običaja 10

 zaštitite dete

Magija

od uroka

Snaga novca
Ne postoji čarobni napitak za uspeh

vjera ro

dinara donosi sreću!

Recepti za srećan i dugovečan brak
Običaji i verOvanja 1

Svakog meseca nove ideje, novi saveti...
2 Običaji i verOvanja

Sadržaj

4 Zanimljivosti iz sveta: Srećni kutak 6 Trudnoća i rođenje deteta 9 Davanje imena 10 Intervju: Vjera Ro, ekstrasens 14 Kako da se novac zadrži u kući 16 Običaji na venčanju 20 Pronađite srećno mesto za svoj dom 22 Moć prirode 24 Sreća i nesreća desne i leve strane 26 Zaštita od uroka 28 Najtužniji dan 30 Dani u nedelji

Uvodnik
n

a pominjanje narodnih običaja i verovanja mnogi odmahnu rukom uz komentar da su te bapske priče namenjene onima koji nemaju pametnija posla, zaboravljajući da su sujeverje i narodni običaji dva potpuno različita pojma. Ipak, čak i najveći „protivnici“ kucnuće u drvo dok budu pričali o lepim stvarima iz svog života, neće dozvoliti da gost stoji po ulasku u dom, na svadbi će nestrpljivo očekivati da mlada baci buket baš ka njima ili će čekati 40 dana kako bi otišli u posetu prinovi koju su dobili njihovi prijatelji. Poštovali ih ili ne, skoro svako od nas svakodnevno svesno ili nesvesno izvodi običajni ritual, bilo da poznanicima ne ispriča do kraja sve o najnovijim planovima u vezi sa poslom, ili da se pomeri sa mesta dok sluša tužnu priču sagovornika. Ritual je i vezivanje crvenog končića novorođenom detetu oko ruke, a o cepanju košulje novopečenog oca da i ne govorimo. O tome da smo narod koji voli da veruje, govori podatak o venčanju 15 parova u Beogradu baš 8. 8. 2008. godine zbog verovanja u broj osam, koji po feng šuiu obećava dug i srećan bračni život. Hteli to da prihvatimo ili ne, običaji su svuda oko nas i godinama se prenose sa kolena na koleno. Čak i ako ne možete da ih prihvatite kao takve, čitanje ove knjižice shvatite kao vrstu zabave. Uživajte!

Običaji i verOvanja 3

Srećni kutak Koliko naroda i zemalja . a onda napravi tri kruga oko crkve. to je beli konj sa rogom na čelu. sve je dobro u kući i ima napredak u porodici Ova životinja se skoro 3. Verovanje da može doneti sreću. Onome kome cveće koje zasadi uvek uspeva. ali i sa drugih kontinenata TRČANJE ZA SIROM U Engleskoj možete videti grupu ljudi kako trči za sirom koji se kotrlja niz brdo.000 godina spominje u knjigama i bajkama. dok se u Španiji gađanje hranom smatra normalnom navikom. nađena na polju ili drumu. čijim telom teče srebrna krv. a ne kupljena. najčešća amajlija. pogotovo ako visi blizu kućnog praga. POTKOVICA Ovo je. Na vratima kuća u Italiji. Prema mitologiji. VELIČANSTVENI JEDNOROG šetnja Sa SunceM U Škotskoj je popularan običaj da mlada „šeta sa suncem“ tako što na južnoj strani crkve ide od istočne do zapadne. evo u šta veruju ljudi iz našeg okruženja. 4 Običaji i verOvanja . verovalo se da će joj to doneti sreću u životu. Nemačkoj i Engleskoj i danas je prikucana konjska potkovica okrenuta na gore.toliko običaja i navika. potiče iz Evrope. bez sumnje. Svako treba da je dodirne pre ulaska u kuću. kako bi privukla sreću. veruje se da će onaj ko ubije ovo veličanstveno stvorenje zauvek biti proklet. U Italiji je važno da je potkovica korišćena.

Ono može da bude detalj na odeći. a može i da se okači blizu vrata ili bebinog kreveca gde će da motri na „zlo oko“. odnosno nikada ne napadaju dobre ljude. odnosno „tursko oko“. U americi veruju da samo oni slonovi koji imaju podignutu surlu donose sreću. da se nosi kao narukvica ili privezak.Poreklo verovanja da slon (posebno njih 7) donosi sreću. prozori pa čak i dimnjaci da bi se sprečio ulazak zlih duhova koji mogu da naude mladencima Običaji i verOvanja 5 . Na njih samo cvile i vrte repom na Siciliji. Naš narod veruje da psi na anđele ne laju. liMun Ovu amajliju koriste Grci i Turci. pa se u zavisnosti od zemlje naziva „grčko“. potiče iz indije i hinduizma. koja je imala velike probleme sa snadbevanjem vodom. Oko protiv uroka U Rusiji se pred svadbu zatvaraju sva vrata. oduvek se u sve zalihe pitke vode stavljala polovina svežeg limuna. gde su poštovana božanstva imala glavu slona. Slon ODVEZANE PERTLE Žena u Švedskoj treba da ostavi na obući odvezane pertle da bi rađala decu lako kao što izuva obuću.

u sredini koja im pruža sigurnost i zaštitu. U protivnom. posebno sa onima koje su imale urođenu ili stečenu manu. Opasnost bi bila veća ukoliko bi se trudnica čudila ili podsmevala takvoj osobi jer bi na taj način izazvala neprijateljska osećanja. Od momenta kada bi shvatila da se u njoj začeo novi život. rađala je belokoso dete. drvljanika. Verovalo se i da trudnica ne treba da tumara noću i da treba da se drži podalje od raskršća.trudnoća i rođenje deteta Mnogi roditelji i danas vezuju končić crvene boje oko zgloba bebine leve ruke. pa da ono celog života bude kukavica. Trudnica je morala i da pazi da pri pomisli na jelo ne dodirne svoje telo. To se odnosilo na zabranu susreta sa pojedinim osobama. pod rađanjem se podrazumevao i period od 40 dana nakon dolaska bebe na svet. hranom i sa nekim predmetima i materijama. žena koja bi poželela da pije mleko. groblja ili đubrišta. njen 6 Običaji i verOvanja D trenutni strah mogao je da se prenese na buduće dete. Tokom babina . Prema verovanju u Crnoj Gori. Pazilo se i da se ne uplaši. babine od 40 dana Osim porođaja. Jedno od verovanja kaže da bi onu hranu koju je trudnica najviše jela tokom trudnoće. ona kojoj se pilo vino pa se pogladila po obrazu rodila bi dete rumenog lica i slično. Na sličnim verovanjima bile su zasnovane i zabrane dodira trudnice sa pojedinim životinjama. posebna pažnja bila je posvećena ponašanju same trudnice. što je tek jedan od sačuvanih običaja koji se primenjuje po dolasku novorođenčeta na svet obijanje potomstva u našem narodu oduvek se smatralo glavnim ciljem braka. a samim tim i na buduće dete. među svojima. Već sam pogled na takvu osobu bio je dovoljan da se njegove osobine prenesu na plod. dete kasnije neizmerno volelo. u narodu poznat kao babine ili babinje. pa samim tim nije smela da prisustvuje tučama i svađama. U borbi protiv porođajnih demona dominirala je težnja da se majka i dete tokom ovog perioda što duže zadrže u kući. pa prošla prstima kroz kosu. Zbog toga se dosta vodilo računa o poštovanju brojnih običaja od začeća pa sve do rađanja deteta.

jedan od običaja kaže da kad pođe na venčanje. mlada treba da ponese jabuku sa sobom da bi joj deca bila lepa kao jabuka Običaji i verOvanja 7 .

8 Običaji i verOvanja . sledeće će biti muško. Prostorija u kojoj su boravili majka i dete morala je da bude stalno osvetljena. na primer. Zaštita vatrom primenjivala se i u samoj kući. a ako prvo izgovori reč „tata“. ukoliko je dojila dete. Tako su. Veruje se i da protiv uroka detetu prvih mesec dana treba vezati crveni končić oko zgloba leve ruke i ispod bebinog uzglavlja staviti čarapu sa belim lukom probodenim iglom. sledeće će biti različitog pola. pri prvom prepovijanju deteta ukućani su nastojali da magijskim putem utiču na njegove fizičke i psihičke osobine. a najčešće bi ih ponovo oprali. Ako prvo dete liči na majku. Zaštita vatrom Kad bi trudnica tokom noći napuštala kuću. Porodilja bi. Ukoliko prvo dete prvo kaže reč „mama“. sledeće će biti istog pola. sledeće će biti žensko. Nekada su korišćene i amajlije. U tim prilikama nije joj dozvoljavano da obavlja kućne poslove. ukućani bi ih kasnije kadili na vatri ili dimu tamjana. Odmah po porođaju. U nekim krajevima Srbije nije smela da kuva. Vatra se nije gasila dok ne bi istekao Običaj cepanja košulje novopečenom ocu poštuje se u svim krajevima naše zemlje pomenuti kritični period od 40 dana. ako je muško. recimo. Pazilo se i da ne ostanu sami nijednog trenutka. ponekad bi ih stavljali na prag. Dečje pelene nisu se iznosile iz kuće od zalaska do izlaska sunca.porodilji nisu dozvoljavali da izlazi napolje. Dečja kolica. Kraj njih je uvek dežurao neko od ukućana. pa su pored kreveca ili ispod dušečića stavljani oštri i šiljati predmeti. ne bi trebalo kupovati pre detetovog rođenja. još manje da iznosi novorođeno dete. ali ni da jede za stolom sa ostalim članovima porodice. Ako prvo dete liči na oca. veruje da će se roditi muško dete ako stomak ide u špic. Ponekad bi mu namazali i nausnice da ne bi. takođe. Ponekad bi majka i dete bili opasani konopcem ili su ih ukućani kadili materijalom neprijatnog mirisa. Tako se. krvlju sa pupka mazali njegove obraze da bi bilo zdravo i rumeno. Ako bi to slučajno uradili. imala poseban status. Kada bi se desilo da ostanu napolju i u trenutku kad je pao mrak. Članovi familije imali bi priliku da prvi put vide bebu tek nakon ovog perioda. kasnije bilo ćosavo. a prilikom dolaska u kuću nisu smeli da se dive i da hvale novorođenče. nosila bi sveću u ruci. morali bi naglas da kažu „da nije uroka“ ili „ne budi uroka“. Određivanje pola deteta Brojna su narodna verovanja o tumačenju pola deteta na osnovu bebinog položaja u stomaku.

rečima se oduvek pripisivala posebna magična moć. Roditelji bi nastojali imenom da nagoveste obilje radosti (Radovan). a želela je žensko. Verovalo se da će buduća prinova biti sin. I obrnuto: ako je rađala samo mušku decu. Ime je moglo da sačuva dete od zlobnih ljudi. glumaca. odnosno očevo ime. slave (Slavoljub) ili slobode (Slobodan). Nikola. već i na buduće rađanje. Ono je uz ime nasleđivalo i neke njegove osobine. Običaji i verOvanja 9 . Neven). pevača. Zaštita novorođenog deteta od neposredne opasnosti bila je samo preduslov za dug i srećan život. Magijom imena uticalo se ne samo na novo. Često se srećemo i sa imenima životinja (Vuk. koje roditelji biraju prema imenima popularnih pisaca. što se najjasnije ispoljavalo kod ličnih imena. lepote (Leposava). To pokazuje i običaj zabeležen u Timoku i Bačkoj. odnosno od ljudi urokljivih očiju. Bosiljka. obavezno dobije „čelično“ ime. Poslednjih decenija sve češće se dešava da mališani dobijaju imena po crkvenom prazniku na koji su rođeni: Jovana. čime se uspostavljala mistična veza između bebe i pokojnog imenjaka.. a želela da ima i muško. onda je novorođenoj ćerki davala svoje ime. poput Gvozdena. deci su često davana imena koja bi trebalo da ih učine otpornim i koja su ulivala životnu snagu (na primer Živko i Živka). zatim narodna imena koja počinju prefiksom živ. Reč je o „ružnim“ imenima kao što su Grdan ili Mrkša. Bogdan.. činila ga otpornim (Stojan i Stojana) i slično. U nekim našim krajevima deca su dobijala imena predaka. drag ili rad. a predak bi tako ponovo bio među svojima. Kroz vekove se dosta vodilo računa i o tome da ako je muško dete nejako po rođenju. Ako je žena rađala samo žensku decu. kao i imena mondenskog karaktera. davala je sinu muževljevo. Detetu ime daju roditelji ili osoba koja je pozvana da to učini – kum Davanje imena Da bi bila jaka. Soko) i biljaka (Perun. Đorđe. Paun.

jer to nije njen svet 10 Običaji i verOvanja .Vjera Ro ne želi da razgovara sa onima koji su imali posla sa crnom magijom.

ljudi često traže pomoć alternative. Moju vekovne razmirice . naravno. Ljudi svu snagu loših emocija projektuju jedni na druge i. našoj redakciji su se obraćali brojni čitaoci koji su želeli da se sretnu sa ovom izuzetnom ženom. već oni koji imaju probleme .Ljudi mi se često obraćaju očekujući da potvrdim njihove crne slutnje i ono što gaje u sebi. nespremni da veruju u farmakološke lekove.kaže Vjera Ro i ističe da ne želi da razgovara sa onima koji su imali posla sa crnom magijom.ne postoji čarobni iako joj se mnogi obraćaju da im potvrdi njihove crne slutnje. netrpeljivosti između jetrva i zaova. to ne daje ništa dobro. energiju i njen protok. Najčešće žele da znaju da li su pod dejstvom mračnih sila i crne magije. Kada je reč o zdravlju. ne verujem u postojanje materijalne magije. da su dobro osetili biopolje. Njima savetuje da se Običaji i verOvanja 11 . To su negativne projekcije ljudskih odnosa koje nastaju između osoba koje se ne vole. Oni koji su se videli sa njom rekli su nam da ih je iznenadila savremenošću. ljudi odskoče od topline pomoć ne traži niko kome je dobro. . Gaje ubeđenje da je neko nekome nešto „namestio“ magijom. ali i više od toga. ekstrasens VJERA RO ne veruje u materijalnu magiju već smatra da čovekov život zavisi isključivo od njegovih misli napitak Tekst: Emina Ćirić • Foto: Lisa arhiva O d kada je prošle godine u Lisi objavljen članak o ekstrasensu Vjeri Ro i njenim mogućnostima da zaviri u dušu ljudi. Ponovo smo potražili Vjeru Ro da nam kaže u šta osobe koje se sreću sa njom veruju. Kada dlanom dođem blizu mesta na telu sa problemom. ali to ima visoku cenu.Osećam tuđe živote i patim sa njima njihove muke. šta očekuju i šta žele da čuju. Reč je o vekovnim razmiricama između snaje i svekrve. Lično. To su nakupljene emocije. komšija. jer to nije njen svet. koje se vremenom umnožavaju i štete svakome ko ih gaji istakla je Vjera. obrazovanjem i elokventnošću.

ni u šolju. običnog. ne sanja ružno. Bitno mi je njegovo zdravlje rekla nam je na kraju Vjera Ro. ali on ne postoji. Regenerišem se energijom prirode. deo nameštaja ili ukras nosi negativne vibracije. Ne gledam u karte. Neretko žene žele da im neko dâ čarobni lek ili amajliju kojom bi večno imale naklonost muškarca koga žele. Uvere se kada im se poremeti kvalitet života. To je ljudima teško objasniti. Vidim da pozitivna i negativna strana postoje.Svi bismo voleli da imamo taj recept. dala je ljubavniku da popije skupi plaćeni „čarobni napitak“ da bi ga vezala za sebe. Bavim se svojom profesijom u sopstvenoj firmi. objašnjava Vjera Ro. vidim najbolje. Nada je čudno seme. Moja duša oseća i preživljava sve nevolje ljudi sa kojima razgovaram. niti se boji za dete. Treba bežati od proroka koji u svemu vide crnu zloslutnu silu. . gde i pripada. Ipak. vera je najlekovitija . Veruje se da je saksijsko cveće ukras stana. Govorila sam da je to glupost i da hitno pregleda štitnu žlezdu. otišla kod lekara i odagnala crne misli. . a spasla me je vera da će sve biti dobro. I dobro se događalo. pa mnogi traže recept kako doći do para. Međutim. jer bi radije napitkom da vežu voljenu osobu za sebe. penzionerka iz Sremčice. Kada se umorim. već u čoveka. Mnogo ljudi iz različitih socijalnih sredina i uzrasta žele da im se „skinu prokletstva“. Verujem i držim se tvrdnje oca Tadeja: „Kakve su ti misli. Operisao je štitnu žlezdu. To ne postoji. Vjera veruje da mora da ih dočeka sa mirom i ljubavlju. A Ivana Đ. pa ih uglavnom uputim gde da traže pomoć . takav ti je ži- čovek u nevolji veruje u prokletstvo. crne MiSli Milanka P. Oni se grade i neguju. a zemlja ima crve koji privlače negativnu energiju. iako me to i te kako boli. ono je nepoželjno jer raste u zemlji. . Onkolozi su rekli da je došla na vreme. jednostavnog. čarobni napitak ili ritual ne obezbeđuju dobre odnose.treba bežati od proroka koji u svemu vide zloslutnu silu vot“. Vjera Ro joj je savetovala da razmisli. Poslušala je Vjeru Ro. Kada su ljudi širokog. Neko ga je ubedio da je to zbog prokletstva i da će mu umreti dete. Nikakav crven končić. Opredeljena sam da gledam svetliju stranu i to savetujem svim ljudima koje srećem. Najlekovitiji su vera i pozitivan stav prema životu. verovala je da mora da umre jer joj je vezana „mrtvačka veza“. pije lekove. Nemam pravo da 12 Običaji i verOvanja obeshrabrim ljude.najčešće kod lekara ili terapeuta. nisam se odrekla susreta sa onima koji traže utehu i nadu. da se dozove pameti i posveti se deci i mužu. U praznoverice i verovanja spada i želja da se ima više novca.Lepo je kada možete nekoga da ohrabrite. i živim od svog rada. S obzirom na to da joj dolaze ljudi kojima treba pomoć. ni u kuglu. imam situiranu porodicu. Cveće treba da je napolju. ali ljudi ne mogu uvek da je spoznaju. Preživela sam vrlo teške trenutke i nemire. pa im savetujem da to obavezno uklone iz života. Pamtim čoveka koji je došao kod mene jer ga muče ružni snovi. Moj umor blokira receptore razumnog. mogu da osetim koji deo prostora. Čula sam ga posle dva meseca.Za sve nevolje u životu čovek ovog podneblja je sklon da veruje da ga prati prokletstvo. bankarski činovnik. otvorenog uma.strogo drže lekarskih uputstava i postupaka.

Mnogima je Vjera pomogla da odu kod pravog specijaliste. da nađu mir. da pobede strah. Samo sebi i svojim najbližima ne može ništa da oseti Običaji i verOvanja 13 .

zato što bilo kakve “operacije” sa parama koje obavljate tokom večeri ili noći vode ka propasti. a da češće dajete novac onome ko ga od vas traži jer ćete tako da ga „programirate“ da vam se vrati na drugi način. po verovanju. onog dana kada dobijete platu nemojte da trošite nijedan dinar. komšijsku porodicu kako da se no Novca neće biti ako zviždite u sobi i mrvice sa stola čistite rukom 14 Običaji i verOvanja . Cela suma trebalo bi. da prenoći u vašem domu. NOVAC MOŽE DA „VOLI“ KUĆU Da bi novac koji ste zaradili voleo vašu kuću. ujutru treba davati i uzimati zajam. u novča ne valja pozajmljivati komšinici hleb i so – obezbeđenost (u novcu) tada može da napusti vašu kuću i da ode u drugu. Kako kažu verovanja.Ne uzimajte pare na zajam ponedeljkom i ne vraćajte dug u petak KADA POZAJMITI PARE Povišicu plate od šefa treba da tražite u sredu tokom dana. Trudite se da nikada ne tražite zajam. Ne pozajmljujte novac prijateljima i poznanicima u utorak.

Džepove odeće koja stoji okačena u ormanu napunite sitnim papirnim novcem. „KRUPNA“ NOVČANICA U kući ili u stanu treba godinu dana čuvati „krupnu“ novčanicu.ovac zadrži niku ČUVAJTE KOVANE NOVČIĆE Nikada ne držite novčanik prazan. u novčaniku treba da postoji i „srećna moneta“ (prva zarađena ili dobijena od dobrog čoveka ili od uspešnog posla). Da bi u kući bilo para. Običaji i verOvanja 15 . U suprotnom. metlu treba da postavite ručicom na dole TROUGAO OD 10 DINARA U najmanjoj pregradi novčanika čuvajte novčanicu od 10 dinara savijenu u trougao. nađene ili pocepane ne donose sreću i zato ne treba da se zadržavaju u vašem novčaniku. Podelite ih sirotinji ili ih brzo potrošite. zarađene nepošteno. Sav novac mora da bude glavnom stranom okrenut prema gazdi. koja će se „napuniti“ vašom energijom i počeće da privlači novac prema sebi. pare mogu da se „naljute“ i da ne dolaze u vaše ruke. Tu novčanicu ne valja potrošiti – ona je srećan talisman obezbeđenosti. neka u njemu bude makar sitna metalna moneta. Takođe. Pare ne vole probijene džepove ili otpalu dugmad NE KRADITE TUĐU SREĆU Dobijene pare na kocki.

Pojam „medeni mesec“ dolazi iz engleske tradicije gde se 30 dana nakon venčanja pilo vino sa medom. Verovalo se da to paru donosi veće šanse da dobiju sina 16 Običaji i verOvanja .

ali i novac koji ostaje onom ko poziva. On je najveseliji na svadbi. njemu muzika svira dokle želi. Uloge starog svata različite su od mesta do mesta. svadbeno veselje i venčanje. Za momačko i devojačko veče danas se organizuju velike zabave po diskotekama. a negde je domaćin svim svatovima. Na dan svadbe mladoženja ustaje među Običaji i verOvanja 17 . prosidbu. prvi se na svadbu poziva kum. društvenom statusu i imovinskom stanju roditelja. Kada je reč o gostima. Potom će u bukliju dosuti svoju rakiju na svadbu se prvo poziva kum koji treba tri puta da ispije rakiju iz buklije i da blagosilja mladence Stari svat je obično najstariji neoženjeni član iz mladoženjine familije. njemu se u svemu ugađa: od jela i pića do muzike. svatovi ga ispraćaju uz zvuke „šarenog kola“. restoranima. zovu ostali gosti. odnosno veče tokom kojeg se mnogo peva i pije. kafićima. Poslednji se poziva vojvoda kod kojeg se postupa isto kao i kod kuma.oproštaj od momačkog društva i bekrijanja. To se moglo činiti neposredno ili preko provodadžije. po spisku. Roditelji budućeg mladoženje raspitivali su se o devojci vodeći računa o njenim moralnim osobinama. Zatim se odlazi kod starojka. nešto novo Kum je najznačajnija ličnost na svadbi. a to potvrdi „obeležjem“ koje se obično davalo u novcu. negde se bira samo radi reda. a onda se redom.Venčanje vadba je odvajkada u Srbiji bila ceremonijal koji je podrazumevao izbor devojke. Pozivanje u svatove obavljao je „pozivar“ išavši od kuće do kuće sa buklijom u ruci (čuturom sa rakijom). koji tada treba tri puta iz buklije da ispije rakiju i blagosilja mladence. I neveste se vesele u društvu prijateljica. nakitu ili delovima odeće. devera. Podsećamo vas na rituale posvećene najlepšem danu u životu S i ukrasiti je cvećem. Kum daje darove za mladence koji se odnose u kola. i on je pored kumova svedok na crkvenom venčanju. Kad odlazi sa svadbe. nešto staro. Momačko veče Mladoženja uoči svadbe organizuje momačko veče . svatovsku povorku. Prosidba se držala u tajnosti sve dok se ne dobije pristanak druge strane. Zbog brzog života u urbanim sredinama običaji u vezi sa venčanjem su jednostavni i ne tako romantični.

novo. Mladoženja seda u poslednjem trenutku u bilo koja kola kako ga neko ne bi urekao. što se povezuje sa čistoćom i skromnošću. a .još u starom egiptu muškarac je stavljao burmu na treći prst mlade. novo što će je odvesti u novi život. Neretko se dešavalo da pri ovom običaju „sevaju varnice“ jer je bratu sve malo što dever nudi. Danas kada čujemo automobilske sirene. znamo da prolazi svadbena povorka . mladoženja. kum i stari svat ne jedu. bilo tuče među svatovima. pozajmljeno i plavo“ staro od nekoga ko je već dugo u braku. Za to moraju da plate ili da neko od svatova puškom pogodi tikvu postavljenu visoko na drvetu. Običaj je da se njegovo odelo dâ majci da ga izmeri na kantaru kako bi se sprečilo da mu neko tog dana „nešto ne nabaci“ i tako ga urekne. Mladu izvode brat ili stric. Mlada ulazi u prva kola u kojima je stari svat. Kako bi se osigurao srećan i dug brak. a deveru je mnogo što brat traži. „Kupovina” mlade Po dolasku svatova. Pred mladinom kućom njen otac otpija rakiju iz buklije. što je znak da svatovi mogu da uđu. njena rodbina je zove da se okrene. Uglavnom je mladin brat „prodaje“. po verovanju.nekada su to bila zvona koja su terala zle duhove. mlada uzima nakonče u naručje i okreće ga tri puta u krug mljeno što predstavlja „pruženu sreću“ (predmet iz mladine porodice koji mora da vrati kako bi osigurala sreću) i plavo. Kad mlada izađe. dok dever „kupuje“ devojku. pa bi običaj preseo i mladencima i svatovima. ne piju i ne puše do 18 Običaji i verOvanja venčanja . jer se smatralo da je povezan sa srcem prvima da bi se lepo obukao.deca će ličiti na njega. dok se mladoženjini trude da se ipak ne okrene jer ako vidi nekoga iz svoje familije . mlada bi trebalo da obuče nešto „staro. pozaj- Pre nego što uđe u kuću.da ne bi.

ljubav će rasti ali će bogatstvo pasti. što je i razlog zbog kojeg se mlada prenosi preko praga .da ih ne ometa i ne gazi. Po izlasku sa ceremonije venčanja. Sadržinu sita prosipa na svatove. Prenošenje preko praga Kada mladoženja prenosi mladu preko praga. Ako sito ostane na krovu. Pred mladoženjinom kućom mlada izlazi iz kola i prilazi svekrvi koja joj daje sito u kojem su: jabuka. kad se februarske ptice spajaju. petak krstove. Udaja u aprilu . Običaji i verOvanja 19 . mlada „nasumice“ baca buket neudatim devojkama. žito. četvrtak predstavlja gubitke. uživanje će doći. da bi se lako porodila. Svaka od njih se trudi jer se veruje da će ona koja ga uhvati biti sledeća mlada.kad izađe iz kuće.užitak za oboje. Na dan venčanja mlada ne sme da nosi bisere jer simbolizuju suze. Ako se udaš u tamnom novembru. Sujeverja o svadbi Običaj da mladoženja ne sme da vidi svoju mladu u venčanici poznat je širom sveta. devojke koje čekaju sa mladom u sobi treba brzo da iskidaju konac. on će biti zaljubljen i dobar. ona treba jako da udari o štok vrata. ko se u julu venča moraće da radi za dnevni hleb. imaćeš užitak i suze. kopna i mora ćeš obići. vezivao tanak crveni konac oko struka. ko se u avgustu venča proći će kroz promene. Sreda je najbolja. Povorka kreće na čelu sa kolima u kojima su stari svat i njegova žena. Ako padne s krova. u suprotnom će proliti dosta suza tokom braka Devojci bi se. nemoj se venčavati. Nakonče je najmlađe dete iz mladoženjine familije. običaj je da se neko oglasi pucanjem iz puške. Narodno verovanje kaže: udaj se kada je godina nova. a mlada ga okreće kako bi ona i mladoženja imali mnogo lepe i zdrave dece. mlada ili mladoženjeni zetovi dužni su da ga nagaze. Nesrećnim se smatralo ako se žena uda za čoveka čije prezime počinje istim slovom kao i njeno. Pre nego što uđe u kuću. Ako se venčaš u oktobru. Onog momenta kada se čuju sirene automobila. cveće i bombone. Po paganskom verovanju. Mlada nije smela ni da vežba pisanje novog prezimena pre svadbe. da bi je kućni duhovi prihvatili i da bi se odobrovoljili. ako se udaš kada martovski vetar duva. nakon što obuče venčanicu. oni se nalaze u pragu kuće. Dobro je da mlada na dan venčanja pogleda mladoženju kroz verenički prsten – naši stari kažu da će tim ritualom obezbediti sebi njegovu večnu ljubav. Udaj se kada junske ruže rastu. mlada uzima nakonče u naručje i okreće ga tri puta u krug. Kada decembarski sneg padne . onda će i mlada zauvek ostati u toj kući. a u maju . subota je najgora.udaj se i ljubav će trajati. Udaj se u septembru u crkvi i život će ti biti bogat.upropašćen dan. zatim prilazi kući i baca sito na krov. a utorkom za zdravlje. Sreda najbolji dan Venčanje ponedeljkom vezuje se za bogatstvo.

Morali su. pre svega. Da bi to ustanovili. Bio je to složen zadatak. Ponegde su na odabranom mestu zatvarali ovce u ogradu i ostavljali ih da prenoće. Odstupanje od tradicije uvek je nagoveštavalo nevolje. odustajali su od posla. U drugim krajevima su na mestu predvi- Pre biranja lokacije na kojoj će biti sagrađena nova kuća treba „proveriti“ da li je život na njoj poželjan ili ne. četiri kamena u četiri ugla Verovalo se da bi odabrani lokalitet mogao da ima svog natprirodnog „vlasnika“ 20 Običaji i verOvanja . ali i izvesti određene rituale . smatrali su mesto srećnim i otpočinjali bi sa zidanjem. premeštali su ga u drugi položaj. Tamo gde je stado polegalo i mirno provelo noć. On je mogao. jer građevinski radovi nisu bili samo tehničke prirode. U Mačvi i u Šumadiji bi uzeli četiri kamena i stavili ih na mesta na kojima bi trebalo da budu četiri kućna ugla. umesto životinje. bez čije se dozvole posao nije mo- Z danas se. da uspostave povoljne odnose sa natprirodnim bićima. Da bi novosagrađeni dom odgovarao nameni. a život na njemu poželjan ili ne. tu je. Ako bi pod svakim kamenom pronašli životinju ili insekte. Sačuvale su se predstave da je dotično mesto srećno ili nesrećno. Postupak su ponavljali.od kopanja temelja do postavljanja crepa idanje kuće oduvek je predstavljalo jedan od najznačajnijih momenata u životu jedne porodice. Narednog dana bi zavirili ispod njih. Trebalo je obezbediti sklonište u kojem će život biti siguran i udoban. Ukoliko ne bi ništa našli. a neželjene posledice sustigle bi žitelje. žito ili novac gao dovršiti ili se bar nije mogao dovršiti na zadovoljavajući način. dovijali su se kako su znali i umeli.pronađite sre za Svoj koji tu prebiva ili se bar na tom mestu pojavljuje. u temelj uziđuju flaša sa vinom. ali nije morao da prihvati novog sustanara. budući vlasnici nastojali su da prepoznaju povoljne ili nepovoljne znake koje im upućuju onostrane sile. po duboko ukorenjenom verovanju bilo pogodno mesto za podizanje novog doma. Birajući mesto za novu kuću. a ako se povoljan znak ne bi javio. Verovali su da su srećna ona mesta na kojima i životinje mogu da žive. zidari su morali da se pridržavaju mnogih tradicijom utvrđenih ritualnih propisa.

ljudi su žrtvovani samo simbolično. ovna ili petla i njihovom krvlju prskali temelje. umesto životinje. Zidanje kuće bilo je praćeno odgovarajućim žrtvama. negde zakopavali. a u nekim krajevima uziđivali su glavu životinje. po verovanju. uskoro umrla. ili bi flašicu sa sadržajem obesili o poboden štap. na ognjištu. U Crnoj Gori žrtvovali bi čak četiri ovna na četiri ugla zgrade. Sutradan bi dolazili da vide šta se dogodilo. Obično su klali jagnje.ećno mesto Majke su vodile računa da dete ne bude blizu tek iskopanog temelja doM đenom za gradnju ostavljali čašu koja je bila napunjena vinom. njena duša bi preuzimala brigu o novoj kući. pa bi konac uzidali u temelj. Ako bi sve ostalo nedirnuto. Žrtva se svodila na uziđivanje senke koja se smatrala ekvivalentnom duše. u temelj češće uziđuju flaša sa vinom.„talason“. žrtve su prinošene prvo na temelju. a onda bi konac uzidali u temelj započete kuće Majke su posebno morale da paze da im deca ne priđu blizu. zrnjevljem pšenice ili brašnom. Ali. Ponegde su je stavljali na zemlju. potom na pragu. majstori su žrtvu mogli da pribave i na drugi način: izmerili bi nečiju senku svilenim koncem. žito ili novac. postavši kućni duh . Zato su se seljaci čuvali da im senka ne padne na temelj. Duša koja čuva kuću Bojani“ pominju i ljudske žrtve. Danas se. Kako su građevinski radovi odmicali. Iako se u pesmi „Zidanje Skadra na zidari bi izmerili nečiju senku svilenim koncem. pretpostavljali su da je ono „halovito“ i da tu ne treba graditi. Najrasprostranjenije je žrtvovanje na temelju kuće. Običaji i verOvanja 21 . Ukoliko bi nešto nedostajalo. Takva osoba bi. rakijom. Pretpostavlja se da su tim činom hteli da umilostive ista ona bića čiju su naklonost ispitivali i prilikom izbora mesta. mesto se smatralo pogodnim. na krovu.

lopov ne može ništa da ukrade. iz kuće u kojoj se nalazi. povrće i razno rastinje godinama se koriste u najrazličitije svrhe .Moć prirode Lekovito bilje. d 22 Običaji i verOvanja . jski apre ivan lje n a bi bo deca. U narodnoj medicini koristi se kao univerzalno sredstvo: deluje protiv velikog kašlja. treba našte srca da pojede pet gorkih badema BRŠLJAN Ova biljka stavlja se u dečje kolevke. Ko hoće da ostane trezan tokom večeri. jagode i ljubičice treba da operu kosu oni koji ćelave čuvarKuća brani kuću od groma. kako kažu verovanja. vodom u kojoj je skuvano lišće od višnje. bolesti i od svake druge nesreće. grčeva u stomaku. Kroz b ih na e kržljava žene i stavljaju če s vence i venac provla dovala. glavobolje. zubobolje. uhobolje i mnogih drugih bolesti. otoka i opekotina. U tru dev šem rano uju eće. ja ću tebe od svakoga zla. voće. trešnje. čak i ako nikoga nema u njoj. od njega beže veštice. mamurluka. pogotovo oko Đurđevdana jer. Ovo povrće stavljalo se pod glavu novorođenčetu kako bi bolje spavalo tokom prvih 40 dana. Lek je protiv glavobolje.od lečenja prehlada i težih bolesti do zaštite od uroka u vidu amajlija BELI LUK kao lek Za beli luk vezuje se izreka: Ti mene čuvaj od nokta. pletu u na m dan v ili na sa eru ivanjsko c kuće. cveće miljeno eće je o oči Ivanjdana e o cv ojk Ivanjsk narodu.

Kad on prođe. šljive će dobro roditi. bog je stvorio krompir za ljubav sirotinje kako bi i ona imala kome da guli kožu. devojka ih sastavlja i. odmah će ga zavoleti. a druga dva medom. Staviti 10 grama crnog čaja u dva litra vode i pustiti da lagano vri dva do tri sata. momak će uskoro biti njen. Procediti i dati željenoj osobi da ispije jednu šoljicu napitka i ona će se zaljubiti u vas. treba na dan Usekovanja Svetog Jovana da ubere suncokret u bilo kojoj devojačkoj bašti. na božić se njime kiti bunar. po verovanju. voda treba da se prospe na rodnu šljivu. Lek je za probleme sa zubima i stomakom. LJUBIČICA. Pod lipom ne valja spavati jer u nju grom rado udara Osim što donosi sreću.Mali ljubavni rituali i naPici Suncokret ruzmarin je svatovsko cveće. ne valja ga držati u kući KROMPIR. nikla je iz groba majke na koji su deca svakog dana dolazila i plakala. šljiva MAJČINA DUŠICA Prema verovanju iz Kruševca. ko je prvi put vidi u proleće treba da joj otkine cvet i pojede ga. Devojka koju pogleda kroz tu rupicu. pa ih baci na dve strane puta kuda ide momak. detelina sa četiri lista može da se koristi i za ljubavne vradžbine tako što devojka namaže dva lista mašću. ako na božić pada kiša. mlada i zdrava biljka Ljubičica je cveće sa magičnom snagom. Crni čaj Kad se beba prvi put okupa. Detelina Lipa je kod Srba i Slovena sveto drvo. probuši ga novim vretenom. Paziti da tečnost ne ispari jer na kraju treba da ostane vrlo jak čajni koncentrat. a stavlja se i u vodu kojom se kupaju deca. namaže medom i mašću i nosi na pupku tri dana i tri noći. pa će cele godine biti mlad i zdrav. sirotinjska zabava?! Po jednom šaljivom etiološkom objašnjenju. Kad momak hoće da ga devojka zavoli. Običaji i verOvanja 23 .

Otvoreno desno oko slutilo je smrt muškarca.. a leva sa ženskim polom. srećne. navući desnu nogavicu i desni rukav. dok mu je majka trudna. i obrnuto. a ako „ode“ ulevo biće devojčica Pravila za trudnice Verovalo se da kad nekome „zazvoni“ desno uvo. Jedno od tih značenja ima verovanje da se desna strana uvek povezuje sa muškim. to je znak da će dobiti lepu vest od muškarca. Pazilo se i kojom će nogom čovek ujutru prvo da zakorači. Značenje ove dve strane jasno se ispoljava u tumačenju fizioloških pojava. Naravno. U Bosanskoj krajini su. U protivnom se očekivala smrt nekog od ukućana. 24 Običaji i verOvanja Pojave vezane za desnu i levu stranu nagoveštavale su pol budućeg deteta. a kad mu „zazvoni“ levo. nesrećne strane. Tako je nastala izreka „ustati na levu nogu“. Opozicija između desne. Položajnik na Božić desnom nogom ulazi u kuću. na primer.. bila je stalno prisutna u narodu.Sreća i nesreća desne i leve strane Koliko puta vam je „zazvonilo“ desno uvo ili vas je zasvrbeo levi dlan? U našem narodu oduvek se verovalo da trenutna žiganja tela mogu da predvide razne događaje iz života načajno mesto u narodnoj religiji Srba imali su i apstraktni pojmovi. Da bi dan bio uspešan. a levo smrt žene. U naseljima između dve Morave mislili su da će dete kojem. dobiti brata. a žensko na levoj. stići će loša vest sa ženske strane. To se odnosilo na pojmove pomoću kojih su srpski seljaci stvarali organizovane predstave prostora koji ih je okruživao. . i leve. pazili da mrtvacu budu sklopljene oči. Ili. ako bi mu izašao na levom. Na sličnim shvatanjima zasnivalo se i predviđanje smrti. ne znajući kojim putem da krene obično polazio desnim jer je verovao da je to srećnije rešenje. U mnogim krajevima bili su uvereni da žena nosi muško dete na desnoj strani. trebalo je prvo obuti desnu cipelu. reč je o sestri. Desna cipela. Verovalo se da bi čovek koji se našao na raskrsnici. Z dete koje se u majčinoj utrobi pomeri udesno biće muško. dete koje se u majčinoj utrobi pomeri nadesno biće muško. isto kao i mlada u novi dom. čmičak izađe na desnom oku.

uskoro ćete zaraditi dosta novca kad zaigra. čućete dobru vest kad zaigra. veliki posao ćete završiti Desni dlan kad zaigra. uskoro ćete platiti nešto kad zasvrbi. povećaće vam se bogatstvo Levi dlan kad zasvrbi. ići ćete na put Levo uvo Levo oko Pupak kad zaigra i kad zazvoni. očekujte lepe vesti Običaji i verOvanja 25 . dobićete loše vesti kad zaigra. čućete lošu vest Desno uvo Desno oko Nos kad zaigra i kad zazvoni. nepoznata osoba doneće vam poklone Grlo kad zaigra. predstavlja žalost kad zaigra. snaći će vas neka nevolja Levo koleno Levi taban Leva peta kad zaigra. bićete kritikovani kad zaigra. predstavlja bogatstvo i zaradu kad zaigra. doživećete neočekivano priznanje. dobićete poklon od nekog bogataša Stomak Grudi Obe usne kad zadrhte. dobićete novac ili poklone Desno koleno Desni taban Desna peta kad zaigra.Vratni pršljen kad zaigra. a kad vas zasvrbi. šta pomislite u tom trenutku to će se ostvariti kad zaigra. dobićete lošu vest Čelo između očiju kad zaigra. naljutićete se na nekoga kad zaigra. sa nekim ćete se ljubiti kad zaigraju.

koji se. Kod ljudi je urok izazivao određene bolesti. nepošteni ljudi. Umesto lečenja. ranjenici). veća pažnja posvećivala se preventivi. zaštita od v eruje se da neki ljudi poseduju magičnu moć koja se ispoljava u njihovom pogledu. životinju. Najjednostavnije je svakako bilo sklanjanje od zlog pogleda.Uricanje je najopasnije kad je zao pogled propraćen rečima divljenja i čuđenja. Najvažnije je bilo skrenuti prvi pogled. Tada. Sam pogled ponekad se nije smatrao neophodnim. inače. Na takvo shvatanje ukazuje i narodna izreka: Da te bog sačuva ćosava čoveka i brkate žene. Urokljivac najčešće i nije bio čarape različitih boja Delovanju zlih očiju bili su izloženi slabi i nemoćni (deca. bolesnici. Najčešće su nazivani urokljivcima. veruje se. a u krajnjem slučaju i smrt. Do istih posledica mogla je dovesti neka loša reč ili čak loša misao. mladenci. sejači. Verovalo se da je svesno uricanje retko. a delovanje njihovog pogleda urokom. sticajem nesrećnih okolnosti. Uricanje je bilo najopasnije onda kada je zao pogled bio propraćen rečima. Osamljivanje žena za vreme porođaja i pokrivanje nevestinog lica tipični su primeri. kao i ljudi koji su se nalazili u nekim posebnim. posebno onima kojima se izražavalo čuđenje ili divljenje. U nekim krajevima Srbije bio je običaj da se maloj deci obuvaju čarape različitih boja (recimo jedna crvena. orači). Zle oči mogao je dobiti samim rođenjem. Moć uricanja pripisivala se fizički ili psihički defektnim licima koja – po prirodi stvari – zavide normalnima. biljku ili predmet pa da se dogodi neko zlo. Bilo je dovoljno da takva osoba samo pogleda određenog čoveka. ali i kasnije. nesvakidašnjim stanjima ili situacijama (trudnice. druga plava) ili su im roditelji jednu od čarapa 26 Običaji i verOvanja . odnosno da postoje osobe sa zlim očima. Tako nešto mogli su da učine samo izuzetno loši. smatrao i najopasnijim. pomažu molitva i magične reči uroKa svestan zla koje nanosi.

Bilo je raznih vrsta . kao i ostali prelomni događaji u životu. Običaji i verOvanja 27 . Verovalo se da one tada vrebaju mladence kako bi im brak učinile neplodnim. Uobičajeno je bilo pljunuti na moguću žrtvu uricanja. Njih bi izgovarao mogući urokljivac kada bi bez razmišljanja i zle namere izazvao opasnost od uricanja.na meti urokljivaca najčešće su lepi. a drugu naopako. pametni i bogati ljudi koji su svojim brojnim vrlinama privlačili njihovu pažnju. Dete bi bilo pošteđeno tog prvog. U Bosni i Hercegovini su i muslimani i stanovništvo pravoslavne vere obično upotrebljavali reč „mašala“. bacanje čini Svadba je. verovalo se da neće imati dece. Posebno je bio važan put od mladine do mladoženjine kuće – da mlada ne nagazi na podmetnute „čini“. Neko od prisutnih mogao je pljunuti tri puta ili pak pljunuti preko ramena i na taj način sprečiti moguću nesreću. Zaštita se ponekad sastojala i u otklanjanju želje za uricanjem. jer se u situ slabo šta zadrži. ali često nije bilo potrebno jer je pljuvanje važilo kao pouzdana preventiva.od najobičnijeg kamenčića ili školjke do hrićanskih ili islamskih relikvija. Ako bi neki zlobnik pogledao mladence kroz sito dok idu od crkve do mladoženjine kuće. Tada se obično govorilo „da nije urok“ ili „ne budi uroka“ i tako poništavala učinjena greška. Posebnu moć da se unište efekti zlog pogleda imale su amajlije koje su širom sveta tretirane kao najsigurnija zaštita od uroka. kako bi joj se „porod u kamen pretvarao“. izazivajući zavist navlačili kako treba. predstavljala „trenutak opasnosti“ od zlih sila. Pretpostavljalo se da će prvi pogled zlih očiju pasti upravo na njih. krišom bi joj u pojas zašile kamen-oblutak. pošteni. najopasnijeg udara. amajlije kao spas Slična funkcija pripisivala se i pojedinim magičnim rečima. Ukoliko bi mladu pojedine žene mrzele.

na raskršću ili pre prelaska preko reke. ako je umrli bio otkriven. izražavajući želju da mu zemlja bude „laka“. prisutni treba malo žita ili rakije da odsunu na zemlju. pred kućom umrlog formira se pogrebna povorka. Da bi to sprečili. Žene nose crne haljine i zabrađuju se crnim maramama. verovanje kaže da pokojnik mora da bude ispraćen po svim propisima. jer u protivnom njegova duša ne može u miru da ode na „onaj“ svet ogreb počinje iznošenjem pokojnika iz kuće.najtužniji tREnutak bacaju malo zemlje u otvorenu raku. barjak i žito. Nakon toga najčešće se odlazi kući umrlog. Slede sveštenik i kovčeg sa pokojnikom i ožaloščena porodica sa učesnicima sahrane. a muškarci oblače crnu košulju ili stavljaju crne trake oko ruke. Smrt se u mnogim krajevima naše zemlje oglašava i kukanjem. nosači na pragu kovčeg tri puta povlače unatrag. Za vreme žalosti zabranjeno je sklapanje bračne zajednice. a u nekim krajevima Srbije se ne vraćaju istim putem da duša pokojnika ne bi pošla za njima. Pokojnik se iznosi nogama napred da ne bi mogao da vidi kuću i zapamti put do nje. U seoskim domaćinstvima sveštenik na tom mestu drži opelo. Svi 28 Običaji i verOvanja Pokojnik se iz doma u kojem je umro iznosi nogama napred da ne bi mogao da vidi kuću i zapamti put do nje Crne haljine i trake Žaljenje se izražava odevanjem. a prisutni celivaju umrlog ili krst koji će mu biti postavljen na grob. odnosno nošenjem odeće crne boje. Na grobu se obavlja poslednji oproštaj od pokojnika. . Pogreb je najvažniji čin posmrtnih ceremonija. Mislilo se da će umrli koji zavidi živima pokušati još nekog da povuče sa sobom u svet mrtvih. P Pogrebna povorka Po završenom opelu. Na putu do groblja povorka se tri puta zaustavlja. Na čelu su lica koja nose krst. odnosno naricanjem. Za učesnike sahrane priprema se žito. Poslužujući se. Sveštenik ponovo čita opelo. U trenutku iznošenja razbija se jedan sud. kao i rakija. „za dušu pokojniku“. Iznošenje tela predstavlja jedan od najopasnijih momenata. kada sveštenik čita molitvu. odnosno od njegovih zemnih ostataka. Za njima „ide“ poklopac od kovčega.

Odlazak na groblje Zadušnice su obeležavanje dana odvajanja duše od tela. jer je to i inače. odnosno godinu dana Običaji i verOvanja 29 29 .Veze sa pokojnikom odnosno njegovom dušom održavaju se i posle sahrane. a na dan Zadušnica služi se liturgija. posle sedam dana (ili u prvu subotu). u stvari pomeni. Porodica umrlog najčešće izražava žalost na tradicijom utvrđen način. čineći to da duša umrlog ne bi napustila zabavu i krenula za njima. Posle službe se odlazi do grobova pokojnika. Najznačajniji vid su daće (parastosi). a piće se dolivalo. po povratku sa groblja. Najčešće se održava pet daća: na dan pogreba. može da se ode u crkvu i zapali sveća. Ako nije moguće otići na grob. velikogospojinske. intervali su 40. Kuvano žito se nosi u hram. prerastala u pravo veselje. božićne. posle pola godine i najzad. U jelovniku treba da budu žito i obredni kolač umešen za tu priliku. Otuda i izraz „pijan kao na daći“. Prisutni na daći ispijajući piće. U prošlosti je daća često. gde se pale sveće. petrovske. a negde i jesenje – mitrovske ili „velike“ Zadušnice. Na kraju daće prisutni odlaze kućama ne osvrćući se. Daće se održavaju na samom grobu ili pred kućom ožalošćenih. Zadušnice mogu da budu: uskršnje. iz svake čaše prosipaju po nekoliko kapi na zemlju. ritualne gozbe namenjene umrlom. Uvek padaju u subotu. godinu dana od trenutka u kojem je nastupila smrt. a zabranjeni su svinjsko ili kozje meso jer se smatraju magijski „nečistim“. kako je vreme odmicalo. dan kad se sećamo preminulih. kao i na groblje. posle 40 dana. u toku čitave godine.

Petak je dan za završavanje započetog. U njoj su ispovesti najpoznatijih vlaških vračara i obilje citata. ali ne i za velika putovanja.Kalendar Zabavite se otkrivajući narodno značenje svakog od sedam dana u nedelji Ponedeljak je srećan dan za novi posao. ne venčava i ne pere veš. Četvrtak je dobar dan za početak novih poslova. Utorak je dan kojim se ne krštava. Izdavač je Čigoja štampa. Nedelja je dan za odmor tokom kojeg ništa ne treba raditi. Izdavač je Prometej. Temeljno istraživši mnoge knjige. Milutin Đuričković sabrao je u ovoj knjizi za decu običaje i verovanja iz raznih krajeva srpskog naroda. Izdavač je Bookland. Sreda je dan za post tokom kojeg žene ne treba ništa da rade. Knjiga Jasne Jojić-Pavlovski rezultat je višegodišnjeg istraživanja mitologije i običaja Vlaha. Subota je nesrećan. 30 Običaji i verOvanja Saznajte više o fenomenu maskiranja i odgovarajućim obredima sa maskama u studiji Vesne Marjanović koja je rezultat istraživačkog rada poslednjih decenija. zadušni dan kada se pominju umrli. . tada se ništa ne pozajmljuje.

kao i druga upotreba (CD-Rom.Glavni urednik: Božana Mirkov Urednik izdanja: Nenad Blagojević Redakcija: Emina Ćirić.nedeljno iSSn 1451-5210 = Lisa (beograd) CObiSS. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasnih strana.) -.Katalogizacija u publikaciji narodna biblioteka Srbije. . CiP . 011/207-99-32 Izdavač: Adria Media Srbija d.beograd (Omladinskih brigada 88a): adria Media Serbia. Segedinski put 72. 1 (26. beograd 64 LiSa / glavni urednik božana Mirkov. DVD).2002.29 cm .12. izvoz ili prodaja u inostranstvu.o. njihova on-line primena.o. Milja Lukić Grafički urednik: Borislav Miletić Prodaja oglasnog prostora: Maja Olić (sva izdanja). .o. . 11070 Novi Beograd.o. 2002. Omladinskih brigada 88 a Telefon: 011/207-99-00 Direktor: Bernd Rademann Direktor izdanja: Ivana Slović Štampa: Rotografika d. 24000 Subotica Po licenci Burda Verlag Osteuropa GmbH. Offenburg. br.rs tel.Sr-iD 107320588 Novi broj u prodaji . dozvoljeni su samo uz pismenu saglasnost izdavača. Jelena Milanović lisa-oglasi@adriamedia.(Subotica : rotografika). SR Nemačka Reprodukovanje svih pisanih i ilustrovanih materijala.

32 Običaji i verOvanja .