44681967-OBICAJI-I-VEROVANJA-368207689-1

običaja 10

 zaštitite dete

Magija

od uroka

Snaga novca
Ne postoji čarobni napitak za uspeh

vjera ro

dinara donosi sreću!

Recepti za srećan i dugovečan brak
Običaji i verOvanja 1

Svakog meseca nove ideje, novi saveti...
2 Običaji i verOvanja

Sadržaj

4 Zanimljivosti iz sveta: Srećni kutak 6 Trudnoća i rođenje deteta 9 Davanje imena 10 Intervju: Vjera Ro, ekstrasens 14 Kako da se novac zadrži u kući 16 Običaji na venčanju 20 Pronađite srećno mesto za svoj dom 22 Moć prirode 24 Sreća i nesreća desne i leve strane 26 Zaštita od uroka 28 Najtužniji dan 30 Dani u nedelji

Uvodnik
n

a pominjanje narodnih običaja i verovanja mnogi odmahnu rukom uz komentar da su te bapske priče namenjene onima koji nemaju pametnija posla, zaboravljajući da su sujeverje i narodni običaji dva potpuno različita pojma. Ipak, čak i najveći „protivnici“ kucnuće u drvo dok budu pričali o lepim stvarima iz svog života, neće dozvoliti da gost stoji po ulasku u dom, na svadbi će nestrpljivo očekivati da mlada baci buket baš ka njima ili će čekati 40 dana kako bi otišli u posetu prinovi koju su dobili njihovi prijatelji. Poštovali ih ili ne, skoro svako od nas svakodnevno svesno ili nesvesno izvodi običajni ritual, bilo da poznanicima ne ispriča do kraja sve o najnovijim planovima u vezi sa poslom, ili da se pomeri sa mesta dok sluša tužnu priču sagovornika. Ritual je i vezivanje crvenog končića novorođenom detetu oko ruke, a o cepanju košulje novopečenog oca da i ne govorimo. O tome da smo narod koji voli da veruje, govori podatak o venčanju 15 parova u Beogradu baš 8. 8. 2008. godine zbog verovanja u broj osam, koji po feng šuiu obećava dug i srećan bračni život. Hteli to da prihvatimo ili ne, običaji su svuda oko nas i godinama se prenose sa kolena na koleno. Čak i ako ne možete da ih prihvatite kao takve, čitanje ove knjižice shvatite kao vrstu zabave. Uživajte!

Običaji i verOvanja 3

a ne kupljena. 4 Običaji i verOvanja .toliko običaja i navika. Na vratima kuća u Italiji. POTKOVICA Ovo je. pogotovo ako visi blizu kućnog praga. to je beli konj sa rogom na čelu. Verovanje da može doneti sreću. U Italiji je važno da je potkovica korišćena. verovalo se da će joj to doneti sreću u životu. Prema mitologiji. najčešća amajlija. veruje se da će onaj ko ubije ovo veličanstveno stvorenje zauvek biti proklet. Svako treba da je dodirne pre ulaska u kuću. ali i sa drugih kontinenata TRČANJE ZA SIROM U Engleskoj možete videti grupu ljudi kako trči za sirom koji se kotrlja niz brdo. dok se u Španiji gađanje hranom smatra normalnom navikom. Onome kome cveće koje zasadi uvek uspeva. kako bi privukla sreću.000 godina spominje u knjigama i bajkama. Nemačkoj i Engleskoj i danas je prikucana konjska potkovica okrenuta na gore. potiče iz Evrope. VELIČANSTVENI JEDNOROG šetnja Sa SunceM U Škotskoj je popularan običaj da mlada „šeta sa suncem“ tako što na južnoj strani crkve ide od istočne do zapadne. sve je dobro u kući i ima napredak u porodici Ova životinja se skoro 3. nađena na polju ili drumu. čijim telom teče srebrna krv. bez sumnje. a onda napravi tri kruga oko crkve.Srećni kutak Koliko naroda i zemalja . evo u šta veruju ljudi iz našeg okruženja.

odnosno „tursko oko“. Oko protiv uroka U Rusiji se pred svadbu zatvaraju sva vrata. Na njih samo cvile i vrte repom na Siciliji. Naš narod veruje da psi na anđele ne laju. potiče iz indije i hinduizma. oduvek se u sve zalihe pitke vode stavljala polovina svežeg limuna. prozori pa čak i dimnjaci da bi se sprečio ulazak zlih duhova koji mogu da naude mladencima Običaji i verOvanja 5 . U americi veruju da samo oni slonovi koji imaju podignutu surlu donose sreću. Slon ODVEZANE PERTLE Žena u Švedskoj treba da ostavi na obući odvezane pertle da bi rađala decu lako kao što izuva obuću. odnosno nikada ne napadaju dobre ljude. pa se u zavisnosti od zemlje naziva „grčko“. Ono može da bude detalj na odeći. a može i da se okači blizu vrata ili bebinog kreveca gde će da motri na „zlo oko“. gde su poštovana božanstva imala glavu slona. da se nosi kao narukvica ili privezak. liMun Ovu amajliju koriste Grci i Turci.Poreklo verovanja da slon (posebno njih 7) donosi sreću. koja je imala velike probleme sa snadbevanjem vodom.

pa samim tim nije smela da prisustvuje tučama i svađama. U borbi protiv porođajnih demona dominirala je težnja da se majka i dete tokom ovog perioda što duže zadrže u kući. dete kasnije neizmerno volelo.trudnoća i rođenje deteta Mnogi roditelji i danas vezuju končić crvene boje oko zgloba bebine leve ruke. žena koja bi poželela da pije mleko. ona kojoj se pilo vino pa se pogladila po obrazu rodila bi dete rumenog lica i slično. groblja ili đubrišta. Već sam pogled na takvu osobu bio je dovoljan da se njegove osobine prenesu na plod. pa prošla prstima kroz kosu. Pazilo se i da se ne uplaši. Opasnost bi bila veća ukoliko bi se trudnica čudila ili podsmevala takvoj osobi jer bi na taj način izazvala neprijateljska osećanja. Na sličnim verovanjima bile su zasnovane i zabrane dodira trudnice sa pojedinim životinjama. posebno sa onima koje su imale urođenu ili stečenu manu. Zbog toga se dosta vodilo računa o poštovanju brojnih običaja od začeća pa sve do rađanja deteta. To se odnosilo na zabranu susreta sa pojedinim osobama. babine od 40 dana Osim porođaja. što je tek jedan od sačuvanih običaja koji se primenjuje po dolasku novorođenčeta na svet obijanje potomstva u našem narodu oduvek se smatralo glavnim ciljem braka. U protivnom. a samim tim i na buduće dete. posebna pažnja bila je posvećena ponašanju same trudnice. u narodu poznat kao babine ili babinje. među svojima. Prema verovanju u Crnoj Gori. u sredini koja im pruža sigurnost i zaštitu. njen 6 Običaji i verOvanja D trenutni strah mogao je da se prenese na buduće dete. Jedno od verovanja kaže da bi onu hranu koju je trudnica najviše jela tokom trudnoće. Od momenta kada bi shvatila da se u njoj začeo novi život. drvljanika. Trudnica je morala i da pazi da pri pomisli na jelo ne dodirne svoje telo. pod rađanjem se podrazumevao i period od 40 dana nakon dolaska bebe na svet. Tokom babina . pa da ono celog života bude kukavica. hranom i sa nekim predmetima i materijama. Verovalo se i da trudnica ne treba da tumara noću i da treba da se drži podalje od raskršća. rađala je belokoso dete.

mlada treba da ponese jabuku sa sobom da bi joj deca bila lepa kao jabuka Običaji i verOvanja 7 .jedan od običaja kaže da kad pođe na venčanje.

ako je muško. pa su pored kreveca ili ispod dušečića stavljani oštri i šiljati predmeti. veruje da će se roditi muško dete ako stomak ide u špic. a ako prvo izgovori reč „tata“. Kraj njih je uvek dežurao neko od ukućana. Nekada su korišćene i amajlije. Ponekad bi mu namazali i nausnice da ne bi. Ako bi to slučajno uradili. Prostorija u kojoj su boravili majka i dete morala je da bude stalno osvetljena. 8 Običaji i verOvanja . a najčešće bi ih ponovo oprali. Članovi familije imali bi priliku da prvi put vide bebu tek nakon ovog perioda. Ukoliko prvo dete prvo kaže reč „mama“. ukoliko je dojila dete. Dečje pelene nisu se iznosile iz kuće od zalaska do izlaska sunca. Ako prvo dete liči na majku. a prilikom dolaska u kuću nisu smeli da se dive i da hvale novorođenče. kasnije bilo ćosavo. Ako prvo dete liči na oca. Veruje se i da protiv uroka detetu prvih mesec dana treba vezati crveni končić oko zgloba leve ruke i ispod bebinog uzglavlja staviti čarapu sa belim lukom probodenim iglom. još manje da iznosi novorođeno dete. Zaštita vatrom Kad bi trudnica tokom noći napuštala kuću. U tim prilikama nije joj dozvoljavano da obavlja kućne poslove. Dečja kolica. nosila bi sveću u ruci. Tako se. Zaštita vatrom primenjivala se i u samoj kući.porodilji nisu dozvoljavali da izlazi napolje. na primer. recimo. U nekim krajevima Srbije nije smela da kuva. sledeće će biti žensko. Odmah po porođaju. Vatra se nije gasila dok ne bi istekao Običaj cepanja košulje novopečenom ocu poštuje se u svim krajevima naše zemlje pomenuti kritični period od 40 dana. imala poseban status. ukućani bi ih kasnije kadili na vatri ili dimu tamjana. Porodilja bi. Tako su. ponekad bi ih stavljali na prag. sledeće će biti istog pola. Kada bi se desilo da ostanu napolju i u trenutku kad je pao mrak. ali ni da jede za stolom sa ostalim članovima porodice. krvlju sa pupka mazali njegove obraze da bi bilo zdravo i rumeno. ne bi trebalo kupovati pre detetovog rođenja. pri prvom prepovijanju deteta ukućani su nastojali da magijskim putem utiču na njegove fizičke i psihičke osobine. takođe. Ponekad bi majka i dete bili opasani konopcem ili su ih ukućani kadili materijalom neprijatnog mirisa. morali bi naglas da kažu „da nije uroka“ ili „ne budi uroka“. sledeće će biti različitog pola. sledeće će biti muško. Pazilo se i da ne ostanu sami nijednog trenutka. Određivanje pola deteta Brojna su narodna verovanja o tumačenju pola deteta na osnovu bebinog položaja u stomaku.

I obrnuto: ako je rađala samo mušku decu. Detetu ime daju roditelji ili osoba koja je pozvana da to učini – kum Davanje imena Da bi bila jaka. Soko) i biljaka (Perun. odnosno od ljudi urokljivih očiju. deci su često davana imena koja bi trebalo da ih učine otpornim i koja su ulivala životnu snagu (na primer Živko i Živka). a predak bi tako ponovo bio među svojima. odnosno očevo ime. lepote (Leposava).. Kroz vekove se dosta vodilo računa i o tome da ako je muško dete nejako po rođenju. slave (Slavoljub) ili slobode (Slobodan). To pokazuje i običaj zabeležen u Timoku i Bačkoj.rečima se oduvek pripisivala posebna magična moć. Ime je moglo da sačuva dete od zlobnih ljudi. U nekim našim krajevima deca su dobijala imena predaka.. što se najjasnije ispoljavalo kod ličnih imena. činila ga otpornim (Stojan i Stojana) i slično. Nikola. onda je novorođenoj ćerki davala svoje ime. Neven). davala je sinu muževljevo. poput Gvozdena. kao i imena mondenskog karaktera. čime se uspostavljala mistična veza između bebe i pokojnog imenjaka. Zaštita novorođenog deteta od neposredne opasnosti bila je samo preduslov za dug i srećan život. a želela je žensko. Običaji i verOvanja 9 . zatim narodna imena koja počinju prefiksom živ. glumaca. drag ili rad. koje roditelji biraju prema imenima popularnih pisaca. Ako je žena rađala samo žensku decu. Paun. Reč je o „ružnim“ imenima kao što su Grdan ili Mrkša. Verovalo se da će buduća prinova biti sin. Poslednjih decenija sve češće se dešava da mališani dobijaju imena po crkvenom prazniku na koji su rođeni: Jovana. Đorđe. obavezno dobije „čelično“ ime. Bogdan. Ono je uz ime nasleđivalo i neke njegove osobine. već i na buduće rađanje. a želela da ima i muško. Bosiljka. Često se srećemo i sa imenima životinja (Vuk. Roditelji bi nastojali imenom da nagoveste obilje radosti (Radovan). pevača. Magijom imena uticalo se ne samo na novo.

Vjera Ro ne želi da razgovara sa onima koji su imali posla sa crnom magijom. jer to nije njen svet 10 Običaji i verOvanja .

netrpeljivosti između jetrva i zaova.kaže Vjera Ro i ističe da ne želi da razgovara sa onima koji su imali posla sa crnom magijom. ljudi odskoče od topline pomoć ne traži niko kome je dobro. Najčešće žele da znaju da li su pod dejstvom mračnih sila i crne magije. ekstrasens VJERA RO ne veruje u materijalnu magiju već smatra da čovekov život zavisi isključivo od njegovih misli napitak Tekst: Emina Ćirić • Foto: Lisa arhiva O d kada je prošle godine u Lisi objavljen članak o ekstrasensu Vjeri Ro i njenim mogućnostima da zaviri u dušu ljudi. .Osećam tuđe živote i patim sa njima njihove muke. Lično. da su dobro osetili biopolje. Ljudi svu snagu loših emocija projektuju jedni na druge i. naravno. To su nakupljene emocije. to ne daje ništa dobro. jer to nije njen svet. nespremni da veruju u farmakološke lekove. Moju vekovne razmirice . Reč je o vekovnim razmiricama između snaje i svekrve. Ponovo smo potražili Vjeru Ro da nam kaže u šta osobe koje se sreću sa njom veruju. ljudi često traže pomoć alternative.Ljudi mi se često obraćaju očekujući da potvrdim njihove crne slutnje i ono što gaje u sebi. Oni koji su se videli sa njom rekli su nam da ih je iznenadila savremenošću. ali i više od toga. komšija. koje se vremenom umnožavaju i štete svakome ko ih gaji istakla je Vjera. Kada dlanom dođem blizu mesta na telu sa problemom. To su negativne projekcije ljudskih odnosa koje nastaju između osoba koje se ne vole. šta očekuju i šta žele da čuju. energiju i njen protok. ne verujem u postojanje materijalne magije. već oni koji imaju probleme . Njima savetuje da se Običaji i verOvanja 11 . našoj redakciji su se obraćali brojni čitaoci koji su želeli da se sretnu sa ovom izuzetnom ženom.ne postoji čarobni iako joj se mnogi obraćaju da im potvrdi njihove crne slutnje. Gaje ubeđenje da je neko nekome nešto „namestio“ magijom. ali to ima visoku cenu. Kada je reč o zdravlju. obrazovanjem i elokventnošću.

Govorila sam da je to glupost i da hitno pregleda štitnu žlezdu. Oni se grade i neguju. običnog. deo nameštaja ili ukras nosi negativne vibracije. crne MiSli Milanka P. imam situiranu porodicu. Ne gledam u karte. pa ih uglavnom uputim gde da traže pomoć . Operisao je štitnu žlezdu. Neretko žene žele da im neko dâ čarobni lek ili amajliju kojom bi večno imale naklonost muškarca koga žele. Pamtim čoveka koji je došao kod mene jer ga muče ružni snovi. da se dozove pameti i posveti se deci i mužu. Kada se umorim. Poslušala je Vjeru Ro. Vjera Ro joj je savetovala da razmisli. jednostavnog. Neko ga je ubedio da je to zbog prokletstva i da će mu umreti dete. To je ljudima teško objasniti. objašnjava Vjera Ro. Moja duša oseća i preživljava sve nevolje ljudi sa kojima razgovaram.najčešće kod lekara ili terapeuta. U praznoverice i verovanja spada i želja da se ima više novca. verovala je da mora da umre jer joj je vezana „mrtvačka veza“. A Ivana Đ. jer bi radije napitkom da vežu voljenu osobu za sebe. Bitno mi je njegovo zdravlje rekla nam je na kraju Vjera Ro.Svi bismo voleli da imamo taj recept. gde i pripada.Za sve nevolje u životu čovek ovog podneblja je sklon da veruje da ga prati prokletstvo. vera je najlekovitija . pa mnogi traže recept kako doći do para. S obzirom na to da joj dolaze ljudi kojima treba pomoć. vidim najbolje. ono je nepoželjno jer raste u zemlji. takav ti je ži- čovek u nevolji veruje u prokletstvo. ali ljudi ne mogu uvek da je spoznaju. ni u šolju.strogo drže lekarskih uputstava i postupaka. Verujem i držim se tvrdnje oca Tadeja: „Kakve su ti misli. već u čoveka. . Nikakav crven končić. Uvere se kada im se poremeti kvalitet života. penzionerka iz Sremčice. nisam se odrekla susreta sa onima koji traže utehu i nadu. iako me to i te kako boli. mogu da osetim koji deo prostora. Vjera veruje da mora da ih dočeka sa mirom i ljubavlju. Mnogo ljudi iz različitih socijalnih sredina i uzrasta žele da im se „skinu prokletstva“. Veruje se da je saksijsko cveće ukras stana. a spasla me je vera da će sve biti dobro. otvorenog uma. Moj umor blokira receptore razumnog. Opredeljena sam da gledam svetliju stranu i to savetujem svim ljudima koje srećem. pa im savetujem da to obavezno uklone iz života. Vidim da pozitivna i negativna strana postoje. čarobni napitak ili ritual ne obezbeđuju dobre odnose. bankarski činovnik. Bavim se svojom profesijom u sopstvenoj firmi. Međutim. Regenerišem se energijom prirode. niti se boji za dete. i živim od svog rada. ne sanja ružno. Treba bežati od proroka koji u svemu vide crnu zloslutnu silu. ali on ne postoji. Najlekovitiji su vera i pozitivan stav prema životu. To ne postoji.treba bežati od proroka koji u svemu vide zloslutnu silu vot“.Lepo je kada možete nekoga da ohrabrite. Preživela sam vrlo teške trenutke i nemire. Cveće treba da je napolju. a zemlja ima crve koji privlače negativnu energiju. otišla kod lekara i odagnala crne misli. dala je ljubavniku da popije skupi plaćeni „čarobni napitak“ da bi ga vezala za sebe. Nemam pravo da 12 Običaji i verOvanja obeshrabrim ljude. Ipak. ni u kuglu. Kada su ljudi širokog. pije lekove. Čula sam ga posle dva meseca. . Onkolozi su rekli da je došla na vreme. I dobro se događalo. Nada je čudno seme. .

Samo sebi i svojim najbližima ne može ništa da oseti Običaji i verOvanja 13 . da pobede strah.Mnogima je Vjera pomogla da odu kod pravog specijaliste. da nađu mir.

Kako kažu verovanja. komšijsku porodicu kako da se no Novca neće biti ako zviždite u sobi i mrvice sa stola čistite rukom 14 Običaji i verOvanja . onog dana kada dobijete platu nemojte da trošite nijedan dinar. da prenoći u vašem domu. zato što bilo kakve “operacije” sa parama koje obavljate tokom večeri ili noći vode ka propasti. Cela suma trebalo bi. po verovanju. ujutru treba davati i uzimati zajam. Ne pozajmljujte novac prijateljima i poznanicima u utorak. u novča ne valja pozajmljivati komšinici hleb i so – obezbeđenost (u novcu) tada može da napusti vašu kuću i da ode u drugu. NOVAC MOŽE DA „VOLI“ KUĆU Da bi novac koji ste zaradili voleo vašu kuću. Trudite se da nikada ne tražite zajam.Ne uzimajte pare na zajam ponedeljkom i ne vraćajte dug u petak KADA POZAJMITI PARE Povišicu plate od šefa treba da tražite u sredu tokom dana. a da češće dajete novac onome ko ga od vas traži jer ćete tako da ga „programirate“ da vam se vrati na drugi način.

Pare ne vole probijene džepove ili otpalu dugmad NE KRADITE TUĐU SREĆU Dobijene pare na kocki. pare mogu da se „naljute“ i da ne dolaze u vaše ruke. nađene ili pocepane ne donose sreću i zato ne treba da se zadržavaju u vašem novčaniku. Podelite ih sirotinji ili ih brzo potrošite. Sav novac mora da bude glavnom stranom okrenut prema gazdi. Običaji i verOvanja 15 . U suprotnom. metlu treba da postavite ručicom na dole TROUGAO OD 10 DINARA U najmanjoj pregradi novčanika čuvajte novčanicu od 10 dinara savijenu u trougao. Da bi u kući bilo para. Takođe. zarađene nepošteno.ovac zadrži niku ČUVAJTE KOVANE NOVČIĆE Nikada ne držite novčanik prazan. koja će se „napuniti“ vašom energijom i počeće da privlači novac prema sebi. Tu novčanicu ne valja potrošiti – ona je srećan talisman obezbeđenosti. „KRUPNA“ NOVČANICA U kući ili u stanu treba godinu dana čuvati „krupnu“ novčanicu. Džepove odeće koja stoji okačena u ormanu napunite sitnim papirnim novcem. neka u njemu bude makar sitna metalna moneta. u novčaniku treba da postoji i „srećna moneta“ (prva zarađena ili dobijena od dobrog čoveka ili od uspešnog posla).

Pojam „medeni mesec“ dolazi iz engleske tradicije gde se 30 dana nakon venčanja pilo vino sa medom. Verovalo se da to paru donosi veće šanse da dobiju sina 16 Običaji i verOvanja .

ali i novac koji ostaje onom ko poziva. kafićima.Venčanje vadba je odvajkada u Srbiji bila ceremonijal koji je podrazumevao izbor devojke. i on je pored kumova svedok na crkvenom venčanju. Prosidba se držala u tajnosti sve dok se ne dobije pristanak druge strane. Uloge starog svata različite su od mesta do mesta. a to potvrdi „obeležjem“ koje se obično davalo u novcu. njemu muzika svira dokle želi. negde se bira samo radi reda. Kum daje darove za mladence koji se odnose u kola. Podsećamo vas na rituale posvećene najlepšem danu u životu S i ukrasiti je cvećem. odnosno veče tokom kojeg se mnogo peva i pije. svadbeno veselje i venčanje. Kada je reč o gostima. nakitu ili delovima odeće. I neveste se vesele u društvu prijateljica. svatovi ga ispraćaju uz zvuke „šarenog kola“. Na dan svadbe mladoženja ustaje među Običaji i verOvanja 17 . devera. nešto novo Kum je najznačajnija ličnost na svadbi. Zatim se odlazi kod starojka. a onda se redom. po spisku. Zbog brzog života u urbanim sredinama običaji u vezi sa venčanjem su jednostavni i ne tako romantični. prvi se na svadbu poziva kum. svatovsku povorku. njemu se u svemu ugađa: od jela i pića do muzike. koji tada treba tri puta iz buklije da ispije rakiju i blagosilja mladence. nešto staro. Momačko veče Mladoženja uoči svadbe organizuje momačko veče . Pozivanje u svatove obavljao je „pozivar“ išavši od kuće do kuće sa buklijom u ruci (čuturom sa rakijom). Poslednji se poziva vojvoda kod kojeg se postupa isto kao i kod kuma. Potom će u bukliju dosuti svoju rakiju na svadbu se prvo poziva kum koji treba tri puta da ispije rakiju iz buklije i da blagosilja mladence Stari svat je obično najstariji neoženjeni član iz mladoženjine familije. a negde je domaćin svim svatovima. restoranima. Za momačko i devojačko veče danas se organizuju velike zabave po diskotekama. Roditelji budućeg mladoženje raspitivali su se o devojci vodeći računa o njenim moralnim osobinama. zovu ostali gosti. To se moglo činiti neposredno ili preko provodadžije. Kad odlazi sa svadbe.oproštaj od momačkog društva i bekrijanja. društvenom statusu i imovinskom stanju roditelja. prosidbu. On je najveseliji na svadbi.

Običaj je da se njegovo odelo dâ majci da ga izmeri na kantaru kako bi se sprečilo da mu neko tog dana „nešto ne nabaci“ i tako ga urekne. Mladoženja seda u poslednjem trenutku u bilo koja kola kako ga neko ne bi urekao. a . mlada bi trebalo da obuče nešto „staro. Mladu izvode brat ili stric. po verovanju. novo.deca će ličiti na njega. znamo da prolazi svadbena povorka . Neretko se dešavalo da pri ovom običaju „sevaju varnice“ jer je bratu sve malo što dever nudi. što je znak da svatovi mogu da uđu. „Kupovina” mlade Po dolasku svatova. Kako bi se osigurao srećan i dug brak.još u starom egiptu muškarac je stavljao burmu na treći prst mlade. pa bi običaj preseo i mladencima i svatovima. dok dever „kupuje“ devojku. a deveru je mnogo što brat traži. Uglavnom je mladin brat „prodaje“. ne piju i ne puše do 18 Običaji i verOvanja venčanja . Za to moraju da plate ili da neko od svatova puškom pogodi tikvu postavljenu visoko na drvetu. Pred mladinom kućom njen otac otpija rakiju iz buklije. Kad mlada izađe. mladoženja.da ne bi. njena rodbina je zove da se okrene. pozaj- Pre nego što uđe u kuću. Mlada ulazi u prva kola u kojima je stari svat. mlada uzima nakonče u naručje i okreće ga tri puta u krug mljeno što predstavlja „pruženu sreću“ (predmet iz mladine porodice koji mora da vrati kako bi osigurala sreću) i plavo.nekada su to bila zvona koja su terala zle duhove. bilo tuče među svatovima. jer se smatralo da je povezan sa srcem prvima da bi se lepo obukao. dok se mladoženjini trude da se ipak ne okrene jer ako vidi nekoga iz svoje familije . pozajmljeno i plavo“ staro od nekoga ko je već dugo u braku. što se povezuje sa čistoćom i skromnošću. novo što će je odvesti u novi život. kum i stari svat ne jedu. Danas kada čujemo automobilske sirene.

nemoj se venčavati. Običaji i verOvanja 19 . kad se februarske ptice spajaju. Pre nego što uđe u kuću. Na dan venčanja mlada ne sme da nosi bisere jer simbolizuju suze. subota je najgora. uživanje će doći. mlada „nasumice“ baca buket neudatim devojkama. Sujeverja o svadbi Običaj da mladoženja ne sme da vidi svoju mladu u venčanici poznat je širom sveta.upropašćen dan. kopna i mora ćeš obići. a u maju . ko se u avgustu venča proći će kroz promene. onda će i mlada zauvek ostati u toj kući. u suprotnom će proliti dosta suza tokom braka Devojci bi se. ko se u julu venča moraće da radi za dnevni hleb. da bi se lako porodila. običaj je da se neko oglasi pucanjem iz puške. Narodno verovanje kaže: udaj se kada je godina nova. Onog momenta kada se čuju sirene automobila. Ako sito ostane na krovu. nakon što obuče venčanicu.užitak za oboje. Udaja u aprilu . Udaj se u septembru u crkvi i život će ti biti bogat. devojke koje čekaju sa mladom u sobi treba brzo da iskidaju konac. mlada uzima nakonče u naručje i okreće ga tri puta u krug. Ako padne s krova. ako se udaš kada martovski vetar duva. Dobro je da mlada na dan venčanja pogleda mladoženju kroz verenički prsten – naši stari kažu da će tim ritualom obezbediti sebi njegovu večnu ljubav. što je i razlog zbog kojeg se mlada prenosi preko praga . Sreda je najbolja. vezivao tanak crveni konac oko struka. oni se nalaze u pragu kuće. Udaj se kada junske ruže rastu. petak krstove. četvrtak predstavlja gubitke. Sadržinu sita prosipa na svatove. on će biti zaljubljen i dobar. Prenošenje preko praga Kada mladoženja prenosi mladu preko praga. žito. ljubav će rasti ali će bogatstvo pasti. Nesrećnim se smatralo ako se žena uda za čoveka čije prezime počinje istim slovom kao i njeno. cveće i bombone. Povorka kreće na čelu sa kolima u kojima su stari svat i njegova žena. Pred mladoženjinom kućom mlada izlazi iz kola i prilazi svekrvi koja joj daje sito u kojem su: jabuka. Mlada nije smela ni da vežba pisanje novog prezimena pre svadbe. imaćeš užitak i suze.kad izađe iz kuće. Ako se udaš u tamnom novembru.udaj se i ljubav će trajati. Po izlasku sa ceremonije venčanja. zatim prilazi kući i baca sito na krov. ona treba jako da udari o štok vrata. Svaka od njih se trudi jer se veruje da će ona koja ga uhvati biti sledeća mlada. a utorkom za zdravlje.da ih ne ometa i ne gazi. mlada ili mladoženjeni zetovi dužni su da ga nagaze. Sreda najbolji dan Venčanje ponedeljkom vezuje se za bogatstvo. Po paganskom verovanju. a mlada ga okreće kako bi ona i mladoženja imali mnogo lepe i zdrave dece. Ako se venčaš u oktobru. Nakonče je najmlađe dete iz mladoženjine familije. Kada decembarski sneg padne . da bi je kućni duhovi prihvatili i da bi se odobrovoljili.

Birajući mesto za novu kuću. zidari su morali da se pridržavaju mnogih tradicijom utvrđenih ritualnih propisa. a život na njemu poželjan ili ne. Verovali su da su srećna ona mesta na kojima i životinje mogu da žive. Da bi novosagrađeni dom odgovarao nameni. Postupak su ponavljali. Da bi to ustanovili. umesto životinje. Odstupanje od tradicije uvek je nagoveštavalo nevolje. Narednog dana bi zavirili ispod njih. ali i izvesti određene rituale . Sačuvale su se predstave da je dotično mesto srećno ili nesrećno. Trebalo je obezbediti sklonište u kojem će život biti siguran i udoban. pre svega. žito ili novac gao dovršiti ili se bar nije mogao dovršiti na zadovoljavajući način. U drugim krajevima su na mestu predvi- Pre biranja lokacije na kojoj će biti sagrađena nova kuća treba „proveriti“ da li je život na njoj poželjan ili ne. smatrali su mesto srećnim i otpočinjali bi sa zidanjem. Tamo gde je stado polegalo i mirno provelo noć. po duboko ukorenjenom verovanju bilo pogodno mesto za podizanje novog doma. budući vlasnici nastojali su da prepoznaju povoljne ili nepovoljne znake koje im upućuju onostrane sile. tu je. jer građevinski radovi nisu bili samo tehničke prirode. On je mogao.pronađite sre za Svoj koji tu prebiva ili se bar na tom mestu pojavljuje.od kopanja temelja do postavljanja crepa idanje kuće oduvek je predstavljalo jedan od najznačajnijih momenata u životu jedne porodice. U Mačvi i u Šumadiji bi uzeli četiri kamena i stavili ih na mesta na kojima bi trebalo da budu četiri kućna ugla. a neželjene posledice sustigle bi žitelje. Bio je to složen zadatak. Ukoliko ne bi ništa našli. Ponegde su na odabranom mestu zatvarali ovce u ogradu i ostavljali ih da prenoće. dovijali su se kako su znali i umeli. Morali su. ali nije morao da prihvati novog sustanara. da uspostave povoljne odnose sa natprirodnim bićima. Ako bi pod svakim kamenom pronašli životinju ili insekte. u temelj uziđuju flaša sa vinom. četiri kamena u četiri ugla Verovalo se da bi odabrani lokalitet mogao da ima svog natprirodnog „vlasnika“ 20 Običaji i verOvanja . odustajali su od posla. a ako se povoljan znak ne bi javio. premeštali su ga u drugi položaj. bez čije se dozvole posao nije mo- Z danas se.

Ali. Ako bi sve ostalo nedirnuto. Kako su građevinski radovi odmicali. na krovu. po verovanju. žrtve su prinošene prvo na temelju. Ponegde su je stavljali na zemlju. Danas se. a onda bi konac uzidali u temelj započete kuće Majke su posebno morale da paze da im deca ne priđu blizu. njena duša bi preuzimala brigu o novoj kući. potom na pragu. žito ili novac. Ukoliko bi nešto nedostajalo. uskoro umrla. na ognjištu. pa bi konac uzidali u temelj. Običaji i verOvanja 21 . Obično su klali jagnje. Takva osoba bi. majstori su žrtvu mogli da pribave i na drugi način: izmerili bi nečiju senku svilenim koncem. Žrtva se svodila na uziđivanje senke koja se smatrala ekvivalentnom duše. Zato su se seljaci čuvali da im senka ne padne na temelj. ovna ili petla i njihovom krvlju prskali temelje. Najrasprostranjenije je žrtvovanje na temelju kuće. Iako se u pesmi „Zidanje Skadra na zidari bi izmerili nečiju senku svilenim koncem. a u nekim krajevima uziđivali su glavu životinje. Pretpostavlja se da su tim činom hteli da umilostive ista ona bića čiju su naklonost ispitivali i prilikom izbora mesta. umesto životinje. pretpostavljali su da je ono „halovito“ i da tu ne treba graditi. postavši kućni duh . rakijom. Sutradan bi dolazili da vide šta se dogodilo. zrnjevljem pšenice ili brašnom.ećno mesto Majke su vodile računa da dete ne bude blizu tek iskopanog temelja doM đenom za gradnju ostavljali čašu koja je bila napunjena vinom. Zidanje kuće bilo je praćeno odgovarajućim žrtvama. ljudi su žrtvovani samo simbolično. U Crnoj Gori žrtvovali bi čak četiri ovna na četiri ugla zgrade. mesto se smatralo pogodnim. negde zakopavali.„talason“. ili bi flašicu sa sadržajem obesili o poboden štap. u temelj češće uziđuju flaša sa vinom. Duša koja čuva kuću Bojani“ pominju i ljudske žrtve.

od lečenja prehlada i težih bolesti do zaštite od uroka u vidu amajlija BELI LUK kao lek Za beli luk vezuje se izreka: Ti mene čuvaj od nokta. Ko hoće da ostane trezan tokom večeri. bolesti i od svake druge nesreće. cveće miljeno eće je o oči Ivanjdana e o cv ojk Ivanjsk narodu. pogotovo oko Đurđevdana jer. pletu u na m dan v ili na sa eru ivanjsko c kuće. voće. glavobolje. kako kažu verovanja. Ovo povrće stavljalo se pod glavu novorođenčetu kako bi bolje spavalo tokom prvih 40 dana. uhobolje i mnogih drugih bolesti. lopov ne može ništa da ukrade. od njega beže veštice. otoka i opekotina. ja ću tebe od svakoga zla. d 22 Običaji i verOvanja . trešnje. U tru dev šem rano uju eće. treba našte srca da pojede pet gorkih badema BRŠLJAN Ova biljka stavlja se u dečje kolevke. Lek je protiv glavobolje. jagode i ljubičice treba da operu kosu oni koji ćelave čuvarKuća brani kuću od groma. vodom u kojoj je skuvano lišće od višnje. zubobolje. iz kuće u kojoj se nalazi. grčeva u stomaku. U narodnoj medicini koristi se kao univerzalno sredstvo: deluje protiv velikog kašlja.Moć prirode Lekovito bilje. čak i ako nikoga nema u njoj. povrće i razno rastinje godinama se koriste u najrazličitije svrhe . Kroz b ih na e kržljava žene i stavljaju če s vence i venac provla dovala. jski apre ivan lje n a bi bo deca. mamurluka.

Devojka koju pogleda kroz tu rupicu. treba na dan Usekovanja Svetog Jovana da ubere suncokret u bilo kojoj devojačkoj bašti. bog je stvorio krompir za ljubav sirotinje kako bi i ona imala kome da guli kožu. odmah će ga zavoleti. nikla je iz groba majke na koji su deca svakog dana dolazila i plakala. momak će uskoro biti njen. Crni čaj Kad se beba prvi put okupa. Kad on prođe. detelina sa četiri lista može da se koristi i za ljubavne vradžbine tako što devojka namaže dva lista mašću. Lek je za probleme sa zubima i stomakom. mlada i zdrava biljka Ljubičica je cveće sa magičnom snagom. a druga dva medom. pa će cele godine biti mlad i zdrav. Paziti da tečnost ne ispari jer na kraju treba da ostane vrlo jak čajni koncentrat. po verovanju. šljive će dobro roditi. probuši ga novim vretenom. devojka ih sastavlja i. Procediti i dati željenoj osobi da ispije jednu šoljicu napitka i ona će se zaljubiti u vas. Pod lipom ne valja spavati jer u nju grom rado udara Osim što donosi sreću.Mali ljubavni rituali i naPici Suncokret ruzmarin je svatovsko cveće. ko je prvi put vidi u proleće treba da joj otkine cvet i pojede ga. na božić se njime kiti bunar. Kad momak hoće da ga devojka zavoli. ne valja ga držati u kući KROMPIR. namaže medom i mašću i nosi na pupku tri dana i tri noći. ako na božić pada kiša. a stavlja se i u vodu kojom se kupaju deca. LJUBIČICA. Običaji i verOvanja 23 . Staviti 10 grama crnog čaja u dva litra vode i pustiti da lagano vri dva do tri sata. voda treba da se prospe na rodnu šljivu. sirotinjska zabava?! Po jednom šaljivom etiološkom objašnjenju. Detelina Lipa je kod Srba i Slovena sveto drvo. šljiva MAJČINA DUŠICA Prema verovanju iz Kruševca. pa ih baci na dve strane puta kuda ide momak.

Otvoreno desno oko slutilo je smrt muškarca. to je znak da će dobiti lepu vest od muškarca. Desna cipela. čmičak izađe na desnom oku. Ili. a levo smrt žene. U mnogim krajevima bili su uvereni da žena nosi muško dete na desnoj strani. Tako je nastala izreka „ustati na levu nogu“. i leve. Naravno. U protivnom se očekivala smrt nekog od ukućana. navući desnu nogavicu i desni rukav. . Na sličnim shvatanjima zasnivalo se i predviđanje smrti. dobiti brata. Opozicija između desne. To se odnosilo na pojmove pomoću kojih su srpski seljaci stvarali organizovane predstave prostora koji ih je okruživao. dok mu je majka trudna. a leva sa ženskim polom. Da bi dan bio uspešan. Položajnik na Božić desnom nogom ulazi u kuću. pazili da mrtvacu budu sklopljene oči.. Z dete koje se u majčinoj utrobi pomeri udesno biće muško. U Bosanskoj krajini su.Sreća i nesreća desne i leve strane Koliko puta vam je „zazvonilo“ desno uvo ili vas je zasvrbeo levi dlan? U našem narodu oduvek se verovalo da trenutna žiganja tela mogu da predvide razne događaje iz života načajno mesto u narodnoj religiji Srba imali su i apstraktni pojmovi. trebalo je prvo obuti desnu cipelu. i obrnuto. U naseljima između dve Morave mislili su da će dete kojem. Jedno od tih značenja ima verovanje da se desna strana uvek povezuje sa muškim. dete koje se u majčinoj utrobi pomeri nadesno biće muško. 24 Običaji i verOvanja Pojave vezane za desnu i levu stranu nagoveštavale su pol budućeg deteta. a žensko na levoj. a kad mu „zazvoni“ levo. stići će loša vest sa ženske strane. Pazilo se i kojom će nogom čovek ujutru prvo da zakorači. a ako „ode“ ulevo biće devojčica Pravila za trudnice Verovalo se da kad nekome „zazvoni“ desno uvo. Značenje ove dve strane jasno se ispoljava u tumačenju fizioloških pojava. srećne. na primer. reč je o sestri. ne znajući kojim putem da krene obično polazio desnim jer je verovao da je to srećnije rešenje. Verovalo se da bi čovek koji se našao na raskrsnici. isto kao i mlada u novi dom. bila je stalno prisutna u narodu. nesrećne strane. ako bi mu izašao na levom..

uskoro ćete platiti nešto kad zasvrbi. čućete lošu vest Desno uvo Desno oko Nos kad zaigra i kad zazvoni. dobićete poklon od nekog bogataša Stomak Grudi Obe usne kad zadrhte. čućete dobru vest kad zaigra. snaći će vas neka nevolja Levo koleno Levi taban Leva peta kad zaigra. povećaće vam se bogatstvo Levi dlan kad zasvrbi. predstavlja žalost kad zaigra. šta pomislite u tom trenutku to će se ostvariti kad zaigra.Vratni pršljen kad zaigra. bićete kritikovani kad zaigra. sa nekim ćete se ljubiti kad zaigraju. dobićete loše vesti kad zaigra. a kad vas zasvrbi. doživećete neočekivano priznanje. dobićete novac ili poklone Desno koleno Desni taban Desna peta kad zaigra. uskoro ćete zaraditi dosta novca kad zaigra. dobićete lošu vest Čelo između očiju kad zaigra. naljutićete se na nekoga kad zaigra. predstavlja bogatstvo i zaradu kad zaigra. veliki posao ćete završiti Desni dlan kad zaigra. nepoznata osoba doneće vam poklone Grlo kad zaigra. očekujte lepe vesti Običaji i verOvanja 25 . ići ćete na put Levo uvo Levo oko Pupak kad zaigra i kad zazvoni.

sticajem nesrećnih okolnosti. inače. a u krajnjem slučaju i smrt.Uricanje je najopasnije kad je zao pogled propraćen rečima divljenja i čuđenja. Bilo je dovoljno da takva osoba samo pogleda određenog čoveka. Verovalo se da je svesno uricanje retko. odnosno da postoje osobe sa zlim očima. Uricanje je bilo najopasnije onda kada je zao pogled bio propraćen rečima. U nekim krajevima Srbije bio je običaj da se maloj deci obuvaju čarape različitih boja (recimo jedna crvena. koji se. Najvažnije je bilo skrenuti prvi pogled. mladenci. Na takvo shvatanje ukazuje i narodna izreka: Da te bog sačuva ćosava čoveka i brkate žene. bolesnici. Do istih posledica mogla je dovesti neka loša reč ili čak loša misao. a delovanje njihovog pogleda urokom. Sam pogled ponekad se nije smatrao neophodnim. zaštita od v eruje se da neki ljudi poseduju magičnu moć koja se ispoljava u njihovom pogledu. veća pažnja posvećivala se preventivi. posebno onima kojima se izražavalo čuđenje ili divljenje. ali i kasnije. Osamljivanje žena za vreme porođaja i pokrivanje nevestinog lica tipični su primeri. Kod ljudi je urok izazivao određene bolesti. životinju. veruje se. Urokljivac najčešće i nije bio čarape različitih boja Delovanju zlih očiju bili su izloženi slabi i nemoćni (deca. smatrao i najopasnijim. kao i ljudi koji su se nalazili u nekim posebnim. pomažu molitva i magične reči uroKa svestan zla koje nanosi. nesvakidašnjim stanjima ili situacijama (trudnice. nepošteni ljudi. Tada. ranjenici). orači). druga plava) ili su im roditelji jednu od čarapa 26 Običaji i verOvanja . sejači. biljku ili predmet pa da se dogodi neko zlo. Najčešće su nazivani urokljivcima. Zle oči mogao je dobiti samim rođenjem. Umesto lečenja. Tako nešto mogli su da učine samo izuzetno loši. Najjednostavnije je svakako bilo sklanjanje od zlog pogleda. Moć uricanja pripisivala se fizički ili psihički defektnim licima koja – po prirodi stvari – zavide normalnima.

Uobičajeno je bilo pljunuti na moguću žrtvu uricanja. kako bi joj se „porod u kamen pretvarao“. Običaji i verOvanja 27 . krišom bi joj u pojas zašile kamen-oblutak. Verovalo se da one tada vrebaju mladence kako bi im brak učinile neplodnim. Tada se obično govorilo „da nije urok“ ili „ne budi uroka“ i tako poništavala učinjena greška. verovalo se da neće imati dece.od najobičnijeg kamenčića ili školjke do hrićanskih ili islamskih relikvija. ali često nije bilo potrebno jer je pljuvanje važilo kao pouzdana preventiva. najopasnijeg udara. bacanje čini Svadba je. amajlije kao spas Slična funkcija pripisivala se i pojedinim magičnim rečima. Posebnu moć da se unište efekti zlog pogleda imale su amajlije koje su širom sveta tretirane kao najsigurnija zaštita od uroka. jer se u situ slabo šta zadrži. Pretpostavljalo se da će prvi pogled zlih očiju pasti upravo na njih. kao i ostali prelomni događaji u životu. Posebno je bio važan put od mladine do mladoženjine kuće – da mlada ne nagazi na podmetnute „čini“.na meti urokljivaca najčešće su lepi. Bilo je raznih vrsta . Zaštita se ponekad sastojala i u otklanjanju želje za uricanjem. Neko od prisutnih mogao je pljunuti tri puta ili pak pljunuti preko ramena i na taj način sprečiti moguću nesreću. Ukoliko bi mladu pojedine žene mrzele. Njih bi izgovarao mogući urokljivac kada bi bez razmišljanja i zle namere izazvao opasnost od uricanja. a drugu naopako. Ako bi neki zlobnik pogledao mladence kroz sito dok idu od crkve do mladoženjine kuće. U Bosni i Hercegovini su i muslimani i stanovništvo pravoslavne vere obično upotrebljavali reč „mašala“. izazivajući zavist navlačili kako treba. pametni i bogati ljudi koji su svojim brojnim vrlinama privlačili njihovu pažnju. predstavljala „trenutak opasnosti“ od zlih sila. Dete bi bilo pošteđeno tog prvog. pošteni.

Na putu do groblja povorka se tri puta zaustavlja. a u nekim krajevima Srbije se ne vraćaju istim putem da duša pokojnika ne bi pošla za njima. Sveštenik ponovo čita opelo. izražavajući želju da mu zemlja bude „laka“. Pogreb je najvažniji čin posmrtnih ceremonija. P Pogrebna povorka Po završenom opelu. na raskršću ili pre prelaska preko reke. kada sveštenik čita molitvu.najtužniji tREnutak bacaju malo zemlje u otvorenu raku. Svi 28 Običaji i verOvanja Pokojnik se iz doma u kojem je umro iznosi nogama napred da ne bi mogao da vidi kuću i zapamti put do nje Crne haljine i trake Žaljenje se izražava odevanjem. jer u protivnom njegova duša ne može u miru da ode na „onaj“ svet ogreb počinje iznošenjem pokojnika iz kuće. nosači na pragu kovčeg tri puta povlače unatrag. . Poslužujući se. Pokojnik se iznosi nogama napred da ne bi mogao da vidi kuću i zapamti put do nje. pred kućom umrlog formira se pogrebna povorka. Za vreme žalosti zabranjeno je sklapanje bračne zajednice. U trenutku iznošenja razbija se jedan sud. Za učesnike sahrane priprema se žito. odnosno od njegovih zemnih ostataka. Žene nose crne haljine i zabrađuju se crnim maramama. Na čelu su lica koja nose krst. Slede sveštenik i kovčeg sa pokojnikom i ožaloščena porodica sa učesnicima sahrane. barjak i žito. prisutni treba malo žita ili rakije da odsunu na zemlju. Za njima „ide“ poklopac od kovčega. Mislilo se da će umrli koji zavidi živima pokušati još nekog da povuče sa sobom u svet mrtvih. Smrt se u mnogim krajevima naše zemlje oglašava i kukanjem. Na grobu se obavlja poslednji oproštaj od pokojnika. U seoskim domaćinstvima sveštenik na tom mestu drži opelo. a prisutni celivaju umrlog ili krst koji će mu biti postavljen na grob. Da bi to sprečili. odnosno naricanjem. Iznošenje tela predstavlja jedan od najopasnijih momenata. verovanje kaže da pokojnik mora da bude ispraćen po svim propisima. Nakon toga najčešće se odlazi kući umrlog. odnosno nošenjem odeće crne boje. ako je umrli bio otkriven. kao i rakija. „za dušu pokojniku“. a muškarci oblače crnu košulju ili stavljaju crne trake oko ruke.

U jelovniku treba da budu žito i obredni kolač umešen za tu priliku. Porodica umrlog najčešće izražava žalost na tradicijom utvrđen način. u stvari pomeni. iz svake čaše prosipaju po nekoliko kapi na zemlju. može da se ode u crkvu i zapali sveća. Posle službe se odlazi do grobova pokojnika. Najčešće se održava pet daća: na dan pogreba.Veze sa pokojnikom odnosno njegovom dušom održavaju se i posle sahrane. posle 40 dana. U prošlosti je daća često. dan kad se sećamo preminulih. Otuda i izraz „pijan kao na daći“. posle pola godine i najzad. posle sedam dana (ili u prvu subotu). a zabranjeni su svinjsko ili kozje meso jer se smatraju magijski „nečistim“. Zadušnice mogu da budu: uskršnje. velikogospojinske. čineći to da duša umrlog ne bi napustila zabavu i krenula za njima. a piće se dolivalo. ritualne gozbe namenjene umrlom. gde se pale sveće. Daće se održavaju na samom grobu ili pred kućom ožalošćenih. Na kraju daće prisutni odlaze kućama ne osvrćući se. petrovske. po povratku sa groblja. u toku čitave godine. Odlazak na groblje Zadušnice su obeležavanje dana odvajanja duše od tela. kako je vreme odmicalo. Prisutni na daći ispijajući piće. a na dan Zadušnica služi se liturgija. Uvek padaju u subotu. a negde i jesenje – mitrovske ili „velike“ Zadušnice. prerastala u pravo veselje. Kuvano žito se nosi u hram. Ako nije moguće otići na grob. odnosno godinu dana Običaji i verOvanja 29 29 . jer je to i inače. božićne. godinu dana od trenutka u kojem je nastupila smrt. intervali su 40. Najznačajniji vid su daće (parastosi). kao i na groblje.

Izdavač je Bookland. Petak je dan za završavanje započetog. ne venčava i ne pere veš. Utorak je dan kojim se ne krštava. Temeljno istraživši mnoge knjige. Nedelja je dan za odmor tokom kojeg ništa ne treba raditi. Četvrtak je dobar dan za početak novih poslova. tada se ništa ne pozajmljuje. Izdavač je Prometej.Kalendar Zabavite se otkrivajući narodno značenje svakog od sedam dana u nedelji Ponedeljak je srećan dan za novi posao. Subota je nesrećan. . 30 Običaji i verOvanja Saznajte više o fenomenu maskiranja i odgovarajućim obredima sa maskama u studiji Vesne Marjanović koja je rezultat istraživačkog rada poslednjih decenija. zadušni dan kada se pominju umrli. Sreda je dan za post tokom kojeg žene ne treba ništa da rade. Knjiga Jasne Jojić-Pavlovski rezultat je višegodišnjeg istraživanja mitologije i običaja Vlaha. ali ne i za velika putovanja. U njoj su ispovesti najpoznatijih vlaških vračara i obilje citata. Izdavač je Čigoja štampa. Milutin Đuričković sabrao je u ovoj knjizi za decu običaje i verovanja iz raznih krajeva srpskog naroda.

11070 Novi Beograd.29 cm . . 011/207-99-32 Izdavač: Adria Media Srbija d. 24000 Subotica Po licenci Burda Verlag Osteuropa GmbH.Katalogizacija u publikaciji narodna biblioteka Srbije. Milja Lukić Grafički urednik: Borislav Miletić Prodaja oglasnog prostora: Maja Olić (sva izdanja). CiP . SR Nemačka Reprodukovanje svih pisanih i ilustrovanih materijala.) -.beograd (Omladinskih brigada 88a): adria Media Serbia. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasnih strana. Segedinski put 72.o. 2002. njihova on-line primena. kao i druga upotreba (CD-Rom.2002. .o.o. DVD).o.12. Omladinskih brigada 88 a Telefon: 011/207-99-00 Direktor: Bernd Rademann Direktor izdanja: Ivana Slović Štampa: Rotografika d. .Sr-iD 107320588 Novi broj u prodaji . br. dozvoljeni su samo uz pismenu saglasnost izdavača.Glavni urednik: Božana Mirkov Urednik izdanja: Nenad Blagojević Redakcija: Emina Ćirić.rs tel. 1 (26. izvoz ili prodaja u inostranstvu.nedeljno iSSn 1451-5210 = Lisa (beograd) CObiSS. Jelena Milanović lisa-oglasi@adriamedia.(Subotica : rotografika). Offenburg. beograd 64 LiSa / glavni urednik božana Mirkov.

32 Običaji i verOvanja .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful