P. 1
44681967-OBICAJI-I-VEROVANJA-368207689-1

44681967-OBICAJI-I-VEROVANJA-368207689-1

|Views: 2,278|Likes:
Published by bokila

More info:

Published by: bokila on Feb 22, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/05/2013

pdf

text

original

običaja 10

 zaštitite dete

Magija

od uroka

Snaga novca
Ne postoji čarobni napitak za uspeh

vjera ro

dinara donosi sreću!

Recepti za srećan i dugovečan brak
Običaji i verOvanja 1

Svakog meseca nove ideje, novi saveti...
2 Običaji i verOvanja

Sadržaj

4 Zanimljivosti iz sveta: Srećni kutak 6 Trudnoća i rođenje deteta 9 Davanje imena 10 Intervju: Vjera Ro, ekstrasens 14 Kako da se novac zadrži u kući 16 Običaji na venčanju 20 Pronađite srećno mesto za svoj dom 22 Moć prirode 24 Sreća i nesreća desne i leve strane 26 Zaštita od uroka 28 Najtužniji dan 30 Dani u nedelji

Uvodnik
n

a pominjanje narodnih običaja i verovanja mnogi odmahnu rukom uz komentar da su te bapske priče namenjene onima koji nemaju pametnija posla, zaboravljajući da su sujeverje i narodni običaji dva potpuno različita pojma. Ipak, čak i najveći „protivnici“ kucnuće u drvo dok budu pričali o lepim stvarima iz svog života, neće dozvoliti da gost stoji po ulasku u dom, na svadbi će nestrpljivo očekivati da mlada baci buket baš ka njima ili će čekati 40 dana kako bi otišli u posetu prinovi koju su dobili njihovi prijatelji. Poštovali ih ili ne, skoro svako od nas svakodnevno svesno ili nesvesno izvodi običajni ritual, bilo da poznanicima ne ispriča do kraja sve o najnovijim planovima u vezi sa poslom, ili da se pomeri sa mesta dok sluša tužnu priču sagovornika. Ritual je i vezivanje crvenog končića novorođenom detetu oko ruke, a o cepanju košulje novopečenog oca da i ne govorimo. O tome da smo narod koji voli da veruje, govori podatak o venčanju 15 parova u Beogradu baš 8. 8. 2008. godine zbog verovanja u broj osam, koji po feng šuiu obećava dug i srećan bračni život. Hteli to da prihvatimo ili ne, običaji su svuda oko nas i godinama se prenose sa kolena na koleno. Čak i ako ne možete da ih prihvatite kao takve, čitanje ove knjižice shvatite kao vrstu zabave. Uživajte!

Običaji i verOvanja 3

4 Običaji i verOvanja . kako bi privukla sreću. Svako treba da je dodirne pre ulaska u kuću. to je beli konj sa rogom na čelu. Nemačkoj i Engleskoj i danas je prikucana konjska potkovica okrenuta na gore. Onome kome cveće koje zasadi uvek uspeva. pogotovo ako visi blizu kućnog praga. VELIČANSTVENI JEDNOROG šetnja Sa SunceM U Škotskoj je popularan običaj da mlada „šeta sa suncem“ tako što na južnoj strani crkve ide od istočne do zapadne. najčešća amajlija. Na vratima kuća u Italiji. a onda napravi tri kruga oko crkve. sve je dobro u kući i ima napredak u porodici Ova životinja se skoro 3.Srećni kutak Koliko naroda i zemalja . dok se u Španiji gađanje hranom smatra normalnom navikom. potiče iz Evrope. Verovanje da može doneti sreću. verovalo se da će joj to doneti sreću u životu. U Italiji je važno da je potkovica korišćena. a ne kupljena. Prema mitologiji. POTKOVICA Ovo je.000 godina spominje u knjigama i bajkama. veruje se da će onaj ko ubije ovo veličanstveno stvorenje zauvek biti proklet. ali i sa drugih kontinenata TRČANJE ZA SIROM U Engleskoj možete videti grupu ljudi kako trči za sirom koji se kotrlja niz brdo. nađena na polju ili drumu. bez sumnje. čijim telom teče srebrna krv.toliko običaja i navika. evo u šta veruju ljudi iz našeg okruženja.

gde su poštovana božanstva imala glavu slona. pa se u zavisnosti od zemlje naziva „grčko“. Slon ODVEZANE PERTLE Žena u Švedskoj treba da ostavi na obući odvezane pertle da bi rađala decu lako kao što izuva obuću. liMun Ovu amajliju koriste Grci i Turci. U americi veruju da samo oni slonovi koji imaju podignutu surlu donose sreću. a može i da se okači blizu vrata ili bebinog kreveca gde će da motri na „zlo oko“. oduvek se u sve zalihe pitke vode stavljala polovina svežeg limuna. da se nosi kao narukvica ili privezak.Poreklo verovanja da slon (posebno njih 7) donosi sreću. Na njih samo cvile i vrte repom na Siciliji. Oko protiv uroka U Rusiji se pred svadbu zatvaraju sva vrata. Naš narod veruje da psi na anđele ne laju. Ono može da bude detalj na odeći. odnosno nikada ne napadaju dobre ljude. odnosno „tursko oko“. potiče iz indije i hinduizma. prozori pa čak i dimnjaci da bi se sprečio ulazak zlih duhova koji mogu da naude mladencima Običaji i verOvanja 5 . koja je imala velike probleme sa snadbevanjem vodom.

u narodu poznat kao babine ili babinje. U borbi protiv porođajnih demona dominirala je težnja da se majka i dete tokom ovog perioda što duže zadrže u kući. u sredini koja im pruža sigurnost i zaštitu. Jedno od verovanja kaže da bi onu hranu koju je trudnica najviše jela tokom trudnoće. ona kojoj se pilo vino pa se pogladila po obrazu rodila bi dete rumenog lica i slično. pa da ono celog života bude kukavica. Od momenta kada bi shvatila da se u njoj začeo novi život. Na sličnim verovanjima bile su zasnovane i zabrane dodira trudnice sa pojedinim životinjama. a samim tim i na buduće dete. Verovalo se i da trudnica ne treba da tumara noću i da treba da se drži podalje od raskršća. među svojima. Zbog toga se dosta vodilo računa o poštovanju brojnih običaja od začeća pa sve do rađanja deteta. Već sam pogled na takvu osobu bio je dovoljan da se njegove osobine prenesu na plod. pa prošla prstima kroz kosu. To se odnosilo na zabranu susreta sa pojedinim osobama. dete kasnije neizmerno volelo. pod rađanjem se podrazumevao i period od 40 dana nakon dolaska bebe na svet. Prema verovanju u Crnoj Gori. njen 6 Običaji i verOvanja D trenutni strah mogao je da se prenese na buduće dete. drvljanika. U protivnom. hranom i sa nekim predmetima i materijama. posebno sa onima koje su imale urođenu ili stečenu manu. žena koja bi poželela da pije mleko.trudnoća i rođenje deteta Mnogi roditelji i danas vezuju končić crvene boje oko zgloba bebine leve ruke. pa samim tim nije smela da prisustvuje tučama i svađama. što je tek jedan od sačuvanih običaja koji se primenjuje po dolasku novorođenčeta na svet obijanje potomstva u našem narodu oduvek se smatralo glavnim ciljem braka. Opasnost bi bila veća ukoliko bi se trudnica čudila ili podsmevala takvoj osobi jer bi na taj način izazvala neprijateljska osećanja. groblja ili đubrišta. Trudnica je morala i da pazi da pri pomisli na jelo ne dodirne svoje telo. rađala je belokoso dete. Pazilo se i da se ne uplaši. Tokom babina . babine od 40 dana Osim porođaja. posebna pažnja bila je posvećena ponašanju same trudnice.

mlada treba da ponese jabuku sa sobom da bi joj deca bila lepa kao jabuka Običaji i verOvanja 7 .jedan od običaja kaže da kad pođe na venčanje.

krvlju sa pupka mazali njegove obraze da bi bilo zdravo i rumeno. Ponekad bi mu namazali i nausnice da ne bi. Pazilo se i da ne ostanu sami nijednog trenutka. sledeće će biti muško. Zaštita vatrom primenjivala se i u samoj kući. morali bi naglas da kažu „da nije uroka“ ili „ne budi uroka“. ukućani bi ih kasnije kadili na vatri ili dimu tamjana. Nekada su korišćene i amajlije. Porodilja bi. Ako prvo dete liči na oca. Određivanje pola deteta Brojna su narodna verovanja o tumačenju pola deteta na osnovu bebinog položaja u stomaku. ukoliko je dojila dete. recimo. još manje da iznosi novorođeno dete. Ukoliko prvo dete prvo kaže reč „mama“. Zaštita vatrom Kad bi trudnica tokom noći napuštala kuću. Članovi familije imali bi priliku da prvi put vide bebu tek nakon ovog perioda. nosila bi sveću u ruci. Dečje pelene nisu se iznosile iz kuće od zalaska do izlaska sunca. pri prvom prepovijanju deteta ukućani su nastojali da magijskim putem utiču na njegove fizičke i psihičke osobine. Kada bi se desilo da ostanu napolju i u trenutku kad je pao mrak. 8 Običaji i verOvanja . a ako prvo izgovori reč „tata“. Dečja kolica. ponekad bi ih stavljali na prag. ako je muško. Kraj njih je uvek dežurao neko od ukućana. takođe. Ponekad bi majka i dete bili opasani konopcem ili su ih ukućani kadili materijalom neprijatnog mirisa. a najčešće bi ih ponovo oprali. a prilikom dolaska u kuću nisu smeli da se dive i da hvale novorođenče. imala poseban status. veruje da će se roditi muško dete ako stomak ide u špic. ali ni da jede za stolom sa ostalim članovima porodice. U tim prilikama nije joj dozvoljavano da obavlja kućne poslove. Vatra se nije gasila dok ne bi istekao Običaj cepanja košulje novopečenom ocu poštuje se u svim krajevima naše zemlje pomenuti kritični period od 40 dana. ne bi trebalo kupovati pre detetovog rođenja. sledeće će biti istog pola. Tako su. sledeće će biti žensko. sledeće će biti različitog pola. Tako se. Odmah po porođaju. Veruje se i da protiv uroka detetu prvih mesec dana treba vezati crveni končić oko zgloba leve ruke i ispod bebinog uzglavlja staviti čarapu sa belim lukom probodenim iglom. na primer. U nekim krajevima Srbije nije smela da kuva. Prostorija u kojoj su boravili majka i dete morala je da bude stalno osvetljena.porodilji nisu dozvoljavali da izlazi napolje. kasnije bilo ćosavo. pa su pored kreveca ili ispod dušečića stavljani oštri i šiljati predmeti. Ako bi to slučajno uradili. Ako prvo dete liči na majku.

I obrnuto: ako je rađala samo mušku decu. drag ili rad. Običaji i verOvanja 9 . U nekim našim krajevima deca su dobijala imena predaka. slave (Slavoljub) ili slobode (Slobodan). onda je novorođenoj ćerki davala svoje ime. poput Gvozdena. već i na buduće rađanje. Roditelji bi nastojali imenom da nagoveste obilje radosti (Radovan).rečima se oduvek pripisivala posebna magična moć. Poslednjih decenija sve češće se dešava da mališani dobijaju imena po crkvenom prazniku na koji su rođeni: Jovana. Kroz vekove se dosta vodilo računa i o tome da ako je muško dete nejako po rođenju. zatim narodna imena koja počinju prefiksom živ.. Detetu ime daju roditelji ili osoba koja je pozvana da to učini – kum Davanje imena Da bi bila jaka. koje roditelji biraju prema imenima popularnih pisaca. kao i imena mondenskog karaktera. Magijom imena uticalo se ne samo na novo. odnosno od ljudi urokljivih očiju. Verovalo se da će buduća prinova biti sin. činila ga otpornim (Stojan i Stojana) i slično. Često se srećemo i sa imenima životinja (Vuk. lepote (Leposava). obavezno dobije „čelično“ ime. Neven). Ono je uz ime nasleđivalo i neke njegove osobine. Ime je moglo da sačuva dete od zlobnih ljudi. a želela da ima i muško. pevača. a predak bi tako ponovo bio među svojima. što se najjasnije ispoljavalo kod ličnih imena. Ako je žena rađala samo žensku decu. To pokazuje i običaj zabeležen u Timoku i Bačkoj. Nikola. Đorđe. a želela je žensko. čime se uspostavljala mistična veza između bebe i pokojnog imenjaka.. Bosiljka. Soko) i biljaka (Perun. Paun. Reč je o „ružnim“ imenima kao što su Grdan ili Mrkša. deci su često davana imena koja bi trebalo da ih učine otpornim i koja su ulivala životnu snagu (na primer Živko i Živka). Bogdan. davala je sinu muževljevo. glumaca. Zaštita novorođenog deteta od neposredne opasnosti bila je samo preduslov za dug i srećan život. odnosno očevo ime.

Vjera Ro ne želi da razgovara sa onima koji su imali posla sa crnom magijom. jer to nije njen svet 10 Običaji i verOvanja .

obrazovanjem i elokventnošću. ekstrasens VJERA RO ne veruje u materijalnu magiju već smatra da čovekov život zavisi isključivo od njegovih misli napitak Tekst: Emina Ćirić • Foto: Lisa arhiva O d kada je prošle godine u Lisi objavljen članak o ekstrasensu Vjeri Ro i njenim mogućnostima da zaviri u dušu ljudi. Ljudi svu snagu loših emocija projektuju jedni na druge i. naravno. već oni koji imaju probleme . .Osećam tuđe živote i patim sa njima njihove muke. Kada dlanom dođem blizu mesta na telu sa problemom. Ponovo smo potražili Vjeru Ro da nam kaže u šta osobe koje se sreću sa njom veruju. šta očekuju i šta žele da čuju. jer to nije njen svet. Reč je o vekovnim razmiricama između snaje i svekrve. ali to ima visoku cenu. Kada je reč o zdravlju. Lično. Njima savetuje da se Običaji i verOvanja 11 . Moju vekovne razmirice . ljudi odskoče od topline pomoć ne traži niko kome je dobro. To su negativne projekcije ljudskih odnosa koje nastaju između osoba koje se ne vole. Najčešće žele da znaju da li su pod dejstvom mračnih sila i crne magije. Oni koji su se videli sa njom rekli su nam da ih je iznenadila savremenošću. To su nakupljene emocije. Gaje ubeđenje da je neko nekome nešto „namestio“ magijom. našoj redakciji su se obraćali brojni čitaoci koji su želeli da se sretnu sa ovom izuzetnom ženom.kaže Vjera Ro i ističe da ne želi da razgovara sa onima koji su imali posla sa crnom magijom. nespremni da veruju u farmakološke lekove.Ljudi mi se često obraćaju očekujući da potvrdim njihove crne slutnje i ono što gaje u sebi. da su dobro osetili biopolje.ne postoji čarobni iako joj se mnogi obraćaju da im potvrdi njihove crne slutnje. energiju i njen protok. koje se vremenom umnožavaju i štete svakome ko ih gaji istakla je Vjera. ali i više od toga. to ne daje ništa dobro. komšija. ne verujem u postojanje materijalne magije. ljudi često traže pomoć alternative. netrpeljivosti između jetrva i zaova.

već u čoveka. ali ljudi ne mogu uvek da je spoznaju. Regenerišem se energijom prirode. Oni se grade i neguju. ne sanja ružno. ni u kuglu. nisam se odrekla susreta sa onima koji traže utehu i nadu. vidim najbolje. pije lekove. Mnogo ljudi iz različitih socijalnih sredina i uzrasta žele da im se „skinu prokletstva“. Čula sam ga posle dva meseca. To je ljudima teško objasniti. Kada su ljudi širokog. Bavim se svojom profesijom u sopstvenoj firmi. U praznoverice i verovanja spada i želja da se ima više novca. pa ih uglavnom uputim gde da traže pomoć . da se dozove pameti i posveti se deci i mužu.najčešće kod lekara ili terapeuta. Verujem i držim se tvrdnje oca Tadeja: „Kakve su ti misli. običnog. Najlekovitiji su vera i pozitivan stav prema životu. čarobni napitak ili ritual ne obezbeđuju dobre odnose. niti se boji za dete. Veruje se da je saksijsko cveće ukras stana. Vidim da pozitivna i negativna strana postoje. To ne postoji. A Ivana Đ. Vjera veruje da mora da ih dočeka sa mirom i ljubavlju.strogo drže lekarskih uputstava i postupaka.Lepo je kada možete nekoga da ohrabrite. jednostavnog. deo nameštaja ili ukras nosi negativne vibracije. . a spasla me je vera da će sve biti dobro. vera je najlekovitija . Međutim. Treba bežati od proroka koji u svemu vide crnu zloslutnu silu. Ne gledam u karte. penzionerka iz Sremčice. Govorila sam da je to glupost i da hitno pregleda štitnu žlezdu. Moja duša oseća i preživljava sve nevolje ljudi sa kojima razgovaram. Nemam pravo da 12 Običaji i verOvanja obeshrabrim ljude. pa mnogi traže recept kako doći do para. otišla kod lekara i odagnala crne misli. crne MiSli Milanka P. Ipak. Pamtim čoveka koji je došao kod mene jer ga muče ružni snovi. ono je nepoželjno jer raste u zemlji. gde i pripada. Opredeljena sam da gledam svetliju stranu i to savetujem svim ljudima koje srećem. verovala je da mora da umre jer joj je vezana „mrtvačka veza“. Onkolozi su rekli da je došla na vreme. bankarski činovnik. I dobro se događalo. Preživela sam vrlo teške trenutke i nemire. iako me to i te kako boli. Moj umor blokira receptore razumnog.Za sve nevolje u životu čovek ovog podneblja je sklon da veruje da ga prati prokletstvo. Poslušala je Vjeru Ro. pa im savetujem da to obavezno uklone iz života. jer bi radije napitkom da vežu voljenu osobu za sebe. takav ti je ži- čovek u nevolji veruje u prokletstvo. imam situiranu porodicu. Nikakav crven končić.Svi bismo voleli da imamo taj recept. objašnjava Vjera Ro. ni u šolju. Cveće treba da je napolju. . Nada je čudno seme. Neko ga je ubedio da je to zbog prokletstva i da će mu umreti dete. S obzirom na to da joj dolaze ljudi kojima treba pomoć. . a zemlja ima crve koji privlače negativnu energiju.treba bežati od proroka koji u svemu vide zloslutnu silu vot“. Uvere se kada im se poremeti kvalitet života. Neretko žene žele da im neko dâ čarobni lek ili amajliju kojom bi večno imale naklonost muškarca koga žele. Vjera Ro joj je savetovala da razmisli. Bitno mi je njegovo zdravlje rekla nam je na kraju Vjera Ro. otvorenog uma. mogu da osetim koji deo prostora. Kada se umorim. i živim od svog rada. ali on ne postoji. dala je ljubavniku da popije skupi plaćeni „čarobni napitak“ da bi ga vezala za sebe. Operisao je štitnu žlezdu.

Samo sebi i svojim najbližima ne može ništa da oseti Običaji i verOvanja 13 .Mnogima je Vjera pomogla da odu kod pravog specijaliste. da pobede strah. da nađu mir.

onog dana kada dobijete platu nemojte da trošite nijedan dinar. po verovanju. zato što bilo kakve “operacije” sa parama koje obavljate tokom večeri ili noći vode ka propasti. a da češće dajete novac onome ko ga od vas traži jer ćete tako da ga „programirate“ da vam se vrati na drugi način.Ne uzimajte pare na zajam ponedeljkom i ne vraćajte dug u petak KADA POZAJMITI PARE Povišicu plate od šefa treba da tražite u sredu tokom dana. u novča ne valja pozajmljivati komšinici hleb i so – obezbeđenost (u novcu) tada može da napusti vašu kuću i da ode u drugu. Kako kažu verovanja. komšijsku porodicu kako da se no Novca neće biti ako zviždite u sobi i mrvice sa stola čistite rukom 14 Običaji i verOvanja . Trudite se da nikada ne tražite zajam. da prenoći u vašem domu. Ne pozajmljujte novac prijateljima i poznanicima u utorak. Cela suma trebalo bi. ujutru treba davati i uzimati zajam. NOVAC MOŽE DA „VOLI“ KUĆU Da bi novac koji ste zaradili voleo vašu kuću.

nađene ili pocepane ne donose sreću i zato ne treba da se zadržavaju u vašem novčaniku. Podelite ih sirotinji ili ih brzo potrošite. koja će se „napuniti“ vašom energijom i počeće da privlači novac prema sebi. zarađene nepošteno. Sav novac mora da bude glavnom stranom okrenut prema gazdi. neka u njemu bude makar sitna metalna moneta. Običaji i verOvanja 15 . U suprotnom. Takođe. Džepove odeće koja stoji okačena u ormanu napunite sitnim papirnim novcem. Tu novčanicu ne valja potrošiti – ona je srećan talisman obezbeđenosti. metlu treba da postavite ručicom na dole TROUGAO OD 10 DINARA U najmanjoj pregradi novčanika čuvajte novčanicu od 10 dinara savijenu u trougao. pare mogu da se „naljute“ i da ne dolaze u vaše ruke. „KRUPNA“ NOVČANICA U kući ili u stanu treba godinu dana čuvati „krupnu“ novčanicu.ovac zadrži niku ČUVAJTE KOVANE NOVČIĆE Nikada ne držite novčanik prazan. Pare ne vole probijene džepove ili otpalu dugmad NE KRADITE TUĐU SREĆU Dobijene pare na kocki. u novčaniku treba da postoji i „srećna moneta“ (prva zarađena ili dobijena od dobrog čoveka ili od uspešnog posla). Da bi u kući bilo para.

Pojam „medeni mesec“ dolazi iz engleske tradicije gde se 30 dana nakon venčanja pilo vino sa medom. Verovalo se da to paru donosi veće šanse da dobiju sina 16 Običaji i verOvanja .

Kada je reč o gostima. Zbog brzog života u urbanim sredinama običaji u vezi sa venčanjem su jednostavni i ne tako romantični. Kad odlazi sa svadbe. negde se bira samo radi reda. Roditelji budućeg mladoženje raspitivali su se o devojci vodeći računa o njenim moralnim osobinama. nakitu ili delovima odeće. Kum daje darove za mladence koji se odnose u kola. Podsećamo vas na rituale posvećene najlepšem danu u životu S i ukrasiti je cvećem. kafićima. Na dan svadbe mladoženja ustaje među Običaji i verOvanja 17 . nešto novo Kum je najznačajnija ličnost na svadbi. Momačko veče Mladoženja uoči svadbe organizuje momačko veče . Pozivanje u svatove obavljao je „pozivar“ išavši od kuće do kuće sa buklijom u ruci (čuturom sa rakijom). po spisku. njemu muzika svira dokle želi. odnosno veče tokom kojeg se mnogo peva i pije. koji tada treba tri puta iz buklije da ispije rakiju i blagosilja mladence. svatovi ga ispraćaju uz zvuke „šarenog kola“. zovu ostali gosti. On je najveseliji na svadbi. restoranima. a onda se redom. svadbeno veselje i venčanje. To se moglo činiti neposredno ili preko provodadžije. i on je pored kumova svedok na crkvenom venčanju. ali i novac koji ostaje onom ko poziva. nešto staro. društvenom statusu i imovinskom stanju roditelja. devera. I neveste se vesele u društvu prijateljica.Venčanje vadba je odvajkada u Srbiji bila ceremonijal koji je podrazumevao izbor devojke. svatovsku povorku. Za momačko i devojačko veče danas se organizuju velike zabave po diskotekama. prosidbu. Potom će u bukliju dosuti svoju rakiju na svadbu se prvo poziva kum koji treba tri puta da ispije rakiju iz buklije i da blagosilja mladence Stari svat je obično najstariji neoženjeni član iz mladoženjine familije. njemu se u svemu ugađa: od jela i pića do muzike. a negde je domaćin svim svatovima. prvi se na svadbu poziva kum. Zatim se odlazi kod starojka. Poslednji se poziva vojvoda kod kojeg se postupa isto kao i kod kuma. Prosidba se držala u tajnosti sve dok se ne dobije pristanak druge strane. Uloge starog svata različite su od mesta do mesta.oproštaj od momačkog društva i bekrijanja. a to potvrdi „obeležjem“ koje se obično davalo u novcu.

„Kupovina” mlade Po dolasku svatova. dok dever „kupuje“ devojku. Danas kada čujemo automobilske sirene. njena rodbina je zove da se okrene.nekada su to bila zvona koja su terala zle duhove. ne piju i ne puše do 18 Običaji i verOvanja venčanja . pa bi običaj preseo i mladencima i svatovima.da ne bi. Kako bi se osigurao srećan i dug brak. a deveru je mnogo što brat traži. Mladoženja seda u poslednjem trenutku u bilo koja kola kako ga neko ne bi urekao. Za to moraju da plate ili da neko od svatova puškom pogodi tikvu postavljenu visoko na drvetu. Pred mladinom kućom njen otac otpija rakiju iz buklije. a . mladoženja. Kad mlada izađe. novo što će je odvesti u novi život. Uglavnom je mladin brat „prodaje“. mlada bi trebalo da obuče nešto „staro. što se povezuje sa čistoćom i skromnošću. bilo tuče među svatovima. pozajmljeno i plavo“ staro od nekoga ko je već dugo u braku. što je znak da svatovi mogu da uđu.još u starom egiptu muškarac je stavljao burmu na treći prst mlade. po verovanju.deca će ličiti na njega. Neretko se dešavalo da pri ovom običaju „sevaju varnice“ jer je bratu sve malo što dever nudi. znamo da prolazi svadbena povorka . kum i stari svat ne jedu. Mladu izvode brat ili stric. Mlada ulazi u prva kola u kojima je stari svat. novo. jer se smatralo da je povezan sa srcem prvima da bi se lepo obukao. pozaj- Pre nego što uđe u kuću. dok se mladoženjini trude da se ipak ne okrene jer ako vidi nekoga iz svoje familije . Običaj je da se njegovo odelo dâ majci da ga izmeri na kantaru kako bi se sprečilo da mu neko tog dana „nešto ne nabaci“ i tako ga urekne. mlada uzima nakonče u naručje i okreće ga tri puta u krug mljeno što predstavlja „pruženu sreću“ (predmet iz mladine porodice koji mora da vrati kako bi osigurala sreću) i plavo.

Ako se venčaš u oktobru. Sreda najbolji dan Venčanje ponedeljkom vezuje se za bogatstvo. da bi se lako porodila. kopna i mora ćeš obići. Po izlasku sa ceremonije venčanja. nemoj se venčavati. Dobro je da mlada na dan venčanja pogleda mladoženju kroz verenički prsten – naši stari kažu da će tim ritualom obezbediti sebi njegovu večnu ljubav. a utorkom za zdravlje.da ih ne ometa i ne gazi. oni se nalaze u pragu kuće. Pre nego što uđe u kuću. Običaji i verOvanja 19 .kad izađe iz kuće. Mlada nije smela ni da vežba pisanje novog prezimena pre svadbe. on će biti zaljubljen i dobar. Udaja u aprilu . Udaj se u septembru u crkvi i život će ti biti bogat. Ako sito ostane na krovu. Onog momenta kada se čuju sirene automobila. Pred mladoženjinom kućom mlada izlazi iz kola i prilazi svekrvi koja joj daje sito u kojem su: jabuka. Narodno verovanje kaže: udaj se kada je godina nova. imaćeš užitak i suze. nakon što obuče venčanicu. Ako padne s krova. Svaka od njih se trudi jer se veruje da će ona koja ga uhvati biti sledeća mlada. Sadržinu sita prosipa na svatove. Po paganskom verovanju. Nakonče je najmlađe dete iz mladoženjine familije.upropašćen dan. Prenošenje preko praga Kada mladoženja prenosi mladu preko praga. mlada uzima nakonče u naručje i okreće ga tri puta u krug. što je i razlog zbog kojeg se mlada prenosi preko praga . devojke koje čekaju sa mladom u sobi treba brzo da iskidaju konac. ljubav će rasti ali će bogatstvo pasti. Povorka kreće na čelu sa kolima u kojima su stari svat i njegova žena. ko se u julu venča moraće da radi za dnevni hleb. Kada decembarski sneg padne . mlada ili mladoženjeni zetovi dužni su da ga nagaze. u suprotnom će proliti dosta suza tokom braka Devojci bi se. onda će i mlada zauvek ostati u toj kući. da bi je kućni duhovi prihvatili i da bi se odobrovoljili. Sreda je najbolja. četvrtak predstavlja gubitke. Udaj se kada junske ruže rastu. kad se februarske ptice spajaju. subota je najgora. Na dan venčanja mlada ne sme da nosi bisere jer simbolizuju suze. a mlada ga okreće kako bi ona i mladoženja imali mnogo lepe i zdrave dece. a u maju . ko se u avgustu venča proći će kroz promene. Sujeverja o svadbi Običaj da mladoženja ne sme da vidi svoju mladu u venčanici poznat je širom sveta. vezivao tanak crveni konac oko struka. žito. uživanje će doći. običaj je da se neko oglasi pucanjem iz puške. ona treba jako da udari o štok vrata. ako se udaš kada martovski vetar duva. cveće i bombone. petak krstove.udaj se i ljubav će trajati. zatim prilazi kući i baca sito na krov. Ako se udaš u tamnom novembru. Nesrećnim se smatralo ako se žena uda za čoveka čije prezime počinje istim slovom kao i njeno.užitak za oboje. mlada „nasumice“ baca buket neudatim devojkama.

odustajali su od posla. zidari su morali da se pridržavaju mnogih tradicijom utvrđenih ritualnih propisa. a život na njemu poželjan ili ne.od kopanja temelja do postavljanja crepa idanje kuće oduvek je predstavljalo jedan od najznačajnijih momenata u životu jedne porodice. žito ili novac gao dovršiti ili se bar nije mogao dovršiti na zadovoljavajući način. premeštali su ga u drugi položaj. umesto životinje. budući vlasnici nastojali su da prepoznaju povoljne ili nepovoljne znake koje im upućuju onostrane sile. ali i izvesti određene rituale . Ukoliko ne bi ništa našli. Odstupanje od tradicije uvek je nagoveštavalo nevolje. U drugim krajevima su na mestu predvi- Pre biranja lokacije na kojoj će biti sagrađena nova kuća treba „proveriti“ da li je život na njoj poželjan ili ne. smatrali su mesto srećnim i otpočinjali bi sa zidanjem. Bio je to složen zadatak. Morali su. pre svega. U Mačvi i u Šumadiji bi uzeli četiri kamena i stavili ih na mesta na kojima bi trebalo da budu četiri kućna ugla. Narednog dana bi zavirili ispod njih. tu je. Postupak su ponavljali. a neželjene posledice sustigle bi žitelje. dovijali su se kako su znali i umeli. Tamo gde je stado polegalo i mirno provelo noć. Birajući mesto za novu kuću.pronađite sre za Svoj koji tu prebiva ili se bar na tom mestu pojavljuje. četiri kamena u četiri ugla Verovalo se da bi odabrani lokalitet mogao da ima svog natprirodnog „vlasnika“ 20 Običaji i verOvanja . u temelj uziđuju flaša sa vinom. po duboko ukorenjenom verovanju bilo pogodno mesto za podizanje novog doma. jer građevinski radovi nisu bili samo tehničke prirode. da uspostave povoljne odnose sa natprirodnim bićima. Trebalo je obezbediti sklonište u kojem će život biti siguran i udoban. Verovali su da su srećna ona mesta na kojima i životinje mogu da žive. On je mogao. Ako bi pod svakim kamenom pronašli životinju ili insekte. ali nije morao da prihvati novog sustanara. bez čije se dozvole posao nije mo- Z danas se. Ponegde su na odabranom mestu zatvarali ovce u ogradu i ostavljali ih da prenoće. Da bi novosagrađeni dom odgovarao nameni. Sačuvale su se predstave da je dotično mesto srećno ili nesrećno. Da bi to ustanovili. a ako se povoljan znak ne bi javio.

majstori su žrtvu mogli da pribave i na drugi način: izmerili bi nečiju senku svilenim koncem. mesto se smatralo pogodnim. Ako bi sve ostalo nedirnuto. postavši kućni duh . a u nekim krajevima uziđivali su glavu životinje. Običaji i verOvanja 21 . U Crnoj Gori žrtvovali bi čak četiri ovna na četiri ugla zgrade.ećno mesto Majke su vodile računa da dete ne bude blizu tek iskopanog temelja doM đenom za gradnju ostavljali čašu koja je bila napunjena vinom. potom na pragu. Ukoliko bi nešto nedostajalo. žrtve su prinošene prvo na temelju. u temelj češće uziđuju flaša sa vinom. Kako su građevinski radovi odmicali. ljudi su žrtvovani samo simbolično. Zato su se seljaci čuvali da im senka ne padne na temelj. po verovanju. ili bi flašicu sa sadržajem obesili o poboden štap. žito ili novac. umesto životinje.„talason“. ovna ili petla i njihovom krvlju prskali temelje. Danas se. Pretpostavlja se da su tim činom hteli da umilostive ista ona bića čiju su naklonost ispitivali i prilikom izbora mesta. zrnjevljem pšenice ili brašnom. Žrtva se svodila na uziđivanje senke koja se smatrala ekvivalentnom duše. njena duša bi preuzimala brigu o novoj kući. Ponegde su je stavljali na zemlju. rakijom. Zidanje kuće bilo je praćeno odgovarajućim žrtvama. Duša koja čuva kuću Bojani“ pominju i ljudske žrtve. negde zakopavali. Sutradan bi dolazili da vide šta se dogodilo. Obično su klali jagnje. Ali. na krovu. Iako se u pesmi „Zidanje Skadra na zidari bi izmerili nečiju senku svilenim koncem. pa bi konac uzidali u temelj. Takva osoba bi. pretpostavljali su da je ono „halovito“ i da tu ne treba graditi. a onda bi konac uzidali u temelj započete kuće Majke su posebno morale da paze da im deca ne priđu blizu. Najrasprostranjenije je žrtvovanje na temelju kuće. uskoro umrla. na ognjištu.

jski apre ivan lje n a bi bo deca. Ko hoće da ostane trezan tokom večeri.Moć prirode Lekovito bilje. U narodnoj medicini koristi se kao univerzalno sredstvo: deluje protiv velikog kašlja. trešnje. mamurluka. voće. grčeva u stomaku. Ovo povrće stavljalo se pod glavu novorođenčetu kako bi bolje spavalo tokom prvih 40 dana. Lek je protiv glavobolje. čak i ako nikoga nema u njoj. ja ću tebe od svakoga zla. jagode i ljubičice treba da operu kosu oni koji ćelave čuvarKuća brani kuću od groma. cveće miljeno eće je o oči Ivanjdana e o cv ojk Ivanjsk narodu. kako kažu verovanja. pogotovo oko Đurđevdana jer. otoka i opekotina. iz kuće u kojoj se nalazi.od lečenja prehlada i težih bolesti do zaštite od uroka u vidu amajlija BELI LUK kao lek Za beli luk vezuje se izreka: Ti mene čuvaj od nokta. od njega beže veštice. Kroz b ih na e kržljava žene i stavljaju če s vence i venac provla dovala. treba našte srca da pojede pet gorkih badema BRŠLJAN Ova biljka stavlja se u dečje kolevke. povrće i razno rastinje godinama se koriste u najrazličitije svrhe . lopov ne može ništa da ukrade. zubobolje. vodom u kojoj je skuvano lišće od višnje. U tru dev šem rano uju eće. pletu u na m dan v ili na sa eru ivanjsko c kuće. uhobolje i mnogih drugih bolesti. d 22 Običaji i verOvanja . bolesti i od svake druge nesreće. glavobolje.

LJUBIČICA. a stavlja se i u vodu kojom se kupaju deca. na božić se njime kiti bunar. pa će cele godine biti mlad i zdrav. Crni čaj Kad se beba prvi put okupa. po verovanju. bog je stvorio krompir za ljubav sirotinje kako bi i ona imala kome da guli kožu. šljiva MAJČINA DUŠICA Prema verovanju iz Kruševca. sirotinjska zabava?! Po jednom šaljivom etiološkom objašnjenju. voda treba da se prospe na rodnu šljivu. nikla je iz groba majke na koji su deca svakog dana dolazila i plakala. šljive će dobro roditi. a druga dva medom. mlada i zdrava biljka Ljubičica je cveće sa magičnom snagom. probuši ga novim vretenom. treba na dan Usekovanja Svetog Jovana da ubere suncokret u bilo kojoj devojačkoj bašti. Lek je za probleme sa zubima i stomakom. ako na božić pada kiša. Devojka koju pogleda kroz tu rupicu. Staviti 10 grama crnog čaja u dva litra vode i pustiti da lagano vri dva do tri sata. ne valja ga držati u kući KROMPIR. ko je prvi put vidi u proleće treba da joj otkine cvet i pojede ga. odmah će ga zavoleti. Procediti i dati željenoj osobi da ispije jednu šoljicu napitka i ona će se zaljubiti u vas. Kad momak hoće da ga devojka zavoli. pa ih baci na dve strane puta kuda ide momak. devojka ih sastavlja i. Pod lipom ne valja spavati jer u nju grom rado udara Osim što donosi sreću. namaže medom i mašću i nosi na pupku tri dana i tri noći. Kad on prođe. Detelina Lipa je kod Srba i Slovena sveto drvo. Običaji i verOvanja 23 . momak će uskoro biti njen.Mali ljubavni rituali i naPici Suncokret ruzmarin je svatovsko cveće. Paziti da tečnost ne ispari jer na kraju treba da ostane vrlo jak čajni koncentrat. detelina sa četiri lista može da se koristi i za ljubavne vradžbine tako što devojka namaže dva lista mašću.

dete koje se u majčinoj utrobi pomeri nadesno biće muško. ako bi mu izašao na levom. Položajnik na Božić desnom nogom ulazi u kuću.. isto kao i mlada u novi dom. stići će loša vest sa ženske strane. i obrnuto. pazili da mrtvacu budu sklopljene oči. U naseljima između dve Morave mislili su da će dete kojem. na primer. Verovalo se da bi čovek koji se našao na raskrsnici. navući desnu nogavicu i desni rukav. a levo smrt žene. Da bi dan bio uspešan. dobiti brata. U mnogim krajevima bili su uvereni da žena nosi muško dete na desnoj strani. Ili.. i leve. a kad mu „zazvoni“ levo. Desna cipela. srećne. Opozicija između desne. Na sličnim shvatanjima zasnivalo se i predviđanje smrti. nesrećne strane. . Otvoreno desno oko slutilo je smrt muškarca. Naravno. bila je stalno prisutna u narodu. a ako „ode“ ulevo biće devojčica Pravila za trudnice Verovalo se da kad nekome „zazvoni“ desno uvo.Sreća i nesreća desne i leve strane Koliko puta vam je „zazvonilo“ desno uvo ili vas je zasvrbeo levi dlan? U našem narodu oduvek se verovalo da trenutna žiganja tela mogu da predvide razne događaje iz života načajno mesto u narodnoj religiji Srba imali su i apstraktni pojmovi. a žensko na levoj. to je znak da će dobiti lepu vest od muškarca. Jedno od tih značenja ima verovanje da se desna strana uvek povezuje sa muškim. trebalo je prvo obuti desnu cipelu. Z dete koje se u majčinoj utrobi pomeri udesno biće muško. čmičak izađe na desnom oku. 24 Običaji i verOvanja Pojave vezane za desnu i levu stranu nagoveštavale su pol budućeg deteta. Značenje ove dve strane jasno se ispoljava u tumačenju fizioloških pojava. To se odnosilo na pojmove pomoću kojih su srpski seljaci stvarali organizovane predstave prostora koji ih je okruživao. dok mu je majka trudna. a leva sa ženskim polom. Pazilo se i kojom će nogom čovek ujutru prvo da zakorači. Tako je nastala izreka „ustati na levu nogu“. reč je o sestri. U protivnom se očekivala smrt nekog od ukućana. U Bosanskoj krajini su. ne znajući kojim putem da krene obično polazio desnim jer je verovao da je to srećnije rešenje.

šta pomislite u tom trenutku to će se ostvariti kad zaigra. dobićete poklon od nekog bogataša Stomak Grudi Obe usne kad zadrhte. uskoro ćete platiti nešto kad zasvrbi. predstavlja bogatstvo i zaradu kad zaigra. ići ćete na put Levo uvo Levo oko Pupak kad zaigra i kad zazvoni. uskoro ćete zaraditi dosta novca kad zaigra. a kad vas zasvrbi. čućete dobru vest kad zaigra.Vratni pršljen kad zaigra. dobićete lošu vest Čelo između očiju kad zaigra. doživećete neočekivano priznanje. predstavlja žalost kad zaigra. dobićete loše vesti kad zaigra. povećaće vam se bogatstvo Levi dlan kad zasvrbi. dobićete novac ili poklone Desno koleno Desni taban Desna peta kad zaigra. veliki posao ćete završiti Desni dlan kad zaigra. snaći će vas neka nevolja Levo koleno Levi taban Leva peta kad zaigra. očekujte lepe vesti Običaji i verOvanja 25 . bićete kritikovani kad zaigra. naljutićete se na nekoga kad zaigra. čućete lošu vest Desno uvo Desno oko Nos kad zaigra i kad zazvoni. sa nekim ćete se ljubiti kad zaigraju. nepoznata osoba doneće vam poklone Grlo kad zaigra.

Najčešće su nazivani urokljivcima. zaštita od v eruje se da neki ljudi poseduju magičnu moć koja se ispoljava u njihovom pogledu. Najvažnije je bilo skrenuti prvi pogled. mladenci. Zle oči mogao je dobiti samim rođenjem. Uricanje je bilo najopasnije onda kada je zao pogled bio propraćen rečima. nepošteni ljudi. druga plava) ili su im roditelji jednu od čarapa 26 Običaji i verOvanja . Osamljivanje žena za vreme porođaja i pokrivanje nevestinog lica tipični su primeri. biljku ili predmet pa da se dogodi neko zlo. Na takvo shvatanje ukazuje i narodna izreka: Da te bog sačuva ćosava čoveka i brkate žene. Do istih posledica mogla je dovesti neka loša reč ili čak loša misao. Moć uricanja pripisivala se fizički ili psihički defektnim licima koja – po prirodi stvari – zavide normalnima. bolesnici. Urokljivac najčešće i nije bio čarape različitih boja Delovanju zlih očiju bili su izloženi slabi i nemoćni (deca. Bilo je dovoljno da takva osoba samo pogleda određenog čoveka. U nekim krajevima Srbije bio je običaj da se maloj deci obuvaju čarape različitih boja (recimo jedna crvena. životinju. smatrao i najopasnijim. posebno onima kojima se izražavalo čuđenje ili divljenje. kao i ljudi koji su se nalazili u nekim posebnim. Kod ljudi je urok izazivao određene bolesti. Tada. Verovalo se da je svesno uricanje retko. veruje se. a delovanje njihovog pogleda urokom. sticajem nesrećnih okolnosti. ali i kasnije. inače. a u krajnjem slučaju i smrt. nesvakidašnjim stanjima ili situacijama (trudnice. Umesto lečenja. Sam pogled ponekad se nije smatrao neophodnim. orači). sejači. koji se. Tako nešto mogli su da učine samo izuzetno loši. Najjednostavnije je svakako bilo sklanjanje od zlog pogleda. veća pažnja posvećivala se preventivi. pomažu molitva i magične reči uroKa svestan zla koje nanosi. ranjenici). odnosno da postoje osobe sa zlim očima.Uricanje je najopasnije kad je zao pogled propraćen rečima divljenja i čuđenja.

krišom bi joj u pojas zašile kamen-oblutak. Dete bi bilo pošteđeno tog prvog. U Bosni i Hercegovini su i muslimani i stanovništvo pravoslavne vere obično upotrebljavali reč „mašala“. Ukoliko bi mladu pojedine žene mrzele. pošteni. pametni i bogati ljudi koji su svojim brojnim vrlinama privlačili njihovu pažnju. Posebno je bio važan put od mladine do mladoženjine kuće – da mlada ne nagazi na podmetnute „čini“. izazivajući zavist navlačili kako treba. predstavljala „trenutak opasnosti“ od zlih sila. a drugu naopako. ali često nije bilo potrebno jer je pljuvanje važilo kao pouzdana preventiva.na meti urokljivaca najčešće su lepi. Pretpostavljalo se da će prvi pogled zlih očiju pasti upravo na njih. amajlije kao spas Slična funkcija pripisivala se i pojedinim magičnim rečima. Ako bi neki zlobnik pogledao mladence kroz sito dok idu od crkve do mladoženjine kuće. jer se u situ slabo šta zadrži. Zaštita se ponekad sastojala i u otklanjanju želje za uricanjem. Bilo je raznih vrsta . kao i ostali prelomni događaji u životu. Neko od prisutnih mogao je pljunuti tri puta ili pak pljunuti preko ramena i na taj način sprečiti moguću nesreću. najopasnijeg udara. Posebnu moć da se unište efekti zlog pogleda imale su amajlije koje su širom sveta tretirane kao najsigurnija zaštita od uroka. kako bi joj se „porod u kamen pretvarao“. Njih bi izgovarao mogući urokljivac kada bi bez razmišljanja i zle namere izazvao opasnost od uricanja. Uobičajeno je bilo pljunuti na moguću žrtvu uricanja.od najobičnijeg kamenčića ili školjke do hrićanskih ili islamskih relikvija. Tada se obično govorilo „da nije urok“ ili „ne budi uroka“ i tako poništavala učinjena greška. verovalo se da neće imati dece. Običaji i verOvanja 27 . bacanje čini Svadba je. Verovalo se da one tada vrebaju mladence kako bi im brak učinile neplodnim.

kao i rakija. Za učesnike sahrane priprema se žito. Slede sveštenik i kovčeg sa pokojnikom i ožaloščena porodica sa učesnicima sahrane. Za vreme žalosti zabranjeno je sklapanje bračne zajednice. nosači na pragu kovčeg tri puta povlače unatrag. Nakon toga najčešće se odlazi kući umrlog. a muškarci oblače crnu košulju ili stavljaju crne trake oko ruke. Pogreb je najvažniji čin posmrtnih ceremonija. ako je umrli bio otkriven. izražavajući želju da mu zemlja bude „laka“. na raskršću ili pre prelaska preko reke. U trenutku iznošenja razbija se jedan sud. . odnosno od njegovih zemnih ostataka. Žene nose crne haljine i zabrađuju se crnim maramama. verovanje kaže da pokojnik mora da bude ispraćen po svim propisima. Smrt se u mnogim krajevima naše zemlje oglašava i kukanjem. Sveštenik ponovo čita opelo.najtužniji tREnutak bacaju malo zemlje u otvorenu raku. barjak i žito. U seoskim domaćinstvima sveštenik na tom mestu drži opelo. Iznošenje tela predstavlja jedan od najopasnijih momenata. Na putu do groblja povorka se tri puta zaustavlja. P Pogrebna povorka Po završenom opelu. odnosno naricanjem. jer u protivnom njegova duša ne može u miru da ode na „onaj“ svet ogreb počinje iznošenjem pokojnika iz kuće. Na grobu se obavlja poslednji oproštaj od pokojnika. Poslužujući se. a u nekim krajevima Srbije se ne vraćaju istim putem da duša pokojnika ne bi pošla za njima. Za njima „ide“ poklopac od kovčega. Pokojnik se iznosi nogama napred da ne bi mogao da vidi kuću i zapamti put do nje. kada sveštenik čita molitvu. Da bi to sprečili. odnosno nošenjem odeće crne boje. Mislilo se da će umrli koji zavidi živima pokušati još nekog da povuče sa sobom u svet mrtvih. pred kućom umrlog formira se pogrebna povorka. a prisutni celivaju umrlog ili krst koji će mu biti postavljen na grob. Na čelu su lica koja nose krst. „za dušu pokojniku“. prisutni treba malo žita ili rakije da odsunu na zemlju. Svi 28 Običaji i verOvanja Pokojnik se iz doma u kojem je umro iznosi nogama napred da ne bi mogao da vidi kuću i zapamti put do nje Crne haljine i trake Žaljenje se izražava odevanjem.

Ako nije moguće otići na grob. U prošlosti je daća često. Posle službe se odlazi do grobova pokojnika. iz svake čaše prosipaju po nekoliko kapi na zemlju. odnosno godinu dana Običaji i verOvanja 29 29 . dan kad se sećamo preminulih. posle sedam dana (ili u prvu subotu). kao i na groblje. velikogospojinske. Daće se održavaju na samom grobu ili pred kućom ožalošćenih. a piće se dolivalo. posle pola godine i najzad. Odlazak na groblje Zadušnice su obeležavanje dana odvajanja duše od tela. petrovske. posle 40 dana. Uvek padaju u subotu. može da se ode u crkvu i zapali sveća. intervali su 40. prerastala u pravo veselje. božićne. ritualne gozbe namenjene umrlom. Na kraju daće prisutni odlaze kućama ne osvrćući se. jer je to i inače. kako je vreme odmicalo. a zabranjeni su svinjsko ili kozje meso jer se smatraju magijski „nečistim“. Najznačajniji vid su daće (parastosi). Kuvano žito se nosi u hram. Zadušnice mogu da budu: uskršnje. u stvari pomeni. U jelovniku treba da budu žito i obredni kolač umešen za tu priliku. čineći to da duša umrlog ne bi napustila zabavu i krenula za njima. a negde i jesenje – mitrovske ili „velike“ Zadušnice. gde se pale sveće.Veze sa pokojnikom odnosno njegovom dušom održavaju se i posle sahrane. po povratku sa groblja. godinu dana od trenutka u kojem je nastupila smrt. Najčešće se održava pet daća: na dan pogreba. Porodica umrlog najčešće izražava žalost na tradicijom utvrđen način. u toku čitave godine. Prisutni na daći ispijajući piće. a na dan Zadušnica služi se liturgija. Otuda i izraz „pijan kao na daći“.

Nedelja je dan za odmor tokom kojeg ništa ne treba raditi. U njoj su ispovesti najpoznatijih vlaških vračara i obilje citata. ali ne i za velika putovanja. Petak je dan za završavanje započetog. Knjiga Jasne Jojić-Pavlovski rezultat je višegodišnjeg istraživanja mitologije i običaja Vlaha. Temeljno istraživši mnoge knjige. zadušni dan kada se pominju umrli. ne venčava i ne pere veš. Utorak je dan kojim se ne krštava. Izdavač je Prometej. Izdavač je Bookland.Kalendar Zabavite se otkrivajući narodno značenje svakog od sedam dana u nedelji Ponedeljak je srećan dan za novi posao. 30 Običaji i verOvanja Saznajte više o fenomenu maskiranja i odgovarajućim obredima sa maskama u studiji Vesne Marjanović koja je rezultat istraživačkog rada poslednjih decenija. Sreda je dan za post tokom kojeg žene ne treba ništa da rade. Milutin Đuričković sabrao je u ovoj knjizi za decu običaje i verovanja iz raznih krajeva srpskog naroda. . tada se ništa ne pozajmljuje. Četvrtak je dobar dan za početak novih poslova. Subota je nesrećan. Izdavač je Čigoja štampa.

kao i druga upotreba (CD-Rom.) -. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasnih strana. dozvoljeni su samo uz pismenu saglasnost izdavača. br.Sr-iD 107320588 Novi broj u prodaji . . 24000 Subotica Po licenci Burda Verlag Osteuropa GmbH.o.Katalogizacija u publikaciji narodna biblioteka Srbije. 011/207-99-32 Izdavač: Adria Media Srbija d.2002.rs tel. izvoz ili prodaja u inostranstvu. beograd 64 LiSa / glavni urednik božana Mirkov.beograd (Omladinskih brigada 88a): adria Media Serbia.29 cm .(Subotica : rotografika).o. . Jelena Milanović lisa-oglasi@adriamedia. SR Nemačka Reprodukovanje svih pisanih i ilustrovanih materijala. CiP .Glavni urednik: Božana Mirkov Urednik izdanja: Nenad Blagojević Redakcija: Emina Ćirić.o. Milja Lukić Grafički urednik: Borislav Miletić Prodaja oglasnog prostora: Maja Olić (sva izdanja). 1 (26. njihova on-line primena. Segedinski put 72. Offenburg. 11070 Novi Beograd.o. 2002. Omladinskih brigada 88 a Telefon: 011/207-99-00 Direktor: Bernd Rademann Direktor izdanja: Ivana Slović Štampa: Rotografika d.nedeljno iSSn 1451-5210 = Lisa (beograd) CObiSS. . DVD).12.

32 Običaji i verOvanja .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->