BUHAČ Pyrethrum cinerariaefolium

Buhač divlje raste samo u Dalmaciji i u primorskim delovima Crne Gore i Hercegovine. Odatle je prenesen radi gajenja na sve kontinente. Upotreba hemijskih agenasa u borbi protiv insekata dovela je do značajnog poremećaja ranoteže u biljnom i životinjskom svetu. Zato je u borbi protiv insekata sve veći olsonac na prirodne insekticide. Tu spada i buhač koji je idealan insekticid, jer ekstrakti imaju relativno malu toksičnost (koja se kreće za toplokrvna živa bića od 200-2600 mg/kg), brzu biotransformaciju, nemogućnost akumulacije i stvaranje rezidua u organizmu i malu, skoro nikakvu, mogućnost za razvoj rezistencije. Različiti preparati na bazi buhača poznati pod imenom piretrini ili prirodni piretroidi u upotrebi su više od 160 godina. i jedni su od najsigurnijih insekticida. Važno je napomenuti da piretrini uspešno suzbijaju štetne insekte, dok za toplokrvna bića nisu toksični. Ne zagađuju okolinu, pošto se na suncu i vazduhu brzo razgrađuju u neaktivna jedinjenja, a brzo se i metabolišu. Zbog navedenih pozitivnih osobina piretrini su poslužili naučnicima kao osnova za stvaranje sintetskih piretroida i njihovih analoga, što je danas osnova za razvoj novih generacija insekticida. Početkom XX veka Dalmacija je bila glavni svetski proizvođač buhača s produkcijom od oko 900 tona godišnje, što je zahtevalo površinu od 2000 hektara. 1914. primat preuzima Japan. U Keniji 1928. počinje plantažno gajenje, a od 1945. ova zemlja postaje i do danas ostaje glavni svetski proizvodjač buhača. Upotreba buhača u insekticidnim preparatima datira još iz Persije, negde oko 400 godina pre naše ere. Tada su korišćene vrste sa vrlo niskim sadržajem piretrina. Dalmatinski buhač brzo je potisnuo persijske sorte u Evropi. Priča o otkriću insekticidnog dejstva buhača vrlo je interesantna: devojka je ubrala buket cvetova buhača da ukrasi sobu. Kada je cveće uvelo, ona ga je bacila u vrt, a nekoliko dana kasnije našla je oko bačenog cveća mnoštvo uginulih insekata. Ona je povezala smrt insekata sa insekticidnim svojstvima cvetova i započela sa spravljanjem praška buhača.

Izgled droge
U promet dolazi cela droga, ali se za uništavanje insekata upotrebljava samo droga samlevena u vrlo sitan prašak. Treba kupovati celu drogu, a ne samlevenu, jer se kao samlevena brže kvari, a i prašak je često falsifikovan, a primese u prašku je mnogo teže otkriti nego kad je droga cela. Pupoljci su oko 8-9 mm u prečniku, a otvorene glavice 1214 mm. Cvetište je obloženo duguljastim dlakavim, žućkastim listićima poređanim u 2-3 reda. Mirisa je slabog, svojstvenog i draži sluzokožu nosa kad se droga melje. Ukusa je gorkog i naljutog. Samleven buhač je svetle, žućkasto sivkaste boje sa zelenkastim prelivom, slabo aromatičnog mirisa, gorkog i ljutog ukusa. Cvetove treba brati kad je dve trećine diska cvetova otvoreno, a latice cvetova horizontalne. Berba nezrelih i prezrelih cvetova smanjuje sadržaj piretrina. Cvetovi moraju biti osušeni odmah nakon berbe. Obično se suše na suncu u tankim slojevima. Materijal se mora često okretati kako bi se sprečila fermentacija. Idealno je sušiti materijal u sušnicama sa toplim vazduhom. Međutim, temperatura u sušnicama ne sme preći 80ºC. Sigurnije je sušiti na suncu ukoliko su zasađene male površine i nema opasnosti od kiše za vreme berbe. Na velikim farmama moraju se koristiti sušnice, da bi se na vreme osušili ubrani cvetovi. 1

Da bi se produžilo delovanje buhaču se dodaju stabilizatori koji ujedno služe i kao sinergisti (pojačavaju dejstvo buhača ). jer njihova učestala primena može da dovede do rezistencije. posle spoljašnje ili oralne primene kod sisara piretroidi se usled hidrolitičkog ili oksidacionog procesa pretvaraju u polarne molekule koji se izlučuju iz organizma kroz urin ili feces. Buhač se upotrebljava za zaštitu suvih riba i ribljeg brašna od muva. što je od presudne važnosti kod proizvodnje. Zato je pogodan za upotrebu tamo gde sintetski insekticidi predstavljaju opasnost za ljude. Piretroidi se pojavljuju upravo u trenutku kad učestala primena organohlornih. Ali i piretroide treba racionalno koristiti.dihlorida. buve. gusenice. Aktivni principi. To ga čini za određene primene nezamenljivim. Insekti kao što su: lisne uši. domaće životinje i divljač. iako ih ima u svim delovima biljke. Karakteriše ih vrlo brzo i snažno delovanje na mnoge insekte. kreme i masti. a vrlo visoku za ribe 2 . grinje. Buhač je najbolji isekticid jer ima jedinstvena svojstva. spreja. Buhač takođe deluje repelentno na čitav niz insekata. Njegova glavna karakteristika je brzo "knock-down" delovanje na brojne insekte. Zbog toga je prirodni buhač optimalan za upotrebu tamo gde su ostali insekticidi opasni za ljude. Toksikologija piretroida Na popisu od 44 komercijalno upotrebljivih piretroida nalazimo 6 prirodnih estara. Jedini je insekticid na koga brojne vrste insekata ne razvijaju vrlo lako otpornost. Budući da su proizvodi razgradnje piretrina inaktivni. a može se koristiti u industriji konzerviranja paprike i protiv voćnih muva i insekata koji napadaju razne gljive. nije moguće odrediti kontaminiranost pesticidom ni najosetljivijim metodama i instrumentima. Piretrini se ekstrahuju u obliku oleorezina pomoću petrol . je njegova vrlo mala toksičnost za sisare. Pri normalnim okolnostima ne izazivaju toksično delovanje na toplokrvna bića. aerosola. moljci. S obzirom da piretroidi imaju vrlo malu toksičnost za ptice. prometa i izvoza. Piretrini se brzo razgrađuju pod uticajem sunčevog svetla i ne poseduju loše osobine onih insekticida koji poseduju visoku rezidualnu toksičnost. Piretroidni molekuli vrlo brzo prodiru organizam insekata (jedan od razloga je lipofilni karakter molekula ) i vrlo brzo ostvaruju efekat. To je kontaktni insekticid koji deluje brzo na nervni sastav insekata uzrokujući paralizu i smrt. Do sada je opisano samo nekoliko slučajeva. uglavnom su koncentrisani u razvijenim semenkama. Nasuprot tome. u poređenju s drugim insekticidima.Upotreba buhača Buhač se sadi zbog svojih insekticidnih svojstava. Moguća je samo ograničena stabilizacija. bez obzira na višu cenu u poređenju sa drugim insekticidima. Sledeće svojstvo buhača je biorazgradljivost. čija je mešavina poznata kao piretrin. razne štetočine po skladištima poljoprivrednih proizvoda i mnogi drugi insekti ne stiču otpornost na buhač. karbamatskih i organofosfornih insekticida dovodi do sve češće pojave rezistencije (otpornosti ). ali svih 6 estara se razgrađuju na vazduhu i svetlu što dovodi do gubitka insekticidne aktivnosti. Primenjuje se u obliku: praška. trake. domaće životinje i divljač. Najvažnije svojstvo buhača. Koncentrovani ekstrakt se upotrebljava u nepromenjenom obliku ili u raznim formulacijama posle prečišćavanja.etra i etilen . Pod dejstvom sunčevog svetla razgrađuje se i gubi aktivnost. što buhač čini idealnim insekticidom za mnoge insekte. Pored svoje direktne toksičnosti piretrini pokazuju repelentna svojstva na niz isekata.

izaziva vrlo slabu iritaciju očiju kože i sluzokože. ušiju. Ekstrakt buhača nije teratogen ili reproduktivni toksin. Takođe mogu se upotrebljavati za suzbijanje krpelja. cvrčaka. U tu svrhu se žitarice pomešaju sa buhačem i takvo žito može se koristiti u ishrani bez bojazni da će prouzrokovati trovanje. pa je sa takvim toksikološkim osobinama ekstrakt buhača minimalno rizičan za ljude i ostala toplokrvna bića. Insekti koji lete kroz tako suspendovane čestice akumuliraju u sebe letalne doze piretrina i na taj način uginu. grinja. muva i komaraca. To je naročito primenljivo za uništavanje bubašvaba.Upotrebljavaju se u fabrikama. dokazano je da ekstrakt buhača ima umerenu toksičnost. pomešaju sa nekim nosačem i koriste za suzbijanje mnogih insekata. Prah buhača upotrebljava se i u zaštiti žitarica od insekata štetočina. Trake su napravljene od fino mlevenog buhača. 3 . To je najbolji način suzbijanja komaraca u vlažnim tropima. Masti i kreme: Masti i kreme se najviše koriste kao insekticidi u veterinarstvu. Ne pokazuje mutagena svojstva. mrava. skladištima žita. sinergist.(piretroidi kroz vodu dospevaju u krvotok riba preko škrga ) važno je voditi računa o načinu i mestu primene. Sprejevi: Koriste se sprejevi na bazi ulja ili vode. vosak. U poslednje vreme koristi se ekstrakt buhača u vidu kreme protiv komaraca u azijskim zemljama. U najnovijim. glicerol ili sorbitol. Aerosoli: To su vrlo fine kapljice piretrina koje ostaju suspendovane u zraku za duži period. punioca i veziva. a prema pravilima civilnog vazduhoplostva aerosoli sa buhačem mogu se upotrebljavati za dezinfekciju putničkih aviona Trake: Dim buhača proizveden gorenjem traka je efikasno sredstvo protiv komaraca. vrlo sofisticiranim istraživanjima. bolnicama. ostavama hrane i smeća. insekata u kuhinji. Japan i Hong Kong su glavni proizvođači takvih traka. muva i drugih insekata u kući. Aerosoli su vrlo delotvorni protiv letećih insekata. Razni oblici primene Prašak: Cvetne glavice se fino samelju. mlečna kiselina. npr muva i komaraca. Glavni sastojak je ekstrakt buhača.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful