običaja 10

 zaštitite dete

Magija

od uroka

Snaga novca
Ne postoji čarobni napitak za uspeh

vjera ro

dinara donosi sreću!

Recepti za srećan i dugovečan brak
Običaji i verOvanja 1

Svakog meseca nove ideje, novi saveti...
2 Običaji i verOvanja

Sadržaj

4 Zanimljivosti iz sveta: Srećni kutak 6 Trudnoća i rođenje deteta 9 Davanje imena 10 Intervju: Vjera Ro, ekstrasens 14 Kako da se novac zadrži u kući 16 Običaji na venčanju 20 Pronađite srećno mesto za svoj dom 22 Moć prirode 24 Sreća i nesreća desne i leve strane 26 Zaštita od uroka 28 Najtužniji dan 30 Dani u nedelji

Uvodnik
n

a pominjanje narodnih običaja i verovanja mnogi odmahnu rukom uz komentar da su te bapske priče namenjene onima koji nemaju pametnija posla, zaboravljajući da su sujeverje i narodni običaji dva potpuno različita pojma. Ipak, čak i najveći „protivnici“ kucnuće u drvo dok budu pričali o lepim stvarima iz svog života, neće dozvoliti da gost stoji po ulasku u dom, na svadbi će nestrpljivo očekivati da mlada baci buket baš ka njima ili će čekati 40 dana kako bi otišli u posetu prinovi koju su dobili njihovi prijatelji. Poštovali ih ili ne, skoro svako od nas svakodnevno svesno ili nesvesno izvodi običajni ritual, bilo da poznanicima ne ispriča do kraja sve o najnovijim planovima u vezi sa poslom, ili da se pomeri sa mesta dok sluša tužnu priču sagovornika. Ritual je i vezivanje crvenog končića novorođenom detetu oko ruke, a o cepanju košulje novopečenog oca da i ne govorimo. O tome da smo narod koji voli da veruje, govori podatak o venčanju 15 parova u Beogradu baš 8. 8. 2008. godine zbog verovanja u broj osam, koji po feng šuiu obećava dug i srećan bračni život. Hteli to da prihvatimo ili ne, običaji su svuda oko nas i godinama se prenose sa kolena na koleno. Čak i ako ne možete da ih prihvatite kao takve, čitanje ove knjižice shvatite kao vrstu zabave. Uživajte!

Običaji i verOvanja 3

a ne kupljena. a onda napravi tri kruga oko crkve.000 godina spominje u knjigama i bajkama. VELIČANSTVENI JEDNOROG šetnja Sa SunceM U Škotskoj je popularan običaj da mlada „šeta sa suncem“ tako što na južnoj strani crkve ide od istočne do zapadne. 4 Običaji i verOvanja . potiče iz Evrope. sve je dobro u kući i ima napredak u porodici Ova životinja se skoro 3. Prema mitologiji. veruje se da će onaj ko ubije ovo veličanstveno stvorenje zauvek biti proklet. dok se u Španiji gađanje hranom smatra normalnom navikom. pogotovo ako visi blizu kućnog praga. to je beli konj sa rogom na čelu. Onome kome cveće koje zasadi uvek uspeva. Nemačkoj i Engleskoj i danas je prikucana konjska potkovica okrenuta na gore. bez sumnje. U Italiji je važno da je potkovica korišćena. verovalo se da će joj to doneti sreću u životu. kako bi privukla sreću. čijim telom teče srebrna krv. ali i sa drugih kontinenata TRČANJE ZA SIROM U Engleskoj možete videti grupu ljudi kako trči za sirom koji se kotrlja niz brdo.Srećni kutak Koliko naroda i zemalja . najčešća amajlija. Verovanje da može doneti sreću. Na vratima kuća u Italiji. Svako treba da je dodirne pre ulaska u kuću. POTKOVICA Ovo je. nađena na polju ili drumu. evo u šta veruju ljudi iz našeg okruženja.toliko običaja i navika.

oduvek se u sve zalihe pitke vode stavljala polovina svežeg limuna. Oko protiv uroka U Rusiji se pred svadbu zatvaraju sva vrata. potiče iz indije i hinduizma. liMun Ovu amajliju koriste Grci i Turci. odnosno nikada ne napadaju dobre ljude. Na njih samo cvile i vrte repom na Siciliji. a može i da se okači blizu vrata ili bebinog kreveca gde će da motri na „zlo oko“. U americi veruju da samo oni slonovi koji imaju podignutu surlu donose sreću. Naš narod veruje da psi na anđele ne laju. gde su poštovana božanstva imala glavu slona. Slon ODVEZANE PERTLE Žena u Švedskoj treba da ostavi na obući odvezane pertle da bi rađala decu lako kao što izuva obuću. pa se u zavisnosti od zemlje naziva „grčko“. odnosno „tursko oko“.Poreklo verovanja da slon (posebno njih 7) donosi sreću. Ono može da bude detalj na odeći. koja je imala velike probleme sa snadbevanjem vodom. prozori pa čak i dimnjaci da bi se sprečio ulazak zlih duhova koji mogu da naude mladencima Običaji i verOvanja 5 . da se nosi kao narukvica ili privezak.

hranom i sa nekim predmetima i materijama. Tokom babina . Verovalo se i da trudnica ne treba da tumara noću i da treba da se drži podalje od raskršća. što je tek jedan od sačuvanih običaja koji se primenjuje po dolasku novorođenčeta na svet obijanje potomstva u našem narodu oduvek se smatralo glavnim ciljem braka. njen 6 Običaji i verOvanja D trenutni strah mogao je da se prenese na buduće dete. posebna pažnja bila je posvećena ponašanju same trudnice. drvljanika. U protivnom. To se odnosilo na zabranu susreta sa pojedinim osobama.trudnoća i rođenje deteta Mnogi roditelji i danas vezuju končić crvene boje oko zgloba bebine leve ruke. Opasnost bi bila veća ukoliko bi se trudnica čudila ili podsmevala takvoj osobi jer bi na taj način izazvala neprijateljska osećanja. Od momenta kada bi shvatila da se u njoj začeo novi život. u narodu poznat kao babine ili babinje. ona kojoj se pilo vino pa se pogladila po obrazu rodila bi dete rumenog lica i slično. Pazilo se i da se ne uplaši. posebno sa onima koje su imale urođenu ili stečenu manu. Prema verovanju u Crnoj Gori. a samim tim i na buduće dete. groblja ili đubrišta. dete kasnije neizmerno volelo. rađala je belokoso dete. Već sam pogled na takvu osobu bio je dovoljan da se njegove osobine prenesu na plod. među svojima. U borbi protiv porođajnih demona dominirala je težnja da se majka i dete tokom ovog perioda što duže zadrže u kući. u sredini koja im pruža sigurnost i zaštitu. Jedno od verovanja kaže da bi onu hranu koju je trudnica najviše jela tokom trudnoće. pa prošla prstima kroz kosu. pa da ono celog života bude kukavica. babine od 40 dana Osim porođaja. žena koja bi poželela da pije mleko. Zbog toga se dosta vodilo računa o poštovanju brojnih običaja od začeća pa sve do rađanja deteta. Na sličnim verovanjima bile su zasnovane i zabrane dodira trudnice sa pojedinim životinjama. pod rađanjem se podrazumevao i period od 40 dana nakon dolaska bebe na svet. pa samim tim nije smela da prisustvuje tučama i svađama. Trudnica je morala i da pazi da pri pomisli na jelo ne dodirne svoje telo.

jedan od običaja kaže da kad pođe na venčanje. mlada treba da ponese jabuku sa sobom da bi joj deca bila lepa kao jabuka Običaji i verOvanja 7 .

Tako se. na primer. ne bi trebalo kupovati pre detetovog rođenja. Ukoliko prvo dete prvo kaže reč „mama“. Ponekad bi mu namazali i nausnice da ne bi. još manje da iznosi novorođeno dete. kasnije bilo ćosavo. Veruje se i da protiv uroka detetu prvih mesec dana treba vezati crveni končić oko zgloba leve ruke i ispod bebinog uzglavlja staviti čarapu sa belim lukom probodenim iglom. Tako su. sledeće će biti istog pola. Prostorija u kojoj su boravili majka i dete morala je da bude stalno osvetljena. sledeće će biti muško. a prilikom dolaska u kuću nisu smeli da se dive i da hvale novorođenče. krvlju sa pupka mazali njegove obraze da bi bilo zdravo i rumeno. Ako prvo dete liči na majku. Određivanje pola deteta Brojna su narodna verovanja o tumačenju pola deteta na osnovu bebinog položaja u stomaku. morali bi naglas da kažu „da nije uroka“ ili „ne budi uroka“. Ako bi to slučajno uradili. Vatra se nije gasila dok ne bi istekao Običaj cepanja košulje novopečenom ocu poštuje se u svim krajevima naše zemlje pomenuti kritični period od 40 dana. ako je muško. Nekada su korišćene i amajlije. Odmah po porođaju. 8 Običaji i verOvanja . takođe. a ako prvo izgovori reč „tata“. veruje da će se roditi muško dete ako stomak ide u špic. Porodilja bi. ponekad bi ih stavljali na prag. sledeće će biti različitog pola. nosila bi sveću u ruci. imala poseban status. pa su pored kreveca ili ispod dušečića stavljani oštri i šiljati predmeti. pri prvom prepovijanju deteta ukućani su nastojali da magijskim putem utiču na njegove fizičke i psihičke osobine. Ako prvo dete liči na oca. Dečja kolica. ali ni da jede za stolom sa ostalim članovima porodice. Dečje pelene nisu se iznosile iz kuće od zalaska do izlaska sunca. Zaštita vatrom primenjivala se i u samoj kući.porodilji nisu dozvoljavali da izlazi napolje. ukoliko je dojila dete. a najčešće bi ih ponovo oprali. Ponekad bi majka i dete bili opasani konopcem ili su ih ukućani kadili materijalom neprijatnog mirisa. Zaštita vatrom Kad bi trudnica tokom noći napuštala kuću. sledeće će biti žensko. Kraj njih je uvek dežurao neko od ukućana. Pazilo se i da ne ostanu sami nijednog trenutka. U tim prilikama nije joj dozvoljavano da obavlja kućne poslove. Kada bi se desilo da ostanu napolju i u trenutku kad je pao mrak. ukućani bi ih kasnije kadili na vatri ili dimu tamjana. U nekim krajevima Srbije nije smela da kuva. recimo. Članovi familije imali bi priliku da prvi put vide bebu tek nakon ovog perioda.

odnosno od ljudi urokljivih očiju. Roditelji bi nastojali imenom da nagoveste obilje radosti (Radovan). Bosiljka. zatim narodna imena koja počinju prefiksom živ. a želela da ima i muško. odnosno očevo ime. Neven). slave (Slavoljub) ili slobode (Slobodan). Često se srećemo i sa imenima životinja (Vuk. To pokazuje i običaj zabeležen u Timoku i Bačkoj. već i na buduće rađanje. Paun. Zaštita novorođenog deteta od neposredne opasnosti bila je samo preduslov za dug i srećan život. drag ili rad. a predak bi tako ponovo bio među svojima. davala je sinu muževljevo. čime se uspostavljala mistična veza između bebe i pokojnog imenjaka. obavezno dobije „čelično“ ime. što se najjasnije ispoljavalo kod ličnih imena. Detetu ime daju roditelji ili osoba koja je pozvana da to učini – kum Davanje imena Da bi bila jaka. poput Gvozdena. Ako je žena rađala samo žensku decu. Poslednjih decenija sve češće se dešava da mališani dobijaju imena po crkvenom prazniku na koji su rođeni: Jovana... deci su često davana imena koja bi trebalo da ih učine otpornim i koja su ulivala životnu snagu (na primer Živko i Živka). činila ga otpornim (Stojan i Stojana) i slično. I obrnuto: ako je rađala samo mušku decu. Nikola. onda je novorođenoj ćerki davala svoje ime. Ono je uz ime nasleđivalo i neke njegove osobine. Soko) i biljaka (Perun. glumaca. a želela je žensko. Magijom imena uticalo se ne samo na novo. Običaji i verOvanja 9 . Kroz vekove se dosta vodilo računa i o tome da ako je muško dete nejako po rođenju. koje roditelji biraju prema imenima popularnih pisaca. Đorđe. Bogdan. Ime je moglo da sačuva dete od zlobnih ljudi. U nekim našim krajevima deca su dobijala imena predaka. kao i imena mondenskog karaktera.rečima se oduvek pripisivala posebna magična moć. lepote (Leposava). Verovalo se da će buduća prinova biti sin. Reč je o „ružnim“ imenima kao što su Grdan ili Mrkša. pevača.

Vjera Ro ne želi da razgovara sa onima koji su imali posla sa crnom magijom. jer to nije njen svet 10 Običaji i verOvanja .

naravno.ne postoji čarobni iako joj se mnogi obraćaju da im potvrdi njihove crne slutnje. ljudi odskoče od topline pomoć ne traži niko kome je dobro.kaže Vjera Ro i ističe da ne želi da razgovara sa onima koji su imali posla sa crnom magijom. već oni koji imaju probleme . šta očekuju i šta žele da čuju. Gaje ubeđenje da je neko nekome nešto „namestio“ magijom. Moju vekovne razmirice . ekstrasens VJERA RO ne veruje u materijalnu magiju već smatra da čovekov život zavisi isključivo od njegovih misli napitak Tekst: Emina Ćirić • Foto: Lisa arhiva O d kada je prošle godine u Lisi objavljen članak o ekstrasensu Vjeri Ro i njenim mogućnostima da zaviri u dušu ljudi. Ponovo smo potražili Vjeru Ro da nam kaže u šta osobe koje se sreću sa njom veruju. netrpeljivosti između jetrva i zaova.Osećam tuđe živote i patim sa njima njihove muke. komšija. koje se vremenom umnožavaju i štete svakome ko ih gaji istakla je Vjera. Oni koji su se videli sa njom rekli su nam da ih je iznenadila savremenošću.Ljudi mi se često obraćaju očekujući da potvrdim njihove crne slutnje i ono što gaje u sebi. ne verujem u postojanje materijalne magije. Reč je o vekovnim razmiricama između snaje i svekrve. Kada je reč o zdravlju. Njima savetuje da se Običaji i verOvanja 11 . da su dobro osetili biopolje. To su negativne projekcije ljudskih odnosa koje nastaju između osoba koje se ne vole. našoj redakciji su se obraćali brojni čitaoci koji su želeli da se sretnu sa ovom izuzetnom ženom. Ljudi svu snagu loših emocija projektuju jedni na druge i. To su nakupljene emocije. ali to ima visoku cenu. Najčešće žele da znaju da li su pod dejstvom mračnih sila i crne magije. nespremni da veruju u farmakološke lekove. Kada dlanom dođem blizu mesta na telu sa problemom. energiju i njen protok. ljudi često traže pomoć alternative. to ne daje ništa dobro. Lično. jer to nije njen svet. ali i više od toga. . obrazovanjem i elokventnošću.

verovala je da mora da umre jer joj je vezana „mrtvačka veza“.Lepo je kada možete nekoga da ohrabrite. . a spasla me je vera da će sve biti dobro. Operisao je štitnu žlezdu. dala je ljubavniku da popije skupi plaćeni „čarobni napitak“ da bi ga vezala za sebe. Opredeljena sam da gledam svetliju stranu i to savetujem svim ljudima koje srećem. vera je najlekovitija . otišla kod lekara i odagnala crne misli. Regenerišem se energijom prirode. Najlekovitiji su vera i pozitivan stav prema životu. . Oni se grade i neguju. Neretko žene žele da im neko dâ čarobni lek ili amajliju kojom bi večno imale naklonost muškarca koga žele. Čula sam ga posle dva meseca. pa mnogi traže recept kako doći do para. crne MiSli Milanka P. Mnogo ljudi iz različitih socijalnih sredina i uzrasta žele da im se „skinu prokletstva“. Cveće treba da je napolju. ni u šolju. Moja duša oseća i preživljava sve nevolje ljudi sa kojima razgovaram. Verujem i držim se tvrdnje oca Tadeja: „Kakve su ti misli. iako me to i te kako boli. nisam se odrekla susreta sa onima koji traže utehu i nadu. jednostavnog. gde i pripada. Nemam pravo da 12 Običaji i verOvanja obeshrabrim ljude. i živim od svog rada. niti se boji za dete. jer bi radije napitkom da vežu voljenu osobu za sebe. Poslušala je Vjeru Ro. ono je nepoželjno jer raste u zemlji. Vjera Ro joj je savetovala da razmisli. To je ljudima teško objasniti. . A Ivana Đ. ali ljudi ne mogu uvek da je spoznaju. U praznoverice i verovanja spada i želja da se ima više novca. Kada se umorim. Vidim da pozitivna i negativna strana postoje. Nada je čudno seme. bankarski činovnik. Preživela sam vrlo teške trenutke i nemire. Vjera veruje da mora da ih dočeka sa mirom i ljubavlju. Ne gledam u karte. Pamtim čoveka koji je došao kod mene jer ga muče ružni snovi. takav ti je ži- čovek u nevolji veruje u prokletstvo. otvorenog uma. čarobni napitak ili ritual ne obezbeđuju dobre odnose. ali on ne postoji. Treba bežati od proroka koji u svemu vide crnu zloslutnu silu. To ne postoji. pa im savetujem da to obavezno uklone iz života. Bitno mi je njegovo zdravlje rekla nam je na kraju Vjera Ro. Međutim. mogu da osetim koji deo prostora. vidim najbolje.najčešće kod lekara ili terapeuta.strogo drže lekarskih uputstava i postupaka. Bavim se svojom profesijom u sopstvenoj firmi. ne sanja ružno.treba bežati od proroka koji u svemu vide zloslutnu silu vot“. običnog. Onkolozi su rekli da je došla na vreme. ni u kuglu. pije lekove. Veruje se da je saksijsko cveće ukras stana. da se dozove pameti i posveti se deci i mužu. a zemlja ima crve koji privlače negativnu energiju. Neko ga je ubedio da je to zbog prokletstva i da će mu umreti dete. Moj umor blokira receptore razumnog. objašnjava Vjera Ro. već u čoveka.Svi bismo voleli da imamo taj recept. Govorila sam da je to glupost i da hitno pregleda štitnu žlezdu. S obzirom na to da joj dolaze ljudi kojima treba pomoć. Uvere se kada im se poremeti kvalitet života. penzionerka iz Sremčice. Nikakav crven končić. deo nameštaja ili ukras nosi negativne vibracije. Kada su ljudi širokog. I dobro se događalo. imam situiranu porodicu.Za sve nevolje u životu čovek ovog podneblja je sklon da veruje da ga prati prokletstvo. pa ih uglavnom uputim gde da traže pomoć . Ipak.

Samo sebi i svojim najbližima ne može ništa da oseti Običaji i verOvanja 13 .Mnogima je Vjera pomogla da odu kod pravog specijaliste. da pobede strah. da nađu mir.

Kako kažu verovanja. Cela suma trebalo bi. komšijsku porodicu kako da se no Novca neće biti ako zviždite u sobi i mrvice sa stola čistite rukom 14 Običaji i verOvanja . po verovanju. da prenoći u vašem domu. Ne pozajmljujte novac prijateljima i poznanicima u utorak. zato što bilo kakve “operacije” sa parama koje obavljate tokom večeri ili noći vode ka propasti. NOVAC MOŽE DA „VOLI“ KUĆU Da bi novac koji ste zaradili voleo vašu kuću. u novča ne valja pozajmljivati komšinici hleb i so – obezbeđenost (u novcu) tada može da napusti vašu kuću i da ode u drugu. ujutru treba davati i uzimati zajam. a da češće dajete novac onome ko ga od vas traži jer ćete tako da ga „programirate“ da vam se vrati na drugi način.Ne uzimajte pare na zajam ponedeljkom i ne vraćajte dug u petak KADA POZAJMITI PARE Povišicu plate od šefa treba da tražite u sredu tokom dana. Trudite se da nikada ne tražite zajam. onog dana kada dobijete platu nemojte da trošite nijedan dinar.

ovac zadrži niku ČUVAJTE KOVANE NOVČIĆE Nikada ne držite novčanik prazan. metlu treba da postavite ručicom na dole TROUGAO OD 10 DINARA U najmanjoj pregradi novčanika čuvajte novčanicu od 10 dinara savijenu u trougao. Tu novčanicu ne valja potrošiti – ona je srećan talisman obezbeđenosti. zarađene nepošteno. neka u njemu bude makar sitna metalna moneta. u novčaniku treba da postoji i „srećna moneta“ (prva zarađena ili dobijena od dobrog čoveka ili od uspešnog posla). Podelite ih sirotinji ili ih brzo potrošite. pare mogu da se „naljute“ i da ne dolaze u vaše ruke. Takođe. „KRUPNA“ NOVČANICA U kući ili u stanu treba godinu dana čuvati „krupnu“ novčanicu. nađene ili pocepane ne donose sreću i zato ne treba da se zadržavaju u vašem novčaniku. Sav novac mora da bude glavnom stranom okrenut prema gazdi. Da bi u kući bilo para. koja će se „napuniti“ vašom energijom i počeće da privlači novac prema sebi. Običaji i verOvanja 15 . Pare ne vole probijene džepove ili otpalu dugmad NE KRADITE TUĐU SREĆU Dobijene pare na kocki. U suprotnom. Džepove odeće koja stoji okačena u ormanu napunite sitnim papirnim novcem.

Pojam „medeni mesec“ dolazi iz engleske tradicije gde se 30 dana nakon venčanja pilo vino sa medom. Verovalo se da to paru donosi veće šanse da dobiju sina 16 Običaji i verOvanja .

I neveste se vesele u društvu prijateljica. Roditelji budućeg mladoženje raspitivali su se o devojci vodeći računa o njenim moralnim osobinama. On je najveseliji na svadbi. negde se bira samo radi reda. Podsećamo vas na rituale posvećene najlepšem danu u životu S i ukrasiti je cvećem. a to potvrdi „obeležjem“ koje se obično davalo u novcu. Poslednji se poziva vojvoda kod kojeg se postupa isto kao i kod kuma. svatovi ga ispraćaju uz zvuke „šarenog kola“. njemu se u svemu ugađa: od jela i pića do muzike. ali i novac koji ostaje onom ko poziva. To se moglo činiti neposredno ili preko provodadžije. svatovsku povorku. njemu muzika svira dokle želi. i on je pored kumova svedok na crkvenom venčanju. Pozivanje u svatove obavljao je „pozivar“ išavši od kuće do kuće sa buklijom u ruci (čuturom sa rakijom). odnosno veče tokom kojeg se mnogo peva i pije. Za momačko i devojačko veče danas se organizuju velike zabave po diskotekama. Uloge starog svata različite su od mesta do mesta. prvi se na svadbu poziva kum.Venčanje vadba je odvajkada u Srbiji bila ceremonijal koji je podrazumevao izbor devojke.oproštaj od momačkog društva i bekrijanja. kafićima. Kad odlazi sa svadbe. prosidbu. zovu ostali gosti. po spisku. Kum daje darove za mladence koji se odnose u kola. devera. koji tada treba tri puta iz buklije da ispije rakiju i blagosilja mladence. Prosidba se držala u tajnosti sve dok se ne dobije pristanak druge strane. svadbeno veselje i venčanje. a negde je domaćin svim svatovima. Na dan svadbe mladoženja ustaje među Običaji i verOvanja 17 . nakitu ili delovima odeće. nešto novo Kum je najznačajnija ličnost na svadbi. nešto staro. Momačko veče Mladoženja uoči svadbe organizuje momačko veče . restoranima. Kada je reč o gostima. Zatim se odlazi kod starojka. a onda se redom. Potom će u bukliju dosuti svoju rakiju na svadbu se prvo poziva kum koji treba tri puta da ispije rakiju iz buklije i da blagosilja mladence Stari svat je obično najstariji neoženjeni član iz mladoženjine familije. društvenom statusu i imovinskom stanju roditelja. Zbog brzog života u urbanim sredinama običaji u vezi sa venčanjem su jednostavni i ne tako romantični.

što je znak da svatovi mogu da uđu. njena rodbina je zove da se okrene. pozaj- Pre nego što uđe u kuću. a deveru je mnogo što brat traži. novo što će je odvesti u novi život. pozajmljeno i plavo“ staro od nekoga ko je već dugo u braku. Neretko se dešavalo da pri ovom običaju „sevaju varnice“ jer je bratu sve malo što dever nudi. ne piju i ne puše do 18 Običaji i verOvanja venčanja . mlada uzima nakonče u naručje i okreće ga tri puta u krug mljeno što predstavlja „pruženu sreću“ (predmet iz mladine porodice koji mora da vrati kako bi osigurala sreću) i plavo. Mladu izvode brat ili stric.deca će ličiti na njega. po verovanju. novo. dok dever „kupuje“ devojku.da ne bi. Danas kada čujemo automobilske sirene. Kako bi se osigurao srećan i dug brak. Uglavnom je mladin brat „prodaje“. znamo da prolazi svadbena povorka . Kad mlada izađe. dok se mladoženjini trude da se ipak ne okrene jer ako vidi nekoga iz svoje familije . Mladoženja seda u poslednjem trenutku u bilo koja kola kako ga neko ne bi urekao. mladoženja. pa bi običaj preseo i mladencima i svatovima.još u starom egiptu muškarac je stavljao burmu na treći prst mlade. a . Mlada ulazi u prva kola u kojima je stari svat. jer se smatralo da je povezan sa srcem prvima da bi se lepo obukao. „Kupovina” mlade Po dolasku svatova. Običaj je da se njegovo odelo dâ majci da ga izmeri na kantaru kako bi se sprečilo da mu neko tog dana „nešto ne nabaci“ i tako ga urekne. mlada bi trebalo da obuče nešto „staro. kum i stari svat ne jedu. što se povezuje sa čistoćom i skromnošću. bilo tuče među svatovima. Pred mladinom kućom njen otac otpija rakiju iz buklije. Za to moraju da plate ili da neko od svatova puškom pogodi tikvu postavljenu visoko na drvetu.nekada su to bila zvona koja su terala zle duhove.

ko se u julu venča moraće da radi za dnevni hleb. Ako se udaš u tamnom novembru. da bi se lako porodila. Udaja u aprilu .da ih ne ometa i ne gazi. Po paganskom verovanju. Kada decembarski sneg padne . ljubav će rasti ali će bogatstvo pasti.upropašćen dan. Dobro je da mlada na dan venčanja pogleda mladoženju kroz verenički prsten – naši stari kažu da će tim ritualom obezbediti sebi njegovu večnu ljubav. subota je najgora. uživanje će doći. a utorkom za zdravlje. Prenošenje preko praga Kada mladoženja prenosi mladu preko praga. Nesrećnim se smatralo ako se žena uda za čoveka čije prezime počinje istim slovom kao i njeno.kad izađe iz kuće. nakon što obuče venčanicu. ko se u avgustu venča proći će kroz promene. Pre nego što uđe u kuću. Običaji i verOvanja 19 . Svaka od njih se trudi jer se veruje da će ona koja ga uhvati biti sledeća mlada. mlada „nasumice“ baca buket neudatim devojkama. Na dan venčanja mlada ne sme da nosi bisere jer simbolizuju suze. kopna i mora ćeš obići. četvrtak predstavlja gubitke. oni se nalaze u pragu kuće. mlada uzima nakonče u naručje i okreće ga tri puta u krug.užitak za oboje. Pred mladoženjinom kućom mlada izlazi iz kola i prilazi svekrvi koja joj daje sito u kojem su: jabuka. Sreda najbolji dan Venčanje ponedeljkom vezuje se za bogatstvo. a mlada ga okreće kako bi ona i mladoženja imali mnogo lepe i zdrave dece. zatim prilazi kući i baca sito na krov. cveće i bombone. Udaj se u septembru u crkvi i život će ti biti bogat. Sreda je najbolja. mlada ili mladoženjeni zetovi dužni su da ga nagaze. Ako sito ostane na krovu. devojke koje čekaju sa mladom u sobi treba brzo da iskidaju konac. a u maju . Ako padne s krova. ako se udaš kada martovski vetar duva. kad se februarske ptice spajaju. vezivao tanak crveni konac oko struka. Po izlasku sa ceremonije venčanja. Ako se venčaš u oktobru. žito. on će biti zaljubljen i dobar. Sadržinu sita prosipa na svatove. u suprotnom će proliti dosta suza tokom braka Devojci bi se. Udaj se kada junske ruže rastu. što je i razlog zbog kojeg se mlada prenosi preko praga . ona treba jako da udari o štok vrata. nemoj se venčavati. da bi je kućni duhovi prihvatili i da bi se odobrovoljili.udaj se i ljubav će trajati. Nakonče je najmlađe dete iz mladoženjine familije. onda će i mlada zauvek ostati u toj kući. Narodno verovanje kaže: udaj se kada je godina nova. imaćeš užitak i suze. petak krstove. Povorka kreće na čelu sa kolima u kojima su stari svat i njegova žena. Mlada nije smela ni da vežba pisanje novog prezimena pre svadbe. običaj je da se neko oglasi pucanjem iz puške. Onog momenta kada se čuju sirene automobila. Sujeverja o svadbi Običaj da mladoženja ne sme da vidi svoju mladu u venčanici poznat je širom sveta.

Ako bi pod svakim kamenom pronašli životinju ili insekte. Postupak su ponavljali. ali i izvesti određene rituale . a život na njemu poželjan ili ne. četiri kamena u četiri ugla Verovalo se da bi odabrani lokalitet mogao da ima svog natprirodnog „vlasnika“ 20 Običaji i verOvanja . odustajali su od posla. On je mogao. Ukoliko ne bi ništa našli. da uspostave povoljne odnose sa natprirodnim bićima. Verovali su da su srećna ona mesta na kojima i životinje mogu da žive. Sačuvale su se predstave da je dotično mesto srećno ili nesrećno. Tamo gde je stado polegalo i mirno provelo noć. a ako se povoljan znak ne bi javio. ali nije morao da prihvati novog sustanara. Bio je to složen zadatak.pronađite sre za Svoj koji tu prebiva ili se bar na tom mestu pojavljuje. smatrali su mesto srećnim i otpočinjali bi sa zidanjem. bez čije se dozvole posao nije mo- Z danas se. jer građevinski radovi nisu bili samo tehničke prirode. a neželjene posledice sustigle bi žitelje. U Mačvi i u Šumadiji bi uzeli četiri kamena i stavili ih na mesta na kojima bi trebalo da budu četiri kućna ugla. tu je. Ponegde su na odabranom mestu zatvarali ovce u ogradu i ostavljali ih da prenoće. Morali su. umesto životinje. Da bi novosagrađeni dom odgovarao nameni. Da bi to ustanovili. Narednog dana bi zavirili ispod njih. zidari su morali da se pridržavaju mnogih tradicijom utvrđenih ritualnih propisa. po duboko ukorenjenom verovanju bilo pogodno mesto za podizanje novog doma. premeštali su ga u drugi položaj. u temelj uziđuju flaša sa vinom. Odstupanje od tradicije uvek je nagoveštavalo nevolje. žito ili novac gao dovršiti ili se bar nije mogao dovršiti na zadovoljavajući način. U drugim krajevima su na mestu predvi- Pre biranja lokacije na kojoj će biti sagrađena nova kuća treba „proveriti“ da li je život na njoj poželjan ili ne. dovijali su se kako su znali i umeli. pre svega. Trebalo je obezbediti sklonište u kojem će život biti siguran i udoban. budući vlasnici nastojali su da prepoznaju povoljne ili nepovoljne znake koje im upućuju onostrane sile.od kopanja temelja do postavljanja crepa idanje kuće oduvek je predstavljalo jedan od najznačajnijih momenata u životu jedne porodice. Birajući mesto za novu kuću.

Najrasprostranjenije je žrtvovanje na temelju kuće. a u nekim krajevima uziđivali su glavu životinje. Duša koja čuva kuću Bojani“ pominju i ljudske žrtve. majstori su žrtvu mogli da pribave i na drugi način: izmerili bi nečiju senku svilenim koncem. Žrtva se svodila na uziđivanje senke koja se smatrala ekvivalentnom duše. po verovanju. na ognjištu. postavši kućni duh . Obično su klali jagnje. negde zakopavali. njena duša bi preuzimala brigu o novoj kući. uskoro umrla. ili bi flašicu sa sadržajem obesili o poboden štap. a onda bi konac uzidali u temelj započete kuće Majke su posebno morale da paze da im deca ne priđu blizu. Običaji i verOvanja 21 . Iako se u pesmi „Zidanje Skadra na zidari bi izmerili nečiju senku svilenim koncem. Kako su građevinski radovi odmicali. zrnjevljem pšenice ili brašnom. na krovu. pa bi konac uzidali u temelj. Zato su se seljaci čuvali da im senka ne padne na temelj. Ukoliko bi nešto nedostajalo. ljudi su žrtvovani samo simbolično.ećno mesto Majke su vodile računa da dete ne bude blizu tek iskopanog temelja doM đenom za gradnju ostavljali čašu koja je bila napunjena vinom. Ali. Ako bi sve ostalo nedirnuto. ovna ili petla i njihovom krvlju prskali temelje. potom na pragu. žrtve su prinošene prvo na temelju. Zidanje kuće bilo je praćeno odgovarajućim žrtvama. U Crnoj Gori žrtvovali bi čak četiri ovna na četiri ugla zgrade. u temelj češće uziđuju flaša sa vinom. Ponegde su je stavljali na zemlju. žito ili novac. Danas se. umesto životinje. rakijom. pretpostavljali su da je ono „halovito“ i da tu ne treba graditi. Sutradan bi dolazili da vide šta se dogodilo. Pretpostavlja se da su tim činom hteli da umilostive ista ona bića čiju su naklonost ispitivali i prilikom izbora mesta. mesto se smatralo pogodnim.„talason“. Takva osoba bi.

otoka i opekotina. trešnje. jski apre ivan lje n a bi bo deca. pogotovo oko Đurđevdana jer. cveće miljeno eće je o oči Ivanjdana e o cv ojk Ivanjsk narodu. uhobolje i mnogih drugih bolesti. povrće i razno rastinje godinama se koriste u najrazličitije svrhe . ja ću tebe od svakoga zla. iz kuće u kojoj se nalazi. jagode i ljubičice treba da operu kosu oni koji ćelave čuvarKuća brani kuću od groma. grčeva u stomaku. d 22 Običaji i verOvanja . Ko hoće da ostane trezan tokom večeri. lopov ne može ništa da ukrade.Moć prirode Lekovito bilje. čak i ako nikoga nema u njoj.od lečenja prehlada i težih bolesti do zaštite od uroka u vidu amajlija BELI LUK kao lek Za beli luk vezuje se izreka: Ti mene čuvaj od nokta. U narodnoj medicini koristi se kao univerzalno sredstvo: deluje protiv velikog kašlja. bolesti i od svake druge nesreće. mamurluka. glavobolje. treba našte srca da pojede pet gorkih badema BRŠLJAN Ova biljka stavlja se u dečje kolevke. pletu u na m dan v ili na sa eru ivanjsko c kuće. zubobolje. voće. U tru dev šem rano uju eće. Lek je protiv glavobolje. vodom u kojoj je skuvano lišće od višnje. Kroz b ih na e kržljava žene i stavljaju če s vence i venac provla dovala. Ovo povrće stavljalo se pod glavu novorođenčetu kako bi bolje spavalo tokom prvih 40 dana. od njega beže veštice. kako kažu verovanja.

pa će cele godine biti mlad i zdrav. ako na božić pada kiša. šljive će dobro roditi. pa ih baci na dve strane puta kuda ide momak. detelina sa četiri lista može da se koristi i za ljubavne vradžbine tako što devojka namaže dva lista mašću. momak će uskoro biti njen. sirotinjska zabava?! Po jednom šaljivom etiološkom objašnjenju. po verovanju. ne valja ga držati u kući KROMPIR. Crni čaj Kad se beba prvi put okupa. Kad on prođe. Kad momak hoće da ga devojka zavoli. Procediti i dati željenoj osobi da ispije jednu šoljicu napitka i ona će se zaljubiti u vas. devojka ih sastavlja i. odmah će ga zavoleti. a stavlja se i u vodu kojom se kupaju deca. a druga dva medom. LJUBIČICA. probuši ga novim vretenom. Paziti da tečnost ne ispari jer na kraju treba da ostane vrlo jak čajni koncentrat. namaže medom i mašću i nosi na pupku tri dana i tri noći. ko je prvi put vidi u proleće treba da joj otkine cvet i pojede ga. šljiva MAJČINA DUŠICA Prema verovanju iz Kruševca. Pod lipom ne valja spavati jer u nju grom rado udara Osim što donosi sreću. voda treba da se prospe na rodnu šljivu. bog je stvorio krompir za ljubav sirotinje kako bi i ona imala kome da guli kožu. Detelina Lipa je kod Srba i Slovena sveto drvo. nikla je iz groba majke na koji su deca svakog dana dolazila i plakala. treba na dan Usekovanja Svetog Jovana da ubere suncokret u bilo kojoj devojačkoj bašti. Staviti 10 grama crnog čaja u dva litra vode i pustiti da lagano vri dva do tri sata.Mali ljubavni rituali i naPici Suncokret ruzmarin je svatovsko cveće. Lek je za probleme sa zubima i stomakom. Devojka koju pogleda kroz tu rupicu. na božić se njime kiti bunar. Običaji i verOvanja 23 . mlada i zdrava biljka Ljubičica je cveće sa magičnom snagom.

Z dete koje se u majčinoj utrobi pomeri udesno biće muško. Položajnik na Božić desnom nogom ulazi u kuću. 24 Običaji i verOvanja Pojave vezane za desnu i levu stranu nagoveštavale su pol budućeg deteta. trebalo je prvo obuti desnu cipelu. stići će loša vest sa ženske strane. a levo smrt žene. dok mu je majka trudna. a ako „ode“ ulevo biće devojčica Pravila za trudnice Verovalo se da kad nekome „zazvoni“ desno uvo. to je znak da će dobiti lepu vest od muškarca. U mnogim krajevima bili su uvereni da žena nosi muško dete na desnoj strani.Sreća i nesreća desne i leve strane Koliko puta vam je „zazvonilo“ desno uvo ili vas je zasvrbeo levi dlan? U našem narodu oduvek se verovalo da trenutna žiganja tela mogu da predvide razne događaje iz života načajno mesto u narodnoj religiji Srba imali su i apstraktni pojmovi. a žensko na levoj. Tako je nastala izreka „ustati na levu nogu“. čmičak izađe na desnom oku. To se odnosilo na pojmove pomoću kojih su srpski seljaci stvarali organizovane predstave prostora koji ih je okruživao. . Otvoreno desno oko slutilo je smrt muškarca. Da bi dan bio uspešan. i obrnuto. navući desnu nogavicu i desni rukav. Ili. Jedno od tih značenja ima verovanje da se desna strana uvek povezuje sa muškim.. na primer. ne znajući kojim putem da krene obično polazio desnim jer je verovao da je to srećnije rešenje. ako bi mu izašao na levom. U naseljima između dve Morave mislili su da će dete kojem. bila je stalno prisutna u narodu. Na sličnim shvatanjima zasnivalo se i predviđanje smrti. Desna cipela. dobiti brata. reč je o sestri. dete koje se u majčinoj utrobi pomeri nadesno biće muško. Pazilo se i kojom će nogom čovek ujutru prvo da zakorači. nesrećne strane. isto kao i mlada u novi dom. Značenje ove dve strane jasno se ispoljava u tumačenju fizioloških pojava. Verovalo se da bi čovek koji se našao na raskrsnici. i leve. a kad mu „zazvoni“ levo. U Bosanskoj krajini su. srećne. Opozicija između desne. pazili da mrtvacu budu sklopljene oči. U protivnom se očekivala smrt nekog od ukućana.. Naravno. a leva sa ženskim polom.

doživećete neočekivano priznanje. naljutićete se na nekoga kad zaigra. čućete lošu vest Desno uvo Desno oko Nos kad zaigra i kad zazvoni. bićete kritikovani kad zaigra. veliki posao ćete završiti Desni dlan kad zaigra. povećaće vam se bogatstvo Levi dlan kad zasvrbi. uskoro ćete zaraditi dosta novca kad zaigra. predstavlja žalost kad zaigra. ići ćete na put Levo uvo Levo oko Pupak kad zaigra i kad zazvoni. nepoznata osoba doneće vam poklone Grlo kad zaigra. šta pomislite u tom trenutku to će se ostvariti kad zaigra. a kad vas zasvrbi. uskoro ćete platiti nešto kad zasvrbi. dobićete loše vesti kad zaigra. snaći će vas neka nevolja Levo koleno Levi taban Leva peta kad zaigra. sa nekim ćete se ljubiti kad zaigraju. dobićete lošu vest Čelo između očiju kad zaigra. očekujte lepe vesti Običaji i verOvanja 25 .Vratni pršljen kad zaigra. dobićete novac ili poklone Desno koleno Desni taban Desna peta kad zaigra. dobićete poklon od nekog bogataša Stomak Grudi Obe usne kad zadrhte. predstavlja bogatstvo i zaradu kad zaigra. čućete dobru vest kad zaigra.

druga plava) ili su im roditelji jednu od čarapa 26 Običaji i verOvanja . koji se. nesvakidašnjim stanjima ili situacijama (trudnice. nepošteni ljudi. Uricanje je bilo najopasnije onda kada je zao pogled bio propraćen rečima. smatrao i najopasnijim. Osamljivanje žena za vreme porođaja i pokrivanje nevestinog lica tipični su primeri. Najčešće su nazivani urokljivcima. životinju. sejači. Tada. zaštita od v eruje se da neki ljudi poseduju magičnu moć koja se ispoljava u njihovom pogledu. Najjednostavnije je svakako bilo sklanjanje od zlog pogleda. Najvažnije je bilo skrenuti prvi pogled. mladenci. a delovanje njihovog pogleda urokom. ranjenici). sticajem nesrećnih okolnosti. Sam pogled ponekad se nije smatrao neophodnim. Moć uricanja pripisivala se fizički ili psihički defektnim licima koja – po prirodi stvari – zavide normalnima. pomažu molitva i magične reči uroKa svestan zla koje nanosi. bolesnici. Do istih posledica mogla je dovesti neka loša reč ili čak loša misao. biljku ili predmet pa da se dogodi neko zlo. Kod ljudi je urok izazivao određene bolesti. Tako nešto mogli su da učine samo izuzetno loši. odnosno da postoje osobe sa zlim očima. Urokljivac najčešće i nije bio čarape različitih boja Delovanju zlih očiju bili su izloženi slabi i nemoćni (deca. inače. posebno onima kojima se izražavalo čuđenje ili divljenje. Bilo je dovoljno da takva osoba samo pogleda određenog čoveka. kao i ljudi koji su se nalazili u nekim posebnim. Verovalo se da je svesno uricanje retko. a u krajnjem slučaju i smrt. Na takvo shvatanje ukazuje i narodna izreka: Da te bog sačuva ćosava čoveka i brkate žene. Zle oči mogao je dobiti samim rođenjem. veća pažnja posvećivala se preventivi. veruje se. U nekim krajevima Srbije bio je običaj da se maloj deci obuvaju čarape različitih boja (recimo jedna crvena. Umesto lečenja. ali i kasnije. orači).Uricanje je najopasnije kad je zao pogled propraćen rečima divljenja i čuđenja.

Njih bi izgovarao mogući urokljivac kada bi bez razmišljanja i zle namere izazvao opasnost od uricanja. pošteni.na meti urokljivaca najčešće su lepi. Pretpostavljalo se da će prvi pogled zlih očiju pasti upravo na njih. najopasnijeg udara. Posebno je bio važan put od mladine do mladoženjine kuće – da mlada ne nagazi na podmetnute „čini“. verovalo se da neće imati dece. Verovalo se da one tada vrebaju mladence kako bi im brak učinile neplodnim. amajlije kao spas Slična funkcija pripisivala se i pojedinim magičnim rečima. bacanje čini Svadba je. Dete bi bilo pošteđeno tog prvog. krišom bi joj u pojas zašile kamen-oblutak. Običaji i verOvanja 27 .od najobičnijeg kamenčića ili školjke do hrićanskih ili islamskih relikvija. jer se u situ slabo šta zadrži. izazivajući zavist navlačili kako treba. Ako bi neki zlobnik pogledao mladence kroz sito dok idu od crkve do mladoženjine kuće. Uobičajeno je bilo pljunuti na moguću žrtvu uricanja. a drugu naopako. Tada se obično govorilo „da nije urok“ ili „ne budi uroka“ i tako poništavala učinjena greška. kao i ostali prelomni događaji u životu. Ukoliko bi mladu pojedine žene mrzele. Zaštita se ponekad sastojala i u otklanjanju želje za uricanjem. Neko od prisutnih mogao je pljunuti tri puta ili pak pljunuti preko ramena i na taj način sprečiti moguću nesreću. ali često nije bilo potrebno jer je pljuvanje važilo kao pouzdana preventiva. kako bi joj se „porod u kamen pretvarao“. Posebnu moć da se unište efekti zlog pogleda imale su amajlije koje su širom sveta tretirane kao najsigurnija zaštita od uroka. predstavljala „trenutak opasnosti“ od zlih sila. U Bosni i Hercegovini su i muslimani i stanovništvo pravoslavne vere obično upotrebljavali reč „mašala“. pametni i bogati ljudi koji su svojim brojnim vrlinama privlačili njihovu pažnju. Bilo je raznih vrsta .

U seoskim domaćinstvima sveštenik na tom mestu drži opelo. barjak i žito. Mislilo se da će umrli koji zavidi živima pokušati još nekog da povuče sa sobom u svet mrtvih. Poslužujući se. Smrt se u mnogim krajevima naše zemlje oglašava i kukanjem. . Nakon toga najčešće se odlazi kući umrlog. Pokojnik se iznosi nogama napred da ne bi mogao da vidi kuću i zapamti put do nje. a muškarci oblače crnu košulju ili stavljaju crne trake oko ruke. Slede sveštenik i kovčeg sa pokojnikom i ožaloščena porodica sa učesnicima sahrane. pred kućom umrlog formira se pogrebna povorka. kao i rakija. Žene nose crne haljine i zabrađuju se crnim maramama. U trenutku iznošenja razbija se jedan sud. na raskršću ili pre prelaska preko reke. P Pogrebna povorka Po završenom opelu. odnosno nošenjem odeće crne boje. Na čelu su lica koja nose krst. jer u protivnom njegova duša ne može u miru da ode na „onaj“ svet ogreb počinje iznošenjem pokojnika iz kuće. odnosno od njegovih zemnih ostataka. a u nekim krajevima Srbije se ne vraćaju istim putem da duša pokojnika ne bi pošla za njima. Sveštenik ponovo čita opelo. Na putu do groblja povorka se tri puta zaustavlja. Iznošenje tela predstavlja jedan od najopasnijih momenata. Za njima „ide“ poklopac od kovčega. prisutni treba malo žita ili rakije da odsunu na zemlju. ako je umrli bio otkriven. Da bi to sprečili. kada sveštenik čita molitvu. verovanje kaže da pokojnik mora da bude ispraćen po svim propisima. a prisutni celivaju umrlog ili krst koji će mu biti postavljen na grob. odnosno naricanjem. nosači na pragu kovčeg tri puta povlače unatrag. Za učesnike sahrane priprema se žito. Svi 28 Običaji i verOvanja Pokojnik se iz doma u kojem je umro iznosi nogama napred da ne bi mogao da vidi kuću i zapamti put do nje Crne haljine i trake Žaljenje se izražava odevanjem. „za dušu pokojniku“. Za vreme žalosti zabranjeno je sklapanje bračne zajednice. izražavajući želju da mu zemlja bude „laka“. Na grobu se obavlja poslednji oproštaj od pokojnika.najtužniji tREnutak bacaju malo zemlje u otvorenu raku. Pogreb je najvažniji čin posmrtnih ceremonija.

U jelovniku treba da budu žito i obredni kolač umešen za tu priliku. Posle službe se odlazi do grobova pokojnika. božićne. prerastala u pravo veselje. Ako nije moguće otići na grob. intervali su 40. ritualne gozbe namenjene umrlom. odnosno godinu dana Običaji i verOvanja 29 29 . može da se ode u crkvu i zapali sveća. iz svake čaše prosipaju po nekoliko kapi na zemlju. a negde i jesenje – mitrovske ili „velike“ Zadušnice. posle sedam dana (ili u prvu subotu). kao i na groblje. U prošlosti je daća često. godinu dana od trenutka u kojem je nastupila smrt. velikogospojinske. a na dan Zadušnica služi se liturgija. Prisutni na daći ispijajući piće. jer je to i inače. Uvek padaju u subotu. u stvari pomeni.Veze sa pokojnikom odnosno njegovom dušom održavaju se i posle sahrane. dan kad se sećamo preminulih. Otuda i izraz „pijan kao na daći“. a piće se dolivalo. petrovske. Porodica umrlog najčešće izražava žalost na tradicijom utvrđen način. gde se pale sveće. Kuvano žito se nosi u hram. posle 40 dana. a zabranjeni su svinjsko ili kozje meso jer se smatraju magijski „nečistim“. Zadušnice mogu da budu: uskršnje. Najčešće se održava pet daća: na dan pogreba. Odlazak na groblje Zadušnice su obeležavanje dana odvajanja duše od tela. u toku čitave godine. Na kraju daće prisutni odlaze kućama ne osvrćući se. kako je vreme odmicalo. posle pola godine i najzad. Daće se održavaju na samom grobu ili pred kućom ožalošćenih. po povratku sa groblja. čineći to da duša umrlog ne bi napustila zabavu i krenula za njima. Najznačajniji vid su daće (parastosi).

Temeljno istraživši mnoge knjige. U njoj su ispovesti najpoznatijih vlaških vračara i obilje citata. Petak je dan za završavanje započetog. ne venčava i ne pere veš. zadušni dan kada se pominju umrli. . Sreda je dan za post tokom kojeg žene ne treba ništa da rade. tada se ništa ne pozajmljuje. ali ne i za velika putovanja. Izdavač je Bookland. 30 Običaji i verOvanja Saznajte više o fenomenu maskiranja i odgovarajućim obredima sa maskama u studiji Vesne Marjanović koja je rezultat istraživačkog rada poslednjih decenija. Utorak je dan kojim se ne krštava. Izdavač je Prometej. Nedelja je dan za odmor tokom kojeg ništa ne treba raditi. Knjiga Jasne Jojić-Pavlovski rezultat je višegodišnjeg istraživanja mitologije i običaja Vlaha. Subota je nesrećan.Kalendar Zabavite se otkrivajući narodno značenje svakog od sedam dana u nedelji Ponedeljak je srećan dan za novi posao. Četvrtak je dobar dan za početak novih poslova. Izdavač je Čigoja štampa. Milutin Đuričković sabrao je u ovoj knjizi za decu običaje i verovanja iz raznih krajeva srpskog naroda.

nedeljno iSSn 1451-5210 = Lisa (beograd) CObiSS.29 cm .o. br. dozvoljeni su samo uz pismenu saglasnost izdavača. Milja Lukić Grafički urednik: Borislav Miletić Prodaja oglasnog prostora: Maja Olić (sva izdanja).Glavni urednik: Božana Mirkov Urednik izdanja: Nenad Blagojević Redakcija: Emina Ćirić.rs tel. beograd 64 LiSa / glavni urednik božana Mirkov.Sr-iD 107320588 Novi broj u prodaji . 24000 Subotica Po licenci Burda Verlag Osteuropa GmbH. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasnih strana.o. 011/207-99-32 Izdavač: Adria Media Srbija d. 11070 Novi Beograd. izvoz ili prodaja u inostranstvu. CiP .12.o.o.2002. 1 (26. . Jelena Milanović lisa-oglasi@adriamedia.beograd (Omladinskih brigada 88a): adria Media Serbia. . kao i druga upotreba (CD-Rom. Segedinski put 72.Katalogizacija u publikaciji narodna biblioteka Srbije. 2002. Offenburg. DVD).(Subotica : rotografika).) -. . SR Nemačka Reprodukovanje svih pisanih i ilustrovanih materijala. njihova on-line primena. Omladinskih brigada 88 a Telefon: 011/207-99-00 Direktor: Bernd Rademann Direktor izdanja: Ivana Slović Štampa: Rotografika d.

32 Običaji i verOvanja .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful