BUHAČ Pyrethrum cinerariaefolium

Buhač divlje raste samo u Dalmaciji i u primorskim delovima Crne Gore i Hercegovine. Odatle je prenesen radi gajenja na sve kontinente. Upotreba hemijskih agenasa u borbi protiv insekata dovela je do značajnog poremećaja ranoteže u biljnom i životinjskom svetu. Zato je u borbi protiv insekata sve veći olsonac na prirodne insekticide. Tu spada i buhač koji je idealan insekticid, jer ekstrakti imaju relativno malu toksičnost (koja se kreće za toplokrvna živa bića od 200-2600 mg/kg), brzu biotransformaciju, nemogućnost akumulacije i stvaranje rezidua u organizmu i malu, skoro nikakvu, mogućnost za razvoj rezistencije. Različiti preparati na bazi buhača poznati pod imenom piretrini ili prirodni piretroidi u upotrebi su više od 160 godina. i jedni su od najsigurnijih insekticida. Važno je napomenuti da piretrini uspešno suzbijaju štetne insekte, dok za toplokrvna bića nisu toksični. Ne zagađuju okolinu, pošto se na suncu i vazduhu brzo razgrađuju u neaktivna jedinjenja, a brzo se i metabolišu. Zbog navedenih pozitivnih osobina piretrini su poslužili naučnicima kao osnova za stvaranje sintetskih piretroida i njihovih analoga, što je danas osnova za razvoj novih generacija insekticida. Početkom XX veka Dalmacija je bila glavni svetski proizvođač buhača s produkcijom od oko 900 tona godišnje, što je zahtevalo površinu od 2000 hektara. 1914. primat preuzima Japan. U Keniji 1928. počinje plantažno gajenje, a od 1945. ova zemlja postaje i do danas ostaje glavni svetski proizvodjač buhača. Upotreba buhača u insekticidnim preparatima datira još iz Persije, negde oko 400 godina pre naše ere. Tada su korišćene vrste sa vrlo niskim sadržajem piretrina. Dalmatinski buhač brzo je potisnuo persijske sorte u Evropi. Priča o otkriću insekticidnog dejstva buhača vrlo je interesantna: devojka je ubrala buket cvetova buhača da ukrasi sobu. Kada je cveće uvelo, ona ga je bacila u vrt, a nekoliko dana kasnije našla je oko bačenog cveća mnoštvo uginulih insekata. Ona je povezala smrt insekata sa insekticidnim svojstvima cvetova i započela sa spravljanjem praška buhača.

Izgled droge
U promet dolazi cela droga, ali se za uništavanje insekata upotrebljava samo droga samlevena u vrlo sitan prašak. Treba kupovati celu drogu, a ne samlevenu, jer se kao samlevena brže kvari, a i prašak je često falsifikovan, a primese u prašku je mnogo teže otkriti nego kad je droga cela. Pupoljci su oko 8-9 mm u prečniku, a otvorene glavice 1214 mm. Cvetište je obloženo duguljastim dlakavim, žućkastim listićima poređanim u 2-3 reda. Mirisa je slabog, svojstvenog i draži sluzokožu nosa kad se droga melje. Ukusa je gorkog i naljutog. Samleven buhač je svetle, žućkasto sivkaste boje sa zelenkastim prelivom, slabo aromatičnog mirisa, gorkog i ljutog ukusa. Cvetove treba brati kad je dve trećine diska cvetova otvoreno, a latice cvetova horizontalne. Berba nezrelih i prezrelih cvetova smanjuje sadržaj piretrina. Cvetovi moraju biti osušeni odmah nakon berbe. Obično se suše na suncu u tankim slojevima. Materijal se mora često okretati kako bi se sprečila fermentacija. Idealno je sušiti materijal u sušnicama sa toplim vazduhom. Međutim, temperatura u sušnicama ne sme preći 80ºC. Sigurnije je sušiti na suncu ukoliko su zasađene male površine i nema opasnosti od kiše za vreme berbe. Na velikim farmama moraju se koristiti sušnice, da bi se na vreme osušili ubrani cvetovi. 1

uglavnom su koncentrisani u razvijenim semenkama. a vrlo visoku za ribe 2 . Njegova glavna karakteristika je brzo "knock-down" delovanje na brojne insekte. Najvažnije svojstvo buhača. trake. kreme i masti.dihlorida. razne štetočine po skladištima poljoprivrednih proizvoda i mnogi drugi insekti ne stiču otpornost na buhač. posle spoljašnje ili oralne primene kod sisara piretroidi se usled hidrolitičkog ili oksidacionog procesa pretvaraju u polarne molekule koji se izlučuju iz organizma kroz urin ili feces. karbamatskih i organofosfornih insekticida dovodi do sve češće pojave rezistencije (otpornosti ). domaće životinje i divljač. Primenjuje se u obliku: praška. Jedini je insekticid na koga brojne vrste insekata ne razvijaju vrlo lako otpornost. Piretrini se ekstrahuju u obliku oleorezina pomoću petrol . Koncentrovani ekstrakt se upotrebljava u nepromenjenom obliku ili u raznim formulacijama posle prečišćavanja. Piretrini se brzo razgrađuju pod uticajem sunčevog svetla i ne poseduju loše osobine onih insekticida koji poseduju visoku rezidualnu toksičnost. Buhač se upotrebljava za zaštitu suvih riba i ribljeg brašna od muva. Ali i piretroide treba racionalno koristiti. Insekti kao što su: lisne uši. Pored svoje direktne toksičnosti piretrini pokazuju repelentna svojstva na niz isekata. Buhač takođe deluje repelentno na čitav niz insekata.etra i etilen . u poređenju s drugim insekticidima. Sledeće svojstvo buhača je biorazgradljivost. bez obzira na višu cenu u poređenju sa drugim insekticidima. Nasuprot tome. spreja.Upotreba buhača Buhač se sadi zbog svojih insekticidnih svojstava. Pri normalnim okolnostima ne izazivaju toksično delovanje na toplokrvna bića. nije moguće odrediti kontaminiranost pesticidom ni najosetljivijim metodama i instrumentima. Zato je pogodan za upotrebu tamo gde sintetski insekticidi predstavljaju opasnost za ljude. ali svih 6 estara se razgrađuju na vazduhu i svetlu što dovodi do gubitka insekticidne aktivnosti. S obzirom da piretroidi imaju vrlo malu toksičnost za ptice. buve. Piretroidni molekuli vrlo brzo prodiru organizam insekata (jedan od razloga je lipofilni karakter molekula ) i vrlo brzo ostvaruju efekat. Piretroidi se pojavljuju upravo u trenutku kad učestala primena organohlornih. Toksikologija piretroida Na popisu od 44 komercijalno upotrebljivih piretroida nalazimo 6 prirodnih estara. Do sada je opisano samo nekoliko slučajeva. To ga čini za određene primene nezamenljivim. a može se koristiti u industriji konzerviranja paprike i protiv voćnih muva i insekata koji napadaju razne gljive. grinje. Budući da su proizvodi razgradnje piretrina inaktivni. Pod dejstvom sunčevog svetla razgrađuje se i gubi aktivnost. gusenice. čija je mešavina poznata kao piretrin. Karakteriše ih vrlo brzo i snažno delovanje na mnoge insekte. Moguća je samo ograničena stabilizacija. To je kontaktni insekticid koji deluje brzo na nervni sastav insekata uzrokujući paralizu i smrt. što buhač čini idealnim insekticidom za mnoge insekte. Zbog toga je prirodni buhač optimalan za upotrebu tamo gde su ostali insekticidi opasni za ljude. je njegova vrlo mala toksičnost za sisare. iako ih ima u svim delovima biljke. što je od presudne važnosti kod proizvodnje. moljci. Da bi se produžilo delovanje buhaču se dodaju stabilizatori koji ujedno služe i kao sinergisti (pojačavaju dejstvo buhača ). aerosola. domaće životinje i divljač. prometa i izvoza. Buhač je najbolji isekticid jer ima jedinstvena svojstva. jer njihova učestala primena može da dovede do rezistencije. Aktivni principi.

Japan i Hong Kong su glavni proizvođači takvih traka. Razni oblici primene Prašak: Cvetne glavice se fino samelju. grinja. pa je sa takvim toksikološkim osobinama ekstrakt buhača minimalno rizičan za ljude i ostala toplokrvna bića. vrlo sofisticiranim istraživanjima.(piretroidi kroz vodu dospevaju u krvotok riba preko škrga ) važno je voditi računa o načinu i mestu primene. muva i drugih insekata u kući. To je najbolji način suzbijanja komaraca u vlažnim tropima. cvrčaka. Aerosoli su vrlo delotvorni protiv letećih insekata. U poslednje vreme koristi se ekstrakt buhača u vidu kreme protiv komaraca u azijskim zemljama. bolnicama. U najnovijim. Insekti koji lete kroz tako suspendovane čestice akumuliraju u sebe letalne doze piretrina i na taj način uginu. U tu svrhu se žitarice pomešaju sa buhačem i takvo žito može se koristiti u ishrani bez bojazni da će prouzrokovati trovanje. vosak. dokazano je da ekstrakt buhača ima umerenu toksičnost.Upotrebljavaju se u fabrikama. Sprejevi: Koriste se sprejevi na bazi ulja ili vode. Aerosoli: To su vrlo fine kapljice piretrina koje ostaju suspendovane u zraku za duži period. 3 . muva i komaraca. Prah buhača upotrebljava se i u zaštiti žitarica od insekata štetočina. glicerol ili sorbitol. To je naročito primenljivo za uništavanje bubašvaba. Takođe mogu se upotrebljavati za suzbijanje krpelja. punioca i veziva. mlečna kiselina. skladištima žita. Masti i kreme: Masti i kreme se najviše koriste kao insekticidi u veterinarstvu. pomešaju sa nekim nosačem i koriste za suzbijanje mnogih insekata. ostavama hrane i smeća. Glavni sastojak je ekstrakt buhača. izaziva vrlo slabu iritaciju očiju kože i sluzokože. Ne pokazuje mutagena svojstva. Ekstrakt buhača nije teratogen ili reproduktivni toksin. npr muva i komaraca. a prema pravilima civilnog vazduhoplostva aerosoli sa buhačem mogu se upotrebljavati za dezinfekciju putničkih aviona Trake: Dim buhača proizveden gorenjem traka je efikasno sredstvo protiv komaraca. sinergist. mrava. Trake su napravljene od fino mlevenog buhača. insekata u kuhinji. ušiju.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful