P. 1
Radno pravo

Radno pravo

|Views: 2,930|Likes:
Published by danassutra

More info:

Published by: danassutra on Feb 24, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/01/2013

pdf

text

original

1.

Globalni izvori radnog prava -Globalni izvori su akti univerzalnog kapaciteta i njih donose svetske međunarodne organizacije kao što su Organizacija UN i međunarodna organizacija rada.Organizacija UN je svetska organizacija država .Njeni glavni organi su Generalna skupština,ekonomski i socijalni savet, savet bezbednosti,starateljski savet,međunarodni sud pravde i sekretarijat.Posebni značaj ima ekonomski i socijalni savet sa mandatom da prati stanje,daje preporuke i usklađuje rad specijalizovanih organizacija, a one su Međunarodna organizacija rada,organizacija za prosvetu,nauku i kulturu i Svetska zdravstvena organizacija.Organizacije UN je usvojila mnoge akte o položaju radnika i njihovih porodica, a najvažniji su univerzalna deklaracija o pravima čoveka i međunarodni pakt o socijalnim,ekonomskim i kulturnim pravima. Univerzalna deklaracija o pravima čoveka je usvojena 1948.i proklamuje: 1)slobodan izbor zaposlenja,pravo na rad,zaštitu za slučaj nezaposlenosti,zadovoljavajuće uslove rada 2)pravo na jednaku zaradu za jednak rad 3)pravo na pravednu i zadovoljavajuću naknadu za rad koja radniku i njegovoj porodici obezbeđuje dostojanstven život 4)pravo na sindikalno udruživanje i delovanje 5)pravo na ograničeno radno vreme,odmore,povremeno odsustvovanje posla 6)pravo na osiguranje u slučaju bolesti,nezaposlenosti i drugih socijalnih rizika. Međunarodni pakt o socijalnim ,ekonomskim i kulturnim pravima je usvojen na sednici generalne skupštine .1966. i ovaj pakt ustanovljava: 1)pravo na slobodu izbora,pravo na rad i očuvanje zaposlenja 2)pravo na pravične i povoljne uslove rada,ograničenog trajanja radnog veremena ,odmora i naknade zarade za vreme odsustvovanja 3)slobodu sindikalnog delovanja i organizovanja 4)pravo na materijalno obezbeđenje i socijalno osiguranje 5)pravo na zaštitu majki,dece i mladih radnika,zaštitu od ekonomske i socijalne eksploatacije 6)pravo na životni standard koji omogućava zadovoljavanje ličnih i porodičnih potreba u pogledu ishrane,obuće ,odeće,smeštaja 7)pravo na mentalno i fizičko zrdavlje 8)pravo na obrazovanje Međunarodna organizacija rada je osnovana Versajskim ugovorom o miru 1919. zajedno sa društvom naroda.Organi ove međunarodne organizacije rada su:opšta konferencija,administrativni savet,međunarodni biro rada,generalni direktor međunarodnog biroa rada.MOR ima i svoj ustav i svoje pravilnike.Normativna delatnost MORa ostvaruje se putem preporuka i konevencija koje donosi opšta konferencija 2/3 većinom prisutnih posle složenog postupka utvrđenog ustavom MORa i pravilnicima opšte konferencije.

2. Konvencije i preporuke međunarodne organizacije rada -Preporuke MORa nemaju obaveznu pravnu snagu,ali imaju moralni i politički autoritet jer nude ideje i stavove .Preporuka može biti samostalni ili komplementarni akt .Preporuka je samostalni akt kada se odnosi na pitanja koja nisu regulisana konvencijom i tada se usvaja umesto konvencije.Preporuka je komplementarni akt kada se donosi paralelno sa konvencijom i da pomogne njenoj primeni. Konvencije MORa imaju pravnu snagu pa obavezuju države članica da svoje unutrašnje pravo usklade sa njihovim odredbama.. Obavezuje tek kada je nadležni organ države članice ratifikuju.Država je slobodna da pitanja koja su predmet konvencije uredi po svom nahođenju.Konvencija se ratifikuje u tekstu kakav je usvojen, nisu moguće izmene i dopune i ratifikacija može biti uslovna, delimična ili sa rezervom.Uvođenje konvencije u unutrašnji pravni sistem vrši se donošenjem ili noveliranjem zakona ili drugih propisa.Postoje dva metoda nadzora nad implementacijom konvencije,a to su opšti ili specijalni nadzori. Opšti se sprovodi po službenoj dužnosti ili po zahtevu ovlašćenog lica. Vrši se: 1)slanjem izveštaja o ratifikaciji i sprovođenju konvencije 2)razmatranjem i ocenom tog izveštaja od strane eksperata komiteta 3)upućivanjem nalaza komiteta eksperta komisiji za primenu konvencija i preporuka kako bi ona dostavila na odgovor vladi 4)razmatranjem odgovora i izveštaja kao i usvajanjem zaključaka koje se dostavljaju opštoj konveciji 5)verifikacijom izveštaja i zaključaka komisije 6)predizimanjem odgovarajućih mera. Opšti nadzor po zahtevu ovlašćenog subjekta vrši se povodom prigovora ili žalbe.Prigovor može da podnese svaka profesionalna organizacija radnika ili poslodavaca.Žalbu može da podnese svaka država članica protiv druge države članice ako smatra da ne primenjuje konvenciju koju su obe države ratifikovale.Nju razmatra anketna komisija i svoj izveštaj dostavlja administrativnom savetu.Na osnovu tog izveštaja ovaj savet upućuje zainteresovanim vladama zaključke i preporuke i ako ni oni ne budu prihvaćeni savet upućuje žalioca na međunarodni sud pravde. 3. Regionalni izvori radnog prava Dejstvo regionalnih izvora je ograničeno na države koje pripadaju određenim regionalnim organizacijama.Evropska konvncija za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je usvojena 1950. Kasnije je obogaćena sa 11 protokola .Ova konvencija se bavi ukupnim korpusom ljudskih prava i sloboda ,ali su za oblast rada i socijalnog osiguranja od posebnog zanačaja, zabrana prinudnog rada,sloboda sindikalnog okupljanja i udruživanja i zabrana diskriminacije po bilo kom statusno osnovu.O primeni ove konvencije bavi se Evropski sud za ljudska prava.

4.(3) Evropska socijalna povelja Evropska socijalna povelja je usvojena 1961. a dopunjena je protokolima iz 1988,1991,1995.revidirana je 1996. Povelja utrđuje katalog prava ,režim obaveza i sistem nadzora.Katalog prava čine standardi koji se nude kao deklaracija ciljeva kojima članice saveta treba da teže pri oblikovanju nacionalnog radnog prava.on obuhvata: 1) pravo na rad i slobodu rada; 2)pravo na pravicne uslove rada 3) na bezbedne i zdrave uslove rada 4)pravo na pravičnu naknadu za rad 5) na kolektivno pregovaranje 6)pravo na posebnu zaštitu dece ii omladine 7) na udruživanje i organizovano delovanje radnika i poslodavaca 8)pravo na profesionalnu orijentaciju 9)pravo na posebnu zaštitu žena kod materinstva 10)pravo na profesionnalnu obuku 11)pravo na zaštitu zdravlja 12)pravo na beneficije zbog bavljenja socijalnim staranjem 13)pravo porodice radnika i pravo dece i omladine na odgovarajuću socijani,pravnu i ekeonomsku zaštitu 14)pravo migranata i njihovih porodica na zaštitu i pomoć 15)pravo radnika na informisanje i konsultovanje 16)pravo starih lica na posebnu zaštitu 17)pravo na dostojanstvo u radu 18)pravo na zaštitu od siromaštva 19)pravo na stambeni smeštaj Režim obaveze: članica saveta je dužna da katalog prava smatra deklaracijom ciljeva koje treba da ostvari pri utvrđivanju odnosa u sferi rada i socijalnog osiguranja.Ona ima i dve obaveze: 1)da preuzme najmanje 6 od 9 kompletno numerisanih članova(pravo na rad i slobodu rada;pravo na udruživanje i oraganizovanje radnika i poslodavaca; pravo na posebnu zaštitu dece i omladine;pravo na kolektivno pregovaranje;pravo na socijalnu i medicinsku pomoć;pravo na socijalno osiguranje;pravo porodice na odgovarajuću socijalnu,pravnu i ekeonomsku zaštitu;pravo na jednake mogućnosti i jednak tretman zapošljavanja i rada) 2)da preuzme najmanje 16 numerisanih članova povelje ili 63 numerisana stava iz bilo kojih čalonova povelje. Nadzor se vrši putem izveštaja i kolektivnih žalbi.Izveštaji su osnovni innstrument žalbi.Svaka članica saveta dužna je da uputi početni izveštaj o prihvaćenim ili neprihvaćenim odrebama povelje .Ekspertsko telo razmatra izveštaje,sačinjava zaključke koje dostavlja komitetu ministara da 2/3 većinom usvoju preporuku za članicu saveta koja je dostavila izveštaj,a ta preporuka nije obavezujuća.Mogu je podneti međunarodna udruženja radnika i međunarodne nevladine organizacije.Ekspertsko telo prispelu žalbu najpre razmatra i pošto izvrši procenu sačinjava izveštaj sa zaključcima i dostavlja ga komitetu ministara koji o predmetu žalbe usvaja rezoluciju.Ako nađe da primena povelje nije zadovoljavajuća,komitet ministara 2/3 većinom usvaja preporuku i sačinjava žalbu i upućuje je članici saveta protiv koje je žalba podneta. Ona ima obavezu da u narednom izveštaju o primeni povelje obavesti komitet ministara o preduzetim merama.

Austrijom.Mala povelja sadrži načelne odredbe o pravima u slobodana u oblasti rada i socijalnog osiguranja. na . u njoj važi i ustavna povelja SCG.a ako to nije učinjeno međunarodno pravo ima primat nad pravom SCG. 6. Ugovor sadrži dve vrste odredaba:normativno pravne i .Ustav Republike Srbije mora biti uksklađen sa ustavnom poveljom SCG.Sa Francuskom.ekonomski i socijalni savet.Prema članu ustavne povelje SCG odredbe međunarodnih ugovora u ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama koji važe na teritoriji SCG neposredno se primenjuju.Za određene organe postoji specijalni propisi o radnim odnosima. Luksemburgom u oblasti zapošljavanja i rada. Najznačajniji zakon je zakon o radnim odnosima u državnim organima.Naša država je zaključila više takvih ugovora sa Francuskom. Ovaj zakon ce vaziti do 1 jula 2006!!!!-Kada stupa na snagu vec doneti Zakon o drzavnim sluzbenicima.Tamo gde posebnih zakona nema.a organi izvršne vlasti obezbeđuju njihovo sprovođenje.Podzakonski akti vlade su pravilnici .Češkom.Nekad je potrebno da se sprovođenje zakona obezbedi drugim propisom.5.Kada je norma međunarodnog prava uvedena u unutrašnji pravni sistem primena propisa znači i primenu međunarodnog prava..Nemačkom i zemljanma bivše SFRJ u oblasti socijalnog osiiguranja. Za razliku od univerzalnih izvora.ali . npr.uputstva i naredba.Međunarodno pravo se primenjuje neposredno.Mađarskom.Švedskom. Kolektivni ugovori su izvori prava u oblasti rada.tj. Bilateralni ugovori kao izvor radnog prava Bilateralni izvori su ugovori dve države zaključeni radi regulisanja određenih pitanja u oblasti rada i socijalnog osiguranja. zakony o uredjenju sudova .Pod njima se podrazumevaju međunarodni ugovori i sporazumi koji su ratifikovani.a tu oblast uređuju zakoni država članica.Propise donosi organ zakonodavne vlasti.Ustavna povelja SCG ne sadrži odredbe o radu i socijanom osiguranju.dejstvo regionalnih izvora je ograničeno na države koje pripadaju određenim regionalnim organizacijama.Uređivanje radnog prava spada u isključivu zakonodavnu nadležnost države članice.međunarodni sud pravde i sekretarijat. Podzakonski akti-To su državni propisi koje donosi izvršna vlast.Belgijom .Bilateralne ugovore zaključuju države koje imaju interes da reše neki zajednički problem. Radni odnosi su uređeni matičnim zakonom i zakonima koji se primenjuju u pojedinim oblastima rada:Matični zakon o radnim odnosi na je Zakon o radu . Bilateralni izvori su ugovori dve države zaključeni radi regulisanja određenih pitanja u oblasti rada i socijalnog osiguranja. Srbija ima svoj ustav .Taj propis je podzakonski akt .Holandijom. Odnos međunarodnih i unutrašnjih izvora radnog prava Globalni izvori su akti univerzalnog karaktera i njih donose svetske međunarodne organizacije kao što su Organizacija UN i međunarodna organizacija rada. Mala povelja SCG i Ustav R Srbije. Može se reći da u Srbiji deluju dva ustavna akta. Državna zajednica SCG nema zakonodavna ovlašćenja u oblasti rad i socijalnog osiguranja. Njeni glavni organi su Generalna skupština.Tu važi i opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava u koje spadaju akti OUN koji ne podleže ratifikaciji. zakon o radu ima potpunu i direktnu primenu.Ti ugovori obavezuju samo države ugovornice. sa direktnim pozivom na određeni međunarodni izvor.jer je to zapravo nacelna sadrzina Male povelje.starateljski savet.Bugarskom. savet bezbednosti. a njihova ratifikacija je u nadležnosti SCG.a njega donosi vlada ili resorni ministar. U zakonu o unutrašnjim poslovima.

Mala povelja sadrži načelne odredbe o pravima u slobodana u oblasti rada i socijalnog osiguranja jer državna zajednica SCG time preuzima obavezu da obezbedi uslove za primenu međunarodnih izvora radnog prava . zaštiti na radu.a to podrazumeva stvaranje uslova da svako živi od svog rada . Ustavni aktiSrbija ima svoj ustav .Supstitucija kolektivnog ugovora pravilnikom o radu treba da ima privremeni karakter. Radni odnosi su uređeni matičnim zakonom i zakonima koji se primenjuju u pojedinim oblastima rada:Matični zakon o radnim odnosina je Zakon o radu.radnom vremenu.Mala povelja sadrži načelne odredbe o pravima u slobodana u oblasti rada i socijalnog osiguranja jer državna zajednica SCG time preuzima obavezu da obezbedi uslove za primenu međunarodnih izvora radnog prava Zakoni.uputstva i odluke 8.-On važi za sve zaposlene i sve poslodavce i ima karakter opšteg zakona . .Prema njima se kolelektivni ugovor odnosi kao svaki propis.a njega donosi vlada ili resorni ministar. Mala povelja SCG i Ustav R Srbije.ali pošto je deo državne zajednice SCG.Ustavna povelja SCG ne sadrži odredbe o radu i socijanom osiguranju jer je to nacelna sadrzina Male povelje.ali pošto je deo državne zajednice SCG.pravo na štrajk.Državna zajednica SCG nema zakonodavna ovlašćenja u oblasti rada i socijalnog osiguranja.Ustavna povelja SCG ne sadrži odredbe o radu i socijanom osiguranju jer je to nacelna sadrzina Male povelje.pravo na rad u skladu sa zakonom.prestanku radnog odnosa.Ustav Republike Srbije mora biti uksklađen sa ustavnom poveljom SCG.pravo na socijalno osiguranje.Ovi akti imaju akcesorni zavisni karakter. Državni izvori radnog prava U državne izvore radnog prava spadaju ustavni akti.naročito u pogledu naknade za rad.Obligacionopravne odredbe utvrđuju prava .jezika.Podzakonski akti vlade su uredbe .Može se reći da u Srbiji deluju dva ustavna akta.Ustav Republike Srbije mora biti uksklađen sa ustavnom poveljom SCG.Najznačajniji zakon je Zakon o radnim odnosima u državnim organima.Trajno rešenje je pojedinčni kolektivni ugovor.Može se reći da u Srbiji deluju dva ustavna akta.Samostalne podzakonske akte može donositi samo šef države za vreme ratnog stanja.pa i po osnvu rase.obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavaca. 7.Takav karakter imaju odredbe kolektivnog ugovora o zasnivanju radnog odnosa.obaveze i odgovornosti Pravilnik o radu-Donosi se kada ne postoje uslovi da se zaključi kolektivni ugovor.pola .Mala povelja proklamuje zabranu svake neposredne ili posredne diskriminacije po bilo kom osnovu.Zakon mora biti usklađen sa ustavom i svi propisi moraju biti usklađeni sa zakonom.javnog zdravlja i morala. Mala povelja SCG i Ustav R Srbije.Ovaj zakon ce vaziti do 1 jula 2006!!!! Kada stupa na snagu doneti Zakon o drzavnim sluzbenicima Podzakonski akti-To su državni propisi koje donosi izvršna vlast. u njoj važi ustavna povelja SCG.Uređivanje radnog prava spada u isključivu zakonodavnu nadležnost države članice.slobodi sindikalnog udruživanja.Normativno pravne utvrđuju prava.Tamo gde posebnih zakona nema Zakon o radu ima potpunu i direktnu primenu.zakoni i podzakonski akti Srbija ima svoj ustav .a organi izvršne vlasti obezbeđuju njihovo sprovođenje. u njoj važi ustavna povelja SCG.a tu oblast uređuju zakoni država članica.Uređivanje radnog prava spada u isključivu zakonodavnu nadležnost države članice.zabranu prinudnog rada uključujući i rad seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje.Propise donosi organ zakonodavne vlasti.obligaciono pravne.odmorima. rođenja. .

