običaja 10

 zaštitite dete

Magija

od uroka

Snaga novca
Ne postoji čarobni napitak za uspeh

vjera ro

dinara donosi sreću!

Recepti za srećan i dugovečan brak
Običaji i verOvanja 1

Svakog meseca nove ideje, novi saveti...
2 Običaji i verOvanja

Sadržaj

4 Zanimljivosti iz sveta: Srećni kutak 6 Trudnoća i rođenje deteta 9 Davanje imena 10 Intervju: Vjera Ro, ekstrasens 14 Kako da se novac zadrži u kući 16 Običaji na venčanju 20 Pronađite srećno mesto za svoj dom 22 Moć prirode 24 Sreća i nesreća desne i leve strane 26 Zaštita od uroka 28 Najtužniji dan 30 Dani u nedelji

Uvodnik
n

a pominjanje narodnih običaja i verovanja mnogi odmahnu rukom uz komentar da su te bapske priče namenjene onima koji nemaju pametnija posla, zaboravljajući da su sujeverje i narodni običaji dva potpuno različita pojma. Ipak, čak i najveći „protivnici“ kucnuće u drvo dok budu pričali o lepim stvarima iz svog života, neće dozvoliti da gost stoji po ulasku u dom, na svadbi će nestrpljivo očekivati da mlada baci buket baš ka njima ili će čekati 40 dana kako bi otišli u posetu prinovi koju su dobili njihovi prijatelji. Poštovali ih ili ne, skoro svako od nas svakodnevno svesno ili nesvesno izvodi običajni ritual, bilo da poznanicima ne ispriča do kraja sve o najnovijim planovima u vezi sa poslom, ili da se pomeri sa mesta dok sluša tužnu priču sagovornika. Ritual je i vezivanje crvenog končića novorođenom detetu oko ruke, a o cepanju košulje novopečenog oca da i ne govorimo. O tome da smo narod koji voli da veruje, govori podatak o venčanju 15 parova u Beogradu baš 8. 8. 2008. godine zbog verovanja u broj osam, koji po feng šuiu obećava dug i srećan bračni život. Hteli to da prihvatimo ili ne, običaji su svuda oko nas i godinama se prenose sa kolena na koleno. Čak i ako ne možete da ih prihvatite kao takve, čitanje ove knjižice shvatite kao vrstu zabave. Uživajte!

Običaji i verOvanja 3

a onda napravi tri kruga oko crkve. Na vratima kuća u Italiji. POTKOVICA Ovo je. čijim telom teče srebrna krv. pogotovo ako visi blizu kućnog praga. nađena na polju ili drumu.000 godina spominje u knjigama i bajkama. Nemačkoj i Engleskoj i danas je prikucana konjska potkovica okrenuta na gore. verovalo se da će joj to doneti sreću u životu. dok se u Španiji gađanje hranom smatra normalnom navikom. kako bi privukla sreću. Prema mitologiji. 4 Običaji i verOvanja . VELIČANSTVENI JEDNOROG šetnja Sa SunceM U Škotskoj je popularan običaj da mlada „šeta sa suncem“ tako što na južnoj strani crkve ide od istočne do zapadne. evo u šta veruju ljudi iz našeg okruženja. sve je dobro u kući i ima napredak u porodici Ova životinja se skoro 3.toliko običaja i navika. Svako treba da je dodirne pre ulaska u kuću. Onome kome cveće koje zasadi uvek uspeva. bez sumnje.Srećni kutak Koliko naroda i zemalja . a ne kupljena. potiče iz Evrope. veruje se da će onaj ko ubije ovo veličanstveno stvorenje zauvek biti proklet. to je beli konj sa rogom na čelu. U Italiji je važno da je potkovica korišćena. Verovanje da može doneti sreću. ali i sa drugih kontinenata TRČANJE ZA SIROM U Engleskoj možete videti grupu ljudi kako trči za sirom koji se kotrlja niz brdo. najčešća amajlija.

pa se u zavisnosti od zemlje naziva „grčko“. Naš narod veruje da psi na anđele ne laju. gde su poštovana božanstva imala glavu slona. prozori pa čak i dimnjaci da bi se sprečio ulazak zlih duhova koji mogu da naude mladencima Običaji i verOvanja 5 . liMun Ovu amajliju koriste Grci i Turci. odnosno „tursko oko“. Oko protiv uroka U Rusiji se pred svadbu zatvaraju sva vrata. a može i da se okači blizu vrata ili bebinog kreveca gde će da motri na „zlo oko“. potiče iz indije i hinduizma. U americi veruju da samo oni slonovi koji imaju podignutu surlu donose sreću.Poreklo verovanja da slon (posebno njih 7) donosi sreću. Ono može da bude detalj na odeći. koja je imala velike probleme sa snadbevanjem vodom. da se nosi kao narukvica ili privezak. Na njih samo cvile i vrte repom na Siciliji. oduvek se u sve zalihe pitke vode stavljala polovina svežeg limuna. odnosno nikada ne napadaju dobre ljude. Slon ODVEZANE PERTLE Žena u Švedskoj treba da ostavi na obući odvezane pertle da bi rađala decu lako kao što izuva obuću.

Jedno od verovanja kaže da bi onu hranu koju je trudnica najviše jela tokom trudnoće. Od momenta kada bi shvatila da se u njoj začeo novi život. Na sličnim verovanjima bile su zasnovane i zabrane dodira trudnice sa pojedinim životinjama. U borbi protiv porođajnih demona dominirala je težnja da se majka i dete tokom ovog perioda što duže zadrže u kući. dete kasnije neizmerno volelo. pod rađanjem se podrazumevao i period od 40 dana nakon dolaska bebe na svet. pa prošla prstima kroz kosu. među svojima. u narodu poznat kao babine ili babinje. hranom i sa nekim predmetima i materijama. u sredini koja im pruža sigurnost i zaštitu. što je tek jedan od sačuvanih običaja koji se primenjuje po dolasku novorođenčeta na svet obijanje potomstva u našem narodu oduvek se smatralo glavnim ciljem braka. Trudnica je morala i da pazi da pri pomisli na jelo ne dodirne svoje telo. rađala je belokoso dete. posebna pažnja bila je posvećena ponašanju same trudnice. njen 6 Običaji i verOvanja D trenutni strah mogao je da se prenese na buduće dete. Tokom babina . pa da ono celog života bude kukavica. groblja ili đubrišta. babine od 40 dana Osim porođaja. pa samim tim nije smela da prisustvuje tučama i svađama. Opasnost bi bila veća ukoliko bi se trudnica čudila ili podsmevala takvoj osobi jer bi na taj način izazvala neprijateljska osećanja. drvljanika. ona kojoj se pilo vino pa se pogladila po obrazu rodila bi dete rumenog lica i slično. To se odnosilo na zabranu susreta sa pojedinim osobama. posebno sa onima koje su imale urođenu ili stečenu manu. Zbog toga se dosta vodilo računa o poštovanju brojnih običaja od začeća pa sve do rađanja deteta.trudnoća i rođenje deteta Mnogi roditelji i danas vezuju končić crvene boje oko zgloba bebine leve ruke. Pazilo se i da se ne uplaši. a samim tim i na buduće dete. Prema verovanju u Crnoj Gori. Već sam pogled na takvu osobu bio je dovoljan da se njegove osobine prenesu na plod. žena koja bi poželela da pije mleko. Verovalo se i da trudnica ne treba da tumara noću i da treba da se drži podalje od raskršća. U protivnom.

mlada treba da ponese jabuku sa sobom da bi joj deca bila lepa kao jabuka Običaji i verOvanja 7 .jedan od običaja kaže da kad pođe na venčanje.

Članovi familije imali bi priliku da prvi put vide bebu tek nakon ovog perioda. U nekim krajevima Srbije nije smela da kuva. recimo. pri prvom prepovijanju deteta ukućani su nastojali da magijskim putem utiču na njegove fizičke i psihičke osobine. ali ni da jede za stolom sa ostalim članovima porodice. 8 Običaji i verOvanja . još manje da iznosi novorođeno dete. veruje da će se roditi muško dete ako stomak ide u špic.porodilji nisu dozvoljavali da izlazi napolje. Određivanje pola deteta Brojna su narodna verovanja o tumačenju pola deteta na osnovu bebinog položaja u stomaku. Ukoliko prvo dete prvo kaže reč „mama“. Odmah po porođaju. U tim prilikama nije joj dozvoljavano da obavlja kućne poslove. a ako prvo izgovori reč „tata“. nosila bi sveću u ruci. ako je muško. a najčešće bi ih ponovo oprali. imala poseban status. a prilikom dolaska u kuću nisu smeli da se dive i da hvale novorođenče. sledeće će biti muško. pa su pored kreveca ili ispod dušečića stavljani oštri i šiljati predmeti. Vatra se nije gasila dok ne bi istekao Običaj cepanja košulje novopečenom ocu poštuje se u svim krajevima naše zemlje pomenuti kritični period od 40 dana. Kada bi se desilo da ostanu napolju i u trenutku kad je pao mrak. Zaštita vatrom primenjivala se i u samoj kući. Ponekad bi majka i dete bili opasani konopcem ili su ih ukućani kadili materijalom neprijatnog mirisa. ponekad bi ih stavljali na prag. Veruje se i da protiv uroka detetu prvih mesec dana treba vezati crveni končić oko zgloba leve ruke i ispod bebinog uzglavlja staviti čarapu sa belim lukom probodenim iglom. Zaštita vatrom Kad bi trudnica tokom noći napuštala kuću. kasnije bilo ćosavo. Porodilja bi. Nekada su korišćene i amajlije. takođe. Dečja kolica. krvlju sa pupka mazali njegove obraze da bi bilo zdravo i rumeno. ukućani bi ih kasnije kadili na vatri ili dimu tamjana. sledeće će biti žensko. Tako se. Kraj njih je uvek dežurao neko od ukućana. Dečje pelene nisu se iznosile iz kuće od zalaska do izlaska sunca. Ako prvo dete liči na oca. ne bi trebalo kupovati pre detetovog rođenja. sledeće će biti različitog pola. Ponekad bi mu namazali i nausnice da ne bi. na primer. Ako prvo dete liči na majku. morali bi naglas da kažu „da nije uroka“ ili „ne budi uroka“. Prostorija u kojoj su boravili majka i dete morala je da bude stalno osvetljena. ukoliko je dojila dete. Tako su. Pazilo se i da ne ostanu sami nijednog trenutka. sledeće će biti istog pola. Ako bi to slučajno uradili.

kao i imena mondenskog karaktera. čime se uspostavljala mistična veza između bebe i pokojnog imenjaka. U nekim našim krajevima deca su dobijala imena predaka. To pokazuje i običaj zabeležen u Timoku i Bačkoj. drag ili rad. onda je novorođenoj ćerki davala svoje ime. Ako je žena rađala samo žensku decu.. odnosno od ljudi urokljivih očiju. glumaca. Magijom imena uticalo se ne samo na novo. deci su često davana imena koja bi trebalo da ih učine otpornim i koja su ulivala životnu snagu (na primer Živko i Živka). Đorđe. Poslednjih decenija sve češće se dešava da mališani dobijaju imena po crkvenom prazniku na koji su rođeni: Jovana. Običaji i verOvanja 9 . a želela je žensko. odnosno očevo ime. Kroz vekove se dosta vodilo računa i o tome da ako je muško dete nejako po rođenju.. činila ga otpornim (Stojan i Stojana) i slično. pevača. lepote (Leposava). Bosiljka. Verovalo se da će buduća prinova biti sin. slave (Slavoljub) ili slobode (Slobodan). a predak bi tako ponovo bio među svojima. Bogdan.rečima se oduvek pripisivala posebna magična moć. a želela da ima i muško. što se najjasnije ispoljavalo kod ličnih imena. davala je sinu muževljevo. Roditelji bi nastojali imenom da nagoveste obilje radosti (Radovan). već i na buduće rađanje. Ono je uz ime nasleđivalo i neke njegove osobine. Ime je moglo da sačuva dete od zlobnih ljudi. Zaštita novorođenog deteta od neposredne opasnosti bila je samo preduslov za dug i srećan život. koje roditelji biraju prema imenima popularnih pisaca. Reč je o „ružnim“ imenima kao što su Grdan ili Mrkša. zatim narodna imena koja počinju prefiksom živ. Neven). Često se srećemo i sa imenima životinja (Vuk. poput Gvozdena. obavezno dobije „čelično“ ime. I obrnuto: ako je rađala samo mušku decu. Paun. Nikola. Soko) i biljaka (Perun. Detetu ime daju roditelji ili osoba koja je pozvana da to učini – kum Davanje imena Da bi bila jaka.

Vjera Ro ne želi da razgovara sa onima koji su imali posla sa crnom magijom. jer to nije njen svet 10 Običaji i verOvanja .

Kada je reč o zdravlju. Lično. jer to nije njen svet. Ljudi svu snagu loših emocija projektuju jedni na druge i. to ne daje ništa dobro. ekstrasens VJERA RO ne veruje u materijalnu magiju već smatra da čovekov život zavisi isključivo od njegovih misli napitak Tekst: Emina Ćirić • Foto: Lisa arhiva O d kada je prošle godine u Lisi objavljen članak o ekstrasensu Vjeri Ro i njenim mogućnostima da zaviri u dušu ljudi. već oni koji imaju probleme . obrazovanjem i elokventnošću. koje se vremenom umnožavaju i štete svakome ko ih gaji istakla je Vjera. šta očekuju i šta žele da čuju.Osećam tuđe živote i patim sa njima njihove muke. . Kada dlanom dođem blizu mesta na telu sa problemom. ljudi odskoče od topline pomoć ne traži niko kome je dobro. ali to ima visoku cenu.ne postoji čarobni iako joj se mnogi obraćaju da im potvrdi njihove crne slutnje.kaže Vjera Ro i ističe da ne želi da razgovara sa onima koji su imali posla sa crnom magijom. ne verujem u postojanje materijalne magije. Reč je o vekovnim razmiricama između snaje i svekrve.Ljudi mi se često obraćaju očekujući da potvrdim njihove crne slutnje i ono što gaje u sebi. To su nakupljene emocije. Najčešće žele da znaju da li su pod dejstvom mračnih sila i crne magije. našoj redakciji su se obraćali brojni čitaoci koji su želeli da se sretnu sa ovom izuzetnom ženom. Njima savetuje da se Običaji i verOvanja 11 . Ponovo smo potražili Vjeru Ro da nam kaže u šta osobe koje se sreću sa njom veruju. ljudi često traže pomoć alternative. Moju vekovne razmirice . komšija. nespremni da veruju u farmakološke lekove. netrpeljivosti između jetrva i zaova. To su negativne projekcije ljudskih odnosa koje nastaju između osoba koje se ne vole. Gaje ubeđenje da je neko nekome nešto „namestio“ magijom. Oni koji su se videli sa njom rekli su nam da ih je iznenadila savremenošću. naravno. ali i više od toga. da su dobro osetili biopolje. energiju i njen protok.

jednostavnog. deo nameštaja ili ukras nosi negativne vibracije. penzionerka iz Sremčice. a spasla me je vera da će sve biti dobro. Neko ga je ubedio da je to zbog prokletstva i da će mu umreti dete. i živim od svog rada. Preživela sam vrlo teške trenutke i nemire.strogo drže lekarskih uputstava i postupaka. niti se boji za dete.Za sve nevolje u životu čovek ovog podneblja je sklon da veruje da ga prati prokletstvo. . Nikakav crven končić. S obzirom na to da joj dolaze ljudi kojima treba pomoć. Moj umor blokira receptore razumnog. nisam se odrekla susreta sa onima koji traže utehu i nadu. imam situiranu porodicu. Kada su ljudi širokog. Oni se grade i neguju. ali ljudi ne mogu uvek da je spoznaju. vidim najbolje. pa ih uglavnom uputim gde da traže pomoć . objašnjava Vjera Ro.Lepo je kada možete nekoga da ohrabrite.treba bežati od proroka koji u svemu vide zloslutnu silu vot“. Verujem i držim se tvrdnje oca Tadeja: „Kakve su ti misli. čarobni napitak ili ritual ne obezbeđuju dobre odnose. iako me to i te kako boli. a zemlja ima crve koji privlače negativnu energiju. Ne gledam u karte. Neretko žene žele da im neko dâ čarobni lek ili amajliju kojom bi večno imale naklonost muškarca koga žele. otvorenog uma. dala je ljubavniku da popije skupi plaćeni „čarobni napitak“ da bi ga vezala za sebe. Vidim da pozitivna i negativna strana postoje. Treba bežati od proroka koji u svemu vide crnu zloslutnu silu. Regenerišem se energijom prirode. Moja duša oseća i preživljava sve nevolje ljudi sa kojima razgovaram. Bitno mi je njegovo zdravlje rekla nam je na kraju Vjera Ro. A Ivana Đ. otišla kod lekara i odagnala crne misli. Cveće treba da je napolju. Govorila sam da je to glupost i da hitno pregleda štitnu žlezdu. ni u šolju. ne sanja ružno. U praznoverice i verovanja spada i želja da se ima više novca. pa im savetujem da to obavezno uklone iz života. takav ti je ži- čovek u nevolji veruje u prokletstvo. Nemam pravo da 12 Običaji i verOvanja obeshrabrim ljude. Vjera veruje da mora da ih dočeka sa mirom i ljubavlju. Čula sam ga posle dva meseca. bankarski činovnik. . pije lekove. već u čoveka. I dobro se događalo. vera je najlekovitija . Onkolozi su rekli da je došla na vreme. verovala je da mora da umre jer joj je vezana „mrtvačka veza“. Poslušala je Vjeru Ro. Bavim se svojom profesijom u sopstvenoj firmi. ono je nepoželjno jer raste u zemlji. Vjera Ro joj je savetovala da razmisli. ni u kuglu. Najlekovitiji su vera i pozitivan stav prema životu. Nada je čudno seme. Pamtim čoveka koji je došao kod mene jer ga muče ružni snovi. ali on ne postoji. običnog. Ipak. To ne postoji. Operisao je štitnu žlezdu. Kada se umorim.najčešće kod lekara ili terapeuta. mogu da osetim koji deo prostora. Međutim. . crne MiSli Milanka P. Veruje se da je saksijsko cveće ukras stana.Svi bismo voleli da imamo taj recept. jer bi radije napitkom da vežu voljenu osobu za sebe. To je ljudima teško objasniti. Uvere se kada im se poremeti kvalitet života. da se dozove pameti i posveti se deci i mužu. gde i pripada. Mnogo ljudi iz različitih socijalnih sredina i uzrasta žele da im se „skinu prokletstva“. Opredeljena sam da gledam svetliju stranu i to savetujem svim ljudima koje srećem. pa mnogi traže recept kako doći do para.

Mnogima je Vjera pomogla da odu kod pravog specijaliste. Samo sebi i svojim najbližima ne može ništa da oseti Običaji i verOvanja 13 . da nađu mir. da pobede strah.

po verovanju. Kako kažu verovanja. ujutru treba davati i uzimati zajam. u novča ne valja pozajmljivati komšinici hleb i so – obezbeđenost (u novcu) tada može da napusti vašu kuću i da ode u drugu. komšijsku porodicu kako da se no Novca neće biti ako zviždite u sobi i mrvice sa stola čistite rukom 14 Običaji i verOvanja . NOVAC MOŽE DA „VOLI“ KUĆU Da bi novac koji ste zaradili voleo vašu kuću. Cela suma trebalo bi. Trudite se da nikada ne tražite zajam.Ne uzimajte pare na zajam ponedeljkom i ne vraćajte dug u petak KADA POZAJMITI PARE Povišicu plate od šefa treba da tražite u sredu tokom dana. onog dana kada dobijete platu nemojte da trošite nijedan dinar. zato što bilo kakve “operacije” sa parama koje obavljate tokom večeri ili noći vode ka propasti. da prenoći u vašem domu. Ne pozajmljujte novac prijateljima i poznanicima u utorak. a da češće dajete novac onome ko ga od vas traži jer ćete tako da ga „programirate“ da vam se vrati na drugi način.

Sav novac mora da bude glavnom stranom okrenut prema gazdi. Pare ne vole probijene džepove ili otpalu dugmad NE KRADITE TUĐU SREĆU Dobijene pare na kocki. nađene ili pocepane ne donose sreću i zato ne treba da se zadržavaju u vašem novčaniku.ovac zadrži niku ČUVAJTE KOVANE NOVČIĆE Nikada ne držite novčanik prazan. koja će se „napuniti“ vašom energijom i počeće da privlači novac prema sebi. „KRUPNA“ NOVČANICA U kući ili u stanu treba godinu dana čuvati „krupnu“ novčanicu. pare mogu da se „naljute“ i da ne dolaze u vaše ruke. U suprotnom. u novčaniku treba da postoji i „srećna moneta“ (prva zarađena ili dobijena od dobrog čoveka ili od uspešnog posla). Tu novčanicu ne valja potrošiti – ona je srećan talisman obezbeđenosti. neka u njemu bude makar sitna metalna moneta. Takođe. Običaji i verOvanja 15 . metlu treba da postavite ručicom na dole TROUGAO OD 10 DINARA U najmanjoj pregradi novčanika čuvajte novčanicu od 10 dinara savijenu u trougao. zarađene nepošteno. Podelite ih sirotinji ili ih brzo potrošite. Džepove odeće koja stoji okačena u ormanu napunite sitnim papirnim novcem. Da bi u kući bilo para.

Verovalo se da to paru donosi veće šanse da dobiju sina 16 Običaji i verOvanja .Pojam „medeni mesec“ dolazi iz engleske tradicije gde se 30 dana nakon venčanja pilo vino sa medom.

Zbog brzog života u urbanim sredinama običaji u vezi sa venčanjem su jednostavni i ne tako romantični. odnosno veče tokom kojeg se mnogo peva i pije. njemu se u svemu ugađa: od jela i pića do muzike. Kum daje darove za mladence koji se odnose u kola. prosidbu. Prosidba se držala u tajnosti sve dok se ne dobije pristanak druge strane. društvenom statusu i imovinskom stanju roditelja. Poslednji se poziva vojvoda kod kojeg se postupa isto kao i kod kuma. Roditelji budućeg mladoženje raspitivali su se o devojci vodeći računa o njenim moralnim osobinama. I neveste se vesele u društvu prijateljica. restoranima. nakitu ili delovima odeće. Na dan svadbe mladoženja ustaje među Običaji i verOvanja 17 . Kad odlazi sa svadbe. nešto staro. Pozivanje u svatove obavljao je „pozivar“ išavši od kuće do kuće sa buklijom u ruci (čuturom sa rakijom). devera. Momačko veče Mladoženja uoči svadbe organizuje momačko veče . Kada je reč o gostima. prvi se na svadbu poziva kum. po spisku. To se moglo činiti neposredno ili preko provodadžije. On je najveseliji na svadbi. i on je pored kumova svedok na crkvenom venčanju. kafićima. njemu muzika svira dokle želi.Venčanje vadba je odvajkada u Srbiji bila ceremonijal koji je podrazumevao izbor devojke. svadbeno veselje i venčanje. svatovsku povorku. svatovi ga ispraćaju uz zvuke „šarenog kola“. zovu ostali gosti. Uloge starog svata različite su od mesta do mesta.oproštaj od momačkog društva i bekrijanja. Podsećamo vas na rituale posvećene najlepšem danu u životu S i ukrasiti je cvećem. a to potvrdi „obeležjem“ koje se obično davalo u novcu. a onda se redom. koji tada treba tri puta iz buklije da ispije rakiju i blagosilja mladence. Za momačko i devojačko veče danas se organizuju velike zabave po diskotekama. nešto novo Kum je najznačajnija ličnost na svadbi. Potom će u bukliju dosuti svoju rakiju na svadbu se prvo poziva kum koji treba tri puta da ispije rakiju iz buklije i da blagosilja mladence Stari svat je obično najstariji neoženjeni član iz mladoženjine familije. a negde je domaćin svim svatovima. negde se bira samo radi reda. Zatim se odlazi kod starojka. ali i novac koji ostaje onom ko poziva.

pozajmljeno i plavo“ staro od nekoga ko je već dugo u braku. a deveru je mnogo što brat traži. „Kupovina” mlade Po dolasku svatova. pa bi običaj preseo i mladencima i svatovima. Neretko se dešavalo da pri ovom običaju „sevaju varnice“ jer je bratu sve malo što dever nudi. a . Mlada ulazi u prva kola u kojima je stari svat. ne piju i ne puše do 18 Običaji i verOvanja venčanja . novo što će je odvesti u novi život. Za to moraju da plate ili da neko od svatova puškom pogodi tikvu postavljenu visoko na drvetu.nekada su to bila zvona koja su terala zle duhove. Pred mladinom kućom njen otac otpija rakiju iz buklije. mlada bi trebalo da obuče nešto „staro. po verovanju. bilo tuče među svatovima. dok se mladoženjini trude da se ipak ne okrene jer ako vidi nekoga iz svoje familije . dok dever „kupuje“ devojku.još u starom egiptu muškarac je stavljao burmu na treći prst mlade. što se povezuje sa čistoćom i skromnošću. mlada uzima nakonče u naručje i okreće ga tri puta u krug mljeno što predstavlja „pruženu sreću“ (predmet iz mladine porodice koji mora da vrati kako bi osigurala sreću) i plavo. mladoženja.da ne bi. novo. jer se smatralo da je povezan sa srcem prvima da bi se lepo obukao. pozaj- Pre nego što uđe u kuću. znamo da prolazi svadbena povorka . Mladu izvode brat ili stric.deca će ličiti na njega. Običaj je da se njegovo odelo dâ majci da ga izmeri na kantaru kako bi se sprečilo da mu neko tog dana „nešto ne nabaci“ i tako ga urekne. što je znak da svatovi mogu da uđu. njena rodbina je zove da se okrene. Kako bi se osigurao srećan i dug brak. Mladoženja seda u poslednjem trenutku u bilo koja kola kako ga neko ne bi urekao. Uglavnom je mladin brat „prodaje“. kum i stari svat ne jedu. Danas kada čujemo automobilske sirene. Kad mlada izađe.

mlada ili mladoženjeni zetovi dužni su da ga nagaze. zatim prilazi kući i baca sito na krov. da bi je kućni duhovi prihvatili i da bi se odobrovoljili. Sreda najbolji dan Venčanje ponedeljkom vezuje se za bogatstvo. Sujeverja o svadbi Običaj da mladoženja ne sme da vidi svoju mladu u venčanici poznat je širom sveta. ona treba jako da udari o štok vrata. devojke koje čekaju sa mladom u sobi treba brzo da iskidaju konac. Udaj se u septembru u crkvi i život će ti biti bogat. uživanje će doći. Ako sito ostane na krovu. Dobro je da mlada na dan venčanja pogleda mladoženju kroz verenički prsten – naši stari kažu da će tim ritualom obezbediti sebi njegovu večnu ljubav. Sreda je najbolja. Udaj se kada junske ruže rastu. Udaja u aprilu . onda će i mlada zauvek ostati u toj kući. Ako se udaš u tamnom novembru. Na dan venčanja mlada ne sme da nosi bisere jer simbolizuju suze. Pre nego što uđe u kuću. ko se u avgustu venča proći će kroz promene.užitak za oboje. vezivao tanak crveni konac oko struka. mlada uzima nakonče u naručje i okreće ga tri puta u krug. a mlada ga okreće kako bi ona i mladoženja imali mnogo lepe i zdrave dece. petak krstove. cveće i bombone. ljubav će rasti ali će bogatstvo pasti. Ako se venčaš u oktobru. ko se u julu venča moraće da radi za dnevni hleb. Sadržinu sita prosipa na svatove. što je i razlog zbog kojeg se mlada prenosi preko praga . ako se udaš kada martovski vetar duva. imaćeš užitak i suze.da ih ne ometa i ne gazi. Po paganskom verovanju. nakon što obuče venčanicu. žito. Kada decembarski sneg padne .upropašćen dan. običaj je da se neko oglasi pucanjem iz puške. a utorkom za zdravlje. Po izlasku sa ceremonije venčanja. Svaka od njih se trudi jer se veruje da će ona koja ga uhvati biti sledeća mlada.kad izađe iz kuće. nemoj se venčavati. Nesrećnim se smatralo ako se žena uda za čoveka čije prezime počinje istim slovom kao i njeno. on će biti zaljubljen i dobar. Prenošenje preko praga Kada mladoženja prenosi mladu preko praga. kad se februarske ptice spajaju. kopna i mora ćeš obići. Nakonče je najmlađe dete iz mladoženjine familije. Narodno verovanje kaže: udaj se kada je godina nova. oni se nalaze u pragu kuće.udaj se i ljubav će trajati. Ako padne s krova. četvrtak predstavlja gubitke. da bi se lako porodila. Povorka kreće na čelu sa kolima u kojima su stari svat i njegova žena. mlada „nasumice“ baca buket neudatim devojkama. Običaji i verOvanja 19 . Pred mladoženjinom kućom mlada izlazi iz kola i prilazi svekrvi koja joj daje sito u kojem su: jabuka. u suprotnom će proliti dosta suza tokom braka Devojci bi se. subota je najgora. Mlada nije smela ni da vežba pisanje novog prezimena pre svadbe. Onog momenta kada se čuju sirene automobila. a u maju .

a neželjene posledice sustigle bi žitelje. Postupak su ponavljali. Trebalo je obezbediti sklonište u kojem će život biti siguran i udoban. budući vlasnici nastojali su da prepoznaju povoljne ili nepovoljne znake koje im upućuju onostrane sile.od kopanja temelja do postavljanja crepa idanje kuće oduvek je predstavljalo jedan od najznačajnijih momenata u životu jedne porodice. pre svega. Ako bi pod svakim kamenom pronašli životinju ili insekte. zidari su morali da se pridržavaju mnogih tradicijom utvrđenih ritualnih propisa. Odstupanje od tradicije uvek je nagoveštavalo nevolje. smatrali su mesto srećnim i otpočinjali bi sa zidanjem. On je mogao. Ukoliko ne bi ništa našli. dovijali su se kako su znali i umeli. U drugim krajevima su na mestu predvi- Pre biranja lokacije na kojoj će biti sagrađena nova kuća treba „proveriti“ da li je život na njoj poželjan ili ne. ali nije morao da prihvati novog sustanara. a život na njemu poželjan ili ne. tu je. bez čije se dozvole posao nije mo- Z danas se. žito ili novac gao dovršiti ili se bar nije mogao dovršiti na zadovoljavajući način. Morali su. Tamo gde je stado polegalo i mirno provelo noć. U Mačvi i u Šumadiji bi uzeli četiri kamena i stavili ih na mesta na kojima bi trebalo da budu četiri kućna ugla. a ako se povoljan znak ne bi javio. premeštali su ga u drugi položaj. odustajali su od posla. u temelj uziđuju flaša sa vinom. da uspostave povoljne odnose sa natprirodnim bićima. umesto životinje. jer građevinski radovi nisu bili samo tehničke prirode.pronađite sre za Svoj koji tu prebiva ili se bar na tom mestu pojavljuje. ali i izvesti određene rituale . Bio je to složen zadatak. četiri kamena u četiri ugla Verovalo se da bi odabrani lokalitet mogao da ima svog natprirodnog „vlasnika“ 20 Običaji i verOvanja . Narednog dana bi zavirili ispod njih. Da bi novosagrađeni dom odgovarao nameni. Birajući mesto za novu kuću. Ponegde su na odabranom mestu zatvarali ovce u ogradu i ostavljali ih da prenoće. po duboko ukorenjenom verovanju bilo pogodno mesto za podizanje novog doma. Da bi to ustanovili. Sačuvale su se predstave da je dotično mesto srećno ili nesrećno. Verovali su da su srećna ona mesta na kojima i životinje mogu da žive.

pretpostavljali su da je ono „halovito“ i da tu ne treba graditi. U Crnoj Gori žrtvovali bi čak četiri ovna na četiri ugla zgrade. a onda bi konac uzidali u temelj započete kuće Majke su posebno morale da paze da im deca ne priđu blizu. majstori su žrtvu mogli da pribave i na drugi način: izmerili bi nečiju senku svilenim koncem. Kako su građevinski radovi odmicali. na ognjištu. Zato su se seljaci čuvali da im senka ne padne na temelj. na krovu. Iako se u pesmi „Zidanje Skadra na zidari bi izmerili nečiju senku svilenim koncem. a u nekim krajevima uziđivali su glavu životinje. rakijom. Običaji i verOvanja 21 . umesto životinje. Takva osoba bi. Obično su klali jagnje. njena duša bi preuzimala brigu o novoj kući. po verovanju. ili bi flašicu sa sadržajem obesili o poboden štap. Pretpostavlja se da su tim činom hteli da umilostive ista ona bića čiju su naklonost ispitivali i prilikom izbora mesta. žito ili novac. postavši kućni duh . pa bi konac uzidali u temelj. Najrasprostranjenije je žrtvovanje na temelju kuće.„talason“. ljudi su žrtvovani samo simbolično. u temelj češće uziđuju flaša sa vinom. Duša koja čuva kuću Bojani“ pominju i ljudske žrtve.ećno mesto Majke su vodile računa da dete ne bude blizu tek iskopanog temelja doM đenom za gradnju ostavljali čašu koja je bila napunjena vinom. Ako bi sve ostalo nedirnuto. uskoro umrla. zrnjevljem pšenice ili brašnom. Zidanje kuće bilo je praćeno odgovarajućim žrtvama. Žrtva se svodila na uziđivanje senke koja se smatrala ekvivalentnom duše. negde zakopavali. Danas se. potom na pragu. Ali. Sutradan bi dolazili da vide šta se dogodilo. mesto se smatralo pogodnim. Ponegde su je stavljali na zemlju. žrtve su prinošene prvo na temelju. ovna ili petla i njihovom krvlju prskali temelje. Ukoliko bi nešto nedostajalo.

treba našte srca da pojede pet gorkih badema BRŠLJAN Ova biljka stavlja se u dečje kolevke. pogotovo oko Đurđevdana jer. Ovo povrće stavljalo se pod glavu novorođenčetu kako bi bolje spavalo tokom prvih 40 dana. d 22 Običaji i verOvanja . U tru dev šem rano uju eće. voće. zubobolje. trešnje. mamurluka. bolesti i od svake druge nesreće. Kroz b ih na e kržljava žene i stavljaju če s vence i venac provla dovala. lopov ne može ništa da ukrade. pletu u na m dan v ili na sa eru ivanjsko c kuće. čak i ako nikoga nema u njoj. glavobolje. otoka i opekotina. povrće i razno rastinje godinama se koriste u najrazličitije svrhe . od njega beže veštice. Ko hoće da ostane trezan tokom večeri. uhobolje i mnogih drugih bolesti. iz kuće u kojoj se nalazi. grčeva u stomaku. kako kažu verovanja. cveće miljeno eće je o oči Ivanjdana e o cv ojk Ivanjsk narodu.od lečenja prehlada i težih bolesti do zaštite od uroka u vidu amajlija BELI LUK kao lek Za beli luk vezuje se izreka: Ti mene čuvaj od nokta. ja ću tebe od svakoga zla. Lek je protiv glavobolje. U narodnoj medicini koristi se kao univerzalno sredstvo: deluje protiv velikog kašlja. jagode i ljubičice treba da operu kosu oni koji ćelave čuvarKuća brani kuću od groma. vodom u kojoj je skuvano lišće od višnje. jski apre ivan lje n a bi bo deca.Moć prirode Lekovito bilje.

šljiva MAJČINA DUŠICA Prema verovanju iz Kruševca. ako na božić pada kiša. Kad on prođe. ko je prvi put vidi u proleće treba da joj otkine cvet i pojede ga. Običaji i verOvanja 23 . Crni čaj Kad se beba prvi put okupa. odmah će ga zavoleti. pa će cele godine biti mlad i zdrav. Staviti 10 grama crnog čaja u dva litra vode i pustiti da lagano vri dva do tri sata.Mali ljubavni rituali i naPici Suncokret ruzmarin je svatovsko cveće. detelina sa četiri lista može da se koristi i za ljubavne vradžbine tako što devojka namaže dva lista mašću. probuši ga novim vretenom. bog je stvorio krompir za ljubav sirotinje kako bi i ona imala kome da guli kožu. voda treba da se prospe na rodnu šljivu. mlada i zdrava biljka Ljubičica je cveće sa magičnom snagom. Detelina Lipa je kod Srba i Slovena sveto drvo. LJUBIČICA. namaže medom i mašću i nosi na pupku tri dana i tri noći. a druga dva medom. ne valja ga držati u kući KROMPIR. a stavlja se i u vodu kojom se kupaju deca. Kad momak hoće da ga devojka zavoli. momak će uskoro biti njen. sirotinjska zabava?! Po jednom šaljivom etiološkom objašnjenju. pa ih baci na dve strane puta kuda ide momak. po verovanju. Paziti da tečnost ne ispari jer na kraju treba da ostane vrlo jak čajni koncentrat. nikla je iz groba majke na koji su deca svakog dana dolazila i plakala. šljive će dobro roditi. Pod lipom ne valja spavati jer u nju grom rado udara Osim što donosi sreću. Lek je za probleme sa zubima i stomakom. Devojka koju pogleda kroz tu rupicu. treba na dan Usekovanja Svetog Jovana da ubere suncokret u bilo kojoj devojačkoj bašti. devojka ih sastavlja i. Procediti i dati željenoj osobi da ispije jednu šoljicu napitka i ona će se zaljubiti u vas. na božić se njime kiti bunar.

a žensko na levoj. ako bi mu izašao na levom. a ako „ode“ ulevo biće devojčica Pravila za trudnice Verovalo se da kad nekome „zazvoni“ desno uvo. trebalo je prvo obuti desnu cipelu. to je znak da će dobiti lepu vest od muškarca. na primer. reč je o sestri. U mnogim krajevima bili su uvereni da žena nosi muško dete na desnoj strani. a levo smrt žene. Z dete koje se u majčinoj utrobi pomeri udesno biće muško. Naravno.. Značenje ove dve strane jasno se ispoljava u tumačenju fizioloških pojava. i leve. stići će loša vest sa ženske strane. 24 Običaji i verOvanja Pojave vezane za desnu i levu stranu nagoveštavale su pol budućeg deteta. a kad mu „zazvoni“ levo. Na sličnim shvatanjima zasnivalo se i predviđanje smrti. dobiti brata. Otvoreno desno oko slutilo je smrt muškarca. Položajnik na Božić desnom nogom ulazi u kuću. Da bi dan bio uspešan. ne znajući kojim putem da krene obično polazio desnim jer je verovao da je to srećnije rešenje. bila je stalno prisutna u narodu. Pazilo se i kojom će nogom čovek ujutru prvo da zakorači.Sreća i nesreća desne i leve strane Koliko puta vam je „zazvonilo“ desno uvo ili vas je zasvrbeo levi dlan? U našem narodu oduvek se verovalo da trenutna žiganja tela mogu da predvide razne događaje iz života načajno mesto u narodnoj religiji Srba imali su i apstraktni pojmovi. Opozicija između desne. Ili. srećne.. a leva sa ženskim polom. U protivnom se očekivala smrt nekog od ukućana. navući desnu nogavicu i desni rukav. i obrnuto. dok mu je majka trudna. U Bosanskoj krajini su. To se odnosilo na pojmove pomoću kojih su srpski seljaci stvarali organizovane predstave prostora koji ih je okruživao. U naseljima između dve Morave mislili su da će dete kojem. . Desna cipela. Jedno od tih značenja ima verovanje da se desna strana uvek povezuje sa muškim. isto kao i mlada u novi dom. nesrećne strane. pazili da mrtvacu budu sklopljene oči. Verovalo se da bi čovek koji se našao na raskrsnici. Tako je nastala izreka „ustati na levu nogu“. čmičak izađe na desnom oku. dete koje se u majčinoj utrobi pomeri nadesno biće muško.

povećaće vam se bogatstvo Levi dlan kad zasvrbi. čućete lošu vest Desno uvo Desno oko Nos kad zaigra i kad zazvoni. dobićete poklon od nekog bogataša Stomak Grudi Obe usne kad zadrhte. veliki posao ćete završiti Desni dlan kad zaigra. dobićete loše vesti kad zaigra. šta pomislite u tom trenutku to će se ostvariti kad zaigra. predstavlja bogatstvo i zaradu kad zaigra. nepoznata osoba doneće vam poklone Grlo kad zaigra. a kad vas zasvrbi.Vratni pršljen kad zaigra. bićete kritikovani kad zaigra. očekujte lepe vesti Običaji i verOvanja 25 . sa nekim ćete se ljubiti kad zaigraju. uskoro ćete platiti nešto kad zasvrbi. čućete dobru vest kad zaigra. dobićete novac ili poklone Desno koleno Desni taban Desna peta kad zaigra. doživećete neočekivano priznanje. uskoro ćete zaraditi dosta novca kad zaigra. dobićete lošu vest Čelo između očiju kad zaigra. predstavlja žalost kad zaigra. ići ćete na put Levo uvo Levo oko Pupak kad zaigra i kad zazvoni. naljutićete se na nekoga kad zaigra. snaći će vas neka nevolja Levo koleno Levi taban Leva peta kad zaigra.

Na takvo shvatanje ukazuje i narodna izreka: Da te bog sačuva ćosava čoveka i brkate žene. Tada. Uricanje je bilo najopasnije onda kada je zao pogled bio propraćen rečima. orači). nesvakidašnjim stanjima ili situacijama (trudnice. mladenci. veća pažnja posvećivala se preventivi. Najjednostavnije je svakako bilo sklanjanje od zlog pogleda. Verovalo se da je svesno uricanje retko. ranjenici). sticajem nesrećnih okolnosti. posebno onima kojima se izražavalo čuđenje ili divljenje. odnosno da postoje osobe sa zlim očima. smatrao i najopasnijim. nepošteni ljudi. Umesto lečenja. zaštita od v eruje se da neki ljudi poseduju magičnu moć koja se ispoljava u njihovom pogledu. veruje se. a u krajnjem slučaju i smrt. Najvažnije je bilo skrenuti prvi pogled. Najčešće su nazivani urokljivcima. Urokljivac najčešće i nije bio čarape različitih boja Delovanju zlih očiju bili su izloženi slabi i nemoćni (deca. sejači. bolesnici. Bilo je dovoljno da takva osoba samo pogleda određenog čoveka. Zle oči mogao je dobiti samim rođenjem. kao i ljudi koji su se nalazili u nekim posebnim. druga plava) ili su im roditelji jednu od čarapa 26 Običaji i verOvanja . Moć uricanja pripisivala se fizički ili psihički defektnim licima koja – po prirodi stvari – zavide normalnima. inače.Uricanje je najopasnije kad je zao pogled propraćen rečima divljenja i čuđenja. U nekim krajevima Srbije bio je običaj da se maloj deci obuvaju čarape različitih boja (recimo jedna crvena. Kod ljudi je urok izazivao određene bolesti. Osamljivanje žena za vreme porođaja i pokrivanje nevestinog lica tipični su primeri. ali i kasnije. a delovanje njihovog pogleda urokom. koji se. životinju. Sam pogled ponekad se nije smatrao neophodnim. pomažu molitva i magične reči uroKa svestan zla koje nanosi. Do istih posledica mogla je dovesti neka loša reč ili čak loša misao. Tako nešto mogli su da učine samo izuzetno loši. biljku ili predmet pa da se dogodi neko zlo.

verovalo se da neće imati dece. Zaštita se ponekad sastojala i u otklanjanju želje za uricanjem. Dete bi bilo pošteđeno tog prvog. izazivajući zavist navlačili kako treba. Običaji i verOvanja 27 . Verovalo se da one tada vrebaju mladence kako bi im brak učinile neplodnim. amajlije kao spas Slična funkcija pripisivala se i pojedinim magičnim rečima.na meti urokljivaca najčešće su lepi. Ukoliko bi mladu pojedine žene mrzele. pošteni. Posebno je bio važan put od mladine do mladoženjine kuće – da mlada ne nagazi na podmetnute „čini“. krišom bi joj u pojas zašile kamen-oblutak. Uobičajeno je bilo pljunuti na moguću žrtvu uricanja. U Bosni i Hercegovini su i muslimani i stanovništvo pravoslavne vere obično upotrebljavali reč „mašala“. bacanje čini Svadba je. kao i ostali prelomni događaji u životu. najopasnijeg udara. Njih bi izgovarao mogući urokljivac kada bi bez razmišljanja i zle namere izazvao opasnost od uricanja. kako bi joj se „porod u kamen pretvarao“. Bilo je raznih vrsta . pametni i bogati ljudi koji su svojim brojnim vrlinama privlačili njihovu pažnju. Pretpostavljalo se da će prvi pogled zlih očiju pasti upravo na njih. Posebnu moć da se unište efekti zlog pogleda imale su amajlije koje su širom sveta tretirane kao najsigurnija zaštita od uroka. a drugu naopako. predstavljala „trenutak opasnosti“ od zlih sila. ali često nije bilo potrebno jer je pljuvanje važilo kao pouzdana preventiva.od najobičnijeg kamenčića ili školjke do hrićanskih ili islamskih relikvija. jer se u situ slabo šta zadrži. Ako bi neki zlobnik pogledao mladence kroz sito dok idu od crkve do mladoženjine kuće. Neko od prisutnih mogao je pljunuti tri puta ili pak pljunuti preko ramena i na taj način sprečiti moguću nesreću. Tada se obično govorilo „da nije urok“ ili „ne budi uroka“ i tako poništavala učinjena greška.

P Pogrebna povorka Po završenom opelu. odnosno od njegovih zemnih ostataka. Pogreb je najvažniji čin posmrtnih ceremonija. Sveštenik ponovo čita opelo. izražavajući želju da mu zemlja bude „laka“. Nakon toga najčešće se odlazi kući umrlog. Pokojnik se iznosi nogama napred da ne bi mogao da vidi kuću i zapamti put do nje. Smrt se u mnogim krajevima naše zemlje oglašava i kukanjem. ako je umrli bio otkriven. a prisutni celivaju umrlog ili krst koji će mu biti postavljen na grob. barjak i žito. jer u protivnom njegova duša ne može u miru da ode na „onaj“ svet ogreb počinje iznošenjem pokojnika iz kuće. verovanje kaže da pokojnik mora da bude ispraćen po svim propisima. . odnosno nošenjem odeće crne boje. Slede sveštenik i kovčeg sa pokojnikom i ožaloščena porodica sa učesnicima sahrane. Na čelu su lica koja nose krst. a u nekim krajevima Srbije se ne vraćaju istim putem da duša pokojnika ne bi pošla za njima. „za dušu pokojniku“.najtužniji tREnutak bacaju malo zemlje u otvorenu raku. Poslužujući se. Na grobu se obavlja poslednji oproštaj od pokojnika. U trenutku iznošenja razbija se jedan sud. odnosno naricanjem. Da bi to sprečili. Na putu do groblja povorka se tri puta zaustavlja. pred kućom umrlog formira se pogrebna povorka. U seoskim domaćinstvima sveštenik na tom mestu drži opelo. nosači na pragu kovčeg tri puta povlače unatrag. Iznošenje tela predstavlja jedan od najopasnijih momenata. Za vreme žalosti zabranjeno je sklapanje bračne zajednice. a muškarci oblače crnu košulju ili stavljaju crne trake oko ruke. Za njima „ide“ poklopac od kovčega. Za učesnike sahrane priprema se žito. prisutni treba malo žita ili rakije da odsunu na zemlju. kada sveštenik čita molitvu. na raskršću ili pre prelaska preko reke. Mislilo se da će umrli koji zavidi živima pokušati još nekog da povuče sa sobom u svet mrtvih. Žene nose crne haljine i zabrađuju se crnim maramama. Svi 28 Običaji i verOvanja Pokojnik se iz doma u kojem je umro iznosi nogama napred da ne bi mogao da vidi kuću i zapamti put do nje Crne haljine i trake Žaljenje se izražava odevanjem. kao i rakija.

intervali su 40. kao i na groblje. a piće se dolivalo. odnosno godinu dana Običaji i verOvanja 29 29 . Porodica umrlog najčešće izražava žalost na tradicijom utvrđen način. a na dan Zadušnica služi se liturgija. Najznačajniji vid su daće (parastosi). a negde i jesenje – mitrovske ili „velike“ Zadušnice. božićne. jer je to i inače. a zabranjeni su svinjsko ili kozje meso jer se smatraju magijski „nečistim“. U jelovniku treba da budu žito i obredni kolač umešen za tu priliku. može da se ode u crkvu i zapali sveća. gde se pale sveće. Ako nije moguće otići na grob. Posle službe se odlazi do grobova pokojnika. posle sedam dana (ili u prvu subotu). Zadušnice mogu da budu: uskršnje. Otuda i izraz „pijan kao na daći“. Odlazak na groblje Zadušnice su obeležavanje dana odvajanja duše od tela. U prošlosti je daća često. godinu dana od trenutka u kojem je nastupila smrt. Daće se održavaju na samom grobu ili pred kućom ožalošćenih. dan kad se sećamo preminulih. Uvek padaju u subotu. posle 40 dana. u toku čitave godine. ritualne gozbe namenjene umrlom. Prisutni na daći ispijajući piće. kako je vreme odmicalo. Na kraju daće prisutni odlaze kućama ne osvrćući se. Najčešće se održava pet daća: na dan pogreba. velikogospojinske. posle pola godine i najzad.Veze sa pokojnikom odnosno njegovom dušom održavaju se i posle sahrane. u stvari pomeni. po povratku sa groblja. petrovske. prerastala u pravo veselje. iz svake čaše prosipaju po nekoliko kapi na zemlju. čineći to da duša umrlog ne bi napustila zabavu i krenula za njima. Kuvano žito se nosi u hram.

Sreda je dan za post tokom kojeg žene ne treba ništa da rade. Izdavač je Bookland.Kalendar Zabavite se otkrivajući narodno značenje svakog od sedam dana u nedelji Ponedeljak je srećan dan za novi posao. Izdavač je Čigoja štampa. U njoj su ispovesti najpoznatijih vlaških vračara i obilje citata. Utorak je dan kojim se ne krštava. Izdavač je Prometej. 30 Običaji i verOvanja Saznajte više o fenomenu maskiranja i odgovarajućim obredima sa maskama u studiji Vesne Marjanović koja je rezultat istraživačkog rada poslednjih decenija. ali ne i za velika putovanja. Temeljno istraživši mnoge knjige. ne venčava i ne pere veš. . Subota je nesrećan. Knjiga Jasne Jojić-Pavlovski rezultat je višegodišnjeg istraživanja mitologije i običaja Vlaha. Petak je dan za završavanje započetog. Milutin Đuričković sabrao je u ovoj knjizi za decu običaje i verovanja iz raznih krajeva srpskog naroda. zadušni dan kada se pominju umrli. Nedelja je dan za odmor tokom kojeg ništa ne treba raditi. Četvrtak je dobar dan za početak novih poslova. tada se ništa ne pozajmljuje.

nedeljno iSSn 1451-5210 = Lisa (beograd) CObiSS.(Subotica : rotografika).Katalogizacija u publikaciji narodna biblioteka Srbije. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasnih strana. br. kao i druga upotreba (CD-Rom.) -. CiP . Milja Lukić Grafički urednik: Borislav Miletić Prodaja oglasnog prostora: Maja Olić (sva izdanja). njihova on-line primena. 24000 Subotica Po licenci Burda Verlag Osteuropa GmbH.12. dozvoljeni su samo uz pismenu saglasnost izdavača. Jelena Milanović lisa-oglasi@adriamedia.o.Glavni urednik: Božana Mirkov Urednik izdanja: Nenad Blagojević Redakcija: Emina Ćirić. izvoz ili prodaja u inostranstvu.2002. . DVD).o. Offenburg. SR Nemačka Reprodukovanje svih pisanih i ilustrovanih materijala.o. beograd 64 LiSa / glavni urednik božana Mirkov. 11070 Novi Beograd. Segedinski put 72.rs tel.o.beograd (Omladinskih brigada 88a): adria Media Serbia. 1 (26. 011/207-99-32 Izdavač: Adria Media Srbija d. . 2002.29 cm . .Sr-iD 107320588 Novi broj u prodaji . Omladinskih brigada 88 a Telefon: 011/207-99-00 Direktor: Bernd Rademann Direktor izdanja: Ivana Slović Štampa: Rotografika d.

32 Običaji i verOvanja .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful