običaja 10

 zaštitite dete

Magija

od uroka

Snaga novca
Ne postoji čarobni napitak za uspeh

vjera ro

dinara donosi sreću!

Recepti za srećan i dugovečan brak
Običaji i verOvanja 1

Svakog meseca nove ideje, novi saveti...
2 Običaji i verOvanja

Sadržaj

4 Zanimljivosti iz sveta: Srećni kutak 6 Trudnoća i rođenje deteta 9 Davanje imena 10 Intervju: Vjera Ro, ekstrasens 14 Kako da se novac zadrži u kući 16 Običaji na venčanju 20 Pronađite srećno mesto za svoj dom 22 Moć prirode 24 Sreća i nesreća desne i leve strane 26 Zaštita od uroka 28 Najtužniji dan 30 Dani u nedelji

Uvodnik
n

a pominjanje narodnih običaja i verovanja mnogi odmahnu rukom uz komentar da su te bapske priče namenjene onima koji nemaju pametnija posla, zaboravljajući da su sujeverje i narodni običaji dva potpuno različita pojma. Ipak, čak i najveći „protivnici“ kucnuće u drvo dok budu pričali o lepim stvarima iz svog života, neće dozvoliti da gost stoji po ulasku u dom, na svadbi će nestrpljivo očekivati da mlada baci buket baš ka njima ili će čekati 40 dana kako bi otišli u posetu prinovi koju su dobili njihovi prijatelji. Poštovali ih ili ne, skoro svako od nas svakodnevno svesno ili nesvesno izvodi običajni ritual, bilo da poznanicima ne ispriča do kraja sve o najnovijim planovima u vezi sa poslom, ili da se pomeri sa mesta dok sluša tužnu priču sagovornika. Ritual je i vezivanje crvenog končića novorođenom detetu oko ruke, a o cepanju košulje novopečenog oca da i ne govorimo. O tome da smo narod koji voli da veruje, govori podatak o venčanju 15 parova u Beogradu baš 8. 8. 2008. godine zbog verovanja u broj osam, koji po feng šuiu obećava dug i srećan bračni život. Hteli to da prihvatimo ili ne, običaji su svuda oko nas i godinama se prenose sa kolena na koleno. Čak i ako ne možete da ih prihvatite kao takve, čitanje ove knjižice shvatite kao vrstu zabave. Uživajte!

Običaji i verOvanja 3

toliko običaja i navika. Svako treba da je dodirne pre ulaska u kuću. ali i sa drugih kontinenata TRČANJE ZA SIROM U Engleskoj možete videti grupu ljudi kako trči za sirom koji se kotrlja niz brdo. sve je dobro u kući i ima napredak u porodici Ova životinja se skoro 3. to je beli konj sa rogom na čelu. 4 Običaji i verOvanja . a onda napravi tri kruga oko crkve. a ne kupljena.Srećni kutak Koliko naroda i zemalja . potiče iz Evrope. bez sumnje. čijim telom teče srebrna krv. pogotovo ako visi blizu kućnog praga. U Italiji je važno da je potkovica korišćena. nađena na polju ili drumu. Nemačkoj i Engleskoj i danas je prikucana konjska potkovica okrenuta na gore. POTKOVICA Ovo je. Onome kome cveće koje zasadi uvek uspeva. veruje se da će onaj ko ubije ovo veličanstveno stvorenje zauvek biti proklet. Prema mitologiji. kako bi privukla sreću. Na vratima kuća u Italiji. evo u šta veruju ljudi iz našeg okruženja. VELIČANSTVENI JEDNOROG šetnja Sa SunceM U Škotskoj je popularan običaj da mlada „šeta sa suncem“ tako što na južnoj strani crkve ide od istočne do zapadne. Verovanje da može doneti sreću. dok se u Španiji gađanje hranom smatra normalnom navikom. verovalo se da će joj to doneti sreću u životu.000 godina spominje u knjigama i bajkama. najčešća amajlija.

Poreklo verovanja da slon (posebno njih 7) donosi sreću. Na njih samo cvile i vrte repom na Siciliji. U americi veruju da samo oni slonovi koji imaju podignutu surlu donose sreću. a može i da se okači blizu vrata ili bebinog kreveca gde će da motri na „zlo oko“. odnosno „tursko oko“. Ono može da bude detalj na odeći. liMun Ovu amajliju koriste Grci i Turci. da se nosi kao narukvica ili privezak. koja je imala velike probleme sa snadbevanjem vodom. potiče iz indije i hinduizma. pa se u zavisnosti od zemlje naziva „grčko“. Naš narod veruje da psi na anđele ne laju. Oko protiv uroka U Rusiji se pred svadbu zatvaraju sva vrata. oduvek se u sve zalihe pitke vode stavljala polovina svežeg limuna. odnosno nikada ne napadaju dobre ljude. prozori pa čak i dimnjaci da bi se sprečio ulazak zlih duhova koji mogu da naude mladencima Običaji i verOvanja 5 . gde su poštovana božanstva imala glavu slona. Slon ODVEZANE PERTLE Žena u Švedskoj treba da ostavi na obući odvezane pertle da bi rađala decu lako kao što izuva obuću.

Od momenta kada bi shvatila da se u njoj začeo novi život. Trudnica je morala i da pazi da pri pomisli na jelo ne dodirne svoje telo. Verovalo se i da trudnica ne treba da tumara noću i da treba da se drži podalje od raskršća. pa samim tim nije smela da prisustvuje tučama i svađama. Prema verovanju u Crnoj Gori. ona kojoj se pilo vino pa se pogladila po obrazu rodila bi dete rumenog lica i slično. žena koja bi poželela da pije mleko. Tokom babina . u sredini koja im pruža sigurnost i zaštitu. drvljanika. pa prošla prstima kroz kosu. Zbog toga se dosta vodilo računa o poštovanju brojnih običaja od začeća pa sve do rađanja deteta. rađala je belokoso dete. U borbi protiv porođajnih demona dominirala je težnja da se majka i dete tokom ovog perioda što duže zadrže u kući. babine od 40 dana Osim porođaja. Na sličnim verovanjima bile su zasnovane i zabrane dodira trudnice sa pojedinim životinjama. Jedno od verovanja kaže da bi onu hranu koju je trudnica najviše jela tokom trudnoće.trudnoća i rođenje deteta Mnogi roditelji i danas vezuju končić crvene boje oko zgloba bebine leve ruke. Pazilo se i da se ne uplaši. pod rađanjem se podrazumevao i period od 40 dana nakon dolaska bebe na svet. u narodu poznat kao babine ili babinje. U protivnom. posebna pažnja bila je posvećena ponašanju same trudnice. posebno sa onima koje su imale urođenu ili stečenu manu. među svojima. Već sam pogled na takvu osobu bio je dovoljan da se njegove osobine prenesu na plod. hranom i sa nekim predmetima i materijama. pa da ono celog života bude kukavica. groblja ili đubrišta. a samim tim i na buduće dete. njen 6 Običaji i verOvanja D trenutni strah mogao je da se prenese na buduće dete. što je tek jedan od sačuvanih običaja koji se primenjuje po dolasku novorođenčeta na svet obijanje potomstva u našem narodu oduvek se smatralo glavnim ciljem braka. dete kasnije neizmerno volelo. Opasnost bi bila veća ukoliko bi se trudnica čudila ili podsmevala takvoj osobi jer bi na taj način izazvala neprijateljska osećanja. To se odnosilo na zabranu susreta sa pojedinim osobama.

mlada treba da ponese jabuku sa sobom da bi joj deca bila lepa kao jabuka Običaji i verOvanja 7 .jedan od običaja kaže da kad pođe na venčanje.

Dečje pelene nisu se iznosile iz kuće od zalaska do izlaska sunca. pri prvom prepovijanju deteta ukućani su nastojali da magijskim putem utiču na njegove fizičke i psihičke osobine. Kada bi se desilo da ostanu napolju i u trenutku kad je pao mrak. Porodilja bi. Ponekad bi mu namazali i nausnice da ne bi. Nekada su korišćene i amajlije. Ako prvo dete liči na majku. kasnije bilo ćosavo. recimo. Ukoliko prvo dete prvo kaže reč „mama“. Ako prvo dete liči na oca. Vatra se nije gasila dok ne bi istekao Običaj cepanja košulje novopečenom ocu poštuje se u svim krajevima naše zemlje pomenuti kritični period od 40 dana. U nekim krajevima Srbije nije smela da kuva. Tako su. a najčešće bi ih ponovo oprali. Određivanje pola deteta Brojna su narodna verovanja o tumačenju pola deteta na osnovu bebinog položaja u stomaku. Zaštita vatrom primenjivala se i u samoj kući.porodilji nisu dozvoljavali da izlazi napolje. morali bi naglas da kažu „da nije uroka“ ili „ne budi uroka“. imala poseban status. ukućani bi ih kasnije kadili na vatri ili dimu tamjana. sledeće će biti različitog pola. Ako bi to slučajno uradili. na primer. sledeće će biti žensko. Članovi familije imali bi priliku da prvi put vide bebu tek nakon ovog perioda. krvlju sa pupka mazali njegove obraze da bi bilo zdravo i rumeno. nosila bi sveću u ruci. ukoliko je dojila dete. ali ni da jede za stolom sa ostalim članovima porodice. Dečja kolica. Odmah po porođaju. Veruje se i da protiv uroka detetu prvih mesec dana treba vezati crveni končić oko zgloba leve ruke i ispod bebinog uzglavlja staviti čarapu sa belim lukom probodenim iglom. Kraj njih je uvek dežurao neko od ukućana. još manje da iznosi novorođeno dete. Prostorija u kojoj su boravili majka i dete morala je da bude stalno osvetljena. pa su pored kreveca ili ispod dušečića stavljani oštri i šiljati predmeti. Zaštita vatrom Kad bi trudnica tokom noći napuštala kuću. takođe. U tim prilikama nije joj dozvoljavano da obavlja kućne poslove. Pazilo se i da ne ostanu sami nijednog trenutka. a prilikom dolaska u kuću nisu smeli da se dive i da hvale novorođenče. 8 Običaji i verOvanja . Ponekad bi majka i dete bili opasani konopcem ili su ih ukućani kadili materijalom neprijatnog mirisa. ne bi trebalo kupovati pre detetovog rođenja. ako je muško. ponekad bi ih stavljali na prag. a ako prvo izgovori reč „tata“. veruje da će se roditi muško dete ako stomak ide u špic. sledeće će biti istog pola. sledeće će biti muško. Tako se.

Običaji i verOvanja 9 . Često se srećemo i sa imenima životinja (Vuk. onda je novorođenoj ćerki davala svoje ime. Ime je moglo da sačuva dete od zlobnih ljudi. koje roditelji biraju prema imenima popularnih pisaca. a predak bi tako ponovo bio među svojima. zatim narodna imena koja počinju prefiksom živ. obavezno dobije „čelično“ ime. Ako je žena rađala samo žensku decu. odnosno očevo ime. što se najjasnije ispoljavalo kod ličnih imena. drag ili rad. Bogdan. Kroz vekove se dosta vodilo računa i o tome da ako je muško dete nejako po rođenju. U nekim našim krajevima deca su dobijala imena predaka. lepote (Leposava). Reč je o „ružnim“ imenima kao što su Grdan ili Mrkša. Bosiljka.. glumaca. Neven). Nikola. Magijom imena uticalo se ne samo na novo. I obrnuto: ako je rađala samo mušku decu. Soko) i biljaka (Perun. deci su često davana imena koja bi trebalo da ih učine otpornim i koja su ulivala životnu snagu (na primer Živko i Živka). To pokazuje i običaj zabeležen u Timoku i Bačkoj. činila ga otpornim (Stojan i Stojana) i slično. Detetu ime daju roditelji ili osoba koja je pozvana da to učini – kum Davanje imena Da bi bila jaka. Verovalo se da će buduća prinova biti sin.rečima se oduvek pripisivala posebna magična moć. odnosno od ljudi urokljivih očiju. a želela da ima i muško. Đorđe. Zaštita novorođenog deteta od neposredne opasnosti bila je samo preduslov za dug i srećan život. Ono je uz ime nasleđivalo i neke njegove osobine. Poslednjih decenija sve češće se dešava da mališani dobijaju imena po crkvenom prazniku na koji su rođeni: Jovana.. slave (Slavoljub) ili slobode (Slobodan). Roditelji bi nastojali imenom da nagoveste obilje radosti (Radovan). poput Gvozdena. davala je sinu muževljevo. pevača. Paun. kao i imena mondenskog karaktera. već i na buduće rađanje. a želela je žensko. čime se uspostavljala mistična veza između bebe i pokojnog imenjaka.

Vjera Ro ne želi da razgovara sa onima koji su imali posla sa crnom magijom. jer to nije njen svet 10 Običaji i verOvanja .

Moju vekovne razmirice . šta očekuju i šta žele da čuju. naravno. Ponovo smo potražili Vjeru Ro da nam kaže u šta osobe koje se sreću sa njom veruju. ljudi odskoče od topline pomoć ne traži niko kome je dobro. ne verujem u postojanje materijalne magije. Oni koji su se videli sa njom rekli su nam da ih je iznenadila savremenošću. energiju i njen protok. jer to nije njen svet. Kada je reč o zdravlju. Ljudi svu snagu loših emocija projektuju jedni na druge i. netrpeljivosti između jetrva i zaova. Reč je o vekovnim razmiricama između snaje i svekrve. Gaje ubeđenje da je neko nekome nešto „namestio“ magijom. obrazovanjem i elokventnošću. Lično. nespremni da veruju u farmakološke lekove.Ljudi mi se često obraćaju očekujući da potvrdim njihove crne slutnje i ono što gaje u sebi. To su nakupljene emocije.kaže Vjera Ro i ističe da ne želi da razgovara sa onima koji su imali posla sa crnom magijom.Osećam tuđe živote i patim sa njima njihove muke. koje se vremenom umnožavaju i štete svakome ko ih gaji istakla je Vjera. ljudi često traže pomoć alternative. ekstrasens VJERA RO ne veruje u materijalnu magiju već smatra da čovekov život zavisi isključivo od njegovih misli napitak Tekst: Emina Ćirić • Foto: Lisa arhiva O d kada je prošle godine u Lisi objavljen članak o ekstrasensu Vjeri Ro i njenim mogućnostima da zaviri u dušu ljudi.ne postoji čarobni iako joj se mnogi obraćaju da im potvrdi njihove crne slutnje. Njima savetuje da se Običaji i verOvanja 11 . već oni koji imaju probleme . ali i više od toga. to ne daje ništa dobro. To su negativne projekcije ljudskih odnosa koje nastaju između osoba koje se ne vole. Najčešće žele da znaju da li su pod dejstvom mračnih sila i crne magije. našoj redakciji su se obraćali brojni čitaoci koji su želeli da se sretnu sa ovom izuzetnom ženom. komšija. . ali to ima visoku cenu. Kada dlanom dođem blizu mesta na telu sa problemom. da su dobro osetili biopolje.

. već u čoveka. niti se boji za dete. da se dozove pameti i posveti se deci i mužu. otvorenog uma. pa mnogi traže recept kako doći do para.strogo drže lekarskih uputstava i postupaka. Vjera Ro joj je savetovala da razmisli.treba bežati od proroka koji u svemu vide zloslutnu silu vot“.Svi bismo voleli da imamo taj recept. Kada se umorim. Nemam pravo da 12 Običaji i verOvanja obeshrabrim ljude. Poslušala je Vjeru Ro. Neretko žene žele da im neko dâ čarobni lek ili amajliju kojom bi večno imale naklonost muškarca koga žele. ali ljudi ne mogu uvek da je spoznaju. pije lekove. nisam se odrekla susreta sa onima koji traže utehu i nadu. U praznoverice i verovanja spada i želja da se ima više novca. Oni se grade i neguju. objašnjava Vjera Ro. dala je ljubavniku da popije skupi plaćeni „čarobni napitak“ da bi ga vezala za sebe. bankarski činovnik. . Nada je čudno seme. Čula sam ga posle dva meseca. Verujem i držim se tvrdnje oca Tadeja: „Kakve su ti misli. To ne postoji. I dobro se događalo. deo nameštaja ili ukras nosi negativne vibracije. . Neko ga je ubedio da je to zbog prokletstva i da će mu umreti dete. ali on ne postoji. Veruje se da je saksijsko cveće ukras stana. A Ivana Đ. Najlekovitiji su vera i pozitivan stav prema životu. Moja duša oseća i preživljava sve nevolje ljudi sa kojima razgovaram. i živim od svog rada. To je ljudima teško objasniti. Govorila sam da je to glupost i da hitno pregleda štitnu žlezdu. mogu da osetim koji deo prostora. vera je najlekovitija . pa ih uglavnom uputim gde da traže pomoć . Onkolozi su rekli da je došla na vreme. penzionerka iz Sremčice. pa im savetujem da to obavezno uklone iz života. ne sanja ružno. ni u šolju. Moj umor blokira receptore razumnog. Ipak. jer bi radije napitkom da vežu voljenu osobu za sebe. Opredeljena sam da gledam svetliju stranu i to savetujem svim ljudima koje srećem. Mnogo ljudi iz različitih socijalnih sredina i uzrasta žele da im se „skinu prokletstva“. Regenerišem se energijom prirode. Preživela sam vrlo teške trenutke i nemire. Vjera veruje da mora da ih dočeka sa mirom i ljubavlju. Treba bežati od proroka koji u svemu vide crnu zloslutnu silu. Bitno mi je njegovo zdravlje rekla nam je na kraju Vjera Ro. Uvere se kada im se poremeti kvalitet života. ono je nepoželjno jer raste u zemlji.najčešće kod lekara ili terapeuta. Nikakav crven končić. Operisao je štitnu žlezdu. a zemlja ima crve koji privlače negativnu energiju. S obzirom na to da joj dolaze ljudi kojima treba pomoć. vidim najbolje. Kada su ljudi širokog. a spasla me je vera da će sve biti dobro. ni u kuglu. Cveće treba da je napolju. imam situiranu porodicu.Lepo je kada možete nekoga da ohrabrite.Za sve nevolje u životu čovek ovog podneblja je sklon da veruje da ga prati prokletstvo. crne MiSli Milanka P. verovala je da mora da umre jer joj je vezana „mrtvačka veza“. iako me to i te kako boli. Pamtim čoveka koji je došao kod mene jer ga muče ružni snovi. jednostavnog. takav ti je ži- čovek u nevolji veruje u prokletstvo. gde i pripada. Vidim da pozitivna i negativna strana postoje. Bavim se svojom profesijom u sopstvenoj firmi. otišla kod lekara i odagnala crne misli. običnog. Ne gledam u karte. čarobni napitak ili ritual ne obezbeđuju dobre odnose. Međutim.

Mnogima je Vjera pomogla da odu kod pravog specijaliste. da nađu mir. Samo sebi i svojim najbližima ne može ništa da oseti Običaji i verOvanja 13 . da pobede strah.

Ne pozajmljujte novac prijateljima i poznanicima u utorak. u novča ne valja pozajmljivati komšinici hleb i so – obezbeđenost (u novcu) tada može da napusti vašu kuću i da ode u drugu. Cela suma trebalo bi. Trudite se da nikada ne tražite zajam. po verovanju. ujutru treba davati i uzimati zajam. a da češće dajete novac onome ko ga od vas traži jer ćete tako da ga „programirate“ da vam se vrati na drugi način. da prenoći u vašem domu. NOVAC MOŽE DA „VOLI“ KUĆU Da bi novac koji ste zaradili voleo vašu kuću. Kako kažu verovanja. onog dana kada dobijete platu nemojte da trošite nijedan dinar.Ne uzimajte pare na zajam ponedeljkom i ne vraćajte dug u petak KADA POZAJMITI PARE Povišicu plate od šefa treba da tražite u sredu tokom dana. komšijsku porodicu kako da se no Novca neće biti ako zviždite u sobi i mrvice sa stola čistite rukom 14 Običaji i verOvanja . zato što bilo kakve “operacije” sa parama koje obavljate tokom večeri ili noći vode ka propasti.

neka u njemu bude makar sitna metalna moneta. Tu novčanicu ne valja potrošiti – ona je srećan talisman obezbeđenosti. u novčaniku treba da postoji i „srećna moneta“ (prva zarađena ili dobijena od dobrog čoveka ili od uspešnog posla). zarađene nepošteno. metlu treba da postavite ručicom na dole TROUGAO OD 10 DINARA U najmanjoj pregradi novčanika čuvajte novčanicu od 10 dinara savijenu u trougao. Običaji i verOvanja 15 . koja će se „napuniti“ vašom energijom i počeće da privlači novac prema sebi.ovac zadrži niku ČUVAJTE KOVANE NOVČIĆE Nikada ne držite novčanik prazan. Pare ne vole probijene džepove ili otpalu dugmad NE KRADITE TUĐU SREĆU Dobijene pare na kocki. Podelite ih sirotinji ili ih brzo potrošite. nađene ili pocepane ne donose sreću i zato ne treba da se zadržavaju u vašem novčaniku. „KRUPNA“ NOVČANICA U kući ili u stanu treba godinu dana čuvati „krupnu“ novčanicu. Da bi u kući bilo para. Sav novac mora da bude glavnom stranom okrenut prema gazdi. pare mogu da se „naljute“ i da ne dolaze u vaše ruke. Takođe. U suprotnom. Džepove odeće koja stoji okačena u ormanu napunite sitnim papirnim novcem.

Verovalo se da to paru donosi veće šanse da dobiju sina 16 Običaji i verOvanja .Pojam „medeni mesec“ dolazi iz engleske tradicije gde se 30 dana nakon venčanja pilo vino sa medom.

njemu muzika svira dokle želi. po spisku. njemu se u svemu ugađa: od jela i pića do muzike. odnosno veče tokom kojeg se mnogo peva i pije. prosidbu. devera. Za momačko i devojačko veče danas se organizuju velike zabave po diskotekama. svatovi ga ispraćaju uz zvuke „šarenog kola“. Na dan svadbe mladoženja ustaje među Običaji i verOvanja 17 . To se moglo činiti neposredno ili preko provodadžije. Kad odlazi sa svadbe. nakitu ili delovima odeće. Poslednji se poziva vojvoda kod kojeg se postupa isto kao i kod kuma. zovu ostali gosti. Potom će u bukliju dosuti svoju rakiju na svadbu se prvo poziva kum koji treba tri puta da ispije rakiju iz buklije i da blagosilja mladence Stari svat je obično najstariji neoženjeni član iz mladoženjine familije. koji tada treba tri puta iz buklije da ispije rakiju i blagosilja mladence. i on je pored kumova svedok na crkvenom venčanju. a negde je domaćin svim svatovima. negde se bira samo radi reda.oproštaj od momačkog društva i bekrijanja. Uloge starog svata različite su od mesta do mesta. On je najveseliji na svadbi. Zatim se odlazi kod starojka.Venčanje vadba je odvajkada u Srbiji bila ceremonijal koji je podrazumevao izbor devojke. a onda se redom. Kada je reč o gostima. Roditelji budućeg mladoženje raspitivali su se o devojci vodeći računa o njenim moralnim osobinama. Zbog brzog života u urbanim sredinama običaji u vezi sa venčanjem su jednostavni i ne tako romantični. društvenom statusu i imovinskom stanju roditelja. Prosidba se držala u tajnosti sve dok se ne dobije pristanak druge strane. I neveste se vesele u društvu prijateljica. ali i novac koji ostaje onom ko poziva. nešto staro. kafićima. Podsećamo vas na rituale posvećene najlepšem danu u životu S i ukrasiti je cvećem. Kum daje darove za mladence koji se odnose u kola. svadbeno veselje i venčanje. restoranima. nešto novo Kum je najznačajnija ličnost na svadbi. Momačko veče Mladoženja uoči svadbe organizuje momačko veče . Pozivanje u svatove obavljao je „pozivar“ išavši od kuće do kuće sa buklijom u ruci (čuturom sa rakijom). a to potvrdi „obeležjem“ koje se obično davalo u novcu. prvi se na svadbu poziva kum. svatovsku povorku.

Danas kada čujemo automobilske sirene. Pred mladinom kućom njen otac otpija rakiju iz buklije. Mladoženja seda u poslednjem trenutku u bilo koja kola kako ga neko ne bi urekao.deca će ličiti na njega. njena rodbina je zove da se okrene. jer se smatralo da je povezan sa srcem prvima da bi se lepo obukao. novo.da ne bi. po verovanju. mlada bi trebalo da obuče nešto „staro. Mlada ulazi u prva kola u kojima je stari svat. dok dever „kupuje“ devojku. Za to moraju da plate ili da neko od svatova puškom pogodi tikvu postavljenu visoko na drvetu. što je znak da svatovi mogu da uđu. pozaj- Pre nego što uđe u kuću.još u starom egiptu muškarac je stavljao burmu na treći prst mlade. Kako bi se osigurao srećan i dug brak. Mladu izvode brat ili stric. pozajmljeno i plavo“ staro od nekoga ko je već dugo u braku. mladoženja. a deveru je mnogo što brat traži. kum i stari svat ne jedu. dok se mladoženjini trude da se ipak ne okrene jer ako vidi nekoga iz svoje familije . Kad mlada izađe. mlada uzima nakonče u naručje i okreće ga tri puta u krug mljeno što predstavlja „pruženu sreću“ (predmet iz mladine porodice koji mora da vrati kako bi osigurala sreću) i plavo. Običaj je da se njegovo odelo dâ majci da ga izmeri na kantaru kako bi se sprečilo da mu neko tog dana „nešto ne nabaci“ i tako ga urekne. ne piju i ne puše do 18 Običaji i verOvanja venčanja . pa bi običaj preseo i mladencima i svatovima.nekada su to bila zvona koja su terala zle duhove. bilo tuče među svatovima. a . Neretko se dešavalo da pri ovom običaju „sevaju varnice“ jer je bratu sve malo što dever nudi. „Kupovina” mlade Po dolasku svatova. novo što će je odvesti u novi život. Uglavnom je mladin brat „prodaje“. što se povezuje sa čistoćom i skromnošću. znamo da prolazi svadbena povorka .

što je i razlog zbog kojeg se mlada prenosi preko praga . kad se februarske ptice spajaju.kad izađe iz kuće. Pred mladoženjinom kućom mlada izlazi iz kola i prilazi svekrvi koja joj daje sito u kojem su: jabuka. Ako se venčaš u oktobru. Sreda najbolji dan Venčanje ponedeljkom vezuje se za bogatstvo. Dobro je da mlada na dan venčanja pogleda mladoženju kroz verenički prsten – naši stari kažu da će tim ritualom obezbediti sebi njegovu večnu ljubav. Nakonče je najmlađe dete iz mladoženjine familije. četvrtak predstavlja gubitke. ako se udaš kada martovski vetar duva. Na dan venčanja mlada ne sme da nosi bisere jer simbolizuju suze. mlada uzima nakonče u naručje i okreće ga tri puta u krug. Kada decembarski sneg padne . kopna i mora ćeš obići. Svaka od njih se trudi jer se veruje da će ona koja ga uhvati biti sledeća mlada.upropašćen dan. Prenošenje preko praga Kada mladoženja prenosi mladu preko praga. ko se u avgustu venča proći će kroz promene. ona treba jako da udari o štok vrata. Onog momenta kada se čuju sirene automobila. Sadržinu sita prosipa na svatove. devojke koje čekaju sa mladom u sobi treba brzo da iskidaju konac. Sujeverja o svadbi Običaj da mladoženja ne sme da vidi svoju mladu u venčanici poznat je širom sveta. ko se u julu venča moraće da radi za dnevni hleb. Udaja u aprilu . nemoj se venčavati. mlada „nasumice“ baca buket neudatim devojkama. Udaj se kada junske ruže rastu. Ako sito ostane na krovu. Običaji i verOvanja 19 . u suprotnom će proliti dosta suza tokom braka Devojci bi se. Nesrećnim se smatralo ako se žena uda za čoveka čije prezime počinje istim slovom kao i njeno. Po paganskom verovanju. nakon što obuče venčanicu. a u maju . petak krstove. običaj je da se neko oglasi pucanjem iz puške. Pre nego što uđe u kuću. zatim prilazi kući i baca sito na krov. onda će i mlada zauvek ostati u toj kući. Povorka kreće na čelu sa kolima u kojima su stari svat i njegova žena. da bi je kućni duhovi prihvatili i da bi se odobrovoljili. Mlada nije smela ni da vežba pisanje novog prezimena pre svadbe. Narodno verovanje kaže: udaj se kada je godina nova. da bi se lako porodila. Sreda je najbolja. žito. cveće i bombone.da ih ne ometa i ne gazi. Ako padne s krova. Ako se udaš u tamnom novembru. mlada ili mladoženjeni zetovi dužni su da ga nagaze. Po izlasku sa ceremonije venčanja. oni se nalaze u pragu kuće. on će biti zaljubljen i dobar. a utorkom za zdravlje. ljubav će rasti ali će bogatstvo pasti. subota je najgora.užitak za oboje. vezivao tanak crveni konac oko struka. imaćeš užitak i suze. uživanje će doći.udaj se i ljubav će trajati. Udaj se u septembru u crkvi i život će ti biti bogat. a mlada ga okreće kako bi ona i mladoženja imali mnogo lepe i zdrave dece.

budući vlasnici nastojali su da prepoznaju povoljne ili nepovoljne znake koje im upućuju onostrane sile. pre svega. bez čije se dozvole posao nije mo- Z danas se. ali nije morao da prihvati novog sustanara. a neželjene posledice sustigle bi žitelje. Ponegde su na odabranom mestu zatvarali ovce u ogradu i ostavljali ih da prenoće. On je mogao. Narednog dana bi zavirili ispod njih. da uspostave povoljne odnose sa natprirodnim bićima. Trebalo je obezbediti sklonište u kojem će život biti siguran i udoban. žito ili novac gao dovršiti ili se bar nije mogao dovršiti na zadovoljavajući način. Ako bi pod svakim kamenom pronašli životinju ili insekte. a ako se povoljan znak ne bi javio. Birajući mesto za novu kuću. četiri kamena u četiri ugla Verovalo se da bi odabrani lokalitet mogao da ima svog natprirodnog „vlasnika“ 20 Običaji i verOvanja . Da bi to ustanovili. U drugim krajevima su na mestu predvi- Pre biranja lokacije na kojoj će biti sagrađena nova kuća treba „proveriti“ da li je život na njoj poželjan ili ne. tu je. Odstupanje od tradicije uvek je nagoveštavalo nevolje. u temelj uziđuju flaša sa vinom. jer građevinski radovi nisu bili samo tehničke prirode.od kopanja temelja do postavljanja crepa idanje kuće oduvek je predstavljalo jedan od najznačajnijih momenata u životu jedne porodice. smatrali su mesto srećnim i otpočinjali bi sa zidanjem. odustajali su od posla. umesto životinje. dovijali su se kako su znali i umeli. Sačuvale su se predstave da je dotično mesto srećno ili nesrećno. Postupak su ponavljali. Da bi novosagrađeni dom odgovarao nameni. premeštali su ga u drugi položaj. Tamo gde je stado polegalo i mirno provelo noć. U Mačvi i u Šumadiji bi uzeli četiri kamena i stavili ih na mesta na kojima bi trebalo da budu četiri kućna ugla. zidari su morali da se pridržavaju mnogih tradicijom utvrđenih ritualnih propisa. Bio je to složen zadatak.pronađite sre za Svoj koji tu prebiva ili se bar na tom mestu pojavljuje. a život na njemu poželjan ili ne. Morali su. po duboko ukorenjenom verovanju bilo pogodno mesto za podizanje novog doma. Ukoliko ne bi ništa našli. Verovali su da su srećna ona mesta na kojima i životinje mogu da žive. ali i izvesti određene rituale .

majstori su žrtvu mogli da pribave i na drugi način: izmerili bi nečiju senku svilenim koncem. a onda bi konac uzidali u temelj započete kuće Majke su posebno morale da paze da im deca ne priđu blizu.ećno mesto Majke su vodile računa da dete ne bude blizu tek iskopanog temelja doM đenom za gradnju ostavljali čašu koja je bila napunjena vinom. rakijom. Kako su građevinski radovi odmicali. Običaji i verOvanja 21 . a u nekim krajevima uziđivali su glavu životinje. U Crnoj Gori žrtvovali bi čak četiri ovna na četiri ugla zgrade.„talason“. Obično su klali jagnje. po verovanju. Najrasprostranjenije je žrtvovanje na temelju kuće. Žrtva se svodila na uziđivanje senke koja se smatrala ekvivalentnom duše. Zidanje kuće bilo je praćeno odgovarajućim žrtvama. mesto se smatralo pogodnim. Pretpostavlja se da su tim činom hteli da umilostive ista ona bića čiju su naklonost ispitivali i prilikom izbora mesta. Ali. pa bi konac uzidali u temelj. ili bi flašicu sa sadržajem obesili o poboden štap. na krovu. Ako bi sve ostalo nedirnuto. žito ili novac. umesto životinje. Danas se. Iako se u pesmi „Zidanje Skadra na zidari bi izmerili nečiju senku svilenim koncem. uskoro umrla. njena duša bi preuzimala brigu o novoj kući. žrtve su prinošene prvo na temelju. Duša koja čuva kuću Bojani“ pominju i ljudske žrtve. pretpostavljali su da je ono „halovito“ i da tu ne treba graditi. na ognjištu. negde zakopavali. Ukoliko bi nešto nedostajalo. Takva osoba bi. ljudi su žrtvovani samo simbolično. zrnjevljem pšenice ili brašnom. Zato su se seljaci čuvali da im senka ne padne na temelj. u temelj češće uziđuju flaša sa vinom. Ponegde su je stavljali na zemlju. ovna ili petla i njihovom krvlju prskali temelje. postavši kućni duh . Sutradan bi dolazili da vide šta se dogodilo. potom na pragu.

treba našte srca da pojede pet gorkih badema BRŠLJAN Ova biljka stavlja se u dečje kolevke. Kroz b ih na e kržljava žene i stavljaju če s vence i venac provla dovala. jagode i ljubičice treba da operu kosu oni koji ćelave čuvarKuća brani kuću od groma. pletu u na m dan v ili na sa eru ivanjsko c kuće. jski apre ivan lje n a bi bo deca. grčeva u stomaku. Ovo povrće stavljalo se pod glavu novorođenčetu kako bi bolje spavalo tokom prvih 40 dana. zubobolje. vodom u kojoj je skuvano lišće od višnje. U narodnoj medicini koristi se kao univerzalno sredstvo: deluje protiv velikog kašlja. čak i ako nikoga nema u njoj. mamurluka. otoka i opekotina. ja ću tebe od svakoga zla. trešnje. od njega beže veštice. Ko hoće da ostane trezan tokom večeri.od lečenja prehlada i težih bolesti do zaštite od uroka u vidu amajlija BELI LUK kao lek Za beli luk vezuje se izreka: Ti mene čuvaj od nokta. voće. glavobolje. d 22 Običaji i verOvanja . U tru dev šem rano uju eće. cveće miljeno eće je o oči Ivanjdana e o cv ojk Ivanjsk narodu. iz kuće u kojoj se nalazi. povrće i razno rastinje godinama se koriste u najrazličitije svrhe . uhobolje i mnogih drugih bolesti. Lek je protiv glavobolje. bolesti i od svake druge nesreće. kako kažu verovanja. pogotovo oko Đurđevdana jer. lopov ne može ništa da ukrade.Moć prirode Lekovito bilje.

namaže medom i mašću i nosi na pupku tri dana i tri noći. voda treba da se prospe na rodnu šljivu. ne valja ga držati u kući KROMPIR. sirotinjska zabava?! Po jednom šaljivom etiološkom objašnjenju. Paziti da tečnost ne ispari jer na kraju treba da ostane vrlo jak čajni koncentrat. bog je stvorio krompir za ljubav sirotinje kako bi i ona imala kome da guli kožu. šljiva MAJČINA DUŠICA Prema verovanju iz Kruševca. Kad momak hoće da ga devojka zavoli. detelina sa četiri lista može da se koristi i za ljubavne vradžbine tako što devojka namaže dva lista mašću. nikla je iz groba majke na koji su deca svakog dana dolazila i plakala. Staviti 10 grama crnog čaja u dva litra vode i pustiti da lagano vri dva do tri sata. Procediti i dati željenoj osobi da ispije jednu šoljicu napitka i ona će se zaljubiti u vas. ako na božić pada kiša. po verovanju. Detelina Lipa je kod Srba i Slovena sveto drvo. pa ih baci na dve strane puta kuda ide momak. a druga dva medom. Lek je za probleme sa zubima i stomakom. pa će cele godine biti mlad i zdrav. na božić se njime kiti bunar. LJUBIČICA. probuši ga novim vretenom. momak će uskoro biti njen. Običaji i verOvanja 23 . devojka ih sastavlja i. mlada i zdrava biljka Ljubičica je cveće sa magičnom snagom. Kad on prođe. Pod lipom ne valja spavati jer u nju grom rado udara Osim što donosi sreću.Mali ljubavni rituali i naPici Suncokret ruzmarin je svatovsko cveće. treba na dan Usekovanja Svetog Jovana da ubere suncokret u bilo kojoj devojačkoj bašti. Crni čaj Kad se beba prvi put okupa. a stavlja se i u vodu kojom se kupaju deca. šljive će dobro roditi. ko je prvi put vidi u proleće treba da joj otkine cvet i pojede ga. odmah će ga zavoleti. Devojka koju pogleda kroz tu rupicu.

Pazilo se i kojom će nogom čovek ujutru prvo da zakorači. dok mu je majka trudna.. bila je stalno prisutna u narodu. trebalo je prvo obuti desnu cipelu.. a leva sa ženskim polom. U mnogim krajevima bili su uvereni da žena nosi muško dete na desnoj strani. pazili da mrtvacu budu sklopljene oči. nesrećne strane. srećne. čmičak izađe na desnom oku. reč je o sestri. i obrnuto. Da bi dan bio uspešan.Sreća i nesreća desne i leve strane Koliko puta vam je „zazvonilo“ desno uvo ili vas je zasvrbeo levi dlan? U našem narodu oduvek se verovalo da trenutna žiganja tela mogu da predvide razne događaje iz života načajno mesto u narodnoj religiji Srba imali su i apstraktni pojmovi. na primer. Ili. a ako „ode“ ulevo biće devojčica Pravila za trudnice Verovalo se da kad nekome „zazvoni“ desno uvo. a kad mu „zazvoni“ levo. i leve. . Značenje ove dve strane jasno se ispoljava u tumačenju fizioloških pojava. U Bosanskoj krajini su. isto kao i mlada u novi dom. dete koje se u majčinoj utrobi pomeri nadesno biće muško. To se odnosilo na pojmove pomoću kojih su srpski seljaci stvarali organizovane predstave prostora koji ih je okruživao. Na sličnim shvatanjima zasnivalo se i predviđanje smrti. a žensko na levoj. stići će loša vest sa ženske strane. dobiti brata. a levo smrt žene. Z dete koje se u majčinoj utrobi pomeri udesno biće muško. navući desnu nogavicu i desni rukav. 24 Običaji i verOvanja Pojave vezane za desnu i levu stranu nagoveštavale su pol budućeg deteta. Naravno. U naseljima između dve Morave mislili su da će dete kojem. ne znajući kojim putem da krene obično polazio desnim jer je verovao da je to srećnije rešenje. Tako je nastala izreka „ustati na levu nogu“. ako bi mu izašao na levom. Položajnik na Božić desnom nogom ulazi u kuću. Verovalo se da bi čovek koji se našao na raskrsnici. U protivnom se očekivala smrt nekog od ukućana. Jedno od tih značenja ima verovanje da se desna strana uvek povezuje sa muškim. Desna cipela. to je znak da će dobiti lepu vest od muškarca. Otvoreno desno oko slutilo je smrt muškarca. Opozicija između desne.

dobićete novac ili poklone Desno koleno Desni taban Desna peta kad zaigra. nepoznata osoba doneće vam poklone Grlo kad zaigra. naljutićete se na nekoga kad zaigra. ići ćete na put Levo uvo Levo oko Pupak kad zaigra i kad zazvoni. bićete kritikovani kad zaigra. uskoro ćete platiti nešto kad zasvrbi. dobićete lošu vest Čelo između očiju kad zaigra.Vratni pršljen kad zaigra. dobićete loše vesti kad zaigra. predstavlja bogatstvo i zaradu kad zaigra. povećaće vam se bogatstvo Levi dlan kad zasvrbi. šta pomislite u tom trenutku to će se ostvariti kad zaigra. sa nekim ćete se ljubiti kad zaigraju. uskoro ćete zaraditi dosta novca kad zaigra. čućete lošu vest Desno uvo Desno oko Nos kad zaigra i kad zazvoni. dobićete poklon od nekog bogataša Stomak Grudi Obe usne kad zadrhte. čućete dobru vest kad zaigra. očekujte lepe vesti Običaji i verOvanja 25 . veliki posao ćete završiti Desni dlan kad zaigra. doživećete neočekivano priznanje. snaći će vas neka nevolja Levo koleno Levi taban Leva peta kad zaigra. predstavlja žalost kad zaigra. a kad vas zasvrbi.

Najjednostavnije je svakako bilo sklanjanje od zlog pogleda. Najvažnije je bilo skrenuti prvi pogled. pomažu molitva i magične reči uroKa svestan zla koje nanosi. posebno onima kojima se izražavalo čuđenje ili divljenje. a u krajnjem slučaju i smrt. a delovanje njihovog pogleda urokom. nepošteni ljudi. Moć uricanja pripisivala se fizički ili psihički defektnim licima koja – po prirodi stvari – zavide normalnima. Tada.Uricanje je najopasnije kad je zao pogled propraćen rečima divljenja i čuđenja. Najčešće su nazivani urokljivcima. mladenci. inače. biljku ili predmet pa da se dogodi neko zlo. U nekim krajevima Srbije bio je običaj da se maloj deci obuvaju čarape različitih boja (recimo jedna crvena. Do istih posledica mogla je dovesti neka loša reč ili čak loša misao. Tako nešto mogli su da učine samo izuzetno loši. Osamljivanje žena za vreme porođaja i pokrivanje nevestinog lica tipični su primeri. životinju. Bilo je dovoljno da takva osoba samo pogleda određenog čoveka. smatrao i najopasnijim. sticajem nesrećnih okolnosti. veća pažnja posvećivala se preventivi. ranjenici). Kod ljudi je urok izazivao određene bolesti. Na takvo shvatanje ukazuje i narodna izreka: Da te bog sačuva ćosava čoveka i brkate žene. nesvakidašnjim stanjima ili situacijama (trudnice. Verovalo se da je svesno uricanje retko. sejači. zaštita od v eruje se da neki ljudi poseduju magičnu moć koja se ispoljava u njihovom pogledu. Zle oči mogao je dobiti samim rođenjem. odnosno da postoje osobe sa zlim očima. Urokljivac najčešće i nije bio čarape različitih boja Delovanju zlih očiju bili su izloženi slabi i nemoćni (deca. Umesto lečenja. orači). kao i ljudi koji su se nalazili u nekim posebnim. druga plava) ili su im roditelji jednu od čarapa 26 Običaji i verOvanja . Sam pogled ponekad se nije smatrao neophodnim. veruje se. bolesnici. koji se. Uricanje je bilo najopasnije onda kada je zao pogled bio propraćen rečima. ali i kasnije.

izazivajući zavist navlačili kako treba. Ako bi neki zlobnik pogledao mladence kroz sito dok idu od crkve do mladoženjine kuće. Ukoliko bi mladu pojedine žene mrzele. Posebnu moć da se unište efekti zlog pogleda imale su amajlije koje su širom sveta tretirane kao najsigurnija zaštita od uroka. Bilo je raznih vrsta .od najobičnijeg kamenčića ili školjke do hrićanskih ili islamskih relikvija. krišom bi joj u pojas zašile kamen-oblutak. Uobičajeno je bilo pljunuti na moguću žrtvu uricanja. U Bosni i Hercegovini su i muslimani i stanovništvo pravoslavne vere obično upotrebljavali reč „mašala“. amajlije kao spas Slična funkcija pripisivala se i pojedinim magičnim rečima. Posebno je bio važan put od mladine do mladoženjine kuće – da mlada ne nagazi na podmetnute „čini“. verovalo se da neće imati dece. Njih bi izgovarao mogući urokljivac kada bi bez razmišljanja i zle namere izazvao opasnost od uricanja. kao i ostali prelomni događaji u životu. pošteni. Neko od prisutnih mogao je pljunuti tri puta ili pak pljunuti preko ramena i na taj način sprečiti moguću nesreću. kako bi joj se „porod u kamen pretvarao“. pametni i bogati ljudi koji su svojim brojnim vrlinama privlačili njihovu pažnju. Zaštita se ponekad sastojala i u otklanjanju želje za uricanjem. Verovalo se da one tada vrebaju mladence kako bi im brak učinile neplodnim. Pretpostavljalo se da će prvi pogled zlih očiju pasti upravo na njih. a drugu naopako. predstavljala „trenutak opasnosti“ od zlih sila. ali često nije bilo potrebno jer je pljuvanje važilo kao pouzdana preventiva. najopasnijeg udara. jer se u situ slabo šta zadrži. Tada se obično govorilo „da nije urok“ ili „ne budi uroka“ i tako poništavala učinjena greška. Običaji i verOvanja 27 .na meti urokljivaca najčešće su lepi. bacanje čini Svadba je. Dete bi bilo pošteđeno tog prvog.

najtužniji tREnutak bacaju malo zemlje u otvorenu raku. Poslužujući se. Na grobu se obavlja poslednji oproštaj od pokojnika. Iznošenje tela predstavlja jedan od najopasnijih momenata. barjak i žito. odnosno nošenjem odeće crne boje. kao i rakija. Slede sveštenik i kovčeg sa pokojnikom i ožaloščena porodica sa učesnicima sahrane. Pokojnik se iznosi nogama napred da ne bi mogao da vidi kuću i zapamti put do nje. na raskršću ili pre prelaska preko reke. a u nekim krajevima Srbije se ne vraćaju istim putem da duša pokojnika ne bi pošla za njima. Pogreb je najvažniji čin posmrtnih ceremonija. Da bi to sprečili. odnosno od njegovih zemnih ostataka. Svi 28 Običaji i verOvanja Pokojnik se iz doma u kojem je umro iznosi nogama napred da ne bi mogao da vidi kuću i zapamti put do nje Crne haljine i trake Žaljenje se izražava odevanjem. . „za dušu pokojniku“. Za učesnike sahrane priprema se žito. a prisutni celivaju umrlog ili krst koji će mu biti postavljen na grob. U seoskim domaćinstvima sveštenik na tom mestu drži opelo. U trenutku iznošenja razbija se jedan sud. Sveštenik ponovo čita opelo. odnosno naricanjem. izražavajući želju da mu zemlja bude „laka“. jer u protivnom njegova duša ne može u miru da ode na „onaj“ svet ogreb počinje iznošenjem pokojnika iz kuće. a muškarci oblače crnu košulju ili stavljaju crne trake oko ruke. Nakon toga najčešće se odlazi kući umrlog. Na putu do groblja povorka se tri puta zaustavlja. P Pogrebna povorka Po završenom opelu. pred kućom umrlog formira se pogrebna povorka. Na čelu su lica koja nose krst. nosači na pragu kovčeg tri puta povlače unatrag. Za njima „ide“ poklopac od kovčega. Žene nose crne haljine i zabrađuju se crnim maramama. prisutni treba malo žita ili rakije da odsunu na zemlju. Za vreme žalosti zabranjeno je sklapanje bračne zajednice. kada sveštenik čita molitvu. Mislilo se da će umrli koji zavidi živima pokušati još nekog da povuče sa sobom u svet mrtvih. ako je umrli bio otkriven. verovanje kaže da pokojnik mora da bude ispraćen po svim propisima. Smrt se u mnogim krajevima naše zemlje oglašava i kukanjem.

Otuda i izraz „pijan kao na daći“. Ako nije moguće otići na grob. a negde i jesenje – mitrovske ili „velike“ Zadušnice. posle pola godine i najzad.Veze sa pokojnikom odnosno njegovom dušom održavaju se i posle sahrane. posle 40 dana. može da se ode u crkvu i zapali sveća. U prošlosti je daća često. Uvek padaju u subotu. Odlazak na groblje Zadušnice su obeležavanje dana odvajanja duše od tela. Porodica umrlog najčešće izražava žalost na tradicijom utvrđen način. a na dan Zadušnica služi se liturgija. Najčešće se održava pet daća: na dan pogreba. kako je vreme odmicalo. iz svake čaše prosipaju po nekoliko kapi na zemlju. dan kad se sećamo preminulih. Na kraju daće prisutni odlaze kućama ne osvrćući se. petrovske. kao i na groblje. posle sedam dana (ili u prvu subotu). u toku čitave godine. Daće se održavaju na samom grobu ili pred kućom ožalošćenih. U jelovniku treba da budu žito i obredni kolač umešen za tu priliku. Zadušnice mogu da budu: uskršnje. Prisutni na daći ispijajući piće. a piće se dolivalo. u stvari pomeni. čineći to da duša umrlog ne bi napustila zabavu i krenula za njima. a zabranjeni su svinjsko ili kozje meso jer se smatraju magijski „nečistim“. velikogospojinske. prerastala u pravo veselje. intervali su 40. Najznačajniji vid su daće (parastosi). jer je to i inače. gde se pale sveće. odnosno godinu dana Običaji i verOvanja 29 29 . po povratku sa groblja. božićne. godinu dana od trenutka u kojem je nastupila smrt. ritualne gozbe namenjene umrlom. Posle službe se odlazi do grobova pokojnika. Kuvano žito se nosi u hram.

ne venčava i ne pere veš. Izdavač je Prometej. Izdavač je Čigoja štampa. Knjiga Jasne Jojić-Pavlovski rezultat je višegodišnjeg istraživanja mitologije i običaja Vlaha. U njoj su ispovesti najpoznatijih vlaških vračara i obilje citata. 30 Običaji i verOvanja Saznajte više o fenomenu maskiranja i odgovarajućim obredima sa maskama u studiji Vesne Marjanović koja je rezultat istraživačkog rada poslednjih decenija. Četvrtak je dobar dan za početak novih poslova. Milutin Đuričković sabrao je u ovoj knjizi za decu običaje i verovanja iz raznih krajeva srpskog naroda. tada se ništa ne pozajmljuje. Temeljno istraživši mnoge knjige. Subota je nesrećan. ali ne i za velika putovanja. Izdavač je Bookland. . zadušni dan kada se pominju umrli. Nedelja je dan za odmor tokom kojeg ništa ne treba raditi. Utorak je dan kojim se ne krštava. Petak je dan za završavanje započetog.Kalendar Zabavite se otkrivajući narodno značenje svakog od sedam dana u nedelji Ponedeljak je srećan dan za novi posao. Sreda je dan za post tokom kojeg žene ne treba ništa da rade.

o. Jelena Milanović lisa-oglasi@adriamedia. . Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasnih strana.o.Katalogizacija u publikaciji narodna biblioteka Srbije. 24000 Subotica Po licenci Burda Verlag Osteuropa GmbH. Milja Lukić Grafički urednik: Borislav Miletić Prodaja oglasnog prostora: Maja Olić (sva izdanja).Glavni urednik: Božana Mirkov Urednik izdanja: Nenad Blagojević Redakcija: Emina Ćirić.o.(Subotica : rotografika). kao i druga upotreba (CD-Rom. 1 (26. br. Offenburg. 11070 Novi Beograd. . dozvoljeni su samo uz pismenu saglasnost izdavača.2002.beograd (Omladinskih brigada 88a): adria Media Serbia.nedeljno iSSn 1451-5210 = Lisa (beograd) CObiSS. Omladinskih brigada 88 a Telefon: 011/207-99-00 Direktor: Bernd Rademann Direktor izdanja: Ivana Slović Štampa: Rotografika d. CiP . njihova on-line primena. SR Nemačka Reprodukovanje svih pisanih i ilustrovanih materijala. DVD).rs tel.) -.o.29 cm . . 2002.Sr-iD 107320588 Novi broj u prodaji . izvoz ili prodaja u inostranstvu. Segedinski put 72.12. beograd 64 LiSa / glavni urednik božana Mirkov. 011/207-99-32 Izdavač: Adria Media Srbija d.

32 Običaji i verOvanja .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful