rasipanja. PVA . Esecijalno je da primama bude pravilnog kru nog oblika. Rod-štap. swingertip i springtip). na vodama na kojima je to dozvoljeno. Mo e biti prilièno efikasna na manjim udaljenostima. Da bi se ovo eliminisalo.Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ Ribolovne tehnike 9 najèešæe ni ne reaguje. Moderna tehnika omoguæava izgradnju malih (do 50 cm dugih) èamaca sa daljinskim upravljanjem. Naime. ono se za oko 30 sekundi potpuno rastopi u vodi. Praæka je najklasiènije i najstarije pomagalo. ukoliko se peca na veæoj udaljenosti danas se koristi veæi broj razlièitih naprava. kontruisani su specijalni dr aèi za veæi broj štapova. koristiti i druge tipove pomagala. ako se od njega izradi vlakno.polivinil alkohol . Dr aèi za štapove (pod-ovi) Zbog specifiènog polo aja štapova prilikom ribolova. Specijalno dizajnirani štapovi za bacanje granulirane primame (kao Cobra). Obièno dr e 3 do 4 štapa.vlakno Polivinil alkohol ima osobinu da se.

ali i sve druge tipove primama. Ovako nanizane partikle. materije koje privlaèe ribe. helikopter i ostalim sistemima upoznajte se u odeljku "Ribolovni sistemi" u ovoj knjizi. Kako šaran vrlo èesto radi i noæu. Atraktori . Anti-tangle Specifièan naèin vezivanja . ove ampule su izuzetno korisno pomagalo. U . gde je dato preko 40 proverenih recepata za boilije. Ovde æu se osvrnuti samo na one materije koje su specifiène za moderan šaranski takmièarski ribolov. prive emo za glavni najlon blizu udice. Dodaci mamcima i primami U knjizi "Tajne ribolova 1" detaljno su data uputstva i objašnjenja za veliki broj primama i mamaca koje se koriste u ribolovu šarana. u koju je moguæe ubaciti veæi broj sitnih partikala. odnosno na vrh plovka umesto antene kod lova sa plovkom. Ampule mogu biti razlièitih preènika. mo e se kupiti i PVA vreæica.sistem. Nakon zabacivanja.5mm . Desetak recepata za boile dato je i u ovoj knjizi u delu o sistemima koji su namenjeni modernom šaranskom ribolovu. Sa antitangle. U nekim primenama.su generalno gledano. PVA æe se otopiti i partikli æe ostati slobodni. Uobièajene su fluorescentno crvene i uto-zelene boje. U skorije vreme.10 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ na kratak komad PVA vlakna nanizati eljeni broj komada zrnaste hrane koju elimo da koristima kao primamu. nakon èega ona poèinje da sija. Obièno se montira na vrh štapa kod dubinskog ribolova. Jednom prelomljena ampula sija maksimalno 12 sati i nakon upotrebe se baca. a pri tom ne doðe do mršenja sistema. Da bi se aktivirala potrebno je par puta blago prelomiti ampulu da bi došlo do mešanja teènosti. mada su najuobièajniji 1. pored udice kao primama. mo e se montirati i na varalicu koja se vuèe noæu kroz vodu. koji omoguæava da se na velike daljine zabaci mamac. a nisu detaljno objašnjenje u prethodnoj knjizi. pored PVA vlakna. Ampule za noæno pecanje Ovo se veoma korisni dodaci u vidu kratke plastiène ampule ispunjene dvema teènostima. 2mm i 3mm.

. Mišljenja o upotrebi amino-kiselina je podeljeno.se koriste da bi zamirisale mamce i primamu. Samlevena d igerica se meša sa jajima. Naime. Propilen glikol je bolji u zimskim mesecima. Ukoliko se dodaje d igerica. U vodenom i uljnom rastvoru dobija blagu zelenu fluorescentnu nijansu. • grèko seme . Nikako ne dodajte èili ili kari u sluèaju da su slani. Kao atraktori se èesto koriste i amino kiseline. koji se pokazao izuzetnim kod pecanja bele i šaranske ribe. jer su u velikoj dozi odbojne za ribe. Pored veštaèkih aroma. Neki od najjaèih prirodnih mirisa su: • kari (curry) . neki koriste lignje. Arome . Arome jonizuju prostor i na taj naèin predaju informaciju ribi o sebi. Umesto d igerice. Dok jedni smatraju da su neophodne. drugi tvrde da nema nikakvog smisla koristiti ih. kada je èekanje na ribu du e. Ima blag ali specifièan ukus. u vodi mogu stvarati potpuno razlièite efekte. Koriste se u taèno datoj kolièini za svaki recept. Nije dobro dodavati veæu kolièinu. koje ribe lako pronalaze i rado uzimaju. sa kojim nosiocem je pravljena neka aroma. Sa druge strane mnogo æe br e zasititi svojom aromom okolni prostor od arome na bazi propilen glikola.Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ Ribolovne tehnike 11 veæini sluèajeva su to arome. grèko seme i so) koja se koristi u kulinarstvu. Slano-ljutog je ukusa.je orijentalna mešavina zaèina (kao osnova koristi se kim.je zaèinska biljka koja se koristi u kulinarstvu samostalno ili u mešavinama sa drugim zaèinima. treba uvek imati na umu da voda i vazduh nisu isti mediji. ulja koja se koriste u uzgajanju pastrmki i druga slatkasta ulja. Amino kiseline ivotinjskog porekla obièno su iz jetre sisara. veæ se šire ukusi. dve arome koje identièno mirišu u vazduhu. Meðutim. treba je koristiti sve u i samlevenu u kolièini od oko 80 g na 0.5 kg suvog miksa. Do sada se pokazalo da se etil alkohol mnogo br e rastvara u vodi. pa se ta mešavina dodaje u suvi miks. Izuzetno je jakog mirisa i uto-braon boje. jer je izuzetno ljut.5 kg miksa. dok je etil alkohol prihvatljiviji leti. U vodi se mirisi ne mogu širiti. Najbolje rezultate daje u ribljim i zaèinskim mešavinama. Obratite pašnju na kolièinu èilija. pokazalo se da se mo e dodati i par kapljica èili sosa. Uljanog su tipa i najèešæe se koriste ulja semenki. vrlo je bitno. Treba dodati oko 15 g zaèina na 0. mogu se koristiti i prirodne arome u vidu zaèina. Pored karija. pa æe se sa mamca br e isprati. Dakle.

Najèešæe korišæeni prirodni zaslaðivaèi su: • melasa . mnogo èešæe vraæati na mesto primamljivanja i poveæaæe se verovatnoæa za ulovom. • beli luk . zbog svoje gladi.12 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ Dodaje se oko 4 g na 0. uzmite 1 do 4 ml na 4 do 5 jaja. dok se krupna granulacija (90) koristi za izradu plivajuæih boilija. Kazeini i kazeinati . što pre ribu nateraju da svari i izbaci pojedenu hranu. Izazivaèi gladi . kolièina zaslaðivaèa koji æete dodati zavisi i od arome boila. Sitnija granulacija (30) se koristi za izradu tvrdih mamaca. Cilj izazivaèa gladi je da delujuæi kao laksativ. ovu mešavinu treba dodati u suvi miks i dobro umesiti. Ukoliko koristite prirodne zaslaðivaèe mera je od 10 do 20 ml na 0. Koristi se u mešavinama sa aromom voæa. Moguæe je koristiti i prehrambene veštaèke zaslaðivaèe. ukoliko koristite veštaèke zaslaðivaèe. tako i u kombinaciji sa grèkim semenom. umesto šeæera dodaju se mnogo jaèi veštaèki zaslaðivaèi. Kazeini mogu biti kiseli i neutralni. Najbolje je koristiti beli luk u prahu i to u kolièini od 30 g na 0.5 kg suvog miksa. Zaslaðivaèi . izazivajuæi njenu glad. kako samostalno u miksevima. zaèina i u ribljim mešavinama. Nakon toga. Zbog svoje .su treæa najèešæa komponenta primame i mamaca. Riba æe se. a u boile sa aromom voæa ili zaèina više zaslaðivaèa. Na ovaj naèin dobija se poluteèna masa u kojoj se stimulator pravilno rasporedi. Obièno se dodaje u riblje i mešavine sa semenjem za ptice. Kazeinati mogu biti natrijumovi ili kalcijumovi. Koriste se za izradu plivajuæin boilija do 25% u smesi. ali su oni mnogo manje koncentrovani od specijalno pravljenih za pripremu mamaca. veæ da se ulupa sa jajima i malom kolièinom miksa. lepljiva i slatka teènost. Dodaju se u kolièini od 5 do 50% u zavisnosti od eljenog stepena obogaæenja smeše.zbog osobine šeæera da upija mnogo vode i time daje nepotrebnu vla nost.5 kg suvog miksa. Kao orijentacionu meru. Generalno gledano. Najbolji naèin da se stimulator ravnomerno umesi u miks je da se ne dodaje direktno u suvi miks.veoma tamna.su koncetrovani (90 do 96%) mleèni proteini. Imaju visok stepen belanèevina. Pokazao se izuzetnim. U boile sa aromom ribe ide manje (ili se stavlja slabiji zaslaðivaè).je jedan od najjaèih aromata koji rastu kod nas.5 kg mešavine.

a ovde æu se skoncentrisati samo na neke specifiène vrste prihrana koje do sada nisu obraðivane. Kao kruna cele veštine. Ovaj postupak naziva se tehnikom “uhvati i pusti” i o njoj æe biti više reèi na kraju ovog poglavlja. tehnike izrade i postavljanja mamaca i tehnike plasiranja mamca i izvlaèenja zakaèene ribe. kako bi dobio karakteristièan jak miris. Više recepata i opise tehnika njihovog korišæenja daje se u knjizi “Tajne ribolova 1”. Groundbaiting. kako bi nakon merenja i slikanja. Ostavite oko jedan èas i napraviæe se vrlo gusta i gipka pasta. U plastiènu posudu ili šerpu stavite eljenu kolièinu pahulja i sipajte vrelu vodu. kukuruz šeæerac ili kukuruz zuban (obièni kukuruz). Pravi odnos vode i pahulja. Koristi se oko 10 ml na 0. Detaljan opis ove tehnike biæe objašnjene kasnije u ovom tekstu.Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ Ribolovne tehnike 13 tamne boje pogodna za izradu obojenih i tamnih boila. Ukoliko su potrebni svetli boili. • kukuruzni ili jeèmeni slad . Ova pasta je idealna primama. Kada se ka e loosefeeding. • Kukuruzne pahulje (cornflake) su vrlo jeftina i kod nas retko korišæena primama. Tehnika pecanja se zasniva na poznavanju tehnike primamljivanja.5 kg suvog miksa. bolje je koristiti veštaèke zaslaðivaèe.dobro je pre upotrbe ovaj malt pustiti da malo prokisne. Ove pahulje izuzetno lako upijaju boje i mirise. Veliki broj šarand ija poštuje svoj ulov i prilikom izvlaèenja posebnu pa nju poklanja brizi da se riba ne povredi. Takoðe. obièno namenjeni za zimski ribolov. mo e se koristiti i mešavina kukuruznog malta i melase u odnosu 1:1. potrebno je savladati tehniku modernog šaranskog ribolova. podrazumeva se rasipanje zrnaste primame i mamaca na mesto pecanja. Veæina standardnih kupovnih i domaæe pravljenih primama upravo je na bazi razlièitih vrsta brašna. zavisi od proizvoðaèa i Veština . Najbolje su se pokazale kada je mamac boili. mogla da se vrati u vodu bez posledica. Tehnika primamljivanja Tehnika primamljivanja šarana mo e biti loosefeeding ili grounbaiting. je termin koji oznaèava hranjenje mesta kuglama primame na bazi brašna. Priprema je vrlo jednostavna.

Ukoliko elite da dodate boju ili aromu uradite to mešajuæi ih sa vodom u kojom æete kasnije natopiti pahulje. Kako primer najbolje ilustruje pravilan postupak ovde æu dati jedan tipièan pristup ukoliko se koristi loosefeeding tehnika primame: U prvoj je potrebno pronaæi mesto na kome elimo da pecamo i pripremiti ga. Aroma boilija i zrnaste hrane mora biti ista. Takoðe. Kada dodjemo na vodu. potrebno je baciti i do 5kg bojlija i do 30kg druge hrane u toku ribolova. riblje brašno ili koncentrat.14 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ najbolje je da sami kod kuæe eksperimentišete. Po nekim procenama. Preporuèljivo je da i velièina boilija bude pribli no velièina zrnaste hrane. Prilikom kvašenja u vodu treba staviti arome i boju. Cilj je šarana naviknuti na hranu. U suprotnom. Ukoliko dodajete hranu za pse i maèke. ali je ipak izuzetno kvalitetna primama. Prilikom prihranjivanja pazite da vodu ne prehranite. I na kraju. jedan deo vode æe izaæi iz primame. • Hleb jeste staromodan i veæina pecaroša smatra ga prevaziðenim. Na taj se naèin æe riba. Takoðe. ukoliko u vodi ima mnogo sitne bele ribe ili recimo babuški i karaša. bolje je koristiti loosefeeding tehniku. Ukoliko elite da dobijete manje lepljivu primamu. svakog . Prilikom razleðivanja. zamrznite na nekoliko dana nakvašene i umešene pahuljice. pre mešanja. kako bi se dodatno zamirisao. riblje brašno ili semenke. potrebno je da ih u avanu ili blenderu usitnite do praha. znajte da je šaranu potrebno odreðeno vreme da se navikne na ukus primame isto kao i na ukus boilija. jata sitnih riba æe vam dosaðivati neprekidnim pipkanjem mamaca. meðu prvim stvarima koje treba uraditi je prihraniti mesto. Èim se doðe na vodu na prostor koji hranimo treba baciti oko 1 kg boilija i oko 10 kg zrnaste hrane. u primamu mo ete dodati i konopljino seme. Uvek imajte to na umu. hranu za pse ili maèke. Ovo je posebno bitno na vodama na kojima se ne peca boilijima. ukoliko u vodi ima primeraka od 8 do 10 kg. Dakle. U gnjeèeni hleb treba dodati semenke. kako bi uskladili ukuse primame i mamaca. Ono što u prvih par dana treba uraditi je da se polako prelazi na krupnije boilije .one velièine koje æete kaèiti na udicu. pa tek onda da ih umešate. ako ništa greškom uzeti nekoliko zrna boilija umesto prirodne hrane i osetiti da je i on jestiv.

boila U knjizi “Tajne ribolova 1” dato je preko 40 proverenih mikseva za boile. Ukratko prvi korak u pripremi boilia je da se napravi pasta. Tehnika pripreme i upotrebe mamaca . Kolièina primame od samog poèetka mora zavisiti od vode i oèekivanog broja riba koji tu ivi. koji su iako vrlo jednostavni. postoji šansa da je šaran probao boili eljene velièine i da æe krenuti za mamcem na udici. sredstava koje podstièu probavu. U veæu šerpu ili plastiènu posudu treba usuti 250g griza. ali da se ne nahrani. Nije realno oèekivati velike ulove na samom poèetku. Praviæemo jednostavne pirinèane boile. meðutim sam postupak izrade nije dat do tanèina.Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ Ribolovne tehnike 15 dana u dnevnu kolièinu primame. što je preduslov za dobar ulov. Krenimo sa jednim ilustrativnim primerom. veæ teènu boju. Ribi je potrebno par dana vremena da se navikne na novotariju i to joj se mora omoguæiti. . arome i zaslaðivaèi i sam osnovni praškasti miks. U ovaj miks dodajte jednu kafenu kašièicu crvene prehrambene boje u prahu i sve dobro izmešajte. Od vas zavisi da li elite da prvih dan-dva pecate ili samo da kampujete kraj vode. Za oko 4 dana. svakog dana treba kolièinu hrane smanjiti za 50% u odnosu na prethodni dan. Nakon toga se pasta rolja u kuglice eljene velièine. koje se nakon toga kuvaju. 125g pirinèanog brašna (ukoliko ne mo ete da naðete brašno u blenderu ili mikseru za kafu sameljite pirinèana zrna) i 125g sojinog brašna. izuzetno lovni. Generalno gledano. smanjite udeo sitnih boilija i zrnaste hrane i poveæajte udeo velikih boilija. Cilj ovog teksta je upravo da se taj postupak pojasni. onda je nemojte umešati u suvi miks veæ u jaja. Prespite ga u papirnu vreæu i smestite na suvo i hladnije mesto. Veæ od treæeg dana. kompletna primama treba da je od samo krupnih bojlia. Šaran æe se zbog brzog varenja èesto vraæati na hranjeno mesto. Ovo posti emo dodavanjem laksativa. Ukoliko ne mo ete da naðete boju u prahu. Osnovna zamisao kod primamljivanja je da se riba navikne na hranu. u primamu. U sastav boilia uvek ulaze jaja. Prvo je potrebno da napravimo suvi miks. prosušuju i na kraju koriste ili zamrzavaju. Ovako napravljen miks ne mora se odmah iskoristiti. Tu kreæemo u drugu fazu.

Sada je pravo vreme da donesete i prethodno pripremljen suvi miks. Ovako pripremljene boile mo ete spakovati u plastiène vreæe i koristiti odmah ili zamrznuti za kasniju upotrebu. ispravljajuæi dlaku. U meðuvremenu na icu poreðajte boilie. dobro je koristiti pop-up boile. Nakon toga ivadite boile i pustite da se iskaplju. U ovoj fazi treba izraditi boile eljene velièine. Riba. U prvi mah dodajte oko jedne pune šolje suvog miksa u jaja i napravite poluteènu masu. umesto da tonu. ovi boili se podi u sa dna. neprstano mešajuæi viljuškom. U jednom trenutku. nastavite da dodajete suvi miksi. posebno na vodama gde je potrebno ribu naviæi na krupnije boile. U plastiènu posudu razbite 4 jajeta. nailazi na mamac koji mu je . Kada voda poène da vri. Polako i pomalo dodajte suvi miks u jaja neprestano mešajuæi. dodajte arome i zaslaðivaèe. a posebno kada je dno vode na kojoj pecate izuzetno jakog mirisa (velika kolièina mulja organskog porekla) pa mo e uticati na miris mamca. Prilikom pozicioniranja. Ovakav oblik je najlakši za izbacivanje na velike daljine. Prvo je potrebno da napravite adekvatan miks aroma i zaslaðivaèa sa jajima. Ukoliko koristite teènu prehrambenu boju. Viljuškom dobro ulupajte jaja i dodatke. Kako ih pravite sami. pa nastavite da mesite rukama. Pop-up boili su u stvari boili koji plivaju u vodi. Najbolje je koristiti dublji sud i rešetku (Vrlo jeftino se mogu naæi priruène friteze pogodne za korišæenje na štednjaku koje su idealne za ovaj posao). prvo im bacajuæi sitnije. Informacije o merama moraju se nalaziti na svakom pakovanju. Ovako pripremljene boile treba još skuvati. Polako. Vrlo je bitno da dodate taènu kolièinu aroma. dodajte je sada u jaja. masa æe postati pretvrda. spustite icu sa bojlima u vodu i saèekajte oko 2 minuta. Ostavite je da odstoji oko 5 minuta. Rasporedite ih po èistoj krpi i ostavite da se prosuše i ohlade oko pola sata. Kada umešate kompletnu kolièinu suvog miksa prelazite na treæu fazu.16 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ Kada odluèite da boilie napravite. Pravilo je da boili treba da je okrugao. rijuæi po dnu. nemojte biti lenji i napravite ceo dijapazon velièina. Udica ostaje na dnu ili se i ona blago podi e ka gore. Ovo æe vam trebati. nekada je upravo boili drugog oblika (kupa ili valjak) mnogo atraktivniji za ribu i mo e doneti ulov kada ga drugi na vodi nemaju. preðite na sledeæu fazu. U sud je potrebno sipati vodu i saèekati da ona provri. Meðutim. Nekada.

Istovremeno se mo e obraditi oko 30 boila od 14mm. veæ se peèe u mikrotalasnoj peænici. Pored standardnih kupovnih aroma. Kako vama ne trebaju prepeèeni boili. Ovako dobijeni boili imaju istu aromu i boju kao i normalni boili i ne treba im dodavati nikakve aditive. kako bi ga uèinili atraktivnijim. pecite još 15 sekundi. Recimo za 30 boila 14mm.Za ovu metodu koristi se isti miks kao i za normalne boile. za ovu svrhu mogu poslu iti i prehrambeni èokoladni ili voæni prelivi za torte ili sladolede i razna ulja. u ovoj metodi potrebno je da boili ispeèete u mikrotalasnoj peænici. Pazite na to da se peèenjem jedna kolièina arome gubi. Vrlo je bitno da svaki put postavite isti broj boila iste velièine. naèinilo presna an boili. koga ribe ne bi rado uzimale.Ukoliko se odluèite za ovaj naèin. boili umoèite ili na njega nakapljete dodatnu kolièinu arome. pa je neophodno da mera uvek bude ista. ali se prilikom formiranja kuglice u sredinu svake postavlja plutana ili polistirenska kuglica. Pecite ih oko 2min. potrebno je 2 minuta i tri puta po 15 sekundi na maksimumu da bi poèeli da se dime. prvo morate razbla iti aromu i do 10 puta. kako bi taèno znali koliko traje priprema. • obrada u mikrotalasnoj peænici . oduzmite poslenjih 15 sekundi i dolazite do toga da vam je za idealne pop-up boile potrebno 2 minuta i 30 sekundi peèenja. samo se ne kuva. Ako se nakon ovog perioda na njima ne pojavljuju znakovi pregorelosti ili dima. Zapamtite to vreme.Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ Ribolovne tehnike 17 prezentovan na par santimetara od dna. Ponavljajte peèenje od po 15 sekundi onoliko puta dok boiliji ne poènu da se dime.Umesto da u svaki boili utiskujete po jednu plutanu ili polistirenku kuglicu. Vrlo je bitno da obratite pa nju na to da se aroma rastvara u . preporuka jednog broja šarand ija je da neposedno pre upotrebe. jer bi direktno natapanje boila u èistu aromu. Nakon toga se kuglice kuvaju kao i normalni boili. Bez obzira da li koristite obièan ili pop-up boili. te ga lako uoèava. pa je dobra preporuka da dodate oko 50% više arome i mirisa u osnovni miks. Sama izrada ovih boila mo e biti: • upotreba polistirena ili plute . sve vreme pazeæi na njih. Ovo se èini umakanjem i natapanjem boila . Vrlo je bitno da imate u vidu da ovo vreme zavisi od broja i velièine boila koje peèete. nego kod redovnog boila. Osnovni miks se priprema kao i kod normalnih boila.

ovaj prilaz poèiva na èinjenici da se šaran u prirodi ne hrani boilijima i da je potrebno odreðeno vreme da se navikne na novu hranu. 2 kašike meda. Razlog je taj što se nakon hvatanja i izvlaèenja riba ponovo pušta. I na kraju ovog dela o boilima ostaje još par preporuka o tome koje boile kada koristiti. Za uljane arome. kao što su one sa mirisom ribe. mada je prava mera nedelju dana i više. proverite kakvo je dno. ona æe se u vidu kapljica naæi na površini vode i efekat umakanja boila biæe kao da ste ih umoèili u èistu vodu. Meðutim. U suprotnom efekat neæe biti oèekivan. 20 ml glicerin. Najzad. • za Crveni recept pomešati: 40 ml glicerina. • za Zimski recept pomešati: 30 ml arome ruma. a to æete primetiti po mirisu boila.18 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ rastvaraèu. ukoliko je dno puno organskog otpada. ona æe se dobro rastvarati u vodi i boili treba umakati u vodeni rastvor arome. Što bude du e stojao aroma æe se bolje upiti. Naime aroma mo e biti uljana ili alkoholna. Ukoliko je èisto svaki boili mo e doæi u obzir. . meðutim obratite pa nju da su ili sve arome uljane ili da se sve rastvaraju u vodi. 30 ml arome badema. kada pecate prvi put na nekoj vodi. Meðutim. pa i rastvor u rastvaraè moraju biti sliène koezistencije. Nekoliko puta uhvaæena riba na boile poèinje da povezuje boili sa onim što joj se kasnije dogaða i poèinje da ga izbegava. na vrh kašike neke fluorescentne boje. 1/4 šolje šeæera. Boili treba u aromi da stoji bar 24 èasa. • za Voæni recept napraviti rastvor fruktoze u vodi. Dva su osnovna pristupa: • Biti drugaèiji . Uzeti oko 25 ml ovog rastvora i dodati mu 50 ml glicerina. ukoliko je aroma uljana. potrebno je koristiti jako mirisne smeše. 30ml arome badema. Pecati na hranu na koju svi pecaju znaèi eliminisati vreme navikavanja. Ukoliko elite mo ete koristiti mešavinu aroma. Poznato je da se slièno u sliènom rastvara. 30 ml arome meda. 5 ml neke arome. Ukoliko je alkoholna. 30ml crvene boje. • Biti isti .ovaj prilaz se zasniva na ideji da ribe vremenom postaju sve odbojnije prema boilijima. koristite slabomirisna rafinisana biljna ulja.

Ukoliko se ipak odluèite da koristite hranilicu. što se teško koristi zrnasta primama i što prilikom izvlaèenja i borbe sa ribom. Namestite indikatore trzaja i èekajte. a onda u primamu utisnite mamac (boile ili kukuruz) zajedno sa dlakom. posebno tamo gde riba nije navikla na boilie.Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ Ribolovne tehnike 19 Tehnika plasiranja mamca Jedan broj šarand ija i dalje koristi hranilice. što je èesto i preporuèljivo na lakim vodama. treba to uraditi na sledeæi naèin. Mnogo je bolje to raditi podizanjem vrha štapa. nego raditi jedno jako prihranjivanje. Pazite pri ovome da ne umrstite dlaku u hranilicu. privuèen hranom iz hranilice. šaran se navikao na mamac i treba dodavati samo onoliko primame. jer imate dovoljno najlona na špulni. Kada se riba smiri i zaustavi. ako je mašinica sa kvalitetnom koènicom. nije preporuèljivo ribu privlaèiti okretanjem ruèice. Nemojte preterivati. Ako preklopite mašinicu. kontra treba biti odluèna. Sa jedne strane. Sem ukoliko vam je mašinica izuzetno kvalitetna (sa pu nim prenosom). kako bi se udica zabila u usnu šarana. koliko je potrebno da mu se ne dozvoli da ode i hrani negde drugo. besprekorno puštati najlon. izmarajte ga maksimalno. ona æe u ovom prvom udaru. a nakon toga ka travi. polako namotajte višak najlona i smestite štap na pod. Ovaj metod. hranilica vrlo lako zapne za prepreke. potrebno ju je polako privuæi ka obali. pronaðe i boilije umešane sa primamom na dnu. najlon se neæe moæi izvlaèiti i mamac æe u poluluku padati. Kada riba krene . Ideja je da šaran. ali im je mana što je kolièina primame mala. Tehnika izvlaèenja zakaèene ribe U sluèaju trzaja. nemojte preklapati mašinicu sve dok olovo ne padne na dno. što mo e dovesti do gubitka ribe. Dakle. Po pravilu upecan šaran be i prvo ka suprotnoj obali. neprekidno umarajuæi ribu. U prvom trenutku. mo e doneti izuzetne uspehe. Prilikom zabacivanja. Oko njihove upotrebe mišljenja su podeljena. po pravilu bli e obali. Nakon smirivanja olova. hranilicu napunite primamom. prednost im je što na isto mesto pada i primama i mamac. Bolje je bacati manje kolièine više puta u toku dana. ako je pravilno plasiran. Vaš mamac se mora nalaziti na hranjenom mestu. U drugoj fazi. Prvo.

20 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ

ka vama, pratite njeno pribli avanje namotavajuæi najlon. Kada riba krene od vas, podignite vrh štapa nagore. Na taj naèin èete rasporediti silu po štapu i on æe pored koènice na mašinici izmarati ribu. Kada krene ka travi, ne dozvolite mu. Kada riba odluèno krene u ne eljenom pravcu, postoji jedan dobar manevar. U prvom trenutku blago popustite tenziju najlona, ali nikako ne ispuštajuæi kontakt sa ribom, a onda nakon par sekundi povucite ribu u eljenom pravcu. U velikom broju sluèajeva, riba æe se okrenuti tamo gde vi elite. Ukoliko zaplete najlon u travu i ukoliko ne mo ete da je odatle izvuèete, a da ne pokidate sistem, pokušajte da otpustite najlon i ostavite štap u dr aè. Èesto æe riba izaæi iz trave ka dubini i na taj naèin sama se odmrsiti. Kada ribu uspete da dovedete do obale, potrebno ju je prihvatiti meredovom. Pravilno je da se meredov postavi u vodu, a onda da se riba štapom polako uvede u njega. Jurenje ribe meredovom po pliæaku, èesto dovodi do gubitka ulova. Ukoliko ste pobornik "Uhvati i pusti" pokreta, pogledajte u dodatku tekst o tome kako da ribi nanesete minimalna ošteæenja prilikom izvlaèenja i kako da je vratite u vodu a da ne do ivi šok.
Najjednostavni naèin postavljanja boila na dlaku

Presavijte strunu kao na slici iznad...

... pa naèinite èvor ...

...iglom probodite boili...

...zkaèite èvor vrhom igle i provucite strunu kroz boili...

...provucite strunu kroz alku udice...

...zave ite “èvor bez èvora”,tako što æete obmotati vrat udice od alke ka vrhu 810 puta, a zatim vratiti namotavanje ka alki još 2-3 puta i provuæi strunu kroz alku...

...na kraju postavite stoper i zategnite sistem

Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ

Ribolovne tehnike 21

Naš najtrofejniji Carp team

Carp World Popoviæ

www.carp-yu.co.yu

Carp World Popoviæ

Meè tehnike

Brzinski lov beovica
ije redak sluèaj da se na nekoj vodi mo ete naæi ispred ogromnog jata beovica. Uz pravilnu primamu, mamce i dobro podešen pribor, za kratko vreme mo e uloviti lepu kolièinu riba. Lov beovica vem neæe doneti kapitalne ulove, ali mo e biti izuzetno atraktivan u onim danima kada druge ribe ne rade, kada ste na odmoru i nemate kod sebe kompletan ribolovni pribor, kao i kada elite da se odmorite od svakodnevnog ivota. Treba reæi da mladi upravo ovakvim ribolovom zapoèinju svoj kontakt sa vodom. Da bi ih ohrabrili da nastave i savladaju sve tehnike modernog ribolova, iskusniji pecaroši bi trebalo da im ovaj lov uèine što efikasnijim. U ovom tekstu nalazi se osnov sa akcentom na sportski aspekt ove tehnike ribolova. Prvi korak koji je potrebno da uradite da biste se okušali u ribolovu beovica, jeste da se upoznate sa njihovim osobinama, staništima, mamcima i primami. Sve ove informacije su detaljno date u knjizi “Tajne ribolova 1”. Uovom tekstu æemo razmatrati samo one informacije koje su karakteristiène za ovu tehniku. Ukupna kolièina ribe koju mo ete uloviti ovom tehnikom za jedno popodne je i do 7kg. Ako znate da je te ina beovica oko 15 g, jasno vam je da je ovaj stil pecanja pre svega sportski i vrlo zanimljiv. Na nepripremljenim mestima, bez primame, beovice napadaju mamac periodièno. Kada jato doðe, u proseku se peca po jedna beovica na minut, meðutim, jato brzo pretra i kompletan areal i nastavlja dalje. Tada nastaje du i period neaktivnosti. Cilj ove naše tehnike je da jato zadr imo što du e i na taj naèin maksimalno smanjimo vreme neaktivnosti. Obièno je prvih sat vremena najneaktivnije, jer se èeka da jato

N

22

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolovne tehnike 23

doðe. Ovo èekanje mo e biti i mnogo kraæe, ali je prosek oko sat vremena. Nakon tri do èetiri sata broj ugriza po minutu je najveæi, a nakon toga se polako smanjuje. U zavisnosti od naše veštine, ovo smanjivanje mo e biti veæe ili manje. Iskusan pecaroš mo e upecati po jednu beovicu svakih 10-15 sekundi. Pripreme Kada se ispred vas naðe jato gladnih beovica, nije teško i uhvatiti ih. Idealna udica je velièina 20 ili 18, a najlon mo e biti i veæe nosivosti nego što su one. Idite na najtanje najlone koji æe vam omoguæiti lagodno pecanje. Dakle da se ne mrse i ne uvijaju. Nosivost od 1,4 kg je sasvim dovoljna da izvuèe i mnogo veæe ribe od beovice. U ovom sluèaje nema predveza veæ se isti najlon ve e za vrh štapa, na njega se postavi plovak, minimalna kolièlina olovaca i na kraju udica. Ukoliko pecate ribe sa dna, olovo postavite što bli e udici jer u tom sluèaju prirodna prezentacija mamca nije bitna. Ukoliko pecate pri površini ili u srednjem delu, olovo podignite koliko mo ete, a da vam kontra ostane dovoljno brza i da uticaj strujanja vode ne bude prevelik. Bodorka pri uzimanju ne vaæe mamac, veæ ga ne nim ustima obuhvata i guta. To vam omoguæava da na istog crviæa ili glistu, mo ete uhvatiti i desetak riba. Mestu pecanja treba maksimalno priæi, kako bi mamac mogli lako da plasirate na eljeno mesto, a da vam pri tome polo aj ruke bude ugodan. Naime, kod ovog metoda, štap neprekidno dr ite u ruci. Štap uhvatite oko 50 cm od kraja. Dr ite ga šakom sa strane, tako da vam lagodno ulegne u ruci. Da bi dodatno olakšali dr anje, oslonite kraj štapa na donji deo podlaktice, sve do lakta. Idealan, balansiran štap, bi trebalo da blago prete e unapred, èineæi minimalan pritisak na vašu podlakticu i zglob. Meðutim, veæina štapova nije balansirana, što ote ava njihovo dugotrajno dr anje. Štap se balansira dodavanjem adekvatnog ote anja ispod kapice na zadnjem kraju. Mre asta, pletena èuvarka sa širokim otvorom (bar 60 cm) je idealna za ovu vrstu ribolova. Postavite je pored vas, tako da lako ubacujete upecanu ribu. Svaka sekunda koju uštedite prilikom skidanja ribe sa udice, je dragocena, jer æete u ukupnom skoru imati više riba i u sluèaju da ste na takmièenju, veæe šanse za pobedu.

5m.5 m štapu. Ovo æe vam omoguæiti da lako skinete upecanu ribu sa udice.5m. Potrebno je da bude konstantno i srazmerno jatu inaèe æe ono ili da otpliva ili æe prestati da se interesuje za vaš sledeæi zabaèaj.yu Imajte na umu da beovice vrlo lako spadaju sa udice. a rukohvat èvrst. Ova operacija vam neæe uzeti mnogo vremena. Sa druge strane predugi najlon æe se prilikom zabacivanja kaèiti i za ruke i za okolinu.5m i 1.5m. Imajte na umu da prekratak najlon uvek morate dodatno da povuèete ka sebi. Kada pecate klasiènom teleskop-pecaljkom izaberite štap èiji je vrh maksimalo mekan. 3. Primamljivanje Prihranjivanje beovica je najsliènije hranjenju jata golubova u parku. što æe napnuti štap i ote ati otkaèinjanje ribe sa udice. koristite štap du ine koja je propisana. Cilj vam je da pecate na 1. 2. jer æe to dodatno smanjiti trošenje vremena. jer on omoguæuje najbr e rukovanje. Takodje mislite o tome da mamci i primama budu pri ruci. po inerciji nastave da lete ka vama. Na poèetku koristite najdu i štap. jato æete privuæi bli e obali i samim tim preæi na kraæi štap. Trudite se da ih samim cimom štapa izbacite iz vode. Du ina najlona mora biti takva. da kada podignete štap iz vode udica doðe taèno gde vam je leva ruka (ukoliko pecaljku dr ite desnom) ili malo du a. Pri svakom zabaèaju. kako ribolov odmièe. što æe vam omoguæiti lagodne zabaèaje lakog sistema. meðutim. Ukoliko nije dozvoljeno da koristite taj broj štapove. a po potrebi ga mo ete skratiti skidanjem nastavka. Pribor Idealno je da na pecanje ponesete èetiri nameštena štapa od po 4. vreme potrebno da ponovo produ ite najlon je dosta veliko.24 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www.co. Ovakav štap æe u svom srednjem delu biti srednje mek i neæe se previše uvijati zbog uticaja boènog vetra ili pomeranja vaše ruke.ribar. ukoliko se jato opet udalji od obale. dakle svakih 15 do 20 sekundi. tako da ako se budu i otkaèile. pravilno rasporeðenom primamom. U isto vreme potrebno je da skratite i najlon. meðutim. potrebno je da bacite po 3 do .

uvek posmatrajte da li je došlo do usporavanja ovog ciklusa.i tu treba promeniti štap ili istom modifikovati du inu W .Sponzor poglavlja: www. U tom sluèaju je bitno da pravilno reagujete. Na poèetku æe taj ritam biti sporiji. one biti taèno tamo gde zabacujete. kako ne bi. tako da æe sa ovakvim prihranjivanjem. Svako mršenje najlona u njega prouzrokovaæe gubitak vremena koji mo e da vas košta plasmana.ribar. Mamac menjajte èim primetite da je broj udaraca opao. tako æe ovaj ritam više lièiti na ritmièno kru enje štapom. Mogu se desiti dve stvari: • da je jato promenilo dubinu na kojoj se nalazi . kako trzaji budu uèestaliji. Plovak æe lako i na najmanji trzaj ribe reagovati i vi treba odmah da kontrirate.yu Ribolovne tehnike 25 4 bela crviæa i po jednu kuglicu primame velièine oraha svakog minuta. pala u vodu.co.tu treba odmah pomeriti plovak • da je jato otišlo dalje od ili bli e ka obali . crveno i bronzano obojeni mesni crviæi su se pokazali lovnijim. pazeæi i usmeravajuæi ribu ka vama. meðutim. Krupnije beovice æe se uvek sakupljati par metara dalje od mesta koje prihranjujete. Obratite pa nju na rastinje iza vas. Ukoliko je voda obojena. Nikada ne èekajte dugo sa starim mamcem. Tehnika Osnova je da uhvatite ritam u zabacivanju i izvlaèenju riba. Nakon zabacivanja. u sluèaju da spadne sa udice. Hranite mesto udaljeno oko 2 m od vas. U toku ribolova. pustite da strujanje vode odnese mamac i plovak na mesto i saèekajte da se plovak ispravi. ako je on neatraktivan.

što je u poèetku gotovo nemoguæe. tvrði mamci od crviæa. K Strategije Prva strategija je ona kojom se pecaju bodorke i ostala krupnija bela riba. koje æe opet još jaèe primamiti ribu. Kako je ovaj naèin pecanja više od same promene mamca.co. Èitaocu se predla e da u knjizi “Tajne ribolova 1”. Koliko god da bacite konoplje. Najveæa prednost konoplje je što æete na nju pecati krupnije primerke. nakon sat ili dva pecanja ovaj problem se praksom sam rešava. zakaèiti ribu. Naravno. pa æe krupnije uspeti do njih da doðu. Osnovna stvar zbog koje mnogi odustaju prerano od pecanja na zrno konoplje je. Kako su konoplja (i kasteri ili ito recimo). sitnije ribe sa ne nijim ustima nisu za njih zainteresovane. u ovom tekstu æe se obraditi upravo ove specifiènosti. Na samom poèetku bacite malo primame i zabacite mamac na samo dno. kako bi uspeh bio zadovoljavajuæi. detaljno prouèi naèin pripreme konopljinog zrna za ribolov. ona æe ispustiti više ulja. hleba i glista. Kada poènu trzaji.ribar.yu . Potrebno je poznavati tehniku.Pecanje na konoplju kao mamac valitetne bodorke se najbolje pecaju na konoplju kao mamac. polako smanjite dubinu sa svakim zabaèa- 26 Sponzor poglavlja:www. Odavde zakljuèujete da tvrði mamci zapravo vrše selekciju i koristite ih onda kada u vodi ima puno sitne ribe. Primama je konoplja koja se baca loosefeeding tehnikom koja je objašnjena u knjizi “Tajne ribolova 1”. i pored mnoštva trzaja. Druga prednost konoplje je da nikada ne mo ete prehraniti ribu. a udica se mamèi jednim zrnom konoplje.

co.yu Ribolovne tehnike 27 jem. Plovak treba da je minimalne nosivosti. sistem podesite tako da mamac potpuno le i na dnu. . meðutim vreme izmeðu dva udarca mo e biti izuzetno dugo. Druga strategija je ona kada se pravi atraktivan “prekrivaè” od zrnevlja konoplje na dnu vode kojim se primamljuju velike ribe dna kao što su mrena ili linjak.Sponzor poglavlja: www. èesto i bez olova pravilno le ati na vodi i prilikom i najmanjeg trzaja prikazati to ribolovcu. kako bi i olovce ispod bilo najmanje moguæe. Prvo što treba imati na umu je da štap treba da je što br i i lakši. ali kolièinski malo primamljivanje. mo ete pomeriti mamac i u gornju polovinu vode. Kao mamac koriste se dva kastera ili glista na udici.06 mm. Dakle. Kada pravite “tepih” potrebno vam je oko 4 litre konoplje. Bodorke same po sebi stidljivo uzimaju mamac i sve to zajedno doprinosi velikom broju promašaja. Leti. uticaj vode biti mnogo manji na njihovo rasejavanje po dnu. napravljen od balze. Ako du e vreme pecate na istom mestu. Na ovaj naèin æete selektovati udare na najkrupnije komade.ribar. te da æe u tekuæim vodama. do onog trenutka. kada primamljujete pomalo i èesto. pomešane sa kasterima ili kukuruzom šeæercem. da kontra bude efikasna. zrna konoplje su brzotonuæa i pecanje se odvija na istom mestu ili malo nizvodno od onog mesta gde prilikom bacanja padnu na površinu vode. pa vam neæe biti potrebni predugaèki štapovi. Na sreæu. konoplja je efikasna i na daljinama od 4 m od obale pa nadalje. uspeæete da podignete ribu sa dna pa je potrebno smanjiti dubinu pecanja. Plovak koji treba montirati je dugog uskog tela sa kratkom antenom. ne bi smeo biti preko 0. Obratite pa nju da su zrna konoplje dosta teška. Najlon podveza. kada je signalizacija plovkom dovoljno brza. pomeranjem plovka ka mamcu. kako bi vrlo lak plovak mogli da bacite dovoljno daleko. Pribor Osnovni razlog promašaja je preteška oprema. mnogo te a nego crviæi ili kasteri. Kada je god moguæe pecajte sa dugim pecaljkama bez sprovodnika ili štekama. Ovakav plovak æe sam. uz stalno. Zimi je ipak moguæe pecati samo na dnu. Na kanalima i plitkim mirnim vodama. posebno u bistroj vodi.

probati seme ptièije grahorice. probajte da grupišete olovca umesto da ih razvlašite po najlonu. jer bi u tom sluèaju imali situaciju u kojoj ne mo ete da reagujete na ugriz ribe. verovatno æe se riba.28 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. veæ to riba napada olovca. koja uzima mamac u padu. Pravilo je da jaèi vetar tra i te i sistem i te a olova.co. Ukoliko najlon dr ite blago nategnutim. Peca se na udici u opsegu od 14 do 18. Preporuke • Na mešovitim vodama.yu U slièaju kada pecate na dubljim ili br im vodama. sama upecati. nije loše pored semena konoplje. • Još jedna veština je da vam najlon bude uvek nategnut. I . ne dozvolite da se najlon nakon zabaèaja slobodno opusti sve do smirivanja sistema. izaberite vagler sistem monta e.ribar. I dalje koristite minimalno olovno ote anje. Da bi ovo izbegli. • Neki ribolovci smatraju da za jedan broj promašaja nsu krivi pecaroši. Dakle. Kada je izuzetno vetrovito. posebno kada vetar duva nizvodno. treba uzeti te i plovak u obliku štapiæa koji æe se što pre uspraviti. • Drugi predlog je da koristite zrele bobice zove na udice od 16 do 20.

Za obe varjante sistem mora biti potpuno usaglašen. jer je mnogo dinamiènija od šaranske verzije. Udica treba da je u opsegu 18 do 20 u zavisnosti od mamca. Ukoliko je voda pliæa od 30 cm. Ukoliko pecate vrlo sitnu ribu idite na najmanju moguæu debljinu najlona. Opteretite ih tako da im samo vrh viri iz vode. ali i šarana. koje treba pravilno rasporediti po najlonu. Primama je i ovde od esencijalnog znaèaja.co. ali i kao dodatna ote anja. Ova osobina ga èini idealnim za prezentovanje potpuno nepomiènih mamaca na samom dnu što ga èini idealnim za pecanje bodorki.Pecanje diberom iber je plovak koji se skoro sam ispravlja u vodi bez potrebe dodavanja ote anja ili uz dodatak vrlo malog ote anja.ribar. Leti vredi probati pecanje u pliæacima pa je potrebno koristiti minimalne dibere. D Zimska i letnja varijanta Zimi se riba nalazi na dnu ili u donjoj treæini vode. U ovom tekstu æemo se skoncentrisati na varjantu pecanja bodorki. Po pravilu se optereæuju sa dva olova br 12 ili èetiri br 6. Kada se dodatno optereti. on mo e skoro savim utonuti u vodu i tada je izuzetno otporan na vetar. duge oko 2cm. Pecanje je uglavnom orjentisano na kastere kao mamce. bolje je dibere vezati samo kroz donju alku i ostavit da se slobodno ljuljaju po najlonu. potreban im je Sponzor poglavlja:www. Ovaj plovak ima kupast vrh bez antene. Kako su bodorke oprezne ribe. Mogu biti dugaèki od 2 do 10 cm i široki na vrhu od 5 do 7 mm. Na najlon postavite po jedno olovo pre i posle dibera koja æe slu iti kao stoperi.yu 29 . jer æete smanjiti broj mršenja pri zabacivanju.. Idealno bi bilo ote anje od pet do šest olova broj 10.

co. Svaka rana kontra mo e uzrokovati gubitak ribe. polako poveæavajte kolièinu primame. jer æe i šaran i linjak probati da energiènim begom u dubinu ili u travu se oslobode udice.ribar. Što je vreme vetrovitije. Koristite manje dibere. posebno ako pecate na mirnim vodama i mrtvajama.12 za bodorke i 0. Specifiènost tehnike za šarane Leto je pravo vreme za ovu tehniku. Kako se zima pribli ava. i .18 za šarane.20 za šarane. U ovom sluèaju najlon nikako ne sme biti nategnut izmedju vrha štapa i plovka. jer æe se pokret vrha štapa preneti na mamac. U ovom sluèaju. Najlon treba da je elastièna debljine 0. jer su lakši i stvaraju manji otpor. potreban vam je du i sistem. Pravovremena kontra je tek onda kada plovak potpuno nestane pod vodom. a kada riba poène da se javlja. prihranjujte loosefeeding tehnikom. Kada doðe do trzaja nemojte uriti sa kontrom. mo e vam se desiti da riba uzme mamac i pri samom tonjenju udice. zabacujte sve dalje u dublju vodu. jer se bodorke pecaju na samom dnu sa 5 do 10 cm du im sistemom koji le i na dnu. Diberi su takoðe izuzetno pogodni leti kada pecate na travom obraslim površinama. Tehnika Pre poèinjanja ribolova merenje dubine je neophodno. ali i više najlona na štapu (posebno ako pecate štekom) da bi prezentovati apsolutano miran mamac. Ukoliko pecate štekom. a podvez treba da je 0.30 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. Ribu tra ite u plitkim delovima vode ( ne dubljim od metar). Koristite veæe dibere koje je potrebno ote ati i sa èetiri olovca broj 6.10 mm za bodorke i 0. obavezno pri ruci dr ite dodatni segment. Na poèetku ubacujte oko 10 kastera sa svakim treæim zabaèajem.yu izuzetno ne an prilaz. koja æe èesto uplašiti ostatak jata. U tom sluèaju mo e vam se desiti da naletite i na linjaka.

To je daleko od istine. N Sistem Potreban vam je onaj vagler sistem koji æe vam omoguæiti da lako i precizno zabacite u hranjeno podruèje i koji æe omoguæiti da mamac prirodno pada. Ideja je da se svakih tridesetak sekundi baci mala kolièina mesnih crviæa.Ribolov šarana vaglerom a ovakvim vodama broj šarana se veštaèki odr ava visokim u odnosu na ostale ribe. Klasièan vagler sistem.yu 31 . Jedna od najveæih zabluda meðu našim ribolovcima je da je šaran iskljuèivo riba dna i da se ne mo e pecati u drugim slojevima vode. Udica na treba da bude udaljena od plovka više od 35 do 45 cm.co. je lov vagler metodom. Naime. Sada veæ vidite da vam je za ovu tehniku potrebna malo veæa kolièina mesnih crviæa. Meðutim. Idealan metod ribolova na ovim mirnim vodama. Jedan od najpoznatijih tehnika ribolova šarana je lov na površini vode i ona odmah razbija ovu iluziju. pa vam preporuèujem da ih sami uzgajate na naèin koji je dat u knjizi “Tajne ribolova 1”. moguæe je uèiniti da voda prosto vri od gladnih riba.ribar. Dakle. kod koga je kompletno ote anje skoncentrisano oko samog dna plovka sa obe strane i bez ijednog olova dalje od plovka ka mamcu se nameæe kao idealno rešenje. on iz veæe dubine prati svaki od baèenih komada prihrane i napada još dok pada. U tom sluèaju se šaran ponaša najsliènije pastrmci. Ideja vagler metoda je da se šaran loosefeed tehnikom izdigne sa dna u srednji i gornji sloj vode. sledeæa reèenica æe verovatno šokirati mnoge ribolovce. Pa ljivom tehnikom prihranjivanja. kompletan Sponzor poglavlja:www.

Sada postaje jasno da je u ovoj tehnici plovak samo marker koji pokazuje gde treba bacati prihranu. Ovakav cim æe u veæini sluèajeva znaèiti i gubitak ribe. praktièno bez ikakvog ote anja. a trava u koju je riba poblega . prirodnim padom.ribar. Svaki zabaèaj na veæim dubinama. Riba æe sama da polomi ne ne stabljike trave i da izaðe na èistinu. Pitanje kontre kod ove tehnike zavisi sa kojim štapom pecate. Meðutim.32 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. Odmah nakon uzimanja mamca. odakle je vrebala i dotada. Ukoliko je riba izuzetno jaka i ukoliko je uspela i pored vaših napora da se domogne trave ili podvodnih prepreka postoji više scenarija koje je moguæe realizovati da bi se ona oslobodila i izvukla. verovatno vode ka promašaju. svaka kontra bi dovela do loma opreme. . je meka. da vas zbrza i prevari. na mestima koja su prihranom pripremljena. Polako i uporno vodite ribu ka vama. posebno ako je riba velika i ako krene od vas. Ceo sistem dr ite maksimalno nategnutim. ali ne dozvolite da doðe do loma ili pucanja najlona. ukoliko pecate štekom ili dugim pec-pec štapom. riba æe pokušati da se vrati u sredinu vode. Cilj je da nikada neotpustite najlon i time dozvolite da šaran naèini brzi pokušaj bega u neku stranu. Ukoliko riba ne krene odmah ka trsci ili podvodnim preprekama. U tom sluèaju najva nije je da ne panièite .oèekujte jak prvi trzaj. riba neæe registrovati kao prirodni mamac i verovatno mu se neæe ni okrenuti. zbog du ine najlona. kontriranje treba da je uobièajeno i sledi uobièajena borba sa ribom. Meðutim. Ne dozvolite da vas riba šeta po obali i da se zbog toga uspanièite. Kod šarana je najbitnije da mu ne dozvolite da bude glavni. Kako mamac pada.yu ribolov se oèekuje na dubinama do 50 cm. dovoljno je da i dalje najlon dr ite blago nategnutim.co. Svako propadanje mamca dublje. riba neæe posumnjati u njega i rado æe ga i neoprezno zgrabiti. Ukoliko radite sa klasiènom dugaèkom dubinkom ili teleskopom namenjenom dubinskom ribolovu. ne pokušavajte da je zaustavite na silu. Kada oseæate vibraciju ribe na štapu. a da se trzaji ogledaju na vrhu štapa. Drugi metod je da štap spustite na zemlju i olabavite najlon. Dr ite najlon zategnutim i probajte da procenite kolika je riba u pitanju. štap æe sam dati kontru i riba æe u 90% sluèajeva biti zakaèena.

co. probajte da vrhom meredova promešate po travi. Kako zavarati šarana Pre svega treba imati na umu da bi svaku veæu udica šaran odmah primetio. Dobro sjedinite. U suprotnom riba je verovatno izgubljena. Najzad.mamac 100g tune iz konzerve 1 kašièica arome lignje boja po elji 100g mrvica 100g mekog testa (brašno+voda+ulje) Umešajte sastojke i dobro sjedinite. Pokazalo se da je kvalitetna sitna udica na jakom najlonu izuzetno izdr ljiva. a zbog svoje sitnoæe. Bolje je nakon nekog vremena stati i saèekati da se ribe okupe i potra e po dnu ono što ste do tada bacili. Zamrznite do upotrebe. Kao poslednju šansu. To mo e biti kroz 5 ili 10 minuta. nemojte da preterate sa prihranom. Stalno prihranjivanje je neophodno da bi se šaran privukao i navikao na njega kao na izvor hrane. .ribar. Riblja pasta . [ Sirna pasta .mamac 200g sira za mazanje aroma sira boja po elji 100g mekog testa (brašno+voda+ulje) Umešajte sir. kako bi ribu uplašili. boju i aromu testo. nekada se dešava da se riba toliko uvuèe u travu. pa ga je potrebno sa vremena na vreme pomeriti. da iz nje ni ne eli da izaðe. pa nije bitno kakav vagler koristite. a pravi trenutak je onaj kada najlon ponovo bude poèeo da se pomera. Plovak u ovom naèinu ribolova ima funkciju markera. Mamac mora da imitira prihranu. Zamrznite do upotrebe. Ukoliko u vodi nema mnogo riba. Kada se to desi. vrlo teško spada. uzmite štap u ruke i nastavite sa borbom.yu Ribolovne tehnike 33 Vrlo èesto æe riba sama da se odpetlja. Verovali ili ne ovde se koriste udice velièine 18 do 21.Sponzor poglavlja: www.

“straight lead” tehniku treba koristiti i u bistrim vodama. Meðutim. a oèekivane ribe vrlo èesto mnogo krupnije. veliki broj pecaroša ne odlazi na vodu.ada reke. ali su ovde uslovi ribolova veoma nepovoljni. što znaèi da ovo nije brzinska tehnika. pa se sastoji od udice i olova. Dakle. “Straight lead” tehnika K Tehnika Kada izaðete na ovakvu vodu.yu .oznaèava ribolov sistemom kod koga je eliminisan plovak.co. sa obrazlo enjem da su mutne i hladne i da ribe ne radi. jer je tamo snaga struje manja. Sem u ovom sluèaju. Naravno da to nije taèno. Meðutim ova tehnika se razlikuje i od klasiène dubinske tehnike i od tehnike zvane muvanje. morate prvo naæi ribu. nakon obilnih kiša nabujaju. signal je da ste naišli na skrivenu ribu i tu se treba usredsrediti. Ovom tehnikom treba oèekivati dva do tri udarca na svakih 20 minuta. To je zato što ne poznaju “straight lead” tehniku. 34 Sponzor poglavlja:www. Krenimo prvo od objašnjenja pojma “straight lead” . Svaki udarac. Ova tehnika omoguæava da se mamac u brzoj vodi brzo spusti na dno i da se njime istra i u daljinu do tri du ine štapa. u ovim uslovima riba je nepokretna i neæe krenuti u potragu za hranom. prvo æete pomisliti da u njoj i nema riba. U danima kada je reka nadošla. Pri tome priljubljuju se do dna.ribar. kao ona pri lovu beovice. makar i promašaj. kada su one prehladne i kada ribe ne ele da se pokrenu da bi se hranile. ribe napuštaju maticu i najjaèa stujanja i prilaze obalama ulazeæi u svaki revir i mrtvaju.

slobodno spustite štap na zemlju ili dr aè i posvetite se prihranjivanju. Uzmite nekoliko mesnih crviæa i bacite ih pred sebe. Sledeæi korak je primama. pustite da se olovo i mamac spuste nizvodno i da se smire. Najbolje je koristiti štapove vrlo mekog vrha. . Koriste se udice od 20 do 24. moraæete da bacate èak uzvodno od vašeg mesta ribolova. od 18 do 20. meðutim kada uèestaju štap dr ite u krilu. To æe se desiti na do 3 du ine vašeg štapa. Taktika za bodorku Bodorka je karakteristièna po svom vrlo blagom trzaju. Saveti • Kada su udarci retki. pogledajte crviæa na udici. a ako je crviæ ceo treba smanjiti velièinu udice.12 postavite udicu 18 ili 20. pa je neophodno da budete neprekidno koncentrisani. • U ovakvim vodama slobodno hranite više i u širem arealu. Obratite pa nju na dubinu vode i na brzinu toka. Sa vremena na vreme trznite vrhom štapa. Ako je isisan. podvez du ine do 60 cm (ako imate mnogo promašaja skratite podvez na 25 cm) i vrlo male udice 20 do 22.co. zabacite sistem nizvodno. Taktika za klena Kada je nemoguæe loviti klena klasiènim metodama sa plovkom. tako da padnu na dno gde vam je i mamac. lako vam se mo e desiti da zakasnite u kontri. Taktika za kleniæa Udica za ovu ribu treba da je nešto veæa od one za bodorku.Sponzor poglavlja: www.ribar.yu Ribolovne tehnike 35 Namestite sistem tako da na tanak najlon 0. Kada su udarci brojni i èesti nije teško ni pravovremeno kontrirati. Ukoliko je voda jako brza. ova tehnika mo e doneti nekakve rezultate. potrebno je smanjiti du inu podveza. Kada odredite ova dva parametra. zbog opale pa nje. Ako poènete da promašujete. Olovo-bombu te ine 10 g postavite 60 cm iznad mamca i zabacite. ali kada su retki. Ne oèekujte više od par udaraca u nekih dva do tri sata. jer mo ete izazvati ribu da napadne mamac. Èekajte prve ugrize.

ribar.yu .co.yu kako bi skupili što više riba oko vaše udice. Dakle idite na najtanji moguæi najlon. Što je tanji to je i uticaj manji i pa mo ete imati i štap sa mekšim vrhom.9 kg je dovoljan.) gh INFO trn eei vserb rt ia t akmiŁenja oprema mamci AKTUELNO mali oglasi lg toea ia rfj ribolovaŁka torba i b r i t ampe zo z ZANIMLJIVOSTI ribolovaŁki klubovi sajt meseca recepti riboskop riba nedelje AKTUELNO mali oglasi lg toea ia rfj ribolovaŁka torba i b r i t ampe zo z ¨ASOPISI bsr ito ribolovaŁki magazin rblv ioo ribolovaŁki trofj e port s i r b l v k ioo rbŁ &rb iii ie ribe & vode udica KNJIGE t ajne ribolova 1 w w w. • Vaš najlon trpi uticaj jake struje.36 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. (U veæini sluèajeva najlon nosivosti 0. • Prihrana ne mora obavezno da ide putanjom pored vašeg najlona. Raèunajte na veliki rastur primame. ali je neophodno da na kraju padne na mesto gde je i vaš mamac.co. i a r b r.

Pec metod je dobar kada lovite sitnije primerke. Najbolje je koristiti 0. potreban vam je stabilniji sistem. Pecanje na hlebnu ru u K Sistem Kada je voda èista. tamo gde je najdublja. ona se mo e naæi negde na sredini kanala. mo ete koristiti vagler. veæ je cilj da mamac prirodno padne. kako riba ne bi posumljana u njega.yu 37 .3 g i opteretite sa olovcima broj 10.ao i pecanje bandara na deliæe glista. najtamnija i najtoplija voda. bistra i sporija.5 g plovke oblika ragbi lopte. Belu ribu. a posebno bodorke i babuške na hlebnu ru u izuzetan metod za zimske dane kada je voda hladna i bistra i dane kada riba slabo radi. Ovde vam nije cilj da pecate dok mamac pada. Bez obzira koji plovak koristite. Ako pecate na kanalima. Kada je voda sa primesama algi ili trave i kada voda teèe. osete li i najmanji otpor ispljunuti mamac i udicu. posebno ako su ivice vrlo strme. Karaš æe Sponzor poglavlja:www. Ukoliko lovite bli e obali na kojoj se nalazite koristite štek ili dugaèki pec štap. tako je i pecanje bele ribe. jer one æe uplašiti ribu.3 do 0. 12 i 13 ravnomerno po najlonu.2 do 0. koje mo ete direktno dizati iz vode u ruku. postavite jedno olovce broj 10 ispod polovine dubine i potom jednu 12-icu i jednu 13-icu. on treba da ima tanku ièanu antenu i mora biti tako namešten da ne pru a gotovo nikakav otpor. a pre svega bodorku.co.ribar. kada je jato mešovito šteka je bolja. Bodorke æe. a ako pecate sa suprotne strane. meðutim. koristite tanke plovke nosivosti 0. treba tra iti pri dnu.

Hlebna ru a.38 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. a da vam se plovak samo malo zaljulja. nego nepomièno le i. Udica bi trebalo da bude srebrnog sjaja. odnosno 10 cm veæoj od dubine vode. Nikada ne grupišite olovca.co. optereæene isto kao i kada pecate na bistroj i mirnoj vodi. ako pecate bodorke.ribar. Do sadašnja preporuka va i za pecanje bodorki. udice mogu biti i do dva broja veæe. a najlon bi morao biti bar 0. odnosno u onome šta elite da postignete. jer su ove ribe izuzetni borci na udici. kao i lopticama belog hleba. ali pravo rešenje je da je sa jedne strane stisnete da bude oko od 2 do 3. pa je sve u vašoj proceni. Primamljivanje Primamljivanje mo ete raditi kuglom od èistih nakvašenih mrvica belog ili crnog hleba. Sa druge strane. no imajte na umu da je krupnih bodorki veoma malo.12 nosivosti i preko 1 kg. koja lako spada. pribor i tehnika O hlebnoj ru i i ostalim hlebnim mamcima dato je dosta informacija u knjizi “Tajne ribolova 1”. ovde æu se zadr ati samo na onim informacijama koje su esencijalne za ovu tehniku u meè ribolovu. jer æe radije uzeti mamac koji se pomera i njiše. koje su po pravilu izuzetno stidljive i oprezne. Ru u od 2 mm kaèite na udicu broj 22. Ukoliko pecate na suprotnoj obali. Meðutim ovaj najlon mora biti izuzetnog kvaliteta. Najèešæa greška pri izradi hlebne ru e je što mnogi ne pritisnu hleb dovoljno. dok ru a od 3.5 mm tanka. koristitie 2 do 4 BB+ vaglere.5 mm ide na udicu broj 20.yu verovatnije skinuti ru u. Ukoliko hleb dr ite u plastiènoj . ako pecate karaše i babuške. više vole da uzmu mamac sa dna. vrlo je bitno da je hleb apsolutno sve . Sa pecanjem poènite na dubini od oko 10 cm iznad dna. Zato je neophodno da plovak bude pravilno optereæen i dovoljno potopljen. ona æe pri bacanju stvarati jak udar i verovatno zaplašiti ribu. Za bodorke je bolje da se mamci nalaze blago iznad dna. te on vrlo lako spada sa udice. Tako pravilno stisnuta ru a dosta dugo ostaje na udici. Krupnije bodorke ipak. Neki ru u blago uvaljaju i zaobljuju. širokog otvora i da se ve e na najtanji moguæi najlon koji mo ete naæi. te da mu samo antena viri. Veæe udice po pravilu razbijaju ru u. U sluèaju da se pecaju karaši ili babuške.

Èokoladna pasta . boju i aromu testo. treba nakon par upecanih riba dodati još malo.mamac èokoladni preliv za kolaèe ili èokoladni krem aroma viskija ili ruma 100g mekog testa (brašno+voda+ulje) Umešajte sir. ako ribe ima. Ako u prvih 25 minuta nema ugriza. nekada daje bolje rezultate nego hlebna ru a. Napomene • Potra ite u vašoj ribolovaèkoj radnji malo pomagao koje mo e izrezati pahulju hleba iz njegove sredine. f Sirna pasta . pored inicijalnog primamljivanja. Zamrznite do upotrebe. što je hlebom vrlo lako uèiniti. veæ ga samo rukama stisnite u loptu velièine golf lopte. . a onda polako poèinje da tone. boju i aromu testo. Generalno.yu Ribolovne tehnike 39 kesi. ona to pokazuje odmah nakon zabacivanja. Dobro sjedinite. Dobro sjedinite. stisnite kuglu malo jaèe. svako dodatno prihranjivanje znaèi i prestanak ribolova. Ako riba ima vrlo malo. Formirajte kuglice eljene velièine. Zamrznite do upotrebe. Ukoliko je voda mutnija. nije potrebno da ga dodatno kvasite.Sponzor poglavlja: www. Kolièina primame zavisi od dana. Takva. kako se ne bi raspadala u gornjoj polovini vode. • Ukoliko riba radi na hleb.mamac 50 g custard powder 50 g griza 1 kašièica scopex zaslaðivaèa 1 jaje 100g mekog testa (brašno+voda+ulje) boja po elji Umešajte sir. ostavljajuæi trag za sobom. menjajte tehniku. nestisnuta pahulja. dvema kuglama velièine lopte za golf. Pravilno stisnuta lopta prvo ostaje par trenutaka na površini vode.co.ribar. Pazite da ne prehranite vodu. Formirajte kuglice eljene velièine.

co.Plovkaroške tehnike Ribolov klizeæim plovkom lizeæi plovak omoguæava da se peca na onim mestima gde je dubina veæa od du ine štapa. na onim vodama. a iznad plovka. 40 Sponzor poglavlja:www.yu . kao i kada se plovak zabacuje na veæu daljinu. Meðutim. a ukoliko je namenjen lovu na tekuæim vodama. posebno ako je voda tekuæa) ili iæi na metode sa klizeæim plovkom. Ukoliko su namenjeni ribolovu na mirnim vodama. na onom mestu na koje elimo da se plovak zaustavi nakon pozicioniranja u vodi. jedino rešenje je iæi ili na dubinski lov (koji ima svoje prednosti. ka vrhu štapa vezuje se stoper ili klizeæi èvor. K I II III IV Klizeæi plovci se moraju koristiti uvek kada je dubina vode veæa od du ine štapa. onda ima dva okca. jedno na dnu i jedno na sredini tela. Klizeæi plovci za razliku od fiksnih imaju jednu ili dve male metalne omèice sa boène strane. dalje nego što je pole štap dug.ribar. postoji samo jedno okce koje se nalazi na dnu plovka. Kroz okca se provlaèi struna. gde se ribe hrane jako daleko od obale. Na zapadu je zbog njihovog boljeg standarda ovaj naèin ribolova sve više potisnut tehnikama u kojima se koriste izuzetno dugi “pole” štapovi.

Merenje dubine ovom metodom je jednostavno. Svako odstupanje od ove šeme indikacija je trzaja.4 m od mamca. grupisano postavite ostatak olovnog ote anja koje odgovara plovku koji koristite. nemojte koristiti plovke èije optereæenje treba da je manje od 1. mo e se koristiti i bilo koji waggler plovak.5 g. Nakon postavljanja plovka na ribolovaèku strunu.ribar. Na kraju.yu Ribolovne tehnike 41 Meðutim. Kao generalno pravilo. bez obzira na du inu štapa. izmedju ove grupe olova i mamca. pokazalo se da je bolje koristiti klizeæi plovak nego fiksni. Nakon zabacivanja plovak æe proæi kroz tri faze prikazane na slici u zaglavlju. veæ na dubinama veæim od 4 m. Razlog je što manje ote anje neæe uspeti da povuèe najlon kroz alkice i sistem neæe zauzeti pravilan polo aj. grupisano postavite 3 olovca te ine oko 0. birate onaj trenutak kada plovak stoji uspravno i pravilno. Ovo olovce ne dozvoljava plovku da se spusti bli e mamcu.15 g olovce na oko 2. Kao klizeæi plovak.Sponzor poglavlja: www. Na sredini izmeðu ovog olova i mamca. M . postavite stoper.08 g.co. zbog praktiènosti.2 g svako i na kraju na polovini rastojanja od ove grupe i mamca postavite još jeno olovo te ine oko 0. Prostim pomeranjem stopera uz i niz najlon. Postavite jedno 0.

Generalno plovci bez antene najveæu primenu imaju u brzim vodama i u zimskim uslovima. kada se lovi riba na dnu. jedino o èemu treba voditi raèuna je oblik plovka. Plovci bez antene su generalno manje osetljivi i bez obzira koliko ih opteretite. te je indikacija ugriza mnogo te a. Wagglere manje od 0. a pecaroši jedan izuzetno efikasan naèin ribolova ne razvijaju. dok za mirne vode i tamo gde plovak treba zabaciti na veæu daljinu koristite waggler plovke sa telom.aggler plovak se èesto pogrešno koristi. W a g g l e r plovci u obliku olovke koriste se u brzim tokovima. Waggler plovkom mo e se pecati u svim uslovima i u svim vodama. pravilno izraðeni plovci od ovog materijala ne tra e mnogo boje i laka i spadaju u najlakše waggler plovke izuzetne plovnosti. Naime veæina kupuje ove plovke i dodaje im po jedan prsten na vrhu i na taj naèin ih pretvara u fiksne plovke.ribar. Ribolov waggler plovkom W 42 Sponzor poglavlja:www. dok se plovci sa antenom u brzom toku teško odr avaju na površini. U jakom toku. mada su meðu ribolovcima omiljeni plovci od gušèijih ili labudovih pera. trske ili plastike. Kako su pera sama vrlo laka i imaju svoju prirodnu zaštitu od vode.yu . jer se izuzetno teško bacaju.co. Na taj naèin plovci gube svoju osnovnu namenu.5 do 3 g. ovi plovci ostaju na površini sve vreme. Waggler plovci se uglavnom izraðuju od balze. potrebna je veæa sila da se potope. Dva su osnovna tipa waggler plovaka i to sa i bez antene. izuzetno kada vetar diva uzvodno. Kao generalnu preporuku za reke koristite tanke plovke u obliku olovke nosivosti od 1. kao i za vreme vetrovitih dana na sporotekuæim vodama.5 g ne treba koristiti.

U ribolovu waggler tehnikom koristite tonuæe ribolovne strune sem kada nema ni najmanje vetra. sve dok riba ne bi prešla kompletnu du inu podveza. Ukoliko ipak treba spustiti mamac u donju zonu. iz tog razloga koriste leti. potopite strunu u rastvor sapuna u vodi. i pri kontri je i br a. Da bi se ovaj uticaj minimalizovao potrebno je bacati nizvodno i koristiti te e plovke. Ukoliko se ovo ne dozvoli. ostavite preklopnik na mašinici otvorenim. treba znati da je potrebno mamac što pre spustiti i smiriti. tada mo ete koristiti i plutajuæe. Pravi broj i velièinu olovaca treba odrediti na samom mestu. i onda kada se peca u gornjem ili srednjem sloju vode. Ovako navnikutu ribu treba loviti “on the drop” tehnikom. Najbolje bi bilo mamac ponuditi tako da pada kao da i nije na udici. To bi moglo da se postigne bez ikakvog ote anja na struni. Kada nema vetra. Takoðe i ovde treba ostaviti mašinicu preklopljenu kako bi struna slobodno izlazila iz mašinice.co. Dva su osnovna stila pecanja waggler tehnikom: “on the drop” i na dnu.ribar. Ako ne mo ete naæi tonuæu strunu.Sponzor poglavlja: www. Zato je bolje napraviti kompromis i lako opteretiti strunu ravnomerno od plovka do udice. Meðutim ovakav sistem ne bi dao gotovo nikakvu prezentaciju trzaja. ako elite da vam struna br e tone. Kada vetar duva nizvodno.yu Ribolovne tehnike 43 Waggler plovci sa antenom su vrlo osetljivi na svaki trzaj i mogu poèeti da vibriraju i na manju promenu intenziteta toka vode. meðutim kao vodiè uzmite pa rasporedite tri do èetiri olovca te ine oko 0. Da bi ovo uradili u donjoj . Korišæenjem loosefeeding tehnike prihranjivanja kao i bacanjem mekih lopti primame nagoniæete ribe da se odvoje od dna i da hranu hvataju dok tone.07 g i još jedno dodatno odmah do udice. skoncentrišite sva olova u donju treæinu strune. Ovi se plovci. Nakon zabacivanja. polako krenuti ka obali. a to mo e biti prekasno za pravovremenu kontru. Na taj naèin æe najlon slobodno izlaziti sa špulne i plovak æe nesmetano i pravolinijski iæi nizvodno. pecajte plivajuæom strunom. Kada pecate waggler tehnikom na samom dnu. plovak æe nakon zatezanja najlona. Kako ova struna ide manje kroz vodu. što su i najte i uslovi za ribolov ovom metodom. mo e se desiti da plovak prebrzo bude izbaèen iz matice ka obali.

I . pa onda ka udici ravnomerno rasporedite jedno od 0. Slobodno dodajte koje ekstra olovce.co.yu treæini skoncentrišite sva olova koja ste hteli da postavite na sistem.ribar. Veæa kolièina olova æe uništiti prirodnu prezentaciju mamca u toku tonjenja.44 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. ali æe zato mamac biti miran na dnu i sistem æe se br e stabilizovati. a to nam ovde nije ni bitno. Na slici ispod dat je prikaz karakteristiènih naèina ote avanja waggler plovaka sa antenom.07 g i j edno do 0. Jedna dobra preporuka je da postavite olovce od oko 0.4 g na 1/3 najlona od udice.04 g. bez antene i waggler plovaka sa telom. tako da poslednje bude na nekih 5 cm od udice.

yu 45 . dolazi do isplivavanja mamca ka površini. se na primer. Leti. je metod kojim se uspešno lovi na tekuæim vodama. U ovom sluèaju bacite što mo ete uzvodnije. ovaj metod se vrlo retko koristi. Imajte u vidu da riba ovde napada mamac nakon što ga ugleda. Ne morate plovak bacati samo na svoju stranu reke.co. sistem se zabacuje malo uzvodno u odnosu na ribolovca i pušta da ga voda odnese nizvodno sve dok ga je moguæe kontrolisati.ribar. Nakon toga ceo postupak se ponavlja. pa je bistrina vode od presudnog znaèaja. Usled uticaja vodenog toka. riba sa veæe daljine mo e videti mamac i odluèiti da ga napadne. Generalno. Vrlo je bitno primetiti šta se dogaða kada struna doðe do svog kraja. Osnova ovog metoda je da se mamac slobodno pušta niz vodenu struju. Što je voda bistija. klen i bodorka rado zadr avaju pri površini gde napadaju insekte koji padaju u vodu.Trotting roting ili vo nja kako je kod nas uobièajeno da se naziva ova tehnika. Plovak æe nošen strujom sam krenuti nizvodno. Dubina na koju se podešava sistem zavisi od dubine na kojoj se riba nalazi i hrani. Mo ete ga baciti i na suprotnu. jednostavnim zaustavljanjem odmotavanja strune. U mutnim vodama. Ovaj efekat se mo e ponoviti kad-god. Ovaj metod je moguæe koristiti samo onda kada se riba hrani u srednoj ili gornjoj polovini vode. Ove dve riblje vrste radije napadaju pokretne nego stacionarne mamce. Kada pecate sa kasterima kao mamcem pokušajte da mamac nekoliko puta u toku vo nje izvedete do površine. Jedino na šta treba da pazite je T Sponzor poglavlja:www. Ovaj manevar je izuzetno atraktivan pri lovu mrene i klena.

Mašinica nije obavezna.46 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www.co. a voda dublja. Takoðe dobro je da ima veæi broj sprovodnika kako se najlon ne bi lepio za štap. Štap bi trebalo da bude dug izmeðu 3. Sa vršnom akcijom za sitnije bodorke i kleniæe. Kao plovak za ovu metodu. kada se lovi u srednje dubokim rekama ujednaèenog toka. Sam pribor za ovu vrstu ribolova treba da je vrlo lak.yu da se plovak ne pribli i previše suprotnoj obali. ali je zbog ugodnosti rada. respektivno. mrene i deverike.6 i 4 m. obièno se koristi fiksni plovak uskog tela u obliku štapa.ribar. avon plovak u br im i nemirnijim tokovima i diberi kada je tok mirniji. jer æe to dovesti do gubitka sistema. veæ se mogu koristiti i motalice. a akcije B za veæe klenove. Tipiène naèine ote avanja ova tri plovka. koji mo e imati i ièanu antenu sa donje strane. B . bolje koristiti laku i finu mašinicu. data su na slici ispod.

što je jedna od razlika u odnosu na waggler metod. moguæe je usporavati brzinu plovka i na taj naèin ga zadr avati ga du e vreme u hranjenoj zoni. Podvez treba da je od 0. a ne treba da je deblja od 0. Na mašinicu se namotava plivajuæa struna. a za krupnije primerke 0. koja omoguæava da se plovak sa sistemom baci na veæe daljine. jer se pojava lepljenja najlona nije manifestovala u suvoj i toploj klimi Italije. U uslovima veæe vla nosti.co.35 mm jer æe ote avati zabacivanje.yu 47 . Engleski štapovi su du ine od 5. štapovi su modifikovani i sa velikim su brojem uskih sprovodnika (i do 20 komada). koja doprinosi stabilnosti plovka i poveæava nje- B Sponzor poglavlja:www. Namešta se u du ini od oko 40 cm i kaèi za glavni najlon pomoæu vrtilice. Bez obzira na tip štapa izuzetno je bitno da je uraðen od lakog i ilavog materijala (karbon). Idealna debljina strune je 0. kao što je recimo engleska klima.20 do 0.18 mm.2 m i èesto nisu teleskopi veæ dvodelne i trodelne šteke. Ovi sprovodnici onemoguæavaju da se izuzetno tanak najlon ulepi za sam štap. jer se štap pri ovoj tehnici neprekidno dr i u ruci.ribar. Ovaj stil ribolova je poreklom iz Italije. Plovak se uvek baca nizvodno i na odreðenom mestu zadr ava. te ga mnogi nazivaju i italijanskom tehnikom. Plovci za ovaj metod su specifièni sa obaveznom kuglom na vrhu antene. U toku plivanja plovka nizvodno podizanjem vrha štapa i otpuštanjem i namotavanjem strune.22 mm. Italijanski štapovi su du ine 5 do 8 m.22 mm.Bolonjez tehnika olonjez tehnika je vrlo slièna tehnici trotinga i waggler tehnici koje su objašnjenje u prethodnim poglavljima.5 do 6. Originalni bolonjez italijanski štapovi su imali relativno mali broj sprovodnika.15 do 0. Na štap se postavlja mašinica.20 do 0.

Antena je napravljna od plastike. kako su bolonjez štapovi za 50 do 100% du i od waggler štapova. kao i tamo gde postoje odreðena plivajuæa travnata ostrva. Mogu biti stacionarni i klizni. Pre poèetka ribolova i u toku istog. Nosivost plovaka je od 5 do 15 g. treba posmatrati plovak i kontrirati na svaki i najmanji sumnjivi pokret. Naima. Sam sistem se mo e postaviti na dva osnovna razlièita naèina: • Prvi je da se postavi jedno olivetti olovo u masi od 80% ukupne nosivosti plovka. Velièina udice zavisi od samog mamca i kreæe se od 10 do 18. Nemojte bacati hranu uzvodno. Najlon treba stalno dr ati van vode i blago nategnut što æete uèiniti ako vrh štapa dr ite visoko podignutim. Sa vremena na vreme treba prikoèiti plovak.48 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. te se tako eliminiše uticaj vodenog toka na strunu. doæi æe do kaèenja sistema za dno i plovak æe poèeti da tone. Bolonjez tehnika ima prednosti nad waggler tehnikom na mestima gde je potrebno voditi plovak du obale obrasle trskom. Ukoliko se najlon opusti du e vreme. de . Telo bolonjez plovaka je loptasto ili blago cilindrièno. dodatnim podizanjem vrha štapa. mesto treba hraniti od mesta na kojem pecaroš stoji pa nizvodno.ribar. Ovaj sistem se koristi kada je prezentacija mamca bitna. balze ili bambusa. • Drugi naèin je da se postavi jedno veæe olovce mase 50% nosivosti plovka na sredini strune i još par olovaca ravnomerno rasporeðenih izmeðu veèeg olovca i udice u ukupnoj masi od 50% nosivosti plovka.co. Bolonjez tehnika nema premca kada je tok vode izuzetno jak i brz i kada je potrebno loviti ribu na velikoj daljini (20 do 30 m) u vrlo dubokoj vodi. Sve vreme pecanja. kako bi otišlo pravo na dno i ovaj sistem se koristi u vrlo brzim vodama. Najlon se povlaèi kroz sredinu plovka i u celoj du ini od plovka do vrha štapa nalazi se u vazduhu.yu govu uoèljivost na velikim daljinama. samo upravljanje plovkom je olakšano.

potrebno vam je šest olovaca od po 0. kada je potrebno da mamac što pre padne na dno. bolje je koristite jedno krupnije olovce èija je te ina jednaka zbiru te ina olovaca.yu 49 .42 g. za vodu dubine 1. Nosivosti plovka je velièina koju takoðe treba unapred odrediti i usaglasiti sa te inom olovaca koje koristite. za vrlo brze tokove. ukupno ote anje trebalo da bude: 0. U tom suèaju bi recimo.Ribolov fiksnim plovkom zbor pravog ote anja za ovu tehniku zavisi od dubine i brzine toka vode. 0. Kao vodilju uzmite sledeæe preporuke. koji su duboki oko 180 cm. Raspored olovaca koji je malo pre predlo en je pogodan onda kada riba uzima mamac dok on tone. dok se u sporim tokovima ote anje mo e tako rasporediti da su najte a olov- I Sponzor poglavlja:www. U mirnim i sporo-tekuæim vodama postavite jedno 0.co. pa æete zato koristiti i plovak nosivosti 1g. a nikako iznad plovka ka štapu!!!) U srednje brzim vodama koristite isto rasporeðenja olovca te ine 0. Ipak. jer se ribe koje lovimo hrane iskljuèivo sa dna (recimo karaš. Ukupna nosivost plovka treba da bude jednaka ukupnoj te ini svih olovaca koje ste postavili.07 g olovce na svakih 30 cm najlona.18 g. Tako. dok u br im tokovima idite na olovca te ine 0. 0.13 g. jer je to kompromis izmeðu prirodne prezentacije mamca i brzine tonjenja sa jedna strane i moguænosti pravovremene kontre sa druge.8 m. Generalno gledano u brzim tokovima treba skoncentrisati svu te inu u donjoj treæini do plovka.18 g. recimo. Plovci takoðe treba da budu nosivosti 0. u srednje brzim tokovima ote anje se mo e ravnomerno rasporediti.8 g za srednje brze i 1 g za brze. (Obratite pa nju da olova u ovoj tehnici dolaze izmeðu udice i plovka.ribar.42 g za spore tokove. babuška ili cverglan).8 g i 1 g respektivno.

a da je svako sledeæe olovce ka mamcu sve lakše.) Izbor pravog oblika plovka je u ovoj tehnici ono što razlikuje majstore od poèetnika. Nakon zabacivanja. Èetiri osnovne tehnike voðenja kroz vodu sistema sa fiksnim plovkom su: (1) ”Running through” je ime koje u engleskoj literaturi oznaèava stil koji je najslièniji prirodnom naèinu ribolova. (u engleskoj literaturi taj se stil zove “Shirt Button style”. Na slici desno su 4 osnovna tipa i svaki ima svoje prednosti i mane i treba ih koristiti u zavisnosti od uslova: A Primetite zadebljanje na samom dnu plovka A. Koristi se u tekuæim vodama. B Plovak kod koga je donja antena izuzetno tanka. treba ponoviti bacanje.co. D Plovci sa ravnim vrhom (dibber). Zbog njega æe plovak biti izuzetno stabilan te je odlièan za ribolov u brzim vodama. dok mu je telo u obliku šireg cilindra. Ovaj metod je dobar za sve vrste riba koje se ne hrane sa dna. (2) ”Lift and Drop” je metoda koja se koristi onda kada riba lovi mamac koji poskakuje po dnu. Najlon je potrebno pridr avati meðu prstima. su izuzetno otporni na vetar te ih treba koristiti onda kada je potrebno eliminisati uticaj vetra. on æe leæi na dno i mamac neæe biti atraktivan. C Plovci sa tankim vrhom i vrlo tankim telom su izuzetno osetljivi i treba ih koristiti kada riba mamac uzima izuzetno polako i pipavo. kako bi se maksimalno smanjio uticaj reène struje. Nakon zabacivanja plovak pod uticajem vodene struje polako poèinje da se kreæe nizvodno.ribar.50 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. pustite da se sistem postavi i da krene nizvodno. Koristi se takoðe u tekuæim vodama. odlièan je za lov na mirnim vodama. Kada mamac napusti mesto koje je prihranjivano. Sa . Ukoliko opteretite sistem previše.yu ca pri plovku. Vrlo je bitno kompletan najlon od vrha štapa pa sve do plovka dr ati izvan vode. kao i kada su primerci izuzetno mali. a vrhom štapa treba pratiti pomeranje plovka. Sistem treba da je tako postavljen da mamac polako prelazi po dnu ili u srednjem delu vode.

. kao i krupniji karaš i babuška. Pored metode voðenja na tekuæim vodama. Ponovno oslobaðanje najlona æe mamac opet spustiti na dno. Tradicionalno se kao štap koristi jak bambusov prut. Na mirnim vodama pravac zabacivanja nije bitan. Ovaj metod ribolova. Ukoliko riba uzme mamac. Kako mamac bude padao. ali je moguæe i fiksirati mamac na dnu malo te im olovom. plovak æe se ispravljati. W .ribar. dok je donji prirodno beo. To æe prouzrokovati izdizanje mamca sa dna.Sponzor poglavlja: www. Mamac se mo e o ivljavati pomeranjem vrha štapa ukoliko je potrebno privuæi ribe koje vole pokretne mamce (recimo bodorka). Ruka se dr i na najlonu i prstom se oseæa trzaj ribe. iako dosta zastareo. dok mamac pada. Ovo æe omoguæiti da mamac slobodno i polako tone kroz srednju zonu. Koristi se onda kada riba jede u srednjoj zoni vode. (4) “Holding Back” je metod koji se koristi kada je temperatura vode niska. vrhom prsta zaustavite izvlaèenje najlona. Ote anje se postavlja tako da je postavljena dubina 15 do 30 cm veæa od stvarne. kod koga se drugim zrnom pokriva vrh udice). Gornji deo pera farbaju u crveno. što æe dovesti do poleganja plovka. na mirnim vodama se sistem baca na fiksno mesto. tako da omoguæuje da se krupni primerci vade direktno iz vode na obalu. Najlon koji se koristi je dosta debeo i velike nosivosti. Ote anje treba da je izuzetno malo i pravilno rasporeðeno po najlonu. ali na tekuæim je najbolje zabacivati nizvodno.yu Ribolovne tehnike 51 vremena na vreme. Uobièajeno je da se takav plovak postavlja pod uglom od oko 45O u odnosu na površinu. Ovaj naèin lova je vrlo dobro poznat kod starijih vojvoðanskih ribolovaca. hleb i mamak (ili kulja). Kao mamac se najèešæe koristi kukuruz (za karaša jedno zrno sa vrhom koji je van. Zabacuje se direktno meðu granje i podvodne prepreke i snagom mišiæa pecaroša i ilavošæu pribora riba se vadi iz vode. a kontrira se na svaku nepravilnost u ispravljanju plovka. Period poskakivanja zavisi od situacije do situacije i treba eksperimentisati. koji kao plovak koriste gušèije pero. a za šarana dva. bez umaranja. na nekim vodama daje odliène rezultate. podiæi æe i olovo i najlon æe se opustiti. Nakon fiksiranja podizanjem vrha štapa plovak se postavlja tako da mu je 1/2 iznad vode. Ovom metodom se uglavnom lovi šaran. (3) “On the Drop” je mo da najpoznatiji metod. a druga ispod.co.

4 kg. Ova mešavina mora biti manje vla na. Taj deo æete koristiti kao punjenje za hranilicu. U tom sluèaju nikako nemojte iæi ispod najlona nosivosti 0.co. One su odliène za zabacivanje raznih mešavina prihrana u koje mo ete dodati kastere i 52 Sponzor poglavlja:www. kako bi ostao suvkast. jedino vam preostaje da uzmete tanji najlon.yu . jedan broj recepata dat je i u knjizi “Tajne ribolova 1”. kako bi se brzo raspala na dnu vode.9m Ukoliko je vreme vetrovito. Zamesite da se pri bacanju u vodi ne raspada na površini.9 kg. Birajte tonuæi najlon. Prvo što treba pripremiti je primama. Ono što je bitno. Za veæe udaljenosti izaberite du e štapove 3. je da se kompletna primama raspe iz hranilice.Dubinski ribolov Lov deverike na mirnim vodama everike su najèešæe lovljene ribe ovim naèinom ribolova. posao niste valjano uradili. Koristite open-end hranilice srednje velièine. Ukoliko vam se pri izvlaèenju mamca vrati i hranilica puna primame. nemojte previše natopiti vodom. koristite nešto tvrðe štapove. U primamu dodajte malo šeæera i arome vanile. Ukoliko nikako ne mo ete da zabacite dovoljno daleko.6-3. Svaka kvalitetnija mašinica je dobra za ovaj ribolov. Jedan deo primame. ali za ovu tehniku i mešavina od 1/3 belog hleba i 2/3 crnog je sasvim zadovoljavajuæa. ali bi mašinica sa long-cast špulnom bila za nijansu podesnija. Mnogo je dobrih kupovnih gotovih mešavina.3m. nosivosti oko 1. kako ne bi primamili i druge sitne ribe. D Pribor Za pecanje na kratkim i srednjim razdaljinama potrebni su vam štapovi dugi 3-3.ribar.

Naime. ali ako vidite da gubite mnogo udaraca.“line clip”. skoro kod svih tehnika je bolje prihraniti mesto.U prvih 10 minuta pecanja zabacili ste 5 puta. (Detaljni opis ovog naèina monta e. produ ite podvez na 1. Zato je bolje prvo zabaciti i ukoliko nema udaraca. kada prvi put zabacite na eljeno mesto. Ne elite da koristite praæku kako ne bi rasterali ribu. Svaki naredni zabaèaj biæe iste daljine. kod zabacivanja mamca postoji jedna mala pomoæ . Preciznost bacanja primame se stièe ve banjem uz upotrebu praæke i tu nema neke tehnièke pomoæi. ove hranilice nisu namenjene za prihranu zrnastom hranom niti hranom u koju su dodati crviæi ili kasteri. tako da æe i kaèenje biti verovatnije. Meðutim. Bitno je da se sistem tako podesi da se najlon sa udicom nikako ne zamrsi sa hranilicom. a takoðe pri kontri pru aju mali otpor. .ribar. tek onda primamiti. Naime. Izuzetak je ova tehnika. Dva moguæa scenarija Prvi scenario .yu Ribolovne tehnike 53 crviæe. Kako se to mesto nalazi i do 30 m daleko. na najlon kod mašinice postavite marker i provucite najlon kroz “line clip” na mašinici. Naime. Tehnika Na samom poèetku ribolova. Meðutim. a riba je veæ tu. ona æe više poneti mamac i više ga progutati. jer imaju pogodno skoncentrisanu masu. Na poèetku probajte sa podvezom dugim i 90 cm. ukoliko na mesto bacite nekoliko kugli prihrane. Kao sistem vezivanja treba koristiti klasièan paternoster. ovde je od esencijalnog znaèaja da se sve vreme ribolova na isto mesto baca i mamac i primama. Ovako dug podvez æe dati više slobode ribi.8 m. problem kod neiskusnih pecaroša je još veæi. sigurno æete rasterati jato. Klasiène spiralne hranilice su odliène za daleka zabacivanja. Udice treba da budu u rasponu velièina 16 do 22 u zavisnosti na koji mamac pecate. Hranilicu ste svaki put prizemljili meko na vodu. samo je potrebno da vi svaki put bacate u istom pravcu. kao i njegovu sliku potra ite u delu Ribolovaèki sistemi u ovoj knjizi). Nište se ne dešava i vi nastavljate da zabacujete na svakih 5 minuta.Sponzor poglavlja: www. Drugi daleko veæi problem je preciznost bacanje kako primame tako i mamca kasnije. sa ciljem da raspete što više primame hranilicom.co.

Da bi se to spreèilo. • Da biste bili sigurni da æe primama ispasti iz hranilice. zbog stalnog buækanja riba potpuno prestaje da radi na njihovim mestima i naseljava se na vaše mesto. nekoliko minuta nakon zabaèaja privucite ceo sistem za onoliko koliko vam je dugaèak podvez. Pri tome se neæe kretati. Meðutim i ostali pecaroši su primetili da vi hranite mesto pa su poèeli i oni da bacaju primamu.54 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. G .ribar. To æe pokrenuti i mamac i hranilicu i mo ete zakaèiti ribu ukoliko joj je mamac u ustima ili je uplašiti i nagnati u beg na neku stranu te æe se sama upecati. Zabacite i èekajte. zamesite je da bude malo suvlja od one primame koju koristite praækom. Takoðe niko oko vas nije imao trzaj. dobro nahranjeno èuvali. koje ste vi u tišini. Da bi ovo postigli. Ovim manevrom æete uneti mamac na hranjeno mesto. Alternativni scenario . probajte sa vremena na vreme da blago podignete vrh štapa. Napomene • Povlaèenje mamca u nekim sluèajevima mo e biti jedini naèin da uhvatite deveriku. Jasno je da se deverika hrani i potrebno je da što pre bacite primamu. Naime. • Obratite pa nju da vam se sistem ne umrsi. kako vas neko ne bi preduhitrio. deverika æe uzeti mamac u usta i nakon odreðenog zadr avanja ga ispljunuti.yu Zabacili ste još tri puta i nije bilo trzaja. Prihranite mesto praækom. pa vi neæete ni primetiti trzaj. i kako riba odmah i ne mo e da “proradi” na svakih 20 minuta bacaju po kuglu primame. I oko vas je par pecaroša upecalo po jednu ili dve ribe.Poèeli ste sa pecanjem bez bacanja primame i u prvih pola sata upecali jednu ribu. Vrlo je verovatno da u vodi ni nema deverika i treba promeniti taktiku.co. Kako su mnogo nestrpljiviji od vas. Uskoro. Izuzetno je bitno da on legne na dno na onom mestu gde se primama i rasula. kako je podvez jako dug. Deverikama je potrebno da se okupe u prostor koji ste bogato nahranili. a i manje iskusni.

pa æe vam trebati lakša hranilica da bi mamac sve vreme u tekuæoj vodi ostao na istom mestu. Mašinica mora da ima i špulnu dovoljnog kapaciteta da primi adekvatnu kolièinu najlona. nije loše da štap ima dršku dugu i do 70cm kako bi mogli obema rukama da uhvatite štap prilikom zamaha. znaèi manji uticaj vode na sistem. a mora i da osigurava daleke zabaèaje. Klen je po prirodi izuzetno oprezna i plašljiva vrsta. du im štapom mo ete veæi deo najlona dr ati van vode.6 do 3. N Pribor Kod ove tehnike potrebno je baciti teret te ak od 50 do 90g na suprotnu stranu reke ili kanala. svaki neoprezan korak ili senka na vodi.yu 55 . ukoliko pecate na jakoj reci. Kod u ih voda to i nije preteran problem. (long cast špulna).co.Lov klena sistemom sa hranilicom a tekuæim vodama na kojima ima klena interesantno je da se klenu ponudi mamac na suprotnoj obali. Vrh štapa ne mora biti premek. Zato ova metoda.(Štap kod ove tehnike treba dr ati sa vrhom nagore. ali i krupnije komade. a kako se jata sitnijih klenova obièno nalaze u gornjoj polovini vode. Idealan štap za ovu vrstu ribolova je malo tvrði parabolik. Za poèetak štap mora biti dug od 3. Sa druge strane. mora biti i dovoljno Sponzor poglavlja:www.ribar. Što je štap du i to æete lakše dalje baciti.) Manje najlona pod vodom.9m. mogu rasterati i jato sitnih. mo e imati izuzetne uspehe ukoliko pecaroš poseduje adekvatnu tehniku i poznaje tehniku preciznog zabacivanja. jer je trzaj klena odluèan i primetiæete ga na svakom i fiber i karbonskom vrhu. meðutim kod voda širokih i do 70m potreban vam je adekvatan pribor. Pošto su potrebni daleki zabaèaji. Takoðe.

Tipièan scebario je da u prvih 20 minuta. obièno je potrebno oko 20 minuta do prvog ugriza. kada su uslovi za zabacivanje loši idite na tanje najlone. zbog amortizacije samog najlona. Po pravilu neæe vam trebati hranilice lakše od 60g. Hranilica treba da bude ièana. treba blago konrirati i borba poèinje. ali nemojte iæi na nosivost manju od 2. U praksi se pokazalo da bi najlon nosivosti od oko 9 kg bio idealan za dane bez vetra. jer æe se najlon kidati veæ pri zabacivanju mamca i hranilice. Zimi.yu izdr ljiva da sa suprotne obale privuèe borbenog klena koji mo e biti prilièno veliki. Najlon u ovom sluèaju treba da ima adekvatnu nosivost. Kod ovog metoda pecanja kompletna prihrana se baca hranilicom. Sistem vadite èim hrana ispadne iz hranilice. u sluèaju da je vrh mek mo e dovesti do loma.56 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. Na ovim daljinama.co. jer bi kontra mogla da rastera ribu koja se zainteresovala za mamac. zatvorena sa oba kraja olovnim glavama. Prilikom borbe sa ribom. tako da svaki zabaèaj mora biti na istom mestu. štap postavite u dr aè pod uglom od bar 50 stepeni blago zategnite najlon i èekajte na udarac. Koristite line-clip kako bi to sebi olakšali. Ukoliko trzaj nije siguran.ribar. Jaka kontra. Trudite se da koristite najdeblji najlon koji vam omoguæava adekvatno daleko zabacivanje. U 90% sluèajeva riba se sama upeca. Meðutim. kada je tok reke jaèi. pa nakon prvih par trzaja vrha. bacate svakih 3 do 4 minuta. Tehnika Pola bitke je dobijeno preciznim zabaèajem. Imajte takoðe na umu da manja hranilica ote ana dodatnim olovom dalje leti nego veæa hranilica iste te ine. leti uzmite najveæu koju naðete. Zabacite sistem.7 kg. kada su ribe manje gladne koristite manje hranilice. Znajte da veæa hranilica pravi jaèi udar u vodu i plaši ribu. kada je riba gladnija (leti) i kada treba da bacite dalje. udarac je obièno jak i nije oštar. Dr ite najlon uvek zategnutim i vrh štapa uvek nagore i nikako im to nemojte dozvoliti. Na licu mesta metodom probanja i uz vaše prethodno steèeno iskustvo odaberite najmanju hranilicu koja vam omoguæava ugodno zabacivanje. bolje je ostaviti štap nego kontrirati. . Te a hranilica vam treba kada duva vetar. Nakon ovog prvog hranjenja. Prava te ina sistema hranilice i olova zavisi od nekoliko faktora. imajte na umu da klenovi po pravilu kreæu u travu i podvodne prepreke.

manje od velièine eljenog mamca. Formirajte kuglice eljene velièine. Rešenje je da skratite podvez.co. riba napada hranilicu a ne mamac. Tehnika sa plutom: Od plutanpog èepa formirajte kuglice. Umesite pastu. • Obojeni crviæi i adekvatna hranilica koja omoguæava da ih umešane u prihranu bacite. DE Riblji boili 140 g ribljeg brašna 115 g griza 85 g kazeina 1 kašièica extrakta lignje 4 komada jaja Riblji . tako da je mršenje vrlo retko.ribar. kao i kombinacija kastera i konopljinog semena su se do sada pokaze najlovnijima. ali istegljivog materijala) tako da prilikom zabacivanja skoro i ne postoji moguænost da najlon pukne. Nije loša ideja da hranilicu ve ete Power Gum-om (u bolje opremljenim ribolovaèkim radnjama mo ete naæi ovaj komad izuzetno jakog. pa dodajte teène i jaja. Èak ni velièine 18 i 20 nisu premale. U ovom drugom sluèaju. pecite ih u mikrotalasnoj peænici ili koristite loptice od plute. probajte da zabacite sistem sa praznom udicom i punom hranilicom. Kuvajte oko 1 min. Oblepite kuglicu masom i skuvajte. ali ništa ne uspevate da zakaèite. Ako se udarci nastave. • Koristite jake i sitne udice.killer boili 140 g ribljeg brašna 140 g griza 85 g kazeina 1 kašièica extrakta lignje 4 komada jaja Umešajte prvo suve sastojke. Da bi dobili pop-up boile umesto kuvanja u vodi. . • Ukoliko imate udarce.Sponzor poglavlja: www. potrebno je rupe na hranilici malo poveæati.yu Ribolovne tehnike 57 Napomene • Prednost ovog metoda je što podvez vezujete ispod hranilice.

ali mo e biti i te e. Naæin koji æe se u ovom tekstu predstaviti englezi nazivaju “Uptide” (engl. Olovo treba da je teško oko 100g. pove u dodatnim ribolovaèkim koncem (mo e i jaki pamuèni ili svileni konac). mogu koristiti male brodiæe-makete.“Uptide” tehnika pecanja soma edan od najveæih problema pri pecanju somova se postavlja onda kada elimo da daleko od obale bacimo mrtav mamac. TC 2. Koristi se deblji najlon nosivosti i preko 10 kg. jer oèekujete krupne primerke. isplovljavanje) i rešava upravo ovaj problem: Problem dalekog zabacivanja mekog mamca. kako oni ne bi spadali sa udice pri zamahu i u kritiènom trenutku udara mamca u vodu. recimo parèe ribe ili još te e komad d igerice.yu . nakon što se probodu udicom. Na kraj najlona postavite olovo u obliku kruške sa alkicom na vrhu kroz koju se provlaèi najlon. dve mašinice i dva najlona. Jedno od rešenja je da se ovi komadi. Problem ovih naprava je što su skupi i što su noæu. bez pucanja najlona.ribar. gde se isto ove makete mogu koristiti). Monta a olova treba da je klizeæa i na kraj najlona postavite vrtilicu sa kopèom. Idite do one te ine koja vam još dopušta dovoljnu daljinu zabaèaja. Glavni štap kojim æete pecati treba biti parabolik.co. (Videti tehnike prihranjivanja kod modernog šaranskog ribolova u ovoj knjizi. koji se navode elektronski i koji mogu istovariti svoj mali tovar na eljeno mesto. Oni koji ele da potroše više novca. Ovako postavljeno olovo dozvoljava da se 58 Sponzor poglavlja:www. Ovakvo olovo se zbog oblika najbolje zabija u dno.75 do 3 lb. J Pribor Za ovu tehniku potrebna su vam dva štapa. kada se veæina somova i upeca neupotrebljivi.

Pre zabacivanja napravite i podvez. Sada na udicu navucite ribu.5 cm2 i pomerite ploèicu na vrat udice. Na mašinicu ovog štapa stavite najlon nosivosti oko 3 kg. Iskoristite ga kao zamenu za dlaku. kako æe i stojati u vodi i videæete da mamac sada stoji idealno. Okrenite udicu naopako.ribar. Tehnika Prvo što treba uraditi je da namamèite udicu na predvezu. naèin monta e je izuzetno bitan. ali nemojte odsecati komadiæ najlona koji vam ostaje pri vezivanju udice. a da olovo ne pomerite. Ukoliko kaèite ribu kao mamac. Sada sledi zabacivanje.yu Ribolovne tehnike 59 najlon slobodno kreæe bez otpora. otvorom nadole. Ovako nameštena riba treba da stoji na sredini vrata udice. Kraj ovog najlona pove ite na kopèu vrtilice na glavnom štapu. a glavni postavite u dr aè. Ako vam . Pomoæni štap mo e biti bilo koji štap koji je namenjem bilo varalièarskom bilo klasiènom dubinskom metodu ribolova. Kao prava iva riba. Deblji najlon bi samo koèio zabacivanje. Pomoæni uzmite u ruke. Drugi štap uzmite u ruke i zabacite. Zamenite štapove. a nemate dovoljno svetla. Prvo na udicu navucite gumenu ili silikonsku ploèicu površine oko 0. ovaj pipavi posao nameštanja mamaca mo ete obaviti i dan ranije i gotove podveze spakovati u neku kutiju ili kesu. udica æe u vodi stojati naopako. Namotavajte najlon polako. Cilj vam je da izvuèete van vode kraj najlona na glavnom štapu. koji u ovom trenutku nije na štapu. Pomoæni štap postavite u dr aè pod uglom od 45 stepeni i otvorite preklopnik na mašinici. pazeæi da ne pomerite olovo na dnu. navucite crevo na prvu alku vrtilice. Na taj naèin æete zaštititi najlon i vrtilicu pri zabacivanju od udarca olova.Sponzor poglavlja: www. tako što joj prvo probodete donju pa gornju usnu. Na tu “dlaku” postavite komad stiropora. Ukoliko pecate noæu. Nije loše da na najlon pre vezivanja vrtilice navuèete malo parèe silikonskog creva. Nakon montiranja vrtilice. Saèekajte da olovo padne na dno i da se smiri. Nakon toga opet navucite komad iste gume ili silikona. a tanji bi se sam kidao.co. Teško olovo æe izvlaèiti i najlon iz glavnog i pomoænog štapa. pa je bitno da vam mamac stoji pravilno na udici. Udicu nave ite na najlon du ine oko 30 cm. Kada budete zabacili sistem.

stiropor æe plutati po površini i neæe dozvoliti da udica kaèi prepreke na dnu. jer mo e doæi do loma pribora. (ukoliko je došlo do la nog trzaja ili je trzaj prestao. najlon mo e ostati uvrnut od bacanja. Naime. ponovo nategnite najlon. Drugi razlog je što statièno olovo smanjuje intenzitet kontre i mo e vam se desiti da ona nema dovoljnu jaèinu da obezbedi sigurno zabijanje udice u usta ribe. Meðutim. Štapovi se postavljaju takodje na pod-ove. Sada preklopite preklopnik na mašinici i dozvolite da stiropor povuèe mamac ka površini vode. Kada se pojavi vrtilica sa kopèom. Takav najlon lakše puca pri kontri. U suprotnom. Kada detektor signalizira izvlaèenje najlona (u ovoj varijanti nije loše koristiti mašinice sa baitrunner-om). Izuzetno je bitno da najlon slobodno prolazi kroz alku olova. Dozvolite da se mamac popne na onu dubinu na koju elite da lovite.yu se dok namotavate najlon na pomoænom štapu.co. tako da olovo pomerite po dnu i ponovite postupak otpuštanja. Malo namotajte. kako vam ne bi mamac zapeo za njih i spao. Spustite mamac i podvez u vodu i polako namotavajte najlon. Polakim namotavanjem. Som je u blizini i nemojte ga plašiti kontrom. Verovatno æe se vratiti za desetak minuta.60 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. Kontrolišite ovo kretanje propuštajuæi najlon meðu prstima. onda radite ispravno. Ukoliko nakon popuštanja najlona ne doðe do dodatnog odmotavanja najlona (indikacija penjanja stiroporne kugle). Dovoljno je malo oštrije podiæi vrh štapa i poèeti sa energiènim . kako je dovoljne velièine da dr i mamac uspravno. moderan naèin ribolova na soma donekle ima neke elemente modernog šaranskog ribolova. Mamac se nalazi na eljenom mestu i dubini. osetiæete promenu u naponu namotavanja a to je trenutak kada je vrtilica sa kopèom stigla do olova. odvojte najlone. Sada komad stiropora dolazi do izra aja. na koje se montiraju elektronski detektor. Budite posebno oprezni ako je voda u pliæaku puna granja i prepreka. najlon na mašinici glavnog polako odmotava. sklonite pomoæni štap i na kopèu namontirajte podvez koji ste ranije spremili.) Kontra ne treba da bude prejaka. Mamac æe potonuti tek kada stigne na mesto gde se nalazi olovo.ribar. Kao identifikator trzaja mo ete koristiti vrh štapa na koji mo ete postaviti zvonèiæe ili ukoliko pecate noæu svetleæe ampule. prstom dotaknite najlon da bi se uverili da trzaj nije la an. nemojte kontrirati.

Sponzor poglavlja: www. Napomene • Ukoliko koristite upredenu strunu umesto monofilamenta. biæe trenutaka kada zbog velike kolièine trave ili uvrtanja strune neæete biti u stanju da uradite pravilnu prezentaciju mamca. jer vrlo èesto dolazi do loma ruèice ili loma prenosnih diskova u mehanizmu mašinice. • Sliku “uptide” sistema potra ite u delu “Ribolovni sistemi” u ovoj knjizi. • Kada koristite upredene strune. J . koristite klasišan dubinski metod. Najlon dr ite stalno pod tenzijom i namotavajte sve dok se ne oglasi koènica. Ovo smete da radite samo ako vam je mašinica izuzetnog kvaliteta.yu Ribolovne tehnike 61 namotavanjem. • Ova metoda pecanja je u veæini sluèajeva izuzetno dobra. doæi æe do manjeg krzanja strune prilikom zamaranje ribe u trenucima kada koènica proklizava. a uvrtanja najlona reða.ribar. Jedan broj pecaroša u tom trenutku prebacuju rad mašinice na dvosmeran i nastavljaju da se bore sa ribom kontrolišuæi odmotavanje i namotavanje najlona. U tom sluèaju. Meðutim.co. zabaèaji su dalji.

samo oni sa više prakse imaæe priliku da u ivaju. ukoliko riba krene od vas. a i signalizacija udara mu je ista. Raèunajte da æe vam trebati ekstra najlona.9 kg.Ribolov sa hranilicom i olovom recizno zabacivanje je veština koja se uèi praksom. Mašinica treba da bude kvalitetna i sa dovoljnim kapacitetom. opet. prilikom postavljanja štapa. prilikom zabaèaja ne pru a dodatni otpor. bez obzira da li se baca 30 g na 15 m ili 60 g na 50m.ribar. Ukoliko se na štapu nalazi quivertip. vrh mora biti okrenut paralelno sa obalom. Meðutim ima dana kada se riba ne kreæe kraj obale i kada su precizni i daleki zabaèaji neophodni da bi se uspešno pecalo. Obratite pa nju da karike budu dovoljno široke kako bi najlon lako klizio kroz njih. što æe smanjiti vidljivost indikacije trzaja na velikim daljinama. pitanje je koje se postavlja onda kada se peca na veæim daljinama. Kada se baca izuzetno daleko prednost treba dati swingtip-u. posebno ako je struna sa veæom istegljivošæu. U tim danima. quivertip æe prilikom zamaha trpeti veæu silu i mo e doæi do njegovog ošteæenja. Sa druge strane.yu . Èak i kada ste vešt ribolovac. Baciti sistem na veæu daljinu nije moguæe bez adekvatnog pribora. nego iæi na te a olova. prilikom zabaèaja potrebno je upotrebiti dodatnu snagu. Za daljine od recimo 70-80m treba vam štap du ine 3. Zato æe daljina plasiranja mamca biti uvek manja sa njim nego bez njega. što je te ina sistema veæa. Ukoliko postoji potreba da pecate i na veæim daljinama bolje je uzeti du i štap (recimo 4 m) iste TC.co. Koristiti swingtip ili quivertip. Swingertip. uvek je lakše upecati i izvaditi ribu sa manje daljine. P 62 Sponzor poglavlja:www.6 m i TC od 0. Najzad.

Ukoliko pecate finije sitnije ribe.yu Ribolovne tehnike 63 Velièina udica i ovde zavisi od velièine ribe koju oèekujete i mamca koji koristite. jer ista te ina ima manju zapreminu i stvara manji otpor u vazduhu. one æe prilikom uzimanja mamca. Uvek uparujte debljinu podveza sa velièinom udice. Meðutim. Te ina olova zavisi i od vremenskih prilika. U toku pecanja mo ete menjati ovu du inu u zavisnosti od velièine ribe i naèina na koji uzima mamac.4 kg. sa druge strane mamac vole da dr e u ustima neko vreme pre nego ga progutaju. kada lovite sa podvezom nosivosti 1. Recimo. Hranilicu æete baciti daleko bli e od olova (Arsley bomb pblik je najpogodniji) iste te ine. Ukoliko olovo ve ete preko “shock leader”-a (elastiènog materijala specijalno namenjenog za amortizovanje trzaja olova). U tom sluèaju.Sponzor poglavlja: www. Gustina olova je veæa nego gustina netoksiènih materjala od kojih se prave moderna ote anja. M .18. Te e olovo ne znaèi i dalji zabaèaj. tako da æete ote anja od olova baciti dalje. Podvezi manje nosivosti su jednostavno pretanki i pucaæe prilikom zabaèaja i kontre. idite na manje udice.co. kada vam je podvez 1 . Du ina podveza treba da je oko 1 m u poèetku. mamac i poneti u ustima i indikacija trzaja biæe dobra i ako je podvez du i. Te ina olovnog ote anja zavisi od daljine na kojoj pecate.12. Krupne deverike. Glavna struna treba da bude što je moguæe tanja. Recimo. morate smanjiti du inu podveza.14. Oblik ume da bude od presudnog znaèaja.ribar. U ovom sluèaju ostavite dodatnu du inu podveza (i do 1. Vetar u leða nosiæe olovo dalje. glavna struna treba da je nosivosti od bar 1. jer æe indikacija trzaja biti bolja.mamac jednostavno ispljunu. nosivosti od oko 3 kg.5 do 1kg idite na udice 14 . mo e vam se desiti da u veæini sluèajeva ni ne ponesu mamac. posebno od vetra.8 m). zavisi od te ine ote anja. ako naletite na sitnije deverike. Za krupnije ribe koristite udice velièine 10 ili 8. nego boèni ili èeoni vetar. a nosivost glavne strune opet. nosivost strune mo ete smanjiti i na 1.5 kg koristite udice 12 .8 kg. kada koristite podvez 0. ako naletite na jato crvenperki.1. kako bi poveæali verovatnoæu indikacije trzaja. Za sistem te ine od oko 35 g. U tom periodu one se polako kreæu i ne smeju osetiti nikakav otpor.5 do 2 kg koristite udice 8 . veæ da ga dr e u ustima i nakon odreðenog vremena .

8 kg za 30 g. znajte da su oprezne i da æe im du i podvez omoguæiti da uzmu mamac pre nego što doðe do indikacije. pre svega po tome što je ovde uticaj pomeranja vode vrlo mali. pa je uticaj vetra dominantan. To je razlog što æe se u posebnom tekstu obraditi upravo ove specifiènosti. Ovo ponavljajte dok udarce ne poènete da primeæujete.5 m. U suprotnom sluèaju. produ ite podvez za 15 cm. Ovaj postupak ponavljajte dok ne doðete do optimalne du ine.4 kg za 20 g.Lov sa hranilicom na mirnim vodama va tehnika lova se pomalo razlikuje od do sada navedenih tehnika lova sa hranilicom. ako imate udarce. Nosivost strune koju koristite zavisi od te ine olovnog ote anja. Odrediti pravu meru je veština koja se uèi praksom.yu . Plašljivija riba uzima sitniju udicu. Idealno je da koristite tonuæu strunu. babuške i karaše koristite kraæi podvez od oko 1 m. 1. pa sve do udice 14 za one sitnije ili za dane kada je riba izuzetno oprezna. Du ina podveza i ovde zavisi od vrste ribe koju oèekujete.ribar. a vi niste imali udarce. Veæa riba dolazi na veæi mamac. Zato koristite podvez du ine i do 1. Ukoliko èekate deverike. Orijentaciono uzmite sledeæu preporuku: struna nosivosti 0. Sa druge strane. O 64 Sponzor poglavlja:www. Opet veæi mamac se postavlja na veæu udicu. primetite da su udice bez mamca ili su mamci ošteæeni. skratite podvez za oko 15 cm. Kada prilikom provere sistema i mamaca.co. Generalna preporuka je udica 10 za krupnije mamce. 1. za recimo bodorke.9 kg za ote anje od 15 g. ali je broj promašaja jako veliki.

Bacite sada na 20 m. Bacite sada na 15 m. jasno je da su se ispod na dnu okupili karaši ili recimo linjaci i da riju dno u potrazi za hranom. Sitni organizmi na površini æe pod uticajem vetra biti gurnuti ka toj obali. Na tim mestima æe se hrana koncentrisati i naravno. To kretanje æe biti prekinuto na mestima gde se dubina stepenasto menja. Da bi pravac uvek bio isti. šaran ili amur. Pravo mesto za zabacivanje je dakle negde oko 15 m. Neka ste sad izbrojali do 7. Ako pecate deverike. bolje je prvo baciti sistem bez hranilice. ali na daljini od 10 m i opet brojte. Znaèi da se dubina nije menjala od 15 do 20 m i da je tu dno ravno. Pre svega idite na onu obalu ka kojoj vetar duva.ribar. ako sa druge strane vidite mehuriæe gasa na površini. Postavite sistem sa hranilicom i udicama i zabacite na udaljenost od oko 15 m. Ukoliko oèekujete izuzetno krupne i borbene ribe. Najlon zakaèite na “line clip” na špulni. nemojte kaèiti strunu za “line clip”. jer æe vam riba otkinuti najlon u sluèaju da krene od vas nakon što je uzela mamac. Kada olovo dodirne površinu vode. Pretpostavimo da ste izbrojali do 10. Brojte dok se najlon ne opusti.Sponzor poglavlja: www. Ponovite bacanje. preklopite mašinicu. obièno ih mo ete videti kako se valjaju po površini iznad mesta gde se jato zadr ava. Meðitim. bolje je baciti nekoliko puta sistem sa hranilicom i tako nahraniti mesto. Sem ako ste vešti u praækanju primame na taèno mesto. kako bi svaki put bacali na isto mesto. to je pravo mesto da se ponudi mamac. u pliæaku æe zbog strujanja vode poèeti da tonu i krenuæe ka suprotnoj strani po dnu. U tom trenutku je olovo dodirnulo dno. Pretpostavimo da ste izbrojali opet do 10. Najlon æe ostati blago nategnut sve vreme. Uzmite jedan štap i na njegov kraj postavite samo olovo bez hranilice i udica i zabacite recimo nekih 5 m. Kada . Ako nema trzaja nakon par desetina minuta. kao što su som. Ukoliko smatrate da je riba veæ tu. Recimo da ste izbrojali do 5.co. ukoliko nema nikakvih znakova treba pronaæi pravo mesto.yu Ribolovne tehnike 65 Kada odete na vodu. odredite neki nepokretni orijentir na suprotnoj obali. To mesto i nije tako teško naæi. prvo je potrebno odrediti mesto gde æete zabaciti. I opet brojte. jer se oèigledno škrapa nalazi izmeðu 10 i 15 m od obale. Sada je potrebno odrediti pravilnu strategiju prihranjivanja mesta. dodajte hranilicu na sistem. Zakljuèak nakon ova tri bacanja je da se dubina polako poveæava.

• Mo e se desiti da su ribe napustile hranjeno mesto i krenule ka dubini. skinite i hranilicu i pecajte samo sa olovom. hraniæete sve dalje i dalje i ribe æe na kraju otiæi toliko daleko gde neæete moæi da dobacite.66 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. kako bi se br e i lakše raspadala. Zabacujte dalje. • Riba je uplašena udarcem hranilice u vodu. poènite sa zabacivanjem na mesto koje ste nahranili.ribar. Malo omekanite primamu. prvih par zabaèaja budu nešto bli e vama. • Kada odluèite da izvuèete sistem napolje kako bi proverili da mamce. Kada udarci prestanu ili kada odredite da je jato stiglo na mesto hranjenja.yu se pojave trzaji.co. skinite hranilicu i postavite nešto veæe olovo. Ovo jato èesto radi. Ukoliko je neophodno. Dobra je praksa. dobra je taktika da prvo cimom štapa uradite blagu kontru. mada se uvek nakon odreðenog vremena opet vraæa na hranjeno mesto. Ovaj manevar mo e osokoliti ribu da uzme mamac jer se pomerio. da nakon inicijalnog prihranjivanja mesta. Nekada samo promena broja crviæa ili glista mogu doneti nastavak ribolova. Tokom pecanja mo e vam se desiti da riba prestane odjednom da grize. Promenite mamac. Razlozi mogu biti sledeæi: • Ribe su postale oprezne prema mamcu koji nudite. Tu ostavite sistem par minuta. U suprotnom. 0 . Probajte da mekše bacate sistem i da pravite manji udarac u kontaktu sa vodom. Nakon toga namotate najlon od 1 do 2 m. Hranilicu vratite tek kad se ribe opet primaknu. Na taj naèin æete loviti ribe koje su pobegle sa mesta hranjenja u isto vreme ne uznemiravajuæi hranjeno mesto. Da bi lovili i u ovim trenucima. prilagodite bacanje hranilice vrsti i velièini ribe.

Tehnika se pokazala najprimenjivija u toplim letnjim mesecima. Ipak. Nemojte zaboraviti ni pop-up mamce. Pre svega. kako bi izdr la i najveæa naprazanja. Jedan broj ribolovaca koristi i “shock leader” za povezivanje hranilice i ostalog ote anja. Mana je što se dodaje još jedan èvor. Razlog mo e da bude u njihovoj pokretljivosti. od puffija preko boilia. Mašinica mora da je kvalitetna i jaka. Meðutim. du ine 3.ribar. Kao mamac mo ete koristiti široku paletu ivotinjskih i biljnih mamaca. parabolik.“Metod” tehnika za lov šarana vu tehniku treba da koriste kako mach ribolovci tako i svi oni koji su krenuli u lov na krupnije primerke šarana. Kako se ovom tehnikom love najkrupniji primerci i pribor treba da bude na visini zadatka. treba iæi i na strune nosivosti 10 i više kg. štap mora da je vrhunski.co. linjaka.3 kg. Jaèinu strune.yu 67 . obavezno uskladite sa TC štapa. Udice koje koristite i ovde treba prilagoditi velièini mamca. zbog svoje atraktivnosti gomila crviæa ili glista u veæini sluèajeva daju bolje rezultate. koji kod nekih monta a mo e smanjiti ukupnu nosivost sistema. amura i ostale šaranske i bele ribe. Struna koja se ovde koristi treba da bude minimalne nosivosti od 4 kg. Ovako sna an štap je neophodan da bi se na adekvatnu daljinu bacio sistem koga èini hranilica sa veæom kolièinom primame.6 m i TC od 1 do 1. uz pomoæ hranilice i dodatne primame (groundbait tipa) uz korišæenje vrlo kratkih podveza. da ne bi došlo do loma pribora. U osnovi to je tehnika razvijena da bi se lovile ribe pri dnu. ukoliko je teren te ak i ukoliko postoji moguænost da riba mo e da se zaputi i upetlja u podvodno granje ili druge prepreke. pa i do glista u koje medicinskim špricom mo ete ubrizgati vaz- O Sponzor poglavlja:www.

• Izmrvljena zrna konoplje. Ukoliko ima sitne ribe. Ukoliko vas mrzi ili nemate vremena da pripremite adekvatan miks. koja æe mu dati ukus. • Hlebne mrvice . Kada je riba slabo aktivna. Odmah nakon njih zabacite sistem sa hranilicom u koju treba staviti sedmu kuglu prihrane. Lov zapoènite bacanjem šest kugli velièine pomorand e na ciljno mesto. Konoplja. mesni crviæi i kukuruz šeæerac mogu se dodati u primamu i cilj ovih dodataka je da krupna riba nakon što pronaðe primamu i rasturi je pronaðe i odreðenu kolièinu hrane koju mo e da pojede.co. Nakon zabacivanja i smirivanja sistema zategnite najlon. jer æe oni povuæi ribu ka površini. Cilj je upecati jednu ili par velikih riba. koja æe dati kolièinu i slu iti da se dobije odgovarajuæa vla nost i lepljivost. Ovde ne treba voditi raèuna o tome da æete jato rasterati buènim ubacivanjem kugli hrane u vodu. Nikako nemojte dodavati bilo kakve plutajuæe mamce u primamu. Kada koristite pop-up oni æe se izdiæi i biti negde oko hranilice. koje je neophodno privuæi velikom kolièinom primame. oni æe tonuti i na dnu æe se nalaziti ispod hranilice. jer æe dodatno naterati ribu da pretra uje po dnu kako bi se dohranila i na taj naèin æe br e pronaæi i vaš mamac. U danima kada riba jede. Kako su zabaèaji daleki.ribar. probajte da mamac utisnete u smesu u hranilici. kao što su PV1 ili melasa.yu duh. Ako koristite normalne mamce. Sa vremenom postaæete iskusniji i mo ete poèeti da pravite poludomaæe mešavine.prezlu. bilo koji od ovih prezentacija æe poslu iti. mo ete otiæi do ribolovaèke radnje i kupite gotov miks na kome obièno piše “Method Mix”. Dodavanje mamaca je dobro. koje æe dati posebnost svakom miksu. ostaje vam samo da metodom probanja odredite koja je najlovnija. pravilan izbor prihrane i njeno ispravno pripremanje su od esencijalnog znaèaja za uspeh.68 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. boju i atraktivnost. kao kod lova deverike. koja æe poveæati atraktivnost • Teène arome. Ove mešavine u svom sastavu treba da imaju: • Neku kupovnu primamu za šarana (recimo “Sansas Carp 3000”). • Neki lepak koji æe povezati i otvrdnuti miks. Nije loše mamace staviti u sredinu lopte od primame. a lopte sa primamom u sredini treba da . a vrh štapa podignite toliko da ugao koji zaklapaju pravac štapa i pravac strune bude prav. Po onome što je do sada reèeno.

Ova osobina èesto dovodi do pucanja podveza ili ispadanja udice i otkaèinjanja ribe.yu Ribolovne tehnike 69 sadr e dodatne mamce koji ne smeju da ispadnu iz kugli pre nego što one padnu na dno. Mamac æe se u tom sluèaju nalaziti u neposrednoj blizini hranilice i riba æe ga lako naæi.Sponzor poglavlja: www. 3 do 5 cm je optimalna du ina. Naravno. Da bi se ovaj problem ubla io. jedan broj pecaroša podvez povezuje sa glavnim najlonom preko “Shock leader”-a ili preko gume koja se koristi u “pole” štapovima. Mana ovako kratkog podveza je što on. Potrebna je dakle. glavna struna “Method” hranilica vrtilica podvez od meke upredene strune glavna struna hranilica gumica podvez gumena cevèica navuèena preko pola vrtilice i kraja hranilice B . ne mo e se dati opšti recept za uspeh na svakoj vodi. Probajte više razlièitih mešavina i naæiæete onu koja je najbolja za svaku od voda. potrebno je da sama primama bude pravilno umešana.ribar. Probajte i mekše i tvrðe primame. ne mo e da se iste e i na taj naèin apsorbuje jake trzaje krupne ribe. mnogo jaèe udara o njenu površinu i raspašæe se pre nego ona koju bacate tako da upada u vodu pod malim uglom.co. Lopta primame koja padne pod pravim uglom u vodu. Na kraju potrebno je da razmotrimo du inu podveza koji se koristi u ovom metodu. Nikako ne sme biti tvrda jer æe je riba mnogo te e razbiti. teška i lepljiva masa koja u isto vreme treba da bude izuzetno atraktivna i mirisna. zbog svoje male du ine.

co. Najlon teba da je nosivosti od oko 3 kg za lakše vode sa èistim i peskovitim dnom . koristi se Karolina sistem. naroèito štuka. koji su izuzetno laki i ilavi. Mašinica za ovaj tip ribolova treba da je kvalitetna varalièarska. koji eliminiše postojanje lufta u ruèici. Kako se štap kod ove tehnike dr i u ruci du e vreme. Ukoliko se peca na terenima sa mekšim dnom. Udicu treba prilagoditi velièini mamca. Olovo okrenite tako da mu kraj sa špicom bude okrenut ka vrhu štapa. bolje je da je izraðen od kvalitetnih karbonskih materijala. dok se na tvrðim pre koristi Teksas sistem. du ine od 3.6 do 4m. Štap treba da je brze akcije i te ine bacanja od 40 do 80 g.yu . (Slike oba sistema data su u ovoj knjizi u poglavlju “Ribolovaèki sistemi”. sa dve svoje varijante (sa obale i iz èamca). Za lov smuða muvanjem potreban je fini. Iza olova. na najlon postavite olovo u obliku pištoljskog zrna. Za vrtilicu pove ite podvez. postavite mali stoper i nakon toga stavite vrtilicu.). ka kraju najlona. koja je u suštini izmeðu dubinskog ribolova i d igovanja. Tako postavljeno olovo æe se vrlo teško kaèiti za podvodne prepreke. Najbolje rezultate daje u lovu smuða. pa sve do 5 kg. a opet vrlo kvalitetan i izdr ljiv pribor. sa “long cast” špulnom. Dril mora da joj je kvalitetno uraðen i bilo bi dobro da ima jednosmerni le aj. mada se ovom tehnikom mogu loviti i druge vrste grabljivica. Da biste dobili osnovni Karolina sistem.ribar. ukoliko je dno puno prepreka i krupnih kamenja. Dovoljno je koristiti jedan dvodelani štap. Uobièajeno je da se koriste. tipske jednokrake u e udice za smuða sa nešto du im vratom. Du ina M 70 Sponzor poglavlja:www. te ine od 5 do 20g.Muvanje Lov smuða muvanjem uvanje je specifièna tehnika.

podvez treba da vam je du i. potrebno je da imate u vidu par èinjenica. Minimalna du ina podveza je 25 cm. • Smuðevi vole kamenito dno. jer je smuð veoma osetljiv na njegov nedostatak. štap mora biti izuzetno fin. Ukoliko je vreme oblaèno ili u sutom i u ranu zoru. posebno ako elite da ih pustite nakon merenja i slikanja.yu Ribolovne tehnike 71 podveza zavisi od oblaènosti i zatamljenja vode. Cilj je da skrenete pa nju ribi. Ukoliko riba ugine. a za gornji èvor prive ite manji komad plute ili stiropora. Ukoliko elite da odignete mamac sa dna. • Smuðevi vole da se okupljaju na mestima gde se voda kovitla i peni. pa sve do nekoliko minuta. parèe ribe. Upravo zbog neophodnosti da se oseti svaki. Iskustvo na svakoj lokacij je drugaèije pa treba probati. postavite štap u dr aè i nategnite blago najlon. Sa druge strane. da u vodi ima dovoljno kiseonika. pa ponovo vratite štap u prvobitan polo aj. Mnoge su bare i mrtvaci naseljene smuðevima. za desni èvor prièvrstite podvez. nekoliko glisti ili jedna velika crna glista. je od 15 sekundi. Pa ljivo rukujte njima. uzmite štap u ruke i blago kontrirajte. U dubinama tra e mesta blizu vodenih prepreka. ukoliko je u blizini. Pustite ga da padne na dno. Ovo vreme èekanja. Na udicu postavite mamac. Saèekajte odreðeno vreme. Nakon èekanja. Ukoliko je voda tamnija i vreme više oblaèno. . Jedini je uslov. • Smuðevi se obièno nalaze na dnu.3 m. Ovaj manevar ponavljajte nekoliko puta. smuðevi kreæu ka površini. Najèešæe korišæeni mamci su keder. pa i najmanji pomeraj olova i sistema pod vodom. • Smuðevi odlièno vide i oseæaju svaki pomeraj u svojoj okolini.ribar. Levo okno ve ite za glavni najlon. mada mogu da se okupljaju i u vodama sa peskovitim dnom. pijavica ili durbak. Tada ih mo ete naæi i vrlo blizu površine. koja je svrha puštanja. Nakon što ste namestili sistem i izabrali lokaciju potrebno je da zabacite sistem. Prilikom izbora mesta ka kojem æete plasirati mamac. umesto klasiène vrtilice postavite model sa tri okna. što æete osetite po ponašanju štapa i opuštanju najlona.co. • Smuðevi su vrlo osetljive ribe.Sponzor poglavlja: www. a maksimalna oko 1. Kada se sistem smiri. nemojte misliti da tamo gde je dno muljevito nema smuðeva.

tako što æe ga. Pustite da smuð proguta mamac. nego što æe zakaèiti udicu. jaèi udar. u prvih 30 cm od obale. Radi lakšeg zabacivanja mo ete staviti vrlo malo olovo i postavite ga što bli e udici. morate biti krajnje smireni. energièno otvara usta. treba saèekati na drugi. namotati metar ili dva metra najlona i ponovo ostaviti štap u dr aè. Usled toga. Ukoliko ne uspe da usisa hranu.yu na svoj mamac. Na udicu nani ite nekoliko. Uzmite kraæi pec štap i na njega pove ite najlon du ine štapa. Napad ribe na mamac je najèešæi u trenucima kada njime vibrirate. Vaša kontra æe samo onemoguæiti ribu da usisa mamac. jednu ili dve crvene gliste. vi u stvari kontrirate u trenutku kada je riba otvorila usta i kada je mlaz vode krenuo ka njoj. Smuð nikada neæe napasti mamac kao štuka. Ovaj postupak ponavljajte sve dok ne privuèete sistem do obale.ribar.72 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. Ukoliko ne doðe do uzimanja mamca ni nakon odreðenog vremena provedenog u vibriranju mamcem. na malim dubinama do 50 cm. Tako šetajte mamac po dnu na trzaje. Ukoliko ste nesigurni u ovoj tehnici. sunèice se uglavnom kriju u uskom priobalnom podruèju. on prvo prilazi hrani i nakon par trenutaka posmatranja. smuð postaje sumljièav i mo e se desiti da ni ne pokuša drugi put. Smuð specifièno uzima hranu. Dok to radite. Spustite mamac u vodu odmah do obale. koji je u potrazi za hranom. Svaki smuð. Tu je voda dovoljno bistra i svetla i sunèice vole da love sitnije ribe i insekte. Ukoliko osetite da je riba povukla mamac. mo ete za poèetak pokušati jednu njenu varijantu. poput nekog recimo psa uhvatiti ustima i otkinuti. reagovaæe na ovakav titraj u vodi i priæi æe da vidi o èemu se radi. Sunèice æe . Ukoliko kontrirate sa prvim trzajem. kako bi lelujeli u vodi i privlaèili ribu. Na kraj najlona postavite udicu. Nemojte stavljati nikakav plovak. Ova prièa je veoma bitna jer objašnjava zašto je trenutna i brza kontra nepo eljna. kada riba proguta mamac i krene da ga nosi u ustima. To æete uraditi tako što æete nakon blage kontre. primetiæete da je priobalje u stvari puno sunèica i da ih niste videli jer su bile sakrivene.co. Naime. Kada dodirne dno polako pomerite vrh štapa i mamac æe poskoèiti. Dakle. koja je dala izuzetne rezultate u lovu sunèice. pribli ite mamac ka sebi par metara. tako da se formira loptica. Naime. hrana biva poneta vodenim kovitom pravo ribi u usta. Brza kontra æe pre izvuæi mamac ribi iz usta. Krajeve ostavite da slobodno vise. Posmatrajte kako prirodno tone.

sa tim što pri lovu smuða vi nemate nikakav vizuelni kontakt sa ribom. Zabacite i pretra ujte teren voðenjem mamca po dnu. kojim mo ete da bacite vrlo laki sistem dovoljno daleko. Neki va ni detalji.ribar. Tvrda sajlica neæe dozvoliti smuðu da usisa ribu i on to neæe ni uèiniti. Smuð mamac usisava. du ine preko 3m. jer zabaèaji nisu dalji od desetak metara. ovde vam treba bolonjez ili neki drugi lak štap. Odlièno je ukoliko imate vizuelni kontakt sa mamcem. Tu mo ete nave bati lov ovom metodom skobalja i klenova. Štuka. Nauèeni prethodnim primerom. Potrebna vam je i mala i laka mašinica. gde ne postoji vizuelni kontakt. jer je iz èamca moguæe voðenje mamca uz samu trsku mnogostruko olakšano. jer æete onda videti i ribu u trenutku napada. veæ sve morate osetiti preko štapa. Kako se sve odigrava u pliæaku vrlo brzo æete shvatiti kako sistem radi i kada sunèice najviše napadaju. sa tim da vam je u ovoj verziji potreban malo drugaèiji pribor. što æete sa praksom i uspeti. Pre svega. Idealno je koristiti èamac. Imajte na umu da štuka ima zube i da je neophodno korišæenje sajlice. prelazak na lov smuða. Veæ . je mnogo lakši.yu Ribolovne tehnike 73 napadati mamac prilièno agresivno.Sponzor poglavlja: www. meðutim. smuð se nalazi na veæim dubinama iza prepreka i na mestima gde se dubina skokovito menja. Mišljenja o korišèenju sajlica kod smuða su podeljena. koja ne treba da ima veliki kapacitet špulne. Znanja i zakljuèke koje æete ovde dobiti smatra se esencijalnim za kasniji lov smuða. na koje morate obratiti pa nju ukoliko elite da lovite štuku ovom metodom. gde iz zaklona vreba na ribe koje prilaze obali u potrazi za hranom. U ovom primeru æete izve bati lov na veæim daljinama. Takoðe. Iskustva u lovu sunèice mo ete primeniti i ovde. Princip je identièan. ukoliko mo ete da naðete sajlicu koja je mekoæe najlona mo ete je koristiti. Umesto pec štapa. sa priborom koji je naslièniji priboru koji se koristi u lovu smuða.co. Dakle kod štuke ne treba èekati. a i ribe koje lovite nisu prevelike. Idealno bi bilo da ni ne koristite olovo. ipak više voli da se zadr ava u obalnim podruèjima. uz udicu postavite lako olovce kako bi vam zabaèaj bio lakši. krenite u ribolov grabljivih riba koje ive u bistrijim i pliæim vodama. Treæa specifišnost je naèin uzimanja mamca. recimo. Nakon ove prakse. Dakle. kod štuke treba bacati paralelno sa obalom ili bli e obali. I sunèice i smuð apsolutno isto love. a štuka ga hvata ustima u munjevitom napadu.

od podrepnog peraja. tada morate da ga kaèite za usta ili za leða i postoji velika moguænost spadanja prilikom zabacivanja ili provlaèenja po dnu. Plutani ili stiroporni komad ugurajte ribi kroz usta. VU ivi mamci pijavica glista veštaèki mamci tube twister šed keder . Ovaj manevar ponavljajte. meðutim. Smuð u blizini æe biti privuèem ovim skokovitim ponašanjem na dnu. Koristite kraæe štapove i spustite sistem bli e èamcu. kroz stomak i usta. Opet. Ovu tehniku mo ete koristiti i sa mostova ili brana. Meðutim mo ete koristiti i jedan stil koji nije moguæ sa obale. Pored ovih metoda lova sa obale. dok štuka voli ive ribe koje plivaju uz obalu. Smuð rado uzima mamac sa dna. Ovako postavljena mrtva riba æe plutati i samim tim biti mnogo atraktivnija štuki od kedera koji le i na dnu. Na kraj strune postavite trokraku udicu (velièina 2 je sasvim dovoljna) i jedan njen kraj ubodite u zadnji deo ribe. pa je neophodno korišæenje paternoster sistema. kao i da pecate sa obale. podi ite vrh štapa. Mo ete bacati dalje od èamca i polako privlaèiti sistem ka vama istom tehnikom.yu prvi trzaj je signal da treba kontrirati. Na sajlicu du ine oko 40 cm prvo navucite komad plute ili stiropora. Mo ete koristiti i ivog kedera.co.74 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. pa tek onda provucite najlon kroz kedera. U pravilnim razmacima.ribar. što æe pomerati mamac nagore. tehnika muvanja mo e se koristiti i u lovu iz èamca. pa ga polako spustite na dno. Mali trik ovde mo e poslu iti. Najbolja je varjanta da najlon provuèete kroz celu ribu. ivi keder voli da se kreæe nekontrolisano i mo e umrsiti podvez.

utoj. crva i glista (vormovi i tvisteri). a kod d igovanja silikonski i što pri d igovanju nema dugih pauza u voðenju sistema. peševi i vormovi) vuèenjem po dnu. Ribe dna se mogu loviti i svim tipovima voblera i varalica koje tonu. koje skoro onemoguæavaju bilo kakvo kaèenje za dno. posebno smuða silikonskim varalicama (twisteri. kod kojih se farbaju leða u crno kako bi više lièili na sitne ribe. narand astoj. Silikon se takoðe mo e spolja farbati i to se najèešæe i radi kod šedova. Meðutim. Dve osnovne razlike kod ova dva ribolova je što su kod muvanja mamci prirodni. šedovi. Oblikovanje silikona zavisi od samog kalupa. Pored standardnih neprozirnih modela (u beloj. Uzme li se u obzir i cena metalnih i drvenih varalica. ovi metodi dovode do relativno velikih gubitaka opreme. koje privlaèe ribu. rozoj.ribar. Od ove mase mogu se izraðivati i druge imitacije ivih mamaca i najèešæe su to mesni crviæi u svim bojama (koje treba pre ribolova aromatizovati) i razne vrste sitnih ivotinja i L Sponzor poglavlja:www. Dve osnovne prednosti su vrlo niska cena i moguænost kaèenja na jednokraku udicu uz korišæenje specifiènih olovnih glava. kako je dno po pravilu puno prepreka za koje se trokrake udice lako kaèe.yu 75 . zelenoj. Ova tehnika je vrlo slièna muvanju. sivoj i crnoj boji). Silikon je mek i elastièan i prilikom vuèenja kroz vodu proizvodi veoma jake vibracije. Boja silikona mo e se menjati pri samoj proizvodnji. te se ovi mamci izraðuju u obliku ribica (šedovi i peševi). mogu se naæi i transparentni modeli (prozirni) koji u svom telu mogu imati sitne metalnosvetleæe taèkice koje pojaèavaju vidljivost mamca. postaje nam jasno što je upotreba silikonskih varalica sve veæa.co.Varalièarenje D igovanje ov grabljivica.

Samo postavljanje mamca zavisi od doba godine i vrste mamca. drvenoj ili kutiji od plastiène mase koja je specijalno namenjena njihovom èuvanju.ribar. Struna se za udicu . kako bi signalizirao svako hvatanje mamca od strane ribe.yu insekata.co. jer æe smuð vrlo brzo shvatiti da mamac nije pravi i probaæe da ga ispljune. te vašu kolekciju silikonskih mamaca morate dr ati ili u metalnoj. Za ovu tehniku koriste se tipièni meki smuðaroški varalièarski štapovi male te ine bacanja. morate imati specijalno ote ane udice sa olovnim glavama. Silikon je veoma postojan na svim vremenskim uslovima i izuzetno trajan.76 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. Naime on otapa odreðene vrste plastika. Ovako konstruisan gotovo u potpunosti onemoguæava kaèenje vrha udice za prepreke u vodi.orkajk. bolje je koristiti nerastegljive vrste ribolovnih struna te se najèešæe i koriste sve vrste upredenih mekih struna. Da bi signalizacija bila br a. Na slikama desno nalaze se preporuke naše firme Orka koja proizvodi ove silikonske mamce. Jedino na šta treba obratiti pa nju je njegova hemijska reaktivnost. te da se provlaèenjem ovih varalica po dnu izbegava kaèenje za prepreke po dnu. Štap mora biti mek sa osetljivim vrhom. u koji se ubada vrh udice.co.) Pa ljivim zagledanjem slika primetiæete da se vrh udice uvek nalazi na gornjoj strani varalice. za razliku od metalnih i drvenih varalica gde se oni nalaze sa donje. jer je i mamac vrlo lak. (Više informacija o njihovom proizvodnom programu mo ete naæi na njihovom sajtu na adresi http://www. predstavlja specifièan oblik silikonskog tvistera koji ima mali jezièak sa gornje strane. Treæa slika gledana od gore. Ovo trenutno signaliziranje je vrlo bitno. Da bi mogli da koristite silikonske mamce.yu. Sam silikon je izuzetno lagan i bez ovih olovnih glava ne bi mogli ni da zabacite mamac na adekvatnu daljinu. a ni da ga dovedete na eljenu dubinu.

Potrebno je koristiti najnovije modele upredenih èeliènih sajlica koje u svom sastavu imaju veoma veliki broj vrlo tankih ica. sve dok mamac ne privuèete obali. Te e glave se generalno koriste za dalja zabacivanja i onda kada je tok vode br a. ali svaka zamena uslovljava seèenje dela strune. Nakon zabacivanja pustite da se varalica spusti na dno. Kako je ovde mamac veštaèki riba æe odmah primetiti prevaru i kontra mora biti blagovremena. Uobièajene sajlice koje se mogu naæi u veæini prodavnica nisu odgovarajuæe jer su pretvrde i smuð se neæe okrenuti za njima. Ovo æe prouzrokovati trenutno odvajanje mamca od dna. treba va vrh strune vezati èeliènu sajlicu. Nakon ovog manevra pritegnite najlon i mo ete ponoviti celu radnju. Ova monta a se koristi samo kod providnih gumica . ali ne više od 10 cm. Nakon pritezanja mamca mo ete sa vremena na vreme ubaciti blago vibriranje mamcem.M Monta a sa jezièkom za vrh udice koji onemoguæava kaèenje U ovoj monta i se odseca zadnji kraj tvistera i na njegovo mesto se postavlja keder. Vezivanje preko vrtilice omoguæava lako menjanje same varalice. ali i sa prilikama na terenu. Kod muvanja je dopušteno da se pusti da riba ponese mamac. Nakon toga preklopite mašinicu i pritegnite strunu.ribar. mora se obratiti pa nja na samu sajlicu.co. Meðutim. Vrh štapa povucite nagore i vratite u prvobitan polo aj. Mamac æe u vodi vibrirati i to mo e izazvati neodluènu ribu da napadne. Sama tehnika d igovanja je vrlo jednostavna i lièi na ubrzano muvanje.Sponzor poglavlja: www. Velièinu mamca i te inu jig glave treba uskladiti meðusobno. U nekim vodama. To radite tako što vrh štapa pomerate gore dole. njegovo poskakivanje i ponovno tonjenje ka dnu. te su zbog toga izuzetno meke. u kojima se pored smuða mo e naæi i štuka. dok direktno vezivanje ima veæu èvrstinu. U ovoj monta i se koristi specijalna glava sa iscrtanim okom ribe. To æete primetiti po tome što se struna opustila.yu Ribolovne tehnike 77 mo e vezivati direktno ili preko vrtilice. Sama manifestacija lièi na kretanje ranjene ribe po dnu.

dosta je ribolovaca koji u svom arsenalu imaju jednog ili više modela voblera. 4. Na taj naèin smiruju rad voblera i smanjuju verovatnoæu ulova. Oba èvora se mogu koristiti kako za vezivanje najlona tako i za vezivanje upredenih struna. ali se veæ nakon jedne ili dve veæe ribe ili kaèenja za prepreku. Prva greška koju mnogi poèetnici èine je nepravilno vezivanje voblera za strunu. Ne zate ite prejako. Ukoliko se ve e vobler kod koga je kašika u samom nosu treba koristiti vez na slici desno. 2.ribar. 1. Fabrièki je veæina voblera podešena za rad. Ovaj tekst je pre svega namenjen upravo onima koji ele da prošire svoje ribolovaèko znanje i krenu u osvajanje jedne potpuno specifiène veštine ribolova. Sledeæa stvar koju treba podesiti je sama akcija voblera. Ukoliko se vobler ve e direktno na strunu najbolje je koristiti vez koji preporuèuje poznati proizvoðaè ovih mamaca “Rapala”.co. Zave ite obièan èvor na 15 cm od kraja strune i provuèite je kroz alkicu na vobleru. Krajem strune formirajte èvor kao na slici. 3. ovo podeša- V 78 Sponzor poglavlja:www. ali ih ne koriste gotovo nikada. Èvor treba da je oko 1 cm od voblera.yu . Vratite vrh strune kroz prvobitan èvor i obmotajte tri puta vrh strune oko najlona. Navla ite èvor i zategnite ga. Meðutim.Lov ribe voblerima obleri su izuzetno popularni veštaèki mamci meðu našim varalilèarima.

dok su dubinski vobleri po pravilu zeleni i plavi. Na slikama ispod dato je kratko ilustrovano uputstvo za podešavanje. Takoðe vobleri koji se vuku pri površini treba da su crvenih. Ovi modeli su najbolji za troling.Sponzor poglavlja: www. Ovi modeli imaju najbr e oscilovanje. Svaki vobler je fabrièki podešen da radi na odreðenoj dubini. Lakša ote anja postavite na oko 20 cm od voblera. Ukoliko elite da varalicu spustite još dublje ili da je dr ite na konstantnoj dubini treba dodati ote anja. nego onom kome je alkica spuštena. Sama manifestacija je slièna ponašanju prave ribe. • Dvodelne modele koristite u hladnijim zimskim uslovima. Generalno gledano u mutnijim vodama i kada je dan oblaèan treba koristiti svetlije i fluorescentne boje. Imaju izuzetnu vibraciju i pri malim brzinama vuèenja.yu Ribolovne tehnike 79 vanje promeni. Izbor boje voblera zavisi od mnogih faktora. ¸Izbor voblera zavisi od situacije na vodi. Br i rad je voblera kome je alkica podignuta gore. ali se mo e koristiti i fluorescentni ili vobler dodatno osvetliti ampulom koja svetli u mraku.ribar. Pomeranjem alkice gore dole menja se akcija. Ukoliko se vobler prilikom povlaèenja naginje na jednu stranu ili ceo okreæe oko svoje uzdu ne ose okrenite alkicu ka istoj strani. utih i belih nijansi. bela. Kada je sunèano vreme i u bistrim vodama koristite tamnije voblere. Koristite ih u toku letnjih meseci. Noæu se mo e koristiti i crni vobler kako bi se doèarao prirodni efekat. Jedna od preporuka je .co. • Deblje i kraæe voblere koristite onda kada je potrebno naèiniti imitaciju ribe koja vrlo brzo i razdragano pliva. da ne bi smetali pravilnom radu varalice. siva) kada je hladno. Opšte je pravilo da se vobleri toplih boja (crvena. a te a na oko 50 cm. • Tanje i du e voblere koristite kada je potrebno varalicu vuæi du e vreme po pravolinijskoj putanji. Odlièni su i za troling i za bacanje sa obale. kako bi ga ribe videle sa veæe daljine i napale. a hladnih (plava. uta) koriste kada je vreme toplo.

Površinski vobler (ili plutajuæi) je tako napravljen da je lakši od vode i nakon zabacivanja pluta po površini. Takoðe u toku povlaèenja mo ete i potpuno zastati. Nakon pada površinskog voblera u vodu saèekajte par sekundi.ribar. Dobro je u toku voðenja menjati brzinu i polo aj vrha štapa. Putanja mo e biti pravolinijska. U zavisnosti od radne dubine dele se na plitkoroneæe (do 2 m) i dubokoroneæe (od 2 do 4 m). Pogodni su za izradu sistema sa strimerima. Kašika na njegovom nosu. a zatim br im namotavanjem dovedite varalicu na radnu dubinu. Neke od glavnih smernica date u na slici ispod. Optimalnu boju i oblik voblera. Namenjeni su za lov u plitkim i mirnim vodama i u vodama sa travnatim dnom. Smanjite brzinu i vucite je pravolinijski.80 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. Voðenje zavisi od tipa voblera. treba saèekati par sekundi i nakon toga odseènim pokretima vrha štapa varalicu voditi po samoj površini. ali je bolja cik-cak isprekidana linija. Nakon dodira voblera sa voðenom površinom. . ribolovac odreðuje na samom mestu pecanja metodom probanja. vobler povlaèi u dubinu u trenutku kada se krene sa namotavanjem strune.co.yu da boju voblera uskladite sa bojom ribe kojom se grabljivica koju lovite hrani. potrebno je ispravno voditi varalicu. Nakon zabacivanja popera i njegovog pada na površinu.

Dakle. imitirajuæi ribu. Ovim voblerom se dominantno lovi u pauzama u kojima se varalica ne vuèe. Kod prvog zabaèaja poènite da projite sekunde od dodira vode do trenutka kada se najlon opustio. U toj fazi vobler blago vibrira. (To je trenutak kada je vobler dodirnuo dno. Nakon tog perioda. preciznim brojanjem sekundi. dubokotonuæe voblere treba pustiti da potpuno potonu na dno. blago vibrirajuæi. Izuzetno su pogodnu za duboke vode sa èistim dnom. a onda je potrebno poèeti sa namotavanjem. Ova osobina uslovljava sasvim drugaèiju tehniku lova od svih drugih varalica. Idealno oponašaju ribu. Tonuæi vobleri su te i od vode i nakon pada u vodu sami tonu do dna. Najzad. ostaju u horizontalnom polo aju. U odsustvu vuène sile. Na ovaj naèin mo ete odrediti podvodni pejza dna i pronaæi mesta koja su najinteresantnija za ribu. Veæ u sledeæem bacanju. Nakon zabacivanja potrebno je saèekati par sekundi kako bi potonule na radnu dubinu. manevar se sastoji od bacanja i dovoðenja voblera na eljeno mesto i dubinu. Ovaj metod je vrlo slièan d igovanju.Sponzor poglavlja: www. Nakon toga treba vrhom štapa povuæi varalicu ioko 40 cm i opet je pustiti da padne. Nakon toga ostaje se na tom mestu eljeni broj sekundi. Same po sebi su te e od vode i tonu. Nakon toga. jer æe varalica pritom poskoèiti i prekinuæe se njen pravilan rad.ribar. Ovaj metod dozvoljava polako i metodièno pretra ivanje vode. ali se koristi samo na vodama sa èistim i tvrdim dnom. ali se mogu koristiti i za ostale ribe. Prilikom padanja dobro je pratiti kretanje namotavanjem viška najlona. poènite sa namotavanjem i vobler æe zadr ati tu dubinu. One se u suštini koriste isto kao i tonuæi vobleri. Namotavanje mo e biti ravnomerno ili sa promenjivom brzinom.co. Sa vremena na vreme potpuno zastanite.). treba povuæi varalicu ka sledeæem mestu i tu saèekati.yu Ribolovne tehnike 81 Neutralni vobleri su iste gustine kao i voda i lebde u njoj. Koriste se u lovu riba dna (som i smuð). Kod tonuæeg voblera bitno je pogoditi radnu dubinu. Ne bi bilo korektno u ovom tekstu ne spomenuti metalne varalice (kašike i leptire). Ceo postupak se ponavlja sve dok se varalica ne izvuèe iz vode. Promenom brzine namotavanja menjate dubinu rada varalice. Vrh štapa . Znajte da vobleri u proseku tonu 30cm za 1 sekundu. Meðutim ne treba trzati vrhom štapa. mo ete odrediti dubinu do koje elite da vam vobler potone. kako bi vobler pao pravo nani e.

. Ukoliko elimo mo emo vrh štapa pomerati levo desno i na taj naèin šarati varalicom po vodi. Ni e spušten vrh dozvoljava joj da zaroni dublje. a za bandara najsporije. dodajte ote anje na oko 50 cm ispred varalice ka vrhu štapa kako bi je potopili. Ukoliko lovite u vodi gde je struja izuzetno jaka i sve vreme izbacuje varalicu van vode.co. Koriste se ultralake kašike. YX 3-way sped trolling rig 3-way finesse rig Float rig.82 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www.ribar. Brzinu treba uskladiti sa vrstom ribe koju lovite i to tako što za bucova treba vuæi najbr e. Ono što je bitno je da nikakvih naglih trzaja ne sme biti jer se rad varalice momentalno prekida i riba odustaje od udarca. Talasi pomeraju plovak gore-dole i laka i tanka kašika vibrira. jer su u suprotnom gubici veoma veliki. jer na taj naèin menjamo dubinu voðenja varalice.yu mo emo pomerati blago gore ili dole. Neka idealna putanja bi bila talasasta. Metalne varalice treba koristiti na onim terenima gde je dno èisto i bez trave.

te ina.Sponzor poglavlja: www.co.yu . vibracija i širokog spektra boja su garancija da æete i vi meðu njima naæi nešto za sebe.com/zoranvid e-mail: zoranvid@ptt.ribar.geocities. Tel: 031 512 467 http://www.yu Ribolovne tehnike 83 Provereno kvalitetno ruèno raðeni vobleri razlièitih velièina.

Iako su krupni primerci izuzetno retki. Napašæe sve što mu se èini jestivo.aralièarenje iz èamca je izuzetno znaèajna tehnika. Da bi osigurali siguran ulov. Jedino što treba paziti pri izboru varalice je njena velièina. Ukoliko imate sonar nije loše pronaæi mesta u vodi u kojima se nalaze jata sitne ribe. nemojte je menjati. svih boja i oblika. Ono 84 Sponzor poglavlja:www. To je razlog što se krupniji bandari love u sredini vodenih tokova ili jezera. U ovom tekstu obradiæe se neke specifiènosti u praktiènim primerima lova bandara. Èamac vam je potreban kako bi im se pribli ili. Obièno se ovde koriste manje varalice. pre svega jer omoguæuje ribolovcu da se pribli i mestu gde se riba okuplja i ponudi joj mamac “ispred nosa”. kada jedna varalica poène da daje rezultate. Jedna od glavnih osobina bandara je da nije ni probirljiv niti plašljiv.pravila nema.ribar.co. Da bi to efikasno uèinio potrebna mu je veæa površina èiste vode. veæina iskusnih smuðaruša èuva mesto ribolova samo za sebe. Bandari su naše najsitnije grabljivice koje ima smisla loviti varalièarskom tehnikom. jer to signalizira i bandara u blizini. Osnova svega je poznavanje dna. što ovaj ribolov mo e uèiniti izuzetno atraktivnim. Varalièarenje iz èamca V Bandar se za razliku od štuke kreæe u jatima i grupno napada plen. mo e rezultovati velikim brojem ulova na jednom mestu. smuða i štuke. osobina bandara da se kreæu u jatima. Ono što je sigurno. ona obièno ostaje du i period veoma lovna .yu Smudj Bandar .

Èamac omoguæava ono što sa obale ne mo ete nikako uèiniti: voðenje varalice paralelno sa obalom. Neki zbog podvodnih prepreka koje neæe dozvoliti pravilan rad varalice. Prilikom manevra. Ukoliko je mesto dobro. Zato se u ovoj varijanti ne koriste dubokoroneæi vobleri. dok æe veæina njih biti nelovna. tamnija voda i prisustvo jata sitnih riba su ono što mesto èini smuðaroškim. podi uæi maglu za sobom.co. jer vam omoguæava da se pribli ite mestu gde se smuð okuplja. To znaèi da je treba spustiti maksimalno duboko. Ovi pravci æe u veæini sluèajeva biti lovni. Kako se štuka nalazi u oblasti sa dosta trave.Sponzor poglavlja: www. zapamtite ih. potapajuæi veštaèke prepreke u vodu u oèekivanju da æe se tu naseliti sitna riba. ne samo tog dana nego svaki put kada doðete na isto mesto. veæ oni èija je putanja u gornjoj treæini vode. Takav vobler æe pri povlaèenju br e i dublje zaroniti i podiæi veæi oblak na dnu emitujuæi izuzetno atraktivan zvuk koji privlaèi smuðeve. videæete da samo pojedini pravci daju udarce. Veæina štuka se nalazi sakriveno u priobalnom rastinju. Kada pomoæu sonara odredite mesto koje vrlo verovatno ima smuðeva krenite sa zabacivanjem u svim pravcima. Kada naðete optimalne pravce. Najlakše je da se orjentišete prema nepokternim objektima na obali. Kada treba da se odluèite za tip voblera. Veliki broj varalica je upravo izgubljeno usled kaèenja prilikom dodira sa dnom. Sa obale nije moguæe efikasno pretra iti taj pojas. a neki zbog toga što smuðevi jednostavno ne love u tim segmentima dna. tako da ona povremeno svojom kašikom kaèi dno. Meðutim. odakle vreba plen. Jedino što mo ete uèiniti je da varalicu vodite pravilno. Nije retko da ribolovci prave mesta. uvek uzmite onog sa veæom nosnom kašikom. Nije retkost da se na varalicu namenjenu smuðu naðu štuka ili bandar. I ovde je èamac od izuzetnog znaèaja. Idealno bi bilo da je povlaèite tik iznad dna. Naravno. smuðaroških varalica nema. Specijalnih. Ovo je izuzetno atraktivno za smuða.yu Ribolovne tehnike 85 što tra ite je èvrsto dno bez trave. on æe stojati skoro vertikalno i manja je verovatnoæa da æe se svojim trokrakim udicama zakaèiti za dno. sa što veæim brojem podvodnih prepreka. a sa njima i smuð. Štuka . tu se i krije opasnost.ribar. moguænost kaèenje varalice je velika.

co. tako da nema smetnje ako varalice ide pliæe. vuèe po površini. Kada je voda izuzetno plitka ili je podvodno rastinje visoko. Ova tehnika se koristi na veæim vodama. Dubina se kontroliše plovkom. brzine èamca i vrste varalice. U tom sluèaju je tehnika identièna varalièarenju sa obale.86 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. èamac se vodi sredinom toka i naizmenièno se zabacuje paralelno sa obe strane toka.ribar. Uobièajeno je da se na jezerima èamac dovodi bli e obali gde se varalica zabacuje uz obalno rastinje. • Druga tehnika (troling) se koristi kada je èamac u pokretu. ) Monta a kedera na jig glavu uz dodatnu udicu Monta a gumice i kedera na jig glavu uz dodatnu udicu Monta a gumice i kedera na jig glavu bez dodatne udice Jig-a-Bobber tehnika kojom se jig glava sa prirodnim mamcem.yu Štuka napada iz dubine. sa tim da je pretra ivanje pojednostavljeno. Na u im vodama (kanali). gde je potrebno pretra iti što veæu površinu. Dubina voðenja varalice zavisi od visine vrha štapa. Varalica se zabacuje iza èamca. Dve osnovne tehnike varalièarenja iz èamca su: • Prva je kada je èamac nepokretan ili nošen strujom. Njime se mo e vrlo brzo i efikasno sagledati podvodni reljef vode na kojoj se lovi. obièno po sredini varalice. dobro je imati sonar. varalicu treba voditi na oko 2 m iza èamca. . Da bi odredili prava mesta za varalièarenje.

Prvi je što ribolovci nemaju informacije o ovom naèinu ribolova. Kada lovite na zaleðenoj vodi.co. U osnovi ista tehnika se koristi i u lovu mnogih morskih riba. jer bi vas njegovo pucanje dovelo u smrtnu opasnost.Vertikalno varalièarenje poslednih par decenija vetikalno varalièarenje se raširilo iz zemalja Beneluksa po celom svetu.yu 87 . jer one klize po površini leda. Nikada nemojte iæi na tanak led. Meðutim. kako je naš narod izuzetno kreativan. gotovo da nema naèina da se ponovo popne na santu leda samo snagom svojih ruku. ukoliko èovek upadne u vodu. U zemljama u kojima je lov na zaleðenim vodama uobièajen. obratite pa nju na debljinu leda. Ukoliko se naðete na ledu i èujete kako on poèinje da pucka. Ono što ovu tehniku èini posebno atraktivnom jeste moguænost varalièarenja zimi. kada je površina vode zaleðena i kada klasiène tehnike varalièarenja nisu primenljive. Naime. najbolje je da što pre zalegnete potrbuške i klizajuæi se na stomaku krenete ka obali. Za tu svrhu se koriste metalne kuke. Za ovu svrhu koriste se dubokotonuæi vobleri i sitne kašike kao i maksiSponzor poglavlja:www. a drugi je što se za ovu tehniku koristi specijalizovan pribor koga je teško kod nas naæi. nije teško i klasiènim varalièarskim priborom savladati ovu tehniku. Ova tehnika je kod nas vrlo retka iz dva razloga.ribar. U naredna tri primera pokušno je da se ilustruje tehnika lova vertikalnom metodom. U Bandar Tehnika se svodi na spuštanje varalice na dno i njeno povlaèenje dole gore. ribolovci sa sobom nose metalne kuke u rukama. koje se lako zabijaju u površinu leda i njima je mnogo lakše izvuæi se na suvo.

Èamac mora biti dobro fiksiran.yu malno kratki štapovi sa mašinicama. na kraj nalona treba postaviti specijalnu sajlicu koja je predviðena i za lov smuða. jer su pretvrde i smanjiæe ukupnu kolièinu ulova. jer æete u suprotnom vrlo brzo izaæi iz lovnog podruèja i ulov æe izostati. Zveèka u vobleru je prednost. kao i zimi kada se na površini vode pojavi debeo sloj leda po kome je moguæe hodati. Nakon toga se vrh opusti i postupak ponavlja. Brzina pomeranja je identièna brzini kretanja èamca usled delovanja vetra i vodene struje. U tom sluèaju èamac nije moguæe koristiti. Kaèite dubokotonuæe voblere sa zveèkom i silikonske varalice sa d ig glavom. rupe. Ova tehnika je izuzetno atraktivna kada temperatura vode opadne. Buèno spuštanje æe rasterati jato sitne ribe i bandari æe otiæi zajedno sa njima. Tada se bandar nalazi u jatima na dnu u blizini podvodnih struktura (veliko kamenje.. u èijoj blizini se nalazi neka podvodna struktura. priðite mestu što je moguæe tiše i sa najveæom pa njom spustite varalicu. sloj po sloj.. Voda se pretra uje po vertikali.88 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. kako bi što bolje osetili trenutak kada smuð uzme varalicu.). nikako du i od 2 m. Izuzetno je bitno da se vobler spusti na pravo mesto i to što tiše. Vobler æe usled ovog manevra poskakivati po dnu uz neprestalno zveckanje i ritmièno udaranje o dno.co. Ukoliko lovite iz èamca.ribar. Uspeh u ovom ribolovu zavisi upravo od pronala enja ovih mesta. veæ se na eljenom mestu buši rupa u ledu i postupa se isto kao i kada pecate iz èamca. jer æe se bandar u jatu sitne ribe fokusirati na zvuk vašeg voblera. Tehnika u letnjim mesecima je da se vobler spusti na dno i onda vrhom štapa podigne trzajem oko 30 cm. neki izvori savetuju da se štap dr i nepomièno te da varalica uvek ide iznad samog dna. panjevi. Ukoliko oèekujete da u blizini ima štuka. Smuð . Nikako ne koristite klasiène sajlice. Štap i ovde treba biti što kraæi. Pomoæ sonara je dobrodošla.. Zimi kada je riba manje pokretna. Kao i kod lova bandara potrebno je poznavati mesto gde se riba okuplja. Tra ite mesta sa dosta sitne ribe. Kao glavni najlon koristite neistegljive modele.

da bi ova tehnika mogla da se koristi. Meðutim. zima je pravo vreme za lov i tada treba tra iti najdublje vode u kojima štuka ivi. kašika i silikonskih varalica sa d ig glavama.co.ribar. štuka u dublje vode odlazi tek kada temperatura vode opadne. Riba sa trokrakom udicom u ustima. Nikada nemojte loviti štuku bez sajlice. dobro je da su sa zveèkom.yu Ribolovne tehnike 89 Kao bandara i smuða i štuku je moguæe loviti vertikalnim varalièarenjem. Monta e sa specijalnom glavom za vertikalno varalièarenje Monta a vorma Štuka Monta a tvistera Monta a šeda Monta a vorma sa suknjicom Monta a kedera Monta a gliste .Sponzor poglavlja: www. Dakle. Tehnika vertikalnog ribolova se mo e koristit kako iz èamca. osigurana je na smrt od gladi. Èesto se na istom mestu mogu naæi i smuðevi. Kao varalica se mo e upotrebiti svaki tip dubokoroneæih voblera. pa je bolje koristiti secijalne sajlice. ukoliko prere e najlon. tako i kroz rupu iskopanu u ledu. posebno ako postavljate trokraku udicu. Ukoliko koristite voblere.

da bi omoguæavao daleke zabaèaje. Najbolje je iæi na najlone debljine od 0.18 do 0.ribar. tek koliko je potrebno da imate pravilne zabaèaje. Ciljne ribe za ovaj metod su beovica. Krenimo od pribora. Kod ove tehnike. gde veæina ribolovaca ima klasièan varalièarski pribor.4 do 3 m. sa obzirom da je sistem izuzetno lak. Postavite laku i preciznu mašinicu. da se oprobaju u lovu riba veštaèkim mušicama. Meðutim. nije presudno da mašinica ima veliki prenos. Uzmite laki.yu .16 do Beovice 90 Sponzor poglavlja:www. jer se sistem vodi izuzetno polako. najbolje karbonski tanak štap. Predvez za mušice izraðujte od tonuæeg tankog najlona debljine 0. bucov i štuka. koja lepo sla e tanak najlon. Tanji najloni se preterano mrse i lako pucaju prilikom zabacivanja.25mm. lov beovica vam mo e doneti neka izuzetno bitna iskustva.Ribolov vaser kuglom i mušicama aser kugla omoguæava svima onima koji nemaju standardni mušièarski pribor. Za lov ove vreste potrebna vam je najmanja vaser kugla koju mo ete naæi. Naravno. U gornjim i bistrijim tokovima ovom metodom je moguæe loviti sve vrste riba koje se love klasiènim mušièarskim alatom. klen. Du ina štapa treba da je od 2. V Ukoliko se odluèite da oprobate ovu tehniku. koja su primenljiva u lovu drugih krupnijih i atraktivnijih riba. svaka od ovih riba ima svoje specifiènosti u tehnici i na njih æe se ukazati u ovom tekstu.co. male te ine bacanja (10-30gr). Najlon treba da je maksimalno tanak. Naspite u nju vode do 1/4. akcije A ili B. najèešæu primenu ovaj metod ima upravo u donjim tokovima.

Vodite raèuna da poslednja mušice bude ili vla na ili ote ana. Mušica æe u tom trenutku krenuti unazad i ka dole i uleteti ribi direktno u usta. kako bi sistem pravilno le ao u vodi. Ovaj sistem se koristi na mirnim vodama. Za sitnije primerke koristite isti pribor kao i za lov beovica. Pecanje beovica ovom metodom mo e biti izuzetno efikasno. Klen I klen se mo e loviti ovom tehnikom. dok za krupnije komade treba uneti neke mod- . Izmeðu vrtilice i vaser kugle. sa tim da se poslednja mušica nalazi na samom kraju podveza. vrhom prsta treba zaustaviti odmotavanje najlona. a nije došlo do njegovog pravilnog razvijanja. Za drugi kraj vaser kugle. obièno postavlja sve na svoje mesto.yu Ribolovne tehnike 91 0. Na podvez treba ravnomerno postaviti dve do tri mušice. • Drugi sistem je da se na kraj najlona ve e vrtilica. pravilno po podvezu. kao i koji oblik koristiti treba doneti na samoj vodi u zavisnosti od vremena i lokacije i trenutno prisutnih insekata kojima se riba hrani. posmatrajte ribe koje se zaleæu na mušicu.22 mm. Upecana beovica. 12 ili 10. èesto iskaèe iz vode i pru a mnogo veæi otpor nego pri lovu drugim metodama.Sponzor poglavlja: www. Zabacivanje se vrši trzajem iz ruke i neposredno pre udara kugle u vodu. Inercijom æe se mušice pravilno rasporediti. Dva osnovna sistema vezivanja su: • Prvi je kada se na kraj osnovnog najlona ve e vrtilica na koju se kaèi vaser kugla.co. Beovice æete retko uhvatiti na velikoj udaljenosti od obale. Nekada je od presudnog znaèaja da stanete sa namotavanjem. veæ ih vodite u gornjih 20 cm. jedan oštriji trzaj vrhom štapa. Ovaj sistem je bolji na brzotekuæim vodama. Na kraj podveza postavlja se vaser kugla. Najèešæi su udarci u priobalnih 10 m. Pazite da vam mušice na izaðu na samu površini vode. postavlja se podvez du ine štapa. Kada uðete u ovu zonu. Ukoliko vam se i desi da sistem padne na vodu. Odluku da li koristiti vla ne ili suve mušice. Namotavanje treba da je lagano. Kako lovite sitnu ribu. mušice treba da su navezane na udice broj 14. rasporeðuju se dve do tri mušice. jer du i podvez ne bi omoguæavao pravilno zabacivanje.ribar. a na nju se postavlja podvez du ine štapa. meðutim ono što ovu metodu izdvaja je specifièan oseæaj.

Klen æe se sam upecati silinom svog udara. što bli e suprotnoj obali i što mekše. Ukoliko bi kontra bila neophodna ovo sigurno ne bi mogli da uèinite. mo e se desiti da jednim provlaèenjem ulovite veæi broj klenova.co. sistem treba malo modifikovati. Pre svega. Umesto poslednje mušice. Zabacivanje kod lova klena treba da je precizno. Prilaz vodi dakle mora biti izuzetno pa ljiv. U vodama u kojima ima dosta ribe. Kada zapoènete sa vuèenjem. vobler æe krenuti ka dnu. klen je izuzetno oprezna riba koja se u toku toplih i sunèanih dana nalazi u gornjoj treæini vode. Kod beovica veæina udara dolazi u poslednjih 10 m voðenja sistema. Vrlo retko se desi da klen na mušicu udara u završnoj fazi.yu ifikacije. koja se kod ovog sistema nalazi na kraju najlona potrebno je postaviti najmanji plutajuæi plitkoroneæi vobler. Ipak. Nakon zabacivanja vobler æe svojom masom rastegnuti najlon sa mušicama i sve æe doæi na svoje mesto na površini vode. Bez obzira na velièinu klenova koji naseljavaju vodu u kojoj pecate ima nekih stvari na koje treba obratiti pa nju. Veæina udaraca dolazi u odmah nakon zabacivanja i u prvih 20 m voðenja. U ovom sluèaju koristi se varijanta kod koje se mušice nalaze iza vaser kugle. Mušice æe se u tom sluèaju naæi na dubinama od oko 30 cm što je ide- . Kada se u vodi pored sitnijih klenova nalaze i krupniji komadi. Dakle. odakle lovi mušice koje padaju u vodu. Ova èinjenica uslovljava jednu specifiènost lova. sa tim da sa zastajkivanjem treba poèeti odmah nakon zabacivanja. Obratite pa nju na èinjenicu da vas klen mo e i videti. Preporuèena tehnika voðenja je identièna kao i kod beovica. Ono što je interesantno kod ovog naèina ribolova je da kontra gotovo da i nije potrebna. Idealno bi bilo da se podesi njegova radna dubina na oko 50 do 70 cm. sistem vodite polako i kada na štapu osetite trzaj malo prikoèite ili nastavite istom brzinom. Èesto se dešava da klen u daljem delu primeti mušicu i krene da je prati i odustane neposredno pred pecarošem kada ga spazi na obali.92 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www.ribar. U veæini sluèajeva jaèa kontra mo e išèupati mušicu ribi iz usta i dovesti do promašaja. pa je uvek dobro ostati koliko je moguæe zaklonjen. najviše u samom sistemu koji se montira iza vaser kugle. dok je kod klena upravo obrnuto. veæina ribolovaca smatra da je neopa en prilaz mestu gde se klenovi okupljaju nemoguæ.

netaèno oznaèavaju njihove tehnièke karakteristike.4 m (za èamac) do 3 m (za obalu).5 m od kraja najlona ka vrhu štapa ve e prvi strimer. dok se sitniji bucov kreæe u jatima. Ovaj sistem tra i štap du ine od 3 m da bi se pravilno zabacio. a na kraj najlona se postavlja plutajuæi.yu Ribolovne tehnike 93 alna radna dubina. Pored kvalitetnog štapa. a da štap pritom bude jak da se izbori sa velikom ribom.Sponzor poglavlja: www. Udarac ribe je izuzetno jak i treba biti spreman na njega. plitkoroneæi vobler. Lov bucova velikim mušicama (stimerima) je izuzetno atraktivna i lovna tehnika. na podvezu dugom od oko 1 m postavlja se plutajuæi plitkotonuæi vobler. Kako je ideal mnogih da lak teret bace daleko. druge vrste modernih površinskih varalica. Umesto strimera. koje simuliraju jato. Krupniji komadi æe se veæinom zaletati na voblera. te ine bacanja od 30 do 60 g i du ine od 2. Udarac bucova je jak i svaka lošija mašinica. a za njen drugi kraj. sa što veæim prenosom. veæ nakon nekoliko veæih primeraka. poèeæe da popušta. potrebna vam je izuzetno kvalitetna mašinica. pravolinijsko i brzo. na oko 80 cm drugi. neki ribolovci koriste veæi broj manjih mušica. dok neki imaju adekvatan pribor. veæ se na oko 1. Najveæi problem pri ovom lovu je dovoljno daleko zabacivanje lakih strimera. Dva uobièajena sistema vezivanja strimera su: • Prvi je onaj kod koga se ne koristi vaser kugla. Bucov .co. Tehnika zabacivanja je identièna kao i kod prethodnih primera. Štap treba da bude akcije A. a umesto voblera. Mnogi proizvoðaèi u elji da prodaju svoj pribor. prevare upravo kod ovih štapova mogu biti èeste. jer bucov lovi u sredini samog toka. sa tim da se zabacuje u sredinu vodenog toka. dok æe sitniji napadati mušice. Pri odabiru štapa dobro bi bilo da ga isprobate na samoj vodi.ribar. Povlaèenje je ravnomerno. • Drugi modifikovan sistem je onaj kod koga se umesto voblera postavlja vaser kugla. Neki ribolovci ovaj problem rešavaju lovom iz èamca. Strimere treba vezati na kratke podveze du ine od oko 15 cm. Kada doðete na vodu u trenutku okupljanja jata bucova koji lovi na površini uspeh u ribolovu je siguran. Krupniji bucov je prilièno redak i obièno se kreæe sam.

Riba uzimajuæi mamac. sigurno je da je standarno mušièarenje najzahtevnija. veæ trzanjem štapa u cik-cak. a tek na kraju standarno mušièarenje. Strimer se vodi u gornjem sloju. iskaèe iz vode uz jak udarac. kako bi se riba zakaèila. ovaj metod daje najbolje rezultate. Zabaèaj ne treba da bude tako dalek kao kod bucova. koju je potrebno do pola napuniti vodom. Tradicionalno je verovanje da se riba plaši vaser kugle.yu I za lov štuke koriste se krupne mušice . ovi strimeri se ve u pojedinaèno na kraj najlona. a tek nakon toga mušicu. moguæe ga je voditi i u vodama obraslim travom iz koje riba vreba. Udarac štuke je izuzetno spektakularan i teško se zaboravlja. Po nekim istra ivanjima. najlovnija metoda je ova sa vaser kuglom. na udaljenosti od 1 m. ali i najspektakularnija tehnika od ove tri. ka vrhu štapa.strimeri koji se izraðuju specijalno za lov štuke. mo e se postaviti vaser kugla. l Vrtilica Vaser kugla Mušica Gumeni stoper Monta a prikazana na slici iznad dozvoljava da struna nesmetano klizne kroz vaser kuglu. . ali je lošiji jer struna pru a otpor ribi pri uzimanju mamca. kako bi obezbedila dovoljno daleko zabacivanje. ali ne pravolinijski kao kod bucova. meðutim u veæini sluèajeva vaser kugla upravo privlaèi ribu.co. Oblik vaser kugle na slici ispod je kod nas èešæi. U takvim vodama. potom ide varalièarenje.94 Ribolovne tehnike Štuka Sponzor poglavlja:www. Prilikom voðenja sistema èesto æete primetiti da riba napada prvo kuglu. Meðutim. Riba pri trzaju ne oseæa otpor i rado guta mamac. Za razliku od lova bucova. Kako strimer pluta po površini vode. Kontra mora da bude malo zakasnela. Ispred strimera.ribar. jer se štuka uglavnom nalazi u priobalnom podruèju odakle vreba plen.

ali na alost. još uvek je veliki broj onih koji svojim ponašanjem ribolov svode na bahatost i nemar. štap signalizira udarac ribe. Kontrirate i pored ribe dobijate oduševljenog kolegu koji se naseljava na mesto tik uz vas. Nakon dubinki. Videvši gde vi lovite. Naravno. sa suprotne obale èujete zov slièan urliku vašeg poznanika koji vas razdragano pita ima li èega. (Da privuèe ribu ka sebi. Meðutim. Cilj ovog teksta je da svima nama bude lepše kraj vode. Samo što je poèelo da sviæe i da se izmaglica di e sa površine. Stoji iza vas i posmatra. postavlja hranilice pune primame. odabrali mesto i zabacili svoje štapove. Sledi dugotrajno raspetljavanje i ponovno zabacivanje. Nose bar 30 g i prave lep “plop” kada padnu u vodu. Poèetak svog ribolova oznaèio je bacanjem ogromne kugle primame ka vama.co. kao i svaki drugi sport ima svoj fair-play. I dok æaskate sa njim. Prvo dubinke.ribar.yu 95 . dok veæina pak iz neznanja. Siguran sam da niko ne eli da mu ribolovaèki dan protekne ovako: “U rano jutro. poèinje da zabacuje. Za nekoliko trenutaka iza vas tandrèe njegov auto iz koga on izlazi uz lupanje vratima.) No da stvar bude još gora. Veliki broj ribolovaca se pridr ava ovih viteških pravila. pokušava da pogodi isto mesto. odgovarate da nema u nadi da æe se tu razgovor prekinuti. Kako bi riba uzela njegov mamac. U meðuvremenu R Sponzor poglavlja:www. Sam ih je izradio. došli ste na vodu. Neki od njih to rade namerno.Uhvati i pusti Viteško ponašanje na vodi ibolov. njegov sledeæi urlik vam saopštava da vas ništa ne razume i da æe doæi kolima do vas. Normalno u elji da vam se što više pribli i prebacio je svoj najlon preko vašega. kreæe sa plovcima.

yu ulova nema. Nakon samo par sati. na brzinu pakujuæi stvari i odlazi. • Nikada ne ostavljate olova. Potrudite se da rano ustanešte i doðete pre drugih na mesto koje ste sami pripremili primamljivanjem za ribolov ili na koje nejèešæe dolazite. • Obalu ostavite uvek èistu. najlon ili udice na obali. smestite se na drugu ribolovnu poziciju. • Ne lupajte po vodi i obali.” Koliko god ovaj prikaz izgledao smešan on se svima mo e dogoditi. • Nemojte pecati na manjem rastojanju od 20 m od prvog ribolovca do vas. • U prolazu do ribolovnog mesta uvek pozdravite ribare na koje nailazite. • Ne stvarajte buku na ribolovnom mestu. • Ne postoje moja i tvoja ribolovna mesta. Nakon što je pojeo ono što je doneo i popio piæe (èiju je flašu ostavio na obali) ostavlja i vas. papire i druge otpatke. sem par sitnih riba ispod mere koje on pakuje u svoju èuvarku. koje ste proveli u slušanju njegovih prièa i do ivljaja. Oni mogu biti smrtonosni za veliki broj divljih ivotinja koje se tuda kreæu. . • Pa ljivo rukujte priborom i ne prebacujte svojim preko tuðeg. • Ne stvarajte nepotrebnu buku. Na brzinu na obali cepa drva. • Ribu prihvatajte i sa njom se ophodite sa posebnom pa njom. • Ne uznemiravajte ivi svet uz obalu. Ne ostavljajte iza sebe smeæe. Povreðena riba æe ubrzo uginuti od bolesti ili iznemoglosti. cupkanja i neprekidnog zabacivanja i primamljivanja.96 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. • Ukoliko vas neko preduhitri. Uvek zatra i dopuštenje od starijeg ribara za ribolov u njegovoj blizini.ribar. on zakljuèuje da ribe nema i odluèuje da nešto pojede. Ukoliko elite da ribu nakon pecanja pustite obratite posebnu pa nu.co. Poèistite otpatke koje ste zatekli. Poneo je par šnicli da ispeèe na roštilju. Da vi ne bi bili loš momak u ovoj prièi dobro je da se pridr avate nekih pravila: • Nemojte bez potrebe krèiti nove staze i prilaze kroz višegodišnje rastinje. plašeæi i ono malo riba u okolini. Sve spremite u kesu i kod kuæe bacite smeæe ili oprezno spalite na obali.

Brzo umaranje u veæini sluèajeva dovodi do predavanja ribe. Tom prilikom ribu dr ite horizontalno za glavu i stomak. a ne vertikalno za škrge. Prihvatanje ribe suvim rukama ili postavljanje ribe na suvo tlo.Sponzor poglavlja: www. Tada se kompletna te ina ribe oslanja na udicu koja pritom cepa usni aparat ribe. za otprilike isto vreme za koje se èovek davi pod vodom. skida deo sluzi i puštena riba vrlo lako oboleva na tim mestima. Uvek za to koristite meredov. . ukoliko je on u propisanim granicama i ako su primerci upecanih riba preko minimalne mere. Ukoliko elite da ribu izmerite i da se slikate sa njom. kako bi ribu mogli brzo da izvuèete. Dugotrajno zadr avanje ribe u èuvarci. u poslednje vreme. • Ribu treba u što kraæem vremenskom periodu pustiti. • Nije loše dezinfikovati ubodno mesto udice rastvorom hipermangana. • Riba preko svoje krljušti ima vrlo tanak sloj sluzi koji je u svakodnevnom ivotu slu i kao prva brana od napada bolesti i mirkoorganizama.yu Ribolovne tehnike 97 Pored ovih opštih pravila ponašanja. oèi ili usta. Osnova ove ideje je da je cilj ribolova nadmudriti ribu i izvaditi je iz vode. a ne odneti je kuæi kako bi je pojeli. neophodno je da prihvatite nekoliko osnovnih èinjenica. riba mo e uginuti i pre nego što se izvuèe na suvo. Ovakva riba se relativno brzo oporavlja od šoka. ukoliko se odluèite za ideju “uhvati i pusti”. Naravno. • Ukoliko ste u moguænosti ribu iz meredova pustite direktno nazad u vodu. popularan je pokret “Uhvati i pusti”. Uvek koristite najjaèi moguæi pribor. uradite to brzo. ova ideja je stvar odluke svakog pecaroša i ne treba suditi pecarošu koji eli da kuæi ponese ulov. takoðe ošteæuje sluz. koja najèešæe ugiba. kako bi puštena riba mogla neošteæena da pre ivi.co. Meðutim. Dugotrajno zamaranje dovodi do potpunog iscrpljivanja ribe. Ukoliko je zamaranje preterano dugotrajno. posebno meðu modernim šarand ijama. Kada ribu spuštate na tlo prvo postavite komad najlona ili neke tkanine koji prethodno pokvasite vodom. • Prilikom zamaranja ribe.ribar. Veliki broj riba se ošteti upravo nesavesnim dizanjem iz vode. • Nikada nemojte ribu dizati iz vode na štapu. Veæina riba na vazduhu umire od gušenja. riba do ivljava šok.

ribarska. Kompormis je korišæenja udica sa mikro jeziècima.2 kg za svaku godinu koje se izmresti.• Ukoliko pecate dubinskom metodom obavezno koristite saferig. Ukoliko riba proguta udicu.5kg u suštini ste pustili nazad u vodu 525 smuða te ine 0.ribarska. • Udice bez jezièaka skoro ne ošteæuju ribu. Isto se dešava i sa ribom koja je pokidala strunu i sa sobom nosi parèe sa kompletnim ote anjem.ribar.com http://www. ali mamac sa njih lako spada.co.yu http://www. Sledeæi ilustrativni primeri preuzeti su u potpunosti sa sajta www. • smuðu treba izmeðu 5 i 7 godina da dostigne te inu od samo 900 gr.3kg do 2. • Znajte da riba koja je otišla u trsku ili granje i tu se zapetljala verovatno umire od iznemoglosti. ona æe je povrediti.9 kg za svaku godinu za koju se taj isti smuð izmresti.com: • ako pustite nazad u vodu smuða od 4.000 komada ikre po jednom paundu (450g) sopstvene te ine. koji æe u sluèaju kidanja potpuno osloboditi ribu. L Za ovaj tekst korišæeni su informacije sa sledeæih sajtova: http://www. Od ovih 35. • enka štuke i smuða izle e oko 35.co.uk/index.floatsgone. Ovako odrasla enka je "vredna" preko 1000 štuka izmeðu 1.3kg i 2.000 komada samo 15 primeraka ce pre iveti i dostiæi punu zrelost.2kg.btinternet. pustili ste ribu koja je stara izmedju 14 i 18 godina. • štuki treba izmeðu 5 i 7 godina da dostigne te inu od 1. • Riba koja se upecala na trokraku udicu i pritom pokidala strunu skoro sigurno umire od gladi. • ako pustite nazad u vodu štuku tešku 9 kg.html . bez obzira na oblik i tip udice.

mamcima i primami. Waggler. . Fly fishing..dragstor. Zastavica. • 40 proverenih recepa z b j i e i d tajta a o l j e l na uputstva kako napraviti svoj boili. DVD.net www:http://users.na 256 strana obuhvat a : •120 metoda ribolova sa sistemima. tehnikama primamljivanja i mamcima . Kontakt za nabavku : tel:013/821-641 e-mail:quercus@hemo.movies & muzike na internetu . • 4 r b j h v s na preko 150 strana .o r b j m v s je iooa i l i r tama. Surface. Kotrljanje.Neke od obradjenih tehnika su: Bolognese. •70 tehnika primamljivanja sa receptima u zavisnosti od riblje vrste. c o m Mesto za kupovinu knjiga.tek0 i l i r ta stovi su bazirani na tehnikama ribolova. vode i doba godine. Slobodni najlon. • 0 v s mamaca sa metodom pripreme i 7 r ta upotrebe. Mach. Pop-up. Lov prirodnim mamcima. Plovkarenje.hemo. Lov na zaledjenim vodama.Cena knjige “Tajne ribolova 1” Knjiga : 300din + ptt(130din) CD-ROM : 150din + ptt(110din) Knjiga T a n r b l v 1 . .net/quercus w w w.

.

II deo: Ribolovni sistemi .

Razlog ovome je da se što manje unosi zabuna u našoj ribolovaèkoj javnosti. tako da æe ova imena biti univerzalno poznata. Kako je ova knjiga hrestomatija u svojoj biti. Obratite pa nju na slièice u gornjem desnom uglu na poèetku svakog teksta. Imena monta a ostala su u originalnom uglavnom engleskom obliku. Takoðe. dobro je da se naši ribolovci upoznaju i sa stranom terminologijom. Za ovaj potez sam se oluèio kako bih poveæao informativnost knjige. koje mogu. veæina monta a je meðunarodno poznata po svojim engleskim nazivima.Predgovor II delu ilj ovog poglavlja je da kombinacijom slika i teksta objasni veæi broj karakteristiènih vezova i sistema koji su specifièni u tehnikama ribolova objašnjenim u prethodnom poglavlju. a ne moraju da imaju veze sa samim tekstom na toj strani. C . Tu su postavljene neke specifiène monta e. i slike su morale zadr ati svojstva i obele ja izvora. Takoðe. kako bi lakše pratili savremena dogaðanja u ovoj oblasti.

a preporuka je Halfblood ili griner. Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Odmerite eljenu du inu gumene cevèice. Koristite bilo koji mali èvor. Nakon toga krenite sa obmotavanjem vrata udice.Moderan šaranski ribolov A Za kraj 35 cm dugog Silka ve ite 1. na terenima obraslim travom. Provucite vez kroz alkicu na udici. Namenjen je za kaèenje plutajuæih (pop-up) mamaca. nchor rig podseæa na sidro. 103 . Anchor rig Nakon 8-10 obmotavanja provucite opet silk kroz alkicu na udici.5mm alkicu.

Jedna je data na slici i kod nje se prvo vezuje omèa na kraju najlona. Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Za drugi kraj silka ve ite drugu identiènu alkicu i na vez postavite gumenu cevèicu. Na slici dole prikazan je naèin vezivanja knotless èvora. Iglom probušite gumenu cevèicu pod pravim uglom.104 Ribolovni sistemi Navucite cevèicu na vrat udice preko silka. Super lepkom prema ite najlon. Dve su varijante ovog èvora. Druga je bez omèe i ona se koristi kod “D” riga i drugih slo enijih sistema. Za tu omèu se kasnije vezuje dlaka. kako bi zadr ao oblik. Kroz izbušene rupe provucite 2 cm dug komad tvrdog najlona (formirate sidro). Zave ite pop-up boili za alkicu. W .

Na vodama gde šaran još nije navikao na dlaku daje izuzetne rezultate. pored osnovnog najlona. pa ljivo istopite njegov kraj. Prvo odsecite onoliko najlona koliki elite da vam je podvez. udica æe slobodno da krene unapred i postoji velika verovatnoæa da æe se zakaèiti za usta ribe. Da se najlon ne bi izvlaèio iz alkice. Nakon toga na vrat udice ve ite knotless èvor. Vezivanje ovog sistema je vrlo jednostavno. Osnova ovog veza je da se na udicu. kukuruza kao i paste. kako je dlaka vrlo meka i savitljiva. Kada riba pronaðe ovako postavljen mamac.Stif rig vo je najstariji naèin postavljanja boilia na udicu. Veæ nakon par trenutaka. riba æe osetiti da je pored mamca usisala i udicu i pokušaæe da je ispljune. usisava ga u usta. Namenjen je za vezivanje svih vrsta mamaca o dlaku: boilia. nave e i komad meke dlake na koju se postavlja boili. I sistem je gotov. O i Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 105 . Vratite kraæi kraj najlona kroz alkicu na udici i formirajte slovo “D”. Meðutim.

Prvo provucite strunu kroz alkicu i nave ite knotles èvor. Obratite pa nju da se namotaji prilikom vezivanja èvora zaustave najviše na 1/2 vrata udice. kako se “D” rig sam ne bi razvezao. Tim krajem ve ite petlju.5 cm od vrata udice. Provucite dlaku kroz alkicu koju ste postavili na “D” rig. kako se ne bi desilo da boili spadne. kojom ste vezali udicu. Drugi kraj strune. Višak dlake odsecite. Uzmite drugi komad strune du ine od oko 25 cm i njen jedan kraj provucite kroz alkicu.5 mm.“D” rig vo je jedan od najpoznatijih vezova namenjen prvenstveno pop-up boilima. sagorite vrh najlona. Na kraæi kraj strune nani ite jednu alkicu preènika 1. Boili treba da bude na udaljenosti od oko 0. postavite boili na dlaku du ine oko 5 cm. O 106 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . Vezuje se jednostavno. Zave ite dlaku i dodatno superlepkom ojaèajte vez. odsecite na du inu od oko 8 cm i na njenom kraju namestite klasiènu petlju. pa vrh najlona provucite kroz alkicu na udici. Pa ljivo upaljaèem. tako da se alkica slobodno kreæe po njoj. Kada ste vezali sam “D” sistem.

. cilj je da se ova du a struna odr i u vodoravnom polo aju.Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Ribolovni sistemi 107 Kako je ovo sistem namenjen pre svega za kaèenje pop-up boilia. Za drugi kraj strune pove ite olovo adekvatne te ine. dok kraæa treba da stoji uspravno. Da bi se to postiglo. na vez petlje na du oj struni postavite komad ote anja. Prava prednost ovog sistema je njegova prezentacija mamca. mamac stalno stoji uspravno i odignut od podloge na oko 8 cm. Bez obzira na oblik i tip dna. Visinu odreðujete du inom kraæe strune. ] Na slici desno prikazan je naèin vezivanja boila na dlaku.

Ovako postavljen podvez se prilikom zabacivanja slabo mrsi. Treba primetiti da se vrtilica. jer zbog dejstva centripetalnih sila mamac dr i daleko od glavne strune.Helikopter rig elikopter sistem je poznat ne samo meðu šarand ijama. Na slikama su date druge varijante helikopter riga. Ovaj naèin vezivanja se nije pokazao dobrim u vodama obraslim travom. moguæe je koristiti i pop-up i klasiène boilie i druge mamce. veæ je to èitava serija podvarijanti. što je prednost ovog sistema. dok mu je hod uz i niz strunu ogranièen. Za tu vrtilicu se vezuje podvez u du ini od 20 do 30 cm. koja se postavlja izmešu dve perlice. Sa druge strane. jer su kaèenja olova vrlo èesta. veæ i mnogo široj ribolovaèkoj publici. mo e slobodno okretati oko glavne strune. H 108 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . Zajednièka osobina im je da se podvez mo e slobodno okretati oko glavne strune. Ovo i nije samo jedan vez. Osnovna varijanta ovog naèina vezivanja data je na slikama levo.

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Ribolovni sistemi 109 gh .

Safety rig igurnosni vez je posebno postao popularan sa omasovljenjem pokreta “Uhvati i pusti”. sama ispada iz usta najviše za par dana. što je pokazano na treæoj slici. sa velikom verovatnoæom pre ivljava. Razlog ovome je taj što kompletno ote anje spada sa strune i omoguæava ribi da nesmetano pliva. Osnovni najlon se prvo provlaèi redom kroz: alkicu. Na èetvrtoj slici se vidi da sistem mo e puæi na tri mesta. perlicu. ote anje ostaje na glavnoj struni. komad silikonske cevèice na koju je postavljena vrtilica sa virblom za koju se kaèi olovo ili hranilica i najzad opet kroz jednu perlicu. f S 110 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . Ceo sistem se nate e u obliku luka. Nakon toga se vezuje omèa za koju æe se vezati podvez. Prednost ovog veza je da riba. u sluèaju da se struna prekine. Udica. dok u druga dva sluèaja slobodno spada sa nje. Ukoliko pukne podvez. Kraæi kraj strune se vraæa nazad ka alkici i vezuje za nju.

Hook-hair rig U ovu grupu monta a spadaju sve one kod kojih se alkica postavlja direktno na vrat udice. DE Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 111 .

Prednost ovog sistema je kod ribolova na vodama sa mekim dnom. Varijanta monta e sa kliznim olovom dodatno omoguæuje kretanje sistema.Boili k+v+m mix 18% 8% 8% 10% 10% 12% 16% 10% 8% acid kazein natrijum kazein mleko u prahu hrana za šarana ptièija hrana sojino brašno pire u prahu griz šeæer Bolt rig svojoj suštini ova grupa monta a zamenjuje mesto predvezu i olovu kod helikopter monta e. U I 112 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . Kao podvez koristite meku upredenu strunu. ali podvez ostaje na samoj površini. Teško olovo tone u mulj.

Proteinski boili 110gr 30gr 30gr 30gr 200gr 50gr 50gr acid Kazein laktalbumin natrijum kazein kalcijum kazein sojino brašno griz sojini proteini + 3 jaja Gravel rig ravel ili dubinski sistem je vrlo èesto korišæen sistem vezivanja kod svih dubinskih metoda ribolova sa jednim predvezom. G Silikonska cevèica kao zaštita Ote anje od 50 do 100 grama G Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 113 . Umesto olovnog ote anja moguæe je postaviti i hranilicu. Prilikom povlaèenja riba ne oseæa te inu olovnog optereæenja. Na slikama ispod date su dve varijante.

sa tim da se olova. ali i u obliku latiniènog “L”. Cevèica mo e biti prava. Umesto cevèice mo ete uèiniti sledeæe. a du i ka vrhu štapa. Na taj naèin æemo donjih 30 cm glavne strune uèiniti vrlo tvrdim. Prilikom vezivanja omèe na glavnoj struni treba ostaviti oko 30 cm dugaèak kraj. kod te monta e uticaj olova je mnogo jaèe izra en. Meðutim.Boili sa pšeniènim klicama 150gr 50gr 50gr 50gr 100gr 50gr 50gr acid ka ein laktalbumin natrijum kazein sojino brašno pšeniène klice šeæer griz + 3 jaja Antitangle rig Vrlo je bitno da du ina predveza ne bude veæa od du ine cevèice. inaèe mo e doæi do umršavanja i nepravilnog prezentovanja mamca. DE 114 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . A ntitangle ili nemrseæa monta a se èesto koristi na svim onim terenima gde je potrebno udicu kaèiti ispod kraæi krak okreæe ka mamcu. što æe imati slièan efekat kao i cevèica. Taj kraj treba uvrteti o glavnu strunu i premazati lepkom.

ova monta a lepo le e na dno i ima identiène osobine kao i prva. Prva monta a je tehnièki kvalitetnija.Boili H+K mix 150gr 50gr 50gr 50gr 100gr 50gr 50gr pšenièni gluten griz hrana za pse pastrmke sardina sojino brašno kukuruzni skrob + 3 jaja Running rig R uning rig je takva monta a kod koje je olovno ote anje slobodno i riba prilikom uzimanja mamca ne oseæa njegov otpor. Prednost te monta e je i slabija zavisnost od terena kao i antitangle efekat zbog prisustva cevèice. Na slikama levo date su dve varijante ove monta e. UV Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 115 . veæ se prostire kroz plastiènu cevèicu. jer struna ne dolazi u direktan i kontakt sa olovom. Ukoliko se pravilno i meko zabaci. Druga varijanta je lakša za konstruisanje i veæina ribolovaca se odluèuje upravu za nju.

strunu treba opustiti. sama daje kontru. kako bi riba nesmetano mogla. kada riba povuèe mamac.Boili sa slagom 125 gr 150 gr 200 gr 100 gr 200 gr 175 gr slag u prahu pirinšano brašno kazein sojino brašno hrana za ptice griz + 3 jaja Shocker rig va interesantna monta a se koristi na vodama gde je dno èisto i gde nema moguænosti da se riba upetlja u panjeve ili travu. bez ikakvog otpora da ponese mamac. Nakon zabacivanja i smirivanja sistema. O M 116 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . a sa njim i cevèicu u sredini olova. Specifièna konstrukcija monta e. Pri tome. zadnja perla udara u olovo i koèi ceo sistem.

navuèete komad silikonske ili plastiène cevèice. dok druge dve kao i vrtilicu na koju se kaèi predvez treba ostaviti kliznim. ova monta a radi pravu stvar. Da bi ovo pravilno uradili. Perlicu do olova treba zalepiti. Gornja gumena perla treba da se postavi na dubinu mulja. Nakon laganog izvaèenja.Boili sa sardinom 300 gr 200 gr 150 gr 350 gr sardina hrana za ptice krvna plazma sojino brašno + 3 jaja Long range silt rig koliko je potrebno baciti na izuzetno veliku daljinu. a te ina olova 50 do 100 g. Na to mesto postavite gumenu perlu. kako bi se mulj zadr ao u tragovima na njoj i kako bi znali gde da pozicionirate perlu. Potrebna vam je cevèica koja nije glatka. Bolja je varijanta da na kraj strune. Du ina predveza je 10 do 20 cm. na upredenoj struni æe ostati jasan trag do koga je upala u mulj. a pri tome je dno prekriveno debelom naslagom mekog mulja. U A Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 117 . prvi put zabacite sistem i ostavite ga oko 30 minuta. Taj komad mora biti minimalno one du ine koje je mulj dubine.

kako bi struna lako mogla da klizi. Mrtav keder ili parèe bi se prilikom zabacivanja umotali o glavnu strunu i ne bi bili atraktivni. Ispod stopera se mo e postaviti i mala perla. da se ne desi da stoper zaka e. Olovo treba da je dovoljno teško. u suštini klizeæeg sistema. Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . je da se postavljanjem stopera. Na slici levo dat je izgled postavljenog sistema. kako bi onemoguæilo kedera da ga pomera i eventualno umrsi. Vrlo je bitno da se kroz centar kugle provuèe komad cevèice. mamac pozicionira na N 118 Ovaj sistem je prevshhodno namenjen lovu sa ivim kederom.Dubinski ribolov The Keith Lambert CAT-O-COPTER taèno eljenu dubinu. P rednost ovog. Osnova sistema je lift koga èine dve od 3 do 6 cm u preèniku velike kugle stiropora. Kugle æe se popeti po najlonu sve do stopera.

Na taj naèin se mogu kaèiti vrlo meki mamci. Na kraj strune postavlja se stiroporna kuglica.Link rig va monta a je varijacija na temu running riga. Namenjen je lovu grabljivih riba na vodama sa izuzetno mekim dnom. Vrlo je bitno da izmeðu vrtilice i olova postavite perlicu (bli e olovu) i komad silikonske ili gumene cevèice (ka vrtilici). Te ina olova je od 50 do 100 g. Na kraju se postavlja udica. koji bi se raspali ukoliko bi se koristile druge monta e. O J Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 119 . Podvez mo e biti monofilament. Ova dva elementa imaju zadatak da saèuvaju od ošteæenja vrtilicu i strunu prilikom zabacivanja. Silikonska ili plastièna cevèica se postavlja unutar mamca. ali i upredena struna. Glavna modifikacija je oznaèena strelicom. Udicu treba prilagoditi mamcu koji se koristi. a nakon nje gumena ili silikonska cevèica. Stiroporna kuglica podi e mamac i èini ga plutajuæim.

“Uptide” rig

bi se sama monta a bolja shvatila.

U

ptide tehnika je detaljno objašnjena u delu o ribolovnim tehnikama. U ovom tekstu date su slike kako

O
120
Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

Pop up deadbait rig
koliko elite da mrtav mamac prezentujete kao plutajuæi, ovaj sistem æe vam to i omoguæiti. Da bi sistem pravilno funkcionisao unutar mrtvog mamca potrebno je postaviti komad plute, stiropora ili nekog drugog plutajuæeg materijala koji æe je podiæi sa dna. Takoðe, dobro je malom gumicom za tegle ili komadom konca, privezati drugu trokraku i podvez na mestu repnog su enja mrtvog mamca.

U

0
Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

121

Arsley i feeder rig

prihranjuje. Pogodno je da olovo (arsley bomb) ima na sebi kopèu kako bi se na licu mesta moglo menjati, a da se ne prekida veæ postojeæi sistem. Ukoliko elite dalje zabaèaje, treba postaviti te e olovo i obrnuto. Ova monta a je slièna drugoj varijanti running riga, kod koga se ne postavlja kopèa na olovu. Umesto olova moguæe je postaviti hranilicu i onda se ta monta a naziva feeder rig. Kada se struna provlaèi kroz hranilicu, kao što je sluèaj na slici tri, monta a se naziva In-line feeder rig.

A

rsley rig se koristi na rekama i jezerima, na mestima gde se prethodno i u toku ribolova dodatno

89
122
Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

Paternoster rig

O

va monta a kod nas pokriva preko 70% sluèajeva kada se montira predvez iznad olova.

Iako je izuzetna u onim sluèajevima kada je dno reke ili jezera obraslo travom, ipak treba upoznati i ostale naèine monta e. Pored monta e prikazane na slici, moguæa je i varijanta sa hranilicom.

B

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

123

Kako je ovde olovo nepomièno. K ao što paternoster monta a pokriva veæinu monta a iznad olova. ova monta a se naziva i monta a sa nepomiènim olovom. link leger monta a pokriva veæinu de 124 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin .Link leger rig monta a ispod olova. Daje dobre rezultate kada je dno muljevito i kada riba uzima agresivno mamac.

Barbel rig
arbel rig je specijalno razvijen za lov mrene. Na osnovnu strunu nosivosti od oko 2,7 kg, postavlja se udica. Prilikom monta e udice potrebno je postaviti i dlaku, kako bi se na nju postavio komad mesnog nareska ili sira. Na oko 40 cm iznad, potrebno je postaviti predvez du ine 30 cm i na njega treba postaviti hranilici namenjenu zrnastoj primami. Hranilicu treba napuniti konopljinim semenom. Prvih 5 do 10 zabaèaja vrši se u kontinuitetu, kako bi se napravio tepih od konoplje, a nakon toga se zabacuje namamèena udica.

B

]
Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

125

Feeder helicopter rig
rlo dobra kombinacija helikopter monta e sa hranilicom je data na slici ispod. Du ina predveza na kojima su udice je oko 15 cm, dok je du ina strune od vrtilice do hranilice 36 cm. Treba obratiti pa nju da se donji i gornji predvez u opuštenom stanju ne dodiruju. U suprotnom, broj mršenja prilikom zabacivanja je znatan.

V

[

126

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

Zender rig
ender ili smuðaroška monta a je prvenstveno namenjn lovu ove vrste ribe. Meðutim, nije retkost da se na nju uhvate i bandar, štuka ili som. Kod pravilne mota e na kraj strune postavlja se alkica, gumena ili plastièna perlica i vrtilica. O alkicu se kaèi tanak najlon du ine oko 1 m nosivosti od 9 kg. Za kraj tog najlona pove e se olovo te ine 50 do 100 g. Na vrtilicu na glavnoj struni postavlja se struna, a ukoliko se oèekuje štuka sajlica, nosivosti 7 kg, na èijem se kraju vezuju dve trokrake udice br 12. Rastojanje meðu udicama zavisi od velièine kedera koji se koristi. U ovoj metodi mo e se koristiti iv ili mrtav keder, kao i parèe.

Z

l
Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

127

Float paternostar rig
ve su varijante ove monta e namenjene lovu grabljivica. Prva na slici je monta a sa promenljivom dubinom. Dubina se šteluje pomeranjem komada plute ili stiropora po osnovnoj struni. Komad se fiksira sa po jednim olovcem sa obe strane. Druga varijanta je kombinacija dubinske metode i metode sa plovkom. Izuzetna je kada riba stidljivo grize, jer koristi plovak kao indikator.

D

I
128
Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

Bottle rig koliko sa obale elite da lovite krupne somove. Ne urite sa kontriranjem. kako bi meki najlon izmeðu glavne strune i kanapa kojim je on vezan za bocu. Obratite pa nju da mamac uvek bude iv i atraktivan. pukao kada riba uzme mamac. ovaj metod je dobar. U W Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 129 . Kamen kojim optereæujete plastiènu bocu treba da je dovoljno te ak.

O + 130 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . Potapajuæim plovkom. a da ne kaèi dno.Free running paternoster rig va varijanta paternoster monta e je izuzetna na terenima koji su obrasli niskom travom ili plitkim muljem. Kao osnovna struna se koristi ona nosivosti od oko 7 kg. Ovaj sistem se pre svega koristi kod lova ivim mamcima. a nešto slabija za povezivanje olova. moguæe je podesiti dubinu na kojoj æe se pokretni predvez pomerati.

kaèeæi se za strukture i travu na dnu. Mana odstojnika je što je nemoguæe napraviti klizni sistem. Nekoliko varijanti monta a sa odstojnicima dato je ispod. pri èemu dr e konstantno odstojanje.Monta a sa odstojnicima dstojnici su ièani elementi. koji onemoguæavaju mršenje predveza i podveza za glavnu strunu. koji bi pru ao mali otpor pri uzimanju mamca. odstojnici umeju da prave probleme prilikom izvlaèenja. Takoðe. O K Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 131 .

Mach ribolov River & canal rigs eè ribolov se odlikuje vrlo finim monta ama. Olovca se po pravilu rasporeðuju na više mesta ispod plovka. Koriste se izuzetno tanke strune i sitne udice. Koriste se M 132 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin .

T r e æ a monta a koristi oliveti olovo. peta monta a se koristi na kanalima.s to p e r.rekama i jezerima. koje odvajaju glavnu strunu od podveza. Podvez je uvek tanji od glavne strune. Èetvrta monta a se koristi na rekama izuzetno jakog toka. Ovde treba obratiti pa nju na stoper iznad grupe olovaca. Prva monta a se koristi kada rade vrlo sitne ribe i kada mamac uzimaju posebno oprezno. gh . koja pozicioniraju oliveti na pravom mestu. U ovom delu su predstavljeni oni sistemi koji se koriste u ribolovu na tekuæim vodama . Druga monta a se koristi kada se na mestu pojave krupnije i sna nije ribe. Najzad. Obratite pa nju da se ispod i iznad olivetija postavlja po jedno malo o l ovo . Neophodan je specijalni plovak koji boèno daje vrlo mali otpor vodi.Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Ribolovni sistemi 133 i sitne mikro-vrtilice.

pa je plovkarenje na njoj mnogo jednostavnije.Lake rigs ezerska voda je mirna. U ovom tekstu date su neke karakteristiène monta e za ovu vodu. J 134 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin .

Druga se koristi kod lova uvek plašljivih bodorki. Kada se u toku pojave krupnije ribe. Peta se koristi kada su ribe izuzetno oprezne i kada su im grizovi jako slabi. f . kada se oèekuje šaran. Najzad. Treæa je odlièna kada se na dnu plasira mamac za jato deverika ili babuški. sedmu monta u.Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Ribolovni sistemi 135 Prva je klasièna monta a. Èetvrta monta a opisuje naèin kaèenja oliveti olova. treba koristiti veæe plovke i šestu monta u. koristite poslednju.

40 g. Na oko 20 cm od udice. Ova niska sigurno dr i mamac priljubljen na dnu i ukupna te ina treba da je dupla nosivost plovka. najlon od vrha štapa do plovka mora biti nategnut svo vreme.Plovkaroške tehnike Stret-pegging rig va plovkaroška monta a se koristi u tekuæim vodama. Kako plovak ne bi tonuo ispod površine. O M 136 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . postavlja se niz olovaca te ine 0. Bitno je da je plovak namešten na duplu dubinu vode.

Na maloj slici je data druga varijanta ove monta e. Kada riba uzme mamac. Nakon toga podizanjem vrha štapa postavite ga u polo aj prikazan na slici. kod koje je vrlo bitno da je ceo sistem malo jaèe optereæen od nosivosti samog plovka. jasno æe se videti indikacija na plovku. ovaj metod je dosta uspešan. kako bi se formiralo koleno na najlonu.Lay-on rig imi. Z A Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 137 . Ova metoda je dobra za sve ribe dna. Sistem zabacite nizvodno i pustite da se smiri. kada je tok vode br i i uopšte u tekuæim vodama.

brzo tone i dobro reaguje na trzaj. 2. 5. tamo gde je dubina vrlo mala da bi se upotebio prethodni sistem. kada je potrebno brzo spustiti mamac na dno. 3. pravilan raspored olovaca je od presudnog znaèaja za uspešnost. kao prethodno samo osetljivije. dobro reaguje na horizontalno vuèenje. manje osetljiva varijanta prethodnog veza. 10. 5. ali daje jak otpor ribi i 10. 8. 4. 9. 4. 7. 7. K 1. 9. Varijante date ispod sa leva na desno imaju sledeæe karakteristike: 1. 8. koristi se ovaj. 6. još bolje uraðeno progresivno optereæenje. kada se lovi na dnu u brzim vodama. 138 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . kao i prethodno kada je vodena struja jaka. N 6. 2. 3. kod nas poznatim kao pec-pec.Pec-pec rig ada se lovi bela riba dugim teleskopskim štapom. osetljivija varijanta prethodnog veza.

zategnite najlon što æe zaustaviti sistem. koje mo ete naèiniti od papira ili komada lake plastike. na sve vrste ivih i mrtvih kedera. na plovku. Obratite pa nju na malo jedro. koja je u suštini poboljšanje balerine koja je namenjena vetrovitim uslovima. kako bi plovak doplovio do eljenog mesta. O de Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 139 . Nakon zabacivanja sistema. Ovim sistemom se mo e loviti u gornjih 1 m vode. Najlon treba da je popušten. Kada se on pozicionira. kao i na parèe. sistem æe se pod uticajem vetra polako kretati u jednom pravcu.Drift-float rig vo je vrlo interesantna monta a.

Primamljivanje treba da bude prisutno i to samo plutajuæim mamcima. ova metoda je izuzetno èesta i uspešna i potrebno joj je posvetiti pa nju. Obratite pa nju na plovak.Surface rig od nas se šaran vrlo retko lovi na samoj površini. Meðutim. Izuzetnu pa nju treba posvetiti prilasku vodi i maskiranju kako vas riba ne bi uoèila. K J 140 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . Struna se provlaèi sa gornje strane. U trenutku uzimanja mamca. riba èini izuzetno jak udarac pa je potrebno da budete spremni. Kao mamac se obièno koristi hlebna pahulja ili korica hleba. Kompletna oprema mora biti zadovoljavajuæeg kvaliteta. ilava i èvrsta. On sam bez dodatnog optereæenja zauzima pravilan polo aj. Indikacija trzaja je potapanje plovka.

Olovo treba da je oko 60 g. Umesto specijalnog plovka. da struna sve vreme stoji van vode. ovde se koristi klasièni štukaroški plovak. lov na površini je najefikasniji na mirnim vodama. ovo je monta a koja vam to mo e omoguæiti. U C Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 141 . a da se mamac naðe na samoj površini vode. Ipak. kako bi osiguralo da ceo sistem miruje i pod uticajem vodene struje. Razlog je što je gotovo nemoguæe prihraniti mesto na površini ukoliko je voda tekuæa. Vrh štapa tako treba podesiti.Beachaster rig koliko elite da lovite na površini sa klasiènim priborom.

kada vetar ne duva ili duva od obale ka èistoj vodi. Ukupna du ina strune od dna plovka do vrtilice ispod olova treba da je od 60 cm do 1 m. Da bi se spreèilo preterano šetanje plovka. Sistem se sastoji od jednog veæeg plutanog ili stiropornog plovka velike nosivosti. B alerina je najpoznatija i najkorišæenija pokretna monta a kod nas namenjena lovu grabiljivica.Balerina rig posebno štuke i bandara. Meðutim. Nosivost plovka zavisi od velièine kedera. na mirnim vodama. Najveæi problem kod ove monta e je da je izuzetno osetljiva na vetar i tok vode. ova monta a ima izuzetne uspehe. W 142 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . Ispod olova postavlja se podvez sa sajlicom i trokrakom udicom. Du ina podveza treba da je oko 30 cm. na najlon se postavlja olovo adekvatne te ine.

tako je fixed float (sistem sa fiksnim plovkom) 0 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 143 . Radnu dubinu . koja se podešava polo ajem olovnog graniènika.Fixed float rig najpoznatiji nepokretni sistem. bez obzira na vremenske uslove i dubinu vode. odreðuje sama riba keder. K ao što je balerina najkorišæeniji pokretni sistem. Pored fiksnog naèina vezivanja koji je pokazan na levoj slici. Mo e se koristiti na svim vodama. Ova j predvez ima samo najveæu dubinu. Prvi sistem se mo e koristiti za sve mamce. postoji varijanta sa pokretnim predvezom. dok desni sistem ima smisla samo kada je mamac iv.

U onim situacijama gde je potrebno videti i najmanji titraj plovka. dok je drugi u suštini fixed float rig.Wasser ball rig asser kugla se mo e koristiti u svim monta ama koje su predstavljene do ovog trenutka umesto svih plovaka velike nosivosti. Ovde su data dva vrlo interesantna veza sa wasser kuglom. Wasser kuglu treba koristiti onda kada je griz ribe odluèan. Prvi levi je slièan surface rig-u. wasser kuglu ne treba koristiti. Prednost wasser kugle je da se vrlo lako mo e pomerati po struni i bez dodatnih stopera mo e vršiti funkciju klizeæeg plovka. W W 144 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . jer je indikacija blagog trzaja vrlo slaba.

prva je a fiksnim. a druga je sa klizeæim plovkom. Odve su date dve monta e. B M Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 145 .plutajuæa-neutralna perlica Bolognaese rig olognaese tehnika se koristi na brzim tekuæim vodama.

druga kada je potrebno zabaciti daleko.Waggler rig ri waggler monta e prikazane ovde pokrivaju sledeæe sluèajeve: prva lov na kanalima i jezerima bez vetra. T B 146 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . a treæa je posebno osetljiva na trzaj i pogodna kada ribe stidljivo grizu.

T Q Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 147 . te æe ovde biti prikazane neke karakteristiène metode postavljanja mrtvog mamca na udicu. Mrtva ribica se mo e podiæi od dna ukoliko se u njeno telo ubaci komad plute ili stiropora. Tu je objašnjeno da su same tehnike vrlo sliène. Levi niz slika predstavlja monta e za teško dno. za èisto dno i za duboku vodu. koji se mogu koristiti u ovim tehnikama.Muvanje Moveing dead bait rig ehnike muvanja i d igovanja su prikazane u prethodnom poglavlju. za teško dno i za duboku vodu. Desni niz slika predstavlja monta e za èisto dno.

Varalièarenje Jig rig a montiranje silikonskih varalica na udicu mo e se koristiti veæi broj metoda. Florida rig .pogodan za teške i travnate terene. Carolina rig . kako bi proizvodila zvuk i izazivala ribu. Ribu izaziva vibracija silikonske varalice.odlièan za lov u travnatim d epovima. Tex-posed rig . meðutim svaki ima svoje ime i svoje specifiènosti. Struna od glave do udice je od 30 cm do 1 m. Sve su ovde nazvane jednim imenom jig rig. bolje kaèi ribu.odlièan za vertikalno pecanje. Ovaj razmak treba da je 30 cm.koristi se za lov na dnu. Texas rig . Doodle rig . Z A B C D Florida rig Doodle rig Carolina rig Tandem rig Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Texas rig Tex-posed rig 148 . Kuglica izmeðu olovne glave i silikonske varalice pri pomeranju mora da slobodno osciluje.poboljšani prethodni.

Carolina jig rig Mojo rig Split shot rig Leadhead rig Weightless worm rig Wacky rig UV Swimming worm rig .Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Ribolovni sistemi 149 Tandem carolina rig . Carolina jig rig . Na strunu se dodaje niz sitnih olovaca. Mojo rig . Swimming worm rig . U ovom drugom sluèaju tone horizontalno. bitno je da je ona dobro balansirana i da varalica ne izgubi svoju prirodnu ivahnost.dvostruki carolina rig.za pecanje u srednjim i gornjim slojevima. Udica je okrenuta ka gore. Mo e se opteretiti ispred varalice ili po sredini. Weightless worm rig .za bistre stajaæe vode. Ovakva varalica tone polako u velikim lukovima. kada mamac treba brzo da tone. Wacky worm rig .se dobija kada se koristi daleko veæa varalica nego što je udica i ote anje. kada se koristi lak pribor.ispred silikonske varalice ve e se fantastièna mušica ili strimer.za bistre brze vode. Split shot rig .udica se postavlja po sredini silikonske varalice. Jig glava je izuzetno mala i laka. Leadhead jig rig .Zamena za carolina rig. Bez obzira koju monta u koristite. Sistem bez ikakvog ote anja.

koji mamac upotrebiti. odnosno na 51 UHF kanalu. ekologiju i turizam na vodi email: w w w.com Èetvrtak 18:00 . godine i to na frekvenciji FM 107. kakav pribor izabrati dru ite se sa nama i sigurno æete uæi u zanimljiv svet ribolova. priprema i vodi Zoran Stankoviæ .2 MHz.150 Ribolovni sistemi Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin RibolovaŁki magazin Revija za sportski ribolov. a televizijski od 1997.co. http://www. godine. ako vas interesuje koja riba "radi".lastavica.ribolovacki-magazin.Utorak 13:00 r Emisija namenjena svim ljubiteljima prirode i ribolova.yu Radio Televizija "LASTAVICA" emituje radio program od 1992.

III deo: Ribolovni pribor 2 .

yu e-mail: zov@eunet. èvorovi.co. O tel/fax: 035/321-064 mob. strune. 063/73 00 78 mob. udice. U ovoj knjizi daæe se najkraæe i najneophodnije informacije vezane za izbor olova. 5 .Predgovor III delu vo poglavlje je nastavak II poglavlja knjige “Tajne ribolova” u kome su obraðeni: ploci. mašinica i štapova u zavisnosti od vrste ribolova. 063/615 860 e-mail: doo"MIKS-SAL" Svetog Save br. èuvarki i meredovi.zov. 5 L O V----RIBOLOV----SPORT prodavnica LASER Revija za ljubitelje prirode http://www.yu .

89 g. kutijasta olova i olova u obliku bombe (Arsley) pru aju veæi otpor pri letu kroz vazduh. Pored klasiènih olovnih ote anja. ovde æe biti data izuzetno potrebna tabela. soma i druge krupne ribe na velikim udaljenostima ili modernim metodama u kojima olovo slu i i za davanje inicijalne kontre ribi. sitnija olova (olovna saèma) se koriste kada se lovi na plovak mach. Ova olova su obièno u obliku loptica i štapiæa i njihova masa se kreæe u granicama od 0. mada se mogu naæi i posebno teška olova i do 100 g. kada se lovi silikonskim var- N 153 . Ovo posebno va i za pljosnata kutijasta olova.04 g pa sve do 1. Postoji bezbroj razlièitih oblika olova. Velièine ovih olovaca su standardizovane i date su im oznake. Koriste se obièno za tehnike povlaèenja i kotrljanja. bolonjez i ostalim plovkaroškim tehnikama. Mana ovih olova je što prilikom izvlaèenja lako mo e doæi do njihovog kaèenja za podvodne strukture. ali ne i masa. bureta (valjka). kutija (paralelopipeda i trapeza). ali vrlo loše stoje na samom dnu. postoji još jedan tip olovnih ote anja koja se kaèe direktno na vrat udice. eljenu daljinu i da daju potrebnu te inu samoj monta i kako bi joj omoguæila funkcionalnost. duguljasta i obla olova mogu se baciti na veliku udaljenost. ali su najpoznatija ona u obliku: bombi (suza).Olovo amena olova je da omoguæe plasiranje mamca na adekvatnu. ali su na dnu prilièno statièna. lopte i glave metka. Uobièajene mase olova za dubinski ribolov su od 15 do 60 g. Kao što se krupnija olova koriste pri dubinskom ribolovu. gde se u toku ribolova mamac pomera. namenjena lovu šarana. Aerodinamièna. Sa druge strane. Kako se u literaturi èesto mogu naæi njihove oznake.

Jig-glave mogu imati razlièite oblike u zavisnosti od metode za koju su namenjene.13 SG 0.27 No9 0.15 AAA 0.15 No6 0.22 No4 0.18 BB 0.154 Ribolovaèki pribor 2 alicama.29 No2 0.22 No10 0. pazite na svako olovce koje vam ispadne na obali i trudite se da ih nakon pecanja sve pokupite. Zato savetujem svima da koriste savremena ekološka ote anja izraðena od netoksiènih materijala. Ipak. eleo bih da uka em na èinjenicu da je olovo izuzetno otrovno za sav ivi svet. èini ga još opasnijim. ukoliko ne mo ete doæi do takvih ote anja.27 No3 0.39 metabolizam ne mo e izbaciti.18 No5 0. Njegova osobina da se nagomilava u organizmu. jer ga Oznaka No0 Te ina 0.13 (u gramima) (u gramima) Oznaka No7 Te ina 0. U nas su to poznate jig-glave.29 No8 0. DE .39 No1 0. Na taj naèin saèuvaæete ivi svet oko voda.

Zbog veæe ukupne površine naleganja kod pu nog prenosa. koji odvajaju dobre od loših modela. Veæi prenosni odnos garantuje veæu brzinu namotavanja strune. Najzad. zbog skuplje izrade.mo e biti izraðen u obliku pu a i u obliku tanjira. a sa druge strane omoguæava dalje zabaèaje posebno lakših mamaca. i oni koji ele da se bave modernim šaranskim ribolovom. vrlo je redak i prilièno podi e cenu èekrka.Mašinice ibolovaèka mašinica ili èekrk je bitan deo svakog ribolovaèkog pribora i sistema. nije vam potreban pu ni prenos. • prenosni mehanizam . pri èemu kontroliše strunu i ne dozvoljava da se višak strune naðe slobodan. sem u sluèajevima kada je to tehnikom ribolova zahtevano. ovaj je dugotrajniji i otporniji na habanje. jer ova tehnika zahteva odreðene moguænosti mašinica. zbog velikog broja radnih sati. Odnos vam je bitan samo ukoliko lovite varal- R 155 . adekvatno podešena vrši pravilno i konstantno umaranje ulova. Izuzetno bitna namena mašinice je da precizno i pedantno slo i strunu na kalem. • prenosni odnos . ugraðena koènica u mašinici. Namena mašinice je da omoguæi da se mamac zabaci na adekvatnu daljinu. Meðutim. Sem ukoliko ste zahtevni ribolovac i volite da umarate ribu okretanjem ruèice u oba pravca. jer je habanje mašinice izuzetno veliko. bez upotrebe koènice. Lepo slo ena struna se ne mrsi pri otpuštanju. Pri izboru mašinice treba se usredsrediti na neke detalje.pokazuje koliko puta æe se okrenuti špulna dok vi okrenete jednom ruèicu. Posebnu pa nju pri kupovini treba da obrate oni ribolovci koji ele da se bave varalièarskom tehnikom.

Veæina proizvoðaèa svoj proizvod oprema dvema špulnama: grafitnom i aluminijumskom.slu i da se na nju namota struna. Sem ukoliko ne lovite modernim šaranskim ribolovom. Najèešæi modeli su sa tri le aja i oni imaju pored le aja u glavi i jedan na kraju glavne osovine i jedan na voðici strune. Potpuno zategnuta koènica. Veæi broj le aja od tri.omoguæava ravnomerno namotavanje strune po celoj površini špulne.omoguæava ribi da slobodno izvlaèi strunu sve dok ribolovac ne kontrira. Tehnološki najnapredniji sistem za slaganje strune je “Worm Shaft” kod koga se struna sla e unakrsno. Lepo slo ena špulna omoguæava daleke zabaèaje i ne dozvoljava da se struna upetlja ili zaglavi na špulni. posebno ukoliko lovite sa lakim mamcima. usled pucanja strune ili ošteæena opreme.omoguæuju ravnomeran i miran rad mašinice. • kuglièni le aji . dok ona odlazi od ribolovca izvlaèeæi strunu. • koènica . gde je potrebna velika rezerva strune). kao i kada lovite upredenim strunama. • sistem za slobodni hod špulne . Obratite pa nju da se svi zupèanici i le aji oslanjaju na kuæište. koje je potrebno baciti na veliku daljinu. Minimalno je potrebno da se le aj nalazi u glavi rotora na glavnoj osovini. Danas svi modeli imaju bar jedan le aj. • kuæište . Aluminijum je skuplji i èvršæi i ovakve mašinice su mnogo trajnije. Ovaj sistem je bitan ukoliko se odluèite za varalièarsku tehniku. èešæe neopravdano di e cenu nego što podi e kvalitet èekrka. Po obliku najèešæe se razlikuju plitke i dugaèke špulne (namenjene dalekom izbacivanju lakih tereta) i duboke i kratke špulne (namenjene dubinskom ribolovu.je vitalan deo svake mašinice. dovešæe do sigurnog gubitka svakog malo krupnijeg ulova. ovaj mehanizam vam nije potreban. Ukoliko se ta le išta u mašinici prošire dolaze do lufta osovina.se danas izraðuje od aluminijuma ili od karbonskih materijala. Namena koènice je da umara ribu. Veæina ribolova koènicu ne koristi ili je koristi nepravilno. XY . • sistem za slaganje strune . Mora biti tako podešena da ne dolazi do loma štapa ili pucanja strune usled sile koju riba izaziva. • špulna .156 Ribolovaèki pribor 2 ièarskom tehnikom i u tom sluèaju odnos mora biti bar 1:5.

Karbonska vlakna (pogrešno nazvana grafitna) èine veliku grupu razlièitih materijala. Po svojoj konstrukciji štapovi mogu biti: • teleskopski . signalizira trzaj ribe. karbonskih vlakana i njihove mešavine. onda kada štap nije potrebno dugo dr ati u ruci i kada nije potrebno da budu du i od 5 m. Fiberglas štapovi su elastièniji. Zbog manjeg broja spojeva i moguænosti izrade punih delova ovi štapovi su jaèi i trajniji od teleskopskih. Mešavina karbona i fiberglasa je kompromis izmeðu cene i kvaliteta i veæina štapova na tr ištu spada u ovu grupu. Mogu biti i puni i šuplji. Generalno gledano. karbonska vlakna su lakša od staklenih vlakana (fiberglas) i koriste se za duge štapove ( od 5 pa do 12 i više metara) i za one štapove koje je potrebno dugo dr ati u ruci. • štek . jeftiniji i te i. amortizuje udare ribe i u kombinaciji sa mašinicom vrši umaranje ribe pri izvlaèenju. Prednost ovih štapova je mala transportna du ina.je štap od dva ili više delova kod kojih se jedan deo natièe na drugi.kod kojih se jedan nastavak uvlaèi u drugi. sa velikom varijabilnosti osobina. Mana im je relativna krtost i veliki broj spojeva. (izuzetno su osetljivi na upadanje peska izmeðu spojeva) Obièno se štapovi bez sprovodnika du ina od 2 do 7 m. jaèi. kao i za veliki broj štapova sa paraboliènom krivom savijanja. Moderni štapovi se izraðuju od fiberglasa. bolonjez štapovi i mach štapovi realizuju kao teleskopski štapovi.Štapovi amena štapova je da omoguæi precizno plasiranje sistema. Mana im je velika N 157 . za razliku od teleskopskih koji moraju biti šuplji. Uglavnom se koriste za dubinski ribolov.

4 m. 100-250g.9 m.radio021.co.C.) • akcija štapa . Pri izboru adekvatnog štapa treba obratiti pa nju na sledeæe karakteristike: • du ina štapa . • te ina bacanja (T.5 m. prvom i drugom treæinom (umereno brz štap .6) i pomno iti sa 5.5 do 7 m..pokazuje kako se štap saviju ukoliko se optereti optimalnom te inom.B.C.5 m.yu .6 do 4. Štap se mo e savijati samo vrhom (brz štap .6) i podeliti sa 16. (npr. a sa obale od 2.C.158 Ribolovaèki pribor 2 transportna du ina. 10-30g. 5-25g. Ukoliko elite da izraèunate kolika je idealna nosivost strune nekog I karbonskog štapa potrebno je T. prvom treæinom (brz štap .akcija “C”) i kompletnom du inom od rukohvata (spor štap . pretvoriti u grame (mno enjem sa 453. Najdu i štapovi šteke mogu biti dugi i 12 i više metara. za bolonjez tehniku koriste se štapovi od 2. za varalièarenje iz èamca 1. Jedna libra ima te inu od 453.4 do 3.akcija “B”).6 gr..3 do 3.ukoliko lovite štapom bez sprovodnika du ina je od 1. • test kriva (T. petvorili u T. 20-40g..akcija “A”). za mach tehniku 3.C.parabolik). ukoliko štap stoji paralelno sa zemljom. Izra ava se u librama (lb). Te ina bacanja se daje u vidu opsega vrednosti. pretvoriti u grame (mno enjem sa 453.B.. 50-100g. Pokazuje koliko treba da bude te ak teret koji okaèen za vrh štapa savija isti pod pravim uglom. Da bi T.) .8 do 2. 30-60g. potrebno je T.6 m i za moderni šaranski ribolov od 3.je ona optimalna te ina sistema za koju je štap predviðen. štekom od 3 do 14.) . Radio 021 radio koji povezuje ljude http://www.6 m.4 do 3.je karakteristika parabolik štapova.

IV deo: Tipovi ribolova u zavisnosti od terena .

Skoncentrišite se na one vrste kojih ima najviše. pa po ulovu se skoncentrišite na dalje pecanje. to su obièno i dobra mesta za lov.Predgovor IV delu potreba ribolovnih tehnika i sistema zavisi od tipa vode na kojima se lovi. probajte sa nekim opšte prihvaæenim mamcem ( mesni crviæi ili gliste). U PRVI HRVATSKI MJESE¨NIK ZA SPORTSKI RIBOLOV . U ovom delu biæe objašnjene neke specifiènosti vezane za lov na jezerima. Kada krenete na neku vodu treba imati na umu oje ribe u njoj uopšte ive. U engleskoj literaturi ova tematika se naziva jedinstvenim imenom “watercraft”. rekama i kanalima u zavisnosti od njihove velièine i doba godine. Ako idete na slepo. Ovaj termin u suštini oznaèava poznavanje karakteristika voda i ivota u njoj. lako æete primetiti mesta gde ribe dolaze do površine. Ukoliko se na vodi naðete predveèe ili rano ujutro.

Kako su ove vode zapreminski male. on nastavlja svoje kretanje uz liticu u dubinu i po dnu se vraæa u suprotnom smeru.45 kg.Jezera ajva nija karakteristika jezera je da se voda u njima vrlo slabo ili nimalo ne kreæe.4 kg i crvenperke. linjake i deverike do 1.2 kg. a za bli e detalje koristite polarizacione naoèare koje omoguæavaju da zavirite ispod površine. potrebno je da su bar delimièno okru ene vegetacijom. To je mesto gde generalno treba tra iti ribu. babuške i bandare do 0. bodorke. Zato je va no obratiti pa nju na vertikalnu komponentu kretanja vode u jezerima. kako bi joj delovi bili u stalnoj senci. U ovim vodama mo ete oèekivati šarane i štuke do 3. ali su one moguæe. Ova hrana se nagomilava odmah nakon prve prepreke (terase) na dnu. ukoliko im se lokacija Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Male bare 161 . Naime. koja je u tekuæim vodama malo bitna. sa sobom noseæi hranu sa površne i dna. Tra ite sledeæe stvari: • mehurove gasa na površini vode koji. Iz daljine mo e vam pomoæi dvogled. meðutim kada ovaj sloj priðe obali. obratite pa nju na pravac duvanja vetra. Na ovaj naèin se osigurava pravilna biocenoza u kojoj mogu da rastu biljke i ive i razmno avaju se insekti i ribe. Pronala enje pravog mesta svodi se na pronala enje znakova ivota u vodi. Površinski sloj vode uvek prati pravac vetra. Naravno ne mora biti svih ovih vrsta. Lov na jezerima N Lov ribe na malim plitkim barama-jezerima èija širina u najširem delu ne prelazi dve du ine štapa mo e biti izuzetno interesantna.

potièu od ribe koja rije dno. • Ukoliko pecate na samoj sredini svi waggler. Ovako “okaèena” primama æe poslu iti i da se sistem zabaci i da se riba primami. . deverika i linjak u potrazi za hranom na dnu • prstene na površini vode koje ostavljaju crvenperke loveæi insekte sa površine vode Zimi ribe tra ite u najdubljim delovima. buduæi na male dimenzije vode i njene male dubine. Pribli avanju mestu ribolova treba dati posebnu pa nju. budite oprezni sa primamom. Ovo je varijanta dubinskog metoda. Samo najdublji delovi mogu biti bez rastinja. a leti kada je sunèano u senkama koje baca drveæe. u kojima ima šarana i linjaka. a kada duva vetar bli e obali na koju vetar naduvava talase i hranu. Dohranjujte èesto i pomalo. mesni crviæi. jer je u ovim vodama ribu najlakše prehraniti. kukuruz šeæerac i gliste. Sitni mehurovi potièu od linjaka. Mamci za ove vode su: hleb (u svim oblicima). jer æe vas ribe osetiti. a krupniji od deverike i šarana • pokrete priobalnog ševara koga pomeraju šaran. kod koga se ne kaèi olovo niti hranilica. veæ se umesto ote anja uzima odreðena kolièina primame u rukci se stisne oko glavnog najlona i mamca. Od tehnika treba koristiti: • U vrlo plitkim barama. Bare su retko dublje od 2 m i obièno imaju meko dno obraslo biljkama. Uradite to što tiše i pa ljivije. Generalno gledano. • Na ivicama trave treba loviti na samom dnu i za tu svrhu je najbolji lift-float metod. deverika i linjak u potrazi za hranom • pomeranje listova lokvanja koga gurkaju crvenperke u potrazi za pu evima • zamuæenje vode koje u plitkoj vodi mogu praviti šaran. Mašinicu treba ostaviti nepreklopljenu ili koristiti onu sa baitrunner-om kako bi riba slobodno uzela mamac.162 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe pomera. pole i pec-pec sistemi se mogu koristiti. sa proleæa uz travu gde se mresti. treba koristit freeline metod.

ribu treba loviti sa obale na koju vetar duva. pa sve do ultrazvuènih sonara koji mogu dati detaljnu sliku dna. dolazi do naginjanja ove linije vode i to tako što se ona prostire od površine vode na strani od koje duva vetar. U ovim dubinama ribu treba tra iti samo zimi. na dubinama do 3 m klasiènim dubinskim sistemima za lov grabljivica ili balerinom. a sve pliæa ka centru. Za lov šarana. U zavisnosti od toga kako je ovakvo jezero nastalo. Kod ovih jezera nije redak sluèaj da su najdublja upravo pri obali. treba obratiti pa nju na temperaturnu slojevitost ovih voda. Odavde treba zakljuèiti.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 163 Bilo da su prirodnog porekla (obièno u planinskim krajevima gde je došlo do plavljenja prirodnih udubljenja) ili veštaèka (šljunkare ili ciglane) ove vode su idealne za ivot velikog broja krupnih primeraka riba. i njegovo dno mo e biti sasvim pravilno (kao kod bazena) ili izuzetno slo eno. Ovo pravilo va i tokom cele godine osim zimi. Ukoliko se odluèite za lov šarana na dnu. dok je na dubinama veæim od 6 m temperatura stalna i iznosi 4OC. babuške i deverike mogu se koristiti svi poznati sistemi za dubinski ribolov i sistemi za moderan šaranski ribolov. Obratite pa nju na rezultat merenja dubine. kada su gornji slojevi vode prehladni. sa tim da šaran i bandar mogu porasti izuzetno veliki. Za ovu svrhu mo ete koristiti razna pomagala od onih koja se montiraju na kraj strune i kojima se meri dubina u najbli oj obalnoj zoni. da u trenucima kada duva vetar. Ukoliko duva izuzetno sna an vetar. Štuke i bandare lovite u priobalnom pojasu. Dakle. Od presudnog znaèaja za uspešan ribolov je upoznavanje sa strukturom dna. kada treba iæi na suprotnu obalu. Ovo posebno va i za ciglane i šljunkare zbog specifiènog naèina vaðenja materijala u trenutku formiranja udubljenja.ciglane i šljunkare . Pored slike dna. sa puno kaskada i prepreka na dnu. tra ite in na samoj sredini pri površini vode koristeæi waggler sistem. koristite uljne-masne mamce i uljane atraktore i mirise. imajte na umu da na velikim dubinama nema mnogo svetlosti i da riba mamac mora naæi po “njuhu”. Naime temperatura vode se u toku godine menja u gornjih 6 m vode. Ukoliko lovite bodorke. Mala duboka jezera . Kao što je i reèeno u ovim vodama ive gotovo sve vrste riba mirnih voda. pa sve do najveæih dubina na strani ka kojoj duva vetar.

pa se tada i ostvaruju najveæi ulovi. ispod svake strukture koja se nadvisuje nad površinu. Gradska veštaèka jezera . kao i kod svake prepreke na dnu. Ukoliko lovite karaše ili sitnu belu ribu pri obali koristite najlakše moguæe sisteme i duge pec-pec štapove i sisteme. Obale su ureðene i mogu biti šljunkovite u obliku pla a ili betonske sa oštrom promenom dubine u priobalju. odluèite se za adekvatan dubinski pribor. meðutim brojnost njihove populacije je u direktnoj srazmeri sa kolièinom priobalnog rastinja. šarani i klenovi obièno èine ribolovno vredne ribe. ribe postaju manje oprezne i treba ih tra iti u pliæim delovima.164 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Kod nas ima dosta gradskih jezera. Na ovakvim vodama. karaši. kukuruz. U nekim od ovih voda ima i štuka. Šarana u ovim vodama treba tra iti u svim dubinama. durbaka ili èikova. U letnjim su mesecima namenjena rekreaciji graðana. hleb i mesne crviæe. crnu glistu. Klen se mo e loviti svim dubinskim sistemima i varalièarskom tehnikom. obièno gradnjom zaštitnih brana ili ispunjavanjem pogodnih udolina vodom. obratite pa nju na ostale ribolovce. glista i konoplja. Za šarana mo ete koristite sve dubinske i moderne sisteme. Somovi. Soma danju treba tra iti u najdubljim delovima. Karaša tra ite u samom priobalju kao i na mestima gde se dubina naglo menja. Voli sunèane intervale dana i dane kada duva blagi povetarac i obièno se zad ava na mestima gde je dno èisto i prekriveno muljem. mesni crviæi. Kada birate mesto. lako æete naæi dobre pozicije. kako nema ljudi na obali. Dubina im se postepeno poveæava i u najdubljem delu ne prelazi 4 m. U smiraj dana i noæu. ribolov je ogranièen u periodu “van sezone kupanja”. kasteri. koja su veæinom nastala veštaèkim putem. Na ovim jezerima obièno ima dosta pecaroša i posmatrajuæi njih. Mo ete probati i varalièarenje. a kao mamac dobro su se pokazali boili. Noæu som kreæe u potragu za hranom i dolazi u pliæake. Klen se kreæe u jatima i to sitniji pri površini. Voli sunèane intervale dana. a krupniji bli e dnu. Ukoliko lovite soma. i u senci. Kao mamac koristite ito. Pecajte sa one strane ka kojoj duva vetar. Kada u vodi ive i štuke. a kao mamac koristite d igericu. Èesto prilazi obali i hrani se u samom pliæaku. Oko ovih jezera obièno nema nikakvog visokog rastinja koje bi bacalo senku na vodu.

crvenperka ili karaš kao ivi keder. U priobalju. Na ovakvim vodama tra ite sledeæe detalje: • priobalni pojas obrastao u travu . tra ite je u starom toku i na najveæim dubinama. linjak i crvenperka rado ostaju u pliæaku. Izuzetno su privlaèna za sve vrste riba. sa obzirom da se u tim delovima nagomilava hrana¸.dodaju novu sve u vodu u glavnu masu i stvaraju mesta sa najbr im tokom. Ova jezera su delo ljudskih ruku i nastala su podizanjem brana na rekama. a voda ima najviše kiseonika. belu ribu lovite finim pec-pec alati- Akumulaciona jezera . ribu tra ite na mestima gde on najsna nije kovitla vodu i na strani obale ka kojoj duva. bandar i bodorka odlaze u najdublje delove ovih voda. Takoðe. a grabljivice u toku cele godine da iz nje napada sitnu ribu • pumpne stanice i prelivnice .privlaèi ribe sa proleæa da se u njemu pari. mesta su gde se krupniji primerci riba rado zadr avaju. • potopljene strukture . a dubina najveæa. Ova jezera imaju blagi tok u smeru kretanja osnovne matice i pru aju velike moguænosti za lov kapitalnih primeraka. Leti. deverika. za vreme najveæih vruæina. riba se više hrani predveèe i u toku noæi. • zid brane ili prelivnice . odnosno beovica ili sitna sunèica kao parèe mogu dati izuzetne rezultate.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 165 mali plavac. Na ovim vodama mo ete naæi sve vrste riba koji ive u slatkim vodama vašeg regiona. Raèunajte da je u tom delu strujanje najjaèe. Ovde se misli kako na eventualne potpoljene graðevine. štuka. ukoliko je izuzetno toplo u toku dana. tako i na mala uzvišenja i ostale interesantne strukture. Za deveriku na dnu koristite klasiène metode dubinskog ribolova uz hranilicu.je obièno najdublji deo akumulacije po kome ribe dna patroliraju u potrazi za hranom. dok šaran.je mesto sa koga se lako mo e zabaciti u samu maticu.nastale akumulaciom vode. Uzvodno od brana dolazi do nagomilavanja vode i stvaranja jezera. Kada duva blagi vetar. Lovite je na mesne crviæe i gliste. • originalan tok matice . Nakon dolaska na vodu treba locirati aktivnost ribe.

Pretra ite što veæi prostor. durbaka ili sitnih ribica kao mamaca. d igericu ili mrtvu ribu. dobro bi bilo da napravite priruènu kartu dna. muvanjem ili klasiènim dubinskim metodama. hleb i ito. Lovite ga varalièarskim metodama. crnu glistu. Smuða æete naæi u starom toku kod potopljenih struktura. potrebno je da se tu i usidrite. rovca. dodelite taèku na karti i kraj nje upišite dubinu. Ona bi kao osnovu trebala da ima ucrtan oblik jezera i veæih nepomiènih struktura na obali. a u dubini svim dubinskim i modernim šaranskim tehnikama sa kukuruzom šeæercem ili boilijima. koji slu e kao orijentiri. U brzim delovima vode. jigovanjem. mrtav ili parèe) sa obale. Varalièarite sitnijim varalicama ili koristite dubinske ili plovkaroške metode uz upotrebu crnih glista. ukoliko tra ite mrenu ili skobalja. Pre svega treba upoznati dno i strukture na njemu. dubinskim ili plovkaroškim metodama ( iv keder. Mamac treba da je mrtva ili iva riba ili parèe. a kao mamac koristite durbaka. Po vodi se kreæite što tiše. Iako iz èamca mo ete koristiti sve metode ribolova. Svakom mestu kome odredite dubinu. dve tehnike Lov iz èamca . Verovatno æete pored manjih struktura na dnu. mo ete probati metode kotrljanja i zastavice. kako bi minimalno uznemirili ribu. Iako vam se mo da èini da jezerska voda ne teèe.166 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe ma na mesne crviæe. Tra ite je u priobalnim delovima uz trsku ili leti na velikim dubinama uvek tamo gde je riblja mlað. od kojih su najva nije: moguænost preciznog pronala enja mesta gde se riba okuplja i moguænost korišæenja svih poznatih tehnika ribolova. a ukoliko planirate da više puta izaðete na vodu. uz uticaj strujanja vazduha nad površinom. pomeriti vaš èamac. Kada naðete pogodno mesto. Lov iz èamca nudi niz prednosti. Soma tra ite na samom dnu i lovite ga klasiènim dubinskim metodama. Te linije oznaèavaju terase na dnu i obièno se u njihovoj blizini nalaze jata riba u potrazi za hranom. To je iz èamca lako. èamca ili brane i ustave. Bandara nešto dalje od obale i ispod brane i prelivnice. kao i kod podvodnih prepreka. Šarana mo ete loviti u priobalju lift-float metodom sa hlebnim mamcima. jer ste mobilni. ona æe ipak vremenom. pronaæi i više taèaka koje su na istoj dubini i mogu se spojiti linijom. Štuku lovite varalièarenjem. gliste.

ukoliko je gornji sloj hladniji. jer se ribe još nisu povukle na mirovanje. deverika i plotica se zimi najèešæe i najupešnije love. gde ima potopljenih panjeva i gde se obalno drveæe natkrivljuje nad vodom. Kada nema posebnih termalnih tokova ili izvora opšte pravilo va i: ukoliko je gornji sloj topliji od 4OC. Generalno gledano. Štuku tra ite blizu potopljenih ostrva. Mamac uvek bacite sa dublje strane ove škrape. spremajuæi se za predstojeæu zimu. pa je bolje napraviti zalihu istih još u toku jeseni. pecajte u priobalju. u prvoj polovini jeseni pecajte bli e strani ka kojoj duva vetar. Ipak. Procena o mestu ribolova zavisi od ukupne temperaturne slike vode. Nagli skok temperature mami ribu iz skloništa. Štuka. pecajte u najdubljem delu. Štuke zimi umeju da se okupe na istom mestu. ako je moguæe pecati. Ukoliko se odluèite da zimi odete u ribolov. Takoðe birajte sunèane dane. bandar. buduæi da je vetar uskomešao kompletnu vodu i izjednaèio temperaturu. Ribe su hladnokrvni organizmi i njihova ativnost zavisi od temperature sredine u kojoj ive. Ukoliko je vetar umeren. najbolje mesto je mesto gde dno skokovito menja dubinu. potopljene strukture pri stvaranju akumulacije su lovna mesta. na mestima gde raste vodena trava. Lov sa jeseni Lov zimi . nemojte menjati mesto. bodorka. Dugotrajno ili naglo zahlaðenje umiruje ribu i ona se sakriva u skrovište retko jeduæi. to mo ete raditi po celom jezeru. Ono što sa jeseni tra ite su najtoplija mesta u toku. a u drugoj (onoj bli oj zimi) lovite na strani sa koje vetar duva. Tu su i zidovi brana i prelivnica. najdublji delovi vode i stara korita. Štuku lovite varalièarenjem ili joj ponudite mrtvog ili ivog kedera. Kedera æete vrlo teško naæi zimi. Kada duva jak vetar. Riba je izrazito aktivna i sakuplja se u tim slojevima. kao i pumpne stanice na obali. Kada ulovite jednu. Jesen je interesantna za lov. veæ se ubrzano hrane.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 167 daju najbolje rezultate: varalièarenje grabljivica i plovkarenje uz loosefeeding tehniku primamljivanja svih vrsta riba. raspitajte se gde riba radi i u kom delu dana.

Bodorku. kukuruz šeæerac. olovno ote anje smanjite na minimum. a u pripremi je i poèetak rada škole ribolova i sekcija u svim gradskim osnovnim školama u Loznici. deveriku i ploticu tra ite u najdaljim i najdubljim delovima vode. jer se ribe zimi brzo zasite. ali pretra uju mnogo manji areal. Loznièki ribolovci pobednici su mnogih takmièenja i osvajaèi lige trofeja na nivou Jugoslavije. Danas ima oko 1500 èlanova meðu kojima je i znatan broj pripadnica lepšeg pola. 9. gh Opštinska organizacija sportskih ribolovaca "DRINA" u Loznici osnovana je 24. marta 1950. Uvek su u jatu. Udru enje ima èetiri stalno zaposlena radnika. a sve ostale funkcije se obavljaju volonterski.drina-lo.yu OOSR "DRINA" Loznica Vuka Karad iæa 9 Tel: 9938115874376 e-mail:drina@verat. Ove ribe se i zimi hrane kao i leti. durbak i kasteri. Prostorije udru enja OOSR "DRINA" nalaze se u Loznici u ulici Vuka Karad iæa br. ali i dece i omladine. kada potpuno miruju. Ne vole preterano hladne dane.org. http://www. godine i veæ tada je bila najmasovnija u slivu Drine. Dobro vreme za lov je nakon obilne kiše koja ume da zamuti vodu jezera. Kako je griz zimi slabiji nego leti. Ukoliko lovite dubinskim metodama. ito. u èijem je sklopu i klub ribolovaca. Zimi su uvek u jatima. plovkaroške i mach tehnike su pokazale najviše uspeha.net .168 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Bandara lovite na istim mestima gde i štuku. Mamac mo e biti hleb. Primama treba da je vrlo laka i retka. Varalièarenje sitnijim varalicama i dubinske i plovkaroške metode sa mrtvom (slatkovodnom) ili ivom ribom. U starom toku i uz prepreke na dnu. durbakom ili glistom daju odliène rezultate. Udru enje izdaje sopstveno glasilo pod imenom "Loznièki ribolovac". Knjiga “Tajne ribolova 1” je zvanièan ud benik škole ribolova OOSR “Drina”.

u pliæim delovima kod kojih je dno obraslo travom i na mestima gde se ukršta brz sa sporim tokom. Sa jeseni mo ete loviti sve vrste ribe u glavnoj struji koristeæi sve raspolo ive tehnike. leti i sa jeseni. Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Brze. kotrljajuæeg olova i sve tehnike sa hranilicom. koristeæi tehnike freelining. Leti je najbolje iæi u potragu za klenom i mrenom i to u najbr im delovima toka. klena. stopa mosta ili krupnijeg kamenja ili panjeva koji izviruju iz toka. Bodorku. kleniæa. štuku i bandara tra ite u delovima sa najsporijim tokom vode. štuku. klena i kleniæa tra ite na mestima gde se priobalno rastinje naginje nad vodom. Lov na rekama V U ovim vodama mo ete naæi mrenu. u svojim dubinama kriju kapitalne primerke svih ribljih vrsta i svaki izlazak na vodu zaèinjen je tom moguænošæu nesluæenog ulova. na nizvodnim stranama ostrvaca. posebno u malim zalivima u koje glavni tok ne ulazi. ribe lako putuju iz jedne reke u drugu. predveèe mo ete oèekivati mrenu i klena. Da bi saznali kakvo je dno na mestima sa dubokom vodom. Mrenu. Ukoliko je glatka i dno je peskovito i glatko na tom mestu . troting.Reke eæina ribolovnog iskustva je upravo sa reka. èiste reke 169 . na mestima gde glavni tok potkopava obalu. bodorku. kao što su Dunav i Sava kod nas. Velike reke. u depresijama dna (koje jedino mo ete otkriti merenjem dubine olovom). Buduæi da su one uvek deo neke veæe vodene mre e. Zimi se treba odluèiti za klena. Samo se tako mo e objasniti redovni ulov planinskih riba i u ravnièarskim rekama. uvek obogaæujuæi broj vrsta. posmatrajte površinu vode. bandara i reðe deveriku.

tehnika kotrljanja olova i tehnike freelining-a su idealne za ovaj deo reke. U ovom delu se prvi put pojavljuje trava na dnu. tehnike sa hranilicom. Kada plovkarite. Obavezno odredite dubinu toka. laying on tehniku i lov mrtvim i ivim kederom za štuku. mesta gde se dubina dna Spore. sve dubinske tehnike. i Elodea sp. Tra ite ih u mirnijim tokovima. Nosivost strune mora biti bar 2.3 kg ukoliko lovite mrenu ili klena. Poslednji.4 kg za ostale sitnije vrste. Ovakva kaèenja su najèešæa baš kod ovih voda. Od mamaca koristite gliste.170 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe kleniæa. najdublji i najsporiji deo toka je stanište i najkrupnijih primeraka. Buduæi da je tok ovde uzak.45 g do 0. koji su upravo dizajnirani za ovu svrhu.8 g. mo ete naæi mrenu. Meðu njom se èesto krije štuka. U depresijama dna. Obale ovih reka su gusto obrasle travom. smanjiæe moguænost da oterate ribu. Jaèi štapovi i struna samo mogu biti od pomoæi kada vam se udica zakaèi za predmete na dnu. imaju najmanju dubinu. Ove reke mo emo podeliti u tri dela. a sam pravac reènog korita je vijugav. a 1. Ovo su bez sumnje najte i tereni za lov. lokvanj naseljava nešto dublje vode. Kada lovite dubinskom metodom kompletan sistem ne bi smeo da bude te i od 60 g. pa samim tim i najzanimljivije. U delovima sa ustaljenim tokom lovite klena. Tra ite mesta gde tok meandrira. Olovca postavite bli e udici. durbake. Tihi pristup. koristite najlakši pribor koji funkcioniše. a od tehnika koristite troting. Nemojte podceniti snagu reènog toka. ribe opa aju sve dogaðaje na obali. Plovkaroške. bodorku i štuku. U ovom delu toka. hleb i kulju. Ove vrlo spore reke sa malom širinom i promenjivom dubinom kriju u svojim tokovima vrlo krupne i æudljive ribe. Mesta obrasla Potamogeton sp. U drugom delu reka usporava i poèinje da stvara nanose na dnu. Prvi. ravnièarske reke slabog intenziteta toka . pa je poznavanje samog mesta veoma bitno. Uvek koristite ote anja veæe mase i krupnije plovke. najmanji i najbr i je kod izvorišta. bodorku i crvenperku. a mesta bez trave odaju najdublje delove toka. koristite Avon plovke nosivosti od 0. korišæenje odela prirodnih boja i dugi štapovi. bez obzira da li koristite plovkaroške ili dubinske tehnike.

Depresije su vrlo èeste u ovim tokovima. Ispod vode. mušièarenje. bandari. bandari. najsporiji delovi toka su staništa bodorki i druge bele ribe. Najbolje je obiæi reku u periodu kada je vodostaj nizak i kada je voda bistra. skobalji i lipljeni. U najbr im delovima rado se skupljaju pastrmke i lipljeni. štuke. Mesta gde grane priobalnog rastinja gotovo dotièi površinu omiljena su mesta klenova. Uopšte uzev. bolognese tehnika. mesta sa potpoljenim panjevima. kao i varalièarenje. a ukoliko su èiste i pastrmke. mrene. ali i veliki broj njihovih pri- . kleniæi. nizvodnim mestima koja su obrasla travom na dnu kriju se mrene. varalièarenje. muvanje. Mesta gde se ribe okupljaju su obrasla podvodnom travom. u njegovom korenju se obièno kriju najkrupniji klenovi. u pliæim. menjaju brzinu toka. kao i (depresije) udubljenja u dnu. Poznavanje toka je od presudnog znaèaja za uspešan lov. vo nja mamca po dnu.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 171 polako poveæava (pla e i mesta gde stoka rado pije vodu) i mesta gde se priobalno rastinje naginje nad vodom. Koristite sve vrste plovkaroških i dubinskih tehnika. sitne udice i najkrupnije mamce koje mo ete kaèiti na njih. korenje ovog drveæa probijaju korito reke i stvaraju mre u u koju se rado kriju veliki bandari. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike plovkarenja. Male reke srednjeg intenziteta toka Velike mutne reke U ovu grupu spadaju pre svega Sava i Dunav. Štuka mo e biti na ivicama depresije odakle napada sitnu ribu. Lovite ispod mostova. Po pravilu tok im je krivudav i promenjive brzine u zavisnosti od nagiba terena i širine korita. tanke najlone. a sa strane štuke i bandari. Ukoliko su depresije u samom priobalju i ukoliko ih natkrivljuje drvo. U njima ive bodorke. koje treba loviti na samoj površini predveèe. Kaskade su mesta gde se voda preliva. Za lov na ovim vodama koristite lak pribor. Ostrvca i druge strukture u vodi. kleniæi i klenovi. Ovo su omiljena mesta mrenama. U nešto sporijem delu toka su klenovi i kleniæi. pritom se peni i puni kiseonikom. klenovi. freelining. U njima se okupljaju bodorke. kao i lak dubinski ribolov. Leti je nizvodna strana kaskade puna ribe.

8 m. Na velikim i plovnim rekama. na dnu. obale su gotovo vertikalne i odmah posti u maksimalnu dubinu. blizu drveæa ili bunja koji se nadvisuju nad vodom. tu su i crne gliste i pijavice. Durbak je jedan od naj ilavijih. Ovakve reke su staništa velikog broja riba. odakle vrebaju plen. Najdublja mesta su mesta gde se okupljaju najkrupnije deverike i babuške. Bobice zove i gloga mogu biti u tom sluèaju izuzetni mamci. mada se mogu naæi i u dubljim delovima toka. Kleniæi vole nešto br i tok. Ova mesta su izuzetno interesantna za jedan broj riba. Mrene se nalaze u brzom toku. kao što su sir ili mesni narezak. pa dubina mora odmah do obale biti veæa. ali se rado pribli avaju obali kako bi lovili belu ribu. sa tim da se smuð obièno nalazi u donjoj polovini. kako se pri niskom vodostaju brod ne bi nasukao. obratite pa nju da ostanu pokretljivi na udici. kao i varalièarenje i muvanje. uvek uz neku potopljenu strukturu i nad dnom koje je èvrsto. Klenovi se obièno nalaze na istim mestima. Šarani se obièno zadr avaju u pliæoj vodi. Kada birate mamac na ovim vodama. Bodorke i drugu sitniju belu ribu najlakše je naæi uz obalu na dubini od 1. a bucov u gornoj polovini vode. onda razne vrste glista i mesnih crviæa. bodorke. Bandari se nalaze na istom mestu. plovkarenje. Dokovi su pre svega namenjeni lakom pristajanju brodova. kod veæih gradova i industrisjkih centara grade se dokovi i marine kako bi se omoguæio brz promet robe. crven- Reèni kej i marine . sa tim da je brojnost jedinki salmonidnih vrsta vrlo mali i gotovo ih je nemoguæe uloviti. pa èak i salmonida. uz trsku i ševar. Koristite najmirisnije mamce. koji u donjem toku imaju izuzetnu širinu i dubinu. linjak.172 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe toka. Tu se danju nalazi som. obratite pa nju da je miris i vibracija ono po èemu æe ga ribe pronaæi. Štuke se obièno zadr avaju u priobalnom rastinju. Po pravilu. a za uspešan ribolov treba poznavati osobenosti ovih lokacija. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike dubinskog ribolova sa hranilicom. Uz trsku se mo e naiæi i na jato babuški. Samo dno je ravno i bez prirodnih struktura. iznutrice ili fermentisane itarice. posebno mesta gde se dno polako uzdi e. Ukoliko kaèite ive mamce. Ove lokacije rado naseljavaju deverike.2 do 1. Smuða i bucova treba tra iti u sredini toka.

dok se u nekim sluèajevima mogu naæi šarani u velikom broju. beovice. Marine su zimi mnogo mirnije nego leti. pa se u ovim vodama uspešnije lovi u toj sezoni. Izuzetno je bitno pratiti gde se raèiæi nalaze u toku dana. bli e reci. bandaru i ponekad klenu najprimamljivije je varalièarenje. Ono što sve ove ribe privlaèi je obilje hrane koja se nagomilava na ivicama obale i ispod brodova. Pored varalièarenja lov dubinskom metodom bez hranilice primeren je grabljivicama. Najbolje je koristiti monta e sa klizeæim plovkom. sa obzirom da se lovi uz samu obalu ili uz ivice broda ili splava. Èak i klenovi rado naseljavaju ova mesta. gde love bodorke i drugu sitnu ribu.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 173 perka. pa sve do 1/3 dubine. štuki. gde vrebaju ribu iz zasede. linjake i šarane. Štuke se takoðe kreæu na samom dnu. na samoj površini . dok za lov na dnu treba koristiti jedno. Od tehnika lova u ovim vodama. Osnovna hrana skoro svih riba (sem štuke i bandara) u ovim vodama je reèni raèiæ koji ivi u velikom broju u ovim vrlo slabo pokretljivim vodama. Neretko se mogu naæi kako se zaleæu iz sredine vode ka obali. Zimi se oni spuštaju gotovo do dna. leti je lov moguæ samo u smiraj dana i noæu. U veæini sluèajeva raèiæi se nalaze neposredno pored vertikalnih zidova doka. Na samom dnu treba tra iti deverike. a sa hranilicom ostalim vrstama riba. Plovkarenje je izuzetno efikasno. Ribe treba i tra iti upravo na tim mestima. ali veæe olovo. štuke i bandari. bez obzira na dubinu vode. jer se onda mo e precizno zabaciti plovak na eljeno mesto. Brane i ustave . sa tim da se leti okupljaju u najtoplijem delu vode. splavova i èamaca koji su tu ukotvljeni. grabljivicama. kada se riba nalazi bli e površini sistem treba opteretiti ravnomerno malim olovcima. odnosno u toku godine. bez obzira što oni više vole tekuæe vode. Ukoliko se lovi metodama sa fiksnim plovkom. Ukoliko marina ima deo obale koji se polaku spušta u dubinu i koji je obrastao rastinjem na tim mestima potra ite bodorke i crvenperke. Bodorke se nalaze uz zidane strukture na kojima ive alge kojima se one hrane. Klenove tra ite na samim ulazima u marine. sakrivene iza potopljenih struktura u vodi. Kod izuzetno aktivnih marina. tra ite ih i ispod dokova i èamaca.

prolazi kroz mlin i vraæa u prvobitan tok. dok se kod mlinova iz glavnog toka odvaja jedan krak. Takoðe. lovite je dubinskim metodama sa hranilicom na kastere. Mrenu tra ite u samom bazenu. Nizvodno od ovih mlinova. a lovite je sitnim varalicama i mušicama. mesni narezak. jer je tu koncentracija hrane najveæa. Bandara lovite u svim delovima toka varalièarenjem. Klena lovite u svim delovima vode troting metodom i dubinskom metodom na hleb. Deveriku tra ite u najdubljim delovima bazena i u mirnim zalivima. Mlinovi pogonjeni reènom strujom su vrlo èesti u Vojvodini. dubina bazena opada. u repu. metodama sa hranilicom na crve. sir. crviæe. Upravo ovaj prelaz izmeðu bazena i nastavka toka reke (rep) daje najbolje rezultate u ribolovu. Lovite je dubinskim metodama na durbaka ili mesni narezak. mrene. Površinsko strujanje je od prelivnice. Na ovim mestima dolazi do jake turbulencije vode. Štuku tra ite u priobalnom podruèju i mirnim zalivima. kastere ili konolju i troting metodom na crviæe i kukuruz. Lipljena lovite u repu i odmah nakon njega troting metodom na crviæa ili mušièarenjem. skobalji i smuðevi radije naseljavaju kamenito. sve dok se ne izjednaèi sa dubinom toka reke u nastavku. u toku reke odmah nakon repa i u najbr im zalivima. mlinovi su stalni izvor hrane za ribe. i varalièarenjem malim varalicama. Obratite pa nju na sam tok vode nakon prelivnice. stvaraju se bazeni vrlo slièni onima kod brana i ustava. glavna razlika ova dva terena je u tome što se kod brana i ustava celokupan tok vode usmerava preko ustave. kukuruz šeæerac ili durbaka. Deverike i šarani više vole mekše dno. Meðutim. hleb i kukuruz šeæerac. gliste. a lovite je varalièarenjem ili troting i dubinskim metodama na mrtvu ili ivu ribu. tvrdo dno. Jako vrtlo no strujanje stvara nizvodno od prelivnice duboki bazen. Na ovom mestu se mogu naæi deverike. dok je strujanje na samom dnu ka prelivnici. u najdubljim delovima Mlinovi . Kako idemo više nizvodno. troting ili dubinskom metodom na durbaka ili sitnog kedera. Pastrmku tra ite u samom vodopadu i u najbr em toku. Vrste riba koje naseljavaju ova mesta zavise od tipa dna. malu mrtvu ribicu.174 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Ove dve strukture su izuzetno produktivne i ribolov se obièno odvija na nizvodnoj strani.

posebno ukoliko je ostrvo dovoljno široko da stvori zaton vrlo sporo tekuæe vode. ukoliko u zatonu ima dosta mulja. Bandari se okupljaju na ovim mestima. U ovom zatonu deverike rado zimuju. Vrlo retko se ostrva nalaze na samoj sredini toka. u gornjoj polovini vode. odakle vrebaju sitnu ribu. U ovom sluèaju. meðu ševarom i trskom. Reèna ostrva su mesta koja pored obilja hrane. Na velikom broju ostrva nema ljudi i ribe ova mesta rado prihvataju kao staništa. odakle vrebaju sitnu belu ribu. Ukoliko je ostrvo slabo poseæeno. Velike štuke mo ete naæi u svim priobalnim delovima ostrva. koja nagomilava hranu sa nizvodne strane ade. ribama pru aju odliènu zaštitu. u sumrak ili u prvih par sati nakon zalaska Sunca. Treba ih loviti kako dubinskom metodom. lov iz èamca je neprikosnoven. jer mo ete priæi svakom delu vode i ponuditi mamac. Deverike tra ite sa nizvodne strane ostrva. Loviti oko ostrva na velikim rekama mo ete iz èamca ili sa obale ostrva. kao i waggler tehnike kod kojih se mamac spušta nizvodno nošen strujom. Koriste se sve tehnike lova iz èamca. Bodorke se obièno zadr avaju u jatu na sredini bazena.reèna ostrva Mostovi . Najbolje ih je loviti waggler metodom. Ade . Ovako nesimetrièno postavljena dodatno stvaraju turbulenciju u vodi. Klenovi i mrene se zadr avaju uz sam mlin. obièno u jaèoj struji pretra ujuæi dno (mrene) i površinu vode (klen). uglavnom se koriste dubinske metode ribolova. jer su dna bazena prepuna balavaca i ru a kojima se oni rado hrane. koga obièno dele na dve struje i ubrzavaju ga. Linjak se nastanjuje na istom mestu. tako i varalièarenjem. kriju se štuke. Pri dnu. Na uskim rekama.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 175 bazena i treba ih loviti dubinskom metodom na hleb ili ito. troting tehnika. Ono što ostrva èini interesantnim je što se nalaze u sredini toka. Ubrzan tok vode sa strana ostrva produbljuje reèno korito u kome se riba zimi rado zadr ava. moguæe je zabaciti sa reène obale do obala ostrva. Treba ih tra iti kako na dnu. tako i u najpliæim priobalnim delovima.

Ova ušæa su posebno interesantna sa poèetka leta kada se ribe mreste i u vreme najveæih vruæina. deverika. Na njegovoj nizvodnoj strani okupljaju se bandari i deverika.na ovim ravnièarskim ušæima mo ete naæi štuku i bandara kako vrebaju iz trske. Waggler i tehnike sa kliznim plovcima koristite kada je voda izuzetno duboka i onda kada su potrebni daleki zabaèaji. mrene i kleniæi. pritom menjajuæi tok vode. Srednji stub. Nizvodno od mosta lovite dubinskim metodama sa ili bez hranilice. Za ribe dna koristite dubinske tehnike sa hranilicom ili bez nje. kada ribe dolaze u ove vode pune kiseonika. kako bi se uticaj toka na strunu smanjio. U ovom bazenu rado se nastanjuju klenovi. spira deo naslaga na dnu i produbljuje ga. kod neviseæih mostova. U zimskim mesecima veliki broj ribljih vrsta upravo dolazi do ušæa manjih reka u veæe kako bi prezimile na veæoj dubini. bodorka. treba tra iti i štuku.176 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Most se svojim stopama oslanja o reèno korito. bez obzira na velièinu tokova koji ga èine ribe rado naseljavaju. kada se lovi na crviæa i kastere. Pri lovu klena i mrene troting tehnika je odlièna. Mamac treba puštati niz tok ispod lukova mosta.je mesto gde se na malom prostoru mo e naæi veliki broj razlièitih ribljih vrsta. tamo gde je dno ostalo prekriveno muljnim nanosom velike reke mo ete naæi bodorku. Generalno gledano tri tipa ušæa su: • Ušæe brzog toka u spori . Zimi se na ovim ušæima mogu izuzetno Ušæa . štuku ili bandara. dok par metara dalje. klen. Svako ušæe. Sama senka koju most baca na površinu privlaèi ribe. Kako se nalazi u sredini toka efekat koji on èini je slièan ostrvu. U njima se rado zadr avaju bandari. stvarajuæi kameno-pešèano dno sa dubljim bazenom. je obièno mnogo veæi. dajuæi joj sigurnost. podignite vrh štapa više. Troting tehnika se koristi u br em delu toka. Jako komešanje vode. Ukoliko nema mnogo grabljivica. Ukoliko je tok jak. Ispod mostova se èesto nalaze jata mrena i klenova. u zavisnosti koju ribu èekate. Ukoliko je obrastao trskom. deveriku. Obièno na ovim mestima voda blago ubrzava i stvaraju se depresije dna. linjak i šaran se mogu veoma uspešno loviti. • Ušæe slabog sporog toka u brzi masivni tok .

koji svojim pokretima izazivaju ribu da napadne. riba je bli e obali. Ukoliko se odluèite da idete u lov kada je nivo vode visok. izmorena vraæa u staništa i potrebna joj je ekstra hrana. Dubinske tehnike se takoðe mogu koristiti sa velikim uspehom. Kada lovite u ovim uslovima obratite pa nju da je prozirnost vode vrlo mala. a od grabljivica štuke. obratite pa nju da su se ribe prilagodile novonastaloj situaciji i da su napustila svoja stara staništa u kojima je tok prejak. kao što su mesni narezak. Interesantna mesta su ona zaklonjena preprekama u vodi. plavine. Jedan je proleæni. Skoro sve vrste nizijskih riba se ovde mogu naæi. u ovom periodu treba tra iti samo dve vrste riba. I tada ribu treba tra iti kada nivo poène da pada. a nekada je i veæe drvo dovoljno da zaustavi jak tok vode. Obala je èesto jako zarasla. • Ušæe dva toka istog intenziteta . klena i mrenu. Pored mirisnih koristite i ive mamce. Sa poèetkom hladnog vremena vodene biljke poèinju da propadaju. Postoje dva trenutka kada se nivo reka toliko poveæa da one poplave svoje priobalje. stopama mostova. Pored toga. Od tehnika treba koristiti troting loveæi na crviæe. kada se reke izlivaju zbog jakih kiša. sir ili fermentirane itarice.obièno formira dno prekriveno finim peskom. Drugi je letnji. ostrvima. te se veliki broj mesta gde se ribe sakrivaju uništava. kada se nivo poveæava zbog otapanja snega. Obratite pa nju na boène kanale koji se ulivaju u reku. veæ kada poène da se vraæa u korita. mirnije vode. jer je u tim trenucima izuzetno hladna. promene vremena su toliko èeste da je to glavna prepreka ugodnom ribolovu. Riba vrlo rado ulazi u ove uske tokove u ovom periodu. lišæe poèinje da otpada sa drveæa . jer je tok vode tu slabiji. Riba se nakon poplave. Ribu ne treba tra iti dok reka raste. Naselila su nove. kastere ili kukuruz. Koristite masne i mirisne mamce. U glavnom toku.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 177 uspešno loviti klenovi i deverike. Kada je potrebno zabaciti daleko lovite sa klizeæim plovcima. Plavne reke Lov s jeseni Od septembra do novembra. Vetar poèinje .

samo tekuæi tokovi ostaju nezaleðeni i oni u ovim danima mogu pru iti veliko zadovoljstvo. Meðutim. a bistrina vode dostigne oko 45 cm. U ovom periodu riba je slabo pokretljiva i potrebno ju je izazvati mamcem. Ukoliko lovite na malim rekama obratite pa nju na prilaz. i meša vodu sve više je hladeæi. manjov. Idealan dan je onaj nakon par dana padavina. vrlo lake verzije dubinskog ribolova sa obaveznim indikatorima trzaja na vrhu štapa. bodorka. jer i najkrupnije ribe u ovom periodu uzimaju mamac izuzetnone no. radite to sa minimalnom kolièinom hrane. riba najèešæe uzima hranu ujutro i predveèe.178 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe èešæe da duva. jer je riba izuzetno plašljiva. nije retkost da je riba potpuno prestala da se hrani. Ukoliko primamljujete ribu. Klen i kleniæ. Tada treba biti izuzetno oprezan. obratite pa nju na debljinu ledenog sloja. Sada je cilj naæi jato. bandar i štuka su ribe koje je moguæe loviti. lipljen. Tra ite mesta sa najtoplijom vodom i najdublja mesta. U ovim periodima. pastrmka. kada nivo poèinje da se spušta. Lov zimi DE . Ono što ide u korist ribolovcu je da se ribe okupljaju u jata. Od metoda najèešæe se koristi troting metoda. Kada zima jako stegne. Kada lovite na velikim zaleðenim rekama. koji mora biti ili izuzetno mirisan ili izuzetno ivahan.

ali i zbog isušivanja. jer nije bilo praktiène potrebe da se izgraðuju dublji. je u blizini fabrika. Kanali mogu biti uski svega dva do tri metra. Sam pravac protezanja kanala je pravolinijski. Štuku po pravilu u ovim vodama treba Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Irigacioni kanali . Generalno gledano. Dubina kanala retko prelazi 4 m. odnosno navodnavanja poljoprivrednih površina. Lov na kanalima K Veliki broj kanala je prokopan u cilju navodnjavanja.mali 179 . Razlog ovome je što fabrike u svom proizvodnom procesu koriste vodu i zagrevaju je. ali mogu biti i veliki plovni kanali u nekim delovima širi od 50 m. Ipak najèešæe su babuška i štuka. ribama pru aju zaklon i one se ovde rado okupljaju. gde su graðeni zbog stvaranja plovne mre e. sa vrlo malo struktura. koja zimi privlaèe ribu. Ribu treba tra iti uz obalu obraslu trskom. kanali imaju izuzetno urbane i veštaèke obale. U hladnom periodu. ispod drveæa i bunja koje se nadkrivljuju nad vodom. Zbog toga su migracije riba u i van ovih kanala vrlo retke. pa mnoge ribe nikada ni ne napuste ove male kanale u toku svog ivota. èamci su obièno privezani uz obalu u zimovniku. na mestima gde su podvodne strukture i mestima gde se dubina kanala stepenièasto menja. Ovi kanali nisu širi od 3 m niti dublji od 2 m. odnosno odvodnjavanja terena. posebno u hladnim mesecima. tako zagrejanu vodu vraæaju u prirodni tok stvarajuæi toplija mesta. tako da je tok uglavnom stabilan.Kanali anali su izuzetno èesti u Vojvodini. Po pravilu se ulivaju u veæe plovne kanale ili reke. Interesantno mesto za ribolov. Ovako grupisani. Ova ušæa su ili preko malih brana ili preko pumpi.

Jedini siguran naèin da locirate areal gde se jato kreæe je da konsultujete što veæi broj ribolovaca i saslušate njihova iskustva u nekoliko preðašnjih dana. ali zbog male širine kanala previše komplikovane. U poèetku sezone. Neki kanali su toliko dubiki i široki da omoguæavaju nesmetan brodski teretni saobraæaj. Èesti su i cverglani i bandari koji u nekim vodama mogu èiniti jedine vrste koje je moguæe loviti. zbog èestog kaèenja. a gustim rastinjem pru aju utoèište mnogim vrstama. Pronaæi dobro mesto za lov leti je vrlo teško. Vrlo retko rastinje na obalama. dok se babuške uglavnom love u toplijem delu godine. Zimi se u ovim vodama vrlo retko zadr avaju ribe. buduæi da nisu dovoljno duboke. bodorke i crvenperke u ovim vodama ostaju sitne. meðu travom. kao i za vreme visokog i jakog toka glavnih reka. love se ili pri dnu plovkaroškim metodama (laz-on ili peging) ili na samoj površini. pa su samim tim prehladne. posebno u proleæe kada se brzo greju. U ove kanale se ulivaju mali irigacioni kanali. Šaran i linjak se mogu naæi u ovim kanalima. U tim vodama ostaju vrlo sitni. Po pravilu. dok se oni sami dalje ulivaju u reke ili veæe plovne kanale. Ovi ulivi su direktni. odakle vrebaju plen. Štuke treba tra iti u srednjem i gornjem sloju vode u blizini obale i vodenih biljaka. U nekim sluèajevima irigacioni kanali koriste stare tokove reka ili doline i dobijaju izuzetno velike dimenzije. Najefikasnije se love svim plovkaroškim metodama. obale ovih kanala su gole i bez ikakvih obele ja. Obièno Irigacioni kanali . plutajuæim mamcima. Dobro je znati da li dno skokovito menja dubinu. Varalièarenje je retko uspešno. Bela riba. pa treba koristiti dubinske i plovkaroške metode. mo e biti vodiè. tako da riba mo e da migrira iz jedne u drugu vodu. Riba se u jatima kreæe po ovoj vodi u potrazi za hranom. Babuške se zadr avaju uglavnom pri dnu. ušæa ovih kanala u reke su odlièna mesta. dok su dubinske metode primenjive. Izuzetno su atraktivni za ribe. Ako se naðe skok mamac treba zabaciti na to mesto. Široki su najmanje 30 m i duboki oko 6 m. Ulivi manjih kanala takoðe su dobra mesta.180 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe loviti od jeseni. gde rijuæi tra e hranu.veliki Duboki i široki kanali .

Ukoliko se ono naðe. Druge riblje vrste se ili vrlo retko love ili ih je moguæe loviti samo ako je prethodio niz toplih dana. Isto va i i za smuða koji se po pravilu najbolje lovi kada je dan vla an. Obièno su uz samo obalu i rastinje. Samo dno vode. Bodorku je zimi najlakše loviti pec-pec i monta ama sa kliznim plovkom. Iako u kanalima ive gotovo sve vrste riba. Štuka je zimi aktivna. deverika. Prihrana. Najèešæe se love pec-pec tehnikama. Treba zabacivati u najdublje delove tokova. dok se somovi i bucovi povlaèe u sredinu toka. i štuka je u blizini. a smuða u sredini toka u gornjij polovini. Zimi se spuštaju u dublje slojeve.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 181 imaju srednji dublji deo i dve terase sa boka na polovini dubine. pole štapovima ili staight lead metodom. štuka. bandar i smuð. Babuške. Štuke nisu retke i u sezoni ih treba tra iti blizu obale. Lovite na ive mamce. Šarane treba tra iti na hranjenim i proverenim mestima. zimi se mogu uspešno loviti bodorka. Bandari naseljavaju vodu iznad leve i desne terase. ponekad prilaze priobalnom rastinju i tada ih treba loviti plovkaroškim metodama. Lov zimi 89 . Deveriku je zimi lepo loviti. Štuku tra ite na ivicama kanala. Nije loše doæi ranije i pokušati naæi jato sitne ribe. Krupniji primerci se nalaze na veæim dubinama. Bodorke se u ovim vodama mogu vrlo lako naæi. posebno ako se naiðe na jato. Nekada prolaze starim tokovima reka i u tim delovima imaju vrlo slo eno dno. Deverike i babuške dele isti areal. ako je ima mora biti svedena na minimum. Koristite vrlo lake dubinske tehnike. a druge na samoj površini. Sa tim da prve treba tra iti na dnu. Love se svim dubinskim metodama sa hranilicom. Lovi se svim metodama. Treba koristiti fini pribor jer riba trza vrlo slabo.

beovice pretra uju kompletan tok u potrazi za hranom.Ribe i staništa O Amur Zimi miruje i ne hrani se U sporotekuæim rekama bandar vreba iz zaklona vaj deo æe u nizu slika pokušati da prika e mesta gde je najlakše pronaæi odreðenu vrstu ribe. Beovice su u zalivima kada je reka plavna.6m 3m Bandar 3m 10m U jezerima bandar se leti nalazi uz obalu odakle vreba plen. 182 Sponzor poglavlja:Riibici i ribe . Beovica Tok Kada je vodostaj visok. Za vreme letnje ege. beovice se okupljaju na ulivima odakle love insekte na površini. Amur se hrani u svim slojevima vode Zimi odlazi u najdublje delove. 4.

2 m Hrane se na dnu meðu vodenim biljem Karaš Staništa su mu bare i jezera obrasla rastinjem Zimi miruje nepokretan na dnu Hrani se iskuljuèivo na dnu meðu rastinjem .Sponzor poglavlja:Riibici i ribe U proleæe se pari u pliæacima U jezerima je leti predveèe na površini Danju se hrani dublje 5m Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 183 Uveèe se hrani blizu obale Bodorka Zimi se nalazi na dnu sa spoljne strane krivine Na ravnom delu dubine 2.7m 1.4m bodorka je cele godine 3m U jezerima se zimi okuplja na najdubljim mestima Crvenperka Jata se okupljaju ispod lokvanja ili priobalnog rastinja Niz vetar saèekuju insekte koji padaju sa obalnog rastinja Pravac vetra Ušæe kanala u reku ili jezero U kanalu se hrani na površini Popodne i noæu deo jata se pojavljuje na površini vode Mo e se naæi u blizini trske Deverika 2.

9m Tra ite ih ispod krošnji drveæa Linjak patrolira oko uzdignuæa na dnu 1.184 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Omiljene vode su im reke i kanali Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Kesega U proleæe dolaze u pliæake kako bi se parile Klenovi patroliraju oko ostrva Èesto plivaju u velikim jatima (sa deverikom i bodorkom) i pretra uju dno U pliæacima se sunèaju na površini Vole gusto obrasle kanale Klen Tok Veliki primerci se okupljaju u uvalama ispod preliva Tra ite ih ispod krošnji drveæa Rupe u obali dobra su skolišta za klena Leti su u senci mostova Kleniæ 15cm 1.5m 1.5m Jata kleniæa se sa proleæa mreste u brzacima Zimi su u najdubljem delu toka 2m Rado rije dno pod trskom Linjak 0.2m 1.5m 0.9m Rije po mekom dnu pravac vetra Jede ivotinjice sa priobalnog rastinja .6m 0.6m 1.2m 0.

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 185
Kada love pri površini love u sredini toka u grupi

Smuð

Sa prvim sumrakom smuðevi prilaze u pliæak kako bi lovili

Love i iznad muljevitog tla, jer ih ribe teško vide na tamnoj podlozi Danju rado ostaju u najdubljim delovima 1,2m Noæu prilaze obali i love

Som

3m

Danju su u dubini kraj potopljenih struktura

Zimi odlaze u najveæe dubine

Krstare terasom u potrazi za hranom

Šaran
4,5m 4,5m

Rado se kriju ispod krošnji drveæa

Plitka mesta gde se ribe mreste

Potopljena stabla

Potpoljeno stablo je za njih drago mesto Spori tokovi reka Plitka, biljem obrasla voda

Štuka
Skokovita promena dubine dna ostrvo

Rado patroliraju oko ostrva Pumpne stanice

Duboke vode sa spoljne strane krivine Utoci malih kanala

186 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Posebnu pa nju treba usmeriti na lov šarana u jezerima. Strukture na koje ovde treba obratiti pa nju su: • Potopljena stabla ili grane - ukoliko se mogu naæi u vodi u kojoj lovite skoro sigurno su šaranov dom. Na ovom mestu baitrunner vaše mašinice mora biti iskljuèen - inaèe æe riba umrsiti strunu u granje. Reagujte što pre. Obavezno koristite safety fig. Struna treba da je nosivosti minimum 7 kg, da bi ribu u prvom trenutku uspeli da izvuèete iz prepreka. Dalja borba je uobièajena. • Šljunkovito dno - èisto dno bez mulja je mesto gde se okupljaju mnoge ivotinje koje su hrana šaranu. U prirodnim jezerima ovakvi delovi su retki i odlièna mesta za ribolov. U potopljenim šljunkarama treba tra iti uzdignuæa koja su formirana eksploatacijom šljunka sa dna. • Ostrva - su prirodni zakloni za ribu. Kada duva vetar lovite na zaklonjenoj strani, odmah do ostrva ili na prvoj skokovitoj promeni dubine dna. • Mesto velike dubine - je šaranu interesantno i zimi, jer je tu voda najtoplija, ali i leti jer se tu nagomilava hrana. • Lokvanji - ukoliko lovite šarana izmeðu lokvanja, koristite surface rig, a kao mamac uzmite hleb. • Trava na dnu - je siguran znak da je i šaran u blizini. Obratite pa nju na pravilnu prezentaciju mamca. Ukoliko trava nije jedra i zelena, veæ slinava i braonkasta, biocenoza ne funkcioniše. To znaèi da nema ni sitnih ivotinja, pa ni šarana koji se njima hrani. • Priobalni pojas - šarand ije vrlo retko smatraju dobrim mestom, a posebno na velikim vodama. Ovo je na alost greška. Šaran se èesto hrani upravo u ovom pojasu. Da bi lovili uz obalu morate biti izuzetno tihi. Svaki jaèi udarac ili korak na obali oteraæe ribu. Lovite kada duva topao vetar, jer kada duva hladan vetar, šaran ide u dublje delove toka. U ovoj zoni šaran je oprezan, pa ga lovite na sitnije mamce (kukuruz, partikli ili boili 14mm ili manji). Oko mamca postavite dva šake groundbait primame. Strunu nemojte previše nategnuti, kako bi šaran mogao da mamac ponese u ustima. Obavezno koristite èekrk sa baitrunner-om ili mašinicu ostavite odklopljenu. Prvi udarac šarana je u ovom sluèaju izuzetno sna an. W

Tereni za moderan šaranski ribolov

Prenumeranti:
I izdanja

Prenumeranti I izdanja

Dve su stvari kojima treba teiti u ivotu: prvo je da se dobije ono to se eli; a, potom, da se u tome i uiva - Logan Pearsall Smith, 1931 Aleksiæ Sne ana,Vrbas Aleksiæ Vladeta,Kruševac Aleksov Predrag, Beograd Anðelkoviæ Slobodan,Kruševac Andesilic Pavle,Kula Antiæ Slobodan,Zemun Baciæ Davor,Kruševac Bašiæ Danijel, Sonta Benko Mirko,M. Mitrovica Bicanin Nenad,Beograd Blaškoviæ Bela,Sombor Bojkoviæ Nenad,Bor Bojoviæ Zoran,Zemun Brkiæ Nemanja,Mladenovac Dakoviæ Milan,Beograd Dašiæ Dragan,Novi Beograd Dimitrijeviæ Jovan,Koceljeva Dobrosavljeviæ Èedomir,Loznica Dra iloviæ Tatjan,Setonje-Zdrelo Dragomiroviæ Dragèe, Bošnjak Durakoviæ Zoran,Šid Ðeniæ Aleksandar,U ice Ðokiæ Branislav,Beograd Ðokiæ Saša, Od aci Ðordjiæ Jovan,Jajinci - Beograd Ðukanoviæ Aleksandar,Beograd Ðukiæ Zoran,Beograd Ferencik Laslo, Zrenjanin Filipoviæ Igor,Beograd Gavriloviæ Aleksandar,S. Mitrov Geriæ Beatrica,Subotica Goluboviæ Darko, arkovi Gordiæ Zvonko, Novi Sad Hemela Ljubomir,Baèki Petrovac Hudjan Andrej,Glo an Ibrajter Ivan,Senta Iliæ Zoran,Despotovac Jakšiæ Boris,Mol Jakusin Aleksandar,Kruševac Jerotiæ Branislav,Borèa Greda Jovanoviæ Igor,Beograd Kalinoviæ Tihomir,Zajeèar Karanoviæ Ratko,S. Kamenica Keri Robert,Bajmok Kerkez Mile,Vršac Kerkez Zoran,Novi Beograd Kosoviæ Dejan,Paraæin Kostiæ Viktor,Zrenjanin Kozakijeviæ Branko,Beograd Kuraica Slavko,Šabac Laziæ David,Beograd Leban Laslo,Mu lja Ljubisavljeviæ Goran,Niš Lonèareviæ Nenad,Beograd Maksimoviæ Miroslav,Zemun Maniæ Slobodan,Smederevo

Novi Beograd Vuksanoviæ Nebojša.Osniæ Stefanoviæ Andreja.Novi Sad Seocanac Dejan.Panèevo Prodanoviæ Rade.Blace W .Boljevac Pinkava Ivan.Kukujevci Milovanoviæ Iva.Novi Beograd Viæentijeviæ Milivoje.Beograd/Cerak Vukoliæ Miloš.Novi Sad Ostojiæ Marko.Oseèina Stanimiroviæ Nebojša.Svrljig Miriæ Siniša.Graèanica Marinkoviæ Milun.Beograd Suèeviæ Slobodan.Kruševac Šiljiæ Goran.Mionica Nedeljkov Predrag.Bajmok Nikoliæ Miroslav.Šid Mezei Ivan.Vrnjaèka Banja Vujaèiæ Dragomir. Vršac Stojkov Ljubomir.Zrenjanin Vuèetiæ Miodrag.Senta Vukašinoviæ Srdjan. Milanovac ivkoviæ Nenad.Novi Sad Puja Tomislav.Leskovac Tesmanoviæ Miroljub.Beograd Radovanoviæ Relja.Beograd Matovina Zvonimir.Loznica Novkoviæ Predrag.Novi Sad Zdravkoviæ Zdravko.Futog Milanoviæ Nebojša.Vladièin Han Stojiæ Iva.Kraljevo Vukin Nebojša.Beograd Tasiæ Gligorije.Beograd Šarac Goran.G.Kraljevo Petroviæ Borislav.Rekovac Milivojeviæ Momèilo.Kragujevac Maslovariæ Ivan.Beograd Obradoviæ Danilo.Novi Sad Momiroviæ Radivoje.Novi Sad Mijatoviæ Milan.Beograd Zdraviæ Milan.Novi Sad Rajkoviæ Milenko.Novi Beograd Ristiæ Slaviša.Cerak .U ice Simiæ Aleksandar.Kruševac Srdanov Vladimir.Sremska Kamenica Sremèeviæ Bojan. Zemun Radujkoviæ Janko.Prenumeranti 189 Marinkoviæ Boban.Kruševac ivkoviæ Milan.Zrenjanin ivkoviæ Danilo.Zrenjanin Struniæ Mladen.Beograd Masnikoviæ Dragomir.Temerin igiæ Dragoslav.Novi Beograd Tanurd iæ Milenko.Beograd Vozar Emil.Kruševac Stanimiroviæ Miæa.Kragujevac Stojadinoviæ Milorad.Novo Selo Sesartic Braslav.Zrenjanin Srdiæ eljko.Stopanja Segi Arpad.Kikinda Nikoliæ Dejan.Subotica Popoviæ Milan.Novi Beograd Pantiæ Danijel.Loznica Trebinjac Milojko.Kisaè Vuèen Kristijan.Lazarevac Miliæ Zoran.Vladimirci Mijiæ Slobodan.Beograd Stojanoviæ Dragan.Banovci-Dunav Praziæ Srdjan.Kragujevac Porèiæ Dejvid. Zemun Pernar eljko.

190 Bele ke .

meðutim kada ovaj sloj priðe obali. U ovim vodama mo ete oèekivati šarane i štuke do 3.45 kg. sa sobom noseæi hranu sa površne i dna.2 kg. on nastavlja svoje kretanje uz liticu u dubinu i po dnu se vraæa u suprotnom smeru. Ova hrana se nagomilava odmah nakon prve prepreke (terase) na dnu. linjake i deverike do 1. Površinski sloj vode uvek prati pravac vetra.Jezera ajva nija karakteristika jezera je da se voda u njima vrlo slabo ili nimalo ne kreæe. To je mesto gde generalno treba tra iti ribu. Tra ite sledeæe stvari: • mehurove gasa na površini vode koji. Pronala enje pravog mesta svodi se na pronala enje znakova ivota u vodi. potrebno je da su bar delimièno okru ene vegetacijom. Zato je va no obratiti pa nju na vertikalnu komponentu kretanja vode u jezerima. kako bi joj delovi bili u stalnoj senci. Naravno ne mora biti svih ovih vrsta. ali su one moguæe. Lov na jezerima N Lov ribe na malim plitkim barama-jezerima èija širina u najširem delu ne prelazi dve du ine štapa mo e biti izuzetno interesantna. Naime.4 kg i crvenperke. obratite pa nju na pravac duvanja vetra. a za bli e detalje koristite polarizacione naoèare koje omoguæavaju da zavirite ispod površine. koja je u tekuæim vodama malo bitna. Kako su ove vode zapreminski male. ukoliko im se lokacija Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Male bare 161 . babuške i bandare do 0. Na ovaj naèin se osigurava pravilna biocenoza u kojoj mogu da rastu biljke i ive i razmno avaju se insekti i ribe. Iz daljine mo e vam pomoæi dvogled. bodorke.

Mašinicu treba ostaviti nepreklopljenu ili koristiti onu sa baitrunner-om kako bi riba slobodno uzela mamac. deverika i linjak u potrazi za hranom na dnu • prstene na površini vode koje ostavljaju crvenperke loveæi insekte sa površine vode Zimi ribe tra ite u najdubljim delovima. Ovo je varijanta dubinskog metoda. Od tehnika treba koristiti: • U vrlo plitkim barama. Uradite to što tiše i pa ljivije. Samo najdublji delovi mogu biti bez rastinja. Generalno gledano. kod koga se ne kaèi olovo niti hranilica. Dohranjujte èesto i pomalo. Bare su retko dublje od 2 m i obièno imaju meko dno obraslo biljkama. treba koristit freeline metod. budite oprezni sa primamom. pole i pec-pec sistemi se mogu koristiti. mesni crviæi. sa proleæa uz travu gde se mresti. Mamci za ove vode su: hleb (u svim oblicima). a kada duva vetar bli e obali na koju vetar naduvava talase i hranu. kukuruz šeæerac i gliste. u kojima ima šarana i linjaka. a leti kada je sunèano u senkama koje baca drveæe. Pribli avanju mestu ribolova treba dati posebnu pa nju. • Na ivicama trave treba loviti na samom dnu i za tu svrhu je najbolji lift-float metod. jer je u ovim vodama ribu najlakše prehraniti. buduæi na male dimenzije vode i njene male dubine. potièu od ribe koja rije dno. • Ukoliko pecate na samoj sredini svi waggler. deverika i linjak u potrazi za hranom • pomeranje listova lokvanja koga gurkaju crvenperke u potrazi za pu evima • zamuæenje vode koje u plitkoj vodi mogu praviti šaran. Sitni mehurovi potièu od linjaka. veæ se umesto ote anja uzima odreðena kolièina primame u rukci se stisne oko glavnog najlona i mamca.162 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe pomera. jer æe vas ribe osetiti. Ovako “okaèena” primama æe poslu iti i da se sistem zabaci i da se riba primami. . a krupniji od deverike i šarana • pokrete priobalnog ševara koga pomeraju šaran.

na dubinama do 3 m klasiènim dubinskim sistemima za lov grabljivica ili balerinom. Naime temperatura vode se u toku godine menja u gornjih 6 m vode. Od presudnog znaèaja za uspešan ribolov je upoznavanje sa strukturom dna. dok je na dubinama veæim od 6 m temperatura stalna i iznosi 4OC. kada su gornji slojevi vode prehladni. koristite uljne-masne mamce i uljane atraktore i mirise. Dakle. ribu treba loviti sa obale na koju vetar duva. pa sve do najveæih dubina na strani ka kojoj duva vetar. Ovo posebno va i za ciglane i šljunkare zbog specifiènog naèina vaðenja materijala u trenutku formiranja udubljenja. Za lov šarana. Ovo pravilo va i tokom cele godine osim zimi. kada treba iæi na suprotnu obalu. Ukoliko duva izuzetno sna an vetar. pa sve do ultrazvuènih sonara koji mogu dati detaljnu sliku dna. sa puno kaskada i prepreka na dnu. treba obratiti pa nju na temperaturnu slojevitost ovih voda. i njegovo dno mo e biti sasvim pravilno (kao kod bazena) ili izuzetno slo eno. Za ovu svrhu mo ete koristiti razna pomagala od onih koja se montiraju na kraj strune i kojima se meri dubina u najbli oj obalnoj zoni. Mala duboka jezera . a sve pliæa ka centru. sa tim da šaran i bandar mogu porasti izuzetno veliki. da u trenucima kada duva vetar. Kao što je i reèeno u ovim vodama ive gotovo sve vrste riba mirnih voda. babuške i deverike mogu se koristiti svi poznati sistemi za dubinski ribolov i sistemi za moderan šaranski ribolov. Ukoliko lovite bodorke. Ukoliko se odluèite za lov šarana na dnu. Obratite pa nju na rezultat merenja dubine.ciglane i šljunkare . U ovim dubinama ribu treba tra iti samo zimi. Odavde treba zakljuèiti. Pored slike dna. imajte na umu da na velikim dubinama nema mnogo svetlosti i da riba mamac mora naæi po “njuhu”. U zavisnosti od toga kako je ovakvo jezero nastalo.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 163 Bilo da su prirodnog porekla (obièno u planinskim krajevima gde je došlo do plavljenja prirodnih udubljenja) ili veštaèka (šljunkare ili ciglane) ove vode su idealne za ivot velikog broja krupnih primeraka riba. tra ite in na samoj sredini pri površini vode koristeæi waggler sistem. Štuke i bandare lovite u priobalnom pojasu. Kod ovih jezera nije redak sluèaj da su najdublja upravo pri obali. dolazi do naginjanja ove linije vode i to tako što se ona prostire od površine vode na strani od koje duva vetar.

Šarana u ovim vodama treba tra iti u svim dubinama. Mo ete probati i varalièarenje. koja su veæinom nastala veštaèkim putem. pa se tada i ostvaruju najveæi ulovi. Obale su ureðene i mogu biti šljunkovite u obliku pla a ili betonske sa oštrom promenom dubine u priobalju. Na ovakvim vodama. crnu glistu. i u senci. Kada u vodi ive i štuke. šarani i klenovi obièno èine ribolovno vredne ribe. lako æete naæi dobre pozicije. Kao mamac koristite ito. Soma danju treba tra iti u najdubljim delovima. kasteri. obratite pa nju na ostale ribolovce. kukuruz. obièno gradnjom zaštitnih brana ili ispunjavanjem pogodnih udolina vodom. a krupniji bli e dnu. a kao mamac koristite d igericu. Gradska veštaèka jezera . U nekim od ovih voda ima i štuka. Voli sunèane intervale dana i dane kada duva blagi povetarac i obièno se zad ava na mestima gde je dno èisto i prekriveno muljem. ispod svake strukture koja se nadvisuje nad površinu. Somovi. Klen se kreæe u jatima i to sitniji pri površini. Karaša tra ite u samom priobalju kao i na mestima gde se dubina naglo menja. ribe postaju manje oprezne i treba ih tra iti u pliæim delovima. Ukoliko lovite soma. Na ovim jezerima obièno ima dosta pecaroša i posmatrajuæi njih. U letnjim su mesecima namenjena rekreaciji graðana. Za šarana mo ete koristite sve dubinske i moderne sisteme. Ukoliko lovite karaše ili sitnu belu ribu pri obali koristite najlakše moguæe sisteme i duge pec-pec štapove i sisteme. Èesto prilazi obali i hrani se u samom pliæaku. kao i kod svake prepreke na dnu. U smiraj dana i noæu. Noæu som kreæe u potragu za hranom i dolazi u pliæake. odluèite se za adekvatan dubinski pribor.164 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Kod nas ima dosta gradskih jezera. Pecajte sa one strane ka kojoj duva vetar. Dubina im se postepeno poveæava i u najdubljem delu ne prelazi 4 m. meðutim brojnost njihove populacije je u direktnoj srazmeri sa kolièinom priobalnog rastinja. hleb i mesne crviæe. glista i konoplja. Kada birate mesto. mesni crviæi. Klen se mo e loviti svim dubinskim sistemima i varalièarskom tehnikom. Oko ovih jezera obièno nema nikakvog visokog rastinja koje bi bacalo senku na vodu. a kao mamac dobro su se pokazali boili. kako nema ljudi na obali. ribolov je ogranièen u periodu “van sezone kupanja”. durbaka ili èikova. karaši. Voli sunèane intervale dana.

Izuzetno su privlaèna za sve vrste riba. Na ovim vodama mo ete naæi sve vrste riba koji ive u slatkim vodama vašeg regiona. a grabljivice u toku cele godine da iz nje napada sitnu ribu • pumpne stanice i prelivnice .je obièno najdublji deo akumulacije po kome ribe dna patroliraju u potrazi za hranom. belu ribu lovite finim pec-pec alati- Akumulaciona jezera . a voda ima najviše kiseonika. sa obzirom da se u tim delovima nagomilava hrana¸. bandar i bodorka odlaze u najdublje delove ovih voda. Ovde se misli kako na eventualne potpoljene graðevine. mesta su gde se krupniji primerci riba rado zadr avaju. U priobalju. Uzvodno od brana dolazi do nagomilavanja vode i stvaranja jezera. • zid brane ili prelivnice . Raèunajte da je u tom delu strujanje najjaèe. • potopljene strukture . ribu tra ite na mestima gde on najsna nije kovitla vodu i na strani obale ka kojoj duva. tra ite je u starom toku i na najveæim dubinama. Kada duva blagi vetar. Na ovakvim vodama tra ite sledeæe detalje: • priobalni pojas obrastao u travu . Takoðe. štuka. deverika. tako i na mala uzvišenja i ostale interesantne strukture. Ova jezera su delo ljudskih ruku i nastala su podizanjem brana na rekama. dok šaran. linjak i crvenperka rado ostaju u pliæaku. Ova jezera imaju blagi tok u smeru kretanja osnovne matice i pru aju velike moguænosti za lov kapitalnih primeraka. • originalan tok matice . Lovite je na mesne crviæe i gliste.privlaèi ribe sa proleæa da se u njemu pari. a dubina najveæa. riba se više hrani predveèe i u toku noæi. Za deveriku na dnu koristite klasiène metode dubinskog ribolova uz hranilicu.nastale akumulaciom vode. Nakon dolaska na vodu treba locirati aktivnost ribe. ukoliko je izuzetno toplo u toku dana.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 165 mali plavac.je mesto sa koga se lako mo e zabaciti u samu maticu. za vreme najveæih vruæina.dodaju novu sve u vodu u glavnu masu i stvaraju mesta sa najbr im tokom. odnosno beovica ili sitna sunèica kao parèe mogu dati izuzetne rezultate. Leti. crvenperka ili karaš kao ivi keder.

dubinskim ili plovkaroškim metodama ( iv keder. Te linije oznaèavaju terase na dnu i obièno se u njihovoj blizini nalaze jata riba u potrazi za hranom. To je iz èamca lako. U brzim delovima vode. rovca. muvanjem ili klasiènim dubinskim metodama. Pre svega treba upoznati dno i strukture na njemu. jer ste mobilni. crnu glistu. Bandara nešto dalje od obale i ispod brane i prelivnice. ukoliko tra ite mrenu ili skobalja. Iako iz èamca mo ete koristiti sve metode ribolova. Iako vam se mo da èini da jezerska voda ne teèe. pomeriti vaš èamac. èamca ili brane i ustave. uz uticaj strujanja vazduha nad površinom. koji slu e kao orijentiri. mo ete probati metode kotrljanja i zastavice. a ukoliko planirate da više puta izaðete na vodu. dodelite taèku na karti i kraj nje upišite dubinu. ona æe ipak vremenom. Kada naðete pogodno mesto. durbaka ili sitnih ribica kao mamaca. Pretra ite što veæi prostor. Šarana mo ete loviti u priobalju lift-float metodom sa hlebnim mamcima. a u dubini svim dubinskim i modernim šaranskim tehnikama sa kukuruzom šeæercem ili boilijima. potrebno je da se tu i usidrite. mrtav ili parèe) sa obale. od kojih su najva nije: moguænost preciznog pronala enja mesta gde se riba okuplja i moguænost korišæenja svih poznatih tehnika ribolova. dobro bi bilo da napravite priruènu kartu dna. Lovite ga varalièarskim metodama. d igericu ili mrtvu ribu. kao i kod podvodnih prepreka. Štuku lovite varalièarenjem. kako bi minimalno uznemirili ribu. Soma tra ite na samom dnu i lovite ga klasiènim dubinskim metodama. hleb i ito. Ona bi kao osnovu trebala da ima ucrtan oblik jezera i veæih nepomiènih struktura na obali. Smuða æete naæi u starom toku kod potopljenih struktura. Verovatno æete pored manjih struktura na dnu. Lov iz èamca nudi niz prednosti. Tra ite je u priobalnim delovima uz trsku ili leti na velikim dubinama uvek tamo gde je riblja mlað. gliste. a kao mamac koristite durbaka.166 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe ma na mesne crviæe. jigovanjem. Mamac treba da je mrtva ili iva riba ili parèe. Varalièarite sitnijim varalicama ili koristite dubinske ili plovkaroške metode uz upotrebu crnih glista. Po vodi se kreæite što tiše. pronaæi i više taèaka koje su na istoj dubini i mogu se spojiti linijom. dve tehnike Lov iz èamca . Svakom mestu kome odredite dubinu.

Ukoliko se odluèite da zimi odete u ribolov. Ribe su hladnokrvni organizmi i njihova ativnost zavisi od temperature sredine u kojoj ive. najdublji delovi vode i stara korita. deverika i plotica se zimi najèešæe i najupešnije love. Štuku lovite varalièarenjem ili joj ponudite mrtvog ili ivog kedera. spremajuæi se za predstojeæu zimu. Kada nema posebnih termalnih tokova ili izvora opšte pravilo va i: ukoliko je gornji sloj topliji od 4OC. Ipak. ukoliko je gornji sloj hladniji. Kedera æete vrlo teško naæi zimi. kao i pumpne stanice na obali. potopljene strukture pri stvaranju akumulacije su lovna mesta. u prvoj polovini jeseni pecajte bli e strani ka kojoj duva vetar.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 167 daju najbolje rezultate: varalièarenje grabljivica i plovkarenje uz loosefeeding tehniku primamljivanja svih vrsta riba. Ono što sa jeseni tra ite su najtoplija mesta u toku. Mamac uvek bacite sa dublje strane ove škrape. Riba je izrazito aktivna i sakuplja se u tim slojevima. gde ima potopljenih panjeva i gde se obalno drveæe natkrivljuje nad vodom. nemojte menjati mesto. a u drugoj (onoj bli oj zimi) lovite na strani sa koje vetar duva. pecajte u najdubljem delu. Ukoliko je vetar umeren. Takoðe birajte sunèane dane. to mo ete raditi po celom jezeru. bodorka. Štuka. Generalno gledano. Dugotrajno ili naglo zahlaðenje umiruje ribu i ona se sakriva u skrovište retko jeduæi. Procena o mestu ribolova zavisi od ukupne temperaturne slike vode. Jesen je interesantna za lov. Kada duva jak vetar. Štuku tra ite blizu potopljenih ostrva. Štuke zimi umeju da se okupe na istom mestu. pa je bolje napraviti zalihu istih još u toku jeseni. Nagli skok temperature mami ribu iz skloništa. jer se ribe još nisu povukle na mirovanje. pecajte u priobalju. buduæi da je vetar uskomešao kompletnu vodu i izjednaèio temperaturu. raspitajte se gde riba radi i u kom delu dana. Lov sa jeseni Lov zimi . Kada ulovite jednu. ako je moguæe pecati. na mestima gde raste vodena trava. bandar. veæ se ubrzano hrane. najbolje mesto je mesto gde dno skokovito menja dubinu. Tu su i zidovi brana i prelivnica.

Ne vole preterano hladne dane. a sve ostale funkcije se obavljaju volonterski. Kako je griz zimi slabiji nego leti. Bodorku. ali pretra uju mnogo manji areal. Uvek su u jatu. Ove ribe se i zimi hrane kao i leti. Varalièarenje sitnijim varalicama i dubinske i plovkaroške metode sa mrtvom (slatkovodnom) ili ivom ribom. Knjiga “Tajne ribolova 1” je zvanièan ud benik škole ribolova OOSR “Drina”. Mamac mo e biti hleb. olovno ote anje smanjite na minimum.drina-lo. a u pripremi je i poèetak rada škole ribolova i sekcija u svim gradskim osnovnim školama u Loznici. durbak i kasteri. Ukoliko lovite dubinskim metodama. kukuruz šeæerac. Udru enje ima èetiri stalno zaposlena radnika. Zimi su uvek u jatima. gh Opštinska organizacija sportskih ribolovaca "DRINA" u Loznici osnovana je 24. plovkaroške i mach tehnike su pokazale najviše uspeha. U starom toku i uz prepreke na dnu.org. godine i veæ tada je bila najmasovnija u slivu Drine. deveriku i ploticu tra ite u najdaljim i najdubljim delovima vode. kada potpuno miruju.net . Dobro vreme za lov je nakon obilne kiše koja ume da zamuti vodu jezera. jer se ribe zimi brzo zasite. durbakom ili glistom daju odliène rezultate. http://www. Danas ima oko 1500 èlanova meðu kojima je i znatan broj pripadnica lepšeg pola. u èijem je sklopu i klub ribolovaca. Udru enje izdaje sopstveno glasilo pod imenom "Loznièki ribolovac". marta 1950. Prostorije udru enja OOSR "DRINA" nalaze se u Loznici u ulici Vuka Karad iæa br.168 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Bandara lovite na istim mestima gde i štuku.yu OOSR "DRINA" Loznica Vuka Karad iæa 9 Tel: 9938115874376 e-mail:drina@verat. ali i dece i omladine. Primama treba da je vrlo laka i retka. 9. ito. Loznièki ribolovci pobednici su mnogih takmièenja i osvajaèi lige trofeja na nivou Jugoslavije.

Da bi saznali kakvo je dno na mestima sa dubokom vodom. koristeæi tehnike freelining. kao što su Dunav i Sava kod nas. stopa mosta ili krupnijeg kamenja ili panjeva koji izviruju iz toka. na nizvodnim stranama ostrvaca. klena. Mrenu. u pliæim delovima kod kojih je dno obraslo travom i na mestima gde se ukršta brz sa sporim tokom. bodorku. ribe lako putuju iz jedne reke u drugu. troting. klena i kleniæa tra ite na mestima gde se priobalno rastinje naginje nad vodom. Leti je najbolje iæi u potragu za klenom i mrenom i to u najbr im delovima toka. posebno u malim zalivima u koje glavni tok ne ulazi. Lov na rekama V U ovim vodama mo ete naæi mrenu. Samo se tako mo e objasniti redovni ulov planinskih riba i u ravnièarskim rekama. predveèe mo ete oèekivati mrenu i klena. Buduæi da su one uvek deo neke veæe vodene mre e. Zimi se treba odluèiti za klena. Ukoliko je glatka i dno je peskovito i glatko na tom mestu . na mestima gde glavni tok potkopava obalu. Bodorku. Velike reke. Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Brze. posmatrajte površinu vode. kleniæa. u depresijama dna (koje jedino mo ete otkriti merenjem dubine olovom). bandara i reðe deveriku.Reke eæina ribolovnog iskustva je upravo sa reka. Sa jeseni mo ete loviti sve vrste ribe u glavnoj struji koristeæi sve raspolo ive tehnike. uvek obogaæujuæi broj vrsta. kotrljajuæeg olova i sve tehnike sa hranilicom. štuku i bandara tra ite u delovima sa najsporijim tokom vode. štuku. èiste reke 169 . leti i sa jeseni. u svojim dubinama kriju kapitalne primerke svih ribljih vrsta i svaki izlazak na vodu zaèinjen je tom moguænošæu nesluæenog ulova.

bodorku i crvenperku.3 kg ukoliko lovite mrenu ili klena. Ove reke mo emo podeliti u tri dela. Kada lovite dubinskom metodom kompletan sistem ne bi smeo da bude te i od 60 g. a 1. koristite Avon plovke nosivosti od 0. ravnièarske reke slabog intenziteta toka Ove vrlo spore reke sa malom širinom i promenjivom dubinom kriju u svojim tokovima vrlo krupne i æudljive ribe. laying on tehniku i lov mrtvim i ivim kederom za štuku. koji su upravo dizajnirani za ovu svrhu. Tra ite mesta gde tok meandrira. tehnika kotrljanja olova i tehnike freelining-a su idealne za ovaj deo reke. a sam pravac reènog korita je vijugav. Ovakva kaèenja su najèešæa baš kod ovih voda. pa je poznavanje samog mesta veoma bitno. U ovom delu toka. ribe opa aju sve dogaðaje na obali. Olovca postavite bli e udici. Tra ite ih u mirnijim tokovima. bodorku i štuku. hleb i kulju.170 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe kleniæa. smanjiæe moguænost da oterate ribu. a mesta bez trave odaju najdublje delove toka. Obale ovih reka su gusto obrasle travom. Nemojte podceniti snagu reènog toka. koristite najlakši pribor koji funkcioniše. bez obzira da li koristite plovkaroške ili dubinske tehnike. mesta gde se dubina dna . Kada plovkarite. lokvanj naseljava nešto dublje vode. Buduæi da je tok ovde uzak. Uvek koristite ote anja veæe mase i krupnije plovke. Obavezno odredite dubinu toka. Tihi pristup. najdublji i najsporiji deo toka je stanište i najkrupnijih primeraka. Ovo su bez sumnje najte i tereni za lov. Spore. Nosivost strune mora biti bar 2.4 kg za ostale sitnije vrste. Prvi. imaju najmanju dubinu. Od mamaca koristite gliste.45 g do 0. najmanji i najbr i je kod izvorišta.8 g. durbake. mo ete naæi mrenu. pa samim tim i najzanimljivije. Meðu njom se èesto krije štuka. Jaèi štapovi i struna samo mogu biti od pomoæi kada vam se udica zakaèi za predmete na dnu. a od tehnika koristite troting. U ovom delu se prvi put pojavljuje trava na dnu. U delovima sa ustaljenim tokom lovite klena. korišæenje odela prirodnih boja i dugi štapovi. tehnike sa hranilicom. Plovkaroške. U depresijama dna. sve dubinske tehnike. Poslednji. Mesta obrasla Potamogeton sp. U drugom delu reka usporava i poèinje da stvara nanose na dnu. i Elodea sp.

Štuka mo e biti na ivicama depresije odakle napada sitnu ribu. Lovite ispod mostova. muvanje. sitne udice i najkrupnije mamce koje mo ete kaèiti na njih. mušièarenje. Koristite sve vrste plovkaroških i dubinskih tehnika. Po pravilu tok im je krivudav i promenjive brzine u zavisnosti od nagiba terena i širine korita. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike plovkarenja. Depresije su vrlo èeste u ovim tokovima. bolognese tehnika. menjaju brzinu toka.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 171 polako poveæava (pla e i mesta gde stoka rado pije vodu) i mesta gde se priobalno rastinje naginje nad vodom. Najbolje je obiæi reku u periodu kada je vodostaj nizak i kada je voda bistra. kao i (depresije) udubljenja u dnu. kao i varalièarenje. varalièarenje. a ukoliko su èiste i pastrmke. bandari. bandari. mrene. Za lov na ovim vodama koristite lak pribor. Poznavanje toka je od presudnog znaèaja za uspešan lov. Ispod vode. u pliæim. Uopšte uzev. vo nja mamca po dnu. Ostrvca i druge strukture u vodi. Mesta gde grane priobalnog rastinja gotovo dotièi površinu omiljena su mesta klenova. koje treba loviti na samoj površini predveèe. Leti je nizvodna strana kaskade puna ribe. kao i lak dubinski ribolov. korenje ovog drveæa probijaju korito reke i stvaraju mre u u koju se rado kriju veliki bandari. najsporiji delovi toka su staništa bodorki i druge bele ribe. Ukoliko su depresije u samom priobalju i ukoliko ih natkrivljuje drvo. kleniæi i klenovi. klenovi. a sa strane štuke i bandari. tanke najlone. Ovo su omiljena mesta mrenama. U njima se okupljaju bodorke. ali i veliki broj njihovih pri- . u njegovom korenju se obièno kriju najkrupniji klenovi. Kaskade su mesta gde se voda preliva. štuke. pritom se peni i puni kiseonikom. U nešto sporijem delu toka su klenovi i kleniæi. U najbr im delovima rado se skupljaju pastrmke i lipljeni. Male reke srednjeg intenziteta toka Velike mutne reke U ovu grupu spadaju pre svega Sava i Dunav. kleniæi. nizvodnim mestima koja su obrasla travom na dnu kriju se mrene. skobalji i lipljeni. Mesta gde se ribe okupljaju su obrasla podvodnom travom. U njima ive bodorke. mesta sa potpoljenim panjevima. freelining.

Po pravilu. kako se pri niskom vodostaju brod ne bi nasukao. Štuke se obièno zadr avaju u priobalnom rastinju. a za uspešan ribolov treba poznavati osobenosti ovih lokacija. Bobice zove i gloga mogu biti u tom sluèaju izuzetni mamci. Klenovi se obièno nalaze na istim mestima. Kada birate mamac na ovim vodama. Koristite najmirisnije mamce. odakle vrebaju plen. plovkarenje. obale su gotovo vertikalne i odmah posti u maksimalnu dubinu. pa dubina mora odmah do obale biti veæa. tu su i crne gliste i pijavice. Najdublja mesta su mesta gde se okupljaju najkrupnije deverike i babuške. onda razne vrste glista i mesnih crviæa. Bandari se nalaze na istom mestu. posebno mesta gde se dno polako uzdi e. Ovakve reke su staništa velikog broja riba. Uz trsku se mo e naiæi i na jato babuški.2 do 1. kao što su sir ili mesni narezak. linjak. crven- Reèni kej i marine . bodorke. kao i varalièarenje i muvanje. a bucov u gornoj polovini vode. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike dubinskog ribolova sa hranilicom. Ova mesta su izuzetno interesantna za jedan broj riba. mada se mogu naæi i u dubljim delovima toka. Durbak je jedan od naj ilavijih. Samo dno je ravno i bez prirodnih struktura. sa tim da je brojnost jedinki salmonidnih vrsta vrlo mali i gotovo ih je nemoguæe uloviti. Na velikim i plovnim rekama. Bodorke i drugu sitniju belu ribu najlakše je naæi uz obalu na dubini od 1. iznutrice ili fermentisane itarice. Šarani se obièno zadr avaju u pliæoj vodi. obratite pa nju da je miris i vibracija ono po èemu æe ga ribe pronaæi. ali se rado pribli avaju obali kako bi lovili belu ribu.8 m. Smuða i bucova treba tra iti u sredini toka. blizu drveæa ili bunja koji se nadvisuju nad vodom. uvek uz neku potopljenu strukturu i nad dnom koje je èvrsto. kod veæih gradova i industrisjkih centara grade se dokovi i marine kako bi se omoguæio brz promet robe. pa èak i salmonida. Kleniæi vole nešto br i tok. na dnu. sa tim da se smuð obièno nalazi u donjoj polovini. Ukoliko kaèite ive mamce. Ove lokacije rado naseljavaju deverike. obratite pa nju da ostanu pokretljivi na udici.172 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe toka. Tu se danju nalazi som. Mrene se nalaze u brzom toku. Dokovi su pre svega namenjeni lakom pristajanju brodova. koji u donjem toku imaju izuzetnu širinu i dubinu. uz trsku i ševar.

Osnovna hrana skoro svih riba (sem štuke i bandara) u ovim vodama je reèni raèiæ koji ivi u velikom broju u ovim vrlo slabo pokretljivim vodama. a sa hranilicom ostalim vrstama riba. odnosno u toku godine. Kod izuzetno aktivnih marina. pa sve do 1/3 dubine. leti je lov moguæ samo u smiraj dana i noæu. U veæini sluèajeva raèiæi se nalaze neposredno pored vertikalnih zidova doka.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 173 perka. Ono što sve ove ribe privlaèi je obilje hrane koja se nagomilava na ivicama obale i ispod brodova. štuki. Ribe treba i tra iti upravo na tim mestima. Štuke se takoðe kreæu na samom dnu. bandaru i ponekad klenu najprimamljivije je varalièarenje. Najbolje je koristiti monta e sa klizeæim plovkom. Marine su zimi mnogo mirnije nego leti. Izuzetno je bitno pratiti gde se raèiæi nalaze u toku dana. Klenove tra ite na samim ulazima u marine. Brane i ustave . bez obzira što oni više vole tekuæe vode. Ukoliko se lovi metodama sa fiksnim plovkom. gde vrebaju ribu iz zasede. bez obzira na dubinu vode. kada se riba nalazi bli e površini sistem treba opteretiti ravnomerno malim olovcima. linjake i šarane. štuke i bandari. sa tim da se leti okupljaju u najtoplijem delu vode. splavova i èamaca koji su tu ukotvljeni. pa se u ovim vodama uspešnije lovi u toj sezoni. Od tehnika lova u ovim vodama. grabljivicama. Bodorke se nalaze uz zidane strukture na kojima ive alge kojima se one hrane. Ukoliko marina ima deo obale koji se polaku spušta u dubinu i koji je obrastao rastinjem na tim mestima potra ite bodorke i crvenperke. bli e reci. Zimi se oni spuštaju gotovo do dna. Èak i klenovi rado naseljavaju ova mesta. Pored varalièarenja lov dubinskom metodom bez hranilice primeren je grabljivicama. beovice. Neretko se mogu naæi kako se zaleæu iz sredine vode ka obali. jer se onda mo e precizno zabaciti plovak na eljeno mesto. sakrivene iza potopljenih struktura u vodi. dok za lov na dnu treba koristiti jedno. Na samom dnu treba tra iti deverike. gde love bodorke i drugu sitnu ribu. dok se u nekim sluèajevima mogu naæi šarani u velikom broju. na samoj površini . ali veæe olovo. sa obzirom da se lovi uz samu obalu ili uz ivice broda ili splava. Plovkarenje je izuzetno efikasno. tra ite ih i ispod dokova i èamaca.

mlinovi su stalni izvor hrane za ribe. mrene. Kako idemo više nizvodno. a lovite je sitnim varalicama i mušicama. u toku reke odmah nakon repa i u najbr im zalivima. Vrste riba koje naseljavaju ova mesta zavise od tipa dna. Obratite pa nju na sam tok vode nakon prelivnice. a lovite je varalièarenjem ili troting i dubinskim metodama na mrtvu ili ivu ribu. glavna razlika ova dva terena je u tome što se kod brana i ustava celokupan tok vode usmerava preko ustave. dubina bazena opada. jer je tu koncentracija hrane najveæa. sir. kukuruz šeæerac ili durbaka. Deverike i šarani više vole mekše dno. tvrdo dno. Jako vrtlo no strujanje stvara nizvodno od prelivnice duboki bazen. hleb i kukuruz šeæerac. stvaraju se bazeni vrlo slièni onima kod brana i ustava. i varalièarenjem malim varalicama. mesni narezak. Površinsko strujanje je od prelivnice. dok je strujanje na samom dnu ka prelivnici. Deveriku tra ite u najdubljim delovima bazena i u mirnim zalivima. troting ili dubinskom metodom na durbaka ili sitnog kedera. Klena lovite u svim delovima vode troting metodom i dubinskom metodom na hleb. Nizvodno od ovih mlinova. skobalji i smuðevi radije naseljavaju kamenito. Na ovim mestima dolazi do jake turbulencije vode. Mrenu tra ite u samom bazenu. malu mrtvu ribicu. Na ovom mestu se mogu naæi deverike. u najdubljim delovima Mlinovi . Meðutim. Bandara lovite u svim delovima toka varalièarenjem. Lipljena lovite u repu i odmah nakon njega troting metodom na crviæa ili mušièarenjem. dok se kod mlinova iz glavnog toka odvaja jedan krak. Takoðe. gliste. kastere ili konolju i troting metodom na crviæe i kukuruz. lovite je dubinskim metodama sa hranilicom na kastere. Mlinovi pogonjeni reènom strujom su vrlo èesti u Vojvodini. Upravo ovaj prelaz izmeðu bazena i nastavka toka reke (rep) daje najbolje rezultate u ribolovu. Pastrmku tra ite u samom vodopadu i u najbr em toku. prolazi kroz mlin i vraæa u prvobitan tok. u repu.174 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Ove dve strukture su izuzetno produktivne i ribolov se obièno odvija na nizvodnoj strani. crviæe. Štuku tra ite u priobalnom podruèju i mirnim zalivima. Lovite je dubinskim metodama na durbaka ili mesni narezak. sve dok se ne izjednaèi sa dubinom toka reke u nastavku. metodama sa hranilicom na crve.

meðu ševarom i trskom. U ovom zatonu deverike rado zimuju. Ono što ostrva èini interesantnim je što se nalaze u sredini toka. tako i varalièarenjem. jer mo ete priæi svakom delu vode i ponuditi mamac. odakle vrebaju sitnu belu ribu. troting tehnika. koja nagomilava hranu sa nizvodne strane ade. uglavnom se koriste dubinske metode ribolova. ribama pru aju odliènu zaštitu. posebno ukoliko je ostrvo dovoljno široko da stvori zaton vrlo sporo tekuæe vode. u gornjoj polovini vode. Ukoliko je ostrvo slabo poseæeno. tako i u najpliæim priobalnim delovima. Loviti oko ostrva na velikim rekama mo ete iz èamca ili sa obale ostrva. ukoliko u zatonu ima dosta mulja. Treba ih loviti kako dubinskom metodom. odakle vrebaju sitnu ribu. Ubrzan tok vode sa strana ostrva produbljuje reèno korito u kome se riba zimi rado zadr ava. Bodorke se obièno zadr avaju u jatu na sredini bazena. moguæe je zabaciti sa reène obale do obala ostrva. Klenovi i mrene se zadr avaju uz sam mlin. Velike štuke mo ete naæi u svim priobalnim delovima ostrva. Koriste se sve tehnike lova iz èamca. Bandari se okupljaju na ovim mestima. kriju se štuke. Na uskim rekama. Treba ih tra iti kako na dnu. jer su dna bazena prepuna balavaca i ru a kojima se oni rado hrane. Ovako nesimetrièno postavljena dodatno stvaraju turbulenciju u vodi. koga obièno dele na dve struje i ubrzavaju ga. Pri dnu.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 175 bazena i treba ih loviti dubinskom metodom na hleb ili ito. kao i waggler tehnike kod kojih se mamac spušta nizvodno nošen strujom. Ade . Na velikom broju ostrva nema ljudi i ribe ova mesta rado prihvataju kao staništa.reèna ostrva Mostovi . U ovom sluèaju. Vrlo retko se ostrva nalaze na samoj sredini toka. Reèna ostrva su mesta koja pored obilja hrane. lov iz èamca je neprikosnoven. Deverike tra ite sa nizvodne strane ostrva. Linjak se nastanjuje na istom mestu. u sumrak ili u prvih par sati nakon zalaska Sunca. obièno u jaèoj struji pretra ujuæi dno (mrene) i površinu vode (klen). Najbolje ih je loviti waggler metodom.

Kako se nalazi u sredini toka efekat koji on èini je slièan ostrvu.176 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Most se svojim stopama oslanja o reèno korito. treba tra iti i štuku. spira deo naslaga na dnu i produbljuje ga. Nizvodno od mosta lovite dubinskim metodama sa ili bez hranilice. podignite vrh štapa više. Zimi se na ovim ušæima mogu izuzetno . kod neviseæih mostova. U ovom bazenu rado se nastanjuju klenovi. Troting tehnika se koristi u br em delu toka. Sama senka koju most baca na površinu privlaèi ribe. Pri lovu klena i mrene troting tehnika je odlièna. Waggler i tehnike sa kliznim plovcima koristite kada je voda izuzetno duboka i onda kada su potrebni daleki zabaèaji. bodorka. Za ribe dna koristite dubinske tehnike sa hranilicom ili bez nje. mrene i kleniæi. tamo gde je dno ostalo prekriveno muljnim nanosom velike reke mo ete naæi bodorku. Generalno gledano tri tipa ušæa su: • Ušæe brzog toka u spori . linjak i šaran se mogu veoma uspešno loviti. Ispod mostova se èesto nalaze jata mrena i klenova. štuku ili bandara. bez obzira na velièinu tokova koji ga èine ribe rado naseljavaju. klen. je obièno mnogo veæi. U njima se rado zadr avaju bandari. Ukoliko je tok jak. Ova ušæa su posebno interesantna sa poèetka leta kada se ribe mreste i u vreme najveæih vruæina. U zimskim mesecima veliki broj ribljih vrsta upravo dolazi do ušæa manjih reka u veæe kako bi prezimile na veæoj dubini. kada ribe dolaze u ove vode pune kiseonika. Srednji stub. Mamac treba puštati niz tok ispod lukova mosta. Jako komešanje vode. Ušæa Svako ušæe. Na njegovoj nizvodnoj strani okupljaju se bandari i deverika. Ukoliko nema mnogo grabljivica. dajuæi joj sigurnost. deveriku. pritom menjajuæi tok vode.je mesto gde se na malom prostoru mo e naæi veliki broj razlièitih ribljih vrsta. stvarajuæi kameno-pešèano dno sa dubljim bazenom. deverika. kada se lovi na crviæa i kastere. Obièno na ovim mestima voda blago ubrzava i stvaraju se depresije dna. Ukoliko je obrastao trskom. dok par metara dalje. u zavisnosti koju ribu èekate. kako bi se uticaj toka na strunu smanjio.na ovim ravnièarskim ušæima mo ete naæi štuku i bandara kako vrebaju iz trske. • Ušæe slabog sporog toka u brzi masivni tok .

Ribu ne treba tra iti dok reka raste. Ukoliko se odluèite da idete u lov kada je nivo vode visok. klena i mrenu. jer je u tim trenucima izuzetno hladna. Dubinske tehnike se takoðe mogu koristiti sa velikim uspehom. mirnije vode. sir ili fermentirane itarice. lišæe poèinje da otpada sa drveæa . jer je tok vode tu slabiji. stopama mostova. kastere ili kukuruz. Obala je èesto jako zarasla. plavine. Skoro sve vrste nizijskih riba se ovde mogu naæi. ostrvima. Obratite pa nju na boène kanale koji se ulivaju u reku. Drugi je letnji. Od tehnika treba koristiti troting loveæi na crviæe. kao što su mesni narezak. te se veliki broj mesta gde se ribe sakrivaju uništava. Vetar poèinje Plavne reke Lov s jeseni . a od grabljivica štuke. U glavnom toku. kada se nivo poveæava zbog otapanja snega. Jedan je proleæni. • Ušæe dva toka istog intenziteta . Interesantna mesta su ona zaklonjena preprekama u vodi. Koristite masne i mirisne mamce. I tada ribu treba tra iti kada nivo poène da pada. Sa poèetkom hladnog vremena vodene biljke poèinju da propadaju. a nekada je i veæe drvo dovoljno da zaustavi jak tok vode.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 177 uspešno loviti klenovi i deverike. kada se reke izlivaju zbog jakih kiša. Pored toga. Od septembra do novembra. Kada lovite u ovim uslovima obratite pa nju da je prozirnost vode vrlo mala.obièno formira dno prekriveno finim peskom. Riba se nakon poplave. Riba vrlo rado ulazi u ove uske tokove u ovom periodu. koji svojim pokretima izazivaju ribu da napadne. obratite pa nju da su se ribe prilagodile novonastaloj situaciji i da su napustila svoja stara staništa u kojima je tok prejak. veæ kada poène da se vraæa u korita. Naselila su nove. promene vremena su toliko èeste da je to glavna prepreka ugodnom ribolovu. Pored mirisnih koristite i ive mamce. Kada je potrebno zabaciti daleko lovite sa klizeæim plovcima. u ovom periodu treba tra iti samo dve vrste riba. izmorena vraæa u staništa i potrebna joj je ekstra hrana. riba je bli e obali. Postoje dva trenutka kada se nivo reka toliko poveæa da one poplave svoje priobalje.

vrlo lake verzije dubinskog ribolova sa obaveznim indikatorima trzaja na vrhu štapa. Meðutim. U ovom periodu riba je slabo pokretljiva i potrebno ju je izazvati mamcem. bodorka. Tada treba biti izuzetno oprezan. Klen i kleniæ.178 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe èešæe da duva. nije retkost da je riba potpuno prestala da se hrani. kada nivo poèinje da se spušta. Kada zima jako stegne. lipljen. obratite pa nju na debljinu ledenog sloja. Kada lovite na velikim zaleðenim rekama. Od metoda najèešæe se koristi troting metoda. Ukoliko lovite na malim rekama obratite pa nju na prilaz. Sada je cilj naæi jato. pastrmka. koji mora biti ili izuzetno mirisan ili izuzetno ivahan. a bistrina vode dostigne oko 45 cm. jer je riba izuzetno plašljiva. samo tekuæi tokovi ostaju nezaleðeni i oni u ovim danima mogu pru iti veliko zadovoljstvo. Tra ite mesta sa najtoplijom vodom i najdublja mesta. Ukoliko primamljujete ribu. Lov zimi DE . Ono što ide u korist ribolovcu je da se ribe okupljaju u jata. U ovim periodima. radite to sa minimalnom kolièinom hrane. jer i najkrupnije ribe u ovom periodu uzimaju mamac izuzetnone no. riba najèešæe uzima hranu ujutro i predveèe. Idealan dan je onaj nakon par dana padavina. manjov. bandar i štuka su ribe koje je moguæe loviti. i meša vodu sve više je hladeæi.

Kanali anali su izuzetno èesti u Vojvodini. jer nije bilo praktiène potrebe da se izgraðuju dublji. kanali imaju izuzetno urbane i veštaèke obale. Razlog ovome je što fabrike u svom proizvodnom procesu koriste vodu i zagrevaju je. Ovako grupisani. Generalno gledano. gde su graðeni zbog stvaranja plovne mre e. ali i zbog isušivanja. posebno u hladnim mesecima. sa vrlo malo struktura. Dubina kanala retko prelazi 4 m. Štuku po pravilu u ovim vodama treba Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Irigacioni kanali . ispod drveæa i bunja koje se nadkrivljuju nad vodom. koja zimi privlaèe ribu. Zbog toga su migracije riba u i van ovih kanala vrlo retke. Po pravilu se ulivaju u veæe plovne kanale ili reke. Ribu treba tra iti uz obalu obraslu trskom. Ova ušæa su ili preko malih brana ili preko pumpi. na mestima gde su podvodne strukture i mestima gde se dubina kanala stepenièasto menja. Ipak najèešæe su babuška i štuka. Sam pravac protezanja kanala je pravolinijski. tako da je tok uglavnom stabilan. ribama pru aju zaklon i one se ovde rado okupljaju. pa mnoge ribe nikada ni ne napuste ove male kanale u toku svog ivota. Lov na kanalima K Veliki broj kanala je prokopan u cilju navodnjavanja. odnosno odvodnjavanja terena. Kanali mogu biti uski svega dva do tri metra. èamci su obièno privezani uz obalu u zimovniku.mali 179 . ali mogu biti i veliki plovni kanali u nekim delovima širi od 50 m. Ovi kanali nisu širi od 3 m niti dublji od 2 m. U hladnom periodu. je u blizini fabrika. odnosno navodnavanja poljoprivrednih površina. tako zagrejanu vodu vraæaju u prirodni tok stvarajuæi toplija mesta. Interesantno mesto za ribolov.

180 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe loviti od jeseni. tako da riba mo e da migrira iz jedne u drugu vodu. dok se babuške uglavnom love u toplijem delu godine. odakle vrebaju plen. mo e biti vodiè. Irigacioni kanali . dok se oni sami dalje ulivaju u reke ili veæe plovne kanale. buduæi da nisu dovoljno duboke. Štuke treba tra iti u srednjem i gornjem sloju vode u blizini obale i vodenih biljaka. love se ili pri dnu plovkaroškim metodama (laz-on ili peging) ili na samoj površini. Riba se u jatima kreæe po ovoj vodi u potrazi za hranom. meðu travom. Bela riba. Ulivi manjih kanala takoðe su dobra mesta. zbog èestog kaèenja. kao i za vreme visokog i jakog toka glavnih reka. Dobro je znati da li dno skokovito menja dubinu. pa su samim tim prehladne. U nekim sluèajevima irigacioni kanali koriste stare tokove reka ili doline i dobijaju izuzetno velike dimenzije. dok su dubinske metode primenjive. Ovi ulivi su direktni. U ove kanale se ulivaju mali irigacioni kanali. ali zbog male širine kanala previše komplikovane. bodorke i crvenperke u ovim vodama ostaju sitne. ušæa ovih kanala u reke su odlièna mesta. Ako se naðe skok mamac treba zabaciti na to mesto. Èesti su i cverglani i bandari koji u nekim vodama mogu èiniti jedine vrste koje je moguæe loviti. Obièno . posebno u proleæe kada se brzo greju. Varalièarenje je retko uspešno. Vrlo retko rastinje na obalama. Babuške se zadr avaju uglavnom pri dnu. a gustim rastinjem pru aju utoèište mnogim vrstama. Pronaæi dobro mesto za lov leti je vrlo teško. Jedini siguran naèin da locirate areal gde se jato kreæe je da konsultujete što veæi broj ribolovaca i saslušate njihova iskustva u nekoliko preðašnjih dana. Zimi se u ovim vodama vrlo retko zadr avaju ribe. Široki su najmanje 30 m i duboki oko 6 m. obale ovih kanala su gole i bez ikakvih obele ja.veliki Duboki i široki kanali Neki kanali su toliko dubiki i široki da omoguæavaju nesmetan brodski teretni saobraæaj. plutajuæim mamcima. pa treba koristiti dubinske i plovkaroške metode. Najefikasnije se love svim plovkaroškim metodama. gde rijuæi tra e hranu. Po pravilu. U tim vodama ostaju vrlo sitni. Izuzetno su atraktivni za ribe. U poèetku sezone. Šaran i linjak se mogu naæi u ovim kanalima.

štuka. pole štapovima ili staight lead metodom. Lovite na ive mamce. bandar i smuð. Ukoliko se ono naðe. Najèešæe se love pec-pec tehnikama. ponekad prilaze priobalnom rastinju i tada ih treba loviti plovkaroškim metodama. Iako u kanalima ive gotovo sve vrste riba. Koristite vrlo lake dubinske tehnike. deverika.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 181 imaju srednji dublji deo i dve terase sa boka na polovini dubine. Lovi se svim metodama. Lov zimi 89 . Nekada prolaze starim tokovima reka i u tim delovima imaju vrlo slo eno dno. Treba koristiti fini pribor jer riba trza vrlo slabo. Bandari naseljavaju vodu iznad leve i desne terase. Bodorke se u ovim vodama mogu vrlo lako naæi. Prihrana. ako je ima mora biti svedena na minimum. i štuka je u blizini. a smuða u sredini toka u gornjij polovini. Nije loše doæi ranije i pokušati naæi jato sitne ribe. zimi se mogu uspešno loviti bodorka. Obièno su uz samo obalu i rastinje. Šarane treba tra iti na hranjenim i proverenim mestima. Deveriku je zimi lepo loviti. Samo dno vode. Štuka je zimi aktivna. a druge na samoj površini. Bodorku je zimi najlakše loviti pec-pec i monta ama sa kliznim plovkom. Treba zabacivati u najdublje delove tokova. Sa tim da prve treba tra iti na dnu. Krupniji primerci se nalaze na veæim dubinama. Isto va i i za smuða koji se po pravilu najbolje lovi kada je dan vla an. dok se somovi i bucovi povlaèe u sredinu toka. Deverike i babuške dele isti areal. Zimi se spuštaju u dublje slojeve. Štuku tra ite na ivicama kanala. Love se svim dubinskim metodama sa hranilicom. posebno ako se naiðe na jato. Druge riblje vrste se ili vrlo retko love ili ih je moguæe loviti samo ako je prethodio niz toplih dana. Štuke nisu retke i u sezoni ih treba tra iti blizu obale. Babuške.

Ribe i staništa O Amur Zimi miruje i ne hrani se U sporotekuæim rekama bandar vreba iz zaklona vaj deo æe u nizu slika pokušati da prika e mesta gde je najlakše pronaæi odreðenu vrstu ribe. Beovica Tok Kada je vodostaj visok. 182 Sponzor poglavlja:Riibici i ribe . Beovice su u zalivima kada je reka plavna. Za vreme letnje ege. beovice se okupljaju na ulivima odakle love insekte na površini. Amur se hrani u svim slojevima vode Zimi odlazi u najdublje delove. beovice pretra uju kompletan tok u potrazi za hranom.6m 3m Bandar 3m 10m U jezerima bandar se leti nalazi uz obalu odakle vreba plen. 4.

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe U proleæe se pari u pliæacima U jezerima je leti predveèe na površini Danju se hrani dublje 5m Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 183 Uveèe se hrani blizu obale Bodorka Zimi se nalazi na dnu sa spoljne strane krivine Na ravnom delu dubine 2.7m 1.2 m Hrane se na dnu meðu vodenim biljem Karaš Staništa su mu bare i jezera obrasla rastinjem Zimi miruje nepokretan na dnu Hrani se iskuljuèivo na dnu meðu rastinjem .4m bodorka je cele godine 3m U jezerima se zimi okuplja na najdubljim mestima Crvenperka Jata se okupljaju ispod lokvanja ili priobalnog rastinja Niz vetar saèekuju insekte koji padaju sa obalnog rastinja Pravac vetra Ušæe kanala u reku ili jezero U kanalu se hrani na površini Popodne i noæu deo jata se pojavljuje na površini vode Mo e se naæi u blizini trske Deverika 2.

5m 0.6m 0.5m Jata kleniæa se sa proleæa mreste u brzacima Zimi su u najdubljem delu toka 2m Rado rije dno pod trskom Linjak 0.5m 1.6m 1.2m 1.2m 0.9m Rije po mekom dnu pravac vetra Jede ivotinjice sa priobalnog rastinja .9m Tra ite ih ispod krošnji drveæa Linjak patrolira oko uzdignuæa na dnu 1.184 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Omiljene vode su im reke i kanali Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Kesega U proleæe dolaze u pliæake kako bi se parile Klenovi patroliraju oko ostrva Èesto plivaju u velikim jatima (sa deverikom i bodorkom) i pretra uju dno U pliæacima se sunèaju na površini Vole gusto obrasle kanale Klen Tok Veliki primerci se okupljaju u uvalama ispod preliva Tra ite ih ispod krošnji drveæa Rupe u obali dobra su skolišta za klena Leti su u senci mostova Kleniæ 15cm 1.

biljem obrasla voda Štuka Skokovita promena dubine dna ostrvo Duboke vode sa spoljne strane krivine Rado patroliraju oko Utoci malih kanala ostrva Pumpne stanice .5m Rado se kriju ispod krošnji drveæa Plitka mesta gde se ribe mreste Potopljena stabla Potpoljeno stablo je za njih drago mesto Spori tokovi reka Plitka. jer ih ribe teško vide na tamnoj podlozi Danju rado ostaju u najdubljim delovima 1.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 185 Kada love pri površini love u sredini toka u grupi Smuð Sa prvim sumrakom smuðevi prilaze u pliæak kako bi lovili Love i iznad muljevitog tla.2m Noæu prilaze obali i love Som 3m Danju su u dubini kraj potopljenih struktura Zimi odlaze u najveæe dubine Krstare terasom u potrazi za hranom Šaran 4.5m 4.

odmah do ostrva ili na prvoj skokovitoj promeni dubine dna. Dalja borba je uobièajena. Oko mamca postavite dva šake groundbait primame. U prirodnim jezerima ovakvi delovi su retki i odlièna mesta za ribolov. a posebno na velikim vodama. pa ga lovite na sitnije mamce (kukuruz. Obavezno koristite safety fig.je šaranu interesantno i zimi.ukoliko se mogu naæi u vodi u kojoj lovite skoro sigurno su šaranov dom. kako bi šaran mogao da mamac ponese u ustima. jer kada duva hladan vetar. partikli ili boili 14mm ili manji). Ovo je na alost greška. • Trava na dnu . jer je tu voda najtoplija.su prirodni zakloni za ribu.inaèe æe riba umrsiti strunu u granje.je siguran znak da je i šaran u blizini. U ovoj zoni šaran je oprezan. biocenoza ne funkcioniše. veæ slinava i braonkasta. Na ovom mestu baitrunner vaše mašinice mora biti iskljuèen . a kao mamac uzmite hleb. šaran ide u dublje delove toka. • Priobalni pojas .èisto dno bez mulja je mesto gde se okupljaju mnoge ivotinje koje su hrana šaranu. • Šljunkovito dno .ukoliko lovite šarana izmeðu lokvanja. Reagujte što pre. Struna treba da je nosivosti minimum 7 kg. • Mesto velike dubine . da bi ribu u prvom trenutku uspeli da izvuèete iz prepreka. Obavezno koristite èekrk sa baitrunner-om ili mašinicu ostavite odklopljenu. Strukture na koje ovde treba obratiti pa nju su: • Potopljena stabla ili grane . Strunu nemojte previše nategnuti. • Ostrva . Šaran se èesto hrani upravo u ovom pojasu. U potopljenim šljunkarama treba tra iti uzdignuæa koja su formirana eksploatacijom šljunka sa dna. Ukoliko trava nije jedra i zelena. Lovite kada duva topao vetar. Obratite pa nju na pravilnu prezentaciju mamca. Prvi udarac šarana je u ovom sluèaju izuzetno sna an. • Lokvanji . Svaki jaèi udarac ili korak na obali oteraæe ribu. Kada duva vetar lovite na zaklonjenoj strani. To znaèi da nema ni sitnih ivotinja. Da bi lovili uz obalu morate biti izuzetno tihi.šarand ije vrlo retko smatraju dobrim mestom. pa ni šarana koji se njima hrani. W Tereni za moderan šaranski ribolov .186 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Posebnu pa nju treba usmeriti na lov šarana u jezerima. ali i leti jer se tu nagomilava hrana. koristite surface rig.

Sadr aj I DEO .RIBOLOVNE TEHNIKE MODERAN ŠARANSKI RIBOLOV MEÈ TEHNIKE PLOVKAROŠKE TEHNIKE BRZINSKI LOV BEOVICA PECANJE NA KONOPLJU KAO MAMAC PECANJE DIBEROM RIBOLOV ŠARANA VAGLEROM “STRAIGHT LEAD” TEHNIKA PECANJE NA HLEBNU RU U RIBOLOV KLIZEÆIM PLOVKOM RIBOLOV WAGGLER PLOVKOM TROTTING BOLONJEZ TEHNIKA RIBOLOV FIKSNIM PLOVKOM 3 5 22 22 26 29 31 34 37 40 42 45 47 49 52 55 58 62 64 67 70 75 78 84 91 90 40 DUBINSKI RIBOLOV MUVANJE LOV DEVERIKE NA MIRNIM VODAMA LOV KLENA SISTEMOM SA HRANILICOM “UPTIDE” TEHNIKA PECANJA SOMA RIBOLOV SA HRANILICOM I OLOVOM LOV SA HRANILICOM NA MIRNIM VODAMA “METOD” TEHNIKA ZA LOV ŠARANA 52 VARALIÈARENJE LOV SMUÐA MUVANJEM 70 75 D IGOVANJE LOV RIBE VOBLERIMA VARALIÈARENJE IZ ÈAMCA VERTIKALNO VARALIÈARENJE RIBOLOV VASER KUGLOM I MUŠICAMA 191 .

RIBOLOVNI SISTEMI MODERAN ŠARANSKI RIBOLOV 99 103 103 105 106 108 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 134 136 138 139 140 141 142 143 144 DUBINSKI RIBOLOV MACH RIBOLOV THE CAITH LUMBERT CAT-O-COPTER LINK RIG “UPTIDE” RIG POP-UP DEAD BAIT RIG ARSLEY & FEEDER RIG PATERNOSTER RIG LINK LEGGER RIG BARBEL RIG FEEDER HELICOPTER RIG ZENDER RIG FLOAT PATERNOSTER RIG BOTTLE RIG FREE RUNNING PATERNOSTAR RIG MONTAZA SA ODSTOJNICIMA RIVER & CANAL RIGS LAKE RIGS 118 132 136 PLOVKAROŠKE TEHNIKE STRET-PEGGING RIG LAY-ON RIG PEC-PEC RIG DRIFT FLOAT RIG SURFACE RIG BEACHASTER RIG BALERINA RIG FIXED FLOAT RIG .192 Index UHVATI I PUSTI VITEŠKO PONAŠANJE NA VODI ANCHOR RIG STIF RIG “D” RIG HELICOPTER RIG SAFETY RIG HOOK-HAIR RIG BOLT RIG GRAVEL RIG ANTITANGLE RIG RUNNING RIG SHOCK RIG LONG RANGE SILT RIG 95 95 II DEO .

VELIKIM LOV NA DUBOKIM I ŠIROKIM KANALIMA LOV ZIMI TERENI ZA MODERAN ŠARANSKI RIBOLOV 169 KANALI 179 RIBE I STANIŠTA PRENUMERANTI SADRZAJ 181 187 191 .TIPOVI RIBOLOVA U ZAVISNOSTI OD TERENA JEZERA REKE MALE BARE MALA DUBOKA JEZERA (ciglane i šljunkare) GRADSKA VEŠTAEÈKA JEZERA AKUMULACIONA JEZERA LOV IZ ÈAMCA LOV S JESENI LOV ZIMI LOV NA BRZIM I BISTRIM REKAMA LOV NA SPORIM RAVNIÈARSKIM REKAMA LOV NA MALIM REKAMA SREDNJEG TOKA LOV NA VELIKIM MUTNIM REKAMA LOV SA KEJA I U MARINAMA LOV ISPOD BRANA I USTAVA LOV KOD MLINOVA LOV SA ADA LOV SA MOSTOVA LOV NA UŠÆU LOV NA PLAVNIM REKAMA LOV S JESENI LOV ZIMI LOV NA IRIGACIONIM KANALIMA .Index 193 WASSER BALL RIG BOLOGNAESE RIG WAGGLER RIG MOVEING DEAD BAIT RIG JIG RIG 145 146 147 148 149 MUVANJE 148 149 151 153 155 157 159 161 161 163 164 165 166 167 167 169 170 171 171 172 174 174 175 176 176 177 177 178 179 180 180 181 183 VARALIÈARENJE III DEO .RIBOLOVNI PRIBOR 2 OLOVO MAŠINICE RIBOLOVAÈKI ŠTAPOVI IV DEO .MALIM LOV NA IRIGACIONIM KANALIMA .

D a k i .Aleksandar Daki TAJNE RIBOLOVA 2 ribolovne tehnike i sistemi u zavisnosti od tipa voda Samostalno autorsko izdanje © Aleksandar Daki Copyright 2002 I izdanje tampa tamparija T riton. ISBN 86-902935-2-3 1.V r ac : A . .[1. : ilustr. Vrac Novembra 2002.12 TA J N E r i b o l o v a 2 : r i b o l o v n e t e h n i k e i sistemi u zavisnosti od tipa voda / priredio Aleksandar Daki . 2 0 0 2 ( V r a c : Triton).] .Aleksandar a) Sp r k r b l v o ts i i o o COBISS-ID 102150924 . Tira 500 ISBN 86-902935-2-3 CIP . izd. . Daki} .K ta o i a i a u p b i a i i a lgzcj ulkcj 799. 20 cm Ti r a 5 0 0 .191 str. .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->