BUHAČ

Pyrethrum cinerariaefolium
Buhač divlje raste samo u Dalmaciji i u primorskim delovima Crne Gore i
Hercegovine. Odatle je prenesen radi gajenja na sve kontinente. Upotreba hemijskih
agenasa u borbi protiv insekata dovela je do značajnog poremećaja ranoteže u biljnom i
životinjskom svetu. Zato je u borbi protiv insekata sve veći olsonac na prirodne
insekticide. Tu spada i buhač koji je idealan insekticid, jer ekstrakti imaju relativno malu
toksičnost (koja se kreće za toplokrvna živa bića od 200-2600 mg/kg), brzu
biotransformaciju, nemogućnost akumulacije i stvaranje rezidua u organizmu i malu, skoro
nikakvu, mogućnost za razvoj rezistencije.
Različiti preparati na bazi buhača poznati pod imenom piretrini ili prirodni
piretroidi u upotrebi su više od 160 godina. i jedni su od najsigurnijih insekticida. Važno je
napomenuti da piretrini uspešno suzbijaju štetne insekte, dok za toplokrvna bića nisu
toksični. Ne zagađuju okolinu, pošto se na suncu i vazduhu brzo razgrađuju u neaktivna
jedinjenja, a brzo se i metabolišu. Zbog navedenih pozitivnih osobina piretrini su poslužili
naučnicima kao osnova za stvaranje sintetskih piretroida i njihovih analoga, što je danas
osnova za razvoj novih generacija insekticida.
Početkom XX veka Dalmacija je bila glavni svetski proizvođač buhača s
produkcijom od oko 900 tona godišnje, što je zahtevalo površinu od 2000 hektara. 1914.
primat preuzima Japan. U Keniji 1928. počinje plantažno gajenje, a od 1945. ova zemlja
postaje i do danas ostaje glavni svetski proizvodjač buhača. Upotreba buhača u
insekticidnim preparatima datira još iz Persije, negde oko 400 godina pre naše ere. Tada su
korišćene vrste sa vrlo niskim sadržajem piretrina. Dalmatinski buhač brzo je potisnuo
persijske sorte u Evropi. Priča o otkriću insekticidnog dejstva buhača vrlo je interesantna:
devojka je ubrala buket cvetova buhača da ukrasi sobu. Kada je cveće uvelo, ona ga je
bacila u vrt, a nekoliko dana kasnije našla je oko bačenog cveća mnoštvo uginulih insekata.
Ona je povezala smrt insekata sa insekticidnim svojstvima cvetova i započela sa
spravljanjem praška buhača.

Izgled droge

U promet dolazi cela droga, ali se za uništavanje insekata upotrebljava samo droga
samlevena u vrlo sitan prašak. Treba kupovati celu drogu, a ne samlevenu, jer se kao
samlevena brže kvari, a i prašak je često falsifikovan, a primese u prašku je mnogo teže
otkriti nego kad je droga cela. Pupoljci su oko 8-9 mm u prečniku, a otvorene glavice 12-
14 mm. Cvetište je obloženo duguljastim dlakavim, žućkastim listićima poređanim u 2-3
reda. Mirisa je slabog, svojstvenog i draži sluzokožu nosa kad se droga melje. Ukusa je
gorkog i naljutog. Samleven buhač je svetle, žućkasto sivkaste boje sa zelenkastim
prelivom, slabo aromatičnog mirisa, gorkog i ljutog ukusa. Cvetove treba brati kad je dve
trećine diska cvetova otvoreno, a latice cvetova horizontalne. Berba nezrelih i prezrelih
cvetova smanjuje sadržaj piretrina.
Cvetovi moraju biti osušeni odmah nakon berbe. Obično se suše na suncu u tankim
slojevima. Materijal se mora često okretati kako bi se sprečila fermentacija. Idealno je
sušiti materijal u sušnicama sa toplim vazduhom. Međutim, temperatura u sušnicama ne
sme preći 80ºC. Sigurnije je sušiti na suncu ukoliko su zasađene male površine i nema

1
opasnosti od kiše za vreme berbe. Na velikim farmama moraju se koristiti sušnice, da bi se
na vreme osušili ubrani cvetovi.
Upotreba buhača

Buhač se sadi zbog svojih insekticidnih svojstava. Aktivni principi, iako ih ima u
svim delovima biljke, uglavnom su koncentrisani u razvijenim semenkama. Piretrini se
ekstrahuju u obliku oleorezina pomoću petrol - etra i etilen - dihlorida. Koncentrovani
ekstrakt se upotrebljava u nepromenjenom obliku ili u raznim formulacijama posle
prečišćavanja.
Buhač je najbolji isekticid jer ima jedinstvena svojstva. Njegova glavna
karakteristika je brzo "knock-down" delovanje na brojne insekte. To je kontaktni insekticid
koji deluje brzo na nervni sastav insekata uzrokujući paralizu i smrt.
Najvažnije svojstvo buhača, u poređenju s drugim insekticidima, je njegova vrlo
mala toksičnost za sisare. Zato je pogodan za upotrebu tamo gde sintetski insekticidi
predstavljaju opasnost za ljude, domaće životinje i divljač. Piretrini se brzo razgrađuju pod
uticajem sunčevog svetla i ne poseduju loše osobine onih insekticida koji poseduju visoku
rezidualnu toksičnost. Pored svoje direktne toksičnosti piretrini pokazuju repelentna
svojstva na niz isekata, što buhač čini idealnim insekticidom za mnoge insekte. Jedini je
insekticid na koga brojne vrste insekata ne razvijaju vrlo lako otpornost. Do sada je
opisano samo nekoliko slučajeva. Primenjuje se u obliku: praška, spreja, aerosola, trake,
kreme i masti.
Buhač se upotrebljava za zaštitu suvih riba i ribljeg brašna od muva, a može se
koristiti u industriji konzerviranja paprike i protiv voćnih muva i insekata koji napadaju
razne gljive. Zbog toga je prirodni buhač optimalan za upotrebu tamo gde su ostali
insekticidi opasni za ljude, domaće životinje i divljač. Sledeće svojstvo buhača je
biorazgradljivost. Pod dejstvom sunčevog svetla razgrađuje se i gubi aktivnost. Da bi se
produžilo delovanje buhaču se dodaju stabilizatori koji ujedno služe i kao sinergisti
(pojačavaju dejstvo buhača ). Buhač takođe deluje repelentno na čitav niz insekata. Insekti
kao što su: lisne uši, gusenice, buve, moljci, grinje, razne štetočine po skladištima
poljoprivrednih proizvoda i mnogi drugi insekti ne stiču otpornost na buhač. To ga čini za
određene primene nezamenljivim, bez obzira na višu cenu u poređenju sa drugim
insekticidima.

Toksikologija piretroida

Na popisu od 44 komercijalno upotrebljivih piretroida nalazimo 6 prirodnih estara, čija je

mešavina poznata kao piretrin. Karakteriše ih vrlo brzo i snažno delovanje na mnoge
insekte. Pri normalnim okolnostima ne izazivaju toksično delovanje na toplokrvna bića, ali
svih 6 estara se razgrađuju na vazduhu i svetlu što dovodi do gubitka insekticidne
aktivnosti. Moguća je samo ograničena stabilizacija. Budući da su proizvodi razgradnje
piretrina inaktivni, nije moguće odrediti kontaminiranost pesticidom ni najosetljivijim
metodama i instrumentima, što je od presudne važnosti kod proizvodnje, prometa i izvoza.
Piretroidi se pojavljuju upravo u trenutku kad učestala primena organohlornih,
karbamatskih i organofosfornih insekticida dovodi do sve češće pojave rezistencije
(otpornosti ). Ali i piretroide treba racionalno koristiti, jer njihova učestala primena može
da dovede do rezistencije. Piretroidni molekuli vrlo brzo prodiru organizam insekata (jedan
od razloga je lipofilni karakter molekula ) i vrlo brzo ostvaruju efekat. Nasuprot tome,
posle spoljašnje ili oralne primene kod sisara piretroidi se usled hidrolitičkog ili
oksidacionog procesa pretvaraju u polarne molekule koji se izlučuju iz organizma kroz urin

2
ili feces. S obzirom da piretroidi imaju vrlo malu toksičnost za ptice, a vrlo visoku za ribe
(piretroidi kroz vodu dospevaju u krvotok riba preko škrga ) važno je voditi računa o
načinu i mestu primene.
U najnovijim, vrlo sofisticiranim istraživanjima, dokazano je da ekstrakt buhača
ima umerenu toksičnost, izaziva vrlo slabu iritaciju očiju kože i sluzokože. Ekstrakt buhača
nije teratogen ili reproduktivni toksin. Ne pokazuje mutagena svojstva, pa je sa takvim
toksikološkim osobinama ekstrakt buhača minimalno rizičan za ljude i ostala toplokrvna
bića.

Razni oblici primene

Prašak: Cvetne glavice se fino samelju, pomešaju sa nekim nosačem i koriste za

suzbijanje mnogih insekata. To je naročito primenljivo za uništavanje bubašvaba, cvrčaka,
mrava, ušiju, insekata u kuhinji, ostavama hrane i smeća. Prah buhača upotrebljava se i u
zaštiti žitarica od insekata štetočina. U tu svrhu se žitarice pomešaju sa buhačem i takvo
žito može se koristiti u ishrani bez bojazni da će prouzrokovati trovanje.

Sprejevi: Koriste se sprejevi na bazi ulja ili vode.Upotrebljavaju se u fabrikama,

bolnicama, skladištima žita. Takođe mogu se upotrebljavati za suzbijanje krpelja, grinja,
muva i komaraca.

Aerosoli: To su vrlo fine kapljice piretrina koje ostaju suspendovane u zraku za duži
period. Insekti koji lete kroz tako suspendovane čestice akumuliraju u sebe letalne doze
piretrina i na taj način uginu. Aerosoli su vrlo delotvorni protiv letećih insekata, npr muva i
komaraca, a prema pravilima civilnog vazduhoplostva aerosoli sa buhačem mogu se
upotrebljavati za dezinfekciju putničkih aviona

Trake: Dim buhača proizveden gorenjem traka je efikasno sredstvo protiv komaraca,
muva i drugih insekata u kući. Trake su napravljene od fino mlevenog buhača, punioca i
veziva. Japan i Hong Kong su glavni proizvođači takvih traka. To je najbolji način
suzbijanja komaraca u vlažnim tropima.

Masti i kreme: Masti i kreme se najviše koriste kao insekticidi u veterinarstvu. Glavni
sastojak je ekstrakt buhača, sinergist, vosak, mlečna kiselina, glicerol ili sorbitol. U
poslednje vreme koristi se ekstrakt buhača u vidu kreme protiv komaraca u azijskim
zemljama.