Књиже

внипре
гле
д1

ISSN 2217-2017
UDK 82

КЊ ИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

ГодинаІ
І Број4

ј
ануа
р– фе
бру
ар– ма
рт2011

Alma
Књиже
внипре
гле
д1

ИЗДАВАЧ
Alma
Mолерова62-А, Бе ог
рад
011/2437-204
www.alma.co.rs
www.alma.rs

УРЕДНИШТВО

ДрЂорђеОт
аше вић
(г
лав
ниуредник)

Миљу
ркоВу
кадинов
ић
ДрМилут
инЂуричков
ић
ДрВукос
аваЖивк
овић

ПРЕЛОМ
Alma Ива
нДе
спот
овић:„Накеј
у“, црте
жолов
ком

КОРИЦЕ Књиже в
нипре
гле
диз
лаз
иче
тирипут
а
годишње.
Мила
нБе
штић
Име ј
ла дре с
а :
knjizevnipregled@yahoo.com
ШТАМПА
Пр етпл атаз а2011. годину: 3.000 дина ра
.
„
Скрип
таинтер
национа
л“, Заинос транст во: е
вропскез емље : 100
Бео
град евра; ос т
алез емље– 130 е в ра. Те ку ћи
рачун: 205-39745-66 ко дКоме рциј алне
банке , Београд. Кодпре тпла тес т ав ити
Рук
описис
енев
раћа
ју назна ку„З аКњижев нипре г лед“.
 Са
држа
ј

САДРЖАЈ

САГЛЕДАВАЊА

Nikola Cvetković: Tumačenja signalizma .................................................. 8

Voja Marjanović : Detinjstvo između zavičajnih jasenova i beogradskih
razlistalih platana ............................................................................ 19
Rašid Durić : O antinomiji Hasanova stajališ ta o svojemu identitetu i o
identitetu muslimana u „Derviš u i smrti” Meš e Selimovića ............ 26
Marko Stolić: Dramatists of modern american theatre ............................ 50

О КЊИГАМА

Милут инЂуричковић: ХИГИЈ ЕНИЧАР(Хиг иј енич арМ. Тас ићa) .. 64

МилицаЈ е фт имиј е вићЛилић: МЛАДАЛАЧКИСНОВИИЗРЕЛОСТ
ОСТВАРЕЊА(Лабу дицанадМоравом M. Ба бићa) ................ 66
Rajko Glibo : EKSPERIMENTIRANI „ISEČCI“ (Iseč ci Z. Ilić a) ........... 71
Željko Grahovac: PRED NAMA JE VELIKI PISAC! (Poslednji dani
bioskopa Delo V. Radojkovića) ...................................................... 74
Vesna Denč ić: POIGRAVANJE KONTRASTIMA (Posle svih ovih godina
V. Radića) ........................................................................................ 78
Душа нСт ој ковић : ЧИТАЊЕИЗМЕЂУРЕЧИ(Торбаодврбов огпрућа
М. Тодоровићa) .............................................................................. 80
Ivan Despotović: ŽIVETI I UMRETI U ULICI LJUBAVI (Živeti i umreti u
ulici ljubavi B. Ćurč ića) ................................................................... 84
Tomislav Miloš ević : SVET U KOME SE ČUJU GLASOVI I PLAMSAJU
VATRE (Skica za portret jednog sveta D. Bogojević a) .................. 87
Горда наМале тић: СМЕШНЕПРИЧЕ(Не веров атнепричеМ.
Ђуричковићa) ................................................................................. 90
MилицаЈ е фт имиј е вићЛилић: OДСТВАРНОГДОМОГУЋЕГ(Фиок а
С. Ђорђе вић) ................................................................................... 92

3
Књиже
внипре
гле
д4

Слобода нРак ит ић: СУШТИНЕИНЕ-СУШТИНЕУТРАГАЊУ3А

КЊИГОМЖИВОТАИСМРТИ(Тру беипе чатиП. Бог да нов ића )
.......................................................................................................... 96
БојанаСт ој а новићПа нт овић: ТАМНООКОУЛИЦЕ(Тамноок оу лице
Ј . Ст ој чиновић-Николић) ............................................................ 101
Zoran Bognar: SVET UNUTRAŠNJIH PREISPITIVANJA I INTIMNIH
ZAČUĐENOSTI (Ako sam samo misao V. Nenadić) ................... 104
Нена дГру ј ичић: УЗРАСЛИБЕОЧУГПЕСНИЧКОГЈ ЕЗИКА(Сл ово
пре ткаИ. Лалов ићa) ................................................................... 107
РадеМ. Вучиће вић: ЛИРСКИБИЛАНСЗОРАНАРАОНИЋА(Око
пј ес меЗ. Ра онићa) ........................................................................ 109
Bojan Bogdanović : GRANIČNICI (Granič nici S. Beganović ) ............. 114
Zlatko Pangarić : LETIM U VIDU MENE (U aorti mog srca N. Živković )
........................................................................................................ 118
Luka Čuljak: LUTALICA I LOPOV NA PUTU ZA MEXICO (Savrš en
metak u stomak М. Begić a) ........................................................... 121
Branislava Dž igurski: MARGINALNA POEZIJA KAO
REMINISCENCIJA NA STVARANJE (Kako zaustavili vreme S.
Majin) ............................................................................................ 123
Милов анВржинаСАТИРИЧНЕОПОМЕНЕ(Ј ах ањенатиг руР.
Да мј ановићa) ................................................................................ 127
Milovan Goč manac: MISAONE PORUKE ŽIVOTNOG ZNAČENJA
(Fluorescentni prsti – sentence V. Tadić ) ..................................... 129
ГолубЈ ашовић: ГРАЂАЗАБИОГРАФИЈ УМИЛОРАДА
РАДУНОВИЋА(Жив отиде л оМил орадаРаду нов ићаП.
Ј а шовићa) ...................................................................................... 136

ИЗНОВИХКЊИГА

ЛаураБарна: Црноте ло...................................................................... 144

МиливојАнђе лковић: Промоциј аРе в ол уциј е.................................... 151
Vladimir Radić : Posle svih ovih godina .................................................. 160
ЛанаБа с ташић: Tрај нипиг менти........................................................ 164
АдамПус лојић: Ду жник....................................................................... 166
Слобода нРак ит ић: Годов и,строфе.................................................... 168
ПредрагБог да нов ићЦи: Тру беипе чати........................................... 170

4
 Са
држа
ј

НовицаТа дић: Кадпомисл имнас е бекришомс епрек рстим.......... 172

Дра ганДра гојлов ић: Натрг ов имаВав илона..................................... 174
Сла вомирГв озде новић: Јав љањенаНери......................................... 176
Robert Tili: Zen-pijandura ...................................................................... 178
ЉубицаРа јкић: Љу бав непес меорату.............................................. 180
Ива нЛа ловић: Сл ов опре тка............................................................... 182
ЈованкаСт ојчинов ићНиколић: Тамноок оу лице............................... 184
Мила нВу чиће вић: Одбл ес ци............................................................... 186
ОбренРист ић: Ве нацтв орцу............................................................... 188
Зора нВу чић: Ру кописк ојипос тој и.................................................... 190
Иг орРе мс : Тај нае трус кетишине...................................................... 192
Лидиј аЂог о: Гал ушат ......................................................................... 194
Natalija Ž. Živković : U aorti mog srca ................................................... 196
МаринСоре ску: Младос тДонКих ота.............................................. 198
АсисСаниј ал: Пес ме............................................................................. 200
Душа нВидаков ић: Бал кан/Балтик..................................................... 202
Дра ганШушић: Поз нав ањеприродедру штв а.................................. 204
РашаПа пе ш: Фу ндаментал нодно...................................................... 206
Мит а
рВ. Ђерић: Сал домортал е........................................................ 208
ЈованСт ојадинов ић: Ситнодробље ње............................................... 210
Душа нСт ој ковић : Жу борме тафиз ичк ог........................................... 212

ИЗРУКОПИСА

Милов анДаној лић:Ку даидукорњаче................................................. 222

ЈованЗивла к: Песме.............................................................................. 223
ДраганЈ ов
ановићДанилов:Пе сме...................................................... 227
Душа нЂорђе вић: Нас тас овле б.......................................................... 231
Берисла вБлаг ојевић: Чов ј екк ој иј ев олиок акту с е........................... 239
Горда наМале тић:Ос вета.................................................................... 243
Tamara Lujak: Ljutac .............................................................................. 248
НенадГру јичић:Бе рлинс киноте с...................................................... 251
Miroljub Todorović : Dnevnik 1983. ...................................................... 272

5
Књиже
внипре
гле
д4

НАСЛЕЂЕ

Ст
ева
нКа
ћанс
ки: Пес
ме....................................................................... 290

ПРЕВЕДЕНАКЊИЖЕВНОСТ

Felisitas Hope: Pigafeta (Prevela Ljiljana Živković ) .............................. 294

Edgar Hilzenrat: Berlin… zadnja stanica (Prevela Ljiljana Živković ) .. 298
Fridrih Kristijan Delijus: Zaš to sam oduvek bio u pravu – i ostali
nesporazumi : nit vodilja kroz nemač ko razmiš ljanje (Prevela Ljiljana
Živković ) ....................................................................................... 304
Hans Zal: Egzil u egzilu (seć anja jednog moraliste II) (Prevela Ljiljana
Živković ) ........................................................................................ 307
Oleksandr Irvanec: „Rivne/Rovno (Zid)“ (Preveo Jaroslav Kombilj) ..... 313
Ле она рдКое н: Пе с ме(Пре ве лаМиле наБорић) ................................ 324
Leons Briedis: Dve pesme (Prevеla Ivana Pantelić) ............................... 327

АУТОРИ

6
 Са
гле
дав
ања

САГЛЕДАВАЊ А

ЗоранСпа
сој
евић: „Поподнеј
едногминис
тра
“, диг
ита
лнаг
рафика,
2011

7
Књиже
внипре
гле
д4

ISSN 2217-2017
UDK 82.02 СИГНАЛИЗ АМ ; 7.038
ID: 181547788

Nikola Cvetković

Tumačenja signalizma
(Povodom č
etrdeset godina srpskog neoavangardnog pokreta)

U ovom osvrtu posle ukazivanja na viš eznačnu numerič ku simboliku znač ajnog ju-
bileja signalizma (č etrdesetogodiš njica) i njegovog gotovo astralno-ekumenskog
razastiranja, skrenuli smo pažnju, takođe, na letopisačko-rezimirajuć e delo Svet u
signalima (tridesetogodiš njica). Potom smo izdvojili neke važnije priloge, apostro-
firajući do sada relativno malo obrađivane pojedinosti, uz izvesne inovativne na-
znake. Uvodni prilog Džona Helda istorijsko-poetološ ki sagledava mejl-art. Never-
balna zvučna poezija u sagledavanjima Dragana Latinč ića, dodirnuta je u kontekstu
zvuč no-ritmičke i melodiozne brankovsko-straž ilovske lirike, i Pavlović evog viđe-
nja foničke poezije. Ukratko smo zahvatili i razmatranje Tihomira Petrovića o knji-
ževnosti za decu i signalizmu, dajuć i neke naznake i viđenja. Saž eti manifestni pri-
log Keič i Nakamure otvara moguć nosti za produbljivanje odnosa Signala i Moder-
ne Slike. (Njegovom imperativnom zahtevu: Moramo biti s i g n a l i s t i, pretho-
dio je Vinaverov uzvik: Svi smo mi ekspresionisti). - Ovim su samo malo razmak-
nuti planetarni vidici signalizma, predstoje dalja istraživanja u tom smeru.

KLJUČNE REČI: signalizam, planetarni pokret, neoavangarda, mejl-art, zvučna

(fonička), konkretna i vizuelna poezija, konceptualizam, književnost za decu, mul-
timedijalna kultura, elektronska vizuelnost i tekstualnost, kibernetič
ka umetnost,
jezik no ve tehno civilizacije.

Pod simbolič no-poetskim naslovom Planetarni vidici signalizma,

pojavila se jubilarno osmišljena knjiga, koju je priredio Milivoje Pavlović
,u
*
izdanju Fakulteta za kulturu i medije Megatrend univerziteta. Viš eznačni
simbolizam planetarnog proistič e iz upoređenja i paralele između nebeskog,

*
Planetarni vidici signalizma, priredio Milivoje Pavlović
, separat iz Godiš njaka
„Komunikacije, mediji, kultura“ Fakulteta za kulturu i medije Megatrend univerziteta, broj
2, 2010, Bibliofilsko izdanje, Beograd, 2010.

8
 Са
гле
дав
ања

svemirskog i zemaljskog poretka.* U pitanju je viš esmerni proces: ponajpre

projektovanja u odnosu sistema i skupa planeta, analogno onome š to u onto-
loš kom smislu postoji između ljudi, pa i u svakom pojedincu (mikro i ma-
krokosmos); a zatim i u celovitosti i obuhvatu Zemljinog š ara; te osmiš lja-
vanju kosmosa, š to je na tragu signala, i najzad, vascelog sveta u signalima. †
Pre skoro deceniju i po Milivoje Pavlovićje nač inio sličan poduhvat
sa knjigom Svet u signalima, koja je, takođe, označ ila veliki jubilej: tri dece-
nije signalizma 1965-1995.‡ To je bio vredan prilog svojevrsnom letopisu
signalizma. Knjiga je bila plod skoro trodecenijskog Pavlovićevog bavljenja
istorijskom genezom, razuđenom i ž ivotvornom poetikom ovog planetarnog
pokreta, kao i bogatom umetnič ko-stvaralač kom praksom, u najrazlič itijim
vidovima, žanrovskim oblicima, delotvornim manifestacijama, performansi-
ma, gestualnim pesmama, mejl-art projektima i drugim multimedijalnim
ostvarenjima. Sa istraž ivač kim smislom on je prikupio brojne napise, male
eseje, beleš ke, publicističke i druge tekstove, grafeme, pisma, fotografije,
simbole, likovno-vizuelna ostvarenja, naslovne strane, skice rasute u broj-
nim publikacijama, knjigama, listovima, zbornicima, periodici. A onda je
sve to komponovao u nekoliko celina,§ bogato dokumentarno i umetnič ki
ilustrovanih, naroč ito kada je rečo vrlo sugestivnoj vizuelnoj poeziji,** sa
pregledom tekstova u leksikografiji, panoramom signalistič ke vizuelne poe-
zije, i viš
e nego korisnim bibliografijama Miroljuba Todorović a i bibliogra-
fijom signalizma, koja je otvorila puteve i moguć nosti za integralnije prou-

*
Ž. Ševalije, A. Gerbrant, Rječ nik simbola – Mitovi, sni, obič aji, geste, oblici, li-
kovi, boje, brojevi, Zagreb, Nakladni zavod MH, 1987, str. 509 (drugo proš ireno izdanje).
†
Miroljub Todorovićprogramski piš e: „U signalu je izvor, zač etak bića, prva gla-
snica postojanja svesti osvajačkog svemira, znak života, jedva vidljiv treptaj u neuhvatljivoj
tami, pomami prostora i vremena.
Osluš kivači kosmosa na tragu su signala. On je negde na beskrajnom putu kao
zvuk ili svetlost, kao sažeta poruka, smisao koji treba deš ifrovati u drugačijem bić u, u us-
plahirenom umu“. - Miroljub Todorović : Osluš kivači kosmosa.
‡
M. Pavlović, Svet u signalima – Prilog letopisu signalizma (1965-1995), Prome-
tej, Novi Sad, 1966.
§
Prolog je simbolič no označen Signali za novi vek; a potom slede Prostori inter-
medijalne igre; u središ njem delu su dva razgovora – Dve več eri sa Mi roljubom Todorovi-
ćem, tri decenije kasnije; a negde pri kraju vrlo dragocena Klasifikacija signalistič ke poezi-
je, str. 193.
**
Naročito je poetski ekspresivna panorama signalističke poezije, oko koje je bilo
dosta kontroverzi… Pomenimo tu delo Marine Abramović : „A“, Haiku Pop D. Đurđeva,
Signalistička vizuelna pesma Ljubiš e Jocić a, Opsesija Slobodana Vukanovića, Strip-stop
Oskara Daviča i Peđe Neš ković a, Signalizam Žarka Roš ulja, Na levom frontu Dobrice
Kamperelić a, Signalne vatre Bogdanke Poznanović , Prostor Jana Hlavač a, Provetravanje
neba Slobodana Pavićević a i Pesma Miroljuba Todorovića.

9
Књиже
внипре
гле
д4

čavanje ovog umetnič kog pokreta. No, autor Sveta u signalima, š to prethode
Planetarnim vidicima signalizma, nije ostao samo na istraž ivačkom, saku-
pljač kom i bibliografskom radu, većje pojedine svoje priloge kreativno pro-
dubio, domislio i doradio, verovatno i u saradnji i konsultacijama sa rodona-
čelnikom signalizma,* mož da i nekim njegovim i svojim saradnicima, dajuć i
tome lični kreativni peč at.
I ovi najnoviji jubilarski Planetarni vidici signalizma, povodom nje-
govih bogatih č etrdeset godina† stvaralač kog prisustva i umetnič kog delova-
nja, kao da slede misao Rene Allendy-a ‡ da broj četrdeset, pored ostalog,
mož e da označava završ etak jednog ciklusa, koji nije usmeren na ponavlja-
nje i reverzibilnost, većka radikalnijoj kreativnoj promenljivosti, inovativ-
nosti unutar sebe, i skoro neprekidnom samoobnavljanju, ponekad možda i
sa elementima neosignalizma, kod pojedinih teoretič ara i umetnika. Ta unu-
trašnja promenljivost gotovo da je imanentna bić u signalizma, i podrazume-
va otvorenu moguć nost prelaska na drugi, aktivni (delatni) umetnič ko izra-
žajni i multimedijalni nivo (oslobođeni jezik).
Zbornik Planetarni vidici signalizma, koji je priredio Milivoje Pa-
vlović, donosi zanimljive i vredne priloge viš e domać ih i stranih istraž ivač a
multimedijalne kulture i umetnosti iz SAD, Italije, Rusije, Francuske, pa č ak
i iz dalekog Japana. Najveć i broj ovih raznovrsnih tekstova dobro je studij-
ski osmiš ljen, poetološ ki utemeljen i analitič ki razrađen, pojedini i sa pro-
gramskim naznakama. Iz nekih studija se vidi da se signalizam/neosignali-
zam služi i tematizacijom tehnološ kih medija i tehnološ ko informacijskim
sredstvima savremene civilizacije u smeru hiperestetizma. U novim okolno-
stima i kulturnoj atmosferi, signalizam/neosignalizam izraž ava najrazličitije
umetnič ke, estetske, emotivno-telesne (gestualne) efekte, u skladu sa vizi-
jom globalne tehnič ke civilizacije. Pri tom se ispoljavaju vrlo slož eni i deli-
katni efekti na nivou tehnološ ki artificijelnih koncepcija i sistema, na primer
elektronska vizuelnost i tekstualnost. Skreć e se pažnja na umetničko-nauč -
ne, matematič ke i druge slič ne simbole i znake tehnološ kog preobraž aja po-
javnih vidova stvarnosti, u traženju univerzalnog jezika nove tehno civiliza-
cije.

*
I doista, svi ti prilozi okupljeni između korica knjige, iako su nastajali u različ
i-
tim prilikama i okolnostima „imaju, mož da, neš
to od pojačanog zajednič kog efekta“. – M.
Pavlović, Svet u signalima, str. 184.
†
Biblijski pisci brojem č etrdeset obeležavaju glavna zbivanja u istoriji spasenja…
David vlada četrdeset godina, Solomon takođe… Četrdeset dana boravio je Mojsije na vrhu
Sinaja. Isus je propovedao č etrdeset meseci… - Ž. Ševalije, A. Gerbrant, Rječnik simbola,
str. 90.
‡
Rene Allendy, Le simbolisme des noumbres, Paris, 1948.

10
 Са
гле
дав
ања

Ovom prilikom osvrnuć emo se na pojedine tekstove, koji privlač e

paž nju osobenijim tematsko-motivskim zahvatom, originalnijim pristupom i
analitič kom obradom. Pri tom, akcenat ć emo staviti na ona pitanja i proble-
me š to su malo ili tek delimič no obrađivana i studijski preispitivana, apo-
strofirajuć i, eventualno, neke nove pojedinosti š to su predmet naš ih istraži-
vanja i interesovanja.
Na uvodnom mestu u knjizi je studija Dž ona Helda iz San Franciska
o mejl-artu i signalizmu, koji je, takođe, većpreživeo i nadživeo č etrdeset
godina. Posle nekoliko istorijskih naznaka (Rej Džonson* i njegova veza sa
pop-art kulturom), Held istič e da je šezdesetih i tokom sedamdesetih mejl-
art sagledavan kao velika strategija „za rasejavanje novih kulturnih ideja ko-
je su tada jošuvek bile u embrionalnom stanju“.† Zanimljivo je da je Miro-
ljub Todorović, osamdesetih godina proš log veka, u č asopisu za teoriju, kri-
tiku i poeziju Delo, priredio izbor iz obimnog i provokativnog materijala
mejl-arta, stvaranog na osnovu različ itih vidova PTT komunikacije (pisma,
razglednice, telegrami, faks i sl.), što je pristizalo u njegov Signalistič ki do-
kumentacioni centar.‡ On je, prema rečima Dž ona Helda, „sakupio jednu od
najveć ih arhiva ove vrste na svetu“. A jedna od prvih akcija bila je slanje te-
legrafskih kompjuterskih karata. „Todorovićje dodao nalepnice, žigove, i
druge oznake na te karte“. Held posvedoč ava Pavlović eve tvrdnje da je ro-
donač elnik signalizma uč estvovao na viš e od š est stotina izložbi majl-arta i
vizuelne poezije.
Dodajmo ovde da Pavlovićposebno piš e o mejl-artu§ i umetnič koj
komunikaciji na daljinu, neverbalnoj metaforici u tom kontekstu, kao i no-

*
Pojedini teoretičari umetnosti smatraju da je Dž onson među prvima celovitije
uobličio poetiku mail art-a kao prevratničke i ruš ilačke prakse i alternativne umetnosti.
†
Dž . Held, Mejl-art i signalizam, u knjizi Planetarni vidici signalizma, str. 9.
‡
M. Todorović , Napomena priređivač a, Delo, knj. 26, godina XXVI, br. 2, str. 2.
Deo materijala iz Signalističkog dokumentacionog centra (knjige, neoavangardni listovi i
časopisi, izložbeni katalozi i drugi artefakti) nalazi se u Biblioteci Matice srpske pod nazi-
vom ''Neoavangarda – dokumentacija Miroljuba Todorović a'', nešto slično je i u Posebnoj
biblioteci PB 19 Miroljuba Todorović a u Biblioteci Srpske akademuje nauka i umetnosti,
dok se viš e hiljada pisama, na različitim jezicima, kao i originalni radovi, nalaze u Legatu
signalizma u Istorijskom arhivu Beograda.
§
Ovaj istraživačsignalizma mejl-art imenuje kao vrstu dopisne umetnosti, „uza-
jamnog informisanja, komuniciranja i kreativne igre na daljinu, uz pomoćsimbolič ko-estet-
skih znakova, jezič kih elemenata, fragmenata likovnog saopš tavanja i višesmislenih likov-
nih poruka, kako unutar lokalne zajednice tako i u međunarodnim razmerama“. – M. Pavlo-
vić, Od reči do krika (Mejl-art u signalizmu), Letopis Matice srpske, god. 178, knj. 469, sv.
3, 2002, str. 290-302. Isto u Avangarda, neoavangarda i signalizam, Prosveta, Beograd,
2002, str. 345-360.

11
Књиже
внипре
гле
д4

vim prostorima estetskog delovanja.* Razmatranja o mejl-artu i vizuelnoj

poeziji Pavlovićilustruje umetnič kim pečatima Andreja Tiš me, kao i rado-
vima Dobrice Kamperelić a, Marine Abramović, Ilije Bakić a, Zvonka Sarić a,
Pop D. Đurđeva i drugih, uz odgovarajuć u analizu. I on ukazuje na martov-
sku svesku č asopisa Delo za 1980. godinu, ocenjujuć i da je u završ nom de-
lu, iza teorijskih priloga, objavljena antologija mejl-arta. †
Zvuk je vrlo često nosilac poetskog izraza‡ od brankovsko-stražilov-
ske do signalistič ke poezije. Skladna zvučnost, ritmič nost i melodioznost za-
živela je u praskozorju srpske lirike sa Brankom Radič ević em, ož ivela i pro-
duž ila sa Straž ilovom Crnjanskog, i ponovo se ovaplotila u pevanju Stevana
Raičković a i Ljubomira Simović a. § Signalizam je tu pesnič ku foniku krea-
tivno nadogradio u semantič kom i asemantič kom smeru, dajuć i vidan dopri-
nos evropskim neoavangardnim traž enjima i tendencijama. **
Dragan Latinč ićsa Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu, piš eo
fonič nosti u poeziji signalizma, uz viš e odgovarajuć ih ilustracija. On se, na
primer, poziva na Dika Higinsa poznatog po inovativnoj antimuzič koj pro-
dukciji i radu na mixed media i intermedijskoj umetnosti. Latinčić , nakon
ukazivanja na doživljaj zvuka u klasič noj pesnič koj formi Todorovićeve Ča-
rotanke (1992), daje kratke naznake o zvuku u signalistič kim vizuelnim,
zvuč nim i konkretnim pesmama (zbirka Stepeniš te, 1971), o čemu je, inač e,
malo pisano. Posebno je vredan paž nje završni odeljak o zvuku u gestualnoj
poeziji, gde se fonika pojavljuje kao sama akcija. Tu se Latinčićbavi pe-
smama Sazvež đa osluš kuj (1974) i U cara Trojana kozje uš i (1979). U prvoj
slika (fotografija) žene i muš karca š to leže na raspuknutoj morskoj steni, sa
slovima abecede, upuć uje na ideju „da niš ta u kosmičkoj rež iji nije isto“,
kao i na različitost u prijemu iš čekivanog zvuka.

*
Isto, str. 345-360.
†
U toj antologiji prisutno je sedamdeset umetnika iz sveta i četvoro naš ih stvarala-
ca koji su „odabrali mejl-art kao sredstvo borbe za nove vidove i prostor izraž avanja…“ Tu
su pored Todorović a Balint Sombati, Bogdanka Poznanovići Katalin Ladik.
‡
Zvuk u velikoj meri ovaploć uje i pospešuje postojanje jezič kog izraza, i zahvalju-
jući ritmič no-foničnim vibracijama, zapaža se pre nego oblik.
§
N. Cvetković , Bran kovsko-straž ilovsko u poeziji Miloša Crnjanskog, Stevana Ra-
ičković a i Desanke Maksimović , u knjizi Novi i stari povodi, Uč iteljski fakultet u Jagodini,
1997, str. 66-88.
**
Mogu se uglavnom uoč iti tri vida zvuč ne poezije: a) ona koja je utemeljena na
konkretističkoj upotrebi fonetske građe, ponavljanjem ili razbijanjem reč enica i re č
i na gla-
sove; b) zvučna asemantička poezija u formi muzičke organizacije zvuka; c) zvučnost za-
snovana na verbalno-silabič ko-fonetskoj građi (verbovoko).

12
 Са
гле
дав
ања

Napomenimo ovde da Milivoje Pavlovićsadrž ajno-analitički pišeo

zvuč noj (foničkoj) poeziji,* najpre poetološ ki utemeljujući odnos zvuč anja i
značenja; a potom na primeru Todorovićeve pesme Volim, gde se glasovne
jedinice izdvajaju, umnožavaju i grupiš u, podstičući svakovrsne asocijacije i
to ne samo foničke, nego i verbalne i vizuelne. Pri tom, on se, za razliku od
drugih istraživača, bavi i aspektima psihofonetskog koeficijenta, na primer,
u pesmi Kiš a Žarka Đurovića.†
Od momenta kada se pojam knjiž evnosti za decu celovitije uoblič io,
o č emu, inače, ponajviš e piše Tihomir Petrović , pa do epohe signali-
zma/neosignalizma, dogodile su se veoma krupne promene u poimanju lite-
rature i umetnosti, pa i stvaralaš tva za mlade. Kibernetič ka umetnost‡ uopš te
imala je, na primer, snažnog upliva na vizuelnu poeziju namenjenu mladi-
ma. Multimedijalnost koja osvaja naš u epohu koristi signale svake vrste (sli-
ke-znaci, fonika, slovno-ikoničko i dr.) u stvaranju novih, neznanih sadrž aja
i umetničkih vizija, uz š irenje pa i uvećavanje stvaralačkih potencijala.§

Naš a istraž
ivanja pokazuju da se signalističke tendencije u književ-
**
nosti za mlade i najmlađe, ostvaruju uglavnom u vizuelnoj poeziji, kao i u
konkretnoj i zvučnoj, š to smo ukratko i dodirnuli u ovom osvrtu. U svemu
tome vizuelizacija i vizuelna kultura imaju veoma važ nu ulogu, posebno u
procesu transformacije slovno-grafičkih nizova u vizuelne oblike. †† Ova pi-
tanja donekle dodiruje i Tihomir Petrović ,‡‡ i to u opš
tijem vidu, u vezi sa
neverbalnim žanrovskim oblicima signalistič ke vizuelne i foničke poezije,
uz izostavljanje analize na konkretnijim primerima, kao i neverbalne objekt-

*
M. Pavlović, Avangarda, neoavangarda i signalizam, str. 332-344.
†
Ž. Đurović, Kiš a, u ciklusu Signal test, Izabrana dela, Poezija (knj. 3), Nikš ić,
1994, bez paginacije.
‡
Kibernetič ka umetnost je nova tendencija uteme ljena na odgovarajućim dinamič -
kim sistemima. U tom smislu, ona interdisciplinarno povezuje elektroniku, semiotiku, lin-
gvistiku, kompjutersku nauku i sl.
§
Nova medijska i digitalna kultura i kibernetič ka umetnost, oblikuju različ ite i
drugačije estetič ke poglede i koncepcije. „A u tom smislu, i pesničkog, likovnog, muzič -
kog, scensko-gestualnog, opš teumetničkog izraza, pa i poezije za ’decu i veliku decu’, kako
bi rekao tvorac signalističkog pokreta, Miroljub Todorović“.
**
N. Cvetković , Signalizam i knjiž evnost za decu i veliku decu, Zbornik radova sa
međunarodnog naučnog skupa, Pedagoš ki fakultet u Jagodini, Jagodina, 2008, str. 272-279.
††
N. Cvetković, O elementima Odalovićeve poetike (tradicionalno), a o vizuelnoj
poeziji – neoavangardno, naučni skup Savremena knjiž evnost za decu u nauci i nastavi, Ja-
godina, 20. III 2010.
‡‡
T. Petrović, Književnost za decu i signalizam, u knjizi Planetarni vidici signali-
zma, str. 82-98.

13
Књиже
внипре
гле
д4

poezije i mejl-arta. (Doduš e, u signalističkom mejl-artu za decu i nema ve-

ćih rezultata).
Petrovićlepo zapaž a da arabeska jezič kih simbola i vizuelizacija re-
či, biva privlač na, kao i ikonički simboli. Tu on citira Dagmar Burkhart
(Prof. dr Dagmar Burkhart ''Od carmina figurata ka vizuelnoj poeziji'', Inter-
nacionalna revija SIGNAL, no. 25-26-27), u vezi sa „leksikom kao grafič -
kom slikom, telom reči, formom izraza“, pogodnim da stvore zadovoljstvo i
už itak.
Na kraju se nalazi jedan vrlo sažet programski prilog Keič i Nakamu-
*
re iz Tokija, pod naslovom Manifest signalizma, koji nedvosmisleno istič e
da je upravo „sada vreme SIGNALIZMA“. Nakamura se poziva na Karela
Tajgea, koji je u Pragu 20-tih godina proš log veka bio vodeć i poetič ar i neu-
morni istraživačnovih umetničko-stvaralač kih strategija i taktika, u duhu
kritič ke avangarde, približ no onome š to je kod nas od 60-tih i 70-tih godina
bio Miroljub Todorović , sa neuporedivo većim radijusom i opsegom delova-
nja. Japanski neoavangardista, s puno razloga, u kontekstu „svog“ Manifesta
signalizma pominje Tajgea, ne samo zato š to je u proleće 1923. stvorio kon-
cept „POETIZMA“, veći zbog izuzetno znač ajne uloge dva znamenita teo-
retič ara moderne umetnosti, doduš e sa razmakom od nekoliko decenija. Kao
što je Tajge u svome vremenu bio markantni poetič ar i istraživačnovih
umetnič kih strategija i estetič kih modela u č eš koj umetnosti,† tako je i Miro-
ljub Todorovićjedan od najistaknutijih teoretič ara novih avangardnih, neoa-
vangardnih pa i postavangardnih umetnič kih strategija, planetarnog usmere-
nja, s tim š to uspeš nije i plodotvornije spaja i prožima poetiku i stvaralač ku
praksu. Todorovićje viš e i celovitije razrađivao i produbljivao svakovrsne
žanrovske oblike prikazivanja i izražavanja, uključujuć i tu i svekoliki anga-
žman ne samo na polju afirmacije novih estetič kih vrednosti i kulturnih mo-
dela, nego i socio-umetnič kih aspekata, kao i odvažne borbe protiv različ itih
vidova agresije nasrtljivih alijansi, uključ ujući tu i NATO. Poput prethodni-
ka Tajgea, koji je dao vidan doprinos punom oslobađanju i razmahu č eške
kulture, i Todorovićje kao teoretič ar i multimedijalni umetnik u doba elek-
tronsko-informatičke ere, dao važ an prilog astralnoj emancipaciji i afirmaci-

*
Planetarni vidici signalizma, str. 99.
†
Vredno je pome na da Gojko Teš iću kontekstu nacrta za tipologiju polemič kih
sporova u međuratnoj srpskoj knjiž evnosti pominje č eškog teoretič ara Karela Tajgea, u
komparativnom smislu između Krlež inog Dijalektičkog antibarbarusa s Nadrealizmom
protiv struje (1938). – G. Teš ić
, Srpska književna avangarda (1902-1934) – Knjiž evno-isto-
rijski kontekst, Institut za književnost i umetnost, Službeni glasnik, Beograd, 2009, str. 378-
379.

14
 Са
гле
дав
ања

ji srpske kulture* i njenoj kreativnoj promociji u planetarnim razmerama. †

Izneo je na svesvetsko videlo dana jednu naglaš eno samorodnu, sveobu-
hvatnu i produhovljenu umetničku ideju. Odvaž na okrenutost i predanost
eksperimentu i eksperimentalnosti, skoro bez prestanka, usmerenost ka radi-
kalnoj i subverzivnoj umetnič koj praksi i poetici kritičke neoavangarde i
post-postavangarde,‡ bitne su komponente signalizma/neosignalizma. Dok
je Karel Tajge zasnovao kritič ku korelaciju između poetike i umetnič ke
prakse, Todorovićje dublje utemeljio slož en odnos ž ivota kao umetnosti i
multimedijalne kreacije, saž imajuć i u bić
u svoga opusa strategiju i taktiku
pesnika nove epohe, poetič ara, podstrekač a i aktiviste koji nadrasta protiv-
reč ja i antinomije između misleć eg uma i stvarnosti, ospoljene pojavnosti i
suš tine, između nesustalog rada i suzdržane ljudske radosti, te između uni-
verzalnog jezika i metajezika i njegovog ovaploć enja u stvaralačkom č inu i
d elu. Osnivačsignalizma je, da citiramo Pavlović evu misao iz prologa, da-
nas „svetski pisac srpskog imena i prezimena, kao š to je signalizam jedna od
ključnih odrednica koje imenuju srpsku kulturu u međunarodnim razmera-
ma“.§
Čini se, da nije prenaglaš eno ustvrditi da signalizam/neosignalizam
kao poetika, ali i umetnič ko-stvaralačka praksa – u odnosu na neke „izme“
koji su im prethodili, na primer: futurizam, dadaizam, zenitizam, kosmizam,

*
Signalizam kao neoavangardni smer, kako lepo primeć uje Pavlović , u svetu nas
„predstavlja kao narod sa kulturom, a ne samo sa istorijom. Visoku planetarnu aktuelnost
ovog umetničkog pokreta potvr đuje i činjenica da signalisti redovno sarađuju u najugledni-
jim svetskim časopisima i izlaž u svoje intermedijalne radove u najglasovitijim galerija-
ma…“
†
M. Pavlovićpiš e da je signalizam ubrzo nakon osnivanja i organizovanja „preš ao
granice naš e zemlje i naše kulture, okupivš i veliki broj stvaralaca širom planete – od Uru-
gvaja do Japana, i od Kanade do Australije. Prema rečima kritike, ovaj neoavangardni po-
kret, u kome mnogi vide i brend srpske kulture, doneo je naš oj književnosti i umetnosti
„atribut visoke planetarne aktuelnosti, kreativne otvorenosti i prepoznavanja cilja, omogu-
ćavajuć i da č itav ontos postane signal, otkriveno bić e, veliki neponovljivi znak“ (Draš ko
Ređep).
‡
Post-postavangarda je kao i post-postmoderna, takođe, agresivno kritička, u ne-
kim vidovima destruktivna, služ i se novim tehnologijama i hipertehnologijama, simulaci-
jom, kiber estetikom, a samu sebe tehnomedijski multiplicira i retorič ki pojačava do mime-
zis mimezisa.
§
Prema Pavlović evom temeljnom uvidu: kod nas i u svetu je za minule č etiri dece-
nije objavljeno oko dve hiljade bibliografskih jedinica (a po naš em miš ljenju i više, jer po-
stoje i one jedinice koje sam Todorovićnije jošstigao da konsultuje, npr. pisanje prof. dr
Staniš e Velič kovića u dva-tri zahvata); tu se uključuju i tri doktorske disertacije, „viš e mo-
nografskih celina i nekoliko temata na stranim jezicima. (…) Stva ralač ko prisustvo M. To-
dorović a na internacionalnoj sceni argumentuje se sa viš e od 400 autorskih radova u stra-
nim publikacijama i na stranim jezicima“.

15
Књиже
внипре
гле
д4

pa donekle i u odnosu na one koji su doš li kasnije, kao post-postmoderni-

zam i neokonceptualizam – ima unekoliko dominantnije i nadmoć nije mesto
i ulogu u umetnosti i stvaralaš tvu novog milenijuma. I to u prvom redu zbog
sveukupne kompleksnosti, kreativne razuđenosti, velike otvorenosti i izrazi-
te antidogmatič nosti, viš edecenijskog plodotvornog istrajavanja, koje je,
evo, većuspeš no započ elo petu deceniju; potom zbog planetarno-kosmopo-
litskog obuhvata, (signalisti svih zemalja, signum vas ujedinjuje), skoro na
svim poljima duhovnosti, te na popriš tu globalne tehnocivilizacije i njenih
sistema, hipertehnologije, kiberno, kinetičke i kompjuterske umetnosti, digi-
talne umetnosti… Tu je i vitalnost i ž ovijalnost poetike i prakse samog sig-
nalizma i njegovog rodonač elnika Miroljuba Todorovića.

KNJIGE, ALMANASI I ZBORNICI O SIGNALIZMU:

– Miroljub Todorović , „Signalism“ (na engleskom), Beograd, 1973.

– Miroljub Todorović , „Signalizam“, Niš , 1979.
– Julian Kornhauser, „Signalizm – Propozycja serbskiej poezji eks-
perymentalnej“, Krakow, 1981.
– „Signalizam – avangardni stvaralač ki pokret“ (zbornik sa
simpozijuma o signalizmu), Beograd, 1984.
– „Signalizam u svetu (strani kritičari i teoretičari o srpskom
signalizmu)“, Beograd, 1984.
– Živan Živković , „Orbite signalizma“, Beograd, 1985.
– Miroljub Todorović , „Dnevnik avangarde“, Beograd, 1990.
– Živan Živković , „Svedočenja o avangardi“, Beograd, 1992.
– Miroljub Todorović , „Oslobođeni jezi“, Beograd, 1992.
– Miroljub Todorović , „Igra i imaginacija’’, Beograd, 1993.
– Živan Živković, „Signalizam: geneza, poetika i umetnič ka praksa“,
Paraćin, 1994.
– Miroljub Todorović , „Haos i Kosmos“, Beograd, 1994.
– Miroljub Todorović , „Ka izvoru stvari“, Beograd, 1995.
– Miroljub Todorović , „Planetarna kultura“, Beograd, 1995.
– Živan Živković , „Od reči do znaka“, Beograd, 1996.
– Miroljub Todorović , „Žeđgramatologije“, Beograd, 1996.

16
 Са
гле
дав
ања

– Miroljub Todorović , „Signalism – Yugoslav Creative Movement“,

Beograd, 1998.
– Milivoje Pavlović , „Ključ evi signalistič
ke poetike“, Beograd, 1999.
– „Signalistič ka utopija“ (almanah, bibliofilsko izdanje), Beograd,
2001.
– Milivoje Pavlović , „Avangarda, neoavangarda i signalizam“, Beo-
grad, 2002.
– „Signalizam – umetnost trećeg milenijuma“ (almanah), Beograd,
2003.
– Vladan Panković , „O signalizmu“, Beograd, 2003.
– „Granice planetarnog – vizije signalizma“, Beograd, 2006.
– Miroljub Todorović , „Poetika signalizma“, Beograd, 2003.
– „Razmuš ljajte o signalizmu“ (almanah), Beograd, 2004.
– Miroljub Todorović , „Tokovi neoavangarde“, Beograd, 2004.
– Ilija Bakić& Zvonko Sarić , „Preko granice milenijuma“, Beograd,
2005.
– „Vreme signalizma“, (almanah), Beograd, 2006.
– „Demon signalizma“ (almanah), Beograd, 2007.
– Slobodan Škerović, „Himera ili Borg“, Beograd, 2008.
– „Planetarni vidici signalizma“ (zbornik), Beograd, 2010.

17
Књиже
внипре
гле
д4

SUMMARY
Nikola Cvetković

INTERPRETATION OF SIGNALISM

It seems that is not outlined above argue that Signalism / neosigna-

lism as poetic, and artistic and creative practice - in relation to some ¬ the
“isms” that preceded them, for example, Futurism, Dadaism, Zenithism, co-
smism, and partly in compared to those who came later, as post-postmoder-
nism and neo-conceptualism – is somewhat more dominant and superior po-
sition and role of the arts and creativity of the new millennium. And that's
primarily due to the overall complexity, diversity of creative, high transpa-
rency and exceptional anti-dogmatism, decades of fruitful persistence, that
is, here, already successfully launched the fifth decade, then the planetary-
cosmopolitan covers, (signalists all countries, unite you signum) almost in
all fields of spirituality, and in the arena of global civilization and its tec-
hnological systems, hyper, ciberneo, kinetic and computer art, digital art ...
There is a vitality and features poetry and the practice and its founder Signa-
lism Miroljub Todorović .

18
 Са
гле
дав
ања

ISSN 2217-2017
UDK 821.163.41.09–93–1 Ге ровМ.
ID: 181548044

Voja Marjanović

Detinjstvo između zavičajnih jasenova

i beogradskih razlistalih platana

„Detinjstvo je deci zagarantovano.

Detetu detinjstvo ne sme da se ruš
i“

M. Gerov

U ovom radu autor se bavi poetskim stvaralaš tvom za decu i mlade Milorada
Gerova, a povodom objavljivanja njegove nove i izabrane poezije. O ovom
pesniku, prevodiocu, slikaru i vrednom kulturnom delatniku knjiž evna kritika nije
dala potpunu analitič ku ocenu i znač aj, koji zaslužuje i koji mu nesumnjivo
pripada. Tim povodom ovaj prilog, donekle, ispravlja tu vrstu nepravde, ukazujuć i
istovremeno na hronologiju, genezu i poetiku Milorada Gerova, ne samo za mlade
veći za odrasle čitaoce.

KLJUČNE REČI: poeziza za decu i mlade, poetika, stil, jezik, tradicija.

1. PESNIČKI PORTRET

Milorad Gerov nije danas nepoznato ime među srpskim i (nekada ju-
goslovenskim) knjiž evnim delatnicima. Pesnik, slikar, književni prevodilac,
Gerov je studirao književnost i istoriju umetnosti na Univerzitetu u Beogra-
du i stekao diplomu struč nog prevodioca, naroč ito sa slovenskih jezika, i po-
sebno bugarskog. Ipak, literarna delatnost Milorada Gerova najprisutnija je
u oblasti deč je i književnosti za mlade. Više od č etiri decenije ovaj uporni i
talentovani pesnik arkadije detinjstva, piše za mlade, i u tom poslu zapaž en
je kao veoma jedan, izvoran i darovit stvaralac.
Bio-bibliografija objavljenih knjiga za decu i mlade Milorada Gero-
va premaš a desetinu, a njegov prevodilački rad zaslužuje po umeć u prevodi-

19
Књиже
внипре
гле
д4

lačke veš tine, izuzetnu pohvalu. Ambiciozan i odan umetničkoj reč i, Gerov
je stekao zapaž enu popularnost u krugovima umetnič kog sveta. Dobitnik je
viš e povelja i priznanja, zatim knjiž
evnih nagrada i pohvala. Takođe, njego-
va poezija je zastupljena u nekolikim tematskim i opš tim antologijama poe-
zije, a većina pesama nalazi se publikovana u š kolskoj lektiri, čitankama,
hrestomatijama i drugim izborima. Dakle, rečje o plodnom i darovitom pe-
sniku, č ija se poezija i misao uvaž
ava, ceni i poš tuje.
Kao prisutan pesnik i prevodilac, Milorad Gerov je čest saradnik
Kulturno-prosvetne zajednice u Pljevljima, potom saradnik Zmajevih dečjih
igara u Novom Sadu i dugogodiš nji saradnik NIRO „Bratstvo-jednistvo“ iz
Niš a. Objavio je desetine pesama u brojnim listovima i č asopisima za knji-
ž evnost i jezik (POLITIKA, BORBA, ZMAJ, NEVEN, ĐURĐEVAK, DE-
TINJSTVO, DEČJE NOVINE, DRUGARČE) i dr., i č est je saradnik neko-
likih festivala deč je poezije (Zmajeve deč je igre, Bulka, Struš ke večeri poe-
zije) itd. Uvek „na putu“ zbivanja i kretanja poezije za mlade koju prati u
poetološ kom i vremenskom razvoju, Milorad Gerov je danas pesnik srednje
generacije, koji u srpskoj literaturi za decu i mlade zauzima pristojno i
opravdano pesnič ko mesto.

2. POETIKA PESME ZA DECU I MLADE

Pišući nekoliko decenija liriku namenjenu najmlađoj literarnoj popu-

laciji, Milorad Gerov je u svome pesniš tvu izgradio vid autonomne poetike,
koja se, ne razlikuje, suš tinski od poetike pesnika njegove generacije – ali
ima svojih osobenosti. Ona se ogledaju u sadrž ini i formi njegovog pesnič -
kog diskursa, ali i viđenja sveta dece i detinjstva – pa i, uopš te ž
ivota i poja-
va u njemu, ne svoj lič an nač in.
Poš tujući osnovne kodekse pesme za mladog konzumenta, Milorad
Gerov, poš tuje doktrinu deč je poezije kao svojevrsnog knjiž evnog žanra. On
zna da pesma za deč jeg čitaoca mora posedovati određeni profil pojmljivo-
sti. Dakle, mora biti kratka i jezgrovita, sa diskretnom dozom sadržaja, uvek
asocijativna, vedra i razdragana – i pesma ritma i rime, muzikalno intonira-
na. Takva pesma, treba da sadrž i u sebi vedri i odvaž ni ž
ivotni optimizam,
da ne bude setna i nostalgič na, kako bi deč jem č itaocu bila pesma zabave i
sreć nog detinjstva, bez trauma i stresova. Poetiku takve pesme Gerov je ne-
govao od prvih dana svog knjiž evnog rada, pa je danas njegov glas u pesmi
ovoga ž anra zdrav i po letan , bez puke didaktike i „poduke“, a svojom su-
štinom to je pesma tradicionalnog i savremenog zvuka koja nudi „dražž ivo-
ta i detinjstva“ u smislu „poruke“, jedine umetnič ke snage koja „bodri ljud-

20
 Са
гле
дав
ања

sku psihu i koja tež i ka zdravom ž ivotu i mirnom opstajanju u njemu“ (M.
Bogdanović).
U takvom stavu i takvoj korelaciji ž ivota i umetnosti, Milorad Gerov
je „gradio svoj svet pesme i detinjstva“, pa je stoga njegova poetika usvojiva
i bliska „svim detinjstvima i svoj deci“, bez obzira u kom vremenu socijalno
i kulturološki živela.

3. U AVENIJI TEMA I MOTIVA

Ako se tematsko-motivski krug poezije za decu i mlade pesnika Mi-

lorada Gerova, može uslovnom klasifikacijom slož iti u osam ciklič nih kru-
gova (PROLOG, ZAVIČAJ I GODIŠNJA DOBA, MOJE DVORIŠTE, NA
DAN POLASKA U ŠKOLU, ŠETNJA PO GRADU, VESTI IZ ZOO VR-
TA, LJUBA, AH LJUBAV i U IME MIRA I SLOBODE), onda se sva nje-
gova poetska iskazivanja mogu osetiti na mikro i gro planu pevanja i miš lje-
nja. U prvom ciklusu (PROLOG) pesnik se obrać a deci i detinjstvu kao
osnovnim temama svoje poezije, govoreći iz ličnog dož ivljaja da je „lako bi-
ti dete“, „šta je izvor njegove lirske pesme ovog ž anra“, „o ljubavi prema ro-
đenju deteta“ ili „o leptirima, o deč jim očima velikim kao nebo i o govoru
malog č oveka, deteta u svemiru ž ivota“. Pesme GOVOR DETINJSTVA,
DETETU DETINJSTVO, OD IZVORA PESME, ŠTO JE LEPO BITI DE-
TE, LEPTIR) i dr., izraz su pesnikovog plemenitog sjedinjavanja sa bić em
detinjstva i deč jeg bića, koje je svojevrsno i stoji na poč etku naš eg života.
Pesnik izvorne reč i o prvim stupanjima u ž ivotne avanture bez obzi-
ra bile vedre ili sumorne, predmet su brojnih pesnič kih stihova vezanih za
zavič aj i godiš nja doba. U tim pesmama, Gerov se legitimiš e kao poeta pri-
rodnih i realitič nih nadahnuć a, a pesme TELEGRAM, PROLEĆNE META-
FORE, MAJSKA PESMA, MASLAČAK, DUGA, LJUBIČASTA PESMA,
TUGA ZA LIPOM i mnoge druge, autentič no signaliziraju pesnika i priro-
du, pesnika i spoj sa njom, i pesnika koji zavič ajnu „logu“ nosi duboko uko-
renjenu u svoje pesničko bić e.
Bez sumnje, Gerov temporalno prati sva godiš nja doba kao i dečjeg
konzumenta u njegovim radostima i sumorima pred proleć em, letom, jeseni
i zimi. On ispovedno saučestvuje u radostima „proleć a u zavič aju“, raduje se
„septembarskom zvoncu“, zaljubljen je u „sjaj letnjeg sunca“, i klikće kada
oseti da dolazi vreme u kome se u tihom padanju pahuljica s nemba č uje
glas: „Veje, Veje“. Ozaren prirodom kao Desanka Maksimović, Grigor Vi-
tez ili pesnik srpskog realizma sa elementima romantič arsko-idilič ne note o
prirodi Vojislav Ilić , i Gerov je sav u panteistič kom zanosu pred „č udom

21
Књиже
внипре
гле
д4

prirodnih zbivanja“ pred kojom stoji dete-č ovek, zbunjeno snagom „nasilja
lepote“ i „dramom sunca i vetrova“, koje donose dani vremenskih orgijanja
nad decom i odraslima.
U svom tom pevanju o prirodi i godiš njim dobima, pesnik se ne
odvaja od najdraž ih. U njima on nalazi oslonac i sigurnost. Oni su mu „od-
brana od pomora i prirode“ i, opet, radost š to ih ima. U pesmama o roditelji-
ma i rođacima, baki i deki, tetkama i ujacima, pesnik oseć a da je ž ivot „spo-
kojniji i než niji“, i da se u njemu možemo ponaš ati opuš tenije. Pesme MOJ
DEDA LULU PUŠI, MAMA I TATA, BAKA, ŠTA JE SREĆA, A NA SE-
LU U TO DOBA, ili pesmama SANJARENJE, DEČAK I ZVEZDE, NEO-
BIČAN DAN, SAN LETNJE NOĆI (iz pesnikovog ciklusa „U snu sna“),
sve je trans u san i javu koju simbolizuje pesma SVE U MAŠTI. O polasku
uš kolu, o danima „prvih krš tenja u kolektivnom druš tvu sa drugovima i uč i-
teljima, redu i radu š kolskog režima ž ivota, Gerov je ispevao konkretne,
glatke i jasne pesme koje otvaraju „novi ž ivot u novoj sredini i ponaš anju
dece“. To nam potvrđuju stihovi PRVI ŠKOLSKI DANI, ČITANJE BU-
KVARA, NA DAN POLASKA U ŠKOLU, UČITELJ NEŠA I ĐACI PR-
VACI, VUK KARADŽIĆ, PESMA O SVETOM SAVI, kao i pesme u koji-
ma se pesnik seća kolega pesnika: SEĆANJE NA PESNIKA I PRIJATE-
LJA (Dragi Milorade... Nikola Drenovac).
Iako pesnik prevashodno rurarne sredine i okoliš a, Milorad Gerov je
i pesnik urbanih atmosfera, života velegrada i dečjeg ž ivota i ponaš anja u
njemu. Optikom dobrog opservatora uoč io je u svakoj takvoj pesmi lepote
„seoske atmosfere“ i radosti „urbanih impulsa života“. Pesnič ki stihovi
BEKSTVO IZ PAKLA,TRUBAČ, KLINCI IZ SOLITERA, HAJDE DA SE
IGRAMO, PESNIK KUPUJE PANTALONE (u pomen Draganu Lukić u), i
jošnekim stihovima, Gerov ume da psihološ ki otkrije lik i ličnost deteta i
odraslog č oveka. On radoznalo teži sublimaciji dece u odrastanju i doba zre-
losti; cilj mu je da kontinuirano pratii ž ivot i dete i „svekoliki beli svet oko
njega“, kao i čoveka koji je iz infantilnosti preš ao u trezvenost i iskustveni
život jave.
Ceo koloplet biljnog i životinjskog sveta Milorad Gerov unosi u sti-
hove o ž ivotinjama i pticama. I one su, kao i dete i čovek, deo naš e vaselje-
ne, i njih treba uvaž iti i voleti, i o njima treba reć i „rečleku, toplu i umilnu“.
Bezborj pesama, kako je zapazila i knjiž evna kritika, Gerov je posvetio ž i-
votinjskom svetu. Poš tujuć i tezu „ da č ovek koji ne voli i ne oseć a životinju
ne voli i ne oseć ač oveki i ž ivot“, pesnik kliktavo peva o JEŽU, PSU, GA-
VRANU I GUSKI, o MAČORU, o PUŽU, PREPELICI, o SNU U KAVE-
ZU, ili ŽUĆI, psu, zatim MAGARCU, TETA LIJI i drugim ž ivotinjama i

22
 Са
гле
дав
ања

pticama, koje naseljavaju „naš u planetu punu pesme i ljubavi ali i suze i bo-
la“ (D. Maksimović ).
Uvek uz dete i njegov život u snu i na javi, Milorad Gerov je napisao
i brojne pesme „zaljubljenič ke tajnovitosti“. Ne povodeći se ni za M. Anti-
ćem, ni Lj. Rš umović em a ni za ljubavnom poezijom S.Staniš ića ili P. Zup-
ca, Gerov je „ljubavni festival č ula“ doživeo na svoj nač in. Zato se neke nje-
gove pesme čitaju sa smeš kom naivnosti i “dečjeg infantilnog dož ivljaja su-
protnog pola“. U tim pesmama, sadržan je ceo arsenal uzbuđenja u „kratkim
pantalonama“ i „kratkim suknjicama“. Pesme LJUBAVNA PRIČA, VE-
SNA IZ VII2, BRUKA, KAKO SE LJUBE DEVOJČICE, ČEMU SLUŽI
OSMEH, RANDEVU SA SONJOM, GDE JE NEDA i druge, samo su neke
od pesama u kojima se Gerov poistoveć uje sa „prvim krš tenjima i zanosima
ljubavi. Njih ima mnogo viš e i u svima je pesnički senzibilitet otvoren i ose-
ćajno jak, bez prisustva „tabu teme“ o ljubavi, jer ljubav je „radost bez bola“
(N. Drenovac).
U plodnom, ambicioznom i posve talentovanom druž enju sa poezi-
jom Milorad Gerov nije zaoboravljao ni svoj zavičajno-rodoljubiv, dakle,
patriotski nagon. Ako je č ovek deo svoga naroda i grada gde je rođen, ako je
zavič ajno vezan za ljude, zemlju, istoriju i ratove svojga naciona, razumljivo
je, da jse od njega ne mož e odvojiti. Potekao sa Stare planine, iz prostora ru-
ralne srpske proš losti, sav u korenu bić a slobodar, ali pripadnik grada u ko-
me je proveo (i provodi sadaš nje dane ž ivota), Gerov sa emocionalnom bud-
noš ću i ljubavlju peva svoju domoljubivu pesmu. Ona je nepatvorena. Nju
nosi u sebi iskonski č ovek-patriota, i zato je ona srćana i raspevana, ponekad
samo patetič na. Pesme VOLJENOM GRADU, ZA MIR U VASIONI, PRA-
ZNIK U GRADU, LOVAC I PTICE, PESMA MOJA DA NE BINEM itd.
Primer su da je pesnik i domovina jedno i da su njihovi koreni neuniš tivi.
Prateći sveukupni (doduš e, jošnedovrš eni) stvaralačko-poetski č in
pesnika Milorada Gerova, da se uočiti da je lepeza teme i motiva ili avenija
njegovog bogatog pesnič kog sveta veoma razuđena i bogata. Gerov je č e-
sto „boravio u svim prostorima ž ivota“ (M.Bandić ). Radoznao i komunikati-
van, sklon „lirskoj i naratvnoj č ujnosti sveta koji ga okružuje“ njegova po-
ezija (pa i ona namenjena odrasloj č italačkoj populaciji), sadržala je uvek ž i-
votvorne, realistič ke i zdrave tonove, koji su afirmisale život i njegove vred-
nosti. Zato se za ovog pesnika mož e s pravom reć i da je uvek bio „na putu“
(H. Tahmiš džić), odnosno na sredokrać i sna i jave ž ivota. To ga je uvrš ta-
valo u stvaraoce „bez sumnje da postoji i da ć e biti zaboravljen“.

23
Књиже
внипре
гле
д4

4. MIŠLJENJE KRITIKE

Mada troma i ne bašaktivna naš a književna kritika, kao ni o mnogim

drugim piscima, tako ni o poetskom delu Milorada Gerova nije dovojlno
obrać ala pažnju. Pa ipak, može se reć i da Gerov nije bio u viš e mahova pro-
uč avan, citiran ili analiziran pesnik. Svedoč e o tome desetina pesnika, nov-
nara, publicista, knjiž evnih kritičara i akademskih analitič ara, koji su pisali i
govorili o poeziji ovog pesnika. Prema miš ljenju pesnika Nikole Drenovca,
a o zbirkama pesama Milorada Gerova („Raspevano detinjstvo“ i „Zalju-
bljeni deč ak“), pesnik Drenovac je zapisao da je reči o poeziji koja se
„uč vrš ćava u nadahnuta ostvarenja“, š to znač i da su njegovi stihovi za mla-
de „deo duha deč jeg sveta, pa se kroz njih oseća ispovednost i tež nja ka
istinskoj oseć ajnosti...“ Pesnik i esejista Branislav Bojićje piš uć i o zbirci
„Zalubljeni deč ak“ Milorada Gerova konstatova da „Gerovljeve pesme sež u
do same izvornosti“, tj. Da pesnik poseduje „korektnu metrič ku kulturu, iz-
vanrednu muzikalnost, dobrotu koja nas iz svake pesme motri...“. Vlada Ba-
tinić , profesor i pesnik, ceni poeziju Milorada Gerova, jer je „sva u vrcanju
slike proleć a, mirisnih lipa, vrabaca vragolana... i sva ta poezija donosi ple-
menitnost, ljubav i strpljivost sa bakom, jer su odrasli „š arekolka slika naš eg
ž ivota i sveta...“
Odnos prema poeziji Milorada Gerova zapazio je i zapisao i urednik
č asopisa „Most“ Danko Dengelov, koji zapaža da je pesniš tvo Milorada Ge-
rova „snažno umeće da se na videlo dana iznese unutraš nje, skiveno stanje
detinjstva u detetu...“, a recenzent zbirke „Volš ebno detinjstvo“ Jasmina Jo-
vanović, napominje da Gerov „centralno nadahnuć e za pisanje ove vrste po-
ezije nalazi u sopstvenom detinjstvu i u deč jim danima svoje unuke...“ Dr
Slavoljub Obradoviću tekstu „Poezija detinjstva“ sduš no stoji uz tezu da je
Gerov u svome dejč jem pesniš tvu uspeo da otkkloni uticaj tradicije...“ Ge-
rov, napominje dr Obradović , „insistira u pesmi na konkretnim pojavnim
oblicima koji mogu da zainteresuju deč ju radoznalost... pa je pesnikova sli-
ka u poeziji viš e sugestivna nego atraktivna...“ Afirmativno miš ljenje o pe-
ziji Milorada Gerova iskazao je i dr Tihomir Petroviću svojoj „Istoriji srp-
ske književnosti za decu“ (ZDI, N.Sad, 2008). Ovaj talentovani analitičar i
književni teoretičar, iako ovlaši nedovoljno sintetično, misli da je „Gerov
pesnik tople emocije i sabrane fefleskije“... Optimistička, vitalistič ka slika
ž ivota, instinkt za prepoznavanje potreba deteta, smisao za igru i jednostav-
nost, č ine ga autorom iz už eg kruga č uvara deč jih osmeha...“
Pišući u viš e mahova o poeziji Milorada Gerova i dajući svoj sud u
obliku recenzija, lič no sam verovao u talenat i postojanje poetske reč i Milo-

24
 Са
гле
дав
ања

rada Gerova, koja se neć e ni osamdetih godina proš log veka ugasiti i nestati.
O zbirci „Jasen platanova“, zapisao sam 1996. godine da je „Gerov pesnik
minule proš losti, uvek predan ruralnom detinjstvu i okoliš u, da je njegov
stih pun bogate tematike i sadrž ajnosti pa se uklapa u traicionalnu srpsku
poeziju sa blagim nagoveš tajima savremenosti...“ Dakle, ta i takva mišljenja
o poetskoj delatnosti Milorada Gerova ponuđena malim konzumentima (a
zaš to ne i odraslim), predstavljaju u rekapitulacionom zbiru smisao i vred-
nost pevanja Milorada Gerova. Gerov je postojano bio uz svoju pesmu i zato
je ona pobedila „sva sivila anonimnosti“ (dr M. Đurič ković).

SUMMARY
Voja Marjanović

CHILDHOOD BETWEEN THE NATIVE ASH AND

BELGRADE LISTED PLANE

In his choice recapitulation poetry for children, youth and even adult rea-
ders, which is understood as a form of anthological election, then some kind Chre-
stomathy, under the attractive title of “Dreamed of childhood and escape from hell”
(which resembles the gloom of the first period of each man's age ), which advoca-
ted a side and our writers (Borges, Proust, Camus, or our I. Andric, D. Kish, and D.
Djordjevic), Milorad Gerov drawn the map of her poetry and her creative topo-
graphy. It is a good traditional poetry inspired by the true lives of children and
adults. It is the poetry of authentic tone and sound. She has a perspective on the
phenomenal world and past today. It is always clear and concise read. This poetry
has never sought to experiment, he never advocated any avant-gardes exhibitio-
nism – it is hard to says the poet and his thought without the fashion and the theory
of games and nonsense, “they preached Caillois and Huizing, and our poets have
accepted the seventies and eighties century”.
In one word poetic act Milorad Gerov clearly hear the voice of the poet of
reality, optimism and poetry, which avoids the conservatism and old-fashioned-
ness: Gerov sublimation of life and love, children, events, and adults in the song.
He always wanted his readers to “open the eyes of” the truths of life's adventures.
Hence the poetry of Milorad Gerov can call it Rimbaud thought: “sail and sail only
continue to conquer life and its spaces!”

25
Књиже
внипре
гле
д4

ISSN 2217-2017
UDK 821.163.41.09–31 Селимо вићМ.
ID: 181549580

Raš
id Durić

O antinomiji Hasanova stajališta o svojemu

identitetu i o identitetu muslimana u “Dervišu
i smrti” Meše Selimovića

Ključne riječi: hibriditet identiteta alter ega i Hasana; psihološ ka anatomija i kritič
-
ka analiza antinomič no sti takvoga identiteta i njegove (pod)svjesne književne kom-
penzacije i transforma cije u liku Hasana; paralelna psihoanaliza alter ega, karaktera
Hasana i Džemaila; roman Derviši smrt nesporne umjetničke magije, zapadnoeu-
ropskog filozofijskoga fundamenta u skepsi i alijenaciji, sa dekorom muslimansko-
ga sensibiliteta; sa etički i theološ ki osporenoj objektivnosti Hasanova stava o (sa-
mo)“otpadniš tvu” i “otpadniš tvu” muslimana od hriš ćanstva kao subjektivnom sta-
vu; stajališ
tu kojem je uzrok u navedenom hi briditetu alter ega, odnosno u njegovoj
(pod)svjesnoj kompenzaciji i transformaciji u liku Hasana; ateizam alter ega i lika
Hasana kao (pod)svjesni psihološ ki uzrok pomanjkanja religiozne empatije sa po-
sljedicom stajališ ta o navodnom “otpadniš tvu” muslimana od hriš ćanstva

1.1. Hommage Meš i Selimović u bitan je povod da se jošjednom sa-

stavimo sami sa sobom u (meta)tekstu Derviš a i smrti, u sublimatu koji se
viš e puta čita da se do kraja ne “proč ita.” Drugi je povod ovoj studiji u na-
vedenoj skepsi spram vjerodostojnosti dijela navedenoga Hasanova traktata
o njegovu “otpadniš tvu” i o “otpadniš tvu” muslimana od hriš ćana. Da bi
ova sumnja u vjerodostojnost bila argumentirana, promiš ljena u svijesti č
ita-
telja, nakon moga uvodnog dijela citiram dva vrijednosno i emocionalno
disparatna traktata iz Derviš a i smrti. Potom Hasanovu antinomiju analizi-
ram (u dijelovima i u cjelini) u kontekstu siž ea romana i ukupne psihologije
Hasanova lika. Polazim, naime, od teze da sumnju u vjerodostojnost nalaž e
sama priroda ž ivota i č ovjeka. I subjektivna priroda knjiž evnoga izrič aja.
Ona koja lebdi na tanjuš noj granici fikcije i zbilje. Opč aran magijom knji-
ževne riječi, č itatelj se, naime, sa punim povjerenjem prepuš ta njenoj suge-
stivnoj snazi. Pritom rijetko dvoji nad njenom vjerodostojnosti. Književna

26
 Са
гле
дав
ања

znanost i književna kritika, ako to doista jesu, ako hoće vrednovati književni
tekst, moraju biti skeptič ni prema snazi umjetnič ke sugestije u kojoj je sadr-
žana vjerodostojnost teksta. Da je ovdje riječo intelektualno-emocionalnom
vrijednosnom samoodređenju prema vjerodostojnosti knjiž evne riječi, u ko-
joj su segmenti te vjerodostojnosti – tvrdnje, teze i hipoteze – č esto u smisa-
onoj antinomiji, međusobnom negiranju – svjedoč i i sam Selimović . Seli-
mović, naime, prvo tvrdi da je knjiž evnost produhovljena istina o ž ivotu,
potom da knjiž evnost nije ni istina ni neistina. Za divno č udo, istina je upra-
vo u toj naizgled prividnoj, zapravo stvarnoj antinomiji. Upravo je u antino-
miji izrasla književna istina Derviš a i smrti. Antinomija je intelektualna ba-
za knjiž evne svijesti Derviš a i smrti. Takođe, i moje kritič ke riječi kojoj je
polaziš te u ovoj Selimović evoj središ njoj antinomiji:
Pravo knjiž evno djelo je umjetnički ubjedljiva, animirana, produho-
vljena istina o ž ivotu, piščeva istina, naravno, jer je sumnjivo da postoji
druga istina osim subjektivna. (...) Knjiž evnost nije ni istina ni neistina, ni
mudrost, ni ludost, ona nije ni misaoni sistem ni pouka. Ona je, prije svega,
snaž an dož ivljaj, koji djeluje emocijom na emociju. (...) Emocija je lič na,
kao crte na dlanu, a opet prihvatljiva, mekš a je nego misao, ubjedljivija, su-
gestivnija, jer je neposredna. Emocija je i elementarnija, nije izvedena i
građena kao misao, ne podlijež e lako vremenskoj koroziji. Emocija mož e da
postane istina koja traje. (Meš a Selimović : Sabrana djela u deset knji-
ga.1983. Knjiga 6. Pisci, miš ljenja i razgovori: 252, 253)
Treći povod ovom tekstu je u dokazivanju teze da velik dio objavlje-
ne kritike o djelu Meš e Selimovića nije produciran u gami ili u magiji izvor-
ne umjetnosti. Sa posljedicom da u toj kritici pretežito otkrivamo intelekt,
svijest i savjest kritič
ara, u manjoj mjeri i prirodu književnoga teksta. Raz-
log tom kritičkom larpurlaru jest u nesposobnosti samoutvaranja u knjiž ev-
nu riječ . U nedostatku empatije. Kritičarska riječu ovoj je studiji iznjedrena
i profiltrirana u sensusu i u polifoniji riječ
i Meš e Selimović a. Sa krajnjom
rezultantom – duhovno-emocionalnoga jedinstva teksta i kritike.
1.2. Hommage Derviš u i smrti umjesno je poč eti tačnom ocjenom
Meš e Selimović a o djelu Ive Andrić a, njegovom do danas aktuelnom kon-
stantacijom da od Andrić eva osvajanja Nobelove nagrade (1961) juž nosla-
venske knjiž evnosti ravnopravno sudjeluju u evropsko-svjetskoj umjetnosti
riječi. Uz bitnu dopunu da je pojava Derviš a i smrti (1966) prvi estetski i
hronološ ki iskorak bosanske i boš njačke u evropsko-svjetsku umjetnost rije-
či. Da etabliranje novije i bosanske i boš njačke (između srpske i hrvatske)
književnosti poč inje Derviš om i smrti i Kamenim spavač em Maka Dizdara
(takodje prvo izdanje1966.) Smisao je ove studije takodje i u argumentaciji

27
Књиже
внипре
гле
д4

teze o umjetničko-estetskom izjednač avanju boš njač ke sa srpskom i sa hr-

vatskom književnosti. Estetič ku zasebnost boš njač ke knjiž evne riječ i argu-
mentiram autentič nim boš njač kim sensibilitetim. U jednom zasebnom dož i-
vljaju svijeta i ž ivota autohtonog bosanskog čovjeka, u kojem se u njegovu
bosanstvu zrcali univerzalna istina o č ovjeku. Prozboriti o tom bosanskom i
boš njačkom, muslimansko-evropskom duhovnom spoju i sensibilitetu, o
njegovu transcendentnom specificitetu kroz gamu i magiju Derviš a i smrti,
pritom otkriti š togod novoga, čini se pretencioznim. U toj nakani, ova studi-
ja analizira jedan u sebi i smisleno i vrijednosno kontradiktoran i bitan seg-
ment romana – Hasanovo samoodredjenje i odredjenje njegovih sunarodni-
ka muslimana kao “otpadnika” od stabla hriš ćanstva. Pored ovog, theološ ki
i etički upitnog (samo)odredjenja ili opredjeljenja, u studiji se dokazuje da
je Derviši smrt tekst zapadnoevropske estetike. Sa estetskim fundamentom
u evropskoj (post)moderni. Sa sistemom miš ljenja u egzistencijalizmu, ag-
nosticizmu, skepticizmu, relativizmu. Sa duhovnim oazama islama. Sa dra-
perijom muslimanstva. Sa markacijom boš njač ke umjetnosti riječ i u tim
spojevima u kojima (meta)tekst isijava bosansko-muslimanski sensibilitet,
duhovnu polifoniju i duš evnu neposrednost: u njima se zrcali specificitet bo-
sanske umjetnosti riječ i. U tim spojevima, u njihovoj misaonoj i duhovno-
duš evnoj sintezi, u njihovu kontrapunktu, ostvarena je književna (samo)svi-
jest Derviš a i smrti. Originalnost boš njačke u juž noslavenskoj knjiž evnoj ri-
ječi.
Pored ove generalne estetske kvalifikacije, bitno je markirati č injeni-
cu da je svijest likova romana prož et sviješ ću o deficitu nacionalne kulture.
Ta svijest o nedovoljnosti nacionalne kulture u ljudskoj emancipaciji zapra-
vo cijeli roman Derviši smrt prožima. Ta je svijest bitno vrijednosno ishodi-
šte i gnoseološ ki orijentir mojoj studiji. Ovo misaono ishodiš te dokazujem
skepsom Meš e Selimović a u postojanje autentič nog nacionalnog duha. Sa
osporavanjem tzv. nacionalne kulture, nacionalnog bić a sui generis:
A autentič ni nacionalni duh, kultura i bić e u cjelini? Pa ne znam š ta
bih o tome rekao, osim da je prava autentičnost upravo u viš em asimiliranju
vrlo raznolikih kultura, uticaja, krvi. Svi smo primali od svakoga s kim smo
dolazili u doticaj (a tih doticaja i miješ anja bilo je kroz istoriju zaista mno-
go) i to primljeno pretapali koliko smo mogli, pretvarajuć i u svoje, manje –
više osobeno. (..) Opterećeni smo i mnogim predrasudama jedni prema dru-
gima. Neć u ih navoditi, one su isto toliko poznate koliko su smiješ ne, i plod
su nepoznavanja. Jer mi se, ustvari uopš te ne poznajemo, a pokazujemo i
veoma malo volje da se upoznamo, da to postaje fenomen bez objaš njenja.
2.1. Citirana Selimović eva spoznajno-vrijednosna kvalifikacija jest
duhovni orjentir mojoj studiji. U središ
tu studije je Hasanov smisaono i

28
 Са
гле
дав
ања

emocionalno kontradiktorni traktat o sebi i o juž noslavenskim muslimani-

ma. Traktat u kojem Hasan svoj i identitet svojih sunarodnjaka vrijednosno
potcjenjuje, umanjuje. Stavom o navodnom “otpadniš tvu” od hriš ćanstva
Hasan, naime, dovodi u pitanje opstojanja juž noslavenskih muslimana kao
zasebne zajednice. I pored ovog nihilizma, Hasan se, na kraju svojih misli,
ulijeva u bosanskomuslimansko izvoriš te svojega identiteta poput kapi vode
u rijeci.
Hasanovo miš ljenje o navodnom “otpadniš tvu” muslimana od hri-
šćanstva (koje naprijed citiram) u isti mah je i osobno i nacionalno afirmira-
juć a i difamirujuć a! Sa konačnim utiskom: te dvije knjiž evne istine se poti-
ru! Da bi se razumjeli razlozi toj bipolarnosti, treba ukratko rekonstruirati
psihologiju Selimović eva Hasana. Kroz vedrinu, dobrostivost i slobodan ž i-
vot pod vedrim nebom i suncem, u Hasanu valja raspoznati bolju polovinu
Ahmeda Nurudina. Bolji dio neostvarenog i žudjenog alter ega i č estitoga
derviš a Nurudina koji ć e se ubrzo survati u moralnu ruinu, u niš tariju, usljed
straha od smrti. Dž elepčija i medreslija Hasan je naime žuđeni, neostvareni
Nurudinov dvojnik: Hasan je proš ao kroz vatru vjerskog zanosa Abu-Sinao-
ve š kole.”(Meš a Selimović :Sabrana djela. Prva knjiga. Derviši smrt, 1983:
211) Hasan je inkarnacija žuđena, u izvjesnoj mjeri dostignutog ideala slo-
bode, za kojim njegov dvojnik Nurudin č ezne. Takođe i Nurudinov ideal i
idealizacija čovjeka kojemu je najveće zadovoljstvo da druge sobom radosti.
Izvore Hasanova afirmirajuć e-difamirujećeg samoviđenja i viđenja
svojih sunarodnjaka takođe je bitno razumjeti u kontekstu Hasanova nedo-
sljednog karaktera u cijelom romanu. Vrijednosnu i osjećajnu bipolarnost
miš ljenja o muslimanima, takođe je neophodno promisliti kroz Hasanovu
psihologiju plemić a. Razumjeti sa aspekta materijalno situirana, neovisna
čovjeka. Hasanovo je naime miš ljenje bitno suodređeno socijalno plemić -
kim statusom materijalno neovisna č ovjeka. Riječje o stavu plemić a prema
puku, narodu. Hasan taj narod u svojem prvom miš ljenju afirmira, u drugom
ga se stidi, prezire. Da bi se, potom, poput kapi vode u rijeci slio, s narodom
sastavio.
2.2. Jedan od bitnih argumenata za cjelovito i objektivno poimanje
prednje kontraverze jest č injenica da se Hasan poslije završ etka medrese ra-
dije vratio u zavič ajnu Bosnu nego da je ostao u Carigradu. Tomu vraćanju
u bosansku “mrtvaju” iz sjaja carigradskog nije razlog u sentimentalnom do-
moljublju veću Hasanovu dubokom porivu za slobodom. Drugi je bitan
uzrok Hasanovu povratku u Bosnu u njegovoj čestitosti. Hasan, naime, nije
imao izgleda da sa svojom č estitoš ću ostvari karijeru unutar stambolske eli-
te, koja je (kao i svaka elita !) ogrezla u hipokriziji. Čestiti Hasan se sa rado-
šću vrać a u zavičajnu Bosnu i postaje dž elepč ija, trgovac i vječ iti putnik po

29
Књиже
внипре
гле
д4

hanovima i drumovima. Putujući dospijeva do svoje suš tine i dragocjenosti -

u osjeć anju slobode. Njegovoj plemić koj porodici zanimanje “dž elepč ije”
donosi duboko poniženje. I duboko razočarenje Hasanova oca sinom. Otac
je toliko duboko povrijeđen, da Hasana hoć e liš
iti nasljedstva. Ovom krat-
kom rekonstrukcijom siž ea, hoć u postaviti tezu da je Hasanov difamirujuć i
stav o sunarodnjacima socio-psihološ ki uvjetovan njegovim plemić kim pori-
jeklom.
Hasanovo psiho-socijalno viđenje identiteta muslimana Bosanaca u
njegovom prvom razmiš ljanju jest pretež ito afirmativno. Bitnim dijelom je
idealizirajuć e. Podilazi taš tini ili isijava taštinom ovoga etnosa. Mada nazna-
čeni spoj od podrugljivosti i ozbiljnosti u Hasanovu nastupu djeluje cinič no
kroz spoj ponosa, neumjesne š ale i ironije:
– Pametni su ovo ljudi – rekao mi je jednom, sa onom č udnom mje-
šavinom podrugljivosti, i ozbiljnosti, koja me često zbunjivala. Primaju ne-
rad s Istoka, ugodan ž ivot sa Zapada; nikud ne ž ure, jer sam ž ivot ž uri; ne
zanima ih da vide š ta je iza sutraš njeg dana, doći ć eš ta je određeno, a od
njih malo š ta zavisi; zajedno su samo u nevoljama, zato i ne vole da č esto
budu zajedno; malo kome vjeruju, a najlakš e ih je prevariti lijepom riječ ju;
ne lič e na junake, a najtež e ih je uplaš ti prijetnjom; dugo se ne osvrću nina-
što, svejedno im je š to se oko njih deš ava, a onda, odjednom, sve poč ne da
ih se tiče, sve isprevrć u i okrenu na glavu, pa opet postanu spavač i, i ne vo-
le da se sjećaju ničeg š to se desilo; boje se promjena jer su im često donosi-
le zlo, a lako im dosadi jedan č ovjek, makar im č inio i dobro. Čudan svijet,
ogovara te a voli, ljubi te u obraz a mrzi te, ismijava plemenita djela a pam-
ti ih kroz mnoge pasove, ž ivi inadom i sevapom i ne znašš ta nadjač a i kada.
Zli, dobri, blagi, surovi, nepokretni, olujni, otvoreni, skriveni, sve su to oni, i
sve između toga. A povrh svega, moji su i ja sam njihov, kao rijeka i kaplja,
i sve ovo š to govorim, kao da o sebi govorim. Hiljadu zamjerki im je nala-
zio, a volio ih je. Volio i grdio. (Sabrana djela. Knjiga prva. Derviši smrt,
1983: 379).
Navedenoj skici ne može se spoč itati izvjesna razina objektiviteta ka-
rakterologije Boš njaka. Boš njaci rado sebe vide u ovoj kontradiktornoj ka-
rakterologiji. Razlog: podilazi njihovoj taš tini. U Boš njacima je naime gene-
racijama (od islamizacije do danas) “njegovan” i “odnjegovan!” bezdano
jordamli mentalitet! Sa psihologijom nadmenosti i oholosti - tipič nog bo-
šnjač kog produkta nacionalne (ili tradicionalne) “kulture.” Boš njaci su, nai-
me, svoj ponos pretvorili u oholost! Oholo drž anje im je preš lo u manir, u
vid samoodbrane, u isprazno samoveličanje. (Prema objektivnom, a ovdje i
ironičnom Bosancu Ivi Andrić u - koji je Boš njake poznavao bolje od njiho-
vih majki, u njegovu “Omer-paš i Latasu” – oholost bi mogao biti najkurent-

30
 Са
гле
дав
ања

niji “bosanski import” na Zapad! Bez konkurencije!) U prednjem je traktatu

riječo jednoj relativnoj književnoj istini sa markantnim crtama psihe Bo-
šnjaka. U toj istini je, međutim, u već oj mjeri sumirana ljudska psihologija
uopć e. U manjoj mjeri sumiran je zasebni mentalitet Hasanovih sunarodni-
ka! U ovoj, u osnovi afirmirajuć oj sintezi, knjiž
evna riječosvaja snagom su-
gestivnosti, zavodljivosti. Unatočsmisaonoj kontraverzi, njen je krajnji uti-
sak – podilaž enje narcisoidnosti Boš njaka. Nije li to razlog da navedenu ski-
cu Boš njaci rado citiraju, naizust uč e i pamte kao “genius mundi!” U kojoj
je mjeri dopustivo i mogućno, iz navedene skice pretež ito ljudske karaktero-
logije, profiltrirati, profilirati i izdvojiti markantna svojstva Boš njaka? To je
dilema koju svako rješ ava kroz vlastito životno iskustvo.
3.1. Drugi psihološko i etič ki pretežito difamirajuć i dio Hasanove
sinteze o sebi i sunarodnicima kao “otpadnicima” od hriš ćanstva prvenstve-
no je emocionalnoga, a ne racionalnoga rezona. Sa rezultantom ili krajnjim
utiskom da svaka naredna misao sve dublje potkopava, poniš tava i obezvre-
đuje naprijed citiranu psiho sintezu mentaliteta Boš njaka. Sve prethodne
kvalitete metaliteta su osporene. Nedostaci ili mahane juž noslavenskih mu-
slimana sabrane su u stvarnoj i u simboličnoj slici bogalja Dž emaila:
Jednom mi je pokazao bogalja Dž emaila, koga su djeca vukla u koli-
cima, a izbatrgavao se u svoju terzijsku radnju na dva š tapa, vukući sakate
osuš ene noge. Dok je sjedio, iznenađivao je svakoga ljepotom i snagom, mu-
škim licem, srdačnoš ću osmijeha, š irokim ramenima, jakim rukama, stasom
kao u pehlivana. Ali čim bi ustao, sva bi se ta ljepota poruš ila, a prema koli-
cima se batrgao bogalj koga je bilo nemoguć e gledati bez ž aljenja. Oboga-
ljio se sam. U pić u je oštrim nož em udarao u svoja stegna, dok nije isjekao
sve ž ile i miš iće, pa je i sad, pijući, zabadao nožu sasuš ene patrljke ne do-
zvoljavajuć i nikome da mu priđe, niti je ko mogao da ga savlada, tolika mu
je jošsnaga ostala u rukama. – Dž email je naša prava slika i prilika, bosan-
ska – rekao je Hasan. – Snaga na patrljcima. Sam svoj krvnik. Obilje, bez
pravca i smisla. (Meš a Selimović : Sabrana djela. Knjiga prva. Derviši smrt,
1983: 445).
Da li je ova sinteza nacionalnoga mentaliteta posljedica Hasanova
plemić kog distanciranja od puka? Razumijevanje prednjega citata pretposta-
vlja samopistovjeć enje u rafiniranom Hasanu. U onome Hasanu kako ga vi-
di i dož ivljava tankoć utna Dubrovkinja Marija, u njega zaljubljena. Da li je
zaljubljena Dubrovkinja sposobna za nepristrasnu, objektivni sliku o svojoj
ljubavi, Hasanu? Sa Hasanom u njenom vidjenju poistovijetio bi se svaki
Boš njak:

31
Књиже
внипре
гле
д4

Ono š to je privuklo njež nu dubrovačku gospu, vaspitanu u Maloj

braći, ovom mladom Bosancu, nije bilo to š to je naoč it, uglađen, obrazovan,
većš to je sve to a š to je Bosanac. Zamiš ljala je da je svijet iz tih dalekih
provincija grub, lud, pust, zadrt, da ima u njemu junaš tva koje pametan č o-
vjek ne cijeni suviš e, ni uvijek, i nekog smiješ nog ponosa zbog vjerne služ be
onome ko mu nije prijatelj. (Derviši smrt, 1983: 364)
Takav Hasan međutim potire onoga Hasana koji sebe i svoje suna-
rodnike otkriva u naprijed navedenoj skici. I u simbolici bogalja Džemaila:
– Šta smo to onda mi? Lude? Nesreć nici? – Najzamrš eniji ljudi na
svijetu. Ni s kim istorija nije napravila takvu š alu kao s nama. Do juč e smo
bili ono š to danas ž elimo da zaboravimo. Ali nismo postali ni neš to drugo.
Stali smo na pola puta, zabezeknuti. Ne mož emo viš e nikud. Otrgnuti smo, a
nismo prihvać eni. Kao rukavac š to ga je bujica odvojila od majke rijeke, i
nema viš e toka ni uš ća, suviš e malen da bude jezero, suviš e velik da ga ze-
mlja upije. S nejasnim osjećanjem stida zbog porijekla, i krivice zbog otpad-
ništva, neć emo da gledamo unaprijed, zato zadrž avamo vrijeme u strahu od
ma kakvog rješ enja. Preziru nas i braća i doš ljaci, a mi se branimo pono-
som i mrž njom. Htjeli smo da se sač uvamo, a tako smo se izgubili, da viš e
ne znamo ni š ta smo. Nesreća je š to smo zavoljeli ovu svoju mrtvaju i neć e-
mo iz nje. A sve se plać a, pa i ova ljubav. Zar smo mi sluč ajno ovako pretje-
rano mekani i pretjerano surovi, raznjež eni i tvrdi, veseli i tuž ni, spremni
uvijek da iznenadimo svakoga, pa i sebe? Zar se sluč ajno zaklanjamo za lju-
bav, jedinu izvjesnost u ovoj neodređenosti? Zar bez razloga puš tamo da ž i-
vot prelazi preko nas, zar se bez razloga uniš tavamo drukčije nego Dž email,
ali isto tako sigurno? A zaš to to č inimo? Zato š to nam nije svejedno. A kad
nam nije svejedno, znači da smo poš teni. A kad smo poš teni, svaka čat naš oj
ludosti!” (Derviši smrt, 1983: 445, 446)
3. 2. Središ nja je nit Hasanova karaktera – nedosljednost. Osobnu ne-
dosljednost Hasan transmutira na zajednicu. Sa posljedicom književne neu-
vjerljivosti. U knjiž evnu neuvjerljivost u Dž emailovu mazohizmu – skici
simbolike samouniš tavanja cijelog naroda! Ta knjiž evna “vjerodostojnost”
je osobne a ne objektivne, općeprihvatljive razine. Da li je po psihološ kim
zakonitostima ljudske psihe moguće osobni karakter “udjenuti” u zajednicu,
narod? Izjednač iti ih kako to čini Hasan u navedenom traktatu? Taj spoj
osobnog i nacionalnog u Hasanovoj svijesti rezultira samoponižavanjem.
Sugerira “tamni vilajet” bosanskomuslimansko-turske proš losti u kojoj se
talio boš njač ki identitet. Spoj gradi sugestiju da su muslimani nedonoš če,
bastard (...) (“otpad”) tamno-vilajetske tursko-bosanske proš losti. Iverje od
drveta. Baruš tina. Mutljag. Sa vrhuncem cinizma u zadnje č etiri rečenice: u
simbolici bogalja Dž emaila - navodne “slike i prilike” muslimanske u samo-

32
 Са
гле
дав
ања

uniš tavanju nož em! Što je uzrok tom mazohizmu, toj psihopatlogiji? Da bi
razmrsili uzroke toj nastranosti, valja se zamisliti nad slijedećim Hasanovim
riječ ima:
A zaš to to č inimo? Zato š to nam nije svejedno. A kad nam nije sve-
jedno, znač i da smo poš teni. A kad smo poš teni, svaka č ast naš oj ludosti.
(Derviši smrt, 446).
Džemail (izvedenica iz arapskog Cemmalüddin – ljepota vjere isla-
ma!) simbol je nacije muslimanske: Dž emaludin je naime – “lud, ali – po-
šten!“ Jedan sasvim bizaran i paradoksalan spoj! Sa samouvjerenjem Hasa-
na da su ludost i poš tenje dobar spoj. Da u tom spoju jest sržkarakterologije
Boš njaka! Da u tom spoju (ili usljed tog spoja!) jednako stradaju Džemail i
Bosanci. Da je u navodnoj sraslosti ludosti i poš tenja uzrok Džemailovu ma-
zohizmu u kojem stradavaju muslimani! Kolikogod se č ovjek upinjao pro-
misliti ili domisliti navedenu poantu, racionalno razumjeti razlog mazohi-
zmu, “iskopati” taj razlog iz podsvijesti, svaki rezon vodi u apsurditet. Ap-
surditet producira snažnu književnu sugestiju da je mazohizam posljedica
bolesne depresije juž noslavenskih muslimana. Sugestiju da je uzrok mazohi-
zmu u “otpadniš tvom” od hriš ćanstva. Riječje o sugestiji griž nje savjesti. O
samokajanju koje je (pod)svjesni uzrok mazohizmu - produktoru samouni-
štavanja. Riječje dakle o psihopatologiji uzrokovanoj “otpadniš tvom” mu-
slimana od hriš ćanstva.
Iz kojega je (i)racionalnoga izvora mogao poteći ovaj mazohizam? Iz
kojih pretinaca podsvijesti je mogla š iknuti vilolencija Dž emailova samou-
niš tavanja i krvi? Po psihološ kim zakonitostima zač etka, nastajanja i osloba-
đanja emocija, moralo se naime u Džemailu (inkarnaciji sunarodnika) godi-
nama talož iti nezadovoljstvo. Da bi u određenom momentu, iz nataloženih
frustracija, iz duboke depresije š iknuo, eruptirao mazohizam. Sa nožem u
vlastitom tijelu – psihopatološ kom samooslobađanju od oč ajanja. Sa stalnim
ponavljanjem istog č ina samomuč enja u krvi. U nerješ ivoj kvadraturi kruga.
Taj je medjutim Dž emailov krug mazohizma nespojiv sa prirodom zdrave !
ljudske psihe uopć e! Po psihološ kim zakonima, zdrava ljudska svijest naime
djela ili reagira kroz proces samooslobađanja negativnih emocija i frustraci-
ja. Proces samooslobađanja frustracija imanentan je ljudskoj psihi koja
upravo kroz taj proces opstaje zdravom ili (relativno!) normalnom. U Hasa-
novu međutim samoviđenju sebe i svojih sunarodnika u simbolici bogalja
Džemaila, taj općeljudski psihološ ki curriculum vitiosus ne funkcionira, već
se ostvaruje kroz trajni proces samouniš tavanja. U Hasanovu samoviđenju
nije na vidiku taj bijeli dan. Neizlječ ivi mazohizam Džemaila – summa je i
karakterologije i navodne povijesne sudbine muslimana. Prema zakonitosti-
ma ljudske psihe, navedena je Hasanova književna skica, njena vjerodostoj-

33
Књиже
внипре
гле
д4

nost subjektivne a ne objektivne, opć eprihvatljive razine. Ta je književna

istina usljed naprijed navedenih opć ih psihološ kih zakonitosti u procesu sa-
mooslobadjanja od frustracija neprimjenjiva na psihologiju bilo koje socijal-
ne zajednice.
4. 1. Koji su moguć i psihološkoemocionalni uzroci navedenu mazo-
hizmu, citiranoj i komentiranoj skici karakterologije Hasana i njegovih mu-
slimana kao “otpadnika”? Jedan je od uzroka u alter egu. Meš a Selimovićje
naime decenijama potiskivao vlastitu stvaralačku strast, iskrenost i radost
stvaranja. Da bi, po vlastitom priznanju, tek u zrelim godinama sa Derviš om
progovorio iskreno i spontano. Sastavljao roman sastavljajuć i se sa samim
sobom. Sa osjećanjem samooslobadjanja strasti i emocija. U citiranoj sintezi
sa Džemailom – simbolom nacionalnoga bić a – u osnovi je riječo samoo-
slobađanja od svog (muslimanskog) identiteta. O piš čevom pokuš aju samo-
likvidacije navodnog hermafroditstva u sebi. O prevladavanju vlastite psiho-
loš ke raspoluć enosti. Riječje o podsvjesnoj i iskonskoj potrebi da se (dugo
potiskivane) negativne emocije o samoidentitetu knjiž evnom riječ ju oslobo-
de:
Ne znam kako je kod drugih pisaca, ali ja se radom “š panujem” in-
tenzivnom koncentracijom dovodim se u stanje kada prestaje stroga razum-
na kontrola i kad poč inju da isplivavaju slike iz potisnutih i zatvorenih pre-
tinaca svijesti. To smatram najsreć nijim trenutkom pisanja. Na ž alost, to ne
traje dugo. (...) Inače u svakom č ovjeku, pa i u meni zapretano je mnogo ne-
jasnih stvari. Otkrivam ih piš ući: poneš to otkrijem, ali će ogromna već ina
ostati nesaznata ili samo naslućena. (Meš a Selimović : Sjećanja. Knjiga 7.
1983: 367, 369)
Umjetnič ku sugestiju valja tumač evnim činjenicama. Njenom
iti knjiž
vlastitom psihologijom, eventualno i psihopatologijom, koju sam primijenio
u prethodnom poglavlju. Ako ni te č injenice nisu dostatne da se ostvari raci-
onalni uvid u motive i u karakter književnoga izrič aja, valja posegnuti za či-
njenicama iz stvarnoga ž ivota umjetnika. U tom smislu iz biografskih zapisa
u Selimovićevim Sjećanjima koristit ćemo dva bitna izvora koja osvjetljava-
ju motive smisaono i emocionalno kontraverznoga Hasanova samopoimanja
i poimanja “otpadniš tva” sunarodnika. Konfrontirajuće afirmirajuć e i difa-
mirajuć e Hasanovo samovidjenje i vidjenje sunarodnika u svojoj disparatno-
sti pokazuju se naime jasnijim kroz izjavu Meš e Selimović a nakon njegova
preseljavanja iz Sarajeva u Beograd (1972):
...da je iz muslimanske porodice iz Bosne, ali po nacionalnosti sam
Srbin. Pripadam srpskoj literaturi koliko i bosanskoj, jer jednako poš tujem i
svoje porijeklo i svoje opredjeljenje, i jednako sam emotivno i duhovno ve-
zan i za jedno i za drugo. (Sjeć anja 1983: 343).

34
 Са
гле
дав
ања

Iste 1972. godine Selimovićtvrdi da je “Musliman.” (Pogledati na-

prijed u ovoj studiji sadržaj razgovora Meš e Selimovića i Abdulaha Škaljić a
povodom “nezgodne riječ i” za islamizaciju koju je Selimovićoznač io “ot-
padniš tvom.”). Ova je nacionalno srpska i kulturološ ki-psihološ ki musli-
manska (boš njačka) disparatnost bitan psihološ ki i sociološ ki razlog antino-
miji u karakterologiji lika Hasana i u karakterologiji Hasanovih sunarodnika
kao navodnih “otpadnika” od hriš ćanstva. Lik Hasana je alter ego Meš e Se-
limović a odnosno oca Meš e Selimović a. Za argumentaciju ove teze pogle-
dati Selimović evo svjedoč enje u Sjeć anjima. (Sjeć anja 1983: 343). Riječje
o jednač enju dva zasebna osjeć anja – porodič noga i kulturološ ko-musliman-
skoga sa srpskim nacionalnim osjećanjem. Selimovićih u prednjem citatu
spaja. Da li ih je moguć e u jedinstveno osjeć anje spojiti, bez posljedica fru-
stracije, grižnje savjesti? To je dubiozno i psihološ ko i moralno pitanje. Le-
gitimno je i logično da nacionalnost ne mora izrasti iz vjerskoga (jezič kog,
etc.) osjećanja. Takodje, legitimno je sebe osjeć ati nacionalno Srbinom mu-
slimanskog duhovnoga iskustva i koda kao Meš a Selimović . Jednako je le-
gitimno nacionalno samoosjeć anje Meš e Selimović a kao navodnog “Musli-
mana.” (Pogledati naprijed intervju sa A. Škaljić em takvo samoodredjenje
ili samoosjećanje Mehmeda Selimovića – Meš e!). Ako navodno Selimović
sebe etnič ki ili nacionalno osjeć a i “Srbinom” i “Muslimanom”, to je osjeć a-
nje, takođe, legitimno. Iz takvog samoosjeć anja dvostrukosti mogla je rezul-
turati duhovno srpska i kulturološ ka muslimanska podvojenost alter ega Se-
limović a, odnosno navodni “hibriditet” njegova lika Hasana. Hasan je alter
ego svoga kreatora. U Sjeć anjima Selimović a saznajemo da je Hasanov pro-
totip Selimović ev otac,
ravan svakome u svemu č ime se bavio, a opet promaš en u svemu:
Tog zanimljivog, sposobnog, pametnog, vedrog, anarhič nog, nepraktič nog
slikovitog čovjeka uzeo sam kao prototip za lik Hasana u romanu Derviši
smrt. (Sjećanja 1983: 31, 32, 33).
Citirani Hasanov traktat sa naprijed komentiranim osjećanjem stida
usljed “otpadniš tva” muslimana od hriš ćanstva, sugerira mentalnu, socijal-
nu i moralnu provaliju (!) u koju su Hasanovi sunarodnici, navodno, “zaluta-
li.” Ovoj psiho-moralnoj knjiž evnoj anamnezi dodajem detalj iz Sjeć anja M.
Selimović a, koji podupire i ozbiljnost i dubinu navodnog Hasanova “otpad-
niš tva” i navodnog hibriditeta sunarodnika:
Čini mi se da su uzroci tog nesnalaž enja moralno-psihloš ke prirode,
posljedica istorijske situacije muslimana na ovom prostoru. Nacionalna
neodređenost, lutanje između etnič kog i religioznog identifikovanja, neima-
nje kolektivnog smjera i nedostatak povijesne perspektive, rezultirali su ko-

35
Књиже
внипре
гле
д4

lektivnim nesnalaž enjem, i pasivnim odnosom prema ž ivotu, koji, poslije

1878., nisu smatrali svojim (Sjećanja, 1983: 34).
Selimovićje u prednjem citatu zasigurno objektivan u pronicanju
stvarnih uzroka psihološ ke pasivnosti južnoslavenskih muslimana, posebice
u postuturskom dobu, sve do razdoblja komunistič ke Jugoslavije i njihove
nacionalne afirmacije. Ta je pasivnost u književnoj skici izražena u drastič -
noj slici depresije i mazohizma Dž emaila. Pasivnost je, naime, uzrokovana
povijesno-socijalnim prevratom turskog austro-ugarskim kolonijalizmom.
Sa posljedicom prekinute pupč ane vrpce u duhovnosti, u turskom suvlada-
nja Bosnom socijalno privilegirane političke elite Boš
njaka.
4.2. Slijedi komentar naprijed neviješ tena razgovora između Meš e
Selimović a i Abdulaha Škaljić a. Umjesto riječ i otpadništvo Škaljićsugerira
Selimović u neku neutralniju riječza prevjeravanje, islamizaciju. Škaljićna-
vodno u ime Islamske zajednice zahvaljuje Selimović u za roman Derviši
smrt, riječ ima da:
...niko u našoj literaturi, govorim o pravoj literaturi, nije s toliko po-
štovanja i s toliko suštinskog poznavanja govorio o muslimanskom svijetu.
I ja sam Musliman.
Znam. To se po svemu vidi.
Rekao je tada nekoliko inteligentnih i bitnih stvari o Derviš u, stavio
je samo jedan prigovor:
– Jedino mislim (zastao je, traž i riječ) da se mož da mogla naći neka
druga riječumjesto otpadniš tvo, zvuči nezgodno.
– Mislim da je riječtač na: otpadnik, konvertit, č ovjek koji je promi-
jenio vjeru. Bili smo hriš ćani, pa smo ostavili staru vjeru i uzeli novu, oku-
patorovu. Zar to nije otpadniš tvo? (Sjećanja, 1983: 21).
Za smisao ovoga razgovora bitan je krajnji ishod – da Selimović
ostaje pri svojem ateistič kom (!) poimanju prevjeravanja kao otpadniš tva.
Škaljićzastupa stav iz Kurana da sa stanoviš ta vjernika – muslimana uzima-
nje islama nije otpadniš tvo, većpravi put i prava vjera. (Sjećanja,1983:21).
Selimovićbrani svoj termin otpadniš tvo za islamizaciju svojim svje-
tonazorom ateizma i ideologijom komunizma:
– Zaista ne mož ete od mene zahtijevati ni takav način miš ljenja ni ta-
kav nač in izražavanja. Ja sam musliman po rođenju, majka mi je klanjala
pet vakata namaza dnevno sve do svoje smrti. Volim taj svijet iz kojeg sam
potekao, ali ja sam komunista i ateista. Ne ž elim nijednom riječju da povri-
jedim muslimane, jer bih povrijedio sam sebe, ali mi je nemoguć e da govo-
rim kao vjernik samog.
– Imate pravo, sigurno.

36
 Са
гле
дав
ања

– Predlaž ete li neku pogodniju riječumjesto otpadniš

tva?
– Mož da: promjena vjere.
– To nije isto.
– I jeste i nije, kako hoć ete.
– Razmislić u.
Rastali smo se kao prijatelji, ali nisam uspio da nađem pogodniju ri-
ječ. (Sjećanja 1983: 21, 22).
Razgovor završ ava hipokrizijom: da će Selimović“razmisliti” o
spornom pojmu “otpadniš tva.” Razgovor otkriva benovelentnost Islamske
zajednice, njena izaslanika Škaljić a. Tu benovelentnost međutim ovdje jor-
damli (oholi) Selimovićne uzvraća. Neuzvrać anju poš tovanja nije uzrok u
taštini veću Selimović evu ateizmu, u njegovu osjećanju ravnoduš nosti pre-
ma svakoj vjeri. (Sjeć anja, 1983: 22) Svijest ateistič ka ovdje se, naime, do-
kazuje nespojivom sa vjernič kom, muslimanskom svijesti. Riječje o nerješ i-
voj antinomiji dvaju svjetonazora. To je jedan od bitnih psihološ kih razloga,
u ovoj studiji dokazanoj antinomiji, kontraverzama i nedosljednostima u ka-
rakteru knjiž evnih likova. Takođe, ateizam je razlog uniž avanju vjerskoga
dostojanstva muslimanskoga koje sugerira naprijed navedeni Hasanov trak-
tat. Ostajući na pojmu otpadniš tva, Selimovićdokazuje da nije imao ne sa-
mo dovoljno empatije većni poš tovanja prema vjernicima muslimanima.
Prepreka tom poš tovanju bio je Selimovićev ateizam. Sa posljedicom u Seli-
moviću skoro usahla osjeć anja sa neotuđivim pravom na slobodu vjerova-
nja. Da je Selimoviću sebi imao dubljeg i delikatnijeg vjerskog suosjeć anja,
zasigurno bi ova prejaka, zapravo, moralno uvredljiva riječ“otpadniš tvo”
bila zamijenjena neutralnijom. Onom riječju koja ne dovodi u pitanje vjer-
sko dostojanstvo, vjersku slobodu i neotuđivo pravo čovjeka na samoizbor
vjere. Trebao bi se hriš ćanin utvoriti u poziciju muslimana, pa sam proosje-
ćati pojam “otpadniš tva” kroz fokus vlastite religioznosti, odnosno hriš ć an-
skog “otpadniš tva.”
Unatočobeć anju (naprijed imenovanom Abdulahu Škaljić u) da ć e
razmisliti o uvredljivom pojmu “otpadniš tvo”, Selimovićostaje pri njemu. I
laiku je, naime, jasno da “otpadniš tvo” u kontekstu religiozno-vjerskom
znači i sugerira upravo to š to pisac hoć e reći – ono što je otpalo, postalo ma-
nje vrijednim ili bezvrijednim. Dakako, kroz balkanoidnu recepciju hriš ć an-
sko-krš ćansku za religiju muslimansku. Sa posljedicom hriš ćanskog prijezi-
ra muslimana. U muslimanskog vjernika se podrazumijeva da je islam istin-
ska vjera.
IV 2. Psihološke uzroke Džemailovu mazohizmu moguć e je dokuč iti
i iz Sjećanja sa poglavljem Roditelji (19-45). U ovom poglavljuje, naime, ri-

37
Књиже
внипре
гле
д4

ječje o podsvjesnoj samodestrukciji koju nalazimo u mazohizmu bogalja

Džemailu, pokuš aju oslobadjanja nagomilanih frustracija. Riječje, naime, o
stalnom osjeć anju samopovrijeđenosti, koje se nikad i nič im ne mož e rekom-
penzirati. (Sjeć anja, 1983: 38) Samopovrijeđenost je posljedica uskrać ivanja
ljubavi, kako očeve, tako i majčine:
To patrijarhalno strahopoš tovanje bilo je viš e posljedica patrijarhal-
ne ravnoduš nosti prema djeci nego oč eve strogosti, jer se ne sjeć am da je
nekoga od nas udario. Ali nas nikad nije ni poljubio. Bio je iznad nas, dalek
i odvojen kao Bog. Ako nas je sluč ajno i volio, mi to nismo znali, a čeznuli
smo i za najmanjim znakom ljubavi, ž eljnije nego gladan č ovjek za koma-
dom hljeba.(...)
To š to nam je otac uskraćivao ž eljenu ljubav, bila je naš a mož da i
njegova nesreć a. (Idealizovan oč ev lik, Hasana, nisam nimalo sluč ajno
ostavio bez djece: liš io sam ga razloga da ga opteretim jednom teš kom kri-
vicom). Ali je ta praznina među nama mogla da bude razlog i izvor mnogih
kompleksa kod nas, djece. Emocionalna pozlijeđenost i oš tećenost mogla se
u nama okrenuti u potpuni nihilizam i cinizam, ili u buntovniš tvo (...) I zau-
vijek sam ostao gladan ljubavi i paž nje: niko me u ž ivotu nije mogao iznena-
diti gruboš ću, uvijek sam je očekivao, a svako me mogao pridobiti pa i pre-
variti pitomoš ću, njež nošću, prijateljstvom; pa i kad bih se prevario, opet
sam bio spreman da naletim na isti mamac. (...) Tako se među nama nikad
nije stvorila prava ljubav, ni s njene ni s naš e strane. Izgubili smo mnogo i
ona i mi. Ćutala je odvojena i usamljena, bez snage i volje da svoju tugu
ublaž i brigom za našž ivot. Ništa nam nije nedostajalo od onoga š to tuđe ru-
ke mogu da pruž e, ali nam je bilo ž ao što je majčin i našž ivot toliko razdvo-
jen. (Sjeć anja, 1983: 36, 37, 38, 39).
Ako prednje citate spojimo sa sadrž ajem oba Hasanova traktata o se-
bi i svojim sunarodnicima, slijedi opet za Selimovića karakteristič ni apsurd
u spoju aporije i nihilizma. Apsurd u kojem nema književne vjerodostojnost.
Hasanova vrijednosno proturječ na skica svakako je i izraz njegove nedo-
sljednosti u kojima se potiru vrline i nedostaci njegovih sunarodnika. Takva
sinteza je kompleksna u pojedinostima, ali je u globalu, ili kao sinteza, smi-
saono i vrijednosno proturječ na. U spoznajno-vrijednosnoj sintezi naime vr-
huni sugestija anateme karakterologije i socijalno-etičke povijesti juž nosla-
venskih muslimana – navodnog uzročnika kompleksa, slož enosti i oš tećeno-
sti. (Pisci, miš ljenja, razgovori, 1983: 286)
V 1. Jedna od primarnih vrijednosti Derviš a i smrti jest u njegovanju
prijateljstva između Hasana i Nurudina. Riječje o istinskoj međuljubavi bez
ikakava interesa ili rač una. Ni zbog č ega, ni zbog kakve koristi,, iz č ista sr-
ca... (Derviši smrt, 1983: 127) Ljubavi koju nič im ne treba zaslužiti. U mo-

38
 Са
гле
дав
ања

mentima kada mu se takva ljubav neočekivano otkriva, Nurudin raspoznaje

da je istinska prijateljstvo najsmislenija vrijednost. Nurudin se upravo u lju-
bavi prema Hasanu samoostvaruje, postaje istinskim ljudskim bić em. Rijet-
ke trenutke samooljudjenja Nurudin dož ivljava paž njom, dokazom Hasano-
ve ljubavi. Nurudin je sam sobom iznenađen usljed spontanog buđenja najfi-
nih osjeć anja njež nosti u njemu. Do suza biva ganut nad sitnom pažnjom –
Hasanovim poklonom:
Iznenadilo me š to su i na svilenoj marami u koju je knjiga zamotana
bile izvezene č etiri zlatne ptice. To nije bilo kupljeno usput. Jednom sam u u
razgovoru pomenuo Abul Faradž a, sjećajuć i se mladosti. Pomenuo i zabo-
ravio. On nije.
Sjeo sam na klupu i drž eći knjigu u krilu, gladeć i prstima glatki safi-
jan, gledao mjesečinom umrtvljenu rijeku, sluš ao kako na otkucava vrijeme
na sahat kuli, i čudno stiš an, želio da zaplač em. Od dalekog djetinjeg Bajra-
ma š to se većizgubio u pamć enju, ovo je prvi put da mi je neko donio dar,
prvi put da je neko mislio na mene. Zapamtio je moju riječ, i sjetio se negdje
u dalekoj zemlji. (...) Osjeć anje je sasvim neobič no: kao da je svjež e sunč a-
no jutro, kao da sam se s dalekog puta vratio kuć i, kao da me obasjala bez-
razlož na a jaka radost, kao da je tmine nestalo.” (Derviši smrt, 1983:
127,128)
U raspoznavanju i u njegovanju prijateljstva jest put samoosmiš lje-
nja. Istinska vrijednost ž ivota. Nurudin je kroz cijeli svoj derviš ki život na
tragu zadobijanja Božanske ljubavi, i u stalnoj potrebi da nekom daruje svo-
ju ljubav. Da se kroz ljubav dokaže ljudskim bić em. Nurudin cijelim bićem
gradi prijateljstvo sa dječ akom u hanu u vrijeme rata. Jošustrajnije i inten-
zivnije je Nurudinovo osjeć anje prijateljstva prema Hasanu . U Hasanu i
njegovoj dobroti raspoznaje i dostiž e najdragocjeniju vrijednost – Bož iji
znak Božijega, svoga i Hasanova zadovoljstva u tuđoj sreći:
(... ) Bog je poslao Hasana da me ohrabri i podigne. Njegova paž nja i do-
brota, a mož da smijem da kaž em i ljubav, vratli su mi vjeru u sebe i u ž ivot.
Znaci te paž nje mogu nekome izgledati sitni, ali su za mene imali neprocje-
njivu vrijednost. (...) Bio sam usamljen, napuš ten od svih ljudi, ostavljen u
praznoj tiš ini svoje nesreć e, da se nepravda izvrš i na meni do kraja, na gra-
nici da posumnjam u sve š to sam vjerovao, jer sve se ruš ilo zatrpavajuć i me.
Ali eto, bilo je dovoljno da znam kako postoji jedan dobar č ovjek na svijetu,
pa neka je i jedini, da bi me pomirio sa ostalim ljudima. (...) Rekao sam Ha-
sanu da su ljudi, kao š to je on, prava blagodat, poklon koji nam sam Bog
šalje, i zaista mislim tako. (... (...) Najljepš e je to š to njegovu ljubav ne treba
ni zasluž iti. Da je trebalo da je zasluž im, ne bih je ni imao, ili bih je davno
izgubio. On je č uva sam, on je ne poklanja, ne traž eći drugi razlog osim po-

39
Књиже
внипре
гле
д4

trebe koju sam osjeć a, ni druge naknade osim svog zadovoljstva, i tuđe sre-
će. Prihvatio sam nauk koji mi je dao, da č ovjek dobija kada daje. (Derviši
smrt, 1983: 297, 298, 299)
Prijateljstvo kao nasuš na potreba za ljubavlju, za samoosmiš ljenjem i
oč ovječ enjem, u posljednjem poglavlju romana stavljeno na ispit moralne
savjesti. Nurudin je naime u ulozi kadije doveden u š ah-mat poziciju. On
potpisuje nalog za hapš enje Hasana, jedine svjetlosti u njegovu mraku. Strah
i poriv za ž ivljenjem nadjač ao je humanum prijateljstva i ljubavi. Riječje o
potpisu kojim Nurudin, pritisnut strahom za vlastiti život, u sebi saž iže po-
sljednju ž išku č estitosti i samopoš tovanja. Njegov se moralitet tim potpisom
potpuno izglobljuje. Nurudin postaje ruina, gad, moralna omrljina:
Odluč iću po strahu, odluč iću po už asu, i dići ću ruke od sebe sanja-
nog. Bić u ono š to moram: đubre. Sramota neka padne na njih, natjerali su
me da budem ono čega sam se gadio. Ali ni to nisam mislio tada. Bilo mi je
teško, osjeć ao sam da se događa neš to straš no, toliko neč ovječ no da se ni
domisliti ne mož e. Samo je i to potisnuto, pokriveno strahom š to me prož eo
kao omama, i divljim klokotanjem krvi š to me guš ila nabujaloš ću i vrelinom.
Želio sam napolje da udahnem vazduha, da se oslobodim crne omaglice ...
(Derviši smrt, 1983: 464)
V 2. U Derviš u i smrti, posebice u apsurdnoj egzistenciji Ahmeda
Nurudina, prepoznatljiv je utjecaj književne lektire, kompletnog i komplek-
snog duhovnog uobruč avanja Meš e Selimovića u europskom postmoderni-
zmu. Prepoznatljiv je utjecaj Sartra, Kafke, Kamija, Kierkegarda, Dostojev-
skog ... Sa prevladavajućom tjeskobom, nespokojstvom i apsurditetom:
Lič no, sviđa mi se filozofija egzistencijalizma. Život je apsurdan, a
ipak ć u da ž ivim, uprkos svemu. Tu ja nalazim onu jedru, energič nu odbra-
nu od svake slabosti koju bi tež ina ž ivot mogla da nametne. Volim ono Ka-
mijevo: imam pravo da se ubijem, ali neć u. Živjeti muci u inat, kako bi kaza-
li moji bosasnki seljaci. (Pisci, miš ljenja, razgovori, 1983: 271)
Od svih evropskih pisaca (orijentalno-islamskoga nema nijednog)
Selimovićna viš e mjesta izdvaja Dostojevskog kao svog velikog uzora:
Moj veliki uzor je Dostojevski. Impresionira me njegova neponovlji-
va sposobnost da prodire u psihologiju ljudi. Nedostiž an je kad otkriva tajne
duš e, i u tome mu ne vidim ravna. Mnogi pisci, pa i današ nji, njemu duguju
za slavu koju su stekli, i za sposobnost da osvjetljavaju tamu ljudske unutra-
šnjosti. (Pisci, miš ljenja, razgovori, 1983: 293)
Ovim č injenicama hoć u da poduprem moju središ nju tezu da duhov-
no-estetska magija Derviš a i smrti zrač i iz egzistencijalizma, agnosticizma,
skepse i relativizma. Ta je njegova duhovna gama prekrivena velom islama
kao jednim finim omotom: islamskim ozračjem prekrivena je zapadnoe-

40
 Са
гле
дав
ања

vropska sizifovš tina i alijenacija. Derviši smrt odiš e sensibilitetom musli-

manstva koje dož ivljavamo u Nurudinu, u auri tekije, u njenoj tiš ini i izdvo-
jenosti, u Mula Jusufu, u kadiji, u bjeguncu Ishaku, u Sinanudinu, u ukup-
nom ozrač ju kasabe, u mentalitetu kasablija. Ovaj složeni sensibilitet prven-
stveno se podsviješ ću razotkriva, i mi ga proosjećamo u svoj njegovoj sup-
tilnosti i rafiniranosti. Svi su likovi Derviš a muslimani po isijavanju sensibi-
liteta muslimanske kulture i islamske prakse, nač ina življenja. Jesu li oni do-
ista duhovno muslimani? Ovom provokacijom hoć u markirati evropsko-
islamski i spoj i antinomiju na spoznajnoj i na vrijednosnoj razini u Derviš u
i smrti. Markirati njegovu misaonu i osjeć ajnu polifonič nost. U grubim crta-
ma svesti ovu polifoniju na tezu da su središ nji likovi romana Nurudin i Ha-
san duhovno profilirani egzsitencijalizmom, skepsom i relativizmom, i da su
u isti mah muslimani sensibilitetom i muslimanskom vjerskom i ž ivotnom
praksom. Ova stvarna ili prividna proturječ nost nije izraz slabosti većbogat-
stva karaktera Selimović evih Bosanaca koji isijavaju svoj identitet u tom
spoju ili antinomiji. Oni (re)kreiraju te prividne protivnosti i time ostvaruju
samoosmiš ljenje. Druga generalna teza glasi da islamsko ozračje i nač in mi-
šljenja u karakteru likova Derviš a i smrti nisu bazič noga islamskoga diskur-
sa većsu to zapadnoeuropski egzistencijalizam, agnosticizam i skepsa.
Islam jest esencijalan, posebice u praksi š ejh Ahmeda, ali je već ina sadrž aja
Nurudinova življenja nedosljedna islamu. Posebice njegov obesmiš ljen ži-
vot i smrt koji su preplavljeni nihilizmom i završ avaju u apsurdu. Derviši
smrt je po sensibilitetu bosanskomuslimanski roman u kojem dominira post-
modernizam i skepticizam. Taj spoj producira univerzalne motive i sadrž aje
esencije – nosivu kvalitetu Derviš a i smrti. Preoblikovanje surra iz Kurana
kroz cijeli roman jest bitan argument stvaralač kog koriš tenja kuranskoga
teksta koji, eo ipso, ne može biti uzrokom theološ koga grijeha. Problem
transformacije Bož ije riječ i je, medjutim, dublji od onoga kako nam Selimo-
vićbenovelentno tumač i:
U uvodnom motu Derviš a i smrti prekinuo sam kuranski citat, ali se
njegov smisao, po mome miš ljenju š iri, nalazi u kontekstu cijeloga romana:
svaki je č ovjek na gubitku, ako u ž ivotu ne nađe ljubav. Tom miš lju nisam iz-
nevjerio Kuran, i nepravedna je kritika u Glasniku Islamske zajednice, prije
nekoliko godina, koji mi taj grijeh prebacuje. (Pisci, miš ljenja, razgovori,
1983: 377)
Ne ulazeć i detaljnije u theološ ku argumentaciju Selimović eve tran-
sformacije surra kroz njihovu zapadnoeuropsku agnosticistič ko-skeptič nu
adaptaciju, ovdje je, kao argument takvoj adaptaciji u sluč aju surre Vel asri
na poč etku i na kraju romana, u oba citirana sluč aja bitno odgovoriti na pita-
nje razloga izostavljene suš tine surre:

41
Књиже
внипре
гле
д4

Osim onoga koji vjeruju i rade dobra djela i koji preporuč uju istinu.
Ovaj izostavljeni ajjet iz navedene surre Selimoviću svojem naknad-
nom tumačenju kompenzira ljubavlju. (Up. Derviši smrt, 1983: 377). Pri-
tom je oč igledno riječo smisaono dva sasvim različita sadrž aja surre Al
asri: u njenoj cjelini (originalu) i u knjiž evnoj transformaciji. Postavlja se
dakle temeljno etič ko, estetsko i theološ ko-dogmatsko pitanje o odnosu
ljudske slobode prema svetosti – Bož ijoj riječi. Razlog izostavljanja dijelova
surra, odnosno kontinuirane knjiž evne transformacije kuranskih surra u svih
šesnaest poglavlja romana, po naš oj ocjeni lež i u knjiž evnom podeš avanju
surra navedenoj zapadnoeuropskoj filozofskoj misli i duhovnosti: da knji-
ževno transformirane surre i ajeti imaju smisao (ili funkciju) potvrdjivanja
sadrž aja svakog poglavlja romana. U ovoj je slobodnoj književnoj transfor-
maciji takođe bitno markirati da je samo u trinaestom poglavlju, doslovno iz
Kur'ana citirana samo jedna surra. Sve ostale su transformirane citiranjem
jednog ili nekolicine ajjeta. Neka poglavlja romana ne transformiraju ni ajje-
te većsu plod vlastitog knjiž evnog oblikovanja; napr. u poglavlju š est, devet
ič etrnaest, u kojima nije moguće prepoznati Bož iju riječ. Ovim tezama mar-
kiram filozofijsko i duhovno sazrijevanje Derviš a i smrti u zapadnoevrop-
skom skepticizmu i agnosticizmu. Sa oazama islama. Sa krajnjim utiskom i
spoznajom da su tako transformirane surre i ajeti motto ili nagovješ taj knji-
ževnom svjedočenju agnosticizma i skepticizma, relativizma. Koliko su sur-
re kao segmenti islamske duhovnosti i doktrine kroz takvu adaptaciju doista
stvaralač ki udjenute u prevladavajuć u filozofiju i gnoseologiju evropske fi-
lozofije i estetike u romanu, jest sasvim dubiozno. Dakako i umjesno pitanje
koje iziskuje komparativna istraž ivanja. U tom smislu bitno je kao polaziš te
moguć e komparacije markirati antinomiju: da su u Derviš u i smrti tako tran-
sformirane surre i ajjeti, da je djelo pretežito ateističkoga, a tek manjim di-
jelom vjerničkoga svjetonazora. Derviši smrt tako isključuje apsolutnost
istine bilo kojeg autoriteta, bilo koje od vjerskih knjiga. Derviši smrt je in-
spiriran Kur'anom. Dvojbeno je u kojoj mjeri theološ ko znalač ki. I u kojoj
mjeri iskreno. SelimovićKur'an vrednuje ravnopravno sa drugim izvorima
istine. Kur'an uvrš tava u svoju prvorazrednu lektiru. Vrijednosno izjednač a-
vajući Kur'an sa nizom izvora:
Svoj roman ne bih napisao da nije bilo Kurana, Biblije, Lao Ce-a,
Eshila, Šekspira, Dostojevskog, Tomasa Vulfa, Andrić a i toliko drugih pisa-
ca i tekstova. A koriš ćenje desetak rečenica Kurana u mome romanu izazva-
lo je čudne nesporazume. Kuran cijenim kao jedan od stubova ljudske misli
u razvoju i traž enju, nikako kao apsolutnu istinu, jer je nema. Međutim mno-
gi kritič ari nisu vidjeli da ja ne citiram Kuran da bih afirmisao kuransku
istinu, ili da unesem u roman istoč njačku filozofiju i slično, većda ukaž em

42
 Са
гле
дав
ања

na naviku i potrebu nesigurnih ljudi da se uvijek oslanjaju na neki jač i auto-

ritet i da svoju mrtvu, š ablonsku misao potkrepljuju jačom, kanoniziranom,
sterilizirajući svoj i tuđi duh. (Pisci ..., 1983: 324, 325) (...) Citate iz Kura-
na ne treba shvatiti suviš e ozbiljno, ja se prema njima odnosim ironič no,
kao prema tež nji nesigurnih ljudi, koji nemaju svog miš ljenja, da se oslone
na autoritet.( Pisci ..., 1983: 285)
Da Derviši smrt eo ipso nije tekst islamske doktrine i estetike, argu-
mentira Selimović :
Nisam posebno izuč avao islamsku filozofiju, osim koliko je neophod-
no da se č ovjek informiš e. Ali ako u mom djelu ima filozofije, ona je sva iz
ovog tla, iz mog muslimanskog korijena, iz naš e tradicije, iz naš
ega duha.
To se upilo u mene i svega me prož elo tako da tim duhom prosto emaniram.
Drago mi je, veoma drago, š to ta misao koja je nastala na ovom tlu, u okvi-
ru jednog naroda, toliko opš teljudska da je lako i rado prihvataju ljudi ši-
rom svijeta. (Pisci ..., 1983: 375)

6. 1. Tezu da roman nije duhovno izrastao u islamskoj estetici, da u

segmentima zrač i islamskom duhovnoš ću i bosanskomuslimanskim sensibi-
litetom, moguće je dokazati udubljivanjem u bilo koje poglavlje romana. Za
argumentaciju navedene teze kratko komentiram treće poglavlje, u č ijem je
središ tu duhovno raspoluć eni Nurudin. Sa strahom od Boga usljed ž ivota kr-
vi, erotskoplotskoga nagona, kojega suzbija na nač in koji nije derviš ki već
tipič no krš ć anski. Sa sugestijom krš ćanskoga grijeha u erosu. Nurudin se
naime poput monaha už asava isijavanja erosa u djevojaka i u mladić a kasa-
be, koji se, uoč i Jurjevdana, prepuš taju drevnom paganstvu: buđenju prolje-
ć a i ploti. Opsjednut mirisom ploti i miloduha, Nurudin je očajan. Njemu se
gadi isijavanje ploti mladoga svijeta koji svetkuje uoči Jurjevdana. U sceni
sa Jurjevom riječje o monaš ko-celibatskom, a ne o derviš kom doživljaju. U
islamu eros i sfera ploti nisu potisnuti (ili “umotani” u moralnu hipokriziju)
većsu sastavnicom prirodnosti ljudskoga bić a. Porivi, eo ipso, ne izazivaju
grijeh, većse prirodno zadovoljavaju i discipliniraju.
Da Derviši smrt nije izgrađen u islamskoj duhovnosti niti u njenoj
estetici, argumentiram kroz komentar smisla islama u poimanju Boga kao
jedinstva, jedinstvenog principa, sveprož imajuće realnosti. Ovo kuransko-
islamsko imanentno poimanje, osjeć anje i uvjerenje sveprožimajuć eg jedin-
stva u Bogu, u Derviš u i smrti bitno je poremećeno. Posebice u Ahmedu
Nurudinu koji kao š ejh ne isijava ovo Jedinstvo. Nurudin naime pehlivani
između vječ nih Bogom danih vrijednosti i materijalnosti. Između tevhida
(jedinstva) i teksira (mnoš tva). Nurudin ne uspijeva ostvariti gajb (jedin-
stvo) od momenta kada podliježe porivima osvete i vlasti. Razumijevanje

43
Књиже
внипре
гле
д4

Boga kao sveprožimajuć eg jedinstva, koje je do transformacije Nurudina u

njemu iz srca (taliba) nicalo, je od momenta pobune i popuš tanja nagonima
– difuzno. To je osjeć anje Jedinstva u Nurudinu strastima potisnuto, nepo-
vratno potonulo, nestalo. Od tog potonuća u strasti, Nurudin je manje u tev-
hidu viš e u teksiru. Razlozi njegovu razdvojenju i posvemaš nje dvojnosti su
u porivima za osvetom, za moći, ili za samoafirmacijom.
6. 2. Nač inom miš ljenja, estetikom, etikom i psihologijom likova
Derviši smrt primarno je tekst agnosticizma, skepticizma i ateizma. Sekun-
darne muslimanske duhovnosti, sa nijansama i sa markacijama boš njač ke
psihologije i mentalnoga sklopa. Ahmed Nurudin, kao i likovi Roberta Mu-
sila, istrajava na putu koji č ovjek sam nije izabrao, koji ne poznaje, i kojim
nije htio ić i. Derviškao “pobunjeni č ovjek” (naslov zbirke proza M. Selimo-
vić a) završ ava aforizmom Albera Camusa u Pobunjenu č ovjeku (1951): A
na pozornici, kao i u ž ivotu, monolog prethodi smrti. Derviši smrt izrastao
je u relativizmu, kritici totalitarizma i kritici racionalizacije zla kao i najbo-
lja djela Alber Camusa. Ono š to je međutim bitnije za umjetničko djelo od
njegova svjetonazora ili izvoriš ta i samoga karaktera i sadržaja duhovnosti
ili kulturalnosti – zapadnjač kog ili islamsko-orjenatlnoga izvoriš ta – jest u
njegovoj (s)misaonoj suptilnosti. U spoznajnoj i u osjeć ajnoj rafiniranosti.
Čovjek naime neminovno strada od drugoga čovjeka, ali istovremeno svoj
humanum ostvaruje posredovanjem ili ž udnjom za ljubavi, prijateljstvom,
povjerenjem u č ovjeka. Sa ovom univerzalnom idejom, sa neminovnoš ću
njene antinomije, uranjamo u svijet Derviš a sa uvijek novim nerazluč ivim
osjeć anjem gorčine i duhovnog už itka. Sa zahvalnoš ću usljed istinskih oza-
renja. Sa zahvalnoš ću piscu usljed (s)misaone kompleksnosti i antinomič ne
osjeć ajnosti, u kojima nijedna ni misao niti emocija nije bez njene vlastite
suprotnosti, upitnosti, relativne istinitosti. Njihova ljudskoga karaktera. Ako
čovjek traga za dosljednoš ć u, stalnoš ću i nekim č vrstim osloncem, moguć im
samoorjentirom, teš ko ć e ih nać i u Derviš u i smrti. Tomu je razlog u kom-
pleksnosti čovjeka, u relativizmu esencije:
Stari princip dobra i zla, svjetla i tmine, anđela i đavola osnova je
svih religija i već ine filozofskih sistema, zato š to mu je osnova u ž ivotu. Sa-
mo ja se priklanjam onima koji smatraju da dobro i zlo nisu odvojeni i me-
hanič ki suprotstavljeni, one su neodvojiva čovjekova osobina i veoma su iz-
miješ ani kao mirisi. Ljudi su dobri i zli. (Pisci , ... 1983: 360).
U traganju za samoosmiš ljenjem, jedina je izvjesnost ljubav, osjeć a-
nje samoispunjenja usrećivanjem drugoga. Bez vlastite koristi ili koristolju-
blja.
Za mene ljubav znač i samo jedno razumijevanje među ljudima. (Pi-
sci, ... 1983: 371)

44
 Са
гле
дав
ања

7. Završ ne misli
U nekoliko završ nih misli moglo bi se Hasanovo samoviđenje i viđe-
nje njegovih sunarodnika generalno sažeti između taš tine i samouljepš ava-
nja, ciničkoga nihilizma i mazohistič koga kriticizma. Sa krajnjom poantom
u hibridnoj, difuznoj i raspoluć enoj samosvijesti. Riječje o jednoj aporij-
sko-nihilistič koj književnoj slici. Sa dopuš tanjem dvaju suprotnih sudova.
Sa hipokrizijom smješ tenom između idealizacije, samouzvisivanja i podila-
ž enja taštini Bosanaca. U slici njihova mentaliteta sastavljenog od izmedju
oholosti i frustracija i defetizma, sa psihodepresijom koja prelazi u očajanje,
i kulminira u paroksizmu samouniš tavanja.
Gdje je u ovoj dubokoj antinomiji istina? Ima li pravorijeka? Jesu li
to jedno, oba viđenja, ili viš e njih, viđenje između njih? Navedenoj je su-
bjektivnoj knjiž evnoj istini bitno dodati č injenicu da je Derviši smrt, pored
njegove univerzalnosti i svevremenosti, u svojem metatekstu neophodno re-
cepirati i kao roman sa historijskom aurom. Sa bosanskim muslimanima u
doba osmanskoga kolonijalizma. Sa subjektivnim samoodređenjem Hasana i
njegovih sunarodnika kao “otpadnika” od hriš ćanstva. U Hasanovu traktatu
nije riječo neutralnom stavu većnaprotiv o stilemu koji poima i sugerira
muslimanstvo bezvrijednim otpadom u odnosu na hriš ćanstvo. Riječje o
pristrasnom odnosu kojim se osporava antropološ ka č injenica (vjerske) kul-
ture kao samoizbora. Kroz opojmljenje znač enja riječ i “otpadniš vo” leksički
priruč nici takođe na indirektan način potvrđuju naprijed sintetiziranu sredi-
šnju tezu moje studije. Tako napr. U Vuka S. Karadž ića je “otpadnik –
Abfällige, Abtrünnige, defector, apostata.“ U Gustava Šamš alovića je “ot-
pad, otpadak – Abfall; otpaci – Abfälle.“ U S. Ristić a – J. Kangrge je “ot-
pad, otpadanje – Abfall; odmetanje, odmetniš tvo, otpadniš tvo od neke vere,
otpaci, okresine, ogrezine.” U Hrvatskom enciklopedijskom rječ niku je “ot-
padak ono š to je otpalo od nečega, š to je suviš no, beskorisno, otpadni pri-
djev koji se odnosi na otpad; otpadnica, otpadnik 1. onaj koji se odvojio od
skupine kojoj je idejno pripadao, 2. onaj koji je promijenio vjeru ili postao
nevjernik; otpadniš tvo – čin otpadnika.” *
Selimović ev stav u citiranom razgovoru i Hasanovu samoponižava-
nju kroz č in “otpadniš tva” neophodno je, radi istinitosti i objektivnog etič -
kovrijednosnog poimanja navodnog čina “otpadniš tva,” promisliti razumije-

*
Vuk. S. Karadž ić, Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječ ima. U
Biogradu 1898, 492, 493; Gustav Šamš alović, Njemač ko-hrvatskosrpski rječnik, Zagreb
1964, 618, 619; S. Ristić– J. Kangrga, Enciklopedijski nemačko-srpskohrvatski reč nik.
Beograd 1936, 8-9; Hrvatski enciklopedijski rječnik. Zagreb 2002, 898.

45
Књиже
внипре
гле
д4

vanjem konvertiranja u svjetlu Abrahamovih objava. U sva č etiri monotei-

zma, naime, č in prevjeravanja je u jednoj theološ ko-dogmatskoj diskrepan-
ci: između osude prevjerenika, i između Bogom posredovana prava na sa-
moizbor Bogospoznanja. Ovoj theološ koj diskrepanci dodajem drugi filolo-
ški argument: prevjeravanje u latinskoj riječ i “conversio” ima prvotno ili iz-
vorno znač enje promjene duhovnosti. Sa pretpostavljenim jednakovrijednim
sadrž ajima između prethodne (ranije) i novoprimljene duhovnosti ili religio-
znosti. Ta jednaka vrijednost prethodne i nove religioznosti u psihološ kom
je smislu najbliža usporedbi konvertiranoj valuti, jednakovrijednoj novčani-
ci. Sa psihološ koga aspekta je navedenoj usporedbi o jednakoj vrijednosti
bitno dodati č injenicu, da u sluč aju religioznoga konvertiranja, prevjerenik,
konvertit ili obraćenik, u pravilu, drž i novoprimljenu religioznost viš evrijed-
nom od prethodne. U takvim poimanjima jednake ili viš e vrijednosti kroz
zamjenu duhovnosti ili kroz konvertiranje, odnosno kroz promjenu religio-
znosti, č in islamizacije kao navodnog “otpadniš tva” od hriš ćanstva u Dervi-
šu i smrti postaje gotovo bespredmetnim. Konzekventno takvoj tezi, takođe,
izlišni su i Hasanov traktat i moj diskurs na taj traktat. Izliš ni ozbiljnog i
književnog i znanstvenog diskursa. Jer je i u ovom “književnom sluč aju” u
osnovi riječo ljudskoj (zlo)upotrebi Bogom posredovane slobode religio-
znosti. Konvertitstvo u svojem izvoru znač ilo je, i trebalo bi znač iti, promje-
nu duhovnosti, drugačijeg kuta promiš ljanja i puta ka Bož anstvu. Prevjere-
nik je naime uvjeren u ispravnost svoga puta Bogu, u moralitet navodnog
“prevjeravanja.” U religijskoj praksi i u theološ ko-sociološ koj teoriji takav,
izvorni pojam “conversio” je – konvertirao! Ljudi su naime taj pojam u reli-
gioznoj zbilji i moralno i psihološ ki degradirali. Njegovo prvotno znač enje
promjene duhovnosti izopač ano je u poimanje navodno sumnjive, duhovno
nevrijedne, sa posljedicom omalovažavanja i preziranja. To je i vjernič ko i
theološ ko i sociološ ko opć eprihvaćeno suvremeno poimanje konvertiranja
kao manje vrijedna religioznoga “otpadniš tva.” Takva je semantika konver-
tiranja kao manjevrijedna, prezriva “otpadniš tva” i u Derviš u i smrti. Osa-
vremenjeno, izvorno izokrenuto ili krivo poimanje konvertitstva kao “otpad-
niš tva” jest zapravo psihološ ki movens mojoj studiji. Nakon usporedbe Ha-
sanovih traktata o “otpadniš tvu i moje psihološ ke, etičke, sociološ ko-povije-
sne i theološ ke protuargumentacije o “otpadniš tvu,” postavlja se logič no pi-
tanje da li je i u kojoj je mjeri taj fenomen “otpadniš tva” bitan (pod)svjesno
psihološ ki movens Derviš a i smrti? Tom fenomenu u mojoj studiji suprot-
stavljen je postulat neotudjiva prava na samoizbor. Ljudsko biće je naime
podvrgnuto nuž nosti bož ansko-prirodnih zakona. Na takvu samoogranič e-
nost i nuž nost č ovjek odgovora na riječBož iju sa DA i sa NE. Čovjek je
svojom esencijom u isti mah podvrgnut i suprotstavljen nuž nosti Boga i vla-

46
 Са
гле
дав
ања

stite ograničene prirode. Čovjek je nuž no na trajnom putu Bogu, pristaja-

njem i otpadanjem. Prevjeravanjem i izborom vlastita puta Bogu. Time se
čovjek samoostvaruje, postaje slobodan.
Sa poantom u mojoj studiji da se Derviš u i smrti valja i spontano i s
ljubavlju vraćati. Vraćati se romanu kao i Selimovićnjegovoj Bosni – isho-
diš tu umjetničkoga osvješ tenja: onoj Mešinoj Bosni koja je i njemu i Bosan-
cima trajna ljubav i povremena bolna mrž nja.

REZIME
Raš
id Durić

O ANTINOMIJI HASANOVA STAJALIŠTA O SVOJEMU

IDENTITETU I O IDENTITETU MUSLIMANA U “DERVIŠU
I SMRTI” MEŠE SELIMOVIĆA

U studiji je riječo vrijednosnoj i etičko-theološ koj antinomiji u Ha-

sanovu stajališ tu o svojem i o identitetu muslimana kao “otpadnika” od hri-
šćanstva. Psihološ ki izvor takvom (samo)određenju u studiji se argumentira
kroz dvojnost ili u raspolućenosti alter ega Meš e Selimović a da je iz musli-
manske porodice iz Bosne, ali po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srp-
skoj kulturi koliko i bosanskoj... (SelimovićMeš a: Sjećanja, 1983: 343). U
mojoj studiji je ova dvojnost alter ega produbljena i dokazana biografskim
činjenicama iz Selimović evih Sjeć anja. Dvojnost ili udvostručenost alter
ega iz Sjeć anja su transformirane u romanu Derviši smrt, tj. u mojoj analizi
napoređene su i dokazane u liku Hasana. Posebice je ova dvojnost ili raspo-
lućenost dokazana u nedosljednosti – temeljnoj crti Hasanova karaktera. U
studiji je dokazano da je hibriditet ili Hasanova raspoluć enost najsnaž nije
izražena u njegovu stavu o svojem identitetu i o identitetu muslimana. Hi-
briditet Hasanovu identiteta je psihodemiurg Hasanovu samoodređenju kao
“otpadnika”, odnosno uzrok Hasanovu stavu o “otpadniš tvu” muslimana od
stabla hrišć anstva. Uporednom analizom Selimovićevih Sjećanja i navedena
Hasanova stajališ ta, u studiji je dokazano da je raspolućenost alter ega tran-
sformirana u Hasanu, potom takođe u oblikovanju bogalja Dž emaila – na-
vodne “slike i prilike” bosanskih muslimana.

47
Књиже
внипре
гле
д4

Hibriditet identiteta je uzrok ne samo njegovoj Hasanovoj osobnoj

raspoluć enosti, većje i uzrok antinomijskom vrednovanju muslimanima. Sa
pretež itom emocionalno negativnom, i etički difamirajuć om skicom. Sa su-
gestijom navodne zalutalosti, bespuća muslimana. U slici rukavca š to ga je
bujica odvojila od majke rijeke, pa nema viš e ni toka ni uš ća ...” (Selimović
Meš a: Derviši smrt, 1983: 446). To je bespuć e muslimana i konkretno i
simbolič ki predstavljeno u liku bogalja Dž emaila. Kroz paroksizam trajnog
samouniš tavanja Dž emaila nož em: “Dž email je naš a prava slika i prilika,
bosanska – rekao je Hasan. Snaga na patrljcima. Obilje bez pravca i smisla.
(Derviši smrt, 1983: 445)
U studiji je uporednom psihoanalizom Hasana i Sjećanja Meš e Seli-
movića argumentirano da je u Hasanovu traktatu o “otpadniš tvu” riječo ate-
ističkom, a ne o religioznom poimanju prevjeravanja. Dokazano je da alter
ego i sam Hasan nemaju u sebi dubljeg religioznog (su)osjeć anja. Taj nedo-
statak dubljeg religioznoga (su)osjećanja uzrokom je Hasanova ateistič koga
poimanja muslimanskoga “otpadniš tva” u odnosu na hriš ćanstvo. Takav ate-
istički stav sugerira hriš ćanski prijezir spram (bosanskih) muslimana, odno-
sno osjeć anje manje vrijednosti u muslimanskoj recepciji. U ta dva emocio-
nalno, etički, theološ ki i vrijednosno suprotstavljena osjeć anja, navedeni
traktat Selimović eva Hasana podudara se sa nekim (!) prozama Ive Andrić a
– Selimović eva knjiž evnoga uzora. U mojoj studiji dokazujem da je izvor
navedenoj vrijednosno negativnoj knjiž evnoj sugestiji u relativno tankom
znanju islama Meš e Selimovića. I u njegovoj, takođe, tankoj empatiji prema
duhovnom kodu islamskom. Takođe i u pretežitom filozofsko-ateistič kom
fundamentu Derviš a i smrti. Sa posljedicom neizgrađenosti dublje religio-
zne samosvijesti – uzroka pomanjkanju navedene empatije.
Hasanovu poimanju i vrednovanju prevjeravanja kao “otpadniš tva” u
studiji su napoređeni argumenti nesporiva prava na samoizbor religioznosti.
Da je Hasanovo vrednovanje č ina prevjeravanja kao “otpadniš tva” posljedi-
ca istoga stava njegova alter ega dokazujem uporednom psihoanalizom lika
Hasana i njegova alter ega (Sjeć anja, 1983, 21–22; 31–3). U studiji se po-
red ateistič ke duhovne baze Derviš a i smrti, takođe, dokazuje zapadnoe-
vropski i filozofski i estetski duhovni kod Derviš a i smrti. Sa sensibilitetom
bosanskoga islama u auri “Derviš a i smrti.” Sa književnom transformaci-
jom Kur'ana na laičkoj, ne na theološ ko fundiranoj islamskoj razini. U studi-
ji se paralelno argumentira nesporni umjetnič ki dignitet Derviš a i smrti. Po-
sebice u smisaonoj suptilnosti, u rafiniranoj osjećajnosti. I u recepcijskom
pluralitetu kojima nas ovaj roman trajno ozaruje.
Paralelno se obrađuje nesporna umjetnička magija romana Derviši
smrti. Takođe i etič ki i theološ ki anahrona, iz temelja ateistič kih fundirana

48
 Са
гле
дав
ања

Hasanova teza o navodnom religioznom “otpadniš tvu” i isto takvom “ot-

padniš tva” njegovih sunarodnika. Zaš to paralelna analiza umjetnič ke magije
i osporavanje navedene Hasanove teze sa etičko-theološ kim anahronizmom?
Pasionirani čitatelj u pravilu je, naime, opč injen umjetnič kom sugestijom.
Sa posljedicom recepcije umjetnič ke energije u navodno neupitnu istinost.
Moja studija u analiziranu stavu Hasana o “otpadniš tvu” argumentira su-
bjektivnost takve knjiž evne istine. Ta je “knjiž evna istina”, međutim, u poi-
manju prosječ noga ili pasioniranoga čitatelja “istinitija od svake istine.”
Moja analiza polazi, naime, od činjenice da pasionirani, nerijetko i prosječ ni
č itatelj, umjetničku istinu pretvara ili jednač i sa neprijepornim objektivite-
tom. Da knjiž evnu riječpoima kao totalni validitet. Takvoj, potencijalno to-
talnoj vjerodostojnosti Hasanova samoidentiteta i identiteta muslimana Bo-
šnjaka u njihovu navodnom “otpadniš tvu”, u mojoj su studiji suprotstavljeni
kontraargumenti. Analizirani su uzroci Hasanovoj subjektivnoj književnoj
istini, uzroci subjektivnoj istini Hasanova “alter ega,” zatim socijalno-povi-
jesni činitelji, koji Hasanov samoviđenje i viđenje njegovih sunarodnika kao
“otpadnika” od hriš ćanstva svode na subjektivnu istinitost. Kroz uporednu
analizu nesporne umjetnič ke magije i argumentirano osporene navedena sta-
jališ ta Selimović eva Hasana, ostvaren je smisao moje književne kritike od-
nosno ove studije.

49
Књиже
внипре
гле
д4

ISSN 2217-2017
UDK 821.111(73).09–2
821.111(73).09–2 О’ НилЈ .
821.111(73).09–2 Вил ијамсТ.
ID: 181548044

Marko Stolić

Dramatists of modern american theatre

In this paper we have considered the question of American literature of the twenti-
eth century through the creation of the two most important American playwrights.
It has been observed breaking the dramatic form of expression that is seen in the
abolition of dramatic conflict and in developing internal and external dramatic ac-
tion. Than is says psychological nuances of the characters, emphasizing the domi-
nance of sensory sensations and pessimistic view of life in the American family
and society.

KEY WORDS: Drama, literary, psychological, internal action, external action,

Eugene O’Neill, Tennessee Williams, ambivalence

Introduction
We herein first highlight the fact that neither the literary genres of
drama, nor its individual genres, have not provided more important achieve-
ments within American literature. More precisely, drama literature was al-
ways in the shadow of poetry and prosaicism. Only with American modern
literature, drama achieves its artistic strength and high aesthtetic reaches
which was affirmed by emergence of a number of the great drama writers*,
Eugene O’Neill and Tennessee Williams being the most important ones.
Their literary achievements got them many important literary prizes. Na-
mely, Williams won two Pulitzer Prizes, while Eugene O’Neill was awarded

*
The most important playwrights are: Gertrude Stein, Arthur Miller, Tennessee Williams,
Eugene O’Neill, Samuel Sheppard and others. Author of the anthology Modern American
Literature has cited these dramatists in Drama segment as the most important ones while
reaches of their artistic creations have high aesthetic values. (Tihomir Vuč
ković: Moderna
američ ka književnost, Kultura, Belgrade, 1995)

50
 Са
гле
дав
ања

four Pulitzer Prizes (three during his lifetime and one was posthumous) as
well as the Nobel Prize in 1936. Both writers have a rich literary body of
work while their dramas are still being played on many international stages
while a number of them were transposed to screenplays. This had multiplied
their popularity.
In addition, in this text we show what is modern,* innovative and ori-
ginal in dramas of these authors. Thus we affirm that the modernity of their
creations is reflected in the following novelties:
– Original approach to themes absorbed from the life of American
society, and before all, from the American family as its core cell.
– Motifs of madness, self-destruction, neurasthenia, decadence.
– Separation from classical drama form – absence of dramatic con-
flicts, dynamics, stretched out dramatic story, etc.
– Psychologically colored dramatis personae
– Sensual sensations acting as the interface for the expression of in-
ternal human states.
All aforementioned moments we find in the following segments of
this work:
1. Development of internal and external dramatic story
2. Achievement of dramatic situation
3. Psychological shading of characters
While in classical dramatic play characters in action express their
properties through the dynamic play, conflicts and their (positive / negative)
conducts, meanwhile, in modern drama characters express their inner being
through dialogue, monologue, highly expressed body moves, gestures, facial
expressions and similar movements. External dramatic story, as the origina-
tor of conflicts and dynamism, still exists between drama heroes although in
the majority of cases it is transferred into the internal dramatic play that is
the internal world of characters. More precisely, external and internal dra-

*
Eugene O’Neill spoke about his relationship with dramatic text as well as his new drama
vision in the essay titled Memoranda on Masks: “Not masks for all plays, naturally. Obvi-
osly not for the plays conceived in purely realistic terms. But masks for certain types of
plays, especially for the new modern play, as yet only dimly foreshadowed in a few groping
specimens, but which must invertably be wrtten in the future. For I hold more and more su-
rely to the conviction that use of masks will be discovered eventually to be the freest solu-
tion of the modern dramatists problem as to how – with the greatest possible dramatic cla-
rity and economy of means – he can express those prolound hidden conflicts of the mind
which the probings of psychology continue to us.“ (Eugen O Neill: „Memoranda on
Masks“, Tihomir Vuč ković: Moderna američ ka književnost, p. 15) The excerpt from the es-
say on masks was translated locally in Rađanje moderne knjiž evnost. Drama (presented by
Mirjana Mioč inović), Nolit, Belgrade, 1975, p. 296–298.

51
Књиже
внипре
гле
д4

matic stories are interlaced, while the external conflict moves inner dramatic
play which concerns the author’s attention.
External dramatic conflict is the initial one and it serves to introduce
perusers to complex internal dramatic conflicts. Therefore, dramatic proces-
ses get more and more complex as by changing the essence of dramatic lite-
rature and putting the external action and dynamism into the background,
writers discover new possibilities to express the psychological state of the
characters. Verbal processes are not enough to fully light up the mental state
of characters. There are new processes taking place such as the facial ex-
pression, look, gesture, mimics, body moves, posture and similar that conju-
re up the compound internal states of the characters. It was overwhelming
task for the director, and especially for the actor.
Regarding themes, these playwrights were interested in family life,
and American Puritan family was basing its tranquility on acquiring money
and creating illusion of safety with ever present regulations and situations
wherein not anyone was able to go searching for his own fortunes on his
own. However, dramas involving tragical endings were often played out in
such hermetically closed off families. Thus, O’Neill and Williams were not
interested in typical lower middle class American families with its Puritan
manners, but chiefly those deviant ones with numerous conflicts among the-
ir members and inside their psychical beings. Dominant are the ambivalent
feelings: love and hate, care and ruthlessness, fear of dying and stoicism,
tenderness and brutality. Inner disturbance and fear, lostness and uncertainty
affect drama heroes to such a degree that they are always in the state of
escapism, that is to say the state wherein they escape from the unbearable
reality, but the truth is that they are permanently running away from them-
selves. Factually, this escape cannot be realized so alcohol and drugs are the
means to catalyze and “achieve” this escape. When writing about Eugene’s
drama, D. Andric highlights this opposition in the emotional life of the
Tyrons: “Greed and humiliation, misery and self-deception, vice and lies,
recollections and charges are boiling – however, it is all interlaced and gla-
zed with that type of silent and stable love that can forgive everyone at the
end of a life struggle which is more dignified if it is more hopeless if looked
at from the distance usually assumed by the poet or the wise man.”*
Dominant motifs are various obsessions, evil fortunes, madness, self-
destruction, oddness, incestuousness, decadence and similar. All these mo-
tifs are lit up through the gallery of, from the psychological aspect, highly

*
Dragoslav Andrić: “O Nil u vremenu i izvan njega“ (preamble ) E.: Eugene O’Neill, Crni-
na priliči Elektri, SKZ, Belgrade, 1984, p. 14.

52
 Са
гле
дав
ања

compound characters, neurastheniacs and eccentrics, sensitive or brutal per-

sonalities. These processes dismantle the illusion of the American stable fa-
mily that offers a surety to one individual, a family that is the safe haven for
every one of its members.

1. Development of internal and external dramatic story

Internal and external dramatic story in the key dramatic accomplis-
hments of Tennessee Williams and Eugene O’Neill, A Streetcar Named De-
sire and Long Day’s Journey into the Night, reach the fullness of dramatic
persuasiveness. Internal drama is dominant with Eugene O’Neill while it is
opposite with Williams for the presence of external conflict between the two
key heroes of his drama which is about the gap between the desires and abi-
lities. Story of Eugene O’Neill’s drama has four acts and does not last long,
just one day, from eight thirty in the morning until midnight, during the
month of August in the summerhouse of Tyron family in 1912. In this short
time span so short it seems as if nothing goes on, terrible drama of one fa-
mily is untwisting while its members love and hate each other. They cannot
live without each other, constantly blaming and arguing, while concurrently
they are trying to escape the damnation lurking over their condemned desti-
nies. In order for an awake to dream and to escape from the tumultuous rea-
lity into a dreaming state, stimulatives are required. Eugene’s heroes, the
father, a provincial actor, and his two sons live on the whiskey, while the
mother is reviving her youth and forgetting troublesome family life by injec-
ting morphium into her veins. V. Čolanovićmakes the following statement
regarding the human need to escape from the harsh reality and truth as it
was so geniously rendered by O’Neill: “It is a discrete apotheosis of man’s
intention to overcome reality as it is filled by overstrengthened struggle for
survival, bitter disappointements, and betrayed hopes. Soaked in pure poe-
try, it is also author’s relief from the burden of difficult feelings in youth.” *
One needs to mention that this drama was published posthumously
following the author’s wish as it is autobiographic in nature as Tyron’s cha-
racter secretly portrays author’s father who was also an actor, while the cha-
racter of Mary Cavangh Tyron is based upon his mother who was trying to
become a pianist. The characters of James Tyron Jr. and Edmond are his ol-
der brother and the writer himself.

*
Voja Čolanović : “Judžin O Nil i njegove drame“, E.: Judž
in O Nil, Dugo putovanje u noć
,
Rad, Beograd, 1964. p 142.

53
Књиже
внипре
гле
д4

Family of actors is always on the move, they travel from city to city,
sleeping in run down places, while only in summertime they come to the
summerhouse trying to find the illusion of harmonious provincial family.
However, their family is going down the tubes, the most difficult being the
notion that the younger son is sick supposedly from incurable disease, tuber-
culosis. Before that, the mother is trying to kill herself by jumping of the
dock after injecting some morphium into her; however, this was only menti-
oned in dialogue later on. Mother is mentally sick, thus older son and her
husband carefully monitor her reactions fearing that she can flee from rea-
lity into her hermetic world at any moment. On the other hand, she feels
watched. She feels examined by the rest as she is often touching hair with
her rheumatic hands. Husband and son act as if they are not interested, while
in reality they are monitoring her every word and move. Fearing for her
mental health, they are hiding the real state of her younger son from her who
is well-educated and well-read young man writing poetry.
Caught in the straits without an exit, they are blaming each other for
their bad fortune: woman blames husband for his stinginess, sons do so too.
She blames older son for the death of her son whom she left to parents to ca-
re for during the husband’s theater tour. She thinks that the boy intentionally
came into baby’s room although he was sick with pox. According to mother
he was jealous of his brother. She also blames him for taking Edmund in in-
to his world full of alcohol, steamy bars, and insomnia. At one instance whi-
le being under influence, even though he was very fond of his brother and
scared for his health, William affirms that he is jealous of his ten years
younger brother whom he intentionally had drawn into the world of drinking
with an aim of destructing him. Husband thinks that his wife is too much in-
to thinking about her origins and her unsuccessful career. In addition, father
is verbally arguing with sons while criticizing them for overspending. They
are naming him for being an old Irish ungenerous fellow who took many
joyous moments out of their lives while they were growing up. Besides that,
they are protesting that their father is not willing to pay for a good doctor
and decent sanatorium to cure sensitive Edmund. When he is heart struck
with such criticism, the father becomes prone to give money to younger son
who is ill. Sons share money while drifting to the nearest town and drink at
various places there. Older brother goes to brothel and comes back by street-
car fully drunk. Mother spends evening alone in her room on the first floor.
When she comes down to living room, even though they are drunk they see
that she is off her rocker not even noticing them. She is completely fallen in-
to her world of the past. Only when she is told that Edmund has to go to sa-

54
 Са
гле
дав
ања

natorium she briefly comes to reality by screaming a big No!, only to fall
back to her world again.
External conflicts among characters in drama of Tennessee Williams
are sharper and more expressive. Sister-in-law, Blanche Dibua, suddenly vi-
sits family of an American Pole Stanley Kolakowski. Story is played out
within the short period of time as well, one summer; again, the provincial
place is in question. By the streetcar named Desire Blanche comes to home
of her sister. She does not find her at home as she had gone to see her hus-
band’s bowling. Stella is a small woman, pregnant and faithful to her hus-
band. Blanche comes with a certain posture that reflects the individual with
manners. She awaits her sister in the house next door. When the brother-in-
law saw her, he went berserk. He was especially upset when he learned that
Stella’s family home was mortgaged. Conflicts between him and sister-in-
law develop and these external conflicts involve pregnant Stella who is ar-
guing with husband while trying to protect her sister.
These conflicts tend to become physical. When Stanley brings fri-
ends / card players home, Stella and Blanche go to cinema. They come too
early while the company is still at home. Blanche and a single guy Mitch
flirt and almost have a romance. However, Stanley does not allow his friend
Mitch to go any further than that with Blanche. Meanwhile he has found out
about her wanton lifestyle and squandering of the parents’ home. He also
found that she was kicked out of school where she worked as English teac-
her because she had an affair with her student and his father. He points out
to a filthy and immoral person behind the cloak of alleged refinement. Blan-
che has migraine attacks which she describes as buzzing in head at which ti-
me she hears some distant music as well. She secretly drinks alcohol trying
to ease her problems. She stimulates herself trying to escape past and rea-
lity. Her escape has two sides. She cannot live on from the ghosts of the
past, while she cannot foresee the future on the basis of brute and present re-
ality. Her future is uncertainty.

2. Development of dramatic situation

Both playwrights develop image of the compound family relation-
ships in dramatic situation. Although disharmony of family members serves
as thematic basis, both authors stay away from dramatic conflict in its true
sense. Subtlety of described conflicts is remarkable, especially with O’Ne-
ill’s drama. Highly colloquial dialogues represent the foundation of conflict
manifestation between Blanche and Stanley in Williams’ work. It is why

55
Књиже
внипре
гле
д4

there are not too many instructions in his drama and author does not need to
suggest to either director or actor what they need to do. With O’Neill, in-
structions are highly extended, sometimes even a page long, which is unu-
sual and unnecessary at the first glance. However, compound and highly
dramatical relationships among the members of Tyron family condition the
writer to suggest how the actor has to behave, how to express inner distur-
bances without saying a word as well as the anxieties, uncertainties, fears,
etc.
Dialogues are developed as well, they are impressive and credible
although there are monologues said by Mary as she is falling into the state
of psychic paralysis losing entirely the sense for reality. Thus the dramatic
text of situation and not the drama of action is realized from the beginning
to an end in O’Neill’s drama A Long Journey into the Night, while situation
in Williams’ drama Streetcar Named Desire is interlaced with certain events
that have dramatic composite structure only in their rudiments. Introduction
begins when Blanche comes to her sister’s home, plot begins when brother-
in-law finds about her past wanton life style, climax and key coincide, it is
the place when he physically humiliates her, solution is when Blanche is ta-
ken to mental hospital. There are not external story drivers with O’Neill.
Everything is played out in the dramatic situation, fear for destiny of mot-
her, for destiny of the youngest member of family. Love and hate tear apart
their inner beings and family is going down the tubes. However, this is not
played out before the viewers, one can only feel it; it is the normal solution
for the situation they are in. Author let us upgrade the ending of drama and
Tyron family. Omitting a number of details out – it is the major feature of
his dramatic oeuvre and desire to near dramatic literature to other genres and
reading public. Curtain is downed as the mother is telling her long monolo-
gue, which in fact is soliloquy before the husband and both drunken sons.
Drama has an open ending, while the reader / viewer knows that mother is
going to mental asylum, that younger son is going to sanatorium, while the
father and older son, both alcoholics, are staying to quarrel and blame each
other endlessly. At any rate, as well as any other work with an open ending,
O’Neill’s drama provides for a number of different possibilities according to
the experience and reception of the readers.
Female characters are especially tied to situation of uncertainty when
there is no way out. Blanche, in Williams’ work, is depicted as a character
opposite to its sister Stella. Her deviant personality is thus more reflected.
Stella is small, modest, happy with her life, plus she is aware of the fact that
she could not rely on him very much while Blanche is not unhappy with her
life, thinking that she is the person that deserves more, but also thinking that

56
 Са
гле
дав
ања

she is the one that spent her youth, beauty and sincerity for nothing. She is
in gap with herself. Her desire for the better, genteel manners, placing of the
accent on her French heritage and looking down on the Polish roots of her
brother-in-law create unpleasant situations, as well as the animosity of her
brother-in-law toward her, but also the illusion from which she cannot esca-
pe that will also lead her to destruction and madness. Moral decay of Blan-
che is her wrongly estimated desire to calm down and find her peace of
mind. However, her conduct leads her to opposite direction as she cannot
put up with the currents of life. Her sister accepted to abide to her husband
following the Puritan lower middle class principles; she also loves him de-
arly and justifies his actions. As she is briefly stepping out of her rut, taking
the side of her sister, she is not a sweet little wife anymore so her husband
punishes her ruthlessly. Even though she is pregnant, he will hit her, which
caused a premature birth. This will not bother him in any sort of way, so he
will celebrate with friends. In the American society’s lower middle class fa-
mily there is a certain order of things within a family that must be respected.
As soon as she got back from the maternity hospital, Stella clings to her hus-
band forgetting about his heartlessness. She sides with Stanley, leaving si-
ster to go down with her fortunes. After she had followed sister to hospital,
she will tell if perhaps she let sister down, trying to recollect if she was able
to help her. This dilemma is only the reflection of a fully helpless person
who is putting up with the same old relationships of the family life that
brings forth the illusion of peace and safety.

3. Psychological shading of characters

Psychological creation of characters is the basis of American modern
drama wherein O’Neill achieved the most important results. It is why it has
been said that he was Dostoevski of drama literature. He insisted that each
of his heroes become lit from the inside. The most memorable are female
characters* in both works, so we can underline some similarities between
Mary and Blanche. Nerves are the problem in both women as they are trying
to find salvation in escaping from the reality, one is a drug addict, and anot-
her is an alcoholic. Mary has her family; however, she is still lonely. Same
as Blanche she feels being let down and that her youth intentions and illusi-
ons are all gone. They both have the feeling for gentility and elegance that
are defeated by life. In the process of creating of these literary heroes, both

*
,V.B.: “Psihologija ž
Popović enskog“, Jungovo nasleđe, Nolit, Belgrade, 1995.

57
Књиже
внипре
гле
д4

writers use acoustic effects to fill and frame the feeling of waste and hope-
lessness. O’Neill uses siren that announces fog. Sound is unpleasant, pier-
cing and unbearable as well as the fog which suffocates and causes ominous
anticipations. Tyron’s monotonous snoring is present as well. His wife has
been listening to it since they were married which amplifies her feeling of
his indifference for her and their family. In her difficult moments, Blanche
hears nearing of a distant music which disturbs her. She is trying to fight it
off by pressing hands over her ears. But, this music does not come from the
outside; it is developing in her brain as the part of her deranged consciou-
sness which reminds her of youth and loss of the only person she loved sin-
cerely. This inner music creates unbearable headaches which she is trying to
ease with alcohol. Gap between the illusions and desires on one side, and
the real life situations on the other, are the dominant driver of all situations
and happenings.
Stella is the character opposite to Blanche. She is the true type of
American woman that has superficial attitude toward life. She is trying to
help her sister but at the same time she is helpless to do anything for her.
She puts up with life, she is satisfied with what life gives her, and she com-
promises with all flaws of her husband’s nature as the part of family relati-
onships. Her short lasting revolt against Stanley and his gambling habits
will die out soon. She forgives her husband although he hit her while being
pregnant which indeed accelerated her labor.
Male characters are larger in numbers. With O’Neill we have an old
actor and family patriarch as well as his two sons. Old actor spent his talents
playing one hero over and over again in the drama he bought out himself.*
Aura of loser dominates over his seemingly powerful personality. His po-
werful physiognomy, confident pace, firm figure, are only the outer shell of
him who in short time shows that he is nothing but the powerless old man
who was fighting troubles his entire life, who cares about his old age, who is
afraid of poverty as it is following him like a ghost. It is why he ran to gain,
to cheaply sell off his talent, to lose his biggest treasure in such a way.
When he was exhausted by playing one role his entire life, when the public
got fed up with it, he was stunned by the terrible notion that there is no re-
turn, that he cannot act any other roles as the public always identified him
with same character. His passion for buying land shows that he was a loser
in that field as well. His sons warned him not to buy land nobody wants and

*
Because this work is autobiographical, old actor’s character represents author’s father.
Autobiographical data reveals that his father was, in fact, acting in the role of count Monte
Cristo for a very long time. (Wikipedia)

58
 Са
гле
дав
ања

that a local land merchant was making fun of him. He is fond of children in
one clumsy way, but he is not satsifed with their way of living. Older son is
an actor and thirtyfour year old alcoholic without family and prospects. He
was kicked out of college only to become the part of acting world same as
his father. It was not his wish so he critizices father for having pushed him
into acting. On the other hand, father is offering excuse that his only acquit-
tances lie in that world and that he was able to find employment only there.
When he criticizes son for consuming alocohol and irresponsible behavior,
he also reminds that he does not have the right to criticize as he is a heavy
drinker too. He is very thrifty as he is marking bottles for leftover drinks,
but sons are keen at adding water after they drink some. He offers drinks
and criticizes them at the same time. He puts out lights saying that he does
not want to make a rich richer referring to the power company owners. Fear
of poverty gives a measure to his entire life. He started earning from the age
of ten which made him a saver. He withholds pleasures from himself and ot-
hers. Sons explain his stinginess in a different way. They think that his Irish
origin is to blame. Father is sensitive to his origin and takes it hard.
We can trace some similar characters’ features with actor Tyron and
Kolakowski from T. Willliams’ work. Both are strong built and rough by
nature, but Kolakowski is younger and unscrupulous. Violent nature and
brutality are his major traits. He is soft to his wife, but only as far as he likes
it. Culmination of his brutality and eccentricity is his way toward the sister-
in-law. Intolerance constantly grows, tensions are being enhanced and
everything culminates when he rapes her. Animal impulses come to surface,
he is behaving like a beast... His friends, gambling company, are not singled
out as individuals. It is an amorphous mass bent on alcohol, gambling, bow-
ling and various other activities. Inertness of their life is full. They are satis-
fied with such life. Anyone who spoils the rut will be punished, like Blan-
che. As soon as she came to home of her sister and brother-in-law even be-
fore finding about her wanton life, brother-in-law was not tender to her. His
buddy Mitch has the most respect for Blanche which is a consequence of his
insecurity because he is single living under influence of his mother. William
and Edmund live as bachelors too. This fact confirms their insecurity, irre-
sponsibility and incompetence to step into new life.
Edmund is delicate, highly intelligent young boy, sometimes sarca-
stic and cynical both to himself and others.* His flight from truth and reality

*
Autobiographical nature of this literature hero is obvious. Author was living an unsound
life which caused tuberculosis and he even attempted suicide in the age of 24. However, in
1912, in Connecticut’s sanatorium he met his own self and his dark side which was the
turn in his life. He started writing dramas. (Wikipedia )

59
Књиже
внипре
гле
д4

is well reflected in his reading. He reads quite a lot getting accustomed into
the read of modern authors which puts him into a direct opposition with his
father who believes that Shakespeare was the greatest. Father states that ot-
her writers are worthless spoilers of taste of the youth also affecting his
younger son and the rest in one negative fashion. Father opposes son regar-
ding his reading even though artificially so without stating real reasons aga-
inst those writers. Edmund is a loser, for he is sick and young. He appears
lazy lacking strength to fight sickness. Uncertainty huddles over his life,
even though he does not show fear. His frustrations are cured by alcohol. He
drinks whiskey as if it is medicine, even though his doctor said no. He re-
members his father gave them whiskey as medicine when they were chil-
dren which turned to habit.
Life story of all literary heroes has justification. They blame each ot-
her mutually, so we conclude that they are all to blame and noone is at fault.
This weaving of destiny can be endless. Emotionally disabled and mentally
worn heroes of these dramas fall into a deeper moral abyss.

Conclusion
One could conclude that these two American modern playwrights ha-
ve reached exceptional artistic heights. They made art of drama literature
which can be played as well as read, and they also enabled filmmakers to
peruse their material. In essence, they developed rare psychological dramas
which is hard to find even within the scope of international dramatic litera-
ture. In addition, their contemporary actuality proves their universality.*
With what appears to be only a few dramatic elements, the dramatic
art of their texts becomes immeasurable. With a little action through
psychological shading of characters, both playwrights achieved such tension
that their works are read in one reading and noone is left indifferent. With
little dramatic means, achievement of their dramas and the levels of drama-
tic art border with virtuosity. Especially superior is Eugene O’Neill, one of
the major American writers, the most important playwright, at least, not
only in the ballpark of American modern literature, but internationally as
well. Although the barycenter is placed on psychology and although dramas

*
Eugene O’Neill’s drama A Long Journey into the Night has been played in Atelje 212 di-
rected by Bora Draš ković, drama Streetcar Named Desire is on the repertoire of Subotica’s
public theater, while drama Cat On a Hot Tin Roof is played in Zemun’s theater Madlenija-
num.

60
 Са
гле
дав
ања

are modern, modernism is mostly reflected in the process, in the methodo-

logy of expressing of dramatic story by way of the described inner dramatic
conflicts and in developing of the dramatic situation through inhibiting of
the classic dramatic conflict. However, in addition, drama of these authors
is the realistic picture of the American society which refracts through the
picture of family, the picture of social instability, suffering and abysses.
This is why the feeling of decadence and pessimism are dominant tones on
[/in] these dramatic accomplishments.

LITERATURE

1. Andrić , Dragoslav: “O' Nil u vremenu i izvan njega” (predgovor),

Judžin O' Nil: Crnina priliči Elektri, SKZ; 1984.
2. Čolanović , Voja: “Judž in O' Nil i njegova drama” (pogovor), Ju-
dž in O' Nil: Dugo putovanje u noć , Rad, Beograd, 1964.
3. O' Neill, Eugene: “Memoranda on Masks”, Moderna američ ka
knjiž evnost. Drama, Kultura, Beograd, 1995.
4. O' Nil, Judž in: “Beleške o maskama”, Rađanje moderne knjiž evno-
sti. Drama (priredila: Mirjana Mioč inović), Nolit, Beograd, 1975.
5. O' Neill, Eugene: A Long Juorny into the Night, Signet, New
York, 1959.
6. Popović , V.B.: “Psihologija ž enskog”, Jungovo nasleđe, Nolit, Be-
ograd, 1995.
7. Puhalo, Duš an: Engleska knjiž evnost XIX-XX (1832–1950), Nauč -
na knjiga, 1983.
8. Vilijams, Tenesi: A Streetar Named Desire, Signet, New York,
1958.
9. Vučković , Tihomir: Moderna američ ka književnost. Drama, Kul-
tura, Beograd, 1995.

61
Књиже
внипре
гле
д4

РЕЗИМЕ
Марк
оСтолић

МОДЕРНААМЕРИЧКАКЊИЖЕВНОСТ

Разма транас упит ањас авременеамеричкедрамс кек њиже вно-

сти, пај еуоченодат екпочеткомдв аде с
етогвекаовалит е
рат урадај е
дваиз узетнакњижев ника– ЈуџинаО' НилаиТе несиВилиј амса . Иско-
ракиздра мск ихка нонаниј еновинаууовомжа нровскомкорпусуу
оквирукњиже вно стидва десетогве ка,а лијекодовихст варалацадоби-
лас војеос обе ност и, оригиналнепост упке,каоите матизацијуамерич-
когжив ота, пос ебноамеричкепородицеуокриљумора лних, пс ихич-
кихидрушт венихпос рта
њаипа дова .

62
 Окњиг
ама

О КЊ ИГАМА

ЗоранСпа
сој
евић: „Порт
ретЉиља неБе беСпа
сој
евић“
, диг
ита
лна
г
рафик
а, 2011

63
Књиже
внипре
гле
д4

Мил
утинЂу
рич
ков
ић

ХИГИЈЕНИЧАР

о
(Мидр
агТа
сић
: Хи
гиј
ени
чар
. „Ал
ма“, Бе
огр
ад, 2010)

Послене коликоус пе лихкњиг аса тиреикра тк епроз е, Миодра г

Тасићсе , ево, ог ла ша ваив ећомприпов едномце лином, однос нопрв им
романомз акој ис еможеус ловноре ћидај еине кав рст адуженове ле .
Безобз иранат ужа нровс куитиполошкукла сифика циј у , предна мај е
интриг а нт аниуз будљивт ек ст , кој ира зма траре ткут е ма тикуик оји
имас на жнупс ихолошко-е тичкудиме нзију, ис ка за нуупрв омлицуи
крозис пове стг ла вногпрот аг онис те.
Иак оре трос пе кт ив нока зива њенепос едуј ес ложе нуфабулуи
разуђе нето ковенара т ив нос т и, це локупнадра ма тичнос тупот пу ње нај е
неизв ес ношћуинеоче кива нимобрт имакој иумањојилив ећојмери
поседуј уфилмс куна пет ос т. Та сиће вт риле р, акосет акоможере ћи, пи-
санјест езомдаос вет лиунутра шњис ве типоривез лочина чкихпобу-
дака квихимас вудаусв ет уиок она с. Ка ракт ериз ациј аг ла вног , неиме -
нованогј уна каиз веде нај ез на ла чкиис тилиз ова но, т ак орећиодпоче т
-
кадос амогкра ја.
Са жет омиј езг ровит омре ченицом, бе змног одот ерив ањаиа р-
тистичкенадог ра дње , пис ацуспе вадаодржиз апоче тинивоужив ља ва-
њаикомуникат ивност и, учиј емхориз онтуоче кив а њане мамног оиз -
ненађе њаипров окациј а. Оличењез лаучов ек уприказ аној есане коли-
коа спе ка танаврлој е днос тава ниупеча тљивна чин, з ахва љуј ућилине -
арномкомпоз ициономниз у, односно формидне вникаукомег лав ни
јунакопис ујес вој езлочинеипој единеде та љеизживот а, кој есмат ра
значај нимидра г оце ним. Де мист ификациј аз лочинапре дс та вље нај е
реалис тичкиуве рљивоиуме тничкисна жно, а линеприс т расноибе з
пишче вогз авршногкоме нта ра . Уме ст от ог а, кра т аке пилогнакра ј
у
разоткриваштас ез билос аг лав нимј уна комивишес трукимубицом.

64
 Окњиг
ама

Хигијеничарј ерас наис вежапроз а, укој ојприпове да

њеуј а-
форми ос ветљав аподс ве
стимот ивацијуг лавногј унака. Њег овдв о-
струкиживотна доме шт енјеиск ривљеномс ликомс ветаипог решним
личнимилуз ијама, збогкој ихће, на равно, пла тит иг лавом. Ку лмина -
тивнит ренутакпредс тављапос ледњипа сусуде лу, којиобј ашња вачи-
тавумист е
риоз нупричу. Бе зсумње , овоједос адана јбољаТа с
ићева
књиг а, којаћеит ека кообог а
тит ина шуса вре ме нукњижев ностка коу
земљит акоиудиј аспори.

65
Књиже
внипре
гле
д4

Мил
ицаЈ
ефтими
јев
ићЛил
ић

МЛАДАЛАЧКИ СНОВИ И ЗРЕЛОСТ

ОСТВАРЕЊ А

(Мил
унМи
ћаБа
бић
: Ла
будицан а
дМо
рав
ом. „Др
ага
нић
“
2009)

Уме т ничкоде лос вој омс веуку пношћуобухв ат анек оликонивоа

егзис тенциј еииз ра зј еау торовеа нтрополог иј е, филоз офиј еис нагеда
тус ве укупнос таде ква т нообликуј е, ус ториј ика опо се банице ловит
сист е м. Ут уобј ект ивиз ова нурeа лностонуносис вој ест вара лачкепо-
тенциј а ле ,с т варнаиима г ина рнаис кус тваис азна ња ,с тв ара јућипот пу-
ноновс ве т , делоукој ес упрој е
кто ва наодре ђе наинт ендираназ наче-
ња,аликој еј еииз ра зње г овет ренут нек реа тив нес пос обно ст иимоћи
дане че муфиктивномуда хнемоћкак обиодбле снулос тва рниживот .
Ус војт оја ктивно ст икој ај еуис тима хииг раина јоз биљниј ианг а-
жма н, онс та лноиманау мучита оца,оног ак ој есдруг ес т ра нет екста
укој емт ребадапрона ђес тварнис веткој ем ћепот пунове рова тии
прима тиг ака очис т уре а лнос т. Стог асуос имимаг инациј ез апис а
ње
деланеопходнаимног ас аз на њаизпој единихоблас т ижив от ак ојихс е
тема тскидотиче , каоизпс ихолог ијест ва ра лашт ваштос веутичена
токина ста накде ла .
МилунМићаБабић, к ојисеве ћокуша оупроз и, обј ав љујес вој
романе скнипрве нац, ка кост ојинакра ј
укњиг е, посленеколикоде це-
нија . Тачињеницапо крећеброј напита ња . За шт ој ет оликов ременат о
делос та јалоиз ваночиј уј ав нос ти, далиј еаут орс умња оус ебеилии
књиг ека оиљудиима јусу дбинс киодређ енда нрође њаидужинужи-
вота . Ус ва комслуча ју, Лабу дицанадМорав омј екњиг акој ај ес ачува-
ладухвреме наизкој егј еиз ра с
ла,атос укас непеде сет еиранеше зде-
сетг одинепрошлогве ка . Средишт ерома нај ес ва как оГра днаМора ви,

66
 Окњиг
ама

алииБеог рад, с ве туна јшире мс мислуј ерс епос редс тв ома кте раове
проз ест ижеиуМос кву , Паризидру гамес та .
Шт осежанровс когодре ђењароманат иче,мог а обис ес врс тат и,
прес ве гауљуба внирома н, попре ва с ходнонос ећојљуба внојпр ичи,
нобу ду ћидаимаипут опис ниходлика , чакпома лоиа ва нтурис тичких,
њег овс ест атусшири, атог ачиниближим рома нукола жногт ипа .
Ипа к, с еуна јшире м можепос ма трат иика оромант окас ве с тиј е р
гла вналичностМилош Бошков ић,уст рукт урироманауче ств уј еделом
икаонара т оркој иана лиз ирас вој адуше внас та њаас тој ина супрот
све зна јуће гаут ора , паика орома нлика.МилунМићаБа бићј епосре д-
ствомрома наст авиоодре ђе нв реме нс кипе риодподлупуприпове да ча
којиа на лиз ирапрос тор,в ремеиљуде . Ука з уј енас трас тикој еихобли-
кују,мењај уиу тичунањиховесу дбине .
Љуба вј еокосницарома на , ит оне спут анамлада ла чкаљуба виз -
међудевој кеизг ра даимла дићаизсирома шнес еос кепородице . Сли-
кајућидвепос в емураз личитес редине , ау торихспа јауне коликота ча -
ка. Друг арст вој еј еднаодтихспона . Изтогдруг арс тв акој еост а ј
едо
кра јане помућено,с твара ћес еиус лов из ат унеобичнуљубав .
Пис а нуреа лис тичкомма нируроманимаииз ра зит олирс куди-
менз иј у, кој ом се бој и ат мосфе ра жив отаи пре дст авље не мла до-
сти.“ Пое тс кудухов нос трома нада јупрв омањецелинеде ла,ондаице -
лоде ло. Онасеможез а паз ит иуне кимде та љима , ка ошт ос улирс ки
опис и, по ет с ки интониранеис пове ст и, пое т с ко-ес ејис тички па сажи.
Мадасуов иде та љичес т оиз веде ниулирскомкључу,онисуипа кком-
понов анит акодасуума т иципоет с ко-рома нес кнедуховнос тиде ла .
Овупое тскудухов нос троманада ј упое тс кемисли, широкевиз иј е,
уку пнас тру ктура , „ смат раСлав коЛе ова цба ве ћис еформомромана
каот ак вом, ана ве де ницита таде ква т нопокриваст илс кеос обе ност и
Бабићев огроманако ј и обилуј еос обе ном духовношћуи ме ст имице
лирс комуз не се ношћу .
Ипа кс етре баз адржа тинас ликањудве јута кора з личит ихс ре -
динакој ес уу глав номс упротс та вље неуст ва рност и. Видимодаприпо-
веда чниј еинсис тира онат оме . Онпока зуј есв огј унакакој исеосе ћа
инфериорнимуодносунаг радс куде цу , а лимуда јес вој ствакој аму
несумњивообез беђуј упошт ова ње. Тос у,прес ве га, ма рљивос т,з на ње ,
лепов ас пит а њеиотв оренос тпре мадруг има . Да на шње м чит а оцуће
сиг урноиз г ле да тинев еров ат нодане кодобиј еципе лет екприкра ју
сре дњешколе ... дане коне мака пу т, дане коутиммла димг одина ма
морауна дницу... Тосуипа кка снепе дес ете , се лој еит ека кобилос и-
ромашноз ара з ликуодда на шње гкадај ест а нда рдсаг радомиз једна -

67
Књиже
внипре
гле
д4

чен, данека же модај есе лоса даупре днос типомног оче му... Породи-
цаукој удолаз идеча ксасе ла , примаг аљуба зноиак ос еонс тидис вој
скромнеодеће , де вој как ој уполе пот имог уима тинај бољимомциу
гра ду, з аљубљуј ес еуњег ај е рње говличнишармив еликит ру дуиз -
гра дњис вој еличнос тит ообе збеђ ују.
Конт рас теиз ме ђус елаиг ра дааут орпока зујепре коде таља , ка о
шт ој еодносна дничари– г аз да ,а лиит ониј ецрнобелос лик ање,ве ћу
ниј анс ама . Га здај едобара кој еидобарчов екилиобр нут о.
Из ва нљуба внепричекој аупрвом делурома наидеуле пом
пра вцуис пуњењаобост ра нихжеља ,с ликасешколс кас рединас ау пе-
чат љивимепиз одамаиликовима , каошт оседај еирадничкас рединау
фабрикамаукој имас еоба вљашколс капра ксаилиакт е рира де, тес е
на та јна чин ос лика ва шира друштв ена сит уациј а кој а пока зује
бирокра тс куипа рт иј скуос ионостине хума нодноспре мапој е
динцу.
Обртукњиз ина ст а јека даг ла внипрота гонис таумес т оже ље них
студиј акњиже внос тибив апринуђе ндас еупишенапољо привре дни
факулт еткој ида јес типендиј у, т етов идика ој единуша нс уз ашколо-
вањеибудућиопс та на к.
Нев енкаБа шић,лабудица , ка кој ена з ивање нз аљубље нидра ги,
тадапока з уј ес амољубљеисе бичнос тз ане т ас новимаос лика рств уи
свој ојпре тпос т ав љенојве личини. Из в ређ ан, ав ећдовољноне сре ћан
шт ој ес иромаша н, шт оморажив етина мет ну тимживот омонодлаз иу
пот раз из ас вој омбудућношћу . Так вимраз вој емс иже ааут оруживот
јуна каунос идоз уме та физ ичког , су дбинскогит имеделочиниживот -
ниј имидрамат ичниј им. Ст ав ље нипредсу дбинс кене минов нос тиј уна -
цирома накре ира јус вој еживот еуск ладус асв ој имк ара кт ером, с хва -
тањимаимог ућнос тима.
Ут омс мислуроманимаиодлик еомладинс кепроз е,кој аг овори
оодра ст ању, с аз ре вањуиформирањуличност и. Ст уде нт с киживотс е
опис ујес адос т аде та ља , друже њеукомемла дала чкаобе стпоне ка д
триј умфуј е,а липок аз ујесеиоз биљнос тус а вла дав ањут ешк оћаипро-
налаже њус вог аме ст аудруштв у.
Људс капа кос тс ес ликаувишена вра т аис редина, ка оис оли-
дарнос тмеђуљудимакој ис у, поне ка дира з личит енациона лнос ти, ве -
ре, илисене дов ољнопоз на ју, а лисуспремниипоце нувла ститогри-
зикадаприск очеј е днидруг имаупомоћ.
Жив отиг ла вниха кт ераМилошаБошков ићаиНе ве нкеБа шић,
текупос веодвој еноудруг омделуромана ,с ва кипунис кушењаине за-
дов ољс тв а.Саз ре вањениј елише нопре ис пит ив ањапре т ходнихживот -
ниходлукаипос тупа ка . Онтра г аз аљубав љу,илис еода з иванаиз а зо-

68
 Окњиг
ама

векој исуокоњег а , аонав ећнапрвомкоракуизроднекућес усре ће

неког акоћеј ојпроме нит иживот . Прес ве га , из борживот ногпоз ива .
Но,ниј е днонидру г оне ћепрона ћипра вуљу ба винис ањанус рећук оја
сеуњихо вомодносучинилат акомог ућом.
Посе бноумећеМилу нМићаБа бић,ис ка зујеукре ира њуликова ,
осимпорт рет акој ис уда тис амног ониј анс и, бе з ма лопла ст ичнодоча -
рани, онихипс ихолошк ипор тре тираусв ојс ложе ност ибићакој ес е
одликуј епроме нљив ошћусходнооколнос тимакој еут ичунање г а.
Милошапрвоупоз нај емокаос тидљивогде ча касакомплекс има
нижевре днос т из богчиње ницеданиј еравноправ анс аг ра дскомде цом,
оде ћај асноис тичење говне повоља нс оциј а лнис та тусит ој еиз вор
сталнихне мира . Ме ђут им, бу ду ћивр лорада н, аузтоилит ера рнона -
даре н, онтокомпе нз ирацит а тима, поз на ва ње муме тнос ти, да клеј ед-
номдуховномсу пе риорношћукој амупружаосе ћа јс иг урнос тиииз ве-
снев редност и.
Иуос т алимсит уа циј а ма , садру шт вом, из ав ре мес т
удиј а, онс е
зас вој емес тоудрушт вуборииск ључивонаосновуоног ашт ој ење го-
валичнос тс амапос еби, урође ниша рмиумере нос тус вак омпог ле ду.
Така вј еисаде вој камаз авре мес тудиј а.Самоконт ролака одоминант -
носв ој ствоње говеличност ипома жемудаподне сеина јв ећеиз дај ств о
којемуј еприре дилав оље наНев енка , опт ужив шиг аз ане довољну
упорнос туиз боруст удиј а, аз ане ма руј у ћире алнос т.
Собз иромнара з војдог а ђа ј
аииз борде вој кекој ом с ека сниј е
же ни, видисеи ј ош ј еднацрт ање г овеприроде , т ој еприкрив ена
малодушност ... не шт ошт ој ез апра вог оворилоодубокојра ње ност и
којунисе бидокра јанеприз на је. Он, з а пра вониј енибира о, биој е
изабран... шт ој ена жалос т , че ст ољу дс коис кус тв о.... Ут ојв е зикој ај е
почив аланана вици,ст ра стимаиобз иримапре маде вој циштог аволиа
којај ене сре ћназ богт ра гичнихпородичнихоколност и, онј ез аправ о
живе опоине рциј ииз бе га ва ју ћи дубљес уочав ањесас обом, с вој им
ства рнимже ља ма , хте њима,мог ућнос т има.
Повра та куродниг радз а окружуј ење г овуличнос т. Онс ев рат ио
каоинже ње р, добиос та н, с кре ну опа жњунас ебес тручношћу, пис а
-
њемна учнихра дова .... Али, пра видубљиживотос таој еиз ванње га
каонешт оштој ебилонедот акну то,не ис тра же но,нена ђе но.
Нев енкај ес ликанас амног ов ешт ине , прес вег а, ње нале пот а,
сенз уа лност , инт елиг е нциј а, г рациоз нос т, т еседоживља вака одас е
пра тинафилмс комплат ну. Но, а уторниј епаоуз амкудас ликаиде ал-
нуже нуј ерј ојј едаоис а свимвиднељу дскес лабос т и... из ве снука при-
циоз нос т,с ебичностимла дала чконе с трпље њешт оћеј ојис комплико-

69
Књиже
внипре
гле
д4

ват ииз агорча т иживот . Одде вој кекој але тиз ас вој имс нов има,онај е
ура звој усиже аст иг ладоже неиз не вере нихочек ив ања.Тошт ој ет ако
ла коодус та лаодслика рскихс нов аг ов орииоње нојипа кпра г ма т ичној
природикој ас еодмахопре де лилаз ане штоконкре тниј еучемуј емо-
глаус пе ти, ашт осдруг ес тра непока з уј едај еиуљуба вибилат аква .
Уме стодас ебориижрт вуј еу зс иромашногмла дићакој иј ев оли, о на
јеодма хпре кинуланас а мипоме ноколнос тик ојеј ојнис унак лоње не .
Ипа к, њенас ложеналичнос тпок аз уједај еонадухов норас ла ,
са зрева ла, аве заукој ојј ебилапока зуј едај еина училадас ебориз а
свој ециље ве . Ус пе лај едаз авршист удиј емедицинеиданос ит ере т
вез едокој еј ојј ебилос та ло.
Међу тим, ка дс вет онедаочек ив анере зулт ате, онана пушт аму-
жасхв ат ив шидаонпрв енс твеноживисопс твениживот , ча книј еже -
ле онипо родут овре ме , ивра ћас ена„мес тоз лочина “, уГра днаМо-
ра ви, дапокушадапоновоус пос тав иодносс ачов екомкој егј еда вно
та коне потре бноказ нилаипониз ила.
Зачита оцаобртј еприличноиз нена ђуј ућиј ерсег ла вниликро-
манаМилош Бошков ић,с вев ремет ру диодај ез абора ви, непомињући
је, алиипа кпра тећишт ас есњомз бива .
Ње ној авља њеприхва таприличноохоло, биваг руб,помалој еи
ис ме јавашт ој ера ниј ебионез амис ливодносме ђуњима . Но, т оз апра -
вопока зуј ење говус лабос т, на чиндаприк риј ее моциј екој ег аника да
нис уна пус тилеиз богкој ихз а пра воникадав ишениј енидоживе оду-
бокуљуба в. Св ејетоз а леђ еноче ка лодабудеот кра вље ноње номбли-
зином. Су сре т омс ас обомкрозњу, ј ерј единој еонаима лаона јча роб-
никљу чодње г
овеличнос ти. Ј единопре дњомј ебиоце ос вој , пра ви
не спут аничов екпунела наижељез ас ве обухва тномс ре ћом.
Тре банак рај уре ћидакњиг а„ Лабу дицанадМорав ом“ Милуна
МићеБа бићаимаив ажнукултуролошкудиме нз ију. Онај ес ликањем
не коликос рединапонудилаине кекулт уролошкепара диг ме . Поре д
цит атнос тииука з ива њаналите ра рнеиз вореизкој ихс ецрплона да х-
нућез апис ање, упут опис нимс лој ев имаов огарома наимадив нихиз -
ливау схићењале пот омрус кеифра нцу ск епре ст онице , пос ебноарт е-
фака такој иут ичунању. Опчиње нос туме тношћуда ј едивнеопис еи
пока зујес уштинскуодликукулт уредабог ат ипој единцаидаг аопле -
мењуј е. Мног ићепосре дс тв омнекихј у на кауовојкњиз имоћидаз ави-
реумуз ејене кихе вропск ихг радов аак ове ћз богс вет ежихприлика
не ћеник адат амокрочит и.
Из ве с наст илскане уједна ченост , не опходнос ажима њекој еби
књиг уу чинилоконз ис те нтниј ом, с вак аконеут ичубит нонасв ојст ва
ов ог живот ноги по учногрома нашт о семоже уре дит и у новом
шт ампа њуиз да њаназ адовољст воиа утораичит а лаца .

70
 Окњиг
ама

Rajko Glibo

EKSPERIMENTIRANI "ISEČCI"

(Zoran Ilić
: Iseč
ci. „Alma“, Beograd, 2010)

Obič no knjigu poč injem odzada pa ni ovdje nisam pravio iznimku,

iako je knjiga po mnogo čemu za ovo naš e vrijeme iznimka. Sve su prilike
da neć emo jošdugo moć i busati se onom „iznimke ne potvrđuju pravilo“,
jer na zadnjoj strani čitаmo: CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna bi-
blioteka Srbije, Beograd 821.163.41-38 / ILIĆ, Zoran: Iseč ci – Slike iz živo-
ta jednog blogera : / Zoran Ilić . 1. Izd. – Beograd : Alma, 2010 (Beograd :
Skripta internacional), – 117. str. ; 21cm. – Biblioteka : Savremena knjiž ev-
nost / Alma, Beograd, knj. 92, tiraž200 / ISBN 978-86-7974-186-8 / CO-
BISS. SR – ID 177750540. Prema dimenzijama rekli bismo standardno iz-
danje, ali prema sadrž aju to se ipak ne bi moglo reći.
Zoran eksperimentira. On ž eli pokazati kako je moguć e u zbirci crti-
ca nazvanoj Iseč ci postić i onaj čarobni poetski efekt koji se danas sve rjeđe
pronalazi u srpskoj romanesknoj formi, ali i š ire na južnoslavenskim prosto-
rima.
U usmenoj knjiž evnosti svakoga naroda ponaosob i u svjetskim rela-
cijama cjelokupno gledano davno su se u agrafijskom periodu i kasnije do-
godile i događale velike promjene. Prestalo se sa epovima, nastavljalo sa
krać im formama – epskim pjesmama, a onda, kao vječ no aktualni, ostali su
kratki usmenoknjiž evni oblici koji manje-viš e nastaju i danas. Neki od njih
kao anegdote stoljeć ima služ e ne samo kao inspiracija nego usput kao obli-
kovni predlož ak za nastavak romana i pripovjedaka. Uglavnom u svako-
dnevnoj životnoj upotrebi imamo kratke usmenoknjiž evne oblike koji idu
usporedo sa istim ili slič nim oblicima pisane književnosti. Dakle, kratke for-
me u usmenoj knjiž evnosti mijenjale su polako svijet pa danas i za nju i za
pisanu knjiž evnost mož emo ustvrditi kako je kratka forma promijenila svi-
jet. U sferi iz koje nam dolaze Iseč ci, to potvrđuje aktualna suvremenost.
Pred nama su statusi na Facebooku, tvitanje ili poslovi na portalima, a u Ili-

71
Књиже
внипре
гле
д4

ćevoj prozi upravo je o njima – blogerima i njihovom servisiranju riječ . Tu

su jošforumi i slič ni blogeraš ki oblici u kojima se informacije ili komentari
piš u saž eto, koncizno, zgusnuto do pucanja, kondenzirano do krajnosti, a
najbolji predloš ci nude se svojom umjetnič kom iskrič avom ljepotom poput
onih kratkih lirskokaza koje nazivamo lirskim minijaturama. Tu, dakle, mi
imamo ili moramo imati autocenzuru na broj znakova uz uključ ivanje odma-
ka i slično. U modi je eliptič no i prosto, rjeđe prosto-proš ireno
Novo internetsko doba je donijelo svoje zakonitosti. I kao š to smo
sve do nedavno (i jošuvijek) poučavali svoje đake i studente o razlikama iz-
među knjiž evnog pravca i knjiž evne struje govoreći kako svaki književni
pravac ima svoju tematiku, svoj jezik i svoj stil, a č im jedna od te tri odred-
nica fali, imamo knjiž evnu struju, sada se nalazimo pred novim konstrukci-
jama, novim modifikacijama i oblikovnim izletima. Protok informacija brzo
se i jako se ubrzao i hiperbolično omasovio. Međutim, masovnost je donije-
la entropiju i š um. Povećala je nered i u mikro i u makro svemiru. Entropija
je, znano je, odavna postala književnom temom. Entropija je mjera nesigur-
nosti neke informacije. Što je informacija kraća, obrnuto proporcionalno se
uveć ava moguć nost da bude netoč na. U suputniš tvu „kada jedan od rijetkih
živućih pripadnika 'zlatnog doba' europskog intelektualizma dvadesetoga
stoljeć a, profesor emeritus Viktor Žmegačobjavi knjigu kratkih refleksija i
nazove je SMS eseji (Profil, 2010), zaš to onda da se našZoran Ilićne ohra-
bri i objavi svoj „roman“ Isečke (Alma, 2010). On svome djelu daje navede-
no ime, a zanimanjem je bloger i osjeć a da mu je ta sfera najprobavljivija i
za obradu najprijemč ivija. Nazvati svoje kratke proze, zapravo crtice, tako
hrabro Z. Ilićne ide prema vicu ili podsmjehu. On je dovoljno iskusan blo-
geraši ne dopuš ta da mu se eksperiment iz dobro mu znane oblasti vrati kao
bumerang. On se u isečcima nije ograničio na precizan broj znakova, većod
iseč ka do iseč ka, tu i tamo, metonimijski upotrebljava neš to š iri izvedbeni
registar, ali to ne umanjuje dopadljivost njegovih prozrač nih kratkih formi.
Ako se složimo sa Viktorom Žmegač om koji zaključ uje: „Danas je najma-
nja druš tvena jedinica čovjek s mobitelom“, onda smo se nevjerovatno brzo
naš li u situaciji da mobiteli i blogeri budu međusobni ovisnici
Knjige ove velič ine i do sada smo nazivali č as pripovijest, čas roman.
Međutim, struktura isečaka je takva da na neki nač in osporava i jedan i dru-
gi naziv. Treba samo raditi i raditi, a do klasifikacije će se ionako samo od
sebe prije ili kasnije doć i.
Zoran je svoje proze nazvao hrabro Iseč ci, poput Viktora Žmegač a. I
njegovih SMS eseja. Prokuš ani književni kritičari zaziru od ovakvih i slič nih
tekstova, a mnogi i ne pokuš avaju kliknuti u moderne informatičke tehnolo-
gije. Uprkos trendu odluč io sam se njegovom djelu prić i mješ avinom nač ela

72
 Окњиг
ама

online i klasične kritike da led suvremenosti probijam tekstić em koji je mo-

žda nedovoljno zač udan, a opet pomalo beznadan, ako ga motrimo online
očima. Kako bilo da bilo, online č itatelji, ali i oni drugi koje mladi drže za
demode č itatelje, sa Zoranovim poduhvatima dohvać aju sladak ugođaj.

73
Књиже
внипре
гле
д4

Željko Grahovac

PRED NAMA JE VELIKI PISAC!

(Vojislav Radojković: Poslednji dani bioskopa Delo. „Evro-
Giunti“, Beograd, 2009)

Ispisujuć i u posljednjih petnaestak godina desetine i desetine kritič -

kih osvrta i prikaza povodom pojave brojnih knjiga domać ih autora koje su
bile objavljivane u ovom periodu, potpisnik ovih redova nikad nije nijedan
svoj tekst te vrste naslovio ovako kako je naslovljen prikaz š to ga upravo či-
tate; odmjerenost u izrazu, objektivnost i nepristrasnost sveta su pravila (ili
bi to barem trebalo da budu!) ozbiljnog knjiž evnog kritičara i uopš te svakog
koji prati, komentariš e i interpretira djela tekuć e književne produkcije. Ako
ovaj put nisam odolio da uzvikom oduš evljenja pozdravim ulazak Vojislava
Radojković a na velika vrata u svijet knjiž evnosti – to onda znači da sam
spreman u jednom kratkom tekstu pokuš ati da pridobijem potencijalne č ita-
oce ovog romana za č italač ki napor koji će biti bogato nagrađen niš ta manje
nego bašoč aranoš ć u i oduš evljenjem romanom pojavu kojeg smatram knji-
ž evnim događajem za pamć enje.
Radojkovićje napravio romanesknu konstrukciju koja je savrš ena:
osam likova, ž itelji malog grada Petrovca na Mlavi, redovno dolaze na pro-
jekcije filmova u bioskop Delo, a poglavlja romana su zapravo vješ to ispre-
pleteni iskazi, izvješ taji ili monolozi u kojima oni u prvom licu prič aju š ta
dož ivljavaju i šta im se događa u vezi s tim izlascima u bioskop. Svaki frag-
ment naslovljen je imenom lika č iju priču u njemu pratimo: Sofija, Milena,
Ludi Janko, Dragan, Sara... – a u tok tih njihovih priča apliciraju se povre-
meno kratka, masnim slovima odš tampana oč itovanja Vojislava Radojkovi-
ć a zvanog Voja Trba, predratnog (otprije Drugog svjetskog rata!) vlasnika a
u socijalizmu radnika bioskopa Delo, koji je mrtav većdvadesetak godina i
koji, poput duha zarobljenog u Aladinovoj č arobnoj lampi, kao preostalim
likovima nevidljiv i nedostupan spirituelni entitet prebiva uz uključ eni kino-
projektor (samo tu, samo tad, i samo tekstualno, u jeziku!) i komentariš e fil-

74
 Окњиг
ама

move koji se tog trenutka emituju (znajući, kao š to to duh i treba da zna, sve
što se uopš te o filmu, o poetici, o psihologiji i o estetici filma može znati).
To je samo prvi nivo mistifikacije u vezi s imenom i prezimenom autora ro -
mana; u epilogu se Vojislav Radojkovićpojavljuje kao policijski inspektor
koji na osebujan nač in baca svjetlo na okolnosti pod kojima se rasplela sud -
bina likova – razrješ avajuć i iz pozadine sve naš e dileme oko dramatič nih
zbivanja potkraj teksta, i to na takav nač in da se malo lakovjernijem i do-
broduš nijem čitaocu neodoljivo nametne pomisao da Vojislav Radojković
zbilja jest policajac, koji je na neobič an način isprič ao priču iz vlastite poli-
cijske prakse...
Fragmentarna oč itovanja likova tako se poredana da postepeno uvo-
de čitaoca u zamrš eni sklop odnosa, relacija i veza – gdje razlikujemo, po
utemeljenosti ili po dimenzioniranosti u vremenu, dva dramska plana: na
jednom je grupa likova koji su u starijoj životnoj dobi (Sofija, Milena, Ludi
Janko, zatim od likova iz pozadine advokat Radojič ić, njegova supruga i
Sofijin muž ), čiji su odnosi davno prije raspada Jugoslavije u dinamič kom
smislu iscrpljeni i koji samo čekaju da se na njihovu sudbinu stavi ona „tač -
ka na i“ – dok su na drugoj strani likovi u mlađoj ž ivotnoj dobi (Dragan, Sa-
ra, njen momak, Goran) koji u olovnoj atmosferi tranzicije pokuš avaju za-
poč eti neki svoj ž ivot. Osim ove polarizacije po osnovi epoha (one prethod-
ne, iz koje stariji likovi jošuspijevaju u sebi i na sebi nositi peč at vlastitog
udesa, i ove nove, koja kao bezvazduš ni prostor tranzicijske krize ne dopu-
šta mlađima ni da postanu ni da budu to š to jesu ili to š to bi trebali biti), u
romanu se uspostavlja i polje polarizacije između ž ivotne realnosti prostora
o kome je riječi filmske fikcije, to jest siž ea, likova, duhovnosti i izraž ajno-
sti pojedinih velikih djela filmske umjetnosti, koje likovi romana gledaju u
bioskopu i koje na pregnatan način komentariš e Voja Trba kao sveznajuć i
duh filmskog medija. Uza sve to, moramo računati i na slož enost i bogatstvo
odnosa koji se uspostavljaju i razreš avaju među likovima i koji obuhvataju
sve – od fatalnih ljubavi, opsesija, ludila, vječ nih prijateljstava, pa sve do
trauma i zloč ina iz rata, narkomanskog bjekstva iz realnosti, zabludjelosti i
otupjelosti usred provincijske apatije ili bezglave potrebe za bjekstvom u
neki nazovi drugi i nazovi bolji svijet...
Radojkovićiz potpuno bezazlene atmosfere i kolotečine jedne tako
prepoznatljive provincijske sredine majstorski zaoš ijava trilerski zaplet – sa
mrtvima na sve strane (č etvero ubijenih i dvoje umrlih) na samom kraju ro-
mana i sa raš omonskom razrokoš ću istine koja održ ava čitalačku napetost
bukvalno do posljednjih redaka teksta. S jedne strane se magija postepeno
uvlači u tekst kroz pomjerenost svijesti i osjećanja Ludog Janka, jedinog li-
ka koji je od samog poč etka to što mu ime govori, ali bez drastičnih poslje-

75
Књиже
внипре
гле
д4

dica po sebe i po ikog oko sebe: od njegove tragič ne i apsolutno neospoljene

ljubavi prema Sofiji, koja ga do samog kraja na paranormalnoj ravni empa-
tijski vezuje za tu ženu (a da ona o tome pojma nema!) rač vaju se u viš e
smjerova i postepeno se raskrivaju oč uđujuć e opsesije i tajne preostalih li-
kova, dobro skrivene kao eksplozivni sadrž aji njihovih bivš ih ž ivota (koji
im, međutim, ipak nisu smetali da prež ive svoje nesretne sudbine i da doče-
kaju starost u ambijentu malovaroš ke moč vare, jošuvijek se, na pristojnoj
udaljenosti, grijući na vatri davnoprohujalih strasti i uzbuđenja). S druge
strane, fantastizacija se potkraj romana probija iz siline zla koje se pojavlju-
je sasvim iracionalno, neobjaš njivo i surovo u gotovo idilič nom ambijentu i
koje se poput snažno hitnutog sječ iva probija kroz tkivo prič e, sasijecajući
usput nevine ljude i uspijevajuć i (samo ono, to zlo, odnosno njegov nosilac)
nekažnjeno otić i tamo nekuda... u svijet.
Iako pojedine dionice teksta u kojima se predstavljaju određeni likovi
ili saž imaju odnosi među njima mogu stajati i same za sebe kao pripovje-
dač ke cjeline (naprimjer neke dionice Sarine ili Milenine prič e), Radojković
se ipak opredijelio za tehniku fragmentacije, to jest za mozaičnu romanesk-
nu kompoziciju: time on postiž e napetost dinamič kog i dijalektič kog saod-
nosa među dijelovima teksta, među likovima i među pojedinim zbivanjima –
dovodeć ič itaoca u situaciju da mora tragati za izostavljenim detaljima, za
usmjeravajućim asocijacijama ili za odgođenim poentama svjesno razbaca -
nim po raznim dionicama teksta. Fragmentarnost kao kompozicioni vid
oč uđenja i literarnog oduhovljenja praćena je sofisticiranim fantastičkim ot-
klonima i obojenjima glavnog toka fabule: tu prije svega mislimo na neo-
bič ne saž etke emitovanih filmova i na duboke filozofsko-psihologijske
esencijalizacije Voje Trbe (gdje se poetika i estetika filmske umjetnosti pro -
miš lja od strane takvih duhovnih autoriteta kao š to su Frojd, Lakan, Delez,
Derida...) – Voje Trbe č ija pripovjedačka nit u cjelini gledano stoji kao pro-
tivpol osnovnoj prič i, kao zaslon na kom se u idejno-interpretativnom smi -
slu ocrtavaju viš e ili manje razumljivi i prepoznatljivi autorefleksivni, odno-
sno autoreferencijalni impulsi i potezi samog autora romana (s č ime mistifi-
kacija oko imena i prezimena pisca zadobija puni smisao i puno opravda-
nje). U prelomnoj fazi zaoš ijavanja radnje Radojkovićunutar Jankove prič e
uvodi jošjedan fantastič ki motiv: poslije projekcije nekih filmova, likovi s
platna pojavljuju se „uživo“ u Petrovcu na Mlavi, u razgovoru s Jankom ili
čak kao gosti borave u njegovom sirotinjskom svratiš tu (u tom kontekstu
maestralno su evocirani Jankovi susreti s Marčelom Mastrojanijem i s likom
uč itelja oko čijeg spasavanja iz zatvora se plete Bertoluč ijev film Otč arava-
nje). Sav taj fantastički naboj u okviru raspleta polarno je dinamički ukom-
ponovan s realistič kim, mjestimič no i naturalističkim dionicama u kojima

76
 Окњиг
ама

ovaj roman svoju izraž ajno-stilističku i žanrovsko-kompozicionu polifoniju

i polivalentnost upotpunjuje poigravajuć i se modelom kriminalističkog ro-
mana (trilera).
Vrhunska je umjetnost, kad je riječo ovom romanu, u sjajnoj literar-
noj sublimaciji duha zlog i poganog vremena, o kome autor maltene niš ta
drugo nije izravno kazao – osim da je riječo godinama na prelazu iz mileni-
juma u milenijum, neposredno poslije krvavim ratom provedene disolucije
Jugoslavije. Isključ
ivo kroz literarnu obradu onog konkretnog, pojedinač nog
i karakteristič
nog Radojkovićje dosegnuo onu najdublju i najtež u opš tu isti-
nu o epohalnom lomu unutar doba kome svi pripadamo.

77
Књиже
внипре
гле
д4

Vesna Denč
ić

POIGRAVANJE KONTRASTIMA

(Vladimir Radić
: Posle svih ovih godina. „Alma“, Beograd,
2010)

Roman prvenac Posle svih ovih godina, Vladimira Radić a, nastajao

je, kako autor navodi u biografji, na krać im i duž im putovanjima po Brazilu,
Kini, Juž noj Africi i Evropi, da bi se konač no skrasio u Beogradu, u izda-
vač koj kuć i „Alma”. Međutim, i pored viš egodiš njeg putovanja radnja se
uglavnom odvija na domać em terenu, izuzev na poč etku i kraju romana,
opisujuć i tako zač arani krug unutar kojeg se oslikavaju svi naš i poznati i
prepoznatljivi tranzicijski i ostali art-efekti.
Tematsku okosnicu romana č ini borba emotivnog i racionalnog u de-
likatnom tinejdž erskom dobu, kada valja donositi sudbonosne odluke, odva-
gati, odabrati između ž elja i moguć nosti, biti ili ne biti u poziciji da biraš, ili
se prepustiti nadolazeć em talasu, pa kuda odnese.
Ta psihološ ka drama koju je V. Radićnastojao da osvetli lež ernim i
nenametljivim stilom, započinje postepenim prelazima kojima nas narator
vodi kroz prič u – od aerodroma u Frankfurtu i Beč u, do putovanja u pro-
šlost: ekskurzija, matura, događanja i previranja u Starom Dvoru, da bi se
ponovo vratio na mesto polaziš ta, u sadaš njost, i celoj prič i udahnuo novu
dimenziju.
Pisan kroz nekoliko nivoa, pored narativnog toka, roman č ine i
dnevnički zapisi, scenariji, kratke dramske forme. Naslovima podeljen na
celine, koje se ciklično smenjuju i preplić u, znatno utič e na dinamiku š tiva i
ž ivotnost glavnih junaka, Saš e, Tanje i Ene, kao ljubavnog trougla koji to
zapravo nije.
Veš tim poigravanjem kontrastima autor je pokuš ao da naglasi per-
ceptivnu dimenziju viš eglasja, koje shodno rezonantnoj kutiji različito trepe-
ri; novi milenijum reflektuje različ it odsjaj LCD monitora i patinu Starog
Dvora; kompjuterizovani Zapad, nasuprot maloj zaostaloj sredini; napredni
vs. retrogradni...

78
 Окњиг
ама

Kako saznaje našstalni dopisnik iz Starog Dvora, dekan Elektroteh-

ničkog fakulteta profesor Sonja Vulin-Berićje danas svojim potpi-
som potvrdila odluku nastavnog već a svog fakulteta o izdvajanju iz
sastava Univerziteta. Tim č
inom je okončana ...

Ovaj detalj iz romana je samo jedna od aluzija na 9. mart, raspad ze-

mlje, demonstracije, proteste studenata, sukob sa milicijom, medijski linč
agresivnog drž avnog aparata. Metaforičkim nizom autor viš eslojno oblikuje
perspektivu, obrazuje znač enja, uspostavlja ravnotežnu sliku, kojoj se sa
estetskog stanoviš ta ništa ne mož e prigovoriti, pa ipak, gorak ukus probija
prag pristojne uzdržanosti, nasleđene trpeljivosti i istrajavanja u besmislu.
Dok na suprotnoj stani, tamo negde u belom svetu, trustovi mozgova,
konglomerati, banke – u jednoličnom, podjednako besmislenom, precizno
zacrtanom, isprogramiranom hodu, mrvi, melje... Perspektiva neonskog sja-
ja i uglačanosti, fluorescentnim slovom ispisuje nadražaje, potpuno lepljive i
porozne. Poput slika u ogledalu, prelama se prepoznatljiv kod sinestetezije
koji oblikuje i istovremeno rasprš uje umnož ene refleksije. Sve viđeno i pro-
življeno formira matricu miš ljenja i ponaš anja, sliva u isti kalup, različito
upakovan i datiran, generiš e zakonomernosti č ije dejstvo svakodnevno nad-
rasta projektovano. Kako to? pita se često, Radić .
Naglaš ena autorova zapitanost viš e je retoričke prirode, nego š to
stvarno očekuje da ć e pronać i odgovore, č ak i na najjednostavnija pitanja, a
takvih kao da viš e nema – danas je, kako se č ini, svako pitanje previš e
ozbiljno, komplikovano – uvek neka politika. Stoga Radićutoč ište traži i
pronalazi u igri senki, koje trepere kao kroz maglu, kroz seć anja. Belež i tre-
nutak zaustavljen u vremenu i prostoru, kao vezivno tkivo motivske građe
sa arsenalom lirskih intermeca, kroz koje provlači iskrice detinje, nepatvore-
ne naivnosti, kao kontrast i korektiv agresivnog carstva novca, kao balans
koji svežinom nadvisuje monotoniju kliš ea. Nižuć i bisere nebruš enih emoci-
ja, čini unutraš nji dijalog dostatnim veselog mladalač kog naboja i energije.
I kao u najlepš em ljubavnom zanosu, prepliću se erotski i politič ki
pasaž i, ljubav i pragmatizam, san i java, rečju – život. Ovaj ovde, sada i onaj
minuli kroz seć anja. Tako sjedinjeni životi čine okvir kroz koji se mož e sa-
gledati suš tina bitisanja i uspostaviti ravnož eta između zanosa i racionalnog
pristupa svetu koji nas okružuje i č ini onim š to jesmo.
Izuzev, ukoliko nas u međuvremenu ne iznenadi poneko pismo, po-
put ovog iz romana Posle svih ovih godina, Vladimira Radić a, i na trenutak
podseti na ono š to smo ž eleli (i možda mogli?) da postanemo.

79
Књиже
внипре
гле
д4

Ду
шанСто
јко
вић

ЧИТАЊ ЕИЗМЕЂУРЕЧИ

(Ми
рољу
бТо
дор
овић
: Торб
ао дв рбов
огп
рућ
а, „Та
рди
с“,
Бе о
град, 2010)

Сиг нализ амна ста в

љадат ра ј
е . МирољубТодоровићнепосу ст а
-
је. Каошт осе , ипоре дтог аштос ус ет омпра вцуприкључилииу нут ар
њег аост ва рилиз апа женере з улт атеидруг иписци, из ме ђуЉубомира
Мицићаиз енит измаможепов ућиз на кј еднакос ти, ис тос еможеучи-
нит иика дај еоМирољубуТодоровићуис иг на лиз муреч.„ Дис иде нти“
ов ихпра ва цапост ајалисуњихов и на ј
же шћикритича ри. Ине рт наи
кла новс какњижев нак рит ик аниј ехт е ла,з на лаилис ме ладас ез а држи
наре ле ва нт нимчиње ница маипрог лаша ва лај евишепут аживукњи-
же вностз амрт вуидржалај ојпре урањеноопе ло.
Мирољу бТодоровићнас тав љадае кс пе риме нт ише . Твора цс иг-
на лиз ма , правцакој ис епола коближит ренут куукој емћепос та т и–
иа коос т ајеа ва нг арда н, аа ва нг ардит оуопшт ениј ес вој ств ено– на јду-
гот ра јниј ипра ва цмоде рнес рпс кекњиже внос ти,ка ошт ој ене пре с тано
ширио, ипро дубљив аоост ва ре но, по езиј у, почињет оист одачинии
ка дај епроз аупит ању. „Торбаодв рбовогпрућа “, какотос амау тору
подна с ловуист иче, доносикра тк еприче ,с нов е, нађ енепричеислике
приче . И ура ниј им, паиуна ј ра ниј им, Тодоровиће вимк њиг ама,ма кар
успу тно, мо глис мо– пос е бнос ана ђе нимпричамаипричамаслика ма
– дас ес ус рет немо. Упос ле дњев реме,Тодоров ићт канадва– с имбио-
тичкиихприближуј ући– ра збој а: пое тскомипроз ном. Обј ављуј еин-
те нз ивно, хуморне, ша троприче . Придода јеим, ориг иналне , ша тро
жва ке . Напис а ој еи, ра зигран, ша тророма н„Болимебла јбинг ер“. Об-
јавиој еде о„Дне вника1982“. У припре миј е„Днев никс иг на лиз ма
1979 – 1983“ (ов ег одинеиз абранес ука ожижнеижа ришнег одинедо-
вољнедапок ажукакос ус ес иг на лиз амињег овт вора цборилиииз бо-
рилиз апоз ициј укој аихс ме шт а– хт елит одруг идаприз на јуилине–

80
 Окњиг
ама

ус амосрцес рпскене оа ва нг а рдеисрпс кеку лтуре ). Шта мпа ој еикра т -

кук њиг у„Проз ор“ кој адонос ипричес нове . „Торбаодв рбовогпрућа “,
збирнакњиг а , придружу јес ес личним ра ниј им ос тваре њимана ше г а
аут ора:„Зве з
данамист риј а“, „Елект ричнас толица “, „Реце птз аз апа ље -
њеј е тре“, „Св ињај еодличанплив ачидруг епе сме“, стимшт ос уона
донос илапоез иј у. Можес ечит ат иика ов ише слој нирома нуфра г ме н-
тима . Билобиинт ере са нт нора злучит иње гов ес ас та внице , обој ит иих
ра з личит имбој ама , ипра тит и, пока дшт ола јтмот ивс ки, покадшт окон-
тра пу нкт ни,рита мњихов огсме њив ањаукњиз и.
Књиг уот ва ра ј удв ау сме рива чкамот а. Она јФокнеровупућуј е
ка , привидноприкриве ној ,а ва нг арднос ти(онас енај преинај вишеда
уочит иумикс т урипонуђе нихкњиже вних„ па з ли“), адруг и– Кишов–
асоциранапрус товс коожив ља ва њеодбе глогв ременаиу каз у јеина
„ме моарс ку“дименз иј укој уТодоров иће вит екс т ови,чакика дас удат и
ка ос нов и, донос е. Ника кос енес мез абора вит иданишт а , ча кика дај е
от обожњимпракт ичнимс ав ет има(њихмора моишчит а ва тинахумор-
ној , мождача киг роте скној , ра вни), несмебитипрочит анодос ловно.
Тодоровић, ис иг нализ а м, инсис тира јунанепре киднојиг рииа пс олут -
нојс лободик ој аидопушт аина ла жедасеицитира но, довође ње му
новиконт екст , прочит анов имиис коше нимна очарима . Сликепр иче
тре баишчит а ва тит а коштосеполаз и ода ут орових„инте рве нциј а “
прис ут нихнањима.„ Порт рет иса ни“ВукКа раџић,Ла заКос тић,Нико-
лаТес ла, Милу нкаСав ић,МилошЦрња нск и, Бра нкоМиљковић, Але к-
санда рМа кедонс ки, Никола јГог ољ, Ка рлМа ркс , Фј одорДос тој евски,
ФридрихНиче , Џе јмсЏој с, Ез раПау нд, Тома сСте рнсЕлиот , Хорхе
ЛуисБорхес , Са лва дорДали, Са мј уе лБек етт ворес пе цифичнуис т о-
риј ско-филос офс ко-књижев ну„породицу“кој абацачит а вс нопа с оци-
јативнихс игна лаиг ра диинт ерт е кс туалнумрежуунут а ркој ебис еи
Тодоровићев апроз амог лаишчит ав ати. Но, пот е нциј алнеа с оциј ациј е
сет унез ауст а вља ју . Ка дај еос новимаТодоровићев имре ч, мог либи-
смоихупоре дитисаонимаиз„Сне вника“ ЉубомираСимовићаили
„Ноћник а“ Влада наРадов ановића. Небис мос мелиз абора вити, ме ђу-
тим, нионекој ес ура засут иурома нимаДос тој евс когилиу„Дне вни-
цима “ икњиже в нимт ек ст овимаФранцаКа фке , ка онипе смесновена ј-
ра з личит иј иха ут ора: иРембоа, иПонжа , иМишоа , ина дре алис та , и
на шихифранцу ск их, наприме р. КадаТодоровићпишеона ме рном,
диј е т етском, г ладов ањуАпт онаСинкле ра, прис ећамос ес тварногпри-
ка з а ногуроману„Гла д“ Кнут аХа мс уна ,а лии„е кс прес инист ичког “у
Ка фкином„Уме тникууг ла дова њу“.

81
Књиже
внипре
гле
д4

Тодоровићк орис т иг рађуизра ниј ихсв ој ихк њиг а.Слободноз а

-
хват аизњих. Ст ављауТорбу. Преуре ђуј е . Поновос лаже . У новом
конт е ксту,на пис алис мов ећ,прилоз идобиј а јуновосв ет лоинов оз на-
чење . Друг ипис ципој а вљуј усека оус пу тниј уна ци. Имаиа не г дота
попу т, например, онеукој ојс ег ов ориопишче војша хов скојмла до-
сти. Прос торј е : Ћиће ва ц, Ниш, Беог ра д,Зе мља , чит авсв емир.Ау тоби-
графс кис епричаодруг ов имаилиодвепропушт енемогу ћнос тидас е
сусрет неБра нкоМиљковић. Ма ка за јус еновинс кеве сти. „Пре писуј у“
сечла нцикој ипрет е ндуј унанау чнос т(нпр. о ниоВене риилиТита ну,
Ишт а рилит орна ду). На водисечуве наТе слинапричаог олубици. Пи-
шеоГог ољев омст ра худанебудеживс ахра њен.Уфус нот и, Кле рГол
сводиЏој сана„г е
ниј а лноглов цанамуве “. Пис ацс еобра чуна васадве
ружнере чи: з ажив етиипо над. Де лес ес а ве тика ко, нпр, ј е ст ирибу.
Пишеосидика донапочињедабиванај новиј апоша ст . Не коликипри-
лозиналикс унаг ра фит е . Нима лослуча јноукњиз иј еит екс т„Пе смеи
нужници“. Дру шт вомуправ е, ра з нородни, т ек ст овипис анист а рим/
старинскимј ез иком, раз г оворипоз е нбудист ичкојмондоме т оди, с пи-
сакв ажнихт е ле фона , прилоз иорг аниз ова ниуформиу крште нихре чи.
„Торбом“ в рве , ра зв иј ени, цит а т и: изЈ онес ков е„Ћела вепе ва чице “, Бе-
кетовогрома на„Молоа “, библиј ске„Књиг епропов едников е “ укој ем
сеот ашт иниз бори. Да ј ес еодлома ке рот скепе смелат инист еИв ана
Чесмичког . Пуној емини-е сеја . Имаипот енциј алнихба с ниукој имас у
јунацижив отиње :в илинкоњиц(поЖа нуРос тану), пинг вини, т ру т ,г а
-
врани, мољци,з е ц, зе ле ниј а зава цкој ипр из иваМа ркаРис тића . Тусуи
„сиг на лис тички“т екс тов икој ебимог лапре дст авити, наприме р, „ пе-
сма“„Ка ј сиј а– кака о“ : ус ва комње номредус упот рира з двој енеине -
пове з анемеђус обно,ос им, пот енциј ално,наа социј атив нојрав ни,ре чи.
УТодоровиће војкњиз ис вепос тајелите ра тура . Укла њас ег ра-
ницаиз ме ђудоживље ногина пис аног . Са њанј е,иодс а ња н, чит а вжи-
вот. Прит омсус аниј а вапост а ли, на дре алис т ички, хуморнииз уз ет но
често,с пој е нис удови.
По Чеховукра т капричај е„причабезпоче ткаи кра ја “. По
Фре нкуНорис у„Чит а лацнес медачитас амоиз ме ђуредов а,нег оииз -
међус а
михре чи.“Тодоровиће в а„Торба “ неманиправ ипочет акни
правикра ј. Онај ес а мапричак ојас ебес амуса ња јућиприча. Ј едино
испра вночита њеовеТодоровиће вепе с
мопроз еможес еиз ве ст ит ако
шт оћесечита оциув ућиуса мере чиичита т иј еизт огпокре тногме -
ђугне зда. Чит а т иј ет акошт оћеј ојпридружива тив лас тит ес нове .
Књиг есакој имабис мона ј
радиј иу поре дилина јновиј уТодоро-
виће ву, са свимсудис па ра тне : Кафкини„Дне вници“, Вит геншт а јнови

82
 Окњиг
ама

„Лис тићи“, „Оса мљенос ти“ и„Опа лолишће “ Ва с

илиј аРоз анова, Ка-
мијеве„Хронике “.
Ка оштос еАндреБре тонника данијеодре каона дре ализма,т ако
сениМирољубТодоровић– с ас вимс моубе ђениуто– ника дане ће
одвојит иодс иг на лиз ма. Сиг нализ ам(п)остај
еинапоче цимадва десет
првогве каоношт ој едва дес е
тихг одинапрошлогве кабиона дреали-
зам: с
ве поезиј
а. Подпе ромправ огс игналисте
, каошт ој ет обилоика -
дасунадре алист ибилиупита њу , ипрозапост ај
епоез ија. Ижив отс ам
преме ћес еупое зију.

83
Књиже
внипре
гле
д4

Ivan Despotović

ŽIVETI I UMRETI U ULICI LJUBAVI

(BrankоĆurčić: Živeti i umreti u ulici ljubavi. Elektronsko

izdanje „Zavetina“, Beograd, 2009)

Življenje, umiranje i ljubav sadržani su u naslovu zbirke pripovedaka

Branka Ćurč ić a. Kao opozicioni elementi života, poput mrž nje i ljubavi,
strasti i hladnoć e, dobra i zla. Oni se u ravnici združ uju u neki mistič ni, ne-
dokuč ivi mir – kaže nam autor u prvoj prič i, gde crkveni tornjevi postoje
kao putokazi za nebo, dom Boga oca. Kao š to je podvuč eno podnaslovom,
ovo je ispovest o jednom gradu, obič ajima, na poč etku 21. veka, ali se veću
naslovu knjige oseć a vanvremenost onoga o č emu se pripoveda. I sve je tu
sadrž ano, u ravnici; Bog, ljudi: korumpirani, dobri, bogati, siromaš ni, politi-
čari, pa i sam Umetnik. O toj stvarnosti mož e se napraviti jedino ispovest.
Ta zbilja se na prvi pogled mora suš tinski kritikovati, ali će čitalac kasnije
ustuknuti od kritike, jer će mu ona ukazati smisao na jednoj drugoj strani,
jer je nalik memoriji ogromnog kalkulatora. Kao i u Boga, u nju je sve ura-
čunato. Što bi lik Umetnika rekao neminovni, takvi su valjda i događaji u
Brankovim pripovetkama.
Autor gradi izražajne karaktere, portrete, sa patinom starih slika, ulja
iz kakvog muzeja, koja uvek zadrž avaju prisenak bajkovitog. Lik dečaka Fe-
renca Kavge, sposobnog da trpi, bez zlobe, ž eljnog da pomaž e drugima i
kao lekar doprinese zajednici, kontrastiran je bandoglavom nacionalisti Pe-
tru Petrović u, zvanom Krv. Prvi je ž rtva drugog, ali kasnije, u odraslom do-
bu, stvarnost ih tera na suž ivot i oni se oslikavaju u pomirljivom svetlu. Fe-
renc traži mesto za ordinaciju u Krvovoj novogradnji. To je stvarnost ravni-
ce, jasnoća linearne perspektive, kao na holandskim platnima. Bajkovitost
ali i konkretnost lica i prilika, mož da nalik prizorima Pitera Brojgela. Ovo
jeste 21. vek, mada se č ini da su sva vremena slič na, u tim prič ama, izgovo-
renim (reklo bi se) sa stanoviš ta mudrosti. Neš to š to izgleda crno-belo, jed-
nostrano, sasvim je drugačije kad bolje razmislite. Simbolič ki motivisane in-

84
 Окњиг
ама

tuicijom nizije, fabule pripovedaka daju svestran i stoga opš ti prikaz pojedi-
nač nih ž ivota. Obuhvać eno je i iracionalno i svesno bić e Severaca, junaka
zabeleženih u jednom periodu i prostoru. Ne č udi š to je glavni junak koji se
kroz prič e povlači – filozof. Titula mu daje dozu opš tosti, kao i ostalim ju-
nacima, na primer, Umetniku. Meš tani tog slikara i pesnika vide samo kao
jednu reč , Umetnik, i on u priči ostaje ta reč . Najmoć niji politič ar u okrugu,
dakako, ima ime, jer za njega svi znaju. To je Jovan Jankov. Izraž ajno je
ocrtan samouvereno halapljivi karakter. Kod njega dolaze umetnici ne bi li
dobili finansijsku podrš ku. On ih tera na kompromis i, gle, naizgled bes-
kompromisni stvaraoci pristaju. I mladi ljudi u Kuć i kulture shvataju da nisu
bolji od svog prethodnika, š taviše, on se u datim okolnostima snalazio bolje
nego novi.
Pisac komponuje jedan duboko autonomni, sopstveni, stoga i realni
svet. Iako je neminovan po mnogo č emu, ostaje u njemu neš to gogoljevske
kritike malih ljudi, njihovih naravi, kao u pripoveci o Budimiru Bač kom i
kraju njegovog ž ivotnog puta. Pomislić emo da je zasluž io svojevrsno grote-
skan kraj, ali će tetka junakinje poslednje pripovetke reć i da je bio dobar
momak; a najbolji drug, Arsa mu sve vreme radio o glavi.
Viš eznačnost ovakvog pripovedanja se lepo vidi bašu poslednjoj pri-
či, sasvim ‘običnog‘ naslova: Dnevnik metamorfoze. Simpatič an lik devojke
Jane premeš ten je iz Londona u Severno S, gde dolazi zbog tetke i teč e. Is-
prva ulazimo u vrt provincije, gradić a gde ona (mrš ava, ćelava s repom kao
antenom) izgleda smeš no, „za ž aljenje“. Kritič ni gradiću njenim i čitaoč e-
vim oč ima zasluž uje kritiku, koja raste kad i bolesna tetka u bolnici ‘umisli‘
(?) da je Jana bolesnija od nje, samo zbog londonskog mrš avog izgleda. Ju-
nakinja od tetke dobija savet da ‘napravi‘ grudi u ordinaciji doktora Kavge.
Tad ‘kritika‘ gradića kulminira, jer njoj nove grudi ne pristaju i zbog retke
komplikacije deluju kao grudi praistorijske žene. Sad ne sme takva da se
vrati u London, jer š ta će joj reći tamoš nji prijatelji, koji su je prihvatali ka-
kva je bila. Ona pak teš i sebe pać eniš tvom i svetaš tvom, koje kao da joj je
Severno S. dodelilo, ali kaž e: „Odbacila sam sve misli o muč enici i svetici;
tamo (u Londonu) to sigurno neću biti. Niko me neć ež aliti.“ Debakl provin-
cije poč inje da raste i sam doživljava metamorfozu. Uz kuhinju tetke koja je
navodno nogom u grobu, Jana većpočinje da lič i na ženu, a grudi izgledaju
bolje nego š to se isprva uč inilo. Moć i će da se uda, odlazi s tetkom u š etnju
pijacom. Ova prič a je pravo remek-delo savremene proze. Čudna, ali sasvim
oč ekivana, ona je slika Zemlje, vreve ž ivota na njoj. I ‘Severnog S‘.
Čini se kako ć e uvek, u svakom vremenu i prostoru postojati jedan
grad, umetnik, filozof, jedan Jovan Jankov, jedan vlastodrž ac. Kao š to po-
stoji i jedan Bog. Prič e Branka Ćurč ić a nose dozu bezazlenosti, novog izra-

85
Књиже
внипре
гле
д4

za, oslikavaju „telo“ stvarnosti. U njoj su i moralno prihvatljivo i ono nepri-

hvatljivo – samo telo, materija od koje je satkana ravnica, Severno S, nebo,
samo Biće. Zato je ta stvarnost relativno bezazlena, samo stvarnost, kao š to i
mora biti.
Pojedini likovi provlače se kroz sve priče, š
to knjizi daje osobine š ire
proze, razuđenog romana, postavke slika gde prizori belež e ista lica, na jed-
nom mestu u različito vreme. Ova knjiga daje potpuni prikaz ž ivota, naoko
ograničen lokacijom jedne male zemlje, njenog grada, ali gde se svi ljudi, na
raznim tač kama zemljine kugle, sigurno mogu prepoznati.

86
 Окњиг
ама

Tomislav Miloš
ević

SVET U KOME SE ČUJU GLASOVI

I PLAMSAJU VATRE

(Dejan Bogojević
, Skica za portret jednog sveta. „Alma“,
Beograd, 2010)

Dejan Bogojević, pisac svih žanrova koji postoje u pisanoj literaturi

ili će tek postojati, ž ivi u jednoj velikoj a sasvim neobič noj pesničkoj galak-
siji, univerzumu večnog plamena vatre i oneobič enih glasova. To je svet
jednog altruiste, intelektualca č ije intelektualne sposobnosti nisu samo „ove-
rene“ papirima u obliku diploma. On svoju ingenioznost svakodnevno ova-
ploć uje delima. Tako je nastala jošjedna knjiga (teš ko bi se bez brojanja
moglo reć i koja po redu, a brojanje samo po sebi nije presudno u ovakvim
predstavljanjima). I naravno, ona je samo skica za portret jednog sveta koji
prevazilazi granice obič nih saznanja o piscima takvog prosedea. I samo ski-
ca njegovog š irokog i univerzalnog opusa stvaralač ke vokacije. U recenziji
jednog od retkih analitič ara istraž ivač a, mr Duš ana Stojković a se ukazuje:
da je veoma teš ko hvatati se u koš tac sa prozom ili poezijom ovog vanserij-
skog pisca č ije su i pesme i prič e, ne samo najviš i nivo postmoderne, većsu
one i futuristič ke u pravcu koji pisac većtrasira, a oni koji takođe traž e put
ka novom u svekolikoj knjiž evnosti, stidljivo ga prate ili čekaju da vide do-
kle ć e stići ili blesnuti odjek njegove stvaralač ke refleksije (parafrazirano iz
konteksta opš teg viđenja D. Stojkovića). Čitajuć i antologiju kratkih mini
prič a kojima se dr Đorđe Otaš eviću kući „Alma“ bavi većduž e vreme i
predstavlja relevantnog č inioca u tom smislu, znam da skoro nije imao ta-
kvih prič a, suš te prozne inovacije, koje ne bismo mogli odmah precizno da
smestimo u određeni ram. Inač e, kratka prič a polako većnalazi mesto u isto-
riji književnosti, mada je jošuvek teš ko definisati granicu između nje i poe-
zije, odnosno pesme u prozi. „Umetnost pisanja je umetnost skraćivanja“
veli A. P. Čehov. Od njega inač e započ inje ozbiljnije bavljenje kratkim pri-

87
Књиже
внипре
гле
д4

čama koje se razlikuju od onih Poa ili Mopasana. Rodonač elnik kratke krat-
ke prič e u nas je David Albahari, Zemunac koji trenutno živi i piš e u Kana-
di. U naslovima priča D. Bogojević a većsu involvirane metafore, poetske
slike koje se otvaraju, a u njima su š iroke moguć nosti dalje vizuelizacije, za
svakoga po neš to. „Prozirni kapci otvorenih š koljki“. Glavni junaci njegovih
prič a su nevidljivi (mož e to biti i On), a narator (mada ga je teš ko tako na-
zvati jer je takvo imenovanje imanentno stereotipnoj, ponajviš e realističkoj
prozi ili onoj turbo bla-bla) kao demijurg vlada u maš tovitoj, kondenzovanoj
prič i bojama jednog vrsnog pisca i slikara. „Tone lokomotiva kroz noć/ bez
jarbola / kroz krik razbaruš enih hodnika / objaš njava formu“/. (Ozvučeni
snovi straha). Da je M. Pavićrođen pre Bogojević a, rekao bih da je poneš to
nauč io od njega. Teš ko je pronać i paralelizam i među naš im domaćim pisci-
ma, bez obzira na vokaciju. U prozi D. Bogojević ač uje se i poezija, i obrat-
no. To je jedan zbir koherentnosti u svim sferamаpisane knjiž evnosti, mo-
žda umetnosti u š irem smislu i, da biste mu se približ ili makar malo, morate
poznavati njegov celokupni opus. (Moj oseć aj je da sam na samom startu!).
Za Bogojević a je stereotipna naracija ne samo dekadencija, ona je sasvim
izаnjegove „vidikove linije“, a izlazi novo stvaralačko ozarenje na krilima
„zmaja“ koji je negde u peć ini proš losti čekao da se buduć nost u novom liku
javi. „Ima slobodan um“ je autobiografska reminiscencija u treć em licu, аli
nije bitno „lice“, bitna je suš tina, a ona je u slobodnom umu odakle izbijaju
nanosi reč i, gejzir koji izbacuje na površ inu bujicu reči bogatih kvalitetnim
„mineralima“. Naravno, minerali su samo paradigma, asocijacija za oboga-
ćene sintagme. On je Gospodar koji određuje vreme, mesto i nač in... U „pe-
ćini sebe“ dugo je bio zatvoren, sve dok se nije „rodio“ i odmah potraž io
utoč ište u bajci literarnaja ž izn. Skica ili bolje reći skice su meditativne epi-
zode piš čeve vizuelizacije, ali „ako kaž em da je kamenje plavo, to je zato
što je plavo odgovarajuć a reč, verujte mi“ (Gistav Flober). Bez sumnje to je
piš čev albedo, a to može biti sve: odnos prema bić ima, stvarima, pojavama,
stanjima u vidu autogledanja, raspoloženjima... To su i osnovne refleksije D.
Bogojević a, kako u poeziji tako i u prozi, a obe su kod njega bliske sestre,
skoro bliznakinje. „Dugo je bio zatvoren. Nisu mu dali da slika, pa je slike
čuvao duboko u sebi, verujuć i da ć e uspeti da ih, sač uvane, prenese nаplat-
no“. (U peć ini sebe). Bogojevićmaš tovito vodi svoje poetsko-prozne naraci-
je, njihova osnova najviš e inklinira u lič nom. Kako je jednom rekao bašD.
Albahari: „Prič a sam ja. Ukoliko ne govori o meni, ne govori ni o kome.
Ukoliko govori o drugom, to nije prič a”. Rekao bih da je to moto i Bogoje-
vić eh priča, i ne samo njih! Mnoš tvo je asocijacija u ovoj prozi. Priče su ta-
ko koncipirane da č italac mož e da vidi š ta se nalazi i sa druge strane ogleda-
la, ako je većna jednoj, prednjoj, pisac sa svojim intelektualnim Ja, u kome

88
 Окњиг
ама

je sabrano znanje iz viš e nauč nih oblasti. Bez toga bismo imali ispraznu lite-
raturu (beletristiku), kakve, naž alost, danas ima i previš e. Simetrič nost iz-
među intelekta, talenta i š ireg obrazovanja i edukacije, mora da postoji. U
tome su naglaš ene i opšte vrline ovog pisca, koji i na ovakav nač in ume da
se smesti u jednoj opš toj konstelaciji pisane književnosti u nas, koja je pri-
lično uproseč ena. On ima svoj put, ali ne beži iz svog okruženja već, napro-
tiv, traži u njemu opipljive vrednosti za svoj bliski kontakt u ulozi istraživa-
č a, antologič ara.
„Poč inje san. Nevidljivo cveće prepoznajem po mirisu, odlaž em ga.
Sedeć emo kraj vode. Meso i krv i barske zmije... izranjam ka svetlosti. Pe-
sak je ljubič ast. Plivaju senke bez peraja; grimasa trenutka; spokoj!” (Iz pri-
č e „Pesak je ljubičast”). U toj svekolikoj semantič koj heterogenosti, Bogoje-
vić evi prozno-poetski brevijari su slojevito izmeš ani: poezija, proza, stihovi
uz kratku formu naracije, epistolarni dodaci... („Na putu među dalekim ma-
hovinama”, „Vejavica”, „Vrtoglavica”, ciklus „Kodovi, stripovi, kadro-
vi”...). Baveć i se dosta drugim, tuđim rukopisima, dojmio me se ciklus
„Razbijanje forme”. U nekim pričama sam se č ak i našao: „Autorska prava”,
„Razbijanje forme”. Ovaj pisac za koga bi epitet erudite bila najobičnija ba-
nalizacija suš tine i forme njegovog ukupnog prosedea, smestio je u ovu
knjigu svoje izabrane literarne vrednosti najviš eg nivoa, a zaš to njegovo me-
sto nije na najviš em antologijskom nivou, odgovor je jednostavan: danas ne-
mamo istraž ivač e u domaćoj knjiž evnosti poput B. Popović a, Džadž ić a, S.
Lukića, a ukoliko ih i ima (mada ih je se teš ko ovako ad hoc setiti), oni su
uglavnom „zauzeti” u nekom klanovskom krugu, u kakvima Bogojević a (a
ima ih još ), zbog velike njegove marljivosti nema. Pisac je fragmentizovao
Svet iz svoje perspective i veoma je uspeo u tome da nam svoje zadate moti-
ve artikuliš e „na tanjiru”, sa posebnim ukusom. U ciklusu „Trag na obali”
posebno se izdvajaju: „Izvori i č aroban dan”, „Ispovesti”, „Gluvonemi
svet”(!), „Stena”… Na kraju knjige, a kako bi drugač ije i mogla da se eks-
plicira hronologija jednog velikog piš čevog sveta, nalaze se „dramski” tek-
stovi, prič e sa viš e književnih dimenzija, sa zapletima koje pisac zaplić ei
raspliće pred nama, oblikovane tako da su dovoljno angaž ovani i upeč atljivi
da nam se dopadnu i da ih upamtimo. Pisac je dovoljno mlad, plodotvoran i
uporan te će taj nevidljivi „sudija” ili Gospodar „života i smrti” u afirmativ-
noj knjiž evnosti na nekom Sajmu talenata morati da ga uoč i i nagradi zaslu-
ž enim priznanjem. Njegov portret i te kako pripada Svetu o kome piš e, ali i
svetovima o kojima drugi piš u.

89
Књиже
внипре
гле
д4

Го
рда
наМа
летић

СМЕШ НЕ ПРИЧЕ

(Мил
ути
нЂу
рич
ковић
: Не вероватн
епр
иче
,„Ал
ма“
,
Бео
град, 2010)

Дана ска одас моз абора вилинас ме хишалу.Ху морна мј ере дак.
Смехј едра г
оценис вудадобродоша о, онј елек ,а лиг ај емало.Ис тини
завољу,ниј елак она пис атиху морнупричу. Апос ебнос уре ткекњиг е
кодкој ихв ећуна слов уотк рива мопишче вуже људаз ас меј е.Тој ехра -
брос тј ерсесв ира дола ћа јут аквихк њиг аиспра в
омочеку јууњима
хуморис мех.
Нов а књиг аМилу тина Ђуричк овића Не вероватне приче(239
стр.) ј
ес т екњиг апунас ме шнихприча . Из ачуђујућеј ек оликоихима .
Пис цу , очиг ледно, ниј ебилот ешкодаса ставиз биркуј ерпишесла ко-
ћом. Оноштој ехуморно, с ме шноидуховит оте ченека коприроднои
провируј еода свуд.
Ув ећинипричана рат ор, ког аиз једна чавамос апис цем, упрвом
лицуг овориосв ојимдог одовшт инама . Онј енека кавса вре мениба рон
Минха узен, чов еккомес едог ађај усамене вероват нес тва ри. Ме ђут им,
овајна шј елажовише прт ља ,збуње н, пла шљивчов еккој исенеможе
начу дит иономештомус едог ађа . Ат осус веса менеприј атнос тиуко-
јимаиз влачиде бљик рај . Ова јис крениподва лџиј адоводис ебенај че-
шћеукомичнеибиз арнес итуа цијеизкој ихсеис пе тља вакакоз наи
уме. Чит а лац, шт аће , смеј ес еовимпропус тимаиг лу пимисмешним
ситуа циј а маукој еј унакз апа да . Онсепоне кадипре па днеупој единим
црнохуморнимпричама. Сре ћом, кодЂуричковићауовом„ претумба -
ном с ве т у“накра ју , уг лав ном, св едолаз инас в
ој еме сто, каошт ои
треба,будућидај еписа цз биркуна мениона јмлађима .
Пис ацт раг аз ас ме шним, нес а
моус итуациј и, на рав иика ракт е-
ру,ве ћиуречима , из река ма , пос ловица ма,име нима . Заинт ригира нпо-
станкомова квихре чиииз раз а,онпле т епричуиправ икала мбуре , на-

90
 Окњиг
ама

догра ђуј ућиих.Алиуовојк њиз иимапра виххуморе ски(Мојку миј а),

тобожњихле г е
нди(Необич анпол ицај ац), црноху морнихпр ича(Муз еј
духова), онихс афа нта стичнимприз ву ком(Срећа, Сме х ), нонс енс них
(Вре ме ), ра з вије нихане гдот а(Ув озу) ипра вихприча(Праде даиње г
ов
бицик л), данав еде мот е кпој е дине.Осимт ог а, туј еичит авциклуспри-
чаос пис ате љс комз а нат у(Инс пирациј а,Реце птз адобруприч у,Прич а
опричи, Де бе лаприча, Мршав априч а, Кратк априча...) У њимасеба -
випробле мимаформенане уобича ј
енна чин– из гова рајућикрозша лу
одре ђе неис тинеожанровима– шт оде циможенас а
св имконкре та н
начиндадâ с ликуокњиже внимврс та маипис а
њу. Не ве рова тнидог а-
ђаји, то божњета јанс тв енепору ке,живие липт ичнидиј алоз иј ес ус ре д-
ствакој имас ес лужи. Че стој еспај ањенес пој ивогоношт ој еуоснови
сме шноги, нај з а д, ша лоз биљнито нса мена ра циј екој ипос тајес т илс ка
кара кт ерис тика .
Дак ле, чита ла цћесесиг урнона смеј атичит ајућиовукњиг у. Бу-
дућидасупричера з нов рс не , св акоуњојможенаћине шт ој еблис ко
њег ов омпоима њус ве таишт оћемус едопа ст и. Мла димог уз апа з ит и
окоче гас ес веможе ис плес т иприча , шт ај едобарз апле т. Нај з ад, и
сампис ацуРе цептуз адобрупричуре ћиће :„ Добрапричас еможена -
правит иодс вег аис ва чег а,акос тев ештча робња кимај с торкој иу ве к
имаот воре начулаз аживотокос ебе“.
На јва жниј еј е, ипа к, т одас еписа цшалинасв ојрачун. Па ра док-
сално, уов ојна из гледбе заз ле нојкњиз и, тој енај поучниј е. Осимт ога,
књиже вностнебибилај еднаодучите љицажив отака днебиинехот и-
цепос та вљалапит ањак ој ихј епис ацка т кадс веста н, ака тка дне . Ове
причена воденара з мишљање . Из азавес ес ме хавре ба јупит ањама лаи
велика , одонихна из г леднев ажнихдосу шт аств ених, ка оштој е, на
приме р,онодалис мос ре ћниико ликој есре ћарела т иванпој а
м.
Ст ог а, тре бапрочита тиов укњиг у.

91
Књиже
внипре
гле
д4

Mил
ицаЈ
ефтими
јев
ићЛил
ић

OД СТВАРНОГДО МОГУЋЕГ

(Ст
ојк
аЂо
рђе
вић
: Фиок
а. „Култ
ур но -пр
о с
вет
наз
аје
дни
ца
Ср б
ије
“, Бео
град, 2010)

Култ урно-прос ве т наз аје дницас енеда внооку ша лака оиз да ва ч

ит оона јкој иот ва равра т апочет ницима,мла димс т ва раоцимакој ит ек
требадас епот врде,шт ој ез ас ва купохва лу.
Прве на цСтој кеЂорђе вићФиок а, шт ампанка опрвакњиг ау
едициј и„Зла т
нанит “, романј екој ис па даутз в. ст ва рноснупроз уј ер
зат емуимас лика њеурба ногса вре ме ногмиље аукој емседе ша ва ју
крупнепроме неко јеме ња јупој единце ,у тичунара с лој ава њедрушт ва,
распадањебра ков а,приј а тељс та ва.
Пост ој ећа с тва рнос тј еу ве к инс пириса ланас т ва рала шт во и
мног ите оре тича рис ус ењомебав илика офе номеном кој ииницира
уметностилибив аобухва тануме т ношћу. Но, буду ћидаонав рлоди-
ректноут иченаунут ра шњис ве тчов ека , онаг ас ходнот ому т ицај уме -
ња, обликуј еилиде формишека дапочињес увишедаприт ис качове ка
којијеемоциона лнобићеипочес топос рћеподте ре томоколнос тикој е
одњег ат ражерациона лнопос тупа њеиодс ус твоемоциј а .
Сликеизсв ет акој иј еокона с
, пренос ес еус тва рала шт во,алии
постојећеидеј екој имас еруков одиодре ђенодрушт вобива јуте мау
литера туриилидруг имумет ност има . Поре дт ога, мног ис тв ара оцина -
стоједапроблемат из ујуодносс тва рнос т иидрушт ва , односпој единца
идрушт венес т ва рнос т и, дас аг леда јупосле дицетогоднос аииз близ а
завиреуњиховуинт еракциј у.
Уме тникка омиса оноие моционалнобићета кођ еуче ст вуј еутој
стварнос т ииимаодређ енис та в. Прис тај ућидас ењомебав ипос ре д-
ствомумет ност и, онис ка зујеа кт ив аноднос , аста вмуј ена јче шћекри-
тички, шт ој еприс утноиуромануСтој кеЂорђев ићкој асв ој омкњи-
гом „ покрив а“мут нит рна з иционипе риодус вој ојз емљибав ећис е

92
 Окњиг
ама

углавномус пе шним људимасак ариј еромипока з ујућика косв етоу

једноммоме нтубивадов еде ноупита њеновимне предв идивимт окови-
маживот а.
Изпоз ициј есв ез ана јуће гнара тора, а ут оркаотк рив аунутра шњи
све тсв ој ихј уна как ој ина стој едаупркосспоља шњихприт ис акапро ис -
теклихизпериодат ранз ициј еос та нуоноштој есу.То, ме ђут им, имаце -
ну.
Ст ој каЂорђе вићј ерома нкоципиралак аотроде лнус т ру ктуруу
кој ојс еживотг ла внеј уна кињеАне, к ој ај епс ихо лог ,с аг ле да ваизви-
шеуг лова . Прв ацелинај еАнинс в е т без брижности, друг а , Удаљав а-
њеит рећа , Фиок а.
Наприме руј еднеус пе шнепородице,ау торкапока зуј ека кост и-
хиј ак ој ај епокриладрушт вополак оос ва јаионоштој енај т врђ ис туб
дршт ва , породицуипре тидај еуништи. Бра чнипа рови, кој ис ууне -
кимс т а билниј имвре ме нимаус пева лидаодг ов оредрушт ве нимоба ве -
замаадаихт онепот рошиса свим, ст из алисудас епосв ет еј еднодру-
гомидаприпа да јуиприј ат ељима . Садаунов она с тaлимоколност имау
кој имас еморамног ов ишера дит ика кобисеопс тало, долаз идора -
строј ст ва , удаљав ањаодприј а тељаисв ак акоодна јближих.
Дабидоча ралатепроме неау торкај ена слика ладрамус ва ке
личнос т ипонаос об, иа коихј енапоче ткупре дста вилакаос т абилнеи
успешне.
Ана ,г лавнај уна кињаовепов ес тиј ев ис пренипс ихологкој ис е
свимжа ромпре дај епрофес иј и, а лиивољенасупруг а, добрама ј каи
приј а т ељица. Бу дућидас ера дњарома наодвиј аупрвимде цениј ама
дв аде се тпрв огс толе ћа , кадасус вепоша стинов огсв е тс когпорет ка
већс тиг леуг ла вниг радна шес анкциј амаира товимаос иромаше нез е-
мље , онас есуоча васапост т ра ума т скимпос ле дицамас вој ихпа циј ена -
тачине ћисв ештоможедау ма њињиховепат ње ,т ећез богпов ећа но г
обимапос лапов ременопочет и идаз апос тављапородичнеобав езе,
Сдруг ест ра не , ње нсу пругМилош, к ој ијеу плов иоуводеби-
зниса , от крив адасусепра вилаиг реупос ловномс ве тупроме нилаида
кохоћедаопс тане , мораиг ра тине час но.Увеликојунут рашњојборби,
далипус т ит идруг едат епрег а зеилићеш ис амбит иона јког а зи, он
одлучуј едасенеда.Промењенеоколнос тисуучиниледасефе родно-
сииприј а т ељст варас пршуј уине с та ју, даса мовла дас уровиз а
конин-
терес а . Каопре те ће гконку рент анате нде руз а„ фирмус нова “ , пра т ему
синаунамеридаг аз апла ше . Чит авниза кциј аМилош ћепредуз ет иу
на ме ридаос иг урапос аокој идонос ипрофитипородицудокој емуј е
не обичнос та ло. Тој ег лав наиде ја , кој уау торкана стој идаре ализ ује

93
Књиже
внипре
гле
д4

овимрома ном, очу ва њепородице , љуба виионихвре днос тико јесуне -

мат ериј алне ,а либит нез аду хов ниопст ана кбића.
Ииа кос ижепома лоделуј ене убе дљиво,ј еркодј е дногс т а билног
бра кадола з идо пот пуноготу ђе њакој ениј емот ивиса ноуз рочнимпо-
следицамаидора зводабезсус рет асу пружника . Ме ђут им, уз а вршном
пог ла вљурома нас ле диобртукој емс есупружницис усре ћуира зја -
шња ва јуне с пора з уме.Ра зв одј ебиос амопара ва ндабисепородицас а -
чув алаодмог ућихуценаипрет њи.
Прекодвеј уна киње, де вој кес аКос ов аиМет охиј еирођа кеиз
Хрва тс кеобухва т ас ечит авадрамас рпс когна родако ј иј ес тра даоу
овимс рединама. Пос ле дицат ихдо г ађ ај ас упокушај имладеос обеда
зашт ит иболес нума јкуима лоле тнубра ћут есрљауне дост оја нживот
изкој е гс епос ленеможеишчупа ти, арођа каизХрва тскеимав ажну
улог ууконс олидов ањупородичниходнос а
.
Уос новиприпове дачкогпос тупк аСтој кеЂорђ ев ићка одас тој и
пое тичконаче локој еј еформулис аос ј
ај анприпове дачирома нопис ац
Да нилоНиколић,даприпове дањет ребаз апоче тиј едност авнимс тилом
ат ежит ине обичномра спле ту, штој ере зулт иралопот пунонеоче кива -
ним ис ходом на рациј еи побило с умњеуне уве рљиви с иже , јерј е
ауторка„ оправ дала “с вепос тупк еликоваииде јноз аокружилас вој у
главнуз амис ао,очув ањепородицеиљуба випре мас упруз и.
Наова јна чин оназ аправ о де монс трирас вој еконс тру ктивно
умећеире ше нос тдасв ојуиде ју„ оде не “аде ква тномформомпо дижу-
ћис вој еприпове да њенара нгс имболичк огг овора , укој емс ечов еков
животуоквирус ав реме ногдобаможепос ма трат иусв ет луз лоупот ре -
бапоз ициј а , „ архивира ња“пој едина чнихс удбинаиконт ролис ањаод
странеце нт арамоћи.
Сдруг ест ра не , рома нФиокај еиа поте оз аљуба вико ј
аопс тај е
упркосис куше њимаипок аз уједачове кк ој ив олиимахра брост идас е
избориз ав оље нуже нуидасеце опосв етиост в аре њуз ај е
дничк огсна .
Ј еднаодва жнихте маов огделај еиприј а тељс тво, ле потапове -
рењаипре поз на ва њас ебеудруг ом. АнаиМиња, ка оносиоцира зли-
чит ихживот нихс т авоваис удбина , докра јаост ајуоданемла да лачком
приј ат ељст вуупркосс вимнеповољнимиску ст вимас аљудимаокоњих
којесутра нз иционепроменеобликов алеиме ња ле.
Уј еднос тав номис ликов ит омприпове да њупуномс имболичких
нагове шт ајаСт ој каЂорђе вићсликасв ес лој еведруштв акој ис уог ре -
злиукорупциј иинемора лу , открив ај ућидаодт оганиј еимунаниме -
дицинанина ука.

94
 Окњиг
ама

У врлос ложеном пос тупкуг рађе

њас ижеааут оркајеупрви
планс тавилаиде јеху манос ти, љуба в
и иприј ат
ељс тванастојећида
својеј унакеус мериупра вцуњихов огос тварив ањаипонудилај еједан
изразитое тичкимо делпона шања.
Иак оповре ме ноиз гледадај енемог ућеиспунит иих, свис ена
крајупот врђујука оњихов ипромот ери, ј
е рс уизмношт вакорумпира -
нихиз лихииз абранидаихпо тв
рдеидас ачув ај
уједнидруг еу пркос
свему.
Мождај еобликhepy enda неуобичај е нуса временојлитератури,
алибај ковиткра јсвакакоиз азиваиз всенуе мпа тијуаонаводика тарзи
ипра вомдуховномуг ођајушт орома нФиокачиниприј емчивимипам-
тљивим, атој ена јбољапотв рдамладома уторукој ијет е
кзапоче осво-
јукњиже вничкуа вантуру.

95
Књиже
внипре
гле
д4

Сл
обо
данРа
китић

СУШ ТИНЕ И НЕ-СУШ ТИНЕ

УТРАГАЊУ3АКЊИГОМ
ЖИВОТАИСМРТИ

(Пр
едр
агБо
гда
нов
ићЦи:Тру
б еип еча
ти.„
Рашк
ашк
ола
”,
Бе
о г
рад, 2010)

Послевишеодде се тг одинаПре дра гБог дановићЦиог лаша ва

сеновомкњиг омпе са ма: Трубеипеча ти. Очиг ле днодај епре дна ма
књиг ас ложенест рукт уреислој евит ихз наче ња ,г ус т апообиљуре ми-
нис ценциј а,накој ојј епе сникдуг ора дио, прида јућипос ебнува жнос т
њенојкомпоз ициј ииорг аниз а циј ициклус аипе са мауњима . Хоћуда
каже мдаимане кема те мат ич кепре циз ност ика коуоблик овнимкру го-
вимакњиг е„ Тру беипе ча ти“т акоиуње нимз наче њскимслој евима .
Чиниседај еуњенуос новуне наме тљиво, а лиделот ворно, у грађ ено
Отк ривењеЈ ова ново, нашт ана мс угеришење на социј атив ниипун
симболик ена слов .
Ст авља јућиречи„ т ру бе“и„ печа ти“уна словкњиг е, Бог дано-
вићј еочиг леднопошаоодњиховихс ложенихз на чења . Трубај ему-
зичкиинс труме нткој иј е,из међуос талог ,с лужиоз аобе ле жа ва њепој е
-
динихва жнихживот нихт ре нут акаилиз ана јављив ањеис ториј скихдо-
гађа ј
а,ауСве томпис муива се ље нскихз бива ња. Удуг ојљудск ојпове -
сти, одс та рихг рчкихра тника , римс кихле гиј адона шихда на,трубај е
има лаира зличит ефункциј е. Кодс тарихГркат рубај еупот ре бљав ана
заус клађ ив ањема ршев аупоходимаимимоходима . КодРимљанас лу-
жилај енес а
моувој ничкимве ћиуре лиг иј скимце ремониј ама . Ог ла-
ша валас еприликомпо бе дничкихпохода , напоче ткуиз а врше т кубит -
ке.
Нафре ско-с ликамаа нђе лисунај чешћеприк азиваниструбом,
јерс уониБожј иг ласници, односнопос редницииз мећуБог аисв ет а.

96
 Окњиг
ама

Обј аве , поруке ,а нђ елитруба чи, пе сник овообраћа њеа нђе лимапе сни-
цима , ст ва рниине ст в арнидог а ђа ј
и, мит овипре ображе ниупов ес тии
пове стипре обра же неумитов е, непос тојећеус тва рномине с тв арноу
пос тој е ћем, приз орис абиблиј скимко нот ациј ама ,т ру бе , пе ча ти,ст аро-
зав ет нипророциино воз аве тниа по ст оли, све цииг решници, св ет о
Бог да новићевукњиг учинииз уз е т нобог атомс мислов има, а с оциј а тив-
номиис т овре ме ноикла сичномимоде рном. Онај ес воје врс нипе снич-
кипо јмовник.
Још ј ез на ча ј ниј асимболикапе чата,поче воддре внихис точних
цив илиз ациј адомоде рнихха от ичнихвре мена.Широкј ес пект арокол-
нос тиу пот ре бепе ча та . Влада рс кеодлукеов е рав ај усепе чат ом, шт о
зна чидај епе ча тсимболвла с тиимоћи. Оношт ој енадоку ме нт упот -
писв ла да ра , ис тој ет оипе ча т.На јважниј иуг овори, ј авнииприва тни,
пот врђуј ус епе чат ом. Онј ес имболта ј
не ,алиис имболз аконит епри-
паднос тинече г
ане коме .
У Новомз а ве ту , пос е бноуОт криве њуЈ ова нов ом, пе чатсеј а-
вљаураз личитимконте кс тима,приче мус имболикаброј евачес тоима
тајноине докучивоз на че ње . Заапос толаПав лаКоринћанис упе чат:
„Акољу димаиниј е самапост ол,а лива мај есам, ј ерс тевипе ча тмој ега
апост олс тв ауГос поду“(Посла ницаКоринћанима , 9, 2). У г лави5 От -
криве њаст ој и: „Ј аг њеу з имакњиг ус ас едампе ча та“ . Уг ла ви7 г овори
сеоотв ара њупрвихше с тпе чат а , ауг лав и8 оот варањус едмогпе чата,
зачимс ле депрвече тирит рубеитрос трукоз ло.Уг лав и9 ог лаша вас е
петат ру бас апрвимз ломишес т ат рубас адруг имз лом, ауг ла ви10
пој ав љуј есеанђе оскњиг омкој уј еиз неоапос толЈ ов ан.УОт крив ењу
Ота цј еобе ле жиос вог аСинапе чат ом, ат оз начидаг аус вој еимедо-
дељуј еиша љедаљудимапода рижив от. ТакођеуОткриве њу(7, 3)
Богобе ле жаваљудес вој импе чат ом, каоиуКњиз ипророкаЈ е зекиља
(9, 4), шт оз начидаприпа да јуњемуидасуподње г ов омз ашт итом. По
некимту ма чењима„печа т“добиј аз на че њекршт ења,шт оопету каз ује
нановоз на чење:дај ечов екБожј евла сништв о.На јзад,ис конс кипеча т
јеиде ала нсв ет, однос нобожа нс каре ч, шт оука з ујеинапла тонис т ички
утица ј.
УОт криве њуЈ ова нов ом(г лава5, 1) с тој и: „ Ивидј ехуде сници
оног аштосј еђашенаприј ес т олукњиг уна пис ануиз ну траис по ља ,за-
печаће нус асе дампе ча та “, шт ос амочиниова јсимбол, кој иБог дано-
вићуз имаз аду ховнуве рт ик алус војенов епе сничкез бирке ,ј ош т ајан-
стве ниј имине докучив иј им. Неможес епрот ума чит исимболикаове
сликебе зодре ђеногз на чењас амекњиг е(књиг ес удбине, односнобо-
жа нс когз аве та). Ј едноодмог ућихз на чењаовес имболикеј е стедај е

97
Књиже
внипре
гле
д4

„књиг усаседампечата“з а
пе ча
тиосамБог , идајеможеот печа
титиса-
мобићекој епоседујебожа нскувлас
т, ат
ој еј
агње, однос
ноИсу сХри-
стос.
У Старом з
авету, уПе сминадпе смама(8, 6–7) за
ручникс е
обраћасвојојљубљеној:

Ставимекаоз накнасрце ,
каопеч атнас војуруку,
јерљубавј еј акак аосмрт,
аљу боморатврдак аог роб.
Жарј ење зинк аожарв атре
ипламе наЈ е
хов ина.
Мног ев оденемог уу г
ас итиљубав
нитиј ере капотопити.

Петцик лу саБогда новиће векњиг емог ус ес ма тра тиикаопе т

круг ова , илис ва кикругка опос ебнакњиг а, иот уда„Трубеипе ча ти“
ос тавља јуу тис акс вој еврс ноглирскогпе токњижј а . Св акиодов ихкру-
гов ајет емат ско-мот ив скидос ле днообликова нис тилс киос обе н.
Првиодпе тциклус апочињецит атомизСт арогз авета , изКњи-
гепророкаЈ е
з екиља(г ла ва2, с тихови8, 9, 10). Ис т ицит атна ходис еи
уОт крив ењу. Ве ћтимцита т ом, укомеа пос трофира нак њиг а– „испи-
санаиз нут раис поља“– Бог да новићј енес амона г ове стионег оис уг е-
рис аот емат ско-мот ивс кииз на че њс кипрос торс вогрукопис а , ус пост а-
вља ј
ућичврс тув ез уиз ме ћуСт ароги Новогз ав ет а, односноКњиг е
пророкаЈ ез екиљаиОт криве њаЈ ова нов ог. Богда јепророкудапој еде
једнукњиг у,кој а , как ост ојиут ре ћемст иху , „бј ешемиуус тимас лат ка
ка оме д“.Бог да новиће вакњиг аживот ауст ва риј е„к њиг ас асе да мпе -
ча та“изОт криве ња , кој уу з имај а г
ње , однос ноОнајкој ис е динапре -
столу.
Иак ој епој а м књиг е , уконт екст уновеБог дановићев ез бирке ,
супст итутз ас ве т,чиниседај ес амжив от , подј е дна ков идљивине ви-
дљив, очиг леданита јанс тв ен, с едиштење говогспев аТрубеипе чат и.
За иста, упрвојпе с мипрвогциклус а(„И виде хкњиг у”), гов орис ео
књиз ик ој ај е„ чу ва рре чи” , одно сно„ чува ржив ота ”. Мождаичува р
све та.Илиј е,па к, онас амасобомс ве т,ј ерс адржис вептице,инс ект е,
гла сове,з вукета ла саиг ра ња , речислика ра , пис а цаиист ра жива ча , али
иименаубица ,с илника ,с ања рарат а. За тоБог дановић,на брај а јућиње -
нас војст ва , та квукрила тукњиг уу з дижедос имбола , ука зуј у ћидај е
њенс тва рнина слов(однос ноиме )„ чува рре чи” ,„ хармониј ав ас ионе ”,

98
 Окњиг
ама

„ист ина ”,а лии„не ис тина”и„ нев ера ”. Нај з а

д, имет екњиг е, кој ас им-
болиз уј етот алит етживот а , јес т еи„з а бора вис ториј е, мла до ст и, ск ок
срцауништ авило”.
Пев ај ућиокњиз иживот а, ко јај енекаврс таНој ев еба рке , Бог -
данов ићна з начуј екоордина те– з наче њс ке , иде јне ,е сте тск е,филоз оф-
ске, прес ве гапес ничке– з биркеТрубеипе ча ти. Ње но„ отв ара ње ”и
„лист ање ”на ликуј епењањууздуховнелес твицеилис ила з акдубоко
„поз акопанобла го” . Књиг аТрубеипе ча т иимасв ој еис то риј ск еиме -
тафиз ичкев ерт ика леа лиисв ој ехориз ионт алнопрос тира ње . Сва киод
пет ње них цик лус а понаос об пос едуј е ве рт ика лно-хориз онт ални
сист ем, наштана су пућуј уињиховинас лови: „ Пе рс пе кт иваиконе” ,
„Ломљењепе чат а”,„Цв етов ипапра ти” , „Анђ елит рубачи” , „Ст а рефо-
тогра фиј е”.
Први, друг ииче твртициклусима ј убиблиј с кеконот а циј е, т ре-
ћиипе типро стирусеодис ториј с когдос авре меногдис курс а . Тос ена -
рочит оодно синапес мекој екорес пондирај усадруг импе сницима , ан-
ђелима -тру ба чима(Пе тра рка , Леопа рди, Бодле р, Ез раПа унд, ИвоАн-
дрић, Лаз аКос тић,Дис , Бој ић, Ша нт ић, Ра кић, Дес анкаМа кс имовић).
Њиховиз борј еисв ој еврс нииз борпос роднос т и, а лиипора з личит о-
сти.
Сликовит остј еодликанес амопрвогциклус аве ћчит ав еБог да-
новићев екњиг е. Пе смапосв еће наКа та риниИва нов ићупрвомиМи-
лићуодМачв еуз а вршномциклусучинеј еда нз везданикру г. Из раз ита
јесликовит оступе с ма маоМилициСт ојадинов ићСрпкињииМрт вој
природисапт ицомКат аринеИва нов ић. У з авршнојпе смипрвог аци-
клуса„ Кишера ђа ј урит мов е”пој ављуј ус ес кулптуреХе нриј аМу раи
Бра нкус ија.О ј е динс тв уице линиприроде , односнос ве та,ка з уј ез ав р-
шнас т рофапе сме :
Свеуприродиг ов ориј еданј е зик ,с амољу дитонев иде ,с амољу дито
нев иде.
У пе с мамас ана циона лномте мат иком, укој имауочав а моБог -
данов иће водноспремана циона лнојис ториј иидра мис рпс когна рода
неманиче гилус трат ивног . Кос овс кадра маимаз на ча јномес т оуње го-
војкњиз и(„Младе нМирићнане буМе тохиј екопирафре скеБог ороди-
цеЉе вишке ”,„Ва мпирна дСве тимАрха нг елима ”), а лиимног идруг и
дога ћај ибезкој ихс еов ак оконципиранакњиг анеможез амис лити.
У циклусу„ Ломљењепе ча та”Бог дановићк орис тит емеизми-
толог иј еифолклора(„ Кумз миј аСлепић” , „Црнако шуљалабуд-де вој-
ке”, „Поћи, Ље љо,наводу,наТис у” ), ис лове нскепро шлос ти(„ Поне си
клепет ушуг убав ца , Ћирило” ), изна циона лнепове с ти(„ Молитв амона -

99
Књиже
внипре
гле
д4

хаСиме онаумирј анс т вуСт ефанаНема њеХрис туМла де нцупре дупо-

којењеуХиланда ру ”,„ Ноћнетркеде спот ицеЈ ерине” ).
Реминис ценциј енас т а роз ав етнет е ме(„Скре ниброд, Ној е , са
планинеАра ра т” ), а нт ичкет еме („Че ка јући Одисе ја” ), нов оз аве тне
личнос тииброј ницита т иилиа лу зиј енапој единедог а ћа јеизБиблиј е
чинеБог да нов иће вукњиг упе са макњиг ом с инт е з е. Хрис това„де ла
љу ба ви”иње г ове„порукељуба ви”су , пос лес вихпо раз аигу бит ак а–
ув ерт ика лиљудс кепов ес ти– ус тва рииз разпобе деСпа сит еља . Ка да
сечинидај ес веиз губље но, от ва расена да, кој уу пра восимболиз ују
„делаљуба ви”Ис усаХрис та .
Бог да новићев апес ничказ бирк аТрубеипе чат иобухв ат адре вне
алиис асвимс авре ме неиа кт уелнет емеиличнос т и, с ве т скека оис рп-
ске(„ Фае т онНикит аСт ане с ку” ,„ Але нГинз бе ргдубинаг ла виус а ло-
нуУдруже њакњиже вникаСрбиј е” ,„После дњираз г оворЈ оанаФлореи
Ва скаПопе ”,„Ра з говордваа нђ елаВиље маШе кспираиНиколеКоље -
вића ”, „Крча з иМилићаодМачв е”идруг епе с ме ). У пој единимпе с-
мамаБог да новићс едире кт нообра ћапе сницимас рпс кепе сничкет ра-
дициј е(„Тре баопра вда тире ч,МилошеЦрњанс ки” , „Слут имт ој ет вој
сан, Лаз оКос тићу” ). Сва капес маимасв ој у„причу” . Паипа к, маоче -
мудапев а, Бог да нов ићс еу ве квра ћакљу чнојте ми: књиз иживот а. У
свемуоче мупев а,онвидит раг ањез акњиг омживот а,односноз акњи-
гомна дкњиг ама :
Пес нициупољуАрмаг едону
међ ув ојск ама,к њиг ужив отатраже .
Аонаме ђуне бес к имцв етовима
штохиљадеживотаодносеутре ну.
(„Ал ек саШантићиМил анРакићупољу”)
Број нес уре минисце нциј енарат ов еуХрв ат ској , БоснииХе р-
цеговини, наКос овуиМет охиј и. Пес ма„Рома нс ероЂуреРњка ”ј епа -
радиг маз ас трада њеСрбауХрв ат ској , 1995, ка оштос ут оипе с мео
смрт инас ара јев ск ом мос ту, ог ра нат ирањус рпс кихВра цаиос мрт и
песник аЈ аковаЈ у ришића. Пе сма„ Мос ткодЛоз на ”г от овофот ог раф-
скидочара вапос ледицебомбардов ањаСрбиј е1999. Те мат ско-мот ив-
скиидис курз ивнира спонуциклус у„Цве тов ипа прат и”з а ист ајез ади-
вљуј ући: одс лове нс ких, мет охиј ских, ко совс ких, библиј скихдоис то-
ријскихис ав ременихт емаис товре ме но(„ Де лфс кипрој ек атМе лине
Меркури” ). За мис аоБог да нов иће вај едаобухва тице линусв ет аус вој
различит ос ти, с ложе ност иидис перз иј и. Тра г ај ућиз ат омкњиг омна д
књиг амаБог да но вићј еуст ва ритра га оз асушт иномљу дскогпос тој а-
ња,а лииз ас мисломпе сничкеуме т нос ти.

100
 Окњиг
ама

Бо
јан
аСто
јано
вићПа
нто
вић

ТАМНО ОКО УЛИЦЕ

(Ј
ова
нкаСт
ојч
ино
вић-Ни
кол
ић: Тамн оо
коу
лиц
е,„
УКРС“
,
БањаЛука
, 2009)

Дв анае с
тапоредуз биркаЈ ова нкеСтој чинов ић-Николићу кљу-
чујес еиумног омерека пит улиране кеодос новнихпое т ичк их, те ма т-
скихист ил скихис ходишт акој еј епе сник ињаре ализ ова лаус вој им
збирка ма , особит оодс рединедев еде сет ихг одинадоданас ,а лиипо-
себноиз ошт рав апој единемот иве ,стилс кепос ту пкеисв еколикее гзи-
стенциј алнедоживља јеуј е дномновомтре ну ткуиживот номдобу.Чи-
тајућине кеодпре тходнихње нихк њиг а, сте клас а му тис акдас еова
песник ињаумног оче мура злику ј
енес амоодпој единихау торас апро-
стораРе публикеСрпске ,в ећиизСр биј е,уконте кс тупреов лађу јућих,
идат акок аже мпоже љних, пре овла ђуј ућихте нденциј аус авре ме ном
српскомпе сништ ву . Из ве снаине рциј а, алииочит априс тра с нос ткој а
већг одина мавла дананашојпе сничкојс цени(с ист емна г ра ђива ња , не-
пре поз на ва њемла дихт але нат а, каоиз апо ст авље нихпе сник а, не до-
вољнахра брос тз аа фирмис ањеинова циј е), умног омепос ледицај е
свес ногг уше њакњиже внекритикеуве ћинимедиј аиукидањеброј них
књиже внихча сописа .
Ве ћнапрвипог ледз апа жас едај емотив/т опоссв ет лос тиунај -
ширеммог ућемс мислут е
ма т
ск иис мис аониподс тицајов епое зиј е ,са
свим онимз начењимак ојиу каз ујунањег овера зличит емодалит ете,
психолошкеис лик овнеа ртикула ције,односнооблике,ка ког ла с
иина -
слова уторкинез бир кеиз2006. Алит ониј епо дру чј ечис те , не патворе -
нес ве тлос т икој аис кључуј емра к, таму, небиће , одсус тво, илиј ена -
прос тоњимасу прот с та вљена . Онај еуве кпа ра докс алноика ткадаг о-
товоок симоронск ипове з анас ас војимна лич јем, њег ов одруг олицеи
сенка ,к аоиобра т но. Билодас еузњууве кмот ив скив ез у јес унцека о
кључнимитс кисола рнис имбол, илис ијалица ,з ве зда, сунцокре т,з ла-

101
Књиже
внипре
гле
д4

то, с веоно, дакле , шт оус ебиса држипот врдупост ој а ња , смис ла , оз а-

ре ња , ме тафиз ичкеиз ве снос ти, односнобес коначнебожа нскељуба ви,
ка одана ста је,ра ђас еипре обра жа ваизонез аклоњене,не видљив ет ач-
кекој уназ ива мота момимрак ом.
Плотиновс ким ј език ом рече но, по ет икаЈ ов анкеСт ојчиновић-
Николићпос ту лираономис т ичној е динс тв оиха рмониј усв ет а : „Трчи-
мопре кос рчеумракпосу нце “(„ Ват ре наноћ“) илиупес ми„ Зас вје-
тлошћу“ : Коликог оддас мо/ У кре т њиз аСвј е тлошћу/ Толикона с
омрклинаноћи/ Сус т иже/ Убиј еленит ис т репње/ Упре да моЦрнико-
на цдана/ Доккудј ељуриј е чи/ Учврс томпре диву/ Нес тишамо“ . Ов -
десеј е зикире чита кођ едожив љав а јука оде оне пре кину тогз а но сако-
јис еј ављанаг раницида наиноћи, с наиј ав е,с личнока окодКос тића .
Нала з имоис тихов еудухуМиљков иће вег номс кес т илист ике : „Падј е
свј етлос ту/ Ус та јањуск рив ена“(„ Дос в је тлост ис т ићи“ ). Чита вј едан
цик лу с„Помј е рис вјет лос ти“с адржипес месанас ловимаукој имадо-
минира јус инт а гмес аовомкључномре чј у : Отис аксв тј е тл ос ти, Мј е-
рас вјетл ос ти, Биј ел ас вје тл ос т, Раз даљина(у ) св јетл ости, ит д.
Ут омс мислу,с на жнав из уе лнаиј ез ичкаима г ина циј апес ники-
њеуве кс ера з ливаокомотивас ве тлос ти, докс еуоквируовемитс ке
мат рицемог ураз аз на тив еомапре поз на тљив ите ма т с кис лој ев и. Упр-
вомре дупородичнаиз авичај наист ориј а , кој аче с тодобиј ана з на кепо-
етск ехронике , ме моа раилидне вника, узнаг ла шенуосе ћа јнос тре ми-
нис ценциј еииспове сти, к аоидне в ничкез а бе лешкеилиа ле г ориј ско-
па раболичнепе смераз личит огз на чења , кој еможе мове з атиз аколе к-
тивнунациона лнус удбинууј едномдуже мв ременс комлуку, алииу
акт уе лнојс итуа циј исв еопшт епоме тње , криз емора лаис ве ст и, криз е
еле ме нт арнељудс кекомуникациј е.
Једа нбројпе сама , та кође , однос исенапреиспитива њепе с нич-
когчинаис т атус апе ва њака ота квог , ка коизинт имнепе рс пе кт ив е ,т а-
коинапла нудрушт ве неве рифика циј ет ог аст а тус а . Љуба внет еме,но-
сталг ија, ра ст анци, с е ћањаис ве општ еос ећањепролаз нос тиживот а
,
младос т иис на г е , припада ј
уиз ра з итолирс комре г ис т руов епес ники-
ње, ка оипе смепос ве тепој е динимуме т ницима ,ј ав нимлич нос тимаи
блис кимљудима .
Кона чно, уовојпос ле дњојз бир ципос тој епе сме , особит оу3. и
4. циклу су, укој имај ев ерис тичкиописиску ст ве нес тв арнос тиј е дно-
став а нис ве ден, апес ничкој апој а вљуј ес екаорег ис трат орпој единих
утиса какој ис епрела мај уукључнимт ре нуцимае пифа ниј е,от крове ња
не чегс имболичкогимет афиз ичк ог . Те жњакауниве рз а лнос тиопе тс е
вез ујез аисходишнеа рхе типовес ве тлос тиита ме(нпр. „Свј е тлост “
,

102
 Окњиг
ама

пог от овоуциклус у„Даник онеиз иђене ос вијетљен“ ). Узњихсена по-

редообликуј уидруг изна чајнимот иви: вре меипрос торизкој егс еа р-
тикулишепе сничкиприз орилис лика, иприз иваподсв есниилиз або-
рављенис адржа ј ;тзв
.свет лостру копис а,пое т
икаписма ,теле сноиду-
ше вноу двајање , алиис т
апа њеуљуба внојпое зији(„Низулицут ј
ела “),
каимот ивииз ре ченогипре ћутаногуму шко-же нскимоднос има .
Са мос војнес уипе смечиј ај ет е
мас ветпредмет аипредме тно-
сти, св акодне внихсит уациј а(„Одз ив“ , „Сј ећање“, „ Лишће “, „Окт о-
бар“ ), сакој имапес никињабив ствуј еибе лежињихов ес ићушнепокре -
те, из ошт рав ајућиперце пциј уна пу клина . А уј едноев оцираодс утне ,
умрле,побиј ене , оношт ој енесавла да ноиј ош ув екприсут ноус е ћању,
ас амимт имса чува ноуна ј
новијојз бирциЈ ованкеСт ојчиновић-Нико-
лић.

103
Књиже
внипре
гле
д4

Zoran Bognar

SVET UNUTRAŠNJIH PREISPITIVANJA

I INTIMNIH ZAČUĐENOSTI

(Vida Nenadić
: Ako sam samo misao : If I am just a Thought.
„Žiravac“, Pož
ega, 2010)

Vida Nenadić(Užice, 1964), svakako je jedno od najprijatnijih otkri-

ća u proteklih nekoliko godina na topografskoj mapi savremene srpske knji-
ževnosti. Potpunu afirmaciju i naklonost š ire javnosti ostvarila je prevashod-
no svojim romanom „Zoo Called London“ (2008); mada ni njene tri knjige
pesama „Praš ina od zaborava“ (2007), „U izmaglici seć anja“ (2007) i „Kop-
ča“ (2009) nisu bile niš ta manje zapaž ene...
Knjiga izabranih pesama „Ako sam samo misao“ (objavljena dvoje-
zično: na srpskom i engleskom jeziku) svojevrsni je egzemplarni katalog
njenog dosadaš njeg pesništva, odnosno neš to što bi se u muzičkoj produkciji
etiketiralo sa The best of... Zanimljivo je napomenuti da se Vida Nenadiću
ovoj knjizi pojavljuje u tri „uloge“: kao autor pesama, kao neko ko je nač i-
nio ovaj izbor pesama... i kao prevodilac svojih pesama š to, mora se prizna-
ti, predstavlja pravi kuriozitet u svetu, ako ne svetske a ono bar domać e,
književnosti... Francuska pesnikinja i slavista Mirej Roben (Mireille Robin)
je svojevremeno u intervjuu za „Knjiž evnu reč “ rekla da je prevod novo
stvaranje... Sa ovom tezom bi se zasigurno slož ila i Vida Nenadić , koja je
prilikom prevođenja i prepevavanja svojih pesama na engleski jezik neizo-
stavno imala osećaj kao da piš e nove pesme ili bar da piš e neke varijacije
postojećih pesama. U tom neprekidnom i nepreglednom carstvu mogućnosti
odslikava se sva lepota kreiranja, odnosno nastajanja novog dela...
Kroz ovako organizovanu knjigu dolazimo do zaključ ka da su temat-
ska usmerenja poezije Vide Nenadićizuzetno raznovrsna, dok su misaona
uporiš ta najčeš će vezana za preispitivanje ključ nih mesta č ovekove egzi-
stencije. Pesme Vide Nenadićsu retke intuitivne snage, misaone i idejne za-

104
 Окњиг
ама

okruž enosti. Ova pesnikinja je u svojim poetskim ostvarenjima zaš la u egzi-

stencijalne probleme života piš uć i tako uverljivo i osobeno o naizgled op-
štim temama bespoš tedne dokolice. Kroz mnoge lucidne pesme u knjizi
„Ako sam samo misao” (iz koje sem naslovne pesme kao stubove nosač e
posebno izdvajamo i pesme „Na obali duš e”, „Tebi govorim”, „Svi ti ap-
surdi”, „Niš ta više nije kao pre”, „Kamena bista” i „Neć u vam reć i ime
grada” koja je u romanu „Zoo Called London” objavljena umesto predgo-
vora, odnosno kao lajtmotiv cele knjige) mi shvatamo da je njena poezija
sva od etičkih određenja – ona je na momente i erotska i osećajna i miš ljena
i duhovita i opominjuć a. Kroz ove pesme Vida Nenadićobjavila je mnoga
iskuš enja koja su č oveku zaista neophodna i koja život č ine bogatijim i
kompleksnijim. Osim naznač enih karakteristika, nezaobilaznu nit ove poezi-
je č ini buntovni sadržaj reflektovan mnogim asocijacijama, paradoksima,
sarkazmom i simbolima preispitivanja oveš talih postulata ž ivota. Trebalo bi
napomenuti jošjednu zanimljivost: naime, iš čitavajući sada najbolje pesme
Vide Nenadićna jednom mestu stiče se dojam da ova poezija ostvaruje novi
kvalitet – sada se svet u njoj zgusnuo i sazreo; sada pesnikinja kao da kreć e
dalje u ž ivot gde sluti i stvara nove prostore. Ona nastoji da sve š to je bilo
svede u jednu dijalektič ku viziju, u jednu kompleksnu etič ku misao, ž eli da
iskustvo pretvori u novu poruku.
Kroz knjigu „Ako sam samo misao” autorka svoje istine o svetu i
njihove provere traži u urbanom, dnevno-mitološ kom i socio-antropološ kom
biću i u njegovoj savremenosti i prirodi. Iš č itavajuć i ovu poeziju, prevas-
hodno primeć ujemo da Vida Nenadić , kao i svaka zrela pesnikinja, nije zao-
bišla č injenicu da je svaka poezija, pa tako i ova, objava pesnikove samoć ei
izraz života u jednom individualnom svetu, dokaz bogatstva ili siromaš tva
toga sveta, njegove angaž ovanosti ili pasivnosti, agresivnosti ili produho-
vljenosti. Tako je Vida Nenadić , kao i već ina pisaca s poč etka ovog veka, s
jedne strane govorila o nemoguć nosti dostojanstvene egzistencije, o pore-
mećenim ljudskim vrednostima, dok je s druge strane, implicite, ispisivala
dirljive apoteoze veri, prijateljstvu, uzviš enosti, dostojanstvu…
Svakako treba napomenuti da je Vida Nenadićvećsvojim literarnim
prvencima potvrdila primer autentič ne pesnikinje koja je izrastala iz sebe i
iz svog vremena i koja u svakoj sledeć oj knjizi dosledno iskazuje svoju indi-
vidualnost. Poetski istrumentarijum u njenim knjigama je, kao š to sam to
napomenuo prilikom tumačenja knjige „Kopč a”, tendenciozno intimistič ki
refleksivan, ali koji je, mora se priznati, na originalan nač in, podignut na
univerzalni nivo. Otuda se i u poeziji i prozi Vide Nenadićpojavljuju zasen-
čene epifanijske vizije, koje nisu samo stav autora, većsu one izraz dilema u

105
Књиже
внипре
гле
д4

vremenu, izraz su č ovekovih unutraš njih preispitivanja i intimnih zač uđeno-

sti.
U svojoj literaturi kao osnovni kvalitet Vida Nenadićoglaš ava duh
nove č ovekove slobode (i kreativne i egzistencijalne). Rečje, dakle, o poli-
valentnoj poeziji ispisanoj oš trim alegorijskim koloritom… u kojoj, to po-
sebno naglaš avam, ima volš ebne emotivne dubine. Vida Nenadić , dakle, ni-
je pesnikinja idealizovanog sveta jer ona sluti njegove brojne mane, ali i vr-
line i kroz njega ide otvorena srca i otvorenih oč iju. Tom svetu ona se po-
vremeno obrać a stihom jake kritičnosti, gde su moralna nač ela jasno defini-
sana kao na primer u pesmi „Pokrijte se“:

Pokrijte se
stidom,
kad bežite od istine!

...a povremeno nežnim intimističkim vapajem, o č

emu najbolje sve-
doč
e poslednji stihovi naslovne pesme ove knjige:

Ako sam slučajni pogled,

hvala vam što ste me sreli.

Ako sam samo misao,

hvala vam što ste me razumeli...

Vida Nenadićverovatno ne bi ni bila pisac i ne bi bila tako snažna da

nije išla dalje i dublje od spoljašnjeg okvira realnosti (be)smisla, da nije ula-
zila u njenu kosmič ku i duhovnu stranu, jer objavljivanje tog kosmičkog i
duhovnog u čovekovom znač iš
irenje vidika i oglašavanje novih saznanja i
već ih sloboda za č oveka. Sve to govori da su pesme Vide Nenadićizrasle iz
gustine i dramatič nosti doživljaja, iz smisla za saž
imanje i svođenje na bitne
dijalektič ke pulsacije života...

106
 Окњиг
ама

Не
надГр
ујич
ић

УЗРАСЛИ БЕОЧУГПЕСНИЧКОГЈЕЗИКА

(Ив
анЛа
лов
ић: Сл
овопре
тка.„
Бранко
вок
оло
”, Ср
емс
ки
Ка
рловц
и2009)

Новакњиг аИва наЛа ловића , Сл ов опретка, нај јачеј ењег ов опе-

сничкоос тва рење.Бе с пре корноу ређе ногст илско-ј езичкогиз раз а,уре -
цепт упис ањак ојенеприз нај
ере чвишка, ус ублимис анојс лиципе -
сничкее не рг ијеикулт ив ис а
ногз ама хат але нта, књиг аСлов опре тка
пре дстављаврхунс кома ј сторств ост иха .
Имане шт оодис конскедуховнебис т ринеупе сма маИва наЛа -
лов ића, не шт ооду рође непот ребедачист им ј езиком и не такнут им
приз оримав енчав апе сму. Ње говале ксикај еуживимшумориманеи-
сушенихиз ворама те рњеме лодиј е,с ваучара њупрв ина мас вет лост ии
звуковапрона ђенихре чи. Међу тим, Ив анЛа лов ићидеда ље, нез адр-
жа вас енаос војеномс т епе нупес ничкогуме ћа: онус ва комтре нутку
изра жав асв ес топос тиг нутом, опе смииј ез ику, ое моциј и, ољу дском
ипрола з ном, онимаодбра мбе нис та вна с
пра мна бу јалихс лој ев апод-
све сног. Ств ара њеиз вес недис та нцес пра м прирође нихда ровачини
овог апе сник аз релимине предв идивим.
Ла ловиће волирс коЈаиз ложеној ес вако врс нимпре испитива њи-
ма,сла вљењуипоруз и, у схитуилому, а лиуве купос већенич комос е
-
ћањупоет с кемис ије. Субј е
ктовепое зиј ест алној енаопре з уодс амога
себе, уст алнојпот ребидапа лацнеа ут оирониј омиприг оворомдаби
наов омес в ет уст ва римог лемног обољедафункционишусапе снич-
кима латимаурукама , уј е з
икуисв ак одне внојкому ника циј и.Али, е то
кадј еве ћт а ко, ка дсез аде сиомеђуог уг лалимљудимаињиховимпо-
моднимог ра ниченос тима , уток овимав ременаицивилиз ациј еодко јих
сенеможеу те ћи, Лалов ићне пре ста нопосе жез аг рот ес книмпреливи-
мапе сничк огј езикаис ве тава пе ћи, прит ом, з асв ет ломпе ва ниј екој а

107
Књиже
внипре
гле
д4

бридиуа рхет ипс ким з нацимаиника дпре ва зиђе ним с лојевимамит -

ског .
Ка ос ва киправ ипес ник,иЛа лов ићволидапреис пит анамеруда
сепоез иј омобј аснис вет . Ус пев ај ући, па к, даодбранипое зиј уодпо-
троше них„ тума ча ”ине тале на та, онс еподс мехуј еме ха низ мимај авног
дела њаичинимас писа т ељскепрофе сијес упе риорноука зујућинав ећ
зацрнче нина котк њиже внебирократ ије:„ Пиши, пиши, шкра бало,/ не
одус т ајс лав ље ниче ,/ нис вогт умачанепу шт а
ј/ изт оглав иринта ”.
Спра мз емногка лаипролаз непенеус пе ха , уживот уна бреклом
допуца њаодне пре киднихис куше њаиг рехов а, Ла ловићодуховљуј е
својпе сничкив идики, поз нáњемpoete vatesa, з аз иваБог а:„Неда јГо-
споде ,/ тиштоуна мапре бив аш/ раз ноликипрек ,/ даводаодне сера -
не,/ ј ершт аћенасопомињат и/ ус утонс кимше тњама ,/ штаћена спе ц-
нут и/ докс та вљамокра ва ту / упраз нај ут ра .”
Послениз аодс едамкњиг а,почеводос т варе непрвеСкров иште
(1997), пре коос талихс аиз раже ним пе сничк имне рвомис мисломз а
арт ику лациј ууме тничкев ре днос тиј е зика(у кључуј у ћиидв еобј ав ље не
уБра нковомколу,Инане буиназ емљииСтарабарка), Ива нЛа ловић
сеформира оуиз уз е тнупое тскуличностуаут орас аособе нимст вара-
лачкимпе чат ом. „ Дошлој евре ме / даг ла снопрог оворим,/ дасек онач-
нопре дс та вим” , пе в апес никнапоче ткуна јновиј екњиг екаодај епрва .
Немас умње, с авременапоез ијаСл ов ом пре ткадобиј ановиу зрас ли
лирс кибе очугнат раг уна јбољихпре дс та вникас рпскогпе сничк огј е
зи-
ка.

108
 Окњиг
ама

Ра
деМ. Ву
чиће
вић

ЛИРСКИ БИЛАНС ЗОРАНА РАОНИЋА

(З
ора
нРа
онић
: Ок
оп ј
есме
.„Да
л ма“– „ Св
ита
к“, Пље
вља–
Подго
рица
, 2010 )

Прошлој епе тна ес тгодинаодк акој еЗора нРаонићобј ав иос вој

лирс кипрве нац„Вилиноколо“, кодт адаг лас овитогиз да ва чаМе ђуре -
публичкез ај
е дницеизПљев аља , 1995. г одинеит имез а почеоус пе ша н
песничкипут , кој икњиг ом„Окопј ес ме “, нане кина чинре капитулира
свој екњиже внос тв ара ла штв о.
Напрекодве с тас трана, ус олиднојте хничк ојопре ми, с апог о-
вором ипре дг овором, т еос ам раз личитихциклус а, опширном бе ле-
шкомопис цу, укус нимкорица маидв ој нимиз дав аче м „Да лмом“ из
Пље ваљаи„Свит ком“ изПожег е, оваз биркака коиз гледом, т а коис а
-
држа ј
емприв ла чичита оче вупоз орнос тиинте ре совање .
„Окопј ес ме “ј евишеодна словаимашт аа ут орусв ој ојз ами-
слижеле она слов ит иина зв а
ти, имекњиг еимафилоз офс кисмис ао
зна чењаинеде финишеј еднупе сму, ј еднукњиг у, в ећ пре дс тавља
збирние квива ле нтне че гашт ос едешав аокопе с амаипес ников ања.
Тусуве ћвиђ енелирс кеков аницеЗора наРа онићакој ес моима -
липриликеишчит ава тиура нијимкњиг амаичиј еса држинепа мтимо,
јерсимболика маипорука маос т ављај ус на жанут ис акначита оца, а ли
тус уиновепе сме , онек ојесепрвипутпој ав љуј унасв ет лода наакој е
све дочеколикој епе сникнасв омекњижев номпоходубиоус пешан,
коликој ена пре дова о,с аз ревао...
Ве ликихра злика , какос тилс ких, т а коиј ез
ичких, из међу„но-
вих“ и„с т а
рих“ пе с ама , напрвииле тимичанпог ле днема , ме ђутим,
оникој ис веовег одинепрат екњиже внирадЗоранаРаонића , одма хће
уочит ика кој ев ре ме ном, пе сникбива одруг ачиј и, з
релиј и, суг ес тивни-
ји.

109
Књиже
внипре
гле
д4

„Ра ни“ Ра онићј еима оубе дљивеи„дов рше не“ пе смепре пу не

живот нест варнос ти,емоционалнос ти,духовност ииочитенамередас е
допаднечит аоцу,г раде ћиј е данморалник орпу слирск огкоде ксаас ве
тоузнес умљив ит але натипе сничкидаркој имг ај екњижев намуз аоб-
дарила , оплеменилаиужив оту пут ила .
Пес менов иј егда тумаилив ремелирс ког„доз рева ња “ Зора на
Раонићаимај уис т иу кус,шме к, бој у,обрис еина ме ру,са мој епе снич-
каист илск апричаубе дљив иј а , са држај нијаикв алит ет нија .
Вре ме номпе с никј ебива ок омпле тниј иулирс којс лициипору-
ци, дав аој евишеколорас ама њепре лазаи„ка дрирања“, ос ећа њаи
стањај уна ка,ј унак иња, прос т ораивре менаокомеиначемус ег ради
пишче вас ликаипорука .
Дос леда н на ративном, припов едном ст илс ком облику ка зи-
ванњаиг рађ ењапе сничкес лик е, ЗоранРа онићприпа даре ткојг рупи
песник акој исв ој
елирс коде лог ра денапроз нојос нов икњижев ногиз -
ражав ања . Онус ушт ининепе ва , онка зује, припове даииз говараречи
којевишеприличеиприпа да јуне којба јци, с кас
киилиприпове сти, не-
гос ент имент алнојус пава нци, не додиримаилине доде рима,„сј енче њи-
ма“, нена днимс усре тима ,геомет риј ива треикоз наче мусв ејош.

„Траже ћи
Нешт ос ас
вимт реће
Прона ђохпотк овицу
Коњскуиз анђалу
Сат рипокида на
Клинца„...
СРЕЋА, ст р.45

Дакле, песникј еуј еднојне оба везнојекскурз

ијипост арина ма
умес тонечег , нетоликов ажног , прона шаоне штомног оважније, до-
грабиој еасоциј ативнисимболз ас рећу. Тренут
а кимагинарногпот и-
снуој еважнос тстварног
, песничкас ликај еуприповедномобликуда -
лаједнуе пскус имболикуаЗора нна стављама ниромв ештогприпове -
дача:

„За почека с
Дј ечј егра дос ногз ова
.....................................
Сре т ошемеј унаци
Идаров ашемиром

110
 Окњиг
ама

Сре
тошемеЦиг а
ни
Икоњапохв
алише“...
Наведенапес
ма,нав
еде
нас
трана

Зора нпе сничкус ликуг ра дилако,бе зна пора , каодасеиг рас а

припове стикој уна из устиз гова ра , ос тављај ућичит аоцуј аснупре дст а
-
вуоме с ној, време нс којиг еог ра фс којодре дницидо г
ађа њарадњеоко-
јојговори. От удај ење говапе с ничкас лик ачист а, безз ата
мње ња, одго-
нетањаиз а новет ања . Ств ари, дог ађаји, ак терии с тањасус т
ва рни.
Има јус војеиме , наме ну,з вуча њеиз наче ње. Де осупе сничкеуобра зи-
љепе сникаРаонићаика от аквес лужес врси, чинеубе љивес егме нте
великекомпоз иционецелине, шт оуукупнојорг аниз а
цијипе сничк ог
делаимај ус војепос ебноме стоиодређе нуна ме ну.
Ст ихј еслободан,урбан, ј е днос тав аниобичносенеримуј е ,али
тименег убинамуз ика лнос тиие уфоничност и. Пе сникњимеможеда
кажес веуј еднојне формалнојинео ба вез нојлиниј ијезичкогилек сич-
когз вуча ња ,т а
кошт оћенек епосе бност инаг лас итина чиномискус ног
певача,припове дачаина раторалирског :

„Звоњавајеругањев ремену
Авријемеиг расаживот омоних
Шт ораскрсницеријешилиниј есу
Теостаједастануиодг онетај
у
Какодапре дпаметнеиз ађу
Каднилудераз умјетинемог у“...
НАРАСКРШЋУЛУДЕНБУРГА, с
тр.83

ЗоранРаонићс падауонуг рупупе сникакојис еупорнона мећу

животним темама, филоз офијом жив ота, умешностижив љењаует но
тра
дициј иис а
време нојдуше вности, скорој е
вићкојсублимацији, ет
ич-
кимкоре лат
ивимаинов импра вилимаиг аранакој ејош нисмос викли
акојиузимајуданакна шенеодлучнос тиира внодушност и.

„Кадс упопунашекрв иивјере

Казали: ’
Дајпоперуку’
Утопље никјепружионије
Јерјезнаосамоз наче
ње
Ријечи:– Напопе,на–

111
Књиже
внипре
гле
д4

Та
квајенавиканаша
Итакобарпричакаже“...
НЕДОДИРИИНЕДОДЕРИ, с
тр.70

Изтогугла, с
ат ога с
пе кта, ус
пеојеприближит инамиожив о-
творит
иједноукорењенопона ша њена шегна циона, срединеиоколине
шт ожуриканечемуне поз натомеадај ош нијеовлада лаоснов
нимна -
челимасвојет
радициј е, корела цијеивла с
тит едефинициј епостој
ања.
ОтудаЗоранунав еденојпес ми, лаконскизакључује:

„Ас вејепочелодавно
Јако,ја
кодав но
Ка дасетопилаљудскост
Ика дс ениконенађе
Дај
ојпружируку“...

Одант радицијиупра поче т куствари, смис лупос тој

ањав атре
,
Раонић, попутМиљковићаидруг ихвеликихпе сникас аслове нском
вока циј ом, нијеодолеоовомдре в
номиз азову.
Причаова триимас ваепс касвојстваулирс ком духу. Зоран
песничкус ликуг радист ој
ећомре чиупра зничномруху. Ана темишеј е
ит от емише , штујеив реднује, дајејојв ажнос тиу ва
жа вајеонолико,
коликој емоћнање говамет афора , играпоређе ња, придеваис тилских
фиг ура ...

„Неда јдас еугасив ат

ра
Којупраоциу оквирише
Наче лууз орноглик а
Сопственижа рра з
грћи
Уис криранесу зесвој
е
Ватрес вогз а
хукталогбила
Распириус опственидах“...
ЗАВЈ
ЕТ, с
тр.180

Иначе, ват
ре нециклусеима лисмоприликеишчит а
ватиура ни-
јимЗорановимпе сничкимкњиг а
маисв акипутсуималедовољнос на-
гедаимпрес ионирајучитаоцас војом зре
линоми„те жином“ поруке
кој
усус обомнос иле.

112
 Окњиг
ама

„Окопј есме“, одис тинскиј евре днаива жналирс кат воре вина
песникаЗоранаРа онића , довољноновадасемораишчит ав ат и, дов ољ-
ноз нанадасетре бапошт ова тиаопет , сретнообједиње наизне колико
целинадапредс тављаодлича низ борпр иређивачаииз да вача .
Зоран Раонићниј ене позна тпе сникнашироким прост орима
српскогг оворногподру чја . На про тив, награ ђив
анјеипре вође нане ке
њег ов
епе смеживеулирскимпре двечерј имаила ганоу лаз еубе смрт-
ност.Нев идимраз лог адаова , нов а,изабра напоезијанебудеме ђуна -
грађенимаиме ђула уреа тима ,г деј еодув екиприпа да ла.

113
Књиже
внипре
гле
д4

Bojan Bogdanović

GRANIČNICI

(Seida Beganović
: Granič
nici, „Akademski peč
at“, Skopje,
2009)
U praznini koju su bogovi ostavili za sobom
Euridika je bar imala š
ansu...

U najnovijoj knjizi stihova, poetesa Seida Beganovićobjavljuje svoje

životno, estetsko i iznad svega (po)etič ko vjeruju. Objavljuje ga mjerom
svoje erudicije situiranom, samo naizgled jednostavnom jezič kom struktu-
rom, i uz istovremeni miks nostalgičnim, klasič nim pristupom stihu i mo-
dernim mehanizmima tekuć e poetske svakodnevice. Njezin vers, uprkos po-
menutom, nostalgič nom elementu, izuzetno je prospektivan, dakle optimisti-
čan, zagledan u moguć a otajstva na horizontu one vječne božanske egzisten-
cije ž ene – magna matere i žene – gorgone, iz č ije krvi je rođen najrjeđi cr-
veni koral poezije. Pjesnikinja destruira u sebi magnu mater, da bi ženski
princip ovaplotila u životinji/biljci versa, preko arhajskog, kroz suš tinski
različ ito promiš ljanje datih i onih drugih mogućnosti.
Psihoterapeut, Vladeta Jerotić , kaž
e da je neuroza dobra prilika za sa-
zrijevanje. U analognom smislu, ko neurozu shvati kao izazov, kod sebe
mož e probuditi „volju, č ak ljubav za smisao“. (Neka mi oprosti magna ma-
ter, čija je sveta materija satkana od tkiva neuroze):

...I tamo dalje, neuredno nabacani negativi,

„Emocije izvan dosega bilo kakve sistematizacije“,
nerazvijene sličice kojih se plašim,
koje treba srediti.
Sa emocijama treba oprezno postupati
pravilnim ili nepravilnim, bez obzira,
treba biti pažljiv kao sa glagolima
u slavenskim jezicima

114
 Окњиг
ама

I u tematskom i u formalnom nivou ova poezija je konzistentna, stal-

no i stabilno (uprkos snažnoj centripetalnoj tež nji sopstvu) panteistič ki
usmjerena ljubav prema svakodnevnom, prozaičnom. Poetski instrumentari-
jum kojim je građena kuć a uspomena, ž elja i čež
nje, brevijara svakog senzi-
tivno ž enskog stvora, sveden je na minimum. Otuda i ona semantič ka eterič -
nost, neizbjež no smješ tena među velovima Salome, tog ovješ talog sinonima
neizbježne lakoć e podnoš enja, većpomenutog, ž enskog principa, koji svaki
dobar poeta musculos (kriš om) posjeduje u ogromnoj mjeri.
Ovo je rečeno zbog onih, koji prijekim okom gledaju na svaku mo-
guć nost pominjanja (ili, ne daj bož e, postojanja) ž enskog pisma.
Nadalje, č italac svjedoč i snažnom subjekatskom iskazu individue u
kojoj ima ljubavi za sve, po onoj poznatoj humanistič koj premisi da čovjek
nije bić e za sebe, većbić e za drugog. Na motivsko-tematskom planu, svoju
neprestanu žeđi potragu za ljepotom pjesnikinja postiž e stihovima neš tedi-
mice premrež enim metaforama, kroz koje „progovaraju intimni, sasvim in-
timni uvidi i fascinacije, teš ko dokuč ivi za one koji ne znaju pjesnika i nje-
govu svakodnevicu“. Kao svaki pravi istraž ivačona ponire, koliko u svoj
duhovni, toliko i za nju niš ta manje nepoznat i opsesivan, fizič ki domen, ko-
risteći onu „arhaič nu formulu koegzistencije ž ensko-muš kih atributa, u bo-
žanskom jedinstvu ili u savrš enom č oveku“. Uz č udesno lijepu imaginaciju,
kojom je oplemenila/retuš irala svoju erudiciju, njena svakodnevna iskustva
postaju univerzalna. Mnogo je, u ovoj nevelikoj poetskoj zbirci, utroš enih
riječi i tople emocije, na č emu i leži predmetnost njene poezije. Igra smrti i
erosa postaje kompleksna i samo eukolijski pogled pomaž e subjektu da se
potpuno ne izgubi u objektivnom realitetu, koji nemilosrdno zatrpava svo-
jom besmislenoš ću.
Stih, dakle, jeste zatoč nik ove pjesnikinje i njen sve snaž niji realitet,
kao jedna od moguć ih/željenih polifonijskih stvarnosti. Emotivno-kognitiv-
nu spoznaju, ne da je moguć e (Seidina je preporuka), nego je nuž no potraž iti
na mjestima kakva je planina Rila u Bugarskoj, utoč ište gnoze, zavičaj Orfe-
jev, mjesto gdje je sv. Luka liječ io stihovima...i gdje je „Euridika bar imala
šansu“. Konač no, duhovni preobraž aj se i deš ava na planini Tabor.

...Rila, Kropotkinovo prisustvo u Sibiru, voda u tekiji,

kapljica sunca na sredini č ela,
Aristotelova kategorija velič ine, stol veliki, od čamovine,
neko drugi potpuno gol na čistini, narastajuć e bezumlje,
strop, da nije ravan i š est hiljada jezika, od kojih ni jedan
nije savrš en.... svemu tome srce je granič nik!
– rekla je Seida.

115
Књиже
внипре
гле
д4

Prisustvo ovih, ovlašnabač enih knjiž evno-filozofsko-poetskih refe-

renci, odvlač e recipijenta na mjesta toliko fantastič no-prozaič na (svako-
dnevna), da se veću toku č itanja, oči same počinju š iriti u potrazi za svako-
dnevno previđanom ljepotom.
Ti, kao i svi drugi pojmovi i mjesta na š aru zemaljskom, dovoljno su
dobri da se, prvo pjesnikinja a onda i č italac, zamisle nad sveukupnoš ću
svoje egzistencije, nad svojom ž enskom, ljudskom i umjetnič kom ostvare-
noš ću. Sopstvo postavlja pitanje na koje nema odgovora, a ako ga i nađeš–
vlastita glava je nagrada. Srce ti neće trebati. Ergo, ne traž i – jer bi se mogao
nać i!
Dakle, poetski subjekt je ekspresionistič ki fokusiran na svoj emotivni
i socio-psihološ ki status. A opet, ako je osnovna intencija ekspresionizma
intuitivna moguć nost dosezanja Apsoluta i tež nja bića da sebe saopš ti dru-
gom, onda je ova poetika primjer uspješ ne sinteze duhovnosti i njoj nemi-
novno pripadajuće tjelesnosti, odnosno, „nervnog“ i „impulsivnog“, izraza
koje je uveo Rastko Petrović, govoreć i o snazi realističkog zapažanja. Ta
Rastkova „snaga“ ovdje se na izvjestan nač in javlja kao granič nik, sač injen
od materijala racionalnog i naglaš ene erudicije, a protiv emocije i kreativne,
zaumne mistike poetskog stvaranja. Suoč eni smo sa stihom koji ne predsta-
vlja besmislen čin nastao ritualnim udaranjem po ž icama poetskih instrume-
nata, vješ to podeš enim samo za opsjenu ionako rijetkih čitalaca. Okrepljuju-
ća svježina duboko lič nih a opet univerzalnih slika, vraća vjeru u poeziju.
Pjesnik jeste opč injen magijom riječi, ali samo toliko da im dozvoli cvjeta-
nje, diskretan miris, zvukove iz dvoriš ta, leprš av oblik, pa i mogućnost da se
oglase č ak i svjetloš ću... U ovoj poeziji pulsira sam život, izvirujuć i kroz
brojne epifanijske slike koje ga prekrivaju poput Aurore Borealis, na sjeveru
dovoljno udaljenom od srca, a opet, dovoljno blizu da bi se osjetile ledene
iglice u grudima i nebeske vatre ispod očnih kapaka.
Iz ne tako malog poetskog galimatijasa, koji vlada naš im š tokavskim
regionom, Beganovićse elegantno izvaja svojim inventivim pogledom na
svijet, što njen stvaralač ki domet čini evidentno uspješ nim i nezaobilaznim.
Poezija malih stvari, misli koje prolijeć u poput leptira, ljubavi koje su uvijek
mogle biti i neš to viš e, ideje dostatne i za veliku knjiž evnost, situiraju njezin
angažman u prostor u kome se „ne mož e mjeriti sa bogovima, ali se mož e
boriti s prazninom koju su bogovi ostavili za sobom“.
Ako paž ljivo pratimo jedva vidljive signale izuzetnog poetskog sen-
zibiliteta, nije teš ko zaključiti da naslovna pjesma Graničnik, nikako ne mo-
že biti ključza, samo naizgled, š irom otvorene dveri ove knjige:

116
 Окњиг
ама

...razlika između života i smrti je

u mekoći...
i gustini...
Život je mek,
a smrt...
gusta

S. B.

Puteno „mekan“ dionizijski princip, vođen podsvjesnim, putuje na

planinu Rilu, da bi u prostoru arhajskog, buduć i tako blizak smrti/vječ nosti,
potražio svoj lik u somnabulnom, beslovjesnom plesu derviš a, ispod gustog
neba. Okreć ući se, ti mistici okreć u svaki list u Knjizi ž ivota, a time i č itav
svijet i svaku istinu, č ija druga strana pokazuje mekan trbuh znanja premre-
žen žilicama, kroz koje kola krv i struji sam život. U stalnom kretanju, u do-
diru jednoga sa onim drugim, u nepristajanju na racionalistič ki duh moder-
nog vremena, a na uš trb odbacivanja individualnosti i vlastite dehumaniza-
cije, i poetesa se okreć e, ali svojoj lirskoj suštini, ne dozvoljavajuć i „filozo-
fiji niš tavila“ da prodre u njezin estetski i etički habitat. Obož enje svega
ljudskog skoro da je na liniji principa. Pjevanje ž ivotu poprima ekstatič nu
snagu.
Snaž no poetsko sopstvo svako malo izranja iz materije, tako da ni
pjevanjem, ni vrlo sugestivnim proznim redovima, ona ne mož e zapretati se-
be, zatoč enicu Erato, samu među drugima koji, po Sartru, „možda jesu a
mož da i nisu Pakao...“. Šarolikim manifestacijama životnim, poetesa pristu-
pa plaho kao srna, zač uđena ali neuplaš ena, š irom otvorenih očiju, srca
otvorenog za svaku ljubav. Jer sve je puno značenja, č ije poimanje ovisi o
spremnosti č ula za novo viđenje svakodnevne perspektive, „osakać ene“ sli-
jepom mrljom skoro ritualno patetič ne svakodnevice. Posveć enom i rado-
znalom oku ovom knjigom se, u svojoj najsnaž nijoj potenciji, otkrivaju tajni
životi stvari „i na nebu i na zemlji...“

117
Књиже
внипре
гле
д4

Zlatko Pangarić

LETIM U VIDU MENE

(NatalijаŽ. Živković: U aorti mog srca. „Centar za djelatnosti

kulture Vojislav Bulatović– Strunjo“, Bijelo Polje, 2010)

Knjiga pesama Natalije Ž. Živković(1982) „U aorti mog srca“ sadrž i

trideset pet pesama raspoređenih u pet poetskih celina. Rukopis knjige je
dobio nagradu „Risto Ratković– za mlade autore“ (2009, Bijelo Polje), i to
je za mene, koji sam č itao i znao nekoliko njenih pesama, bila lepa vest, č ak
olakš anje. Zaš to? Knjiga kao celina popunila je utiske, zapravo, mislim da
su pesme dobile „celinu“ koja teš ko da se mož e sagledati/nazreti iz pojedi-
nač nih pesama. Kada sam pre nekoliko godina prvi put č itao pesme, nisam
nalazio „ključ“ za Natalijinu poeziju, a opet bilo je u njima „neš to“.
Svojevremeno, na stranicama sajta Prozaonline, pisao sam (kao ko-
mentar pesama) da je karakteristika njene poezije jedan „nemaran odnos
prema jeziku“! Ostajem i dalje kod te ocene. Jednostavno ne nalazim pri-
kladniju reč . Recenzentkinja, Nađa MilkovićĆuruvija, kaž e „naizgled naiv-
no i mangupski nekonvencionalno“. Može i tako da se kaže. Mož emo posta-
viti i paralele prema poeziji za decu, paralelu prema Duš ku Radović u, npr.
Ali, to je površ an uvid. Ne piš e Natalija pesme kao š to su „Straš an lav“ ili:
„Jedna Jelena iz V Beogradske / najzad je naš la dečka. Pitala ga je: Ko si ti?
A on joj je lepo rekao: Ja sam tvoj deč ko.“, itd. Živkovićeva peva: „Zaš to su
ti ruke i noge / zalepljene za zid?“ (Udah), ili: „U š umi Panjskoga Kož a/
sretoh Jež inog Jež a“ (Čudo), ili: „Poznajem jednu osobu / Uvek je postavim
pored saksije / da joj u saksiji ne bude neudobno“ (Cvetna peripetija), ili:
„Zdravlje je u rečima / koje se otrž u s mojih usana“, ili: „Na primer, Neko
Nepoznat veseli se sa „decama“ iza / predalekih prozora...“ (Udah III), itd.
Nije to ono Duš kovo „neć em“.
Živković eva peva na svoj dečiji nač in (lagodan, nemaran), ali ne pe-
va o deč ijim temama niti je perspektiva knjige deč ija, naivna, naprotiv. Da-

118
 Окњиг
ама

kle, to nije poezija za decu – i zbog toga se ne može povući paralela prema
Duš ku Radović u.
U knjizi postoji ona presedna „količina“ dobrih stihova, lepih, dubo-
kih i misaonih, koji daju/funkcioniš u kao „celina“ ili ključza razumevanje i
prihvatanje pesama kao š to je npr. prva pesma „Udah“, „Literarna mjačka“,
i jošneke.
Čitajući ove „neprecizne“ („leprš ave“ – kaž e recenzetkinja) stihove,
deš ava se čudo ili malo otkrić e gotovo u svakoj pesmi. Novi/neobič no svež i
uvidi, raspoloženja, slike, duboke i uspele misli. U pesmi „Udah“: „A ja se
oseć am ispunjeno / kao da govorim reč i / pune vazduha / kao da recitujem
vrlo važnu pesmu“. U pesmi „Udah II“: „Ova č ovečica blesava je. Ne vidi:
Svet je u strukturama. Misli: onakav je kakvim ga ugleda odojče kad krikne,
udahne vazduh.“ Pesma „Pisci jure č itaoce“ jeste pravo malo ironič no-dirlji-
vo remek delo, kao i Pesme „Iza“ ili „Vojna omaš ka“.
Pesme „Čudo“ ili „Španci“ ili „Zaš to mi ruš išSneš ka“ mogu se
uslovno svrstati u dečije, ali ponovo na Natalijin način – i mislim da je to
prava poezija za decu (kao da ih je dete napisalo) – a sa druge strane imaju i
zrelost koja se nije pokazala u metrici, rimi itd. nego se radi o nekom oseć a-
ju, o sitnim naznakama, izboru reč i, itd.
„Pesma o meni“ jeste nesumljivo najbolja pesma u zbirci, a ujedno
nosi u sebi sve š to smo primetili o stilu i sadržaju poezije Natalije Ž. Živko-
vić . Karakteristič na je strofa:

„Ponekad
Letim u vidu mene nad gradom
I gledam kroz prozore“

U pesmi „Udah III“ pesnikinja je odlič no ispevala svoju (mladenač

-
ku) vlastitu poziciju, valjda, a tu je valjda i spona prema „nastavku“, prema
knjigama koje će Natalija Ž. Živkovićtek napisati. Ne mogu da se setim bo-
ljih stihova na tu temu.

„Kartu moju na sto:

– nisam jošstigla da
crvljam u zatvoru.
– nisam jošstigla
da kockarka budem.
– nisam stigla
da budem sviračorgulja.
– nisam stigla

119
Књиже
внипре
гле
д4

da bez noge budem.

– nisam stigla da imam osmoro dece ili
jedno.
– nisam stigla da budem
„neka Todora“.
Na primer.
eš
Druge stvari dobre i loš to stigle me
odsmejah il otplakah
što jače.“

120
 Окњиг
ама

Luka Čuljak

LUTALICA I LOPOV NA PUTU ZA MEXICO

(Mehmed Begić
: Savršen metak u stomak. „Naklada Mlinarec &
Plavić”, Zagreb, 2010)

Meš a Begićrođen je 1977. godine u Čapljini, a uz Čapljinu najčeš će

ga se povezuje sa Mostarom, Sarajevom, Splitom, Bresciom i Barcelonom.
Meš u, ustvari, ne treba odvajati od bilo kojega grada i bilo kakvog puta jer
je satkan od toga i š avove mu mož ete primijetit svuda po tijelu. U svoju
obranu rekao bih da ovaj prikaz za mene nije jednostavan zadatak i dugo
sam ga odgađao, ali ga radim sa zadovoljstvom jer osjeć aje koje sam imao
poslije prvog čitanja Mesara i osjećaje koje imam danas uvelike su se pro-
mijenili, kako zbog č injenice da su od prvog č itanja prošle dvije godine i u
te dvije godine Mesara sam nosio u dž epu na svako putovanje koje je trajalo
više od sat vremena, ali ujedno i zbog činjenice da sam mnoge stvari nauč io
bašuz njega. Zbog toga prikaz neć u pokuš avati napisati objektivno, š to je
ujedno i besmisleno, naprotiv, možda ću najviš e reći o sebi, a to ću svakako
pokuš ati izbjeć i, ali sigurno neće biti samo prikaz knjige Savrš en metak u
stomak, š to bi trebao biti moj osnovni zadatak, jer je Mehmed pored Metka
izdao tri zajedničke i dvije samostalne zbirke poezije, uredio deset brojeva
književnog č asopisa Kolaps, nikada niš ta nije svirao iako bi rado imao bend,
a ranije je sudjelovao u neč emu sličnom gdje mu je poezija uglazbljena od
strane francuskog jazz sastava – „Kerkennah“.
Meš ine tragedije nisu velike!
Čudne li reč enice. Tragedija da nije velika – i postoji li uopće takva?!
Ali su njegove tragedije česte, preč este. Alen Voloder napisao je u svom ne-
dovrš enom romanu, Meš a bi trebao bolovati od tuberkuloze, tako bi dok re-
cituje svoje pjesme, mogao kaš ljati krv u bijelu maramicu. Trebao bi nositi
dugi crni izlizani kaput i bijeli š al oko vrata. Trebao bi biti zaljubljen u kur-
vu i ne imati dovoljno para da joj plati. Trebao bi biti alkoholič ar sa ora-

121
Књиже
внипре
гле
д4

hom umjesto jetre. Nekim čudom – sve je promaš io, za Meš u je dobro što su
ga sve te stvari zaobiš le, a za nas je lošeš to Alen nije završ io svoj roman.
Moje urote su neoborive Ubij me ako morašMoje utvare su nezami-
slive Spasi se ako mož eš. Meš a je nalik Dylanovom Mr. Jonesu za kojega je
i Lennon rekao da posjeduje samoubilačku narav, Begićje u crni okvir sta-
vio da je knjiga ustvari balada o mrš avom čovjeku ili bar nezamarivo pogla-
vlje jer Ovo je presuda Ovdje nade viš e nema Ovo je ono posljednje nakon
č ega niš ta ne ostaje.
Jošjednom nam je dao sebe okrnjenog, isječenog i pojedenog ali
ipak ostao misteriozan i ezoteričan. Meš a nas kroz zbirku vodi kroz svoje
ulice, ćorsokake, podzemne labirinte i zatim baca u zrak kako bi panoramski
sagledali sve š to nam je većpokazao. Sam se spustio do mora, a valovi su
bili jaki za tako ugodan dan, bacio sve fotografije dok ih voda nije progutala
i rekao So long, Babe, i tako nekoliko puta. Moje glupavo srce jošuvijek po-
kuš ava da obgrli čitav svijet tvojim rukama.
Šta ako jednom s Keruacom, Lhasom, Presleyom, Miljković em i Ba-
kerom izađe iz kafane, tamo nekad poslije pola noć i, i prepriča im kako smo
naviknuti na faš iste kao na telefon koji svakodnevno zvoni, i š ta ako oni za-
uzmu Berlin?! Šta ako im spomene fotografije koje smo pocijepali ili pisma
na koja nismo odgovorili?! Kako odgovoriti na izblijedjela sjećanja na aero-
drome, gradove, mostove, luke, ples i alkohol ili ako im spomene one har-
monike š to su doplutale na obalu mora a ti nikome o tome nisi rekao?! Ne-
mojte mu ni odgovoriti. Nego krenite. I on je. Davno. I jednostavno napisao,
Bez obzira gdje odlazimo, š ta nas tjera, ko nas čeka, bez obzira č emu se mo-
ramo vratiti, putovanja su uvijek dobra. Ali ne zaboravite ponijeti ljubav i
muziku. Putujte Amerikom sa istoka prema zapadu, ponovite to nekoliko
puta jer kako kaže Lucić , Taj put je i beat i bit. Požurite jer tuđe riječ i po-
krenuti ć e revolucije i mahom ć e vas odnijeti zastave i zbog toga početi ć ete
zaboravljati.
Teš ko je reć iuš ta je sve Meš a zaljubljen, ali je izvjesno da je nepo-
pravljiv u svim svojim ljubavima, simple as that, a njegove ljubavi otkriva
nam Metak od prve do posljednje korice. Bez tuge se okreni prema prozoru i
poljubi daljinu Za tebe ću več eras doznati koliko koraka ima do bestraga.
Zbog toga se vrać am i ovoj zbirci jer se uvijek nadam da ću pronaći jošjed-
nu pjesmu sa odgovorom koliko koraka ima do bestraga. Poč eo sam da bro-
jim bez spomena na Cohena, a na vama je da zaključ ite zašto Lopov.
Begićje na putu za Mexico, mi smo sljedeć i.
Meš ine tragedije nisu velike, baškao ni ž ileti?!

122
 Окњиг
ама

Branislava Dž
igurski

MARGINALNA POEZIJA KAO

REMINISCENCIJA NA STVARANJE

(Slavica Majin: Kako zaustavili vreme. „Banatski kulturni

centar“, Novo Miloš evo, 2009)

Interesantno je koliko pojedini ljudi istrajavaju u ž elji da im jezik na-

đe oblik, a misli se oforme do mogućeg smisla. Čovek koji decenijama gradi
neki svoj stvaralački svet, bez razmiš ljanja o tome koliko je takav svet stva-
ran i vredan nečije pažnje, svakako zasluž uje da bude spomenut nekada, ne-
gde. Izuzetni ljudi su oni koji veruju u svoju moćstvaranja i koji uživaju u
tome, poš tujući sam proces kreacije. Ako ne stvara pod bilo kojim izgovo-
rom, č ovek ostaje zarobljen u svetu, na margini sopstvene egzistencije koja
se ne ž ivi u potpunosti. I takav je osuđen na propast. I to svojim izborom.
Iako je poč ela da stvara u ranoj mladosti, sve do danas Slavica Majin
(1950) kontinuirano donosi nove pesme. Nebitno je kakva joj je poetika, jer
poetikаnije presudna u lič nom doživljaju sveta. Hoć u da kažem da je, pone-
kad, bitan i sam doživljaj i trenuci stvaranja, a ne pripadniš tvo nekoj š koli,
pravcu ili poetici.
Prva misao koja mi se nametnula, kada sam odlučila da piš em o ne-
poznatom, marginalnom, provincijskom pesniku, bez trunke autoriteta, bila
je u vezi sa izazovom koji se nameć e u takvom poduhvatu. Nije li izazov u
malome pronać i trenutak trajnog? Ili prosto pozitivnog? I nije li ž ivot pro-
vincijskog pesnika koji istrajava u svom stvaralaš tvu, pravi primer poš tova-
nja poezije, ili umetnosti uopš te? Jer ti ljudi č
itaju poeziju i pišu bukvalno iz
ljubavi prema stvaranju i umetnosti. Bez koristoljublja. Naivno.
Naslov najnovije zbirke Slavice Majin, „Kako zaustaviti vreme“, su-
geriš e nam dva pravca njegovog tumač enja: prvi nosi pitanje – kako zausta-
viti vreme? Drugi bi mogao da ukazuje na to da se u knjizi nalaze razmiš lja-

123
Књиже
внипре
гле
д4

nja i neki od odgovora na samo pitanje – č italac će č itajući stihove otkriti

nač in kako zaustaviti vreme.
Iako ne znamo š ta je bila namera autora, sigurno je da je, paradoksal-
no, samim obelodanjivanjem stihova, vreme zaustavljeno. U toj š ačici stiho-
va, krije se jedno trajanje bez kraja. Jer, stvorivš i delo, čovek je produž io se-
be u večnost. Podsvesno je i sama autorka morala imati na umu tu misao.
Poezija Majinove je lič na i, u osnovi, lutalač ka poezija koja traži od-
govore na mnoga pitanja prolaznosti, vremena, ljubavi, stvaranja... Ona se
tiče doživljaja, bez naroč ite dubine kontemplacije, i predstavlja rezultat raz-
miš ljanja o temama koje pesnikinju vode kroz poetsku egzistenciju. Pesme
su ispovednog karaktera, kratkog daha, i donose nam emocije i razmiš ljanja
lirskog subjekta kroz vreme koje je ostalo iza. Za njih su karakteristič ni sta-
tičnost stihova, leksika u kojoj dominiraju imenice i pridevi. Misli se ređaju
jedna za drugom, i tako u beskraj. Ovakav odnos prema svetu, ispoljava se i
u formalnom smislu: stih je slobodan, a poetski iskazi, sem u retkim sluč aje-
vima, nisu omeđeni interpunkcijom. Statičnost slike sugeriš e mir i tiš inu,
bez pokreta, a u nagoveš taju da iza te slike treperi i buja ž ivot, i rađa se neki
novi svet.
Koraci, kamen, zvezde, Sunce, ruke, povratak – dominantni su moti-
vi u poetskom jeziku Majinove. Oni se ponavljaju u mnogim stihovima, a
kao metafore, označavaju glavne preokupacije pesnikinje: prolaznost, več -
nost, ljubav, beskraj. Stilistič ki, Majinova se kreće u tom utvrđenom krugu
svojih metafora, ali ponegde blesne sinestezija poput „š apat plavi“, ili „zele-
ni mirisi“; ili jedan kontrastno reč iti neologizam: „nisputica“ (nasuprot
stranputici) ili „smerokaz“ (izveden analogijom na putokaz).
Formalno, zbirka je podeljena u tri ciklusa: „Dani“, „Koraci“, „Oko
kruga magla“.
Međutim, u sva tri ciklusa otkriva nam se opsednutost pesnikinje
istim temama. To su prostor, koji teži da se proš iri u beskraj, i vreme zauvek
okrenuto večnosti („Beskraj“, „Očima ć emo upiti zvezde“, „Obmana“, „Su-
kob u meni“, „U raskoraku“). Pesnik je zarobljen u traženju puta beskraja i
več nosti, a u doticaju ovih, javlja se i motiv povratka („Vratić u se“).
Zapitanost nad vremenom i prostorom, kao i lutalačko, varljivo traž e-
nje odgovora koji ne postoji, dovodi do razmiš ljanja o sopstvenoj egzisten-
ciji, i nagoveš taja da put kojim se ide, neretko vodi u ludilo („Koraci“).

Šta će mi putevi
Kad su mi koraci prazni.
Prevare ponekad noć i
Pa se zaluta,

124
 Окњиг
ама

Onda je raskorak
Od samoć e već
i.
I onda opet
Prazno odzvanja
Putem dok se ide.
Treba li tada
Skrenuti s puta,
Il’ koračajući
Skrenuti s uma?

I ljubav, kao drugi tematski krug, iako na momente nagonska, ostaje

u službi glavne teme pesnikinje. Ona, u doticaju sa vremenom, otkriva se
kao borba sa prolaznoš ću i potencijalno uskrsnuć e mladosti, a uvek kao po-
treba za sigurnoš ć
u, i utoč ištem. Stihovi ljubavne tematike, najčeš će pred-
stavljaju lik muš karca, lelujavog i nestvarnog, koji je uvek na nekom nesi-
gurnom putu ljubavi ili zaljubljenosti. On pesnikinju č as uzdiže u visine, čas
je baca na zemlju, na taj nač in poigravajuć i se. Međutim, iza tog poigrava-
nja ostaje prkos i vera u intimistič ku pobedu one koja je izigrana („On“).
Treći tematski krug, otkriva nam se kao autopoetič ki diskurs, kao
preispitivanje pesnikinje š ta je to što radi, ima li stvaranje smisla, i koje su
prave reči. U ovim pesmama nailazimo i na obrač un stvaraoca sa publikom
(„Otplovili su moji beli jedrenjaci“). Zapitanost da li je na pravom putu
stvaranja prisutna je kao dijalog sa samom sobom. Strah od potencijalnog
posrnuća sa staze stvaranja na kojoj se nalazi kamen, kao simbol neukrotive
več nosti, koje pesnikinja uzalud želi da se domogne, javlja se kao dominant-
no oseć anje u pesmi „Dan iza kamena“.
Slabost pesnika nad stvaralač kim činom ogleda se u lutanjima, u tra-
ženju odgovora koja je prava reč, približ avajuć i se nekom suludom hipnotič -
kom, nadrealistič kom stanju u kome čovek postaje ludak nemoć an da iskori-
sti vreme i pronađe reč , pa tako sluđen ostaje nedoreč en („Karikatura“).
Oči zatvara
Da trave uć uti

U ustima azbuka
Reči ne može da složi.

Zubima kida
Dan po dan
Nekog davno
Prelistanog kalendara

125
Књиже
внипре
гле
д4

A cela mu glava
Puna crnog klijanja.

Svesna nemogućnosti pronalaska pravog izraza, ali spremna na traž e-

nje, makar se ono sastojalo u lutanju, Majinova ovom zbirkom ostavlja pe-
čat jednom vremenu, jednom ž ivotu.
Jednostavno neki ljudi ne mogu bez onoga š to ih vodi, š to im daje
snagu da isprate jošjedan dan. Jedna od mnogih je i Slavica.
Zbirke poezije se objavljuju i objavljivać
e se. Pitanje je samo kako.
Naravno da hiperprodukcija poetskih ostvarenja ne mora da znač i i nemi-
novnost kvaliteta (š to bi neko rekao: nikada više pesnika i manje poezije).
Međutim, u ovom osvrtu na jedan tragalački i stvaralač ki život nisam želela
da vidim mane. Da ponovim: i malom, nepoznatom i skrajnutom, ponekad
treba pružiti šansu da bude makar na trenutak, vidljivo u masi „dž inova“,
kakvi se javljaju na poetskoj sceni današnje knjiž
evnosti.

126
 Окњиг
ама

Мил
ова
нВр
жина

САТИРИЧНЕ ОПОМЕНЕ

(Ра
див
ојеРа
леДа
мјанов
ић:Ј ахањенати
гру
.„Ал
ма“
,
Бео
град, 2010)

Оа фориз мимаРа див ој аДа мјанов ићапис аос амираниј е. Се ћам

седај ерук описње говекњиг е„ Стида к“бионе ков ременамомс толу,
идас амг аишчита ва о.Билој етообос траноупоз на ва ње ;ј ас амодг оне -
таота јнење говихпорука , аонј енес трпљив оче ка ошт аћуј ат упрона-
ћи...
Аутојкњиз и,з аписа ос амсле де ће:„Са тиром, ка ошт ос ез на , не
мог удас ебав ељудиина родикој ис уост ва рилис нове , ис ачув алиј а-
ву.Зат ос ат ираиј ест едуг опут ова њеунос талг ију, инос та лг ичнодола -
же њесе би, с ариз икомдаче с топрона ђе т енатимв рат има– промењену
бра ву... Једа нодмома какој иј еода бра опу тдас ешт ома њере ченица
кажес вешт омуј енадушиј еиРа леДа мј ановић. Њег овс атиричарс ки
нервј ене обуз данинеук ротив, чинис едаприе кс плоз ијиу хваће ног
мис а онога псурдадуг отиња ...“
Билој ет опрепе тна ес такг одина.
Одт а да,с амој ев ремеле тело... Мис мо, ут омис т омна ше мвре -
мену,тиња лииг оре ли, пада лиипосрт али, по куша ва лидас едоз овемо
паме ти, а ли– к аоданисмоима лидоме т
а. Илинамј ег ла сбиосла б,
илина мј епа метот ишла(побе гла!) такодале ко,дај ојв ишеиниј еби-
лодонашихг ласов аиг ла сића . Аик редитај епонес тај ало...
А нас рпскојса тиричнојсце низ ат ов ремеа фирмиса лис ус е
ауторикој ис уунекимновимце нтримаоз биљнора дили, к ат ка дупор-
нијеиис т ра јниј е, ис воједоме т
епрове ра ва лиуБеог раду, а лииули-
стовимаича сопис имаширом Србиј е. НовиСад, Ужице , Сме де рев о,
Круше ва ц, Бор,са мос уне киодприме ра .
Доов еновекњиг еа фориз ама„Ј а ха њенат иг ру“а ут орс еба вио
пос веобичним, ат акодра гоце нимст варима : пис аој епое зиј у,књижев -

127
Књиже
внипре
гле
д4

нукрит ику,анг а жов аос енауре дничкимиа нт олог ијс кимпослов има,а
тренираој еиуха икупоез иј ииз а мка мака рика туре... Томуј еоштри-
лок рит ериј уме , да ва ломуне опходнумирноћуиширинууот крив ању
пое тскихиса тирича рскихнас ла г аонедра г оце неру дез ако јомс вими
тра гамо.
И, в ећнапрвочита ње , можес ез а па з итидај ес в
етобилодобро
смишље но, ј ерс урез улт ативидљиви. Однашест ва рност и, пре бог ате
апсурдимаиподела ма , дог ађа њимаиодг ађа њима , околишењимаибр-
зопле тост има , па дов имаиот клиз а ва њима ,с а плит ањимаис умњиче њи-
мас вакеврс т е, Да мј ановићс мелоиве штокомпонуј екњиг уса тирич-
нихопоме на. А т еопоме не, з апа жљивогчит аоца , има ј
уиадре суи
прима оца , ба ш ка оштоимај уипошиља оца . Сликес ме њуј уј еднадру-
гу, брз иномс ат иричнемис ли, ка одаже ледаштопребудууруче не , ка-
кобис емог лоделов ат и.
Али, болес тодкој емиболуј емо,икој ајена шана ционалнаос о-
бинај е– ка шњење . Гдег одсмокре нули, с вудас моз ака с
нили. Та кои
упоз оре њакој ас тижуодс ат ирича ра ,с тижуурукеонихк ојиодлучуј у
она ше мвреме нуделов ања.Ањимас енежури,лепоимј енаме ст има
кој анез а с лужуј у, ирадиј ебиј ош кој ис атне чињењадоче ка лит уг де
су,мождаћесене шт оде сит ис амоодс е бе... Афориз а мСил аз аксав ла-
стинебибиоопасан, данеподраз у ме в ас илаз акународ, с амопотв р-
ђуј едаса т ирича рј ас нов идиис а жимаот порис тра хсл уганародакој и
су,ка о,з апромене , алидасеонинемењај у.
А на род, каонарод. Не винилак ове ран, на ив аниода нс ва кој
влас ти, трпил и, тр пи. Отуда , када ут орнапише : Св из најудасмоне ви-
ни.Затоинав аљуј у !, покуша ват омис томна родудаотв ориочииука -
жеба рнас тра мпут ицеићорс ок акет обожњемоћи, накој имаћене ки
маниј а ципокушат идамуодуз мунев иност .
Афориз миРа дивој аДа мја нов ића , са бра ниуов оj књиз и, до па-
шћесеонимакој ице неошт рину , храброс типрав овре ме ностпишчев ог
каз ивања . А онј е, ут оне масу мње , овомкњиг омсв ојихмис лиис пу-
ниоис тинскоу ме тничк оз а вешт а ње : ре ка ој е!
Јер,прос торе че но,ниј евишемог аодаћут и.

128
 Окњиг
ама

Milovan Goč
manac

MISAONE PORUKE ŽIVOTNOG ZNAČENJA

(Verica Tadić : Fluorescentni prsti – sentence. Centar za kulturu,

sport i turizam opš tine Luč ani „Dragač evo“, Guča, 2008)

Zbirka gnoma, epigrama i aforizama Verice Tadićpod naslovom

Fluorescentni prsti sač injena je od sto dva primera odabranih poslovič nih
književnih priloga, smisleno svrstanih u tri celine.
„Verica Tadić, pesnik i pripovedač , esejista i gnomastič ki mislilac,
svojom novom knjigom sentenci „Fluorescentni prsti“, nastoji da jednom
posebnom vrstom duhovne svetlosti prozrači tamnilo u onima koji nisu raz-
umeli „srmu než nosti u ljudskom glasu“, ukaž e na potrebu da imamo dva
neba: „ljudsko i bož ansko““ .
Naslov Fluorescentni prsti je dobro odabrana metafora naslonjena
značenjem na posredni smisao reč i fluorescencija č ije je pravo znač enje
svojstvo nekih tela da ispuš taju vidljivu svetlost, da svetlucaju. Osobinu flu-
orescencije iz prirode Verica Tadićmetaforič kim poredbenim smislom ve-
zuje za preneseno znač enje imenice prsti, dajuć i mu obrise bogatstva duhov-
nosti i š
irine ljudske misli koja osvetljava prostore i vreme. Naslov i nameru
zbirke gnoma objasnila je epigrafom na kraju knjige:

Reči su fluorescentni
prsti koji mogu da
dodirnu i osvetle sve
prostore i sva vremena.

Iako su pisani sažetim redovima, epigrami ove zbirke nisu u stihu.

Svi zapisi su prozni. Uokvireni su dvema latinskim izrekama na crtež ima pr-
stiju leve i desne šake, na kažiprstu, srednjem prstu i domaliću. Prva je na
poč etku: Cogito ergo sum (Mislim, dakle postojim), druga je na kraju knjige:
Dum spiro spero (Dok diš em, nadam se).

129
Књиже
внипре
гле
д4

Epigrami u zbirci, svrstani u tri celine, uokvireni su epitafnim fraza-

ma. Čitaju se kao moto za celu zbirku i za svaku celinu, a poseduju vrednost
sažetog isticanja poruke cele zbirke ili svake od tri celine. Njen prvi epigraf-
ni zapis je značenje i posveta:

Nektar než nosti

dobroljublja, iznedren
iz najsvetlijih iskrica u etru
misli, darujem najdraž im
prijateljima i svim ljudima
koji azbukom ljubavi piš u
dnevnike ž ivota.

Epigrami i gnome ove zbirke govore sadrž ajem aforizma, katkad sa-
žetog, povremeno proš irenog u sentenciozni prozni iskaz. Žanrovska odred-
nica njenih aforistič kih iskaza nije satirična. Zadrž ava se na opš tim ljudskim
odlikama koje definiš e na dva nivoa: ljudskom i božanskom. Nivo anđeoske
čistote ljudske duš e tumač i sa nivoa bož anskih sferič nih opredeljenja dana-
šnjih generacija. Naglaš ena potreba za ljudskom dobrotom je zapravo vapaj
u tmurnim vremenima raspameć ene indoktrinacije svake vrste, pri kojoj je
osnovni metod prljavo ponaš anje agresije svake vrste i bestijalnost jač ih nad
slabijima. U tim uslovima ž ivota, u kojima je svako ko je iole jači tiranin i
silnik nad slabijim, kazuje, kao uzdah ili oduš ak, aforističnu misao:
Misao je jedino carstvo koje tirani ne mogu porobiti.
Međutim, taj citat je uslovno tač an, jer belim terorom sudbinski po-
raž eni ljudi porobljeni su i batinom za misli.
Već i broj njenih gnoma poč inju uslovnim inverzijama. Osnovna nit
aforistič kog traženja dobrote u ljudima uslož njena je darovitim govorom
metafora. Time se bogati smisao osnovnih poslovičnih poruka. Kada je koja
misao rasprostrta i veš eznačna, onda je to gnoma. Zapisi ove knjige su naj-
već im brojem aforizmi, odnosno maksime i sentence, zbog poslovičnog zna-
čenja bliske gnomi.
Čistota ljudske duš e, ljubav, prijateljstvo, uzdizanje čoveka u č oveku
kao bož anski č in, suživot sa drugim ljudima u dobroti i delu, zatim meditira-
nje nad religioznim motivima – neke su od osnovnih sadržajnih postavki i
interesovanja. Iste, zatim, saž eto i ubedljivo dopunjuje naknadnim darovitim
zapaž anjem opš te istine o životu:
Život je kratak da se uzme sve, ali dovoljno dug da se neš to da.
Meditiranje nad ljudskom dobrotom i, naroč ito, nad nesebič noš ć
u,
zasniva se na istinoljublju proverenom kroz vreme:

130
 Окњиг
ама

Samo ono š to smo dali ž ivi duž e od nas.

I:
Živimo onoliko dugo koliko nas u drugima ima.
Metaforič ki ukazuje na jedinu istinu u svetu prirode: da je život kratak i
prolazan:
Život je vlat trave koja ć e, i kad odoli svim naletima vetra, jednom
biti pokoš ena.
Međutim, to ne znač i da život nije nekoristan. Sač injen od trenutaka,
život je zaloga buduć nosti, pod uslovom da je svako odnegovao i ostavio
deo sebe u njemu. Pomeranje ž ivota u san, kao i u religiozne relikvije i sim-
bole, aforizme ove zbirke nagone u transcendentne sfere izvan čulnog opa-
žanja, u sfere natprirodnog, š to i jeste osnovni diskurs znač enjskog smisla
aforizama ove zbirke.
To govori da su aforizmi, iako bliski ljudskom oseć anju svih pozitiv-
nih vrednosti ž ivota, samo naslonjeni na njihov izvor, to jest poslovice.
Uopš te uzev, gnome i aforizmi su u umetničkoj knjiž evnosti nastali na te-
melju opš tih narodnih istina iskazanih jednostavno i određeno narodnim po-
slovicama. Gnome su najpre pisane u rimovanom stihu, a danas se piš uiu
prozi. Aforizmi su rasprostranjeniji, najč ešće satirični. Danas se dosta piš u.
Smelo ukazuju na nedostatke i anomalije u ponaš anju ljudi, pa i celog dru-
štva, č itave druš tvene zajednice.
Gnomastički i aforistič ki prilozi u ovoj knjizi nemaju zrnce pakosti,
zlobe, zajedljivosti i mrž nje. Nemaju ni ironič nu satiričnu ž aoku.
Metaforič ki obelisk sunca ljubavi i traženje sreće u jednostavnosti
dobrote i vere prožimaju gotovo sve epigramske znakove proznih priloga pr-
vog ciklusa. Život sitnica, život trenutka, č arolija radosti u ž ivotu, prostran-
stvo je, a ne skuč enost i omeđenost. U tom prostoru svako ima svoj trenutak
sreć e i zadovoljstva š to je pronaš ao sebe u drugima razdelivš i se, poklanja-
jući se.
Epigramske latice drugog ciklusa okrenute su takođe ljudskom biću i
njegovim plemenitim mislima i oseć anjima. Taj siž ejni stav pesnikinja je
postavila u epigrafu koji je njen lič ni moto potonjim epigramskim sličicama.

Svetle misli su avenije

besmrtnosti. U njima se
rađa svemir najslobodoumnijih
ideja.
Jedino taj svemir ne mož e
uništiti nijedna kataklizma.
Plemenita osećanja, od kojih

131
Књиже
внипре
гле
д4

je sazdan, trajno oplemenjuju

i obnavljaju energije
duhovnih svetionika.

Tu energiju ljubavi kao „bož anski izvor“, pisac ovih epigramskih

smislenih iskaza daruje iz misli u misao, iz slič ice u sličicu, uvek darovito
blagonaklono ubedljiva. Iz toga osnovnog osećanja mere i dobrote proistič e
jednostavnost stila obogaćena jarkim metaforič kim poredbenim sažimanji-
ma. Česta je primena inverzije. To ne znač i da epigramski iskazi u kojima je
red reč i normalan nisu takođe snažni i smisleni. Osnovne ljudske ž ivotne
odlike u trenucima raspoređene odslikava produhovljeno i na prostoru du-
hovnosti, ali ih razlaže i na materijalizovane trenutke iz kojih takođe iznič u
porivi sreće i zadovoljstva. Epigramski izrazi su slož eniji ili sažeti, zasnova-
ni na elipsi. Bave se problemima ljudskih emocija metodom afirmativnih
naklonosti ka opravdanju i konstataciji. A sve š to opravdava u ljudskom ž i-
votu, to nesebič no daruje svakom oslanjajuć i se na „jezik duš e“.
Raspon imaginarnih, a uvek bliskih svakom saznanju, epigramskih
slika, š
iroka je lepeza izražena primerom:

Treptaj nebeske arije

na strunama ljudskog
tela magični je akord iz
koga se rađa svemir
muzike.

Kada tumač i apstraktni pojam znanja, povezuje njegovo pravo zna-

čenje: skup č injenica koje neko zna, poznavanje neke naučne oblasti, nauka,
znanost, veš tina, umenje, sa pojmom beskrajno dugog odseka vremena –
eonom, pojmom koriš ć enim u shvatanjima filozofa mističara. Rečeon upo-
trebljena je u množ ini. Shvata pravu vrednost znanja, tog najdragocenijeg
dara u ljudskom ž ivotu:

Znanje je najsigurnija ruka

za spašavanje beznadnog
trenutka – nesigurnog plivača
u mutnim vrtlož nim vodama
eona.

Produhovljeno postavlja epigramsku istinu smisla umetnosti i knji-

ž
evnosti:

132
 Окњиг
ама

Svrha umetnosti je obnavljanje večnosti kroz mladost trenutka.

Književnost je duhovni muzej sa mnoš tvom č arobnih kovč
ežić
a u ko-
jima se čuvaju epski i lirski dijamanti ljudskih duša.

Razmiš ljanje o umetnosti zasniva na njenoj trajnosti kao i Hipokrat u

svom prvom od č etiri stotine aforizama koliko je napisao prevashodno u
oblasti lekarstva:

Život je kratak, umetnost duga, prilika prolazna, iskustvo varljivo,

rasuđivanje teško.

Svež ina aforistič

kog izraž avanja je u njegovom svojstvu da bude lak
za pamć enje. Kada govori sentencu o aforizmu, Verica Tadićje smirenog,
jednostavnog duha, okrenuta istini. Ipak, reč ima aura, fluid, ponovo isijava
sopstvenu duhovnost ostavljajuć i jednostavnost sentence čitaocu na odgone-
tanje:

Aforizam je minijaturna skulptura uma. Kroz auru mudrosti isijava

najsuptilnije fluide.

U trećoj aforistič koj skupini apstraktni motivi iz oblasti ljudske nara-

vi, i konkretni, iz oblasti prirode, svoj sižejni presek zasnivaju na epigrafu u
čijem smislenom sadržaju dominantnu ulogu u ljudskom ž ivotu ima Biblija:

Biblija je sveti put do

hrama istine i ljubavi.
To je ono svetiliš te u kome
je ljubav prosfora ž ivota, a
znanje kandilo istine. Sve
ostale knjige su citati iz
biblijskog testamenta i
molitve za pronalaž enje
izgubljenog raja.

Njenim aforizmima ovoga ciklusa smisaono i darovito, uvek sa veli-

kom naklonoš ć u prepunom dobrotom, ljubavlju i blagodarnom i blagorod-
nom než noš ću, tumač i pojmove prirode, vaseljene, prosvetljenja, knjige, po-
ezije, ideja, neizvesnosti, laži, pravde, patnji, hrabrosti, optimizma, Hristo-
vog oreola.

133
Књиже
внипре
гле
д4

Kada aforistič ki tumači pojam Prometeja danas, istič

e znakom uzvi-
ka parodijsku igru rečima parole, i veli:

Prometeji svih zemalja, ujedinite se!

Prometeju se obrać a ne u jednini, vlastitoj imenici, veću množ ini:

Prometejima. Prometej je junak iz grčke mitologije. Spasio je č oveč anstvo
tako š to je ljudima doneo vatru ukradenu sa svetog ognjiš ta na Olimpu. Lju-
di su mogli izrađivati oruđe za rad, spremati hranu. Prometej ih je nauč io za-
natima, računanju, pisanju i č itanju. Da bi ga kaznio, Zevs je naredio da ga
uhvate i odvedu na kraj sveta. Okovan za stenu, pod munjom boga Zevsa,
sruš en je u provalije Tartara. Da bi slomio Prometejev ponos, Zevs ga je iz-
lož io novim mukama: prikovao ga je za stenu na vrhu Kavkaza da trpi letnje
ž ege i zimske mrazeve, a svakog jutra doletao je, po Zevsovoj zapovedi, ve-
liki orao da mu kljunom kljuje jetru.
Aforizam Verice Tadićje nastao prema paroli: Proleteri svih zema-
lja, ujedinite se! Ta parola je istaknuta već28. septembra 1864. godine. Me-
đunarodno udruž enje radnika, to jest Prva internacionala, ujedinilo je obes-
pravljeni proletarijat u drž avama sa liberalnim kapitalizmom. Istaknuta je
parola međunarodnog radnič kog pokreta iz koga je ponikao novi druš tveno
ekonomski sistem, komunizam. Nadiranjem trž iš
nog kapitalizma sruš eni su
komunistič ki druš tveni sistemi gotovo svuda u svetu. Proletarijat je imao
ulogu Prometeja, to jest oslobađanja č ovečanstva najsurovijih okova, a ti
okovi su izrabljivanje č oveka od strane čoveka, ropski polož aj onih koji ra-
de poš teno svoj posao, ali su pod stalnim stresom straha od nepravdi i otpu-
štanja sa posla. Taj Prometej se nije održ ao na sceni č ovečanstva. Svetom
vlada č itava lepeza dobro skovanih nepravdi i surovog podvrgavanja slabijih
i siromaš nih volji bestijalnih, osiljenih i bogatih.
Verica Tadićse i ne obrać a tom Prometeju, Prometeju radničke kla-
se, iako koristi parolu proletarijata. Ona se obrać a opš tem pojmu Prometeja,
aforistič ki mu daje snagu umnož avanja, a tako umnožen poziva na prome-
tejski stav prema svim većpominjanim pojmovima i motivima kojima je
ova zbirka aforizama bogata. Prometeji iz njenog aforizma su Prometeji
knjige, pisane reč i, poezije, ljubavi i vere, vere i nade, ljudske sreć e.
Upitna reč enica kao formativ aforizma potvrđuje njegov sadrž aj ube-
dljivije od uobič ajenog tvrđenja. Poš ast naslađivanja tuđim patnjama u naro-
du koji iznuđuje žrtvu za primer je specifič an oblik prljavog ponaš anja. Po-
sredstvom kontrastnih aluzija istaknuta je ova loš a i veoma pogubna osobina
ljudi. Hedonizam je grč ka reču znač enju: zadovoljstvo, u filozofskom smi-

134
 Окњиг
ама

ki pravac koji smatra da je čulo uživanje svrha i motiv celokupnog

slu etič
ljudskog delanja:

Da li su ljudi koji
više uživaju u
tuđoj nesreći samo
predozirani hedonisti?

Jošsuptilniji kontrastni stilski motiv nalazi se u aforizmu o izdaj-

stvu. Predrasude, misticizam, pokvarena maš ta i bolesne fantazije ljudi pr-
ljavog ponaš anja mnogo koga su nevinog č oveka odveli na gubiliš te. U hri-
šćanstvu primer izdajstva je pruž eni potkazivač ki prst Jude na Isusa Hrista,
posle č ega je usledilo njegovo raspeć e. Od reči časnost u znač enju: poš tenje,
u aforizmu o izdajstvu gradi se neologizam č asnoljublje, koga nema u rečni-
ku. Na bazi jetkog kontrasta kojim se najpre ističe sva kob loš e osobine kod
ljudi, sledi konstatacija natopljena isushristovskim smislom za praš tanje iz-
danog lika č ija je uteha tim blistavije bogatstvo sopstvene č estitosti:

Izdajstvo je negativ
časnoljublja. Bez
Jude ni Hristov lik ne
bi u nama zablistao
punim sjajem.

Govor metaforama u sklopu aforistič ke misli jedna je od glavnih od-

lika ove zbirke. Aluzivna alegorija je takođe jedna od originalnih odlika. Iz
kruga duhovnosti aforistič ko znač enje se prenosi u krug sentencioznosti. Pe-
sniš tvo ima prevashodnu ulogu u stvaralaš tvu Verice Tadić. Zato se i ova
zbirka mož e tumač iti kao lirske aforistič
ke minijature.
Aforizam ove zbirke razvija se iz epigrama. Katkada odzrač uje ve-
ć om duhovnoš ću, katkada odaje odraz znatnije smislene sentencioznosti.
Uvek je lirska minijatura. Od poslovica razlikuje se po metaforič kom uslo-
ž njavanju, to jest nagoveš tajem distance od jednostavnosti narodne poslovi-
ce. I ovako kazivani minijaturni sentenciozni tekstovi laki su za pamć enje i
ostać e trajna vrednost knjiž evnog stvaralaš tva Verice Tadići duhovnosti na-
roda kome pripada.

135
Књиже
внипре
гле
д4

Го
лубЈ
ашо
вић

ГРАЂА ЗА БИОГРАФИЈУМИЛОРАДА
РАДУНОВИЋА

(МрПредра
гМ. Ја
шо в
и ћ
: Жи вотид е
лоМило
ра д
а
Раду
нов
ића,„
Институтзасрпс кук у л
туруПр
ишт ина“
,
Лепосав
ић , 2008)

У књиз имрПре дра г аМ. Ј ашов ића , з апа женогкњижев ногпо-

сленикаидирек тораИнс тит ут аз асрпс кукулт урууПриштинисапри-
временимс едишт емуЛе пос а вићу , нав ишеод220 с траницаг оворис е
оживот у,ст ра дањима,радуист ва рањуве ликогкос ме тс коги, уопшт е,
српскогписцаМилора даРа дунов ића .
Профе сор, пе сник, пр иродња к, припове да ч, дра мс ки писа ц,
есејиста и хронича р, Милора д Милут инов Ра дуновић ј е рођ ен у
Никшићу , ка коса мкажеусв ојојау тобиог рафиј и, наса мим оба лама
никшићкере кеБис трице . Одма хпос лење говогрође њародит ељис ус е
досе лилиус е вернуМет охиј у,ус елоСув иЛук ав ац, кој ес ена лазине -
дале коодЂура ков цакодПе ћи. Има њеуМе тохиј идобиој еот ацМи-
лутинка онаг радуз ара тнез ас луг е.
Милора дРадуновић с ешколов ао(ос нов ноис редњеобраз ова-
ње) уродномЂура ковцу, Пе ћи, Пришт инииНов омСа ду . Студиј еј у-
гослове нск екњижев нос тиз а вршиој енаФилоз офском фа култе т уу
Ско пљу.
Неко ликег одине , наконз ав рше ногшко лова ња , пров еој ека о
радникис тра жив ач, ба виосефе но лог иј ом, проучав ање м ипра ћењем
појав аипроменауприроди,наПољо привре дноминст итут ууПе ћииу
НовомСаду. Послез ав рше нихс тудиј акњижев нос т
ипочињедаради
каопрофе соруучите љс којшколиуПећиук ојојј ебуду ћимучит ељи-
маг одина мапреда ва ос рпс киј езикикњиже в нос т.

136
 Окњиг
ама

Међуученицимај ебиоомиљенина ста вник, ањег овра дз а па-

женј еиодру ководе ћихопшт инс кихире гиона лнихчелникапај еубр-
зопоче одадобиј апрв адрушт венаприз на њаз ас војпрос ве тно-пе да го-
шкирад.
Да леке1974. г одинез асв ој упричуУл еде нојг ори, добиој епрв у
наградунаПе т омконк урсуПрос ветногпрег ле даиКњижев ногклуба
прос ве тнихра дникаСрбиј е.
Опрофе соруМилорадуРа дунов ићуне маниј еднере чиуле кси-
конупис ацаКос оваиМе тохиј е, не мапоменаоње говомкњижев ном
радуниук њиг амакњиже внихпос ле ника, профе с ораис арадникаУни-
верз ите тауПриштини, њег ов ихс авреме ника .
Јединира з логз a пре ћут кивињеипотис кив ањеуз абора вње га
каочов ек аиде лакој еј ес тва раоиобј а
вљива обиој ењег ов оха пше ње
ипре судаз ана воднуподршкуПет ом конг рeс уНов ек омунис тичке
партиј епроф. дрБра нкаБошковића , широјј а внос типоз на томподна -
зивомБа рск иконг ре с.
Ухапше нј е12. мај а1974. г одинеиос уђе ннас едамг одинароби-
јез аде локој еника даниј епочинио. Осуће нј ез ас вакис луча ј,је рј е
каоис т а кнут иинте ле кту ала цмог аодарас пириот порСрпс когна рода
титоиз муирас туће мшипт арс комна ционализ мупослеБрионс когпле -
нумаисменеАле кса ндраРанковића .
Радуновићус вомопширноминт ервјукој иј едаоа ут орукњиг е
,
мрПредра гуЈ ашовићу, к ажеданиј ебионичл анниа г
ит а торНов еко-
мунис тичкепарт иј е , али, дај ење нпрог ра ммог а одаприхва тис ва ки
часта нчов ек,ј ерј еис т ица оправ дуислободуз ас вена родеинародно-
сти, оче муј енес ве с но,алит ачно,из река осв ој уоценуј еданко ма ндир
затворакој иј ез ат в ореницимапре т ио– Дав аснис мопох апс иливиби-
стес ераширил икаов ариол а.
У тре ће м пог ла вљуовемоног рафиј еБиог рафис тич киприлоз и
проу чав ањук њиже вно где лаМи лорадаРаду нов ићакој и имаподна -
словнет еме : Инте рв ју , Раду нов ићев асе ћања, Ос тал ај ере чиНикита
Толс тој , Тој ена шаБибл ија, ниј екла сича нинт ервј у,ве ћдеокњиг е, ка-
коз а па жај е да нодреце нз енат адрНиколаЦве тковић, одкру циј а лног
значај аз араз уме ва њеиос ветљав ањес твараоцаињег ов огст вара ња .
Наиме ,Ј а шовићуфус нота мада јепра винизе кс курс акак обида ошт о
вишепода та каов ременуиличнос тимакој ес уу тица ленаРа дуновића
инање г овет воре вине .
Запотпис никаовихре довапос ебносуз нача ј
нефуснот епод
реднимброј е вима57, Опроф. дрБранкуБошков ићу,иподброј ем60, у

137
Књиже
внипре
гле
д4

кој ојс ег овориона став никус рпскогј еѕикаикњиже внос ти, Миља ну
Ба бовићу.
Профе сордрБранкоБошковићј ече стодола зиоунашес ело,
Плав ља некодПећи, ј е рмуј ет уживе обра тМилорад, т акођ енас тав-
никис ториј е, кој иј ежив еонаимањусв огуј а ка. Сапрофе
*
соромБо-
шков иће мс амче стора згова ра оора знимт емама , ње г овомнау чномра -
ду, друштв ено-полит ичкимприлика манаКос ме т у, оње говомз аточе -
ништ ву.† Причалис модуг ооБарс комконг рес у,оха пше њимауче сни-
канаконг рес у,от ортурикој ојј ебиоиз ложе нуз а тв ору , ос тра да њима
чла но вање говепородицеиомно гимдруг имс тва рима .
Нас т ав никМиљанБа бовићрође нјеуоколиниАндриј е вице ,с е
-
лоКоњухе. Радиој ека онас тав никс рпскогј ез ик ауос новнојшколиу
Тре бовићу . Биомиј ера зре днис тарешина. Ст рогиправ еда н. Добра но
јеут ицаонапотписник аовихредов адаз аволина роднупое зиј уиг ра-
мат икуапот омс еодлу чиз ас тудиј еСрпс когј е зикаик њиже вност и.‡
Моног ра фиј аПре дра гаМ. Ј ашовићаЖивот иде лоМил орада
Раду новића, обухва тасв ес ег ме нт епишче вас тва рањаибиог ра фис тич-
киописње г оваживот а. Поде љенај еушес тпог ла вља: Ув од, Поез ија,
Са купља њеус ме ногбла га , Биог рафис тичкиприлоз ипро учав ањукњи-
же вногде лаМилорадаРа дуно вића ,закључа к,прилоз и, ире це нз ије.
Уу водномпог ла вљукњиг е,саже тоиј езг ров ит о,прв ипу тсеса
једнеодређ енев ременс кедист а нцеоддог ађајакој ис упре судноут ица -
линаживотира дис пит ив аногпис цапрог ов араоз на чај уњег ов ог
ства рања , вре днов ањут огс т ва рала шт ваиње говомлоцира њунамес то
кој емуприпа даукос ме т скоји, уопшт е, српс којкњиже внос тидруг е
половинедва де сетогве ка .
Удру гомпог лав љукњиг еЈ ашовићс еба виа на лиз омцелоку пног
пе сничкогкорпус аМилора даРадуновића.Дат ес унек оликекрат кена -
поме неој ез ику,т еориј скојс тру ктури, аиз врше нај еиа на лиз аиклас и-

*
Србиизприградс
ких с
ела, к
ојас
ена лаз
еис
точноодПећи, т
ајдеос
елаиме
нов
али
с
умикротопонимомБожаниноимање.
†
Послењег овогхапше ња, власт
ис умуодуз елесв епримеркеобј а
вљенедокторс ке
т е
зеизкуће(икњиг еизбиблиоте ка) иуништ или. Случај
нос амуподрумуНа роднеи
универз итетскебиблиот екеуПришт инипрона ша оједанприме ракБошк овић еветезе
1989. г
одине . Рекаосамт оБра нкуиобећа одаћумумукњиг упослати. Међут им,
профе с
орј еубрзозатимпреминуоусв омдомууБаруита комеспречиодаиз вршим
оноштоса ммуобе ћао.
‡
Сећамседај екрајемшколс ке1972. годиненаставникБабов ићпре ста
одадолаз ина
нас т
аву. Каснијесмоодучит ељицеДе санк
е,његовесупруг е
,с азналиоње говомхап-
шењу.

138
 Окњиг
ама

фика циј ана јчешћеобра ђива нихикоришћенихмо тива . Нај че шћимо-

тивиМ. Радуновићасу; мот ивс унцаисв ет лос ти, мот ивводе , мот ив
руку , мот ивс на,мот ивже не.
Заилус тра циј умот ивас вет лос тиис е
нки, с јајаиос унча ност и,
аут оровемоног ра фиј еве омаа на литичнопис цупрдс та вљапес ников
радист в ара ла чкина порупес миЖеђ , изпрв епес ничкез бир кез аде цу
Пороснице , обј авље неуиз дањуЈе динс тв ауПришт ини1982. г одине .
Те кс товекра ткепес мег лас и: Сунцеле глонас те не/Упе ле нез е-
лене/на Бис трици ко шута/Сј ај емс ре бра просу та/Ог ле дал о сл оми-
ла/Пас ев оденапил а.
Пес мај еис пе ва нанана родну. Њенус адржинучини19 ре чииз
сва коднев ног , раз говорногј ез ика . Међут им, њиховода бир,комбина ци-
јаиконте кс тода јупе сникакој иј едубокоита на нопре жив љав аои
промишља ореа лнис ветпрење г оветра нспоз ициј еуумет ничкес ликеи
окв ире .
Мотивснај еј еда нодна јче шћекоришће нихмот ив аучита вом
књиже вномс т варала шт вуМ. Ра дуновића . Говоре ћинаовуте мууИн-
тервј ууобј а вље номинас тра ницамаов екњиг е, Радуновићкажедај еу
тамниципожа рев ачк ој, уЗа бели, с ања ос нов екој ис уималиформу
пре крас нихпричаидра ма,сара дњомиликов има,та косна жнимиле -
пим, даот ак виманика дапрет ог аниј ечуонитиј епрочит ао.Онуз а-
творуниј емог аодаихз апише , апос леде се т акда набиихз аборав ља о.
Одма хпоиз лас кунас лободумног ипе с никовис нов иоте лот воре нис у
ус т отинеориг ина лнихкњиже внихт ек ст ова .
За нимљив ој емишљењеис пит ив ачаРа дуно виће вепое зиј еупо-
гла вљуМотивженеукомек онс тат уједаРа дунов ићле потупое зиј е
изје дна чав асале потомже не . Чов екс есаже номпотв рђуј еисаиде ј ом
же неодла зис аовогс ве та .Ј ашов ићпот омна ста вља: - Же нај епое зиј а.
Св акоње нокре тање , ње нопост ој ањеј епое зија, ј еронаљубав љупе -
смупише,анез надај епе сникиња . Запе сник апос тојис амоонајкој и
јеволе оикој иј ебиовоље н, с в еос т алој ечист аимит ациј ажив ота– з а-
блудане с рећногчове кадај еикадаживе о.Ст ог ај еже науње говојпое -
зијиочишће наодс вег ама териј а лног , с топљенауј еднос апе сничким
субј ект ом. Онј еизњеодст ра ниос вешт ој еприз емноима териј алнои
учиниој еонт олошкибе смрт номка очис тлирс кие идоск ојипре дст а-
вљасушт инубићас амоглир скогсубј ек та .
Уоде љкуподна слов омРимааут ориз нос инек оликеопс ерва ци-
јеоове рсифика циј ииме трициРа дуно виће вас тихаињег овапе ва ња .
Конс тат уј едаа нализ иранилит е рат ас па дауонепе сникекој инепола -
жумног онариму,на прот ив,онимаз на чај анбројпе саманаписа нс ло-

139
Књиже
внипре
гле
д4

боднимс тихом. Пос ебнот очиниупе сма макој енис унамењенена ј

-
млађ има.
Ана лиз ира нипе сник , Милора дРа дуновић, ј еус рпс којкњиже в-
нос типриз нат , прес ве га,ка ост в ара ла ц(пе с никиприпове да ч) к ој ипи-
шез аде цуиомла дину. Обј ав иој едва нае сткњиг ана мењенихуправ о
поме ну тојпо пула циј и. Са моуПриштини,уиз дањуЈе динс тв а,обј авио
јече т ирикњиг е : Поље м, г ором, кра ткепричез адецу1980, Порос нице ,
песмез аде цу1982, Fshehtesi nga bjeshka, причез аде цунаалба нском
1987, Бе лок ос ај утра1990. У Ј а годинииПомора вљушт ампа несуму
књиг е: Зв езданекошу љице, пе смез адецу, Гороцве т1987, Уј а, сликов -
ницаз аде цу,Га мбит1998, Доз ивања,Књиже вниклубМиркоБање в ић,
Пара ћин2007. Не кеодкњиг аз адецуобј авиој еуЦрнојГори: Нов ез а-
гонетке , Унире кс , Никшић1987, Изторбак априродњака, Унире кс,
Никшић1990, Глу морас ти, дра мс кеиг рез адецу,Библиот екаРадосл ав
Љу мов ић, Подг орица1995, Окиће нидан, пое зијаипроз аз аде цу, Би-
блиот екаРадосл авЉу мов ић, Подг орица2000, Морс каколиј ев ка, пе -
смез адецуомору,Књиже вниклубКа туништ е, Никшић2000, ане кеу
беог ра ду : пе смез аг оне тке , Српск акњиже вназ адруг а1999, Родилаг о-
динас инадос ина, пое т ск ика ле нда рз адецу,Нолит , Београ д2001.
Библиог рафиј уМилорадаРа ду новићачинивишеод1500 библи-
огра фс кихј е диница . Ње говира довиобј ав ље нисуудва дес еткњиг аиу
број нимлис т овима , з борницима , ча сописимаиа нтолог иј амашта мпа -
нимширомне ка дашњеЈ уг ос ла виј е .
Пис ац књиг еокњиже вном с т ва рала штв уМ. Радуновића, Мр
Предра гМ. Ј ашов ић, к ојиј еу је дноиње говбиог раф, кажедас ез ама -
ша нкор пусис пит ив аногпис цаможеподелит иут рис е г ме нта : књи-
же вностз аде цу, књиже вностз аодра с леираднаприкупља њуна род-
ниху мот ворина .
Нај ве ћибројсв ој ихра доваМилора дРа дуновићобј ав иој еули-
стовимаича сописиманаКос овуиуМе тохиј и. Првес вој ера довеу
гла силимакој аиз лаз енаКос ме туобј авиој еулист уГл асЂерав ицеко-
јиј ешт ампа нуПе ћи, акој иму1959. г одинеобј ављуј епрв ит екстМој и
прв иу тис циил иакордив исина.
Аут оркњиг еоживот уира дуМ. Ра дуновићаупос ебномпог ла-
вљукњиг ег ов ориоса ра дњиМ. Радуновићас апришт инс ким, т адај ди-
нимдне внимлист омнасрпс комј е з ику , Јединс тв оуПришт ини.
Испит ива нипис ацј еод1980. г одинеупоменутомприштинс ком
днев никуобј авионаст от иневе омараз ноликихприлог а. Нај плодниј и
јек њиже внис тв арала црубрикеЈ е динств оз аде цуукој ојј еобј ављи-
вао:пес ме , припове т ке,кра т кепричеис лично.

140
 Окњиг
ама

Нас т раница маЈе динств аобј а вљива ој еиприка зе, ес еј е, драм-

скеиг рок аз ез аде цу , ре порта же,на роднеумот воринеидру го.
Оса мде сет ихг одинапрошлогв ека , одма хнакониз ла скас аро-
бије , поче ој едас ара ђуј ес ареда кциј омлис т аЂу рђе вак ,јединоглист а
заде цук ој иј енаКос ме т у,нас рпс комј е зику,т адашт ампа н.
Радуновићевбиог рафпомињебројоддв аде сет аккњиг акој еј е
Испит ива нипис ацдодана собј ав ио, аонис адаус вој ој83. г одини
ства раиобј ављуј е .
Међуњимана јвишеј ез биркипе с амаипричаз адецу. Помену-
ћемос амонеке : Поље м, г ором, кра ткепричез аде цу1980; Порос нице
(песме) 1982, Зв ез данекошу љице(пе сме) 1987; Изторбакаприродња-
ка(пе сме ) 1990; Бел ок осај утра(кра т кепричез адецу) 1990; Понев е
-
сту , поне бел у(пе смез аодра сле ) 1992; Гл уморас ти(дра мез адецу)
1995; Пе смез аг онетке1995; Збу ње нис унцок рети(поез ијаз аодрас ле)
2000; Окиће нидан2000; Морс какол иј е в ка200; Родил аг одинасинадо
сина(поет с кик але нда рз аде цу) 2001.
Књиг уна родниху мот воринас аКос ме таОс тал ај ере чобј а
в ила
муј еСрпскакњиже вназ адруг аусуиз да ва штв усапришт инс кимЈ е
дин-
ствомудв аиз да ња1988. и1996. г одине .
Прикупља ње мнародниху мот воринанапрос торус ев ернеМе то-
хије(Пе ћиоколина ) Милора дРа дуно вићба виос едецениј амаиве ћи
деот ихз апис ашт а мпа нмуј еудв аиз дањапоме ну текњиг е . Оње говом
радунабеле же њуиприкупљањуна родногст вара ла шт ванапрос т ору
Мет охиј еЈ а шовићг овориупог ла вљуСаку пљањеу сменогблаг а. Уну-
таркорицакњиг еОс тал ај ере чРа дунов ићо бја вљуј ес веоблик еив р-
стена родногс т вара ла штв акој еј емог а очут ииз а пис атиодс т уде нт -
скихданадоодлас каизМе т охиј еисаКос ова . Обј авље ној ес ве, од
лирс кихие пс кихпес ама , проз нихт ворев инадог ов орнихна родних
творе винака оштос уз аг онет ке , пит алице , бла гослов ииз а кле тв е,из ре-
кеипос ловице , ба смеиба ј
ања , ра з наве рова њаислично. Св етониј е
башу ве ка ут ент ичноз абеле жено,ј ерј ебе леже но,нес амоодинформа -
торакој ипре дст а вља ј ус та рос еде ла чкос та новништ во, нег оиоднови-
јихдос еље ника , ка кв ај ебилаињег овапородица , пас ез амног еодт их
умотв оринаможепос тавит ипита њењихо веа ут ентично ст и. Де от ог
мат е риј алај е, бес умње,ку лтуролошкина носс аст ра не .
Опое тскомипроз номст ва ра ла шт вуст ручнеикритичкеопс ер-
вациј еобј авље нес уизпераемине нт нихкњижев нихк рит ичара . Ме ђу
њимај евеликибројунив ерз ит етс кихпрофе сора , док торафилолошких
наукаипоз на тихкњижев ника . Поме нуће монек еодњих: Да ницаАн-
дрејев ић, ВладимирЦве т ановић, Милов анЈ . Бог ав ац, АцоРа коче вић,

141
Књиже
внипре
гле
д4

Да ринкаЈ еврић, Ј ова нк аРадић, Томис лавПе тровић, Радос авСт ој

а но-
вић, Милош Ђорђ ев ић, Ба јоЏаков ић, Слобода нКа лез ић, Пе роЗу ба ц,
ЉубишаРај ков ићКожеља ц, ЖаркоЂуров ић, МиодрагБа т оРадуно-
вић,МошоОдалов ићимног идруг и.
Профе соруРа дунов ићусуне коликепес меиприпов ет кеобј а-
вље неучит а
нка маиуле ктира маз адецуос новношколс когуз ра с
та.
Првапе смаМасл ачак , обја
вље намуј еучит анциз атре ћира з ре д
основнешколе , уиз дањуЗа водаз ауџбеник еуПриштини1978. Пе сме
Бел апе с
ма,Же ђиСанобј авље нес уукњиг амаИз боризс ав ременецр-
ног орск епое з ијез адецу , лект ираз ачет врт ира з
ре дос новнешколе ,у
изда њу,,Унирек са”изПодг орице2000. г одине.
Нак рајут ребаре ћидакњиже вноде лоМилорадаРа дунов ића ,
закљу чујеаут ормоног рафиј е,пресв ег апот врђујет алена тј едногв ели-
когкос ме тскогс т
ва раоца , пис цакој иј еполав екаживе о,радиоис тва -
раонаКосмет у,кој иј ебезкривицеосу ђиванист рада о, исаовогпод-
небљас ев инуоме ђуз ве зде , изградившику леича рда кес е
биз аживот а
мећукорица мамног оброј нихкњиг а , анакра ј
уиунут аркорицачит ан-
киикњиг аобав езнешколс келект ирез аученикенижихра зре даос нов -
нешколе .

142
 Окњиг
ама

ИЗНОВИХ КЊ ИГА

Ива
нДе
спот
овић: „Сус
рет
“, 2010

143
Kњиже
внипре
гле
д4

Ла
ураБа
рна

ЦРНО ТЕЛО

(„
Зав
одз
ауџ
бен
ике
“, Бе
огр
ад, 2010)

Хорг
ош, не
деља
, 11. мај1997.

Тогпре кре тничкогпроле ћа , ка кво, ве руј ем, с вакогодна сба р

једномужив отуз аде си, ка дас елицена клонообрћена личј удабис е
кона чноз глéда ли, ик адаоноштоприт омвидеј едноудруг оменаг на
њихов ас опс тве никадас ема шиз аоловкуипа пир... да кле ,за писуј ему
бе ле жницуодиз аз ов ноцрв енек ожека оцрве ниДне вникчитањаМе -
рилинМонро,кој иј ене с та обе зт раг аиника даниј епро на ђе ннит идо-
чит ан; приме ћу јем де таље, с лободноде та љишем(ј еданодне број ено
зат уре нихпо клона ): еле м, та квогпроле ћаприст иг охве ћдос тауморна
ира сејанауроднув арошнас а
мојма ђарс којг раници. Замномс усеу з
пре јакугу нг улу, осв етнички, нара вно, в уклет риде сетит риг одине ,
успешнака риј ерамодногк реатора, неус пеобра к, хендике пиранодет е
(нек риј ем, иполуна пу шт ено), ине уобича јенадиј аг ноз аува же ног, пре-
скупогбеог ра дс когпс ихоте рапе ут а– маниј аг оње ња.
Онома лос рећногдет ињс тва , шт оса мг ат екнамоме нт емог ла
приз вати, заув екј еоконча ок обниуде снаа ут опут уБеог рад– Су бот и-
ца . Теноћипре пунев лаг еост ахс ама(биломиј ене пунихсе дам) иак о
себабаСт аме нас вој скит рудиладаповра тиус пе луфаз ума теринс тва,
времека дасеј е диноос ећа лакорис ном. ДедаЉубанс едржаопост ра-
ни. Поце оданпу ћкаој елулуодг рабов ине, прокриј умчаре нуизГа ц-
ког ;з а
ва ље нуду бо кока набеус тилуbiedermaier (з а тече ноукућис a
joш не коликок ома даст илск огнаме шт аја ); окоње гас ешириоопор
воњ хе рцег ов ачкекрџе(с âмБогз нака кој уј ена ба вља о). Јединој ево-
ле опокат каддак оме нта ришет ренутнадеша ва ња , неве зано,т обожене -
заинт ере сов аноце диој ек роз ас т ис ну тажу таз уба лаз ај
едљив еупади-

144
 Изновихкњиг
а

це ,з богкој ихбиба баСт аменаувре ђе ноћу та ласв едосумра ка.Уве че

бисекра т кобрецну ла:„ Вече ра !”,ит обибилосв е.
Сле де ћеј ес ениподруг ипутос та хса ма . БабиСт аме ниј ена пра -
снопос ус т ало,ст алос рце ; де даЉуба нј еумропосленепунатримес е-
ца ; ка жу: ча мот ињаг ау била . На дт е с
кобнува рош, теноћи, надв илас е
маг ла ; вла г амисез а уве кна ст анилаукос тима;сг ађ ењемис т
рахомдо-
че кива лабихкише . Икак от олог икапа радокс ана лаже , ус корос амим
сеприволе ла. Њима . Киша ма . И поновос амприпа ладруг оме– те т
ки
Зла ти, в ечит ојуда ва чи, инт риг а нт нојме снојле пот ици. На пус т илас ам
родниг ра д, от ишлауСуботицу ; из не нада , безна г ове шта ј
аос та вила
самс веонест в арикој ес умимног оз на чиле,држа леунапре гнут омди-
јалог у; фиј ука ој евла жа нве та рнизиз лока неулице , звониласусива
звонате с кобнева роши; укућиј еос талој ош дос тане снос непромај е
.
Нис а
мосе ћа лабол, с амомис енека кват ихабој а за н, кој уде цаса врше -
ноуме јудаосе те,тиск алауг рудима ,ј ас анс трахна пушт е ног . Ст а јала
самус амље на , из двој ена , нис амрекланиз бог ом.
„Шт абит иволе ладабудешка дпора с те ш?” , пит аламет огј ут ра
тетк аЗла т а.
„Уме тник .”
„Хм, уме т ник.Добро,ака ка вуме тник ?”
„Модни.”
„Модни?”
„Да .”
И пос та лас амуме т ник. Ка ове тарс екре та лаку лис амамодних
пис та; пронос илаодра з ераз биј еногфолклораг оле тикој еник аданис ам
пос етила,ра вницеко ј уника даниса мдов ољноз ав олелаадабихс еос е-
ћа лаце лом.
„Из г ледадај еба ш св екаопре ”, ловимс вој еречика от уђе , док
ужурба но(нис аманез на мз богче га, ка одаодне ког абежим) г ра бим
низус кес ока кескра јама рк ира неклупа мабе зна с лона . Чу днодаих
уопштеипра в ебе зна слона ; не удобној ес еде тис атимабе зос лонца .
Ва рљивиз а з ов! „Нис уонез апла ндовање ”, обј аснилај еонома дбаба
Ст аме на ,„ онес утудасњихбу днег лав епрома траш.”
Ст ва рисемења ју,учес т ало,ра зличито,иа косеј едномве жет ез а
њих, з а ув екост а ј
ет епре ћутниса ве зници; онесеуде вајуува шежив о-
те, в иуњихов е, тама ноноликоко ликоиже лит е: мржњом, љуба вљу,
све ј
едно.
„Ј анеже лим... божемој , св еј ет акопрокле тоис то.”
Алионес уже ле ле;прог ања лес умесв еовег одине , безмилос ти
шиба леос удамапре зрењаиос орнез а
вис ти.

145
Kњиже
внипре
гле
д4

„ Бе здушнице !”
Прошлој епунихше сна е стг одина ; аштабихимире кладас ам
којимс луча јемс мог лас наг еипре ва зишлажив ег ут еј едашт осус ева -
љалег рлом; одњихс ампроз уклог оворила , г ла смисег убио, намо-
мент епуца о. Даимприча мка кос ампост а лас ј ај
наз вез дабе ог ра дс ког
џет-с ета , ка кос умимоднерев иј ег ламуроз не, допос ледње гмес таис -
пуње нефа цамаок ој имасуснес криве нимув ажа ва ње мша пут а ли, ди-
вилиимс еизприкра јкаиузс рда чнуз авидљивос т, итекак ов олели.
„Пих! Же не , паус пјешне” , бе зсумњебибиоде даЉубановкомент ар;а
мождабииње га , дај екој имс лу чај е
мпожив ео,онеиз мениле.Ј едног а
данадоне ој ебе лоушт ирка ноплат нонако меј ецрве нимконце мбила
извез е нана смеј анаже нас вежеондулира на ; ва рј ачомј ера з драг аноз а-
махива лапоше рпи.Напре гачиј есит нимс ловимапис ало:
Домаћицемањез боридатируч акнез аг ори
ДонеоЉуба нодИлонке , ра спушт енице ; са маг ав ез лауг ла стом
ћирилицом, иа коосимдôбардан, ст е шк иммађ арс кимна гла ском, ј е-
двадај евишеуме лаишт анас рпскомдас рочи. Оћу та лабихз ас иг урно
ионо„ модникре атор”,з в учибе збожно,ј авно,ку рвинс ки, пода тно.Аи
какодаобј аснимчимесетобав им, т акова жним, от ме ним, з богче га
савонајс ве тизе лит ногт аборабе зг лавона г рћенас ва куре виј у.Че му ?
„ Дођа воластим! дођа волаисов имдола ск ом! дођа воласпро-
клет имг оничима !”
УГрупиј е, додуше , пос т ој аој еда нт а ка вс лучај ; се ћа мс ечаки
дија гноз е: ма нично-депре с ив напс их оз а.Дав но.Ле пушка с тут ине јџерку
прог а ња лисудуховикућеукој ојј еживе ла ; насе анс еј едола зилаа ве -
тињс ки бле да, оне моћа ла , г ле да ла крозприс ут не помућено не ким
туђимурокљивимпог ле дом; успоре нопоме ралат елокаодај ојниј епр-
ипа да ло, алицеј ојна дме ноопс елесуј етнес подобекуће; намоме нт е
бисешере тскиис ке зилебе с крвним у сна ма ; поне ка дас уизњихт у-
тња лиг ла сови: дубоки, одма хпот омт анушни, не жни; ника дас епоу-
зданониј ез на локој еко,ака дј еона.
За ус тавихс епре дпорт ом Св ет огПе т раиПа вла . Приме ћуј ем,
незна тносупре уредилива рошкитрг . Да ! Посе клис уплат ане , онине -
дост ају; кона чнос ес асв имдобровиде оула зуДомку лтуре , тику зба -
калницуАлдус аХа нз ена , ба шкакој е,г унђа ј ући,одуве кз ахте ва о.„Ди-
ванда ре жљив ист арчић” , шушка лес удома ћицеиз лаз ећиизбак алнице
спрет ешкимз ембиљима , оба ве з ноуспутра спре да јућиоње г овојиз ра -
зитојчес тит ос ти– сг ерма нс компре циз ношћуодме рав аој ег руме ње
сме ђе гшеће раилиролницемиришља вогциме та ,т уца нељут епа прике ,
ошт рокукуруз нобра шно, т ра ка ст ос ецка ндува н... Алине ка дабиих

146
 Изновихкњиг
а

свет оиз бе з умљива ло, не стрпљивос уцупка ле, у да ра ј ућишиља т им

пот пе т ица маодрве нипат ос , не рвоз ноочимаша ра лепре копре пу них
рафов а. „ Ису се , Олди”(т акос уг аизмилошт епроз в але : Олди, Олди-
ка), „т вомце пидлаче њуба ш ника дкра ја .”Оба везној епос ледос ипа о
дава ља нопрет е г не . А онес уг аис кре новоле лепрос тодушномљуба -
вљупонос итема те ре , кој омонаус рећуј еупорнос тидобротус вог аче -
да. Ме ниј енудиос виле небомбоне , ре тк оиз е ленулиз алицуодкој ес у
миду г опос лебриде ланепцаледе номј ез ом. Убрз ос а мз еле нелиз али-
цепо ве зив аласбе лимкове рта ма; донос иоихј екра ка типошт арсвре -
менанавре ме , уручива оихнек акоз на ча јно, непрес т ајућидас ез аг о-
нетноос ме хуј е , пот омбиз адовољноуз ја хаобицик л, сне ве рицомст и-
ска опоз ама шнунапој ницуу зг руди; ас та рацј еодлаз иоподпу лт; ли-
цеммуј епрове ј ава лав е селара з дра г анос тде т ет акој еј есмукомос тва -
рилос в ојна ум. Женес уодмахс мис лиле , аза шт оинеби: „ Јадник, она
тамо,он‘ ва мо!”Онемашт овитиј е,с клонеинтриг ама , причусуз ачиња -
валемис те риј омнебилиј ојмит олог из ова лиз на че ње ,г оворка лека ко
седвој еос та ре лихљу бав никас ас т ај еупот аји„т амоиз а ” , кодг оле мог
дуда , наничиј ој зе мљи;не спре т ноприт омпог ле дујућинаг ра ницу .
„ Аличек ај , че кај , кра снадев ојчице ,евоуз ми, ов о”првомора ш
дапрочит а ш; ка дабуде ш вра ћала , добићеш ј ош т ри– з е ле не ”, пружио
миј ета дапожут елукњиг уба ј киХа нсаКрист ија наАнде рсе на ; мирис а-
лај енаме млу.На рав но,ниј ет реба лодамепот купљуј ес виле нимбом-
бонама , нит из е ле ним лиз алицамаштос у приј атнохла дилене пца ;
иона коса мбилаопча ранамаг иј омна јчуде с
ниј ихприча , да ниманис ам
мог ладасеодв ој имодњих; опс еда лис умекој е
ка квифа нт аз мит ако
ства рнодас амве ћпочиња лак аоомађ иј анадаимс епот чињав ам. Ис ве
уна околона једномј ест алодаожив љуј е. „ Опе т! тот иј е– шт отиј е”,
прокомента риса обидедаЉуба н, „ кадт еоно, с инко,сче т ирина учише
чит ању, пат ис адг лавупуне , аг лав аз е лена , пих! Ј ош т е‘ ра нес трањ-
скимз а мла та ма .”
„ Тат о, з а шт очикаХа нз енимат а коне обичноиме , бабаве лида
јетуђ инс ко?” , пит алас амоца.
„ Ха ! Ст а ридобриХа нз енј епо сла оновукњиг у; види, види, ба ј
-
ке” , речеонуме ст оодг ов ора.„ Но,ха јдмодај ечит амоз а једно.”
„ Али,з а што?” , нис амодус та ј ала .
„ За тошт ој ег ос подинАлдусХа нз е нзаис тат уђина ц.”
„ Ка коондажив ис ана ма ?”
„ Хм, ка ко,ка ко!?”
„ ЧикаХа нз енка жедапа лидрв цаупромрз лимручица маМа ле
продав а чицеоживеичинечуда.”

147
Kњиже
внипре
гле
д4

Тргј ебиопус т. Не коликоиз гла днелихпа сас порос еву клос а-

мотним с окацима(њимасеника даспоуз даношћунемог уодре дит и
ра з да љине , с амоос ећа њене ст варнеприснос тиипо зна тог ). Из не на да
сеизбирт ије„Ве с елис ала ш”з ачушепот мулиз ву цичарда ша.
„Јошј ет у!”
Нав ра ћалибис моуњус ва кодне вно; поне кадивишепут ана
да н. От ациј а. „Ве с елиса лаш”ниј ебиот е кобичнабирт иј а; уњојс у
се , приме рице , мог лиус ва кодобапронаћина ј
укус ниј иина ј већичоко-
ла днику глофи, штосупокит ња ст омиз гледупа риралича кионимпе -
шт а нс ким. Не ре тк осет упог ађалаз имница , с ушиодув ан, низ алео
коњс кекос т ретиљут епа причицеидив љеј абуке , па зарилес вињск епо-
лут кеилигу скез апра знике ,с рпс кес ла ве ; авадиој ег а здаЈ а нош из а
те з гет екприс т иг лемоделешик-кос тима, ба т ис танеблуз е , оде лаод
на ј финиј егшт офа , изс усе днеПешт еилиБудима. „ Двес оде!” ,в икнуо
биот ац, т обожељутит от ре снуошакомос то, штомиј еднос тома ка
голицалопомуће ним осе ћа ње м ра дос т иис трахаис товре ме но. Га зда
Јанош бис авпра шња вхра ма оизподрумаукој иј ес амоонула зио.
„Га зда, на пунидеовесифоне, доврха ! Машт алис амоскрива ш ут ој
из би?”Ит адас ена очиг ле дша ре ногдру шт вабе ћа ра,з аост а логј ош од
прошленоћи, одиг ра ва опра випра вца тиритуа л. Пот е клибипр шт ави
мехурићинизму тноз еленедволит рењак е, ас лат ка стмирисс умпора
пот ира обидува низ ној . Одбирт иј едокућеча ролиј ај ела га нонес та ја-
ла ; мутноз е ле нис ифонипос тајалисуобичнебоце , ча ксуимирисина -
пра сноишчиле ли, апр шт а њес ес та њилоуј едноличноз ујање . Одла г а-
лис уихдо цниј еубашт енс кудрв на ру, наднос тала жеобложе нема -
сномхарт иј ом, з ај е днос аџемовима , пре зре лимдуњамаикомпот има .
Уве кј ебилаз акључа на; а липост ојаој еј е данскро вит иот ворз ако ј и
са мс амој аз на ла . Ча рда к.Ис тез алабихт елокаолука вама чка ; ушуња -
ласе . Наврхус та ла жесма сномха рт иј омост авља несуоненај укус ни-
је, ума лимду нс т -те г ла ма . Чакс уипа кова ненапос еба нначин: прв о
це лофан, паре цка вопла тносцрве нимилиз еленимква дра тићима , ве -
шт ос апет оша реномву ницом.
Дла нов имис еовла жише;з гра бихме синг ануква ку,с вомснаг ом
јеодг урнуходс ебе . Из аша нкај еиз не на ђенопиљиодуг оног ишиља ти
младићсаше рет с кимбрчићимаикаохле бжутимз улуфима .
„ЧикаЈ а нош?”,у пит а хис мес т ас епока јах.
„Ко?”
„Ништа , ништ а , опрос тит е.”
Шиља тимла дићпот рчаз аиз нена днимпле ном, шт омуј ет ако
ша шав оиз мица оизруку.Нес прет анј е,е т
ошта ,с увишез аба в љенше -

148
 Изновихкњиг
а

рет скимбрчићима , хле бнимз улуфима.Ималииче гапора зниј е

годпа -
ланачкеучмалос т ипомирбенопреина че неув арљивусре ћу; вре ме ном
успорипо крет е , улењимис ли, у брз ос едотичураз вуче но,нема рнот ро-
мо,без на дежно.
„Гос појице !”
Брз имкора цимаз ама кохз ак рив инуцркве непорт е. За звонише
однеку даис ивиз воници.
Да ! Ј едномсумепрог а ња лиму тноз еле нисифонииз„ Вес елог
салаша ”. Зве цка лисупре т е
ћиукрат којколониј еданз адруг им, упоре -
дос уле пе талапрепа рира накрилабелихг ус ака , вра г оластоиг ра лет е
-
глицекомпотаодду њаикај сија . За мрше нисуодно сичулнихпре дме -
та; њиховачулностживипоз а ј
мље нимис кус твомкој еприањанане -
равнепов рши, ка ошт обис еслој е вивре ме на(ањихис кус тв оба шс а
-
чини) т аложилиучв рст инука ме на.Чу лнос т,анес трукт ура , оној ешт о
имобез беђуј ене уништ ивос т , вечност , деј ств о. „ Ос т авит еме! пре кли-
њемв ас , идит е, бе жит е!”,вриска лас амхис терично,от ирућист елале -
пљивет ра говене видљив иху ље з а , низ аст рминуБуле варакра љаАле к-
сандра ; окупилис епрола зници; ј еднапобожнас тарицас еча ковла ш
пре крст ила;мла дићснискона тученимка рока чк етомј единиј еприт р-
чао, нежномиобг рлиодрхта вара ме на , тихоз ашишт а
о: „ Шшшшшт ,
отишлис у, немаих” , из говориој ебла гоит аблаг ос тнез на нцамеј е
неочекива нос мирив ала . Ипакс амнапрепорукукућногле карасут ра-
данпришлаГрупи. Пре дводиоихј еде жме ка стис ре довечнипс ихот е
-
рапеу т(ре кошет ада , душе брижничкимета пшућипора менима : „ Не
бриг ај, душице,дот ичниј еве омаува же н, ив еома ,в еомас куп, шт опо-
себнонаг ла ша вање г овз нача јиув аже нос т, новиде ћеш” ). И, з аист а,
нешт едимицес еунос иоусв акума ниј упона ос об,паиумој у.

Има њег а здеИлиј еШушњара , херце гова чкогколонис те,т рговца

дуваномишеће рномрепом; з а крат ко,по стаој еј еданодимућниј ихва-
роша на; ниј есез налоколикој ут араз емљепосе дује.„ Адош’ осна мау
збј
е г
у,стрис андука , божемипрос ти!” , крст илас еба баСта ме на.Иса д
кадра змишља моњој– т аже наниј епре с
тај аладас екрст и. „Личили,
‘накога равинаонемрт вачке” , довршилај еине моћнос естров алилана
софу.
Ст рг охскапиј еђурђе вда нс киве на цодуплет еногку курек а;опет
јевећииле пшеупле тенодос т а лих;одуве кмеј ема мио, башта ј
, Илије
Шушња ра. Ут ескобнојва роши, ва нс ва кес умње,ус певалос ес илином
чувставапривућиже ље но.Уидуће ммоме нт у,с ударихселице мулице
сгаздаИлиј ом. Оста риој е , осе део,не ка кос ес ма њио, погрбио,иа које

149
Kњиже
внипре
гле
д4

увижља стојпој авибилоит ека коонеже стинеимуже вностишт оје

напа дноопс едалава рошанке , подј еднакоМађ арице , СрпкињеиНе ми-
це.
„Ниј елит омој е,грдна ?”, упитас трого.
„Јесте”, промуцахпока ј
нички; крвмис ес евносј урилаулице .
Помислихнаус а
мље нирас цвалицве тма касле дине , иобуз емежа л
пре дцрве номима г
ина цијомуча уреномубе змернус амоћу.Одуве кс ам
осе ћањаислика валабиз арнимслика ма. Некаг оле матуг араспрострла
мис епог рудима, онакој аодс рамадола з
и. „Из винит е, нисамхте ла
,
ја
...”, т
утнухве на цувижља стеша кекојесеодне куданађошес асвим
близ умоглица.

150
 Изновихкњиг
а

Ми
лив
ојАн
ђел
ков
ић

ПРОМОЦИЈА РЕВОЛУЦИЈЕ

(„
Фил
ипВи
шњи
ћ”, Бе
огр
ад, 2008)

ДВОСТРУКО УВЕЋАЊЕ
Те, 1968. г одине,удв ориштубеог ра дс когФилоз офс когфа култ е -
та, подлипамаимеђуз идовимапрек рив енимпа ролама, чита лис ус е
билт ениа кциониходбора.Конв е нтј ене пре кидноз а седао, изла зилис у
ванре дниброј ев иСту дентас ав еликим, у оквиренимна слов има.Ге не -
ра циј анак ој уникониј ера чуна опост авља лај епит ање: ка кос еме ња
све т ?
Зах те в амодас есменеминис триу ну трашњихпос ловак ојис у
доз вол ил ибатинањес ту де ната.
Велик ав реме нанеподносемалее гзистенциј е. Немапог решниј е
биткеодонек ојас енепов еде.
Првеноћи, уса мос вита ње , некој едоне оџаквруће гхлеба– пр-
виоброкпос ле24 с ат
а.Аз атимсупочеледаприс тижупонуде , прило-
зи, подршк адруг ихст уде на таипрофес ора .
Изг ле далој едај ебудућнос тве ћпочела . Са знањас т
е ченатих
да наиноћипо стајурав наот кров ењуадухопштес понт а ностипос т
ај е
јединипра виоднос. Нов ост е
ченас вестовла ститојличност ииправ о
нањуда јеимпобе дничкис јајуочима . Са зре валисуз аноћ; револтс е
пре тв ориоуа кциј уукој ојјет ре баломис лити, одлучив ат ииј асноде -
финис а тист авовепре ддруг има . Они– т уђекопиј е,кој ес уст алнодру-
гиорг аниз ова лииа нгажова ли, са дасус амиде финиса лис ве т
. Отк рили
суноведиме нз иј
ес лободеукој имај ебилопое зијеколик оиполит ике .
Неће мопол итичкежонг лерај е. Вратитез ече веув ашеше шире !
Зах те в амо: ос тв арив ањепол итичк ихпрог рама, с мање њес оци-
јал нихне је дна костиине запос ле нос ти, де мократиз ацијуј авногжив о-
та,сл ободуз бора,дог ов ораиде монс трирања.

151
Kњиже
внипре
гле
д4

Тихда нав ремевишениј епос тој ало,оној ене ст ало.Жив елис уу

свимв ременимаче ка јућидањихов ибилт ени,Сту дент, г овори, дањи-
хов ав ераиене рг иј аодј екнуииз ванде бе лихз идовафа култ ета.
Младифилмс кире дит е љ Же лимирЖилникс ва кодне вној ес ни-
маофилмос ту де нтс компроте с ту. Свој„ спа чек”ј епре фа рба оубој е
тенкас апрет ећи ист уре ном це ви у ме ст от опаи обј ашња ва одас у
„Ше с ттачак а” с ва когда насв ебољеј е рј ет офилмосе кс уалној , кул-
турнојипироте хничкојре волуциј ииоде вој цис анај ле пшимт елому
Србиј и. Ка с ниј е, подименом„Ранирадови”, филмј ена грађе нна јви-
шомна градомБе рлинск огфе ст ива ла– Зла тниммедв едом.
Св ак ев ече рие литниде оБе ог ра даишаој е„кодс т удена та ”, или
јепокућа маика фана мара зг ова раооњихов имз ахте вима ,„ пра вим”
разлоз имаина ме ра ма .
Драг аде цоз апамтитек акв ис теданасј ерн еће темоћидабу -
дететак вице логжив ота.
Можел ине гациј адабу деначинприх в атањас в
ета? Ов ајс оци-
јализ ам в ам ј ес ведао: с л ободу, држав у, х рану, с в аким даном бољи
жив от, шк олепаиов ајфаку л те тиопе тв амниј едоста.
Добрис тев и,де цо... Али- идеал ише те . Не зависнос тду х а, тој е
лепас тв ар. Аликак оћетеодржатитак авдухак оз ав иситеус вим
битнимпитањимае г з ис те нциј е?
Вла стиз абрањуј ув анре днеброј е веСту дента, Ве че рњенов ос ти
ихс умњичез аве зесаино ст ра нс твом, Борбаихопт ужу јез ат раже ње
изнуђе нихреше њауличнимне ре димаиз аиз ла закмилициј енаулице
шт ој епуткаконтра ре волуциј иис ис т е мучврс теруке.СамоРад, По-
бједаима лоут ицај ниомладинс килис товидонос еобј ект ивнеинформа -
тивнете кс тове ;с виос та ли, чакиМл адост, одбој нису , уопшт ени, ј ед-
нос тра нии– не га тивни.
Ондај едошловре мез е бњеинеиз весност и. Првидани, ониуко-
јимасеСте воЖиг он, наба лконуиз на дмас е, тра нсформис а
оув ат ре-
ногРобес пј еракој ипла мтипрот ивма ркиз аре волуциј е, ка одас убили
дале кове ћме с ецима .
Ве че расс упровал ил иуз г радуЛиков неакаде миј еипох одници-
мапе ндре чилинашедру гов е, с ту денте. Трој ицас упов ре ђена, аста-
туиух олус упре бил иру ку .
Вамапре тете нк овима? Небрините . ВамаћебатаГидрада
купитенк .
Ст ра ст исус ест иша ва ле , алипра воре шењес ениј еназ ира ло.
Тра жилис уис тинуодрушт вуокоњихипутубољисв ет , адог ађа јис у
сез гушња ва лиут амнусе нкуне моћи.

152
 Изновихкњиг
а

„ Зарива шадецас тудира јууинос тра нст ву”,пита лисумилици-

оне реуплав имшле мовима , покуша ва јућидас вој уис тинупроне суиз -
међуњих.Вра ћалисуихнафаку лтетбе зре чи, аБе ог ра дј ећута о.Сва -
когда нас убилисв еос амље ниј и, не ис пава ниираз драже ни, поне кади
гладни. Дис кре тнос уиз општ ениизс оциј алис т
ичко-с амоуправ нецр кве
партиј скогдог ма тиз ма– уимене пог ре шив ост итогис тогсоциј а лиз ма
ис амоупра вља њаз акој есус ез а лаг али.
Зах те вамодарадницииг рађанибу дуобј ектив ноинформис ани
онашимз ахтев има.Хоћемоистинуосв емуштос едог одил оиштос е
догађа.
Ве лик иЛе онардодаВинч ика жедауприродипо стој еч етири
основ натона: се нка, светлос т, с јајипроз ирност. Се нка– тој еоно
гдес мобил и,с ве тл ос т– г дес мосада,ас јајипроз ирнос тс уоношто
же л имо. Зау векс моиз ашл иизсе нке , безобз ираштас едог одис ана-
ма.
Идог одилос е, с
е ћаос е, в ећс ут рада нс едог одило. Прв осупо-
слалива трог ас цес аве лик иммерде вина манаиз влаче њедапос кида ј
у
паролекој есуук рашав алеспољнез идовефаку лтет а. Па далес уј е
дна
задруг ом:

Долекне жевисоциј ализма

Револуциј
ајошниј езавршена
Студе нти– радници
Нећеморе шавање– х оћемореше ње
Нећемоде мократиј уушл емовима
Боримосез абоље гчовека
Ус утрабезонихкој исуупропастилиј
уче
Пуцалис уунас...

Алипос ледњу , највећуина јвишу, онукој ај ебиланекав рста

мотоачита вепобуне
ДОЛЕЦРВЕНАБУРЖОАЗИЈ А
студентисудв острукообез бедили. И так о, т аманс еме рдевине
издужедоњеив ат рог ас
ацпођ ег оредаињус кине , аониј еконопцима
подигнуј ошвише.Чове кс иђе,пароласеспуст и. Ита конеколикопут а
докко ма ндирмилициј ениј еодма хну оруком ива трогасци отишли
необављенапос ла.
Тогда насуна училинај већуист инуоос ва ј
ањуслободе– рев о-
луцијаморабит из а
ба вна. Сме хукидаог радеиз ме ђуњих, бришена -
викнутебој ажљивос тииуништа вас трах– крозс ме худру жујуоношт о

153
Kњиже
внипре
гле
д4

јена јле пшеуњима,т а дас ењиховиу мовидодируј ука оињиховате ла .

Смехиху здижеиобј едињуј е, онј еј е динаправ аиде олог ијанов емла -
дос ти.
Уве че , пос леТит овогг овора , на јвећиде ос туде на тај еодиг ра о
коз арачкоколо;нат робој нимт в-филт римакој ис у„ штит или”одз ра че-
њае лект роникепобе дничкис ус епре плита лењихов ез елененог еи
чврст ост еза лез ној ав е,црве неруке . Туноћс упре спав алиукрев етима ,
зањихј ере волу циј абилаз аврше нај ер– Ве л икиТатиџај ере каоДа!
Нафа култ е туј еос талонеко ликос тот инакој ис уз ахт ева лидас е
првоис пунеосновниз ахт евиииз ре че наобе ћања.Далиј ене шт оз аи-
став ис илоуваз ду хуилис ут ајут иса киз аз ив алипра зниходнициис лу-
ша онице ,т е кНена дј ебиоув ере ндаћесеубрз оне штова жнодог оди-
ти. Удворишту , бинуј еорос илак ишаит аје пице нта рс ту де нтс когк он-
вентаса дај ебиос амобе зобличанине дов ршенподиј ум, с клепа нод
приру чногмат е риј а ла. Оношт ос ужеле лиис увишесера злик ова лоод
оног ашт осув иде ли. Не надј ез уриоубинуодј едномос ве шћент имс а
-
зна ње м, нес иг урандалиј ет оуњемуса зре лане кановас ве ст , от ворило
сеј ош ј едноокоспос обнодавидире алнос тилиј ет оса мос траходне -
изв еснос т и, одт еноћиибудућност икој ај епредњима , одмра каиже -
ђи.
Чит авилонцика фекој еј ес кув алате т каДе с а, ка фекува рицафа -
култе таве ћс убилипопиј ени, пив авишениј ебило,с амокоњакДав ид
ибрендиЗв ече в о, дос т анишкеМорав е, вра њс кеЗе те , филт ераБеог рад
иЛДс аплав имз на компит ањанакут иј и. Се де лис уиче ка ли, ус амље -
ниииз олова ни, апра знабинанакрај ув еликог , пу ст огдвориштас ве-
тлуцалај енакиши.
Некој е, узг ит ару,т ихоз апе ва о.
Ка дасунапа линаг ла внавра таипроз ореупа рт еруНена дс ени-
једвоумио,ве ћј ез на ока коћес веов одас ез аврши. Горес упра шта ли
пендре ци, одј е кив алиј ауциидоз ив и, аНе надсеспус тиоуподруми
крозпоз на т еходникеинов опробиј енепрола зеиз бионадруг икра ј
зградеис поре днуулицу. Срећносепрову каопоредпа т ролаиоколо,
поре дКа лемег да на , отишаонаа ут обускус та ницу. Отпут ова ој епрв им
аут обусом, безоклев ања,она ка вка ка вс ез аде сио.
И, штај еост а лоодс ве г атог а ? Ње говса нота ла симаипричао
двост рукому ве ћању .
Тајс а нј епрвипутс ања ој ошдокс убилиз а тв оренинафа култ е
-
ту– у нут раре волуциј а, напољуполициј а. Нов одобаис на г ере пре сиј е.
Зна ој едарежимуве кбра нисе бе ,а лионинис убилипротивс ист е
ма ,
билис уз ачист от уиде ј
енакој ус еионпоз ив ао.

154
 Изновихкњиг
а

Упочет куј ејош ве рова одаћес наг еист инеиправ де , даћедо-

бро,даћера днициио мла дина... Свудаус ве туседог ађалоис т о: ’68 ј е
билак аот а лас иновог , ве ликогморакој ез а пљус куј еце ос ве т . Прва
пла не тарнаре волуциј а. Оношт ониј епос тиг ланиј еднарелиг иј аили
идеолог иј а , нихришћанс тв о, нибу диз ам, ча книве ликибаукк ому ни-
зма– ниј е да нпокретниј ет а коинт енз ивноиконце нтрис аноз а пљу снуо
це ос ве т– изда науда н, изме сецаумес е ц, дужеодг одинуда на : Бе р-
лин, Токио, Ва ршав а, Рим, Колумбиј а, Бон, Париз , Ст раз бу рг , Нант ,
Торино,Ма дрид,Монте в иде о, Мила но,Ве не циј а,Се не гал, Бог ота , Ан-
ка ра , РиодеЖе неиро,Тај ла ндиИндиј а ...
Ве ликосв етскоморемладих,нов ис ве ткој ис едижеут алас има ,
једанз адру г им: в еликита ла с , не колик ома њих,паопе тона јог рома н
кој ипомераоба ле.Дог ађа лос енешт оис конс ко,ка оборбае лемена та,
поче та кс тва рањановогс ве т а.
Бу диосеуз ноју, сатут ња вомуг ла ви, ра змахуј ућирук амака о
даплива , уве ре ндаћет ит а ла си, кој ис ев аљај у, кој есв ичуј уив иде ,
ипа кпокре нут иова јус тај а лиде ос ве таокоњег а.
Тих да на , фудбалс каре през ент ациј аЈ уг ос лав иј еиг ралај еса
уве кј акимЕнг ле зимауполуфина луКупана циј а.Основнат акт ичкава -
риј а нт ајебилаопшт епоз на та : дванапа дача ,т рииг рачанас рединит е -
ре на,че тириуодбра ниинакра ју,ис пре дг олма на ,т ако зва ни„чис та ч” .
Билај ет оше ма„ игре”кој ај ета дав ажилаус вимс трукту рамадрушт ва
–с вудај ебилоз адужених„чис тача ” ,с ав е таикомис иј аовла шће нихда
от клонес вешт опре дст а вљама карипот енциј алнуопа с
нос тз аилуз ију
скла дног , иде олошкиподобногра звој а.
Наут акмици, Холцерј еус пешноодиг ра от уулог уаЏај ићј е
на дмудриопоз на тогБобиМу раипос т иг аопобе донос ниг ол. „ Чист а -
чи”онедруг е, друшт ве неподврс т ениблиз унисубилит оликоус пе -
шни– њиховеа кт ив нос тис упоче лепроз аично,а кциј амаполициј е.
Нена дас упронашлипос ледв енеде ље– мес нимилиционе риј е -
да нне поз на ти,уцив илу,с афото графиј амаута шни.
– Ов оликес у– прича ој еНе на довот ацпос ле– с адвос т ру ким
увећа ње м. А т ис ебаш ле пов идиш, ка одас иимпоз ира о... Тајз аист а
личинамогсина– ре ка ос ам– а лионј ета дабиокодку ће.Те кј учеј е
от иша о,давидиз афа култ ет .
Милиционермег ледаићут и, на ш чов е к; цивилс амоклимаг ла -
вомиг ледаоколока одаће ш тидаис кочиш изнек огу г лаис вепри-
зна ш.
– Евоџемпе рј ез а бора вио– ипока жемне чиј иџе мперкој исез а -
тека онас толици– мора ћупоне комдамупошаљем.

155
Kњиже
внипре
гле
д4

–Ј аћумуодне ти– ка жецивилљубаз ноит умепре ђе– с амоми

дајтеа дрес у.
Ј анек акос мув амне кут вој убившуа дрес уионодне сеџемпе р,
вишенис амвиде ониње га , абог аминиџе мпе р.
Убрз о, наНе на довусре ћу(Сре ћу? Из емт ит аквусре ћу!) Ру си
уђошеуЧе хос лова чку, поВој водиниисв импог ра ничнимопшт ина ма
разле тешес ере з ервист ииње г ав ишеникониј ет ражио, ос имвој ске ,
поне ка д.
Шт асез а ис тадог одилотогј уна1968. г одине , штај еправ аис ти-
наот имда нима? Сет иос етогпит ањадокј ес ас т
ранепос ма тра одог о-
вара њес туде на т аоВе лик ојШетњикрозг рад. Же ле ој е, жа ркој еже -
леодапођу, абој аоседат онећеучинит и. Пит аоседалит оњихов о
одуг овлаче њеипре ду гоорг а
низ ов ањеимане кис криве нис мис ао? Хо-
ћелиопе тдот ут ња т иа ут обус ипунипла вихоклопник а? Илићедој е-
здит ис ве т луца вој атохе ликопт е рак аов еликопо крет носа звежђеиу з
тутањмот ораишиба њеелис а,унис комлет у,з алит иу лицесу зав це ми
огорче ње м? Онимшт опот омда нимапе цкаууг лов имабеоњача ,г оди-
намаодј екуј еумуклина маг ру дногк оша ? А мождас ене г
деумраку
опе тпост рој ав ај уна оружа ниодре диулучнојформациј и, с абочним
обе збе ђе њима , ка о’ 68, ис пре дподвожња ка.Оногкој иј ес руше ндане
пос та ненов ос ве т илиште , пај ошиз атр па ндамус ет ра гз агуби. Коли-
кос еновихпрепре каиог ра да,в ат рог аснихколаиоклопнихт ра нс пор-
тера, можепост а витинаулица маг ра дск им? Хоћелис еопе тис т ориј а
понов ит и,каот ра гедиј аиликаофарс а?
Мог аој едаз а мис ликак оизмра каиз ра њачврс т из иддуг а чких,
сивихшт итов а , рефле кт ориз а сле пљуј уочиаводе нит опов ипре те ћи
окре ћус вој аг ротла . Хоћелисет о,опе т, дог одит и?
После’ 68. ра сту ренесуре да кциј ес т удент ск ихифилоз офс ких
часопис а, прес т алај едас еокупља , ус ве тупоз на та , Корчула нск афи-
лозофс кашкола . Неколикодокумент арнихиполе мичкихкњиг аовре -
ломс ту де нт скомј улуз абра ње ној еиу ниште но. Спа љене ? Илиј еита ј
чинме ханиз ова н, ефика с ноима њес пе кт а кула рно? Књиг есемашина -
маисе цка јунаус кет ра ке– па пирнере за нцеиз надкој ихј ош у ве кле б-
диома мане подобногдог ађа ја. Далис еис т инаможет ак ој еднос та вно
уситнит и, доз а бора ва? От ому ништ а ва њукњиг а, чиновимабе зумља ,
обја вље нј епонек икомент арушт ампи,чу лас еј еткаре пл иканара диј у
и– мук . Ут ојинт еле кт уа лнојпус та риблока депа мћењана јав ље нај е
студент скат рибинао’ 68. Ка одас еништанедог а
ђа . Илика оиз аз ов?
Вре мес т рахаодз аписа ног ? Одист ориј е? Запе нуша ннапордас е
зав ечностодре диј единомог ућез на чењес ва когдог ађа ја ? Алинај ав -

156
 Изновихкњиг
а

ним т рибина маре чс ениј емог лаужлебитиуколоте чинеус ме рене

ис ториј еис лушаоцис ус трпљивочека лит ре нута кка даист инапочиње
дас епробиј аиз ме ђуна с лаг аве ћпоз на тихоце наиодобренихчиње ни-
ца .
Се ћас е: ра доз на лој епог ле даопос али– коликој еуњемут ада
билоприта јененадедаћет ус ре ст инек огодс та рихдруг а ра ? Не когко
та кођежелидапот врдис ебеизмладос ти. Илиј е’ 68. ос та ланај ве ћи
дог ађа јса моуње г овомживот у? Пре кре тницанакој ојс ена јлак шера -
циона лиз у ј ус вене ост в аре нос ти? Шез дес е тос мај епобе ђе нака сниј их
годинакадасуње нев ођеприхв ат илес ит непов лас т ицеипривидно
уче шћеувла сти: упра вникс ту де нт скогцент ра,а сис те нтнафа култе ту,
са радникуинс титу ту ... Ње низ ахт ев ис употв рђе ника оде оа ктуе лних
полит ичкихпро грама, а линика днис уос тва рени: одлучуј ућау лог аин-
те лиг енциј еужив оту ,с лободаинформис ањаиг овора , де мок рат из аци-
ја, пра вда , хума нос т ...
Упре пунојс алис убиленовег енера циј е,момциде с ет акив ише
годинамлађ иодНе на да . Ра доз на лоине трпљиво, с ажучношћук ојуј е
пре поз на ва о, покуша валисудапроникнуут ајнуз вану„ј уни’ 68” . За
њихј ет обиоиде олошкиог ра ниче нс тудент скипок ретсадобримна -
мера маинаивномреа лиз ациј ом, уг уше нс јај ниммане вромВел икогТа-
тице. Ј едногодучес никатрибине , уре дника„ Сту де нта ”изт ихда на ,
пона ј
вишес упита ли. Не на дс есе т иова нре днихброј ев акој ис уз абра -
њив аничимс епој а в е,ј а ркоцрв енихна словнихс тра наипла катс киве -
ликихна с лова . НаСлав иј ика одај еј ош ув екг оре лахрпаброј еваоду-
зет ихс туде нту– продав цу, ст ра ницесусеков рџа леипост ајалепро-
зирне,ј едназ адруг ом, ка коихј ева т ралис тала ...
Мома кј еодг ова раошкрт оиуз држа но, ка очов еккој ис ет у-
ђомвољомна шаоов депас адаот емикој амуј ена ме тнут аг оворис а
не когс вог , унут рашње годс т ојања . Ка одаовла ш клиз инизрубовес е-
ћа њанеусуђу јућис едаз арониуње г оведубине . Слушаоцис ут оос е-
тилиис та лнопокушав а лидас вој ому порношћуие мот ив ноинт онира -
нимпита њимапробиј уба риј ерекој еј еокосе беиз гра дио. Ка кој ет о,
из нутра , изе пице нтрапобунеиз г
леда ло, пит а лис у; т итоз наш, биос и
та мо,саст уде нт имаис аполит ичарима , пре дполициј омипре ддржав -
нимт ужиоцем? З на ш св ешт ој еобј а вљено, иштониј е, ионошт они-
ка дане ће ... Кој ес ут опорукекој етре бададопруидона с ? Шт ај ет о
шт отра једужеодј е днег ене рациј е ? За рт ониј еа ма не тиоба ве затв оја ?
Ка квас убилат ада шњат ешкавре ме на ,г ораилибољаодс ада шњих?

157
Kњиже
внипре
гле
д4

– Нисува жнав ремена– ре ка ој емома кодс ечноииз ре ка оре -

ченицук ој аћес ме тидабуденапис анат еккрозт риде с етг одина : – Док
пос тој еиде олог иј е, вре ме нас ууве кист а !
– Алика кој ета даз а ис табило? – пит алис у, ра доз на лидас а -
зна јудет аљеидожив еинс тант -ре волуциј ут ок омс леде ћихпе тминут а.
Мома кј еосе т иоњиховужељу ,с лег аора ме нимаилаг анопог ле -
домпре ша опре коре доваслуша ла цапре дс обом. Прог овориће, поми-
слиој еНе на д,с адаћепрог ов орит и, Не шт ој епуклоиуње му.
– Ка кој ет адаз а ис т абило? – понов иој епита њеиос ме хну ос е
углов имаус ана . –Уз будљиво. Да, ба ш уз будљиво! Проба ј
те , паћет е
виде т и!
За жаг орилисуаНе на дј ера с твориопрс т ест ег нут еупес ницуи
запље скао.Из држаој ез ачуђ енепог ле деи– из аша оизс але .
Да , уз будљиво.Тој еправ аре ч.
Чу ој е, ипрочит а о,мног ораз личитихпричаотимда нима ,т ежа к
одс вој ихс е ћања. Алиниј енипокуша ва одара злучикој ај епра ва, не
самоз а тошт от овишенионниј ез на о,ве ћна јпрез атошт ој ес ва кипут
мог аодапог оди,с амног оиз ве с нос т и, чиј ај ет оист ина . Ув екј ебилау
нечиј ојслужби: каој еднаодмог у ћнос ти, пот ре батре ну ткаили, ј едно-
став но,нек омкориснала ж. Ј е р,схва тиој е , лажј емног опроду ктивниј а
одист ине ; лажре ша в апроблемедоких„ ис тина ”обичнос тва ра.
Испре дње га , талас аласенова , коз накој аг е не ра циј ас т удент -
скогнарода . Триде се тг одинамлађ а. Шт ај ењимау збу дљив о? Шт ај е
зањихист ина ? Мог ули,смеј ули,уме јули– дапроба ју ?
Изда љинеодј екнупе сма . Не приз на т ахимна„ БожеПрав де ” .
Чу ој е ,г отов овиде о,ка косемуњев ит ошири, к аоле т њипљус ак.Групе
сус ес лив алекасре диниколовоз адокј епе с мат ут ња ланоше нахиља -
дамаг ла сов а,донос ећиј е зууднус томака .
Колонакрену, из дуженаира здра г ана . Уличнес ве тиљкес увра -
ћалебој уис ј
а јоз нак амаиз а ста ва мафа култе та , т ра нс паре нтисус е
кла тилика обе личас темрље . Виде ој ест от инелеђ аокупље нихуг ру-
пицекој ес екре ћу,паз ат имса мог ла ве ,г ла в еиопе тг ла веурит муко-
рака . Смех,пов ициибатног у– па т ик еиме каобућанов ихг ене рациј а
има лај есв ојпос еба н, с клис кишум, са моув ере нус иг урностис лободу
покре так ој аг ај еоча рав ала . Инов и, мла диг лас овикој еј ечуоокос е -
бе.
Повре ме нифле шев ис ве тлост ивра ћа лис уг аус тв арност– с ту-
дент с каколонас екрет а лакаце нт руг ра да.
Иду ! Заис та , иду ! – обра дова ос еНенад.

158
 Изновихкњиг
а

Покушаодасесетикојијеовода
нипог
леда
онаса
т, подижући
г
акат
амнојсветлос
тиновогнеба.

Враћајућис екући, ј ош з а нетпре т

а па ње мпрошлогис ада шње г
,
Ненадуг ледаде даЖив каиЛу не т а.Де да, ушу шканус т аринскиг ром-
бика пут,носиој евеликубат е риј с кула мпууруци. Ос ме хнуос е: нови
Диогенс аба теријом уме стофе ње ра! Ста рацј екупова ооду личног
продавцане кека ртонс кекут ијицеаЛунеихј ера споре ђиваопове ли-
кимџе повимака муфлажнихпант алона .
Нес помињиј ануа р, опоменуој еНе надс ебеиоз биљноглица
климнуог лавом.
– Мог улидапомог нем?
Лунез атре птаочимаиодма хну .
– Друг ипут , Ненаде ! – пот врдиде да. – Него, шт арече , шт аје
билонаономле ткукој ис ииз г убио?
– Позивз аиз лаза кнау лице .
– Ишт ајош?
– Црте ждуха.Бе ог радск ог .
– Аха! – ху кнуде даи з на чајноиз ме њапог ледес аЛуне том.
Махнушемуипожу ришекатра мв ај с
којс т аници.
ДиогенизСинг идунумаињег овуче ник, помис лиНена д. Дру-
штвоукој ебис еду хс алет кауклопио.

159
Kњиже
внипре
гле
д4

Vladimir Radić

POSLE SVIH OVIH GODINA

(„Alma“, Beograd, 2010)

PRAVA DEVOJKA

Bilo je dobro, u stvari nije bilo loš e, moglo je i tako, naročito kada
prođe nekoliko dana, kao š to je proš lo sada ... sedmica ili dve ... i ako bi se
jošmalo popilo, i ako bi se noćspustila, i ako bi svirala neka tiha, prijatna
melodija ... Njena su stopala bila č vrsto oslonjena na ć ebe na kojem su lež a-
li, noge povijene u kolenima, njegove između njih i oni su pomerali kukove
ravnomerno u krug i onda: napred i nazad, i napred i nazad, i ona je malo
zastenjala, nekoliko grč evitih pokreta, sve brž ih i bržih, kratkih, neki nemir i
slutnja, drhtaj i grč , i jedan još , i još, i tama. I onda olakš anje i smiraj.
Razdvojili su se, daske ispod njih su krckale.
„Tvrdo je“, kaž e Saš a. „Žulja.“ Trlja rame. „Ipak je bilo lepo, na neki
svoj nač in.“ Lež ali su na ćebetu, na podu. Bili su u baš tenskoj kuć ici. Bilo je
popodne i zraci sunca prolazili su kroz uske proreze na drvenim kapcima.
Tamnoplave zavese bile su proš arane uskim trakama svetlosti.
„Ne bi se bašmoglo reć i kako se zemlja pokrenula“, primeti Tanja.
Zabacila je kosu visoko iznad glave.
Saš a je otišao do lavaboa, skinuo prezervativ i bacio ga u kantu za ot-
patke, oprao se.
Tanja je prebacila ć ebe preko kukova, okrenula se zidu.
Saš a se vratio. „U poč etku je tako, ali posle bude bolje, to svi kažu.“
Okrenula se njemu. Na obrazu naborane linije – tragovi jastuka. „Ni-
je baštoplo“, reče Tanja. Navukla je ć ebe preko grudi. Bila je bleda. „Nije
mi jasno č emu bajke o tome“, kaže.
„Govori se kako to ide postepeno, onako kako se partneri upoznaju.
Malo po malo, korak po korak. Kaž u kako posle bude divno. Treba li, ipak,
raš iriti kamp-ležaj?“, pita Saš a.

160
 Изновихкњиг
а

„Ne znam, treba ići. Rekli smo.“

„Biće nam udobnije“, reč e Saša. Gleda Tanju. „To neć e biti prekrš
aj
naš eg dogovora. Neće ... zar ne? Tu neć e biti niš
ta.“
„To je sada svejedno.“ Tanja je ustala. Umotala se u ćebe.
On raširi lež
aj, i oni sednu na njega, zagrli Tanju. „Konač no smo za-
ista zajedno. Moja prava devojka!“
„Samo neka se tvoja prava devojka ne spotakne na jednu pravu pla-
stičnu č aš
icu sa jednim pravim poklopč ićem na kome stoji njeno pravo ime,
kod jedne prave doktorke, i na kraju ne bude jedan pravi, veseli nalaz“, kaž e
Tanja.

Tanja se prva spremila, Saš a je jošuvek otezao, pož urivala ga je.

Stavila sunč ane naoč are i onda su izaš li napolje. Proš li su nekoliko
ulica, proš li pored parka, pored fakulteta. Ukoso, preko puta glavne zgrade
sa skelama, cveć ara – jošotvorena.
Ispred njih u cveć ari, žena u crnini, imala je blede naborane obraze i
kož a joj je bila mlitava, naborana. Nije mogla da se odluč i oko cveć a. Imala
je sedu kosu dignutu u punđu. Kupi jedan buket i izađe napolje.
Bili su na redu.
Tanja i prodavač ica su paž ljivo odabirale cveće i zelene grančice ko-
je bi išle najbolje uz taj buket. Tanja govori: „Ne, nije nikakav rođendan ...“,
i kaž e: „Starija gospođa ...“ i, dalje: „Mislim, ne ... nije alergična, ne, sigur-
no nije, znala bih ako jeste ... “ i prodavač ica je mogla preporučiti ovo cveć e
i mogla je preporuč iti ono š iblje i te trake, kao i maš nu i providni papir s
tačkicama. „Jako je traž en“, kaže.
Iza ograde, iza cveć are – redovi spomenika. Na nekim ovalne ploč ice
sa slikama, na drugim samo tekst. Slova pozlaćena. Na jednom spomeniku,
ispod krsta gori sveć a. Ispred sveće – ž ena u crnini. Imala je sedu kosu dig-
nutu u punđu. Mlitavi, naborani obrazi.
„Ti mene uopš te ne sluš aš“, kaž e Tanja. „Priznaj!“
„Kako ne sluš am? Sluš am te.“
„Šta sam zadnje rekla?“
„Kako je haljina bila duga ... s kratkim rukavima ... na volane.“
„A boja?“
„Bela, naravno.“
„Šta sam jošrekla za boju?“
„Niš ta, samo kako je bela.“
„Šta sam rekla s čim se slaž e?“
„Sa njenim cipelama.“
„Ne to, posle cipela. Šta sam rekla sa č ime se jako dobro slagala?“

161
Kњиже
внипре
гле
д4

Tanja je stala, stade i on. Njegov lik se ogleda u njenim sunč anim na-
oč arima. „Najbolje od svega! Šta je to bilo?“
„Sa ... buketićem u njenoj ruci koji je bacila prema vama, ali ga ti ni-
si uhvatila ... i ... sa bojom ... bojom ... njene kose“, govori Saš a nesigurno.
„Vidiškako ne sluš aš. Divno se slagala s njegovim tamnosivim, go-
tovo crnim, odelom!“
Išli su dalje. Nije ga viš e držala ispod ruke. Gledala je u trotoar.
„Tanja, ti to morašrazumeti. Nisam ja bio tamo. Nije lako doč arati
sebi neš to ako nisi tamo. Sve te detalje.“
„Radi se o tome kako to tebe ne interesuje, i kako ti uopš te ne slušaš
kada se o tome priča, i kako ti ne bi tamo otiš ao i da si bio pozvan. O tome
se radi.“
Saš a zasta. „Ali, š ta bih ja tamo? Šta je ona meni? Šta je on meni?
Šta su meni svi oni ljudi tamo? Šta sam ja njima? Šta ja imam s tim njiho-
vim ...“
Tanja je otiš la jošnekoliko koraka dalje, onda i ona zasta.
„Niš ta“, doda Saš a.
„A neka pravila? Neki obič aji? Neki red i sigurnost? Ono č ega se dr-
žiši bude ti lakš e, jasnije. Ne lutaš , ne greš iš. I drugi to vide, cene to, poma-
žu ti, uz tebe su, paze na tebe, š tite te, pohvale te. Sve je to za tebe niš ta!“
Išli su dalje.
„A vidiš , drugi su doš li na venč anje“, reč e Tanja. „I to rado. Bilo je
mnogo parova.“
„Mogla si i ti nać i nekoga ko bi ti pravio druš tvo, neko s kim bi ple-
sala. Onda ne bi bila sama.“
„Nisam ni bila.“
„Eto, vidiš .“
„Druš tvo mi je pravio jedan Igor.“
„Lepo od njega.“
„I izgledao je lepo.“
„Onda je sve bilo u redu. Nije bilo dosadno.“
„Ne, nimalo. Bio je sladak. Bio je jako zabavan.“
„I, u č emu je onda problem?“
„Moglo je sve to otići i dalje od toga. Nije moralo ostati samo tako ...
na plesanju. On je hteo. Ne misliškako bi to, onda, ipak, bio neki pro-
blem?“
„Ne znam, možda. Šta mislišti?“
„Ti misliškako sam ja, mož da, ipak, trebala pustiti neka to ide da-
lje?“
„Niš ta ja ne mislim, nisam bio tamo. Ja samo velim, ako ti je tamo

162
 Изновихкњиг
а

bilo tako lepo, kako ti kaž ešda je bilo .... ako je on hteo ... Ako je bilo i toli-
ko drugih lepih parova ... “
Stajali su na semaforu. Svetlo za peš ake je bilo crveno.
„Šta bi ti da sam ja zaista otišla s njim? Tako ... jednostavno.“
„To se deš ava.“
„Deš ava se? Pa onda ... neka se desi, možemo pustiti ... “
„Ako ti tako ž eliš .“
Na semaforu zeleno svetlo. Peš aci prelaze preko raskrsnice.
Semafor je ponovo crven. Ispred njih prolaze automobili. Njih dvoje
ćute. Automobili su stali. Opet se upali zeleno svetlo za peš ake.
„Ja ću sada preć i ovu ulicu“, kaž e Tanja. Nije ga gledala. „Ako je i ti
pređešzajedno sa mnom, onda imam momka. Ako je ne pređeš , onda ga vi-
še nemam.“
„Dobro“, kaže Saš a. „To je u redu.“
Tanja je preš la na drugu stranu. Nije se osvrtala.
On postoja malo. Onda se okrenu i vrati nazad.

Teta Lenka je otvorila vrata. „Tanja ... duš o moja!“ kaž e ozareno.
„Doš la si! Mislila sam ... “ Tanja joj pruž i buket. „Ruž e ... Nije trebalo. A
Saš a?“ pita Lenka, miriš uć i ruže.
„Od njega su. I od mene“, kaže Tanja. „On se izvinjava, š to nije mo-
gao danas. Neš to kod kuće ... neki gosti.“
Lenka je uvela Tanju u predsoblje.
„Donela sam vam slike s venč anja Zdenke Baroš “, kaže Tanja.
Sele su u gostinjsku sobu i pile č aj. Tanja je izvadila fotografije i ra-
širila po č ipkanom stolnjaku.
„Jako lep par“, kaže Lenka. „Krasno. I kod matič ara, i u crkvi ... kra-
sno. Najpre gimnazija, onda fakultet, sada lekari ... kažeš . Posle ć e deca. Ta-
ko ć e biti i kod tebe i Saše.“
Tanja se zacrveni i Lenka je pomilova po kosi. „Bić e to. Ti si to za-
služ ila. Sve on vidi i sve on zna“, pokazuje gore prema nebu.

163
Kњиже
внипре
гле
д4

Ла
наБас
ташић

ТРАЈНИ ПИГМЕНТИ

(„
Сту
дент
скик
улт
урн
ице
нта
р“, Кр
агу
јев
ац, 2010)

36.

Амфит еатарипрог рес ивнист уде нтиз ам. Инкуба циј а. Некадј е-
војкажв ачеБонжит у.Штаа кој ојше ће рпукнеуг лаву? Шт аа коне ко-
мепра снеанеуриз ма? Шт аа косес вијетпре полов инаГибра лта ру?
Башс ада. Тос ене ћедес ити.Зна шдас етоне ћеде сит и. Ајдепроба јма-
лодабудешнорма лис тична .
Профе сорВла димирћеућиз адвиј еминут е. Нинез надај еју-
тросбиоумој ојс оби. Дас аммупопра вља лакошуљу. Не кадј е
војка
остављас вемирс кидик та фонблиз ука тедре . Же лимдасмрвимињуи
њеногкра дљив цаз вука . Техничкес твариубој амас лонов а. Зашт о?
Триде чкаупрвојклупира згов арајуоут акмициМилан– Инт е
р.
Једномс амималаприј а тељакој ијеживиоз аМилан. Мислимдаса да
живиуШве дс кој. Нез нам. Не битној е. Самомиј епалонапа мет .
Већј ешез де сета кљудиупрост орији.Ос је ћа мпа дконце нт раци-
јекис еоник а.Сардине . Профе сорВла димир.Прошлисув јековиодбо-
жа нскогХеорот а
. Поха баламис езеле наха љина . Профе сорВладимир.

37.

ЗаНађу , 16. априла2005. г одине

„Аnd the woman of New Bedford, they bloom like their own red ro-
ses. But roses only bloom in summer; whereas the fine carnation of their
cheeks is perennial as sunlight in the seventh heavens.”

164
 Изновихкњиг
а

*
Татај еда на собу каомај ицунаопа ко. Видјелисумус еша вови.
Иза, напотиљку,видј елас емала, бијелае т
ике тасаоз накомЛ. Далиј е
мојт аталуз ер? Ј анемис лимдај есте. Мис лимдај ес амомалоиз гу-
бље н.Loser. Lost.
Ус вакомс лучају,нисаммурекладамуј емајицаокре нутана о-
пачке.Мождас амз богт ог
алошаос оба , нијенибит но.Сједилис мои
доручковалиут ишини.Ондај еонус таоиот ишао.Ле птир.

38.

Из вукламус екошуљама лчице . МомХамбе рт у.Пре коримез ј

е-
ница ма .Ј ас пушт амочинас војерукеипочињемдачис тимнокт е.Про-
фес ор.Па пе рјастиmusculus. Мла дежнапотиљку . Нора . Дализ надај е
јутросбиоумој ојсоби? Гле да оумојту фна стиг рудња к.
Преда вањез аврша вана конс атиповре ме на . Очист иласа мнок-
те. Профе сорСиме унов ићпот писуј ене кеиндек се . Забора виласамна
тајдио. Аут ограми. Уз имампла вукњижицу. You are the bluest light.
Купимс вој ест вари. Ос тавља м црве нирок овникнас толу. Онмепо-
сма тра. Каодахоћедапрекинет унашуг нуснуроков ничарс куа феру.
Дакажедас едес илој едном, омак лона мсе, алисмоса дапаме тнији.
Не.Ј ане ћу.Ос тав иласа мцрве нироковникнаклупи.Поно во.Одла зим
дока т
едре .
Профе соре ,јане мамва шпот пис ...
Тре нут а
к па жње , дамеи г ос подо. На шапрота гонис т
кињај е
упра вопре кинулаз а
кон једнена мје рнекомуник ациј есаожењеним
профе сором.

165
Kњиже
внипре
гле
д4

Ад
амПу
сло
јић

ДУЖНИК

(„
Кра
јинс
кик
њиже
вник
луб
”, Не
гот
ин, 2010)

НЕБО, ЗАУСПОМЕНУ

Пав
лу, оцус
рпс
ком
Дет
е,
уме
ст оме
не
сме
шис е

у
бер
ине бо,
з
ауспомену

именеку
ћипоне
си,
уз
несиме

усит
ними
могБог
а

Умног е
васк
рснеист
ине,
онеЈеднеисва
ко дне
вне

де
те,
ијас амједном
ст
ара ц, с
тара
тељ
исис тематик

166
 Изновихкњиг
а

асадсамопет
самонебо,б
ожјицв
ет
зауспоме
ну

ЗЕНИТ

Кадстиг
немузенит
,
тр
ажићемив из
у
иула
зницу.

Свејатоимам,
алинећусади
даимизвадим.

Некамепо т ражеони
увисоким, највишим
космичкимт а
ласима
.

Инане пост
ој е
ћем
ономнеком, тај
ном,
списк
уБог а.

Не
каме
,тиз
енит
ист
и,на
ђу!

167
Kњиже
внипре
гле
д4

Сл
обо
данРа
кити
ћ

ГОДОВИ, СТРОФЕ

Ме
(„ р
иди
јани
”, Сме
ред
ево
, 2010)

ЂУРЂЕВИСТУПОВИ

Ближас уме
нинебе саовд е
иваздухнег
дашњи,
негозе
мљак ој
омко рачам,
негова
здухкој
иудише м.

Ст
арива
здуху
дише
м.

Хиљаду г
одишњас оусол
иру
,
хиљадугодишњапше ницаућупу
.
Невидљив икоња ници
сачетирис т
ра нес вета
подбедемес тижу .

Ј
език
аодс
ече
них
.

Свој
елицеба цамув ат
ру.
Сасенкомз бо
рим, з
астол ом,
сасе
нкама
иручам
ивечер
а м.

168
 Изновихкњиг
а

Мртви, с
аг ла
сов
имаживих,
жив
и,с ал ико
мио бли
чје
ммр т
вих.

Стој
имн аист
о ммес ту
накомјеижу панстајао;
гл
едамис т
езвезде
кој
ејежупангледао.

Алб
раћ
усв
ојунев
идим.

Гласовиу околонаветру:
каодане видљивнеко,
крајнас, невидљивихв ећ,
невидљив укњигу
листаич ита.

1989.

СВЕШТО МИЈ
ЕПОТРЕБНО

Свешт омиј епо тре бнона лазимус е

би,
свешт оминиј еп от ребнот акођена л
азимусеб
и;
узорануле динуиут рину
ип тицус треловит уув ис иниј аналазимусе
би;
пролеће , лет
о,јесе низ иму ,
рекек ојет екуу з
во дно
имо реу двојенојана лазимус еби;
тебе,јошу векјог уна сту,
јанала зимус еби;
данр ођ ењаис удњида н,
свес воједа нејана л азимус е
би,
алис ебенена лазим,
алис ебениг денев идим.

169
Kњиже
внипре
гле
д4

Пр
едр
агБо
гда
нов
ићЦи

ТРУБЕ И ПЕЧАТИ

(„
Рашк
ашк
ола
”, Бе
огр
ад, 2010)

ИВИДЕХКЊИГ
У

Ивидехкњиг укаколе ти
уњојпо бр ој
анесвепт ице
инс
ек т
и,риб е,биље;
имејојје: чу
варречи.

Ив иде
хкњиг укаколети
уњо јз
абеле
же нисв иг
ла с
ови,
зву
цит ал
аса,грома;
имејојј
е:хармонијавасионе.

Ивидехкњиг ук ој
але т
и
уњојре числикара
пис
аца, ист
ражив а
ча;
имејојје:с
тојимпр е
дис т
ином.

Ив идехкњиг ук ој
але т
и
уњо јиме насвихубиц а
силника,с ањарарата
;
имејојје: нев
ераине истина
.

170
 Изновихкњиг
а

Имеј ојје,туг
о,
имеј ојје
, бол
ене из
рециви:
за
бо равис тор
ије, младост
и,
скокс рцауништ авило.

ПОЂИЉЕЉО, НАВОДУНАТИСУ

НаДу хове
, Ље љо,крени
краљаикра љицу,дружиницу
идворкињепу неигре
нексвеигра, нексвепев
а.

Неккра љма че
мсеченав
ије,
пауновопероодурокалечи,
ја
јестрашник,пра
порцимакоракхит
ри
тизаштити.

Некрусаља, неквила рка

утранспадне , видилица ,
нексаТисоммрт вомз бори,
косасест
ром, кос ама јком.

Аоој, Тисо,клет а, поха

рана
свибунариокот е бемртви
белимплат ном, Љељо,лицес а
кри
лицес мрти.

Кумовисулеђ а,груди
пешкиримапре крстили,крс
тонос
ци,
дасвероди, дасверађа
обилато.

Садожив иХрис теСпасе ,

садазовиЛазараизТис е,
склонизлатнекоње
шт опорецијезде
склонипену,гривусмрт и.

171
Kњиже
внипре
гле
д4

Но
виц
аТад
ић

КАД ПОМИСЛИМ НА СЕБЕ

КРИШОМ СЕ ПРЕКРСТИМ

(„Orpheus” – „
Књиже
вназадр
у г
аСр п
с когна ро
дно
гви
јећ
а”,
Но
виСад– Подгор
ица, 2010)

СКЛОПИЋУТВОЈ
УКЊИГ
У

Склопићут в ој
ук њигу- нећујеч ит
ат и.
Достамиј ет војелелуј
ав еизмаглице,
дост
ао бл
ижње гбрежуљк аиз алазе
ће г
су
нца . Ев
о, предњимас тој
им, каодемон.

НАБУЛЕВАРУ

Набу л
е вару, уше тњи,
драг
оце нимис ечо ве
к
отва
ра,
са
општ а
вашт ајесве
утишинис пе тљао,упе т
љао.

Покишномв реме
нураск
вас
есе
, оме
кша
ју
ђо
нови,ј
езици,те
мена
.

Јакој
иволимдаслу шамприч
е,
виде
хк а
конекагнусоба
нара
стаупрост
ору.

172
 Изновихкњиг
а

Ис а
мотешкикамиони
могупре
кинут
ина к
ратко
за
пењенежвак
алице,б
ескра
јнет
ира
де.

Заданас
, некниконепо
куцанамо
јав
рат
а,
ничиј
аре чнексевишенечуј
е.

ПЕСМА

Пе
смај
ека
мен
игро
б.

Тисесамр
аспни
исиђиуњега
,акоз
наш.

173
Kњиже
внипре
гле
д4

Др
аганДр
аго
јло
вић

НА ТРГОВИМА ВАВИЛОНА

(„
Нол
ит”
, Бе
огр
ад, 2010)

НАТРГОВИМАВАВИЛОНА

Ставирукенауши,
неслушајраз
говор
измеђус
вог
инекогдруго
гвр е
мена
.

Необраћајпа жњу
нанапоров огтренут
ка
дапобегнеодс ебе
иодс в
ега.

Далине ср е
ћедоносељуди
иливреме ,
неслуша јпр епирк
уус е
би
окотога
.

Нај
бољећебит
ид ау з
мешол
овк
у
ипобег
нешупесму.

Тамоће
шбитисре
ћанисам
ка
оробнат
ргов
имаВавилона
.

174
 Изновихкњиг
а

АРИСТОТЕЛНАСОЛУНСКОЈТРЖНИЦИ

Нис унцеј ошниј еиз г р

ејало,
атржницауСол уну
пунис ељу дима
ина ј
разно врснијимпр оизводима
:
одлу каик ру пнихп а прик а
дојесење гс унца
скривеногуј а бу
ка ма ;
оме субис емо г
л аис причати
дугаприч а,
иох иља дамадр уг ихс твар
и,
сведог рчко гпаму ка
икине скогт екстила;

арибе ,к ој
ес ус в
ев рстесвежихриб а
изложе ненап ијачнимт ез
гама,
којеврс тес ухомеснатихпре рађе
вина,
пак онзе рв
и,ме снихириб љих,
узсвув ревуиг рају
крозко јуб радатчов екјед
вапро лаз
и,
говорећик а којетубил атржниц а
иув р емека дајеАр ис т
отел
полазиоизМе гарез аАтину.

Еног аАр истот

ел,виче,
еногаубе л
омме рме р
у,из аонихбр
да,
чека
мд абаципо гледнана с,
дапро г
о в
ор и
послетолик овековаћут а
ња .

175
Kњиже
внипре
гле
д4

Сл
аво
мирГв
озд
ено
вић

ЈАВЉ АЊ Е НА НЕРИ

(„
Ели
т д
-Меик
а”, Бе
огр
ад, 2010)

Ј
АВЉАЊЕНАНЕРИ

1.

Кадаје
БудимирЖив ановићизВр
аче
вГа
ја
прегаз
иоНе ра
љ
коднаше гСоколовца
Боже
лепоглиходања
чистог
каотвојкрсткој
им
намбис т
риш
и
усправљашкорак

2.

Билој еУзиНиз
анајвишепр е
коовево
де
ходаихо дања
скривенихкорак
а
свакојак
вихтркача
бежа ња– о
длажења

176
 Изновихкњиг
а

або
гамиис кок
овауамб
ис
ичег
ас в
енијебило
упрев
елико
јчежњи

3.

Ит рлуив рлу
ибе диинес рећи
ињих овомк ораку
Богс епок
аз ао
на
ов
о јводи

4.

Алишт ав идехоБо гој а вљењу2001.

напрвојст е
пе нициве ка
и
миленијума
тосвакида нн ебива
отомеб ипис ари
зве
здочатци
књигу
сва
кибико ракпо ст
а от ом
аБудимирб иблиотека !

5.

Замислите
усва к
ојсрпскојкућ
и
усва к
ојчитаоници
свакојшколи
свакојмуци
поједнасрпскабиблиот
ека
:
БудимирЖив ановић
укојојкуцавеликосрце
нашеиничиј е

177
Kњиже
внипре
гле
д4

Robert Tili

ZEN-PIJANDURA
pesme, 2005–2010
ZEN-GUZZLER
ZEN SZESZCIMBORA

(„Alma“, Beograd, 2010, prevela na mađarski Katalin Ladik)

DOM JE TAMO GDE SI OMRAŽEN

Ne znam š
to ž
elim, ali ž
elim to odmah!
Vivjan Stanš
al

Ne daj da te neprijatelji
Unište: za tako neš
To imašrodbinu
Roditelje
Najbolje prijatelje
Ljubav/n/i/ce/
Svoga ž ivota
Decu
Ii
Ne najbliže

178
 Изновихкњиг
а

VATERLAND & OTHER HARLEMS

I don t know what I want, but I want it right now!

Vivian Stanshall

Don t let U
R enemies ruin
U: U
Got U
Rr
Elatives
Parents
Best friends
Love/r/s of U
R life
Kids &
All other loved
1
S 4 that

AZ OTTHON OTT VAN, AHOL UTÁLNAK

Nem tudom mit kívánok, de azt azonnal akarom!

Vivian Stanshall

Ne engedd hogy ellenségeid

Megsemmisítsenek: olyas
Miért megvanak
Letezek a rokonságod
Legjobb barátaid
Életed
Szerelme(i)d
A gyermekeid
És a
Nem közeliek

179
Kњиже
внипре
гле
д4

Љу
бицаРа
јкић

Љ УБАВНЕ ПЕСМЕ О РАТУ

(„
Мер
иди
јани
”, Сме
дер
ево
, 2010)

***

Ћирил оиМе т од иј ережук о ла ч .

Ониуу с таБог у
нес та вља ј
уре чи
копе сницилу да ци,
нитииз мишља ју ,
нитит рамп еве чно стзавре ме .
Режуко лачнат р иде с
ет
ик ри шк ер еђа ју
кор а ненак рст у
Ис тимј е з
ико мг о вореспр ис ут но мв а
т р
ом.
Нак рајуб лагоб ришу
пепе осч ела
из аже же нипре да јупоглава рима
Хл ебс л
ов енскидаг аозв а
ни че .
Одс вихпос тоје ћихс лова
самос ус езао вабил иприч е
ст и ли.
Тајбл агословпр е освећениху ме т
ника в
-сетаца
спаој енана с.
Јерс в ема њеима њеима мопр иј а
те ља
ане приј атељат ушт аитма .

180
 Изновихкњиг
а

***

Дрве ћеус рпс ко јз е мљи

добић ено г е.
Најзадћег ро бо вио дл уч ит и
дал ајуинаме с ец,не мирни
уодб ра нус еб е.
Друг ихпр оме нанаб оље
нећебит и.
Семт огауз ећ ес е
времеђа во лу .
Укинућ ес епр а вонаре ч
каоипр а вонат ишину .
Остаћес ве туне приј ат ељиње ни
жив ииз дра ви .
Њимане ћед афа линидл а касглав
е
Мол ићеБог а , попрв ипу т,
тојес иг урно .
Мол ићеБог аз ас мрт .
Мило стћ ет ра жит инањима
непоз нато мј е зику .
Даниј енас рп с ко м?!

***

Проклет
аљу ба в– на
јта
њажица .
Какојестра
шноима тикр ила.
Ан исиАнђео. Анисипт ица.

181
Kњиже
внипре
гле
д4

Ив
анЛа
лов
ић

СЛОВО ПРЕТКА

(„
Бра
нко
вок
оло
”, Ср
емс
киКа
рло
вци2009)

О НЕПОБЕДИВОЈСВИЊИ

Рекаобихд ај ес виња
волелажив от,
борилас ес вој с
ки,
скичање , пара ј
ућеипр к
осно,
каојединој ојор у
жј е
разле
гл ос есок ацима ,
наперифе р ијиг ра д
а.

Ми, к
ојисмост ајалинапро
зор
има
,
немопуше ћ
ије фтинецигар
ете
,
одвисокеогра
д е
невидесможрт ву,
нирукуџелата.

Женак ривихно гу, потом,

от
ворик апијуда, во домизг уме
ног
црев
а, от
ерак рвиза влије.

Али, џабаџигерицаичв а
рци,
сла
нина ,коленица, плећк
аипршу
т,
кад
ас еосвињс комот пору
идана с
слу
ша
умес нојкафани.

182
 Изновихкњиг
а

ОЛОВНО ЗРНЦЕ

Коне мауг ла ви
имаус лабин и,
коне маус р цу
имауг рлу,
коне маур а ме ну
имаупо ткол еници,
коне маов д е
има ћ
ет амо,
оловноз рнцез аривено
ус ве
т лост, упр а
з нично
звоно.

СВЕТЛОСТ

Водомизснаоцамо г
аоца
исинамог
ас ина
,
то
лиже ђс
в е
тлости
св
итацусвомбил у.

Песмас е
, утом, раск
рили
исподреба ра:
птицасамн езасит
ане ба
,
овогПољаг ор њег
натрећојр уцима јке
.

Бунарпре сушиониј е
,
кофом, накра т
комк ана
пу,
извлач
им, дов рха ,
невинуме сечину ,
словопр ет
ка .

183
Kњиже
внипре
гле
д4

Ј
ова
нкаСто
јчин
ови
ћНи
кол
ић

ТАМНО ОКО УЛИЦЕ

(„
Удр
уже
њек
њиже
вник
аСр
пск
е”, Ба
њаЛу
ка, 2009)

ИГ
РА

Јошкаод
јецанај
вишес
мос
е
Игра
лижму рк
е

Так
она сј
еиграград
илаинадзиђ
ива
ла
Дасмомислилидасвиј
ет
Никадбољуграђе
винуниј
евидио
Нидоживио

Св
акоза
узимасвојпо
ложа јупростору
Ичек
аповољантренута
кдав рати
Из
губље
нижив о
тизпре тходневечери

Кр
ију
ћис т
рахугруд
имал овимоје
днид
руг
е
Из
алеђанеопа
женоприлазимо
Ос
лоњенинадахизсопст
ве но
ггрла

Понек
адна мнестанев
азду
ха
Паонакообез
ва з
душенидише
моМр
ак
Утуђемпростору

Шириморукеупразноизагрл
имока
мен
На
драст
аокоприву
Ка
освој
етијелодагрлимо

184
 Изновихкњиг
а

Та
к онамседес
идаисподтуђ
е гМра
ка
Освиј
етлимоидје
лићсв
оједуше

ПРИЈ
АТЕЉСТВО

Журносепр
овлачим
Из
ме ђ
уконт
ејне
расасме
ћем
Пре
чицом

З
аобил
азимжив
о т
ињице
Штоњушкај
ууоколо

Прона
лазимпутк
ојид
обро
вољночу
ва
Са
нузс а
нма ч
кеипса

Невидимг дј
есуимглаве
Гдј
ерепови
Играницаизмеђутиј
ела
Осимзаје
дничкогмје
стазаз
агрља
ј

ПОСЉЕДЊИКОРАК

Гр
упаљуд
исила
зинизс
тепе
нице

Никоодсвеча
ниходиј
еланев
иди
Сунцеуотишлимкора
цима
Нитиикопримје
ћуј
екоскимкор
ача

Текпосљедњик ор
ак
Измојесеутробедиже
ПоправдиСв е
вишње г
а
Којамеудатомчасустиже

185
Kњиже
внипре
гле
д4

Мил
анВу
чиће
вић

ОДБЛЕСЦИ

(На
роднабиб
лио
тек
а„Ст
ефа
нПр
вов
енч
ани”
, Кр
аље
во, 2008)

РЕЧИ, ЗЕМЉАДЕМБЕЛИЈ
А

...тоње
гов
одав
нох
рка
ње...

... ч
аврља њесас е
нимав оћња к
а , шу море ње м,
о дреше нимз рацимас итости,сре дишт а...
с ањивос тук ојојдавноузвитланапле ва,
з латас
та , по
новоо дишес вежино м, абес к ра
ј
с е– самодс ебе– сабиј
аут ихис ве тл
ииз да
на к
свес
ти...

ДАВНИЦРТЕЖ

н
алич
јеб
лаже
но

...ша к
ала тица,с в
ешт ој
еоста
лоодра
но гпр
олећа
,
бу јањабе лине, одзракасак
риладо
цртаниханђ
ела:
ти хотв орно
ор о:
л иније:
не видљив иприште ви:
да кле, држатик рикз аз
убима
по лен

186
 Изновихкњиг
а

Ј
ЕСЕЊИПРЕДЕО

... почедао падајошв ишез ла таст

оглишћ а
ибл есну шене кетихенит и... уско
ро ,сано вим
да хомпо ветарцапоно вос јајну шет их арасута
в ла кна... ит а
ко,св едо книс моиз ашли
изпол ут амнешу меиз акора чил инапр опланак,
убу ктањез латаипла вети, ок онасс усја
јкале
иг а
с нул ео ненит и, б
уд ећи,уду бина мас вест
и,
не кене ја снемирнес ликек ој ес усепр еображав але
уд аша кз аогромногз рења,с мис ла...

ПОВОДОМ ПОЗНАТЕСЛИКЕ

те
хник
ауте
хе
... стаб
љик еус нег у– г
ле, искл иј
али
о т ај
низ р
аци... билој етод ов о љно:
б е линадворишт а, поређе
ња ...

неумољиво,пр
еделомл ебди
гр
омад ниотворкрика,
љескапознимели
пс а
ма...

о
тимас
вомс
ветл
ошћус
вој
ом...

187
Kњиже
внипре
гле
д4

Об
ренРис
тић

ВЕНАЦ ТВОРЦУ

Књиже
(„ вниклу
бБр анк
оМи љкови
ћ“– „
Ку лт
у рн
ице
нта
р
Св
рљиг“
, Књаже
вац– Сврљиг
, 2010)

ЖИЗНИТОЛИКЕМИНУШЕАПЕСМАТЕКИЗУСТИЛА...

Жизнит о
ликеминушеапесматекизуст
ила
Дановајштозаманда
лиосекаоцарск
едв ер
и
Абилојеноћикојихбисестр
ашил еизвери
Оштрећизубеумаглинамахштосегустила

Саовомалољубавиипесмабина содала
Гов
ореухорусликарилекар
иу читељиђаци
Досто
јниинедос
тојнициркуск
ип ај
а ци
Аистиначас
насебејенај
бољес по
зна л
а

Измишље ној
есвештоуживањуслужи
Мик ук
авцинисмоовдестиг
линепозва
ни
Посавест
иисториј
едавносуна
мод броја
ни

Даниисамопркосокогл
авепост
ојанокружи
Ас е
нкеумилнепос
рћукаоизшпалира
Читавв
ек:данииноћипреду
гихлектира

188
 Изновихкњиг
а

ЧИТАВВЕК: ДАНИИНОЋИПРЕДУГ
ИХЛЕКТИРА...

Читавве
к:данииноћипредуг
ихл ек
тира
Склопил
ис укњигунашукаоморскивал
и
Вазд
аона мазбо
ресатикој
есмопре с
павали
Ајошпе ва
мојаснока
оизпсалтира

Ов
ексун астаклегодинемрклине
По
слемног ихзаладанинедовољст
ва
Уприс
о ј
ус лов
оз апису
јечојс
тва
Пр
едакаипо томакаокозавет
ине

Горисепримиче
мспт ица
маујату
Далек
импо то
мциманосимпосл
аницу
Докух ла
духраст
аза
вичајмојс
нииту

Прич
ит ојда
внојд
описује
мс тра
ницу
Намногај
аље т
астадаб
езпастира
Никаовремеизме
ђудвацв е
талепти
ра

189
Kњиже
внипре
гле
д4

З
оранВу
чић

РУКОПИС КОЈИ ПОСТОЈИ

(Књиже
внод
рушт
во„
Све
тиСа
ва”
, Бе
огра
д, 2010)

РОДНО ДРВО

Ро
дној
едр
вора
слоут
ишини.

Ус правнорасло
пре д
а новисини.
Једномув е
ку
обил ноцветало.

Вит
кес
угра
непре
пунепло
дов
а.

Почећебе рба
,
бера
чив е
ћр а
з г
рћу
гр
обове.

ЗВОНО

Великозво нобело
утамномме сув
е ка
за
клаћено.

Стра
шнобру ј
ипра
знина
на
дг ра
дов
има ,
на
дг ро
бовима.

190
 Изновихкњиг
а

Шк ргућузу
бима
без
у мници
напу т
евима.

Низву
ка .
Нипута.

ПОДПЕПЕЛОМ

Светл
иљуд скамис
ао,
блист
ареч: мало
фосфорноок онаје
зику.

(Знањесавршено,
савршенс
тв од
ост игну т
о,
будућнос
тд ос
егну т
а .)

Уждрелукре ма
ториј
ума
пу
лсирабледосунце
на
дпепелом.

191
Kњиже
внипре
гле
д4

Иг
орРе
мс

ТАЈНА ЕТРУСКЕ ТИШИНЕ

(„
Нол
ит”
, Бе
огр
ад, 2009)

БЕЛИАНЂЕО

Ов
дес
тра
хпр
ест
аје

Кад
апрогут
амт војг
уст
имир
Све
деннапра х
Ништане
ћуз нати

Окруженмодримоб
ронко
м
Кљунг ра
бљиви
Изну
т рариј
е

Тилебдишпрадревниммиро
м
Отва
рашо чибезд
ану

Анђ
елеБе
ли

Ми
леше
ва,ј
ул1997.

192
 Изновихкњиг
а

ЛЕДЕНИДАХКРАЉИЦЕТАМЕ

Нев
идимт
еат
уси

Пролаз
ишкр озме
не
Ка
ошт опр ол
азикрозпрс
те
Уз
р е
лаг л
иназавај
ање

Прол
азимојимдахо
мватр
а
Ка
ошт ојапрола
зим
От
вореномкапиј
омнес
тај
ања

Потис
к у
јемт
еужутогрлос
вет
лост
и
Врхчеласес
меј
еот
ворениКруг

НИКО НЕЋЕЗНАТИ

Не
бојеодавнопуст
апоља
на
На
топље
нав лажним
Инаг
имс ив
илом

Пока
ткаддивљегу
ске
Утупомјаук
у
За
парај
узенице

Ху
комрекебе
зо ба
ла
Ис
цурил
ојевреме

Имиће
моједно
гд ана
Ле
ћиупес
акик ре
нути

193
Kњиже
внипре
гле
д4

Лид
ијаЂо
го

ГАЛУШ АТ

лиНе
(„Ма мо“, Па
нче
во, 2010)

ВИГАЊ

Ув игњупл авет и
филиг ра нпре за в
истос веј е
премдас твари
изгледа јук аод ас е
топе
крозне по дношј е
пробада ј ућелу циднос т
и
несна.
Свас в е
т лапре лазе
утмору .
Тонућ ес енке
каодас умил ов ане.
Оло в
к амишу шка
очуђена .
Неизбе жив оис мирк ом
премос т им
умо ј
ес т ихове.

194
 Изновихкњиг
а

ПРЕБОЛ

Крим-дј ад ола ма.

Про ницљив остд ив ља
доламук рме зну
навуч еми
окошт оприв лачи
попу тиз вр нут ихк аспоља
мишић а.
Ипос упоњојј ош
крљу штз ла та
заефе к атл епр ша ја
дакоз ву к
уфл ажол е т ув ибр ира.
Пребо л.
Подов имбе лимо блацима
белимма чк ама
преконе бапру же ним
подо вимј ајетом
древним
знаме номбит и.
Садс в ет ма сте
постајуне ка кожи вахније
оджив от а.

195
Kњиже
внипре
гле
д4

Natalija Ž. Živković

U AORTI MOG SRCA

(„Centar za djelatnosti kulture Vojislav Bulatović– Strunjo“,

Bijelo Polje, 2010)

POROĐAJNA UVERTIRA

Več eras se u kupatilu

Raskrilio gigantski embrion
Klati se, visi
Na rubu kapljice, rubu suze
Hajde...
Probuš ite na vratima pukotinu
Pa kroz trepavice č kiljite dok ko treba
svira zagonetač ku muziku.
Paž evi uzeš eč inele
Pas vibrirajuć u grabulju
Kanarinac tanku cev
da š kripi dok se provlač i kroz nju
Kome instrument nije pri ruci bio
sruči se na pod k'o vakuum pun kamenja
Iz frižidera izvadiš e tad Lež eću Damu
Polož iše usnulu na nosila
Zbor mač aka merio je kadu
Trorepa nota je odzvanjala

196
 Изновихкњиг
а

ČUDO

Uš umi Panjskoga Kož a

sretoh Ježinog Jež a
On ima bodlje i nosi peč urke
meni je vrlo lep

Otada uvek ga nosim

u aorti svog srca

č
Povremeno, ipak ga išupam
da se ne uš
uška previš
e

Stavim ga tada pred sebe

i kaž em:
– Pevaj tablicu množ enja!
I udaram gudalom takt
po klaviru i notnom papiru

Posle ga popnem na tronož ac

sa raznih strana preskačem
s paž njom
s oprezom
kao kad se preskač e vatra

Zatim sednem pred njega

o pesnice oslonim glavu

Gledam ga
Gleda i on mene

Gledamo se i č
udimo se

197
Kњиже
внипре
гле
д4

Ма
ринСо
рес
ку

МЛАДОСТ ДОН КИХОТА

(„
Српс
какњиже
вназ
адруг
а”, Бе
огра
д,2010)

ШЕКСПИР

Ше кспирјес т
вор иос ветз ас е дамда на.
Првогада нас твор иој енебо,пла нинеидуше в
неа мбис
е.
Другогјед анас тв ор иоре ке, мор а,ок е
а не
Иос т
а лаос ећања–
ДадеихХа мл ету,Ј у лиј уЦе з ару , Ант о
ниј у, Клео
па т
рииОфе
лиј
и,
Отелуид ру гима , дањима
Владајуониињих овипо то мци,
Вов ј
екив јеков.
Трећегада на,скупиој есвељу д
е
Ина учиоиху кус и ма :
Укусус реће, љуба в и, бе з
на ђа ,
Укусуљу бо мор е,с ла в еит омес лич но,
Сведокихниј ет акоис црпе о.

Аонд астигошеипо јед

инцико јисузакас
нили.
Тво
ра цихј еутешнопо г лад иопог ла
в и
Иреч еимдаимд ругене мад одапо стану
Књиже вник ритичари
Идамуд елоос поравај
у.
Чет
вр тиипе тид анодвој иој езасмех.
Пустиојекл овнове
Дасеок рећупр екоглаве
Итакос твориок раљевима , царевима

198
 Изновихкњиг
а

Идру гимне сре ћницимама лора зо но де .

Ше с
то гда наре шиојене кеа дминис т рат ивнепро блеме:
Довеоуре дј е днуол ују
Икр аљаЛирана учиој е
Какот ребад анос икру нуодс ламе .
Одс т
в ара њас в
е таостасамома л
оот па д ака
Иодт ог аонс твор иРич а
рдаТре ће г .
Седмо гјед анапо гле
да одане мај ошне шт одас т
в ор
и.
Директ орипо з оришт апрепла вишез е мљупла кат
има
ИШе кспирт а дапо мис лида, послет ол икот руда
,
За
с л
ужу јед аис ампог ле
дане купр е дс таву.
Алина јпр е,са с
в имис црпено дсв ег а , онод е
Дама лоу мре .

МАГЛА

Маглајебилата
когуста
Дабит е
,акосихтеопасти,задр
жа л
а.
Ипак,каока
дбис екућив ра
тило,
Понекобидрвоумирало.

199
Kњиже
внипре
гле
д4

Ас
исСа
ниј
ал

ПЕСМЕ

Ме
(„ р
иди
јани
”, Сме
ред
ево
, 2010)

БАШ САДА

Дана сс иплаватама
удаљи ни.
Укишнуноћ
мојаду шадрх ти
каов одаума л
омј е
зер
у
зе
л еногс ела
.

Јазаистаже лимдаз а бор

а в
им
звукре кеупр олеће-
даз аб
ор авимс в
е.
Али,ка кот омогу
уо пчиње ностикојас есвудашири?

Уов омт ренуткуиз гледа ш

каод рагатама, ча
роба но блак.
Мо жда ,каообл ак
,губи мс ебе
напу туд асретнемс војуљу ба в
иот кријемпр едсобом
текућев оде–
којесека ожив отк р
ећу .

200
 Изновихкњиг
а

ЛЕТО

Грозноиз гле
дале то,
ужаснат ишинаур оње најеубе с
крај,
дограниц аупаљено гс у
нца .
Удаље ножит окаодаз вониу мором
докоск у
днол ишћео кл евад асекрећ е
навреломпо ветарцу .
Нипт иценепе вају
уочајномпр сте
нуко јизвонио дв а
тр е
,
свесекр ећеукруг,
неподношљивс тра хширил е т
њепопо дне
.

Какојепријат
нас ветланоћ
.
Месецседипор е
дпл а
ветни
ла
ипозиванасуне б ескутишину .
Зе
мљас ек у
паус в
ежиниме с
ече в
огс
јај
а.
Узтаквулетњуно ћ
љубаввраћауспо ме не
ко
јесус а
момој е.

ЧАКИДАНАС

Чакиданас,к
р ећешс ек
розмој уду шу .
Сваков
е че
,каоз еле
нашу ма,тит акот о пл а
увла
чишс еумо јудушууз а
к азанов р
е ме .
КаоЧаитранебо,насупр
отпл а в
ет аме,
пост
епенопостајешсвет
лост. Грабим

својданиздетињс твасат в о
гал ица
.
Ус војо
јчистојжељис вудар аспоређу
јем
мојеизјав
ељу бави.
Зашт онедолазиш свакогд ана?
Зашт оутамимо гас рца
палиш неуст
ра шивеже ље ?

201
Kњиже
внипре
гле
д4

Ду
шанВид
ако
вић

БАЛКАН/БАЛТИК

(„
Либе
р“, Бе
огр
ад, 2010)

поТомасуТра
нст
ремеру
(иМомиДимићу)

Транст
реме
рјемој Кро зсле
пубразду,
в
адемек
умдоклут а
м с
аз в
ездомзапетама ,
с
обомипољем. премасту
дени.

Из надт
аштине , Шиша рк
уу ху
каоуБаделу
нд и, прин
осимдапо дс
е т
им
с
ла ву
јнаГрадцу . чес
тарвалова
.

Дожив
ља в
амих– Тав
аннаЦве ти
х
а ик
уиморескло н– не
ћ ез
на ње
,већверу
к
аоблиз
анце. бродскогдне
вника.

Формулишепу т Харингастава
унукбалт
ичкогло ца ут
ишмупр ис
т а
ништ а
нај
ужнојпрузи. бацазбуњеност.

202
 Изновихкњиг
а

Да
,кре
зав
аје, Кидабе
лук р
в
а
лиипрождрљив а
: дез
ориј
ентаци
је.
бле
нданадок
у. Рисподзак
летвом.

Одк обилице Приближа вана с

чиј
егспилнаследишг
рч ј
еднодругом. Ит ре ћем?
доврхамо ра
? Стоух
ама гла.

Уједр
имаје Сапикав
е рне
к
рст
ашкикомплексбр ик
а– подз
ре л
имк рз
но мплиме
.
прекипотис
нут. Пр ита
јитис е
.

Чакбројил
идв а Прснеоргу
ље
окраћаој
еспект
ар одлик
ујунерв
озом.
удру штв
упрамца. Сагл
аснос
тс ил
а.

Мореу
зиод Окерка
причо
цр
та,т
ача
ка, цр
т а
. жиг
аклав
ијат
уру.
Конацуигли. Погле
днестари.

Уземље нве
тар Изк о
лекциј е
не
пристраснопуст
оши. с
тар
омо днихопр еза–
Кл
упч ићинаде. а
ријалуле.

203
Kњиже
внипре
гле
д4

Др
аганШ у
шић

ПОЗНАВАЊ ЕПРИРОДЕ ДРУШТВА

(„
Алма
“, Бе
огр
ад, 2010)

Новавла стјефле ксибилна : укла пас еуафориз меопре т

ходномре жи-
му.
Обј авиоса мкњигуутиражуод500 приме рака. Већс ампрочит аопр-
вихс то!
Жив отчинема лес твари. Унашиму словима,тос упрес вегамалепла -
теималепенз иј е.
Пит ајумедалибихв оле одаживимунормалнојдржав и. Ј
аипа кв ише
волимсв ојуз емљу!
Мис мопрот ивс в ихподела . Умомпре дузећунеде леча книпла т е.
Напре да к:стиг лисмоне кез емљекој есубиледа лекоиз ана с.
Нес лаже мс ест врдњомдаполит иказ аг
лупљуј ељуде . Ониокој имај е
реч,нис унира ниј ебилипаме тниј и.
Минена мера ва моз богКос овадара тује
мопрот ивАме рике,нег ос амо
дај ез аплашимо!
После дњаре чте хнике : кврц.
Св емој еј ес
енис уту жне . Аондас етос понт анопродужа ваинаос та ла
годишњадоба .
Тачној едај ав олимчашицу,а липре дностда ј
емфла ши.
Инт ересова ломеј екак авј епрос ечанСрбин, а линиј е
данниј еприз на о
дај епрос еча н!
Коликомидржимодотра дициј ена ј
бољес евидинаприме руже лез ни-
це. Ис тај ек аоуде ветна ес томв еку!
Коликос моз аос та лиз аЕвропомупосле дњојдеце ниј идва десе
т огве -
ка, нек едржа ветонебипост иг лениз апе десетг одина .

204
 Изновихкњиг
а

Пог инуој енакућномпра г

у.Свој акућица , св ој аслободица!
Зна мдај епредваве капочелос тва рањемодернес рпскедржав е,а лине
зна мка дћесенас тав ит и.
Еммиј еживотус ра н, еммеј ош у беђујудаг ау зме мус вој ерук е.
Прав иће момињег аодбла та . Бољиспоменикниј ениз аслужио!
Де ветг одинаниса мбионаг одишњемодмору. Че камдас епре тходно
запос лим.
Мениниконепрет и.Нез на мотку дта јпот це њива чкиоднос .
УСр биј ине мавишелудакане г оудруг имдржав ама.Алиј ена шихви-
шенаист акнут имположај има .
Кос овој ебилонашеиос тајеуна шојв ирт уе лнојс тварнос ти!
Неће мода тинипе даљиз губљенете рит ориј е !
Радишас ехва лидај епра ваму шка рчина . От ка дг аженава ра,тројица
газ аме њују.
Гру пнис ексниј евишеоноштој ебио. Да на с , бре, никовишенећеда
запне !
Женаминедоз воља в ададржимку ћнуљубимицу!
Шт ативре дишт оле поиз гле даш, а кот иј есликаиз ашлаучит уљи.
Лошамиј евре ме шнапрог ноз а .
Злочина цј ебиос кроман.Же ле ој едаос т анеанониман.
Зна мз ашт ожив им, а лит ренут нонебихмог аодава мна ведемниј е
дан
убе дљивра з лог.
Из држа лис мопетве коваподТу рцима . Мог лис момиидуже,а лињих
јеиз да лос т рпље ње .
Ка жудаоднасз а вис и. Тој еоноштомебрине !
Мис мона јбољи.Аконеве руј е т е, пита јтенас .
Небихва ммог аоре ћикој ена јве ћег овноуна шојполит ици. Конку-
ренциј ајемног ој ака .
Нашј еинт е ресдабуде моуПарт не рствуз амир, анек ис еоднос епре-
мана мака одас ерадиопа рт не рс тв узасе кс .
Ниј есрпс кићут а ти,не гоућут ка ти!
Јас амкос мополит а: волимс веСрбенас ве ту.

205
Kњиже
внипре
гле
д4

Ра
шаПа
пеш

ФУНДАМЕНТАЛНО ДНО

(„
Аго
ра“
, Нов
иСа
д, 2009)

УЕв
ропумора
модау
ђемоштопре
. Докј
ошима
моода
кле!
Са
модас
емидоче
памодна
. Тој
езана
сфунда
менално.
Мојотацјеуреволуциј
уотишаог
оибос, ав
рат
иосека
оврхунс
ки
модникре
атор.
Мобилиз
ациј
аомогућаваг
рађанимададај
ус вој
ежив
отез
аот
аџбинуи
ка
данисупосе
бнопатриотс
кирасположе
ни.
Иследникдо бропа
мтилица
. Апс
олут
ној
есиг
урандаос
умњиче
нини-
каданијеличионасебе.
Мисмонашинт
егрит
етодбра
нили. Аконеуце
лини,онопа
рчепопа
р-
че
.
Пуст
имомиИс
ток,Се
вер,Запа
дилиЈ
уг! Све
тимаидобрихс
трана
.
Информа
тивнираз
говорј
етрај
аокра
тко. Нис
амс
тиг
аоу
стадаот
во-
рим.
Аконетра
жит
еиз
лаз
,свемог
ућно
стиуна
шемла
виринт
усува
мотв
о-
рене.
Вибис т
есв
емудада
теполит
ичкиз
начај
, аг
ладнис
тес
амоз
атоштоне
ј
едет
е.
Из
међудв
азлаода
бралисмоовобоље
, мадај
еионодруг
одобро.
Усвакупородицуувуклос
енепове
рење
. Ког
агодпохле
бдапошаљу,
докућег
апоједе.

206
 Изновихкњиг
а

Данамјехуманита
рнапомоћстизалау
редније
, мибисмов
ећбилира
-
меузрамесанај
развиј
ениј
имземљамасве
та.
Сапора
женима гресоромпос
тупа
мокорек
тно. Чакс
момудопус
тили
дана
мбудеокупатор.
Нас
илуса
модг
овориора
зумом. Одг
оворј
ебиопог
решан.
Информа
тивнира
згов
ормеј
епре
морио. Мора
осамма
лодаподле
г-
не
м.
Тоштосведоцинисуништавиделиг
оворинамдаониима
јув
рлое
фи-
ка
санпрограмсопс
тве
незаштите.
Нашс
тавј
ејас
ан. Сана
маможе
тек
акохоће
те.
Немас
рпск
огполитича
рак
ојипричаса
мсас
обом. Пос
вађа
осе
!
Морамоуве
кбит
ибу
днидабисмомог
лимирнодас
пава
мо.
Овдесес
ирот
ињаба
вие
сте
скомхиру
ргиј
ом. Се
чеуши, крпидупе.
Наизборимакористимсвој
еог ромнобира
чкоис
кус
тво. Ј
аве
ћгодина
-
мапребирампоконтеј
нерима.
Члановивла
денес
амоданераз
мишљај
уосвој
им ос
тав
камане
гои
уопште.
Кадагодјојс
тигнуприја
тељиизра
звиј
еногде
мокра
тскогс
вета
, наша
земљасепрост
от опи.
Уодређе
нимс луча
јевимаполицијај
еду
жнадапре
корачиов
лашће
ња,
ка
о,наприме
р, усвакомслучај
у.
Слободамишље
њај
еув
екма
њаодс
лободекој
уима
ш каднемислиш
ништа.
Зналисмодане
срећаника
днедолаз
иса
ма,а
линисмооче
кивалиов
о-
ликупрат
њу.
Посланикуј
евремеис
текло.Заг
оворницомј
ешупљеис
цурилоупра
-
зно.
Писа
цможес лободнодака
жешт
ахоће
,алиг
лупомуј
едат
оост
авља
на
писмено.
Жив
имуСрбиј
и. Спортс
кире
чено– добиос
амт
ежа
кра
според.

207
Kњиже
внипре
гле
д4

Мита
рВ. Ђе
рић– Лак
и

САЛДО МОРТАЛЕ

Књиг
(„ а о
-кме
рц“
, Бе
огр
ад, 2009)

Љубавс
екрунишебрак
ом, ина
ста
вљадас
екруни…
Бринемз
апос
ао.Шаћебезме
не?
Ј
едини,с
вис
тевимушка
рциис
ти.
„
РадиоМиле
ва”имана
циона
лнуфрек
венциј
у.
Де
монс
тра
нтишет
ајуз
богз
драв
љасв
оједе
це.
Зас
ирот
ињува
жиз
аконпра
знихс
удова
.
Ле
сиимареше
нос
тамбе
нопит
ање
.
Почелис
мооднуле
. Са
даихима
мопрев
ише
.
Одве
ковнихог
њишт
а,ос
таона
мјеса
мов
ечнипла
мен.
Нес
кре
ћемс
аТитов
огпут
а, поинос
тра
нст
ву.
Србиј
ајесв
етионикнаБа
лка
ну.Ст
алнос
епа
лииг
аси.
Вла
дај
еуве
ларедупородилиштима
. Уопшт
ене
маг
ужв
е.
Умонодрамииг
раепиз
однуулог
у.
Србинисурас
ист
и, блис
кис
уимнеприј
атељис
вихбо
ја.
Омчај
емодниде
таљз
аје
днок
рат
нуу
пот
ребу
.
Уболница
мас
упа
циј
ент
ите
хно
лошкивишак
. Ста
лноихот
пушт
ају.
НемамЕдиповкомпле
кс.Ј
ел’та
ко, мама?!
Предиз
борнаћут
њај
еје
диновре
мека
даполит
ичаринела
жу.
Српс
кина
родј
еус
игурнојкући.

208
 Изновихкњиг
а

Добилис
моде
мокра
тиј
у.Оче
куј
емоупутс
твоз
аупотре
бу.
Пунновча
никс
ела
кшенос
и.
Миг
ладни,аЗапа
дна
мдода
јеврућкромпир.
Женамеу
векса
слушадокра
ја:Гдеса
мбио? Ск
им? За
што
?…
Жив
обла
тотра
јноот
кла
њакос
тобољу.
Долекомунист
ичка,живе
ладе
мокра
тскадикт
атура
!
За
паджелира
звиј
енуСрбиј
у.Пој
ачаћеопте
рећења.
Мафиј
ајеуСрбиј
ира
збиј
ена,насв
еобла
стижив
отаирада
.
Еврос
аоног
асвиј
ета.
Нев
иђамкомшиј
у.Уве
кјекодменек
адј
аниса
мкодкуће.
Прес
талис
мос
аговороммржње.Прешлисмос
аре
чинадела
.
Из
винит
е,доколикода
наснера
дит
е?
Из
вадит
евиз
енавре
ме. Мождаћеопе
тот
аџбинадаз
ове
.
Мафиј
ајеушоку.Ње
ниј
еха
псе
.
Женамепоз
нај
ека
омојџе
п.
Далиј
еГолфс
каст
руј
аје
днос
мернаилина
изме
нична
?
Ј
аса
мзара
внопра
вностполова
. Даз
аје
дничкиде
лимоа
лимент
ациј
у.
Ажурира
нисубира
чкис
пис
кови. Пој
единимпок
ојницимај
еодуз
ето
пра
вогласа
.
НаМарс
унемав
оде,ј
еркишанепаданаг
оре
.
Комбис
транкесууме
рце
дес
има
.
Ст
ариј
иполитича
римањела
жу.Бржес
еума
рај
у.
Ћирај
еспре
ман.Гдес
утебрз
епруг
е?
Евај
ебилалакажена
. Водилај
ељуба
всапрв
имкој
ијена
иша
о.

209
Kњиже
внипре
гле
д4

Ј
ова
нСто
јад
ино
вић

СИТНО ДРОБЉ ЕЊ Е

(„
Боне
д“– „
Кве
рти
“, Бо
р, 2010)

Комуниза
мј едоживеофиј
аско,а
лис
е, уна
шојре
жиј
и, ника
пит
ализ
ам
нећебољепровест
и.
Сукобинте
ресај
екадахирургдржипрода
вницупог
ребнеопре
ме.
Ниса
мс еучла
ниониуј
еднус
транку. Пет
орона
сјебраће
, краде
моми
иовако.
Доков
инис
удошлинавла
ст, ниј
есез
налоков
ишекра
де.
Усве
тупос т
ојив еликибројз е
маљаукој
имакримина
лцеха
псе
, пани
т
амокорупцијанијесмањена.
Изгле
даданиј
еобичнос
амохва
лис
ање
. Идруг
ипричај
удај
екримина
-
ла
ц.
Гасћемокупова
тилет
ије
фтиниј
е, ас
кла
дишт
ићемог
аиз
надБораи
Панче
ва.
Србиј
ајерег
иона
лнилидер,иа
кониј
еспорнодаидруг
икра
ду.
Лупаос
амуше
рпе
, пас
адј
едемсув
ухрану.
Ниједобродасетереткризерас поре
динас
вег
рађанера
вно
мерној
ер
битребалобарне
кодапре живи.
Из
узе
тналичнос
т.Друг
исупа
мет
ниј
иштос
уст
ариј
и.
Рез
улта
тиг
лас
ањау
зет
исууобз
ирприликомпре
број
ава
њалист
ића.
Имамона
јве
ћуинфлацијууЕв
ропи, а
лиидас
еудвос
тручи, на
ш чо
век
биопе
тбионез
адов
оља н.

210
 Изновихкњиг
а

Кадамијеженапобег
лас
ашва
лером, оникој
иједобропоз
нај
у, први
сумичест
ита
ли.
Грипјењава
,а линемараз
лог
азапа
никуј
ерс
уфармацеут
иве
ћпроиз
-
велидванова.
Добројештојеоткупнаценапољоприв ре
днихпроиз
воданис
ка.Про-
изв
ођачисенесе
кирајуакоимнеплате.
Триданапреддемонст
рацијеништ
анис
амј
еој
ерј
еполициј
аобећа
ла
данећедабиј
еглада
ннарод.
Светскимоћницихоћеданамотмупокра ј
инеј
ерВој
водинаможеда
храниполаЕвропе
, аКос
овоцелудадрог
ира.
Интерполј
енатра
гуна
ркобос
утеј
епита
њетре
нута
как
адаћемудро-
габитивра
ћена
.
Није
днаодсусе
днихзе маљане
ћеправ
итире
гионе
,већћес
еориј
енти-
са
тинаувозизСрбиј
е.
Невладинеорг
анизациј
есувладинеорг
аниз
ациј
е,с
амошт
осув
ладаи
орг
а низа
циј
еуразличитимдржавама
.
Докјештрај
коваогра
ђу, билис
мосолидарни. Ње
говупорциј
уде
лили
смонарав
неделове
.
И на
јвећикритиз
ериприз
нај
удас
еуСрбиј
ида
насживибољене
гоу
в
ремебомбардовања.
Кадај
едно
гада
нас
вибудемопенз
ионе
ри, коћедана
мдоносипенз
и-
ј
е?
Функционе
ринамнисуоригинални. И мојпраде
дапрене
гошт
ојепо-
бе
гаоуиностра
нст
вораспродаојесвуз емљу.
Ниј
екорупциј
анипр
иближнот
оликора
звиј
енаколикос
емихва
лимо.
Нес т
ашицамлек
аниј
евешт
ачк
а.Биоса
мус
амоуслуз
и: с
тва
рног
ане
-
ма.
Синнећедасеженијерниј
езапос
лен. Глупос
ти: г
деј
еданг
ладуј
е,
уве
кћебитиз
ајошје
дног.

211
Kњиже
внипре
гле
д4

Ду
шанСто
јко
вић

ЖУБОРМЕТАФИЗИЧКОГ

(„
Алт
ера
”, Бе
огра
д2010)

КОЛАЖНИСУДБЕНИК
Срб
аИг
њат
овић

Нашапое з ија, ка оис вак адруг а , наликј енаа рхипе лаг . Сва ки
зна чаја нпе с никј едној еос трв о. За мислит ечит а оцекој ипос ећуј ута ј
архипе ла г. Лог ичној епре т пост а витика коне ћекрочит иног омнас ва ко
ост рвце.Кот ребадаиху пут инанез аобила знаме ђуњима ? Нес умњив о
– крит ича ри. Дабиовиз наликој ас ез аобићинесмеј у,т реба лобидас е
упоз најусас вима . Раделит она шикрит ичарипое зије, ра делитокри-
тичарипое зијеуопште ? На жа лос т, не !
Једномприхва ћенипохва ље нпе сниккодна ссенез аобила зи
лако.Онимапра вонаг от овоне ог ра ниче нбројг реша ка.Оње мус е, по
ине рциј ипише(уколикосеопое з ијипише). Онс ечита , подус ловом
дас екоднаспое зијауправ омс мислуре чичита(читадабибилава ља -
нопрочит а на ; ишчита ва ). Она јпе сниккој иј е , иг ромс лучај а,„ пре ско-
чен”илинедов ољноуоче н, кас ниј еве омате шко(а коика ко) „ ос ва ј
а”
ономе ст ок ојему,повре днос тиње говихпе сничкихост ва ре ња , припа -
да. Нималос луча јно, на шапое з иј ариз ницај е„ случај ева ” . Ка дас еука -
же , раз ложноиузпомоћправ ихарг умена та, уте меље но, дај енекипе -
сниккудик амоз на чајниј инег оштос емис лилодот ада , тос енеприма
каог отов ачиње ница.Морас едоказ ив ат ина ново. Накна дно„ от криве -
ни”пе сницима лт енесутоса моз аонекој ис уихиот крилика от акве
(нпр. Све тис ла вСт ефа новићз аМилив ој аНенинаилиБранкоВеПо-
љанс киз аАле кс андраПе т рова ).

212
 Изновихкњиг
а

Пес никетре бапрепоз нат иик рит ичкивре днов ат иут ренут ку
објавењиховепое зиј е. Крит иканиј енакна днапа ме т,в ећмуње вит аре -
акциј а. Традициј ај едногпе сништ в а, рецимос рпс ког , сирома шниј ај е
акониј епопуње нопра з номе ст ок ој ебипе сниккој ис енечит адов ољ-
ноиоко јемс енепишева ља ноз апремио.
За шт оов ог оворим/ пише м? За тошт оса мубе ђе ндај еСрбаИг -
њат овић(1946) нес амоз начај ан, ве ћив еликипес никсрпс кепоез иј еи
затошт омисечини(билобидобродамис ес амочини) даниј ечита н
нипрочита нкаот ака в.
Пес ницис у, реклис мове ћ, на ликнаос трва . Донос е , има ј
уне -
шт оос обе ноз богче г аихнеможе мопобрк ат ис адруг импе сницима .
Посе дуј ус вој епоет скопис мо. На шз ада та кс еупра воис ас т ој иут оме :
размрсит ипове с моИг ња товићев елирикеиука затинаса ст ав ницекој е
јемај сторск омчине .
Нашипе сницис еупос ледњевре меј ат имицеодлучуј удаз бе ру
својепе сме . Учиниој ет ои Иг ња товићкњиг ом Варв аринаПонту
(2000). Одрек аос е
, прит ом, т рисв ој епес ничкекњиг е: Кој инемај уду -
ше(1971), Де сетик руг(1975) иРе птил /по липтих(1983). Ниј ет обило
одрица њеупра вомсмис луре чи: уг лавномбит нопрера ђе непе смеин-
корпориранес уудруг ез бирке(по ема„ Дес етикруг ”, например,„ ус ко-
чила ”ј еуРашљар). ВарваринаПонтус ас тав ље нис уодчет ири„к о-
начне ”к њиг е(лише нециклус неподеле , хомог ениз ов ане ): Сл аг ач ница
(1981), Рашљар(1989), Зог рафоштрас рца(1989) иГачућиунов ив ек
(1993). Пет аИг ња тов иће ва„к она чна ”књиг а(њени де лови били с у
шт ампа ниуВарвариманаПон ту ), Су дбе ник,пој авилас е2001. г одине .
Овихпетз бирки, оку пље нихподз аједничкипе сничкикров , чинеИг -
њат овиће вумала рме овс куКњиг у. Нудека онадла ну– хе рме тичку(да
лиј ет опара докс ално: хе рме тичнонадлану) поез иј уов ог аау тора . Иг -
њат овићј енаписа ос вој е, ода бра о/с редио; нана мај едапрочит амопо-
нуђе но(ибукв ално,икритички). Првоштос е , пона ма , дауочит ика да
сес аИг ња т овићев ом пое зиј ом„с ре тне мо”ј ес т еконциз нос т/ з гу сну-
тостње говихпе с ама . Но, итаконциз нос тј е„ис коше на” . На јконциз ни-
јисрпс кипе сникнес умњив ој еМомчилоНа с та сије вић.Иг њат овићни-
јенањег овомтра гу(Нас тас иј евићас у, итоса модоне кле ,с ледилиРа -
домирПрода но вићиСве тоз арБркић,пе сницикој ис уг аличноз на лии
начиј епе с
ничкоформирањеј еонидирек тно,ипис ањемиг ов орењем
ота јна мапе с никова ња , у тица о; ка с ниј е, на јплодот ворниј е, Та њаКра -
гујевићиБра нкоКукић). Иг њат ов иће ваконциз ностј едруг огт ипа.Он
секлонидра ст ичнихинв ерз иј а, а рха из а циј еј е зикаиелипси. Док аз ује
дас емог упис ат и„г у ст е”пе с ме(ре чимај ест варнот ес ноуњег ов им

213
Kњиже
внипре
гле
д4

полив але нт нимс тиховима ) адас енемораприт омбит иНас т ас иј е вић

илиње говпе сничк иклон. Обој ица , иНас т асиј е вићиИг њат ов ић,пишу
битну, ес енциј алнупое зиј у . Прв ипритомс тре лов ит орониудубину,
вртложе ћиимис аоипе сничкес лике ; друг и, неодричућис едубине ,
поле ћеиуширину,помнопривла чећипе с ничкомј е згруима г мимног о
тогашт ој едоње говогприс тупа њапе ва њуиз в анлирс когпоима њаби-
ло.
Кра ткеИг њат ов иће вепое тс кеформенис уништ ој епома лопо-
моднокодна спос та ло,ха икупес мениев ропс кава риј ант аха икуа . Оне
суупра вот ошт ој есу : кра тк епес мекој имапе с никост варуј ет е шко
оства рив о. Идућипожиле т уииз на дамбис а , у спев аклонећисеовла -
шногкрокиј а, да , е пифа ниј ски, ухв ат иулет ус е вбит ног , ме та физ ич-
ког. Ње гов епе смесу , на ликнак апкрв и: прос ве тљење, одухов ље ње ,
прог оворме та физ ичкеј езе . Пос лужимос еј ошј е дномс ликом(Иг ња т
о-
виће вапоез иј а, напрвипог ледпос на ,с ве денанас уштинско,ит оа т
о-
миз ира нос ушт инс ко– на водинасдај ојсеу пра вос лика ма„ода з ива-
мо”): ов епес мес уипое тски„с нимци”,а ли– оне обиче ни.
Оск арДав ичоимаз биркукој ас ет а коз ове– Снимци.Спомиње -
мој еј ерна мсечиниданиј еудов ољнојмериуоче но– а кој еуопшт е
тобилоиучиње но– как ој еИг ња тов иће вапое з иј а, опе тис кошено,
надре ализ мублис ка . Ниј енадре ализ а мкњиже внипокре тчиј ис упри-
паднициписа лиу нисоноу ниформис анупое зиј у , нит иј ена дреа лист ич-
капое зиј асамопот пунос лободно,ау томат ско, иа социј ативнопове з
и-
вањемеђус обноне спој ивихс тв ариипој мова . Су сре ћусеуна дре али-
стичкимпе сма манес амокишобранишива ћама шина, иниј еј едини
прос торз ат ака вра ндевус т оз асе цира ње . Пост ој иБре тоновна дре али-
зам, а лиинадре ализ а м Елиј аров, Да лиј е в, Дес носов , Не звалов , Ша -
ров ... На мај еИг њат овиће в„ надреа лиз а м”на јближи(иа косуов адв оји-
цапе с никамог ућее онимаудаљениј е да ноддруг ог а; ов ој ечит ала чка
асоциј ациј а , плоду жива њаучит ањупое з ије– а кота кв огчудаима, а
морало6идаг аима– кој еподра зумев а, из а хт е ва , ма г нов енеа социј а
-
ције ;т акоселак ше , иј едино,бродипооке анупое з ијенакој емпос тоји
ујевићев ско побратимс тв олицаус ве миру ), по шт ос ере че ницаоду-
жилапона в љамо/ пре прича вамоње нпоче та к:Иг њат овиће в„ на дре али-
зам”на јближиј ена дре ализ муРе неШара . Обој ицас убилисв ес нис вих
замкикој ена дре ализ ампредпес никапос т а вља , ве шт ос уме а ндрирали,
кло не ћис ењихо вогот ровногу гриз а, ибилина дре алис тионоликои
она кока кос е, пос мат ра ноизда нашњек рит ичк епе рспе ктиве , је дино
надре алис тимаможебит и: на дре алис тиу пркосна дреа лиз му.

214
 Изновихкњиг
а

Иг ња товићј епра вииприт ом ј еда нодна јбољихна шихpoeta

doctus-a. Гдес енаходиученос тов епоез ије? Она„ напа да”пе смуиз
најразличит ијихпра вацаиг не здисеуње номс рцу. „Сиг нали”с уина -
словипој единихпе с
амаиз бирки. Ј ес утоиче степос ве те,ка оиприс у-
ствомног обројнихпе сника , умет никаиис торијскихликов ак ао„ ј
уна -
ка”пе сама.Поне кадс ути„ јуна ци”ипе сников емас ке. Свеј ез ачињено
ирониј ом, ок симоронима , рет орскимпита њима ,звучнимст илск имфи-
гурама, ка ламбу рима... Пог ле да ј
мока ко, примераради, СрбаИг њат о-
вићу води Вас каПопууст ихов ес вој
е, заса дапос ледње , пе сничке
збиркеСу дбеник . Попај ебиоира није„ присутан”уИг ња товићев им
стихов има.Довољној ес ет итис епес ме„Поде лаулог а ”изз биркеСл а-
гачница:

Најгореје
Кадов цаполуди.
Рушиг радове,вршиатентате.
Забранив у
ну, млек
оисир.

Бес
после
нипастири
Лутај
удоксесре тну
.
ОндасунекиЛај
,
АнекиЕдип.

Нијет ешк опримет итидај епре дна махуморна„в ариј анта ”, али
ис апа родиј с
кимна бојем, чуве неПопинепес ме„Пепела ”(мог ућеј еи
још ј едне– „ Клина ”) изциклус а„ Иг ре”обј авље ногуна јбољојпе сни-
ков ојз бирци– Непоч ин-поље.Прис тупимоСу дбеник у.Иг ња то вићк оји,
каоипоприлича нбројна шихс ав ременихпес ника(нпр. Ада мПус ло-
јић, Ра домирАндрић, Бра тис лавР. Мила но вић, Пре дра гБог дановић
Ци, МиљуркоВука диновић, Вла стаМладе нов ић...), пе сничкиобра ђуј е
румунс ку„тему ”,Попудоживља вака она јвеће гРумунасрпс когпе сни-
шт ва(с интагма„ битиРумун”з ас поменут епес никеј е, сраз лог ом, ј ед-
накас инт а
г ми„битипес ник” ). Се мприкриве нихцит а тара се ј
анихди-
љемз бирке,ње мујепос већенапес ма„Ба лка нс ка ”(онај е, ит ој едина ,
пре уз ет аизра нијез биркеЗог раф оштрас рца). Скреће мопа жњуна
специфичнупе сничкус имбиоз уприс утнууњој . Пе смас ег радинапо-
пинс киначин: на дгра ђивање м, „ле пљењем”с лик а,пит ањима ,„на ра ци-
јом” ,г ротескнимс лика ма ,елемент имапре узе тимизфолклорнет ради-
ције , црнимху мором. Уњојсе„ љубе”двамот ив а : прера ђенаПопина

215
Kњиже
внипре
гле
д4

малакутија(овдеј
е„ка
пија-кутија”
) иа
социј
ациј
аначув
ене„
Вариј
а-
цијеолобањи”МиодрагаПав ловића:

Какв ој
ев ремеулобањи?
– Ведрозабомбардовање .
– Какојеулобањи?
Тесно,ветардува.

„
Не милос нианђео”ј
ет раг
ични„ одазив”начувенога нђела-бра-
таизПопиног„Ка ленића”
. Поновој епола знат а
чкаПопинциклус
„Ма лакут ија
”. ОвајеуИг ња тов
ићевојверзијидобила„ лицес траха ”
,
посталаде монском(малиМу кизба јкипреметнуос еу„ма лог”Му нка
–екс пресионистичкогсликарачувеног„Крика” ):

Ук утијидишепразнина,
порађамаг л
инеирепатез в
езде
,
намотав анапресл
ицу
повесмавечнихидеј
а.

Поробиланасјеј
еднакутија
исаданамдиктираз ак
оне,
одмеравахле
бисо,
раздвај
аноћидан

каз
ујештаје
смо
иштаникаднећемобити–
г
леданоиз
нутра.

Наз ивциклуса„ Укоруг одина”„ прогут а

о”ј ена словпрв еПопи-
нез бирке .
Цит ати,по се бнос криве ни,ка муфлира ни,особе нис уз накИг ња-
товиће вапес ништв а. Уосталомицелалирикас еможе(чиниој ето,на
приме р, ФридрихШиле рде ле
ћипе сништ вонас ент имента лноина ив-
но) поделит инаиз ворнуицита тну(з аме нет уне маника квихвре дно-
снихсу дов а). Ј
еднупре дводиХоме р, друг уВе рг илиј е(ниса мс иг уран
дајепрви„пре брис ао”друг ога, какот врдемног ис авремените оре тича-
рикњиже внос ти; поме ни, речј еодвој ициврхунск ихпе сникакој ис у
секре та лиура зличит им пес ничким с меров имаи бирали, неби ли
остварилионоштоимј ебионау м, раз личитепе сничкепост упке). Тео-
ријуцит ат ност има е ст
ралној епос тав иоКирилТа ранов ски ус вој
ој

216
 Изновихкњиг
а

Књиз иоМанде љштаму(из ашлај е1976. нае нг ле с

ком, абилапре ве де-
наишта мпа накодна с1982. г одине). Изњеседâ в иде тика кос ез наме -
нит ируск ипес никможе , имора , чит атинара зличит имрав нима/ ни-
воима.Готов ос вакиње г овст ихимасв ој усе нкуилисв ој ес енке , аоно
есенциј алнона ла зисеуправ оуњима. Иг ња тов ићуј еодс вихпе сника
Мандељшт а мна ј
ближи(нима лос луча јнонај дуг отра јниј уе дициј усв ог
„Апос трофа”на словиој е„Шумвреме на ”,к акос ез ва лапрвапре ве де на
кодна сМа нде љшт амовак њиг акој ај ес а држа лапес ме,фикциј скупро-
зу, ме моа рс кет екстов еие сеје ). Иг ња т овићј е , мог лобис ере ћи, Ма н-
де љшт амсрпс кепое зиј е , ас ва капое з иј амораимат исв ог аМандељ-
шт а ма .
Њег овепе смекол ажнес упе сме . „Одаз ива јући”с епрочит аном
једна кокаоидожив ље номивиђеном, допушт ајудањег овоЈ авибрира
уздру гост . Отв оренос т њег овихпе с амај ема ксимална . Иг ња товић
ства рас воје, ау тент ично, пре сложе но, с ложенопес ничкоде ло. Пе сме
сумупалимпс ес тне : потре ба нј еиг отов оархе олошкинапордабис е
дос пе лодоњиховогј ез г раиот крилодај еоно, з а
прав о, каоживаили
Ка фкинодраде к,вибрира јућеине ухва тљив о. Тоовепе смечинидина -
мичким, „ поска кујућим” . Срет накомбинациј аформа лнепла з ма т ично-
стиинес мире нос ти, гус тинека з ив ањаиз ре лос т и(з а штоне– имудро-
сти) к аз аногс врс та ваихме ђунај динамич ниј еинај отв орениј епе сме
све коликена шепое зије . Таконеиз гледанапрвипог ле д. Али, прв ипо-
гле д,ка дај еоту ма чењупе самаре ч,уве ква ра .
Латимос еј еднепе смеина чинимоњенублица на лиз унебисмо
липодупрлика з аноина г ове ст илионошт онамера в амој ошпроз бори-
тиоовомпе с ништв у. Пос егнимоз апрвомпе с момСлаг ачнице , уј едно
ипе смомкој а„от ва ра ”из борникВарв аринаПонту–„Евокњиг еуан-
ђеос компаду” . Крат ку,трос трофну(к ат ре н, квинт а, дис тих), пе смуна -
водимоуце лини:

Ниј
еднамис екњиганијевратил а.
Онепутуј
уширомраск лопље нихкорица:
Нај
преБлагоСијераМадре , Б. Трав ен,
ПотомТајнадолинесунчев ихз рака.

Коликов ременавишеима
Изглединаповратакс в
ес уоскудниј
и:
Јавидимкак одругарук а
Крзапосв е
ћенипапир– мрмљање–
Садав ећцепас траницупос траницу.

217
Kњиже
внипре
гле
д4

Никакавј
епове
знећеспас
ити,
Евокњигеуанђ
еос
компаду .

Евона ј краће гмог уће гт ума че њаоног аштона монаподас тире .

Првис т ихј ек њиг упрет вориоубиће,апес ника„ока менио” : он
чекадамусеонав рат и. Гла гол„в рат ити”ј еов деполис емант ича нида
сераз уме тинане коликоначина : књиг ак ој ај енапис анадефинит ивно
напушт ас вог атв орца ; књиг ас енеможечит ат идвапут а;с ва кочит ање
истек њиг ез аправ ој е , ка дас еура чунане из бежниконт екс т , читање
дру гекњиг е...
Друг ис тихг оворио„ путов ању”књиг аширомра скриље нихко-
рица , аа социј а цијај енае пилошкиде оШа нтиће ве„ Пре тпра з ничкеве -
чери” , написа ннамолбуБог да наПоповића , укој емсупес мемет афо-
ричкииз је дна че несаптицама.
Дв ас ле дећас т ихаув одеуиг руприме ре: Тај нидол инес унч ев их
зраканиј ена ве дена ут ориначит аоцуј едаодг оне таз адат уз аг оне тку,
аБлаг оСиј ераМадреде лој е , а ва нт урист ичко, з агоне тногБ. Трав ена
(рома нј еу спешноекр аниз ова нт есе„ пре селио”изј едног , с т арог , у
друг и,нов иј и, ме диј ).
Друг ас трофапочињевише смисле ном„ формула циј ом” : Колик о
време нав ишеима/ Из г лединапов ратакс вес уос ку дниј и.Она, у слов -
но, де луј епа ра док са лно. Временавишеимачитасеика отв рдњадиј а
-
мет ра лнос упротна . Временаимај ерпрот ичеиг одинес ерој е , алиг а,
истов ремено, с вема њеима(крат ис е ) з аоног ак обимог аоихте оз а
књиг амадапосе гне.Ас оцирасеов имст ихо виманачув ениХе лде рли-
новст ихЧе мупе снициуос ку днов ре меизпе сме„Хле бивино”кој иј е
био, ка оис а маХе лде рлиновапе сма , инициј алнака пислаз афилос оф-
скапре мишљањана јз наменитиј егфилософадва де сетогве каМарт ина
Хај де г ера .
„Обј а шњење” ,т акођ еприс ут ноудруг ојс трофи, ј еус леде ће м:
друг а/ ту ђаруканелис та , ве ћкрз а , апо томце пак њигу(ов ај ена„ по-
свеће ном”па пиру; иса ма , да кле , св ет а). Но,кључној ет ошт ој ек рз а
-
њепа пираиз ј е дна ченосмрмљање м. На пис ано,са крос ант но,ништис е
изгов ореним, алинера з умљив им, промрмља ним.
Поент ај ере скака оиуве ћиниИг ња товићев ихпе са ма ; бу ква л-
нук онс та т ациј уНикак авј епов езне ћеспас ити, пра тиме та форичка
Евокњиг еуанђеос к омпаду . Анђе лимај е ,в еруј емолиуњиховопос т о-
јање , алиика даихс а моз а мишља мо,с вој ст ве ноле т
е ње ,у здиз а ње . Па д
јебиоказ наз ауз охољеногс ата ну . Анђе оскипадј е, дакле , ст рмог лав о

218
 Изновихкњиг
а

сурва ва њеупакле нипонорс ане бе ских, ра ј скихв ис ина . (Анамапада -

јунапа ме тДант е, Ње гоше ваЛу чамикрок оз ма, с виње ни„из вори” ,
укључуј ућииМилт оноваде ла , Бле ј
к, Ба јрон, Бодле римног идруг и.)
Посв еће нопос тајепа кле ном, непре ст ајућидабудепритомиа нђе оско.
Тре балобина пис а номдода тииана лиз ус имболичкихз на чења
кој асеприпис ујукњиз и, а лиипут у,вре ме ну,пов ра тку , руци, а нђ елуи
па ду . Ондабис мот екбилиуст ањудас еухва тимо, итоса моделими-
це , укошт ацс аонимшт ос еизовепес меможеишчит ат и.
Ка дасмове ћ– мак армрмља ње м– окрз нулипа ка о, споме нимо
дај е„Де сетик руг ”,ј еднаоднај бољихпое макој усв еколикасрпс капо-
езиј аима,Да нт едаткрозНа ст а сиј ев иће вувиз уру(в.пос ебноНас т аси-
јевићевпе сничкициклус„Речиука ме ну” ), т е ксткој иј ош ув екче ка
аналит ичкоишчит ав ање.Иуње му,ка оиудруг имИг ња т овићев импо-
етск имост варе њима , на ш пес никс ес лужис вој им(те рминз а јмимоод
Ша рлаМорона) опс е да нтниммет а фора маиречима . Иг ња тов ићз нада
доба рпе сникмора , прес ве га, уј ез икудабунари.Оннеприбе г аване о-
лог из мима,а лиз ат оимане обичнеинез абора внес прег ов ере чи, к аои–
на поменулис мов ећ– пој единеме ђуњимакој еопс есивноионе обиче -
нора би. На вешће моне колике: к њиг а; с енка; крв ; не бо; трав а; св е-
тлос т; в ода; к аме н; в етар; з е мља; с табло; шума; Бог ; дим; ме сто; те -
ло; дах ; очи; дл ан; мас т; чађ; котао; ку пол а; паприк а; л ук; орао; к оњ;
пч ел а; мув а; јабука; со; з рно; мирис; хл еб; тањир; дно; пра знина; с ан;
нов ине ; шес тар; таман; с леп; кис е о...
Нав ешће мот акођ енеколикеошт ре , ус рцеубада ј уће , на ликна
иг луилитрн, пе сничкес лик е: Котрепав ицебоцкај уче тинари/ к ада
одл ив ај ус војеск ромнес узе(„Ду хсеприк азуј е”); Поч итав ом тел у
уснул ог/ Гас нупољу пци(„Пе чат и, I”); Трав ај еу в екже дна(ис то); Как о
сеиз л ечити/ Одс вихболе стис мрти? / Даов аљудс кав е чнос т / Зау -
векбу дев ечна(„ Андрићевв ена ц” ); Надтополомк рил атикоњ/ ј е здиу
не бе ск упров ал ију(„За чуђе нпу тникз аста о...”); Ов одрвцеј ебременито
/ требадародих лад(„Пус титедрв одара ст е ”); Небонабоденона
Ртањ(„УЦрноречј е, пос ла ница ” ); Ев ове ћпл ов ик рај ев имас л иканабу -
јал аубиће(„Vita nuova”).
Иг ња тов ићпе с муприближа вапроз и. Кушаколикос ет оможе
учинит иадапое зиј ао(п)с тане . Се нчиј е, не на па дним, пропла мс ајима
мудрост и. Нас амим почецимас вог апе сникова њаИг ња товићј ебио
зреопес ник.Мис аосет адаљубилас ае моциј ама . Пот омј ест иг ла– му-
дрос т .
Иг ња тов ићј есклонриз ику . Пишућипе смека одаиг рарус ки
руле т . Опк ладај еуг лаву . Ка дас епе сманадв иј енада мбиспро зног , он

219
Kњиже
внипре
гле
д4

на пишепес муупроз и. Неколикеме ђуњимас тв арносуа нтолог ијске:

„Живакњиг а”, „ Процеп” , „Твојхлеб” ,„Камен”, „ИзТа цита”, „ИзХо-
мера ”. Тој еБој анаСт оја новић-Па нтов ићпре виде лаи ниј еднуниј е
уне лаус војуа нтолог ијусрпс ких„ про заида”.Дабине кобиоз на чајан
твора цпе самаупроз инис уне опходнечит авекњиг еова квихост варе-
ња.Поне ка дје , кадај епра випе с
никупит ању,довољнаипре гршт.
ПишућиоИг њат овићев омСудбе никунапис аос ам: „Чит ањеИг -
њат овиће вихпе самаможебити, а косеуложипотре ба
нтруд, у жива ње
/ насладауте кс ту, ноонониј елаг одно: вишетруда(из нања )– в ише
ужива ња.”Судбинамеј ена ве
ладана писаноовдепоновим.

220
 Изру
копис
а

ИЗ РУКОПИСА

Ива
нДе
спот
овић: „Ше
тачи“, 2010

221
Kњиже
внипре
гле
д4

Мил
ова
нДа
ној
лић

222
 Изру
копис
а

Ј
ова
нЗив
лак

223
Kњиже
внипре
гле
д4

224
 Изру
копис
а

ОДРЕЦИСЕ

учинис ене видљив им

толик одаз аспиш
каодај ет вој са нв ећис прича н
ид аг апа мтишизд ругогжив ота .
учинис еод аним
даз на шо ноз ашт аник ониј епл а ћ е н
докс умњанер аз ор ик аме н
нако ј
инепа дас р е брења к
нит ис еик ос агињедаг аомир ише .
одре цис е
таме
одре цис ер азлог а .
безра ло жно стј ез а кон
ас илао до каодме р ена
заузимапр ос транс тва
ид ел ис еме ђуонимак ојинепит а ј у
којиј еда нпрв име ђуједна кима .
акода на скре не м
дал ић уд ана сс т ићи.
шт ај ев ажниј е
одт ре ну ткак адс ипоша о
дас тег нешс рцек о јевећв ид ид апре ст
ижешсеб
е
ид аиз бијешс умњуонихко јинев еруј
удаси
стига опреношт ос ипоша о.
одре цис ер астоја ња
одре цис ед ока за
је
рз нањес лу жид ас еуљу љк а
југ лу ви
аре чиз воненедапо сејупо буну
негодас еприг рл ене по стојање
ип рик риј ут аму .

225
Kњиже
внипре
гле
д4

ПОДОБЛАЦИМА

шт ов ишет аме
тома њев едрине
гласо виизда љинеиг лас ов
ииз ау ха
слич нис ук оу тро бау тро би
ј
е днеид ругеч ујеш
ј
е днему т нод ру гене разговетно.
ик аод ас ина хра ње н
каду л ов ишод зив
по тврдиод ас ижив .
ао ништ опр опо веда ј
убр зожв акање
ипо г иба ок аоок опр авде
себев идек аос удије
ик аов рач е
веик аоут амиз алутале
ис удек аопобе дницииопл акуј
ус е
каог у бит ници.
шт ов ишет аме
тов ишес ветло сти
ик аког од
сконча ћемок адз аспимо
ине ст аће моа кос ен епр обудимо.
по г
ле д ајгускепо доб лацима
иб ив ол енапољима
по г
ле д ајр а
здр ажљив енас тепеница ма
ив ревунамос тов има
мис мопр ошл ибе зз астоја
ао свр ћес ео на јкос енећ евратити.

226
 Изру
копис
а

ПАМЋЕЊЕ

слуша ос амс т ар епе с ме.

слуша ос амн ов е.
шт аихј епов е зив ал о
зарс амохр апа в иг л асов иил ионис ау кра
сима.
једнимај ене д ос т ајалов р е ме
дру гимат ама
уједнимабе шеп ре вишепе јаза жа
илипр е вишев е ре
дрхт авихна пе вак оји
сус епо зивалинас тва риз гу бље ну
дру гeс уура спрс ну томз вуч ањупот врђивалесамe с
ебе
ара злог ес уо ст ав ља лe напу ст о
јледини
тамоне г дека она ка знус л ушк ињу
илил ажљив ус апу тницу .
такоиј ас тојимпр е дк ре шт авимпт ицама
једнепе ва ј
уит ра жедаихна хр аним
дру гемез а
об ила зеул уку .
онек ојеуз има јухр анунез на ј
ушт а
пева м. онемев идек а ос па сиоцаик аоловца
из атос уопр ез не
мојаихс епе смa нет ич е
нит иг ла совико јес амс л у ша о
негдаг дес ус ев а ља лит а ла с и
ид убинахр опт алаицв иле ла
апла нетеу да ра леус рцев оде .
доку зима јух ра нуонечу јус воједисање
ив ид еј еднуру к ук ојас еуд аља ваипр иближав а
дал ив идеипа мће њеуч иј имс еу ст
има
распа да ј
ур ечи.

227
Kњиже
внипре
гле
д4

Др
аганЈ
ова
нов
ићДа
нил
ов

228
 Изру
копис
а

NAŠA AGORA

A onda su se pojavila moja tač na priviđ enja.

Ja sam arheolog koji ne zna zaš to kopa.
Probudio sam se u č ekaonici ž eleznič ke stanice.
U pet sati ujutru, kad svitanje razgrć e tamu
i budi ruž e u prozorima, ova č ekaonica je
naš a agora, grč ko naš e sastajalište gde svako
besedi svojim priviđ enjima.
Žene su nam ovde svima zajednič ke.
Na klupama polegla su tela beskuć nika.
Iz memljivog bifea izlazi lupeži, lica mrkog
kao konjak, pilji u zač udne putnike.
Ciganka, prekomerno mlada, izvadila je iz koš ulje
dojku, š iljatu kao kruš ka i dete sad sisa,
sve dok ne utone u san.
Bolno je poznanstvo sa ogledalom u stanič nom
zahodu; ovo je ogledalo ispred koga nema nikoga.
Nijedan putnik nije nigde stigao, ni skrivačse
nigde nije sakrio; godine u kojima je izgledalo
da postojimo korenje su koje svako mož e iščupati.
Nije ostalo niš ta što bi se moglo staviti na vagu.
Ova č ekaonica je naš a agora i dom naš ,
a i dom je mesto izgnanstva na kome se seta,
kao ravnica, š iri do konač nog nedostajanja.
Niš ta ne mož e uguš iti neizbež ne reč i,
jer one su neč ujne i uporne kao vreme.
Zaš to su bašovde morale biti neizgovorene?

229
Kњиже
внипре
гле
д4

SPALJIVANJE RUKOPISA

Pesnik, kao i gavran, rađ a se većstar!

Sto mi je godina i vreme je
da u spokojnoj ovoj ž urbi spalim
rukopise koji su bili deo mog tela.
Ne mož e se u ruci drž ati reč .
Niti napolju treba da ostane ono
što potiče iznutra. Osvetlio sam svoje tamnice.
Dugo sam drhtao i č inio da drugi drhte.
Sada se vrać am svojim stopama u snegu
da izbrišem tragove prolaza.
Spaljujem pesme kao varke
koje svetlucaju da bi me podsetile na sebe.
Nikog ne zanima nič iji bol, eto,
zato sam sebi priredio zabavu.
Veliki mir okruž uje ovu vatru. Gore pesme
kao izaslanici koje uvek š alje neko drugi.
Gore najlepš e moguć e reč i, da viš
e ne bude tragova.
Nedovrš en je svaki pokuš aj.
Na koga se ovaj zid sruš io?
Ni poslednje ž elje pred pogubljenje nemam.
Spaljujem sve rukopise osim ovog.
Ko me u ovom trenutku ne vidi,
taj me nikada nije video.

230
 Изру
копис
а

Ду
шанЂо
рђе
вић

НАСТАСОВ ЛЕБ

(о
длома
кизр
ома
на„
Жив
ауг
робне
саммо
гла
“)

Народне ћеБу г ари, к рив омуз ашај ка чу.Сасочинеможедаг и

гледа. Големамржњасеувуклаунапа тенудушу.Злот ворипок лашег р-
данна род. А нек ојдиг нег ркљан, асе вненож. Ј овег ај едваса крисмо,
ч’суподрум, ч’ снат а ва н. Спира , начелникпа ндурс ки, подвиј аре п, па
сасз лот ворирукуподруку. Пишт иВра ње. Црниназ ав имлог екуће .
Спирај ебиј адруг а рс аст ат ес ведокима шефа јду, к’дт атена стра да
оставиг анацедило. Уз еденина јбољуњиву, пу па кпо редМора ву, на
добош. Мислиј аподг ла вућег упоне с е.Не јебиј ачове к,не г опра вапа -
чавра , нај глот наштоможедабидне.
– На је дес ег ла днав’ шка,памислидај ефат илаБог азабраду–
патешема ма.
Спирамес ре тнакудепиј ац, павикна :
– Да нице ,зна јешлик ојј ег лавниуВра њез ашколубуг а рску.
– Немесетиче– т ешедапобе гнем. Нашј ацрквуукој удас е
прекрст и.
А, он:
– Ћетес ет иче , паћеј ош пита ш! Нас т ас! Побра т имв аш! Дошј а
даове рива шобуг а рс копобра тимст во– кидас еодсмешку,аониј ање -
говижутиикв арниз убиис ’гс умиупаме т. Смучимис ек’ дпоми-
слим. Одеалапа ндурс ка , поме темес кроз . КакоНа стас ? Паонј ена ш,
СрбинизВе ле с!
– Пра вСрбин, ро ђакмиј еМа ркоКра ље вић– з бориис ме јес е
.
ОћеСпираданапа кос ти, у апез ас рце , штоли? Зна лис модаправ оз бо-
рис амок’ дпог реши, а ма ... Немедржиме ст о, шт одаправ им, ћеидем
предна челс т водавидим, пита м.
Та м, пре двра та , ог ла с.Гле дам, з адз рћам, чит ам. На стасКрс тов,
главниуправ никз абуг арскошколс твоуВрање.Мождане јеон, ов’ јје

231
Kњиже
внипре
гле
д4

Крс тов, ана шј еКрст ић. Са криј емсепоз адилипу, че кам. Зав ршис е
работ а, биднапладне, вре мез аруча к. Из ла з ивБуг ари, ле ле , из ла з ии
он. Поз дра вља вг аст ра жа ри, с т ојивмирно.Тешедасеоне све ст им. На -
стас , буг арскаг оле маг ла ва ! За рти, побро? Зашт о, а м’н? За шт опог аз и
све тињу , крвиз ме шану? За родоз горз ла то, аодоз долђубре ? Знаш ли
заБог а, каз ну? Нелитеј ес тра ? Туг о,побро,штолит ис едес и, шт от е
нате ра, шт от еакнаут ил ? Брг ос ерас ве сти, обрисаз нојодче ло, па
околокрозпа рк,т урск ог робј е,на долекрозба шче,побе г
одома . Из ме -
ша ломисеуг лав у, нез на је мшт одамис лим, бунца м. КаконаЈ оведа
каже м, ка коћеподнес е ? Немојдаискочинаг оле мо.
Домс еприбра, решидака жемнаручак, к’ дс ес вис абе ремо.
Нас танат ешка,г оле матишина . Самос ечуј емља цка њеижва ка ње , му-
муруз ницас асг раиг рапоус т а.
Ј овепрес т анадај еде . Ћут ика коне м. Трг нас е, пре крс титри-
пут , ипроз бори:
– Гот овој е , с ара ниг аНа ста са, побра тима, Србина, учит е ља .
Некмуј ела конаон’ јс в ет . Овог аБуг аринанепоз на вам, нећудачуј ем
зањег а.Онј еНишт аНишт ов.У ов ујкућунећудасеодНишт апра ви
Св ашт а . Акос амопровири, г отовј е! Са совујј еднуру куг ркља нћему
изв адимив рне мкрвкој уса мпомеша јаса сње гову.Свићут имо, уз ди-
ше мо. Е, Нас тас е , На с та се, ара мдат иј е! Нађ еме ко, паис ка ш дапро-
биј еш. Арномуг уз ас ољуј ешра нунаЈ ове .
“ Гос подесла так , от рг нисеодна сс ирот ињу, е в ет иг аНа с та с,
уда римукршчек ој еј ез ас лу жиј а.Не каг апоне се , дав идиколкој ет е-
шко,мучно,болно“– ос ’мне мс ’смолит ве.
Нас танаг оле моне ма ње . Врт имосепокућука коула ви, р’ жимо
какоку чики,пос ле дњатрошкас епробирапокреде нци.
Св екарнав укј аша јка чунауши, с траг адамуг ипог анцинеиз е-
дев.Ј едвапроз бори:
– Гот овој е ! Бе зд’ нс емре је.
Св екрвабис ет рг лаиздремкуипоче ладабунца :
– Да нице , мори, пог ле да јуре рну,немојдаз агорилеб!
Та небипошј апремашпоре т, ај а, брг о, за уста вља мг а, приг р-
ћам, дув амууст а ; пилчедана ра ним.
“ Гла дан-ла да н”– з вонешемиууши.
Из губис рам, почодаиде м ку дег аз де, нат атедруг ари, даку-
кам, молимз адет е . Да девпокома тле б, врт ивс асг лав у, жа ливсе , не -
маникудењи.
– Ев е, з а
дњет и, одус та, одва ја мо. Ос тана шеј ош ј абу кекисе -
љачке– из водивбе снег лис т е.

232
 Изру
копис
а

Море, нав асне квиј ез адње, з на мз апуниподрумииамба ри,

нег осе мк ав ит а ква , ст иск ав а,с кржљива , бог ата шка.
Гла днис наг уиз еде.Дође мдом, г леда м, с ве ка рис векрв апоме -
тени,се дивпоцелд’ нпоре дшпоретикуне всв епоред.Ј ов ећут и, ос е-
ћа, ве не.Заносдаг ау фат иш, душаћемуис кочи.
Та непла чљиво,акак оине ћек’ дј еуве кг ла дно.Ст ис касеуме -
не,з ев аса су ст акакопилче.Очимусв ет ли, а лжа лни.Свудаг иос е ћам,
пра тивмеда њуиноћу. Недав а вмимир,са мобол,муку,ј ад.Ниј едну
ноћне ћедаз ас пиј ебе змене .
– Ма мо, с траме, з аг рлиме , с т ег ниј ако, а коотидне ш, ћет и
умрем.
Ка коклубез але пи с еузст ома к, ме ђуг руди. Дишакрупно,
шт ре цас е , колкопу тсилној екне . Топеница , мумуруз ница , немас еви-
шешт о.Ј а дноде т е,у ситнис ека коминис траподг ушу.Биднапрце , ко-
скаикожака коис вишт обе смо.Шт ос амј аднамог ла.Че ка мдас еус -
пиј епадаплаче мдомилув ољу. Нај бољег одинепот рошинапла ка ње.
Исце дисес лу заизис пиј е ниочи, изпре суше нибу на ри. Слуз ате шка ,
ошт рака коврнанож. Ама ј чиносрцеј ена ј мек о, ка копа му к. Дет иња
љу ба вј ету ј, ак’ дсеонарчкаце ласет рес ем, ра спаме ћуј ем. Зорамез а-
текнеса сот воре ниочи, к акона с аде ни. Тре пкане мадамрдне . Даме
некив идипомис лиј абиов ојже нчес крена ,г отов ој е .
За дњедође ,а лнеседав ам. Шт омедржинез на јем. НаТа неис -
пуца ниуст а, шт опрела з ивду риура не ?! Очи, с ве тлик ошт анчикишт о
оће вдауг а сне в?! Ре брашт омус еброј ивка кот ара бепредкућу! Тихо,
пис ка воплак ањеодкој екос анебе лине г оодмаопадаиув одиуст а-
рос !
– Ма мо, с т раме , ћет иумре м, ма мчемило... – с амот ојчуј ем, а
ушидз ’
внив , реживодболови.
– Којдамреј е ? Не ћеш, синко, неда вамај ка ! Тис имис ве , мло-
гоповишеодде т е. Крв , снаг а, душа , нас тав ак, ча с, понос ,с ве тлило–
цуне мг ауче лоирипне мнаног е .
Диг не мс еуј ут ро, с та вимс ве краис ве крвуузас тал, припремим
Јоведанез на је,паз борим:
– Тат е , мамо, дре мемока косој ке , ништ анепре дуз имамо, а м’ н?
Мреј емонат а на л’ к,а јми, а лТа не !? Шт одапра вимо,с ла тки?
– Нез на јемо– т ихоцв илив,ас луз ег ипунивс кут .– Ј адноТа не
– почне вдас кубевкосу .
– Ст а нит е,имаиз ла з! – из лет емис амоизг руди.
За немеше .
– На с та с , онј еиз лаз . Акој ечове киба ре ммалк аосе ћа , ћепру-

233
Kњиже
внипре
гле
д4

жи. Побра тимисмо, з богЈ ове , де те ... Неј ека тил! Гла днарукас пре мна
јекрав ајизог а њ дава ди. Ј аћеиде мдат ражим, паа коимасрцене ка
одбиј е. Са мо, водитерачун, Ј оведанез на је . Л’ жит е , пра в ит ешт ооће -
те, са моњег анепот риша јте .
– Поку ша ј, ће рко,ина чепа учинаичичкећебидневбе ле гнаку-
ћу– молимамаДобринка .
– На родвика: К’ дна ђе ш, ј е ди; к’ днена ће шт ражи. Штона род
збо риБогчуј е.Шт ој еодБог анеј ег ре . ЗаЈ овенебрини, т ујс амј а–
збо риумилнота т е.
Из мисенабуна р, оче шља , обукоучис то, пауначе лс тв о. Ал,
идидођ идоНас тас а . Голе маг ла ва , имажа нда раис предв рат а . Ка ко
бик, колк овисок ,т олкоширок, не ћенидас аслу ша . Вика , дерес е, оће
идате па . Ал, иј аз на јемра бот у, нада де мт а к’вв икдаг ос подин, уну-
тра , неможевишедаиз држи, не гог акопкадав идишт ој е.К’ дмеви-
де, ре ченажа ндарадамепушт и. Уле г оука нце лариј у. Нов епрос тир-
ке, новна ме шт ај , новиНа с та с . Прос тиркеинамешт ајуба ви, а лНа ста с
неј е . Ст а рбе шеса гла м, новка кос ла надаг апопа рила.Нанај бољуне -
гу, вла сг аобукладац’ кли, а лонника к’в.Ус ука јасеупа нта лонека ко
прит каз апа т лиџа ни,подг рба виј ака коче пе ра гашт одржисушницуса с
дув ан, аулицебле дка коме сецунекрс т енид’ ни. Дас ена јежиш и
опла шиш. Гле дамос е,ме ркамо, ћут имо. Наус т ака та нци! Нак олког и
сена те папоВрање,наколк оша јкачеис цепи, амождај епропај адокј е
скидај аИЋ наљудиика чиј аОВ. Са снашиљудимукаик’ дт епаш и
к’дма зиш, панебива . Е, Нас т а се, Нас тас е ! Пошј асидат ражиш рог о-
ви, анез на ј е ш даћеос танешибе зуши. Е, та к’ всилник,з аког ас еод
страз борешеноћуподј орг а н,ст ојина спра мме не,арукемуиг равка ко
накомшиј уСав уВинцек’ дсе , ра нонас абај ле , ра збуди. Оћедаг ис а -
криј е,с не бив ас е,нез на јешт оћеса сњи. Сна гамупоткле цнуј е. Опла -
шиседаг анефаћанек иурок,дамус ене штонедес и, ајаса мдошла ...
– На с та се,дет ећениу мреодг лад,дођодаз амолим, а кос ичо-
век , пома г ај.
– Да нче , оћу– з ане сесеиз адржаз аас тал.
– Да јштода ш, папоз аушине книпуца . Ћеиз липче мо, чове -
ку...
– Морамдас едне м– с е де,море,па денас толицу.
Рас копчаблуз у, в идимг ру ди, ру нт ав и, мокри. Ута нај ауводу.
Шт олимуј е ? Упиљиј ас еуме не , очист а клени, мут ни. Ре жевка ко
зимњиве та р. Ј еде виз нут раџиг ерицу , с рце , с ве . Ус трес ос е. Ка к’ вј е
ов’ јНа с та с? Не јечове к! Вишеличинадз ве ршт онез на јекудемуј е
лег а ло, наиз гу бљенужив от ињку, болну, пре длипс ува ње . Гле да м му

234
 Изру
копис
а

очи, с амошт осенеот воривиј урне вс луз е. Те шко, жа лној еуње га.
Са сс вес транес асуклаг аг оле мапа тња,оћедапрепукнеина пра вика -
ла бл’ к. Почодас есне бива м, осе тине шт ос тра но, апоз на то, изда лек о
дас еприближу ј
е , паре шидапре кине мс лут њу.
– Нас т ас е,з а шт опог аз ис ве ?
– Збогт ебе!
– Збогмене !?
– Тисимој асудбина , Данче . Мој ацрнаПе т ка, суђ еницадо де ле -
нанарође ње , кршченачело,уре з анона опа чки.
– Немиј еј а сно?
– Инамене! Шт ог уз а дужит олкос удбинудамидоде лицрну
т’мнину. За гле дасеут уђиочиив идопоче та кикра ј. Болипа тњу,на
здра вље,наживот !
– Плашиш ме , На ст а се ?
– Не маништ аз апла ше ње . Св еможедас ес абе реуј едно, у
пљунку,падирекуочи. Уњи, онесук ривез ас ве, видивона којка коне
тре ба.
– Св аћа млиј а,дамет и...
– Волимт е , Да нче ! Бе зика квунаду,ск розс а
спропас . Гас имс е
пол’ кка кока ндилок’ дут улуј еиј едваче камдане ст а не м. Дамил’ кне.
– За шт обре , Нас т ас е, кудећет идуша ?
– Немамду шу, ђ ав олг уу з еј а. На те ра јамедаиде м поњег ов
тра г, аонс еневиди. Данеј ета кој , небис еуте без аг леда ј
а, пог а зиј а
побрат имс тво,име,с ве . Свеј еу бав оуре ђе но,датрпимипа тим, пус т о-
суј емиис па шта м.
– Ал,з ашт о,доба рсичове к.За рти,г ре шан?
–Ј ошпит аш! К’ дмег ле дашс пољаможданес а м, ализ нут ра , не
ваљам, а маб’ шништ а. Којс амј а? Ч’ сМа ће дона ц, ч’ сСрбин, ч’ сБуг а-
рин, Грк , Цинцар,свет ојсмеша ноз ај едно. Робиј абе зос уду– тојс ам
ја! Помушкулоз уз на јемдопра де ду, поже нс кудоба бу . Немамчврс
коре н, име , фа милиј у. Наштодасепот пира м, з ашт одас ез ака чим,
ижџикља м, ра скру пним, олис т ам. Попов ибуг а рски,српс ки, г рчки.Сви
вика в– на ш си. Аг ит уј евз аис туве ру . У рукемит ура вножов и. Да
убоде мБуг арина , Србина, Грка , Ма ће донца ! Раз бира ш ли? Даубодем
са мог ас ебе! Штонаправ и!? Бодем, т епа м, одс випомалк а,а лс ебене !
Е, т ојБогнеда ва ! Оћепра вдину , умојслуча јказ ну, поЊег овуме ру.
Тојсит и, Да нче . Божј инож, кој иј едошј апос в оје .
– Ле ле , црналис ам! Зарј а– Божј инож?
– Несеплаши, не сикриваич.Пома га ш наБог а, аОнз на јет ој
даце ни.

235
Kњиже
внипре
гле
д4

– Нас т ас е , Тане,у ф, ј адна , шт одо ђо?

– Ћес па симоТанеисв ив ас , ат и, нав рни, баре мј емпу туме -
сец. Тојј емолба ,а лиус лов.Ка кок’ ддоодишкудеболес никаупосе т у.
Са мо, бе зпонуду. Биднимирна, несес екира ј . Пог одбај еј е фт ина .Ј е -
дење , пиј е ње ,с ве , аз ау звра т,давидимт вој иочи, дара збла жимболо-
вииолак ша ммре ње . Небрз ај , ра змис ли.
– Немамвремедара змишљам. Богмиј есв едок! Св ешт опра -
вим, т ојј ез богде те . Слат кимојБоже , прес латк аБог ородице , це лажр-
твај еуВа шус лаву . Не јеТанеобичноде те, какос в акодруг о.Мождаз а
друг иј ес ,а лз аме нене ! Заме неј епобеданане сре ћу , имањепане ма -
ње, побе данас мртбе зре диброј . Помог нит емудабиднеиконана
Ва с крс ење,даз а св ет лиира з г ориБожј иог ањ, даз а живиз дра в а,фа ми-
лиј арнас е мка ,с асра досис асве с еље.
– Да нче , ра спла каме !
– Иј а,е ве , плаче м, це лживотпла че м, алс’ гса сра дос.Та неј е ,
Нас тас е, кес аса сдук ат ис премнадапла тисв ешт оост а вишеудугиј у-
жа рск аиг рнча рс каика кв ат инесорт аизфа милиј у.
Плака с моодвој е но,тихо,са спре кидодболноуз дис а ње . Собау
Нача лс тв окриј ешет ешке , црнељудс кесу дбине.Данебе смољу ди, не
биз налидас мониг деиништ а.
Рас вес тис е,рас тре со, дођодома , паиз летоизНаче лс т вока ко
луда . Штопредас тиг не мдома . Иде м, ду риле тим. Одоклес на га? До
малопрес амошт онепа дне м, не ста нем. Та неј ес пас е н! Фа лат иБоже ,
фалаБог ородице ! Дођ одома , анез нај емникудес ампрошла , никуде
самишла .
Са кле тиј емене суос та вљалемирну. Та м’ нпомислим– ћежив -
нем, аоненав а лившт омог а јаће . Какв ане вољана иђ е, паметдат и
шт укне.Га з
име , кида,дроби, а лдадот е пај ок . Богнеда ва. Та неј ење -
гов ана да , ајаморамдат ра је м, даз ажив инадаипос т
анеБожј аработ а .
Нас т
асда ва ше, мифирај е мо. Пунивс ег робј аса сљуди, да н’ с
видиш чов ек а, с ут рацрнуз емљу. Нај вишеде цамре јев , одг ла д. Наше
Танеживо, с мићанакомшиј е , родбину, намлог и што нез на ј
ев .
Ш‘ пка впос ока ци:
– За штоникојнемре јеодњи? Паионојњино, ма ле чко, не ма
кучез ашт одаг ауа пе , аживо.
Жив ићесеиз е девшт ој ет акој . Ал, ђа волнелег абе зработ у.
Јед’ нд’ н, предруча к,ут рчата т епиј а нидре кна :
– А-а-а -а -а,ту јс и. Видот е ,с вевидо– из бу љиј аочипра воуме -
не.
– Шт о,бре , та те ?

236
 Изру
копис
а

– Ка ко, мори, што?! Опушт ините ра јежауг аће , памеј ош ви-

каш – та те ! Одс’ гс а мз ате беножа нџа р! Вика вљудипоча ршј у, бо-
же мш‘ пкав , ај ане самг лув: ДаницаЈ ова нова , наСт ој а наЈ ужа рас на -
шка , курвос уј ес ес асБуг арина.А, нелиј ет ак ој ,з бори?!
– Че ка ј
, бре ,т ате , не је . Л’ жев , оће вданес нема в.Свећетиобј а-
сним.
– Ка сно,да рода ј ке, обј ашњењенет реба . Дане ј
еТа не, небит е
билонабе ловиде ло.
– Нес екурв осуј е м, жимикојминај мил! Зна шдаиде мкудеНа -
стасадат ра жимк оркулеб.Тојшт ос теживинаме недаз афа лит е.
– Дамог у,с ва кз ала кбииз ва диј аизст ома к.За рс екодБуг арина
идече стодамоли?
– Повре ме но, ј е
рт акојт ражи, а лнеманишт амеђуна с. Ка коће
секурв осуј е м, личим линат а кву? Пог леда јме ,гораса модЦиг а нку
черг арку, одмукуиболе жикаме нбидна . Каме нз ава т рулиј е ? Шт о
зборишт ој ,с ве санлис и?
– Дал’ј ес а м, илне са м, нез на м. Алз на мдас ис тупиланала ј но
идат иног есмрдив.Људит ојв иде ли, збо рив,пе чатударили. Гот ов ој е
све,с рамота ,с амот ојнечека– з а плакат а те .
Гот овог ау бедиуонојшт ој ест ва рнобило, к ’дуле гнас ве крва
Добринка . Сев ас асочи, у стаис крив илакак опредшлог ирање . Ос ет и
даћепукнег ромнаГоре шња к.
– Ку рв ичебе лосв ет с ко! Ра шчепилоног едана ра нифа милиј у, а
највишењум. Арамдат иј е ,с рамото!
– Ла ј, лај , кучко,ј атенес лушам.
Рас плакас е , диз амруке , молимс а сочи.
– Ћутиш, ништ анез на јеш. Аз нај е ш дасеоблиз уј е ш как окуче
предка са пницу– диг нас ес та раа ла,от ворифиј окунак реде на ц, из ва -
диножипружимиг а.
– Брг о, уте пу јс е, друг оне сиз аслу жила .
– Е, нећу! – к ’дв рис не мкућас ез атре се.
– Нес а мништ алошонапра вила , Богмиј ес ведок.Ати,лошоти-
њост ара,рук емилиз адој уче р,ас’ гпљуј ешуњи! Ј еднуг лавуимаш, а
стој е зика , пре гриз лаг ида бог да! Акот иј едоут епув ање , тис еут епа ј!
– Гос подтепо раз иј а,не ма шичс ра м.
– Немојдавре ђаш. Тојнес а мз ас лужила , се тис е...
– Заменевишенепос тој иш, буг а рс куг азенукоко шкуне ћу
предочидаг леда м. Вик амли, Стој ане , ша ре нај ебилаодув е к, с емка
лоша , Глиг орло пов...
– Немидира јмрт вуфа милиј у, неспомињиГлиг ора, а ла па чо

237
Kњиже
внипре
гле
д4

с
тара
!
– Шопск еа ле , пчињс кедивљес виње ! Ус мрдос теВра њеса с
прос таклук,ку рв алу к.Не миј е нчине,рђ еБожј е.
– Којћемика же . Грађ анкаизоколоБуј анов ац. Вилинес мрди-
те,јужарс кас орт о? Смрдит енаконопља , намочкубиволе шкус аскоју
стесемили. Смрдит еса спог а нл’ к, сасј ез икк ва ранс пре маннапре ва-
руил’ жање.
– Дос та,данеманемс ассу каљку.
– Са мопроба ј , пат ’
гћеброј ишс вит кедос тоиј ед’н.
– Ене ће ш, шмиз ло! Ст ој ане,идемо,бег ај
моодовде , одс рамоту.
АјмоуСобину,ут рлу , ов дев ишене . ПоЈ овеиТа нећедођ емо.
– Са мопре коме немртв у!
Отидна шеуј е д’ нма . Ос танадаплаче м, давиј е мка кос ињаку-
кавица. Плашилас амсеодДобринку. Одк’ дса мдошлауњинукућу
бешека коприт ворнама з на куша . Чека шеизприкра јкударипнеижив у
меиз е
де .
Докле , бре , Боже , докледапа т им, немог ув ише . Рас вестис етек
наса бај ле , к’дТанедођ едомене , цунаме , из бори:
– Мамо,г ла да нса м.
– С’ гћемај ка , сине– аонг рли,целивауобра з
и, ш‘ пка :
– Млог отев олим, ма мо.
– Збогт ебеТа нче , ма јка ,а котре ба, имадабиднера с пет иПе т
ак,
самодатес пас и.

238
 Изру
копис
а

Бе
рис
лавБл
аго
јев
ић

ЧОВЈЕК КОЈИ ЈЕ ВОЛИО КАКТУСЕ

Добацвј етањаода вној ев ећпрошлоимрша вис еда мдес етог оди-

шња кј ес ј
е тног ле даоусв ојуус пава нуз бирку.Сј ећа оседе кора тив них
перу анс кихце ре ус а, двобој нихцв је товате лока кту са , с виле нкас т ихи
пурпу рнихцв је товае хиноцере уса, аз у рноплав огMelocactus Azureus-a
ива нреднолиј епихбраз илс кихпе кт инифе ра. Уморним пог ледом ј е
тражио„Шумскеруже “(Peireskiopsis) илиСа чаРосекакој ена зива ј
у
домороци(ј ерцвј ет ов иов огка ктус аличенаружушипурка ), алини
њихвишениј ебило.Ус та кле никукој иј ес амиз г ра диовишениј ебило
нитиј едногцв иј ета , аг рмоликеопунциј е, ма мила риј еилопт астег им-
нока лициј ележа лесуј еднадодруг ека окра јпут ашиосј енче нинепре -
вазиђе нотуробнимз имс кимс ивилом.
Нијеодув иј екмариоз ак акт ус е. Нека дај ебиомла диумј е т ник,
врст а нму зича р, пра вивиртуознажичаниминс труме нт има . Му з ик аи
женебилесуње г овеј единес траст и, с тра с
тикој имас ене милицепо-
клањао,из новаииз нова . Ње г оверукес умубилес ве– иа ла тис рцеи
душа . Говориој ека кобезру кунебибилониче га;ниму з ике,нис кулп-
тура , нику ћа, нимо стованебибило. Токомброј нихт ет ура вихноћи,
честој еурас пра вамаз ас иће нимс ла тка ст има лкохолнимпа рамаг ово-
риока коуша ка мапочив ај ус рцеидуша,ј ерданиј ет ак о, муз иканеби
моглаиз аз
ва тидивље њеилина гна тис уз енаочи.Муз икабибила , твр-
диој е, лишенас ва когос је ћај а . Билабит обе звриј е днанот насв ескаис -
пуње нанас умичнора збацанимиме ђусобнопо св ађа нимтоновима .
Ондасу , утридес е тој , почелаиз дај ства . Првог ај еиз да лаСом-
бра, њег ов
ана јве ћаљуба в(иа коихј еима омног о) т ешкора нившиње -
говос рцешћућуре ноне гдј еиз ме ђупа лцаика жипрс та. От ишлај еза
њег ов огве ликогрива лаИг ораВој те киј ев ича ,з аког асумног итв рдили
дајепос ље дњиис тинс кимуз ичкиг ениј е. Пот омс уг апоче леиз дав ати
иру ке. Трпиој еужас неболовеодг рче ваулиј е војшацииу скороће

239
Kњиже
внипре
гле
д4

докт ориконс т атов ат идав ишене ћемоћидас вирај ерсуде формациј е

њег ов ихз глобовапрог ре сивнеине из љечиве .
Мј ес ецимај ет уг ова о, опиј а осеиса жа љев а о, ниј ез на ошт ада
чининикудадакре не . Зна ој ес амодамораот ићишт ода љеодиз вора
свогј ада , одс вој еомиљенеручноиз ра ђе нег ита ре , одс вој ебившедра -
ге, одлице мј ернихжалопој кика фа нс кихдруг а раиподруг љивоупе ре-
нихпрс тиј уне зна на ца . Биој епот пуноиз г убљенис ломљен,с ведокму
блис кииода ниприј а т ељ Ђа нфранкониј епре дложиопут ова њеуАме -
рику.Ј е днеав гус тов скесу бот еу крца осенаг ра ндиоз нипре кооке а
нс ки
брод„ Лис а бон“чиј ај едес т ина циј абиоМонт е виде о. Ниј ез наошт аг а
че ка , ниј ез наоништадат ражиуУруг ва јука дат амоконачнос тигне.
Непунихс атвре ме напоштој е„ Лиса бон“прис таоулуку, онј е
бе змног ора змишља њакупиолиј е погимла догкоњаиз апутиос еу
унут рашњос т. Тусепрвипут асус ре ос аброј нимврс та манот окак тус а
чиј ај епос т ојбинаупра воУруг ва ј. Окт обарс копроље тнос унцеј еиз ма -
миломилионеша ре нихцвј етов ак акт усакој ис ура слипобе спућима
ка олив а дс кат рава . Опчињенне вј ерова тнимприз орима , онс еданима
враћа оипос ма т раора з играномореиг лицаицвј е
тов а,з ала зе ћисв еду-
бљеудивљинеЛат инс кеАмерике . Ниј ебиос вј ест а нпрос тра нст авако-
јас улежа лаподкопит амањег овогкоња ;г от овобезда хај епре газ ио
Гра нЧак опре пунчак енск ихлопта с тихг имнока лициј акој ецв је тај
уле -
де нобиј ело,з ла тножут оилиње жноружича с то,с тиг авшипре коАрг ен-
тине , Па ра гва јаиБоливиј едос амихо бо даАма зониј е.Кадај ена иша о
нај е дноос амље ноа линеипот пуноиз олов анопле мес тарос једилаца ,
из гле да ој еу морно, г ла дноипрља во. Мј е сецимај еј еос амоплодове
не зна нихбиљака(ариј еткоисит нуболе снудивљачкој ус уње говене -
јакерук емог леу хв ат ити), с па ва ој еподотв оренимне бомпокриве нли-
шће милико ромдр вет аикупа осеунеока ља нимбист рина мапрохла д-
нихриј екаув риј емекрат кихириј ет кихпа уз а. Личиој енафа на тичног ,
бра дат огходоча сникак рва вихочиј укој ит ра жиодг оворенана ј
т ежа
живот напита ња . Ака даг ај еплеме нс кис та рјешинапита оз а штој едо-
спиоча кдорубапра шуме , онј еса мос ле гнуора ме нимаире ка ока ко
сез аг леда оукак тус еиље пот ене т ак нут еприроде . Домороцис усег ла-
снона смиј али, цере ћисеипла з ећиј ез ике . На јст ариј иодњихј еус таои
упримит ив неполулопта стечиниј еу суове ћприпре мље ника ша стина -
пит а к.Кадај еу пита ошт ај ет о,рек лисумудапиј ена пита кодчикули
ка кт ус а . Пле ме нскимудра цј евишепут апо новиодасекак тус имора ј
у
дожив је тиииз ну тра , анес амоочимаилирук ама.
Ка дај ебљут а вог оркихалуциног енпоче одадј елу је, онос ј
е ти
ка кос ење говот иј елоопушта , ање г овумполакоуда ља ваодне кепра -

240
 Изру
копис
а

давнелег е ндеко јуј ес та рјешинаузлог орскува трупре прича ва опоко

знакој ипу т. У ма гнов ењуј евидионе прежа ље нуСомбрука коплеше
зав одљив оњишућикуков имаиудара јућидла нов имаута кт ука ста ње -
та, видиој ес вој еј а годицеокрва вљенебј есомучнимвј ежба ње м, видио
јера шчере че нат ије лаиполомљенев рат овема ндолина ,гита раивио-
лонче ласакој ихсувисилежицепопутмрт вих, з г рушанихкрвот ока .
Видио ј ес ебе ка ко т рчи у з а грља ј не колико мет а ра високом
монс труоз номце ре усучиј ебодљесуподс је
ћаленамног обожа чкарим-
скакопљакој ас пре мнодоче куј ухришћанс куј ере с. Заг рљајј е, нање -
гов оиз ненађ ењебиоблаг ,г от овома јчинс ки, ионј еунару чјуг олемог
какт ус ау тонуоус ан.
Посљедњачет ириде с ет ље ћај еживиоодс кромнез а радеко јуј е
добиј аодрже ћиприва тнеча совес вирањаг ит а ре . Онс ам вишениј е
свира о.Са мој е дномј епокуша оодсв ира т ие тидунепоз на тогау торауд
молу(биој ет одобарда ниру кег анис умног обољеле ), алиут ојмуз и-
цив ишениј ебилониљуба ви,нист рас ти.Ње говос рцеиз ме ђука жипр-
стаипалцав ишениј ере агова лонанот е , ве ћнаубодека ктус овихиг ли-
ца. Болкој усумуповре ме нона нос илет ана нежа окениј ебилана лик
боликој уј еис кусиоондака дај еСомбраот ишла , нит иболик ој уј е
сва коднев ноос ј ећаоуна дланица ма . Тој ебилаонаболкој ај енеопход-
надабичовј екз на одај ежив.
Првека кт усез ас в ој уколе кциј удониој еј ош приповра ткуиз
Аме рике . Токомг одинањег ов ај ез биркана ра сланане коликохиља да
какт ус анај ра зличит ијихродов а, ва риј ете т а
, ка ле мље нихиукршт а них
примј ера ка . Бе ск рај ној еужива опокла ња јућиимпа жњуипрома тра ју-
ћиихкакора ст уицв јет ају.Биој ес рет а нј ерј ез на одакак тус иника да
небиова коус пиј ева лидауболнимкврг авимпањев иманакра јуње го-
вихподла кт ицанемас рца , душеиљу ба ви.Уст а кле нику, међубодљи-
кав имприј а тељима , ника дас ениј еос јећа оус амље нои, чиниломус е
,
болурука мај епос т ајалаподношљивиј а .
Осј е ћаој еданећедоче ка тидаCephalocereus senilis уње говом
стак леникупроцвј е та. Ниј еима ов ременадаче када„г лав аст арца “
(Cabeza de Viejo) нара с тешес тмет араколикој ојј ебилопотре бнода
бипрв ипут аиз ње дрилацвиј е т. Спа ков аој ек офе р, акљу чодст а на
ост авиој еПедру, с импа тичноммла домпола з никуча совамуз ике ,к ој и
јег ајиоииз не нађуј ућеинт ере сова њез ак ак тус е
. На конче т рдес етг оди-
набиој епоновоспре ма нз адале кек рај еве . Овогпу тај епут ова оу
Мекс ико, у„ Долинус та ра ца “с тот иња кмиљас јеве рноодг лавногг ра-
да, уве лича нс тве ноприродност аништ едла кавих, с иј е дих, ст уба ст их
горос тас а.

241
Kњиже
внипре
гле
д4

Знаој едаовика ктус и, к ојимај еова кодуг есиједекос еибраде

садат оликоналиков ао, цвјета јуноћу , уа прилу. Кас нопоподнеј екре -
нуоизг радаине гдјеокопоноћиј ес тига оудолину. Приз орј ебио
фанта с тичан– с тот инеи с тот иневисокихс тара цај ег ордо стајало
окруже нохиљада мама њихст релица мана оружа нихпода никакој ис у
ове, ка оидруг ихноћи, ниј е мочува лис тражу. Споримине сигурним
кора цимаус пиос епробит идој едногодњих.Нањемуј ебиопупк оји
јесва когча сат ре баодасеот вори. Не дуг опот ом, ружичас тицвијетс е
указ аонамј есечиниибиој еље пшине гошт ој еоника дамог аодаз а
-
мис ли. Ка охипнот ис а
н, гле даој еуњег адопредз ору,аондасус ење -
говеуморнеочисклопиле.На контоликог одинапоновој еусниоСом-
бру,мла дуилиј епу,она квука квуј еволиоика квупа мт и. Сањаојека -
ког ање жнољу биув рат, докј ојонупроцвј ет а
ломс такленикусв ира
прекрас нуибе ск рајнуеле гичнуба ладу.

242
 Изру
копис
а

Го
рда
наМа
летић

ОСВЕТА

–Ј акрив? Ка кој амог убит икривз абилошта ?–з апре па шћено

сеобра тика ме норез ацКаповиламла домг осподичићууг ерокус аци-
линдромнаг ла викој иг ај едрс копрекину оупос лу.
– Такоиј ат врдим– ог орче ноћечове куофицирс којуниформи,
стежућипе сницеуљут ини.
– Не г ошт а– долива ој емла дићу љенава тру.– Не мој т ес епра -
вит ине ве шт и.Нист ев ит екта комог лина прав ит ина шелик ове . Студи-
ра лис тев ина с,ит ека ко. Се ћа мс едас амј едномуг ост ионипримет ио
ка комепа жљив опос ма трат еине шт оцрта те .
– Да . Зашт она шикипов ит оликоличенана с ? За рнис темог ли
дана сма лоиз ме нит е ? – надов езаос еофицир.
– Вис тепрвеособекој ес ус епобунилез богс личност и– не задо-
вољноћемај с тор,прибра вшисеоднеоче кива ногна па да.
– Нара вно,ка дсув аммушт ериј емртв а ци– ј ет коћеофицир.
Мај сторпоћут а,понов оуз едлет оиче кић,кој ебе шес пус тиопо-
ре днедов рше ногст убака дсуовадвој ицаушлауњег оводвориште ,и
обра т иимс етихим, ал иодлучнимг лас ом:
– Жаомиј еакоимашт ет ез богт ога...
– Ималишт е те ? – обо јицаћеироничноуг лас.
– ...алис војз анатст авља миспре дс ве г а. Господа рСимеонна ру-
чиомиј епо са о, итодоба р: чет рнае стпопрс јамушка ра цаиже на, то
јест, ва сс ве дока,з ање говепот ребе , виће тена јбољез на тиз ашт о.Али,
акома лобољера змис лите ,с ложиће тес едај еименај ва жниј е. Збогње -
гасеви, нара вно, иљу тит е.Ај асв ој ениса мс те каот ект ако.Ис клес ао
самлик овена јбољешт омог у,ка оиуве к,неула зе
ћиува шене спораз у-
ме.Тој ес вешт оима мдака жем– речеинас та видаради,необраћа ј
у-
ћивишепажњунањих.
Посе тиоциз аћут аше. Из гле да лој едаихљу тинапола копопу-
шт а
, ча кс еуне прилициз гле да ше . Зна лис уонидај еКа пов илаупра -

243
Kњиже
внипре
гле
д4

ву, а лис умора линанекомеис калит ис војбе с. Нај за дс еокренушеи

иза ђошебе зпоз дра ва .
Спушта лисус ећу ткенизКа лва ријус ведообале . Та моимв ет ар
смораприј а тноос ве жилица ....
– Царс кас енепориче– на јза дћеофицир.
– А чис тос умњамданиј ес акриоз ла тнике , ма ториве шт ац. Та ј
имању хз аз ла то, илимус тв арнопома жемалик, к аошт оре чеонаба -
ба...
– Тј а , митоз апра вонез на мо.Конамј екрившт ос уна мј ез ици
билибржиодпа мет и– помирљивоћеофицир. – Ишт осмодоз волили
дана сз а ведуприче .
– Нисут оприче– ј ош ув екћег орљив омладиг осподичић.– Ви-
деос амка ме никовче гс вој имочима.
– Коз нашт ај ебилоунутра . Не го,г леда јнаце лус тв арс аведри-
јест ра не . Можданиј ет а колошешт ос уна мликов инау лици, испре д
она коле пез граде , навидикуг ос пождица ма . Можес еј ош кој аиз а љу-
бит и. Тре баихса моубедитидасмомиукра сзг раде– ус иљенос ена -
сме ј аофицир,а лимус емладићнепридружи.
– Нарочитоонај еднашт ој еприс тиг лабродом– г оркоћемла -
дић. За тимпоћут а.– Ј аноше,с виз уреунашеприлике , каоучуду,чим
сиђунаг ат . Видис е , бра т е,данешт ониј еуреду.Такв екућене маниг -
де.
– Тапус тит о, имас ва кој акихчуданас ве ту. Овона шениј ени-
шт а. Проћићехала буказ атридана– у верав аој еисе беиње гаофицир.
– Нег одапо пиј е мопој едну,аТони?
Та косеприј ате љиус корона ђошеукрчминаоба ли. Пос ледруг е
чашедобрема лв азиј е , њихованеприликадођеимне зна тниј аима ње
жа лосна , тера зговорпост епе нопре ђенадру гет еме . Ака дис пишет ре-
ћибока л,пос тадошеопе тонист арив ес еља цииов опроле ћнов ечепро-
теклобис а св имприј а тноданисук розне ковре ме , иона коз аг реја ни,
одличнора з уме лира з г ов оркој ис ег ласново дионек оликос толовада -
ље.
– И мисмос епит ализ ашт ој еАда мићев апа ла т аона кочу дно
раз ву ченауширину, ј ош доксег радила , мојг ос подине– уве рава ој е
пос та риј ипоморацдос тој анс тв еногчове кауе лег ант номс ивомоде лу.
– Али, т ова мј едуг априча.
– Гов ори, г овори– одобра ва лој еобав ешт е
нодруштв оз ав ели-
кимс толом, уна пре дсера дуј ућине обичномз аврше т ку,оче куј ућисне -
стрпљењемг осподиновиз ра злица .
– Уос та лом, с кра т ићу.

244
 Изру
копис
а

– Немојништ аск раћива т и! – в ес елоћедрушт во.

– Чулист есва какоз ав елет рг овцадув аном, Симе онаАдамића .–
Ка ког ос подинсу важа ва ње мклимнуг лав ом, помора цна с та ви. – Дос е
-
лиосеиз да ле кауРиј екупрет риг одине . Тов амј еспособа ниве штчо-
векк омепос ловине ве рова тноидуодру ке. Купиој екућууСт аром
гра дуиве лик ипосе дуМарт иншћици. Приликомра до ванаоправ ци
пра ст арека пе лесв ет огМа ртина, Симе онј енешт опронаша о, не ка кве
арт ефак те , шт али, бу дућидај еублиз иниа рхе олошкона лаз ишт еиз
пра ис ториј е . Е, паса д– на ста випоморац– малопома ло, људипо чеше
даг оворка јука кој ет рг ов ацпрона ша оз а копа ноблаг оидај ез а тајио
лег атоду ку пнев ре днос тина ла з а.
–Ј елит ота чно? – з аинт ере сов аноћег осподин.
– Акоћез на ти? Посв емус уде ћи, ниј е.Алис уовег ла синеубр-
зос тиг ледов ла ст икој ес уз а поче леис тра гу. Идокдланомодла н, од-
некудсенађ е, нима њенивише , нег очет рна е стс ве дока , врлихриј еч-
кихг ра ђа на , кој ис у, с викаој е дан, из јав илидас ус еличноу верилиу
Адамиће воне починс тво. Ит аког осподараСимеонаоча сс трпа шеуз а
-
твор.
Гос подинус ив омсез апре па сти.– Че т рна е с
торољудиј ев иде ло
дај еут ај иоз ла т о? Та ,јелимог ућета кошт ог од?
– Нара вноданиј емог уће ,т ој е ст,на жа лос т
, мог ућеј е,икоз на
доклебит руну оуЦрикве ничкомка шт е лана тудасење говодва жни
син, Андриј а, кој иј ез ав ршиотр г ова чкешколеуБе чу , ниј ез апут ио
пра воупре ст оницуиис послов аодаг апримиса мца р. Обј асниомуј е
дасерадиопукома рхе олошкомна ла зу,т еј еимпе рат орна ре диодаму
оцаодмахпус те , ка кобинес мет анонас т ав иос војус пе ша низ аца ре ви-
нуунос анпос ао.
– Е, т ове ћв ре ди! – з адовољноћег о сподинусивом, кој ика ода
јепоче одаседосе ћака коћес еоване обичнаис ториј аз авршит и.
– Одма хпоиз лас куизз ат вора , уа прилупрошлег одине, г оспо-
дарСимеонз ат ра жидоз волудас а г радиновукућу,кој удобиј е.Кућај е
неда вноз а вршенаив иве ћпог ађа т ечиј ис ек аменикипов инала зена
ступићимаис пре дз г раде . Гле дамоихсв ак ида нимиико њи, аис ви
оникој и, ка ов и, бродов имаприс тиг нуизда ле каиз акора ченаВелики
гат– с ме ј ућисез авршипоморац,узопштеодобрав ањег ос тиј у.
– Пат ој ес јајно! – одуше вље ноћепу т ник. – Кој идомишља ти
духов ит , ноос ве т ољубивчове к– ка заив ећхт едедадодане шт опод-
сме шљивонарачу нуве рљивос тиипошт ења„с ведока “ка дј еданодг о-
стиј укој ис усе делиз аве лик имс т оломпочедаподг уркуј еонедосе бе
ида јеос та лимаз на кеочимадапог ле дај уупра вцудвој ицемладихљу-

245
Kњиже
внипре
гле
д4

диууг лу,кој ибиут омтре ну ткунај ра дијепропа лиуз емљу.Те конда

наст адеопштис ме х.
– Ит омиј еос амна ест иве кунапреднојЕв ропи! – з а ва пиофи-
цирус тај ућииба ца јућинов ацнаст о. – Ог ова рат ек аобабе . Срамит е
се! – викнуицимну с вогприј атељаз арук ав, небиликре нулишт о
пре .
– Ов омиј еј еданодна јг орихданаужив оту– з апла каТоника да
суиз ашлина поље . – Ка дбис еовабедаса мој едномокончала ! Алине -
ће– дода дес трашнимг ла сом. – Докрај ажив от агледа ћуусв ојкипна
улици,анисуг апос та вилиз богмој ев рлинеихра брос ти,ве ћ...
НиЈ анош сениј еос ећа оништ абоље, а лика оне шт ост а риј ии
искус ниј и, уме ој едас еса вла да . – Нев редидас екида моокот ог а– ре -
каој е . – На јзад,мождаћес е,вре ме ном, ит опроменит и. Мо ждаћене -
коме , ње говојжени, например,илине комдруг ом, дос а дит исв еовои
скинућекипов е.За прав о, у ве ренс амуто.
АлиТониј униј ебилодоче ка њадас таројда мине шт одос ади. –
Пођиз амном– рек аој еприј ат ељуипохит ана пред.
Упла ше ндамудру гнепочиник акв улудос т , официрпожуриз а
њим.
Младићиубрз ост иг ошедове ле лепногАда миће вогз дањаис та -
дошеис пре дњег а . Уве дројноћи, кућас е, иа коне осв ет ље на,ла копре -
поз нав алапосв ој имиз дуже ним с енк ама. Палмеиоле а ндриуба шт и
изаку ћелелуј а лисуишушт алинаве тру,пока з уј
ућис вој ешиља тели-
стовеимириснецве тове , алиј епрочељез гра дебиломра чноиоз логла -
ше нефиг уренисус едоброраз а з навале.
– Штаћуј анаулици, ис пре дт уђеку ће,уов одоба ? Зашт ос ене
бихужеле освој е , шт амис лиш – полуг ла сноћеТони– иле поот иша о?
Јанош с епра в иоданера з умепра вис мис аоње говихре чиист а -
демуповла ђива ти.– Так ој е, иде моку ћи.
– Мождас умидос адилику варицаик очијаш – на ст авиТони. –
Тоиниј енарочит одрушт во,з а рне? – ре чеипочеодброј ават ис т убове .
– Трећислева . – Она јштомус еневиделопов скеочи, тос амј а . – Да ј
мис абљу,Ј аноше ! Имамне кене пре чишће нера чунес аовомг лав ом.
– Нелудуј , Тони– шапа томћеЈ анош, из нена даот ре жњен.– Ј ош
намса мот офали: ула закупос едиошт еће њеимовине , падаимииде -
моуз а тв ор.Небу диде тиња с т. Зна ћедас ит обиот и,штат иј е !
Али, ништ аниј евре дело.Тонипокушадамуот мес абљу , пака -
коут омепослекра ћегк ошка њаниј еу спео,онс тадеодв аљив ат иошт е -
ћениде оивичња ка , небилис едоче па ове ће гкамена . Нит омубеза ла -
таниј епошлоз аруком, пај еодму кез аграбиошљу на кс ас таз еист ао

246
 Изру
копис
а

њимег ађатикипове . На јзадрука мапокушадаодв алиг лавусасв ог

стуба.Виде вшиданеможедаз а
уст авира спома мље ногТониј а,Јанош
сеса крииз аоближње гдрв ета.
– Самехуљеилопови– мрмља ој еТони. – Ме ниис ме вају, а
одаклеимпа ре ? Видеће момиј ошкој ек о... ишт ак оможе.
Јанош ниј еса чек аокра јов огподухва та. Тихимг ласомдоз ива о
јеТониј ајош не ков реме , аондасеу да љио. Тонис е, међутим, от етура
долукеипос лене когвре ме навра тисаме т алномшипкомкој ујенег де
узео, пас т
адепе тља тиококипа ,с ведокона јт рећислева , накој ис е
наме рачио, уос витз оре , нијепа о. Пре задовоља н, Тониподижев ећи
деог лав екој иј еос та оукома дуиодв учег ас ас обомдошума рк ауко-
меј ена јзадиз аспа о.
Ка даг а , уподне , разбудишес унче виз раци, дуг омуј ет реба ло
дасхв ат иг дес енала з ииз ашт о. Мождас еуопшт евишенебинис етио
ноћа шњихдог ађ ајадамууј едномтре нуткунешт ониј еснажноприву-
клопа жњу. Не ког ај епа жљив опос ма тра о. Ка дас еос врнуоокосе бе,
непог решив ој ес хват иоико:поре дног у,с аиз убиј ане,земљомиборо-
вимиг лица маумрља не,из ломљенег лав ес татуе , прекорнос уг апос ма -
тралебле декува ричинеочи.

247
Kњиже
внипре
гле
д4

Tamara Lujak

LJUTAC

„Imašli poslednjih ž elja?”, grmeo je demon. Vrla je u tankoj

spavać ici stajala pred demonom i tresla se kao usred zime. Treptala je i
klatila se na nogama kao da su je svi vetrovi ovog sveta š ibali, i pokuš avala
da shvati š ta se upravo dogodilo.
„Pa, imašli?”, demonov glas je tutnjio. Vatra mu je izbijala iz
nosnica i oč iju, lizala široka pleća i spuš tala se do stopala. Vrla je ž murila i
pokuš avala da razveje ruž ne snove.
„Ko ste vi?”, promuca.
Demon je pogleda plamenim oč ima i prosikta:
„Ljutac, demon smrti. Zar te roditelji ničemu nisu naučili?” I ne
sač ekavš i da mu odgovori, nastavi: „Jeste da ć ešimati celu več nost na
raspolaganju, ali ne mož ešje troš iti na ovakve gluposti. Odlučuj brzo!”
Devojč ica je pocupkivala i guž vala spavaćicu nervoznim prstima,
guš eći odgovor u sebi. Roditelji su je učili da ne sme da razgovara sa
strancima a ovaj demon je svakako bio stranac. Kako je mogla da mu se
poveri? Kako je mogla da izrekne najskriveniju tajnu svog srca? Pa opet,
ako je ovo jedina prilika koju ć e za ž ivota imati…
„Imam samo jednu ž elju”, promuca nesigurno i udahnu duboko.
Demon se odobrovolji i utiš a bes:
„No dobro, da č ujem.”
Dugo je Vrla gutala vazduh i premeš tala se s noge na nogu, dugo je
treptala i odvraćala pogled sa tih užarenih očiju, da bi najzad prelomila u
sebi i izgovorila:
„Želela bih da me poljubite.”
„Molim?”, Ljutac je bio zateč en. Buknu od besa i htede da je zgromi
zbog drskosti, ali se zaustavi i utiš a gnev. Pogleda malo bolje to sitno,
goluž dravo devojče i svide mu se ono š to je video. Drhtala je poput pruta,
pa opet je smelo izrekla ž elju svog srca. To mu se dopalo. Gnuš ao se onih
koji su cvileli i kleč ali pred njim moleć i za poslednje trenutke života.

248
 Изру
копис
а

„Hoć ešda kaž ešda jošuvek nisi ubrana?”, prozbori lagano. Devojka
tiho odmahnu glavom i pocrvene.
„I želišda te ja poljubim?”, nastavi Ljutac obazrivo, ne verujuć i ni
sam reč ima koje su silazile sa njegovih plamteć ih usana. Devojka klimnu
potvrdno glavom. „Ali…”, zamuca demon i stade. Hteo je da kaž e da bi
mogao da je sprži, da bi njegov stisak bio prejak za njena majuš na pleć a i na
joštrista stvari je hteo da je upozori, ali oćuta. Bila je tako medena, tako
slatka dok je stajala pred njim sva ustreptala od iš čekivanja, da se Ljutac
zagrcnu.
Osmeh se, po prvi put u njegovom životu, razli plamenim usnama, a
ž ar u očima dobi takav sjaj, da se devojč e uplaš i. Demon to primeti i proč isti
grlo, potom utuli vatru na krupnom telu, zgasnu žar u oč ima i poprimi izgled
sasvim običnog gorostasa.
Priđe obazrivo Vrli kao da se bojao da ć e joj samom svojom
blizinom nauditi i dodirnu njen promrzli dlan. Tek je tad primetio da je
bosonoga. Vrla se trgnu od neoč ekivanog dodira, ali ne uzmače. Ljutac se
nespretno osmehnu i priđe bliže. Proguta knedlu i udahnu duboko, te skloni
pramen kose sa devojčinog lica.
Ona trepnu dvaput i prestade da diš e. Demonu se zamagli pred oč ima
i dugim prstima crvenim poput krvi dodirnu mladu belu put. Vrla uzdrhta od
tog dodira i nagnu se ka krupnom, snaž nom telu. Ljutac sklopi oč i i utisnu
poljubac u pomodrele usne. Devojč e se podiž e na prste i zagrli tanuš nim
rukama krupno telo zategnuto poput strune. Nežne ruč ice dosezale su tek do
demonovih miš ica ali ovome to nije smetalo.
U njemu buknu vatra kakvu do tad nije poznavao. Zagrli tanka
ramena, stisnu devojč e jače i podiž e je u zagrljaj. Suze su se slivale niz
Vrlino lice, dok se demonu otkide jedna suza i ispari od toplote kojom je
isijavao. Dugo su tako stajali zagrljeni. Dugo su tako bili pripijeni jedno uz
drugo dok se Ljutac ne osvesti i spusti devojč icu na zemlju.
Vrlino lice je sijalo od radosti. Savijala je prste na nogama i smeš ila
se ozarena. Demon kaš ljucnu znač ajno i rasplamsa se kao nikad u životu.
Prijala mu je ova promena. Kao da je nova vatra lizala njegovo telo, kao da
je novi žar buktao u njegovom srcu. Ljutac se osmehnu zadovoljno, pogleda
u Vrlu, a potom u sok njenog ž ivota.
Istog se trena ž ar u njegovom srcu zaledi. Vatra kao da prestade da
liže njegova leđa i demon zadrhta pri pomisli na ono š ta sledi. Baci jošjedan
pogled na boč icu u kojoj se krila voda Vrlinog života i gotovo da briznu u
plačkad vide koliko je malo dragocene teč nosti ostalo.
Devojka mu dodirnu ruku i osmehnu se.

249
Kњиже
внипре
гле
д4

„Gotovo je, zar ne?” Ljutac jedva da je smogao snage da udahne

vazduh. Nije mogao da nađe glasa, nije imao snage da odgovori. Jošse
jedna suza otkinu i ispari. To demonu dade ideju i on je odmah sprovede u
delo. Kad je sve bilo gotovo, Ljutac stade pobedonosno pred Vrlu.
„Čini mi se da sam izgubio tvoj predmet”, prozbori tiho, zaverenički
i spali rešenje o odnoš enju njene duš e. Potom na majuš ni dlan spusti
staklenu boč icu do vrha napunjenu ž ivotnom teč noš ću.
„Neć ešme zaboraviti?”, proš aputa i otre jošjednu suzu.
„Nikada”, obeća devojč ica, poljubi ga smelo i nestade u vidu dima.
Ljutac se ispravi koliko je dug, udahnu vazduh punim plućima i buknu
punim plamom. Goreo je tako i osvetljavao put Vrlinoj duš i, a kad se uverio
da je bezbrižno stigla kući, utiš
a se i prihvati se sledećeg predmeta.

250
 Изру
копис
а

Не
надГр
ујич
ић

БЕРЛИНСКИ НОТЕС
Пу
топис

22.11.2002.

ИзНовогСа дакре ћему11,45 час ова . Нас урчинс кома еродрому

саму13,30. Ле тз аБе рлинј енав реме , у15,25. Леп, ве да рда н. Јас ам
нас едишту14Ф Боинг а737-300. Љуба з нис тј уа рдиист јуарде се.Ча сте
на сбог атомз аку скомипиће м. Лет имиз на добла ка , бе лихиживих: да ,
онис убића!
УБерлинс тиже мз аде ве дес етминут а.Наае родромуШе нефе лд
доче кујумеСте ва нТонтићиМла денМаној лов ић, наш ус пе шниз е
-
мља ккодкој егћубора витидва -трида на . Онј епорек ломизПриј едора .
Навра т имакућедоче куј енасње говале паинас ме јанаже наМира . Од-
махна суг ошћа ва јура киј омицрнимв иному због атс тохра не . Кућаим
јенас пра т, велика , има јуподс тана реНе мце .
Нас тупа мист ев ече ри, у20 ча сова , уСрпс комкулт урномклубу,
једномодмног ихс араз нимиме нима . Ов ајј епос вој имакт ивност има
на јвредниј и, окупљамног она шегсв ет а .. Књиже внове чес еодржа вау
салонс компрос тору . Упублицисуинте ле кт уалци, писци– на шег оре
вуковииљу бит ељипое з ије. Ле помеприма ју .. Пре дс т ав љамеСте в ан
Тонтић. Гов оримпе смема хомизкњиг еИ отацимати. Почиње мпе -
смомНе де ља. Ос ећа мдаприма јупое з иј у, видимтоподоша пт ава њи-
ма,поаплауз има.У друг омделуг оворимљубав непес ме . Опе тдобро,
једнидруг имана миг уј унаув о. Сте ванмемолидака же мк ојуре чио
на родномбла г уКрај ине , оој ка чи. Ка з уј е мне кепримере . Молемеда
от пев ама коу ме м. Ст е ва нподст иче,прихв а та м: Ситнопј е вам, дал ек о
сечу је,/ имал̀ ик одамис ераду је. За т е ченс а мк оличиномодушев ље -
ња. Ондапит ања , ра зна , иодг овори. Ат мосфе рана да хну таитопла ,
кре ат ивна , не обична , та кв унедоживе х.
Прире ђуј умима лико ктел.Св иже леконт ак т,ра з гов ор,дас ебо-

251
Kњиже
внипре
гле
д4

љеупоз намо.Тра жекњиг е.Добиј а

мињиховез бир кенапоклон.Ј еда н
земља кчас тира киј омизПот коз арја.Раз г оварамис аљупк омс лика р-
комродомизСме де рев ск еПала нк е.ДошлауБерлинпречет вртв ека .
Разводис е, ве ли. Туј еиј еднаБањалуча нк а,лепез е ленес вет лост ииз
кру пнихочиј у. Туј евећт ридес етг одина.Гов оредаНе мачканиј ев и-
шеј а
каидаћепропа ст и.
Младе нна своз икући. Сна мај еиз емља кЂорђекој иј еча стио
ракиј ом. Приј атнав ече ра , раз говорокњижев нос типаоживот нимс уд-
бина ма. Ст ев ансос мехуј е, задовољан. Ка з
ујумидос тапој е динос тио
Берлинукој ере тког демог упрочит ати. Али, на рав но, истичуидат у
живит риипомилионаљуди. Србаимаокот риде сетхиљада , Рус ас т о-
тинухиљада . ЗаРус ека жудас уј акиуБе рлину,даимај уог ра нкемоћ-
немафиј е,дас уимз идовиодмра мора , даукућидржепос лу гу. Имаи
Поља каокост охиља да, Тура ка– в ише , аондаиШипт ара, иког ас ве
не. Ме трополас аобиљемљудиода свуд. Сте в
анг овориоТишминој
славиуНе ма чкој . Нај ве ћине ма чкикњижев никрит ича р,Раницки,уви-
шема ховај еуг леда нојт елевиз ијскоје мисиј иЛите рарникв арте т, и
неса мот у,похва лног ов ориоопоз натоммомес уграђ анину.

*
23. 11. 2002.

ДомаћинисупробудилиСт ев анаименеок о11 час ова . Кас но

смост иг ли, адоз орера з
г ов ара ли. Лепона сг ост е. Срда чнис уимили.
Долаз еимкомшиј еНе мци, рођа циињиховадеца. Кће ркас амомком
изЊуј орка, младиће мкој иј е,поредос т
алог , живе оуПе ру уче тириг о-
дине. Руча моуст ану,одма ра момалоопет .
Књиже внове чепочињеу19 ча совауЦркв енонародном дому.
Возина сМла денкрозБе рлинс ас та вље нодв еликихче тв ртиице лина.
Широкибу левари, импоз ант нез гра деиархите ктура . Ос ећас едај еиз
овогаг радаг рме лаис т ориј а.
Ума лодаз акас нимо. Љуба знона спримаОта цДра г
анСе кулић,
порекломизЛоз нице , исњиммла ђис ве ште ник, От ацВељкоГа чић,
родом изТе слића , шк олова нуКа рлова чкојбог ос ловиј и. Пе т
на естак
минут акас нииКос та сПа па нас тасиу, г лумац, пес никимуз ича р, по-
знатуНемачкојпот елев из иј скојс ериј иукој ојј еиг раоГрка , оногко ји
ијесте.
У препунојса лиз а почиње м књижев нов ече. Говорим де сетак
песама . Туј еидоброоз вучење . Опетмеле попублик априма . За т
им

252
 Изру
копис
а

Ст ева нка з уј ечет иримој епе сменане ма чкомј ез ику. Ут ом, г овории
три-чет ирисв ој е . Кост а суз имаг ит аруипев анашупе смуБол ујемј а,
бол ујеш ти. Каз уј еисв ојепес ме. Пев аи в рањанск е: Зај ди, з ај ди...
Ка оГркуНема чк ој, онна сча ст ис рпскомду шом. Накра јупе ва
иг рчкепе с ме . Сте ванмемолидаот пев амј еднуој ка чу. Кудћупоре д
Кос тас адапева м? Онј ошимаиг ит ару.ИизпубликеМла денмиу збу-
ђенода јез накедаотпе ва м, точинит а кода– мора мот пе ва ти. Прихва -
тимпре длог , отпе ва мдв ос тих: Ког амој еочиценамаме,/ мамићег аи
са̀ранићег а. Прола мас еду гапла уз , непрес таје . Кла ња мс епублици,
аплау знеј ења ва . Прила зиммикрофонуиот пе вам: Ој , барабо, коти
кућучу ва?/ Вј е тарду вапамику ћучу в а! Апл аузј ош ј ачи! Шт адара -
дим? Пе ва мит рећуој ка чу. Аплау зна ликпоз ивунабис . Одлучуј ему
тре нуданеотпе ва м, ве ћдас а дк аже мна роднес т ихове : Ев одођедаз а-
пје вамође ,/ кодов ог адомапоштеног а,/ е вос адапаопетнек ада.Опе т
снажа н идугаплау з, з акра јмог анас тупа . Кокт ел! Публикат ражи
књиг е. Има ос амс амот риприме ркаОј каче . Даихј ебилонез на мко-
лико,с вебибилораз грабљено.
Кос т аснасв одиус војчуве нире стора н-гале риј уТерцомондоу
це нт руБе рлина.Ча с типиле тином. Ј аже лимпиво,нема чк оба ш. Током
ноћи, додваса та,прик ључуј ус еидолаз ез аст омног ина шиљудико ји
субилинакњиже внојв ече ри. Већна сј епе тна ест а к: новина ри,филоз о-
фи, профе с ори, лека ри, т еле в из иј скимонт а жери... Не кис ууБе рлину
де це ниј а ма , имаиновиј их. Ра дос тура зг овору, пев ање . Ст е вант ражи
даотпе ва мј еднукосов скупес му. Да , аливра ња нс ку– Маг лападнал ав
дол ина.Филоз офЗла томир,кој иј епрече тв ртс толе ћаот иша оизСрби-
је, унес енокоме нт аришеиа на лиз ира.Свис едив елепот ите кст а: Кроз
трепк ебрашнодас ејеш, с осл зидаг оз аме сиш, наг ру дидаг ораз ви-
јеш, с оду шадаг оис печ еш... Обас ј
ањауца рскоме гле ну. Сме х. Очи
пунеприј а те љс кева треиз а часс творенељубав и. У рес т ора нс тално
ула зенов иљуди. Конобарицеле пе , изГруз иј е,ве лимиСт ев а н, јерКо-
ст асутуз емључе с тонос иху ма нита рнупомоћ. ИКост асовс инј ек о-
нобар, вис ок, на очит ,с афа зонира номбрадицом, пит конас меј ан, с на -
жа н, сличаноцу.Ле по,с в епоме рис ус рет а.

*
24. 11. 2002.

Да на
сјеуЦрквенонародном домусла
вахораСв
етиСав аиз
Бе
рлина. МојдомаћинМладенМа нојлов
ићв оз
имекрозпрос
трани

253
Kњиже
внипре
гле
д4

Берлин. Поднеј еида нј ев еда р. Са дбољевидимова јг ра дукој емс е

осећачудоис ториј еику лтуре . Мла денмипричаоНе мцима , оњихо-
воме г оиз му,ораз лика макој еидаљепост ој еиз међуис точнихиз апа д-
нихНе ма цапос лерушењачуве ногЗида . Ус путмеводиусв ој уфирму
Маз ек а. Пока зуј емиве ликоскла дишт ез ачинала т иноа ме ричкехране .
Онсеспециј а лиз ова оз ат ајпоса о: з ачиниз аме ксичкеиа рг ент инс ке
рестора не.
Уводимеуог ромнупрос ториј ук ој ај е , ус тва ри, ве ликиз амрз и-
вач.За тимудруг укој ај ев еликас оба -фрижидер.Ка жедас ет ут ренут -
нона ла з иробаувре днос тиодпо ламилионамара ка . За љубље нј еу
својпос аоипре циз ног аводи. Видехидв еса вре ме ноопремље нека н-
целариј еукој имара дис еда мљуди. Мла де нпосе дуј еитрика миона -з а-
мрз ива ча. Каже , никадниј еже ле одау ништ ис вог аконку рент а, ве ћ
увекг ле дадана пра викомпромиси,та ко,по лакот ечез а рада , небрз о–
преконоћи.
Уна шојцркви,кој ај екупље наодев анг елис та,пре уређе наидо-
терана– на јв ећихрамсрпс кепра вос лав нецрк веудиј ас пори,доминира
иконаСве теБог ородицеТрој еручице, ина че , одпредв ег одине , из а-
шт ит ницес рпскепое зијеипес ника . Ст ев анна сј ев ећче каоиспредцр-
кве, пуше ћи. Уну трас еуправоз авршав алалиту рг иј а. Мног онаше г
свет а.Момедомаћинуприла з ес ес траибра т, има јуокодва дес ет акг о-
дина . Онас ез ов еДубрав ка, с тиг ласиноћизХа мбург а. Пок лањамј ој
Снов иље .
Ота цДра ганпоз иванаруча к. Упоз на ј емде вој куизКнина , ро-
домизВрлик е. УБе ог радуз а вршилафа култ е т,са дарадика ос ек рет а-
рицакодј е дногрус когле кара . Же лидакупинекумој укњиг у, уз има
Снов иље . Ст е ва нприла з ис ај еднимст ариј импс ихиј ат ромкој и, т акође ,
пит аз ак њиг у. Дај еммуспос ве том, аонизновча никава дипе де се т
евра .Ј аодбиј ам, а лионинс ист ираиус пе вадамеубеди. Ка жедаму
поез иј апомажедале чиболе снике. Ст ева нв елидај еињемусновцем
истоприре дио.Сте ва новс каку та вис ме х,прит ом.
Ру чакј еприпре мљенувидубог атогшв едс когс тола . Уз имам
двеврс т ес арме , не ма чкопе нуша вопивоидо брекола че.Ту, у зде с е ти-
нуврс тај ела ,с ме шкај ус ена шежене , ма хомчла ницехора . Онес упри-
премилеов ообиљехра не.Узме нес еда ј уПе раБона с ера , ус пе ша нби-
знисме н, г ов орљививрца в, бившибок се ризШа пца , иДу ша нЈ ов ано-
вић, с томат ологив иолинис та, родомизЛоз нице . Ка же мБона се рида
сампреде сет акда наима опе сничков ечеуШапцу , пос е ћеноиле по.
Виде ој е, ве ли, уПодринск омг ласукој имуре довнос т ижеуБе рлин.
Прочит аој еинте рвј усамном. Цит ирамиде т аљ дас ет але натнес ме

254
 Изру
копис
а

изда ти. Кадј е, ка же , чуоис туре ченицуток оммој екњижев неве чери
овде, учиниломус адас аму краомис аоизт огинт ерв јуата монеком
песнику . Кад, оно– ј ата ј! Тог ај еот ворилопре маме ниј ош в ише .
Предс тав љас ека обив шимла дикримина ла цизпопра вногдомауКра -
љев у. Хв алис едај ет адт ука о, поре дос т а лих, ичув еногЗе му нца.По-
нос анј енасв ојна дима к. Има ој е,ис т иче , сре ћес аженомЉубицомиз
Сиј еков ца , родногме ст аДушк аТрифунов ићакодБос а нс когБрода .
Има ј удвекћерке , одт ридес е тидв аде с етг одина . Љубицамолидапо-
здра вимДушка.Инсис тира јудас ез адвада нана ђе мо,дамеиз ве дуна
вече ру,г дег одже лим. Прихва там.
Душа нЈ ова новић, необичнодуховит, с коропаче трдес ет ог оди-
шња к,фа нт аст ичнос в ирав иолину.Убрз ој есадв ој ицомха рмоник аша
тоипока за о. Онприка з ујевисокумуз ичкууме тнос т . Година мај ес ви-
раонаСкада рлиј и. На с ме ја но, попутг лумца , причаживот неа нег дот е
.
Црнпура ст , мршуљав , аповис ок, з вонкогг ла са , кажедај еув ременај -
већеомраз енаСрбе, упрос т ориј а маРа јхс та га, нај еднојс веча ност и,
одс вира онав иолиниМарш наДринуидамуниконишт аниј ере као,
нит иј ебилоик акв ихпроблемаз богт ог а . За паз илаг ај епреде сет акг о-
динамла даНемицака кос вирав иолинуиреклас ебидаћеба ш онбит и
њенмуж.
Младе нниј емог а оост а тинару чку.Доњег ов екуће , касниј е , во-
зимеДушан. Наз адње мс едиштуј ење г овсинНиколакој иодлично
свирак лавир.Ус пу тмиДу ша нинт елиг ент нопричаополит ици. Поми-
њеиј едногс вогприј а те љакој иј е, оже нившит акођеНемицу , уз еоње -
нопре з име .
Одс ут раћубит ис ме ште нуре ст ора нуМорав а, уцент руБерли-
на, кој иј ев ла сништ воЛе с ковча нинаСла вољубаДа нков ића– т ак оми
једа на срека оОт ацДраг ан. УкућиМа ној лов ићачека јумеМаркоБун-
далоиње г овас упруг а, Ма ђа рицародомизКуле . Раз ме њуј еморе че ни-
цеоз а вича ј има . Приме ћу јудас амумора н. Поподнеј е,одла зимдале г-
нем. Одма рамс епу нут иса ка , нат ренз а с пим. Мла денмипре длажеда
пог ле дамв ече рњуемис иј ус рпс кет елев из ијеуБерлинуукој ојћебит и
иприлогомомна ступус иноћ. Прилогј еве омале п, опсе жан, г ов орим
целупес муКрај ина, чу ј есене коликомелодиј аој каче ,запра вос вешт о
сам пожељипубликеот пе вао. У пр илог ус уз ас ту пље нииСт ев а ни
Кос тас .
Одма хпос леодг ле данеемис иј еодла з имоуце нт арБе рлина, у
рес тора нТе рцомондо. Успутпе ва мосе вда линке . Мираимаодличан
слух.КодКост а саз атиче моСт ева на , филмск огмонт аже раПе т раМа р-
ков ића , родомизЗрењанина , иНе бој шу, нез на ммупрез име, њег ов ог

255
Kњиже
внипре
гле
д4

помоћник а, мршуља вогмомкапа лес тинс кита мк ас тоглица , родомиз

Туз ле. Плав оокиМа рковић, бое мс ки, руме нулицуодк ој еча шицеви-
на, причаа не гдотеизс вог амонт аже рскогиску ства . ПомињеЗорана
Радмилов ића ,великогг лу мцакој иј еодбиодаг оворит е кс тка даг ака-
мерасликаодоз г о. Прила зина мКос та с, покла ња ммуСнов иње . Онли-
стаипит аоче мупише м. Говорим, аТонтићмупој ашња ва . Кост а ссу-
трапут ујеуАмс т ерда м.
Зас толомј еиВла данРакић, новина рипе сник , допис никна -
шихлис тов аие ле кт ронс кихмедиј а. Одј едноммиова јче тр де с ет ог оди-
шњимла дац,одев енусв ет леисв ечанебој е, покла њанима њенив ише
ноче тирисв ојекњиг еиист ичедас умуј ош чет ириушт ампиуота џ-
бини. Ав ај! Кажедас уг аој адилине киписциииз дав ачиизСрбиј еи
РепубликеСрпске . Уз елимуве ликино ва цз ашт а
мпа ње . Једнукњиг у
јеуцелос типос ве т иоРус кињиЕмилиј из акој омј еиз губиог ла ву . Пе-
смесуму, умерикак от емачес т она лаже , подос тапа тетичне , пунељу-
бавногбола,ист инс ког , не преврелог , ичу днихис кора чењаучудуј е
зи-
ка. Ук њиз и Бе рл инс ка божуре ња иманас лов Српс ков е чил иште .
Предла жем: Српск ол ечил иште ! Тонт ићс есмеј енас авг ла с,ка одаој -
ка. Влада н, упирућина па ће ниодљуба внихј адапог ле думе не,ве лида
пра випе сникодма хреа гуј енаречи.Грлимосеиве се лимоз а је дничком
друже њу,ужив амоутре ну цимара здраг анихупа дица.
Вла да ндодај едај ењег ов аљубљенаЕмилиј абилаувуче науру-
скумафиј ууБе рлинуидамуј ерекладаћене коодњихдв ој еиз г убит и
гла вуа кос енераз иђу.Пропа тиој ез ање номдуг омкос омиј ошдужим
ног амаи, ве ли, пишероманање нимиме номунас лову, опет . Одвра -
ћамг аодпонов неупотре бење ногиме науна слов у. Подс ећа мг ана
збиркуЕмилиј адечуве ногпопаЂуј ића , кој ај ет риде сет ихг одинапро-
шлогв екаиз ашлауСре мс кимКа рловцима,г деј емла дипес никпоха -
ђаоБог ослов ију. Вла данпре дла жез ас ут рараз говорс амномз аРадио
Беог ра д.

*
25. 11. 2002.

Данасбит ре балодапре ђемуце нтарБе рлинаг дећубитис ме

-
шт е
ннанов омме ст у. Устајемопе тпока сно, уполај е дана
ест. Упра
-
зномса мст ануМа ној ловића, улепомичис том. Мла дениМирасуна
послу. Онаћедоћинешт опредв ана ест
. Нас толу, укухињи, уоблику
великоге липсас
тогпра воугаоника, чекадоруча к: мед, киселомлекои

256
 Изру
копис
а

црнихле б. Дружимс ес ама чкомТомомкој е гсудоне лиизПриј едора .

Памет анј еиумиљат . Ве лик ,с еде фа ст.Ма чкечис тине га тивнеиу рав -
нот ежуј упоз итивнес илницеукући. Дв апутс ес клупчаонамомкре ве -
тудокса мбиоуг ра ду.Зат е клис мог анакре ве туг деспав ахумој ег ру-
ди.Ене рг етс ката јна .
Мирај ест иг ла.Че ка моис ве ште никаДраг анаСе кулићададође
дополадвападамеодве з едоре стора наМораваг дећунас тав ит ибо-
рава к.Нешт ог анема , ка сни. Ре каомиј едаћеудес е
тча с ованаае ро-
дромудоче ка тиј еда на ест ог одишњегде чакаизНовогСадакој емћеу
Бе рлинубит ипре са ђе носрце . Токошт аче трде с етхиља даев ра. Ет о,
нашацркваиут омепле ме нитопомаже ..
Дола зиМла де н. Поз ивамобилнимт е лефономОцаДраг ана . До-
гов ара јус едаме , ипа к, Мла денпре ба цидоМоравег деће мосепотом
наћис ви. Ст ижемопос лечет рна е с тча сов а. Ј ош не маТонт ића . Прима
насљуба з наг азда рицаЉубицаууре ђе номрес торану.На с ме јанај е,ле -
паик ру пнихцрнихочиј у , апоре кломизЛа кт ашакодБа ња луке , мој а
земља киња.
Нас амимвра т има, пр иу лас ку, чове кна ликВа скуПопи, ма ло
млађ и, из лаз ећипре дст ављас ес ет но, с пике рскиле погбаршунас тог
гла с а: Иј ас ампе сник ! Иа кој екренуоизре стора на,прост ос ез а ле пио,
задржа оис еоузнас . Еле г ант нообуче н, скоцка но, ос мехуј есека от у-
жноде те. Жа лишт осениј еост в ариока опе сник. Свег оворис тидљи-
во, обе шеногта многпог леда , умиља т,а лимела нхолича ндодубинес р-
ца. Укру пнимочимас вемусевиди, идо брот аине каквавелича нс т
ве -
нана ив а.Дали? Хе мичарј е ,в ели,ра диз аје днуфирмуизГрчке . Ча сј е
уБе рлину, ча суБеог ра ду. Ка жедај ена пис а оокочет рде се т акпес ама ,
алиданеже лидаобј а викњиг у.Пла шис едамупе сменисуз аврше неи
даихт екморадорађива т и. Видим уње мудобричину, не ког аког ај е
нешт ог оле моодвуклоодпоез иј е , мождажена , мождапоса о, коз на
шт а . Толикожа ланане чиј е млицуневидеходав но. Обаз рив от ражи
приме ракмој екњиг е , Да јеммуСнов иље . Онпла ћаде се те вра ,ј аодби-
јам, онинс ис т ира . Чит адвемој епе смеус е би, подижег ла вуика оде -
чакт репћеидивис е . Пат е тично, а лиис тинс ки,видис е– изду ше . Или
мисес амочини. Каже , опет , каодеча ра цкој ипрвипутвидиаут ора
књиг е:Вис тев ел икипе сник.Ј ој, одма хне м. Онда , инспирис аниој ача н
прочит анимпе с ма ма , онисписуј едвес вој е. Читаихипокла њами. Ко
лиј ет ајчов ек ?
Ут омст ижеСт ева н. И онупадауов ајне обичнира зг овор. На ш
новипоет ас епре дс та вљакаоСта нко, а лидодај едамуј еправ оиме
Милут инПа новић.Имаиу нуча додс инаикће рке , уБе ограду.Ка жеда

257
Kњиже
внипре
гле
д4

ихс веиз држав аидамут о, с адуњиховимг одина ма,вишениј емило.

Јав ећруча мпе ченуг ушчет инуипиј ем, ет от ичуда , кока -колу.
Дола зиг а здаРес торана , Сла вољубДанковић, ј ут росј еуде ве т
ст иг а оизСрбиј е. У Берлинуј ев ећт риде сетпе тг одина. Обог ат иос е,
вреда нидов ит љив. Чу днопос ка кујека дг овори, пома лосекривии
кла ти, ис талноа не гдот ск ипој ашња вас ва кипокре т. Имадв ас инаи
унуча дуБе рлину. Упоз на ос аммус инаОливе ра , ст удент а, в еомале -
погмомкаууређ енојбра дици, личинама ј
ку.Слав кој ена родникоз ер,
ша љивџиј а,напот пуноориг ина ла н, ме нидос адне виђе нна чин. Одма х
чит ас вој уз дра вицуз ана шимс т олом, в ећј ена чуодамиказ уј емопе -
сме . Климас еле во-де снодокг о вори, з дра вицуј едонеоса дизз а в ича -
ја. Пот омпричав ице ве,аондана мчит аиме нана шихбившихполит и-
ча ра , кој а ,сведој е дног а, има ј уа социј а циј унанешт опос прдно: Уби-
па рип, Сиротк овић, Поз де ра ц... (Ех, ка квихс вепре зиме наимаумом
зав ича ју. Ишаос амуист ираз ре дс аДуша номКењалом.)
Га з даМорав епре прича ваприлик еукој имас ез атица о, адани-
ка дниј ебиопре варен, ве ћонј епобеђ ив аоииз вла чиодобит . Ка жеда
јере члока лна ст алаодг ла г олалока ти. Виде вшика ка вј ечов ек,шере т
идобриба раба , бе здвоумље њапокла њаммуј е
да нј е диниприме ра к
Ој к аче . Одмахј ез ав ириоуњу , ауве че, докс мо,мипре ост али, с еде ли
иве чера ли, онј ез аша нком, саог ромномпа жњом, с ав еликимна оча -
рима ,а лииис подлу пе , ст ој ећичита окњиг укој аг ај е, очиг ле дно,з ане -
ла . Фотог ра фис аос а мг адокчит асалупом.
Последва де се тчас овауМорав ис еокупилодруштв оодс иноћ,
изКос та совогре стора на . Ра з гов ори нас ушниулепим тре па вица ма .
Са дна јвишеприча мс аВла даномРакиће мкој иј епунихдва нае стг оди-
науБе рлину . Же лидаос нуј ес вој ут е
лев из ију. Пока з ујемипа пирез а
то.Поновомис ежа линанек енашепис цекој исумууз елидос танова -
цаз ашт ампањепес ничкихкњиг а . ОпетпричаоЕмилиј и, фат алнојРу-
скињикој амуј ежив отра с турила , аондаоМариј и, нашојГа лиј а нкиод
Прња вораизБосне , ској омс еле чиоодпропа лељу ба ви, ане да вно,
та кође , исњом ра с кинуо, ј ерј ебилауинце стоиднојве зисбра том.
Уловионање нојт елефонс којсе кре тарицила сцив нупорукубра та .
Ст еванупорнопиј ецрнов ино. Сут рапоподнет ре балобидави-
димоРихардаПит ра с а,пе сникак ој е
мСт ев анпре водипе сме.Пла нира -
модамукодме неуБранковомколушт ампамокњиг у. Окупљенима
прича моБранкуРадичев ићу , оМиниКа раџић, опре нос уБра нкових
кос тиј уизБе чанаСтра жилов о... Слуша јупажљиво,пра тепика нт ериј е
изрома нт ичнее похе . Дог ова рамс аВла да номдамиуче тврт акпо каже
Бе рлин. Сут рас амнаХумбол тов омунив ерз итету, насла вис тичкојка -

258
 Изру
копис
а

тедри. Ра
с та
јемосе
, одлазимнашестиспра
тдаспавам. Двасусат
апо-
слепоноћи. Крозпроз орвидимв
еликузгра
дунакојојсеокрећеогром-
нис ветлећиз на
кМер цедеса.

*
26. 11. 2002.

Одма хпо следоручкауМорави,проше та ос амдоце нтраБерли-

на. Уре дној еичис то.Са обра ћајпе да нт ан,г е оме триј ск ит ача н.Св ипо-
шт уј ус е ма форе , чакиус лепиму личица маг деаут онез ала з и. Гра две ћ
украше нБожићнимпоз лат а ма , мес ецданараниј е . Низст аблапушт ене
струнеила нциве омасит нихжаруља.Крвот окдрв ећаиз ба че ннакоре
стаба ла !
Вра ћа мс ена конне пу нс атуМорав у . Текћудаобилаз имсут ра
Берлинупра т њиВла да наРа кића . Ут рина ес тча совасеуМорав ина ла -
зимс аТонт иће миПит рас ом. Ут врђуј емост в ариз ашт ампањеПит ра -
совекњиг еуТонтиће вомпре пе ву . Пит ра спомињедаћеиГе т еовин-
стит утбит иу кључе н. Ра дуј е мос еприпре миње говекњиг еиз абра них
песа маМе де нашиба. Руча мо, Риха рдпла ћат ридес етевра , аг аз дача -
стипиће м. Већј еше с на естча сов а.
Пит ра смевоз ис вој ојкући. Сна маук олимај еиСт е ва нкој иће
успу тиз аћидоне ма чкихприј ате љаг деј ебионе коликоданас ме ште н.
Тој ефинимла ђибрачнипарко јипроуча ваинане ма чкиј е з икпре води
текс тов емона хаИс аиј е. Ст ева нудев ет нае стча сов аимав озз аБре ме н,
бољере ћи, з ај еднос елокодовог аг ра да , кој еј ес вој ев рснауме тничка
колониј аг дес енала з иде сет акс т ипендис т аизра з нихз ема љаме ђуко-
јимај еионка опес ник.Ост а лис ус лика ри,филоз офи, инте ле кт уалци...
Пит ра смевоз и, да ље , дос т анауис точномделуБерлина . Чес т о
муј ена сме ја нас е
ткас т
абра да . Имат рој еве ликеде це , двој еживис а-
мост ално,аонј ес амла ђимс ином. Же наМоникамуј еумрлапрешес т
година . Тос а мс азна оодСт ева на . Ула зимоуобновљенулепуз г раду,
све жеоке рбој е.Надруг омипô с пра ту, в рат ана мот ва ра ,с лу чај ноз а-
теченауст ану, Пит ра совадва де се тог одишњак ћеркакој ат еле фонс ки
раз гов араснеким. Риха рдмеј еупоз ориопредолас кадај ест анне уре -
дан.
Ава ј, ут ри-че т ирипрос ториј е– хиљадеихиља декњиг а . Иу
карт онскимв еликимкут ијаманасре дс обе . Прет рпанеполицеуз аз ид
инера чуна м. Књиг е , књиг е, са мокњиг е, брдара зба ца нихко јес ила з е
саполицаифор мирај убре жуљке .Ј едв апрола зимкрозто ва рена с лова .

259
Kњиже
внипре
гле
д4

Тунемапрос тораз анорма лнос т анова ње . У пре дсобљу , поре дте ле-
фонс когст очића , опе ткњиг е ,а лиине уобича ј еномног ост арихципе ла
ичиз амај еднихпре кодруг их. Нез намг деРихардс пав а, ниг деневи-
дехкре ве т, нис тоз аруча к, немакухињс когниделићанамешт аја. У
нај већојсобис ахиља да мак њиг аиде се тина мав еликихка рт онскихку-
тиј а,с еда мнабрда шце . Пит расмипок аз ујес вој уновуне обичнихди-
менз иј акњиг у, 70 x 70 цм. Онај е, ус тва ри, ме ша винапе с амаиг рафи-
ка. Окоде с ет а кнадебе лојжут кас т ојхар тиј и, к орицес иве . Књиг апре -
доча вас вој ев рснупе с ничкуилик овнупричуоос тацимабе рлинс ког
зида . Очиг ледно,з идј еида љеопсе с ив нимот ив , нес амоПитра с ов.
Пока з уј емиРиха рд, з атим, ст ареброшурепое з иј екој есупре
кој уде цениј у, уис точномБе рлину , из лаз илеуедициј иПес ничк иал -
бум. Тој ез аправ обог ат анис касве т скихпе сника– прекос т отинупеде -
сетнанема чк ом ј е зик у. Пит расј ебиоуре днике дициј е . Покла њами
песмеОс ка раДав ича . ВидимиброшуреНе руде , Вилиј амс а, Сефери-
са... Одне куддола зиуте т ра па кус ве жс окодј абуке .
Пока з аомиј еновикомпј уте рк ој иј епочеодакорис типрепола
годинеикој иг ачинисре ћнимиа ког ај е, ка офе номе нновогв ремена ,
насв ена чинеиз бе гава о. На покониз лаз имоизка та комбикњиг а. Воз и
мена за д, алиубрз оз ас т ај емокодј е диногпре ос т алогде лаБе рлинск ог
зидаудужиниодокопе де се т акме т ара,нит олик оодс т отинукиломе -
тарас руше ног . Фот ог ра фишемет икис предис ториј скемукенема чк ог
народа . Воз имез ат имдоМорав еитус ера ст а је мо.Приже љкуј е мода
сепонов ос ре тнемо, е тоба ш уНовомСадуг дес мос е,з аправ о, ипрви
путс ре лиуре стора нуЛипапрепе т на е стг одина.Тус усеСт ева нион,
такође , упоз на ли. Има мј е днуфотог ра фиј уизтог ав ременанакој ојс е
поре дњег ав идег оспођаСт ој а но вић– пре водилацсне ма чког , Душко
Трифунов ићиИва нНе г ришора ц.
Одма рамс ес амополача са. Удев ет на е ститриде се тдола зиПе -
раБона с ера . Желе ој едамеу г ост и. Бићет оба ш уМорав и. Бона се рај е
обуче нулепоино вота мноплав ооде лосасличномк рав ат ом, с абе лим
ситнимде т аљима . Узњег амек рајст олаче каине заобила зниВла да н
Ракић. Вече ра морибуив ес е лича стора згова ра мо. Пона в љамидапо-
здра вим бок се раТа диј уКа чара . Пе рај евла сникфирмекој ас еба ви
вент ила циј ом. Са ду пра вора дипо словеудрез денс којОперипос леве -
ликихпо пла ва . Одличназ ара да . Ка жедас умураднициНе мци, ане
Срби, ј ерна шине ћедас лушај уСрбина -г аз ду.Причакакој еирође ној
кће ркида оот ка зба шз богт ог ашт ој еподра з уме ва лавла сник аоца.Би-
ломуј ете шко, г рлосест е за ло, алипос аој епос ао, аракиј а– ра киј а
.
Отк аз !

260
 Изру
копис
а

Изненадана мс еприкљу чује

, тихоиг осподс ки, новооткривени
поетаПа нов ић,Станко.Бледјеинеис паван, испиј ен.Пој ашњавадаце -
луноћниј ес пав
аопре мећућипит ањаопое зији, којасумус е,ето,на-
кондужегв ремена, на
шомз ас
лугом, наметну ла.Рас тај
емос епрепоно-
ћи.Же лимраниј едале гнем, с
утраима мважа нна ступнаХумболт овом
универзитету .

*
27. 11. 2002.

Послеле погдоручкакој имиприпре маЉубица , окополај е да на-

естуз има мт акс и, кој иј еодма хтуузМорав у,иодлаз имнаХумболтов
унив е рзит ет.Так сис тај еТурчинкој имиуз имадес е те вра , не шт ома ло
више , ној ане ма мсит но, онс ељут и, алиипа кодуст а једапот ра жуј е
ситниш. ПопримиоТурчиннема чкуцепидла чкупре циз нос т. Хумбол-
товуниве рз ите тј еуист очном де луБе рлина . Поиз лас куизаут а , з а
-
кључуј емдамеј едовез аонек оликоброј ев ара нијенаа дрес иDorotheen
str. 65. Но, с на ла зимс е,в раћа мс ет рис таме т арана за д. Ве с наЦидилко
мече кадополадва нае ст , ана ступз ас т уде нт ес ла вист икет ре балоби
дат рај еоддв ана ес тдочет рнае стчас ова .
Напет омс прат упрона ла зимВес нук ој аовдев е ћне коликог оди-
нара дика оле ктор. Куца мнавра т аброј411. За тиче мј есадвес тудент -
киње . Понаг ла скупре поз на је мдасуизБосне . Раз гова рамкрат косТа -
маромиОљом, кој еодлаз едаз ав ршене кипос лићдабис т иг ленапе -
сничкис ус ре т. Ве снапока з ујенаполицидвемој екњиг е, Чис таци
Жив уду шу . Прекој уг одинудобилаодТонт ића .Јај ојпотписуј емСно-
виљеиИотацимати.Ве снапомињедај ојј ег ос тбиоиМиха ј
лоПан-
тић. Малоприча мооПопи,онај едок торира ланање г овојпое зиј и.Од-
ла зимоудруг уз гра дукој ај е, ис пос тављас е , тамог демеј ета кс ист а
ос тав ио.Тусена лаз исе мина р.Студе нт има хомНе мци, паПоља ци, т е
не шт ос ана шихс тра на . Уг лав номдев ој ке ,т е кнеколикомла дића . Ме -
ђуњимаиј е да нс еда мде с ет ог одишња к, Алдо,полаНемац, полаЦрно-
гора ц, такос епре дст авља . Заправ о, не колик ог одинај епрове оуЦрној
Гори,допа ламус едоне ба.
Ве снаЦидилкомепре дс та вљаст уде нт има . Говоринане мачком
омој ојпое зиј и. За молиламеј едапе сменас рпс комг оворимпола ко.
Св ис удобилифото копиранепе сменасрпс ком, укупнос е
дам: Неде ља,
Лабу д, Sestina lirica (Љубав нас кас ка), Ол овк а, Нак оле нима, Св етл ица
из ав ршнис оне тизв енцаТај ац. Напа ме тихка зује м. Ус путпоне шт о

261
Kњиже
внипре
гле
д4

дода мос ва којпе сми. За тим, Ве с начитапес менане ма чком. Гов орим
новихс едам-оса мпес ама . Ст удент из а инт ере с ова ни, Ољапит адалиј е
сонетог раниченаформа . Одг ова рам– не, ис ликовитопоредимс оне т
сапе харомвинакој ече с тодруг а чиј е , бе ло, црно, фрушког орс ко, ит а-
лијанс ко, фра нцу ск о, ис пиј аноураз личитимприлика ма , ника дис т им,
изра знихрукуиуве кпре кодруг а чиј ихус ана . Допа даимс ет о. Поми-
њемиз вонос оне та,муз икукој уоваформамораима ти. Та ма ранада х-
нут окомента ришеипит аколикој епре водаут ент ич нас ликаориг ина -
ла. Са маз акљу чу једај ене мог ућедос ловнопре ве сти, односно, препе -
ват ипе сму.Укључуј ес еис та риНема цкој иист ичеданиј епес имист а
идаве руј едај емог ућпрев одпес ме.Ниј ебилот ешкопоне шт ододат и
све муов оме .
Ст уде нт иуз има јуне коликомој ихкњиг а. Прила зимиБој анаиз
НовогСа да . На с ме ј анојиле пушка с тој , с ат амном к осомсве з аном у
реп, пот пису ј емкњиг у.Ос тав ља мит е лефондас еј авик аддођеуНови
Са д. Ка жедапла нираз аНов уг одину. Ста риАлдомефот ографише ,
рас положе но,ка одаћеможиве тихиља дуг одина.
Ве сна , Та ма раиОљаодв одемеукафићупрост орусе мина ра.
Узму зикупиј уцка јукафу ,јакока -колуикоња к, ра з гов арамоосв ему.
Ит ус ефотог рафишемо. Ве снаморанача с, Ољаидек одмомк а,аТа -
мараос та је. На с тав ља мопричуој ез икуипрев ође њу. Та ма рапа тиод
недос таткажив огс рпскогј ез ик ауБе рлину, ма лој ојј етошт ос ре тне
поне когизз авича ја . Из не нађуј емелуциднимз а па жањима. Пре длаже
мидаоде модоИв ане , ње неприј ат ељицекој ас ут раводипрог ра мпо-
све ће нБалка ну. Одла зимоуСту де нт скиг ра д. Идеможеле зницом –
горњом. Имаиподз емна– ме тро. Са обра ћајдишеумилина мат ачно-
сти, ка ос а т.
Прона ла зимоИв анунадруг омс пра тус туде нт скогдома . Ив ана ,
мршу љав а , црна , ле па , радос нихл ирс кихочиј у, из не на ђена. Та марај ој
јеприре диламојдолаз а кка оиз не на ђе ње . Дола з ииј еднависокаНе ми-
ца, с ту де нт кињафилоз офиј е. Пла ва , в ис ока , в ес е лис есу сре ту . Ива на
студираг ерманис тику , напос тдипломс кимј епре дав ањима.ИзБе ог ра -
дај ест иг лаовде . Окре тнај еиприј а тна . Су траводиба лка нс кове чез а-
мишље нокаопрог ра мк але идос копс когс адржа ја . Поз ив амеданас т у-
пим– с адвепе сме . Пит амедалићудапопиј емшљивов ицу, бе луили
жут у.Тра жимов удру г у.Пиј емопочашицу.Добрај е,охо-хо.Ра киј уј е
испе ка оње нот ац,аде дај ојј ебиопинт ер.Помиње мис вогаоцаба чва -
ра, ипе смуКацакој у,з ат им, г о ворим. Видимдаимседопа да.Ка з уј ем
још неколико. Та ма ражелидаот пе ва мне коликос та рихс рпс кихпе са-
ма.Иванај еподс тиче . Пев ам, онераз гаљуј уће , боне . Тубудеј ош ј една

262
 Изру
копис
а

чашицара киј е. Ива нас ез аруменела . Ка жедаракиј удонос из богпре -

хладе . Тама раниј епопиланика п. Дог ова ра мос ез асут ра шњинас т уп.
Тама рамевоз ина з ад. Прича моољубав и. Пов ера вамис еове зи
самушка рце мс тариј имодњедв аде се тоса мг одина . Ра з
умев а мј еи
слуша м. Поне шт оика жем, а липажљивоидобронамерно, онакодас е
осетидамиј ес вет оодне кудпоз на то. Ле песуј ојк ру пнеплав еочиис -
поднаоча рашт ој ојдо брост ојенапра вилномносуиз на днапуће них
усана . Дов оз имет ачнодоМорав е. Поз драв љамосе , њенарукахладна ,
мојат опла . Ма лоихз адржа ва мо,ноТа ма рамисли,видим, насв огмно-
гос тариј егљубав ника . На ст ављаа ут омда ље,в еров а тнокодње га .
Вла да нРа кићс тижеуМоравуокодв аде сетча сова . Ве че рамо
иакоов ајре сторанс ре дууз имаз анера днида н. Га здапроце ниодас еу
тајда нодиг ра ва јумног ис порт скидог а ђаји, зат воре но. Али, Сла вкои
Љубицас ут оликодобриипа жљивиданеда јудаве чера модруг де.
Вла да нра спаку ј ека ме руиправис амномполуса тнираз говорз асрп-
скут елевиз ијууБе рлину .
Одлаз имодоКос т
а са. Ус путмипоказ ујена јпоз на тиј ере ст ора не
имес т ауцентруБе рлина.Не кис упра з ни. Ниј ека онека д. Немачкај е
свевишеукриз и. Мипре теру јемока дизСрбиј ег ле дамонаНе ма чку
мис ле ћидата мот екуме димлек о. Евро-нова цј еиз аз ва оскупоћу.Упа -
домев ра,не кој ез а ра диог оле мепаре . Ноћувишенег орес ваг радс ка
светла, не маниос ве тљењав еликихробнихкућадоз оре . Нибожићни
украс инаулица манесв ет лесв уноћ. Онина јвећиг а сес еокопоноћи.
ЗнакдаЗа падболуј е.
КодКос т ас акој и, какој еус тврдиоСт ева н, личинаЗе вс а ,с еда -
моз аг аздинст о.Рукес унамнаве ликој ,скоропаромбоиднојдрв еној
површинижу тебој е. Кос тасј еотпут ова оуАмс те рда м. Не дост ај енам
њег ов она смеј а но, усе дојбра дилицес адужом, помалора шчупа ном,
косомус едимпра меновима . Прис тижуМарков ићиНе бој ша . Бое мс ки
разгов ориве ћте ку– пре дња чеовадвој ица . Ма рковићсежа линаФин-
цакој иј ес а модв еодвеРус кињеиј еднуБраз илкунаве черу, акој ес у
стиг лека оприпомоћз амонт ирањефинс когфилма . Ут ом, Ма рковићу
стижемобилнапорукас аДе диња. Ј а вљас ење говановадевој ка . По-
слалалас цив нупоруку.Онс есмешкаиже лидау звра тиис томмером,
нат ре нз аст ај е, смишља . Ј амупишемдухов итримов андвос тихк ој и
он,узс мехиз е бњу,уз враћадев ој ци. Онаопе тодг ова ра,ј ана нов опри-
пома жем.
Вла да нмеводикрозноћниБе рлин. Опе тмиу каз ујенаноћну
шт едњус труј е , пока з уј емина јве ћуробнукућуKaVeDe бе зиј едног
светла. Ве трићј ела г анис ве ж. Прола з имопоре две ликогМе рцеде со-

263
Kњиже
внипре
гле
д4

вогиз логановиха утомобила.Чуос амвећдај етешкопродат иполован

ауто, алиику питинов.Божић неј е
лкеопетис крса
вајуинај ављујуНо-
вуг одину. Владанмипока з
ујенет реће
мспра туједнегра деускипро-
зориз акојегживињег оваопеванаљубав– фат а
лнамуза, Рускињазбог
којес еједваопора вио. Ипа
кдоша окс е
би. Товидимпона чинукако
коме нтаришепроз ор. Сутраћемопос ледоручкауцелоднев ниобила-
закБерлина .

*
28. 11. 2002.

Подог овору, уј ут арњимс ат има , Влада ниј акре ћемоуобила -

закБерлина . Онћемибит ипра виводич.Влада нј еут омг ра дапре ко
дес етг одина , новина рј е , пуноз на . Прв оса мпоже леок ћеркиМилици
дакупимдоба ршалз аз иму. Вла данмеводиуна јпоз на тиј уробнуку-
ћу,онуукој ојука с нимс ат имаг ас ес в ет ла . Ог ромнај е,обиљес ве г
апа
иша лов асва кев рст е. Иовдес еосе ћапре дбожићнаат мосфе ра– пове ћ
увеликоприс тиглимновог одишњимсниже њима . Мноштв оукра сас вуд
уок оло.Ненала зимша лко јибиМилициодг овара о.Толикиј еиз борда
непре позна јемправ и. Пребире мпомношт вуов акв их, она квих, дуг их,
кра тких, ша ре них, ј еднобој них, одв уне , ка шмира, меша них... Милици
би, помоме , одг ов ара оша лкој иј еис тов ременомоде раник лас ичан,
свеодј едном, ив ишеодт ог а. Онасене обичнооблачи, друг а чиј еод
свој ихвршњакиња . Неволимног одас еука зујеуз на кусу кње . Припо-
мажемиВлада н, прона ла зимконачној еда нша лодка шмира . Пошири-
ниј едополабе лка с то-дра п, аот поласв ет лопла висивиху з дужних
пруг ашт ос епрет ачууре се.Так оћеима тидвев рст ешала ,з ависноко-
јус т ранус ав ијеузв рат . Уз имамз адовоља н. Купуј емј ојј ош не кесит -
нице .
Одлаз имодој еднеодмног оброј нихпрода вницас уве нира . Тра -
жимкома дичкеБе рлинс когз ида , кој ис уида љенај прода ваниј иуг ра-
ду.Зидкаоиз ворбиз нис а.На јмањикома дз ида ,величинедуг ме т а,ко-
шт а3,90 – паондас ведо49,90 е вра , с ара знимдода тнимукра с имаи
адиђ арима . Туј еималама кетаку лтногис точноне мачкогау таТра-
бант, имини-фот ос из идаидруг ихз на ме нит ос тиузка ме нчић. Гле ,
раз гле дницанакој ојс едире кт ноуу ст аљу беБре жњевиХоне ке р, ана
сре диниу грађ енапров иднас так лас таокруг лакут ијицас аде лићемз и-
да! Купуј емпеткомадака ме нчићаупров идној , попу тширок епот кови-
це, са вијенојпла стици. Уз има митрипро спе ктаБе рлинара знихве ли-

264
 Изру
копис
а

чина , обећа ос амј еднојприј атељици, профе сорицине ма чкогј е зикако-

јапет нае с тг одинаниј ебилауБе рлину. Купуј е мидвеле пемалечаше
зарак иј ус ауцрта нима мбле мимаБерлина . Не кс енађуузонекрај и-
шке , изз а вичај а . Онда , црнуча шу ,ј ак омис едопа ла ,з амле коилича ј
,
накој ој , на ра вно,пише– Берлин.
Желимдра гимбићимаданапише мде с ет акра з г ле дницаизБе р-
лина . Ракићмипо каз уј енеколикоиз ва нреднихмес таг децве т аобиље
разнихформат ара з гле дницас ана јраз личит иј иммот ив има . Не ве рова -
таниз бор. У ра ј уколор-ра згледница, с пе циј а лит етисуцрно-бе ле . Чу-
деснареше њаиоблици.Инањимас еосе т идасеБе рлинуве кг ра диои
дог ра ђива о,ас ада , видис е , пуномпа ромприбирана јса вре ме ниј аурба -
наиа рхит ект онс кареше ња . Купуј емра зноликеичудне . Ра кићнатре н
пре кидарит уа лкупова њаиув одимеуј еданинт ерне т-к афић, морада
пошаљеприлог есадиске т еуБе ог ра д, улис тНационал . Доконт ора -
ди, ј ав ећпиј емча јиломимнебаш укус ан, мадаиз гледомле п, кола ч
које гниса ммог аодок рај апој ес ти. Ис пису ј е мра з гле днице . Ра димт о
каоде чак. Надваме тр аодме нес едеинаа лбанс комј ез икууз буђ ено
разг ов ара јутрој ица .
Одлаз имоув еликупошт у.Ит ус еос е ћане ма чкапе да нтнос т.По
разг ле дници, т роша кј ез амаркицуполае вра . Вла данмиј екаос е ст ра
прируци. Поз нај еБе рлинка осв ојџе п. Ј ош а комуу спедапокрене
свој ут еле виз ију,их! Алипла шиседанећедобит идоз волу:биој еуз а-
творуз богне кеНе мицекој амуј ена ме с тилат з в.с илова ње . Ка дјет ре-
балодаиз ађ еизз ат ворана конне коликоме с еци, Влада нниј ехт ео. То
запањилодома ћине– не ћеСрбиндаиз а ђеизз ат вора , пае тот и, г оди
муј ош. Покуша ва лис уне дељамадаг амилост иве , донос илира знаре -
ше њаив ариј ант ењег ов огог реше ња , алиВла данРа кић– неине , ни-
когниј ес илов аои- та чка ! Ништ аниј епот писа о,ника ка вњиховпа пир.
Тра жииз виње њеиодште т уоднема чк едржа ве . Са димане кучудну
казну, з а бра нуне из ла с каизНе ма чкене коликог одина . А на шира дни-
ци, у зг ре дрече но, ма сов нодобиј а јуот каз е. Нек ис е, ве ћост арели, по-
куша ва ј упрек ва лификов ат и. Криз а , дубокаи– њихов а.Вла да нв ећду-
гониј ебиоуз а вича ју,одт огек сце сасвла с тимауБерлину. Не обично
ит е шк о. Ка жеданепишеникомуСрбиј у. Исприча омиј едаг ај е, из
некихраз лог а, ота цуда риове ликомда скомидај етобиоокида чда
одеуНе ма чку.
Ус путс ефот ог ра фише мокодј е дногодмног ихме две да , ма скот а
ура з нимиз в едба ма . Поз на тис имболаБе рлина , Златниме две д– филм-
скана гра да , например. Ов ајкра јкој егсмос т алиурађ енј еуфа раон-
скомст илу , ег ипа тс кава риј ант абе рлинс когмедв еда . Обилаз имокњи-

265
Kњиже
внипре
гле
д4

жа ре.Нешт ос ена јдужез адржа ва мопоредонихс акњиг амаизликовне

уме тност и, из борј ефа нта с тича н. Вла да нна г лаша вадаћеус коропро-
сликат и,дамораит акодас еиз ра зи,уме т никус вимправцима
Одлаз имодоБра нде нбу ршкека пиј е. Сумракув елико. Прола зи-
мопоре дне виђе нов еликеилукс уз нерус кеа мба саде . Зда њекој есе ,за-
иста , моравиде тидабис ера зуме лаова кв аопа ска . Помишља мнаАн-
дрићаиЦрњанс когк ој ис у, с вакинас војна чин, бора вилиуБе рлинуу
својимембах ада ма.Не комиј ене киданиза ут апока з аоа мба са дууко-
јојјестолов аоИвоАндрић. А поре дБра нденбуршкека пиј е– мног о
турист а. Св ишкљоцај уфот оапа рат има . Прола зимоиз међуог ромних
каменихс тубов аиуде с ноиде мокаРај хс та гу.Ит ус ефотог ра фишемо.
Замишља мс ликуХит ле ровихт рупакој е , наврхунцумоћима ршира ју
овуда, па ра дно, у зхист е ричнеуз викеикома ндес вог афире ра. У Не -
мачкојс есв акида нпој ав инас т от инеис пис анихс тра ницаоњиховом
уче шћууДруг омс вет скомра ту, оњихов ојкривициз ас ветс кунес ре-
ћу, окривицикој ај епре рас лауг оркиг ре х, компле ксика јање. Раз на
севиђењапле туокотог а .
Да нј ет мура н, т а квихимадост ауБе рлину. Са мој еда нбеше
сунчанопроша ранобла чићимаот кадс а м овде . Монт аже рМа рковић
минек ида нре чедабис амоз богт огс ивогнебажеле одаодеизБерли-
наук ој иј епос ломдоша оизве дреГрчке.Вла да ниј асевра ћа моуМо-
рав уиодоцнелоруча мо,опе тбог ат озахв аљуј ућиЉубици. На враћаз е-
мља кЂорђес аже ном, на жалос т , немог удуг осњима ,ј ермора мба р
полас ат адаодморим дабихуде ве тна ес тча с овамог аона ступит и,
опе тнаХумболт ов омуниве рзит е ту, алис аданаБалка нск ојве чери, у
прос ториј амаинт ерна ционалногклубаОрбис. Но, уМорав исепој а-
вљуј ес тарикрупа нг ос подин, нашег орелис т , кој иј е1941. г одинедо-
ша оуНе ма чку. Дабихј ачуо, помињеНовиСа дисв ојуба бу, иње не
кре вет есадебе лимпокрив ачима , ипла че .
Вла да ниј ау з имамота ксиижуримонаХу мболтову ниве рз ите т
.
Надру г ом с прат улев огкруг аз да њадола зимоме ђупрвима . Иванаи
Тама раушпицуприпре ма , лепообуче не , нашминка неина мирис ане.
Тусуиве ћеколичинехра неипића, с веуз на кунашег астроно миј е–
дабисеит акопој ача лоприс уст воБа лка на . Публикас уст уде нт ира -
знихус ме ре њаиг одина . Тусупредс та в ницииз ве снихдипло ма тских
круг ова . Ј еднаНе мица , пре дсе дницаклуба , поз дра вљас куп, Ива на
Ст анков ићотв араБалка нскове чеслов омоте ми. Са лас аст оловимај е
пуна . Дру гаполов инас а леимауз висицу, подиг ну тај еподомз апола
мет ра . Та ма раиј еднане мачкаст уде нт кињачит ајуГет еовпре воднаше
Хас анаг иниценас рпс коминема чк омј ез ику. За тимс лушамопроз уна -

266
 Изру
копис
а

ше гнобелов цаАндрића,т акођ е,нас рпс комине мачком. Поз на тафла -

утист кињаСт анис ла ваБара ћиз водидв емуз ичкенуме ре . На шаде вој -
ка, Ве снародомизВршца , пос лужуј еприс утнеист ављас пе циј алит ет е
нас т олове . Видимдапре раноточини, з на мданиј едоброс е рвират и
хра нуус ре дпрог ра ма , већпочињет ихоша пут а њепасв еј ачижамору з
жва ка ње . Апрог ра мт ече .
Мораћунешт оучинитик адна ступим, наменеј еус короре д.
Смис лиос амк акодаз аус тав имбрборг лас овакој ис в еха лапљивиј еј е-
де. Пре дла же мТа ма ридаоддв епре двиђ енепе с мекаже мј едну, даће
тобит идовољно, ј ерпес маћесес ечут инадв ај е зик а. Онасес лаже ,
Ива намеве ћнај ав љуј е,и,а ва ј– дв емој епе с ме : СнегиОре олнапраг у.
Гот овој е,помис лим, алиос т ане мприс вој ојз а мис ли. Ива наобепе с ме
каз ујенане ма чком, ј анас рпс комј езику , аондаодма хнак онпо сле дње
речидруг епе с ме , непра ве ћинина ј
ма њупауз у, з апев амој ка чкидв о-
стих:Мојдра гане , мој алу дориј о,/ с вес амчул аштасиг ов орио!
Апла узпос лет ишине , т а кавдас а мс енеколикопут аз ахва љи-
вао.Пот омј епушт енфилмобившојЈ у г осла виј и, онојизТит овогвре -
мена , ка о– дапубликаос ет иштовишеБалка на. Промичупре дели
свихбив шихрепублик а,море , ра вница , пла нине,ау змуз икура зличи-
тихе тнос а, обича ј иови, они, а мбле ми, симболи... Свеус ве муле пои
дирљиво, бог ат ст воуслицииз в уку. Филмтра јепе тна естминут а. А
ондај епонов љен? Чу јес емуз икаГора наБрег овићаизз вучникас а
стране , узист ифилмкој иј еве ћт рећипутпушт енбе зз вука . Ива нами
чес тит ашт оса миз не надаотпе ва оој качуиа кониј ебилопла нираноу
синопсис ук ој иј еонас ас т авила . Онака ва пла узј ебиог лавнафора ,
кре дитз асв е. Нек оодприс утнихне ма чкихдиплома тат ра жимој упе -
смуСнег . Прилаз имиј еданАра пин, округ ла ст оглица, к аодаличина
свој ума јку, ив елидај еионпе с никидапишес лично. Наз дра вљамо
чашамавина . Видиседај ема ловишепопио.Ив анамеодва ј
а .
Та ма рај есај едним в ит ким црнпура ст им Не мце м, на сме јаним
лепота ном. ЗовесеМа рт ин. Нез на мз ашт о, припомињемст иховеј ед-
нога нонимногег ипат скогпе сникаодпрет риипохиљадег одинаиз
спис аРаз гов ору морног аоджив отас аду шом. Та ма ра , смеј ућис е,ка -
жедај еМарт иновот ацЕг ипћа нин. Ионс есмешка . О, ка квапреког ни-
тивнакоинциде нциј а .Још не киже ледачуј упес муСне г. Ива намидо-
нос ит еве ст ииодносипес муудубинус але: Падасне г ./ Котов иди?/
Никоништанев иди./ Аиаков иди,/ не ћедав иди./ Микој из аистав и-
димо,/ ћу тимоинев идимо/. Заштобис мов иде л и?
Нај едном у поз на је м Буг а ркињуНину , на сме ј анус тудент кињу
публицист ике. Слицај ојз ра чипитоминаинешт одечј ешт оћеце лог

267
Kњиже
внипре
гле
д4

живот анос ит и. Вршча нк аВе сна , ле пихз уба , сићушна , причамио

своммомкууШпаниј и.Туј ењенадруг арицасмомкомНемце мкој ије
доброна учиос рпс ки. Вес елаируме нка ст ај е
днаСлов енка ,в олидапо-
пиј е,г рлиме , имамос ећа јдаћедај одлуј епопуткак веШта јерке . Фо-
тог ра фише мос е,с ва кос ас ваким, с вихо ћесамном, оба ве зно. О, ј една
младаФра нцус кињапиј емног овина , вишеодСлове нке ! Повилас ени-
ско, допа са.Фла шај ојс екла тиуруци. Туј еису птил наЈ а панка . Она
бидаплеше . Мног овишеде војакане г омладића– окоме не . Свевре ме,
Ракићснимаз ат елев из ијуДе лта. Ле пос едружимо,мојс тој епунрас -
положенихбића . Уа мбиј ентуlucida intervalla с тигохнас алве тидана -
пише мс оне т , Берл инс кинок ту рно, саИва нинимименомуа крос тиху.
Oнај ебилаис тинскиз ате ченаиз буњена, пог от овока даса мј ојпос ле
њеногимог ачит ања , ре ка одапрочит аодоз гонадолепочет нас лова
стихов а.Пог ле даламеј ераширенихочиј уиз ахваљива лане коликопу-
та. Салв ет уј епа жљив ост авилаус вој ут ашницу.
Та ма рај еот ишлараниј е, уморна . Пока за ламиј ежуљнај аг оди-
цика жипрс та , бе лк астина пучен, на ст а оодже с
токогрит мас ечењаи
припре ма њахра не.Отишлај есМа ртиномкој имиј едаов из ит -ка ртуи
пожеле одапрочитамој епе сменае нг ле ском. Тама рајепоз в алаиме не,
дамепре ве з едоМорав е,а лихт е оса мј ошдаос танем. Такој е ,у ст в ари,
ина с таос оне тпос веће нИва ни.Влада нј е,такођ е,пис аораз ноликест и-
хов е, менипосв ет иој еднупај ош дв епес ме. Никадкра ја. Опе тв иде х
њег овечудноуз а вре леконст рукциј ере чипунене очекива нихколоврт а
иволше бнихиз не на ђе њас аме тафора машт оу порнонос епа тет ични
бле с ак.Живот кањепоез ијес анека квомде чј
омибоемс комиг ромк оја
пле нипрису тне. Одлаз имобус омдоце нтраБе рлина. Тус ера ста јемо,
јата ксиј емдоМора ве, оннов имбу сомудруг омпра вцу.Досу тра .

*
29. 11. 2002.

Спремамсез аповра та куНовиСа д. Пакује

мст ва ри, данез або-
равимнешт о.Гле дамдауре днонаме ст имкре ветус оби. Пото месечо-
векудома ћиновимочимапомног очемупре познај
е. ЉубицаиСлав ко
суидаљес ветлос тнољуба зниина сме ј
ани. Доручкујем, однос но, ру-
чамт еку12,30 ча сов а. Прист ижеВла данРакић, доносифото-а пара т
којиодмахиз рађујефотог рафиј е. Једанодонихкој еса мкаочудодо-
живља ваоупу бе ртетунаморууМа карскојдокпла жомј ез
дифот о-
графимаминас лик ање.Вла данже лидау радифотосз апопуларнена -

268
 Изру
копис
а

шеновинеудиј аспори, Вес ти, алииз аНационал . Фотог ра фишена с

Сла вко,Влада нст имулишера з гов орузмикрофон. Неу спе вабрз ифо-
тос : обој ициз а тв оренеочи! Сла вкодоносис воја пара т , слича нов оме .
Радине коликофот ог ра фиј а. Ра кићбирадв е. У томс тижеиМла де н
Маној ловић. И о, г ле, донос ипре кот ридес е тс вежихфотос ак ој еј е
ура дилањег ов ас упру г аМирадокс мос ена лазиликој е кудапрв ихда -
на. Ле пефот ог рафиј е , тусуТонтић, Кос тас , Ра кић, мног ипоз на тии
непоз на тиликови. За т имз наме нитос т
иБе рлина . Не кис нимцисуииз
аут омобила.Радуј емс ебе декеруфотос а .
Младе нћемевоз ит инаа еродром. Св ис умиприруци, с рда чни
идо бри.Ос ећамдасумеуз елика ос вог аидаже ледокра јадамибуду
нау слуз и. Див анј еос ећа јдај ебора ва кпроте ка обезиј еднемрље .
Авионполе ћеи16,05 ча сова . Треба лобидоћиба рс атра ниј е.Мла де н
же лидаиде мокрајњег овекуће– дапоз дра вимМиру ,т ој еус пут . Но,
упра воуМора вуприс т ижеЖа ркоБула јићкој имеј епрекој ида нз амо-
лиодањег овомбра тууНовиСа дпоне семдепешу.Жа ркора диуа дми-
нис тра циј иБу нде ст аг а,ј еда нј еодпет на естз апос ле нихСрба . Задуже н
јез ауниформез апос ле них, з аоде ћуиобућу . Али,онј еидириг е нтхо-
раБунде ста г а, кој иј еоснова н1951. г одине . Једнов ремехорниј ера -
диопај ет екБула јев иће вимличнима нг ажова ње мпонов окре нуо. Го-
воримидај еиз уча ва опрошлос тБерлина– дај ет ог ра дкој ис уудва -
наес т омве куснова лиЛужичкиСр би. ОнииПру си. Нек адај енатом
прос торубилав еликас точнапиј а ца. Изтогамбиј ент аг дес убог ат и
раз мењив алиипродав алисв ој ес т очноблаг она с
т аој еова јБе рлин.
Причамиидај емног еоперс кепе ва чеимуз ичаресана шихст ра надо-
веоуБе рлиндана ступа ју. За држа вамевишенег ошт ос ампла нира о,
алибе шекорис но.
Младе нвоз и. Мируз атиче моудворишт уњиховеве ликеиле пе
куће . Миракупилишће . Поновомипока зуједрве нуз г
ра дицуиз акуће ,
укој ојс уј ојст ва рииздет ињс тв аиз авича ј
а. Свеличинакра јишкиам-
биј ент. Пре дла же м дај ош приба виипре слицу. Тусус та ропос уђе ,
игра чке,пле тенест в ари... Опра шт амос еирачуна монасус ре тнапро-
леће .
Доае родромаМладе нмипока з
уј екућеупредг ра ђу.Понег дес е
дâ виде т иикровпроле терс когт ипа.Ос е тиседаит ек акоимас удбина
којес енисусна шлеуу рба номде луБе рлина.Иза ут омобилаубрз ини
тос веде луј епома лофилмс киине г дедале коодов ог атроипомилион-
скогг рада . Указ ујемиинабес прав ноу рађе нупов ећукућуококој еј е
билој а внихс ка ндала .

269
Kњиже
внипре
гле
д4

Ст иже монаае родромШе не фе лд. Грлимс есМла де ном, обе ћа-

вамоновис ус ре т, нег де. Грешкомодла з имнаша лтерз аСкопље . Че -
кам, ипа к,напра воммес т у, првис а мнаша лт еруз аБеог ра д. Малос ам
сеодма ка оодс вој ет орбе . Убрз омиприла з ис тариј иполица јаципит а
далиј етомој аторба . Пот врђу ј емис хва т а мдаНемциимај упој ача не
меребе збеднос тиз богт з в. с ве т скогте рориз ма . Љуба занј еинепра ви
мипробле ме . Нинацаринскојк онт ролиниј ебилопробле маос имшт о
саммораодас кинемкожниог рт ачипус тимг акрозре ндг енск ипрола з
.
Чека јућиа в ион, упоз на јемПре дра га , младићакој ис ена конт ри
мес ецавра ћаизХа мбург а . Ниј емог ао, ипа к,даост аненапос тдиплом-
скимст удиј имај е рдокра јанез надоброне ма чкиј език. Те шкопрат ио
пре дав ања . Чудис ека кој еуопшт едобиос т ипе ндиј у. Вра ћас е, ве ли,
девој циуБеог ра д.Прила з имимлађ ичове кика же:Вис тепе с ник,био
самнав ашојкњиже внојв ече риуЦркв е
нонародномдому ! Онсев ра ћа
сатромес е чногкурс ауБерлинууокв ирус аобра ћа јнихпост диплом-
скихус авршав ања.Запра во, ра диуЛондонуода клеј ес т иг а оуНе ма ч-
ку. Са дас евра ћауРумукодсв ојих, накра т ко.Говориоодличнојхра -
ниуБерлинуз ара з ликуодонеуЛондонукој ај е , какове ли, ка т ас тро-
фална.Са рмауНе мачкојг ај евра тилаужив отс пра мве шта чкихко ма -
дичак ахра неуЕнг ле с кој . Ис тичедаНемциневолее нг ле с киј ез икк о-
јимонодличновла да . Ионве лидамуј енедос та јаошириг ерма нс ки
вока була рз аус пе шниј ера з умева њенаук е,а лис ене ка кос на шао.
Уа вионупоредменесе дајудв аминиј ат урнамла дића, в ис ине
окомет ар,оништ ора депоциркус има . Схв ат амдауНема чкојз а ра ђуј у
зажив отупра вонасв омехендике пу. Стј уа рде сеопе тљуба з неиопе т
одличназ а кус ка . Де леидне вненовине.Уз има мПол итику . Недос т ај а
-
ламиј еос амда на.УБе рлинус ампра т иолистВес ти. Туса мпрочит ао
дај енапут уНовиСа д– Зрењанинпо гинуопе ва чХа шимКучукХоки.
Нас урчинс киа еродромс лећемоу19,45 час ов а.Убрз ос а муНо-
вомСаду.Пре дв рат имас вог аст анакрозшпиј ункуна зире мс ве тло.Да
нис амз а бо равиоу г ас итис ија лицу? Ст а вља м кључубра ву. Неиде .
Вра т
ас еса маотв ара ј
у . Из ањихна смеј анас е ст раНада . Ас т анблист а,
нанов оокрече н, ут рира з личит ес ве жебој е: с ве т лопла ва , жут аис ве-
тлоз еле нка ста . Мног оиз не нађ ен,радуј емс еичудим. ОнаиГора н, њен
муж, искорис тилисуда немог аодсус т вадамеобрадуј уипоча ст ес ве-
жимкре чење м. Свеблис та.Туј еинов аз ав ес анаве лик омпроз ору.Ку-
пилаМиа . О, Боже , милине!
Хва лаимс виманаприј атномиз ненађ ењуида ру . Сут радо11
час оват ре ба лобидапре да мте кстнадвеипошла јфнеЂорђуПиса ре-
вуз ане де љниДне в ник. О, ка кодас т
анус илниут ис циис ликеизБе р-

270
 Изру
копис
а

линаутакома лит екс

т? У недељућес епој ав
итит е
кстподнас ловом
Берл
ин,окићенбожићн омпоз латом. Ана ре днесуботеј
ошј едан,слич-
недужине, наручиоЗора наРа дисављевић, уПол итици, поднас ловом
ПисмоизБе рлина: Кале
идоскопсу дбина.
КадлићупоновоуБе рлин? Мождав ећнареднегодине.

271
Kњиже
внипре
гле
д4

Miroljub Todorović

DNEVNIK 1983.

Utorak, 22. februar 1983.

ANKETA „REPUBLIKE“:
U želji da saznamo š to viš e o realijama Vaš eg književnog stvaranja
odluč ili smo postaviti Vam sljedeć a pitanja pa Vas molimo da nam š to hitni-
je odgovorite. Cilj nam je dobiti sliku vanjskih materijalnih uvjeta, ambijen-
ta, socio-kulturnih i individualno-psihološ kih stanja u kojima piš ete, bez ob-
zira (ovaj put) na sam unutraš nji karakter vaš eg stvaralačkog postupka.
1. U koje doba dana ili noć i najradije piš ete?
2. U kakvoj prostoriji (kvadratura), na kakvom stolu piš ete, zahtije-
vate li red ili nered prilikom pisanja, smetaju li vas ili ne hrpe knjiga naoko-
lo ili razbacana posteljina?
3. Da li radije piš ete kada ste zadovoljni ili nezadovoljni?
4. U kakvoj vezi je vašerotski ž ivot s pisanjem? Piš ete li neposredno
prije ili poslije erotske situacije; da li vas ona stimulira ili ne?
5. Što jedete ili pijete za vrijeme pisanja?
6. Kakvu vrstu osvjetljenja traž ite kad piš ete?
7. Pišete li rukom ili izravno pisaćim strojem? Tko vam prepisuje ru-
kopise: vi sami, plaćena daktilografkinja ili netko iz kuć e (supruga, kć erka,
sin, bliski prijatelj, prijateljica)?
8. Koliko plaćate daktilografkinju? Smatrate li se obaveznim kom-
penzirati (i kako) uslugu prepisivanja onoj osobi koja vam to besplatno vrš i?
9. Obič avate li čitati ono š to ste napisali svojim ukuć anima ili prijate-
ljima i nakon koliko vremena od trenutka završ etka teksta.
10. Nagrađujete li sami sebe za uspješ no pisanje i kako: izlaskom u
restoran, kuć nim domjenkom ili več erom za prijatelje, ili to proslavljate sa-
mi za sebe?

272
 Изру
копис
а

11. Koliko dnevno napiš ete redaka proze (ako to radite redovito), od-
nosno koliko vremena vam treba za dovrš enje prve verzije pjesme? Koliko
dnevno napišete esejistič
ke proze ili kritike?
Uredniš tvo

Ova anketa zagrebač kog č asopisa „Republika“, na koju su do sada

odgovorili Kermauner i Slavič ek, na svoj nač in je interesantna pa odgovore
na pitanja belež im u dnevnik, bez ž elje da ih š aljem redakciji.
1. U svako doba dana kada sam pod „inspirativnom presijom“, pre
svega sâm, izolovan od glasova, buke, mož da zato (zbog loš ih stambenih
uslova) najradije noć u.
2. Nemam svoju radnu prostoriju (jednosoban stan, 35 m2 a nas je
troje). Kada sam sâm u stanu uglavnom u sobi, sedeć i na patosu, piš uć i
oslonjen na otoman kao š to to i u ovom trenutku č inim. Zbog bolesne kičme
često piš em (a jošč ešće čitam) i u ležeć em polož aju. Ipak, moj najč ć
eš i rad-
ni ambijent je predsoblje i veliki okrugli sto u njemu gde piš em, kucam, le-
pim, režem, sa vatom u uš ima, prenapet i preosetljiv na sve zvukove koji
atakuju na moju koncentraciju a pre svega na televiziju koja je u ovim ne-
moguć im radnim uslovima bila i ostala moj krvni neprijatelj.
Hrpe razbacanih knjiga me najč ešće inspiriš u pa iako ih pre poč etka
rada nema mnogo na stolu, po krevetu, nastojim da ih nagomilam, nabacam,
da su mi pri ruci, ponajčeš ć e samo da ih gledam u nadi da ć e ogromna ener-
gija koju zrače da se prelije i u mene, u moj duh. Razbacana posteljina me
nervira, destimuliš e pa nastojim da se š to pre nađe na svom mestu.
3. Oba emocionalna stanja mogu za mene biti inspirativna. U stanju
smirenosti i zadovoljstva ide se na duže staze, vidici su jasniji, zahvati š iri,
imaginacija neoptereć ena. Stanje nezadovoljstva proizvodi grč , krać e ali
mož da dublje prodore u jezik, u knjiž evnu materiju. Jač a nezadovoljstva bli-
ska depresivnim stanjima u potpunosti me parališ u i onesposobljavaju za bi-
lo kakav rad.
4. O tome bašnisam mnogo razmiš ljao. Ipak, neš to je sigurno, posle
seksualnog akta, bar izvesno vreme, nisam sposoban za dublju koncentraciju
i ozbiljniji rad na literaturi. Predseksualna (mislim na akt) stanja s akumuli-
ranom energijom verovatno su stvaralački pogodnija, međutim, ako se sek-
sualne energije previš e nakupilo, nikakvo pisanje ne može mi zameniti pra-
vo, dobro tucanje. Tu sam nepomirljiv, nepodmitljiv i nezaustavljiv.
5. Najčeš će u toku stvaralač kog procesa ne jedem i ne pijem. Svako
jedenje i pijenje je napuš tanje koncentracije i posredno bekstvo od pisanja.
6. U mojim teš kim radnim uslovima, normalno osvetljenje, sijalica
od 100 W, ili dnevno svetlo.

273
Kњиже
внипре
гле
д4

7. Nikad ništa ne pišem odmah u pisać u maš inu. To je č ini mi se je-

dino pravilo koga sam se do sada u literaturi držao. Zapravo, to i nije pravi-
lo, prosto ne bih umeo da napiš em ni jedan jedini stih, ni jednu reč enicu gle-
dajući u dirke maš ine. Najč ešće pišem hemijskom olovkom, ili flomaste-
rom, a ponekad i grafitnom olovkom. Zanimljivo je da se ti periodi smenju-
ju. U poslednje vreme, poeziju piš em isključivo grafitnom olovkom (č itava
zbirka „Hlebnjikovljevo oko“), jer prosto oseć am da jedino tako mogu da
piš em, i da jedino tako dobro mogu da piš em. Ovaj Dnevnik pisan je (kad je
pisan a ne lepljen), hemijskim olovkama i naliv-perom. Sve prekucavam
sam, š to mi s obzirom na moju bolest prič injava ne male teš koće. Kosa mi
se diž e na glavi kada pomislim na prekucavanje nekih duž ih stvari.
8. ______________________
9. Mislio sam da sam imun na tu boljku, međutim, poslednje pesme
(ali samo pesme), čitao sam svojoj ženi i njeno pozitivno miš ljenje bilo mi
je više nego podsticajno.
10. Samo u mislima i to najč ešće u šali.
11. Iako će me ova literatura izgleda pamtiti kao kompjuterskog pe-
snika, signalistu, konstruktivistu, itd, u mom sluč aju kad je u pitanju poezi-
ja, pa i druge stvari, sve zavisi od inspiracije. Sve je u lomovima, isprekida-
no, traje mesecima, godinama, ponovo se vraća i ponovo tone u zaborav da
kroz deset godina izroni i bude završ eno ili samo spremljeno za š tampu.
Sem ovog Dnevnika niš ta nije rađeno kontinuirano, s planom, stalno. U tom
diskontinuiranom vremenskom haosu č ini mi se da dnevno maksimalno mo-
gu napisati tri kartice esejističke proze ili kritike. Dnevnič ka belež enja gde
su veoma česta ubacivanja gotovih tekstova, seckanje i kolažiranje, obimni-
ja su.

*
Nagradu „Milan Bogdanović“, koja se dodeljuje najboljoj novinskoj
književnoj kritici domać e knjige, dobio je Aleksandar Ilićza prikaz (u „Poli-
tici“) „Tren 2“ Antonija Isaković a.

*
Počelo prijavljivanje ž
ena za dobrovoljnu vojnu obuku u JNA. U Be-
ogradu se većprijavilo pedesetak ž
ena budućih vojnika i rezervnih stareš
ina,
najviš
e na Novom Beogradu (26).

*
„Utiče li poveć eva aktivnost na č
ana sunč ovekovu psihu?

274
 Изру
копис
а

Ima dosta dokaza za to. Kako piš eč asopis Nauka i ž iznj u istoriji su
zaista postojale epohe karakteristične po seriji velikih otkrića – ciklič no sva-
kih jedanaest godina, š to se poklapalo s periodima povećane sunč eve aktiv-
nosti. Albert Ajnš tajn, recimo, najveć a otkrića je učinio upravo 1905, 1916,
1927 i 1938. godine. I biografije poznatih kompozitora 18. i 19. veka potvr-
đuju tu zanimljivu zakonomernost: u godinama najveć e sunč eve aktivnosti
Berlioz, Mendelson, Paganini, Rosini, komponovali su svoja najč uvenija de-
la.''

*
-18
10 = 1 atosekunda. Za kvadrilioniti deo sekunde svetlost pređe š iri-
nu tri vodonikova atoma.
10-14 = 0,01 pikosekunda. Svetlost pređe neš to viš e od prečnika jedne
ćelije sperme, najmanje čovekove ćelije.
100 = 1 sekunda. Čoveč ije srce otkuca jednom. Zemlja pređe 29,8 km
na putu oko Sunca. Svetlost pređe duž inu 7,5 puta već u od obima Zemlje.
104 = 10.000 sekundi = 2,78 sati. Dobro hranjena bakterija podelić e
se u 100 bakterija. Svetlost sa Zemlje preći će tri milijarde kilometara i pre-
seć i Uranovu orbitu.
107 = 10.000.000 sekundi = 115,74 dana. Ljudski zametak prelazi
40% svog razvoja. Svetlost sa Zemlje otiš la je dalje i od najdalje planete.
109 = 1.000.000.000 sekundi = 31,69 godina. Jedna ljudska generaci-
ja je iščezla. Svetlost stiže do Kanopusa, udaljenog 299,8 biliona kilometa-
ra.
1012 = 1.000.000.000.000 sekundi = 31.690 godina. Bilion sekundi je
mnogo duž e od istorije civilizacije. Pismo je otkriveno pre 0,17 biliona se-
kundi; prvi gradovi podignuti su pre samo 0,33 biliona sekundi. Svetlost sa
Zemlje dostiž e središte galaksije Mlečni put.
1013 = 10 biliona sekundi = 316.900 godina. Pre deset biliona sekun-
di najnapredniji homoid bio je Homo erektus. Za to vreme svetlost je preš la
rastojanje koje je, grubo uzev, jednako obimu galaksije Mleč ni put.

*
Svetluca u tami. Pupoljak. Leptirica. Čujem drugo vreme. U steni za-
točeno. Ćutljive ljubavnike. Vetrokaz ti u oku. Senka anđela. Pred vratima.
Venč ao si se. Sa zvezdama. Slomio kič mu. Zmiji. Pesma je to. Sada. U pocr-
nelom zrnu. Grozda.

275
Kњиже
внипре
гле
д4

Četvrtak, 24. februar 1983.

Pismo Žilijenu Blenu sa tri rada (gestualna i objekt poezija) pod na-
slovom THINK ABOUT SIGNALISM.
Dragi Žilijen,
dobio sam „Doc(k)s“ no. 50 (Espagne) koji je zaista izvanredan kao i ostali
brojevi tvog č asopisa. Mislim da je „Doc(k)s“ najbolji č asopis za eksperi-
mentalnu poeziju koji izlazi i ne verujem da ć e u dogledno vreme njegov
kvalitet biti dostignut. Kao što znašja sam o „Doc(k)s-u“ pisao pre nekoliko
godina u jednom naš em listu i poslao sam ti taj napis, pisao bih opet pa te
molim da mi poš alješbrojeve 27, 35 (USA) i 41 (Chine) koje nemam kako
bih imao potpuniji uvid.
Veoma sam zainteresovan i za Editions Nepe Collection „Unfinitu-
de“, molim da mi poš alješknjige iz te edicije. Želeo bih da u toj ediciji obja-
vim i jednu svoju knjigu pa mi javi koji su uslovi za objavljivanje i š ta bi te
interesovalo.
Šaljem ti i ove svoje radove s nadom da ć eših zajedno sa „Supom“
koju sam ti ranije poslao objaviti u izuzetnom „Doc(k)s-u“. Pripremam i ne-
ke druge radove specijalno za tvoj č asopis i želim da mnogo viš e i bolje sa-
rađujemo.
Primi najtoplije pozdrave,
Miroljub

*
Sreo Slavka Timotijević a, čudi se š
to ne dođem do njega u galeriju,
nije zaboravio planove za izlož bu „Artists’ Book“, traži da se dogovorimo
oko toga.
Sada u ovom vremenskom š kripcu oko knjige pesama (koju sam po-
novo ispustio iz ruku) i sa nekim drugim literarnim planovima, ova mi izlo-
žba bašne bi trebala.

*
Jošnije stigao obećani honorar (polovina) od BIGZ-a, podsetiti se-
kretaricu Nađu u ponedeljak, posle provere ž
iro računa.

*
„Dakle, kako? Ja jesam. Ali sebe jošnemam. Prema tome, mi još
nigde ne znamo šta smo, suviš
e nečega nedostaje.“

276
 Изру
копис
а

„Dakle, ja jesam uz sebe. Pa, ipak, pa to jesam sebe nemam. Mi ga

samo ž
ivotarimo.“

„U svakom slučaju, ne vidimo ono š to ž

ivimo. Ono š to treba da se
vidi mora se pred nama obrtati. Tek time ga možemo zadržati pred sobom, i
u njemu ne ostajemo neposredno.“
(Ernst Bloh)

Petak 25. februar 1983.

U „Politici“ pod naslovom:
MICIĆI NJEGOV ZENITIZAM
„Odavno jedna izložba nije izazvala toliko interesovanje, kao izlož ba
o zenitizmu i avangardi dvadesetih godina, u Narodnom muzeju u Beogra-
du. Svi pravci, svi pokreti u naš oj umetnosti (sprega knjiž evnost i likovna
umetnost) ostali su u senci zenitizma i njegovog tvorca Ljubomira Micić a.
[…]
U svom ogledu o Micić u Radomir Konstantinovićje pre neš to viš e
od jedne decenije napisao:
’Njegova ideologija o takozvanoj balkanizaciji Evrope je najfanta-
stičnija ideološka konstrukcija novije srpske kulture, a Barbarogenije koji je
njen simbolič ki izraz, van svake sumnje je neuporediv: on je genije umetni-
ka i pesnika kao varvarina zarać enog sa civilizacijom, genije za koga će Mi-
cić, na samim njegovim počecima, objaviti kako je on pojam za Maksimalan
Duh, nekakvo simboličko olič enje Micić evog svud prisutnog maksimali-
zma, ali u kome, van svake sumnje, ima i ekspresionizma Šturma i futuri-
stičkog nihilizma i, pre svega, dadaistič kog atentatorskog anarhizma, koji ć e
doć i do najpotpunijeg izraza kod Branka Poljanskog (Micićevog brata –
prim. R. P.) ali koji je ugrađen u samu osnovu ove ideologije o balkanizaciji
Evrope. […]’
Konstantinović , potom, kaž e: ’Zenitizam Micić ev je hajduč ko-komit-
ski varvarizam, onaj balkanski nihilizam o kome je govorio Branko V. Po-
ljanski, tvrdeći da su on i njegov brat prvi i jedini balkanski nihilisti. […]’
Karađorđe u crvenom ćuraku, to je ovaj zenitistič ki ajduk koji svoj
ritam pokuš ava da uskladi sa ritmovima Oktobra, Majakovskog, prolet-kulta
Lunačarskog, hajduk sa č ijim se kostima spekuliš e ali čija se ratna pobeda
pretvara u njegov mirnodopski poraz. Taj poraz, međutim, nije samo u zna-
ku likovanja ’blatom okićene burž oazije’, kojoj je ovaj zenitistič ki komita
objavljivao propast, tvrdeć i da je zenitizam jedini levi front u srpskoj kultu-
ri, većje taj poraz i u znaku drž ave SHS (i to u prvom redu, i naglaš enije) u

277
Kњиже
внипре
гле
д4

kojoj se ’kao vatra i ulje ... meš aju pobeda i poraz’, i u kojoj se pobednici
(Srbi) i poraženi (svi ostali, a za njega pre svega Hrvati) javljaju u znaku ’la-
ž ne ljubavi’ iza koje gori duboka mrž nja, kako je on to govorio u svom krat-
kom prikazu istorije zenitizma: ‘1918. Srbija se propinje iz muč nog rata kao
troglava država: SHS. Na jednoj strani omamljeni pobednici, na drugoj pre-
stravljeni pobeđeni. Obe strane su u znaku laž ne ljubavi i pritajene mržnje’
i, zatim: ‘1919. u životu, sem š ibera i ratnih bogataš a, na svač ijem licu po-
ratni grčevi. Sve š to mrzi Srbe i Srbiju postaje ’boljš evik’. Kao vatra i ulje,
meš aju se pobeda i poraz – u jednoj državi. To se zvalo jugoslovenstvo...’.“
(priredio R. Popović )

*
Bio kod Svete Lukića, konač an dogovor da se ide u Nišu petak 4.
marta. Sveta prihvatio „Poetiku signalizma“ (stranci o signalizmu) i većjoj
traži izdavača.

*
Sreo Miloslava Šutić a, kaže da „Reč nik termina“ ove godine sigurno
ide u „Nolitu“ sa definicijom signalizma koju potpisuje profesor Zoran Kon-
stantinović, a koja je ovih dana dopunjena i osvežena novim podacima.

*
Podigao fotografije u boji koje sam dao da se urade pre par dana.
Film je stajao u aparatu cele dve godine, od januara 1981, š to se i odrazilo
na fotografijama. Ipak, nisu tako loš
e. Pored porodičnih dobio sam joši fo-
tose osam gestualnih pesma koje sam s Viktorom izveo u stanu januara
1981. Najuspelije su kada Viktor u ruci drži (pokazuje) knjiž icu „The Art of
Performance“ a u pozadini, u ogledalu, vidi se odraz njegovog lika, ili kada
u levoj ruci drž
i konzervu sa „Air de Paris“ (Paris Air), a desnom stiš će svoj
nos.

*
„Jer nema čoveka u č oveku, i nema mene u meni. Ali biće jedan čin
bez bića, dejstvo bez uzroka, događaj koji je moja supstancija. Zbivanje koje
nema lika ni trajanja napada svaki lik i svako trajanje.“
(Valeri)

278
 Изру
копис
а

Subota, 26. februar 1983.

Lep sunč an dan iskoristio sam da sa porodicom realizujem neš to ra-
nije zamišljenu konceptualnu akciju „Osvajanja spomenika“ u Beogradu.
Prvo smo se Viktor i ja snimali pored spomenika Dositeju Obradović u u
parku na Studentskom trgu, u viš e poza. Onda je usledio veliki Karađorđev
spomenik kod Narodne biblioteke, pa Lamartinov spomenik u Karađorđe-
vom parku. Akcija je trebalo posle ruč ka u „Zagrebu“ da se nastavi snima-
njem spomenika zahvalnosti Francuskoj, Đure Jakš ića, Branka Radič evića,
Alekse Šantić a i Radoja Domanović a na Kalemegdanu. Dinku (koja je bila
glavni snimatelj), međutim, zaboleo je zub, odavno predviđen za vađenje, pa
smo morali hitno da je odvedemo na VMA (stomatološ ka) da ga likvidira-
mo. Nastavak akcije je tako odlož en na neodređeno vreme.

*
U „Nedeljnoj borbi“ Markuši Kusovac polemišu sa Cvetić
aninom,
odgovaraju na njegov napad na Micićev zenitizam.

*
„Trajnost čovekovog ž ivota? – Jedan trenut. Suština njegova života? – Pro-
mena. Njegovi oseć aji? – Nejasni. Ceo njegov sklop? – Trulež . Njegova du-
ša? – Vihor. Njegova sudbina? – Nesaznajna.“
(Marko Aurelije)

*
„Kurje oko, oblik ž ulja na koži nož nih prstiju ili tabanima; uzroci:
trajni pritisak ili trenje tijesne i nepodesne obuć e.
Kurje oko je okruglog oblika, tvrdo i na pritisak bolno. U dubinu
prodire produž etak orož enog površ nog sloja kože. Mož e se upaliti a poneka
i ognojiti te se svakako mora struč no liječiti.
Liječenje se sastoji od odstranjivanja rož natih naslaga i uređivanja
obuć e. Rožnate mase razaraju se nekim kiselinama i mastima ili otopinama
(salicilna, mliječna, octena i dr.). Odabrani lijek vrlo oprezno staviti na kurje
oko, nekoliko dana zaredom; okolinu zaš tititi nekom maš ću ili kremom da
ne bi kiselina oš tetila i tu kožu. Poslije primijenite vruć u kupku i tupo (bez
krvi) odstranjivanje nabrekle rožnate naslage.
Prema potrebi liječ enje ponovite nekoliko puta.“

279
Kњиже
внипре
гле
д4

Ponedeljak, 28. februar 1983.

Pre podne odem do Brajkovića koji mi da kopiju prikaza „Čorbe“ š to
ju je proč itao na II programu radija. Evo nekoliko odlomaka iz tog prikaza
pod naslovom „U potrazi za porukom“:
„Miroljub Todorovićspada u one pesnike koji se ne zadovoljavaju
standardizacijom govora pesnič kog većneprekidno tragaju za novim, svež i-
jim i neobič nijim izraž ajnim oblicima, sredstvima i moguć nostima č ak i iz-
van samog jezika. Većposle Zvezdalije, u kojoj je posezao za vanzemalj-
skim i zaumnim svetovima, preko niza pesnič kih (najčešć e uspelih) eksperi-
menata do signalizma i poezije ostvarene u meta i š atro jeziku, ovaj pesnik
je neprekidno tragao za onom spasonosnom svež inom koja je istovremeno i
najpreč i put razumevanju i usvajanju poruka koje emituje subjekt pesnič ki.
Nastojeći da kod č itaoca i gledaoca, pored š oka, izazove i neka du-
blja, zamaš nija i smisaonija oseć anja, da ga i samog uputi na traganja i stva-
ranja pesme a ne samog utiska o njoj, vizuelna i druga istraživanja Mirolju-
ba Todorović a samo su jedan, ni u kom sluč aju ne i nevažan segment njego-
vog nekonvencionalnog delovanja u poeziji danas. […]
Miroljub Todorovićje, dakle, bio pesnik određenog protesta na sku-
čenost jezika ali on je bio i ostao i tragalac za novim izraž ajnim mogućnosti-
ma unutar samog jezika. Ta njegova traganja su se skoro uvek odvijala sin-
hrono i sa traganjima na drugom planu, gde je u pitanju bilo svođenje pesme
na znak, a govora na gest. Ova dva vida delovanja kod Todorović a se nisu
isključivala, većnaprotiv, dopunjavala su se, i samo posmatrajući njihovo
paralelno prisustvo moguć e je objasniti avanturu ovog pesnika. […]
Predajući se jezičkoj kombinatorici kao opsesivnoj temi ovaj pesnik
je pokazao istanč an smisao i prepoznatljivu samosvojnost. Ima u njegovim
stihovima jezič kih kalambura, ima crnohumornih situacija, ali svuda je pre-
poznatljivo autentič no traganje i ž elja da se jezik kao sredstvo osveži, da se
spase banalizacije i skarednosti svakodnevne upotrebe, ali da i sam postane
ne sredstvo, ne predmet, većsuš tina. […]“

*
Posle radija i Brajković a svratim do Vite u „Grafos“ da vidim š ta je
sa „Štepom za š umindere“. Izvrdava, neć e da objavi, kao polemike su, nema
biblioteku za to, traži knjigu pesama da mu dam č ak za 1985! Iznerviram se
i uzmem „Štep“. Dogovorimo se nekako za knjigu pesama za sledeć u godi-
nu.

280
 Изру
копис
а

*
Kod R-a ponovo razgovori oko organizovanja Simpozijuma o signa-
lizmu u Kulturnom centru Beograda. Trebalo je većda napišem koncept ce-
le ove akcije s predlogom i predrač
unom troš kova SIZ-u, ali ja nikako da
nađem vremena za to.

*
Sretnem pesnika Čudea na Terazijama, odvedem ga u Dobrinjsku i
dam mu „Čorbu“. Kada je trebalo neš to da mu napišem u poklonjenoj knjizi
nisam mogao da mu se setim ni imena ni prezimena. Tome je, svakako, viš e
kriv njegov upečatljiv nadimak, koji mu je sasvim zasenio pravo ime, nego
moja zaboravnost.

*
Katalog iz Grč ke od Sofije Martinu sa izlož be ENVIRONMENT
MEDITERRANEAN koju je ona organizovala na Barcelonskom univerzite-
tu (Španija) od 15–17 jula proš
le godine. Uč estvovao sam sa viš e autora od
kojih su poznatiji iz kruga mejl-arta i avangarde: Perfeti, Đini, Kavelini i
Baroni.

*
Uoči Dana sovjetske armije eksplozije bombi u Kabulu.

*
U Italiji dož
ivotna robija (najteža kazna u Italiji) za „crvene brigadi-
ste“, od kojih su neki učestvovali u otmici i ubistvu Alda Mora.

*
„Pesnik Desimir Blagojević, zapravo nije pripao ni jednoj prelomnoj
generaciji u srpskoj poeziji, niti se kasnije priključio ijednom znamenitom
pokretu u njoj“, to je po reč
ima Steve Raičković a bila „fatumski nepovoljna
okolnost“ po ovog pesnika.

*
„Ja razlikujem hrabrost pred ljudima, hrabrost pred stvarima i hra-
brost pred hartijom.“
„Ne postoji ni ’duh’, ni razum, ni miš ljenje, ni svest, ni duš
a, ni vo-
lja, ni istina: sve su to neupotrebljive fikcije.“
(Niče)

281
Kњиже
внипре
гле
д4

Utorak, 1. mart 1983.

Bio do „enciklopedista“ u „Prosveti“ i odneo im obrađene pojmove,
ono š to sam obećao i š to sam smatrao da mogu uraditi:
KONCEPTUALNA UMETNOST čini jedan od osnovnih tokova
neoavangarde u likovnoj umetnosti krajem š ezdesetih godina; njeni su po-
kretač i i nosioci američ ki umetnici Džozef Kosut (Joseph Kosuth), Sol Levit
(Sol LeWitt), On Kavara (On Kawara), Ian Bern (Ian Burn), Mel Ramsden
(Mel Ramsden), Karl Andre (Carl Andre), kao i engleski umetnici okupljeni
oko č asopisa „Art – Language“. U konceptualnoj umetnosti ideja ili zamisao
su bitni elementi dela. Umetnik utvrđuje projekte i donosi odluke, dok samo
izvođenje postaje rutinski, mehanič ki posao. Bitnost konceptualne umetno-
sti, međutim, ne sastoji se viš e u predstavljanju ili formiranju objekta već
naprotiv, u napuš tanju objekta i u oslobađanju dela od prisustva materijalne
forme. Prema Džozefu Kosutu, glavnom teoretič aru i utemeljivaču koncep-
tualne umetnosti, umetnost je lingvistič ki sistem a umetnič ka dela su stavovi
prezentovani u kontekstu umetnosti kao njeno tumač enje; svako pravo novo
umetnič ko delo proš iruje postojeć i pojam umetnosti; stoga se umetnost po-
smatra kao samoproš irujući, tautološ ki sistem: „umetnost je definicija umet-
nosti“. Konceptualna umetnost mnogo duguje dadaizmu, Marselu Diš anu,
kao i Kazimiru Maljeviču i njegovoj „bespredmetnoj“ umetnosti. U naš oj
zemlji stavove konceptualne umetnosti prihvataju u Sloveniji grupa „Oho“,
u Zagrebu: Braco Dimitrijevići Goran Trbuljak, u Beogradu: Marina Abra-
mović, Raš a Todosijevići dr.

SPACIJALIZAM, knjiž evni pravac nastao u Francuskoj poč etkom

šezdesetih godina oko č asopisa „Les Lettres“, na č elu sa pesnikom Pjerom
Garnijeom (Pierre Garnier, 1928). Osnovni naglasak u spacijalnoj pesmi je
na prostoru i rasporedu elemenata (reč i i znakova) u tom prostoru. Poezija,
prema teoretič arima ovog pravca, nije ontološ ka, ona je čisti semantizam.
Važ nija teoretska dela: Pierre Garnier Spatialisme et poesie concrète (1968),
Martial Lengellé Connaissez-vous le spatialisme? (1979).

VIZUELNA POEZIJA, umetnič ki i književni pravac nastao poč et-

kom š ezdesetih godina u Italiji i paralelno u više evropskih zemalja, radika-
lizacijom teoretskih stavova i stvaralač kih tehnika pre svega konkretne poe-
zije nadovezujući se istovremeno na iskustva dadaizma i nadrealizma. Pre-
ma italijanskim teoretič arima Mikeleu Perfetiju (Michele Perfetti, 1931) i
Euđeniju Mičiniju (Eugenio Miccini, 1925) vizuelna poezija se odbacujuć i
privilegovan status pridavan verbalnoj upotrebi reč i i samoj reč
i, postavlja
van knjiž evnosti; ona je dopunjuje; ne koristi se direktno njenim modelima i

282
 Изру
копис
а

čak postavlja sebe kao alternativu. Važ

nije antologije vizuelne poezije: Kla-
us Peter Dencker Text-Bilder Visuelle Poesie International (1972), G. J. De
Rook Historische Anthologie Visuelle Poesie (1976).

POLJANSKI Branko V (1898 – ?) pseudonim Branka Micić a, pesni-

ka i slikara, jednog od glavnih predstavnika zenitistič kog pokreta (v. zeniti-
zam). U Ljubljani je 1921. pokrenuo Svetokret, list za ekspediciju na severni
pol čovekovog duha (na srpskohrvatskom jeziku, izaš ao je samo jedan broj),
u Zagrebu filmsku reviju Kinofon 1921–22 (12 brojeva) i antidadaistič ki list
Dada-Jok, 1922. Od 1925. godine ž ivi u Parizu baveć i se slikarstvom, gde
je priredio i dve zapažene izložbe u galeriji Turo (1929) i u poznatoj galeriji
Zborovski (1930) kada je š tampao i Manifest panrealizma na francuskom je-
ziku. Umro je u Parizu, u krajnjoj bedi, kao kloš ar pod mostovima Sene,
najverovatnije poč etkom Drugog svetskog rata. Zbirke poezije Panika pod
suncem, Tumbe, Crveni petao; roman 77 samoubica.

FLUKSUS, umetnič ki pokret koji je krajem pedesetih i početkom š e-

zdesetih godina inicirala grupa američkih i evropskih likovnih umetnika, pe-
snika, teatrologa i kompozitora. U pokretu je posebno izražena tež nja ka sin-
tezi raznorodnih umetnič kih disciplina, brisanju granica između umetnosti
kroz raznovrsne akcije i improvizovana intermedijalna događanja. U fluksu-
su deluju: Dik Higins (Dick Higgins), Dž ordžMekjunas (George Maciu-
nas), Jozef Bojs (Joseph Beuys), Ken Fridmen (Ken Friedmann), Ben Votje
(Ben Vautier), Volf Fostel (Wolf Vostel), Erik Andersen (Eric Andersen),
Robert Filiu (Robert Filliou) i dr.

Ranije date odrednice mejl-arta, letrizma i konkretne poezije nisam

fotokopirao, niti imam duplikat, tako da ih ne mogu ovde navesti.
Možda ć e ovo biti početak moga rada na odavno zamiš ljenim reč
nici-
ma avangarde š ezdesetih i sedamdesetih godina, signalizma i jugoslovenske
avangarde.

*
U Varš avi opet nemiri. Uhapš
eno pet lica. Demonstracije su započ
ele
posle obreda u crkvi.

*
Agencije su ovih dana javile da je umro Tenesi Vilijams.

283
Kњиже
внипре
гле
д4

*
Opasno besnilo š iri se Evropom. Prenose ga lisice, zeč
evi, ovce,
jazavci, srne, pa č
ak i jedna vrsta š
išmiša.

*
„Grupa američ kih astronoma je otkrila ogroman međugalaktič ki
oblak gasova nekoliko puta već i od Mleč nog puta, u kojem možda lež i reš e-
nje zagonetke o evoluciji svemira. Oblak je udaljen od Zemlje oko 30 milio-
na svetlosnih godina a otkriven je pomoću radio-teleskopa kod Aresiba u
Portoriku.
Po miš ljenju američkih astronoma, činjenica da se oblak do sada nije
raspao, uprkos njegovoj rotaciji oko vlastite ose, ukazuje na prisustvo neke
vrste ’nevidljive mase’ koja svojom gravitacijom ne dozvoljava molekulima
gasa da se rasprš e po svemiru. Ukoliko bi postojanje ove ’nevidljive mase’
bilo potvrđeno daljim posmatranjima, morale bi verovatno da budu revidira-
ne procene o ukupnoj masi svemira koji je, kako mnogi naučnici pretposta-
vljaju, nastao u takozvanoj velikoj eksploziji pre petnaestak milijardi godina
i od tada se š iri.
Ajnš tajn i holandski astronom De Siter su još1917. godine teorijski
dokazali da postoji mogućnost da svemir prestane da se š iri i da počne da se
skuplja. Do istog teorijskog zaključka doš ao je 1922. godine i ruski nauč nik
Fridman. […]
Dve stvari su u ovom otkriću najzanimljivije, smatraju neki nauč nici,
prvo, kako je utvrđeno da međugalaktič ki oblak rotira; drugo, koja je to ’ne-
vidljiva masa’ koja ne dozvoljava rasprš ivanje oblaka. Da li je to ugasla
zvezda, crna rupa ili negativna energija koja do sad nije praktič no otkrivena,
ali je teorijski njeno postojanje moguć e.
Otkrić e međugalaktičkog oblaka, ali i indikacije da se u Velikom
Magelanovom oblaku nalazi crna rupa približavaju gustinu svemiru kritič -
noj tač ki, posle koje, teorijski, poč inje sažimanje svemira. […]''
(„Politika“)

*
Čovek koji najduž e živi na svetu čekajuć
i da mu skinu glavu jeste Ja-
panac Sadamič i Hirasava. Njemu je pre 35 godina izreč ena smrtna kazna i
jošč eka na njeno izvrš enje. Pre neki dan Hirasava je proslavio devedeset pr-
vi rođendan. Tom prilikom je izjavio da je nevin i da ć e ako poživi sto godi-
na isto tvrditi. Hirasava je osuđen na osnovu optuž be da je otrovao dvanaest
službenika banke i ukrao 160.000 jena.

284
 Изру
копис
а

*
Uveč e s Viktorom, koji je s pravom gunđao kaš ljući, po slaboj kiš i,
odemo do Kolarca na otvaranje izložbe Žike Lukić a, brata Svete Lukić a. Pu-
no poznatih ljudi, Svetinih prijatelja. Slike autodidakta tradicionalistič ki in-
tonirane.

*
„Mada je dete, hromozomski poluzbir svojih roditelja [...] ono nije
prosta polovina oca ili majke. Ali ma kakav bio njegov izgled, ono ipak no-
si, neminovno, u svojim ć elijama, 23 hromozoma oca i 23 hromozoma maj-
ke. To je dakle poluž ivot koji kroz dete produžuje svaki roditelj. U svakom
detetu stvarno produž ujemo ž ivot, i to nije nikakva metafora ili uobraž enje.
Na najstvarniji i najizvesniji nač in mi ga u njemu produžujemo, poš to u sva-
koj njegovoj ćeliji 23 naš a hromozoma nastavljaju da žive, da se dele i da
delaju. Dok dete ž ivi, u sebi će nas održ avati i čuvati našu prisutnost. Do za-
vrš etka njegovog života, polovina naš e ličnosti postojaće, vezana s polovi-
nom druge lič nosti, s kojom smo pristali da se spojimo da produž imo život.“
(Žan Rostan)

Četvrtak, 3. mart 1983.

Iz Muzeja savremene umetnosti pozivaju na otvaranje izložbe u gale-
riji Petra Dobrovića 7. jula 36/IV, Petar Dobrović
: 1929–1938.

*
„Za stotinu godina dobić e se rezultati o onom š to se naziva veliki ne-
planirani eksperiment o klimatskim promenama, koji je počeo industrijskom
revolucijom. Bio je to rezultat prelaska s lož enja drvetom na upotrebu fosil-
nih goriva kao š to su ugalj, nafta i prirodni gas. U tom procesu ugljenik koji
se formirao tokom desetina miliona godina, oslobođen je za manje od 200
godina, pri č emu je jedan njegov deo povećao koncentraciju ugljendioksida
u atmosferi. Time se pojačao onaj tzv. efekat staklene baš te: atmosferski
ugljendioksid propuš ta Sunč evu toplotu do Zemlje, ali ispoljava tendenciju
da osujeti njen povratak u vasionu. […]
Postoji moguć nost da prosečne globalne temperature budu za 2–3
stepena Celzijusa viš e nego š to su danas. […]
Skok temperature bić e već i na višim geografskim š irinama, nego u
tropskim predelima. U Kanadi i severnim oblastima Sovjetskog saveza pro-
duž iće se vreme sazrevanja vegatacije, a leti neć e biti leda na Arktiku. Dok

285
Kњиже
внипре
гле
д4

se očekuje da će na Ekvatoru temperatura porasti samo za dva stepena Cel-

zijusa, moglo bi se dogoditi da na 65. stepenu severne š irine ona poraste za
šest stepeni.“
Ovo bi prema američkom nauč niku Rodž eru Revelu „prouzrokovalo
topljenje ledenih grebena u zapadnom Antarktiku, u toku dugog perioda koji
bi trajao od dvesta do hiljadu godina. Posledica toga bilo bi postepeno podi-
zanje novoa mora, usled č ega bi bila poplavljena sadaš nja naselja u priobal-
nim gradovima, naroč ito u predelima s niskom nadmorskom visinom, kao
što su Holandija, Florida i Luizijana u SAD, a i primorske oblasti u gusto
naseljenim azijskim zemljama kao š to su Bangladeš , Indija, Pakistan, Filipi-
ni i Tajland. […]“
(„Politika“)

*
Poštanske vlasti u nekoliko zapadnonemač kih gradova pokrenule su
telefonsku službu za pozivanje pisaca i pesnika, i to u Diseldorfu, Hambur-
gu, Kilu, Koblencu, Libeku, Hanoveru, Triru, Majncu, Majnhajmu, Minste-
ru, Nirnbergu i Štutgartu.
Obič an osmominutni razgovor staje 23 feniga i ako čovek okrene
pravi broj mož eč uti svoje omiljene pisce, kako ž
ive tako i mrtve.
Ovakav servis se prvo pojavio u Kilu, gde je grupa građana pod ime-
nom Literarna radionica počela da lansira poeziju preko telefona. Jedan član
te radionice, Majk Augustin, doneo je ideju o servisu iz Londona, gde je sli-
čan servis većpostojao.

*
Jaroslav šalje prikaz „Čorbe“ u novosadskom „Dnevniku“ od 24. fe-
bruara. Prikazivačnapada moje kritičare, koji se upinju samo da me prikaž u
kao isključ ivog avangardistu i signalistu i kaže da sam ja i tradicionalan pe-
snik, da moja poezija „ne raskida sa mitom, već, naprotiv, učvrš ćuje veze s
mitom; ona ne uniš tava jezik, no upravo produbljuje biće jezika.“ Na kraju
prikazivačć e reći i ovo: „Ne mogu se složiti sa onima koji tvrde da M. To-
dorovićdemistifikuje, da razara bić e jezika, da raskida sa tradicijom; ova
poezija je najmanje negacija tradicije, ona je samosvojan metod nadgradnje
pesnič kih tradicija – pre svega izraz humanizma umetničkog angaž mana u
ime unutarnje slobode i istine.“

*
U poslednjim „Knjiž evnim novinama“ esej Julijana Kornhauzera
„Igra ili o paradoksima poljske knjiž
evnosti“; zastanem negde kod rečenice:

286
 Изру
копис
а

„Zaš to ne obnoviti i temeljno ne opisati eksperimentalno-groteskno stvarala-

štvo Stefana Temersona, pravog prethodnika današ nje ’revolucije’ u prozi?“
Ovo mi se ime uč ini poznatim; i posle malog napora setim se odakle ga
znam. Pronađem katalog sa velike izložbe vizuelne poezije u Kunstmuseu-
mu u Hanoveru s naslovom VOM AUSSEHEN DER WÖRTER (visuelle
poesie notationen), u njemu tik uz mene na dve strane radovi Stefana Te-
mersona rođenog 1910. u Plock-u, Poljska, studirao prirodne nauke i arhi-
tekturu, eksperimentalni film i fotografiju u Varš avi. 1938, odlazi u Pariz, a
potom u London gde je osnovao izdavač ku kuću u kojoj je objavio Kurta
Švitersa i Raula Hausmana. Živi u Londonu.
Prvi Temersonov rad u katalogu naslovljen je „Kurt Schwitters on a
time-chart, 1967“; na njemu slika mladog autora s naočarima i poljskom
vojničkom kapom uz Švitersovu sliku namrgođenog lika s dubokim borama
na licu. Tekst na tom radu poč inje rečima: „I met him in 1943, in London, at
the Pen Club […]“. Drugi Temersonovi radovi u katalogu su iz (knjiga ili
već ih ciklusa) „Semantic Divertissements“ 1946/62 i „St Francis & the
Wolf of Gubbio, or brother Francis’ lamb chops“, 1956–60.

*
Javljao se telefonom Vus Kosmikus iz Titograda povodom teksta ko-
ji treba da mu piš em za izlož
bu, poslaće fotokopije svojih signalistič
kih vi-
zuelnih pesama.

*
Izgleda da sam navukao grip, kaš
ljanje, mala drhtavica i neš
to slič
no
nesvestici. Prosto ne znam kako ću ovako rovit sutra rano ujutru za Niš ,
Sveta je većkupio karte za obojicu.

*
Stigla polovina honorara iz BIGZ-a za „Chinese Erotism“, s odbit-
kom poreza 36.000 nd.

*
„Sanjam kako mi jedan izdavačdaje pet hiljada franaka za nekoliko
stranica – daje mi nezalepljen koverat u kome se vide novčanice. – Nalazim
ogromnu svotu, nelagodno mi je. Misleć i o tome, budim se upola, ponovo
gledam u koverat i pada mi na um da te novčanice nemaju plavu boju nov-
čanica od hiljadu, nego tamno-plavu boju novč anica od deset franaka.“
(Valeri)

287
Kњиже
внипре
гле
д4

Petak, 4. mart 1983.

I pored gripa (ili jač eg nazeba), i nedovoljne ispavanosti, putovanje
je zahvaljujući elokventnom i veoma prič ljivom Sveti bilo lepo i zanimljivo.
Prič alo se od sadaš njih prilika u knjiž evnoj čarš iji, preko domać ih ljudskih,
porodič nih neprilika, sve do Ljotića i Državne straž e, o čemu gotovo niš ta
nisam znao, a Sveta je sve to kao deč ak doživeo i prež iveo.
U Niš u nas doč eka sunce ali i veoma hladan vetar. U „Gradini“ do-
govori oko Svetine knjige koja ove godine treba da se pojavi. Jevta nam da-
je svoje tri zbirke koje je objavio u bibliofilskom izdanju 1981. godine, sa
tehnič kim urednikom „Gradine“ Draganom Momč ilovićem u sito š tampi:
„Pejsaži kao stanje duha“, „Poniš tavanje praznine“ i „Listanje Pikasovih cr-
teža“. Knjige su objavljene u sto primeraka, lepo izgledaju, dobio sam pri-
merke pod rednim brojem 25. Najbolje su pesme iz prve knjige „Pejsaž i kao
stanje duha“, ispisane deč jom rukom u raznim bojama, mali zapisi, krokiji o
prirodi i iz prirode pokatkad deluju kao haiku. Pesme iz druge dve zbirke na
temu Pikasovih i Todorovih (T. Stevanović a) crtež a pomalo su usiljeni, u
prvi plan izbija njihova primenjenost.
Od Saš e Hadž itančić a dobijam „Gradinu“ br. 1–2 s temom „Knjiž ev-
ni trenutak Niš a“. Preko pedeset niš kih pisaca ispisuje tu svoje pesme, pro-
zu, drame, radio-drame, putopise, humor. Kad se malo strože pogleda (i pro-
čita) sav taj materijal, zaključ ak redakcije na kraju ovog zbornika „da je iz-
vestan broj autora stvaralač ki inferioran u odnosu na tokove knjiž evnog
stvaralaš tva u nas“, uč ini nam se, čak, veoma blag.
Posle redakcije, ruč ak u niš koj „Skadarliji“, gde je ponovo dominirao
Sveta, ali ne u jelu, kako se mož e pretpostaviti po njegovoj pozamaš noj fi-
guri, veću ž ivoj, zanimljivoj prič i.
Na povratku kući umor i potiš tenost.

*
„U buđenju postoji trenutak rođenja, nekakvo rađanje svih stvari pre
nego š
to ijedna postoji. Postoji nekakva nagost pre nego š
to se ponovo obu-
čemo.“
(Valeri)

288
 Изру
копис
а

НАСЛЕЂЕ

Ив
анДе
спот
овић:„
Сце
на“, 2010

289
Kњиже
внипре
гле
д4

Сте
ванКа
ћанс
ки

ПЕСМЕ

СПОМЕНСВ. САВЕ
Es ist die Stimme von Jahren die dahin sind!
Sie rollen vor mir mit all ihren Thaten.
Ossian

Шт овазду
хб руј
исасвакојес тра не
,
Свештенигласидижус' уне беса?
Сас в
етихкулаверепр
а восла в
не
Грувањезвонадушумипот реса!

Штов рв
ина родухр амов ес илни?
Кудсуседиг лимилио нид уша ?
Каквасвеч
ано ст
? штопо бо жнос луша
Толикинарод? — ка
ка вда на кдивни?

Дунавсеори, Савас
ера з
леже,
Адријадаљнај ек
уодго
вара,
АтонскаГорав ошта
ницеже же ,
ХиландарславнииСрб иј
аСт ара .

По
летизвездаизПр иштине,зра ч на ,
Хр
истовевересветлапреодница ,
Пр
осијасветалавр
аСт уденица,
Об
асј
ас ве
то мсрпскапољамра чна .

290
 На
сле
ђе

Вра
чарсетресе , упла менустој
и:
„Св
етесунање м' изгорелеплоти“
Вар
варигадни, по га
ник 'оскоти,
Изл
ишејаростс вирепостисвоји'.

Ал 'д
ухо све
ћенсвет
ите
љаСа в е
К'ојасназве
зданадСрбиј
омт р е
пти,
Паз атонародухрамов
еле т
и,
Дас ветоимеСвет
итељаславе.

ПобожноСр пствонас вестра

нес а д
а,
Подигнувочиг ор
ене буплаву,
Ск
ру шенимс рцемнак оленапа да
:
Ва
пијесв ог
аз а
шт ит
ник аСаву!

O, све
тиСа в
о,мол имот еда
на с
:
По з
ринат вој
уСрб а
дијулистом!
Смире нимсрцем, сцеломдушо мч ис
том
Кл а
ња мос'теби,атиБо гуз
ана с!

1856.

НЕЉУБИМЕ

Нељубимет акојак
о!
Ви'шка к
омидр хћууст а,
Сла с
т, оту г
акрвмипа ли,
К'осињт еретнагрудс ва ли,
По дтеретомс рцесуста,—
Смилу јсенас рцемоје!
„Тоих оћу:срцетв о
је!“

Нељубимеупода на!
Је
рк адтв
ојевидимочи
Презремсунцесаист
очи,

291
Kњиже
внипре
гле
д4

Забора в
им, Боже , прос ти,
Са могсебеодмил ост и;
Оч аранасли цат в ог
а ,
Нез нам, ј
адна, низ аБог а,—
O, вратимеБог умо ме !
„Таиј аћ уБогут воме !“

Нељубимеупо ноћи!
Твојпо љу ба
цме непали,
Свисну ћудоб еладана!...
Срцет војезарнежа ли
Шт ојане маммир наса на ,—
Ој,вратимис а
нуно ћи!
„Хајд
', ал
' сњимћуиј адо ћи!“

Ох
, нељу би, — а л и, стани!
Ак омо гуу мор ит и,
Пр оспикишупољу баца ,
Смртипо слемо раб ити,—
Де ,садд ас еопр остимо,
П' ондажив ир а стопимо
Св еодс а михпо љу баца !
„Љу би, ду шо , — паиз да 'ни!“

ЊОЈ
Тимез овешс ве
томтв оји м.
Тајсв
етв елишдат исј
аје.
Јаћутебе:сунцеммој
им,
Шт отомсве т
ус ве
тло
стд а је!

(Ст
ева
нКа
ћанс
ки: Пе
сме
.„Ал
ма“
, Бе
огр
ад, 2008)

292
 На
сле
ђе

ПРЕВЕДЕНА КЊ ИЖЕВНОСТ

Зора
нСпа
сој
евић: „Ј
аимој
ама
јица
“, диг
ита
лнаг
рафика
, 2010

293
Kњиже
внипре
гле
д4

Felisitas Hope

PIGAFETA : ROMAN
(Felicitas Hoppe: Pigafetta : Roman. „Rowohlt Verlag GmbH“,
Reinbek bei Hamburg, 1999)

Prva noć

Dragi moji, to je samo izlet, niš ta drugo. Za nekoliko dana se vra-

ćam, opet ć u sedeti za stolom, druga osoba s desne strane koja obeduje za
stolom. U međuvremenu ć u imati širom otvorene oč i. Iznenadić u Vas slika-
ma, koje se, inače, ne mogu videti. Koliko samo volim te š kolske izlete i
uveč e prilikom pakovanja sanduka, č vrsto uverenje da će sve ostati pri sta-
rom. Ukoliko bi se, ipak, neko venč avao, želim sreć u pri odabiru kumova i
gostiju.
Šta valja poneti: udicu, mamac i kanap. Šeš ire i kišobran. Sunč ani
sat, kompas, papir. Pojaseve za spasavanje za svaki prst. Povrh svega pismo
preporuke za generalnog kapetana, koji je odluč io da krene u potragu za
ostrvima na kojima ž ive patuljci s velikim uš ima, od kojih im jedno služ i
kao krevet, a drugo za pokrivanje. Oni ž ive, ti patuljci, u špiljama duboko
ispod zemlje i beže uz ciku, č im ugledaju nekog stranca. Generalni kapetan
nije nikome prič ao o svom planu, jer nije hteo da izazove podozrenje.
Kad smo se otisnuli, bilo je predivno vreme. Neki su č ak i pomislili
da su ugledali samu Svetu Bogorodicu koja se s visine osmehivala brodu, i
to su protumač ili kao dobar predznak. Nekoliko dana nakon toga zadesile su
nas jake oluje, koje su zajedno s ometajuć im strujama utiš avale naš u plovid-
bu, i neki su otvoreno govorili da bi se najradije vratili, jer ovo nisu platili.

294
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

Nizanje znakova upozorenja

Satovi

Ispod sata koji se klatio na zidu moje brodske sobice na treć em spra-
tu iznad Atlantskog okeana sedi Pigafeta i prisluš kuje prolazak vremena. Pre
nekoliko godina, kada, to u njegovom rač unanju vremena viš e ne igra nika-
kvu ulogu, izgubio je interesovanje za poslove kopna i popeo se na brod.
Kada otvorim vrata, on poč inje da se smeje. Odmah me prepoznao, nisam
jošnikad kroč ila na brod. Sada smo se naš li u istoj zamci, na putu ka zapa-
du.
Svuda na brodu su satovi, u odajama, u misi, u kuhinji, kao da se ne-
ko uplaš io da bismo pri prvom udaru talasa mogli da izgubimo seć anje na
kopno. Svako več e pomeram svoj sat za jedan čas unazad i zurim sreć na u
zalazak sunca zbog uć arenog vremena. Ali vreme je loš e, moram u potpuno-
sti da se oslonim na svoju imaginaciju.
Jutro naš eg polaska jošje bilo je lepo i bistro. Pored mene na brodu
stajao je britanski geograf i pokazivao mi ispruž enom levom rukom grad
Hamburg koji se polako gubio ispred nas, dok je svojom desnom rukom pri-
drž avao š ešir na glavi. Šeš ir je bio suviš e vruć e opran za njegovu glavu, ko-
ja je, to sam videla kasnije za stolom, bila glatka i obla kao globus, jedna od
onih glava u koju se tokom života gura toliko znanje da moraju, silom prili-
ka, da se proš ire, dok se oč i, uši i nos s vremenom smanjuju, kao da se pola-
ko č itav svet opet izvrć e ka unutraš njosti.
U svakom sluč aju, bio je nagluv, jer nije govorio, većje vikao kako
je ovo lep i predivan grad, sa tunelom od tri koma tri kilometara dužine, sa
drž avnom operom i institutom za ribarstvo, vazduš ni krst severa, bezmalo
tako lep kao i Engleska, samo, š to eto, nema kraljice bez koje grad nije grad,
a zemlja nije zemlja.
Ali, to su bila druga vremena, kada je Geograf jošbio mlad i kad je
jošleteo za svoju kraljicu. Kada je pitao oficira, gde oni lete, oficir se na-
smejao i zavezao im oč i. To je vežba, rekao je i oni su pristali. Na pola puta
skinuo im je poveze i pitao ih: A gde smo sada? Ispod njih nije bilo niš ta
sem vode, svi su ć utali. Ali Geograf je sve prostudirao, poznavao je karte,
kuke, obale kopna, vodu s bilo koje visine, u bilo koje doba dana ili noć i.
Afrika, vikao je Geograf, a oficir je podigao obrve i unapredio ga.
Nekoliko nedelja potom leteli su iznad pustinje i njihov avion je pao,
pa i oficir, vikao je Geograf, koji je jedini prež iveo među olupinama i otada
viš e nije kroč io u avione.

295
Kњиже
внипре
гле
д4

Čokolada

Za utehu sam izmislila igru. Zove se SPAS NA POMOLU i ide ova-

ko: Ako me ovde, na licu mesta, budete bacili sa broda, na koju stranu bi va-
ljalo da plivam? Uvek bi pobeđivao Geograf, prvog dana jošza irsku obalu,
kasnije za Azorska ostrva, a na kraju za severnoamerič ko kopno, dok ja već
odavno nisam mogla da zamiš ljam rubove kopna, a Pigafeta uopš te ne ume
da pliva.
Pri čemu je, zapravo, trebalo da nauč i kako se polako ulazi u vodu,
stopu pred stopu, prvo do čukljeva, onda do kolena, onda do stomaka, a na-
posletku se jednostavno legne na hladnu površ inu i skupljenim rukama, kao
nekada našbiskup, deli se voda na dve polovine, pokreć u se ruke i noge, š
i-
re se i skupljaju i ponovo š ire, sve dok se ne stigne do spasonosne obale, ali
ko ume da pliva, sporije će da pogine.
Igrali smo u čokoladu, uvijenu u srebrnasti papir. Brod je bio preto-
varen njome. Kada bi Geograf primio nagradu, pocrveneo bi, brzo se okre-
nuo u stranu i odneo svoju lovinu gore na č etvrti sprat, gde se uselio u kabi-
nu rač unovođe, jer na brodovima većodavno nije bilo rač unovođa kao ni
oficira zaduženih za bacanje sidra. Kabinu oficira zaduž enog za bacanje si-
dra sam ja zauzela.
Da li je jeo čokoladu, nisam znala, zavese na njegovoj kabini su bile
navuč ene. Možda ih je ostavljao za vremena kada bi zaista zapao u nevolje,
šćuć urio se u uskom spasilač kom č amcu u kome ima, navodno, mesta za
sve. Tada bi ih lako istresao iz rukava, dok bi nam se skupljala voda u usti-
ma, a č amac bi mogao svakog trena da potone. Ali neć e niš ta s nama podeli-
ti, jer ko je jednom prež iveo nesreć u, viš
e se ne upuš ta u trgovinu. A i ne-
mamo niš ta čime bismo mogli da trgujemo, samo tvrdi keks i vitamine obli-
kovane u kockice, koji se, izolovani u malim pakovanjima, nalaze ispod se-
diš ta čamca za spaš avanje.

Pravila

Istina je da je jedini spas na pomolu pustiti se niz struju u nadi da će

naići neki drugi brod u prolazu.
Uvek bi to bio Geograf koji bi prvi otkrio brod, jer je, pogleda uprtog
u prozor, predsedavao stolu plać ajućih gostiju, na veliku ljutnju gospodina
Hapolatija, brokera iz Bremerhavena, koji je bio na svadbenom putovanju i
koji bi mlađoj gospođi Hapolati rado neš to ponudio. Ali, poš to su se ukrcali
posle Geografa, sada je sedeo okrenut leđima prema prozoru i pokuš avao bi

296
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

svaki put, na njegov povik, da sakrije svoju žurbu i svoju mržnju. Bacio je
dugi, ispitujući pogled na vodu, onda bi se okrenuo svojoj ženi i š aputao joj
na uvo OH VOLJENA ENO BRODA, pri č emu je uvek pomalo pljuckao,
jer mu nedostajao jedan zub u donjoj vilici.
Tek kada bi brod nač isto nestao, ustala bi gospođa Hapolati, priljubi-
la svoje lice uz prozor i pokuš ala da iskaž e svoje oduš evljenje, a i pristojno-
sti bi se okrenuli i oficiri za susednim stolom jošjednom lagano ka prozoru.
Samo je francuski vodoinstalater, koji je od Le Avra ostao bez glasa i sedeo
okrenut leđima ka naš em stolu, pokuš avao da se pretvori u putnika, drž ao je
uporno sagnutu glavu.
Među stolovima kretao se beš umno i uz osmeh poput cirkusanta fili-
pinski stjuard. Smeš kao bi se i kada bi bilo nemirno more, kada se gospođa
Hapoleti viš e ne bi pojavljivala za obedima i kada bi čak i utihnuli glasovi
za stolom oficira. U kuhinji bi se č uli tanjiri, kuvar bi vidno pojač ao radio, a
Geograf bi se odrekao velike gestikulacije pomoć u koje je, inač e, tokom
obeda skicirao zemljiš ne karte po vazduhu.
Za stolom bi se uskomeš ali maniri. Svi napori su sad bili usmereni na
to da se savladaju noži viljuš ka iznad ponora, a da vodoinstalater i ja nismo
kad kad pružili ruke za stolicom Geografa, proleteo bi u ponor između nas
sa sve tanjirom i supom.

kog Ljiljana Ž
Prevela s nemač ivković

297
Kњиже
внипре
гле
д4

Edgar Hilzenrat

BERLIN... ZADNJA STANICA

: ROMAN

(Edgar Hilsenrath: Berlin… Endstation : Roman. Gesammelte

Werke, Band 10. Herausgegeben von Helmut Braun, Dittrich
Verlag, Berlin 2006)

Zapravo se zovem Jozef Leš inski, ali poš

to je nekim ljudima Leš in-
ski suviše dugačko, zovu me Leše. Navikao sam se na Leš e, i taj nadimak
mi je ostao.

„Leš e“, rekao sam sebi, „najbolje ć e biti da pođešu kafeteriju emi-
granata u 86. ulici, ugao na Brodveju. Tamo se, doduš e, niš ta ne dešava, ali
napolju na ulici se isto niš ta ne deš ava. Većgodinama š etašuz i niz Bro-
dvej, zevašza svakom zanosnom guzicom i tonešu erotska razmiš ljanja.
Ponekad uđešu neki haustor i izdrkašga. Kakav je to ž ivot, život pun fru-
stracija i požude.“ „Leš e“, rekao sam sebi, „objavio si dva romana, koji nisu
postigli uspeh. U međuvremenu su zaboravljeni ili č ame negde neprodati.
Amerika nije nikad uoč ila tvoju genijalnost. Nemašprijatelja, barem nemaš
pravih, a žene te zaobilaze u š irokom luku. Kakvo je ovo sranje od zemlje!
Nisi nikad uspeo da sanjašamerički san i ne znašš ta da radišs njim. Kola ti
niš ta ne znač e. Kao ni kuća u zelenilu ili dom i porodica. Nisi nikad uč e-
stvovao u pomami za dolarima. Sanjao si svoj uspeh kao književnik, ali je
taj uspeh izostao.“
Kada je proš ao ugao 88. ulice, obratila mu se jedna od kurvi koja je
tu stajala. „Ej, stari mamojebac. ´Oćešna brzaka? Daću ti popust.“ – „Neee,
hvala“, rekao je. „To na brzaka nije za mene.“
„Al´ duž eć e te više koš tati.“

298
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

„Rado bih te natakao“, reče Leš e, „ali danas nisam pri parama.“
„Onda ć emo idući put“, rekla je.
Leš e se prisećao da mu se ista drolja obratila i pre više od trideset go-
dina : “Ej, stari mamojebac. Hoć ešjednom na brzaka? Dać u ti popust. Pravi
popust.“ Tolike godine, pomisli Leš e. Kao da se nije niš ta promenilo. Samo
što je drolja tada bila sasvim mlada. Danas verovatno navrš ava č etrdesete.

Kafeterija emigranata bila je jarko osvetljena. Emigranti su, kao i

uobič ajeno, sedeli blizu prozora. Svako več e bi se ovde skupljali. I za njih
se nije niš ta promenilo, samo š to su ostareli. Leš e je pozdravio emigrante i
onda se ustremio ka stolu gde je sedeo Zinger i reš avao ukrš tene reč
i.
„Ukrš tene reč i“ pitao je Leš e.
„Da“, rekao je Zinger.
Leš e je za barom uzeo kolačsa sirom i š olju vodnjikave američ ke ka-
fe.
„Čuo sam da želite da napustite Ameriku“, rekao je Zinger. „Navod-
no, ž elite da se vratite za Nemač ku.“
„Da“, rekao je Leš e. „Prekosutra letim za London, jer će jedan engle-
ski izdavačizdati jednu moju knjigu. Onda produž avam za Minhen.“
„BašMinhen, grad pokreta.“
„Imam poznanicu u Minhenu, kojoj sam poslao svoje kofere. Ali, ne
znam da li ć u ostati u Minhenu. Mož da produž im za Berlin.“
„Glavni grad Rajha“, smeš kao se Zinger.
„Da.“
„I želite da ostanete u Nemačkoj?“
„Pun mi je kofer Amerike.“
Zinger se poigravao svojim ukrš tenim reč ima, a njegovi prsti su sko-
ro než no prelazili preko papira. „Neć ete moć i dugo da ž ivite kao Jevrejin u
Nemačkoj“, rekao je onda.
„Dobro sam o svemu porazmislio“, rekao je Leš e. „Nemač ki sam
književnik i potreban mi je nemač ki jezik. Moram da ga č ujem, uvek i svu-
da. Nemač ka je danas, uostalom, demokratska zemlja. Hitlerovske aveti su
odavno proš le, i u međuvremenu stasala je nova generacija.“
„Holokaust će Vas svuda pratiti po Nemačkoj. Svaka kuća, svaka uli-
ca ć e Vas podseć ati na to. I stari ljudi. Ne mož ete tome uteći. Verujte mi na
reč .“
„Vredi pokuš ati.“ Leš e je srkao vodnjikavu kafu. „Nedavno sam pro-
čitao u nekim jevrejskim novinama“, rekao je zatim, „da Nemci žele da po-
dignu spomeniku Holokaustu u prestonici. Šta mislite o tome?“
„Čitava Nemač ka?“
„Da. Čitava Nemač ka.“

299
Kњиже
внипре
гле
д4

2.

Leš e se nije dugo zadržao kod emigranata. Poš to je izašao iz kafeteri-

je, išao je dužBrodveja do 72. ulice. Tokom š etnje mislio je na svoju prija-
teljicu Anelize. Tokom svih tih godina samoće u Americi, godina bez ne-
žnosti i ljubavi, bila mu je jedina prijateljica, koju je ikada imao. Ali ta veza
bila je kratkog veka. Upoznao je Anelize tokom knjiž evne manifestacije u
Hercl Institutu. Bila je š urnjaja jednog kelnskog izdavač a. Anelize nije bila
mlada, ali je imala telo sedamnaestogodiš njakinje. Bila je inteligentna i odu-
ševljena knjiž evnoš ću. Poš to je njegov prvi roman doživeo neuspeh, nago-
vorila ga je da jošjednom pokuš a. Leš e je napisao uvod, dao da se prevede
na engleski i poslao ga svom izdavač u Dablnajt. Dablnajt je bio oduš evljen i
isplatio mu 500 dolara unapred za dva probna poglavlja. Problem je samo
bio š to je izdavačka kuć a zahtevala probna poglavlja na engleskom jeziku.
Leš e je, međutim, samo pisao na nemač kom. Porazgovarao je sa lektorom,
izlož io mu problem i rekao mu da ć e pisati knjigu na nemačkom. Poš to nisu
imali prigodnog prevodioca, izdavačbi odustao od probnih poglavlja i 500
dolara tretirao kao deo avansa za roman, koji bi Leš e, po završ etku, poslao.
Lektor se slož io s tim.
Anelize je, dakle, inspirisala Leš ea, i imao je svaki razlog da joj bude
zahvalan. Ali onda je saznao da ona ima jošjednog ljubavnika, i prekinuo je
vezu s njom. Šteta, zapravo, pomislio je Leš e, ali tvoj ponos je doneo odlu-
ku.
I tu je bila ona epizoda s bič em. Analize mu priznala da mož e da do-
stigne orgazam samo ako bi je muš karac prethodno izbič evao. Drugi ljubav-
nik je to činio. Kada je Anelize htela da nagovori Leš ea da jednom i on po-
kuš a s bič em, znao je da mora da prekine s njom, jer niš ta mu nije bilo od-
vratnije od sadizma.
„Ne, to nije za Jevrejina“, rekao joj je. „Neć ešti od mene napraviti
nacistu.“ Pa, onda joši drugi ljubavnik.
Oko deset sati uveče je pozvao. Kao š to se i dalo očekivati, nije bio
kod kuć e. Leš e je na 72. ulici uš ao u podzemnu železnicu i krenuo ekspre-
som prema Vaš ington Hejtsu. To je nekada bila gradska č etvrt nemač ko je-
vrejskih emigranata. U š ali su taj deo nazivali ´č etvrtim Rajhom´. Većina
emigranata bila se u međuvremenu preselila i napravila mesto za crnce i
Portorikance. Okruženje je većbilo oronulo. Smrdelo je u haustorima, a lif-
tovi su bili zapiš ani. Noć u niko viš e nije bio siguran na ulicama Vaš ington
Hejtsa. Nekolicina belaca, koja je joštu ž ivela, noć u bi se obič no vozila
podzemnom ž eleznicom do 168. ili 181. ulice i tada bi uzeli taksi.

300
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

Ni Leš e se nije najbolje oseć ao u svojoj kož i kada je izaš ao u 168.

ulici. Obiš ao je medicinski centar i onda je oklevao do 162. ulice gde je
Anelize stanovala. Leš e nije nikad išao kraj kuća kako ne bi rizikovao da ga
neko zgrabi za guš u i uvuče u neki mrač ni haustor. Iš ao je ivič njakom i po-
smatrao je niz parkiranih kola. Tu su stajala dvojica crnaca i upravo su hteli
da obiju jedna kola. Nisu Leš eu pridavali važnost, i brzo je proš ao mimo
njih. Stambena zgrada u kojoj je Anelize stanovala bila je na uglu Riversajd
drajva i 162. ulice. Leš e je stajao tačno prekoputa na ivič njaku. Video je
prozor njene sobe na treć em spratu. Bio je mrkli mrak.
Čekao je do neš to ispred ponoći i onda je kroč io u kuć u. Nije uzeo
lift i popeo se mrač nim stepenicama do treć eg sprata. Iako je znao da ona ni-
je kod kuć e, pozvonio je. Niko se nije odazvao. Leš e je uvek nosio staru fa-
sciklu sa sobom sa papirom za pisanje i lepljivom trakom. Prelepio je deo
trake preko proreza vrata. Da vidimo, pomislio je, hoć e li lepljiva traka biti i
sutra ujutro tu. Sutra ćešproveriti. Šta je to samo s tobom? Zaš to si hteo po
svaku cenu jošjednom da je vidiš ?
Znao je da Anelize radi u kancelariji i da bi u devet sati ujutro prio-
nula na posao. Znao je i da bi ona tačno u pola devet napustila kuć u. Sače-
kao je jošmalo i uš ao u pola deset u njenu zgradu. Gora na treć em spratu
naš ao je netaknutu lepljivu traku na prorezu vrata. Znač i, tokom čitave noć i
nije dolazila kući, pomislio je. Obeć ala je da će raskinuti s onim drugim ka-
da bi Leš e bio spreman da joj se vrati. Provela je, dakle, č itavu noćkod
onog drugog. Dobro je, sad je bio siguran. Raskid je sada bio konačan.
Leš e je napisao svoj novi roman tokom nekoliko sedmica. Dablnajt
je kupio novi rukopis s isplać enim avansom u visini od 2.500 dolara i obra-
č unatih 500 dolara od ranije. Knjiga nije postigla uspeh, isto kao ni prvi ro-
man. Problematič no je bilo što Dablnajt nije pravio reklamu za knjige koje
bi se mogle kupiti za male pare. Agent je prodao knjigu i u Francuskoj – s
istim negativnim rezultatom. U Nemačkoj su svi izdavač i odbili knjigu. Već
i sam naslov im se učinio sumnjivim: Jevrejin i Esesovac.

3.

Leš e je upoznao Ingrid u Njujorku. Bila je iz Švajcarske i radila je u

Minhenu kod Bavarskog Rundfunka ** . Na dan odlaska Leš e je ustanovio
da je njegov bagažza nekoliko stotina kilograma preš ao dozvoljeni limit.
Odluč io je da napravi pakete i da ih, isto kao i kofer, poš
alje Ingrid.

*
Bayerischer Rundfunk = Bavarska radiotelevizija (prim.prev.)

301
Kњиже
внипре
гле
д4

Imao je jeftini noć ni let za London, pa samim tim i vremena, da pre-

podne ode do poš te. U poš ti su ga spopale slutnje. Ne možešje uznemiravati
svojim bagažom, pomislio je. Najbolje ć e biti da pakete restante poš alješza
Berlin, poš to ne znašda li ćešostati u Minhenu.
Tokom leta za London imao je dovoljno vremena za razmiš ljanje. Iz-
davačneć e bašbiti oduš evljen, pomislio je, ako mu se odjednom nenajavlje-
no pojaviš , s druge strane, knjiga iduć e nedelje izlazi na trž ište, a tvoje pri-
sustvo će osokoliti ljude da neš to uč ine za tebe. Možda nekoliko intervjua za
štampu ili slič no.
Leš e je odseo u najjeftinijem hotelu koji je mogao da nađe u Londo-
nu. Njegova cimerka ga je odmah pozvala na š olju čaja. Bila je starija žena,
nemač ka Jevrejka i zvala se Beti.
Izdavačmu je rekao da je odš tampan samo mali tiraž ,š to je značilo,
da se nije oč ekivao uspeh, ali je Leš eu ugovoren intervju kod Bi-Bi-Sija.
Novinar je bio Nemac. Zvao je Alfred Štarkbuš .
„Na kom jeziku ste pisali svoj roman, gospodine Leš inski?“
„Piš em sve svoje knjige isključivo na nemačkom.“
„Mada iz Vaš e biografije proistič e da od svoje devete godine viš e ne
živite na nemač kom govornom područ ju?“
„To je tač no. Pobegli smo 1938. godine iz Nemač ke, tada sam imao
devet godina. Otada ž ivim u inostranstvu.“
„I niste zaboravili nemač ki jezik?“
„Čuvao sam nemač ki jezik poput blaga i obogatio da izdaš nim č ita-
njem.“
„Ali niko od izdavač a ne ž eli da š tampa Vašroman?“
„To je tač no.“
„Presedan“, rekao je Štarkbuš . „Knjiga pisana na nemač kom jeziku i
koja izlazi u mnogim zemljama, ali koju niko u Nemač koj ne želi da od-
štampa.“
„Mož da zbog š kakljive teme“, rekao je Leš e. „Jevrejin i Esesovac.
Satira na doba nacizma. Tako neš to ne podnose Nemci. Tema je isuviš eš ka-
kljiva. Oni smatraju da takvoj temi treba prilaziti ili sa smrtnom ozbiljnoš ć u
ili nikako.“
„Otkada ste ponudili knjigu u Nemačkoj?“
„Uzalud sam tokom niza godina to pokuš avao.“
„Napisaću veliki č lanak o Vaš oj knjizi u Noje Ciriher Cajtung“, re-
kao je Štarkbuš , „i u tom č lanku ću pozvati sve nemačke izdavač e da proč i-
taju Vaš u knjigu. Mož da to bude knjizi od pomoć i.“
„Hvala“, rekao je Leš e.
„I zauvek ste napustili Ameriku?!

302
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

„Da“, rekao je Leš e. „Posle 36 godina.“

„I vraćate se sada Nemač koj?“
„Da.“
„Da li većznate gde biste rado ž iveli u Nemač koj?“
„Nemam pojma“, rekao je Leš e. „Imam dobru poznanicu u Minhenu.
Mislio sam, mož da bih mogao tamo da pokuš am.“
Leš e mu isprič ao sve oko paketa i bagaž a.
„Poslao sam toj poznanici moj bagaž . Imao sam jeftini noć ni let. Ka-
da sam na dan putovanja pakovao svoje stvari, ustanovio sam da imam ne-
koliko stotina kilograma viš ka bagaž a. Zato sam spremio pakete, krenuo ka
poš ti i hteo sam takođe da ih poš aljem toj poznanici. Ali, onda sam se setio,
da bih je samo uznemiravao s tim dodatnim paketima. Zato sam pakete oč as
poslao restante za Berlin.“
„To je bio prst sudbine“, rekao je Štarkbuš ,
„Pomislio sam, pa i Berlin bi mogao da bude taj cilj.“
„Da sam na Vaš em mestu“, rekao je Štarkbuš , „ odustao bih od Min-
hena i odluč io se za Berlin.“
„Zaš to?“ pitao je Leš e.
„Minhen je okrutno tlo za pisca koji je nepoznat u Nemačkoj“, rekao
je Štarkbuš . „Sasvim drugač ije je u Berlinu. U Berlinu možete lako da stupi-
te u kontakt s književnim krugovima.“ Onda je pričao Leš eu o mnogim bo-
emskim kafanama u Berlinu gde su se izdavač i i pisci ležerno sastajali i uve-
rio ga, naposletku, da u potpunosti odustane od Minhena i preseli se za Ber-
lin.

kog Ljiljana Ž
Prevela s nemač ivković

303
Kњиже
внипре
гле
д4

Fridrih Kristijan Delijus

ZAŠTO SAM ODUVEK BIO U PRAVU

- I OSTALI NESPORAZUMI : NIT VODILJA
KROZ NEMAČKO RAZMIŠLJANJE

(Friedrich Christian Delius: Warum ich schon immer Recht hatte

– und andere Irrtümer : Ein Leitfaden für deutsches Denken.
„Rowohlt“, Berlin, 2003)

AUTOPORTRET SA ŠIMPANZOM

Samo nekoliko dana posle završ etka bitke za Staljingrad, nedaleko

od Vatikana rođen u toploj svetlosti proleća grada Rima, majka blaga, pore-
klom iz Meklenburga, otac, sveš tenik iz pokrajine Vestfalije, među hesen-
skim š umama i kućama tradicionalne nemač ke građe, regalima sa knjigama
i fudbalskom terenu naučio č itanje i pisanje, a ujedno i mucanje i zanemeo –
gde poč inje Ja, ego, koje omamljenim jezikom navaljuje na govor i koje u
uzrastu od deset godina na pisać oj maš ini zastraš ujućeg oca kuca „svetski
plan“? I navodi kao „poziv“: pesnik.
Ovu zagonetku nisam uspeo ni da odgonetnem u pripovetki „Nedelja
kada sam postao svetski š ampion“, i ne ž elim da je odgonetnem, jer me tera
da idem dalje. Ko ćuti i zamuckuje može, pod idealnim okolnostima, da po-
stane izuzetno vatreni ljubitelj jezika. Žalba – prvo protiv jezika oč eva i bo-
gova, onda protiv jezika floskula, moć i, ideologije. Izvuć i sebe samog za
kosu sopstvene lirike – pomoć u takvog viš ka sublimacije mogu se dizati ce-
ne. Privlačio me centar nemačkih protivureč nosti, godinu i po dana posle
gradnje zida. Ali, šta bi bio Berlin bez puta kroz zid, bili su mi potrebni sa-
govornici u oba Berlina. Ali pri svoj skromnoj megalomaniji, ne bismo sebe
nikad zamislili da se trideset godina kasnije ponovo sretnemo u jednoj aka-
demiji.

304
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

Politička pomeranja od 1965, 1966, 1967, 1968. nisu me nikad spre-

čavala, da deset puta č ešćeč itam Žan Pola i Fontanea nego Marksa. Teorija
mi nije nikad bila bliska, a vrhunac mog studentskog protesta bila je doktor-
ska disertacija o „Junaku i njegovom vremenu“. Izreka Fridriha Šlegela me
prati od 1965. godine: „Svaka rečenica, svaka knjiga, koja ne protivreč i sa-
moj sebi, nepotpuna je.“
Vidite, rado bih, zapravo, bio romantič ar. Ali sada sam ozvanič en
kao literarni hronista savremenog doba, kao politič ki autor čak, uprkos tome
joši uz plemić ku titulu knjiž evnih procesa sve do samog vrhovnog suda Ne-
mačke. Ponekad sam iznenađen time, određena politič ka budnost izgleda da
se više ne podrazumeva uz našpoziv. U Nemač koj se brzo završ i u takozva-
nom politič kom taboru ako se ne zaborave dejstva istorijskih događaja na
stanje nacije i na ponaš anje subjekata i figura, da, ako se poetski saž ivimo s
tim. Kao da nije svaka ljubavna prič a opterećena druš tvenim stegama. Za
razliku od uobičajenih kliš ea, voleo bih da budem shvaćen kao apatridni ro-
doljubivi poeta: Keln, Bilefeld, Vizbaden, Ribek, Verda, Rostok, Hidenze,
Berlin bih mogao da ponudim.
Pa, gde su sad Vaš i koreni? Koliko pripadate levoj ili desnoj frakciji?
Koje je Vaš e stanoviš te? Oseć am se, mada, sa Zapada, kao dobitnik Ujedi-
njenja Nemačke i protivnik frakcije jada. Novi vek poč eo je još1989. godi-
ne. Zaš to jošuvek nisam postao cinik, pokuš ao sam da obrazlož im na 99
strana. Trž ište miš ljenja manje me dotič e od činjenica, pitanja, potrage i hu-
mora, zadocnelog ili drskog.
Kada me, na primer, tokom svetkovina, upravo akademskih, vidite
kako sam uzdržan ili se čak smeš kam, onda mož da razmiš ljam o tome, da
smo 98,6 odsto š impanze. 1,4 posto č ovek, i kakvog li beskrajnog prostora
sloboda, jezika, moguć nosti!
Ovde vidite č oveka, koga ć ete, po akademskim merilima, smatrati re-
lativno mladim. Molim Vas, nemojte zaboraviti da se pred Vama nalazi ve-
teran. Jedan iz poslednje generacije, koja je odrasla bez televizora. Iz gene-
racije koja je retko dobro živela u poređenju s ostalima, pa i onim potonji-
ma, a koja je tu privilegiju prokleto loš e iskoristila. Vidite staromodnog č o-
veka, koji će radije preceniti nego potceniti dejstvo proš irenja svesti na jezik
i poeziju uprkos svim sumnjama. I koji i dan danas sanja o tome da postane
pisac.

OSAMDESETŠESTA

Slike, izveštaji i dokumenta iz prohujalih vremena ne lažu, ali ipak

lažu. Pokazuju ljude u prvim redovima, najdivljije prilike, najogoljenije pri-

305
Kњиже
внипре
гле
д4

padnike komuna, najreč itije plakate, najneurednije stanove, najcrvenije za-

stave, najspektakularnije akcije. Citiraju se najborbeniji govori, najupadlji-
vije politič ke tirade, euforič ni – a ne skeptični glasovi.
Deo tog loš eg, ali medijski potkovanog običaja je da se pri svim od-
govarajuć im proslavama jubileja na nimalo privilegovani nač in najč ešće ja-
vljaju takvi veterani za reč , koji su još1968. godine bili kolovođe. Svedoci
vremena, koji se vrte ukrug i koji postaju fosili pred naš im očima, čak iako
kaž u samokritič no ispravne reč i, nešto o čemu valja porazmisliti. Većtride-
set godina prenose istu sliku: znamo o č emu je reč .
Nema političkog pokreta koji se toliko nasukao na sopstvene mitove
i klišee kao š to je to š ezdesetosma. Već ina tih kliš ea nije čak ni toliko po-
greš na. Uprkos tome kažem: Sve je bilo drugač ije, naime daleko kontradik-
tornije, viš eznač nije i razigranije.
Ukoliko, dakle, ima jošneš to da se kaž e za š ezdesetosmu: govoriti o
potrazi, o potrazi i za sopstvenim korisnim udelom i o upotrebnoj vrednosti
sopstvenog delanja, o ambivalentnosti i mnoš tvu slojeva, koji su određivali
už urbani ž ivot kao i preterano revnosno uč enje. Ono š to danas deluje uni-
formno, nekada je predstavljalo mnoš tvo. Pokreti š ezdesetosme, insistiram
na množ ini, bili su, zapravo, vrlo kontradiktorni, č ak daleko kontradiktorniji
nego š to to prikazuju i najbolje slike Mihaela Rica. Za svaku tezu postojala
je protivteza. Sintezu su bile na loš em glasu, jer bi podrivale ozbiljnost i de-
lovale u duhu pomirenja. Svaku ideologizaciju pratio bi kontra-program, ko-
ji bi se, opet, ideološ ki suž avao i onda opet bio napadnut od strane nove
kontra-ideje, koja bi se, sa svoje strane, sledila itd. Trka na otkucanim, foto-
kopiranim ili odš tampanim papirima za, po moguć nosti revolucionarni, po
moguć nosti opš tevaž eć i fond ideja, morala je tako, logično, ili da implodira
ili da se zaustavi. Na ovo bi današ nji istraživači, posmatrači, mrzitelji
šezdesetosme i nostalgičari trebalo da obrate paž nju: ko god izvlač io detalje,
slike, reč enice i teze iz strujanja ovih velikih cirkulacija, a pri tome izosta-
vljao kontraslike, kontrareč enice i kontrareč i, kreće se ugodnom stazom
stvaranja legendi.

kog Ljiljana Ž
Prevela s nemač ivković

306
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

Hans Zal

EGZIL U EGZILU
(SEĆANJA JEDNOG MORALISTE II)

(Hans Sahl: Das Exil im Exil“ („Memoiren eines Moralisten

II“). „Luchterhand Literaturverlag GmbH”, Frankfurt am Main,
1990, 3. Auflage, Veröffentlichungen der Deutschen Akademie
für Sprache und Dichtung Darmstadt, 63. Veröffentlichung)

PISMA NEROĐENOM DETETU

2. februar 1962. godine

Tvoja majka, vitka devojka od trideset godina, poklonila mi je ovu
knjigu, da bih mogao neš to da pribeležim u nju, i odlučio sam da je posve-
tim tebi, mome jošnerođenom detetu, koje će 15. februara napuniti sedam
meseci. Želim u ovoj knjizi da ti isprič am š ta mi je prolazilo kroz glavu ka-
da se jošnisi rodilo, a ipak si postojalo kao sić uš no biće, nešto, što je iščeki-
valo trenutak rođenja i koje je većosetno bivalo primeć eno. Želim, ukoliko
nekada proč itašove redove, da shvatišš ta se deš avalo unutar tvojih rodite-
lja, kako su te osluškivali, kao i prve znakove kuckanja kojima se oglaš avala
tvoja egzistencija.
Tvoja majka će morati da podnese mnoge bolove pre nego š to te ro-
di. Naravno, postoje i sredstva za to i ona će ih i dobiti, ukoliko njeno stanje
to bude zahtevalo. Ali, sve dok bude bila u stanju da podnese bol, radije ć e
te svesna doneti na svet. Jer, šta je to bol? Šta je to patnja? Pa, samo ono š to
oseć am kao bol ili kao patnju. Ali, ako znam da je bol neophodna kako bih
neš to novo stvorio, onda ne mogu uvek i stalno da ga oseć am kao bol. Jer je
uvek skopč ano i sa iščekivanjem njegovog završ etka. Tamo gde taj trenutak
iščekivanja, razreš enja bola nedostaje, tamo gde samo jošima bola i patnje,
a nema kraja, tamo je čovek istinski nesreć an. Onda mu samo jošpreostaje
sreć a u onostranom ž ivotu.

307
Kњиже
внипре
гле
д4

Želim da poš tuješbol. Živimo u vremenu u kom ljudi ž

ele da ukinu
bol. Ali to ih nije uč
inilo srećnijima.

12/13. februar
U besanoj noć i poput ove ž elim da ti odam neke misli. Da li sam te
želeo? To je pitanje na koje se sad, dok si u toku nastanka, teš ko više mož e
odgovoriti. Zar da gurnem svoje dete u svet laž i, svet izdaje, svet nepravde?
U svet koji sam na svojoj kož i osetio kao svet nezamislivih grozota ili istre-
bljivanja ljudskog roda? Zar da svoje dete izlož im istim proganjanjima, koji
su terali mene pola mog ž ivota od jedne zemlje do druge?
Deca nastaju zato š to su to dve osobe odlučile, bili zbog nekih kon-
vencija ili iz ljubavi ili slučajno. U nekim slučajevima se deca planiraju kao
što se planira sađenje drveta, koje ć e bacati senku. Znam da su moji roditelji
mene ž eleli, jer je tada bilo uobič ajeno imati dvoje dece, a poš to je jedno
većbilo doš lo na svet, planirali su i drugo. Nisam svoje roditelje nikada pi-
tao u vezi toga. Ali, uklapalo se u tadaš nje vreme, pored toga mogli su sebi
da priuš te drugo dete. Nije im bilo loš euž ivotu, a novi vek je bio na vidiku.
Svakako, voleo sam tvoju majku, ali to, ipak, nije bilo dovoljno da
bih tebe pož eleo. Rekao sam joj č ak da te nipoš to ne želim. Tada sam upra-
vo bio u Evropi, a tvoja majka mi pisala š ta joj je rekao lekar. Želela te je,
želela te je toliko žarko da sam se pomalo uplaš io, želela te svim snagama, a
ja sam bio toliko iznenađen, toliko savladan njenom željom da sam, napo-
sletku, poklekao. Sećam se da sam tada nemirno š etao noć ima. Moj razum
mi je govorio da ne bih smeo da te imam, da bi bilo pogreš no, č ak pravi zlo-
čin, da te ipak dobijem, da ne bih mogao da se pobrinem za tvoju buduć nost,
a pisao sam joj da dođe u Evropu kako bismo o svemu porazgovarali. Odgo-
vorila mi je da ć e učiniti š ta od nje zahtevam, ali je to rekla na nač in koji me
postideo. Odjednom sam samom sebi delovao tako umanjeno i vredan prezi-
ra u tom svom rač undž ijskom egoizmu. Znao sam da je pristala da te izgubi
samo zbog toga š to nije ž elela mene da izgubi. Po prvi put, otkad sam je po-
znavao, izbilo je na površ inu neš to jač e od sveg ostalog, a tokom njenog od-
ricanja osetio sam veliku snagu koja se probudila u njoj i koju je samo mu-
kom uspevala da potisne. U tom trenutku sam te pož eleo, dete moje, i otada
nije bilo nijednog trenutka u kome te ne bih pož eleo.
Prišao sam telefonu i uspostavio vezu između Evrope i Amerike. Čuo
sam kako zvoni tamo u Njujorku dok sam u Tesinu iš čekivao njen glas, i on-
da sam joj rekao da ć e sve biti onako kako ona ž eli. Dugo mi nije odgovori-
la.
„Zaš to ne kažešniš ta“, vikao sam.
„Ne mogu“, rekla je. „Ostala sam bez reč i.“

308
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

„Moraš!“ odvratio sam joj. „Svaka tri minuta me staju pedeset frana-
ka. Tvoje ć
utanje je isuviš
e skupo.“
„Poslać
u ti telegram“, odgovorila je napokon.

25. februar
Kada tvoja majka plač e, onda plač u svi miš evi i svi psi i sve žirafe, a
more izlazi na obale. Kada se tvoja majka smeje, smeju se svi psi i svi miš e-
vi, a avioni izvode salto u vazduhu. Ugledao sam jednom dete na plaž i Tru-
ra. Stajalo je okrenuto leđima prema moru i jedva je uspevalo da stoji us-
pravno. Odjednom ga je zapljusnuo talas otpozadi i oborio. Dete je lež alo u
vodi i urlalo, kao š to jošnikad nisam č uo da neko dete urla. Strah i už as sam
prepoznao u tome, kao i slutnju svih jezivih katastrofa, koje umeju da okon-
čaju svaku radost.
Kada tvoja majka plač e, pomislim na dete sa plaž e Trura i pokuš a-
vam da je podignem. Toliko je neometana u svom plač u, da niš ta na svetu
ne može da je odvrati od plakanja. Čini da č itavo čoveč anstvo tada tuguje. A
kada se smeje, onda je to eksplozija koja brzinom ultrazvuka dopire do mo-
jih ušiju. To je lančana reakcija koja na tren zapali sve u njenom okruž enju.
Često sam posmatrao tvoju majku dok spava. Nisam jošnikad video
osobu koja ume tako da spava, tako da se preda snu u potpunosti, kao da mi-
ruje na dnu mora. Čini se kao da je srasla sa jastukom na kome spava, sa
krevetom ili sa sofom, kao da je postala deo toga, poput reljefa koje se pla-
stičnim obrisima izdiž e nad površ inom i nikad je u potpunosti ne napuš ta.
Kada tvoja majka spava, spavaju svi miš evi i svi psi i svi leptiri, srne tapka-
ju na vrhu š apa kroz š umu i avioni gase svoje motore i nastavljaju briš ućim
letom kako ne bi probudili Zemlju.

13. mart
Dete moje, samo jošnekoliko nedelja. Lekar kaž e da si se malo spu-
stila, što bi trebalo da bude povoljno, polož aj je dobar, mada sam većč esto
razbijao glavu zaš to čovek mora da provede devet meseci naglavačke u maj-
činoj utrobi. Takav polož aj glave određen je, naravno, anatomijom procesa
rađanja – jednom izvan majč ine utrobe, beba mora odmah da se prilagodi
zakonima gravitacije, „kako mu ne bi udarila krv u glavu“. Ali danas znamo
da su u kosmosu, izvan zemaljskih zakona gravitacije, ovi zakoni, opet, ne-
važ eć i i da č ovek, ukoliko to ž eli, opet mož e da živi, diš
e i jede naglavačke.
Može li biti da je našdosadaš nji život bio samo provizoran? Kada su mora
presuš ila, ribe su krenule na kopno i postale amfibije. Zaš to ne bismo, kada
bismo imali odgovarajuć e delove tela, napustili Zemlju koju smo toliko du-

309
Kњиже
внипре
гле
д4

go nezaš tićeni prigrlili i pošli naglavač ke ili uspravno u majč inu utrobu ko-
smosa?
Preostalo je jošsamo nekoliko nedelja i ž elim da ti kaž em kako ć emo
da provedemo vreme do tvog dolaska. Tvoja majka i ja posećujemo kurs
pod nazivom „Natural Childbirth“ („Prirodno rađanje“) u kome se pokazuje
kako se pomoć u vež bi disanja i opuš tanja mož e toliko istrenirati telo da
majka mož e u svesnom stanju da doživi proces porođaja. Neke ž ene ne žele
da im mužbude prisutan kada krenu trudovi, žele sve to da prođu same i uz
prisustvo lekara. Druge, opet, smatraju da ni u takvim trenucima ne treba da
budu same. Tvoji roditelji su, za sada, odluč ili da to pokuš aju na ovaj način.
Bić u, dakle, kraj tvoje majke i praviću joj druš tvo, koliko god je to moguć e.
Poneć emo š tošta kako bismo prekratili vreme – š ah, karte, gramofonske plo-
če. Sve ostalo ć emo prepustiti tebi. Ponaš aj se blago prema njoj, prekrati joj
muke, kako ne bi morala isuviš e dugo da pati…

17. mart
Dete moje, jedino š to mi – za sada – smeta je č injenica da je tvoj otac
književnik. Uvek bih bio podozriv prema ljudima koji za sebe smatraju da
su pametniji od drugih i koji bi od toga da naprave zanimanje. Postali su
struč njaci koji naplać uju svoju pamet po reč ima, njihovom umu nedostaje
potvrđivanje od strane života. Tvoj otac, koga jako dobro poznajem, mada
ga nisam u potpunosti proč itao, pisao je u svojoj mladosti pesme. Odrastao
je između ratova i građanskih ratova, u vremenu kada se topovima pucalo na
zamisli, a zamislima na topove. Tvoj otac je bio neposredni uč esnik svega
toga. Hteo je da učestvuje u debatama koje su se vodile po kafićima i pozo-
rištima. Mislio je da ć e tamo pronać i istinu za kojom su mladi ljudi njegove
generacije tragali, antitezu onoj građanskoj uš uškanosti i prezasićenoj zaš ti-
ćenosti koja je odavno bila dovedena u pitanje nasiljem minulih događaja.
Obožavao je več eri na terasi kafić a na kojoj su se mladi, raš čupani ljudi iza-
zovnih manira izdizali nad onim č emu je bio mukom nauč en kod kuće. Slu-
šao bi njihove bogohulne govore i ž eleo je da bude primljen u njihov krug,
ali i tamo bi ostao po strani, kao š to je to bio i kod svoje kuće. Nije umeo da
se iskazuje tako aforistično poput njih, nije mogao tako lako svoje zamisli
da pretoči u reč i, i mada se č esto slagao s njima, neš to je u njemu, ipak,
oklevalo, neš to što je zahtevalo dublje promatranje, tako da bi č esto sedeo
ćutke u njihovom kruž oku i potiš teno sluš ao. Mada je oseć ao da su ga pri-
hvatili, pogotovo poš to su izaš li njegovi prvi radovi, nije, zapravo, bio stvo-
ren za kafić . Bila mu je potrebna prostorija u kojoj bi mogao biti sam. Tre-
bao mu je oseć aj odvojenosti, prostorne udaljenosti od ostalih kako bi mo-
gao duhom da im se približ i, i tako je ostalo č itavog njegovog ž ivota. Danas

310
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

piš e za ljude koji ž ive 5000 milja udaljeni od njega, za ljude sa drugog kon-
tinenta, a sama činjenica da piš e na jeziku drugač ijim od onog iz svog okru-
ž enja, pojač ava oseć aj samoć e i izolacije, koji mu je, izgleda, ipak, potreban
kako bi doš ao k sebi. Ili je to jošuvek infantilni recidiv iz onog vremena ka-
da bi ustao sa stola i poš ao u svoju sobu, zatvorio vrata i zaključ ao se kako
bi mogao da se posveti pisanju pesama? Bilo je tu neč eg zabranjenog, pro-
test prema okruženju u kome je bio rođen, gest odstranjivanja, koji je ujedno
izraž avao protivureč nost i prezir: vidite, razlikujem se od vas, hteo je time
da kaž e, idem svojim putem do kog ne možete dopreti. Nije im nikad poka-
zivao š ta je pisao. Hteo je time da ih kazni. Mislio je da je pametniji od njih,
č estitiji, ljudskiji. Hteo je da postane pisac, č ovek od reč i. Hteo je da barata
reč ima koje pretvaraju ž ivot u jezik, a jezik u ž ivot. Hteo je da se umeš a, da
promeni, da osvesti. Za njega svet reč i nije bio odvojen od sveta bivstvova-
nja. Njegova radoznalost prema vremenu bila je isuviš e velika, a da bi dru-
gima prepustio da mu kažu š ta ima da misli. Mrzeo je uvek upravo one koji
bi se pozivajuć i se na svoj „pesnič ki dar“ odvojili od vremena i pravili se
kao da ga ne „razumeju“. Nikad nije verovao u to da je politika samo tu za
politič are i smatrao je da je sve š to je napisao, makar bilo i u stihovima, bilo
„političko š tivo“ – jer se ticalo javnosti, zajednice, okoline. Za njega je pisa-
nje bilo pitanje odgovornosti i č uo sam ga kako č esto govori da pisac, koji
nije svestan svoje odgovornosti, mora isto tako biti pozvan na odgovornost
kao i skretnič ar pruge koji je dao pogreš an signal.

3. april 1962.
Završili smo, dakle, sve pripreme. Odvojili smo jedan kutak u sobi
tvoje majke pomoć u zida. Iza toga se nalazi mali prostor isključivo za tebe
koji je s jedne strane odvojen laganom, svetlož utom zavesom. U klinici su
pohranjeni naš i podaci. Sada je samo jošna nama, kada dođe taj trenutak, da
se proš etamo do klinike, a da nas ne zadrž avaju nekakvim posebnim formal-
nostima kraj prijavnice. Tvoja majka je spakovala mali kofer, koji ć e poneti.
Sutra će nam H. pozajmiti kolevku. Predstavila nam se i jedna bolnič arka.
Kao što vidiš , postarali smo se za sve, ali smo sve namerno samo do-
pola uradili – zavesa nije okač ena, sto na rasklapanje jošnije rasklopljen, a
bebi-oprema, koju smo izabrali u velikoj robnoj kući, biće nam poslata tek
po tvom rođenju. Tvoja majka je bila pomalo sujeverna, ali i ja mislim da ne
treba prenagliti. Činjenica da ni ti jošnisi gotov, trebalo bi da se izrazi i u
aranžmanu koji smo sklopili povodom tebe.
Osećam odjednom da nam pripreme za tebe zadaju i prilič an strah,
neku vrstu treme, kao pred premijeru, koja raste brzinom kojom se približ a-
va predstava. Do sada smo samo imali „govorne vež be“, bez kostima ili sce-

311
Kњиже
внипре
гле
д4

nografije. Kada je bio gotov zid koji smo postavili tebi u č ast, uč inilo se da
tvoja majka po prvi put oseća da je tvoj dolazak postao realnost. Scenografi-
ja ispred koje je trebalo da nastupa, bila je gotova. Posmatrala je to sa meš a-
vinom straha i čuđenja, usplahirenim uzbuđenjem s kojim jahačodmerava
prepreku koju valja njegov konj da savlada poš to se ispali startni pucanj…

kog Ljiljana Ž
Prevela s nemač ivković

312
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

Oleksandr Irvanec

RIVNE/ROVNO (ZID) : TOBOŽE ROMAN

(Ол
екс
анд
рІр
ванець
: Рі
вне
/Ро в
но(с тіна). Ні
биторо
ман
.
„Кальва
рія
“, Льві
в, 2002)

Dom politič kog rada pokaza se ne samo velikim, većgotovo bezmer-

nim u svom unutraš njem prostoru, š to bi osobu sa visokom tehnič kom nao-
brazbom, najverovatnije, navelo na misao o postojanju četvrte dimenzije. U
stvarnosti on je negde u svojim dubinama, posle niza besprozorskih galerija,
neprimetno prelazio upravo u prostoriju obkoma, koja je bila mnogo već a,
barem je tako izgledalo spolja. Najzad, posle spuš tanja i podizanja brojnim
stepenicama, prostrtim zeleno-crvenim stazicama od tepiha, koje Šlojma vi-
še nije mogao ni izbrojati zarač unavš i se između č etvrtog i petog sprata,
uveli su ga kroz lepa rezbarena vrata u prostranu sobu sa tamnoviš njevim
somotskim zavesama na prozorima, sa kojih su sve do poda zmijoliko visile
zlataste latice. U dubini sobe, blizu poslednjeg prozora, plavkasto je svetleo
ekran kompjutera, a nagnuta ljudska prilika je neš to prebirala po tastaturi.
Ali bliž e centra sobe, pored okruglog rezbarenog stoč ića, prekrivenog ra-
znim jelima i pićima, sedeo je u udobnoj stolici-ljuljaš ki, prebacivš i levu no-
gu na desnu onom znamenitom pozom – „četvorkom“, po čemu su Nemci u
drugom Svetskom ratu gotovo nepogreš ivo otkrivali u svojim redovima
američ ke š pijune, lično prvi sekretar obkoma KP SRU Taras PanasovičMa-
nasenko. Preko odela prvog sekretara bio je nabač en bleš tavi svileni istoč -
njački ogrtač , izvezen plavim i crvenim perima, optočenim zlatom.
„Priđite ovamo. Bliže, bliž e!..“ – zapovednič ki, iako ne bašglasno,
naredio je drug Manasenko, i Šlojma, osvrnuvš i se, shvati da se obraćaju
upravo njemu i obraćaju se sa „vi“. Niko od njegovih pratilaca nije prestu-
pio prag sobe, ostavš i iza rezbarenih vrata. Iako su se, osim č oveka za kom-
pjuterom, po sobi motale jošdve ili tri prilike, delovale su toliko sivo, nepri-

313
Kњиже
внипре
гле
д4

metno i bestelesno, da su viš e ličile na duhove nego na smrtna stvorenja. A

nije ih ni bilo lako osmotriti u prijatnoj polutami prostorije. Neonke su
usmeravale svoje priguš eno svetlo pod stropom tako da ni senki pod noga-
ma nije bilo. Umesto toga po podu, pod nogama, š iroko je ležao lep meki ć i-
lim neupadljivog dizajna. Mora biti da je izuzetno skupocen. Šlojma opč i-
njeno upre pogled na poč etak lavirinta maljavih linija i lavirint se sam po se-
bi slož io u zamrš en, ali dovoljno raspoznatljiv napis: „Uč esnicima dana
ukrajinske kulture u Tadžikistanu na dugo seć anje sa zahvalnoš ću od slo-
bodnih trudbenika predgorja Pamira“.
„Ama priđite ovamo, Šlojma Ecirvane! Ja se vama obrać am...“ –
Ton, kojim su izgovorene ove reč i, nije uopš te bio preteć i, već , pre bi se re-
klo, ćudljivo-nestrpljiv. Šlojma priđe malo bliže i opet zastade. Za to vreme
prvi sekretar, zaljuljavš i se neš to jač e, dohvati sa rezbarenog stočić a kristal-
nu č ašu, a jedan od dvojice ljudi-senki nasu mu nekoliko grama konjaka iz
oniske boce prethodno virtuozno izvadivš i tu bocu iz crvene kutije sa natpi-
som „Hennessi“. Ljuljajuć i se sa sve manjom amplitudom, drug Manasenko
nekoliko puta otpi iz č aš e, koristeći za to krajnje tačke njihanja – prednju i
zadnju. Nakon toga on s osmehom reč e Šlojmi, kao da ga zadirkuje:
– A vama pić e neć emo sipati. Vi ne smete...
– Ne mari... – Šlojma krajnjim naporom zadrž a refleksno gutanje u
grlu. – Jošću ja danas popiti. – Drugi deo reč enice, čini se, ipak nije ni izgo-
vorio uglas, samo je pomislio. Tako je, napiti se danas posle premijere ne bi
smetalo. Ukoliko uopš te stigneštamo, na svoju premijeru. Jer do sada se
stvari ne odvijaju bašu tom pravcu. Ovaj njihov skup, rasprava o romanu,
ova opš ta osuda – ispada da sve to nije rađeno uzalud.
– Da, da, sve to nije rađeno uzalud... – zapanji ga drug prvi sekretar,
elegantno se izvivš i u stolici i rukom, u snež no beloj manž etni, koja se uka-
za iz širokog rukava ogrtač a, dohvati sa stočić a preprženu kriš ku sa sardi-
nom. Hrupnuš i je, on sa nadmoćnim osmehom ponovo baci pogled na pisca
Ecirvana. – Nismo uzalud sazvali ovaj skup. Kao prvo – vi ste najzad č uli
kakvog su miš ljenja naš i trudbenici, našobič an narod, o celokupnom vaš em
pisanju-baljezganju. A to i jesu vaš ič itaoci. Jer inač e – za koga vi piš ete? Pa
pisac mora da piš e tako da ga razumeju svi – i baka na pijaci, i vozačtrolej-
busa, i poslednja pijandura, a ne samo oni preučeni profesori, akademici sa
raznih instituta. Kao drugo – vi ste se uverili da mi mož emo... no, ako ne
sve, onda prilič no mnogo. Kao treće – vi ste shvatili da i kod nas ovde po-

314
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

stoji ž ivot, funkcioniš u druš tveni i državni instituti. I da smo mi ovde... da

smo mi ovde... mi smo ovde gospodari! Na svojoj zemlji! Jeste li razumeli?
Poslednje reči drug prvi sekretar je većnervozno izgovorio, oš tro se
zaljuljavš i u svojoj ljuljaš ci i prosuvš i ostatak konjaka iz čaš e sebi u nedra
ogrtača, na rever skupog sakoa. Jedna od prilika, neč ujno se pojavivš i iza
njegovih leđa, odmah je upila fleku salvetom.
– Eto tako, najzad smo doš li do onog glavnog. Vreme je da saznate
zaš to ste ovde. – Drug prvi sekretar, opet se zanjihavš i, dohvati sa stoč ić a
sendvičsa gljivama i munjevito ga ubaci sebi u usta. Istovremeno je uspeo
da stavi na sto ispraž njenu čaš u, i ona ista (a mož da, i neka druga) bezlič na
prilika napuni je malo ispod trećine. – Vi ste ovde zbog vrlo važ nog razloga.
Sada ć ete čuti predlog koji neć ete moć i odbiti.
– Nikakve vaš e predloge neć u prihvatiti. – Shvativš i da igru treba do-
vesti do kraja, Šlojma je nastojao neprimetno dodati glasu ubedljivosti, kao
što konobarica dosipa č etvrt čaš e rakije u pivo za oblasne tržiš ne inspektore.
– I vi nemate pravo da me ovde zadrž avate. Zar vi ne shvatate da ć e većsu-
tra ceo svet saznati za moj nestanak?
– Kakav nestanak? – Drug Manasenko se ponovo ljubazno nasmeš io.
– Zar se vi spremate da nekud nestanete? Mi vam to ne mož emo dozvoliti.
Vi ste nam, piš če Ecirvan, potrebni živi, zdravi i na javi. Potrebni ste među
ljudima, pred TV-kamerama i mikrofonima dopisnika, na prvim stranicama
svetskih listova...
– A zbog č ega? – samom Šlojmi sopstveno pitanje se činilo sasvim
logičnim.
– Za veliku stvar. Za tako veliku stvar da ć ete se i vi sami kasnije
njom ponositi. – Prvi sekretar je opet gucnuo konjak i zajeo zelenom ma-
slinkom. – A š to se tiče mogućnosti vaš eg nestanka... I o tome smo razmi-
šljali. Ali smo odustali od takvog reš enja. Mada bi mogli... Tu su, kod nas,
Azerbejdž anci sa Kavkaza, iz Nahič evana, koji na pijaci kontroliš u prodaju
cveća. Mogli smo vas predati njima, oni bi za vas lep otkup izvukli. A bilo
je i drugih varijanti. Vi č ak i ne pretpostavljate koliko mnogo varijanti smo
imali za vas, piš če Ecirvan. Vas su mogli odvesti i zakopati negde u istoč ni-
jim oblastima – u Žitomirskoj, naprimer, ili Kijevskoj. Pritom tako zakopati
da vas brzo nađu. Ruka bi, naprimer, š trčala iznad zemlje. Ili glava. Kao u
„Belom suncu pustinje“, seć ate se?.. – Drug Manasenko se ponovo osmeh-
nu, ali ovog puta veš tački, samo krajič kom usana. – Ali mi imamo za vas

315
Kњиже
внипре
гле
д4

druga reš enja, dozvolite mi ovu pozajmicu iz frazeološ kog fonda bratskog
ruskog naroda.
– I kakva su ona, ta druga reš enja? – Šlojma je prevrtao po glavi vari-
jante verovatnih odgovora na njegovo pitanje: uvesti u Zapadno Rivne bom-
bu, paket plakata, komunistič ku literaturu, paket dolara za zapadnorivenske
socijal-demokrate... Mada, ne! Poslednja verzija je sasvim neverovatna –
pre bi sami zapadnorivenski socijaldemokrati poslali paket dolara ovamo, u
istoč ni sektor. Onda – š ta bi to oni mogli hteti?
– A traž imo od vas zaista sasvim malo... – Glas druga prvog sekreta-
ra zvuč ao je než no i hipnotički. – Suš tina naš e molbe, a vaš eg zadatka, je
sledeća: otvoriti grad.
– Šta znač i – „otvoriti“? – Šlojma nije razumeo, mada je negde, u po-
zadini mozga počela da se meš kolji straš na, jošneformirana u reč i, misao.
On je otera, priguš i je, ne dajuć i joj da se otkrije i razvije.
– Pa to i znači. Otvoriti grad, objediniti ga, ponovo ga uč initi naš im
zajedničkim Rovnom, onakvim kakvog smo ga i mi i vi voleli i volimo, na
kakvog smo navikli, za kojim žalimo i tugujemo. Pa i vi za njim takođe tu-
gujete? Inač e ne biste doputovali danas, ostavivš i tamo, iza Zida, sve svoje
važ ne poslove, brige i nemire... – u glasu prvog sekretara oseti se patos spi-
kera državnog radija. – To nije tako komplikovano, kako to vama izgleda,
piš če Ecirvane.
– To jest? – Šlojma je insistirao na nedvosmislenosti, on nije voleo
nedorečenost van literarnog stvaralaš tva.
– Ne pretvarajte se, piš če Ecirvane. Vi vrlo dobro znate š ta se od vas
traži. Reć ić u i ovo – na nivou podsvesti, da, da, nemojte se čuditi, – nama
su poznate i takve kategorije! – Eto tako, na nivou podsvesti vi sami to ž eli-
te niš ta manje od nas. U prikrivenim snovima svojim vi ste, ne jednom, š eta-
li Lenjinskom s kraja na kraj. Zar ne?
– Ne! – Ecirvan je reš io da bude tvrd i nesalomiv. – Ja volim ovaj
grad, ali ovo je moj grad i ja ga s vama neć u deliti.
– On – nije vaš . I nije naš . On je zajednič ki! Zar vi to ne razumete,
smeš ni piš če Ecirvane! – patos u govoru druga Manasenka nije jenjavao,
većnaprotiv.
– Zajednički su nam samo nebo i vazduh! – pisac Ecirvan se nije pre-
davao. – A gradovi su nam različiti. Moj grad je tamo, iza Zida.
– Govno nam je zajednič ko! – zarež a na njega prvi sekretar obkoma
KP SRU. – Govno, ili, kako piš u vaš i pobratimi-skribomani, izmet. Nauč no

316
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

reč eno, ekskrementi ili fekalije. Za ove nazive sam juč e saznao kod lekara.
Dakle, u naš em gradu ili, ako viš e volite, u naš im gradovima je zajednič ka
kanalizacija. I u to ne treba da sumnjate!
– Dobro, dozvolimo da je tako. Ali kakve to ima veze sa...
– Aha-a! Eto stižemo do najglavnijeg. Kanalizacioni sistem, za razli-
ku od perimetara Zida, ne kontroliš emo mi. Već– vi. Odnosno, oni. I zato
nam je potrebna vaš a pomoć ... – drug Manasenko se u stolici nervozno nag-
nu nad stočić em, dohvati flaš u konjaka i nasu sebi gotovo punu č aš u. Istre-
savš i je u sebe, on kratko otpuhnu, („Normalno se to radi pre, a ne posle pi-
jenja alkohola“, – pomisli Šlojma nehotice) i par puta se ćutke zaljulja is-
pred Šlojme. Šlojma č ak pomisli da je prvom sekretaru postalo muka, kao
profesoru Čmonju danas tu, u neposrednoj blizini, u holu Doma politič kog
rada. Ali se Manasenko u trenu ipak povrati svesti, samo se malo zacrvene
njegovo dobro, radničko lice. Nekoliko puta se kratko nakaš ljavš i, on odme-
ri pogledom Ecirvana. – Pa ipak, vi ste duž ni da nam pomognete. Vi več eras
imate premijeru, zar ne?
– Zar ne... – potvrdi Šlojma. Osporavati tako neospornu stvar nije
imalo smisla. – Vi ste, kako vidim, veoma dobro upoznati sa mojim dosije-
om.
– No, pa vi nas stvarno smatrate potpunim budalama... – u glasu pr-
vog sekretara zazvuča negodovanje, mada bez ljutnje, i on zbog neč eg pređe
na druge teme. – Ipak smo mi š kolovani ljudi, neš to smo č itali... Lič no po-
znajemo i akademika Dž ugalinskog, naš eg zemljaka, iz Rovna, i onog dru-
gog kijevskog akademika, Ivana Budzu. Jošu partijskoj š koli izlagali su
nam njegove radove, poznate, poluzabranjene. „Nacionalizam ili ukrajiniza-
cija“*, ako se dobro sećam naziva jedne knjige. Ja sam i seminarski rad po
njoj pisao. Ali, ja sam se udaljio od teme naš eg razgovora. Tako je, mi zna-
mo sve o pitanjima koja se tič u vas tamo, u zapadnom sektoru. Mi smo već
davno ispitali svaki vaškorak. I našizbor nije slučajno pao upravo na vas...
Pa tako, vašzadatak se sastoji u tome da... – Drug prvi sekretar ponovo otpi
iz č aš e, ovog puta ne otpuhujuć i i ničim ne zajedajuć i. – Jednom rečju... Mi
ćemo vam dati jedan ključ ić. Malecki ključ ić, koji otključ ava nekoliko vrata
tamo, u prostorijama vaš eg pozoriš ta. Prepredena inostrana stvarč ica. Jedan
ključza mnogo brava. – Umilnim pogledom, poluotvorenih očiju, drug Ma-

*
Parafraza u SSSR-u zabranjene knjige poznatog ukrajinskog intelektualca Ivana Dzjube:
„Internacionalizam ili rusifikacija“.

317
Kњиже
внипре
гле
д4

nasenko odmeri Šlojmu od dole do gore. – Hej vi, pa nalijte mu neki tonik!
– naredi on glasno, i jedna od bezlič nih prilika, izronivš i iz dubine sobe, hi-
tro tutnu Šlojmi u ruke visoku prozirnu čaš u. – I stolicu mu neku dajte. Jer
našrazgovor ć e se jošmalo otegnuti! – Ona ista prilika namesti okruglu sto-
ličicu bez naslona i na jednoj nož ici, dovukavš i je od klavira, koji je dremao
u dalekom zatamnjenom kutku, desno od kompjutera. Šlojma se oprezno
spusti na somotsko sediš te, viš njeve boje. Naslona za leđa nije bilo, pa je
morao sedeti u neugodnoj pozi, ispravivš i se i skupivš i kolena. Desnom ru-
kom je stiskao č ašu sa tonikom, a leva je visila u vazduhu, jer nije imao kud
s njom.
– Ne izmahujte rukom! Vi niste vožd! – surovo primeti Taras Pana-
soviči, ponovo gucnuvš i iz čaš e, neš to mekš im tonom, produž i dalje. – Da-
kle, kao š to znate, kanalizacija u naš em gradu je podeljena.
– Otkud ja to da znam? Ja nisam struč njak za kanalizaciona pitanja. –
Šlojma je ponovo pokuš avao da se povrati, da ovlada situacijom i da usmeri
tok razgovora u ž eljenom smeru.
– Ama, to nije važno! Ja vam tako kaž em, i to je tako! – prvi sekretar
je ponovo počeo gubiti strpljenje. – I ne prekidajte me! Imam več eras još
jednu sednicu, sa direktorima oblasnih š eć erana, a s vama o svemu neć u za-
vrš iti razgovor. Sedite i sluš ajte! Zar vi mislite da smo mi samo radi vas sa-
zvali plenum? Pa mi imamo privrednih problema do guš e! – Taras Panaso-
vičpokaza rukom na nivou svog izraž enog podvoljka.
Šlojma uć uta i pripremi se za sluš anje.
– Pa, eto, tako – kanalizacija je podeljena. Za to su se većvaš e spec-
služ be pobrinule ... – naglasak na reč i „vaš e“ u poslednjoj reč enici prvog
sekretara ne bi zapazio samo beznadež no gluv sagovornik. Mada, s druge
strane, drug prvi sekretar teš ko da bi razgovarao sa beznadež no gluvim sa-
govornikom. A ako bi i razgovarao, onda bi se blagovremeno postarao za
dobrog prevodioca govora gluvonemih, koji bi brzim pokretima ruku takođe
umeo doč arati taj naglasak na reč i „vaš i“, koju nije bilo moguć e ne registro-
vati u govoru druga Manasenka. Šlojma je samo kimnuo glavom, uoč ivši
ovaj naglasak. A drug prvi sekretar je govorio dalje.
– Izgradili su, razumeš , rešetke, pregrade, takve kakve ste, mož da,
na reci Ustji videli. Pregradili su sve cevi i sve kolektore. Jednom reč ju,
probiti se ni na onu, ni na ovu stranu, nije moguće. Ukoliko, naravno, niste
pacov, a normalan č ovek... Vi ste – normalan čovek, piš če Ecirvan? – pono-
vo lukav priž muren pogled, gutljaj iz čaš e s konjakom. – Normalan ste vi,

318
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

normalan, inač e se mi vama ne bi obraćali. Mada – ma kakav ste vi norma-

*
lan! Pa vi ste – отброс , otpadak! – emocionalne promene su u govoru pr-
vog sekretara obkoma toliko učestale, da su čak postale simpatič ne i gotovo
normalne.
Šlojma podiž eč aš u k ustima i otpi gutljaj. Grkasta teč nost nije ubla-
žavala ž eđ, nego je samo neprijatno oplaknula usnu duplju i zaš umela u grlu
peckavim potoč ić em. Ecirvan je na silu gucnuo „tonik“ i usmerio pogled na
prvog sekretara.
– Vi ste – otpaci! Vi, svi tamo, koji kao normalno ž ivite u toj kvazi-
drž avi, toj vaš oj ZUR. Ali poseban otpad skupio se u kvazi-kvazi-državi, u
tom vaš em usranom Zapadnom Rivnu, nek ide dođavola! Fukare! Štetočine!
Mislite da ja nisam primetio kako je epidemija kravljeg ludila u Goš čan-
skom rejonu poč ela odmah nakon posete rejonu vaš e zapadnorovenske dele-
gacije sa humanitarnom pomoć i – ton prvog sekretara je postao tako fino-
ljutit i nepristojno-literaran, da se Šlojmi č ak malo snuž dilo. Mada, mož da
je to mogao i tonik izazvati. Ko će ga znati, š ta su oni u njega sipali...
– U buduć nosti, posle naš e konačne pobede... – većje osvajao neku
novu misao drug prvi sekretar – ...posle naš e sigurne pobede mi ć emo, sva-
kako, ostaviti za vas i takve kao vi, određeni geto. Izabrać emo za to grado-
ve... kojih nije š teta... delove gradova... Zapadno Rivne, Zapadni Ljviv. Mo-
guć e, Zapadni Luck ili Ternopilj... Mi takođe mož emo biti velikoduš ni. Ako
†
se neprijatelj ne predaje, – njega iseljavaju . Uostalom, koliko vas tamo ima,
tih patriota-marginalaca... – (Šlojma je, mada se većpoč eo privikavati, ipak
začuđeno izvio obrve nagore od takve leksike.) – Da, da, nama su i takve re-
či poznate, nemojte misliti da smo mi u partijskim š kolama bumbare lovili.
Neš to smo ipak i č itali. I Kolara citiramo u svakoj prilici, i Šafarika, i slove-
nofile... Mož emo, kad hoć emo. No, a š to se tič e tih mesta koje sam maloč as
pobrojao, pa vi i sami znate da Rivna... odnosno – Rovna u ovom spisku ne
mož e biti. Uran – to je, kao š to znate, ne samo antič ki bog podzemnog sve-
ta, veći prilič no konkretan metal, hemijski element, broj 92! I njega, ovaj
element, moći će koristiti ne samo u zapadnim, naskroz protrulim burž oa-
skim nuklearnim elektranama i bombama, veći u naš im, savremenim, pro-
gresivnim, takvim š to nose... pardon... vi sami znate kako se teš ko u ukrajin-
skom jeziku nositi glagolskim formama, ja ne mogu da kažem „noseć im“,

*
Ruski: otpadak
†
Parafraza rečenice M. Gorkog: „Ako se neprijatelj ne predaje – njega uniš
tavaju“.

319
Kњиже
внипре
гле
д4

zato kažem – „takvima š to nose“, a nose svetu dobrobit i blagostanje, svima

i svakome. I teš ko je potlač enim besposlenim crncima, sa mnogo dece, u ka-
menim dž unglama Njujorka, i nevoljnicima-indijancima u istinskim dž un-
glama Latinske Amerike, i severnokorejskim, vijetnamskim, kineskim, taj-
vanskim, burmanskim, singapurskim, honkonš kim unesreć enim seljacima, i
gonič ima slonova u Indiji i na Cejlonu, i grčkim patriotama, i kurdskim
ustanicima, i palestinskim borcima za nezavisnost, koji upravo sada ponovo
borbom vrać aju Istoč ni Jerusalim i mnogim drugim nacionalno-oslobodilač -
kim pokretima u svim delovima naš e mnogoljudne planete...
– Ovo većprelazi u fazu uobič ajene političke propagande, – pomisli
Šlojma, stiskajuć iuš aci č aš u sa tonikom na dnu. Drug prvi sekretar je tako-
đe, č ini se, shvatio da se zaneo, pa je brzo aktuelizovao i konkretizovao svoj
govor.
– Dakle, sluš ajte me pažljivo. Evo ovaj ključ ić... – žuti komadićme-
tala bljesnu među njegovim prstima i ponovo se sakri u š aci, – daćemo vam
danas. Njime ć ete moć i uključ iti kretanje pozoriš nog lifta u podrumu, gde
ste jutros većbili. – (Šlojmu viš e i nije iznenadila njegova informisanost). –
Njime ć ete, ovim istim ključić em, otključati metalna vrata sa natpisom „At-
tenš in!“ Nadam se da ste ih zapazili, kad ste jutros iš li podrumskim
koridorom. Sa stražom ispred vrata pokuš ajte da se dogovorite, ja mislim da
ć e to ić i lako. Odmah iza vrata se nalazi sklopka, ili drugačije rečeno – pre-
kidač. Uključivš i ga, odnosno podigavš i ruč icu nagore, vi ć ete pokrenuti
pregradu koja deli naš u kanalizaciju. Ona ć e se, ta pregrada, takođe podić ii
naš i pripadnici specijalnih odreda u specijalnim protivgovanskim kostimima
(a u govnima plivati, kao š to znate – nije nam prvina!) za par minuta će pro-
dreti, opkoliti i zauzeti vaš e naskroz trulo, burž oasko, kapitalistič ko, prokle-
to zapadno Rivne, koje je sramni ž ig, neizleč iva, upaljena, gnojna rana na
zdravom telu SRU!
Šlojma je ć utao, sluš ajuć i i u sebi ocenjujuć i umeš nost druga Mana-
senka u balansiranju između visokog stila politič ke funkcije i neš to jedno-
stavnijeg stila govornika koji vrbuje. A prvi sekretar je napredovao po sve
viš im stepenicima i terasama u pravcu svog Everesta leporečivosti.
– Vi ć ete shvatiti – Ukrajine se svakako neć ete dočepati! A i š ta bi vi
s njom ? Vi, nepraktič ni romantici... Istoriju kompartije Ukrajine i vi ste uč i-
li? Makar u sklopu istorije KP Sovjetskog Saveza! Seć ate se kako su, u ta-

320
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

kozvanom harkivskom periodu*, onovremeni romantici, koji su se slučajno,

sasvim sluč ajno doč epali... pardon – doš li do vlasti, cele š aržere metaka is-
paljivali sebi u visoka č ela?.. I tako treba. Upravo u tome je istorijska pravda
i dijalektič ka logika istorijskog razvitka. Ova zemlja mora pripadati nama.
Nama, upravljač ima, rukovodiocima, č ak, ako hoć ete, – č inovnicima! Ovo
razumeju one vaš e kolege koji idu u državnu službu. Kod nas na služ bu, iz-
među ostalog. Eto, upravo sada u Kijevu solidnu karijeru gradi jedan bivš i...
†
nekadaš nji poeta iz Kaneva , iz dubine Ševč enkovog kraja. Većje do savet-
nika dogurao. A, mož da će ga i u starijeg savetnika proizvesti. Meni su ga
nedavno na plenumu CK preporuč ili – tako prijatan mlad č ovek. I stvarala-
štvom se bavi, između ostalog. O njemu kritika piš e kao o progresivnom sa-
vremenom poeti.
–Aš to se tiče celog sveta, koji samo š to nije doznao, ali neć e dozna-
ti o vašem nestanku, većo... Razumete, piš če Ecirvane, mi smo vas većdav-
no mogli saterati u ćorsokak. Kod nas su, na naš oj teritoriji prebivaju, vaš i
roditelji, vaš a sestra. Ali mi im nismo naudili. Jer tada biste vi stvarno digli
dreku, apelovali na vaš„ceo svet“, na njegovu „progresivnu javnost“. Ali
sada – tri puta „ha-ha“.
Drug Manasenko okrete se ka uglu, tamo gde je plavkasto svetleo
monitor. Operator uz kompjuter, kao da je shvatio da se razgovor odnosi na
njega, okrete se zajedno sa stolicom ka sredini sale. Bio je to mladićsa per-
činom i nekoliko desetina minđuš a u oba uha. Ispod njegovih nogu iznenada
se zač u tiho režanje. Napregnuvš i vid, Šlojma primeti na podu ono, š to mu
se u prvom trenutku uč inilo kao ćilimč ićpod nogama kompjuteraš a – veli-
kog staforš irskog terijera sjajne dlake. Mladićsa perč inom odnekud ispod
tastature dohvati ružič asti odrezak š unke i baci je u pseć uč eljust.
– Upoznajte se! Anatolj Diž a, našvodeći specijalista za kompjutere.
On nam je stvarno najbolji kompjuterašu celom Rovnu, istina, rodom sa
Zapada, iz Ljvova. Maturant politehnike. Tu je on u potpunoj sigurnosti, i
njegov pas takođe. I tako, Anatolj je većobradio disk na kome je snimlje-
no... Pa... jednom rečju, snimak je urađen naš im tomografom danas, kad ste
bili tamo, u tom tomografu. – Drug prvi sekretar je traž io odgovarajuće reč i,

*
Posle građanskog rata 1917–1920. god. do 1934. god. Harkiv je bio prestonica Sovjetske
Ukrajine. Mnogi rukovodioci KP Ukrajine iskreno su verovali u komunistič ke ideale i u to
da će Ukrajina u SSSR-u slobodno razvijati svoj nacionalni identitet. Sa početkom Staljin-
skih represija bili su likvidirani ili su izvrš
ili samoubistva.
†
Mesto hodoč aš ća Ukrajinaca iz celog sveta, gde je sahranjen Taras HrihorovičŠevčenko.

321
Kњиже
внипре
гле
д4

ne usuđujuć i se da pređe sa visoke leksike na jednostavnu, jer sam sebe je

naterao na te visine svojim prethodnim načinom izraž avanja. – Jednom reč -
ju, sve š to ste tamo radili sa građankom Bljaš anom O. I. Seć ate se, piš č e
Ecirvan?
– Kurvini sinovi... – Šlojma odreagova sasvim mahinalno,
jednostavno mu niš ta drugo nije doš lo u pamet.
– Pi, piš če Ecirvan. I to govorite vi, majstor reč i, virtuoz leporeč ivo-
sti, kako vas pojedinci zovu... – drug prvi sekretar nije prikrivao svoje zado-
voljstvo time š to je č uo i video. – Šlojma je ipak izgubio ravnotež u u razgo-
voru, na š ta su ovi tako dugo č ekali. – Naravno, sam po sebi seks među četr-
desetogodiš njacima ne donosi nikakve estetske naslade. Vi – niste Miki
Rurki, ona – nije Kim Besindž er, slažem se. Ali amoralnost, ponavljam –
amoralnost! – nju ne vole nigde. Niti na Zapadu, niti na Istoku. Na Zapadu
čak i manje. A mi sada, uz pomoćdruga Diže, mož emo postaviti ovu diske-
tu u taj vašsvesvetski Internet, kojim se vi tako silno ponosite – možemo,
zar ne, druže Diž a? – Kompjuterista u odgovor klimnu glavom i gurnu u
pseć uč eljust jošjedan odrezak š unke. – I svi će moć i videti pisca Ecirvana
u rovenskoj bolnič koj upravi. Gotovo kao naziv filma. Kao „Četiri Šveđan-
ke u Grčkoj“! – prvi sekretar obkoma otvoreno se ponosio svojim znanjem
iz sveta domać e i zapadne kinematografije.
– Kao „Mister Pitkin u đavolskom telu“... – Šlojma je morao da od-
govori bilo š ta. Na duš i mu je bilo teš ko, ali nije hteo da to pokaž e.
– Dosta lupetanja! Mi možemo da napravimo akt vaš eg penisa čak i
iznutra. Naš e najnovije tehnologije to dozvoljavaju, – graknu prvi sekretar i
nervozno pijucnu iz čaš e nekoliko gutljaja „Henesija“. – Čujete – iznutra!
Takav porno vi jošniste videli! A moć i će da ga vide stotine, hiljade vaš ih
poznanika...
– Ja sam danas ovde, kod vas, unutar Zida, video svaš ta. – Ecirvan se
odupirao većpo inerciji. Njemu je jednostavno većfizič ki bilo muka, i od
ovog razgovora, i od tonika, koji nije ublaž avao žeđ, većsamo pekao iznutra
neprijatnim gorč ikastim ukusom.
– Piš če Ecirvan! – glas prvog sekretara je odzvanjao nekako gotovo
sveč ano. Vi niste unutar Zida, većupravo van njega! I vi ć ete uraditi to š ta
od vas traž imo. Izvrš ićete našnalog. Vama, i samo vama, pripala je ova ple-
menita, vi bi rekli blagorodna, misija. Pa i Berlinski zid je podignut i sruš en
u toku vaš eg života. I kome, ako ne vama, priliči da bude najotvorenijim
protivnikom svake vrste zidova i barijera?.. A mi ć emo, sa svoje strane, seti-

322
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

te se mojih reč i – mi ćemo vam dovesti i š tampu u vezi pada Zida. I to će bi-
ti vaš e veliko delo! Ali najpre se morate pripremiti za delovanje – ujediniti
grad. Uradite to! Mi verujemo u vas!
I drug prvi sekretar, zaljuljavš i se iz sve snage u stolici, baci maleni
ž uti ključ ićiznad okruglog stoč ića pravo na Šlojmina skupljena kolena. Pi-
sac Šlojma Ecirvan se trgnuo, ključ ićje kliznuo između kolena i pao na pod.
Ecirvan ga podiž e sa poda i polako gurnu u levi džep. Iza leđa su se neč ujno
približ ili Samčuk i Mikola Ivanovič , podigli su ga za laktove i poveli ka vra-
tima...

Preveo s ukrajinskog Jaroslav Kombilj

323
Kњиже
внипре
гле
д4

Ле
она
рдКо
ен

ПЕСМЕ

ПЕСМАСТРПЉЕЊА

Над ив
ант р
е нпомис лихдаћ ешпол удети
иоконча тигрозницуу ма,
алиуру цит иХр истовтрн,
пасенас мејахипр итисну хт
опа оновчић
назрелет игруди:
итадасеј аснос е
тихт вој
ихл удихпис ама
икакосимиис плелаиницијалеуг рло.

Мо ј
имеприј атељиупо зорише
дасипр оч итал астарис к
елеток еана,
кажудау шив ашв од е
нез вуке
удруг ауст а
, уд ругес поменик е
.
„Непу тујб езс ребрногме т
ка,“о помињуме.
„Држик олацуџе пу.“
Ина смешихс етомпог решномт умач е
њу
твој
ихс ума ну тихпис а ма
имо гу к
ра ше ногг рла.

Ах, ње мућуре ћидатепажљивов ол

и,
датепошт уј
ешк ољкамаиша ренимбо цама,
датил ицеодпе ск
азаштити,
авре меномспрже нубубуодт в
ојељу дскерук ес ачува
,
датена уч
инов импричамаому њама,
идат епонекадпустидапооб а
лит р
чишбо с а.
Ик адс еиглабе с
крвнонасме шиуње г ово
мо бр а
зу,

324
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

в
идећ
еколикој
елепо
к
адатев
олилудаки
ња.

Нер а
ду ј
емс евреме ну
кадаћеок е
а ноткрит иизарђа тит в
ојелице
каошт ојетоу р
адиос вимс ветскимс вет
ионицима
којисусвојезлатоика ме
низ ложил иводеномпокољу
,
jерта
даћеит вој
апис марђа тисок еанскомлог
иком
амојино ктинећеб ит идовољни
дамипод еруша вовенаг рл у.

КАДАОВААМЕРИКАНКА

Кадао ваАме риканка ,

чијебут инео буздаване обавез нацр венат
канина
,
громовит опро ђек рајме недо кс едим,
каопл емеМо нголак о ј епа лишу му,
градбив ара з орен
ак ртезгр а
дес тогодишње
запљуснуул ице,
имој еоч ис уупл аме ну
збогв е
зе нихКине скиња ,
већс та
р их,
ат акосићу шнихме ђут а
на нимбор овима
нао вимо г
р омнимпре д е
л има,
идо ксео кре неш
онес уве ћт ак одалеко .

ПЕСМА

Ус узамаголадевој
ка
оиме нумомра з
мишља
тобр онза
ноиме
прстимаб рој
ним
свогт е
ла

325
Kњиже
внипре
гле
д4

преврће
раменапомаз
ује
упамћениммирисом
кожемо ј
е

Ах,генералсам
уње нојистор
ији
прекопоља
терамвеликекоње
одзлатамиоде жда
ветарнаоклопу
сунцеуу троб
и

Некај о
јме кептице
мекек аопричао чимањеним
заштител ице
одне пријат
ељамо јих
азлепт ице
чијасуошт ракрил а
кованауме талнимок е
анима
чувајуодају
одна падачамојих

Инекај
ено ћблагапремањој
не
касевисокезв
е здепопнунабе
лил
о
њено
гтеланепокривеног

Ине каимемо ј
еб ронза
но
додирујење непр ст
ебројне
неказ а
сиј
аспл ачомње ним
докс ејак
а огалаксијанеп рикачи м
ид окменез а
памт е
ута ј
ниње нојик рхкимне бесима.

Пр
еве
ласе
нгл
еск
огМи
лен
аБо
рић

326
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

Leons Briedis

DVE PESME

GREŠNI SIN
Konač no pož urio sam sneg
Mož e se pretpostaviti
Po zamahu
Jedva č ujnom
Ispod anđeoskih skija
Ali odzvanjajuć išuplje iz moje duš
e

Kako ja,
Sneg
Da ostanem lenj tako dugo ove zime?

Da li sam zaboravio na sebe?

Fijuk snega
Anđ eli koji se skijaju
I Bog
Tamo gore
Probuđeni iz svog sna
Kaš lju, besni na mene,
Sneg,
Zimin (i njegov, takođe)
Greš ni sin

327
Kњиже
внипре
гле
д4

SEKVENCE

...
Biti tuž an
I oseć ati tugu –
Dve godiš njice duš e
...
Nema ž ivota u ovom svetu
Zbog toga mrtvi moraju da se povuku
Dublje u smrt
...
Azurna plava:
Jedina dugoveč nost
Koja nema kraj
...
Prorok:
Srebrna maslina u pustinji
Povijena nad vrtlogom
...
Uvek izbegavam borbu
Jer nije neophodna
Za onog koji se bori
...
Nauč io sam „biti”
Moram da nauč im „Ne biti”
Sad moram da zamenim „ili” sa „i”
...
Kad iz mene iš č ezne
Poslednji anđeo
Stvorić e se praznina pod nazivom „več
nost”
...
Nisam samo č ovek
Većizmaglica
Čija tež ina oseć a samo azurnu

la s engleskog Ivana Pantelić

Prevе

328
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

AУTOРИ

Зора
нСпас
ојев
ић: „На
тчов
ек“, диг
ита
лникола
ж, 2011

329
Kњиже
внипре
гле
д4

МиливојАнђелк овић– Рође нј еуБе ограду1940. г о

дине . Ди-
пломира оима гист р ираонак атедриз ај угос ловенскуисв ет скукњиже в
-
ностуБе ог р
аду . Дос адај еобјавиодв ез бир кеприпов еда ка: Источн ир у
-
кописиЗв ездан ек апије, интернетт рило гијукој учинеСав ршенз л о чин
(1999), Ос мехВиз антиј е (2003) и Ваша р WWW пр ич@ (2005), д ра му
Уме тнос т ди сања(2000), ка оивишепу блицис т ичкихк њиг аифељт она :
Ус енцик ордо на– с вистуде нтс кипроте стио д1954 до1998 (1998), Са -
врше нз лочиннаИнте рне ту(2000), Жив о
то писиз наменитихСр ба, Зл а
-
тоу сти(2003). Сар а ђујес ачасописима , как ошт а мпанимт а
коие лект р он-
ским. Жив иуБе огра ду.
Лаура Барна– Ро ђенај е1964. годинеуЈ азову. Обја
вљуј епрозу,
студијеис тручнера довеизис торијеу мет ностиудома ћојиинос траној
период ици. Објавилај ерома не: Протов и
р(2003), Не вољег осподинаТ.
илис уте рен(2005), Мојап оследњаг лав обо ља(2008), Четирие лемента
(2009), Санатори ју
м подбе л
им(2009), Цр ноте ло(2010); књигеприча :
Дијалогук аме ну(2008) иТамон еказ а
нимања(2010); е сејУметнос тн е-
маде фи ници ј
у(2007) имоног рафиј уДе ветс ре
дњов ековнихманас тирау
Босни(2006/2007). Жив иира диуБе ограду .
ЛанаБасташић– Рође нај
е1986. г
одинеуЗ агребу. Студентко-
мунико логиј
еиенгле
ско
гјезикаикњижевностиуБања луци. Пишекра тк
е
приче. Објав
илај
екњигуТрајнипиг
менти(2010). Жив
иуБа ња луци.
Берислав Благ ој
евић – Рођ е
нј е1979. г одинеу Сла вонском
Броду . Маг ис
тарг еографскихна ука
. Објављенек њиг е: Ламентацијапо
Софрони ј
у(2005), Требаос амбитири јеч(2005), Ја, ре
в олуц
ионар(2010).
Сара ђујесабр ојнимча сописима
. Више с
трук онаг рађива нуСрбијииино -
стра нству
. Радовис умупре в
ође
нинама кедонски, шпа нск ииенглескије-
зик. ЖивиуБа ња луци.
Бој анБогдановић– Ро ђе н1951. годинеу Поже г
и. Са тиру , про-
зу, поез ијуик њижевнук ритикуобј ављива ојеуб рој нимча сописима .За-
ступље н уе нциклопедиј
амаиант ологиј
а ма. Добитникв ишена град аз а
пое зију, причуиафор иза
м. Објавиој екњиг епое з
ије: Вајарук ући, Ве чер
а
сава рв
ар имаиНапу стомо стрв у,затимз биркеафор иза
ма : Пров ј
е трав а-

330
 Аут
ори

њесрца, Кола
ж де
мокр
ати
јеиБог
овииба
тине
. Жив
иуЗе
ницика
осло
-
бо
дануме т
ник.
ПредрагБог дановићЦи– Рођ енуБиј ељини1944. г одине. Об-
јавље нек њиг епе сама : Дол е, долегдерак овижив е(1970), Крозк ишуј е
Ес кимс ар ибамаос воји оне бо(1972), Баш-Че ликич ардакн аче тирив оде
(1978), Ско мрахже никл е
ђ анс кеневесте(1985), Ал ександ риј скаби блио-
те ка(1994), Ход ећив одом(1997), уИт а
лиј ишт ампаIl tosone d’oro (Зл ат-
норуно) (1995), уРумуниј иBilioteca ratacitoare (Пок ре тнабиблиот ека)
(2000), ауБуг арскојПл анетатанак итов ете(2008). На пис аој ед раму
Поте рни цаз аОрфе јом(1996). З а
ступље нј еуброј нимз бор ницимаиа н-
толог ијамас авременес рпс кеие вропскекњиже внос тиуинос тра нствуна :
ара пс ко м, бе лоруском, бу г арском, ит а
лиј анском, фра нцус ко м, јерме н-
ском, кине ском, мађа рск ом, не мачком, грчком, е нглеском, е с пе ранту, ру-
мунс ко м, слов а
чко м, турс ком, че шком, укра ј
инск ом, рус ком, шпанс ко ми
шв е дс комј е з
ику.
ЗоранБог нар– Рођ ен1965. го динеуВуко ва
ру. Пе сник, проз аи-
стаикњиже вникр ит ича р. Поезиј
амуј епревође нанае нгле ски, фр анцу-
ски, мађарски, маке донс ки, слов
ена чки, шпански, итал
ијанс киит у рскије-
зик. Објавиодв ар ома на ,једанаестзбиркипое зијеик њиг уе с
еја . Добит-
никј ебр ој
нихна гра да. ЖивиуБе ограду.
ЛеонсБриедис (Leons Briedis) – Рођ е н 1949. годинеуок ругу
Ма донауЛе т
ониј
и. Пишепоез
ију, рома не ,ес
еје, књиже внукрит ику
. Пре-
водипо е
зијуипроз усалат
инског , руског ,енгле с
ког, романскихје зика
.
Објавиоје34 књигеи49 књигапре во
да . Добит никјебро ј
нихс ветских
признањазакњижев нос
т.
Душан Видак овић– Рође н1969. г одинеуВа љев у. Зав ршиој е
студиј епра ва. Уре ђив аојелис т овеВа ље вскак њижев нара дион ицаиКњи -
жев наре чипуб ликов аојевишехиља дано винс кихт екс това . Обј ављене
сумупе снич кек оле кциј е
: Брз иномв оза(1992), Књиг аоХоду(1994), Ек с
-
тра систо ла(1994), Ис црп љив ањенич им (2003) иБал ка н/Бал тик(2010).
Једанј еодприре ђива час епара таSrbska literatura којије , нас ловена чком
језику, шт ампа нуљубља нс комча сопис уApokalipsa (1999). Нас лов енач
-
ком је зикуј еиз аша оииз боризВида ко виће вепое зиј
еподна слов ом Sa
prebolene obale (Љубља на, 2005), апе с
меиинт ерв ју
исумупре вође ниј ош
инае нг лес
ки,рус ки,не мачк и, пољс ки, ма ђарс ки, шведски, с лов ач киима-
кедонс киј езикиз аступље неудва десетака нт оло гијаиз бо рникауСрбиј и
иинос транст ву. ЖивиуВа ље в у.
Милован Вржина– Рође н1951. годинеуСарај
еву. Објавиоје
књигеафориз
амаДознаке(1975) иОбрађив ањеота
џбине(1989), књиге
пес
амаУк л
етакућа(1977), Су
вижиг(1996) иОтациватра(2000), књи-

331
Kњиже
внипре
гле
д4

гус а
тиричнихзаписаУспоменеизбољегс утра(1994) ик њиг у-лексикон
Кој екоуна шемхумору,сатириик арик
ату ри(1998). За
с тупље нув ише
антологиј
ауз е
мљииинос транству. Прев
ођеннане ма чки, руски, пољс ки,
чешки, ру
мунскиибугарскијез
ик.
ЗоранВучић– Рођ енуОкол ишт у1947. г одине.Обј авиојекњиг е
:
Про ла зис вет (1976), Топрошл о(1980), Бил оипрошл о(1982), Ев ропс ке
промај е(1984), Књи гаче тв ориц е(1985), Мис ализ емља(1986), Су нчев
друг– с ун чевос мех(пе с мез аде цус аР. Арс иће м, 1987, 1988, 1998, 1999),
Дос ада(1987, 1991, 2004), Зав ештања(1990), У л ицев е ку(1991), Тамен
проз орец(1996), Сл утњеис познај е(1998), Знац иизта мн ине(1999), Ру -
копи ско јипо стоји(2000), Вре мез аиг ру(пе смез аде цу, 2000), Отк рив а-
њетај не(пе с
мез аде цус аР. Арс иће м, 2001), Радов ањеииг рање(пе с
ме
заде цус аР. Арс ићем, Р. Вучк овић емиВ. Ј ов ић е м, 2002), Св рљишк икњи -
жев никр уг (2005), Зл атни цинал ивади(ха ик у, 2005), Врв иназане бо
(2006), Уг л
у водоба(2006), Источ нотро ј
ств о(с аР. Вуч ков иће миО. Ри-
стиће м, 2007), Стар иинов ис тих ов и(2008, 2009, 2010), Знац иизте ско бе
(2010). Пре в одис абуг арскогј език а. Прир едиој ене коликоз борника , хре-
стома тијаиа нтологија. Наг рађив анј ез акњижев нос тва ра л
а штвоикул -
турнопре галашт воипре вођеннас тра неј ез
ик е.
МиланВучићевић– Ро ђе нје1957. уКруше вцу
. Објав
иој екњи-
гепое зиј
е: Торз
оп ој
есења(1995), Свебдења(1997), Допл
амс ава
ња(2000),
Пап ирићи, пл
авет(2005) иОдблес ци(2008). Пе
смес умупр евођененама-
кедонскиибу га
рскијезик. Жив
иира диуКруше в
цу.
РадеМ. Вучићевић– Пишепо ез
ијуипрозу. Књиг
е: Ноћпу
ног
мј
есе
ца(1996), Др
инс
кимотив
и(1997), ДоХагаиназ
ад(2004) идр.
Славомир Гвоз деновић – Рођ ен1953. г одинеу Бе лобре шк и
(Румуниј а). Дипломира ос рпс киј езикиј уг о
сл ов енс кек њижев нос тиидок -
торира о2000. г одине. Објавиој ет риде сет акк њиг апое з
ије
, прире диоде -
сет ака нтолог иј
аср пскек њиже в
нос ти, асв ојомпо езијом заступље нј еу
вишед есе тинас рпских, руму нскихие вропс киха нтол огиј
а, каоиус рп-
ским у џбе ницима . Књиг епо езије: Крил аип омал ов атре(1975), Пе с ме
пре дз ору(1977), Одб ранак рил а(1978), Лирик а(1981), Ве дроо тварање
каме на(1983), Dezlegarea seninăa pietrei (1985), Ј уначе њере чима(1986),
Уџбе ник о в идаревојк ући(1988), По дв лач ењецрте(1988), Cercul soare-
lui alb (1989), Каме нз ап лака ње(1990), Ср пс камол итвауТе мишв ару
(1991), Ре чис в
етл ост (1994), У ку ћис аог ње мил едом(1995), Рађ ање
пре тк а(1997), И. (1999), Црњанс киуТе ми шв ару(2002), Страхук лопци
(2003), Şcoala de seară(2003), Кр стик ри кI, II (2003), Америк а, Чикагои
Ви дов дан(2003), Стра шнап ричаизКл ис уре(2005), Die Schulen von Ale-
xandria / Ал екса
ндријс к
ешкол е(2005), Fragment despre adjective descripti-

332
 Аут
ори

ve / Одломакоопи снимпридеви
ма(2007), Кол икоКосовауме ни(2007).
Пре водис рпск
уиру мунскупоезију , ањег
оваделасу прев
ођенанаде се-
такј език
а. Више с
труконаграђ
ива н. Жив иирадикаопрофе с
орс а
времене
српс кекњижев ностиуТемишв ару.
Рај коГлибо – Рођ ен1940. г одинеуДоњојВа с тикра јПро зора.
Пе сник , припов е дач, дра мс кипис ац, есејис та. Докторфило лошк ихна ука,
редовнипрофе с ору ниверз итета. Бе летрис тич кекњиг е: Ромки ње(1988),
Про миц ање(пе сме , 1989), Биог рад скил ир ск окази(пе сме , 1995), Су путни -
цеис у
па тнице(пе с ме, 1995), Рамс кел е ген де(1997), Учи тељск оив ерје
(нове ле, 1997), Сл у тњесРа китј а(пе с ме , 1997), Доз ив к е(пе сме , 2000),
Сне нипр опламс аји(пе сме, 2003), МојМе гидо(пр ипо ве т ке , 2003), Про зор-
ке(припов е
тке , 2004), З рнц ар амс к огСу н ца(духо внамоног рафиј а
, 2004),
Оч ито вања(пе сме , 2007), Зас тај к уше(припов ет
ке , 2008), Мој еоде(пе -
сме , 2009), Слу ч ајке(пе сме, 2010). Обј а
виој ев ишемо но г ра фијаиуниве р-
зитет скихуџбе ника . Добит никј епет наест акк њиже внихна града.
Милован Гочманац– Ро ђен1941. уВе лико јВрбницик одКру -
ше вца. Докто рк њижев нихнау ка. Пес никие се
јиста . Сара ђуј
есброј ним
часопис има. Књиг епе сама : Ватроме т(1964), Ју
троподбрдо м(1989), У
ветрул ишћа(ха ику , 1995), Годишњедоба(ха ику, 1998), Натр гумира
(хаику, 1999), Лица(1999) иМо ти ви(2004). Књигее с ејаикрит ика: Ведри
свет де тињс тв ауПо литициз аде цу(1969), Се
ргијеМи хајловић„Пес ме“
(критичкоиз да ње, 1973), Ве лизарСтанк овић„Пе сме“(к ритичкоиз да ње
,
1975), Мих ај
л оЖи вић„Пр еп ород“(к ритичкоиз дање , 1981), Књиже вност
иде ч
јиу з
раст (1995) иКњиже в нис твараоциПоже ге(2004). Жив иу
Круше вцу.
Жељк оГраховац– Рођ ен1955. годинеуЗе ници. За
вршиоФило -
зофск ифа култетуСар а
јеву. Књигепе сама: Св
етор астројство(1986) и
Бол, бој
абожј емилос ти(2008). Књигее сеј
аикр итик а
: Анђелк
оВу летић ,
пјесникже ђиипор уге(1998), Срица њеин ицање(1999) иСтани штаи
промину ћас вј
етлости(моног ра
фскас тудијаоВит омир уЛукићу , 2000).
Аут ордв еантологије
. Уредникј ечасописаЖив от. Чла нјеДруштвапис а-
цаБиХ. Жив иуЗе ници.
НенадГруј ичић– Рођ ен1954. г одинеуПа нчеву . Дипломира ој у
-
гослов енскуиопшт укњиже внос тнаФило з
офском фа к ултетууНов ом
Саду. Биој ег ла вниуре дникс тудентскогкњиже вногл ис т аТој ест (1978–
1980) иу редникпое з иј
еГл асуо младине(1980–1981). Биој епр е
дс едник
Друшт вакњиже вникаВој водине(1993–1997) ипре дседникСа ветаМе ђу
-
наро дногс ало накњиг аиДанаЛаз еКос тићауНов омСа ду(2000–2004).
Пишепое зију, прозу, есе
је, критике, драмеипо лемике . Ка ос туденткњи-
жев ност иобјав иоједв епес ничкекњиг е– Матерњиј е
з ик(1978) иЛи није

333
Kњиже
внипре
гле
д4

надл ану(1980), апо том Врв е ж (1985), Цар ск ан амиг уша(1990), Ј адац
(1993), Пу стас ре ћа(1994, 1995, 1996), Ма те р њиј езикипе с меприру ци
(1995), Лог(1995), Цв аст(1996, 1997), Сн ов иље(1998), Жив аду ша(1999)
и Ша јкашкис оне ти (2008). Обј а виоиз бор епое зије: Чис тац (1997) И
ота цимати(2002) иМл еч(2004), Св е тл ос т из вуци(2005). Обј а виој е
књиг ее се ја, кр ит ик а, про з еи поле мика : Про крустов апо с те ља(1988),
Пл есун егв ама(1998), Пол емик еио ду шци , (2004); мо но гра фиј уБра нк о
(1984, 1985, 1990. и 1992); а лма на х Ау х, што жив от у шима с три же
(1990); с тудиј уи а нт олог ијус рпс ко гна р одногкра јишко гб ла г аОј кача
(1988, 1992, 1996, 2002, 2003, 2004). Обј авиоПр ичеи зпотај е, (2007) и
дра муЧитајТрак ла(1983). Пе смес умупре во ђененае нг ле с
к и, рус к и,
нема чки, ит а лиј ански, фра нцус ки, к инес ки, шпа нск и, пољс ки, ма ђа рс к и,
ма кедонск и, с лов ачки, ј ерме нс ки, руму нс ки, укр ајинс ки, г руз иј с
ки, р усин-
скиис лов е на чкиј ез ик. Добит никј ек њиже внихприз на ња : Бра нков ана -
градаМатицес рпс к е, Вуко ванаг рада , Мил анРаки ћ, Пе ч атв арошис рем-
скок арлов а чк е, Ск енде рКул еновић, Стр ажи ло во, Ко ндирКос овк еде војк е,
ГрбСре мс кихКарл ов аца, Коч иће в опе ро, Пав леМа рко в ићАд амов , Ла зар
Ву чкови ћ, Шушњари Дне вни ков ана гра да. Жив иуНов ом Са дуира ди
каодире кторпе снич кеус танов еБран ко в ок ол оуСре мс кимКа рлов цима .
Милован Даној лић– Рођ ен1937. годинеуИв ано вцима. Дипло -
мира ој енаФило лошк ом фа култ етууБе ограду. Пишепе сме, рома неи
огледе, аце њенјеик аов рстанпре водилац. Првуз биркупе самаз ад е
цу
Какос павајутрамв ајиобјавиој е1959, ас ледилес ујеФур уницај огуница
(1969), РоднаГоди на(1972), Какожи випољс кимиш(1979) идру ге. Обја-
виојев ишеодс еда мдесе
тк њиг а. Чланј еСАНУо д2000. г одине . Нос илац
јебројнихв исо
кихна г
радаз апое з
ију, прозуипре в
ођење . Жив иуБе огра-
дуиПар изу.
ФридрихКристиј анДелијус(Friedrich Christian Delius) – Рође
н
1943. годинеуРиму
. Немач
киписа
ц, живиуНе мачкојиуРиму. Нос ила
ц
много бројнихиз
начај
нихнема
чкихкњижев нихна града .
ВеснаДенчић– Ро ђе на1963. уБе огра ду . Дипломира ниполит и-
колог . Књигеа фориз ама: У друштв усен ешап ућ е(1987), Св ет немо же
пропа стибе зна с(1996), Пу т допак л а(2001) иСтра дањеуцик лусима
(2007), збиркак раткихпричаИНв ерз
иј е(2003), з биркапе самаПоди ј
ум/
Podium (2008). Прире дила(уко ауторст вусаВла димиромЈ овић евићемЈ о-
вом) па норамуСтради ј
адана с(2003), Сатир ич неп риче2003 (2004, коа у-
торЂорђ еОташе вић), Сатирич неприч е2008 (2009) иДне в никне приста -
јања(2009). CD Сме хдобол а(2003) иСме хд об ол а2 (2005). Сарађив а
ла
јесб ројним часопис имаилис тов
има . Награђива науз емљииинос тра н-
ству. За с
тупље наумног им зборницимаиа нт олог ијамак ра ткихпричаи

334
 Аут
ори

афоризама
. Прев
ођенанапољски, рус
ки, бу
гарс
ки, мак
едонс
киине ма
чки.
Главниуредникеле
ктронскогс
атир ичникаЕтна. ЖивиуБеогра
ду.
ИванДеспот овић– Ро ђе н1978. уБео граду, гдеј ед ипл омир ао
нака т
е дриз аОпшт укњиже внос т2003. г о
дине . Објављива ој епо ез иј уи
прозууРу копис имаизПанч ева, СтањуСтв ариизНов огСа да , Бе
с тс еле-
руизЗа гре
ба(„ Дас амШе ј
н“, 2007), АвангардуизСомбор а; наинт е рне т
порталимаKnjizevnost.оrg, Kisobranblog.com. Обј а
виој ез бир кус тихов а
Ништан иј
ета ко, на гра
дноиз да њефондаДе јанМа нчи ћ(2007), Бе заз л ене
приче(2008), рома нОНа та шииНев ену(2009) из бир купричаПес ник ове
приче(2010). До биој енагра
дуз ахумор истичкуприпов еткунаСре мче вим
данимауЕле мир у(2007). Ба вис есл икарствомифилмомкра ткогме тр а
.
Радиојека оно вина р. ЖивиуБе ограду.
Драг ан Драг ојловић – Ро ђе н у Пилици ко д Бај ине Ба шт е
.
Ма г
ис та ре кономс кихна ука. Обј авиос е да мнае сткњиг апес ама: Ку ћан а
сатуне бе ском, Мимох оди, Стан ишта, Стаб лон евидљив ег одине , Дру га
стран ане б
а, Кал ендарс нова, Књиг аљуб ав и, Доз ивањеБог а, Наа стра л-
нимк апиј ама, Глас ов идаљи не , Тра гов ина ше гжив отаит д. Об јавље нес у
муит рикњиг еиз аб ранихпе са ма . Обј а вље нирома ни: ПодЈ ужн им кр -
стом, До ктор ов аљу бав, Нез абор ав ис в
ојдом, Прич еи зАу с тр алије , Аме-
ричкеид ругепр иче , икњиг апр ич аз аде цу . Књиг ес умупре вођененае н-
глес
ки, г рчки, т урс ки, алба нскиишпа нск и. Трипе сничк екњиг еобј авље-
несумууАме рици, Аус тралиј и, Ит а лији, Румуниј и, Грчкој , Кини, Шв ај
-
царској, Не ма чкој, Тур скојиМа ке до нији. Са ра ђујес ач ас
описимамног их
земаља . Добит никј ев ишед ома ћихна гра дак аоид вапр из нањаизино -
странст ва.Упр авникј еЗ аду жбинеИв еАндрића .
РашидДурић– Ро ђен1948. г
одинеуЦазину. Докторира онаФи-
лоз
офском факулт
етууЗа гребу
. Об
ј а
виоједвеантологије,тримоног ра-
фиј
еиокоо с
амде се
тс т
ручнихинау чнихрадов
а. Награђиван. Превођ
ен
наенг
лескиине мачки.
МитарЂерић– Ро ђе
н1952. годинеуНовојПазови. Књигеафо -
ризама : Лакиафориз ми, Нерадници св
ихз е
маља – и
сти с те
, Tрогл
ед
(2007) иСал домо ртале(2009). Са
радникјеброј
нихчасопис аилистова.
ЖивиуБе огра
ду.
ЛидијаЂог о– Рођ ена1966. уЗрењанину. Објављенек
њиг епе
с а
-
ма: По
док ниц
е(2006), Зре
ник(2007), Га
лушат (2010). Пес
меоб ј
ављуј
еу
књижев нимчасо
писимаилис тов
има . На
грађ
ива на. ЖивиуНовомСа ду.
Душан Ђорђевић – Рође н 1955. г
одинеу Вр ању. Објав
љене
к
њиг
е: Драме(дра
ме, 1999), Кил
адоко лена(афориз
ми, 2003), Шк
олаза

335
Kњиже
внипре
гле
д4

п
атриоте(рома н, 2004), Поште наку
рва(а
фориз
ми, 2006) иСточ
нив
а-
г
он(рома
н, 2008). ЖивиуВра њу.
МилутинЂуричковић– Рође н1967. г одинеуДе ча нима . Дипло -
мира оима г ис т рира онаФило лошк омфа к улт е тууПришт ини, адо кт ор и-
раоуИст о чномСа ра је ву(2009) изобл а ст ис а вре ме нес рпс кекњиже вно -
сти. Пе сникипроз ниписа цз аде цуио дра сле ,к њиже вникрит ича рино -
винар . Од1996. г од инежив иуБе ог ра дуира дик аопре дав ачКњиже вно -
стиз аде цуиСце нс кеу ме тн ос тинаВис око јшк олиз ав ас пит ач ес тру -
ков нихст удиј ауАле кс инцу . Пре во ђе ннавишес тра нихј ез ик а . Гла вни
уре дникча сопис а„ Св е т ионик“ . За ст упље ну35 а нт оло гиј апое з иј е , проз е ,
крит ике ,с ат ир е. Чла нУдруже њакњиже в никаСрбиј еиУдру же њанов и-
нараСр биј е . Обј авиос ле де ћекњиг е : Хи л анда рс кип ечат (1992, пе сме ),
Нар анџаув рту(1992, пес ме ), Св е тиљк ауч амцу(1993, ха ику ), Чар ол иј е
(1994, з ад ецу ), Ј аћубитиг роф(1998, з аде цу), Нај дра жаре к а(1999, а н-
толог иј а), Мит из а вича ј(2000, мо ног ра фиј а,к оа ут ор), Ј е
дно став нипр е -
дел и(2001, пе с ме ), Не бе с ких ра м(2002, ант олог иј а), Се дмас тра нас ве та
(2002, з ад е цу ,к оаут ор), Де чакк ојиј еп рог утаоморе(2002, з ад е цу ), Ан -
тол ог иј ад рамс ких те к сто ваз а де цу(2002, 2006), Дари в ање л е поте
(2003, ант олог иј а), Ходп ос унцу(2003, у мот ворине ), Књи г ап унас мех а
(2005, з аде цу), Ене рг иј ап окр е та(2006, по зо ришнакрит ик а), Му з е јиг ра -
чак а(2006, а нт олог иј а , ко аут ор), Нар однел е ген деип ре дања(2007), На -
роднав еро вањаио бич ај и(2007), Св е ,с в е,а лиз аина т (2007, а нт оло г ија),
Кол о пр иј ате ља (2007, а нт оло гија), Шапа то ке ан а (2007, а нт оло г ија),
Књи же внос тз аде цуимл адеук њиже вн ојкри тици1 (2007, хре ст ома тија ,
коа ут ор ), Књижев нос тз аде цуимл адеукњиже в нојкр итици2 (2007,
хре с тома т ија ,к оа ут ор ), Пое ти каде тињств а(2007, моног ра фиј а ), Не з ва -
ничн аве р зиј а(2008, а нт оло г иј а ), Пов р ата к(2008, а нт олог иј а ), Иг рај ез а -
врше на(2008, а фориз ми), Прич есацарс к огп ре сто л а(2008, з аде цу), Ку л -
ту раг ов ор а(2008, хре ст ома тиј а, коа ут ор ), Нов иг рафити(2008, а нт оло -
гија ), Св е туџ е пу(2008, а нт ол ог ија ), Зл атнере чи(2009, пос л овице ), Су н -
цеуп роз ору(2009, хре с т ома тиј а).
НаталијаЖ. Живк овић– Ро ђе на1982. уБеог ра
ду . Пе с никињаи
видеоа у
тор кој
и пре плићео бла сти књиже вностии виде а . Обј ав
илај е
збиркупоезиј
еУ аор тимогс рца(2010) ие лектр
онс кир ома нПу ту ј
уће
позориштеГениј ал
ц и. Ње нифилмов ис упр ик а
зиванинафе с
т ивалимау
земљииинос транству . Објав
љив а
лаук њиже внимча с
опис има . Заступље-
науз бор
ницимаиа нт о лог
ијама .
Живковић Љ иљана– Рођ ена1978. годинеуГрацу
. Ма гис та
р
нема
чкогј
езика. Пишеприче, романеипе сменас рпс
коминемачк ом. За-
ст
упљенауа нтологиј
амаизбор ницима, коднасиуино ст
ранс
тву. На гра-

336
 Аут
ори

ђиванау Ср биј
и и у Немач
кој
. Обј
авиларо
ман Арте
миј
е тв
рди да...
(2009). Жив
иуЖе ле
знику.
ХансЗал(Hans Sahl) – Рођ ен1902. г одинеуДре зде ну, ау мрој е
1993. г одине . Немачкипис аципр еводил ац. У почеткуј ер а диок аонов и-
нар. Писа ојелирику : Die hellen Nächte („Св етленоћи“, 1941), Wir sind die
Letzten („Мис мопос ледњи“, 1976), Dann schreie ich, bis Stille ist (1990),
рома не : Die Wenigen und die Vielen („ Не кол ицинаимног и“ , 1959), радио-
драме , драмеJemand („ Неко“ , 1938) иес еје. Значај
нисуиње говипре води
делаТ. Ва јлде ра
, Т. Вилиј а мсаиЏ. Оз борна .
ЈованЗивлак– Рође н1947. г одинеуНак ов у. Пе сник ,е сејис т
аи
крит ичар. Дипломира нифилол ог(с рпс киј е
з икик њиже внос т). Књиг епе-
сама : Бродар(1969), Ве че рњашк ола(1974), Че ста р(1977), Трон ожа ц
(1979), Че кр к(1983), На пе в(1989), З имс кии зв ештај(из бор, 1989), Че гр-
ту ша(1991), Об ре тење(из бор, 1993, 1994, 1995), Ос трв о(2001), Пе сме
(1979–2005, 2006) иОГај дама(2010). Књиг ее сеја: Једе њекњиг е(1996),
Ау ри нес енке(1999), Се ћањеис енке(2007). Пе с нич кек њиг еупре воду:
Trepied (фр анцу ск и, 1981), Penge (ма ђарс ки, 1984), Триножник(ма кедон-
ски, 1985), Золг ос ти н(ма кедонс ки, 1991), Il cuore del mascalazone (ит али-
јанс ки, 1994), Zly host (сло вачк и, 1997), Penitenta (р умунс ки, 1998), Poemes
choisis (фра нцу ск и, 1999), Золг о стинидру гип есни(ма кед онс ки, 2007),
Зълг остидру гист их ове(бу гарс ки, 2008), Gedichte, Mitlesbuch 79 (не мач-
ки, 2009) i Despre gaide (румунс ки, 2009). Прире диокњиг е:Ј ов анДуч ић,
Пе сме(1996), Да нилоКиш, Ау топо е ти ке ,е се ј
и(1999), Душа нВа сиље в
,
Пе сме(2000); Мило ра дПа вић,Пан онс кел е г
е нд е(2000), Ла за Кос тић, Ме-
ђуј а воми ме дс ном, п ес ме(2001); Дра г анЈ о ванов ићДа нил ов, Из абран е
песме(2002), Ла за Кос т ић, Пе сме(2009), Антол огијаБра нко в ена граде
1954–2010 (2010). За ступље нј еус вимбит ниј имант олог ијамас рпск епое-
зиј еуз емљииинос транс т ву. Добит никј ебро ј
нихна гра да. Уре дникј еи
пок ре т
ачча сопис аЗл атн аг ре да, ао д2005. ј ео снив ачидире к торМе ђу-
на ро дногнов ос адс ко гкњиже вно гфес тив ала.
ОлександрИрванец– Рође н1961. уЛа вову . Дипломира онамо -
сковс ком књижев номинс титут у. Ук ра јинскипис ац, пишепе сме , нов еле,
драме ,рома не,колу мне , новинс кечла нке.Збирк епес ама : Ог њиштенаки -
ши(1987), Се нкав е ли когкл асика(1991), Пе смепос л
е дњеде ценије(2001).
Објавиој ер оманРи вне -Ров но(2002), к ојијепр еве деннане мачк и, пољск и
ифра нцуски. 1996. о бја виој епро јект еКра ј
слерИмпе ри јал, Пр елаз и
, Са-
време ностииВи зан ти ј ском ан ђелу. На писаоједра мс кет екстов еRecor-
ding (1991) иМа ладра маои зда јизај еднуп ринц ез у
,к ој ис упр ев едении
извођ ениуНе мачко ј, По љско јиЛу кс е мбургу. Ј
е да нодос нив ачапоз на т
ог
књиже вногкружо ка„ Ба -Бу-Ба “. Заст упљенј еуру ским, пољск им, не ма ч
-

337
Kњиже
внипре
гле
д4

к
имиук рај
инс кима
нт олог
иј ама. Пре
вођеннаенг
лес
ки, немач
ки, фра
нцу
-
с
ки, шве
дск
и, пољск
и, руски, бе
ло рус
ки, с
рпс
киихрватскије
зик.
Голуб Јашовић – Рођ ен 1960. г одине. Док тор филол ошк их
наук а. Моног рафиј еира дов и: Пастирс кате рминол огиј
аПе ћ
когПод гор а
(1997), Са временици о Вл аде ти Ву ков
ић у(1998), Жи вот ар хи мандри -
таРа фаилаХи ландар ца1886–1937 (2006), Ле кс
ик аор ијентал ногпор е-
клаупри пов е
днојп роз иГриг ориј
аБо жовић а(2008), Узвициз адо зивањеи
те рањедомаћихжи вотиња(2007), Сто чарскитер миниил екс икату р-
скоги ар банашк огп орек
л а уг оворуСрбастар инац а Пе ћкогПод гора
(2008), Стр уктураитв орбамик ротоп онимаиој конимауо кол иниКу р-
шу мл ије(2008), Ле ксичкеје диницео рије
нтал ногп оре кл
аупр ипов етк ама
Григ ориј аБожов ића(2006), Дре ничкитоп онимин аста лиодапе л
а тив а
цркв а(2000).
МилицаЈефтимиј евић Лилић – Рођ енауЛо вцуко дБа њск е
1953. Пишепр ичезаде цу, есеје, књиже внукрит икуире це нзије. Објав
ила
јетриз бир кепесама: Мрак , изба вље ње(1995), Хиберн ациј а(1998), Путо -
писко же(2003), књиг упро зеСи жес лучаја(2002) ипа нора мс киприка з
одабра них к њиг аизс авре ме не с рпс кекњиже внос ти Епи с
те миолошк а
осветљав ања(2007). Песмес уј ојпре вођененарус ки, ма ђарски, турски,
енглеск и. Заст
упље науз бо рницима . ЖивиуБе ограду.
Драг ан Јовановић Данилов – Рођ ен 1960. г одинеуПо жег и.
Сту дира ојепр а
воиис т
ориј уу ме тнос т и. Обј ав иој ез бир кепе сама : Еу ха-
рис ти ј
а(1990), Ениг меноћ и(1991), Пе н та гра мср ца(1992), Ку ћаБа хов е
му зике(1993), Жив ипе р
г аме нт(1994), Ев ропапо дс не г ом(1995), Пан то -
кр(е)ато р(1997), Гл ав ах арфе(с аДив номВу кс анов ић , 1998), Ал кох ол ис
југа(1999), Кон це рт з ани ког(2001), Хоме рпре дграђ а(2003), Гн ездона д
понор ом(2005), Ме мо арипе ска(2008), Мој атачн ап рив иђења(2010). Ро -
ма ни: Алманахп ешча нихди на(1996), Ико нос тасн ак рај ус в
ета(1998) и
Отац л еде
ни хб рда (2009). Књиг а ау топое тичких е с е ј
а: Срце ок еана
(1999). Рома нИкон ос таснак рајус в етаобј авље нј енама ђарск омј език у
(2006). Ње говапое з иј аиз а з
ва лај ек рит ичкуре цепциј унаит алиј анс ком,
фра нцус ком, енгле ск ом, бу гарс ком, р умунс комис л ов ач комј езику .З ас ту-
пље нј еуа нт олог ијамас рпс кепо езиј ек аоиуброј нимс т ранима нтолог и-
јама. Добит никј ебро ј
нихкњиже внихна гра да. Зб ир кепе самапре в едене
сумунаенг л ески, фра нцу ски, не мач ки, ит алијанс ки, г рч ки, бугарс ки, сло -
вачки, р умунс киимак едонс киј език. Да нил овј еилик овник рит ич ари
есе ј
иста.Жив иуПоже гииБе огра ду.
СтеванКаћански– РођенуСрбобра ну1828. г
одине. Биојесе-
к
рет
арСеге
динс
когкњижев
ногђа чк
огклуба. Послег имназ
ијеКа ћанс
ки
с
еупис
аонафилозофск
ифа култ
етуПе шти, алигај ебрзона пу
стиои

338
 Аут
ори

преша онапра вауЈ е

гру. Врл оа кт ивној еу чест в ов а оуре волу циј и1848.
године , нес а мока опуб лицис типе сникве ћика обора ц. Бориосепрот ив
Ма ђа рак одТе меринаиСрбобра на , азатимприодбр аниСр емс к ихКа рло -
ваца.Улог о руј ена писа оНо ћницу, којас ејош набо јишт учит а лаипре пи-
сивал а. Првање гов ашт ампа напе смај еУс кл и
кмл адихСр ба(1846). Ве ли-
киус пе хдожив елај епе смаОјобл аци(1860), ко јуј ека сниј ек омпонов ао
Мит аТопа лов ић. Ј о ш већео душе в љењеуВо јв одинииз а з
в алај епе сма
Хај! (1861). У „Ј аво ру“ за1875. из а шлај ена јсла в ниј ање гов апе сма, На -
родниЗбор , ко јаје , узму з икуЈ осифаМа ринк ов ића , пост алас рпс каМа р-
сеље за. 1879. обј авље нај ез биркаСк упљенепе с ме . Ма даКа ћа нскиниј е
биов еликипе сник , усв ојевре мејебиопоз натис ла вље нпр ес вегаза хва-
љујућ и полит ичким пр ил ика маи општим ид еј амак ојеј епре дставља о
.
Једнов ре
мебиој енаве ћемг ласуодЛаз еКо с тића , ање говГра хо вЛазу
својед обабиој ес ла внијиодГор с когв ијенца. Умрој еуБе ог рад у1890.
године .
ЛеонардКоен– Рођ ен1934. г
одинеуМонтр еа
лу. Карије
руј еза
-
поче
о 1956. годинез бирком песамаУп оредимомитол огије
. Објавиоје
два
наестк њига,укључу ј
ућидв аромана: Оми љенаиграиЛе пиг уб
итници .
Снимиој еосамнаесталбума. Добитникј ебројнихкњиже внихимуз ичких
наг
рада.
Јарослав Комбиљ – Рође н 1944. Дипломира ни т ехноло г. Од
2001. преводис су крајинс когјезиканас рпскиис ас рпскогнау крај
инс ки.
Доса дајепре ве о: Мис ијауАфр ици(2002), Ив а наКу пала(2005), Ри в-
не/Ровно– З ид(2006), Сл аткаДару сја(2007), Пре
подоб ниЈ ов, игуманПо -
чајивски(2008), Boa Constrictor (2009), Усінас це
ну(Хај де монапоз орни -
цу) (2001–2009), Коня кздоще м(Коњаку зк ишу) (2009), Cornelia Street
Cafe (2009). Његов ипре водис уобј ављива ниубро ј
нимна шимис т
ра ним
часопис има.
ИванЛаловић – Рође н1975. г одинеуБе ограду. Дипломира ни
правник. Обј а
виој екњиг епес ама: Скро в
иште(1997), Нез нам где, не
знамз ашто(1999), Дранг улијес амоће(2001), Инане бунназ емљи(2003),
Душин ио дблесци(2005), Путе випо сле(2006, зај
еднос аГ. Л. Ша рлом, Д.
Богојевићем, В. Ра
доњиће м, Д. Ф. Фил ипо м иИс кром Пе невом), Стара
барка(2007). Засту
пље нј еуне кол ик оантолог иј
а. Поезијујеобј а
вљива оу
мног имк њиже внимзбор ницима . Више струкој ена г
рађив а
н. ЖивиуБео -
граду.
Тамара Луј ак– Рође на1976. годинеуБе огра
ду. Пишекр ат
ке
приче, афориз ме, књижевнеприказеид р. Сар
ађуј
ес аброј
нимча сопис
и-
ма. Наг ра
ђив ана
. Обј ав
илаз биркупр ичаВи линадолина(2006). Бависе
превођење м. Жив иуБе оград
у.

339
Kњиже
внипре
гле
д4

ГорданаМалетић– Рођ енауБео г раду1952. г одине . Дипломи-

ранифилолог(ј угосл ове нскаиопшт акњиже внос т). Об јав илај ет ридес е
-
такк њиг а
. Пишекр а ткепр иче , припов етке, рома не , поез ију , пу т
описеи
разг
ов ореспис цима , био графиј е. Пишез аде цуод1982. г одине . Кр итичар
ј
едне вноглис та„ Блиц“ . Бав ис епре вођењемиа нт оло гича рс кимра дом. И
самај ез аступље наура з личит има нтологиј
а ма. Више струкона г рађ ива
на .
Некеодобј авље нихк њиг ас уСпас о
носнаодл ука, Кр ађав инч анс кефиг у
-
рице, Ан тологијаср пс кебас не. ЖивиуБе ог
ра ду.
Вој аМарј ановић– Ро ђен1934. наУбу. Пр офе сор, докт
орфило -
лошкихнау ка, к
њиже вни теоре тичар, есе
ј истаи кр итичар. Обј а
вио 74
књиг ек рит ика ,е
с е
ја, монографиј а,студија, уџбеника ,антоло гиј
скеибе -
летрист ич келит ературе. Добит никв ишена града. Пре в
ођенј енае нг
ле-
ски, францус к
и, руски, бугарски, словеначк иима ке донскиј език
. Живиу
Беог ра
ду .
ТомиславМилошевић– Ро ђен1939. годинеуКра г
у ј
ев цу. Обј
а-
виов ишеа у
торс кихкњигапое
з иј
е. За
ступљенуа нтолог
ија
маиз борници-
ма. Награ
ђиван. Бависекњижевномк ритиком. ЖивиуБе ограду.
ПангарићЗлат ко– Рође н1962. уБа чкомМоношт о
ру. Објавље не
к
њиг
е: Ув
одупс их
ои сто рију(2001), Новар омантик
а(2003), Зн
ак ов
ии
с
тил
скефигуре(2006), Мо ј
афиз ика(2007). ЖивиуБа чкомМо ношт ору.
ИванаПантелић– Рођ е
на1984. годинеуВа љеву. Пр офесорен-
глес
когј е з
икаикњиже
вности. Пишеха икупое з
ију.З
аступље науча с
опи-
сима,зборницимаиантолог
ија ма. Ба
вис епреводила
чким р адом. Живиу
Београ
ду .
РашаПапеш– Ро ђен1947. г о динеуБе ограду. Пишекра ткепр иче
иа форизме. Објавиок њигеа фо ризамаМас кел ик у
ју(1997) иФу нд амен-
тал нодно(2009), икњиг упричаКи не скакр еда(2007). Обј а
вљуј еумно -
гимлис товимаича сописима.За ступље нув ишедо ма ћихис транихант о-
логијасатире. Превођеннаенг ле ски, руски, нема чки, пољски, бугарскии
маке до
нски. Жив иуКра гуј
евцу .
Адам Пуслој ић– Рођ ен1943. уКобишницикодНе готина. Збир-
кепе са ма: Пос тој
из емља(1967), Падамкане бу(1970), Иде мс мртина
подши шав ање(1972), Не гл
е д
уш (1973), Религија пс а(1974), Бекств оу
дактил ог
ра фс кив ез(1977), Пл есме (1977), Пре лом (1979), Дародав ац
(1980), Оков а
нау ста(1982), Капи ј
анаи сто ку(1987), Крв оток(1987),
Оно земља(1988), Панд емон ију
м(1989), Му зејцрнек рајине(1989), Пе сме
изсенк е(1992), Сариндар(1997), Оче видац(1998), Зидањеис точно гп лача
(1998), Рас пелник(2002), Новиг ос
по дарвазду ха(2003), ПесмеизХе риса-
уа(2003), Књи гаАдамов а(2004), Нег ле
душ (2007), Борав а
кис тид(2007)

340
 Аут
ори

иОк ај ни це(2007). Нар уму нск ом језик уј еобј а виоше с тз биркипе са ма :

Пл ач е м, непл ач ем(1995), Ос тата к(1998), Стих о виух оду(2003), Из а
-
слан икз ас нов е(2006), Бр уше ноћу тање(2006), Смртни, штај ев а ма
(2007), Ха ј
дедаг ов оримо(2008), Ас име тр иј абол а(2008–2009). Обј а вио
јео кос едамде сеткњиг апре в одас арумунс когирус ко гј е зик а. Ње го
вес у
пе смеупре водуо бј а вљенеуРумуниј и, Ита л ији, Ма ке до ниј и, Фра нцус кој,
Рус иј и, Не ма чк ој
, Буг арс кој, Ма ђарској, Ма лезиј и, Бе лорус ији, Молда ви-
ји. Зак њижев ниипре водила чкир аддобиој енизна гра да : Мил анРа к ић ,
Милош Н. Ђу рић, Ла за рВу чко вић, Нолит овуна г ра ду, Зла тнуз на чкуКПЗ
Србиј е, З латнибе оч угКПЗБе ограда, Се пт емба р ск уна г ра ду, Ву ковуна -
гра ду, Св етиЂор ђе , Зла тниОрфеј , Кру нуКнез аЛа зара , Ве ликоУс пениј е
Бог о родичино, Пов е љуМора в еидру ге. Чла нј еме ђуна род но гПЕН-аи
до бит никбр ојнихме ђуна роднихприз на њаинаг ра да(уРумуниј и, Ита ли-
ји, Ма ке дониј ииНе ма чкој), анадв арумунс каунив ер зит е тапр ог лаше нје
поч а снимдок тором. Од1995. г одинеј еипоч асничл анАка де миј еРу му-
ниј е, ка опрв иср пск икњижев никпос леЈ ованаДуч ић а. По ез ијаАда ма
Пус ло јић аобј авље нај еув ишео ддвад есе та нтол ог ијауз емљиис ве т
у.
ВладимирРадић– Рође н1947. уНовомСаду. Студираомашин-
ств
оифилоз офијууСа ра
јев
у. РоманиПо слесви
хов ихг одина(2010) и
Прваав ениј
а(2011). Ра
дикаоинже њер. Ста
лноместоб оравкаимауХа -
новеру.
ЉубицаРај кић– Рођ ена1962. г одинеумес туНоваМол да ва,у
ру му нском Банат у. Докторфилоло шкихнау ка. Об ја
вљенекњиг е: Ве тру
наис тину(1986), Тишинап ре дс рпскур еч(1991), Богуиз алеђа(1996),
Помил ова
ње(1997), Нау каоил узиј
ама(1997), Во љенаус лободнов реме
(2000), Нас рпском, нато мнепоз натомј ез ик
у(2000, 2010), Ј
ованНе бески
(2003), Ljubavnicanadlanu.com (2009), Сан, можда(2009), Vasko Popa – O
frontierăpoetică(2009), Vasko Popa – Opere complete (2010). Добит никј е
мног обројнихкњиже внихидрушт венихприз на
ња . ЖивиуРумуниј и.
СлободанРакитић– Рође н1940. г одинеуВла сову ,к рајРа шк е.
Дипл омиранифилол ог(ј у
госло венскаиопшт ак њиже вност). Књиг епе са
-
ма : Св етлостиру копис а(1967, 2009), Ра
шкинап еви(1968), Св етна мн иј
е
дом(1970, 1979), Зе мљанај е
зику(1973), Пе смеодрв етуиопл оду(1978),
Жу дња з ајугом (1981), Потомак(1982), Ос н овна з емља (1988, 1989,
1990), Тапи ј
еупл аме ну(1990, 1991), Душаис пр уд(1994, 2005), Из абран е
ино в епе сме(1998), Земаљс кес ликеидру гепе сме(1999), Воде нас лова
(2000), Ј ужн аз е
мља(2000), Пе с ме(2002), Пл ов идба(2003), По вратак
краља(2003), Мој итре нуци(2007), По томак ,нов ипо тома к(2007); књиг е
есе ја: ОдИтак едопри в
иђе ња(1985), Об л
ицииз начења(1994), Братс тво
по Орфе ју(2007); збор никПое зијаромантиз ма југос ловен скихн арод а
(1978) иИз абранаде л аупе тк њиг а(1994). Уређив аој ек њиже внеча сопи-

341
Kњиже
внипре
гле
д4

се. Вишес труконагра ђиван. Песмесумупре в

ође ненарус ки, б
елору ски,
фра нцуски, е
нглески, немачки, кинес
ки, ит
алијански, пољс ки, чешки, сло-
вачки, швед с
ки, ј
ерме нски, румунскиима кедонскиј език. ЖивиуБе ог ра-
ду.
ИгорРемс– Ро ђе нуБа ру. Књиг епо ез
ије
: Нав ратимаца рс тва
небеск ог(1996), Ди вља р ека(1996), Градов и(1998), Ходо чашћа(1999,
2004), Wallhafrten (2005), Слеподс ветлости(2007) иУв а тр испавајубо-
је(2008). Више струк онаг рађива
н. Пре вођеннане мачки, енглески, пољ-
скиима кедонс киј език.Жив иуБар уиКе лну.
ОбренРистић – Рођ ен 1960. г одинеуТиј овцу. Песник , писац
краткихпр ича,антологича р. Обј авље некњиг епе са ма: Ср е
ђивањеутис а
-
ка(1996), НаИсток ууСр биј и(2002), Ис точ нотр ојств о(заје
днос аЗор а
-
ном Вучиће м иРа досавом Ву чко виће м, 2007), Гос подј ев ел
ик ипо е
та/
The Lord is a Great Bard (нас рпс ком ие нглес ком; 2009), Вен ацТв орцу
(2009), Ли вењеп есме/ Odlewanie wiersza (нас рпск омипољс ком; з ај
едно
саДе јаномБо г ој
евићемиОлг омЛа лићКров ицк и, 2010). Награђива нви-
шепу та. Пре в
ође ннабуг арс ки, руски, пољс киие нг лескиј ез
ик. Уре дник
јечасопис аБде њеипр ед седникКњиже вногк луба„ Бранк оМиљк ов ић”из
Кња же вца.
АсисСаниј ал(Ashis Sanyal) – Рође н1938. годинеуМиме нсингу,
мес туко јесесадана ла
з иуБа нг
ладешу. Ов ајв е
ликибе нг а
лс кипе сникоб -
јавиој евишеде с
е т
инапе сничкихк њиганабе нгалскомје зик у, осамр ома-
на, ше сткњигаприпов е дакаиде сеткњиг акрит икаие с
еја, не колик одесе-
тинакњиг азадецуидв ана естантоло гиј
а. ЗаНа ционал ногпе сникапро -
глаше нј е1988. године, штој еизузетноприз нањеуИндиј и. Добит никј е
вишедо маћихи с транихкњижев них нагр адаи приз нања . Дире кторј е
Све тскогфе стивалапое зије. ЖивиуКа лкути.
МаринСореску (1936–1996) – Ј еданј еодна јпр евође нијихру -
мунс кихписа ца . Пр ис у танј ес ав ишеодше з
де с ето бј
а вље нихде ла, упр -
вомр е ду– по езиј е, др амаие се ј
а. Прв ао бј авље накњиг ање говепое зиј еу
све т
уј еЖив отуточк у(1969). Ма ринСоре скуј еде б
ит ова окњиг омСам
ме ђупе с
ниц има(1964). Обј а виој ебр ојнепе с
нич кез бирк е: Пов ратакфа -
раона , 33 пе с ме, Пе с ме , Смрт ч ас овника , Мл ад ост ДонКих ота, Ј е дно
крил о ,ј е
дн аног а, Кашљите , Ду шо ,д образ ас ве, Кодј орг ов ана(I-VI), Та -
ко, Уг ао, Обл а ци, Враџ бин отек а, Пок ре тнипра зници, Ке рамик а, Буна риу
мору , Пу т, Жив ав о да, мртв аво да, Екв аторипо лови, Пе сме(I-II), Пес ме
изаб ранео дце нз уре , Пре л аз акит д. Обј авиој екњиг епре веде непое з иј
е
Борис аПа с
те рна каиВа скаПо пе. Поз оришник омад и: Јона, Пос тој ене р
-
ви, Цркв е њак , Про ма ја, Ма ти ца, Тре ћик ол ац, Мој авуч иц а, Борацнадв а
фро нта, Из ла зк розне б о, Бра танацШе кспи р, Кућ ал епе за, Одв ијањеђ у
-

342
 Аут
ори

брета ... Нана шимпоз оришнимс ценамаифе стивалимаигра несудра ме

Јона, Црк вењакиПромај а. Књигеесеј
а: Те ори
ј аутицајни
хс фе
ра(1969),
Не с
ани це, Судбин ск остање, Трак
тат ин спира ције
, Пажљив оск лавиром
пос те пе ништу ... Романи: Трипредњазу баиВиз ијајаз
бине. Добитникје
бројнихмеђ ународнихна градаипризнања .
ЗоранСпасој евић– Рођ ен1949. г одинеуКра гујев цу. Ау торј е
књиг апое з ије : Да рпраз нине(1986) иГл ад(1998), к њиг ак раткихприча :
Оде лоз ао дл аз ак(1997) иКра тк еприч еб езму ке(2003, 2006), к њиг адр а
-
ма : трило гиј еАме рик аимару пу(2003), краткихдр амаРе зерв атСрб ија
(2006), до куме нт арнекоме дијеГа врил о
вПринци п(2008) ико ме дијаВо -
лиш лиме ,Ј ак ов е(2008) иМо јчовек(2010), књиг ес ат иреТуз екап ијев о
-
ду(2008), ка оикњиг еи-ме ј
ла ртаМал аноћн апо шта(2009). Аут орј еCD-
RОМ-а(д иг ит ал нег рафике , књиг еит екст о
ви) „Цирк ус“(2006). Ау торј е
ТВ д ра меАме рик аимар упу2 (1999), сце наријаху мо рис тич кеТВ с е рије
Бе зн ас лова(2000) ира дио-д рамеКратк аис то ријанаиз ме нич огс та ја ња
ипад ања(2004). З асту пље нј еупе десета нтологиј аиз борникапо ез ије,
кра ткеприче , кра ткедра меис атире. Ба вис емеј л-арт ом идиг италном
гра фик ом. Засв ојера дов ена грађиванј ев ишепу та. Чла нј еУд руже ња
дра мс к
ихпис а цаСр биј еиУдру жењакњижев никаСрбиј е. Жив иуКра гу
-
јевцу .
ЈованСт ојадиновић– Рођ ен1947. г
одинеуБабушници. Афор и-
стичарих умориста . Обј
авио књиг еафор изамаТимочкоду бок
оо рање
(1992) иСитнодро бље ње(2010). Са
радникб ројнихлис
товимаича с опи-
са. За
ст у
пљенуз борницима.Жив иуБору.
БојанаСтој ановићПант овић– Рођ ена1960. г одинеуБе огра
-
ду. Докторфил олошкихнаука . Објавље некњиг е: Морфол огијаекспре сио
-
нис тичкепр озе(2003), Поетик аМир анаЈ арца (1987), Побу напр отив
сре дишта(2006), Српс киекс пр е
си онизам (1998), Линијадо дира(1995),
Нас л
еђесуматраи з
ма(1998), Ошта ру гао(2008), Беск
рајн а(2005), З
ару ч
-
ницив а
тре(2008). Публико ва лајев еликибројк њижевнихкрит ика,с ту
-
дијаипре вода.
ДушанСтој ковић– Рође н1948. у Бе ограду. Пе с
ник, припове-
дач,к њиже вник ритича р, есејис т,антологич ар. УредникШумади јск
ихме -
тафор а (Мла деновац). Об јавио ј екњиг епое з
ијеМал осу нце(2004) и
Смр тКов ање/ СмртКов ење(2008); про зе: Сне вомрак, кафкијаде(2006),
Снов нис ловар(2007) иРеч никду бровачкогј езика(2000). Написаојекр и-
тикеБаштини цииса путници(2007) иХл ебка ме наине ба(2010). Антоло-
гије: Речиуи злогугра да(1999), Не б
ој ез
ик а(2002), Хукду ше(2003), Тело
уте л у(2003), Лирс
кибру јШу мадије(2004), Сн овибића(2004), Да хре чи
(2005), И с нов иијав а(2005), Ру дницис нов а(2006), Гра матикас мр ти:

343
Kњиже
внипре
гле
д4

Име нице(2006), Зр
невљесв е
тлости(2007), Граматикас
мрти: При
роци
(2007), Гр
аматикас мрти(2008), Гра
матик асмрти: Пр
оза
-Ида(2009).
Живиир а
диуМла деновцу
.
ЈованкаСт ојчиновић Николић– Рође науРит е
шићу . Заврши-
лавишупе дагошкуа ка де
мијууТу злиис тудиј
ефиз ичкекултуреуСар а-
јеву. Објавилај екњиг епоезиј
е: Зв иј
ездас китача(1975), Тијеснодоб а
(1994), Самоћару же(1995), Каме нмо јекрви(1996), Го
лосу нце(1996),
Бос оби ље(1997), Оск оруша(2000), Горкас вј
етлост(2002), Кљу чаоница
(2003), Мрако дчи стогз лата(2006), Обл иксвј
етлости(2006). До битник
јев ишена градазапе сничкиипр ознира д.
НовицаТадић(1949–2011) – Обј авље некњиг е: Огњенако кош
(1982), Поганијезик(1984), Крајгодин
е(1994), Напаст(1995), Непотре б-
нис апу тниц и(2000), Ноћнас вита(2001), Нез нан(2007), Ђаволовдру г
(2008) иКадпомис лимнасе б
ек ришомсепр екрс тим(2010). Више с
тр уко
награђива н.
РобертТили (Robert Tilly) – Ро ђен1959. уСубот ици. Песник,
проз аист
а, публициста, књиже внипре во
дила ц (мађарски ие нглес
киј е
-
зик), карикатурист
а, кантаутор, бл
уз-певач. Снимиој ејед анаестно сача
звукаио бј
авиодва десетк њига(уСрбиј ииинос транст
ву). Жив иуСубо -
тици.
МирољубТодоровић– Рође н1940. г одинеуСк опљу . Дипломи-
раој енаПра вномфа култе тууБе ограду. Ос нива чј еит еоре тич арс иг на-
лизма, с рпс ког(ј уг ос лов е
нс ког ) неоа в
а нг ардногс тва ра ла чко гпо кре таи
уредникИнт ерна циона лнере виј еСиг нал . Пишепо ез ију, проз у,е се ј
еиб а-
вис ему лт име диј алном уме тношћу . Обј авље некњиг епое з ије: Пл анета
(1965), Сиг нал(1970), Kyberno (1970), Пу тов ањеуЗв ездал иј у(1971), Св и-
њај ео дл ич анп лив ач(1971), Сте пениште(1971), Покл о н-па ке т (1972),
Нар авно мл екопл аме н пч ела (1972), Трид есетс игнал истич ки хп есама
(1973), Ге јакГл ан цаГу љарк е(1974), Те л езурз атра ка ње(1977), Ин сект
нас лепооч ниц и(1978), Ал гол(1980), Textum (1981), Чор баодмоз г а(1982),
ГејакГл ан цаГу љарк е(дру гопр ошире ноиз да ње , 1983), Chinese Erotism
(1983), Нок ау т(1984), Даннаде вичњак у(1985), З аћу тимј езај ез икј езгр
о
(1986), По нов оу зјах ујем Рос ина нта(из б оризпое зије , 1987), Бе лоушка
попијек ишн ицу(1988), Soupe de cerveau dans l Europe de l Est (1988), Ви -
довдан(1989), Радо сн оржеРз ав(1990), Трнмуц рв еницр н(1991), Амба -
садорс как иб ла(1991), Ср е мскић евап(1991), Ди ше м. Го в ори м(1992), Ру -
менГу ште рк ишупр етрч ав а(1994), Стр иптиз(1994), Де в ичан скаВиз ан-
тија(1994), Гл ас наГатал инк а(1994), Ис пљу вакол ује(1995), УцараТро -
јанако зјеу ши(1995), Пл ане та(з аједносапо емомПу то в ањеуЗв ездалију,
друг опрошире ноиз да ње, 1995), Смрди буба(1997), Зв ез данами стри ј
а

344
 Аут
ори

(1998), Ел е к
тр ичн ас тол иц а (1998), Ре це пт з аз а паље њеј е тре(1999),
Аз у
рнис ан(2000), Пу цањ уГов но(2001), Гор иГо в ор(2002), Фоне тии
др у
г епе с ме(2005), Пл а вив е тар(2006), Парал елн ис ветов и(2006), Рана ,
р ечип е сма(с аДе јано мБог о јев иће м, 2007) иЗ латнору н о(2007). Књиг е
про зе: Те кштос а мо тв орил ап ошту(е пист о ла рнирома н, 2000), Доше та-
л оми уу в о(ша троприче , 2005), Про зор(с нов и, 2006), Шатроприч е
(2007), Лајминађ он(Инт ерне тиз да ње, 2007), Шо кин г-бл у(шат р орома н,
2007), Кис не мук ок ошињц у(ша т рожв аке , 2008) иБол имебл ај бинг ер(ша -
трор оману150 жв ак аи50 с л ика) (2009). Књиг ее с еј аиполе мика : Signa-
lism (1973), Сиг нал из ам(1979), Ште пз ашу ми нде ре– кои мштрик ацр ева
(1984), Пе вцис аБа јло н-с к ве раимо јафр кас ањима(1986), Дне в никав ан-
гарде(1990), Ос лобођ ениј е зик(1992), Иг р аиима г ин ациј а(1993), Хао си
Кос мо с(1994), Каи з вор уств ари(1995), Пл ане тар нак улту ра(1995), Же ђ
Граматол огиј е(1996), Signalism Yougoslav Creative Movement (1998), Mi-
scellaneae (2000), Пое тик ас иг нал и зма(2003), То ков ине оа ванг арде(2004).
Књиг ез аде цу: Миш уобдан ишту(2001), Бл ес
оме р(2003). Ант о лог ије
:
Сиг нал ис тич капое зиј а(1971), Кон кр етна ,в и з уе
л наис иг нал ис тич капо е-
зиј а(1975), Mail Art – Mail Poetry (1980). Bookworks: Фор тр ан(1972), Ap-
proaches (1973), Signal-Art (1980), З латибор(1990), Шумс киме д(1992).
Пое зиј а,е сејииинт е рме диј алнира до виМирољубаТодо ров ић ао бја вљи-
в анис унавишеј е зикауа нт ол ог иј а ма ,з бо рницима , ка талоз има , лис тови-
ма и ча сопис има : Ит а лије , Ма ђа рс ке , Ау ст рије , Не ма чке , Фр анцу ск е
,
Шпаниј е , По рт уг а ла, Шва јца рс ке , Че шке , По љск е , Лит ва ниј е, Шве дс ке
,
Рус ије, Финс ке , Исл а нд а, Вел икеБрит аниј е, Да нс ке , Хола ндиј е, Бе лг ије
,
САД, Ка на де , Ме кс ик а, Уруг ва ја , Бр азила , Но веКа ле дониј е, Ј ужнеКо ре-
је ,Јапа наиАус тра лиј е . Има ој едв ана ес тс а мос талних, аиз ла гаој енапр е-
к ошес тс тот инако ле кт ивнихмеђ уна род нихиз ло жбицрт ежа , кол а жа ,в и-
зуе лне по езиј е, ме јл-а рт аи ко нце пт уа л неуме т но с т и. На гра де : „ Па вле
Ма рк ов ићАда мо в” ,„ Ос карДа вичо” ,„ То дорМа ној лов ић” , „ Вук ована -
гра да ”, на г радаВуков ез ад ужбине ,„ Зла тнос л ово ”.Жив иуБе ог ра ду .
Едгар Хилзенрат (Edgar Hilzenrat) – Рођен1926. годинеуЛај
-
пциг
у. Добитникјеброј
нихи з начајнихнема чкихкњиже в
них нагр
ада
.
ЖивиуБе рлину.
ХопеФелиситас(Felicitas Hoppe) – Рође
на1960. годинеуХа мел-
ну(Нема ч
ка). Студиралај
еуТибинг ену, САД, РимуиБе рлину. Обј
авила
јекњигеПик никз афризер
е(1996) иПига фета(1999). Носилацј ебр
ојних
наград
аист ипе ндиј
а. Жив
иуБе рлину.
НиколаЦветковић– Рођ ен1939. уЛе сковцу. Док торфилоло-
шкихнаука. Пишепоезиј
у, књижевнук рит
икуиес ејистику. Ба висепо
е-
тик
омиис торијомнашекњиже вно
ст иизмеђудвас вет
скара та, ка
оипо-
сле
рат
ном не оав
анг
ардомик њижев ношћузадецу. Књиг е: Све тлостз
е-

345
Kњиже
внипре
гле
д4

мље(1992), Песничкапо етикаМилошаЦрњанск

ог(1993), Поети
каМила-
наДединца(1993), Књи же в
но-п
оетичк
естудије(1993), Књижевн
о-по
е-
тичкесту дијеІІ(1995), Новиистарипов
оди(1997), Ту
мач е
њекњижев-
нос
тиз аде цу(2003).
ЛукаЧуљак– Ст
уде
нтко
мпа
рат
ивнек
њиже
внос
тиуСар
аје
ву.
Бранислава Џигурски – Рођ ена 1978. г одине
. Дипломира ни
филоло
г(српск
акњижевностије
зик). Пишее сеје, приказ
еипое зиј
у. На-
гра
ђивана
. Жив
иуЗрењанину.
ДраганШушић(1932–2009) – Псих иј атар. Пис аојеафоризме, ху
-
мористичкепесме ,епиграмеик ра ћепрознет е
кс тове. Збиркеафориза ма:
Победаидр уг
еба јке(1999), Шу шка ња(1999), Жртв еоптимиз ма(2003) и
Познавањеприродедру штв а(2010). За
ступље нубр ојнима нтологиј
а ма,
енциклопедиј
ама, прегледимаиз борницима.

CIP – Кат
алог
иза
цијаупубли кациј
и
Народ набибл
иоте
каСрбије, Бе
оград

82

КЊИЖЕВНИ пре глед/ глав ниуредникЂор ђе

Оташе вић. – Год. 2, б
р.4 (2011) – Београд: „ Алма “,
2010- (Беог рад: Скр иптаинт ерна ционал). – 24 cm

Тро
мес
ечно
ISSN 2217-2017 = Књиже
внипр
егл
ед
(Беог
ра д)

346