običaja 10

 zaštitite dete

Magija

od uroka

Snaga novca
Ne postoji čarobni napitak za uspeh

vjera ro

dinara donosi sreću!

Recepti za srećan i dugovečan brak
Običaji i verOvanja 1

Svakog meseca nove ideje, novi saveti...
2 Običaji i verOvanja

Sadržaj

4 Zanimljivosti iz sveta: Srećni kutak 6 Trudnoća i rođenje deteta 9 Davanje imena 10 Intervju: Vjera Ro, ekstrasens 14 Kako da se novac zadrži u kući 16 Običaji na venčanju 20 Pronađite srećno mesto za svoj dom 22 Moć prirode 24 Sreća i nesreća desne i leve strane 26 Zaštita od uroka 28 Najtužniji dan 30 Dani u nedelji

Uvodnik
n

a pominjanje narodnih običaja i verovanja mnogi odmahnu rukom uz komentar da su te bapske priče namenjene onima koji nemaju pametnija posla, zaboravljajući da su sujeverje i narodni običaji dva potpuno različita pojma. Ipak, čak i najveći „protivnici“ kucnuće u drvo dok budu pričali o lepim stvarima iz svog života, neće dozvoliti da gost stoji po ulasku u dom, na svadbi će nestrpljivo očekivati da mlada baci buket baš ka njima ili će čekati 40 dana kako bi otišli u posetu prinovi koju su dobili njihovi prijatelji. Poštovali ih ili ne, skoro svako od nas svakodnevno svesno ili nesvesno izvodi običajni ritual, bilo da poznanicima ne ispriča do kraja sve o najnovijim planovima u vezi sa poslom, ili da se pomeri sa mesta dok sluša tužnu priču sagovornika. Ritual je i vezivanje crvenog končića novorođenom detetu oko ruke, a o cepanju košulje novopečenog oca da i ne govorimo. O tome da smo narod koji voli da veruje, govori podatak o venčanju 15 parova u Beogradu baš 8. 8. 2008. godine zbog verovanja u broj osam, koji po feng šuiu obećava dug i srećan bračni život. Hteli to da prihvatimo ili ne, običaji su svuda oko nas i godinama se prenose sa kolena na koleno. Čak i ako ne možete da ih prihvatite kao takve, čitanje ove knjižice shvatite kao vrstu zabave. Uživajte!

Običaji i verOvanja 3

a onda napravi tri kruga oko crkve. U Italiji je važno da je potkovica korišćena. kako bi privukla sreću. potiče iz Evrope. ali i sa drugih kontinenata TRČANJE ZA SIROM U Engleskoj možete videti grupu ljudi kako trči za sirom koji se kotrlja niz brdo. POTKOVICA Ovo je. verovalo se da će joj to doneti sreću u životu. dok se u Španiji gađanje hranom smatra normalnom navikom. a ne kupljena. evo u šta veruju ljudi iz našeg okruženja.Srećni kutak Koliko naroda i zemalja . nađena na polju ili drumu.toliko običaja i navika. Prema mitologiji. sve je dobro u kući i ima napredak u porodici Ova životinja se skoro 3.000 godina spominje u knjigama i bajkama. Na vratima kuća u Italiji. pogotovo ako visi blizu kućnog praga. Verovanje da može doneti sreću. Svako treba da je dodirne pre ulaska u kuću. čijim telom teče srebrna krv. Nemačkoj i Engleskoj i danas je prikucana konjska potkovica okrenuta na gore. veruje se da će onaj ko ubije ovo veličanstveno stvorenje zauvek biti proklet. to je beli konj sa rogom na čelu. bez sumnje. najčešća amajlija. VELIČANSTVENI JEDNOROG šetnja Sa SunceM U Škotskoj je popularan običaj da mlada „šeta sa suncem“ tako što na južnoj strani crkve ide od istočne do zapadne. 4 Običaji i verOvanja . Onome kome cveće koje zasadi uvek uspeva.

pa se u zavisnosti od zemlje naziva „grčko“. odnosno nikada ne napadaju dobre ljude. Ono može da bude detalj na odeći. oduvek se u sve zalihe pitke vode stavljala polovina svežeg limuna. Na njih samo cvile i vrte repom na Siciliji. Slon ODVEZANE PERTLE Žena u Švedskoj treba da ostavi na obući odvezane pertle da bi rađala decu lako kao što izuva obuću. Oko protiv uroka U Rusiji se pred svadbu zatvaraju sva vrata. koja je imala velike probleme sa snadbevanjem vodom. U americi veruju da samo oni slonovi koji imaju podignutu surlu donose sreću. prozori pa čak i dimnjaci da bi se sprečio ulazak zlih duhova koji mogu da naude mladencima Običaji i verOvanja 5 . da se nosi kao narukvica ili privezak. gde su poštovana božanstva imala glavu slona. Naš narod veruje da psi na anđele ne laju. a može i da se okači blizu vrata ili bebinog kreveca gde će da motri na „zlo oko“. odnosno „tursko oko“.Poreklo verovanja da slon (posebno njih 7) donosi sreću. liMun Ovu amajliju koriste Grci i Turci. potiče iz indije i hinduizma.

pa da ono celog života bude kukavica. groblja ili đubrišta. posebna pažnja bila je posvećena ponašanju same trudnice. pa samim tim nije smela da prisustvuje tučama i svađama. u narodu poznat kao babine ili babinje. Od momenta kada bi shvatila da se u njoj začeo novi život. u sredini koja im pruža sigurnost i zaštitu. Jedno od verovanja kaže da bi onu hranu koju je trudnica najviše jela tokom trudnoće.trudnoća i rođenje deteta Mnogi roditelji i danas vezuju končić crvene boje oko zgloba bebine leve ruke. U borbi protiv porođajnih demona dominirala je težnja da se majka i dete tokom ovog perioda što duže zadrže u kući. Zbog toga se dosta vodilo računa o poštovanju brojnih običaja od začeća pa sve do rađanja deteta. Već sam pogled na takvu osobu bio je dovoljan da se njegove osobine prenesu na plod. pod rađanjem se podrazumevao i period od 40 dana nakon dolaska bebe na svet. Opasnost bi bila veća ukoliko bi se trudnica čudila ili podsmevala takvoj osobi jer bi na taj način izazvala neprijateljska osećanja. Na sličnim verovanjima bile su zasnovane i zabrane dodira trudnice sa pojedinim životinjama. među svojima. posebno sa onima koje su imale urođenu ili stečenu manu. Verovalo se i da trudnica ne treba da tumara noću i da treba da se drži podalje od raskršća. U protivnom. Prema verovanju u Crnoj Gori. pa prošla prstima kroz kosu. Trudnica je morala i da pazi da pri pomisli na jelo ne dodirne svoje telo. njen 6 Običaji i verOvanja D trenutni strah mogao je da se prenese na buduće dete. što je tek jedan od sačuvanih običaja koji se primenjuje po dolasku novorođenčeta na svet obijanje potomstva u našem narodu oduvek se smatralo glavnim ciljem braka. ona kojoj se pilo vino pa se pogladila po obrazu rodila bi dete rumenog lica i slično. rađala je belokoso dete. Tokom babina . dete kasnije neizmerno volelo. žena koja bi poželela da pije mleko. Pazilo se i da se ne uplaši. hranom i sa nekim predmetima i materijama. To se odnosilo na zabranu susreta sa pojedinim osobama. drvljanika. a samim tim i na buduće dete. babine od 40 dana Osim porođaja.

mlada treba da ponese jabuku sa sobom da bi joj deca bila lepa kao jabuka Običaji i verOvanja 7 .jedan od običaja kaže da kad pođe na venčanje.

Porodilja bi. sledeće će biti žensko. Tako se. U tim prilikama nije joj dozvoljavano da obavlja kućne poslove. sledeće će biti različitog pola. U nekim krajevima Srbije nije smela da kuva. ne bi trebalo kupovati pre detetovog rođenja. sledeće će biti istog pola. Kada bi se desilo da ostanu napolju i u trenutku kad je pao mrak. Ukoliko prvo dete prvo kaže reč „mama“. a ako prvo izgovori reč „tata“. veruje da će se roditi muško dete ako stomak ide u špic. Ako prvo dete liči na majku. Tako su. pa su pored kreveca ili ispod dušečića stavljani oštri i šiljati predmeti. imala poseban status. Odmah po porođaju. pri prvom prepovijanju deteta ukućani su nastojali da magijskim putem utiču na njegove fizičke i psihičke osobine. Zaštita vatrom Kad bi trudnica tokom noći napuštala kuću. takođe. još manje da iznosi novorođeno dete. morali bi naglas da kažu „da nije uroka“ ili „ne budi uroka“. ali ni da jede za stolom sa ostalim članovima porodice. Ponekad bi mu namazali i nausnice da ne bi. Dečje pelene nisu se iznosile iz kuće od zalaska do izlaska sunca. Ponekad bi majka i dete bili opasani konopcem ili su ih ukućani kadili materijalom neprijatnog mirisa. ukoliko je dojila dete. Određivanje pola deteta Brojna su narodna verovanja o tumačenju pola deteta na osnovu bebinog položaja u stomaku. kasnije bilo ćosavo. Kraj njih je uvek dežurao neko od ukućana. Ako prvo dete liči na oca. ponekad bi ih stavljali na prag. nosila bi sveću u ruci. krvlju sa pupka mazali njegove obraze da bi bilo zdravo i rumeno. na primer. Dečja kolica. Prostorija u kojoj su boravili majka i dete morala je da bude stalno osvetljena. 8 Običaji i verOvanja . ako je muško. Vatra se nije gasila dok ne bi istekao Običaj cepanja košulje novopečenom ocu poštuje se u svim krajevima naše zemlje pomenuti kritični period od 40 dana. ukućani bi ih kasnije kadili na vatri ili dimu tamjana. sledeće će biti muško. Ako bi to slučajno uradili. Nekada su korišćene i amajlije. a prilikom dolaska u kuću nisu smeli da se dive i da hvale novorođenče. a najčešće bi ih ponovo oprali. Pazilo se i da ne ostanu sami nijednog trenutka. Zaštita vatrom primenjivala se i u samoj kući. Članovi familije imali bi priliku da prvi put vide bebu tek nakon ovog perioda. recimo.porodilji nisu dozvoljavali da izlazi napolje. Veruje se i da protiv uroka detetu prvih mesec dana treba vezati crveni končić oko zgloba leve ruke i ispod bebinog uzglavlja staviti čarapu sa belim lukom probodenim iglom.

poput Gvozdena. Često se srećemo i sa imenima životinja (Vuk. Bosiljka. Detetu ime daju roditelji ili osoba koja je pozvana da to učini – kum Davanje imena Da bi bila jaka. Bogdan. čime se uspostavljala mistična veza između bebe i pokojnog imenjaka. I obrnuto: ako je rađala samo mušku decu. obavezno dobije „čelično“ ime. činila ga otpornim (Stojan i Stojana) i slično. kao i imena mondenskog karaktera. Kroz vekove se dosta vodilo računa i o tome da ako je muško dete nejako po rođenju. odnosno očevo ime. a želela da ima i muško. To pokazuje i običaj zabeležen u Timoku i Bačkoj. glumaca. Zaštita novorođenog deteta od neposredne opasnosti bila je samo preduslov za dug i srećan život. Ono je uz ime nasleđivalo i neke njegove osobine. koje roditelji biraju prema imenima popularnih pisaca.rečima se oduvek pripisivala posebna magična moć. Reč je o „ružnim“ imenima kao što su Grdan ili Mrkša. pevača. davala je sinu muževljevo. drag ili rad. što se najjasnije ispoljavalo kod ličnih imena. Običaji i verOvanja 9 . Poslednjih decenija sve češće se dešava da mališani dobijaju imena po crkvenom prazniku na koji su rođeni: Jovana. već i na buduće rađanje. slave (Slavoljub) ili slobode (Slobodan). Ime je moglo da sačuva dete od zlobnih ljudi. Roditelji bi nastojali imenom da nagoveste obilje radosti (Radovan).. Verovalo se da će buduća prinova biti sin. Nikola. Đorđe. deci su često davana imena koja bi trebalo da ih učine otpornim i koja su ulivala životnu snagu (na primer Živko i Živka). odnosno od ljudi urokljivih očiju.. onda je novorođenoj ćerki davala svoje ime. Soko) i biljaka (Perun. Paun. U nekim našim krajevima deca su dobijala imena predaka. lepote (Leposava). a predak bi tako ponovo bio među svojima. Neven). Magijom imena uticalo se ne samo na novo. a želela je žensko. zatim narodna imena koja počinju prefiksom živ. Ako je žena rađala samo žensku decu.

jer to nije njen svet 10 Običaji i verOvanja .Vjera Ro ne želi da razgovara sa onima koji su imali posla sa crnom magijom.

šta očekuju i šta žele da čuju. To su negativne projekcije ljudskih odnosa koje nastaju između osoba koje se ne vole.Osećam tuđe živote i patim sa njima njihove muke. naravno. Lično. ali i više od toga. Najčešće žele da znaju da li su pod dejstvom mračnih sila i crne magije. koje se vremenom umnožavaju i štete svakome ko ih gaji istakla je Vjera. Oni koji su se videli sa njom rekli su nam da ih je iznenadila savremenošću.ne postoji čarobni iako joj se mnogi obraćaju da im potvrdi njihove crne slutnje. Kada je reč o zdravlju. Ljudi svu snagu loših emocija projektuju jedni na druge i. nespremni da veruju u farmakološke lekove. energiju i njen protok. ljudi odskoče od topline pomoć ne traži niko kome je dobro. to ne daje ništa dobro. komšija. već oni koji imaju probleme . Reč je o vekovnim razmiricama između snaje i svekrve. Kada dlanom dođem blizu mesta na telu sa problemom. jer to nije njen svet. ne verujem u postojanje materijalne magije. Moju vekovne razmirice . . To su nakupljene emocije. našoj redakciji su se obraćali brojni čitaoci koji su želeli da se sretnu sa ovom izuzetnom ženom.kaže Vjera Ro i ističe da ne želi da razgovara sa onima koji su imali posla sa crnom magijom.Ljudi mi se često obraćaju očekujući da potvrdim njihove crne slutnje i ono što gaje u sebi. obrazovanjem i elokventnošću. Gaje ubeđenje da je neko nekome nešto „namestio“ magijom. ekstrasens VJERA RO ne veruje u materijalnu magiju već smatra da čovekov život zavisi isključivo od njegovih misli napitak Tekst: Emina Ćirić • Foto: Lisa arhiva O d kada je prošle godine u Lisi objavljen članak o ekstrasensu Vjeri Ro i njenim mogućnostima da zaviri u dušu ljudi. ljudi često traže pomoć alternative. netrpeljivosti između jetrva i zaova. Ponovo smo potražili Vjeru Ro da nam kaže u šta osobe koje se sreću sa njom veruju. ali to ima visoku cenu. Njima savetuje da se Običaji i verOvanja 11 . da su dobro osetili biopolje.

niti se boji za dete.najčešće kod lekara ili terapeuta. penzionerka iz Sremčice. crne MiSli Milanka P. nisam se odrekla susreta sa onima koji traže utehu i nadu. S obzirom na to da joj dolaze ljudi kojima treba pomoć. Vjera Ro joj je savetovala da razmisli. Međutim. Regenerišem se energijom prirode. Neko ga je ubedio da je to zbog prokletstva i da će mu umreti dete. a spasla me je vera da će sve biti dobro. čarobni napitak ili ritual ne obezbeđuju dobre odnose. jednostavnog. ne sanja ružno. A Ivana Đ. dala je ljubavniku da popije skupi plaćeni „čarobni napitak“ da bi ga vezala za sebe. pa ih uglavnom uputim gde da traže pomoć . iako me to i te kako boli. Verujem i držim se tvrdnje oca Tadeja: „Kakve su ti misli. To je ljudima teško objasniti. vidim najbolje. takav ti je ži- čovek u nevolji veruje u prokletstvo. Opredeljena sam da gledam svetliju stranu i to savetujem svim ljudima koje srećem. imam situiranu porodicu. objašnjava Vjera Ro. gde i pripada. . Oni se grade i neguju. Ipak. otvorenog uma. Bavim se svojom profesijom u sopstvenoj firmi. Vidim da pozitivna i negativna strana postoje. . ono je nepoželjno jer raste u zemlji.treba bežati od proroka koji u svemu vide zloslutnu silu vot“. U praznoverice i verovanja spada i želja da se ima više novca. a zemlja ima crve koji privlače negativnu energiju. pa mnogi traže recept kako doći do para. Kada su ljudi širokog.Lepo je kada možete nekoga da ohrabrite. . i živim od svog rada. pije lekove. ni u kuglu. vera je najlekovitija . već u čoveka.strogo drže lekarskih uputstava i postupaka. pa im savetujem da to obavezno uklone iz života. Operisao je štitnu žlezdu. Neretko žene žele da im neko dâ čarobni lek ili amajliju kojom bi večno imale naklonost muškarca koga žele. verovala je da mora da umre jer joj je vezana „mrtvačka veza“. Kada se umorim. mogu da osetim koji deo prostora. da se dozove pameti i posveti se deci i mužu. ni u šolju. Uvere se kada im se poremeti kvalitet života. Najlekovitiji su vera i pozitivan stav prema životu. ali ljudi ne mogu uvek da je spoznaju. Onkolozi su rekli da je došla na vreme. Nada je čudno seme. otišla kod lekara i odagnala crne misli. bankarski činovnik. Govorila sam da je to glupost i da hitno pregleda štitnu žlezdu. I dobro se događalo. Preživela sam vrlo teške trenutke i nemire. deo nameštaja ili ukras nosi negativne vibracije. Cveće treba da je napolju. Poslušala je Vjeru Ro.Za sve nevolje u životu čovek ovog podneblja je sklon da veruje da ga prati prokletstvo. Nemam pravo da 12 Običaji i verOvanja obeshrabrim ljude. Bitno mi je njegovo zdravlje rekla nam je na kraju Vjera Ro. Ne gledam u karte. jer bi radije napitkom da vežu voljenu osobu za sebe. Pamtim čoveka koji je došao kod mene jer ga muče ružni snovi. To ne postoji.Svi bismo voleli da imamo taj recept. Moj umor blokira receptore razumnog. Moja duša oseća i preživljava sve nevolje ljudi sa kojima razgovaram. Veruje se da je saksijsko cveće ukras stana. Treba bežati od proroka koji u svemu vide crnu zloslutnu silu. Vjera veruje da mora da ih dočeka sa mirom i ljubavlju. Nikakav crven končić. Mnogo ljudi iz različitih socijalnih sredina i uzrasta žele da im se „skinu prokletstva“. ali on ne postoji. Čula sam ga posle dva meseca. običnog.

Samo sebi i svojim najbližima ne može ništa da oseti Običaji i verOvanja 13 . da nađu mir.Mnogima je Vjera pomogla da odu kod pravog specijaliste. da pobede strah.

da prenoći u vašem domu. Cela suma trebalo bi. a da češće dajete novac onome ko ga od vas traži jer ćete tako da ga „programirate“ da vam se vrati na drugi način. po verovanju. Trudite se da nikada ne tražite zajam. Ne pozajmljujte novac prijateljima i poznanicima u utorak. onog dana kada dobijete platu nemojte da trošite nijedan dinar. ujutru treba davati i uzimati zajam.Ne uzimajte pare na zajam ponedeljkom i ne vraćajte dug u petak KADA POZAJMITI PARE Povišicu plate od šefa treba da tražite u sredu tokom dana. zato što bilo kakve “operacije” sa parama koje obavljate tokom večeri ili noći vode ka propasti. komšijsku porodicu kako da se no Novca neće biti ako zviždite u sobi i mrvice sa stola čistite rukom 14 Običaji i verOvanja . Kako kažu verovanja. NOVAC MOŽE DA „VOLI“ KUĆU Da bi novac koji ste zaradili voleo vašu kuću. u novča ne valja pozajmljivati komšinici hleb i so – obezbeđenost (u novcu) tada može da napusti vašu kuću i da ode u drugu.

metlu treba da postavite ručicom na dole TROUGAO OD 10 DINARA U najmanjoj pregradi novčanika čuvajte novčanicu od 10 dinara savijenu u trougao. nađene ili pocepane ne donose sreću i zato ne treba da se zadržavaju u vašem novčaniku. koja će se „napuniti“ vašom energijom i počeće da privlači novac prema sebi. „KRUPNA“ NOVČANICA U kući ili u stanu treba godinu dana čuvati „krupnu“ novčanicu. neka u njemu bude makar sitna metalna moneta. Pare ne vole probijene džepove ili otpalu dugmad NE KRADITE TUĐU SREĆU Dobijene pare na kocki. u novčaniku treba da postoji i „srećna moneta“ (prva zarađena ili dobijena od dobrog čoveka ili od uspešnog posla). Džepove odeće koja stoji okačena u ormanu napunite sitnim papirnim novcem. U suprotnom. Da bi u kući bilo para. Podelite ih sirotinji ili ih brzo potrošite. Običaji i verOvanja 15 . pare mogu da se „naljute“ i da ne dolaze u vaše ruke.ovac zadrži niku ČUVAJTE KOVANE NOVČIĆE Nikada ne držite novčanik prazan. Tu novčanicu ne valja potrošiti – ona je srećan talisman obezbeđenosti. zarađene nepošteno. Takođe. Sav novac mora da bude glavnom stranom okrenut prema gazdi.

Verovalo se da to paru donosi veće šanse da dobiju sina 16 Običaji i verOvanja .Pojam „medeni mesec“ dolazi iz engleske tradicije gde se 30 dana nakon venčanja pilo vino sa medom.

Za momačko i devojačko veče danas se organizuju velike zabave po diskotekama. Kum daje darove za mladence koji se odnose u kola. ali i novac koji ostaje onom ko poziva. odnosno veče tokom kojeg se mnogo peva i pije. I neveste se vesele u društvu prijateljica. a onda se redom. svadbeno veselje i venčanje. Pozivanje u svatove obavljao je „pozivar“ išavši od kuće do kuće sa buklijom u ruci (čuturom sa rakijom). Uloge starog svata različite su od mesta do mesta. a negde je domaćin svim svatovima. a to potvrdi „obeležjem“ koje se obično davalo u novcu. i on je pored kumova svedok na crkvenom venčanju. Poslednji se poziva vojvoda kod kojeg se postupa isto kao i kod kuma. po spisku. Kada je reč o gostima. prvi se na svadbu poziva kum. koji tada treba tri puta iz buklije da ispije rakiju i blagosilja mladence. On je najveseliji na svadbi. nešto novo Kum je najznačajnija ličnost na svadbi. Podsećamo vas na rituale posvećene najlepšem danu u životu S i ukrasiti je cvećem. kafićima. Zbog brzog života u urbanim sredinama običaji u vezi sa venčanjem su jednostavni i ne tako romantični. njemu se u svemu ugađa: od jela i pića do muzike.Venčanje vadba je odvajkada u Srbiji bila ceremonijal koji je podrazumevao izbor devojke. Zatim se odlazi kod starojka. prosidbu.oproštaj od momačkog društva i bekrijanja. njemu muzika svira dokle želi. Potom će u bukliju dosuti svoju rakiju na svadbu se prvo poziva kum koji treba tri puta da ispije rakiju iz buklije i da blagosilja mladence Stari svat je obično najstariji neoženjeni član iz mladoženjine familije. Momačko veče Mladoženja uoči svadbe organizuje momačko veče . Na dan svadbe mladoženja ustaje među Običaji i verOvanja 17 . društvenom statusu i imovinskom stanju roditelja. nakitu ili delovima odeće. nešto staro. Kad odlazi sa svadbe. zovu ostali gosti. negde se bira samo radi reda. devera. svatovsku povorku. Roditelji budućeg mladoženje raspitivali su se o devojci vodeći računa o njenim moralnim osobinama. To se moglo činiti neposredno ili preko provodadžije. svatovi ga ispraćaju uz zvuke „šarenog kola“. restoranima. Prosidba se držala u tajnosti sve dok se ne dobije pristanak druge strane.

po verovanju. Mladu izvode brat ili stric. znamo da prolazi svadbena povorka .da ne bi. „Kupovina” mlade Po dolasku svatova. novo što će je odvesti u novi život.još u starom egiptu muškarac je stavljao burmu na treći prst mlade. Kako bi se osigurao srećan i dug brak.nekada su to bila zvona koja su terala zle duhove. jer se smatralo da je povezan sa srcem prvima da bi se lepo obukao. Kad mlada izađe. Običaj je da se njegovo odelo dâ majci da ga izmeri na kantaru kako bi se sprečilo da mu neko tog dana „nešto ne nabaci“ i tako ga urekne. Uglavnom je mladin brat „prodaje“. što je znak da svatovi mogu da uđu. što se povezuje sa čistoćom i skromnošću. bilo tuče među svatovima. ne piju i ne puše do 18 Običaji i verOvanja venčanja . a deveru je mnogo što brat traži. Pred mladinom kućom njen otac otpija rakiju iz buklije. novo. a .deca će ličiti na njega. dok se mladoženjini trude da se ipak ne okrene jer ako vidi nekoga iz svoje familije . Mladoženja seda u poslednjem trenutku u bilo koja kola kako ga neko ne bi urekao. Mlada ulazi u prva kola u kojima je stari svat. dok dever „kupuje“ devojku. pozajmljeno i plavo“ staro od nekoga ko je već dugo u braku. mlada bi trebalo da obuče nešto „staro. njena rodbina je zove da se okrene. pa bi običaj preseo i mladencima i svatovima. mladoženja. mlada uzima nakonče u naručje i okreće ga tri puta u krug mljeno što predstavlja „pruženu sreću“ (predmet iz mladine porodice koji mora da vrati kako bi osigurala sreću) i plavo. pozaj- Pre nego što uđe u kuću. Danas kada čujemo automobilske sirene. kum i stari svat ne jedu. Neretko se dešavalo da pri ovom običaju „sevaju varnice“ jer je bratu sve malo što dever nudi. Za to moraju da plate ili da neko od svatova puškom pogodi tikvu postavljenu visoko na drvetu.

kad se februarske ptice spajaju. nakon što obuče venčanicu. Pred mladoženjinom kućom mlada izlazi iz kola i prilazi svekrvi koja joj daje sito u kojem su: jabuka. četvrtak predstavlja gubitke. Pre nego što uđe u kuću. Narodno verovanje kaže: udaj se kada je godina nova. Prenošenje preko praga Kada mladoženja prenosi mladu preko praga. žito. a mlada ga okreće kako bi ona i mladoženja imali mnogo lepe i zdrave dece. vezivao tanak crveni konac oko struka. ljubav će rasti ali će bogatstvo pasti. ako se udaš kada martovski vetar duva. Svaka od njih se trudi jer se veruje da će ona koja ga uhvati biti sledeća mlada. Povorka kreće na čelu sa kolima u kojima su stari svat i njegova žena. on će biti zaljubljen i dobar. mlada „nasumice“ baca buket neudatim devojkama. onda će i mlada zauvek ostati u toj kući. kopna i mora ćeš obići. Ako se venčaš u oktobru. Udaj se u septembru u crkvi i život će ti biti bogat. Sadržinu sita prosipa na svatove. Udaja u aprilu . Nakonče je najmlađe dete iz mladoženjine familije. mlada uzima nakonče u naručje i okreće ga tri puta u krug.upropašćen dan.kad izađe iz kuće. uživanje će doći. subota je najgora. mlada ili mladoženjeni zetovi dužni su da ga nagaze. da bi je kućni duhovi prihvatili i da bi se odobrovoljili. zatim prilazi kući i baca sito na krov.užitak za oboje. Po izlasku sa ceremonije venčanja. ko se u avgustu venča proći će kroz promene. Ako padne s krova. Onog momenta kada se čuju sirene automobila. Sreda najbolji dan Venčanje ponedeljkom vezuje se za bogatstvo. Po paganskom verovanju. što je i razlog zbog kojeg se mlada prenosi preko praga . Ako se udaš u tamnom novembru. petak krstove.da ih ne ometa i ne gazi. Udaj se kada junske ruže rastu. ko se u julu venča moraće da radi za dnevni hleb. Kada decembarski sneg padne . Sreda je najbolja. običaj je da se neko oglasi pucanjem iz puške. a utorkom za zdravlje. oni se nalaze u pragu kuće. u suprotnom će proliti dosta suza tokom braka Devojci bi se. da bi se lako porodila. devojke koje čekaju sa mladom u sobi treba brzo da iskidaju konac. nemoj se venčavati. cveće i bombone. Mlada nije smela ni da vežba pisanje novog prezimena pre svadbe. a u maju . Na dan venčanja mlada ne sme da nosi bisere jer simbolizuju suze.udaj se i ljubav će trajati. ona treba jako da udari o štok vrata. Dobro je da mlada na dan venčanja pogleda mladoženju kroz verenički prsten – naši stari kažu da će tim ritualom obezbediti sebi njegovu večnu ljubav. Ako sito ostane na krovu. Nesrećnim se smatralo ako se žena uda za čoveka čije prezime počinje istim slovom kao i njeno. imaćeš užitak i suze. Sujeverja o svadbi Običaj da mladoženja ne sme da vidi svoju mladu u venčanici poznat je širom sveta. Običaji i verOvanja 19 .

žito ili novac gao dovršiti ili se bar nije mogao dovršiti na zadovoljavajući način. Tamo gde je stado polegalo i mirno provelo noć. Postupak su ponavljali. Ako bi pod svakim kamenom pronašli životinju ili insekte. Verovali su da su srećna ona mesta na kojima i životinje mogu da žive. dovijali su se kako su znali i umeli. Trebalo je obezbediti sklonište u kojem će život biti siguran i udoban. zidari su morali da se pridržavaju mnogih tradicijom utvrđenih ritualnih propisa. ali i izvesti određene rituale . jer građevinski radovi nisu bili samo tehničke prirode. odustajali su od posla. Odstupanje od tradicije uvek je nagoveštavalo nevolje.pronađite sre za Svoj koji tu prebiva ili se bar na tom mestu pojavljuje. a neželjene posledice sustigle bi žitelje. Ukoliko ne bi ništa našli. Birajući mesto za novu kuću. četiri kamena u četiri ugla Verovalo se da bi odabrani lokalitet mogao da ima svog natprirodnog „vlasnika“ 20 Običaji i verOvanja .od kopanja temelja do postavljanja crepa idanje kuće oduvek je predstavljalo jedan od najznačajnijih momenata u životu jedne porodice. bez čije se dozvole posao nije mo- Z danas se. U drugim krajevima su na mestu predvi- Pre biranja lokacije na kojoj će biti sagrađena nova kuća treba „proveriti“ da li je život na njoj poželjan ili ne. On je mogao. Sačuvale su se predstave da je dotično mesto srećno ili nesrećno. Da bi to ustanovili. ali nije morao da prihvati novog sustanara. a ako se povoljan znak ne bi javio. po duboko ukorenjenom verovanju bilo pogodno mesto za podizanje novog doma. Ponegde su na odabranom mestu zatvarali ovce u ogradu i ostavljali ih da prenoće. Bio je to složen zadatak. Morali su. Narednog dana bi zavirili ispod njih. pre svega. umesto životinje. Da bi novosagrađeni dom odgovarao nameni. U Mačvi i u Šumadiji bi uzeli četiri kamena i stavili ih na mesta na kojima bi trebalo da budu četiri kućna ugla. premeštali su ga u drugi položaj. budući vlasnici nastojali su da prepoznaju povoljne ili nepovoljne znake koje im upućuju onostrane sile. u temelj uziđuju flaša sa vinom. da uspostave povoljne odnose sa natprirodnim bićima. a život na njemu poželjan ili ne. tu je. smatrali su mesto srećnim i otpočinjali bi sa zidanjem.

ovna ili petla i njihovom krvlju prskali temelje. žrtve su prinošene prvo na temelju. majstori su žrtvu mogli da pribave i na drugi način: izmerili bi nečiju senku svilenim koncem. uskoro umrla. Sutradan bi dolazili da vide šta se dogodilo. na krovu. u temelj češće uziđuju flaša sa vinom. Ali. Duša koja čuva kuću Bojani“ pominju i ljudske žrtve. pa bi konac uzidali u temelj. potom na pragu. Takva osoba bi. U Crnoj Gori žrtvovali bi čak četiri ovna na četiri ugla zgrade.„talason“. a onda bi konac uzidali u temelj započete kuće Majke su posebno morale da paze da im deca ne priđu blizu. žito ili novac. negde zakopavali. Pretpostavlja se da su tim činom hteli da umilostive ista ona bića čiju su naklonost ispitivali i prilikom izbora mesta. Zato su se seljaci čuvali da im senka ne padne na temelj. Iako se u pesmi „Zidanje Skadra na zidari bi izmerili nečiju senku svilenim koncem. Najrasprostranjenije je žrtvovanje na temelju kuće. Zidanje kuće bilo je praćeno odgovarajućim žrtvama. njena duša bi preuzimala brigu o novoj kući. Običaji i verOvanja 21 . po verovanju. na ognjištu. umesto životinje. rakijom. ili bi flašicu sa sadržajem obesili o poboden štap. Obično su klali jagnje. Danas se. pretpostavljali su da je ono „halovito“ i da tu ne treba graditi. a u nekim krajevima uziđivali su glavu životinje. Ako bi sve ostalo nedirnuto. postavši kućni duh . mesto se smatralo pogodnim. ljudi su žrtvovani samo simbolično. Ponegde su je stavljali na zemlju. Ukoliko bi nešto nedostajalo. Kako su građevinski radovi odmicali. zrnjevljem pšenice ili brašnom.ećno mesto Majke su vodile računa da dete ne bude blizu tek iskopanog temelja doM đenom za gradnju ostavljali čašu koja je bila napunjena vinom. Žrtva se svodila na uziđivanje senke koja se smatrala ekvivalentnom duše.

čak i ako nikoga nema u njoj. mamurluka.Moć prirode Lekovito bilje. Ovo povrće stavljalo se pod glavu novorođenčetu kako bi bolje spavalo tokom prvih 40 dana. pogotovo oko Đurđevdana jer.od lečenja prehlada i težih bolesti do zaštite od uroka u vidu amajlija BELI LUK kao lek Za beli luk vezuje se izreka: Ti mene čuvaj od nokta. ja ću tebe od svakoga zla. U narodnoj medicini koristi se kao univerzalno sredstvo: deluje protiv velikog kašlja. kako kažu verovanja. U tru dev šem rano uju eće. iz kuće u kojoj se nalazi. povrće i razno rastinje godinama se koriste u najrazličitije svrhe . od njega beže veštice. uhobolje i mnogih drugih bolesti. pletu u na m dan v ili na sa eru ivanjsko c kuće. otoka i opekotina. Kroz b ih na e kržljava žene i stavljaju če s vence i venac provla dovala. glavobolje. cveće miljeno eće je o oči Ivanjdana e o cv ojk Ivanjsk narodu. vodom u kojoj je skuvano lišće od višnje. bolesti i od svake druge nesreće. d 22 Običaji i verOvanja . lopov ne može ništa da ukrade. jagode i ljubičice treba da operu kosu oni koji ćelave čuvarKuća brani kuću od groma. voće. jski apre ivan lje n a bi bo deca. zubobolje. trešnje. treba našte srca da pojede pet gorkih badema BRŠLJAN Ova biljka stavlja se u dečje kolevke. Ko hoće da ostane trezan tokom večeri. Lek je protiv glavobolje. grčeva u stomaku.

Lek je za probleme sa zubima i stomakom. a stavlja se i u vodu kojom se kupaju deca. pa ih baci na dve strane puta kuda ide momak.Mali ljubavni rituali i naPici Suncokret ruzmarin je svatovsko cveće. LJUBIČICA. Kad on prođe. devojka ih sastavlja i. šljiva MAJČINA DUŠICA Prema verovanju iz Kruševca. treba na dan Usekovanja Svetog Jovana da ubere suncokret u bilo kojoj devojačkoj bašti. odmah će ga zavoleti. Kad momak hoće da ga devojka zavoli. detelina sa četiri lista može da se koristi i za ljubavne vradžbine tako što devojka namaže dva lista mašću. ko je prvi put vidi u proleće treba da joj otkine cvet i pojede ga. a druga dva medom. nikla je iz groba majke na koji su deca svakog dana dolazila i plakala. momak će uskoro biti njen. namaže medom i mašću i nosi na pupku tri dana i tri noći. Detelina Lipa je kod Srba i Slovena sveto drvo. šljive će dobro roditi. ako na božić pada kiša. Staviti 10 grama crnog čaja u dva litra vode i pustiti da lagano vri dva do tri sata. pa će cele godine biti mlad i zdrav. mlada i zdrava biljka Ljubičica je cveće sa magičnom snagom. Devojka koju pogleda kroz tu rupicu. ne valja ga držati u kući KROMPIR. Crni čaj Kad se beba prvi put okupa. Običaji i verOvanja 23 . probuši ga novim vretenom. Procediti i dati željenoj osobi da ispije jednu šoljicu napitka i ona će se zaljubiti u vas. Pod lipom ne valja spavati jer u nju grom rado udara Osim što donosi sreću. po verovanju. Paziti da tečnost ne ispari jer na kraju treba da ostane vrlo jak čajni koncentrat. voda treba da se prospe na rodnu šljivu. sirotinjska zabava?! Po jednom šaljivom etiološkom objašnjenju. bog je stvorio krompir za ljubav sirotinje kako bi i ona imala kome da guli kožu. na božić se njime kiti bunar.

Sreća i nesreća desne i leve strane Koliko puta vam je „zazvonilo“ desno uvo ili vas je zasvrbeo levi dlan? U našem narodu oduvek se verovalo da trenutna žiganja tela mogu da predvide razne događaje iz života načajno mesto u narodnoj religiji Srba imali su i apstraktni pojmovi. Naravno. a leva sa ženskim polom. nesrećne strane. dobiti brata. to je znak da će dobiti lepu vest od muškarca. Verovalo se da bi čovek koji se našao na raskrsnici. a žensko na levoj. Opozicija između desne. Položajnik na Božić desnom nogom ulazi u kuću. Otvoreno desno oko slutilo je smrt muškarca. a ako „ode“ ulevo biće devojčica Pravila za trudnice Verovalo se da kad nekome „zazvoni“ desno uvo. trebalo je prvo obuti desnu cipelu. navući desnu nogavicu i desni rukav.. i obrnuto. pazili da mrtvacu budu sklopljene oči. U Bosanskoj krajini su. Desna cipela. ne znajući kojim putem da krene obično polazio desnim jer je verovao da je to srećnije rešenje. ako bi mu izašao na levom. i leve. dok mu je majka trudna. Da bi dan bio uspešan. isto kao i mlada u novi dom. Jedno od tih značenja ima verovanje da se desna strana uvek povezuje sa muškim. srećne. čmičak izađe na desnom oku. dete koje se u majčinoj utrobi pomeri nadesno biće muško. a kad mu „zazvoni“ levo. 24 Običaji i verOvanja Pojave vezane za desnu i levu stranu nagoveštavale su pol budućeg deteta. reč je o sestri. To se odnosilo na pojmove pomoću kojih su srpski seljaci stvarali organizovane predstave prostora koji ih je okruživao. . Značenje ove dve strane jasno se ispoljava u tumačenju fizioloških pojava. bila je stalno prisutna u narodu. a levo smrt žene. U mnogim krajevima bili su uvereni da žena nosi muško dete na desnoj strani. Z dete koje se u majčinoj utrobi pomeri udesno biće muško. stići će loša vest sa ženske strane. Pazilo se i kojom će nogom čovek ujutru prvo da zakorači. Tako je nastala izreka „ustati na levu nogu“. na primer. U naseljima između dve Morave mislili su da će dete kojem.. U protivnom se očekivala smrt nekog od ukućana. Ili. Na sličnim shvatanjima zasnivalo se i predviđanje smrti.

Vratni pršljen kad zaigra. predstavlja bogatstvo i zaradu kad zaigra. povećaće vam se bogatstvo Levi dlan kad zasvrbi. snaći će vas neka nevolja Levo koleno Levi taban Leva peta kad zaigra. bićete kritikovani kad zaigra. uskoro ćete zaraditi dosta novca kad zaigra. naljutićete se na nekoga kad zaigra. dobićete lošu vest Čelo između očiju kad zaigra. čućete dobru vest kad zaigra. čućete lošu vest Desno uvo Desno oko Nos kad zaigra i kad zazvoni. predstavlja žalost kad zaigra. dobićete novac ili poklone Desno koleno Desni taban Desna peta kad zaigra. šta pomislite u tom trenutku to će se ostvariti kad zaigra. ići ćete na put Levo uvo Levo oko Pupak kad zaigra i kad zazvoni. veliki posao ćete završiti Desni dlan kad zaigra. doživećete neočekivano priznanje. dobićete poklon od nekog bogataša Stomak Grudi Obe usne kad zadrhte. nepoznata osoba doneće vam poklone Grlo kad zaigra. sa nekim ćete se ljubiti kad zaigraju. dobićete loše vesti kad zaigra. očekujte lepe vesti Običaji i verOvanja 25 . a kad vas zasvrbi. uskoro ćete platiti nešto kad zasvrbi.

Kod ljudi je urok izazivao određene bolesti. Tada. Uricanje je bilo najopasnije onda kada je zao pogled bio propraćen rečima. zaštita od v eruje se da neki ljudi poseduju magičnu moć koja se ispoljava u njihovom pogledu. veća pažnja posvećivala se preventivi. Najvažnije je bilo skrenuti prvi pogled. ali i kasnije. Najčešće su nazivani urokljivcima. Sam pogled ponekad se nije smatrao neophodnim. Najjednostavnije je svakako bilo sklanjanje od zlog pogleda. biljku ili predmet pa da se dogodi neko zlo. Tako nešto mogli su da učine samo izuzetno loši. a delovanje njihovog pogleda urokom. Zle oči mogao je dobiti samim rođenjem. Osamljivanje žena za vreme porođaja i pokrivanje nevestinog lica tipični su primeri. Na takvo shvatanje ukazuje i narodna izreka: Da te bog sačuva ćosava čoveka i brkate žene. smatrao i najopasnijim. ranjenici). koji se. mladenci. životinju. a u krajnjem slučaju i smrt. druga plava) ili su im roditelji jednu od čarapa 26 Običaji i verOvanja . bolesnici. Moć uricanja pripisivala se fizički ili psihički defektnim licima koja – po prirodi stvari – zavide normalnima. inače. orači). Umesto lečenja. nepošteni ljudi. Verovalo se da je svesno uricanje retko. nesvakidašnjim stanjima ili situacijama (trudnice. pomažu molitva i magične reči uroKa svestan zla koje nanosi. sejači. sticajem nesrećnih okolnosti. posebno onima kojima se izražavalo čuđenje ili divljenje. Urokljivac najčešće i nije bio čarape različitih boja Delovanju zlih očiju bili su izloženi slabi i nemoćni (deca. odnosno da postoje osobe sa zlim očima. veruje se. kao i ljudi koji su se nalazili u nekim posebnim. Bilo je dovoljno da takva osoba samo pogleda određenog čoveka. Do istih posledica mogla je dovesti neka loša reč ili čak loša misao. U nekim krajevima Srbije bio je običaj da se maloj deci obuvaju čarape različitih boja (recimo jedna crvena.Uricanje je najopasnije kad je zao pogled propraćen rečima divljenja i čuđenja.

Neko od prisutnih mogao je pljunuti tri puta ili pak pljunuti preko ramena i na taj način sprečiti moguću nesreću. Uobičajeno je bilo pljunuti na moguću žrtvu uricanja. amajlije kao spas Slična funkcija pripisivala se i pojedinim magičnim rečima. U Bosni i Hercegovini su i muslimani i stanovništvo pravoslavne vere obično upotrebljavali reč „mašala“. krišom bi joj u pojas zašile kamen-oblutak. kako bi joj se „porod u kamen pretvarao“. a drugu naopako. Ukoliko bi mladu pojedine žene mrzele. jer se u situ slabo šta zadrži. Pretpostavljalo se da će prvi pogled zlih očiju pasti upravo na njih. pošteni.od najobičnijeg kamenčića ili školjke do hrićanskih ili islamskih relikvija. Zaštita se ponekad sastojala i u otklanjanju želje za uricanjem. verovalo se da neće imati dece. Ako bi neki zlobnik pogledao mladence kroz sito dok idu od crkve do mladoženjine kuće. pametni i bogati ljudi koji su svojim brojnim vrlinama privlačili njihovu pažnju. Običaji i verOvanja 27 . Njih bi izgovarao mogući urokljivac kada bi bez razmišljanja i zle namere izazvao opasnost od uricanja. Dete bi bilo pošteđeno tog prvog.na meti urokljivaca najčešće su lepi. Tada se obično govorilo „da nije urok“ ili „ne budi uroka“ i tako poništavala učinjena greška. predstavljala „trenutak opasnosti“ od zlih sila. najopasnijeg udara. kao i ostali prelomni događaji u životu. Verovalo se da one tada vrebaju mladence kako bi im brak učinile neplodnim. izazivajući zavist navlačili kako treba. Posebno je bio važan put od mladine do mladoženjine kuće – da mlada ne nagazi na podmetnute „čini“. bacanje čini Svadba je. Posebnu moć da se unište efekti zlog pogleda imale su amajlije koje su širom sveta tretirane kao najsigurnija zaštita od uroka. Bilo je raznih vrsta . ali često nije bilo potrebno jer je pljuvanje važilo kao pouzdana preventiva.

izražavajući želju da mu zemlja bude „laka“. Svi 28 Običaji i verOvanja Pokojnik se iz doma u kojem je umro iznosi nogama napred da ne bi mogao da vidi kuću i zapamti put do nje Crne haljine i trake Žaljenje se izražava odevanjem. Slede sveštenik i kovčeg sa pokojnikom i ožaloščena porodica sa učesnicima sahrane. Smrt se u mnogim krajevima naše zemlje oglašava i kukanjem. Iznošenje tela predstavlja jedan od najopasnijih momenata. Mislilo se da će umrli koji zavidi živima pokušati još nekog da povuče sa sobom u svet mrtvih. a u nekim krajevima Srbije se ne vraćaju istim putem da duša pokojnika ne bi pošla za njima. kao i rakija. U trenutku iznošenja razbija se jedan sud. pred kućom umrlog formira se pogrebna povorka. kada sveštenik čita molitvu. Da bi to sprečili. Na grobu se obavlja poslednji oproštaj od pokojnika. verovanje kaže da pokojnik mora da bude ispraćen po svim propisima. U seoskim domaćinstvima sveštenik na tom mestu drži opelo. barjak i žito. Sveštenik ponovo čita opelo. nosači na pragu kovčeg tri puta povlače unatrag. a muškarci oblače crnu košulju ili stavljaju crne trake oko ruke. jer u protivnom njegova duša ne može u miru da ode na „onaj“ svet ogreb počinje iznošenjem pokojnika iz kuće. Za vreme žalosti zabranjeno je sklapanje bračne zajednice. a prisutni celivaju umrlog ili krst koji će mu biti postavljen na grob. Pogreb je najvažniji čin posmrtnih ceremonija. odnosno nošenjem odeće crne boje. Za njima „ide“ poklopac od kovčega. Na čelu su lica koja nose krst. Pokojnik se iznosi nogama napred da ne bi mogao da vidi kuću i zapamti put do nje. . ako je umrli bio otkriven. Na putu do groblja povorka se tri puta zaustavlja. P Pogrebna povorka Po završenom opelu. „za dušu pokojniku“. na raskršću ili pre prelaska preko reke. Nakon toga najčešće se odlazi kući umrlog. odnosno naricanjem. Žene nose crne haljine i zabrađuju se crnim maramama. Poslužujući se.najtužniji tREnutak bacaju malo zemlje u otvorenu raku. prisutni treba malo žita ili rakije da odsunu na zemlju. Za učesnike sahrane priprema se žito. odnosno od njegovih zemnih ostataka.

petrovske. intervali su 40. Zadušnice mogu da budu: uskršnje. u toku čitave godine. jer je to i inače. Porodica umrlog najčešće izražava žalost na tradicijom utvrđen način. gde se pale sveće. a zabranjeni su svinjsko ili kozje meso jer se smatraju magijski „nečistim“. velikogospojinske. Prisutni na daći ispijajući piće. kao i na groblje. iz svake čaše prosipaju po nekoliko kapi na zemlju. a piće se dolivalo. dan kad se sećamo preminulih. a negde i jesenje – mitrovske ili „velike“ Zadušnice. godinu dana od trenutka u kojem je nastupila smrt. po povratku sa groblja. posle 40 dana. može da se ode u crkvu i zapali sveća.Veze sa pokojnikom odnosno njegovom dušom održavaju se i posle sahrane. U jelovniku treba da budu žito i obredni kolač umešen za tu priliku. Najznačajniji vid su daće (parastosi). Otuda i izraz „pijan kao na daći“. posle sedam dana (ili u prvu subotu). ritualne gozbe namenjene umrlom. Najčešće se održava pet daća: na dan pogreba. čineći to da duša umrlog ne bi napustila zabavu i krenula za njima. Uvek padaju u subotu. posle pola godine i najzad. U prošlosti je daća često. kako je vreme odmicalo. Kuvano žito se nosi u hram. Odlazak na groblje Zadušnice su obeležavanje dana odvajanja duše od tela. Ako nije moguće otići na grob. Posle službe se odlazi do grobova pokojnika. prerastala u pravo veselje. u stvari pomeni. a na dan Zadušnica služi se liturgija. odnosno godinu dana Običaji i verOvanja 29 29 . Daće se održavaju na samom grobu ili pred kućom ožalošćenih. Na kraju daće prisutni odlaze kućama ne osvrćući se. božićne.

Knjiga Jasne Jojić-Pavlovski rezultat je višegodišnjeg istraživanja mitologije i običaja Vlaha. zadušni dan kada se pominju umrli. Četvrtak je dobar dan za početak novih poslova. Izdavač je Čigoja štampa. U njoj su ispovesti najpoznatijih vlaških vračara i obilje citata. tada se ništa ne pozajmljuje.Kalendar Zabavite se otkrivajući narodno značenje svakog od sedam dana u nedelji Ponedeljak je srećan dan za novi posao. Izdavač je Bookland. Utorak je dan kojim se ne krštava. Milutin Đuričković sabrao je u ovoj knjizi za decu običaje i verovanja iz raznih krajeva srpskog naroda. . Nedelja je dan za odmor tokom kojeg ništa ne treba raditi. Izdavač je Prometej. Subota je nesrećan. Sreda je dan za post tokom kojeg žene ne treba ništa da rade. ne venčava i ne pere veš. Temeljno istraživši mnoge knjige. 30 Običaji i verOvanja Saznajte više o fenomenu maskiranja i odgovarajućim obredima sa maskama u studiji Vesne Marjanović koja je rezultat istraživačkog rada poslednjih decenija. ali ne i za velika putovanja. Petak je dan za završavanje započetog.

11070 Novi Beograd. . dozvoljeni su samo uz pismenu saglasnost izdavača.(Subotica : rotografika).nedeljno iSSn 1451-5210 = Lisa (beograd) CObiSS. 011/207-99-32 Izdavač: Adria Media Srbija d.o.beograd (Omladinskih brigada 88a): adria Media Serbia. 1 (26.29 cm . Offenburg. izvoz ili prodaja u inostranstvu. njihova on-line primena. 24000 Subotica Po licenci Burda Verlag Osteuropa GmbH. 2002. beograd 64 LiSa / glavni urednik božana Mirkov.Sr-iD 107320588 Novi broj u prodaji . br.Katalogizacija u publikaciji narodna biblioteka Srbije.o.o. . Omladinskih brigada 88 a Telefon: 011/207-99-00 Direktor: Bernd Rademann Direktor izdanja: Ivana Slović Štampa: Rotografika d.o.) -. Milja Lukić Grafički urednik: Borislav Miletić Prodaja oglasnog prostora: Maja Olić (sva izdanja). Jelena Milanović lisa-oglasi@adriamedia.rs tel. SR Nemačka Reprodukovanje svih pisanih i ilustrovanih materijala.12. Segedinski put 72. DVD). Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasnih strana.2002. CiP . kao i druga upotreba (CD-Rom.Glavni urednik: Božana Mirkov Urednik izdanja: Nenad Blagojević Redakcija: Emina Ćirić. .

32 Običaji i verOvanja .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful