BUHAČ Pyrethrum cinerariaefolium

Buhač divlje raste samo u Dalmaciji i u primorskim delovima Crne Gore i Hercegovine. Odatle je prenesen radi gajenja na sve kontinente. Upotreba hemijskih agenasa u borbi protiv insekata dovela je do značajnog poremećaja ranoteže u biljnom i životinjskom svetu. Zato je u borbi protiv insekata sve veći olsonac na prirodne insekticide. Tu spada i buhač koji je idealan insekticid, jer ekstrakti imaju relativno malu toksičnost (koja se kreće za toplokrvna živa bića od 200-2600 mg/kg), brzu biotransformaciju, nemogućnost akumulacije i stvaranje rezidua u organizmu i malu, skoro nikakvu, mogućnost za razvoj rezistencije. Različiti preparati na bazi buhača poznati pod imenom piretrini ili prirodni piretroidi u upotrebi su više od 160 godina. i jedni su od najsigurnijih insekticida. Važno je napomenuti da piretrini uspešno suzbijaju štetne insekte, dok za toplokrvna bića nisu toksični. Ne zagađuju okolinu, pošto se na suncu i vazduhu brzo razgrađuju u neaktivna jedinjenja, a brzo se i metabolišu. Zbog navedenih pozitivnih osobina piretrini su poslužili naučnicima kao osnova za stvaranje sintetskih piretroida i njihovih analoga, što je danas osnova za razvoj novih generacija insekticida. Početkom XX veka Dalmacija je bila glavni svetski proizvođač buhača s produkcijom od oko 900 tona godišnje, što je zahtevalo površinu od 2000 hektara. 1914. primat preuzima Japan. U Keniji 1928. počinje plantažno gajenje, a od 1945. ova zemlja postaje i do danas ostaje glavni svetski proizvodjač buhača. Upotreba buhača u insekticidnim preparatima datira još iz Persije, negde oko 400 godina pre naše ere. Tada su korišćene vrste sa vrlo niskim sadržajem piretrina. Dalmatinski buhač brzo je potisnuo persijske sorte u Evropi. Priča o otkriću insekticidnog dejstva buhača vrlo je interesantna: devojka je ubrala buket cvetova buhača da ukrasi sobu. Kada je cveće uvelo, ona ga je bacila u vrt, a nekoliko dana kasnije našla je oko bačenog cveća mnoštvo uginulih insekata. Ona je povezala smrt insekata sa insekticidnim svojstvima cvetova i započela sa spravljanjem praška buhača.

Izgled droge
U promet dolazi cela droga, ali se za uništavanje insekata upotrebljava samo droga samlevena u vrlo sitan prašak. Treba kupovati celu drogu, a ne samlevenu, jer se kao samlevena brže kvari, a i prašak je često falsifikovan, a primese u prašku je mnogo teže otkriti nego kad je droga cela. Pupoljci su oko 8-9 mm u prečniku, a otvorene glavice 1214 mm. Cvetište je obloženo duguljastim dlakavim, žućkastim listićima poređanim u 2-3 reda. Mirisa je slabog, svojstvenog i draži sluzokožu nosa kad se droga melje. Ukusa je gorkog i naljutog. Samleven buhač je svetle, žućkasto sivkaste boje sa zelenkastim prelivom, slabo aromatičnog mirisa, gorkog i ljutog ukusa. Cvetove treba brati kad je dve trećine diska cvetova otvoreno, a latice cvetova horizontalne. Berba nezrelih i prezrelih cvetova smanjuje sadržaj piretrina. Cvetovi moraju biti osušeni odmah nakon berbe. Obično se suše na suncu u tankim slojevima. Materijal se mora često okretati kako bi se sprečila fermentacija. Idealno je sušiti materijal u sušnicama sa toplim vazduhom. Međutim, temperatura u sušnicama ne sme preći 80ºC. Sigurnije je sušiti na suncu ukoliko su zasađene male površine i nema opasnosti od kiše za vreme berbe. Na velikim farmama moraju se koristiti sušnice, da bi se na vreme osušili ubrani cvetovi. 1

moljci. spreja. Koncentrovani ekstrakt se upotrebljava u nepromenjenom obliku ili u raznim formulacijama posle prečišćavanja. Moguća je samo ograničena stabilizacija. Jedini je insekticid na koga brojne vrste insekata ne razvijaju vrlo lako otpornost. Buhač se upotrebljava za zaštitu suvih riba i ribljeg brašna od muva. domaće životinje i divljač. domaće životinje i divljač.Upotreba buhača Buhač se sadi zbog svojih insekticidnih svojstava. u poređenju s drugim insekticidima. Pored svoje direktne toksičnosti piretrini pokazuju repelentna svojstva na niz isekata. uglavnom su koncentrisani u razvijenim semenkama. što buhač čini idealnim insekticidom za mnoge insekte. To je kontaktni insekticid koji deluje brzo na nervni sastav insekata uzrokujući paralizu i smrt. a vrlo visoku za ribe 2 . Pri normalnim okolnostima ne izazivaju toksično delovanje na toplokrvna bića. Pod dejstvom sunčevog svetla razgrađuje se i gubi aktivnost. Ali i piretroide treba racionalno koristiti.etra i etilen . iako ih ima u svim delovima biljke. kreme i masti. Aktivni principi. razne štetočine po skladištima poljoprivrednih proizvoda i mnogi drugi insekti ne stiču otpornost na buhač. što je od presudne važnosti kod proizvodnje. posle spoljašnje ili oralne primene kod sisara piretroidi se usled hidrolitičkog ili oksidacionog procesa pretvaraju u polarne molekule koji se izlučuju iz organizma kroz urin ili feces. Piretrini se brzo razgrađuju pod uticajem sunčevog svetla i ne poseduju loše osobine onih insekticida koji poseduju visoku rezidualnu toksičnost. gusenice. Da bi se produžilo delovanje buhaču se dodaju stabilizatori koji ujedno služe i kao sinergisti (pojačavaju dejstvo buhača ). Insekti kao što su: lisne uši. Budući da su proizvodi razgradnje piretrina inaktivni. Piretroidni molekuli vrlo brzo prodiru organizam insekata (jedan od razloga je lipofilni karakter molekula ) i vrlo brzo ostvaruju efekat. jer njihova učestala primena može da dovede do rezistencije. prometa i izvoza. Sledeće svojstvo buhača je biorazgradljivost. čija je mešavina poznata kao piretrin. Nasuprot tome. karbamatskih i organofosfornih insekticida dovodi do sve češće pojave rezistencije (otpornosti ). Karakteriše ih vrlo brzo i snažno delovanje na mnoge insekte. Piretroidi se pojavljuju upravo u trenutku kad učestala primena organohlornih. Toksikologija piretroida Na popisu od 44 komercijalno upotrebljivih piretroida nalazimo 6 prirodnih estara. Najvažnije svojstvo buhača. Zato je pogodan za upotrebu tamo gde sintetski insekticidi predstavljaju opasnost za ljude. S obzirom da piretroidi imaju vrlo malu toksičnost za ptice. nije moguće odrediti kontaminiranost pesticidom ni najosetljivijim metodama i instrumentima. Buhač je najbolji isekticid jer ima jedinstvena svojstva. bez obzira na višu cenu u poređenju sa drugim insekticidima.dihlorida. Do sada je opisano samo nekoliko slučajeva. buve. Buhač takođe deluje repelentno na čitav niz insekata. ali svih 6 estara se razgrađuju na vazduhu i svetlu što dovodi do gubitka insekticidne aktivnosti. aerosola. grinje. To ga čini za određene primene nezamenljivim. Primenjuje se u obliku: praška. a može se koristiti u industriji konzerviranja paprike i protiv voćnih muva i insekata koji napadaju razne gljive. Zbog toga je prirodni buhač optimalan za upotrebu tamo gde su ostali insekticidi opasni za ljude. trake. Njegova glavna karakteristika je brzo "knock-down" delovanje na brojne insekte. Piretrini se ekstrahuju u obliku oleorezina pomoću petrol . je njegova vrlo mala toksičnost za sisare.

Trake su napravljene od fino mlevenog buhača. muva i drugih insekata u kući. pomešaju sa nekim nosačem i koriste za suzbijanje mnogih insekata. izaziva vrlo slabu iritaciju očiju kože i sluzokože. 3 . Aerosoli su vrlo delotvorni protiv letećih insekata. ušiju. mrava. Insekti koji lete kroz tako suspendovane čestice akumuliraju u sebe letalne doze piretrina i na taj način uginu. Sprejevi: Koriste se sprejevi na bazi ulja ili vode. Prah buhača upotrebljava se i u zaštiti žitarica od insekata štetočina. bolnicama. Masti i kreme: Masti i kreme se najviše koriste kao insekticidi u veterinarstvu. Aerosoli: To su vrlo fine kapljice piretrina koje ostaju suspendovane u zraku za duži period. dokazano je da ekstrakt buhača ima umerenu toksičnost. skladištima žita. a prema pravilima civilnog vazduhoplostva aerosoli sa buhačem mogu se upotrebljavati za dezinfekciju putničkih aviona Trake: Dim buhača proizveden gorenjem traka je efikasno sredstvo protiv komaraca. Japan i Hong Kong su glavni proizvođači takvih traka. glicerol ili sorbitol. pa je sa takvim toksikološkim osobinama ekstrakt buhača minimalno rizičan za ljude i ostala toplokrvna bića. insekata u kuhinji. grinja. To je najbolji način suzbijanja komaraca u vlažnim tropima. vrlo sofisticiranim istraživanjima. mlečna kiselina. Takođe mogu se upotrebljavati za suzbijanje krpelja. To je naročito primenljivo za uništavanje bubašvaba. Glavni sastojak je ekstrakt buhača. ostavama hrane i smeća. Ekstrakt buhača nije teratogen ili reproduktivni toksin. muva i komaraca. U poslednje vreme koristi se ekstrakt buhača u vidu kreme protiv komaraca u azijskim zemljama. vosak. npr muva i komaraca.Upotrebljavaju se u fabrikama. punioca i veziva. cvrčaka. Razni oblici primene Prašak: Cvetne glavice se fino samelju. U tu svrhu se žitarice pomešaju sa buhačem i takvo žito može se koristiti u ishrani bez bojazni da će prouzrokovati trovanje. U najnovijim.(piretroidi kroz vodu dospevaju u krvotok riba preko škrga ) važno je voditi računa o načinu i mestu primene. sinergist. Ne pokazuje mutagena svojstva.