P. 1
Žan-Luiz Bro - Čarobnjaštvo

Žan-Luiz Bro - Čarobnjaštvo

|Views: 578|Likes:
Published by Behedite
O okultizmu, vesticarstvu, sa opisima nekih rituala iz knjiga kao sto je "Crveni Zmaj". Pregled kroz istoriju.
O okultizmu, vesticarstvu, sa opisima nekih rituala iz knjiga kao sto je "Crveni Zmaj". Pregled kroz istoriju.

More info:

Published by: Behedite on Feb 22, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/04/2013

pdf

text

original

Jean-Louis Brau

ČAROBNJAŠTVO
Prevod Sanja Korolija

SADBZAJ

Uvod.
Naslede prastarih religija Vraianje i magija Od srednjeg veka do varvarstva Demonologija ra<Ia demone - - Vradanje u moderna vremena '

. U susret neoPaganrzmu . - - -' :'

5 1l 45 53 61 83 96

Vrai, uratara to je osoba za koju se veruje da J e u paktu sa clavolom- VradZbina je operacija vradanja _ piSe Litre. Ne potide Ii moZda vradanje, o kome se .na5 leksikograf prilidno diskretno izjasnjava, iz zapadnjaike spiritualnosti, teme ove kolekcije- Ako zavirimo ispod vela folklora, koji pre_ kriva najstarije i najautentidnije forme ove spirituarnosti, na ovo pitanje 6emo potvrdno odgovoriti. Sta se moZe zakljuditi iz kratkog pregleda istorije reli_ giozne misli? Na prvom mestu, narnede se fundamentalna diho_ tomija. Na Zapadu je postojala arhaidna religija, utemeljena na prirodnim silama i zakonitostima. ova religija nije bila politeistidka, ved paganistidka u pravom imislu te reii (poga_ nus - seljak). Na Istoku, ali na5em Sredozemnom Istoku, takode se umesto politeizma, ispoljila boZanska anarhija, i to u dva vida, ako iskljudimo helenski svet: s jedne strane postojalo je izobilje entiteta iz babilonske mitologije, nebeska projekcija zona ljudskih senki, mesta na kome su mitolozi uvek iznova traZili poreklo pakla, a sa druge strane Zaratustrin flseli236, beskonadna borba izmedu Ormuzda i Ahrimana, simbola dobrog i zla. Upravo na tom plodnom tlu, rodila se ideja o stvaranju imperijalnog monoteizma, dije se hegemonijske tendencije slivaju u onu poznatu redenicu: >Pobedio si Galileene! <

Odatle, sa pokr5tenog Zapada, do5lo je do raslojavanja. Isplivala je religija, koja je imala beskrajnu mod i nije se zadovoljavala samo time da upravlja ovozemaljskim Zivotom, ved i nedim uzviSenijim, vedno56u. Is@ tog sloja ostali su prastari Zivotni obidaji, koji su, kako bi opstali, morali poprimiti neka obeleZja dominantne ortodoksnosti, barem kada su u pitanju bili jezik i obredi. Tokom vekova vradZbine su poprimale mnogobrojne, ponekad sasvim razlidite. oblike Do kraja srednjeg veka predstavljale su svojevrstan izraz kako narodne, tako i seoske i prirodne religije. Nakon Sto se u XVI i XVII panidan strah od smrti i zla proSirio Evropom, vradanje postaje prilidno zlokobno i smatra se potdinjavanjem Davolu u zamenu za, rno?da razornu ali, trenutadnu utehu. U XVIII veku doSlo je do jo5 jedne promene. U prasko_ zorje oprosvetiteljstvan religiozni osedaji se podinju potiskivati, a moralni principi isticati. Medutim, ukoliko bi nestalo dobro, kako bi onda moglo opstati zlo kao njegova protivteZa? VradZbine su od tada pe stale paravan, potvrda dewijantnosti i obidaja koje, joS uvek nedovoljno permisivno dru5tvo nije prihvatalo bez izvesnog mistidno-religioznog alibi j a. Tada su se takode pojavile i razlidite tendencije, kao i Zed za oxtrltizmom, u kome se nije precizno mogla odvojiti dimen_ zija parapsiholoSkog. Poslednji preobraZaj zabeleZen je u naSe vreme. Ve6 po_ slednjih nekoliko godina, svedoci smo jednog novog vida vradanja, clobodenog svoje barokne podloge i laZnog hri5fanskog sjaja, vradanja koje je sada neuporedivo bliZe samoj prirodi. Radi se o uekolo$kom vradanjuu za koje se smatra da najavljuje zapadnjadki neo-paganizam. Izvesno je da je ovakvo posmatranje optere6eno odredenim Sematizmom. Oduvek je postojao, a postoji i sada oprimitivniji oblik vradanjao vezan za selo. Takve vradZbine malo se razlikuju od obiine magije ali ne smeju zato biti prezrene ni zanemarene. One svedoie o trajnosti primrtivne misli i izvor su naie duhovne paleontologije. I

Ve6 smo govorili o stanovitoj upometnji", i ditalac ne bi trebalo da se zbuni kada u delu bude naizlazio na izraze kao jer su one upotrebljene Sto su ,starudija<, )rrite(, "folklor" u vezi odredenih obidaja, kako bi se prikrilo pravo lice vradZbina. Proniknimo u suStinu stvari- Pre nego Sto se posvetimo ovoj kvintesenciji, upitajmo se da li je Zapad tokom svoje istorije skrivao moZda dvostruku kulturu, koju je dvojezidno i izrai.avao? Evidentna su bila ukr5tanja idejnih tokova podloZnih mnogim sludajnostima i razliditim uticajima, koje neki nazivaju vladaju6im ideologijama. Ali, ne moZe se zanemariti ni dinjenica, da su ova kretanja u mnogome dugovala obidajima i pedanteriji sitnidavog klera, kao i na5im modernim intellos-ima. Ono Sto je skriveno provladilo se tokom vekova u ime dogme ili svetog razloga. Tome smo se rugali i. smatrali ga praznovernim iako je moZda, ba5 taj deo plod >ancestralne duSeo ili plodno tle arhetipova, i to ba5 onih o kojima je govorio Karl Gustav Jung. Upravo tu podinje domen okultizma (termin izmiSljen u XIX veku), Hri5ianskog ezoterizma, analogne misli, astrolo_ ga, alhemije itd. Tu podinje misao Arnoa Vilneva, Fulkanelija, ona koju je zapoieo OriZen i zavr5io Rudolf Stajner. Odatle su i podeci inicijativne tradicije Keltskog Grala, pa sve do GOLDEN DOWN-a i Tile. Vradanje je drama dvrsto vezar.a za ljudske sudbine, ponekad za kosmidke ili spiritualne principe ispoljene u vidu vednog sukoba izmetlu Boga i Davola ili ,boZjeg znakao, kako ga je nazvao Tertulijan. Religiozni nekonformisti i velike hereze Zapada, kao i tajputevi hermetizma, predodili su ponovno sjedinjavanje raSni detvorenog doveka. Ove teZnje su bile pretenciozne, fragmentarne i nisu ulivale nikakvu nadu jer, kako je to tvrdio Denis Aeropagit unijedan logidan razlog ne moZe govoriti u korist jedinstva zato Sto je fenomen iznad svakog razglovora<Ovde se svakako radi o nedostatku konceptualnih sredstava, koji podrazumeva ono Sto smo nazvali ,deo ledenog brega

koji viri iznad voden. Usledio je potop bezbroj duhovnih Tita_ nika, koji je prouzrokovao legitiman interes za razlidite forme ori jentalne spiritualnosti. Poslednji se sastoje od prilaznih puteva, koji su vodili ponovnom sjedinjavanju, celovitosti i unutra5njoj slobodi. Ipak, ako bismo mudrn nastavili da izbegavamo klopke egzotizma, postoji mogucnost da izgubimo vaZno utodiSte. U jednoj epohi u kojoj je crkva kao i sve druge institu_ cije bila navedena na zlo, kada je postalo .repopulaino prori_ cati pad manje vise svih ideologija, kada je nastala vecina ou_ Iika mi5ljenja i zakljudivanja od formalne logike do dijalekti_ ke, i kada je bilo poZeljno ramentirati nad sudbinom nase ci_ vilizacije, postalo je nuzno saznanje o tome ko je i odakle do_ lazi taj zapadnjadki Satana, koga nastojimo da bacimo u otpatke istorije. Stari geografi verovali su u Ekumen, zemlju ravnu kao plota, koja je bila okruZena nepoznatim zemlj ama (terres in_ cognitae) i sa sredistem u Jerusalemu. sta ako je nas duhovni svet stvarno bio ravan? sta, ukoliko je nas novi Jerusalem bio onaj stari dobri Zapad, pokretad odgovora na sva pitanja, ma koliko malo se mi trudili da ih tamo potrazimo i da lutamo po nepoznatom? Kroz taj zajednidki slojeviti talog vradanje prodire, kao dubok koren. uNajve6e lukavstvo Davola skriva se iza njegovng pokuSaja da nas ubedi kako on, zapravo, ne - rekao je Bodler. Podmuklosti i spletke ima postoji i u Lome " sto zeli dokazati da je nase naslede iz najstarijih religioznih oblika posveceno baS njemu.

PRVI

DEO

NASLEDE PRASTABIH RELIGIJA

l0

Strsaranje obreda postsedenih Sun'cu
izvori slaZu se u tome, da je u Uglavnom svi istorijski prastara vremena postojalo osam sabata tokom godine: 2' februara, 20. marta, 30. aprila, 21. juna, l. avgrlsta, 23- septembra, 31. oktobra i 22. decembra. Svetkovine u februaru, aprilu, avgustu i oktobru ne odgovaraju nijednom Sundevom ni ratarskom ciklusu, ved ciklusu parenja divljih Zivotinja- Margaret Murray twdi da je ovakav ritam svetkovina sluZio za radunanje vremena, dak i pre pojave zemljoradnje. Ostali praznici poklapaju se sa ravnodnevicama i kratkodnevicama. Kada je praistorijski dovek shvatio da lovom i ribolovom vi5e ne moZe obezbediti dovoljno hrane, poieo se baviti zemljoradnjom. Tako je postao i astronom. uslovima. Prvi zemlje Priroda je podredena klimatskim da rad velikog kosmidkog sata radnici su zato bili primorani prate kroz promenu godi5njih doba. Iako nisu raspolagali nikakvim naudnim saznanjima nije im bilo teSko da godinu podele na detiri dela ogranidena sa dve ravnodnevice, dugodnevicom i kratkodnevicom. posle duge zimske pauze' najavProletna ravnodnevica, ponovno radanje prirode i pobedu Zivota nad smrti- Loljuje gidno je da su za taj dan vezane lrcsebne svetkovine svih naU roda koji su bili u bliskom odnosu sa zemljorn i prirodom'

13

skoro svim civilizacijama verski obredi prethodili su poljskim radovima. Mnogi od njih su vremenom dobili folklorni karakter gubefi pone5to od svoje ritualnosti. Nije bilo te5ko prepoznati dane ravnodnevice. Postojala su sruno dva dana u godini kada Sunce u zenitu nije prawilo nikakvu senku oko Stapa zabodenog u zemlju. Kada je senka najduZa, 21. decembra, to je zimska kratkodnevica, a najkra6a je 21. juna, na dan letnje dugodnevice. Na ovim konstatacijama bio je utemeljen i prvi kalendar, a pomenuta detiri datuma posluZila su kao povd da se medu primitiwnim plemenima pro5iri kult Sunca. Ne odvajamo li se previSe od vradZbina zalaze6i ovoliko u razmatranje kalendara? U svakom sludaju ne. To 6emo dokazati i kroz primere koji pokazuju da je velika vecina zapadnjadkih verskih obreda, kao i samo vraianje, plod svetkovina vezanih za kult Sunca. Razumljivo je da se ovde ne radi o laiciziranju kristologije kako je to Renan Zeleo da protumadi, ni o istorijsko-materijalistidkom tumadenju hriS6anskog mita, ve6 o pokuSaju razlikovanja jedinstva od zapadnjadke relifundamentalnog giozne misli, uprkos njegovom raznovrsnom ispoljavanju i prividnoj razliditosti.

BoZi6, solsticijski

praznik

BoZi6 je prvenstveno praznik posveden rotlenju Isusa Hrista, sedanju na inkarnaciju, ujedinjenje ljudske i boZanske prirode u litncsti sina Boga, koji kroz lik Hrista poprima ljudsko obliije. BoZic nije oduvek imao ovakvo znadenje, vec je ono na_ stajalo tokom vekova. U IV veku papa Telesfor je 25. decem_ bar proglasio danom Hristovog rodenja, poStuju6i tako zahteve koncila odrZanog u Efesu. Ovaj datum nije bio sludajno izabran. Kod skoro svih antidkih naroda, bez obzira na njihovu religiju i mitologiju, 14

svetkovine posve6ene Suncu bile su uvek u poslednjoj nedelji decembra, tj. oko zimske kratkodnevice. Kod Persijanaca je to bio veliki praznik posvden Mitri, sa kocl Grka uTrojna no6<, rodendan Herkulov, kod narda severa ,Majka nodiu koju su Danci nazivali LuI, Angli Yule, Saksonci Geola i GaIi Chutul. U Rimu su organizovane svedanosti povodom "Nepobedivog Suncao. je kult Mitre, zato Od svih ovih kultova najinteresantniji Sto je ova velika boginja mazdajskog porekla prvo bila slavljena u Mesopotamiji, a potom u Rimu i ostatku Evr.ope. Svetkovine vezane za njen kult odrZavale su se u >mistidnoj " pecini iz koje se moglo videti radanje Sunca na dan zimske kratkodnevice. Sva simbolika hri5ianskog BoZi6a potide upravo iz Mitrinog kulta: radanje Sunca-spasioca slavljeno je kao nada u svetliju budu6nost. Takve buduinosti nije bilo sve do otkri6a pe6ine, koju su neki smatrali kolevkom Betlejema gde je roden Isus. "Medutim< dok su se tamo nalazili, dode dankada je Devica Marija trebalo da rodin - piSe Sveti Luka u Jevandelju. je "Donela na svet sina prvenca, umotala ga u svoje rublje i stavila u kolevku jer za njih tada nije bilo mesta u gostionici.. ( Sveti Luka je ujedno i jedini koji govori o kolevki. Marko i Jovan ne daju nikakve detalje o rodenju. Matija samo sporninje mesto gde se dete nalazilo kada su se pojavila Sveta tri kralja. Da li je kolevka stvarno postojala ili je bila samo mit, simbol dednosti? Nemoguce je pouzdano tvrditi, ali pomenucemo jednu hipotezu. U Maloj Aziji staje su uglavnom smeStene ili u pe6inama, ili u udubljenjima stena produZenim nadstreSnicama. Nije li onda i kolevka o kojoj govori Sveti l-uka jedna od tih pe6ina-staja, transpozicija obredne pecine. Ovo je, svakako samo pretpostavka ali, moZe se potkrepiti jednom interesantnom dinlenicom. >Mitrina pe6inau trajala je u Rimu i posle hriScanstva. Zabranjena tek 378. odlukom cara Konstantina.

15

Ne postoji li ipak izvesna slidnost izmedu kolevke i pecine? Ne potide li sakralni karakter kolevke ba5 iz tog obidaja.

Majke deuice i crne deuice
Praznik rodenja Hristovog i pokazivanje kolevke rnnogo su doprineli popularnosti i Sirenju kulta Device Marije. Crkva je imala iisto verski interes da od siunog podetka Mariju za5titi od prvog greha. Predanje kazuje da je Mariji doSao andeo, pozdrawio je sa AVE (obrnuto proditano EVA) i saop5tio joj njenu sudbinu. U tom srnislu Marija je anti-Eva, ona koja nije okusila greh, jednom redju devica parekselans. Nakon Sto je Isus izaSao iz njene utrobe Marija je podela da ispoljava dvostruku prirodu: ljudsku i boZansku. Da li Marija moZe biti nazvana majkom Boga? Ovo teolo5ko pitanje je u prvim vekovima bilo kontroverzovano jerezom. Nestorijanci su npr. smatrali da su boZansko i ljudsko odvojeni u liku Isusa Hrista, tako da Mariju nikada nisu mogli nazvati THEOTOKOS, majkom BoZjom. Ako marljivo proudimo stare religije, primeti6emo da su mnogi kultovi bili posveceni majkama-boZicama. Razumljivo je da su tadaSnji ljudi plodnost tretirali kao natprirodan fenojer je od plodnosti zavisilo obnavljanje zajednice i njen men, opstanak. Najstariji poznati idoli su figure majki. Takva je i figura Desne pronaclena u Siberiji i stara osamdeset hiljada godi;;ra, figura vilendorfske Venere koja je ne5to mlada kao i svaka druga praistorijska Venera. Ve6ina. njih ima oblik nage Zene sa nagla5enim oblinama, naroiito kukovima dija je Sirina rezultat viSe ratlanja. Kratko vreme iza toga pojavi6e se i figuraplodnost, nose i koje, osim Sto simbolizuju cija Majki-devica pojava je vezana kako za stare ideju bezgreSnog zade6a. Ova a kult paganske religije Antickog sveta, tako i za primitivne, se i dan danas zadrLao u oblasti Pacifika. Da li bi kult Device Marije dostigao takve razmere bez ogromnog pieteta koji je uZivala boginja lzis? Ne verujemo. 16

U egipatskoj mitologiji Izis, Ozirisova Zena, smatrana je lroZanstvom Meseca, Sto je zapravo bio sam Oziris, ali njega su zvali bogom Sunca. U ve6ini hramova viala se Izis, bez Ozirisa, kako drZi u krilu sina Horusa. Tokom vekova kult boginje Izis se proSirio na istodne de_ love mediteranskog basena, a potom na Zapad. poznato je, da .1t' u Galiji, i mnogo pre evangelizacije, Izis bila slavljena po hramovima, i da su je uvek predstavljali smrknutog lica. Odatle i poreklo crnih devica. Da ni na koji nadin ne bi .arusio ovaj kult, katoliiki kler ih je prihvatio i dozvolio vernicima da ih slave, identifikuju6i ih sa Devicom Marijom. Ovaj proces se kasnije desto ponavljao, pa je i sama Izis pozajmila svoj lik drugim boginjama, konkretno keltskoj bogirrli koju su inade zvali >Majl: Boga pred rodenjem.. Kasnije su Je preuzeli Galo-Romani (Virgo p.ritura) - dewica koja tre_ lra da rodi. Nikada se nije sumnjalo u veliku popularnost kulta crnih rlevica. Istoridar E. Saillieus ih je zabeleZio dvesta pet na teritoriji Francuske, ali je njihov broj morao biti veci u podetku hriSiansl"va.

F>roznik lufrh
Stari Rimljani slavili su praznike u iast Saturna tzv. sa_ l'rnale, koje su se periodidno ponavljale ili 16. dana Januar:,kih Kalendi, Sto je 17. decembar po naSem kalendaru i trajale .,u nedelju dana. Tokom tih praznika svi su se medusobno po_ ,t'civali, slavili i donosili poklone. To je nesumnjivo bio pode_ trrk boZicnog slavlja i darivanja. T'ih dana robovi su imali pravo da slobodno Zive. U grupa_ nra su se Setali gradom, galamili, pevali i Ziveli na ravnoj nozi :,a svo.;im gospodarima. Nakon Sto bi praznik pro5ao Zivot se opet vracao u stare tokove. Prvi hriScani nastavili su da slave Saturnalije. crkva ih ..;t', medutim, smatrala paganskim i zato su 336. oci koncila, rrlrzanog u Laodicee, formaLno zabranili hrisfanima da u tim

t7

proslavama udestvuju. U nekim evropskim zemljama kao u Francuskoj npr. Saturnalije se transformi5u u praznike ludih. Na dan, iiji je datum varirao zavisno od oblasti, BoZ'rc, dan Nevine dece (28. decembar), dan Obrezivanja (1. januar) ili Bogolavljenla, niZe sveStenstvo biralo je papu ili vladiku Iudih, a tokom celog praznika nestajalo je svake dru5tvene hijerarhije. Tokom ove groteskne cerremonije sveStenici, zamazani blatom, maskirani ili preobuieni, prepuStali su se profanim igrama u samom krugu crkve, jeli na oltaru, Salili se i dan zavrSavali u krdmama, gde je alkohol tekao u potocima' Hijerarhija je nasto.lala da zabrani tlvakvu raskalaSnost' s e o b i c a j t o l i k o u s t a l i o d a . 1 et o b r l o g o t o v o n e m o g u c e . U ali XV veku Kario VII zabranio je praznik ludih u zbornim crkvama, ali se ipak odrZao joS neko vrerne, I bio slavl.len na isti nadin. Praznik Svete Ane takode je usko vezan za proslavu Bo2tca, a u nekim provincijama je slavljen na dan Cvetnica. Ovaj praznik evocira beg Egiptov. U Boveu npr. najlepSu devojku sa ogrornnom Iutkom u narudju na okicenom magarcu vodili su od katedralc' do crkve Sent-Etjen. Tamo je sve5tenik uz veliku pompu devojku i magarca uvodio u sveti5te. Za vreme sluZbe svaka pesma zavrSavala se sa trr puta ponovljenim "hi-ha.. Posle epistole pevala se pesma o magarcu iiji je refren glasio: ,Hej, gosPodine mogarte, dok Peuate, tepa njuika Dam se skuPlja. Bi6e za Da.s serur dnsta, dosta zobi da se sadi.<

Narod bi improvizoyaa mostic na reci neposredno pred rlan kratkodnevice. Na taj dan, tu je dolazilo i igralo dvanaest rnladih, obavezno nevinih devojaka, koje su simbolizovale dvarraest meseci u narednoj godini. potom im se pridruZivao jedan par i nastavljao ga igra sam, stalno ubrzavaju6i ritam kola sve dok most ne bi pao u reku. Igradi su simbolizovali dan i rroi i nakon Sto bi pali u vodu, trebalo je da doplivaju do na;_ lrliZe obale i odatle pobegnu trie6i kroz polja. Postepeno je ovaj zavetni praznik nestajao, ali tragovi su ost-ali u pesmama koje danas pevaju deca. Tako ponlnje i pe_ :;rna ,Seuerni most<, u kojoj lepa Jelena (ili Adela prema nekim vt'rzijama) personificira noc, a njen brat Sunce. ru su i pesme ',Pont de Londreo, Londonski most, mada je naslov deformaci_ 1l >Pont de I'ombre<, Most u senci, kao i svima dobro poznat ',. uinjonski rnost <. ova poslednja pesma, u sustini nema nikakve veze sa glav_ rrm grradom vokriza. Most se nalazi na reci Roni i izgradro ga J(' presvetli Benezet uz pomoc boZanskih sila. prida se da je l<onstruktor ovaj most izgradio po savetima koje mu je direk_ lno davao Isus Hrist, ali to nije onaj most iz pesme. Avinjon :;t' podmetnuo umesto redi Av-Agnon dije je znadenje nepoznato. Neki hermetidari tvrde da je ovo nastalo od redi Anji, imena lxrga Vatre po predanju Veda, koji je bio most posrednik izme_ rlu ljudi i bogova. Posle evangelizacije taj Anjon je zamenjen :;:r Anji (Agnu"s Dei - hri56ansko jagnje). Interesantno je napomenuti da su ovakvi obidaji vezani za rnostove dije je prelaZenje simbolizovalo smenu i obnavljanje rr<di5njih doba, bili zajednidki mnogim civilizacijama. u staroj Kini npr. mladici i devojke su na dan proleine ramodne_ vrce morali pregaziti reku.

BoZi(ni

blagdani

Zbogom

rnesu

Postoji izvesna simbolika mostova na koju nailazimo u ske Jedan stari obidaj, praznik BoZi6nih ro svim mitologijama. je vezan za rodenje Hristovo, a njime je slavljena mostova, bio i zimska kratkodnevica. 1B

Kao i prethodni praznici, i karnevali bar Sto se tide dana tlivljeg veselja, izrazito podsecaju na saturnalije i luperkalije. Prema crkvenom obidaju, Mrsni Utorak pada tadno detr_ rlt'set dana pre Uskrsa. Uskrs je, inade, pokretljiv praznik, ali

19

uvek pada u nedelju posle punogl meseca, koja prati prolecnu ravnodnevicu. Naziv karneval potide ili od latinskog CARNE VALIS (zbogom meso), ili od naziva DOMENICA CARNAVALIS (Mrsna Nedelja) i oznadava kraj veselja koje podinje sa Epifanijom. Narednog dana podinje ritual, koji je novijeg porekla i traje ditavih ietrdeset dana, simbolizuju6i na taj nadin Isusovo lutanje kroz pustinju. Ovaj obiiaj se pojavio u III v.n-e. U prvim vekovima hri5canstva nije zabeleZen i smatra se da je crkva dozvolila ovako profane proslave samo da bi poboljSala svoj poloZaj. JoS od pradawnih vremena postojali su praznici posve6eni klijanju. Legende o Izis i Ozirisu u Egiptu, o Atici u Siriji, u Grdkoj, o Balderu sinu Odinovom u Orfeju i Dioniziju Skandinaviji, simbolizovali su umiranje i ponovno radanje prirode. Karizma nije svojstvena hriScanstvu. BiIa je prisutna u Mitrinom kultr,i, kod Hebrejaca i Manihejaca- U islamu, Ramadanski post je jedna od pet ritualnih dozvola odredenih verskim zakonrkom, koje nazivaju opet stubova vere<. HriScanska karizma je danas manje stroga nego ikada' Posamo jednom dnevno i to posle stiti je nekada znadilo jesti je taj obrok bio pomeren na tri iasa posle zalaska sunca. Potom Karla Veiikog jelo se ve6 oko podne' Vekovima podne, a u d<-iba jedsu gradanski zakoni suzbijali krSenje karizme' 1595" npr' nom odlukom parlamenta bila je odreflena kazna za mesare i kobasidare, koji su tada prodavali svoju robu' U podetku pokrStavanja Rimskog carstva, pagani koji su Zeieli da prihvate novu veru, morali su se prvo prodistiti molitvom i postom od detrdeset dana pa tek onda biti pokrSteniOvaj period simbnlidno je predstavljao prelazak iz paganske bestijalnosti (Mrsni utnrak) u duhovni Zivot (Sveta Nedelja)' Tu se ne stiiu, kako su inaie crkveni ljudi skloni da tvrde, naudna saznanja marginalnih autora koji nastoje da daju antikonforrnistidka obja5njenja. Teorija pa$anske impre$nacije hri5canskih obiiaja je danas potisnuta od strane mnogih istoriiara, koji su se posvetili antropologiji. 20

Emmanuel le Roy i Martin Griinberg tvrde da u detrdesetodnevnoj askezi od BoZica do uiiste srede. ima i ostataka llaganizma, kao Sto ih uglavnom ima i u svim drugim hriS6anr;kim obidajima. U tonr smislu trebalo bi razmiSljati o ogronrnom kulturnom meSanju i usitnjavanju u prvim vekovima na5e t're, tokom kojih su perfidni sveStenici i tvrdoglavi seljaci umeli da, gotovo jezuitskim terminima, ostvare neverovatan istorijski kompromis. Uspeli su da na harmonidan nadin spole paganske teZnje i senzibilitet, koji i danas postoji u seoskim sredinama, i svetu misao crkve iz perioda srednjevekovnog hri56anstva.

Vatre

Suetog Jouana

Dan Svetog .rovana, 24. jun, nije praznik od nekog posebnog znadaja za crkvu. Medutim vatre koje se pale u dast Evangelista izraz su drevnog solarnog kulta vezanog za najstarija vt'rovanja i obrede. Po Frejzeru (Le Ranneau d'Or) u II veku p.n.e. Kelti su letnju dugodnevicu slavili tako Sto su u vatru bacali gigantske figure od pletene trske u kojima su se nalazili ratni zarobljenit'i. Cezar je u svojim Kornentqrirno pominjao ove obidaje i tvrdio je da je plodnost zemlje direktno zavisila od broja i.rtava. U provincijama stare Galije tradicija paganskih ritualnih vatri zadrZala se u obliku Vatri Svetog Jovana, i u toj formi, kler ih je odobravao" U skoro svim krajevima dan Svetog Jovana smatrali su najpovoljnijim za darolije. Tog dana se bralo lekowito oilje za spravljanje ljubawnih napitaka. Vede uodi praznika, u nekim pokrajinama Bretanje, sveStenici su dozvoljavali vernicima da no6 prnvedu u crkvi, igraju6i i pevajuii. Sve je to podsedalo na stare keltske obidaje. Do XVII veka, u okolini Quimper-a, stanovnici su pored lomaia dovladili klupe, da bi se njihovi bliZnji koji su te godine pre minuli mogli ogrejati. U drugim delovima Bretanje mlade devojke, koje su ZeIeIe da se udaju, morale su da igraju oko devet razliiitih vatri.

2l

Veza izmedu ovog obidaja i braka potiie joS sa Pirineja, gde su mladenci vendani te godine imali obavezu da skupljaju drva za ritualnu lomadu. Gradonadelnik Pariza Zak Sirak je pre nekoliko godina obnovio jedan stari obidaj. Vede uodi praznika Svetog Jovana, on je poljubio drvo postavljeno na trgu ispred gradske vecnice' Ustvari sve do velike Francuske burZoaske revolucije, gradonadelnik je bio taj koji je prisustvovao ceremoniji i pozivao kralja da zapali ritualno drvo. Pod starim reZimom ovaj praznik je pratila velika pompaDZeiati su bili. zaduZeni za sve pripreme. Iz starih zapisa smo saznali da je drvo bilo postavljeno na trgu Grev, i da je bilo visoko skoro dvadeset metara. Pod drvetom je bilo poredano denatovarenih debelim cepanicama, dvesta sveZnjeva set kola suvog granja, petsto snopova pru6a i dvadeset pet bala slame. Svuda naokolo bile su postavljene tribine, a do mesta na njima moglo se doci kupovinom karata od dZelatovog pomodnika. 22. juna, suci na delu sa gradonadelnikom, svedano su odlazili do kralja da ga pozovu na proslavu. uSutradan, tokom poslepodneva PariZani su poiinjali da se okupljaju na trgu Grevu - pi5e Rene Gale hronidar misterija Pariza. ,Oko sedam dasova uvede zvuci trube su najavljivali tiolazak kralja i njegove pratnje. Plotuni su se duli sa svih strana, a potom i kraljevska muzika sa najboljim repertoarom. DrZeci baklju od belog voska kralj se pribliZavao lomaii i palio je dok su se iz publike duli uzvici: ,rZiveo kraljo. Artiljerijska vatra i plamen bljeStali su u nodi i osvetljavali nebo. Podsecali su na drevne obidaje predaka, oboZavalaca vatre i Sunca. Na kraju proslave prisutni su se pribliZavali vatri i uzimali ugzrrke, koje su nosili kao amajlije. Gradski oci su potom organizovali igranku i veceru. Igralo se na trgu po pepelu vatre Svetog Jovana, pilo se i da5iavalo o tro5ku gradske uprave. Veruje se, da je prvi kralj koji se pojavio na proslavi i upalio vatru bio Luj XI. To je bilo 1471. god. a kasnije su Fransoa l, Anri 22 VI i Luj XIII redovno to dinili.

je zabranio surov obidaj spaljivanja Lu j XIII madaka. Verovalo se da je jedan od velikih sabata padao tadno na dan Svete Jovanke. Zato se u oganj bacalo tuce madaka u kavezu ili koZnoj vre6i jer su matke bile smatrane elavoljim Zivotinjama. Postojali su ozvanideni dobavljadi madaka, o demu svedodi i ova presuda iz 1573. god. Lukas Famere, duvar keja, da plati kaznu od stoti.nu pari5kih sua zbog nabavke madaka koje su u poslednje tri godine badene u vatru Svete Jovanke, i zato Sto je na jednoj proslavi u vatru bacio i jednu lisicu, kako bi udovoljio njegovoj Visosti Kralju.

Smrt u kolektiDnoi

im'aginnciji

Nastanak i razvoj vracanja u uskoj su vezi sa religioznim obredima srednjeg veka. Pred kraj srednjeg veka, crkva je pokazala jedno novo lice. Laidko niZe sve5tenstvo, vrlo neobrazovano i sumnjivog morala, nije vi5e u mogu6nosti da odrZi doktrinarni autoritet kod vernika. Episkopat takode gubi svaku kontrolu, jer prvenstveno nastoji da saduva ostatke svetovne vlasti poljuljane ratovima. Mnogi istoridari, a meelu njima i P. Adams u svom delu Parohijski |iuot u Francuskoj u XIV oeku, uodili su ovo raspadanje crkve, potpomognuto od strane prosjadkih redova, koji podrZavaju kulturne obicaje nepoznate srednjem veku. C)no Sto je vradanju trebalo da da novu dimenziju, ukljucuju6i tu i darobnu mo6 (traumaturgiju) bila je zapravo erupcija smrti u kolektivnoj imaginaciji. Nije to viSe bio jednostavan kraj egzistencije, prestanak Livota, vet nestajanje tela, fizicka smrt. ,Spremanje za smrt postalo je veliki problern Zivotao, pi5e Zak Ie Fog u Srednjeoekounona hrillansttsu. Jedna serija gravura, koja dati.ra joS iz doba otkri6a Stampe, postigla je veliki uspeh (Ars moriendi). Ova tema se razvija paralelno sa temom mrtvadkog plesa i replicira joj. Covek petnaestog veka pripre-

23

mao se da ga taj neminovni ples odvede u raj, a ne u pakao, jer je njegov strah od pakla bio mnogo ve6i nego strah od smrti. Otuda su ljudi najvi5e strepeli baS od tog prelaza. o Ovaj nov pristup smrti nije u suprotnosti sa najstarijim obredima vezanim za pogrebe. I oni su, iako su stari i 40 hiijada godina, sadrZavali verovanje u zagrobni Zivot i odvajanje tela od superiorne instance koja ima dva imena: duh i duSa. Prema izvesnim hipotezama, otkri6e praistorijskih ljudi, da se u njihovom telu nalazi skelet, bilo je razlog uspostavljanja dva materijalna principa: meso i kost. Postepeno, razvilo se verovanje u trostruku egzistenciju doveka: nematerijalno bice ili dist duh, biolo5ko bice od mesa i krvi i mineralno bice iii skelet, porobljen u telu dok god dovek Zivi. Prvo ;e fizidka smrt osiobadala duh dovekov, a potom se raspadanjem mekih tkiva oslobadao kostur, koji je nezavrsno nastavljao svoju egzistenciju u nekom drugom svetu, svetu mrtvih. Cinjenica je ipak, da skeleti iz stare obredne ikonografije nisu bili vezani za ideju smrti. [{ri56anstvo, koje je tada joS bilo u povoju, nijer prikazivalo kosture u svojoj ikonografiji. Oni nisu bili pronadeni ni u katakombama, ni u nekropolama. Religija je tada smrt tretirala kao oslobodenje, kao prelaz iz zemaljskog Zivota u carstvo nebesko, gde je trebalo da se Zivi po drugi put, mnogo srecnije i bolje. Razumljivo je da su zato mrtvi lrili pre'dstavljenr kao aneleli.

Stanovnici Rima su u jesen slavili praznik u dast svih boZanstava udrugog reda", dija imena nisu bila vezana za praz' nike Panteona i Marsovih polja. Posle evangelizacije grada, ovaj obidaj se nije odmah izgubio i prical<lse da je l. novembra u Panteonu bio skup svih davola. Da bi ukinuo ovaj obicaj, IV je 607. god. posvetio hram Devici i svtm papa Bonifacije mucenicima, prenevSi u njega dvadeset osam kola kostiju p<lkupljenih u ka.takombama. jer je Zeleo da i njima napravi mesta. Mrtvadki plesovi su alegoridne freske, dudne i groteskne forme, i predstavljaju muSkarce i Zene razlidite starosti i iz razlidil.ih socijalnih slojc'va,kojr: .;e smrt odvukla u krug pakla. Skelet simbolizuje smrt. Ta moda st: pojavila krajem XIII v. i vrlo brzo proSirila po celoj Evropi. U naredna dva veka, ovi plesovi su se potpuno promenili. U poietku su aludirali na jednakost svih pred smriu, da bi kasnije dribili mrtvacki karakter i rzrazavali strah od smrti. Bez obzira na to Sta su izraZavaii, u pojedinim krajevinra donji slojevi naroda nisu gajili iste one izvedbe koje je stvorilo sveStenstvo. Tako je u Bretanji skeie.t, koji je vodio kolo bio Ankon, staro keltsko boZanstvo s titulorn nvode mrtvihn. Na drugim mestima to je bio Ogmios, bog Smrti i ,gospodar svetog pisma<. Ukoliko je verovati francuskom istoriiaru i mitonjemu i danas moZemo logu Francoazu tre Rouu, zahvaljujuii da oset|imo deo tog Sarma magije i zabrane: u popisu kletvi Bregenca (Austrija) ili Roma (Deux*Sevres) Bog je zamoljen da nekoga ,veZen i udini da ovaj. pati. Okovi, isto kao r kanap. neminovno vode na onaj svet. Mrtvaiki plesovi XV veka, kao i bretonski Anku, svedoie o postojanosti ove teme i o njenoj snazi, koja se oseia i danas u modernom folkloru.

Mrtuacki

pLesoui

GreSka je Sto su neki autori praznik mrtvih, koji se slavi 2. novembra, protumacili kao hriscansku adaptaciju jednog starog pogrebnog obidaja. Ovaj praznik evocira secanje na sve vernike koji su preminuli tokom godine. 9gB. godine ozva.iii<r ga je sve5tenik Odilon iz Klinija. Odilon je praznik vezac,za dan p o s l e D a n a s v i h S v e t i h , k o j i 1 e o p e t o s t a t a k s t a r . ,g p a g a n s k o g kulta. 24

Ciuilizacija

megolita

Proudavajuci stare praznike, koji su se slavili u toku godine dana, mogli bismo zakljuditi kako je svaki hriScanski obidaj potekao iz nekih mnogo starijih civilizacija. Sto se Evrope tice,

25

savremena naudna istraZivanja ukazuju na vaZnost megalitske civilizacije, dije su postojanje arheolozi nekada opovrgavali, ali u koje se danas sve manJe i manje sumnja. Danas znamo da je judo-hriS6ansko tle naSe kulture proizaSlo sa Istoka. Ipak, postoji i jedan indo-evropski uticaj koji su preneli Kelti, Germani i Skandinavci. Taj uticaj potide iz naSih najdubljih korena i udestvuje u naSem kolektivno nesvesnom. >Ne treba zato nipodaStavati vidljiv judo-hriScanski uticaj, ali ni onaj indo-evropskin. OpSte prihvacena ideja je da "Sve potide od Sumera". Naudno je potvrileno da su megaliti nastali, ako ne pre, a ono bar u vreme egipatskih piramida. Ove ogromne ,grade_ vine< mogu se na6i skoro svuda u svetu, ali najviSe ih 1e u Evropi. Pretpostavlja se da tu ima izmedu i0 i r00 hiljada, mada taian broj joi nije utvrden. Znadajna nalaziSta pronadena su i u Skandinaviji. U veii_ kom broju ih ima i u Nemaikoj i vecina ih se nalazi u tro_ uglu izmedu gradova Dresden-Halle Erfurt, kao i na potezu od Frankfurta do Treva. ceo i.stoini deo od Iberijskog poluostrva, od Corogne do Huelva prekriven je uspravljenim kamenjem i megalitskim grobovima. U kontinentalnom delu Francuske izgleda da megalita uopSte nema. Zato se u pokrajini Overnj mogu naci na skoro svakom koraku, sem u nekim istoinim provincijama i uskom pojasu izmeelu doline Rone i Alpa. Vecina ovih zagonetnih konstrukcija predstavlja hramove posveiene Suncu. U prvim godinama dvadesetog veka, jedan mornaridki oficir, komandant Alfred Devoar u slobodnim casovima, proudavao je megalite u svojoj provinciji. Iako je bio samouki arheolog, komandant Devoar je uz upotrebu uglomera stekao veliko znanje iz astrofromije. Na bazi toga je zakljudio da su svi megaliti bili strogo okrenuti mestu izlaska Sunca tokom prolecne ravnodnevice i letnje dugodnevice. Slobodni smo stoga da zakljutimo da se ovde radi o hramovima vezanim za kult Sunca i da su se dve najznadajnije 26

proslave u to vreme odigravale prvog dana proleta i pred doIazak leta. je pot1963. god. astronom DZerald Hokins nauino vrdio teoriju komandanta Devoara o fantastidnom zdanju Stoun-HendZ u Velikoj Britaniji. Ovo otkrice podstaklo je profesora Hoyle-a astronoma svetskog glasa, da Stoun-HendZ uporedi sa nebeskim uglomerom koji omogucava da se izradunaju eklipse i da zakljuci da je jedan AjnStajn postojao dve hiljade godina pre hri5canskog doba.

Galoromonski

kotao pretapania

Rezimirajmo ukratko lanac starih zapadnih civlizacija' Prvo je postojalo praistorijsko tle gde se negovao kult Sunca, civili.zacija potom jedna specifidno evropska protocivilizacija, prvi.h konstruktora rnegalita, a na kraju invazija Kelta koja je ostavila dubok trag na kontinentuNa tako plodno tle do5li su rimski osvajadi i zasejali ga ne samo sopstvenim mitovima nego i onim koji potidu iz svih carskih provicila. Tz tog >kotla pretapanja< trebalo je da nastane galoromanska civilizacija. To Sto se tada dogadalo slobodni smo nazvati anahronizmom i kulturnom revolucijom bez presedanaStapale su se mitologije, bogovi i boginje su se mesali bez srama, odela i znaka. Kako je veliki Jupiter mogao prisustvovati toj zbrci a da i sam ne izgubi glavu? Ako se nov galo-romanski sloj, koji je vecinom Ziveo u naseljima koja su se tek osnivala, prilagodio tom sinkretizmu, (a ne treba zaboraviti da su ved u to vreme snobizam i smisao za saradnju bili bliski coveku), u kome je video mogucnost socijalnog napretka, niZi slojevi su joS uvek Ziveli povudeno, ucaureni u svoja stara verovanja, iako su ona tokom generacrja ve6 trebalo da se rastope kroz magijske obrede. Osim toga, evangelizaci.ja donosi i drugu kulturnu revoluciju. AIi, u njoj vi5e nije bilo mesta sinkretizmu. Galilejac nije delio svoje carstvo, i otada njegovo verovanje zalazi u

mraine dubine senki, darolija, magije i postepeno wr.adZbina koje od tada moZemo ovako i zvati.

Ka nouoj arheologiji
Kakva su najstarija svedodanstva proSlosti? Jesu li to uto_ pijske vizije, tvrdnje bez dokaza sa jedinim ciljem da doku_ mentuju sumnjive twrdnje? Svakako ne, ukoliko Zelimo da ih odgonetnemo onako kako im to prilidi" U svom delu nChronicon ai, anno lJBl ad annum lllln Sigebert de Gembloux citira ovaj pasus iz salijskog zakona: ,Ako neko javn<_rdrugoga optuZi da je bacio dini ili nudio ljubavni napi.tak, a to ne moZe dokazati, ima da plati globu od 25 hiljada dinaran. Ovde ponovo nailazimo na jedan tip zakonodavstva sa ko_ jim smo se ve6 strsreli u paganskorrr svetu, u Rimu ili tadnije na teritoriji Rimskog carstva. U novoj epohi crkva je poiela da se obraca ne samo obicnim rnadionicarima, koji bacaju cini, vec sada i vesticama i vescima jer su pretili da naruse novu religijsku tvrtlavu. Tako ih je koncil u Agdeu 50ti. goct.ekskomunicirao. Novi kclncil u Okseru 5?8.god. zabrani' je vernicima da ih posecuju, a koncil u Narboni doneo je odluku da isti ,budu prodatr za_ Jedno sa svojom decom, Zenama i slugama, i to u korist si_ romasnihu. till0 god. na korrciru u Reims-u konstatovano Je da su sve prethodne odluke ostale samo na papiru i vraievrma r iarobnjacima zapretili su veinim prokletstvom. Ovakve aluzije eksplicitno govore o postojanju vradZbina i bile su poznat.e cartistima. Oni su, naime, imali tu prednost, da rade sa pouzdanim dokumentima redrgovanim na arhaiinom. ali lako razumljivom jeziku. Iako su u njihovom razreSavanju nailazili na mnogobrol_ ne teSkoce, u domenu keltske epigrafije, arheolozi su bili fra_ pirani iinjenicom da smo do skora o prisustvu istorijskih sve_ doianstava o vracanju i magiji ostajali slepi. 28

Racionalno raditi na svedodanstvima koja govore o neracionalnoj misli, dosad je sigurno znadilo varati gvardijansko tumadenje viSeg Razloga. Ali, vremena se menjaju i na sredu, izvestan broj istrazivaca GNRS i nPrakticne Skole za visoke studije< poceo je stvari nazivati pravim imenima i nije viSe prezao od rada na ostacima magije. Da bismo ovo dokazali pomenucemo i dva sludajna otkric'a, koja potvrduju da je vradanje postojalo u Galiji' Prvo je metalna plodica iskopana u Smalieru 1971' god' sa ugraviranim galskim tekstom, ali napisanirn latinicnim pismom. Prevodom se utvrdilo da se radi o kletvi koju 1e sastavio neki vrac i to po narudzbi Gala koji je zeleo da se osveti nekom Rimljaninu. Drugo otkri6e potiie iz 1983- god. Pronadeno 1e na lokalitetu Vaysiere, na platou Larzak u Aveyron-u i takode je olovna plodica sa ugravirani.m galskim tekstom na latinici' Zahvaljujuci zalaganju dva clana akademije, strucnjaka za natpise i lepu knjiZevnost, MiSelu LeZenu i Roberu Mari5alu, protumaden je i sadrZaj ovog teksta. Govori <l jednoj stanovnici Gali3e koja se, misleci da je postala Lrtva kletve drugih Zena iz sela, obratila vracari u Zelji da kletvu sa sebe prebaci na njih. Takva tehnika postoji i danas. Ovakva otkrica ukazala su na potrebu za novom arheologijom, oslobodenom patronata racionalnog, arheologiji koja ce istraZivati bez tabua i koja ce otkrivati neSto viSe od prostih materijalnih ostataka strcio-ekobogova i bt-rzanstavana duhovntlm nornske organizacije i p<_rpisa planu. Postoji interes za ovakve vidclve istraZivanja ko;i ce prevazici granice istorijskog razvitka vradanja. NaSi mentalni koreni bi kroz njih mogli da izrone kao stvarni identitet Zapada.

GLOZEL, pe(ina-skroui|t e Drateuc
Primer onoga Sto bi moglo postati nova arheologrja predstavl.la Glozelova enigma, ok<l koje se vec duZe od poia veki,r sukobllavaju miSljen;a arheoloSa.

29

Glozel je mali zaselak u ravnici Sikon, u oblasti ViSija. 1. marta 1924. god. mlekar Fraden je, sa svojim unukom, po_ kuSao da prokrdi deo zemlje, koji se zvao ,Dirantonovo poljeu. odjednom, Emil Fraden je osetio otpor u kolskim toikovima. Podeo je rukama da kopa zemlju i pronaiao je dve plodice neo_ bidnog oblika. NastavivSi da kopa, pred njim se ukazala okru_ gla jama, velidine doveka u leZe6em poloZaju. U njoj su bili razliditi predmeti, a narodito mnogo ploiica sa ugraviranim znacima, koji lide na slova alfabeta. Tako je podeo sludaj Glo_ zel. seoski uditerj razglasio je ovo otkri6e i obavestio arheologe amatere iz te oblasti, a medu njima i doktora Morlea iz viSija. on je preuzeo istraZivanje ovog lokaliteta i dao rrru novo ime (Polja Mrtvih). Morle je pozvao praistoridare i arheologe da posete ovo nalaziSte. MiSljenja su bila podeljena: dva dlana instituta, Lot i Esperandje kao i salomon Rajnah, koji je tada bio na vrhuncu slave, verovali su u autentidnost Glozela, dok su ga drugi, ta_ kode vrlo poznati, arheolozi smatrali laZnim. Problem je bio i ostao vrlo znadajan, jer ako ostaci iz Glozela datiraju iz neolita, kako to Rajnah tvrdi, to bi bio dokaz da pismo nije stvoreno u Fenikiji, sto je danas zvanidno prihva6eno, ve6 na tlu Francuske. Polemike i neslaganja delili su naudni svet sve do lg2?. god. kada je jedna komisija nalaziSte Glozel proglasila nea_ utentiinim. Ovo nalaziSte je i dalje imalo svojih pristalica i pro_ tivnika, koji su ga pose6ivali. Neki od njih ,r, upu5tali u krajnje ". avanturistidke spekulacije. Dobar prirner za to je Rober Klaru, koji u svojoj knjizi ,Nepoznata istorija doveka. tvrdi da je Glozel zapravo bio biblioteka-ostavstina koju su nam Glozelijanci s namerom ostavili, pre nekih 15 hiljada go_ dina. Ova biblioteka navodno sadrZi poruku, koju su im pre_ neli Atlanti, vanzemaljska bi6a. Postoji i hipoteza da bi svi predmeti pronaileni u Glozelu mogli biti delo nekog vestog falsifikatora, ali i hipoteza da su stari. 30

Kasnije su sprovedena istraZivanja koja su potvrdila ovu drugu teoriju. Jedna plodica, ispitivana u Edinburgu metodom u Nacionalnom muzeju za starine, radio-termoluminescencije, mogla je poticati iz vremena izmedu dve hiljadite godine pre dolaska Julija Cezara i tri stote godine posle njega. Jedan drugi fragment koji je ispitivao danski. Institut za atomska istraZivanja u kome je i pronaden ovaj metod radio-termoluminescencije, datira iz IV v.p.n.e. Sludaj je izgleda re5en. Ukoliko Glozel i nije neolitsko nalaziSte, u svakom sludaju potiie bar iz galoromanskog ili gal skog perioda, a moZda i od ranije. i Ova istraZivanja navode i na tezu poznatog istoriiara epigrafiste Zilijena Kamija aktuelnu joS od dana otkrida Glozela. Po njemu ,polje mrtvih< nije ni staro naselje ni mesto nekog malo$ klana, ve6 skroviste galoromanskog prebivalista je Ziveo i Sirio svoje ume6e odvojeno od bilo kog vrada, koji naselja. 192?. god. Zilijen Kamij je, na pitanje jednog novinara naveo da je dasopisa ,Ilustracija<<, kao dokaz ovoj tvrdnji, predmeta odgovarala vasaru uobidaheterogenost pronailenih jenom za skloniSta vradeva. Osim to$a, medu ovim predmetima nisu pronailene pogrebne posude, tkadki kalemovi, ni kultni predmeti iz pribora za vradanje' idoli, ve6 iskljuiivo predmetima se mogu videti tragovi obrednog noZa- Na Na statuetama su oni uvek sa desne strane jer vrai nikada nije udarao u srce. su bez otvora za usta<<- Dovoljne su samo odi' I tragovi noZa, sa sedivom premazana oiima su takode vidljivi nim crvenom bojom, slidno kao i u klasidnom vradanju. UkraSene vaze, lampe? Ovi predmeti nikada nisu bili koriS6eni. Kalemovi, koji su bili obmotani predom koristili su kao digre, koje je wai bacao u vis izgovaraju6i magiine formule' To su magidni urhombin, o kojima su govorili jos ovidije i Mercijai. Vredeli su isto koliko i as u piku gospode de Teb. stakla sa vrlo finim topljenog Batavske suze (kapljice se jos zitko staklo pustalo vrSkom, koje su pravljene tako Sto rMaske

31

da kaplje u hladnu vodu, i koje se lako zdrobe ako im se pritisne vrh) bile su omiljene kod vradeva. Kada eksplodiraju, batavske suze proizvode pritisak od nekoliko tona po cm2. Ovo je trebalo da impresionira posetioce i to drugadije od danaSnjeg gledanja u Solju. Sto se tide preistorijskih predmeta, neki od njih mogu biti dovedeni pod sumnju. Predmet u kome neki praistoridari prepoznaju harpun, ne moZe biti pribor namenjen pecanju zato Sto je natinjen od Skriljca, ali bi mogao biti grandica lovorovog lista i imati neko simboliiko znadenje. Postoje dokazi da su galo-romanski vradevi skupljali preistorijske sekire i kremene, koje su dugo zvali "kamenje groma<. Sakupljali su i sve ono Sto im se dinilo neobidnim, a potom bi tim stvarima sami pri_ davali tajanstveno znadenje. otuda potide izobilje i raznovrsnost predmeta u nalaziStima, koja su kasnije otkrivana. U svakom sludaju, Zilijen Kamij je pre svega bio epigrafista i njegove tvrdnje baziraju se na ugraviranim tekstovima. On tvrdi da su pronadene plodice vraiarske knjige sa formulama, pomo6u kojih je neko mogao biti osloboden dini ili zadaran. Plotice su ispisane krajnje neveSto, Sto za ono doba, kada je pismenost bila retka, nije dudno. SveStenik je pisao iskljutivo teku6im latinskim rednikom, dodaju6i i, samo njemu razumljive, skra6enice. Zato se u vradarskim knjigama nailazi na veliki broj magiinih simbola kao Sto su: ve5ala, bidevi, vile, krstovi, zmije, i to tako stilizovane da podsedaju na hijeroglife. Druga laZna slova iz Glozela prilidno podsedaju na ona, koja je pre toga pronaSao VinS (Wiinsch) u vradarskoj nastambi u Pergamu. To bi trebalo da budu grcka slova, tako modifikovana da simbolizuju egipatska boZanstva, konkretno boga Seta (Seth), koja su kasnije prihvatili romanski vradevi. Ziliien Kamij je tvrdio da je vrad iz ,polja mrtvihu sledio klasidne obidaje bacanja dini, osloboden pretpostavke da je Seta Tikona zamenio zlim duhom, onim koji baca erotske iini, a Tikea dobrim. Zilijen je smatrao da su ugravirani tekstovi iz Glozela pojedina odstupanja ob_ bili slidni galo-romanskoj epigrafiji. 32

ja5njava sam magijski karakter. Tako je npr. ime ureknute osobe Lupus Knejus, skraieno u Lup Kni i ispisano s desna na levo. UzevSi ovo u obzir, Zilijen je ovako rekonstruisao tekst sa jedne ploiice: Ita movet (o)blatos Xali huc ut Tyc(h)e li(get) oxum Lup Cnei futi (toris). Hic! OdloZi darove, skodi ovde (sa vrha merdevina), da bi Tike zapleo niti Lupusa Kne_ 1usa, bludnika.

Njegoua

?risost Dauo

Ko bi bio taj viSestruko zao duh i kako tadno da ga na_ zovemo: Davo, Sotona, Lucifer, Belzebub, gospodar Leonard? Cak ni u Larusovoj enciklopedijr ne postoji precizna definicija. Red DIABLE - potide od latinske redi diabulus : klevetnik i definisana je ovako - demon, zao duh. pogledamo Ii pod re-dju demon, pronaci 6emo da je to p<_rsrnuli andeo, clavo. Deo posvecen lidnim imenima kaie nam da je Sotona voda, Sef demona i da se desto pominje u Novom zavetu. Lucifer je jedno od demonskih imena. Belzebub ili Belzebul je staro fenidansko boZanstvo, koje po Bibliji postaje vladar demona. U ostalim rednicima nema drugih znadenja. Pokuiajmo da proudimo istoriju ovog utelovljenja zla. U svim religijama, ma koliko da su bile primitivne, postojale su zle i kobne sile personifikovane na razridite nadine. To su, ukratko, bili duhovi koji su poku5avali da uniSte sve Sto je ljudsko. Ponekada su se suprotstavljaii i boZanskom, a o tome mogu svedoditi mnoge mitologije u kojima su se zle sile su_ protstavljale dobrima.

ZLi duhoui
Sve3tenici plemena iz severne Siberije komuniciraju sa duhovima tokom ceremonije ,penjanja u nebon, sluZe6i se pritom magidnim merdevinama. To moraju diniti oprezno, jer

33

zli duhovi nastoje da im obore predke, kako bi se ovi stropoStali na zemlju. u svim oblastima gde postoji Samanizam nailazi se na iste zle duhove. U Novoj Gvineji, nekim oblastima Indonezije i Malezije, Samanizam se pridruZuje verovanju u Manu (Mana), dija je duhovna snaga toliko velika da moZe menjati reljef zemlje. Njegova osobenost je u tome Sto, od slutaja do sludaja, moZe biti vrlo zao ili vrlo dobar. Taj fenomen je slidan antlelu-duvaru iz hris6anske tradicije. on jeste dobar, ali moZe iznenada da nas Prevari. Na slidna boZanstva nailazimo i kod Pigmeja (Oudha), kod Irokeza (orenda) i kod Indijanaca iz prerije Arunquiltha na jugu Amerike (Manitu). Svi oni, u rnnogim aspektima, podsedaju na Manu. lamaizam pridaje poseban znalai zlim duhoTibetanski vima. To je naslecle iz budistidkog kalema na prastaroj religiji, koji je nekada bio sinkretidan jer je spajao Samanizam i mazdaizam. nam govori, da je u prvim vekowima Kineska mitologija vladar Huang-Ti dao ime svim predmetima i bi6icivilizacije, ma, koji ga do tada nisu imali. Cim su videli ideograme novog pisma, davoli su cvile6i pobegli $lavom bez obzira, jer su ljudi tada bili u stanju da ih prepoznaju i pobede. Ova koncelrcija ne odstupa rrulogo od one koju su imali kada su mudili vestice. Nastojali su da saznaju stari inkvizitori pod kojim imenom im se prikazao davo, kako bi ga lak5e mogli isterati. ovakvo shvatanje podjednako je blisko i psihoanaliseansama, tokom kojih evociranje potisnutih dogatlaja tiikim uma. iz pro5losti doprinosi ozdravljenju zle sile' se ne pona5aju uvek kao iskljutivo Zli duhovi u neku ruku izvr5ioci plemisli, Demoni su, u konfudijanskoj menitih dela nebeskih, i zaduZeni su da na zemlji kazne one koji su prekr5ili boZje zakone. U Japanu postoji doma6a Sinto religija, neka me5avina Samanizma i animizma. Ova religija poznaje nekih 8 ooo ooo Davoli su boZanstava (kamisa) koji imaju svoju hijerarhiju'

dudoviSta dugih noseva i nazivaju ih koje mogu poprimiti ljudsko obliije i sedovanje. Sto se tide Kappa, vodenih na hiljade lakrdija od kojih, konadno,

Kitsun su lisice na clavolje po@sta6i davola, oni ljude nagone i sami postaju davoldi6i. tengu.

Babilonski

dernoni

Sa babilonskom pribliZavamo i asirskom rnitologijom se zlim boZanstvima, koja podsecaju na na5u predstawu o davolu. Ispod kosmidkih bogova (Neba, Zemlje, Vode, No6i, Dana), figuriraju boZanstva medu kojima je i Nergal, gospodar pakla, Vladalac na teritoriji Aralov, boravi5ta mrtvih, zemlje je zapravo, preteta na5eg clavola. Ispod povratka, bez koji astralnih boZanstava (Planete, Istara, naroiito omiljene Venere), postoje prirodna i nacionalna boZanstva,'personifikacije gradova i demoni koje opisuje jedno bajanje babilonskih sve5tenika. *Ima ih sefum, dtso puta ih je po sednm, Sedam ih ima nn nebesima i sefurn rw zemlji. ZLi su, zli srt. Meilu tnirnim bogor:hno nete\ ih prepoznati, imena im nerna ni na nebu ni rw zemlji.< Vradevi su bili vrlo ugledne i mo6ne osobe u ovim dru5tvima. Njihova osnovna duZnost je bila da brane ljude, jer su jedini umeli da odagnaju zle sile. Takode su umeli i osloboditi njihovu razarajudu snagu, kada je te iste ljude trebalo kazniti. Ovi demoni nisu imali ljudsko oblidje. Poznati strudnjak za babilonsku mitologiju, Jean Nougayrol kaZe: "Kod demona dominiraju animalne forme. To su sloZene bi6a, Fantastidne Zivotinje koje prave razliiite grimase. Na ljude lide jedino po uspravnom hodu i navikama. Divlje Zivotinje, ptice grabljivice i reptili pozajmili su im kandie, oinjake, orlovske kljunove, krila i otrov. <<

34

35

Or+akva pnedstava o davolu dugo se odrZala, a na Zapadu i danas postoji u obliku rogatog jarca.

Matot* i pakao
Tni boianstva feni.danske rnitologije, koja su pre5la graniee Fenil<ije i javljala se na velikom delu Srednjeg istoka, su zahrvaljujrldi gre5kama u spisirna, stekli wrlo lo5u reputaciju. Ba-al, vrhovni kanajski bog plodnosti, bio je predmet kulta i sLavLjen je u ekstatidnim ceremonijama i masovnim orgijama. A.starte-Ashera, boginja seksualnog Zivota i rata, bila je nekada srnatrana za kraljicu neba" Sto se Moloha tide, njegovo irne je dugo vremena izazivalo uZas, jer su u njegovu dast na Zntvu hila prino5ena deca, On sam ipak nije bio niSta okrutniji od drugih bogova. Ne treba zaboraviti da je mudri Solomon, kao i drugi Junjegov kult, pre nego Sto se vratio dini l<raljevi, prihvatio bogu lzraela. pakla. koncepciju tlpravo I\[olohu duSu jerrro biblijsku Kcd Kanajaca, a potom i kod Hebreja, obra6enika kralja Manase, koji su bili vrlo naklonjeni idolatriji, postojao je obidaj, da lWolohu,, kao novom bogu, Zrtvuju decu. DZoSua je sru5io spomenik ovog idola i naredio da se tu ubuduce odlaZe smece. Dolina je postala sinonirn uZasa i pakla za Jevrgje.

formator mazdaizma, postulirao je vedni stahob izrnedu Ormu* zda, olidenja dobrog i Ahrirnana, olidenja zla. Taj isti Ahriman, gospodar pakla,' irnao je Sest davola i. nije bio veian. Na dan kada je pobeden, Ormuzd je otvonio !<njigu u kojoj su bila zapisana dela srnrtnika, kako bi irn se prerrx& tome sudilo- Izabranici, oni koji su urneli da se suprotstave Ahrimanu, mogli su da stupe u raj svetlosti. Mazdaisti i Hebreji imali. su, manje vi3e, redovne rreeduscb,ne kontakte. Na Hebreje je pmtepeno podela uticati i Zara_ tustrina dualistidka koncepcija" prodirudi u biblijski kosxnos, nai5li smo i na odomadenog atavola. prvo 6erno se pozabaviti gospodarorn Sotonom. U skladu sa etimologijom redi traschatan, Sto na hebrejskom znadi neprijatelj, davo je samo obidan neprijatelj ili su* parnik. Kao takav se pojavtjuje i u Istoriji Balaanaa i u Krajizi Kraljeva. Prvi put se kao vlastito irne, a ne vi5e kao apel.ativ, pojavljuje u Knjizi Joba, gde ga optuiuju za strar$anje 6o* vedanstva. Zaharije ga je nazvao zlirn andelom. tuiiocern i klevetnikom. Sto su se vGe redale knjige Starog eaveta, zlo je bilo sve prisutnije. To je svakako bilo u skladu sa rrretafizidkirn preokupacijama ljudi toga vrernenaAndre suraki je u svorn delu iivot, Lidnqsti "svakodnevni iz Biblijeu napisao: oGospodar tame raspolaZe sumnjivorn lidnom kartom. u njoj sigurno nije zabeleZeno rnanje od rrz irnry. na, prezimena i osobina. Gn je "Adarn zla<, IaZljivac, Ludak, nasilnik, grubi.jan, pokvarenjak, kr\rrdk, oliienje be5da5da, ko_ vad nesre6e, bljuje vatru, zavodi du5e, huli boga, nal,rdi ljunde e diZe bune. Agresiwnog pogleda i zlog srca, vodi dopore krin"ninalaca i zavojevada- Najveci je neprijatelj pravde i rnira, ve* cit.o oponira. u Ovakvo vielenje Sotone vrlo realno je inkarnirano u biblijskoj literaturi.

I

bi

Sotonn

Kada su rnonoteistidke rellgije, ili religije,spasenja", kako su ih joS zvali, podele da se Sire, davo nije dugo dekao da popnimi svoje novo oblidje" Frethcdno cemo se vratiti na jedno dualistidko razmatranje. Kada verujemo da je Bog u su5tini dobar, teSko 6emo priznati da u isto vrerne predstavlja i uzrok patnji. Odatle potide i teZnja da se ustanove dva principa: dobro i zlo. Ova misao potiie joi iz Fersije i to iz V ili VI veka p.n.e. Zaratustra, re-

3?

Lucifer

i

zmijo
Lucifera.

Ostaje nam jod da razmotrimo ulogu dvolidnog Prorok Isaije nam ga je ovako predstavio: >Kako si so nebeso fxta Zoezda iutra, Aurorin sine? Kcko si na zemlju bio boEen, ti; koji si potFinjaooo norode? Ti, koji si iz srca goomio nDostigmrcu car$too nebesko- < Pod zuezfuma dobrotoora Bqo. krunisan 6u biti. rl dubirwrna hladnoga Setsero, na plonini suetq skzpo tron 6u imotiNa orh crnih oblalca ispe|u se, Nojuztstienijem tulik 6u biti<.

ili Isus Hrist je na zemlju doSao da bi iskupio dovedanstvo. Stoga je normalno bila uspostavljena i sila zla, koja se tome predstavlja njen suprotstavljala. U tom smislu, iskupljenje definitivan krah. U ovim tumadenjima drZali smo se iskljudivo autentidnih biblijskih tekstova. Medutim, u literaturi izmedu dva Zaveta, tj. u apokrifskim knjigama, kao Sto je napr. Enohova, a narotalmudskoj, rabindito u razliditim gnostiikim tradicijama, preciznije detalje o ,lrskoj i kabalistidkoj, moZemo prona6i volovoj genealogiji. U >Biblijskom redniku", Dom Kalme pominje ulogu potdu5a po rakupljivada dodeljenu Samuilu, vodi pobunjenih binskoj tradiciji Pentateka: "PoSto je Samuil sGao na Zemlju od svih Zivotinja, njom se i shvatio da je Zmija najpodmuklija posluZio da bi iskuSao Evu. PribliZio se prvoj Zeni koja se pG pela na Zmiju. Podmitio je, zloupotrebio, i sa.njom imao sina Kaina. o Zena Samuilova, Lilit, bila je ranije zarudnica Adamova i sa njim je izrodila veliki broj demona. Legenda kaZe, da je potom pobegla i da su tri andela bila poslata u poternicu. Ali, kako Lilit nije pristala da se vrati, osvetnici su svakoga dana Zrtvovali stotinu njene dece. Medu ostalim sumnjivim verzijama pomenimo i onu koju je dao Tertulijan, jedan od odeva vere. On tvrdi da se Lucifer naljutio shvativ5i da 6e dovek, koga je stvorio Bog, po tvordevoj zamisli upravljati svime Sto postoji. Ovo mi5ljenje se, sem u nekim detaljima, podudara,sa miSljenjem Gregora da Nisa. Lactance, apologetista i uditelj sina imperatora Konstantina, oti5ao je jo5 dalje tvrdedi da je Sotona brat Hristov- Po njemu je Bog, pre nego Sto je stvorio svet, stvorio jednu sebi slidnu duSu, obdarenu svim vrlinama Oca - pi5e Romi. Kasnije su, zbog jake ljubomore, sva njegova boZanska obeleZja prema iSdezla i on je postao zao. Ispoljavao je jaku ljubomoru starijem bratu, koji je ujedinjen sa Ocem, uspeo da prikupi svu njegovu ljubav i poverenje.

Ovaj prekor proroka mogao je biti upuden bilo kom fenidanskom boianstvu s obzirom na tci da je Uzvi5eni bilo jedno od imena Ba-ala, a planina svetogl skupa mesto gde su se bogovi okupljali. je aluzija pisca na jednu pobunu JuUoiljiva tarnje zvezde, Lucif era (lux:svetlost, ferre-nositi) protiv boga. Postoji jo5 jedan lik o kome nisrno glovorili, a koji se, po predanju jqi u samom poietku Geneze, lnrninje boZjeg stvaranja. To je zmija, zavodnik naSe pramajke Eve. Svi tumadi Geneze uglaurom se slaZu u tome da je ,zmija najprevejanija od svih Zivotinja, koje je Jahve stvorio. < Ona je neprijatelj Boga i ljudi. Ova pretpostavka bila je uzrok mno_ gim spekulacijama, jer su neke voele verskih sekti smatrale da zrmja nije boZja tvorevina, da postoji nezavisno od volje tvorca, i da mu zato izmide. U Novom zavetu, ovaj neprijatelj broj jedan, mnogo je preciznije protumaden nego u Starom. To je i razumljivo. Mesija,

38

39

Lice

neprijatelja

Iz verskih spisa uspeli smo da saznamo da se o ilavolu nikada nije raspravljalo toliko kao u prvim vekovima hriS6anstva. Verovanje u davola je samo po sebi dogmatidno. Ako je Isus lowio demone iz tela zawrbovanih, kako je zapisano u Je'vandelju, onda su oni morali i postojati. Crkveni oci desto su govorili o napadima zla, koje Su morali pod.neti. Zivoti svetaca takode obiluju takvim dogatlajima. Sveti Luka se u Grdkoj sukobio sa jednim potpuno crnim demonom. Svetog Distena (Saint-Dustan) napao je vuk-davo. Svetoj Elizabeti se sotona prikazala vi5e puta i to u telu bika, koze, 6urke i ... kaludera. Njen savremenik Dominik se molio u trenutku kada mu se davo prikazao preruSen u krokodila. Ovakve izjave iritiraju danaSnje teologe. Neki od njih se nisu ustrudavali da se posluZe dostignudima moderne psihologije i psihoanalize, kako bi ovakve tlavolske manifestacije proglasili distim fantazmima. Ova teza ipak nije u skladu sa traje to udenje dicionalnim udenjem crkve. Sveti Toma Akvinski ovako formulisao: >Pojedinci demone smatraju pukom imaginacijom, ali katolidka vera Zeli da oni budu realni<. Tako podinjemo da upoznajemo i njegovo "Neprijatelja" 1rcreklo. Preostalo nam je jo5 da ga opiSemo, mada to ne6e biti jednostavno. Nedastivi nas navodi da sumnjamo u njegovo postojanje i skriva svoje pravo lice. U nastavku Geneze, davo se krije u telu zmije, Zabe krastade, slepog mi5a i raznih dudovi5ta, koja su pola dovek pola Zivotinja. U Apokalipsi, sveti Jovan ga prikazuje delom kao leoparda, delom kao aidaju sa sedam glava i deset rogova. U IX veku, Sarl de Sov (Charles de Chauves) imao je viziju Sotone, koji rhu se prikazao sa krunom na glavi. Na krunu su, zlatnim lancima, bili pridvr56eni ogrornni jelenji rogovi. Romi nam joS govori i o demonima, koji su ometali odmor jednog sve5tenika iz Klervoa: ,Do5li su ljudi kao lavovi. Imali su velike glave, bezoblidne stornake i mr5ave r-ratove. Svi su bili grbavi i imali neprirodno dugadke ekstremitete. < 40

Tek u srednjern veku, u doba gotike, davo je poprimio svoje uklasidno" i nama poznatije obliije. Razumljivo je da se to odigravalo u epohi u kojoj su inkvizitori, na sve nadine, bore6i se protiv vradZbina, poku5avali da od optuZenih iznude podsecaju na davola iz opis neiastivog. Svi opisi nesumnjivo gotidke ikonografije, ali pitanje je da li su vradevi bili ti, koji su uticali na dekoratere katedrala, ili je proces tekao obrnuto. Bez obzira na sve to, Sotona od tada uglavnom lidi na jarca: Ogromno dlakavo doveka, ali ima neke karakteristike telo, izduZene Spicaste u5i, ra5ljaste noge i dugadak rep. Mnogi vradevi su tvrdili da se ispod tog repa nalazi ljudsko lice, koje su svi ljubili dolaze6i na stastanak veStica. Kolin de Plansi (Collin de Plancy) ovako o tome piSe: >Ve5tica koja je bila izabrana da poljubi tlavolowu zadnjicu, priznala je da postoji jedno lice izmedu repa i dmara velikog gospodara. Ona je poljubila ba5 to lice, a ne zadnjicu. Ovo svedodenje trebalo bi da odagna svaku sumnju..

Monarhija

Pakla

O elavolu je jo5 mnogo toga zabeleZeno, ali u najvaZnijim crtama on je takav. Davo nije sam. Iako u paklu nema nideg dobrog, ovo mesto je gusto naseljeno. Zvudade kao otrcana istina, ali iemo ipak napomenuti da je ureelenje pakla u svakoj epohi podse6alo na ono, koje je postojalo na zemlji. Ovde ne6emo razmatrati socio-politidke prilike u paklu. Vierusova monarhija pakla ipak, zasluZuje da lude pomenuta, jer je zaLivela i kod mnogih njegovih naslednika. Johan Vejer (Johann Weyer), poznatiji, pod latinskim imenom Vierus, bio je uienik slavnog Kornelijusa Agripe i branio ga u svojim spisima. Njegovih "pet knjiga o vraZjim lai.ima i prevaramao izazvalo je nekoliko skandala u Ewopi i stvorilo mu reputaciju demonologa. Ukoliko Vierus i veruje u postojanje davola, pojavama vezanim za vradanje poride svaku realnost, i naziva ih halu4l

doemocinacijama i laZima. U svom delu uPseudomonarchia num(< nadinio je precizan prikaz poretka u paklu. Sotona vi5e nije svemo6ni vladar. Umesto niega, prinvlada Belzebut. Ovima pripadaju: devima i velikodostojnicima - kralj smrti; Pluton, kralj vatre, vladar-svih EUVYNOME zemalja u plamenu; Pan, kralj muZjaka; Lilit, kraljica Zena-vampira; Leonard, veliki gospodar svih skupova ve5tica; Balberit, veliki prvosveStenik, gospodar svih saveza; Prozerpina, clavolica, kraljica svih zlih duhova. najstarija Na niZoj lestvici nalazi se ministarstvo. Njega saiinjavaju Andramelek, veliki kacelar, Astarot, duvar trezora; Nergal, Sef tajne policije; Ba-al, voda svih armija pakla; Leviatan, veliki admiral; Lucifer, veliki sudija; Alastor, izvrSilac velikih dela. U diplgmatskom koru nalaze se: Belfegor, ambasador u Francuskoj; Mamon u Engleskoj; Belijal u Italiji; Rimon u Rusiji, Tamuz u Spaniji; Hutgin u Turskoj i Martine u Svajcarskoj. Na dvoru Zive; Verdelet, Sef protokola; Sukor-Benot, gospodar dvorskih evnuha; Kamos, veliki komornik; Melkom, blagajnik trezora; Nisrok, 5ef kunhinje; Behemot, glavni vinotoda; Dagon, pekar; i Milin; prvi sluga. Za izd,atke je odgovoran Kobal, organizator svih spektakala, zajedno sa Asmodeom, vrhovnim nadzornikom zabava. Nibas je komandant parade, a Antihrist opsenar i nekromant. Gospodstvo Pakla dine 23 vojvode: Agares, Busas, Gusoyn, Bathum, Eligor, Valefar, Chax, Pricel, Murmur, Focalor, Gomory, Amducias, Aym, Orobas, Vapula, Ilauras i Alocer. Trinaest markiza: Aamon, Loray, Naberus, Forneus, Roneve, Marchocias, Sabnac, Gamigyn, Arias, Andras, Androalfus, Cimerioq Feniks; deset grofova: Barbatos, Botis, Morax Ipes, Furfur, Raym, Halfas, Vine, Decarabia, Zalcos; i odreden broj manje znaiajnih vitezova. Vierus nije zaboravio ni vojsku i kaZe da ona broji 6666 legija sa po 6666 demona, Sto ukupno iznosi 44435556 demona, pod vodstvom 62 komandanta. 42

Berbigiieooi

Dragolani

su VierusoMnogi danas poznati opisi pakla inspirisani Sve su to uglavnom radovi bez ve6eg znadaja, ali su istovim. ridari imali dosta muke dok su iz njih izdvajali ono Sto je pra izaSlo iz duge tradicije, iz prastarog verskog osedaja, od praznoverja i plodova mentalne devijantnosti. Kao primer, pomenimo anegdotu o vizijama Aleksisa Vinautora jednog relativno senta Sarla Berbigijea (1?46-1851), je u pro5lom veku doprinelo stvaranju poznatog dela, koje ili Delo je izdato pod naslovom >Farfadeti, mode okultizma. zaSto svi demoni ne pripadaju onome svetu<. Berbigije je uobrazio da su ga kroz ceo Zivot pratili demoni i zato je re5io da protiv njih povede verski rat. Pozvao Je sve vladare sveta da slede njegov primer. >Ujedinite vaSe napore sa mojima, kako bismo uni5tili svaki uticaj demona, veStaca i vragolana, koji tiraniSu nesre6ne stanovnike vaSih zemalja." Po5to je nai5ao na nerazumevanje, Berbigije je pribegao magiji, kako bi se doiepao onih koji su ga uznemiravali i zatvorio ih u njihove "flaSe-tamnice<. je preuzeo Vierusovu pakla, ali se koncepciju Berbigije joj doda i svoje liine neprijatelje, uvrstivSi medu potrudio da njih i slarmog psihopatologa Pinela, koji ga je smestio u ludnicu. >Davo,Iska uprava ima svoje predstavnike na zemlji. To su oni koji u ime Neiastivog prouzrokuju ljudske nesrede i zlo< - saop5tava Berbigije svojim ditaocigna. je bezbroj, ali "Ovih je svako od njih tu sa posebnim zadatkom. Svako ima Zrtvu koja je ba5 njemu predodredena. Moram svetu otkriti one koji me nemilosrdno mude. Dajem nomenklaturu sadinjenu po velidini njihove mo6i: ,Moro, darobnjak i vrai iz Pariza, predstavnik Belzetmta; predstavnik Sotone; l)rinel otac, lekar u bolnici Salpetrijer, llone, zaposlen u Versaju, predstavnik Erinoma; BuZ, patilac predPlutona; Nikola, lekar u Avinjonu, Nikolin, predstavnik Pana, predstavnik stavnik Molohov; Baptist Prijer iz Mulena,

43

Prijer stariji, njegov brat apotekar, predstawnik Lilit; Etjen Prijer iz Mulena, predstawrik Leonardov; Papon Lomini, rodak Prijerov, predstavnik Balberita; Zaneton Lavalet, Mansot i Vandeval, predstavnici arhi-davolice Prozerpine, koja je Zelela poslati tri tlavolice da me proglone. <

VRACANJE I MAGIJA

Doos'rnislene detiniciie
VradZbine i magija su dva sasvim razlidita domena. Tako je bar bilo u podetku dok crkva nije pokuSala da povrati ono Sto jr: pripalo magiji. To su bili kult, relikvije, procesije, molitve z.a useve. OptuZivali su Sotonu za nadahnjivanje onih koji nisu Od tada je praktidno po' rnogli biti pristojno kristijanizovani. stalo nemogude odvojiti vradZbine od magije. Tumatenje ovih pojmova u rednicima pruZa mnoStvo informacija. Leksikografi su u svim definicijama bili viSe okrenuti duhu vremena i religiiskoj misli, aktuelnoj u datom trenutku, nego objektivnom smislu ovih pojmova. Litre magiju defini5e kao laZnu sposobnost izazivanja posledica, koje nisu u skladu sa prirodom. Litre je bio slobodan rnislilac i racionalista u dubini du5e. Mali Larus preuzima ovaj izraz ,IaZano mada je u obja5njenju bliZi stilu ukr5tenica nego jezidkom distunstvu. uMagija 1e laZna ve5tina kojom se putem odredenih postupaka proizvorle efekti koji nisu u skladu sa prirodnim zakonima. n Kile piSe otprilike isto: uVeStina, kojom se postiZu dudesni cfekti uz pomo6 razliditih formula i obiiaja iza kojih se krije laZna (nad)mo6 nad prirodom, bogovi i demoni- n U poslednjem retniku nai5li smo na jedan interesantan podatak u istorijskom delu: >NaSi preci su magijom nazivali nestvarnu nauku, koja je nastojala da sve vi5e sile podredi dovekovoj volji. Vradeva je naroiito mnogo bilo u centralnoj

44

45

4-ti(r.

Aziji, Persiji, Mediji i Egiptu, gde su filozofi aleksandrijske Skole priliino pomogli da se magija odrZi. U srednjem veku, crkva je magiju nazivala vradanjem, smatrala je tlavolskom rabotom, ali nije poricala njeno postojanje. Cak su i nauke, koje su tada jo5 bile u povoju, dovodene u vezu sa magijom. je tako npr. prevedena u astrologiju. < Astronomija Na slidne definicije nai5ao sarn i u drugim reinicima. Neka mi bude dozvoljeno da ovde iznesem i jedno liino iskustvo. Kada me je, pre nekoliko godina, slavna ku6a Larus pozvala da redigujem jedan rednik termina iz astrologije, ose6ao sam se kao vuk u toru. Svi su dolazili da provere da li nosim Siljastu kapicu, dugadku koSulju sa zvezdicama i da Ii smrdim na sumpor. Svim rednicima zajedniika je izvesna rezervisanost, dak i poricanje postojanja magije. Pridev ,laZnau ne podrazumeva >veStinu koja pretenduje da to buden, ve6 veStinu koja ne po_ je krajnje jednctavno. stoji. Objainjenje Francuska leksikografija je, od enciklopedista, trpela jak uticaj racionalizma. Sto se same magije tide, neosporno je da se njom tokom vekova bavilo na desetine hiljada ljudi. U tom smislu, dini nam se prigodnom definicija iz malog Robera: je veStina "Magija kojom se, putem okultnih metoda, proizvode neobjaSnjivi fenomeni, ili oni koji se takvima samo dine. u TeSko6u oko uspostavljanja granica delovanja magije, Robert Kanters je odludno prevaziSao u svojoj studiji objavljenoj 1952. u uRovovskom topi6u<: uCarobnjak je dovek od akcije. Sociolozi su se dugo sporili oko toga i nikada nisu uspeli da se usaglase gde se nalazi granica izmeclu magije i nauke, sa jedne strane, i magije i religije sa druge. Ovo je bila beskrajna i jaIova svatla, jer su se one kroz vekove pomerale. Neki obidaji su mogli biti prepuSteni domenu magije u trenutku kada je religija postajala sve viSe spiritualna. AIi isti taj magidni obidaj mogao je kasnije postati predmet naudne ili tehnidke misli. < Ukoliko ih i nismo najpreciznije definisali, svakako srno dali najbolju analizu magidnih fenomena. Sto duUlje zalazimo u 46

i nauka usko poveistoriju, otkrivamo da su magija, religija odvajale jedna od zarre, bez obzira na to Sto su se vremenom doveianstvo' druge, u onoj meri u kojoj je napredovalo

Roilenie rlagiie
rra zaSto se tiie nasleda iz prastarih religija' sve navodi tovek svoju religioznu misao oforkljudak da je preistorijski mionabaziposmatranjaprirodnihikosmidkihciklusa.ovakva koje 6e koncepcija podrazumeva i verovanje u duhovne mo6i' formi ufluse kod okultista ponovo pojaviti u divinizovanoj i njihoida.. Odakle potide Lelia za ovladavanjem tim modima na Zivotnu sredinu? Druvi.m kanalisanjem, u cilju delovanja gim redima, odakle potreba za magijom? Ernst Fi5er, defiJedan filozof, marksista, Austrijanac, jedini izvor nisao je magiju kao prirodeno dovekovo znanje i progresa u podetku ljudskog razumevanja prirode i umetnosti' misli, koja ljudski napredak obja5Veran marksistidkoj je upnjava radom i nadinom proizvodnje, E' Fi5er smatra da ravo pronalazak orutla stvorio magiju' Oblikuju6i neki belutak' je bilo upe drvo ili kost, tj. ne5to Sto nije imalo formu, niti trebljivo, i prave6i od to$a koristan predmet, koji omogu6ava koju je da se neSto promeni i doveku daje mo6, ve6u od one nesvesno delali kao imao praznih ruku, na5i preci su svesno ili i spirimaterijalnog carobnjaci. Odatle, pa do uporedivanja tualnog, delio ih je samo jedan korak' ,Ovako uzbudljivo otkri6e, da svi predmeti iz prirode mogu biti transformisani u korisno orude, kojim se moZe rnenjati jednu drugu pospoljni svet, navelo je primitivno'g doveka na magidnih misao. Kako ostvariti nemogu6e pomofu istih tih 'zadaranao bez ikakvog oruda i da li bi priroda mo$Ia biti delu 'Neophodnost umetnosti<' rada? -- pGe U. fiS.r u svom zakljudili su' da su slidno56u i uporedivanjem' Impresionirani njihova mod nad prisvi slidni predmeti identidni, i da bi zato volje, koja rodom mogla biti neogranidena. Fascinirani snagom u glavi' predvida i pomalja ono Sto joi postoji samo kao ideja

47

trebalo je da tu neogranidenu mo6 pridodaju voljnom delanju. rskljudivo ta magidnost u izradi oruda podstakla ih je da i samu rnagiju razviju do neslu6enih granica. < Da je magija postojala joS u davno kameno doba, svedode pe6inske gravure- Niko ne moze tv'diti da su ih pecinski ljudi stvarali iskljudivo iz estetskih pobuda. pedine ionako nisu sluLlLe za stanovanje (sem u vrlo retkim sludajevima), ved za obavljanje religioznih obreda. Na stotine bizona, ielena i konja nacrtanih u peiinama Lasko, Nio i Altamira imaju iskljudivo magijsko znaienje. Na tim Zivotinjama, plenu bez kojeg bi pleme skapalo od gladi, sli_ kar-magidar nacrtao je strele i koplja, kojima 6e ih ubiti, zahvaljujuci tajanstvenim silama. Verovalo se da se te tajan_ stvene sile mogu pridobiti bas putem ovakvih obrednih crteza. Nemaju li ove strele verike slidnosti sa iglama kojima vr.ad probada figurice od voska? Razumljivo je da neki prekomerno racionalni preistoriiari negiraju ovakvu slidnost pod izgovorom da je ona bez ikakvog osnova- Etnolozi su ipak, ponegde nailazili na ovakve obidaje kod starih naroda. Svi antidki narodi verovali su u mo6 magije i praktikovali je u najraznowrsnijim oblicima. I sama red >mag< potide od grdkog >magos((, a ta red je, opet, kalk persijskog ,mag(.. O magovima je govorio joS Herodot u svojim "jiri_". oni su sadinjavali jedno od iest plemena konfederacile Meda, i specijalizovali su se za prinosenje zrtava i mazdaisticki ritual. Vrlo brzo su preuzeli ,monopolu nad religioznim Zivo_ tom i, uprkos nekirn intervencijama kralja Dariusa, uspeli da stvore vrlo poboZnu kastu. Ova kasta bila je drZava u drZavi. Bili su vrlo udeni i istovremeno su gajili okultne nauke, veStinu proricanja (narodito proricanje iz snova) i neku formu rudimentarne astrologije. Nakon Sto je Aleksandar sruSio persijsko carstvo i posle rimskih osvajanja, magowi, pripadnici klasa zaduZenih ,^ ie_ dnostavnije magijske obrede, proputovali su Rimsko carsrvo. Neki su se na toj teritoriji i nastanili, a narodito ih je mnogo 48

bilo u Rimu, gde je njihovo gataoce.

ime postalo sinonim

za vradeve i

Antidka magija doZivela je svoj procvat u Kaldeji. Ispod sveta bogova, koji su nedostiZni, dovek je skoro niStavan, i mogao bi stra5no da ispaSta ako prekrSi boZanske zakone. a nije za5ti6en magijskim dinima. Kaldejski v'aievi prvi su se bavili astrologijom. predvieranje budu6nosti i proricanje iz snova, kao i uodavanje nekih pri_ rodnih fenomena (oblik oblaka, pravac vetra itd.), imali su za cilj da predskaZu neku odredenu opasnost. Egipdani faraonske epohe takode su dobro poznavali ma_ giju. Verovali su da njihovi darobnjaci mogu prizvati dobre ili zle sile, da bi ukrotili prirodu i na ljudima proveravali svoje diskreciono pravo na Zivot i smrt.

J udo-hri\tan^ska

rnagijo.

(proricanje iz imena), smatrala se velikom Onomantija ca56u i verovalo se da 6e duh, dije ime poznaje odredeni vrad, postupati prema njegovim Zeljama. Ovakvo verovanje posto_ jalo je i kod Hebreja, a nakon nekoliko vekova bilo je zabeleZeno u hebrejskoj kabali (hebrejsko tumadenje mistidnih znakova). Iz spisa su nam poznata dva faraonska vrada Jamnes i Membres. Nakon Sto su za njih saznali, prvi teolozi nisu bili sigurni da li se tu radilo o dudima koja dine sveci ili davoli. ,Ma kakva duda da su vradevi izvodili pred faraonima - pi5e Dom Kalme.-crkveni oci u tome nisu uodavali niSta iudnovato. Po njima je to bila samo jedna metamorfoza, kom_ likovana i dvrsto povezana sa istinom, ni protiv ni iznad zakona prirode. Samo je Bogu dozvoljeno da iini tuda. To ne mogu ni andeli, ni demoni, ni du5e odvojene od tela, iako putem molitvi mogu u njima udestvovati- Bog se demonima hteo posluziti kao instrumentom osvete, ier je putem njihovih sredstava dinio natprirodna dela- Preciznije, demoni nikada nisu dinili prava

49

6uda. Sve ono Sto im se pripisuje je laZ, iluzija, privid ili sasvim prirodan fenomen. << U uEgzodusuo pi5e - >Ne dozvoli vradari da Ziviu. Slidne kletve ponavljaju se i u Levitiku (tre6oj Mojsijevoj knjizi) i u Deuteronomu. Uprkos takvim zabranama, hebrejska magija je cvetala i to zahvaljuju6i uticaju Egipta i Babilona. U helenskom svetu postojala je vrlo specifiina magija. Hekata je bila boginja vradanja. Stari Latini su takoile imali svoju magiju, koju su nasledili od Etruraca i prvih stanovnika poluostrva. Kako se carstvo pove6avalo, vradevi su dolazili sa svih krajeva sveta i donosili nove obidaje. magije i Galo-romanska magija bila je sinkretizam.rimske i vraianje postajali su vrlo keltskih obidaja. Postepeno, magija usko povezani. Od kraja srednjeg veka, svedoci smo ubrzane diferencijacije izmedu teoretiiara i ulitnih prodavaca okultizma. Ovi drugi su uglavnom bili regrutovani iz najniZih slojeva druitva i bavili su se prenoSenjem >recepata<<, manje ili viSe ulep5anih praznoverjem. silama, ve6 Njihova mod nije se bazirala na natprirodnim najverovatnije na onome Sto bismo danas nazvali sugestijom. droge, iako su one bile Ne mislimo pritom na halucinatorne glavni sastojak svih magidnih napitaka. bili su mislioci, koji Iznad sloja "magijskog proleterijata< i ostalih filo' od kabalista, alhemiiara se dugo nisu odvojili zofa hermetista.

Okultrn

ueEnost

Prava diktatura sholastike i prekomerna kristijanizacija Aristotelove filozofije (kraj je imala u misli Tome Akvinskog), dugo vremena su potiskivale srednjevekovnu misao. Razumljivo je da su sloboda misli i filozofija prirode naili utoiiSte u okultizmu, koji je propagirao analognu, moZda dak i homolognu misao. 50

bezdan viSe ne odvaja doveka od boga, nikakva dogma nam viSe ne moZe zabraniti prilaz tajnovitim izvorima prirode< - pGe Antoan Fevr, profesor univerziteta u Bordou i autor viSe dela o ezoterizmu. >Nadahnu6e je prostrujalo svemirom i Duh stanuje u materiji. Povlaienje u sebe pomaZe nam da otkrijemo na5e prirodne veze sa kosmosom,<. Kada su teolozi prestali da vrSe uticaj na filozofiju i nauke, okultizam i hermetidka misao mnogo su izgubili od svoje kreposti. Nisu vi5e privladili marginalne duhove, zaljubljenike u prirodu i ljude pohlepne u Zelji da razumeju svet, kako bi na njega mogli uticati. Apsolutna vladavina racionalizma je, u proilom veku, vodila ka jednom novom dogmatizmu. Zato je doSlo do renesanse okultizma i magijske misli. diji se uspon ne moZe osporiti. Ovde se ne radi o >procvatu mradnja5tva<, kako neki Zele da defini5u ovu pojavu. >Na Zemlji postoji Zivotn - piSe Lajal Vatson u delu >Prirodna istorija natprirodno€l<. >To je jedan i jedinstven Livot, koji proZima svaku biljku i Zivotinju na ovoj planeti. Vreme ga je razdelilo na viSe miliona delova, ali svaki od njih jeste sastavni deo celine. RuZa je ruZa, a zec je zec. Svi smo jedno meso, izvudeno iz iste posude. Prizrati tu jedinstvenost sveta u razliditom, verovati da postoji veza izmedu svih stvari, i da je na njih mogude delovati - to je ukratko i osnovna ideja magijske misli. Ukoliko je ne ogranidavamo zastarelim praznoverjem, ona moZe postati isti takav faktor progresa kao Sto je i dosledni pozitivizam u naudnoj misli. Pristupiti magiji distog duha, bez apriornosti, jeste ono, za Sta se zalagao La Brijer u Teorija je tu ma"Karakterima<. glovita, principi nestalni, bliski vizionarskom. Tu ipak moZemo nai6i i na neugdne dinjenice, potvrdene od strane ozbiljnih 'prihvatimo, svedoka. Bilo bi podjednako pogreSno da ih sve ili sve negiramo. Kao i u svim neobidnim stvarima, koje ne podlezu poznatim pravirima, treba uspostaviti razliku izmeclu lakovernih du5a i velikih i jakih umova(.

>Nikakav

5l

DRUGI

DEO

OD SREDNJEG VEKA DO VARVARSTVA

P odrZauanj e teoloSkog tistunsto a
U >Gradu Boga*, sveti Avgustin zemaljskoj nastambi, koju je stvorio Kain, i u kojoj su se vedito smenjivala carstva, od Babilona pa do Rima, suprotstavlja nebesko carstvo, delo Abela, Izraela i crkve. Crkva je ovde, svakako, odigrala najznadajniju ulogu. Malo je poznato da je hispanski biskup napisao jedno prigodno delo kao odgovor rimskim patricilima, optuZujuii hri56ane, zato Sto su zabciravili na grobove pradedova, i zbog degu su varvari zauzeli Rim. Avgustin takode istide kako bi temporalno moralo pomodi duhormom, da bi se ova dva carstva konadno stopila u nebeski Jerusalim, onako kako je to bilo zapisano. Avgustin je monasima pripisao ulogu branilaca vere i dao im odreSene ruke u istrebljivanju jereze i svih drugih deformacija vere. Ova 6e doktrina, eksplicitno ili implicitno, preovladivati tokom celog srednjeg veka i biti uzrok borbi za istrebljenje vrateva, tim pre Sto ova pojava. nije ugroZavala samo crkvu, vec i iitave kraljevine. ,Zli ljudi i vraiare pojavljuju se u svirn krajevima na5ega carstva. Njihova zlodela su vet mnogima donela bolest ili smrt< piSe u jednom zakonskom zborniku Sarla de Sova. >Zadatak je kralja da uni5ti bezboZnike, da oduzme Zivot onima koji donose nesre6u i spravljaju otrove. < Ovakvi nalozi mogli su se prona6i Sirom pokrStene Evrope, ali, suprotno jednoj op5te prihva6enoj ideji, kao i mi5ljenju

55

koje podrZavaju nedovoljno >istoridni< istoriiari, ova represija je uglavnom bila bezopasna, ili barem manje surova od one koju su doZivljavali jeretici. U zemljama u kojima je inkvizicija uzela najviSe maha, u Spaniji i Italiji napr. vradevi su dak uZivali neke beneficije, dok je sudbina jeretika bivala uZasna. Srednji vek na Zapadu obilovao je kojekakvim dudima. U XII veku, u Rimu, svedodenja o dudima su postala Botovo oba= vezna u procesima kanonizacije. BiIo je neophodno utvrditi r:azliku izmedu ,mirabiliao, pravih duda, koja su dinili bogovi i obidnih sotoninih iuda. Crkva se okomila na wradanje samo zato da bi odrZala teolo5ko distunstvo. Eklezijastidki sudovi, koji su se ovim bavili, vi5e su svaljivali kriwicu na same vradZbine i obrede, neglo na one koji su ih izmislili ili izvodili. Ti ljudi su biii hapSeni i ispitivani, ponekad dak i surovo, ali niSta bolje ni gore od drugih prestupnika u to vreme. Ako su bili osudivani, morali su se pokajati, odre6i svog zanata i platiti globu, ali su vrlo retko bili mudeni. Pred kraj Xl veka Grgur VII je napisao pismo princu Danske, moleti ga da ne pogubi vradare, optuZene za izazivanje epidemija" Nekoliko godina kasnije, bidkup iz Sarta, Zan d.e Salisbiri, o vradanju je napisao: ,Najbolji lek protiv ove bolesti je ria se dovek dwrsto drZi vere i ne dozvoli uSima da duju sve te laZin. Izuzetaka je bilo mnogo. Ipak, kada je represija uzela maha, vradanje je bilo dovedeno u usku vezu sa jerezom, pa dak i sa politikom. To traje joS od Jovanke Orleanke, optuZene za odmetniStvo i jerezu. VradZbine i sudbirre templara, ,odmetnika, demonomana i bludnikao bile su okontane jednim jedinim zahvatom glavnog tuZioca, ministra pravde Engerana de Marinjia. Osutleni su na smrt ve5anjem, zato Sto su >u savezu sa davolom, radili protiv kralja." uDobro predstavljen clavo moZe savrSeno sluZiti u politidke svrhe, ali i kao sredstvo liine osvete, Sto je konkretno - pi5e Romi. bio sluiaj sa Jovanom XXII( 56

Ovaj papa iz Avinjona, koga je na verski presto postavio kralj, je uprkos demantima tadaSnjih crkvenih velikodostojmnoge nika, verovao da su protiv njega vradevi organizovali jakim talasom represije u oblasti To je rezultiralo zavere. Langdok, izvoru katarske jereze, koja do tada jo5 nije bila istrebljena. Sludajevi slidni ovom ipak su bili samo iztuzeci. U Tuluzu zbog vradanja. su napr. 63 osobe odgovarale pred inkvizicijom je osudeno na smrt u mukama, dok su osSamo njih osam bilo tali predati regularnim sudovima.

Lornate

rerLesarse

Kraj srednjeg veka obeleZile su rrnoge nesre6e: kuge, ramanipulatovi, glad i pad vrednosti novca usled finansijskih - tvrdi britanski istoridar DZon Gimpel, autor >Industrijcija ske revolucije srednjeg veka(. praskozorje jedne nove ere' Renesansa je predstavljala Da li je bilo baS tako? Nikada ljudska prava i razum nisu bili tako izigrani- Na hiljade, dak desetine hiljada lomada je bilo upaljeno' U dekretu Fransoa I je propisao donetom 1539. u Villers-Cotterets-u, oStre kazne vradevima i generalizovao smrtnu kaznu. od tada je civilna sudbena vlast preuzela njegovu jurisdikciju' Suci i opunomo6eni imali su te5ku ruku' U Lorenu je nikola Remi (Nicolas Remy) poslao na lomaiu 3 000 vradeva i Boge (Henri Boguet), sudija iz Sen Kloda, upivradara. Anri sao je 500 imena u svoju knjigu lova, a Pjer de Lankr (Pierre de Lancre) bar isto toliko, s tim Sto je medu njima bilo dosta dece iz Baskije. Francuske' nije se zaustavilo na teritoriji Ovo divljaitvo Cela Evropa bila je zahva6ena ludilom i progonima koji 6e se nastaviti sve do kraja XVII veka. Tako je u jugozapadnim delovima Nemaike, izmedu 1560' i 16?0. zabeleZeno 3229 pogubljenja- U Baden-Virtembergu, 63 Zene su bile Zive spaljene. Dvadeset detiri godine kasnije,

57

zabelezene su 54 zrtve u gradi6u obbrmahtal. v zz sela trevske nadbiskupije je spaljeno izmeilu rbg?. i 1bg3. 368 waieva NalazaEi DeStica

Dok je katolidanstvo bilo oficijelna vera, vradanje je u Ve_ Iikoj Britaniji uzivalo mnogo vecu toleranciju nego u-ostarim delovima hri5danskog, sveta. osoba optuzena za pakt sa dave Iom, mogla je samq biti ekskomunicirana ili izvedena pred elezijastidki..,srid, ali ovakvi prestupi nisu bili regulisani obiinim zakonodlavstvom, osim ako .to nisu bila zlodela udinjena pod maskom- vradanja Odluka Henrija VIII da prekine veze sa papom, koji se sup_ rotstavljao njegovom razvodu od Katarine Aragonske, i da sebe proglasi vr.hovnim crkvenim po6ilavarom Engleske, prouzroko_ vala je izvesno nezadovoljstvo, medu njegovim podanicima, naklonjehim Rimu- Kralj nije oklevao da sve svoje politiike protivnike optuZi za >i531afuju.sa clavolom,., i donese p..r. d.ra zakona protiv'laZnih prorodanstava i vradZbina. Situacij'a se pogorSala nakon Sto je DLordi.I, sin Marije stjuart, :dosao na engleski presto. DZordL, I napisao je traktat o demonologiji, kao i komentar Apokalipse, u kome je poku5ao da dokaZe da je papa bio antihrist. Imao je slab karakter. Ve_ je da su njegova kruna i Zivot cilj stalnih napada So_ .rovao 'toninih izaslanika i zato je ispotjavao patoloski glnev prema svemu Sto je bilo u ma kakvoj vezi sa vr.adanjem Novi zakoni su bili izrazito surovi. OptuZenima je bilo uskra6eno prayo na odbranu U vedini sluiajeva izricana je smrtna kazna, a suci su se oslanjali na spise, da bi opravdali svoju odluku. Pod vladavinom DZordza I ustanovljena je titula unalazai ve3tica<. Prvi nosilac ove titule je bio izvesni Hofius (Hophius). U >Istoriji okultnih nauka,., grof Rezi ovako opisuje njegov po_ sao: ,Hofius je dobio legalnu dozvolu i iSao od grada do grada, u pratnji sluge Sterna i jedne Zene. Njegove honorare, hranu i sve troskove puta pla6ao je grad u kome je boravio. Uobidajen 58

izgledao ovaj jadnik' postupak, koii je u poslu primenjivao skije o*rako, osobu, za t<oiu se sumnja da se bavi vraianjem mestima po razliditim dao je do gola, a potom je zabadao igte znak koji davo ostavna telu Zrtve. TraZio je uznak ve5tice<, tj' koliko surov on lja na telu svojih slugu- Nije bilo nadina, ma Zrtve' Terao ih ie Uio, Xoii Hofius nije upotrebio muiedi svoje -kako bi spreiio bilo kalnru intervenciju da unedogled hodaju, na sto prostorije' tlavola, ili ih je postavljao na sredini neke ih tako po 24 saili klupu, ukr5tenih i vezanih nogu' i ostavljao la, bez odmora, hrane i Pi6a' < vlast je Kada ovih 'nalazada ve5tica< nije bilo dovoljno' obudene da rade Ilofiusov mesne nadzornike, zapoSljavala nai5li na neko mesto test. Oni su boli osumnjidene' sve dok nisu se tada verovalo' na telu gde ovi nisu ose6ali bol i gde se' tako nalazio u<lavolji znak. < iztndU telo neke jadDe$avalo se ponekad da 'nadzornicio Ukoliko se' samo ne Zene hiljadama puta tokom ispitivanja' jauk' to se smatralo doposle jedno$ uboda, desilo,da izostane razlogom da ispitanica zavr5i na lomadi' voljnim XVIII Ovako surove metode primenjivane su sve do kraja poni3ten edikt DZordZa I' Od veka, jer je tek 1?35- definitivno jednim pritada bavljenje vraianjem ostalo je regulisano samo iidno blagim zakonom zvanim Witcheraft Act' darobnice Ali, kakav bi zakon mogao na5koditi dudima darobnjaka Merlina? Njena Morgane, sestre Arturove i uienice obidne stramo6 je bila tolika da je, kako Valter Skot kaZe, od galiju, 6are mogla uiiniti zamak, od orahove Ijuske pozla6enu da je mogla zaustaviti zvuk tuZne Zalopojke irskih bansheees-a'' vezani' kada bi umirao neko od dlanova porodice, za koju su bili

EuroPa Prernire od straha
za koju Mnogi su se pitali odakle takvo divlja5tvo u epohi' preporod' knjiZevni, filozofski i naudni je vezan umetniiki, i toliko hvaljeni humanizam renesanse?

59

Renesansa je nastala na teritoriji Evrope, koja je tada premirala od straha. Srednji vek su obeleZile mnoge epidemije, stogodiSnji rat, a XVI vek doneo je nove verske ratove i op6tu nesigurnost, koja je iz njih proizaSla i koju je Zan Delimo analizirao u svom delu >Strah na zapadu<. Osetaj slabosti i zabrinutost za sudbinu dove€anstva bili su obojeni i opsesivnim strahom od smrti i zla. U prilog tome govori i umetnost tog vrernena. Ovome su naroiito bili podloZni vi5i slojevi druStva, plemstvo, sveStenstvo i burZoazija, a manje gradski i seoski niZi staleZi. uMi smo Zrtve jakog udara pogresne istorijske koncepcije - pisao je De MiSle (de Michelet) u Lavisu. >Republikanski istoridari su od skoro svih delova iskovali linearnu istoriju Francuske, od Klovisa do trede republike, od pokoravanja boZanskim zakonima do razumnog i modnog doba. < Spor, ali konstantan progres verskog mradnjaStva srednjeg veka bio je zabeleZen do slavnog prosvetiteljstva, bradatih i trbu5astih dlanova parlamenta, pozitivista i velikih umova. Tendenciozna << romantidara i ZeIja za "reakcionarnost obnovom tekovina srednjeg veka, ubrzo su okondale u gotidkoj antikvarnici. Tek u poslednje dve decenije, medievalisti su, u svojim istraZivanjima, doSli do nekih novih istina. >MoZemo se slobodno upitati, nismo Ii desto i nepravedno teoloSki srednji vek suprotstavljali racionalizmu renesanse< pi5e DZon.Gimpel. Istina je verovatno negde na sredini. Srednji vek je uglavnom bio mnogo manje religiozan i mraian nego Sto nam se to danas dini. I sami komunisti su ponekad bili veliki hrisdani i vernici. Takvom misljenju nesebidno je doprinela renesansa, koja je tekovine svih prethodnih vekova zestoko napadala i potcenjivala. Renesansa je srednjevekovnom druStvu zamerala zbog statidnosti i sholastike, reformacija ga 1e takocle smatrala statidnim i korumpiranim, a prosvetiteljstvo, iracionalnim i praznovernim. veliki broj nasih savremenika srednji vek joS uvek posmatra kroz prizmu ovih velikih druS_ tvenih i kulturnih pravaca. (

DENIONOLOGIJA RADA DEMONE

Due kulture
govoU renesansi su postojale dve kulture, o kojima smo je bila bliska domirili u uvodu ovog dela. Uz dinjenicu da nauina kultura, kultura pinantnim socijalnim kategorijama, i polaze6i sanog, postepeno je isticala svoju opsednutost zlom' dija je tradicija bila od aavota, sti$la do osnovne kategorije, naroda' koje iskljudivo usmenog porekla. Postepeno ti ljudi'iz je hri5danska vera jo5 uvek distila od ostataka prastarih verokoja su ih vanja, stekli su uverenje da su konfuzna ose6anja' mo6i' proZimala, delo sotone i njegovih je ovaj fenoOdreilen broj naiih savremenika proudavao Anri de Sent tumadenja. o njima men osmoze uz razliiita >Kako je mogu6e da se ose6anje opsednutoBlanko ovako pi5e: a da se sti davolom razvija ba5 u gornjim slovjevima druStva' iz seoske sredine? regrutuju wadZbina tvorci istovremeno li verovati u to da su vladajuce klase svoje strahove Treba iiji strah prethodno nije bio prenele celom evropskom nardu, i potvrdno i pitanje moZemo odgovoriti iste prirode? Na ovo miSljenje elite, ne mogu negativno. Mnogi sudski sporovi, kao i sedovestiupitanje.Ali,ovdepostojeiizvesniraskoraei,koje sudske procese, izneli na prouiavaju6i su sami istoriiari, da mudri suci i optuzeni siromasi videlo. Treba imati na umu nisu uvek sasvim isto govoriliSa ovim se sloZilo vi5e autora- Dok su suci, koji su bili vGim klasama, nastoiali da razoblide obrazovani i, pripadali

61
60

lik tlavola, pri demu su bili ubedeni da se bore protiv opasne clavolske zavere, dotle su seoski potkazivadi Zeleli da iz svoje zajednice uklone neku osobu, koju su smatrali opasnom. ,Cesto su potkazivadi bili oni koji su se ljutili zbog uginulih Zivotinja, propalih Zetvi i raznih nesreda koje su pretrpeli oni ili njihovi b1iZnji. PonaSanje sumnjive osobe dovodili su u vezu sa tim nevoljama. Sami suci su prvo sugerisali, a zatim potvrdivali druZenje sa ilavolom, odlaZenje na vraiarske skupove, skrnavljenje i celoj praksi te preokrenute religije, koju su mudri demonolozi stvarali i teorijski razradivali, dali su negativno zrraienje. < Anri Poslednja hipoteza de Blanka iznosi na videlo tinjenicu, dugo poricanu od strane struinjaka za vradZbine, a to je vaZnost demonologa.

volom obezbeduje razlidite straine modi. Najopasnija je ipak d'etvrta grupa, jer su ove veStice u bliskom odnosu sa davolom i potpuno mu pripadaju. < I pored ovakve strogosti, Tirtem je i sam bio optuZen zbog vradanja, i to samo zato Sto je radio na nekom obliku steno-' grafije, diji znaci priliino podsecaju na davolske. flvorski izabranik je javno spalio sve njegove spise. Delo ,Davo i magija" iza5lo je iz Stampe 1563. Qpravdalo je sve oblike proganjanja, i naroCito dobro bilo primljeno u protestantskim krugovima. Niegov autor, Loris Milikius, smatrao je da se od ovog zla mozemo odbraniti jedino putem veinog spasenia- Niegovo u€enje ie kasnije posluZilo kao izvor nizu Luterovih postulat'q a pastori su svoje vernike napajali Milikiusovim opisima pakla i davola. Njegov uticaj se, manje ili vGe, direktno, ose6ao sve do mukama nesre6nipuritanske Amerike i kumovao'paklenim cama iz Salema. Zan Boden bio je roden 1530. u AnZeu, u nepoznatoj po-rodici (veruje se da je njegova majka bila Spanjolska Jevrejka). je pioOvaj pravnik, izaslanik kraljev i poslanik u Tieru, bio osnivai ditavog lanca konstinir moderne politidke ekonomije, i tucionalistiikih Skola. O magiii je imao, u najmanju ruku, mradnjadku predstavu. Dva njegova najpoznatiia dela >uputstva sucima u sludaju vradZbina", a naroiito 'Demonomanija veStica<, sadrze veliki broj legendi i preporuiuju nemilosrdan progon. Tri poslednja demonofoga, koja 6emo ovde citirati, nisu bili samo mudri pisci nauinih radova ve6 i suci. Na njihovoj krvoloinosti i sadizmu, mogli bi im pozavideti i jedan Mengele ili Ajhman. Nikola Remi, prvo vrhovni sudija, potom vrhovni tuZilac u oblasti Lorena, spalio je na lomaii oko 3 000 vraieva i vraiara. Njegova >Demonolatrija" (1595) bila je prirudnik inkvizicije i obilovala je seksualnim aluzijama opteredenog autora. Pisao je napr. o parenju vukodlaka i Zena-vampira-

Dan;o best-seller
Pronalazak Stampe trebalo je da doprinese popularizaciji dela o demonologiji. Izmetlu 1560. i 1570. samo u. nemadkim kneZevinama bilo je prodato 100 000 ovakvih izdanja. Rober Mandru tvrdi da je 350 knjUa posvedenih vradZbinama kruZilo Francuskom u XVI i XVII veku. >Ve5titji zvekir,., delo koje je "MaIIeus maleficarumu ili 1486. objawio Institoris et Spenger, zabeleZilo je ogroman uspeh i do 1669. doZivelo 34 nova izdanja. Autori ovog dela podudavaju suce o nadinu vodenja slx)rova, savetuju6i irn da naroiito nemilosrdni budu prema ve5ticama. One zasluiuju da budu kaZnjene surovije nego jeretici, prvenstveno zato Sto su izdale Hrista, ali i zato Sto su se priklonile davolu i Sto gaje njegov kult. >Tritem (Trithem), sve5tenik iz Vircburga, iije je delo maleficiorum< takode bilo vrlo priznato, insisti"Antipalus rao je na podeli veStica u detiri grupe: veStice iz prve grupe su samo perverzne, ali nisu u paktu sa davolom i iskljudivo prave otrovne napitke. One iz druge grupe su vradare i znaju proizvoditi svakakve dini. Tlecoj i detvrtoj grupi, pakt sa da-

62

63

Sa 600 Zrtava, Iista uhva6enih Anria Bogea, velikog suca iz Sen I(Ioda, je ubedljivo najskromnija. Ali, njegov "Opaki (1602) tereti ga, bar isto toliko, koliko i >Derazgovor veStaca monolatrija( svog autora. >Ve5tice se mnoZe kao gusenice u naSim vrtovima<pisao je. ,Zeleo bih da mogu sve da ih stavim u jedno telo i tako odjednom spalim. < Boge je seksualnu raskala5nost vraieva i vraiara tako surovo i bestidno izneo, da je njegova porodica, >Razgonakon Sto je umro, povukla iz opticaja sve primerke vora<, koje je mogla otkupiti.

je otkrio da su ve5tice vrlo lepe i mlade devojke, pune Zivota, Zeljne uZitaka, i dobrog seksualnog apetita. Izmedu suca i optulenica uspostavio se dudan odnos, o kojednoj toliko velikoj me je MiSle kasnije ovako govorio: "U grupi ve5tica koje sudac ne moZe sve da po5dje na lomaiu, ve6ina njih smatra da 6e biti pomilovane ako Sto bolje zavedu njegove misli i probude njegove strasti. Kakve strasti? Prvenstveno jednu svima dobro poznatu strast - ljubav i divljenje prema lepoti. Strah ovih lepotica sigurno je izazivao zadovoljstvo kod suca, i budio maStanja o nimalo iednim zabavama-..

Otkrite

dnryog

'

Sku,poai ue\tica i folklor

Ni mudriji, ni humaniji od prethodne dvojice, Pjer de Lankr i danas uZiva mnogo veci ugled. MiSle ga opisuje kao ,dopadljivog dinovnika, prvog od mondenih sudija, estetu koji je oZiveo i ulepSao odecu u XVIII veku. Svirao je lutu i lepo pisao, mnogo razumljivije od drugih. n pregled o ve5ticama i vraianju i o Njegov ,Sveobuhvatni nepostojanosti zlih andela i demona< odudara od ostalih traktata iz demonologije. Podto je prethodno bio saVetnik u parlamentu i vrlo po5tovan na dvoru, Anri IV ga je poslao u Baskiju. Pjer de Lankr je tamo optuZio zbog vradanja preko 500 osoba. Svi su zavr5ili na lomadi, iako je meclu njima bilo najviSe mladih devojaka i dece. Iako je bio isto toliko surov kao i njegovi prethodnici, zasluZan je zbog sprovoilenja jednog etnolo5kog istraZivanja. Obidaje i obrede, koje je tamo otkrio, nije prihvatao samo kao jednostavan rezultat lokalnog partikularizma, kao posledicu tipidno seoske laburdanske kulture i ekonomije. Prosudivao ih je kao plemid, i to kroz ideoloSku prizmu druitva kome su pripadali. U ovom traktatu postoji i neSto Sto je tipidno za vedinu ostalih traktata iz demonologije. Radi se o potpuno novoj seksualnoj intonaciji. Plemid proZet predrazudama tipidnim za orlo vreme, raspitujudi se o obredima sabata, sa divljenjem 64

Kakvih sve gluposti nije napisano o skupovima veStica! Koiin de Plansi je tvrdio: >Demoni, ve5tice i ve5ci okupljali su besomudne orgije. Na tim skupovima u$lavse i organizovali nom su smisljali i dinili zla, budili sumnje i strahove po5tenih zloiine i dinili svakakve darolije. Najde5de ljudi, organizovali na rasla56ima puteva, ili u nekim pustim zasu se okupljali bitima, blizu modvara i jezera i bara. Blizina vode bila im je neophodna kada su Leleli izazvati grad ili ki5ne oluje. Krajevi u koiima su se odrZavali ovakvi skupovi, tal<o su zasejani zlom da u njima vi5e ne raste ni trava, ni bilo Sta drugo. < zapisima Interesantno je napomenuti da se u najstarijim pominju ovakvi skupovi- Nikola Remi, Anri Boge i nigde ne Zan Boden su se vrlo suzdrZano izja5njavali o tom problemu. na vePjer de Lankr je ove skupove uveo u davolsku literaturu lika vrata, i tako pruZio alibi mnogim autorima i njihovim f antazmima. Smatra se da je red >sabbat< nastala derivacijom grdkog biblijskog >sabbaton<, koje je na hebrejskom glasilo 'schabbat<, sveti odmor sedmog dana nedelje po mozaidkom zakonu. Danas je prihvadeno drugo tumaienje etimologije ove redi. galaNajverovatnije potide od grdkog glagola >sabasein<. : miti, praviti buku. Gramatidar Hezikius iz Mileta tvrdio je da ovaj glagol znadi >imitirati sveStenike Sabariosa (drugo ime

65

za Dionizija) u igranju i povicimao. BaS ta red ,sabaseinn, koju su u Galiju doneli stanovnici girikih kolonija na obalama Mediterana, u starofrancuskom je dala ,rsaba.s<<, neku vrstu urnebesa ili graje. Termin 6e se ponovo pojaviti u srednjevekovnom izrazu ,praznici i sabati< (festes et sabas). Etimologija nam je pomogla da bolje razumemo najezdu sabata u demonologiji. Suci iz Lorena, Zire i FranS Kontea, dobro su poznavali seoske obidaje, praznike i obrede, u krajevima koji su bili pod njihovom jurisdikcijom, i u njima nisu videli nikakvo zlo. Kod Pjer de Lankra problem je bio drugadiji. Ovaj bordeleSki sudija je u Laburu, otkrio etniku i obidaje, koji su mu bili potpuno nepoznati. Odatle, pa do pretpostavke da su sve to davolja posla, delio ga je samo jedan korak. Naslede paganskih zavetnih obiidja ubrzo je postalo depo za odlaganje svih zabranjenih Zelja. ,Sabat je prvo bio avetinjsko mesto antireligije. Tu se oboZavao davo, ismevale mise. U parodijama su imitirani. sveStenici, alakoni i vernici. Na sabatima se okupljalo obidnih "antidru5tvo<<, sa hijerarhijom dru5tava i po modelu dvora, dakle sa kraljicom, dvorjanima, - pi5e slugama itd. Konadno, sve je delovalo protivprirodno" Nikol Zak Saken pisac odlidne kritike u ponovljenom izdanju Lankrovog dela. oTu su ismevani svi normalni prirodni odnosi, a incest je bio gotovo redovna pojava. Davo je svim snagama nastojao da svoje podanike natera na Sto ve6i broj zlodela i povreda boZjih zakona.. Ali, nidemu se nedemo toliko zaduditi kao onome o demu je i sam Lankr pisao, a to je sodomija. ,Davo, u svom pokvarenja5tvu, ponekad ide dotle da saiekuje vendanje mladih i newinih devojaka da bi ih deflorisao. To dini s ciljem da preljubnicu prikljudi svojim orgijama. Takve manifestacije seksualnosti daleko su od senzualnog i varvarskog bratstva, kao i od komunizmao razmi5ljao je Mi5le.

kvi skupovi postoje samo u imaginaciji onih koji su Zeleli da rm prisustvuju. Ovi su opet bili Zrtve halucinacija, prouzrokovanih napicima koje su koristili. da su se u vradZbinama sluSami vradevi su potvrdili Zili lekovitim mastima. Tako, u svom prirudniku za suce, Zarr Boden piSe: nAko se utvrdi da se optuZeni koristi nekim mastima, i ako ne moZe da objasni demu one sluZe, to je dovoljan razlog da bude optuZen. Poznato je da se vradevi sluZe takvim tvarima. < Pomenimo jednu anegdotu Pjera Gasendija. Jednom prilikom putujudi u Sartr, nai5ao je na grupu seljaka koja je vodila vrada. Sumnjali su da je prisustvovao sabatima. Gasendi mu je obe6ao slobodu u zamenu za njegove tajne. Vrad je progutao kuglicu neke masti i rekao Gasendiju da uradi isto. Nakon nekoliko minuta naS putnik je upao u duboki san, koji je trajao sve do jutra. Kada se probudio, vrad ga je upitao kako je bio primljen kod Jarca, misle6i da je ovaj u snu prisustvovao sabatu. Nikola Remigius bio je Zrtva jednog tragidnog dogaelaja. U XVI veku poslali su ga u Loren kao suca, s ciljem da zaustavi talas vradanja. Jadni Remigius rnrzeo je vradeve, uveravao kako prema njima ne6e imati milosti, i hvalisao se kako je vei 800 takvih poslao na lomadu. Jednom prilikom nije uspeo da odoli isku5enju i probao je napitak neke ve5tice. Sutradan, pre na5ao je zamenika, optuZuju6i samog sebe da je bio na sabatu. Tokom sudskog procesa izabrao je rekvizitora, a ovaj je odludio da Remigiusa Zivog spale. Do danas su pronadeni mnogi recepti za magidne napitke. Svi oni sadrZe trave za koje nam je danas poznato da, zahvaljuju6i aktivnim supstancama alkaloida, izazivaju halucinacije. Medutim, jo5 u XVII veku, bilo je demonologa i lekara koji su tvrdili da su vradevi zapravo Zrtve, i zahtevali da druStvo prestane da ih tretira kao kriminalce. U jednoj studiji objavljenoj 1615. pod naslovom ul-ikantropija, ili o transformacijama i ekstazi vradeva u kojima je davolje ude56e toliko oiito, da je onima koji u to nisu upu6eni,

Hipoteza

o haluciniranju

Veliki umovi, nimalo podloZni praznoverju, dovijali su se oko toga, kako da razotkriju tajnu sabata. Verovali su da ova66

67

gotovo nemogude odoleti obmaniu, dat je program tada vrlo poznatog i cenjenog lekara Zana Ninoa, koji je prouiavao trave vradeva. >Od svih sredstava kojima se davo sluZi da potpuno podredi svoje sluge, ona kojima ih uspavljuje dine mi se najvaZnijim. Ostala nemaju tako jako dejstvo, ali ipak utiiu na izmenu dulne percepcije i izazivaju halucinacije, kako u snu, tako i u budnom stanju. Tako mogu delovati inorelle, aconit, pod dijim dejstvom nam se prividaju berle, ivraieslmochytide senke pakla, dok anachitides izaziva prividanje svetaca i anelela. " U ulstoriji drogan ve6 sam objavio vi5e recepata utlavolskih o napitaka, koji sadrZe opijum ili indijsku konoplju u jadim dozama. Nije dakle iznenatluju6e da je u neukoj proSlosti postojao veliki broj ljudi koji su verovali. da su prisustvovali sabatu, i to na dan kada je gospodar Leonard primao svoje vernike.

Netiste Dratarske

knjige

Kasnije je imenovarr za biskupa u Ratisbonu i 1280. umro ovendan slavom, ali i pod sumnjom da se odao magiji i bavio alhemijom. 'Sve to nije spredilo papu pia XI da ga proglasi svecem, a papu Pia XII da ga imenuje svetim zaStitnikorn. Ovde se dakle radi o istorijskoj lidnosti, ali knjiga vradanja koja mu se pripisuje, i diji je pravi naslov tajne "Zadivljujude velikog Albera i nekoliko zapisa o Zenama, blagotvornosti bilja, o dragom kamenju i Zivotinjama, kratak pregled nauke i fizionomije i sve o za5titi od kuge, groznice, otrova i kapljidnih infekcijan smatra se laZnom. Prva verzija ovog dela podela je da cirkuli5e joS dok je bio biskup u Ratisbonu. Dva veka niko nije posumnjao u njenu autentidnost, sve dok 1604. poglavlje posve6eno Z.enama nije bilo zabranjeno. Delo ,Cudesne tajne prirodne magije i kabalistike Malog Roberan imalo je drugadiju sudbinu" O ovoj knjizi se niSta nije znalo sVe do XVIII veka. Verujem da je ovo kompilacij a izd,a_ vada koji je i sam Zeleo da profitira na radun uspeha ,Velikog Albera <.

Vradarske knjige i pogodbe bile su klasidna oprema clavolovih ljudi" Prvo su postojale knjige sa magijskim formulama, bele ili crne, tj. davolske ili one druge, a tek kasnije su se pojavili pisani. sporazumi sklopljeni sa tlavolom. o prodavanju duSe i vednom prokletstvu (Mit o Faustu). Najpoznatije vradarske knjige su Alber n (Grand "Vel.iki Albert) i "Mali Alberto (Petit Albert), ali one uglavnom sadrZe traktate 'beleo magije i vrlo malo ucrneo. Akadernik Sarl Nizar (Charles Nisard) je u knjiga i kalpotraZne "Istoriji narodnih literature< o njima zapisao slede6e: ,Od svih nedistih i praznovernih knjiga, :iajslawrije su, kako su to mnogi i pre mene istakti, najapsurdnije, i najopasnije upravo vradarske knjigc.o Alber le Gran (Abert Ie Grand), roden na obali Dunava 1193. pristupio je dominikancima u svojoj 36. godini i predavao filozofiju u mnogim evropskim gradovima. Ime trga Mober u Parizu nastalo je od ,Place de Maitre Mauberto (mesto uiitelja je bio jedan od njegovih udenika. Mobera). Toma Akvinski 68

Klasici

ionra

Medu ostalim vradarskim knjigama paZnju mi je privuklo delo pape Honoriusa, inaie pravi spomenik perverznosti i ,Crna i crvena aZdajan, knjiga koja jo5 smrdi na sumpor i bila je i ostala remek delo crne magije. Elifas Levi smatra da je ovo delo dostojno naslova ,Velika vratarska knjiga". U Rimu se 1629. pojavio zbornik vradZbina i uspomena na rreiastivog pod latinskim naslovom ,Conjuratio adversus prin_ t:ipen tenebrum et eius angelos< (Razlitite zavere mradnih r;ila i njihovih anelela). DeIo je pripisano papi Honoriusu III. Cetrdeset i jednu godinu kasnije, takotle u Rimu, bila je obyavljena verzija na francuskom, koja je svojim naslovom nerlvosmisleno aludirala na autora. Nuslov je glasio ,Vraiarska l<njiga pape Honoriusa i izbor najvecih tajnio. Rimljanin een6o Saveli (Cenco Savelli), bio je papa od 1216.do i227- Njegovo crkveno ime bilo je Honorius III. Os_

69

novao je dominikanski red i podstakao francuskog lcalja Luja VIII da poile u verski rat protiv bogumila. Bilo je i drugih papa, koji su molili u ime Honoriusa. Jedan od njih je bio sin konzula Petrona i zauzimao papski presto od 626. do 638. Koncil u Konstantinopolju optuZio ga je za pruZanje pomodi patrijarhu Sergiusu, vodi monoteista. Pripadnici ove sekte smatrali su da u Isusu postoji samo jedna volja iako su priznavali njegovu dvostruku prirodu. Neki okultisti su tvrdili, da je Honorius III predsedavao na jednom kongresu vradeva u Rimu. Ovo je moglo navesti na zakljudak da je on stvarno bio pisac knjige o vradZbinama, ali jadi dokazi nisu postojali. Istorija je zabeleZila dva Honoriusa II. Prvi se zvao Kadaius i bio je sveStenik u Parmi. Uz pomo6 nemadkog princa Kadalus se 1061.. naoruZan dodepao Rima, i u Baleu su ga neregularno izabrali za papu. Opozvao ga je koncil u Mantovi. 1072. umro je zaboravljen od svih. Posle tog anti-pape, 1124. je za papu izabran Lamberto di Franjano. Takode se zvao Honorius II. Neka izdanja knjige vradZbina ne pripisuju se vi5e Honoriusu III, ve6 Honoriusu II. Elifas Levi smatrao je da je pisac bio Kadalus, ali ne postoje nikakvi jali razlozi da u to r poverujemo. I{onoriusova knjiga sadrZi jedno bajanje protiv Lucifera'i primenjivali su ga mnogi sve5tenici u isterivanju tlavola. . Ovo bajanje izvodi se ili izmetlu 11 i 12 dasova nodu, ili izmedu 3 i 4 dasa ujutru. Potrebni su ugalj i kreda. Kredom se nacrta krug i oko njega ispiSe slede6e: >Luciferu u ime svetog trojstva zabranjujem ti da ulaziS u ovaj krug.o Pri ruci treba imati miSa, koga 6ete dati. davolu kada se ovaj pojawi. Gazda mora imati svetu vodicu, mora veselo zapodeti bajanje, oStro i Livo nareitivati, kako to gazda inade treba da iini pred svojim slugom. VradZbina podinje redima: ,Satano, Rantamo, Plantro, Luteju ponizno te molim da mi dai ...! Zaklinjem te Bogo Bogom istinitim, Bogom svetim, Bogom koji je izgovorio i s je bilo stvoreno. Naredio je i sve je bilo smi5ljeno i stvoreno. Zaklinjem te svetim imenom boZjim, ON, AIfa i Omega, Eloj,

Elojm, Ja, Sadaj, Luks, Omegi, Reks, Salus, Adonaj, Emanuel, Mesija preklinjem te i zaklinjem imenima, koja se oiitavaju slovima YVEL-a i imenom Jehove, Sola, Agla, Rifasorisa, Oristona, Orfitija, Penatona, Sotera, Tetragramatona, Eloja, Premotona, Sirmona, Perigarona, Iratatona, Plegatona, Ona, Perkirama, Tirasa, Rubifatona, Simulatona, Perpija, Klarimuma, Tremenduma, Neraja i svim najsvetijim imenima od Boga neizredenim. Galio, Engo, Ela, Habdanuma, Infonduma, Obna, Englabisa, da dotle5, da po5aljeS... u lepom i ljudskom telu bez traga ruZno6e, i da istinu govori5 za sve Sto ga budem pitao, i da mojem telu i duSi ne naSkodiS, niti mojem, niti dijem drugom. o Savremenom ditaocu ie verovatno zvudati glupo, ali ovakve nespretno srodene bajalice, pune reminiscencija i iskrivljenih imena, dugo su uzimane za ozbiljno, a poneko to joS i danas dini.

Prirutnik,

aZdaja i crna kokoika

Nakon Sto je 795. doSao na crkveni presto, papa Leon III poslao je Karlu Veiikom kljudeve svetog Petra i plaketu grada Rima. To je bio podetak velikog prljateljstva. Njega je kasnije prekinuo biskup suprotstavljajudi se jednoj odluci kralja. Spor se poveo oko dela ,i sina< koji je kralj ubacio u >pater". Biskup je smatrao da se time bitno menja smisao svetog Trojstva. uEnkiridijum pape Leona< pojavio se 1660. Red enkiridijum je nastala od grdkog en - u i kheir : rudni. Na omotu prvog izdanja knjige nalazila se slededa napomena: ,Na dar najsvetlijem vladaru, Karlu Velikom, nedavno odi5denom od svih greha<. Ovom naslovu bio je pridodat talisman u obliku kruga presedenog trouglom. Oko kruga je ispisano: >formacija, reformacija, transformacijao. Na samom podetku knjige dat je savet mudrim kabalistima, a potom sledi Jehovino Evandelje i tajne bajanja, kojima se tera Sotona.

?0

7l

Smatra se da je Leon III bio autor ovog dela, ali to nije pouzdano utvrdeno. U plansi, kao "Redniku paklan, Kolin de pisca navodi nekog vrada, koji je delo redigovao u XVII veku. Mnogo ,davolskije< je delo ,Crvena aZdaja<, dije najstarije izdanje datira iz 1521. Podnaslov je napisan u vidu rezi_ mea i glasi: ,Ume6e upravljanja zlim silama vazduha i zemlje, prizivanje mrtvih, proricanje iz zvezda, otkrivanje blaga, izvo_ ra, ruda itd.n Sledila je ,Crna kokoSka<, prezentovana kao uzviSeni zbornik tajpi kraljice Kleopatre. ,Uzmite crnu kokoSku koja nikad nije nosila, niti bila blizu petla< - savetuje anonimni autor ove knjige. ,Ulovite je na legalu, i to najbolje oko ll sati uvede, kako ne bi kokodakala- uhvatite je za vrat, i stegnite samo toliko da ne moze pustiti glasa. otielite na neki veci put i to na raskrsnicu. Kada otkuca ponod, napravite krug itapi6em, stanite u njega i presecite telo koko5ke na dva dela, izgovaraju6i po tri puta slede_ ce redi: ,Eloim, Essaim, frugativi et appelavi<. Okrenite se zatim Iicem ka istoku, kleknite i izrecite neku molitvu. Kada to udinite uputili ste uveliki pozivo. Vrag 6e se pojaviti obuden u skerletnu odedu, sa Zutom ko5uljom i pantalonama zelenim kao voda. Glava 6e mu biti kao u psa, u5i kao u magarca, i ima6e dva roga. Na nogama 6e imati kopita kao krava. Upita6e vas Sta zahtevate, a vi cete mu to re6i. MoZete traZiti da postanete najbogatiji, najsre6niji. On vam ne6e uskratiti poslu5nost.< Ovakva bajanja i tlavoli iarlatani ne izgledaju nimalo uverijivo. Nekada se u njihovu mo6 dvrsto verovalo, tak toliko da se u zamenu za crnu kokoSku traZila druga koja nosi zlatna jaja. U oRedniku pakle< o ovome pi5e: uUdeni ljudi smatraju da su te koko5ke, koje daje Davo, pravi demonio. poznati Jevrejin samiel Bernar Ziveo je na trgu pobede u parizu i radio kao bankar. Ljubomorno je duvao jednu crnu koko5ku. Umro je u dvadeset detvrtoj godini l.?3g" samo nekoliko dana posle nje, i ostavio za sobom 33 miliona.

Veliko

prizioanle

Veliko prizivanje o kome smo mogli da ditamo u "Crvenoj aZdajin simbolizuje neku vrstu ugovora sa clavolom' du5a' >Imperatore Luciferu, $ospodaru svih odmetnitkih tvog velikog molim te, da se na prizivanju koje dinim u dast mi.nistra LucifiZea Rofokala sloZi3 sa mojom pogodbom, koju sa njim Zelim udiniti. I tebe molim prinde Belzebute, da rne podrZi5 u mojoj nameri. O, grofe Astarote, budi milostiv prema meni i udini da mi se ove no6i Lucifer ukaZe u ljudskom obliku, bez smrada i podari mi bo$atstvo. O, veliki protivnide svetla, molim te da no6as napusti5 svoje prebivaliSte, ma gde se nalazio, i da dode5 da me saslu5aS. Ako to ne udini5, proklecu te Bogom milostivim, njegovim dragim Sinom i svetim Duhom' Poslu5aj me odmah, inade 6eS vedno biti proklet snagom moc nih redi velike Solomonove klavikule, kojom si se i sam sluZio, da zle du5e natera5 na pokornost- Pojavi se Sto pre inade 6u te vedno muditi snagom motnih redi Klavikule' o ero hares, re,Aglon, Tetargam, Vaycheon, stimulaton tragramaton, clyoran, irion esytion, egsistion, eryona onera erasin mojm mefias soter Emanuel sabaoth, te adoro et t'invoqve. Amen. < Cim izgovoritc ove motne reii, moZete biti sigurni da 6e se duh pojaviti i ovako zapodeti razgovor: ( LucifiZe Rofokal: >Evo me, Sta nareduje5? Odgovori mi' N.N.: uHoiu da nadinim ugovor sa tobom, i da me obogatiS najbrZe Sto moZeS, inade 6u te prokleti modnim reiima Klavikule. < L.R.: ,Tvoj zahtev mogu ispuniti samo pod uslovom da mi za narednih 20 godina ustupi5 tvoje telo, da ja od nJega dinim Sta hocu. u Potomdetemuvidobacitiugovor,kojimorabitiispisan rukom na malom pergamentu. Ugovor mora biti potpisan i imati slede6i sadrZaj: Svetlosti, da 6u ga za dva>Obe6avam velikom Protivniku deset godina nagraditi iz svih trezora, koje ie mi dati' U ime toga se potpisu jem. n

72

73

>Jarni<

pakt

Izneli smo ve6 mnoge recepte sa plesnivim zadahom podzernne kuhinje, i ukazali na neke prednosti >druZenja< sa zlim silama. U prethodnim odeljcima govorili smo s€uno o bajanju, tj. o postupcima i redima kojima se alavo moZe naterati da ispuni detiri zahteva onoga ko ga priziva. Bajanje je fenomen, koji pre zalazi u domen magije, a ne vradanja u pravom smislu redi. Prinuditi zle sile na potdinjavanje, znaii verovati u njihovo postojanje, ali ne i biti vezanih ruku i nogu. Mnogo je opasnije sadiniti uglovor jer on obavezuje na potdinjavanje i odricanje. U >Metamorfozama davola*, Romi stavlja akcenat na tu suStinsku razliku. ,IJglovor, po kome ilavo postaje gospodar ljudi potkupljuju6i ih sitnim zemaljskim radostima, i dineci da se ovi odreknu krsta boZjeg, to je upravo ono Sto razdvaja hriSdanskog vraia od antidkog magidara. Sve do pojave hri5ianstva i Rimskog carstva, zakon je kaZnjavao trgovce praznoverjem zbog povrede svetovnih zakona, dok je crkva kaZnjavala prekr5ioce verskih zakona. HriSianski magidar je odbio poslu5nost bogu, zato Sto je sklopio pakt sa davolom. n Ve6ina klasidnih demonologa slaZe se u tome da je ugovor, ako ne dovoljan, onda sigurno neophodan uslov pribliZavanja davolu. Suprotno od jednog raSirenog mi5ljenja, ovaj ugovor vezuje potpisnika i vaLi 7-9 godina, a ne do smrti. Pjer de Lankr upozorava: >Ma kakav bio, takav ugovor je opasan, jer tlavo nije neko kome bi se mog,lo verovati. < ,Nema nikakve sumnje u to da nas davo ugovorom najbrZe i najneposrednije vezuje. I u najpreciznijim dogovorima dpvo ispoljava osobine pravog smutljivca. Suptilne i podmukle prevare ovog zlikovca mogu nas zavesti i potdiniti u toj meri, da mu ni na jedan nadin ne moZemo uma6i, niti iz takvog pakta istupiti. < oSto se njegovih obe6anja tide, ona su uvek sa dva cilja. Kada ne Zeli da se drZi dogovora, bar ne onako kako to druga strana od njega odekuje, Iak5e mu je da trpi prekore, nego da 74

ikakvu korist. On toliko dobro ga raskine, ako moZe izvuii i nena kraju platimo prokletstvom drZi svoju tezgu, da sve jadnog vrada sre6om. Bog ponekad udini milost, izvude nekog iz ovog kruga, i prigrli ga sebi. Takav je obiino joS dugo vremena potisten i potresen. Davolu se ne mQZe izma6i bez patnje, i smrti. Pomoci moze samo boZja milost i vrlina stradanja onoga ko taj ugovor ZeIi da raskine. Niko to ne moze udiniti bez pomodi neke velike i svete osobe. ( Demonolozi tvrde da su ovakvi ugovori bili ispisivani na pergamentu ili ne5tavljenoj koZi Zivotinja i zapeia6eni krvlju ugovaratelja.

Demoni svojerutno
Jedini pisani ugovor koji nam je do5ao do ruku i koji je prilidno sumnjiv, potpisao je Irben Grandije, nesre6ni heroj iz afere zavedenih u Ludenu. SadrZaj je glasio: uMoj gospodaru i vladaru, prihvatam vas za svog boga i obedavam da 6u vam sluZiti do kraja Zivota. Od sada, odriiem se svih drugih, Isusa Hrista i Marije, svih svetaca nebeskih i katolidke crkve, apostolske i rimske, i svih patnji koje bi mi mogle doneti. Zaklinjem se da 6u vas oboZavati, najmanje tri puta dnevno iskazivati svoje poStovanje, i diniti zlo najvi5e Sto mogu, i druge ljude nagovarati da isto zlo dine. Drage volje, odridem se krsta Isusovog i zaveStasvih zasluga njegovih. Ako poZelim da se preobratim, Zalosti i kajanja' vam vam telo svoje, du5u i Livot bez Svojom lcvlju Irben potpisuje Grandije

Steta je Sto je ovaj pravno-teoloSki zapis zakletve davolu, reditosti sve5tenika iz Ludena, nekoji svedodi o briljantnoj sumnjivo laZan. pribegli suci su kojima Najbotji dokaz manipulacija, samog sudskog procesa. BeGrandijea, naliizi se u zapisniku Ie3ke su saduvane u nacionalnoj biblioteci (Fonds francais, spi-

75

si br. ?619). Pored ovog ugovora, tu se mogu nadi i dokazi Rukopis sa bele5kama, koje su nadinili demoni ,svojerudno". iz "slova Pakla.., kada se prodita u ogledaju, odaje vrlo loSu varijantu latinskog jezika. Izvesno je da ugovor Irbena Grandijea sadrZi osnovne stavke podavanja tlavolu. To su: odbacivanje Hrista i ceLe katoliike crkve u korist vladara pakla, odricanje od krsta i blagoslova, i najzad, napuStanje svakog mogudeg utoii5ta.

Cu.d.o Teofiloao
U srednjem veku su sve5tenici, i udeni ljudi uop5te, bili pohlepni za pridama, u kojima je tlavo postao Zrtva vere. Sa epizode o svetom Siprienu, AnteuZivanjem su se prepriiavale zabeleZenim u ACTA ROMANOmiosu i slugi Proteriusovom, RUM (Svetim spisima). Svima im je bilo zajednidko oZivljavanje uspomene na nekada5nje sotonine sluge, koje su, pokajav5i se, konadno stekle boZji blagoslov. Nijedan od ovih pouinih zapisa nije stekao toliku slavu, kao legenda o Teofilu. Ova,Iegenda krije se u pozadini mnogih udub vitraZa i bareljefa, medu kojima su i oni u polukruZnim Notr-Dam ljenjima u Parizu. Ritbef je ovu pridu pocrkve stavio na scenu. po5to Teofil, vrhovni sudac biskupa iz Adana u Kilikiji, je bio udaljen sa te duZnosti, re5i da iz osvete du5u proda ilavolu. Ali, zbog jake griZe savesti, podne se moliti devici Mariji, koja ga spase tako Sto pocepa ovaj fatalni ugovor. Scena u kojoj Devica nareduje Sotoni da joj wrati ugovor, jedna je od najsadrZajnijih. Cinjenica da se vladar pakla mogao tako pasivno Zrtvovati, dovodi u pitanje njegovu stvarnu mo6. Pitamo se, zaSto su onda crkva i dru5tvo toliko od njega strepeli.

bliskog onom koji 6e kasnije pro7e izraz jednog mentaliteta i racionalizma XIX veka' Zeti vek prosvetiteljstva To je neobidno verovanje u sposobnost svakoga da uz pomo6 magije neogranideno prisvaja i posedtlje, da postane apsolutni vladar svernira. u srednjem veku Ijudi su verovali da to naukom' To bi a u prcsvetiteljstwu mogu posti6i magijom, En$elsove tvrdnje, da dovedanstvo samo ukratko bila i suStina sebi postavlja pitanja na koja 6e mo6i odgovoriti tek kada bude miposedovalo odgovaraju6i kljud- Ono Sto danas predstavlja jo5 nije objasnila' steriju, jeste samo fenomen, koji nauka Sto se ugovora tide, moZemo ga tretirati kao laZnu simetriju dva osnovna principa svetih spisa: Starog i Novog zaveta' JoS od postanka sveta, reieno je da je Bog poku5avao da zavet sa tobom i u6i 6e5 spase Noa i njegovu vrstu. "utvrdi6u Zena i Zene tvojih sinova sa u barku, ti i tvoji sinovi, tvoja tobom. ( Ovaj ugovor zapedaden je dugom. >Kad se duga pojavi medu oblacima, vide6u je i se6ati se veiito$ zaveta-izmedu Bo$a i svih bi6a, i svega Sto na zemlji Zivi. < Po starom obidaju zaveta, oni koji su sklapali ugovor prina zrtvu i njen kostur delili medu sobom. nosili su zivotinju Potom su zajedno prelazili preko goru6ih ostataka, kako bi zapedatili svoju pogodbu. Jahve je po5tovao ovaj obidaj, i posle je sunce zaSlo i zaveta sa Noem, pisao je Abrahamu: "Kada tama sve prekrila, odjednom upaljena baklja prolete izmedu razdvojenih Zivotinja. u Tog dana Jahve je sklopio ugovor sa >Tvom potomstvu dajem ovu zemlju, od reke Abrahamom: Egiptove, do velikog toka Eufrata". I u ovom ugovoru prisutne su sve one pojedinosti koje sadrZi ugovor sa davolom. Abraham ni trenutka ne okleva da Zrtvuje svog sina, ne znajudi da 6e ga samo dudo spasti' U zamenu za mnoga materijalna dobra, on dobija carstvo koje se prostire od Nila do T\rrske' Ovde se ipak radi samo o jednostranom dinu, jer Jahve sam u vidu baklje prolazi izmeilu oderanih koZa. Pakt sa davolom je slidan. U zamenu za duSu i boZji blagoslov, potdinjeni dobija odredena materijalna dobra, ponekad

Crni

ugooor i beli Wo'Dor

Urote i zavere, o kojima smo do sada pomalo ironidno pisali, otkrivaju neke od su5tinskih aspekata vradanja. VradZbina ?6

77

ditavo bogatstvo. To konaino znadi zavarati samoga sebe, jer ukoliko je tadno to da nema leka protiv tlavoljeg zla (osim u retkim sludajevima, kada se vera pokaZe jadom, kao u dudu Teofilovom) satana moZe svogl slugu podvrgnuti strahovitim muienjima i kaznama. Istini za volju, pretnje, kojima davo plaii svoje neverne sluge, nisu ni5ta opasnije od onih koje je Jahve uputio Abrahamovoj deci. >Od vas 6u sablju, glad i kugu uiiniti i nesredu za sva carstva ovoga sveta. Ljudi koji se suprotstave mojoj volji, kao i oni koji ne budu po5tovali sporazume sklopljene u mom prisustvu, biie kao volovi raspoludeni i ja 6u izmeilu tih komada prodi. Dostojanstvenike Judine i one iz Jerusalima, evnuhp i sveStenike, i sav narod zemlje ove, svakoga ko je izmedu polutki teleta proSao, prepustidu neprijatelju i nemilosti onih koji im Zele smrt. LeSevima njihovim hranide se divlje Zivotinje i ptice nebeske. u Mesijin ugovor sledio je za Jahvinim, a nakon Starog zaveta do5ao je Novi sa eukaristijom (pride56ern), simbolom koji se neprestano obnavljao. >I tako, dok su obedovali. Isus uze komad hleba i izrekavaSi blagoslov, raskomada ga i po parie dade svakom udeniku, rekavSi: >Uzmite i jedite. Ovo je moje meso. u Potom uzev5i pehar zahvali se i dade im ga. >pijte svi, jer je ovo moja krv, krv Zaveta, koja 6e se svuda Siriti i svima opro5iaj greha dati. < Ova nova veza, mnogo puta ponavljana u Novom Zavetu, veza koja obe6ava iskupljenje i blagoslov, leZi u korenima preobradanja paganskih naroda i evangelizacije Zapada. Na svakom javnom skupu ili verskom prazniku, novi preobra6enici slu5ali su svoje sve5tenike, kako nanovo istidu slavu ovog zaveta, uvodedi i nove ideje o trgovini i razmeni, do tada potpuno stranih verovanjima predaka. Odatle je razurriljivo, postalo vr.lo lako skliznuti sa belog uglovora na crni i iz svetlosti pasti u tamu.

Mit

o Faustu

Kako ispisati ovaj pasus, a da se pritom ne setimo najslavnijeg potpisnika jednog ugovora sa davolom, doktora Fausta? Ovaj mit ima toliko simbolidkog naboja da je pregazio rnnoge vekove i ostao slavan i poznat jo5 i danas. podjednako snaZno Faust je inspirisao Lesinga, Getea, Klingera, Lenoa, Gunoa, Lista, Ari Sefera, i Rembranta koji je naslikao Faustovo lice, blje5tavo obasjano svetlo5du u trenutku meditacije u po. lutmini njegove laboratorije. Upravo ta polutama, mnogo upedatljivije nego slikarska tehnika, otkriva najudeniji vid vra6anja koji smo mogli pronadi. >Treba priznati da dobar dovek, u svom mradnom nadahnu6u, biva svestan pravog puta( - ispisivao je Gete uzvi5ene redove ilavolu. Davo vi5e nije dvolidni urotnik, zaverenik iz prikrajka. On postaje instrumentom boZanske milosti, boZji saveznik, dija napasnidka misija omogu6ava da se odmere kvaliteti ljudi. Dobro i zlo viSe nisu antonimi. Zlo postaje neophodan komplement dobrom. Potiskujudi zlo, ljudi dostiZu savrSenstvo.

Primat

uolje

Gete je trebalo ponovo da se vrati na ovaj mit u svom >Drugom Faustu<<, koga je zavr.Sio neposredno pred smrt. pre nego Sto se susreo sa Mefistom, Faust razmi5lja o smislu Zivljenja: ,Na podetku bi Glas - pisao je. Ne, ovde se zaustavIjam. Nemogu6e je glasu pridati takvo znadenje. Treba drugadije da prevedem stvarnost, ako mi duh pravilno deli svoju svetlost i piSem: U poietku bi Misao. Razmislimo dobro o prvoj redenici. Nije li bolje redi: Na podetku bi Snaga? Ali, dok ovo piSem, ved me ne5to obuzima, duh nadahnjivai dolazi mi u pomod i sada uveren pi5em: Na podetku bi DeIo. o Lik doktora Fausta ima izvesnu istorijsku podlogu. Doktor Johanes Faust zauzima vrlo vaZno mesto na univerzitetu u Hajdelbergu s podetka XVI veka. Ovaj veliki Luterov prijatelj

?8

79

1515. prodao du5u bio je osumnjiden da je u Sumi Speser je za uzvrat dobio 24 godine mladosti, neka opSta rlavolu, i da znanja, kao i razlidite sposobnosti (npr. sposobnost predvidanja budu6nosti). Nekoliko godina kasnije, Faust je to javno prikazao. Pridao je, kako mu je bio omogu6en put u pakao, u pratnji Belzebuta, Uiinio je da se pred oiima njegovih studenata ukaZe lik Jelene Trojanske. Tvrdio je, da mu je ona rodila sina i dala mu ime Justus Faustus. Zbog ovakve reputacije 1528. zavrSio je u IngolStatu. Bavio se medicinom i postizao takva izletenja, da se verovalo . da je u dosluhu sa clavolom. Luter ga je zbog toga anatemisao i poslao u zatvor. Oko 1540, pred kraj Faustovog Livota, doSao je davo, podsetio ga na njihov ugovor zapeia6en krvlju, i odveo ga sa sobom u pakao. Prve javne verzije avantura doktora Fausta najvi5e paZnje su posvedivale magidnom velu, koji je prekrivao ovaj dogatlaj, kao i neizmernom bogatstvu, kojim je doktor Faust raspolagao. Po5to je Vidman 1561. u Hamburgu objavio ovo delo pod naslovom >Istinita prida o stra5nim gresima doktora Johanesa Fausta<., Palma Kaje ga je ubrzo preveo na francuski, i to pod naslovom >Poudna i tuZna prida o Zanu Faustu, o njegovoj uZaskoliko su jadni znatTLelia, noj smrti, u kojoj je prikazano iluzije i nedasna dela zle duSeu. Legenda o Faustu uskoro je podela poprimati moralni aspekt i zauvek 8a je saduvala u apologetskoj popularnoj literaturi. Jednu generaciju kasnije, Kristofer Marlou promenio je unekoliko smisao ovog dela. Elizabetanski Faust bio je mlad po cenu vedovek, nezasit u svim zadovoljstvima, kupljenim je poZalio u iasu smrti, ali ga kajanje ditog prokletstva. Gorko verziji, osoba najbliZa Faustu bila nije spaslo. U Marlouovoj je Mefistofeles, posrnuli andeo neizmerne lepote. IJ svom novom ljudskom oblidju Mefistofeles nosi Zaljenje Nebesa, temu koju moZemo pronadi i u Miltonovom ulzgubljenom raju". Legenda je ipak najve6u slawu dostigla sa Geteom. Prolog >Mar-

garitine tragedije" (1808) otkriva nam Mefistofelesa, kako pita Boga za dozvolu da isku5a Fausta. Svevi5nji mu je usliSio molbu, uz napomenu da se zao duh ne zadovoljava samo time da izopadi Zrtvu. >Dok god bude Ziveo na zemlji, ni5ta te ne spreiava da poku5a5 - rede Bog. Ako ti ikako uspe povedi ga sa sobom ka provaliji. Rado doveku pridruZujem zlo jer ono mamuza i pods t i d en . Ovaj Faustov monolog odito sadrZi kritiku tadaSnjih filozofa i pravaca, po kojima su dinjenice, spoljni svet, bili ograili umnom spoznajom (Dekart i nideni ili perceptualno5du je napomenuo i znadaj primata delatne volje, koji Hjum). Gete 6e obeleZiti filozofiju Sopenhauera i Nidea. Ovde nailazimo i na ideju snage, koja je proZimala prije predstavljao mitivne religijske oblike Zapada. Druidizam specifidnu metamorfozu i pruZao mogudnost uticaja na prirodne sile, Sto je i bila osnova magijske misli. Geteov Faust je toga svestan u trenutku kada mu Mefisto predlaZe nagodbu. Ali, ko je prepredeniji od njih dvojice? nNa usluzi sam ti ovde na zemlji<obedava andeo zla. >Dovoljan je samo jedan tvoj mig okom da krenem i sluZim ti bez odmora. A tamo gore, kad se ponovo budemo sreli, ti 6eS isto tako meni sluZiti. < >To Sto 6e gore biti - odgovara Faust - uop3te me ne brine. Nije vaZno ono Sto postoji ispod ili iznad nas. u ,PruZi6u ti ono Sto joS nijedan iovek nije imao...u ,Neka brrde! Ako me ikada bude3 prevario ili iskoristio onako kako to sam sebi iinim, neka to bude moj poslednji dan. Prihvatam ponudu! Ako ikada kao u trenutku koji prolazi, buZakasni, toliko si lep, moZeS me okovati lancima, dem rekao: pristajem da budem uniSten. Neka se mrtvadko zvono oglasi i ti bude5 oslobotlen moje sluZbe. Sat moZe stati. Neka vreme moje protekne! Ne boj se da 6u ugovor ovaj prekrSiti. Jaka je moja volja i evo Sta tadno obe6ati ti mogu. Velike nade me vode. Ovoga dasa sam u sluZbi tvoje volje. SveviSnji me je izneverio, sva vrata prirode su za mene zatvorena. Nit misli mojih

80

8l

je prekinuta, gadim se razloga. Neka moje strasti traZe odmora u provaliji senzualnosti! Neka se sva duda zaustave pod misterioznim velom magije! Plutajmo na uzburkanim vodama vekova i divljem moru dogatlaja. Bol i zadovoljstvo, uspesi i nesrede, mogu se menjati po sopstvenoj volji ako se dovek odludi na neprestano delanje. Delaj bez mere i bez granica, samo se nemoj stideti!< >PosluSaj me dobro, ne govorim ti o sladostrasti. U kovitlac ja se bacam! u Sve je bilo razre5eno jednom prilikom kada se Gete, govore6i o blagoslovu, poverio Ekermanu: "Da bi bio neko i ne5to na nebesima, treba biti veliki i na zemlji. " Nije zato dudno Sto je Gete, pre nego Sto je izabrao Fausta za temu, sanjario o tome da pi5e o Prometeju. Njegov dijalog izmedu Fausta i Mefista pruZa nam dva fundamentalna kljuda vradZbina. Demon doveku moZe pruZiti samo sredstvo, polugu. Na doveku je da na<le nadin kako da ga primeni. Galileenu, koji kaZe: 'rKaj se, nadaj se, dekaj! < Sotona odgovara: ,Delaj tamo gde jesi, ovde i sada< HIC ET NUNC.

TREEI

DEO

VRAEANJE U MODERNA VREMENA

82

Epidemija

posedouanja

Pjer de Lankr spremao se da objavi svoj >Zbornik vradZ_ binan, upravo u trenutku kada je u Eks an provansu izbila afera Gofridi. Ovog marseljskog sveStenika u dva navrata su Zestoko optuZili da je vernike vodio na sabate, gde su se sla_ vile ozloglasene crne mise. pritvoren i podvrgnut torturi Gofridi je sve priznao i posle dugog sudskog procesa, koji je napunio mnoge hronike, bio spaljen na lomadi. ovakav scenario bio je tipidan za ceo XVrI vek. obuzeti verskom histerijom ljudi su desto nekoga optuZivali, u ovom sludaju baS svog sve5tenika, za bacanje dini. 'ovakva koncentracija najdes6e mladih osoba okondala se u gustom mulju fantazama pseudomistidnog karaktera, ili krajnje monopatijeu - piSe Zan palu povodom dela ,Davo u manastirimao.rOvde su, predskazivadki delirijum, histerija i umesnost privladenja paZnje drugih na sebe odigrali glavnu ulogu n. U Ludenu je, lS.avgusta 1634, jednoj ceremoniji prisustvo_ valo 7.000 stanormika malog grada Vijene, na jugozapadu Sinona. Na glavnom trgu bila je postavljena lomada, a na lomadi je Irben Grandije, bivSi sveStenik podnosio muke. Zbog kakvih je zlodela ovaj sveStenik bio osuden? po redima savetnika iz Lobardemona, bio je kriv zbog ,magije, uroka i bacanja dini na vernike<. Istina je bila drugadija. Irben Grandije bio je odlidan student i u dvadeset sedmoj godini dobio je Zupu Sen pjer de

85

njeMarSe u Ludenu. Ali, njegova smerenost nije bila ravna medu govoj inteligenciji. Saznalo se da ima viSe ljubavnica de Bru i 6erka prokuratora Trinsana. kojima su bile Madlena Ova poslednja je, navodno, usled njegovih dini i zatrudnela' tada U isto vreme Grandije se povezao sa neprijateljima, je uhap5en 1630' zbog vrlo mo6nog, kardinala RiSeljea. Bio visoko$ klera. Prvo osutlen, a privilegijama suprotstavljanja se watio u Luden, gde trijumfalno potom osloboden krivice, je u gradu postojao jedan Zenski su ga ponovo uhvatili. Tada manastir, koji je okupljao petnaestak Stidenica, 6erki iz dobrih porodica. U manastiru je voden mondenski Zivot. Grandije je pretendovao na upraZnjeno mesto kapelana u tom manastiru. kanoniku Ono je ipak pripalo njegovom velikom neprijatelju, Mijonu. ubrzo su podele da se Sire glasine kako su Stidenice postale plen demona. Glasine su potekle od kanonika i srudile se Grandijeu na glavu. Grandije je napravio pogreSan korak podnevSi Zalbu zbog klevete sucima iz Poatijea. Sludaj bi se verovatno Mari de Lambartu i zavr5io da se u Ludenu nije pojavioZan glavne sestre mademan, slepo odan Ri5eljeu. Podstaknut od nastira gospode sersijel i kapelana Mijona, drzavni savetnik je preuzeo sludaj u svoje ruke. Irben Grandije je uhapSen i ispitivanje je odmah podelo' Normalno, u podetku je sve poricao, ali manastirske Sti6enice su ga Zestoko napadale. Zbog njegovih uroka, tvrdile su, mudio ih je sam davo. Mudene su na razne nadine: $rdevima, transevima, razliditim uzbutlenjima i erotidnim snovima' Posle osmomesednog sudenja Irbenu Grandijeu doneta je da javno prizna udinjeni zlodin i potom ziv slede6a presuda: bude spaljen na lornadi, a prah niegov da se raspe' Nesre6ni sve5tenik se do poslednjeg trena hrabro drZao poridu6i svaku krivicu. Kada ga je plamen podeo opkoljavati, jedna velika muva zazuiala je oko njegove glave' Neki kapublici, rekav5i da na hebrejpucin obratio se mnogobroinoj skom Belzebut znadi ,bog muvao i da je upravo on bio ta muva, koja je izaSla iz tela vrada. 86

smrt nije bila poslednja i nije okondala Grandijeova niz slidnih laZnih optuzbi i svedodenja, a manastirske Sti6enice su verovatno i dalje ose6ale iste simptome. Za5to? Ova vrsta dobila je sashalucinacija i erotidnih delirijuma kolektivnih je to histerija. Danas vim odredeno ime u psihopatologiji. Bila i ekskobi moZda Irben Grandije bio progla5en verolomnikom municiran, ali nikome ne bi palo na pamet da ga optuZi za YTadanje. Sto se Sti6enica tide, dobra psihoterapija svakako im ne bi naSkodila. Davolje posedovanje je jedan od retkih misterioznih mena, dije uznapredovalo racionalno objaSnjenje nije izraz ogranidenog pozitivizma, ve6 poseduje i odreilenu nost. Sa teoloSkog aspekta, crkva opsednutost davolorn prepoznaje na viSe nadina: izvodenje radnji ili pokreta netipidnih ispoljavanje intelektualnih za ljudsku snagu i gestikulaciju, mo6i koje prevazilaze ljudsku prirodu. Evidentno je da ovakva definicija danas vi5e ne rnoZe biti prihva6ena, jer bi se opsednuto56u davolom mogli nazvati svi kao i parapsihologijesludajevi iz domena psihopatologije, U proSlosti je kao Sto smo se mogli uveriti, ova koncelrcija vodila u najgore krajnosti. BiIo je prihvadeno mi5lienje da Bog zaokuplja svaku iovekovu misao. Ali, po5to je Bog bio olidenje najvedeg dobra, sve zle misli i devijantno pona5anje bili su pri pisani, uvek i za sve, odgovornom davolu. Sada razumemo za5to je egzorcist (isterivad tlavola) bez oklevanja uzviknuo pored Iomade u Ludenu: uDavo je tvorac svega onoga Sto se ne moZe protumaditi prirodnim zakonima.. fenosamo vred-

Luteroue

ned.a(e

Ako je verovati onome Sto su zabeleZili njegovi prvi sledbenici, Luter je desto ratovao sa alavolorn- Neki vernik mu je jednom prilikom zakucao. na vrata s molbom da razgovarajuPo5to se predstavio bez okoli5anja rede: "Otkrio sam neke gre5ke u vaSim tezama protiv pape.<

87

>Govorite< - rede reformator. Nepoznati je izneo nekoliko primedbi, na koje je Luter lako odgovorio. Ali, svako naredno pitanje bilo je sve zapetljanije i vernik uskoro pode da izvodi zapanjuju6e silogizme. Luter, kome strpljenje nije bilo najjada strana, drsko orlgovori: ,Vaia pitanja su previSe zamrSena. Momentalno imam i preia posla nego da vama odgovaram. o Lf tom trenutku primeti da dovek u sve5tenidkom odelu ima kopita i davolje znake po rukama. je rodenje Hristovo slomilo srce? "Nisi li ti onaj kome Tvoja vladavina prolazi, snaga tvoja nije vi5e opasna. MoZeS se vratiti u pakao." Davo koji se spremao na borbu dva uma, a ne na ki5u uvreda povukao se sav zbunjen, drhtedi i misleci o ljudskoj nepravdi. Napomenimo da ovu anegdotu nisu prepridavali Luterovi neprijatelji. Izmislio je sam Luter. Bilo je tu jo5 rnnogo avantura sa davolom. U jednom od svojih tekstova pod naslovom Colloquium Lutherum inter et diabolum (Razgovor izmedu Lutera i elavola) prida kako se jednom probudio oko pono6i i video Sotonu, koji mu je rasvetlio sve greSke katolidanstva i podsticao ga da definitivno raskine sa Rimorn. U danaSnje vreme skoro da nema protestanata, sem vernika nekih marginalnih sekti, koji veruju u Davola. Na taj nadin potvrdile su se teze, koje je postavio Baltazar Beker, pionir liberalnog protestantizma.

Crne mise Katarine

Deshages

je izmedu 16?0. i 1680. uzburkala jav"Afera otrova<< koja no mnjenje, bila je istovr.erneno i poslednja u nizu velikih afera vezanih za vradZbine i poznatih iz sudskih spisa. Sudski postupak voden protiv markize od Brevijea, optuZene zbog ubistva trovanjem, dije su Zrtve bili neki ilanovi njene porodice, otkrio je ditav niz alhemidara, kvazi vradeva, veStaca, prorodica i trovaiica medu kojima je najpoznatija bila 88

Katarina Deshayes, gospoda Monvoazen. U istoriju je uSla pod imenom Voazen. Katarina je bila mudra Zena, ali poznatija po tome Sto je vriila pobaiaje (bila je optuZena za vi5e od 2000 pobadaja) i organizovala crne mise, regrutujudi klijentelu iz visih slojeva druStva, pa dak i sa dvora. Metlu njima moZemo pomenuti vojvotkinju od Bujona i groficu od Soasana, obe Mazarenove ne6ake, gospodicu di Park, poznatu komedijaiicu tog doba, i na kraju samog Rasina. Za vreme sudenja Katarini Deshayes otkriveno je da je gospotla od Montespana, kral.jeva miljenica bila jedan od njenih klijenata. U vi5e navrata Katarina joj je dala ljubavni napitak za njenog kraljevskog ljubavnika. Napitak je bio spravljen od suSenih ljudskih fetusa, sperme jarca, krvi slepog mi5a i Zablje koZe. Osim toga Katarina je tri puta organizovala crne mise za gospodu Montespan, koje je istoritar pjer Mariel ovako opisao: nU aprilu 1666. gospo<ta Montespan se u tajnosti kodijama odvezla do nekog 6umeza u ulici Taneri. Tu je sadekao sve5tenik, otac Marije. Crna misa oditana je nad njenim stomakom, jer je gospoda odito Zelela da se otarasi zadetog deteta. Evo kletve koja je tada bila izredena: >Astarote, Azmodeje, vladari prijateljstva, primite ovo dete Zrtvovano vama na dar i ispunite moje molbe. pribavite mi kraljevu naklonost, vernost njegove visosti Dofena, ugled kod sve gospode na dvoru. Neka mi sve molbe kralj usli5i kao i molbe rodaka i sluga mojih. " Gospoela Montespan nije bila osudena, ali je na neko vreme bila diskretno udaljena sa dvora. Luj XIV je ubrzo vratio u svoju blizinu. Definitivno su se razdvojili tek 16g1, ne zbog stare krivice, ve6 zato Sto su njeno vreme i lepota prolazili i Sto je gospotla Mentenon zauzela njeno mesto.

Promena mentaliteta
Luj Odjek >afere otrova< u javnosti bio je tako jak da je XIV, kako bi jednom za svagda prekinuo takve sporove,

89

doneo 1682. odredbu, koju su neki nazvali prestankom represije protiv vradanja. osobu Po novoj odluci, trebalo je prognati iz kraljevstva ubuduce trude je vrad. ko se za koju se sumnjalo da "svako budu6nosti, Sirenjem praznoverja ili bilo bavio proricanjem dime u vezi sa vradanjem, biie osuden na smrt. << Ipak shvatanja su se menjala' Devetnaest godina kasnije, Sef policije u ArZensonu savetovao je sudije da budu obazrivi kada su u pitanju sporovi zbog vraianjaSlededi u tome primer MalebranSa, La Brijera i Montesopovrgavali kijea, filozofi i veliki umovi veka enciklopedista elavolom. u svom "Filozofskom redsu mogu6nost opsednutosti besomudnike: ove niku< Volter je kategoridno kritikovao su vedito mislile da uCudaci, epileptidari i nedasne Zene, koje su Zrtve ilavola i zlih duhova, uz napomenu da su lekari tada velike neznalice. < Istina izgleda ovako: pedeset godina nakon Sto je Volter objavio svoj rednik muden je i ubijen poslednji vrad u Francuskoj. Sve do revolucije postojale su mondenske wadZbine. Modru5tvu. davola u nekom galantnom derno je bilo prizivati nisu toga odricali. Ime davola viSe Cak se ni velikodostojnici davolomo ne seje strah i on polako sa Kazotovim "Zaljubljenim podinje ulaziti i u galantnu knjiZevnoststaru slavu. Ovima su Tek su romantidari ilavolu vratili prethodili Milton i Klopstok. Miltom je u svom >Izgubljenom raju" davola predstavio kao posrnulog antlela, u dijoj prirodi jo5 uvek ima nedeg boZanskog. Klopstok je u ope"Mesijadi" koji pokuvao pokajanje andela odmetnika, Abdijel-Abadona bili Sava da pomogne ioveianstvu. Od tada lik Lucifera, ludonoSe, nastoji da trrotisnc lik vladara zla i sotone. Satobrijan, u uMudenicima< iznosi $otovo slidno mi5ljenjerazloga, politidkih Kada osuduje sotonu, to dini iz iskljudivo revolujeg tlavo potpiruje fanatizam u narodu i simbolizuje ga arhantlel Mihailo ponovo ne baci u provaliju' ciju, sve dok To je simbolidno predstavljen zadetak restauracije90

Alfred de Vinji otiSao je jod dalje. U >Eloji< glavna junakinja, Zena andeo, rodena iz Hristove suze, podaje se sotoni iz milosrda, ali i iz ljubavi. U drugom svom delu ,Spaseni sotona< koje nije zavrSio zbog prerane smrti, Vinji je zabeleZio: uI kada stigoSe na nebo, jedan glas progovori ove reii: Bio si jednom kaZnjen, patio si jer si bio andeo zla- Ali, jednom si i voleo. Vrati se u sv(> ju veinost, zlo vi5e ne postoji.< Renan je 1855. godine, osam gdina pre nego Sto je napisao sa kojih ,Zivot Isusov.., zabeleZio: uOd svih mistidnih bi6a, je tolerancija naSeg doba skinula anatemu, sotona je svakako i celom ioveianstvu<. prosvetiteljstvu najvi5e doprineo stricto sensu, ali ne viSe i I dalje su postojali luciferijanci sotonini sektaii.

Solonsko uraEanie
KrajemXlXvekavradanjeseponovovratilonadrustvenu scenu i bilo usko vezano za druge oblike okultizma, ali nikada krugova' nije predlo granice mondenskih i umatnidkih osoba to€ia vremena' Pomenu6emo nekoliko interesantnih markiz Stanislas de Goita, bio je veliki poznavalac istorije i je belu magiju i postizao zavidne alhemije Kabale. Praktikovao rezultate. Po pridanju Morisa Barea, njegovog druga iz detinjstva, Markiz je, na svom imanju u Lorenu, nodu vodio bitke sa sabIastima i branio se revolverom- U Parizu je imao stan, koji je su priNjegovi prijatelji preuredio u alhemijsku laboratoriju. obudenog za kuine poslove. dali da je imao sluguduha Goita je 1888. osnovao kabalistidki red >RuZinog krsta<. Na delu se nalazio savet od dvanaest dlanova. Prva Sestorica su bili poznati ljudi, a druga Sestorica su drZani u tajnosti. U sludaju nestanka nekoga iz prve postavke, mesto je bilo dopunjereda. U drugoj Sestorki, osim no i tako je odrZavan kontinuitet Goite, bili su bivSi drZavnik Barle, potpuno posve6en alhemiji, Papus, sin neke Ciganke, i kasnije osnivad martinizma, sve5te-

91

tfi

nik MelenZ, pisac Pol Adam i na kraju Zcizefin Peladan, pisac i likovni kritidar dije je pravo ime bilo Gabriel Horni. Taj vek obeleZila je velika bitka izmedu Goite i sve5tenika Bulana. Taj sukob je verno odraZavao duh vremena s kraja XIX veka. aristokrate Bulan je bio Za raztrrku od Goite prefinjenog iist lupeZ. Seksualno opsednut, spreman na svakojake podvale, Bulan je u Lionu osnovao gnostidki Karmel, neku vrstu missekte u kojoj su zli dusi imali dosta tidno-erotidnereligiozne posla. >Bulan je uzimao statue svetaca ili svetica, blagoslovlja vao ih imenom osobe, kojoj je Zeleo ne5to da udini"- pisao je posle Stanislas Goita. >Statuete su posvedene ilavolu, ali je u obliku glasno izredene molitve, i to nekom konsekracija svecu. SluZio se i srcima Zivotinja i probadao ih iglama. Osoba, koja je bila predmet uroka, ose6ala je istovetno probadanje u srcu, a ceo postupak je ponekad zavr5avao smr6u.< Pogoden ovakvom zlobom Goita je odluiio da se otarasi Bulana i njegove magije. Okupio je sud iasti sastavljen od nadin smrtnu presudu i ustanovili okultista koji su potvrdili na koji ie biti izvedena. duelu Zll Boa ostavio nam je bogat zapis o okrutnom je saznao da je dva madionidara. NaSavSi se u Lionu, novinar Bulan bio obave5ten o donesenoj presudi, ali da ga to nimalo i Sok bi6e dobre nagrade za nije potreslo. >Zakon kbntra-znaka poverio je svojoj ljubavnici i one koji me uznemiravajuo sluSkinji Juliji fibo- Sukob je trajao izvesno vreme i bio okondan 1839. godine kada je bivSi sve5tenik umro od srdanog napada. Cetiri godine kasnije, urrro je i Goita. Bio je Zrtva magije. Njegovi prijatelji su tvrdili da je umro od istih onih iini, koje su bacali njegovi neprijatelji preminuli pre njega, i dije dejstvo nije nestalo ni nakon njihove smrti. Julija Tibo je posle nestanka svog za5titnika do5la u pariz kod Zoris-Karl Hismana i sa sobom ponela ritualne predmete gnostidkog Karmela. Tokom detiri naredne godine, svako jutro je u svojoj sobi preuredenoj u kapelu, izvodila po jednu crnu

misu. Nabavila je hostije i sakralno vino, i slala ih eklezijastidkim dobavljadima u ime sve5tenika od Svete Sulpise, Hismanovog prijatelja. Nakon izvesnog vremena, piscu je dozlogrdilo. Iskoristio je jedno preseljenje da bi se otarasio Julije. Ona se potom povukla u Epinej, nastavljaju6i sa svojim mistidnim obiiajima sve dok je 1907. smrt nije u tome prekinula. Hisman se u svojim romanima posluZio njenim iskustvom. Doktor Joharres iz Nedoelije je sve5tenik Bulan. Sto se Julije Tibo tide, ona je Selesti Bavoal u delu >Katedrala i oblaci. n Hisman nije dekao naslednicu Karmela da bi i dalje prisustvovao crnim misama. Sada je na njih odlazio u pratnji Berte Kurier. Njene nedopu5tene radnje slavio je i kanonik Dokr, koji je na tabanima imao istetovirane krstove. Zeleo je da stalno gazi po Hristovom simbolu. Ilerta de Kurier zapoiela je svoju karijeru kao rnodel, a potom kao ljubavnica skulptora KlezenZea (pozirala za bistu Marijane, koja joS uvek postoji u Senatu). Nakon toga imala je kratku vezu sa generalom BulanZeom, a godinu dana kasnije zavela je Rene Gurmona i bila mu ljubavnica i uditeljica. O pridao je ceo Pariz. Gurmon je ovako njenoj nimfomaniji opisao u delu >Portreti iz buduteg veka<: Kabalista i okultista, fasdobro upudena u istoriju religija i istodnjadku filozofiju, ciniranu kultom boginje Izis i podstaknuta opasnim lidnim iskududa crne magije. stvima, dinila je najneverovatnija je prirodno da je Rene Gurmon, najvedi istoridar Sasvim simbolizma poslc jedne takve avanture, doprineo Sirenju interesovanja za okultizam mnogih umetnika i pisaca.

Joi uuek Derujerno u dauola
U XIX veku nerazumljivi fenomeni nisu vi5e smatrani magijom. U SAD se 1847. dogodila neuobidajena avantura sestrama Foks i dala podsticaj razvitku spiritualizma. Nekoliko godina kasnije u Londonti je osnovano DruStvo za psiholoSka istraZivanja (Society for psychical research) i bavila se paranormalnim fenomenima. Paralelno je raslo interesovan)e za

92

93

r-magnetizam i hipnozu. To je omogudilo pristup na do tada jo5 neispitan teren - podsvesno. Ved je daleko bilo vreme u kome je sve Sto se iinilo neo_ bidnim bilo smatrano clavoljim delom. To nije spredilo oca Venturu de Raulika, eksperta Svete Kongregacije obidaja da u ime crkve, osudi spiritualizam, "Magija, hipnoza, magnetizam, somnabulizam, sve su to samo satanizmi< rekao je. Izvesno je da se u dana5nje vreme verovanje u mo6 magije skoro sasvim izgubilo. Ali, u nekim oblicima, jo5 uvek je prisutno. Jedna anketa sprovedena u Francuskoj f981. pokazala je da 18ft Francuza joS uvek veruje u nju. Ve6inom su to mladi ljudi iz vi5ih sociokulturnih slojeva, pripadnici velikih aglomeracija pariske regije, priobabcog pojasa i jugozapadnih delova zemlje. Oni koji veruju u jednostavnije oblike magije uglavnom potidu iz niZih dru5tvenih klasa i iz seoske sredine. Ovaj procenat ne obuhvata ve6inu stanovni5tva, ali je ipak cifra koja zabrinjava. Ono Sto nas je najvi5e zadudilo je vrlo veliki broj katolika, a meelu njima i sve5tenika, koji vi5e ne veruje u postojanje tlavola, niti u mogu6nost opsednutosti tlavolom, mada bi to trebalo da prihvate kao dogmu. modernim sve5tenicima, JuIa 1975, kao odgovonmalim koji ne Zele vi5e ni redi da duju o davolu., R. P. Bruk Ber$er, novinar >Rimskog pregleda< istakao je da verovanje u elavola predstavlja deo verske doktrine, utvrclene koncilom u Latranu. S podetka vladavine pape Pavla VI, mnogi su se zadudili aluzijama na clavola, koje je Sveti Otac pravio: >Davo, misteriozni neprijatelj svih ljudi, do5ao je da uni5ti i osuSi vo6e ekumenskog koncila. < Davo je po njemu bio najve6a prepreka ostvarenju postkoncilarnih reformi. Kanonik Meje, nekada glavni i odgovorni u birou za Stampariske nadbiskupije, izjavio je slede6e: pu je po"Duh zla ve6 bealen Hristovim uslcsnu6em, ali ne prestaje da se pojavljuje. Taj duh Zivi u meni, u vama, u svimA nama i trudi se da pokvari sve boZje planove. On deluje u celom svetu, a ne samo u glavama pojedinaca. " 94 sve se odvijalo tako, kao da se katoridka crkva bojala podsmeha, ukoliko bi priznala mogudnost davoljeg opsedanja. Otac Tukebek, koji je do pre nekoliko godina vr5io funkciju egzorciste u pariskoj nadbiskupiji, priznao je da mu je od 10.000 prijavljenih sludajeva samo jedan izgledao sumnjivo. otac cesland, zamenio ga je na toj funkciji i prijavio samo tri slidna sluiaja. Bez obzira na mi5ljenje klera filmovi poput ,Rozmerine beben, uJeretika< i >Isterivada davola< jos su vise popularisali ovu ideju.

95

U SUSR,ET NEOPAGANIZMU

Vratanje u Velikoj

Britaniji

Noue datsoloue crktse
je kraiem XX veka Moramo se suoditi sa dinjenicom da sekti' Njihova popularnost do5lo do stvaranja mnogobrojnih moglabiseobjasnitirastudompotrebomzaspiritualnos6uu tessvetu koji vise ne nudi znadajne odgovore u metafizidkoj sekti doprinele su i egzotidne' ili Ovakvom gomilanju samo nedovoljno poznate, dogme. Upravo one postaju primamljivije od crkve koja se neprestano laicizira. Postojede stanje prenarodito pogada katolidku crkvu. Ne bi trebalo pridavati veliki znadaj ovoj pojavi' Taino je da je broj novih sekti sve vedi, ali i cela istorija crkve govori o konstantnoj borbi protiv disidenata. uvek je bilo vernika koji su se odvajali i osnivali Simatidke zajednice. Bi6e ih i nadalje. U poslednjih petnaest godina ovaj fenomen poprima nove- dimenzije. je u predgovoru jedJoS 1983, katolidki pisac Danijel Rop oKada propada nog dela Morisa Koliona o sektama napisao: misao koja je bila jedna civilizacijr istovremeno gasne i verska aktuelna u periodu procvata i pune snage. Na scenu tada stupaju misticizam i praznoverje. Istorija je ovo potvrdila ve6 nebrojeno puta i to moramo prihvatiti kao dinjenicuo' Najdudniji u svemu je procvat crka'ga posve6enih davolu, gde se javno barata magijom i vradanjem. Pojava je narodito uzela maha u zapadnom svetu. 96 kobi.

Pre dvadesetak godina, jedan ugledni dZentlmen je u Londonu organizovao konferenciju s ciljem da dokaZe da vradanje ne postoji. U prvom redu publike, neka Zena u crnini i sa davkom na ramenu ispoljavala je krajnju indignaciju. Konaino, ne obaziru6i se, prekinula je govornika. Izjavila je da konferenciji prisustvuje kao predstarmik jedne grupe vradara i uverila prisutne u svoju islaenostt. >Ja ne sumnjam u va5u iskrenost, gospoclo, - odgovorio je dZentlmen, ali pouzdano znam da vradare ne postoje. < U dvorana se prolomila zagluSuju6im krikom crne tom trenutku ptice. MaIo se zna o poreklu stanovnika ostrvskog dela Britanije. su stanovnici StounhendZa ustupili mesto KelNajverovatnije tima, koji su do5li iz Aziie, i kasnije dobili ime Bretonci. Engleska je tada bila neprestano na udaru Rimljana, Angla, Saksonaca i Danaca. Izvestan broj Bretonaca predao je Laman5 i naselio se na teritoriji dana5nje Bretanie. Drugi su se povukli u planine Kornvala i me5ali se sa plemenima AburidZina. Ovakav tok istorije obja5njava stapanje mitologija i uticaje koje su razliditi narodi vrsili jedni na drugi. Nakon sto su bili gajili se6anje na nekada5nju pobedeni Bretonci su melanholiino dekali povratak kralja Artura- Tako je nastao moc i strpljivo ciklus romana posvedenih Gralu i vitezovima Okruglog stola' U ovim legendama pohranjeno je"kolektivno nesvesno jednog naroda. Zahvaljuju6i tome nisu zaboravljeni ni do danaSnjih dana. oduvek su Religiozno osedanje i poimanje misterioznog Na tom tlu nastale su mnogobili jaki u Velikoj Britaniji. brojne sekte: apostolska crkva, metodizam, darbizam, kvekeAmerike rizam itd. Mnoge verske sekte osnovane na teritoriji posle dolaska prvih kolona, vuku poreklo iz Engleske. DLordt I je, o5trim merama, naneo veliki udarac vradanju, koje je u njegovo doba cvetalo. I pored toga nije uspeo da ga potpuno iskoreni. Nakon Sto su 1951. godine ukinute sve

97

-V
sudske odredbe koje su se odnosile na vradZbine' ova pojava je opet uzela maha. Pojavio se izvestan broj grupa koje su se bavile ili vradanjem u pravom smislu redi, ili vradZbinama obeleZenim druidskim ostacima. Imao sam priliku da l9?7. godine intervjuiSem Siliju Rasel Gog, medu svojim sveStenicima poznatiju pod imenom velika svestenica Morgana Ie Fej. Morgana se nalazi na de' je u KlapaIu vernika Hrama Svetlosti Avaloma. Sediste sekte mu, predgradu Londona. uVe5tice su nepravedno optuZene, ier nije poznato koliko pomodi i utehe mogu pruZiti onima koji pate< - rekla mi je' i prestanemo optuZije vreme da ih rehabilituiemo ,Krajnje nesredu na ovome svetu. << vali za svaku Silija Rasel Gog je mnogo uverenija kada govori o odbrani uticaju okultnih snaga kojima vladawraianja: ,Zahvaljuju6i probleme onih koji mo, mi, vradare, moZemo najbolje re5iti sve nam zameraju... neClanovi ove sekte kovensi (Covens) okupljaju se svake posebne svedanosti' je pun mesec prireduju delje. Uvek kada Postoji veliki broj sekti sa slidnim verskim doktrinama' u bliZi Nije redak sludaj da dve takve sekte ili vi5e njih dodu jedne prelaze u drugu i i da pri tom pripadnici kontakt obrnuto. jednakog Obidno su ovakve grupe sastavljene od pribliZno seksualni broja muSkaraca i Zena, koji vode sasvim normalan Livot, jer obidajima vezanim za plodnost pridaju veliki znaiaj' Na delu zajednice je uvelika sveStenica< koju vernici zovu >My Lady.. Ona je uvek u pratnji velikog sve5tenika' Oni tokom godine sklapaju mistiine brakove. Odretlenog dana, na posudu u parovi moraju prekoraiiti ceremoniji, uobidajenoj kojoj je upaljena vatra i metlu. Veruje se da 6e tako postati plodni. odgovara Lelti za znadaja plodnosti Ovakvo pridavanje energije u sopstvenom kosmiike maksimuma koncentracijom veramaprimitivnim telu. Takva teZnja je bliska i druidskim Erotska dimenzija je iskljudena, bar kada je u pitanju bela
ii
I

magija. U crnoj magiji je sasvim obrnuto. Seksualne orgije gotovo svakodnevnu pojavu. predstavljaju Telo plodne osobe raspolaZe kosmitkim silama. Beskorisno je, dakle, bacati'dini i uroke koje pokredu ove snage. Veruje se da su plodnost vrada i mogudnost ispoljavanja njegovih okultnih mo6i u direktnoj vezi- Za vreme velikih sabata tokom godine vraievi i vraiare nastoje da poveCaju svoj potencijal izvode6i rituale u kojima postaju, kako to sami kaZu, akumulatori seksualno kosmidke energije.

. ruicca so ostrua Man
Najznadajnija verska organizacija vradeva koja ima ogranke u vi5e zemalja je organizacija Wicca sa malog ostrva Man u Irskom moru, ispred zaliva Solvej, izmedu Liverpula i Belf asta. Pripadnici ove organizacije tvrde da vode direktno poreklo jednog antiikog druidskog koledZa. Njihovo sedi5te nalazi od se u varoSici Kasteltaunu. Za Wicca-u se dulo tek Sezdesetih godina ovoga veka. Na vrhu hijerarhije u ovoj zajednici nalazi se kraljica vradeva, izvesna Monika Vilson. Monika je reinkarnacija ledi Olven, 6erke boginje koja je siSla na zemlju da bi ljude naudila magiji. Uz pomo6 sve5tenika Kampbela Kroaz:i.jea Vilsona, Iedi Oven je svake godine uodi letnje dugodnevice slavila veliki praznik. U torn veselju seksualnost je izbijaia u prvi plan. Kao i veliki broj pripadnika pokreta, koje bismo mogli nazvati "novim vradanjem< tako i pripadnici ove organizacije sebe ne smatraju razvratnicima niti oboZavaocima davola, istidudi klasidnu razliku izmedu Sotone i Lucifera.

Sotona u Holirsudu
Nakon Sto su 10. avgusta 1g6g. godine u luksuznoj vili u Holivudu, pronaclena unakaZena tela Saron Tejt, supruge poznatog reZisera Romana polanskog, i tri njena prijatelja,

9B

99

ameridka javnost bila je zapanjena. JoS frapantnije je delo_ valo to Sto je priroda rana na Zrtvama ukazivala na mogu6nost ritualnog zlodina. Krivci su bili uhvadeni detiri meseca kasnije. Ubica, Carls Manson bio je voda sekte "Davolji robovi<. Manson, kao i ostali dlanovi sekte bio je mentalno poreme6en. U tom smislu sekta nije imala nikakve veze sa ostalim organizacijama takve vrste. Najpoznatija metlu njima je svakako ,sotonina crkvao koju je Anton Sandor La Vej osnovao 1g66. godine u Kaliforniji. papa( kako je sam sebe nazvao, okupio je vernike iz "Crni svih sociokulturnih miljea. Crkva ima dvrstu hijerarhiju, a vernici su podeljeni u detiri grupe: udenici, maclionidari, darobnjaci i vradevi. Obidaji se uglavnom sastoje od crnih misa i psalmi o 19 kljudeva Enohovih. Zajednica poseduje i tajni jezik. Doktrina sekte sadrZana je u >Satanskoj bibliji<, delu Crnog pape i dodata su mu detiri evandelja pakla (Sotonino, Luciferovo, Belijalovo i Levijatanovo). ,Coveku je bilo neophodno da ponovo istakne svoju pravu prirodun kaZe La Vej. >Bilo mu je dosta uzmicanja pred bogom, pred Svevi5njim, kako ga sve5tenici zovu, mada on to nije. Moja religija odraz je snage i trijumfalnogl senzualiteta. Neki r.ovinari su greSiii kada su, pod uticajem sveStenika naiu verq nazivali oUvodom u orgije(. Nikada nisam propovedao seksualnost'kao ne5to Sto bi samo sebi bilo ci!j. Ali, ako neko od mojih vernika misli da je to dobar nadin da ispolji sebe, da se odisti od kompleksa koje je hriS6anstvo vekovima usatlivalo u njegovu svest, onda ovakav postupak di56enja preporuiujem. To svakako ne predstavlja obavezu. < Treba podsetiti da su sabati i crne mise iz sotonske tradicije bili prvenstveno orgija5ke sveianosti, kao uostalom i svi drugi praznici sve do pojave hri5ianstva. Ma Sta rekao La Vej njegova sekta nikada ne bi postigla toliku popularnost, da svojim liturgijama nije dao jaku seksualnu konotaciju, zahvaljujudi kojoj i danas okuplja mlade ljude razliditih polova. 100

poiinje da slabi' iako Osamdesetih godina, La Vejeva sekta Americi njeni pripadnici poje stvorila ogranke u Ewopi' U i sve vi5e poku5avaju dinju da se udaljavaju od distog satanizma naudno objaSnjenje' daju kakvo-takvo da svojim ritualima empirijski potvrduje ljudske paraOni tvrde da vradanje parapsiholo5ko ne psiholo5ke modi- Teo Verkers dak tvrdi da postoji. doza nU izvodenju svih naSih rituala ispoljava se izvesna koju dak moZemo izmemagnetizma i biolo5ke radioaktivnosti, metodi' Ono Sto izbija snimka aure po Kirlijanovoj ritipomo6u misa i ceremonija posve6eu prvi plan tokom izvottenja crnih ljudska radioaktivnih Sotoni je da se tada najvi5e oslobada nost. <

Cudan sinkretizam
Sto vi5e zalazirno u pro5lost, >satanizam< poprima sve ve6e prirazmere. Ovaj pokret usko je bio vezan za sociG-istorijske pripadali su u$lawom pulike. Prvi koloni koji su do5li u SAD se elavo ritanskim protestantskim zajednicama' Verovali su da na kome se krije iza svakog dudnog pona5anja' Sudski proces je upedattjiv primer njisudilo devojkama iz Salema, dovoljno Sve su zavr5ile na loi nepopustljivosti' hove tvrdokornosti madi 1692. je na snazi, a proTokom vekova ovo puritanstvo gubilo Kada je nastuces je bio potpomognut meSanjem vera i nacija' pod devipila era potro5adkog dru5tva, i kada se podelo Ziveti duboko za5li u 2qrn osre6a i blagostanje<, Amerikanci su ved veStadkedruStveneodnose,kojisugusilisvakuindividualnost' ko5maru<' Henri Miler je o tome pisao u "Klimatizovanom osetilo sezdeOsve56enje je bilo vrlo bolno, Sto se narodito su se u pojasimptomi oiitavali setih godina ovoga veka. Prvi vrsta, Sirenju narkomadanoj potrebi za psihoterapijama svih filonije, hipi pokretu, velikom interesovanju za istodnjadku zofiju, gomilanju sekti, koje su propa$irale novu spiritualnost'

101

u savremenu tehnologiju, i konadno u dubokom nepoverenju je dovelo u modu ekoloSki pokret. Sto Sve je ovo posluZilo kao plodno tle gomilanju verskih sekti. Suprotno anglo-saksonskoj tradiciji, koju su negovali njihovi preci, nove zajednice su se desto pribliZavale mitovima Sredozemlja. Vradanje, poput onog koje je gajila verska zajednica Wicca, blisko je prirodi u tom smislu Sto teZi da katalizuje velike kosmidke tokove. Sredozemni homolog ovakvom vradanju je jo5 jedan korak bliZe prirodi, jer postulira apsolutni paganizam. Moglo bi se dak reci da paganizam predstavlja versku dimenziju ekoloSkog pokreta. je, ako ne verska sekta Zajednica Feraferia iz Kalifornije u pravom smislu te reii, onda sigurno ezoteridna paganska grupacija. Njen osnivai, arheolog i pesnik Fred Mc Laurin Adams je, kao savr5en poznavalac helenizma, doSao do zakljudka da samo grdki paganizam baziran na kosmidkim ciklusima, moze ove olakiati sve probleme doveka modernog doba. Pripadnici zajednice smatraju da je njihovo vradanje blisko wadanju sekte Wicca, ali je istovremeno rnnogo bliZe pravoj prirodi. Pisac Carroll Runyon okupio je oko sebe vrlo uiene i ljude i u Pasadeni osnovao zajednicu natprosedno inteligentne Ordo Templi Astarte. Ova grupa pokuSava da stvori neki spoj antidke magije, kabale, alhemije i demonologije. Sabiensi iz Amerike, diji je duhovni voda Federico de Arechaga poreklom Baskijac, oZivljava antidki kult >sabiensa<' iz Mesopotamije, takotle poznatih pod imenom "Nabateens(, jer da potidu od Nabaoth-a, starijeg sina Izraelovog. su tvrdili Do X veka na5e ere naslednici pro5losti negovali su dist sa starim egipatskim verovagrdki paganizam u kombinaciji lancima posu verovali da su ljudi nevidljivim njima. Cvrsto mogu otkriti samo uz pomo6 vezani sa zvezdama i da se ti lanci magije i astrologije. Jedna od boginja koju slave moderni sabiensi je Velika BoZica Majka koja se u neku ruku identifikuje sa Ishtar-Venus, boginjom Zenskog pola, dok je Mana, bog Meseca, istovremeno i bog mu5kog pola. ,Venerin praznik" iiji 102

prastarog je cilj da ponovo uspostavi izgublienu dvopolarnost androginata, je njihov najvedi praznik' Interesantno je da sve ove grupacije gaje odreden odnos odbacujudi boZanstva prema egipatskoj i babilonskoj mitologiii, Boginja Izis npr' koja nemaju grdke ili latinske ekvivalente' Usled ovoga i Veneri' Ishtar, Afroditi odgovara boginjama vrednosti starih sredoje doSlo do dudnog mesanja duhovnih i nasletla anglosaksonske kulture' zemnih civilizacija Svedoci smo povezivanja dva svemira, dva shvatanja dovekovog mesta u makrokosmosu. Ovaj proces mogao se odigrati i pre dvadeset vekova da hris6anstVo nije namutnulo svoje zasvetu. kone antiikom ova obnova bacila nas je vrlo daleko od tradicionalnog vradanja, clavola, demonologa i cele te pompe' AIi misao o kojoj govorimo preuzelS je i naslede vradZbina sa svim onim Sto uz njih ide.

Paganizarfl, nooi

hurnanizam

Prema twdnji koju su stalno isticali crkveni oci, monoteizam je dovedanstvu doneo veliki napredak. Verska misao primitivnog doveka zapodela je sa animizmom. on je svim prirodnim te fepojavama pripisivao duhovni karakter. Personifikujuei stvaraju6i od njih bozanstva, dosao je do politeizma, nomene, i religijske koncepcije varvarskog sveta. Hri56anski monoteizam boZanstva i postao jedini polako je zamenjivao mnogobrojna vektor ljudske civilizacije. Isti taj hriS6anski monoteizam je u pro5lom veku podeo da trpi jake napade nekih filozofa, u prvom redu Nidea' Najveca zamerka hri56anstvu upudena je zbog odvajanja doveka od primodi, koje je rode, a narodito zbog ubijanja svake stvaralaike Livot, Zivot u >dolini bilo posledica ideje da je ovozemaljski SUZS((rprolaZan. Monoteisti su oduvek ismevali pagansko mnogobo5tvo, govoredi u korist jednog i jedinog Boga, sme5tenog u nekom prostoru koji nema nikakve veze sa prirodom. Po neo-paganima

r03

Y
ovo je bio i najve6i promaiaj hri56anstva. Stare religije nisu skrivale uzbuduju6u tinjenicu da je boZansko tu, u ljudima i prirodi a ne u nekom prostoru koji se ne moZe dosegnuti. U delu >Kako bi paganino, Bensa donosi nove razloge ovoj staroj svacli za koju se verovalo da je zavr5ena. Paganizam o prirode. On pokome ovde govori je iskljudivo intelektualne stulira ideju nove fiiozofije, filozofije prirode, koja 6e doveka ponovo postaviti na njegovo mesto, i u ljudsko stanje, pruZiti mu slobodu misli i deianja i rasteretiti ga Boga tvorca, kome je hri56anska tradicija dodelila ulogu oca tutora. Nova filozofija omogu6i6e progres i osloboditi nas scientizma, na koji smo se navikli joS od doba prosvetiteljstva. U analizi jednog Benoovog deh. Luis Pauels naroiito istide nadin na koji je paganski dovek doZivljavao svoju egzistenciju. Sudbina je po nlemu suma svega onoga demu dovek - rekao bi paganin slobodno i svojevoljno teZi. "Umre6u ali ova dinjenica podstide moju hrabrost. < HriS6ani su se teSka srca mirili da dinjenicom da je njihov Zivot na zemlji prolazan, da vera ubija stvaralaiku mo6, radost postojanja i i.elju za sre6orn. Izvesno je da 6e nas vreme pobediti u ovom delu svemira gde sve podleZe prolaznosti, gde je smrt neophodna kao i sunce. Cekajmo taj trenutak bez straha i Zivimo intenzivno. Borimo se protiv nemogu6eg. Problem povratka paganskim idejama mnogo je sloZeniji nego Sto mislimo, dak i kada se ne posmatra sa disto intelektualnog aspekta, kako je to dinio Alen Benoa. Benoa je teZio prirode i doveka kao nj'enog sastavnog dela, ne sakraiizaciji vezuju6i se pri tom za odredene obidaje ili religiju. Nije isti sludaj sa verskim grupacijama koje su svojim doktrinama preSle onaj mali korak izmedu luciferi.zma i paganizma. Ova pojava je, kao Sto smo vet pomenuli, nastala u anglosaksonskim zemljama a danas postoji i u germanskim. Javila se kao posledica dreniranja kolektivno nesvesno€;, pohranjenog u arhetipovima proiza5lim iz starih verovanja. Germanski paganizam, u kome neki autori kao Sarl Mora nisu 104 zbrk<" nislit ttt:ttt1t' videli ni5ta dru$o osim praznoverja i velike budutnost'' ne pobucluje optimizam i veru u ljudsku r;rlrr ilustrovati Vagnerrovlt Ovu tvrdnlu najbolje te "l't'l p < t s v t ' ( ' i v ; t tr t t t l r r t gija< iako on sam nikada nije mnogo paZnje (trruJ Iogiji. Borba Zigfrida protiv zmaja Fafnera ident'it':nir J{' kojujeHeraklevodioprotivHesperidesa.Tojevrr'.i|.rtlxrt.lrtr lrr' izmealu svetlosti i mraka. Renove riiti simbol su iz.gr.rbllr'll(' civiltzut't1t' vinosti vezane za zlalno vTeme poietaka ljudskc rxl ttta Nju iemo ponovo prona6i tek kada se budemo <ltist'ilr egoizama. terijalnih Ukoliko je Vagner i razumeo oslobodiladku [t'7,lt1t ltovr' mitologije, on sam nije bio paganin, kao ni Nide njcgov trlt'Jltl uditelj. Ni jedan ni drugi nisu politeisti iako iz njihovilr hott cepcija izbija odredeni filozofski pluralizam, koga snro trrrtgll 'uoditi je mrl,rrv u, (fll jo5 kod Lajbnica. Kad Nide kaZe: "Bog prvenstveno misli na rnonoteistidkog Boga, Boga diktatortr kriJl je stran postojeiem svetu zato Sto mu ne pripada i zatrt ilo Je njegov tvorac. Dakle ova smrt Boga vodi u pesi.mizam, u apsurd, uko trt jedna druga spoznaja ne moZe da nam podari pravilo Zivljlrr.lrr Treba zato prihvatiti ovo stanje i pobedi od nistavila srlilll(trtt volje i imaginacije. TeZeci tome dovek postaje superiorrto lrt 6e. Smrtnik Zigfrid se u ovalkirijio uspeo do Brunhildt" rrul je post'<lrvrttr starije Votanove 6erke, zahvaljujuci tome Sto Nibelungov prsten krrlf ir Neke verske sekte slave ovu mitologiju, ali u formi jer se bolt' priposve6enog Suncu. Pri tom ne teZe prozelitizmu grupacija' biiZavanja koncepcijama neonacistickih

105

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->