P. 1
buhac

buhac

|Views: 54|Likes:
Published by Danijel Krstic

More info:

Published by: Danijel Krstic on Feb 22, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/08/2012

pdf

text

original

BUHAČ Pyrethrum cinerariaefolium

Buhač divlje raste samo u Dalmaciji i u primorskim delovima Crne Gore i Hercegovine. Odatle je prenesen radi gajenja na sve kontinente. Upotreba hemijskih agenasa u borbi protiv insekata dovela je do značajnog poremećaja ranoteže u biljnom i životinjskom svetu. Zato je u borbi protiv insekata sve veći olsonac na prirodne insekticide. Tu spada i buhač koji je idealan insekticid, jer ekstrakti imaju relativno malu toksičnost (koja se kreće za toplokrvna živa bića od 200-2600 mg/kg), brzu biotransformaciju, nemogućnost akumulacije i stvaranje rezidua u organizmu i malu, skoro nikakvu, mogućnost za razvoj rezistencije. Različiti preparati na bazi buhača poznati pod imenom piretrini ili prirodni piretroidi u upotrebi su više od 160 godina. i jedni su od najsigurnijih insekticida. Važno je napomenuti da piretrini uspešno suzbijaju štetne insekte, dok za toplokrvna bića nisu toksični. Ne zagađuju okolinu, pošto se na suncu i vazduhu brzo razgrađuju u neaktivna jedinjenja, a brzo se i metabolišu. Zbog navedenih pozitivnih osobina piretrini su poslužili naučnicima kao osnova za stvaranje sintetskih piretroida i njihovih analoga, što je danas osnova za razvoj novih generacija insekticida. Početkom XX veka Dalmacija je bila glavni svetski proizvođač buhača s produkcijom od oko 900 tona godišnje, što je zahtevalo površinu od 2000 hektara. 1914. primat preuzima Japan. U Keniji 1928. počinje plantažno gajenje, a od 1945. ova zemlja postaje i do danas ostaje glavni svetski proizvodjač buhača. Upotreba buhača u insekticidnim preparatima datira još iz Persije, negde oko 400 godina pre naše ere. Tada su korišćene vrste sa vrlo niskim sadržajem piretrina. Dalmatinski buhač brzo je potisnuo persijske sorte u Evropi. Priča o otkriću insekticidnog dejstva buhača vrlo je interesantna: devojka je ubrala buket cvetova buhača da ukrasi sobu. Kada je cveće uvelo, ona ga je bacila u vrt, a nekoliko dana kasnije našla je oko bačenog cveća mnoštvo uginulih insekata. Ona je povezala smrt insekata sa insekticidnim svojstvima cvetova i započela sa spravljanjem praška buhača.

Izgled droge
U promet dolazi cela droga, ali se za uništavanje insekata upotrebljava samo droga samlevena u vrlo sitan prašak. Treba kupovati celu drogu, a ne samlevenu, jer se kao samlevena brže kvari, a i prašak je često falsifikovan, a primese u prašku je mnogo teže otkriti nego kad je droga cela. Pupoljci su oko 8-9 mm u prečniku, a otvorene glavice 1214 mm. Cvetište je obloženo duguljastim dlakavim, žućkastim listićima poređanim u 2-3 reda. Mirisa je slabog, svojstvenog i draži sluzokožu nosa kad se droga melje. Ukusa je gorkog i naljutog. Samleven buhač je svetle, žućkasto sivkaste boje sa zelenkastim prelivom, slabo aromatičnog mirisa, gorkog i ljutog ukusa. Cvetove treba brati kad je dve trećine diska cvetova otvoreno, a latice cvetova horizontalne. Berba nezrelih i prezrelih cvetova smanjuje sadržaj piretrina. Cvetovi moraju biti osušeni odmah nakon berbe. Obično se suše na suncu u tankim slojevima. Materijal se mora često okretati kako bi se sprečila fermentacija. Idealno je sušiti materijal u sušnicama sa toplim vazduhom. Međutim, temperatura u sušnicama ne sme preći 80ºC. Sigurnije je sušiti na suncu ukoliko su zasađene male površine i nema opasnosti od kiše za vreme berbe. Na velikim farmama moraju se koristiti sušnice, da bi se na vreme osušili ubrani cvetovi. 1

Njegova glavna karakteristika je brzo "knock-down" delovanje na brojne insekte. Zato je pogodan za upotrebu tamo gde sintetski insekticidi predstavljaju opasnost za ljude. Insekti kao što su: lisne uši. spreja. Budući da su proizvodi razgradnje piretrina inaktivni. Koncentrovani ekstrakt se upotrebljava u nepromenjenom obliku ili u raznim formulacijama posle prečišćavanja. kreme i masti. Piretrini se brzo razgrađuju pod uticajem sunčevog svetla i ne poseduju loše osobine onih insekticida koji poseduju visoku rezidualnu toksičnost. Najvažnije svojstvo buhača. što buhač čini idealnim insekticidom za mnoge insekte.Upotreba buhača Buhač se sadi zbog svojih insekticidnih svojstava. domaće životinje i divljač.etra i etilen . To ga čini za određene primene nezamenljivim. Piretroidi se pojavljuju upravo u trenutku kad učestala primena organohlornih. gusenice. karbamatskih i organofosfornih insekticida dovodi do sve češće pojave rezistencije (otpornosti ).dihlorida. Pored svoje direktne toksičnosti piretrini pokazuju repelentna svojstva na niz isekata. aerosola. Aktivni principi. razne štetočine po skladištima poljoprivrednih proizvoda i mnogi drugi insekti ne stiču otpornost na buhač. Jedini je insekticid na koga brojne vrste insekata ne razvijaju vrlo lako otpornost. čija je mešavina poznata kao piretrin. u poređenju s drugim insekticidima. To je kontaktni insekticid koji deluje brzo na nervni sastav insekata uzrokujući paralizu i smrt. a može se koristiti u industriji konzerviranja paprike i protiv voćnih muva i insekata koji napadaju razne gljive. Pri normalnim okolnostima ne izazivaju toksično delovanje na toplokrvna bića. Piretrini se ekstrahuju u obliku oleorezina pomoću petrol . Buhač takođe deluje repelentno na čitav niz insekata. buve. Karakteriše ih vrlo brzo i snažno delovanje na mnoge insekte. prometa i izvoza. Sledeće svojstvo buhača je biorazgradljivost. trake. posle spoljašnje ili oralne primene kod sisara piretroidi se usled hidrolitičkog ili oksidacionog procesa pretvaraju u polarne molekule koji se izlučuju iz organizma kroz urin ili feces. Buhač je najbolji isekticid jer ima jedinstvena svojstva. grinje. domaće životinje i divljač. moljci. uglavnom su koncentrisani u razvijenim semenkama. iako ih ima u svim delovima biljke. Da bi se produžilo delovanje buhaču se dodaju stabilizatori koji ujedno služe i kao sinergisti (pojačavaju dejstvo buhača ). Pod dejstvom sunčevog svetla razgrađuje se i gubi aktivnost. Zbog toga je prirodni buhač optimalan za upotrebu tamo gde su ostali insekticidi opasni za ljude. nije moguće odrediti kontaminiranost pesticidom ni najosetljivijim metodama i instrumentima. što je od presudne važnosti kod proizvodnje. je njegova vrlo mala toksičnost za sisare. jer njihova učestala primena može da dovede do rezistencije. Nasuprot tome. Ali i piretroide treba racionalno koristiti. S obzirom da piretroidi imaju vrlo malu toksičnost za ptice. Do sada je opisano samo nekoliko slučajeva. Primenjuje se u obliku: praška. bez obzira na višu cenu u poređenju sa drugim insekticidima. Buhač se upotrebljava za zaštitu suvih riba i ribljeg brašna od muva. Toksikologija piretroida Na popisu od 44 komercijalno upotrebljivih piretroida nalazimo 6 prirodnih estara. a vrlo visoku za ribe 2 . Moguća je samo ograničena stabilizacija. ali svih 6 estara se razgrađuju na vazduhu i svetlu što dovodi do gubitka insekticidne aktivnosti. Piretroidni molekuli vrlo brzo prodiru organizam insekata (jedan od razloga je lipofilni karakter molekula ) i vrlo brzo ostvaruju efekat.

vrlo sofisticiranim istraživanjima. Aerosoli: To su vrlo fine kapljice piretrina koje ostaju suspendovane u zraku za duži period. 3 . Japan i Hong Kong su glavni proizvođači takvih traka. a prema pravilima civilnog vazduhoplostva aerosoli sa buhačem mogu se upotrebljavati za dezinfekciju putničkih aviona Trake: Dim buhača proizveden gorenjem traka je efikasno sredstvo protiv komaraca. Aerosoli su vrlo delotvorni protiv letećih insekata. Sprejevi: Koriste se sprejevi na bazi ulja ili vode. U najnovijim. dokazano je da ekstrakt buhača ima umerenu toksičnost. ostavama hrane i smeća. grinja. U tu svrhu se žitarice pomešaju sa buhačem i takvo žito može se koristiti u ishrani bez bojazni da će prouzrokovati trovanje. To je naročito primenljivo za uništavanje bubašvaba. ušiju. punioca i veziva. skladištima žita. U poslednje vreme koristi se ekstrakt buhača u vidu kreme protiv komaraca u azijskim zemljama.(piretroidi kroz vodu dospevaju u krvotok riba preko škrga ) važno je voditi računa o načinu i mestu primene. muva i drugih insekata u kući. Prah buhača upotrebljava se i u zaštiti žitarica od insekata štetočina. Glavni sastojak je ekstrakt buhača. Takođe mogu se upotrebljavati za suzbijanje krpelja. Insekti koji lete kroz tako suspendovane čestice akumuliraju u sebe letalne doze piretrina i na taj način uginu. Trake su napravljene od fino mlevenog buhača. pa je sa takvim toksikološkim osobinama ekstrakt buhača minimalno rizičan za ljude i ostala toplokrvna bića. To je najbolji način suzbijanja komaraca u vlažnim tropima. Masti i kreme: Masti i kreme se najviše koriste kao insekticidi u veterinarstvu. sinergist.Upotrebljavaju se u fabrikama. Razni oblici primene Prašak: Cvetne glavice se fino samelju. mlečna kiselina. mrava. Ekstrakt buhača nije teratogen ili reproduktivni toksin. vosak. Ne pokazuje mutagena svojstva. npr muva i komaraca. cvrčaka. insekata u kuhinji. izaziva vrlo slabu iritaciju očiju kože i sluzokože. muva i komaraca. pomešaju sa nekim nosačem i koriste za suzbijanje mnogih insekata. glicerol ili sorbitol. bolnicama.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->