a tu oblast uređuju zakoni država članica.socijane zaštite. Nedržavni izvori radnog prava U nedržavne izvore radnog prava spadaju kolektivni ugovori.uputstva i odluke . zakonu o uredjenju sudova.zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja sadrži niz odredaba kojima se odstupa od bazičnog zakona o radnim odnosima u državnim organima.Propise donosi organ zakonodavne vlasti.Pravilnici se donose i radi sprovođenja zakona u oblasti socijalnog osiguranja.Prema ovoj odredbi primenjuje se propisi o zapolenima u državnim organima. 2)pravo na rad 3) slobodan izbor zanimanja 4)svođenje prestanka radnog odnosa protiv volje radnika 5)zabranu prinudnog rada 6)pravo na odgovarrajuću zaradu 7)pravo na materijalno obezbeđenje u toku privremene nezaposlenosti 8)pravo na zaštitu na radu 9)pravo na posebnu zaštitu omladinu.Ovi akti imaju akcesorni zavisni karakter.način izdavanja i sadržaj potvrde o nastupanju privremene sprečenosti rada. Za određene organe postoji specijalni propisi o radnim odnosima.kulture. U zakonu o unutrašnjim poslovima.Samostalne podzakonske akte može donositi samo šef države za vreme ratnog stanja.Zakon mora biti usklađen sa ustavom i svi propisi moraju biti usklađeni sa zakonom.. nauke. Radni odnosi su uređeni matičnim zakonom i zakonima koji se primenjuju u pojedinim oblastima rada:Matični zakon o radnim odnosina je Zakon o radu.Tamo gde posebnih zakona nema Zakon o radu ima potpunu i direktnu primenu.Za neke od ovih službi javni odnosi su uređeni i na drugi način:npr.porodičnu penziju.naredbe i uputstva.Najznačajniji zakon je Zakon o radnim odnosima u državnim organima. 10.način i postupak registrovanja kolektivnih ugovora. drugi opšti .taj zakon se bazično primenjuje i u ustavnovama javnih službi na osnovu zakona o javnim službama. Zakon o radnim odnosima u državnim organima važan je i zbog primene u organima teritoralne autonomije i lokalne samouprave.Ustav R Srbije proklamuje 1) jednakost građana u pravima i dužnostima. 9. pravilnici o radu. Zakoni -Državna zajednica SCG nema zakonodavna ovlašćenja u oblasti rada i socijalnog osiguranja.-On važi za sve zaposlene i sve poslodavce i ima karakter opšteg zakona . Zaštita na radu uređena je zakonom o zaštiti na radu koji se primenjuje u preduzećima.Ustanove javnih službi postoje u oblasti obrazovanja.a koja nemaju sredstva za izdržavanje 12)pravo na obavezno socijano osiguranje zaposlenih u toku bolesti.sadržaj radne knjižice i unošenja podataka u nju. 11.Pravilnici koji obezbeđuju sprovođenje zakona o zaštiti na radu imaju naročiti značaj. Podzakonski akti resornih ministara donose se kao pravilnici. bankama.Najveći značaj imaju uredbe i njom se utvrđuju osnovica i koeficijenti plata u državnim organima i vrši razvrstavanje zaposlenih u platne razrede . .Podzakonski akti -To su državni propisi koje donosi izvršna vlast.žena 10)pravo lica delimično sposobnih za rad na osposobljavanju za obavljanje poslova 11)pravno– socijalnu sigurnost lica koja su nesposobna za rad .a organi izvršne vlasti obezbeđuju njihovo sprovođenje.Ovaj zakon ce vaziti do 1 jula 2006!!!! Kada stupa na snagu doneti Zakon o drzavnim sluzbenicima!!!.zadrugama koje obaljaju privrednu delatnost javnih službi kao i drugim domaćim i stranim fizičkim i pravnim licima koja zapošljavaju radnike Zapošljavanje je uređeno zakono o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. npr.zakon o zdravstvenoj zaštiti je odredio da se prava i obaveze i odgovornosti zaposlenih u zdravstvenim ustanovama ostvaruju po propisima matičnog zakona o radnim odnosima.trudnoće.Podzakonski akti vlade su uredbe .Najveći značaj imaju pravilnici i njima se utvrđuju postupak i način registrovanja ugovora o radu :obavljanje poslova van prostorija poslodavca.a njega donosi vlada ili resorni ministar.

Prvi ugovor je zaključen u Lionu 1830.U ovu kategoriju spadaju ugovor o radu i sporazum o zapošljavanju.U meri kojoj sadrži normativno-pravne odredbe kolektivni ugovor je opšti akt i deluje erga omnes.pojedinačni(koji se zaključuje na nivou poslodavaca). Kolektivni ugovor sadrži dve vrste odredaba:normativno pravne i obligaciono pravne.akti i individualni ugovori.prestanku radnog odnosa.U meri kojoj sadrži obligaciono pravne odredbe kolektivni ugovor je klasični ugovor jer deluje inter partes. Kolektivni ugovoriKolektivni ugovori su izvori prava u oblasti rada.Kolektivni ugovor .Obligacionopravne odredbe utvrđuju prava . -Normativno pravne utvrđuju prava.Prema njima se kolektivni ugovor odnosi kao i svaki ugovor-reguliše njihove međusobne odnose. Kolektivni ugovor mora biti u skladu sa zakonom i podzakonskim aktom.obaveze i odgovornosti.Prema njemu kolektivni ugovor može da utvrdi veća prava i povoljnije uslove rada od prava i uslova utvrđenih zakonom.obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavaca. Najčešće je reč o pravilnicaima kojima se bliže određuje način ostvarivanja prava osiguranih lica.ipak spadaju u izvore radnog prava.Oni deluje samo prema licima koja su ih zaključila. Zakon o radu poznaje 3 vrste kolektivnih ugovora:opšti(koji se zaključuje na nivou republike). 12.Pošto utvrđuju prava .rešavanju kolektivnih sporova.kolektivni ugovori su ponovo postali opšte priznati izvori radnog prava.a prvi put regulišu zakonom o radnjama 1931.veka .Vegetirali su u privatnom sektoru rada. Individualni ugovor .posebni(koji se zaključuje na nivou određene grane delatnosti).. Pravilnik o raduDonosi se kada ne postoje uslovi da se zaključi pojedini kolektivni ugovor.Dok privremeno stanje traje.obezbeđenju radnog mira.Usklađenost sa zakonom zasniva se na dva pravila:negativno i pozitivno.Negativno pravilo postavljeno je članom zakona o radu.Prema njima se kolelektivni ugovor odnosi kao svaki propis.zaključen između poslodavaca i grupe radnika.Sa reafirmacijom ugovornog koncepta radnog odnosa .nacionalne službe za zapošljavanje i republičkog zavoda za zdravstvenu zaštitu. Istovremeno postojanje kolektivnog ugovora kod poslodavca i pravilnika o radu nije moguće. Drugi opšti akti-Opšti akti kao nedržavni izvori radnog prava postoje i u oblasti rada i socijalnog osiguranja Od opštih akata u oblasti rada najveći značaj imaju pravilnici o sistematizaciji poslova i pravilnici o zaštiti na radu Nedržavne opšte akte u oblasti socijalnog osiguranja donose nadležni organi: fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Preporuka MOR definiše kolektivni ugovor– podrazumeva se svaki pismeni sporazum koji se odnosi na uslove rada i zaposlenja .Ovakav karakter imaju odredbe o:uticaju udruženja radnika .odmorima.Kolektivni ugovor ne može da sadrži odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljni uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom .Takav karakter imaju odredbe kolektivnog ugovora o zasnivanju radnog odnosa. ne može postojati pravilnik o radu i obrnuto.radnom vremenu. Pozitivno pravilo postavljeno je članom zakona o radu.Oni su se pojavili krajem 19. Oni se prvi put pominju u zakonu o zaštiti radnika iz 1922. Kolektivni ugovori-Kolektivni ugovori su izvori prava u oblasti radaZakon o radu poznaje 3 vrste kolektivnih ugovora:opšti(koji se zaključuje na nivou republike).obaveze i odgovornosti onih koji su kolektivni ugovor zaključili. pravilnik o radu zauzima poziciju kolektivnog ugovora kod poslodavca.posebni(koji se zaključuje na nivou određene grane delatnosti).Ako postoji kolektivni ugovor kod poslodavca. .Posle II Svetskog rata zamiru.pojedinačni(koji se zaključuje na nivou poslodavaca). zaštiti na radu.

pa ne može da sadrži odredbe kojima se zaposlenom utvrđuju manja prava.Prema članu zakona o radu tih uslova nema: 1)ako nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti ili nije zakljucen sporazum o udruzivanju sindikata 2)kada nijedan ucesnik kolektivnog ugovora ne inicira pocetak pregovora radi zakljucenja kolektivnog ugovora.ali zato ne može za zaposlene biti nepovoljniji od njega.Kolektivni ugovor zaključen na nižem nivou mora biti u saglasnosti sa kolektivnim ugovorom zaključenim na višem nivou.Bez objavljivanja on ne može stupiti na snagu.Zaključuju ga reprezentativni sindikat kod poslodavaca i direktor poslodavaca.lokalni list.obaveze i odgovornosti izbranog osnosa uredi sam.potrebno je da se ono što je usaglašeno izvrši u pismenoj formi.Za njegovo zaključivanje nije dovoljna saglasnost volje učesnika.On to čini pravilnikom o radu.Potpisan kolektivni ugovor mora biti objavljen .saobraćaj i veze.a generalni važi za sve zapolene i sve poslodavce u republici.bilten. za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti kulture.Zaključuju ga odgovarajući reprezentativni sindikat i osnivač. -Posebni kolektivni ugovor sa obzirom na teritoriju zaključuje se za teritorijalnu autonomiju ili lokalnu samoupravu kako je predviđeno članom zakona o radu.Pravilnik o raduDonosi se kada ne postoje uslovi da se zaključi pojedini kolektivni ugovor.Grane su industrija.Opšti kolektivni ugovor je nacionalni i generalni kolektivni ugovor .Zaključuje ga reprezantivni sindikat i reprezentativo udruženje poslodavaca u republici kao celini 14. Ovaj kolektivni ugovor može biti zaključen za teritoriju republike.ona se vrši kod ministarstva za poslove rada u skladu sa pravilnikom koji donosi ministar. 13..4)ako sindikat u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za pregovore ne prihvati inicijativu poslodavca.On je .bankarski i finansijski poslovi.Zaključuju ga reprezentativni sindikat i reprezentativno udruženje poslodavaca u toj oblasti.Javna preduzeća su preduzeća koja obavljaju delatnost od javnog interesa.u komunalnim i drugim oblastima privređivanja. 16.opštine ili grada.spada u kategoriju formalnih ugovora.To može biti oglasna tabla.-Kolektivni ugovor kod poslodavaca se zakljucuje na nivu poslodavca.Kolektivni ugovor zaključen na višem nivou ima jaču pravnu stranu od kolektivnog ugovora zaključenog na nižem nivou.postavljen je opštim kolektivnim ugovorom.Zaključuju ga reprezentativni sindikat i reprezentativno udruženje poslodavaca u određenoj grani rada.Kolektivni ugovor zaključen na nižem nivou ima slabiju pravnu stranu od ugovora na višem nivou .Nacionalni se zaključuje za teritoriju republike. 15. Ako iz ovih razloga pojedinačni kolektivni ugovor nije mogao biti zaključen poslodavcu ostaje da prava .Ovakav odnos među kolektivnim ugovorima..Javne službe su delatnosti kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava građana.Registracija važi za opšti kolektivni ugovor..Ona se osnivaju u oblasti infrastrukture .Reč je o formi ad solemnitatem.Reč je kolektivnom ugovoru na nivou radne sredine u kojoj je zaposleni uspostavio radni odnos.Zaključuju ga reprezentativni sindikat i reprezentativno udruženje poslodavaca za određenu teritoriju. -Posebni kolektivni ugovor sa obziron na delatnost zaključuje se za javna preduzeća i javne službe kako je predviđeno zakonom o radu.pokrajine.Za zaposlene je najnepovoljniji Opšti kolektivni ugovor.a stupa na snagu obično 8 dana od objavljivanja ako nije određen neki kraći rok.ali zato može za zaposlene biti povoljniji od njega. Posebni kolektivni ugovor sa obzirom na oblast rada zaključuje se za granu. 3)kada učesnici u kolektivom pregovaranju nisu postigli saglasnost za zaključenje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od pregovora. grupu ili delatnost u republici kao celini.-Posebni kolektivni ugovor sa obzirom na stalešku pripadnost zaključuje se za samostalne umetnike.Za zaposlene je najpovoljniji pojedinačni kolektivni ugovor.

postupak i mere za zapošljavanje.Istovremeno postojanje kolektivnog ugovora kod poslodavca i pravilnika o radu nije moguće.Njega čine ustav.pri tome što se pod opštim aktom podrazumva kolektivni ugovor i pravilnik o radu.a ne opšti akti .Ne može da zaposlenima utvrđuje manja prava ili nepovoljnije uslove rada od prava i uslova utvrđenih zakonom.a najviši zakon usklađen sa aktima međunarodnog prava. Ugovor o radu je akt zasnivanja radnog odnosa.odnosno pravilnik o radu.Dok privremeno stanje traje.U ovu kategoriju spadaju ugovor o radu i sporazum o zapošljavanju.Ovakve odredbe ugovora o radu ne proizvode pravno dejstvo.obaveze i odgovornost zaposlenog i poslodavca na najnižem elementarnom nivou.kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom ili opštim aktom. 19. -Pravilnik o sisitematizaciji poslova donosi svaki poslodavac na osnovu zakona o radu.Supstitucija kolektivnog ugovora pravilnikom o radu treba da ima privremeni karakter.-Usklađenost se zasniva na pozitivnom i negativnom pravilu. Viši nivo uređivanja je kolektivni ugovor. Drugi opšti aktiOpšti akti kao nedržavni izvori radnog prava postoje i u oblasti rada i socijalnog osiguranja.Ako postoji kolektivni ugovor kod poslodavca.Oni deluje samo prema licima koja su ih zaključila. -Pravilnici o zaštiti na radu donose se po Zakonu o zaštiti na radu da bi se obezbedili bezbedni uslovi rada na poslovima sa povećanim rizikom. 17. Sporazum o zapošljavanju predviđen je članom zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. pravilnik o radu zauzima poziciju kolektivnog ugovora kod poslodavca.Pravni sistem čine isključivo propisi u određenom hijerajhijskom poretku. 18.Ovim sporazumom se utvrđuju uslovi.nacionalne službe za zapošljavanje i republičkog zavoda za zdravstvenu zaštitu. Od opštih akata u oblasti rada najveći značaj imaju pravilnici o sistematizaciji poslova i pravilnici o zaštiti na radu. ne može postojati pravilnik o radu i obrnuto.zakoni..Vazeci Zakon o radu predvidja da pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova donosi direktor !!!a kod poslodavca bez pravnog lica-preduzetnik. Nedržavne opšte akte u oblasti socijalnog osiguranja donose nadležni organi: fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.Donosilac pravilnika o radu je poslodavac. Individualni ugovor-To su pojedinačni..On je i akt uređivanja radnog odnosa jer utvrđuje prava. pravilnik o radu donosi organ koji je statutom ovlašćen da donosi pravne akte.Može da zaposlenima utvrđuje veća prava i povoljnije uslove rada od prava i uslova utvrđenih zakonom.Pošto pravilnik donosi poslodavac . Sudska praksa Propisi postoje da bi se ljudi po njima vladali.pored poslodavca učestvuje i sindikat zaposlenih kod poslodavca.Ugovor o radu mora biti usklađen sa zakonom i opštim aktim.Donosi ih organ određen zakonom ondnosno statutom poslodavaca.Pravni poredak čine i praksa i .Njega zaključuju nacionalna služba za zapošljavanje i nezaposleno lice koje se vodi na evidenciji nezaposlenih duže od dve godine ili koje ostvaruje pravo na novčanu naknadu.Pozitivno pravilo dopušta da se ugovorom o radu utvrde veća prava i povoljni uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom ili opštim aktom.supstitut kolektivnog ugovora i treba da ga zameni dok ne nastanu uslovi za njegovo zaključivanje.Negativno pravilo ne dopušta da se ugovorom o radu zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom i opštim aktom.Oni moraju biti u skladu i sa odgovarajućim opštim aktom o zaštiti na radu.Ako je poslodavac pravno lice.podzakonski akti.Ako je poslodavac fizičko lice pravilnik o radu donosi ono samo.Pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvrđeni nepovoljiji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom ili opštim aktom smatraju se ništavnim. Najčešće je reč o pravilnicaima kojima se bliže određuje način ostvarivanja prava osiguranih lica.

praksu u primeni pojedinih instituta ili pojedinih propisa. .Propisi se donose da bi se što duže primenjivali.publikovana ili nepublikovana.jedinsvena ili podeljena .Primena opšteg režima je integralna ili supsidijarna.sudovima..Pravosnažne sudske odluke imaju oblik presuda i rešenja i njih donosi sudksko veće.Drugi smtaraju da sudska praksa nije izvor prava .To je matični zakon u oblasti rada i on važi za sve zaposlene i sve poslodavce ako drugačije nije određeno.temeljita ili parafrazirajuća.Treći smatraju da je sudska praksa subsidijarni izvor prava i da tako deluje kada se ne može upotrebiti propis.deklarativno-kreativna delatnost. zadrugama. Režim radnog odnosa u državnim organima-ovde važi poseban režim utanovljen zakonom o radnim odnosinma u državnim organima. Sudska praksa se oblikuje i iskazuje u formi pravosnažnih sudskih odluka. Režimi radnih odnosa Zakonski propisi ustanovljavaju 3 režima : opšti.Opšti režim se primenjuje integralno u preduzećima. poslovnim bankama.a za predmete iz nadležnosti trgovinskih sudova i viši trgovisnski sud.Njega čine sudije koje postupaju u predmetima u određenoj oblasti.osiguravajućim društvima. Sudsku praksu u širem značenju čine odluke. Opšti režim radnog odnosaOpšti režim je ustanovljen zakonom o radu. zadrugama.Pravna shvatanja utvrđuje sudsko odeljenje. Opšti režim radnog odnosa-opšti režim je ustanovljen zakonom o radu. bez obzira na njihovu validnost .Sednica se zasniva ako između pojedinih sudksih veća nastane nesaglastost u primeni propisa ili ako jedno veće odstupi od postojećeg pravnog shvatanja ili pravnog shvatanja koje su prihvatila sva veća. Sudsku praksu u užem značenju čine odluke.stavovi i mišljenja kojima se obezbeđuje jedinstvena primena propisa.javnom pravo branilaštvu.osiguravajućim društvima.U Srbiji su to sad Vrhovni sud Srbije i donekle Viši trgovinski sud. jula 2006 primenjivace se novi zakon o drzavnim sluzbenicima !!!. kao i kod drugih domaćih i stranih i fizičkih lica za koja ne važe posebni propisi. fondacijama.Opšti režim se primenjuje supsidijarno u radnim sredinama i za njih važe posebni propisi. kao i kod drugih domaćih i stranih . mišljenja . Jedni smatraju da sudska praksa nije izvor prava jer sudovi ne stvaraju pravo nego ga primenjuju.organima za prekršaje.-Sudska vlast se objašnjava na tri načina:kao deklarativna.Sudska praksa može biti bogata ili oskudna .shvatanja. poslovnim bankama.Uputstva se tiču praćenja i evidentiranja sudske prakse .a njih daje vrhovni sud.Ovakva sudska praksa se može odnositi na:praksu svih sudova ili praksu određene vrste suda.a od 1.ali da u slučaju pravnih praznina ima tu snagu .pravnih shvatanja i načelnih pravnih stavova.2007 će biti i apelacioni sudovi i Upravni sud.On se primenjuje u Narodnoj banci. režim u državnim organima i režim u javnim službama.To je matični zakon u oblasti rada i on važi za sve zaposlene i sve poslodavce ako drugačije nije određeno. fondacijama.Od 1.službi za zajedničke poslove republičkih organa Poseban režim u javnim službama-U javnim službama važi poseban režim ustanovljen članom zakona o javnim službama.Primena opšteg režima je integralna ili supsidijarna.Prema ovoj odredbi primenjuju se propisi o radnim odnosima u državnim organima ako zakonom nije drugačije određeno 21. 20.stvarno ponašanje ljudi.Stvarnost je promenjiva jer se život ljudi stalno menja.Načelni pravni stav opšte sednice obavezuje sva veća i sva veća vrhovnog suda srbije i može biti izmenjen samo na opštoj sednici.Opšti režim se primenjuje integralno u preduzećima.januara. Sudska praksa ima šire i uže značenje.konstitutivna.

Pojam radnog odnosa Radni odnos je dobrovoljni pravni odnos zaposlenog i poslodavca sa pravima.Oni sadrži odredbe o radnim odnosima koji se prema zakonu o radu odnose kao lex specialissimus.Ukoliko ni bazični zakon nema potrebnu odredbu rezidualno se primenjuje matični zakon o radu.sudovima..-Izabrana lica su lica koje bira ili narod ili parlament.poslodavac to može .organima za prekršaje.studentski domovi.Kad tih propisa ima opšti režim se ne primenjuje. zakon o unutrašnjim pooslovima.Iz ovoga proizilazi da se 1) radni odnos dobrovoljno uspostavlja. kulture.javnom pravo branilaštvu.-Zaposlena lica su lica koja su zasnovala radni odnos rešenjem starešine na osnovu odluke o izboru kandidata prijavljenih na oglas.Ustanove javnih službi osnivaju se u oblasti obrazovanja.To su :škole.Tako su zakon o zdravstvenoj zaštiti i zakon o univerzitetu odredili da se u ustanovama zdravstva i visokog školstva primenjuje matični zakon o radu.Zakono radnim odnosima u državnim organima je poseban zakon.a njegove odredbe isključuju primenu zakona o radnim odnosima u državnim organima.Kada tih propisa nema onda opšti rezim radnog odnosa posaje relevantan i u radnim sredinama u kojima se ne primenjuje integralno-tada deluje iz drugog plana 22. Režim radnog odnosa u državnim organimaOvde važi poseban režim utanovljen zakonom o radnim odnosinma u državnim organima.Ukoliko takvih propisa nema supsidijarno se primenjuju posebni propisi o radnim odnosima u državnim organima (lex specialis).Presuda vrhovnog suda srbije ukazuje-na radnike zaposlene u državnim organima najpre se primenjuju posebni propisi o radnim odnosima u pojedinim organima(lex specialissimus) ako postoje.Od 1.socijalnog osiguranja.. 5) da su prava.Ako za neku od ovih ustanova postoji poseban propis on ima jaču pravnu snagu.posto posebni propis ima jaču pravni snagu od opšteg. 4) da sadržinu tog odnosa ispunjavaju njihova prava. domovi zdravlja.On se primenjuje u Narodnoj banci.instuituti. fondovi za socijalno osiguranje. Poseban režim u javnim službama -U javnim službama važi poseban režim ustanovljen članom zakona o javnim službama. Radni odnos se uspostavlja dobrovoljno što je posledica slobode rada.Dobrovoljnost pri zasnivanju radnog odnosa je obostrana.postavljena i izabrana lica.-Postavljena lica su lica koja su zasnovala radni odnos odlukom organa izvršne vlasti bez oglasa. 2) da se uspostavlja kao pravni odnos. 24.Oni nisu u radnom odnosu .Sloboda rada omogućuje građaninu da odluči hoće li i šta raditi. 23.društvene brige o deci..odgovornosti i obaveze uređeni zakonom i drugim propisima. jula 2006 primenjivace se novi zakon o drzavnim sluzbenicima !!!. lex specialis.Dok zaposleni može radni odnos otkazati bez navođenja razloga. 3) da su subjekti ovog odnosa zaposleni i poslodavac.odgovornosti i obaveze.Prema ovoj odredbi primenjuju se propisi o radnim odnosima u državnim organima ako zakonom nije drugačije određeno.kolektivnim ugovorom ili drugim aktom.Ako posebnog propisa nema u ustanovi jane službe zakon o radnim odnosima se primenjuje integralno..Ovaj zakon se primenjuje na zaposlena.Opšti režim se primenjuje supsidijarno u radnim sredinama i za njih važe posebni propisi.On se shodno primenjuje i u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.obavezama i odgovornostima utvrđenim zakonom.U svim tim ustanovama primenjuje se Zakon o radnim odnosima u državnim organima.učeničkog standarda.i fizičkih lica za koja ne važe posebni propisi.Postoje posebni zakoni u odnosu na njega.ali imaju prava po osnovu rada. zakon o javnom tužilaštvu.Ako ni tih propisa nema rezidualno se primenjuju opšti propisi zakona koji uređuje radne odnose (lex generalis).službi za zajedničke poslove republičkih organa.One imaju najjaču pravnu snagu pa derogiraju poseban i matični zakon.

Zasnovan radni odnos ostaje pravni odnos sve dok ne prestane.Zaposleni je fizičko lice u radnom odnosu kod poslodavca prema zakonu o radu.a kod organa teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave je pokrajina ili opština. Radni odnos na neodređeno vreme je osnovni oblik radnog odnosa.To lice mora da ima najmanje 15 godina i opštu zdravstvenu sposobnost.Svi ti posebni oblici se u manjoj ili većoj meri razlikuju od osnovnog oblika.radni odnos za obavljnje poslova sa povećanim rizikom.Odsutni radnik može biti u radnom odnosu na neodređeno ili .. Sadržinu radnog odnosa čine .baletske. ugovor o radu u kome nije određeno vreme trajanja rada smatra se ugovorom o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme. osim poslova zamene odsutnog radnika.Ako je maloletno lice potrebna je i pismena saglasnost roditelja.Donja granica nije postavljena.poslovna banka.učiniti samo u slučajevima koji su predviđeni zakonom.fondacija.Prekid rada duži od 30 radnih dana izaziva prekid radnog odnosa na određeno vreme. 2)Radni odnos na određeno veme radi zamene privremeno odsutnog radnika može se zasnovati do povratka odsutnog radnika. Radni odnos je pravni odnos. kao i kolektivnim ugovorom.Njegovo trajanje nije vremenski ograničeno.Postoje i radni odnosi na određeno vreme. muzičke i muzičko-scenske umetnoti. obaveze i odgovornosti zapslenog i poslodavca a ona se uređuju zakonom i posebnim zakonom u skladu sa potvrđenim međunarodnim konvencijama .Poslovi nisu bliže određeni.Prema zakonu o radu...Pod prekidom rada ne smatra se prekid rada kraći od 30 radnih dana.Iz ovoga proizilazi da je reč o poslovima koji traju određeno vreme i u te poslove spadaju sezonski poslovi.Poslodavac u opštem režimu radnih odnosa je preduzeće. Vrste radnog odnosa Radni odnos se zasniva na neodređeno vreme i to je osnovni oblik radnog odnosa.Invalidnio lice mora da ispunjava i uslove predviđene zakonom o zapošljavanju lica sa smanjenom radnom sposobnošću.Ako propis o posebnom obliku radnog odnosa postoji. Radni odnos na određeno vreme 1)radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje za obavljanje određenih poslova.radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem.njegovo poreklo je ugovorno jer zaposleni i poslodavac zaključuju ugovor o radu-po zakonu o radu.Poslodavac prema zakonu o radu je domaće ili strano pravno ili fizičko lice kod kojeg zaposleni radi.primenjuje se on .Radni odnos na određeno vreme može biti i zasnovan radi obavljanja svih drugih poslova koji nemaju trajni karkter .osiguravajuća organizacija.a ne propis koji se odnosi na osnovni oblik.Ako specijalnog propisa nema.Radni odnos na neodređeno vreme traje dok ne prestane na način i pod uslovima koji su predviđeni zakonom i prestanak je uvek neizvestan.odnosno staraoca. 25. Radni odnos zasnivaju dva pravna subjekta-to su zaposleni i poslodavac. prava .Sve što se ne odnosi na posebne oblike radnog odnosa.ali nema smisla da bude manja od mesec dana jer toliko iznosi jedinica za obračun zarade.Po zakonu o radnim odnosima u državnim organima nije jer se taj odnos zasniva ili odlukom nadležnog organa o prijemu kandidata ili sporazumom o preuzimanju.pripravnički.ali ne znanači prestanak radnog odnosa.Poslodaavac u radnom odnosu kod državnog organa je država.važi propis kojim se uređuje osnovni oblik radnog odnosa.Prekid radnog odnosa znači i prekid staža osiguranja. 26.zadužbina.ali samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najduže 12 meseci. tiče se radnog odnosa na neodređeno vreme. a prestaje pojedinačnim pravnim aktima povodom kojih se može tražiti pravna zaštita u postupku pred arbitražom ili sudom.poslovi na izradi određenog projekta..poslovi u ustanovama pozorišne .

Donja granica nije zakonom određena tako da probni rad može biti ugovoren u trajnju od 15 dana..farmaceute. mesec.Ako se prvo zasnuje radni odnos pa tek potom pristupi proveravanju uslova rada.Probni rad ne može trajati duže od ugovorenog vremena ako ne usledi otkaz ugovora o radu.kad one pretstavljaju uslov za uspešno obavljanje određenih poslova.U prvom slučaju uslov deluje odložno.nastavnike.ali tu nisu potrebni nikakvi razlozi.Ovaj uslov rada ne može biti primenjen prema pripravniku. Radni odnos uz probni rad Radni odnos uz probni rad uspostavlja se uslovno:da radnik u određenom vremenu ispolji odgovarajuće radne sposobnosti.stručno usavršavnje. 2)Pripravnički staž traje najduže godinu dana ako zakonom nije drugačije određeno. 28.poslodavac po prestanku pripravničkog odnosa može zasnivati i redovan radni odnos sa istim licem.Reč je o licu koji prvi put zasniva radni odnosi.Odustajanje se vrši otkazom ugovora o radu.Ako je pripravnički staž bio uspešan . 1)Prema zakonu o radu pripravnički radni odnos poslodavac zasniva sa licem koji se prvi put zapošljava u zanimanju za koje je steklo određenu školsku spremu. 3)Prema zakonu o radu radni odnos na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme ako zaposleni nastavi da radi najmanje 5 radnih dana po isteku ugovora o radnom odnosu na određeno vreme.dva.Pripravništvo kao uslov rada može biti određeno zakonom ili pravilnikom o sistematizaciji poslova.Odsutnost može imati različite uzroke:porodiljstvo.Ukoliko se pokaže da zaposleni ispunjava uslove rada ostaje u radnom odnosu.Gubitak pripravničkog statusa je izvestan jer radnin odnos pripravnika prestaje sa prestankom pripravničkog staža.Radni odnos na neodređeno vreme je pravilo.određeno vreme.Postoji odredba koja ne dopušta trajanje radnog odnosa na određeno vreme kada prestanu razlozi za njegovo postojanje.Prestankom radnog odnosa prestaje i njegova privremena odsutnost 27.već je dovoljna samo izjava o otkazu. Pripravnički radni odnos To je radni odnos koji priprema za samostalni rad u struci.Probni rad se ugovara ugovorom o radu i to ugovaranje je slobodno.nega deteta.onda je taj odnos uspostavljen uslovno. 3)Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu jeda drugome otkazati ugovor o radu sa otkaznim rokom od najmanje 5 radnih dana.Ako odsutnom zaposlenom prestane radni odnos.prestaje i njegova odsutnost.Zakonom je određeno :za lekare .a radni odnos na određeno vreme je izuzetak.U drugom slučaju uslov deluje raskidno .Vreme potrebno za osposobljavanje je pripravnički staž koji ne može biti duži od jedne godine ako zakonom nije drugačije određeno. 4)Prema zakonu o radu zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće stručne i druge radne sposobnosti prestaje radni odnos istekom roka određenog ugovorom o radu.Ukoliko se pokaže da ga ne ispunjava gubi radni odnos.Tipična situacija nastaje kada zaposleni nastavi da radi i posle povratka odsutnog radnika.a sa njom i osnov prestanka radnog odnosa na određeno vreme istekom roka odsutnosti prema zakonu o radu. 2)Prema zakonu o radu predviđeno je da probni rad može da traje najduže 6 meseca!!!.zaposlene u organima države .Tada se njegov radni odnos na određeno vreme preobražava u radni odnos na neodređeno vreme bez obzira što je povratkom privremeno odsutnog radnika aktiviran i njegov radni odnos. -Probni rad je oblik proveravanja stručnih i drugih radnih sposobnosti..Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos da bi se osposobilo za rad posle školovanja i on još nema odgovarajuće radne i stručne sposobnosti.Pripravnički staž je vreme osposobljavanja pripravnika za samostalan rad u .Pripravnički radni odnos se uspostavlja ugovorom o pripravničkom radu koji se uvek zaključuje na određeno vreme.a nekad to može biti i jedan dan.

a njegova realizacija treba da bude poverena edukatorinma.Kućni poslovi su uvek porodični.čuvanje dece i druge kućne poslove.korišćenja i upotreba sredstava za rad zaposlenog i naknada za njihovuu upotrebu. -Obezbeđivanje stanovanja i ishrane kod poslodavca obično je u interesu zaposlenog.a osnovna je da marljivo i predano radi na svom osposobljavanju.U kućne poslove spadaju i održavanje zgrade.Zakon o radu ne određuje granicu do koje se može podizati vrednost naturalnog dela zarade u odnosu na vrednost ukupne zarade. 1)zaposleni obično radi u prostorijama poslodavca.a ističe poslednjeg dana njegovog trajanja.ovaj se u toj prilici najčešće odlučuje na dobročino prekarijumsko obezbeđivanje stanovanja ili ishrane. . 30.pranje i peglanje veša.Poslodavac može obezbediti zaposlenom stanovanje i ishranu.Taj prostor obezbeđuje zaposleni.zakupac ili držalac.Ove poslove obavljaju kućne pomoćnice..jednog od roditelja ili brata odnosno sestre zaposlenog.roditelji. Radni odnos van prostorija poslodavaca On se ostvaruje u ambijentu koji obezbedi zaposleni. 29.Radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem zaključuje se ugovorom o radu zaposlenog i poslodavca .telohranitelji.Njegova izrada treba da bude poverena stručnjacima.naknada drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja i druga prava i obaveze. 2)prema zakonu o radu ugovorom o radu kojim se zasniva radni odnos radi obavljanja kućnih pomoćnih poslova može da se ugovara isplata dela zarade i u naturi.bebi siterke. pripravnički staž za sudijskog pripravnika traje 3 godine i može biti produžen za još 6 meseci.Edukator je isusni radnik sa pedagoškim smislom .pranje suđa.Zakon o radu dopušta da se rad pod određenim uslovima obavlja i van prostorija poslodavaca.braća i sestre zaposlenog ili njegovog bračnog druga.struci.vrsta posla i način organizovanja rada.Prema zakonu o radu poslodavac može da ugovori poslove van svojih protorija samo ako nisu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenog i ne ugrožavaju životnu sredinu 2)ugovor o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca sadrži sve što sadrži i svaki drugi ugovor o radu. a donja nije određena.visina zarade za obavljeni rad i rokovi isplate.Da bi pripravnički staž bio delotvoran treba sačiniti program osposobljavanja.. 3) Za vreme pripravničkog staža pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava po osnovu radnog odnosa u skladu sa zakonom.Pošto tad on čini uslugu poslodavcu. Članovi uže porodice mogu biti samo partneri zaposlenog ukoliko ih je uključio u izvršenje ugovora.Koliko će pripravnički staž trajati određuje akt o sistematizaciji poslova u zavisnosti od njihove sadržine..On prati rad pripravnika i kontroliše realizaciju prograna obuke. hauz majstori.Zaposleni može obavljati poslove i u vlastitom stanu.Članovi uže porodice rade za zaposlenog i sa njim uspostavljaju interni pravni odnos koji se ne tiče poslodavca.On to može učiniti kao vlasnik.a da to ne uračuna u visinu zarade. uslovi rada i način vršenja nadzora nad radom zaposlenog.održavanje kotlova. 1)prema zakonu o radu radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova kućnog pomoćnog osoblja.Pripravnički staž zapiočinje stupanjem pripravnika na rad.Pripravnik ima i obaveze .vaspitanje i podučavanje dece. 3)prema zakonu o radu rad van prostorija poslodavca zaposleni obavlja sam ili sa članovima uže porodice u ime iili za račun poslodavca.U krug uže porodice spada i bračni drug deteta . deca.Prema zakonu o radu članovima uže porodice u smislu obavljanja poslova van prostorija poslodavca smatraju se bračni drug.Prema zakonu o radu to su: trajanje radnog vremena prema normativama rada. opštim aktom i ugovorom o radu.Npr.Kućni pomoćni poslovi se najčešće odnose na higijenu. Radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem On se zasniva radi obavljanja poslova u domaćinstvu.Gornja granica je godinu dana.

odsustva zbog nege deteta.Opšti uslovi se određuju nezavisno od poslova radi kojih se zasniva radni odnos. kao i da samostalno učestvuje u postupcima ostvarivanja i zaštite prava iz radnog odnosa.Oni se odnose na radnu sposobnost.Događa se i da se radni odnos zasnuje i sa licem koje ne ispunjava opšte uslove. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa Prema zakonu o radu radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima opštu zdravstvenu sposobnost.Maloletnik gubi poslovnu i procesnu sposobnost ukoliko radni odnos prestane pre punoletstva.Posebni uslovi prema zakonu o radu za zasnivanje radnog odnosa utvrđuju se aktom poslodavca. Stručna sprema je školska sprema određene struke koja se stiče u verifikovanim obrazovnim . 32.Jedni smatraju da se ova lica nalaze u faktičkom radnom odnosu i da mogu vršiti prava i obaveze iz radnog odnosa. Postoje opšti i posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa.a drugi zastupaju stav da rad ovih lica ne može proizvesti nikakva dejstva. položen stručni ispit.Tako lice koje nema 15 godina života i nije u radnom odnosu iako ga je zasnovalo.Prema zakonu o radu ti uslovi su: Uzrast od 15 godina !!!!:.sam preduzetnik .Teret dokazivanja da uslovi za zasnivanje radnog odnosa postoje pada na radnika i to je određeno zakonom o radu.invalidna lice i strance.Za svaki skup poslova utvđuju se i uslovi rada koje radnik mora da ispunjava i druge posebne uslove za rad na određenim poslovima. Zakon o radu određuje i specijalne uslove za .Maloletnik se emancipuje sticanjem ovih sposobnosti i ta emancipacija je delimična.strance i invalide.obaveze i odgovornosti zaposlenog i poslodavca. oni su u funkciji jednakog i recipročnog tretmana stranih državljanjana ili lica bez državljanstva.prekida rada bez krivice zaposlenog.najmanje 15 godina života i ispunjava uslove za rad na određenim poslovima utvrđene odgovarajućim aktom poslodavca.praznika.To je pravilnik o sistematizaciji poslova koji donosi : direktor -a kod poslodavca bez svojstva pravnog lica.Radni odnos je pravni odnos jer nastaje iz određenog pravnog osnova i čine ga prava. 33.Kad je reč o strancima.maloletnike.Oni su utvrđeni za maloletna lica.Radni odnos zasnovan protivno opštim uslovima je ništav i proizvodi dejstvo pravnog odnosa.Svako ko želi da zasnuje radni odnos mora da ispunjava opšte uslove bez obzira na poslove koje će obavljati.Ti drugi uslovi se odnose na radnu sposobnost.Opšti uslovi zasnivanja radnog odnosa imaju zaštitnu funkciju jer zabranjuju rad licima koja nisu u stanju da ga biološki podnesu.a delom u naturi. Posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa Posebni uslovi prema zakonu o radu za zasnivanje radnog odnosa utvrđuju se aktom poslodavca.sam preduzetnik .Reč je o naknadi zarade za vreme neradnog dana.Sa navršenih 15 godina života iako je maloletno stupanjem u radni odnos stiče sva prava i preuzima sve obaveze i odgovornosti.visoku prosečnu ocenu.Prema zakonu o radu ti uslovi su: Uzrast od 15 godina !!!!: Posebni uslovi se određuju zavisno od poslova radi kojih se radni odnos zasniva.plaćenog odsustva.ovi uslovi su u funkciji njihove zaštite.Ne postoji mogućnost da se deo naknade isplati i u naturi.visoku prosečnu ocenu.Pravilnik sistematizuje poslove koji se obavljaju kod poslodavca i to u njihovim skupovima. Opšti uslovi zasnivanja radnog odnosa Svako ko želi da zasnuje radni odnos mora da ispunjava opšte uslove bez obzira na poslove koje će obavljati. a ti skupovi odgovaraju pojmu radno mesto. položen stručni ispit.Može se reći da je tada u faktičkom radnom odnosu. Kad je reč o maloletnim i invalidnim licima.To je pravilnik o sistematizaciji poslova koji donosi : direktor -a kod poslodavca bez svojstva pravnog lica.U svim ovim slučajevima naknada se isplaćuje u novcu.Stiče poslovnu sposobnost da raspolaže zaradom. za vreme odsustvovanja sa rada poslodavac je dužan da zaposlenom naknadu zarade isplaćuje u novcu. 31.3)prema zakonu o radu ako je zarada ugovorena delom u novcu.

Pošto se radni odnos može zasnovati i sa 15 godina.ronjena. Poslodavac je dužan da invalidima obezbedi posebne uslove koji odgovaraju njihovoj preostaloj radnoj sposobnosti.Pošto ima delimičnu poslovnu sposobnost. Radne sposobnosti su garancija uspešnog rada.invalidna lice i strance.Stručna sprema se stepenuje zavisno od stupnja obrazovanja.Naročita zdravstvena sposobnost se ne mora uvek shvatiti kao potpuno fizičko i menatalno zdravlje radnika.poslodavac će moći da ocenu da li ispunjava ovaj uslov. oni su u funkciji jednakog i recipročnog tretmana stranih državljanjana ili lica bez državljanstva.Onaj ko nije sposoban da obavlja posao.Ako roditelji.Naročita zdravstvena sposobnost se shvata kao potpuno fizičko i mentalno zdravlje radnika.Radno iskustvo je vremenski period rada na određenim poslovima. 34.odnosno staralac povuku saglasnost. Određena lična svojstva mogu biti uslov rada za obavljanje poslova i zadataka pri čijem vršenju ta svojstva dolaze do izražaja.ovi uslovi su u funkciji njihove zaštite.Nekad je dovoljno da radnik nema određene zdravstvene nedostatke .srednji .moral i obrazovanje maloletnika 2) da rad maloletnika nije zabranjen 3) da nadlezni zdravstveni organ potvrdi da je maloletnik sposoban da obavlja poslove koje ce vrsiti a da oni nisu stetni za njegovo zdravlje.Posebne godine života kao uslov rada imaju zaštitnu funkciju.Punoletstvo se prema zakonu o braku i porodičnim odnosima stiče sa 18 godina života.Saglasnost se daje u pismenoj formi. .Inavalidna lica se zapošljavaju pod istim propisima kao i validna. podzakonskim aktom i opštim aktom.Posebni uslovi tiču se posebne zaštite invalida. Posebne godine života:uzrast od 15 godina je opšti uslov za zasnivanje radnog odnosa.poslovi koji se obavljaju u prašini ili uz otrovne gasove. Specijalni uslovi za zasnivanje radnog odnosa Oni su utvrđeni za maloletna lica.Tako moć opažanja i pravilnst izražavanja za novinara mogu biti uslov za sonornost glasa i pravilnost izgovora. Kad je reč o maloletnim i invalidnim licima.Najnoviji propisi !!! stručnu spremu svrstavaju u 4 stepena-niži. Položen stručni ispit:ovaj uslov može biti predviđen zakonom.potrebno mu je odobrenje zakonskog zastupnika.Opozivanje saglasnosti je moguće samo dok maloletno lice ne navrši 18 godina života.Ono se stiče posle sticanja odgovarajuće stručne spreme.ustanovama. na visinama. Specijalni uslovi za invalidna lica prema zakonu o radu: .radni odnos mlađeg od 18 godina prestaje.Kad je reč o strancima.Radno iskustvo je uslov za sticanje prava za polaganje stručnog ispita. ne može da zasnuje radni odnos.Reč je o poslovima koji se obavljaju uz velike napore.pri visokoj ili niskoj temperaturi.Ono se često poistovećuje sa radnim stažom. -Specijalni uslovi za maloletna lica su utvrđeni zakonom o radu. Naročita zdravstvena sposobnost:je potrebna za naročite poslove i to je poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa na poslovima koji se obavljaju u ambijentu povećane opasnosti po život ii zdravlje radnika.Neki poslovi i radni zadaci ne mogu biti povereni licima mlađim od 21 godine i tu spadaju poslovi topljenja obojenih metala. ugovor o radu može da zaključi i maloletno lice.Zakonom je utvrđeno polaganje pravosudnog ispita. viši i visoki. Radno iskustvo je vreme provedeno na radu.Dejstvo saglasnosti ne zavisi samo od volje roditelja odnosno staraoca.Potrebna su još tri uslova: 1)da rad ne ugrožava zdravlje.Kada zaposleni pokaže šta zna i ume .polaganje vozačkog ispita je utvrđeno podzakonskim aktom.a ti nedostatci se određuju zavisno od poslova.Sa navršenom 18 godinom života radnik može zasnovati radni odnos na poslovima koji se obavljau uz velike fizičke napore:topljenja i livenja gvožđa.

radnik stiče pravnu moć da stupanjem na rad stekne prava i preuzima obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa.Radni odnos postoji kao pravno stanje kome nedostaje činjenica stupanja na rad da bi dobio punu sadržinu 37.Stranac može da zasnuje radni odnos ako ispunjava opšte i posebne uslove i to: da ima odobrenje za stalno nastanjenje ili privremeni boravak i da je dobio odobrenje za zasnivanje radnog odnosa. tj. Poreklo ovog ugovora je u obligacionom pravu. stranac od 3 dana od dana njegovog ulaska u Srbiju 36. zaposleni koji pre zaključenja ugovora o radu nije obavestio poslodavca o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koji utiču na obavljanje poslova ili ugrožavaju život i zdravlje drugih lica izlaže se mogućnosti da mu poslodavac otkaže ugovor o radu.Stalno nastanjenje u Srbiji odobrava Ministarstvo unutrašnjih poslova. Način zasnivanja radnog odnosa Tiče se radnji koje se preduzmaju i akata koji se zaključuju ili donose u postupku sticanja statusa zaposlenog.testa. stupanje na rad značin sticanje prava i preuzimanje obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa.-Radnik koji traži zaposlenje dužan je da poslodavca obavesti o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova.komutativan jer su prava i obaveze unapred određeni. Povreda te obaveze je sankcionisana kao prekršaj.Poslodavca zanimaju prevashodno svojstva radnika.Poslodavci ostaju u obavezi da organizaciji za posredovanje prijave potvrdu za zapošljavanje..Zakon o radu pojednostavljuje postupak zasnivanja radnog odnosa jer ga oslobađa javnog oglašavanja i posredovanja u zapošljavanju .ankete.Forma ugovora o radu je pismena i ona je uslov važnosti ugovora.Privremeni boravak se može odobriti strancu koji dolazi u Srbiju radi školovanja. Stupanje na rad je uključivanje radnika u proces rada .Poslodavac podnosi zahtev u roku od 7 dana.Posle zaključivanja ugovora o radu.Zakon o radu nameće izvesne obaveze pregovaračima.dvostrano obavezan jer stvara uzajamne obaveze stranaka. Zaključenje ugovora o radu uslovljeno je vremenom i formom.intuitu .ako je Jugoslovenskog porekla i ako je u Srbiji uložio sredstva radi obaljanja privrednih i društvenih delatnosti. U pregovorima povodom zasnivanja radnog odnosa učestvuju radnik i poslodavac. naučnog istraživanja ili vršenja profesionalne delatnisti. Postupak zasnivanja radnog odnosa. Zakon o radu svodi na: pregovaranje radnika i poslodavaca.-Poslodavac koji nudi zaposlenje dužan je da radnika upozna sa pravima.proverava putem razgovora.tj. obavezama i odgovornostima. .Zaključenje ugovora znači zasnivanje radnog odnosa.. Strancu se može odobriti stalno nastanjenje :ako mu je neko od članova uže porodice državljanjin SRJ.Njime radnik iznajmljuje na određeno ili neodređeno vreme svoje radne sposobnosti poslodavcu koji mu za uzvrat plaća određenu zaradu.Radni odnos ne mogu zasnivati inavlidna lica kod kojih je nastupio potpun gubitak radne sposobnosti.Vreme zaključenja ugovora o radu prethodi vremenu stupanja zaposlenog na rad.Ugovor o radu se zaključuje pod klauzulom-dok postojeće stanje traje.ako je zaključio brak sa državljaninom Srbije.radni odnos. Specijalni uslovi za strance prema zakonu o radu.zaključenje ugovora o radu i stupanje zaposlenog na rad .a zahtev forme je zadovoljen ako je ugovor o radu napisan i potpisan..Ovaj ugovor je formalan jer se zaključuje u pismenom obliku. kao i uslovima i organizacijom rad.Prema zakonu o radu.Zato ih ispituje. Ugovor o radu Radni odnos se zasniva ugovorom o radu koga zaključuje zaposleni i poslodavac.Bez nje ugovor nema pravno dejstvo.

individualan jer se zaključuje između radnika i poslodavaca.vrstu i opis poslova. Osim u dva slucaja: 1) ako postoje opravdani razlozi 2) ako se sa poslodavcem drugacije dogovorio.ime i prezime zaposlenog.kao i pravima i obavezama iz radnog odnosa.Ugovor o radu sadrži: naziv i sedište poslodavca. stručnu spremu i zanimanje zaposlenog. Stranke ugovora su zaposleni i poslodavac.organizacijom rada. najduže 12 meseci!!!!. Sticanje prava i preuzimanje obaveza iz radnog odnosa.kauzalan jer je vidno označen smisao obaveza.obavezama i odgovornostima. Prava obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa nastaju istovremeno sa zaključenjem ugovora o radu.poslodavac je dužan da zaposlenog pre stupanja na rad upozna sa uslovima rada.Kad se radni odnos zasniva putem oglasa.Kao akt uređivanja radnog odnosa ugovor o radu ima normativna dejstva jer određuje sadržinu prava. Dan stupanja na rad se određuje ugovorom o radu.vrstu i opis poslova koji zaposleni treba da obavlja. vreme trajanja ugovora o radu na određeno vreme.Pravna lica su banke.Stupanje na rad je uključivanje radnika u proces rada .Ako ugovor o radu bude zaključen na određeno vreme radni odnos se uspostavlja na određeno vreme i može trajati neprekidno ili sa prekidima koliko je i ugovoreno. Ugovor o radu može da se zaključi na određeno ili neodređeno vreme.Vreme zaključenja ugovora o radu prethodi vremenu stupanja zaposlenog na rad. npr.a zahtev forme je zadovoljen ako je ugovor o radu napisan i potpisan. zaradu i rokove za isplatu zarade. Pravna priroda ovog ugovora je dvostruka:on je akt zasnivanja i akt uređivanja radnog odnosa.Kao akt zasnivanja radnog odnosa ugovor o radu ima karakter pojedinačnog akta i njime se uspostavlja radni odnos sa određenim pravima. Ako se zaposlenom prizna naknada za odvojen život.pošte. rukovodilac ustanove donosi odluku o izboru kandidata u roku od 15 dana od isteka roka za prijavljivanje.Zaključenje ugovora znači zasnivanje radnog odnosa.Ako tog dana radnik ne počne sa radom. zadruge.Prema zakonu o radu. Ugovorom o radu se uvećavaju prava zaposlenih.Njih radnik prema zakonu o radu stiče tek kada otpočne sa radom .mesto prebivališta odnosno boravišta. sa trajnom prestacijom jer se prava i obaveze određuju u vremenu.Zaposleni je fizičko lice koji iznajmljuje svoje radne sposobnosti poslodavcu.personae jer se zaključuje sa obzirom na određena svojstva radnika.Radni odnos postoji kao pravno stanje kome nedostaje činjenica stupanja na rad da bi dobio punu sadržinu.Poslodavac je domaće ili strano pravno ili fizičko lice. Zakon o radnim odnosima u državnim organima predviđa da radnik može biti primljen u radni odnos u postupku objavljivanja oglasa i bez objavljvanja oglasa. 38.Radni odnos mimo oglasa može biti uspostavljen u dva slucaja: kada se zaposleni preuzima iz drugog organa i kada .zatim se utvrđuju prava koja nisu predviđena zakonom.Fizičko lice je poslodavac.Tim ugovorom je radni odnos zasnovan. dan početka rada.uzima se da radni odnos nije bio zasnovan. Zaključenje ugovora o radu uslovljeno je vremenom i formom.Forma ugovora o radu je pismena i ona je uslov važnosti ugovora.ako zapošljava radnike kao preduzetnik ili kao građanin kome je potrebno kućno pomoćno osoblje.obaveza i odgovornosti svakog zaposlenog i svakog poslodavca.Ako ugovor o radu bude zaključen na neodređeno vreme i radni odnos se uspostavlja na neodređeno vreme pa traje sve dok ne prestane po nekom od zakonom predviđenih osnova u koje spada i otkaz ugovora od strane poslodavca ili zaposlenog.Ugovor o radu se zaključuje pod klauzulom-dok postojeće stanje traje.vreme trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena. . Radni odnos može biti zasnovan i na drugi način.Zbog tih drugih prava i obaveza ugovor o radu je normativni akt na elementarnom nivou.. Zaposleni zaključuje ugovor o radu sam.Bez nje ugovor nema pravno dejstvo. stupanje na rad značin sticanje prava i preuzimanje obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa.

Fizička i pravna lice osnivaju agenciju za zapošljavanje.Nacionalna služba vodi evidenciju u koju unosi sve relevantne podatke o licima koja traže i poslodavcima koji nude zaposlenje.To je javna isprava i uzima se da su podaci u njoj tačni.Lice koje traži zaposlenje dužno je da se lično javi nacionalnoj službi za zapošljavanje najmanje jednom u tri meseca i na svaki poziv službe. Sudska zaštita povodom zasnivanja radnog odnosa U postupku zasnivanja radnog odnosa ostvaruje se ustavno pravo na rad.Prema zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.Radni odnos se zasniva ugovorom o radu kome ne prethodi javno oglašavanje slobodnog radnog mesta. Medjutim -Prema zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. U zakonu o radnim odnosima u državnim organima propisano je da učesnik oglasa za zasnivanje radnog odnosa može podneti prigovor protiv odluke o izboru u skladu sa odlukama koje se .Ustavom zajamčena prava i slobode imaju privilegiju da ih štiti sud. Posredovanje u zapošljavanju Poslove posredovanja obavlja nacionalna služba za zapošljavanje.prema zakonu o radu smatra se da radni odnos nije ni zasnovao. 39.Ako ta prednost ne bude poštovana zaštitiće je sud tužbom u sporu o zasnivanju radnog odnosa. poslodavac je dužan da nacionalnoj službi prijavi svaku potrebu za zapošljavanje.Nju izdaje nadležni organ opštinske uprave po obrascu koji određuje ministarstvo za poslove rada.dok se prava .a nije zaključilo ugovor o radu smatra se da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.Bez konkursa se radni odnos zasniva preuzimanjem. direktor je dužan da odluku o izboru kandidata donese u roku od 15 dana od isteka roka za podnošenje prijava i da je dostavi svim kandidatima.obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa stiču tek danom stupanja zaposlenog na rad.Radnik koji zaključuje ugovor o radu . npr.Poslodavac je dužan da radnu knjižicu po prestanku radnog odnosa vrati radniku.poslodavaca može zahtevati da se potreba za novim radnikom objavi u sredstvima javnog informisanja.Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predvia da se radni odnos u ustanovama obrazovanja i vaspitanja zasniva u postupku javnog konkursa ili putem preuzimanja. tako i lice za koje niko nije posredovao.stažu osiguranja i drugim činjenicama za ostvarivanje prava iz radnog odnosa i socijalnog osiguranja.a ako poslodavac zahteva i u sredstvima javnog informisanja dostupnih građanima u republici u roku od 5 dana od dana dostavljanja zahteva. a nije stupio na rad određenog dana .a ne neki drugi organ.a mogu je obavljati i agencije za zapošljavnje.U nju se unose podaci o zaposlenom . U tom slucaju svakom ko se prijavio na oglas mora biti obezbeđena sudska zaštita.Ona je dužna da potrebu za zapošljavanjem objavi na oglasnoj tabli.se radni odnos zasniva sa pripravnikom.Potrebu za zapošljavanjem može u sredstvima javnog informisanja da objavi i agencija.Poslodavac samostalno odlučuje o izboru lica za zasnivanje radnog odnosa.U radnu knjižicu je zabranjeno unositi negativne podatke o radu. Radna knjižica Svako ko je zasnovao radni odnos dužan je da poslodavcu preda radnu knjižicu..Radnik kome je prestao radni odnos zbog prestanka potrebe za radom prema zakonu o radu ima prednost za zaključenje ugovora o radu ako u naredna 6 meseca!!! ponovo nastane potreba za obavljanje istih poslova.Lice koje je stupilo na rad . Radni odnos se prema zakonu o radu zasniva ugovorom o radu. Ne dostavi dokaz o aktivnom traženju zaposlenja .On ima pravo da primi u radni odnos kako lice za koje je nacionalna služba ili agencija posredovala.Ako ne izvršava ove dužnosti ili ne ispunjava druge obaveze prema nacinalnoj službi.Kada se raspisuje konkurs.Nacionalna služba za zapošljavanje je ustanova javne služebe .Zakonom o radu je regulisana radna knjižica 40.poslodavcu.ako ugovor o radu zaključi lice koje ne ispunjava objavljene uslove. odbije dodatno obrazovanje ili obuku briše se iz evidencije i lišava se posredovanja u zapošljavnju 41.

Obaveze zaposlenih-prema odredbama istog zakona osnovne obaveze zaposlenih su: 1) duznost savesnog i odgovornog obavljanja poslova 2) postovanja organizacije i uslova rada 3) obavestavanja poslodavca o okolnostima bitnim za proces rada 4)duznost obaveztavanja poslodavca o rizicima u procesu rada.pol. rase.obaveze i odgovornosti Prema odredbama Ustava. Prava zaposlenih--Zaposleni sticu i ostvaruju individualna i kolektivna prava iz radnih odnosa. Obaveze poslodavaca-.odnose na zaštitu prava zaposlenih i te odrebe predviđaju i sudsku zaštitu povodom odluke o prigovoru.invalidnosti .Ako to ne čini.Katalog osnovnih prava i obaveza Katalog ovih prava i obaveza utvrdjuju odredbe Zakona o radu. On utvrdjuje prava i obaveze zaposlenih kao i obaveze poslodavaca--ali ne i njihova prava. rase.nacionalne pripadnosti ili nekog drugog licnog svojstva kojeg stiti zabrana. Poslodavac i zaposleni su duzni da se pridrzavaju prava i obaveza utvrdjenih zakonom. javno upućena neograničenom broju lica i zato je onaj ko ga je raspisao dužan da se pridržava objavljenih uslova. Zabrana je sire odredjena nego u Ustavu.Poslodavac i zaposleni su duzni da se pridrzavaju prava i obaveza utvrdjenih zakonom.nacionalnost veroispovest. pravilima. 42.opstim aktom i ugovorom o radu.Katalog ovih prava i obaveza utvrdjuju odredbe Zakona o radu. Osnovna prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca ne ispunjavaju svu sadrzinu radnog odnosa Zakon o radu zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traze zaposlenje i zaposlenih a zbog pola .bez obzira na rasu.Ona se odnosi kako na neposrednu tako i na posrednu diskriminaciju 43.rodjenja.nacionalne pripadnosti ili . Individualna prava-Prema Zakonu o radu osnovna prava zaposlenih su: 1)pravo na odgovarajucu zaradu 2)na bezbednost i zastitu zivota i zdravlja 3) na posebnu zastitu odredjenih kategorija 4)na zdravstvenu zastitu 5)na zastitu licnog integriteta 6)na socjalnu sigurnost7)na materjalno obezbedjenje za vreme privremene nezaposlenosti 8) pravo na druge oblike zastite 9) kao i pravo na ucesce u dobiti Kolektivna prava--Prema Zakonu o radu.Zabrana diskriminacije Zakon o radu zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traze zaposlenje i zaposlenih a zbog pola .rodjenja.su: 1)da zaposlenima za obavljeni rad isplati zaradu 2)da zaposlenima osigura bezbednost u radu i zastiti im zivot i zdravlje 3) da zaposlene obavesti o uslovima i organizaciji rada. trudnoce.Oglas je jednostrana izjava volje . starosti.imovno stanje ili drugo licno svojstvo.Osnovna prava.U tom pravcu Zakon o radu utvrdjuje katalog osnovnih prava i obaveza koji jednako vredi za sve radnike i sve poslodavce. Osnovna prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca ne ispunjavaju svu sadrzinu radnog odnosa 44. trudnoce. starosti. učesnicima oglasa valja obezbediti sudsku zaštitu bez obzira da li je oglas objavljen po naredbi zakona ili po zahtevu poslodavca. ali je u skladu ca njim.jezik.gradjani su jednaki u pravima i obavezama. i blize uredjuje zabranu diskriminacije u njihovom ostvarivanju.invalidnosti . osnovna prava iz radnog odnosa su:1) pravo na udruzivanje 2)na kolektivno pregovaranje 3) pravo na konsultovanje informisanje i izrazavanje stavova o bitnim pitanjima rada 4) pravo na mirno resavanje radnih sporova. On utvrdjuje prava i obaveze zaposlenih kao i obaveze poslodavaca--ali ne i njihova prava.opstim aktom i ugovorom o radu.pravima i obavezama 4)da obezbedi obavljanje poslova 5) da zatrazi misljenje sindikata.

5)otkaz ugovora o radu. -Diskriminacija(neposr. odgovornost za štetu. disciplinsku odgovornost.zaradu.Odmori služe zaposlenom da se oslobodi umora od minulog rada i da obnovi potencijale za rad koji mu predstoji.Radno mesto je skup poslova jednog ili više zaposlenih odgovarajućih stručnih i drugih radnih sposobnosti koji se obavlja u jedinstvenom procesu rada. Zrtva diskriminacije ili uznemiravanja ima pravo da pred nadleznim sudom pokrene postupak za naknadu stete protiv lica koje je preduzelo radnju diskriminacije ili uznemiravanja.Oslobađanju od umora i obnavljanju radnih potencjala služe : odmor u toku rada. je svako postupanje uzrokovano povredom bilo kog zasticenog svojstva kojim se subjekt zastite stavlja u nepovoljan polozaj .Zakon o radu sadrži odredbe o zaštiti zaposlenih. Radno vreme je vreme koje radnik provodi na radu Odmor i odsustva su deo slobodnog . Raspoređivanje zaposlenih Zakon o radu vrši individualizaciju poslova jer ih sistematizuje prema vrsti poslova. svakog poslodavca. dnevni odmor..Odsustva služe da zaposleni zadovolji neke privatne potrebe ili ispuni neke javne obaveze. Individualna prava.nekog drugog licnog svojstva kojeg stiti zabrana.Individualna prava .i posredna)zabranjena je u odnosu na 1) uslove za zaposljavanje i izbor kandidata za obavljanje odredjenog posla. 46.Odredbe ugovora o radu kojima se vrsi diskriminacija nistave su i ne proizvode pravna dejstva. Zabrana je sire odredjena nego u Ustavu. Seksualno uznemiravanje je svako verbalno ili fizicko ponasanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva subjekta zastite u sferi polnog zivota. a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko.Posebnu zaštitu uživaju posebne kategorije zaposlenih.obaveze i odgovornosti Radni odnos se zasniva ugovorom o radu.naknadu zarade i druga lična primanja.a prava.Neposredna diskrim.Postoji opšta i posebna zaštita na radu.Posredna diskri.ponizavajuce ili uvredljivo okruzenje. kao vid zabrane diskriminacije i razlikuje: obicno i seksualno uznemiravanje.a odnose se na : raspoređivanje.Ovo pravo je bliže uređeno zakonom o zaštiti na radu.obaveze i odgovornosti iz tog odnosa ispunjavaju sadržinu radnog odnosa.Ako prava obaveze i odgovornosti odmah podelimo na individualne i kolektivne saznajemo koja prava. Prema odredbama samog zakona obicno uznemir.. zabranu konkurencije. postoji kada odredjena norma kriterijum ili praksa stavlja subjekt zastite u nepovoljniji polozaj u odnosu na drugog zbog svog recimo uverenja . udaljenje sa rada i višak zaposlenih.Ona se odnosi kako na neposrednu tako i na posrednu diskriminaciju. 45. Raspoređivanje zaposlenih .a ne radnog vremena.stručnoj spremi i drugim posebnim uslovom za rad. nedeljni i godišnji odmor Prema ustavu republike Srbije zaposleni imaju prava na zaštitu na radu u skladu sa zakonom. je svako nezeljeno ponasanje uzrokovano povredom bilo kog zasticenog svojstva .4) napredovanje na poslu.Odmor i odsustva poznaje zakon o radu.3) obrazovanje. koje ima za cilj da izaziva strah ili stvara neprijateljsko ponizavajuce ili uvredljivo okruzenje.obaveze i odgovornosti iz tog odnosa stiču se stupanjem radnika na rad.2)uslove rada i sva prava iz radnog odnosa . Zakon o radu zabranjuje uznemiravanje. ali je u skladu ca njim.opredeljenja svojstva.obaveze i odgovornosti tiču se svakog radnika .Svi zaposleni uživaju opštu zaštitu.radno vreme. zaštitu na radu.odmore i odsustva.osposobljavanje i usavrsavanje.

Što je radništvo bilo organizovanije radno vreme je bivalo kontrolisanije. usvojila preporuku kojom je postavljen novi cilj-uvođenje 40 časovne radne nedelje . a ne ugovaranja.ako je na ranijim poslovima proveo najmanje 10 godina i ako ima najmanje 20 godina penzijskog staža.stručnoj spremi i drugim posebnim uslovom za rad.Ovo pravilo važi za zaposlene koji su punoletni.Prema toj odredbi zaposleni u državnom organu može biti privremeno raspoređen na radno mesto van sedišta državnog organa u kome radi najduže 6 meseci u toku dve godine.Ako zaposleni prihvati ponudu i ugovor novelirani potpiše to znači da je prihvatio i nove poslove. onoliko koliko preporučuje i MOR.amandman.prekovremeni rad. a prvobitno raspoređivanje događa se još u postupku zasnivanja radnog odnosa. kada je u Versajskom ugovoru ugrađeno načelo osmočasovnog radnog vremena.a meri časovima rada. ali samo za radnike koje je zapošljavala država.ali uz rizik da mu poslodavac otkaže ugovor o radu.ako drugačije nije određeno.a potom nastavlja da radi na mestu njegovog rasporeda.Osmočasovno radno vreme je postalo sve prisutnije u nacionalnim zakonodavstvima. ne za sve.Po ovoj konvenciji duže od ovog vremena mogla su raditi preduzeća u kojima se proizvodnja ne prekida. a kada se to dogodi dogodilo se i njegovo raspoređivanje na druge poslove.Zakon o radu vrši individualizaciju poslova jer ih sistematizuje prema vrsti poslova.Ako odbije ponudu nastavlja da obavlja ranije poslove.Pun kapacitet radnog vremena je ograničen i ne može biti duži od radnog limita. Raspoređivanje zaposlenih zadržalo je raniji karakter pa je i dalje posledica zaključivanja. Taj limit je različit za punoletna i maloletne radnike.raspored radnog vremena. 47.a radni dani na radne .Prvobitno raspoređivanje ne može biti jedino.Zakon o radu uređuje puno radno vreme.preraspodelu radnog vremena i noćni rad 48.veka sindikalni pokret je na međunarodnoj konferenciji u Parizu prvi put zatražio uveđenje osmočasovnog radnog vremena.U Evropi je osmočasovno radno vreme prva je uvela Engleska 1894.Ostale zemlje su odolevale da ga uvedu sve do kraja I svetskog rata 1919.Prema zakonu o radu poslodavac može da ponudi zaposlenom zaključenje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima.Osmočasovno radno vreme prvi put je uvedeno u SAD 1864.Raspoređivanje uvek morada bude uslovljeno opravdanim razlozima. Na prvom zasedanju opšte konferencije rada usvojena je konvencija broj jedan o ograničavanju broja radnih časova u industrijskom preduzećima na osan časova dnevno i 48 časova nedeljno. Puno radno vreme Puno radno vreme je vreme rada punog kapaciteta.skraćeno. Radno vreme Radno vreme je vreme koje radnik provodi na radu.Nedeljni fond časova rada raspoređuje se na radne dane. nepuno. nego za pojedine kategorije radnika.novela ..Puno radno vreme za punoletne radnike prema zakonu o radu iznosi 40 časova nedeljno .Ono se određuje za radnu nedelju.Prema zakonu o unutrašnjim poslovima službeno lice ili radnik na određenim dužnostima može po potrebi službe biti raspoređen na poslove na kojima nema ovlašćenja službenog lica ili radnika na određenim dužnostima. ali zadržava sva prava iz radnog odnosa u ranijem statusu.U praksi se akt izmene ugovora o radu naziva različito:aneks.a najviše 56 časova nedeljno dok je prekovremeni rad sveden na određene izuzetke. Poslovi se poveravaju raspoređivanjem.Starešina državnog organa može rasporediti zaposlenog na drugo radno mesto u istom organu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti.Krajem 80 tih godina 19.Njihovo radno vreme iznosi 40 časova nedeljno.Svako ko je započeo da se bavi određenim poslom radom stiče nova znanja i iskustva koja ga kandiduju za preuzimanje složenijih i odgovornijih poslova.Pošto se osmočasovno radno vereme ustalilo opšta konferencija MOR je 1962.

Rad duži od punog radnog vremena može biti određen samo u izuzetnim prilikama. Prekovremeni rad Prekovremeni rad je duži od punog radnog vremena i on se određuje kao radna obaveza.Što je štetno dejstvo veće. a trajanje nedeljnog i dnevnog radnog vremena utvrđuje se ugovorom o radu. Prema zakonu o radu.Zbog zaštitnog karaktera skraćenog radnog vremena za zaposlene na poslovima sa povećanim rizikom ne može se vršiti preraspodela radnog vremena. 49.Prema zakonu o zaštiti na radu posebni uslovi rada postoje: 1)na poslovima sa povećanim rizikom od povređivanja i oštećenja zdravlja kao što su oni pod povišenim i smanjenim vazdušnim pritiskom.obaveze i odgovornosti kao i zaposleni sa punim radnim vremenom.Po tome se i skraćeno radno vreme razlikuje od nepunog. iznenadno povećanje obima rada i neophodnost da se u određenom roku završi posao koji nije planiran..Prema zakonu o radu predviđeno je da zaposleni sa nepunim radnim vremenom ima pravo na obavezno socijalno osiguranje i sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu.Prema zakonu o radu puno radno vreme za zaposlenog mlađeg od 18 godina života ne može da se utvrdi u trajanju dužem od 35 časova nedeljno.Onaj ko radi sa nepunim radnim vremenom ostvaruje manji staž osiguranja od onog koji radi sa punim radnim vremenom.Zakon o radu odstupa od 40 časovne radne nedelje ne samo odrerdbom o punom radnom vremenu za maloletne radnike nego i propisima o prekovremenom radu i preraspodeli radnog vremena.prava i obaveze u punoj meri.Raspored radnog vremena utvđuje poslodavac. 2)na poslovima sa specifičnim zahtevima u vidu zdravstvene i fizičke sposobnosti .ali može biti i kraći što zavisi od radne nedelje i rasporeda radnog vremena.Radna nedelja ima 5 radnih dana .A to su: viša sila. Prema zakonu o radu zaposleni koji radi na teškim i napornim poslovima utvrđenim zakonom ili opštim aktom i pored primene odgovarajućih mera zaštite na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog najviše 10 časova nedeljno.Iznenadno povećanje obima poslova može .Puno radno vreme se može organizovati tako da zaposleni rade jednokratno ili dvokratno.a takav rizik izazivaju teški i štetni poslovi i takvi poslovi se obavljaju pod posebnim uslovima rada. danju ili noću..odmore i odsustva. -Radno vreme se skraćuje na poslovima sa povećanim rizikom . 50.ali može i 6 što zavisi od raspodele radnog vremena. ne mogu se predvideti niti sprečiti..Ko radi sa punim radnim vremenom ostvaruju kvalitet.Poseban oblik prekovremenog rada je dežurstvo u zdravstvenim ustanovama.a to je da radno vreme može biti skraćeno najviše 10 časova nedeljno.radni dan ima 8 časova.-Viša sila je prirodni događaj ili ljudska radnja koje dolaze spolja .Oba zaposlena ostvaruju zaradu. na visokoj i niskoj temperaturi. ujednačeno ili u turnusima.Trajanje skraćenog radnog vremena za poslove sa povećanim rizikom utvrđuje pravilnik o sisitematizaciji zakona o radu.. zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena zbog iznenadnog povećanja obima rada. Nepuno i skraćeno radno vreme Prema zakonu o radu nepuno radno vreme je radno vreme zaposlenih koji rade kraće od punog radnog vremena i ostvaruju prava srazmerno vremenu provedenog na radu.važi pravilo koliko rada toliko prava.Prema zakonu o radu zaposleni koji radi sa skraćenim radnim vremenom ima pravo kao da radi sa punim radnim vremenom. 3)na poslovima sa specifičnim tehnološkim procesima . naknadu zarade i druga lična primanja.Zaposleni sa nepunim radnim vremenom ima istovrsna prava.Postoji jedno ograničenje .časove.Privilegija kraćeg radnog vremena prestaje sa punoletsvom. veće je i skraćenje radnog vremena i obrnuto.simultano ili u smenama.

Prekovremeni rad je limitiran i on se tiče svakog zaposlenog pojedinačno.sa pravom na odmor od najmanje 30 minuta koji se smatra vremenom provedenim na radu.Mora da bude zastupljen potreban broj doktora medicine. karakteru i potrebama radnog procesa.Neke kategorije zaposlenih imaju poseban položaj u pogledu prekovremenog rada i takav rad zakon o radu zabranjuje zaposlenom ispod 18 godina života i zaposlenoj ženi u poslednjih 8 nedelja trudnoće i u prve 32 nedelje trudnoce.a 5 dnevna.Radno vreme je ujednačeno ako zaposleni svakog dana u radnoj nedelji radi isti broj časova .Prema zakonu o radu zaposleni ne može da radi prekovremeno duže od 4 časa dnevno.Rad u smenama organizuje se kad se mora obavljati neprekidno ili duže od trajanja dnevnog radnog vremena.odnosno 6 dnevna radna nedelja promenljiva vrednost. a najviše 8 časova nedeljno!!!!. Prema zakonu o radu redovan raspored radnog vremena vrši se u okviru petodnevne radne nedelje tako da radni dan traje 8 časova.Redovan raspored radnog vremena zasnovan je na petodnevnoj radnoj nedelji. u dane državnih praznika i u nedeljne dane.Kada je rad organizovan u smenama mora se obezbediti između smena .U prvom slučaju postoje dve dnevne i jedna noćna smena . Prema zakonu o radu.. Zakon o radu obavezuje poslodavca da o utvrđenom ili izmenjenom rasporedu obavesti zaposlene najmanje 7 dana pre početka njegove primene. Određivanje prekovremenog rada suprotno zakonu je prekršaj.Dežura samo onaj deo zaposlenih koji je neophodan da se obezbedi zdravstvena zaštita.Odluku valja doneti u pismenoj formi kao i nalog.Radna nedelja obično ima 5 .Kad je početak klizni takav je i završetak. za dnevni i za nedeljni rad!!!.Dežurstvo se određuje radi obezbeđivanja neprekidne vanbolničke i bolničke zdravstvene zaštite. takav je i završetak.Radno vreme je u turnusima ako radnik radi duže od uobičajenog dnevnog radnog vremena . dežurstvo je poseban oblik prekovremenog rada koji se utvrđuje posebnim zakonom.Prema zakonu o radu radni dan traje 8 časova.Kad je počatak istovremen.Moguće su dve opcije: redovna i posebna. u drugom slučaju postoje dve smene.Trajanje radnog vremena je matematička veličina koja se dobija jednačinom kojoj je 40 časovna radna nedelja konstantna vrednost. viših medicinskih tehničara i bolničara. 51.a izuzetno 6 dana.Kalendarska nedelja ima 7dana.Moguće je da nedelja ima 6 radnih dana.i..Raspored radnog vremena znači određivanje početka i završetka radnog vremena. Početak radnog vremena označava počatak rada i on može biti istovremen ili klizni. Raspored radnog vremena Rasporedom radnog vremena poslodavac nedeljno radno vreme raspoređuje na radne dane zavisno od broja dana u radnoj nedelji i broja časova u radnom danu.Izražen je u dve dimenzije .3 ili 4 smene.-Drugi slučajevi se odnose na potrebu da se u određenom roku završi neki neophodan i neplanirani posao.Radno vreme se ostvaruje u smenama ako zaposleni ne rade istovremeno već u različito doba.Radno vreme je jednokratno ako se radi u kontinuitetu.Radno vreme je simultano ako svi radnici rade istovremeno započinjući radni dan isključivo u jutarnjim časovima.poslove kampanje.se odnositi na povećanu tražnju ili isporuku roba . radnu nedelju može da organizuje i na drugi način.Ono mora biti neplanirano.Raspoloživo radno vreme prilagođava organizaciji.Zaposleni koji radi prekovremeno ostvaruje pravo na uvećanu zaradu u skladu sa opštim aktom ili ugovorom o radu..Radno vreme je dvokratno ako se radi u dva dela u prepodnevnim i popodnevnim časovima. Prema zakonu o radu poseban raspored radnog vremena poslodavac kod koga se obavlja rad u smenama noću ili kad priroda posla ili organizacija rada to zahteva. zato se obavlja noću. .Zaposleni mogu biti podeljeni u 2.Ova odredba omogućuje uvođenje 6 dnevne radne nedelje.Zahtev za prekovremenim radom može da bude postavljen u formi odluke ili naloga. najčešće dnevne . Završetak radnog vremena isto može biti istovremen ili klizni.

Trajanje noćnog rada odgovara trajanju jedne smene.Godišnja se vrši za kalendarsku godinu.Potpuna preraspodela je godišnja.priroda delatnosti.Ako se celo vreme rada može smestiti u ovaj interval .tada postoji obročna preraspodela radnog vremena i ona se može priimeniti i više puta . tj. radno vreme i vreme noćnog rada se podudaraju. Prema Zakonu o radu poslodavac moze da izvrsi preraspodelu radnog vremena kada to zahteva organizacila rada.To mogu biti dve ili više smena. Preraspodela radnog vremena Preraspodela radnog vremena je atipicna preraspodela radnog vremena. bolje koriscenje radnog vremena i izvrsenje odredjenog posla. U kontinuiranom radu funkcionišu 3 smene. ali je svaka samostalna i nezavisna od ostalih. Preraspodela radnog vremena može biti godišnja ili obročna. . berzama.Smenski rad mora biti organizovan da zaposleni radi u I..Raspored radnog vremena u delatnostima kojima se zadovoljavaju potrebe građana ne može se prepustiti poslodavcima jer bi bila dovedena u pitanje svrha njegovog obavljanja.Kad se zbog prestanka radnog odnosa ne može uspostaviti ravnoteža radnog vremana na u proseku od 40 časova nedeljno.Period preraspodele može biti i kraći od 6 meseci!!!. zanatstvo.Reč je o komunalnim službama. O preraspodelu radnog vremena odlučuje poslodavac.Poseban režim radnog vremena u tim delatnostima može se ogledati u neprekidnom smenskom noćnom radu. zaposleni koji obavljaju rizične poslove. radu u dane državnih praznika i nedeljnog odmora.a obročna se vrši za nedelju dana. česte su preraspodele za mesec dana .To važi i za poslove namenjene potrebama građana i takvi poslovi se obavljaju u poštama.Prema zakonu o radu dopušta se da zaposleni radi u noćnoj smeni duže od jedne nedelje uz njegovu pismenu saglasnost. a još su češći za period od samo nekoliko dana.napisana i potpisana saglasnost potrebna je pri svakom vezivanju noćnih smena.Prema zakonu o radu zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se časovi prekovremenog rada preračunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski staž ili da mu se računaju kao časovi rada dužeg od punog radnog vremena. Prema zakonu o radu praraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od 6 meseci ne bude duže od punog radnog vremena. 52.Pravilo o izmeni smena nije apsolutno.to je razlog što je ustanovljena zabrana noćnog rada za zaposlene žene u poslednjih 8 nedelja trudnoće i propisano je da jedan od roditelja sa detetom do 3 godine života i samohrani roditelj sa detetom do 7 godina može da radi noću samo na osnovu njegove pismene saglasnosti. dve dnevne i jedna noćna. bankama. 53.Ona treba da bude dvokratna ili kontinuirana.Noćni rad ne odgovara čovekovom bioritmu. zaposleni ima dve opcije: da mu se višak časova preračuna u puno radno vreme i prizna u penzijski staž ili da mu se ti časovi računaju kao časovi prekovremenog rada i isplati uvećana zarada. pa u II. -Sustina preraspodele je u tome da se u jednom periodu radi onoliko duze za koliko ce se u drugom periodu raditi krace. . Noćni i smenski rad Prema zakonu o radu rad koji se obavlja u vremenu od 22-06 časova smatra se noćnim radom. mesec. tri ili šest meseci .a delimična preraspodela je obročna.tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. trudnice i zaposleni roditelji sa detetom do 3 godine ili hendikepiranim detetom..Ova odredba ima u vidu kalendarsku sestomesecnu preraspodelu radnog vremena. dvokratnom radu. Preraspodela radnog vremena ograničena je zastitnim pravima: zaposleni koji nisu navršili 18 godina. 8 časova.broj vezanih smena nije . pa u III smeni u svakoj narednoj nedelji.

Poslodavac odlucuje o tome. izdržavanja krivične ili prekršajne sankcije. najvise35 casova nedeljno ako su maloletni. dobrovoljnog davanja krvi.Pošto se noćni rad bolje plaća nužda može naterati zaposlenog da prihvati stalni rad u noćnoj smeni i kada nije u stanju da ga podnese.. Odmor u toku dnevnog rada je pauza.Njihov odmor bi mogao biti duzi od minimalnog trajanja 20 ili 25 min.To je vreme od kraja minulog do pocetka novog dnevnog rada. a ima i onih kojima noćni rad odgovara.predah.Odsustva služe da zaposleni zadovolji neke privatne potrebe ili ispuni neke javne obaveze.ali se prava i obaveze iz tog odnosa ne vrše dok se ne aktiviraju.tj. upućivanje na rad u inostranstvo.odmor u toku dnevnog rada ne moze se koristiti na pocetku ni na zavrsetku radnog vremena.Odmor i odsustva poznaje zakon o radu. Mirovanje radnog odnosa je stanje u kome radni odnos postoji. 54.Prema zakonu o radu zaposleni ima pravo na odsustva uz nakdnadu zarade najviše do 7 radnih dana u toku kalendarske godine zbog sklapanja braka.Oslobađanju od umora i obnavljanju radnih potencjala služe : odmor u toku rada. nedeljni i godišnji odmor. radni odnos prelazi u stanje mirovanja zbog odlaska na odsluženje vojnog roka.Saglasnost je opoziva jer suprotno ne bi bilo u interesu zdravlja zaposlenog i izjava o opozivu zaposlenog mora biti data u pismenoj formi.Odmori služe zaposlenom da se oslobodi umora od minulog rada i da obnovi potencijale za rad koji mu predstoji.Ako je nepuno trajanje minimalnog odmora u toku rada 15min onda on moze trajati i duze. a sto je to vreme duze odmor je kraci Jedno od važnijih zaštitnih prava zaposlenih je pravo na godišnji odmor. Skraceni odmor-prema Zakonu o radu.Zakon oradu poznaje puni i skraceni odmor.odmor je duzi. Prema zakonu o radu zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada od najmanje 30min.Sto je vreme krace. obavljanja javne funkcije.Funkcija odmora dolazi do izrazaja ako se koristi kad dodje do prvog zamora. porođaja supruge.Međunarodna oprganizacija je usvojila konvenciju o godišnjem odmoru i konvenciju o plaćenom godišnjem odmoru.Pošto su sva ova prava uzrok prekida rada.Zakon oradu poznaje puni i skraceni odmor Prema zakonu o radu..tj.Zadovoljavanju privatnih potreba služi : plaćeno odsustvo.Pravo na skraceni odmor ne mogu ostvarivati zaposleni koji rade do 4 ili 4 casova dnevno.Odmor u toku trajanja pripada zaposlenima koji rade puno radno vreme-40 casova nedeljno ako su punoletni.Odmor u pravo vreme je znacajan faktor bezbednosti rada. zakon ih je uredio zajedno. tada treba konsultovati i medicinu rada.predah.zaposleni se može saglasiti i da stalno radi u noćnojsmeni. kao i više preporuka i konvencija o odmorima za više kategorija radnika. Odmor u toku dnevnog rada Odmor u toku dnevnog rada je pauza.Odmor se koristi obicno u kontinuitetu.odmor u toku dnevnog rada ne moze se koristiti na pocetku ni na .Prema zakonu o radu. 55.Godišnji odmor uživaju svi zaposleni Placeno odsustvo je odsustvo sa rada uz nakandu zarade.Pravo na odmor imaju i zaposleni koji rade sa skracenim radnim vremenom. Dnevni odmor je odmor posle dnevnog rada koji traje do pocetka rada narednog dana.tj.manje od toga ne moze a vise moze.zaposleni koji radi duze od 4 a krace od 6 casova dnevno ima pravo na odmor u toku rada od 15min.Ako to vazi za zaposlene koji rade izmedju 4 i 6 casova dnevno tim vise vazi i za zaposlene koji rade izmedju 4 i 6 casova dnevno.a ne radnog vremena. dnevni odmor.određen. Prema zakonu o radu.zavisno o tezine poslova. Odmori zaposlenih Odmor i odsustva su deo slobodnog . neplaćeno odsustvo i odsustvo zbog mirovanja radnog odnosa.

Funkcija odmora dolazi do izrazaja ako se koristi kad dodje do prvog zamora..odnosno subotom i nedeljom ako radna nedelja ima 5 dana. Dnevni i nedljni odmor Dnevni odmor ..Za svaku . Dužina godišnjeg odmora .Sto je vreme krace.stekao pravo na godišnji odmor mora da provede na neprekidnom radu najmanje 6 meseci. Odluku o rasporedu koriscenju odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac.Prema zakonu o radu određen je minimum trajanja.Poslodavac odlucuje o rasporedu koriscenja radnog vremena. Godišnji odmor Jedno od važnijih zaštitnih prava zaposlenih je pravo na godišnji odmor.zamene zaposlenog koji radi nedeljom.Nedeljni odmor se prostire izmedju 2 uzastopne radne nedelje. Prema zakonu o radu vreme punog i nepunog radnog odmora racuna se u radno vreme.Prema zakonu o radu-odredba postavlja dva zahteva -1)da se posao ne prekida ako njegova priroda ne dopusta i-2) da se posao ne prekida u vreme rada sa strankama.Vazne su jos 2 konvencije MOR-Konvencija o nedeljnom odmoru u industriji i Konvencija o nedeljnom odmoru u trgovini i biroima. a sto je to vreme duze odmor je kraci.Vreme odmora ulazi u staz osiguranja.Pravo na odmor u toku dnevnog rada imaju svi zaposleni koji rade sa punim radnim vremenom ili sa nepunim radnim vremenom duzim od 4casova dnevno. niti mu se to pravo može uskratiti.Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na odmor izmedju 2 uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 casova neprekidno ako zakonom nije drugacije odredjeno..Pocinje istekom poslednjeg dana rada u prethodnoj nedelji a zavrsava se pocetkom radnog dana naredne nedelje.Ako koriscenje iziskuje supstituciju raspored odredjuje ko koga zamenjuje i kada.Godišnji odmor uživaju svi zaposleni.odnosno koji ga posle prekida dužeg od 30 radnih dana zasniva ili aktivira .To mora biti dan u narednoj a ne u nekoj drugoj nedelji.Sto je radna nedelja duza nedeljni odmor je kraci i obrnuto.Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 casa neprekidno.Da bi zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos .Moze zahtevati i naknadu stete u visini zarade koju bi za rad u toku odmora primio i bez rada.On treba da omoguci zaposlenom da obnovi svoje radne potencijale i narednu nedelju zapocne odmoran 57.Nedeljni odmor od najmanje 24h obezbedjen je Konvencijom MOR o ogranicavanju broja radnih casova u industrijskim preduzecima na 8 casova dnevno i 48 casova nedeljno.Tipicno je da se nedeljni odmor koristi nedeljom ako radna nedelja ima 6 dana. je vreme od kraja minulog do pocetka novog dnevnog rada. Pod radnim danima se podrazumevaju dani koji se rade.Odmor u pravo vreme je znacajan faktor bezbednosti rada.Za vreme odmora zaposleni uziva zastitu na radu i osvaruje pravo na zaradu.zavrsetku radnog vremena.Neprekidni rad je efektivni rad. Nedeljni odmor je vreme od kraja minule do pocetka nove radne nedelje. Prema zakonu o radu zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid duži od 30 radnih dana!!! dana stiče pravo da koristi godišnji odmor posle 6 meseci neprekidnog rada.Omogucuje zaposlenom da obnovi svoje radne potencijale i da sledeci radni dan zapocne odmoran.Prema zakonu o radu zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor .I u tipicnoj i u atipicnoj situaciji nedeljni odmor se koristi u neprekidnom trajanju.Zaposleni moze biti doveden u situaciju da radi na dan svog nedeljnog odmora i iz drugih razliga zbog prekovremenog rada. 56.Odredba o radnoj nedelji ima 2 iskaza-prvi se odnosi na tipicnu a drugi na atipicnu situaciju.Godišnji odmor je plaćeni odmor i za vreme njegovog trajanja zaposlenom pripada naknada zarade.U situaciji kad zaposleni radi na dan nedeljnog odmora njemu se mora obezbediti i slobodan dan u toku naredne nedelje da bi svoj odmor tada iskoristio.odmor je duzi.

najkasnije do 30.Dužina godišnjeg odmora za svakog zaposlenog određuje se na osnovu kriterijuma utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu. Koriscenje godisnjeg odmora u delovima.Jedna se odnosi na prvu godinu rada.Visina zarade se određuje ugovorom o radu.. I kad zaposleni radi u 6 dnevnoj radnoj nedelji trajanje godišnjeg odmora se obračunava prema radnoj nedelji od 5 radnih dana.Korišćenje godišnjeg odmora u delovima ušlo je u sistem zakonodavstva iz konvecije Mor i odredba određuje da se godišnji odmor može korititi u dva dela.Dužina odmora utvrđuje se po osnovu doprinosa.. da bi stekao pravo na puni godišnji odmor pripada mu po 1/12 punog godišnjeg odmora za svaki mesec dana rada.Prema zakonu o radu određeni su kriterijumi trajanja.Prvi deo se koristi u kalendarskoj godini za koji se određuje.Prema drugoj ako zaposleni u kalendarskoj godini nije imao 6 meseci neprekidnog rada posle prekida rada pripada mu po 1/12 punog godišnjeg odmora za svaki mesec dana rada. Godišnji odmor se može koristiti u kontinuitetui ili u delovima. onaj koji odlucuje mora odrediti kada ce ga koristiti svako od njih posebno. Srazmerni godisnji odmor. Ostali kriterijumi se utvrđuju i vrednuju opštim aktom.srazmerni deo za mesec dana rada u kalendarskoj godini Godišnji odmor se može koristiti u kontinuitetui ili u delovima. 58.Drugi deo godišnjeg odmora se može koristiti u prvom delu naredne kalendarske godine. a drugi se može iskoristiti do 30. Srazmerni godišnji odmor se određuje zavisno od trajanja punog godišnjeg odmora i taj odmor pripada za celu kalendarsku godinu. invalidnost. najmanje 20 radnih dana!!!.Srazmerni godišnji odmor određuje se u dve situacije.Prvi deo godišnjeg odmora koristi se u godini za koju je i određen i taj deo godišnjeg odmora traje najmanje tri radne nedelje!!!. . Za vreme korišćenja odmora zaposleni prema zakonu o radu ima pravo na naknadu zarade u visini prosecne zarade za predhodna 3 meseca. juna naredne godine. manje ne može.kalendarsku godinu.uslova rada. . Prema zakonu o radu zaposleni ima pravo na 1/12 godišnjeg odmora tj.. ako zaposleni u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos ne bude imao 6 meseci neprekidnog rada. 59. Prema zakonu o radu zaposleni ima pravo na 1/12 godišnjeg odmora tj. Prema zakionu o radu pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja se računa kao 5 radnih dana..Godišnji odmor je plaćeni odmor.Prema prvoj.ali mu pripada naknada zarade u smislu zakona o radu.Pošto svi zaposleni ne mogu koristiti godišnji odmor u isto vreme. zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu .radnog iskustva.Za vreme odmora zaposleni ne radi..Pod opštim aktom podrazumeva se kolektivni ugovor i pravilnik o radu.samohrano roditeljstvo.strucne spreme... juna. više može.Podrazumeva se da se odmor koristi u toku kalendarske godine za koju je određen ili da se u toj godini započne makar i poslednjeg dana da bi se bez prekida nastavio i okončao u narednoj godini. zato mu ne pripada zarada..a najučestaliji su godine starosti. Obračun godišnjeg odmora je operacija primene zakonskog minimuma i kriterijuma njegovog trajanja na svaki konkretan slučaj.Pošto ima 12 meseci srazmerni godišnji odmor se utvrđuje tako što se za svaki mesec rada odobrava 1/12 godišnjeg odnora.srazmerni deo za mesec dana rada u kalendarskoj godini :-ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema 6 meseci neprekidnog rada i -ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji odmor zbog prekida radnog odnosa. a druga na sve ostale. Prema zakonu o radu poslodavac u zavisnosti od potrebe posla određuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora uz prethodnu konsultciju sa zapolenima.

obavljanja javne funkcije.Za vreme odmora zaposleni ne radi.Odsustva zaposlenih Placeno odsustvo je odsustvo sa rada uz nakandu zarade. opštim aktom ili ugovorom o radu izričito određeno.Sklapanje braka.Dok je u stanju mirovanja radni odnos traje .Pravo na plaćeno opdsustvo ostvaruje se u svakoj kalendarskoj godini i ono se obnavlja iz godine u godinu. izdržavanja krivične ili prekršajne sankcije.Prema zakonu o radu zaposleni ima pravo na odsustva uz nakdnadu zarade najviše do 7 radnih dana u toku kalendarske godine zbog sklapanja braka.Sklapanje braka. Neplaćeno odsustvo je odsustvo bez naknade zarade... npr. zato mu ne pripada zarada.Sklapanje braka odnosi se na zaključenje zakonom uređene zajednice života muškarca i žene.Koliko će trajati zavisi od odluke koju donosi poslodavac .Za vreme mirovanja radnog odnosa može biti u funkciji samo ono pravo ili ona obaveza za koju je to zakonom. dobrovoljnog davanja krvi.Plaćeno odsustvo se može koristiti samo u određenim slučajevima. npr. Prema zakonu o radu ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor ima pravo na naknadu štete u visini prosecne zarade u predhodna tri meseca ..Odluka o ovom odsustvu nije slobodna već vezana.ali prava i obaveze iz tog odnosa zamiru. Neplaćeno odsustvo može biti odobreno i kad opštiom aktom nisu određeni slučajevi njegovog koriošćenja.ali mu pripada naknada zarade u smislu zakona o radu. Selidba.porođaj supruge su zakonski slučajevi plaćenog odsustva.zaposleni koji radi u vreme kada treba da odmara prima zaradu za rad čija je visina ista kao i naknadu koja je ista kao i naknada za rad koju bi primio bez rada.Visina zarade se određuje ugovorom o radu.Prema zakonu o radu zaposleni ima pravo na odsustva uz nakdnadu zarade najviše do 7 radnih dana!!! u toku kalendarske godine zbog sklapanja braka.Ovde je reč o odgovornost za štetu zbog povrede prava zaposlenog i ta je odgovornost subjektivna pa se zasniva o odgovornosti poslodavca..svi drugi slučajevi su autonomni slučajevi. Drugi slučajevi su razni slučajevi predviđeni opštim aktom ili ugovorom o radu.Prema zakonu o radu za .Pravo na plaćeno opdsustvo ostvaruje se u svakoj kalendarskoj godini i ono se obnavlja iz godine u godinu. deca. dobrovoljnog davanja krvi.Slučajevi ovog odsustva nisu zakonom određeni. polaganje ispita. porođaja supruge..ali se prava i obaveze iz tog odnosa ne vrše dok se ne aktiviraju.Za vreme korišćenja odmora zaposleni prema zakonu o radu ima pravo na naknadu zarade u visini prosecne zarade za predhodna 3 meseca.a ne samo onoj koja se bavi prikupljanjem zaliha. a na onom ko odluče je da odredi njegovo trajanje. 61.Teža bolest i smrt tiče se samo članova uže porodice i smatraju se bračni drug .svi drugi slučajevi su autonomni slučajevi.Godišnji odmor je plaćeni odmor.Odluku o neplaćenom odsustvu donosi poslodavac .porođaj supruge su zakonski slučajevi plaćenog odsustva.Visina štete se određuje u visina naknade koju bi zaposleni ostvario da mu je godišnji odmor odobren.Prema zakonu o radu. porođaja supruge.ali mogu biti određeni opštim aktom ili ugovorom o radu. braća sestre.Dobrovoljno davanje krvi je davanje krvi svakoj zdravstvenoj organizaciji..Drugi slučajevi su razni slučajevi predviđeni opštim aktom ili ugovorom o radu. turističkih putovanja.Porođaj supruge odnosi se na bračnu suprugu . upućivanje na rad u inostranstvo. Selidba. priredbama i smotrama.tako da su van upotrebe sve dok prestankom razloga za mirovanje ne ožive.ali bi isto dejstvo trebalo da ima porođaj vanbračne supruge. Plaćeno osustvo Placeno odsustvo je odsustvo sa rada uz nakandu zarade.kada nastane slučaj plaćeno odsustvo sledeju ipso iure.. Mirovanje radnog odnosa je stanje u kome radni odnos postoji. 60. roditelji. polaganje ispita. Plaćeno odsustvo se može koristiti samo u određenim slučajevima.. radni odnos prelazi u stanje mirovanja zbog odlaska na odsluženje vojnog roka.Plaćeno odsustvo se najčešće odobrava radi školovanja.Prema zakonu o radu poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade.

Njemu može biti odobreno neplaćeno odsustvo.Time nastaje i osnov za otkaz ugovora o radu. onda se to odsustvo ododbrava vezanim aktom.Posle prestanka razloga zbog kojeg je neplaćeno odsustvo odobreno zaposleni je dužan da se vrati na rad i tako aktivira radni odnos.Po prestanku tog prava baračnom drugu zaposlenog ostaje 15 dana da se vrati na iste ili druge odgovarajuće poslove. odnosno otkaz ugovora o radu.tako da su van upotrebe sve dok prestankom razloga za mirovanje ne ožive.Odluku o neplaćeno odsustvu donosi poslodavac . polsodavac mu može otkazati ugovor o radu.Lice koje je iz radnog odnosa otišlo na jednu.Zaposleni ima pravo da se vrati na rad u roku od 15 dana od prestanka razloga za mirovanje radnog odnosa. Ako je drugačije određeno pojedina prava i obaveze mogu biti aktivna i kada radni odnos miruje.Slučajevi ovog odsustva nisu zakonom određeni.Neplaćeno odsustvo Neplaćeno odsustvo je odsustvo bez naknade zarade. opštim aktom ili ugovorom o radu nije drugačije odredjeno.Ako taj rok propusti nastaje osnov za prestanak radnog odnosa.Početak ovog roka vezuje se za prvi dan posle dana kada je prestao razlog zbog kojeg je određeno mirovanje radnog odnosa. izdržavanja krivične ili prekršajne sankcije.Neplaćeno odsustvo je poseban slučaj mirovanja radnog odnosa.Zaposlenom nije određeno trajanje ovog odsustva . zapoleni kome miruju prava .ali prava i obaveze iz tog odnosa zamiru. upućivanje na rad u inostranstvo.Ova odredba utvrđuje pravo na aktiviranje umirovljenog radnog odnosa.Odluku o mirovanju donosi poslodavac. opštima aktom ili ugovorom o radu izričito određeno. ako za pojedina prava i obaveze zakonom. a ako nisu onda se odobrava slobodnim aktom.Rok za vraćanje na rad je prekluzivan i njegovim istekom zaposleni gubi pravo da aktivira radni odnos.Bračni drug zaposlenog kome radni odnos miruje iz ostalih razloga nema pravo na mirovanje radnog odnosa.a li može biti određeno opštim aktom ili ugovorom o raduAko su slučajevi i trajanje neplaćenog odsustva određeni striktno.Prema zakonu o radu za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveza iz radnog odnosa.Ako zaposleni stupi u brak i iskoristi svih 7 radnih dana plaćenog odsustva. turističkih putovanja.ali mogu biti određeni opštim aktom ili ugovorom o radu. 63.prestanka rada u inosdtranstvu vrati na rad kod poslodavca. priredbama i smotrama.Pravo na mirovanje radnog odnosa bračnog druga traje koliko i pravo na mirovanje radnog osnosa zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvu.Ako se zaposleni u ovom roku ne vrati na rad. . Prema zakonu o radu pravo na mirovanje radnog odnosa i vraćanje na rad posle mirovanja ima i bračni drug zapolslenog koji je upućen na rad u inostranstvo. radni odnos prelazi u stanje mirovanja zbog odlaska na odsluženje vojnog roka.obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja. obavljanja javne funkcije.Kraj ovog roka vezuje se za poslednji dan roka u kome je zaposleni mogao da se vrati na rad.vreme plaćenog odsustva zaposlenom pripada naknada zarade u visini prosecne zarade u predhodna tri meseca!!! 62.Plaćeno odsustvo se najčešće odobrava radi školovanja.a potom na drugu funkciju nema pravo da se vrati kod poslodavca sa kojim je bilo u radnom odnosu pre odlaska na prvu funkciju. Odsustvo zbog mirovanja radnog odnosa Mirovanje radnog odnosa Prema zakonu o radu.Za vreme mirovanja radnog odnosa može biti u funkciji samo ono pravo ili ona obaveza za koju je to zakonom. Prema Zakonu o radu.Dok je u stanju mirovanja radni odnos traje .Prema zakonu o radu poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade. on neće moći ukoliko se u istoj godini razvede i stupi u novi brak ponovo da iskoristi plaćeno odsustvo.Neplaćeno odsustvo može biti odobreno i kad opštim aktom nisu određeni slučajevi njegovog koriošćenja.

materijali.Najpre se koristi porodiljsko odsustvo.64.Normativi zaštite služe za prilagođavanje mera zaštite konkretnim uslovima rada koji zavise od tehnologije. očuvanja zdravlja i zaštite na opštim poslovima.Oni mogu biti subjektivni i objektivni. Zaštita na radu Prema ustavu republike Srbije zaposleni imaju prava na zaštitu na radu u skladu sa zakonom.Zaposleni treba pored mera da upozna i normative zaštite koji obezbeđuju njegovi sigurnost u odnosu na rizike kojima je izložen.a pod određenim uslovima i oca na redovno porodiljsko odsustvo i odsustvo zbog nege deteta 65. Radni proces mora biti organiozovan tako da ne utiče negativno na zdravstveno stanje.Zakon o radu sadrži odredbe o zaštiti zaposlenih.Posebnu zaštitu uživaju posebne kategorije zaposlenih.Rad mora biti organizovan tako da zaposleni bude zastićen od rizika kome je izložen.Posebna zaštita omladine i žena od teških poslova predmet je mnogih konvencija i preporuka međunarodne organizacije rada: Prema zakonu o radu zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta u trajanju od 365 dana. dužnosti zaštite.roditelji i druga lica koja pružaju negu deci i drugim osobama. trudnice.Pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja na radu zaposleni ostvaruje u skladu sa zakonom. zdravsvetene sposobnosti.elektricitet.Svi zaposleni uživaju opštu zaštitu.Izvori opasnosti su činioci koji utiču na mogućnost. Opšta zaštita obuhvata sve zaposlene koji su izloženi ili mogu biti izloženi raznim rizicima profesionalne patologije.jedan od usvojilaca.Postoji opšta i posebna zaštita na radu.U objaktivne spadaju uslovi radne sredine.invalidi.Zadatak joj je da osigura bezbedne uslove rada i sačuva zdravlje zaposlenih.Ovde je reč o zdravom detetu. Reč je o merama u vezi sa poslom koji treba da vrši. opšte ili posebne. zaposleni mlađi od 18 godina ne mogu da rade na poslovima na kojima se pretežno obavljaju naročito teški fizički poslovi. i od rada dužeg od punog radnog vremena . Prema zakonu o radu jedan od roditelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši 3 godine života.Sve ove mere imaju preventivno dejstvo jer im je cilj da spreče povrede na radu..Tom zadatku služe pravo na zastitu.Svaki zaposleni mora dobro da upozna strukturu i mehanizam mera zaštite . Opšta zaštita na radu Opšta zaštita obuhvata sve zaposlene koji su izloženi ili mogu biti izloženi raznim rizicima profesionalne patologije.Deluju dve .Subjektivni se odnose na uzrst.a potok odsustvo radi nege deteta Pravo na odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe uživaju jedan od roditelja. Prema zakonu o radu poslodavac je dužan da organizuje rad kojim se obezbeđuje zaštita života i zdravlja zaposlenih.Ovo pravo je bliže uređeno zakonom o zaštiti na radu.Mere zaštite se odnose na primenu onih sredstava i metoda kojima se utiče na stvaranje bezbednih uslova rada.Prema zakonu o radu.omladina. žene .odnosno učestalost povređivanja i profesionalnih oboljenja. očuvanja zdravlja i zaštite na opštim poslovima.Zadatak joj je da osigura bezbedne uslove rada i sačuva zdravlje zaposlenih.Svaki zaposleni ima obavezu da se pridržava mera i normativa zaštite na radu.Mere zaštite mogu biti prethodne. staratelj i lice koje se stara o nemoćnom licu.Pridražavanje propisanih mera zaštite podrazumeva i da zaposleni radi s potrebnom pažnjom. ambijenta.hranitelj. Prema zakonu o radu omaldina je zaštićena od rada sa povećanim rizikom. dužnosti zaštite.Normativi zaštite imaju naročiti značaj kada se rad vrši u posebnim otežanim uslovima.Tom zadatku služe pravo na zastitu.Rad izlaže zaposlene povredama i drugim rizicima profesionalne patologije.Njiegovo rođenje povlači pravo majke .

Prva se odnosi na zaposlene kod kojih je invalidnost vec nastala a druga se odnosi na zaposlene kojima invalidnost preti.Otpočinjanje porodiljskog odsustva predviđeno je i kao mogućnost i kao obaveza.Teške fizičke poslove obavljaju rudari. Zastita invalida ima 2 dimenzije. nrp.Može se dogoditi da do porođaja dođe pre isteka roka od 28 dana zato što je trudnica prikrila da je obavezni zaštitni period nastupio ili zato što se prognoza lekara nije ostvarila.ložači kao i drugi radnici koji se izlažu velikim fizičkim naporima. Zaposleni koji pati od vrtoglavic.Porodiljsko odsustvo prema zakonu o radu može da otpočne na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana .malokrvnosti.Najpre se koristi porodiljsko odsustvo. zaposleni mlađi od 18 godina ne mogu da rade na poslovima na kojima se pretežno obavljaju naročito teški fizički poslovi. Sa 28 danom pre porođaja trudnica mora otpočeti korišćenje odsustva i ne može ga više odlagati. psihofizičke sposobnosti.Prema zakonu o radu. odnosno 28 dana je stvar medicine.a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Prema zakonu o radu na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja i drugih oboljenja može da radi smao zaposleni koji pored posebnih uslova utvrđenih aktom o sisitematizaciji poslova ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja.Prema prvoj odredbi zaposleni ne može da radi prekovremeno.Ovde je reč o zaštiti zaposlenog sa određenim nedostatcima.Utvrđivanje zaštitnog perioda od 45. odnosno noću.Invalidno lice se zaposljava pod posebnim uslovima jer posredstvom Nacionalne sluzbe za zaposljavanje moze da ostvari prava na strucnu pomoc pri utvrdjivanju preostale radne sposobnosti i izboru zanimanja.Zakon o radu sadrzi propise o opstoj zastiti na radu koji stite i invalide.Postoji fakultativno i obligatno započinjanje tog odsustva.U slučaju da ne iskoristi 28 dana pre porođaja .ucesca u finansiranju opremanja radnog mesta za rad invalida.Prema Zakonu o radu poslodavac moze zaposlenom koji odbije da prihvati posao koji odgovara njegovoj preostaloj radnoj sposobnosti odnosno na kome nece biti u upasnosti od nastanka invalidnosti dati otkaz.zakonske zabrane: prva štiti od pogoršanja zdravstvenog stanja. Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta Prema zakonu o radu zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta u trajanju od 365 dana.Takav rad bi nepovoljno uticao na njihov razvoj i rast.Zakon o radu zabranjuje da zaposleni malđi od 18 godina rade duže od punog radnog vremena. Posebna zaštita omladine i invalida Prema zakonu o radu omaldina je zaštićena od rada sa povećanim rizikom. i od rada dužeg od punog radnog vremena .Posebna zaštita omladine i žena od teških poslova predmet je mnogih konvencija i preporuka međunarodne organizacije rada:Konvencija o minimalnim godinama života za zapošljavanje na podzemnim radovima u rudnicima .Fakultativno se vezuje za sticanje prava. ako bi po nalazu nadležnog organa za ocenu zdravstvene spososbnosti takav rad mogao da pogorša njegovo zdravsrtevno stanja.Prema Zakonu o radu poslodavac je duzan da zaposlenom invalidu rada obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Prema drugoj odredbi zaposleni sa zdravstvenim smetnjama ne može da obavlja poslove koji bi izazavali pogoršanje njegovog zdravsrtvenog stanja. 66.poslodavac je duzan da obezbedi obavljenje drugog odgovarajuceg posla. a obligatno za nastanak obaveze korišćenja obaveze. ne može joj se uskratiti .profesionalnu rehabilitacija. a druga štiti rad sa zdravstevnim smetnjama.Zaposleni u ovog riziku imaju pravo da im poslodvac obezbedi obavljanje drugog odgovarajuceg posla.Rok od 28 dana pre porođaja utvrđuje lekar.Prema Zakonu o radu zaposlenom kod koga je utvrdjeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odredjenim poslovima. 67.a potok odsustvo radi nege deteta.

Prema zakonu o radu za vreme odsustvovanja sa rada jedan od roditelja ostvaruje naknadu zarade čije se visina utvrđuje na osnovu propisa o društvenoj brizi o deci. odnosno gradska uprava i ministar nadležan za socijalna pitanja.Za vreme ovog odsustva ostvaruje se pravo na naknadu zarade u skladu sa propisima o .jedan se odnosi na dete mlađe od 5 godina.Trajanje porodiljskog odsustva se proteže do navršenih 3 meseca od dana porođaja.hranitelja i staratelja:ovo odsustvovanje se određuje povodom smeštaja deteta u usvojiteljsku.68.Nakraće trajanje porodiljskog osustva traje 3 meseca i 28 dana . a najduže 45 dana koliko traje pretporođajno vreme porodiljskog odsustva. Odsustvo radi nege deteta traje do isteka 365 dana od započinjanja porodiljskog odsustva. nekom vrstom plegije. Odsustvovanje sa rada usvojioca.pravo na korišćenje porodiljskog odsustva u punom trajanju na koje ima pravo.Hendikepirana osoba je svaka osoba koja je oštećena cerebralnom i dečijom paralizom i ostalim teškim oboljenjima..ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena.hranitelj deteta mlađeg od 5 godina ima pravo da radi nege deteta odsustvuje sa rada 8 meseci neprekidno od dana smeštaja deteta u usvojiteljski. odnosno staratelj ima pravo da odsustvije sa rada radi nege deteta do navršenih 11 meseci života deteta. ili starteljsku porodicu nastupi pre navršenih 3 meseca života deteta jedan od usvojilaca. ono traje do navršenih 11 meseci života deteta. automatski po sili zakona i u kontinuitetu. hraniteljsku ili starateljsku porodicu. a drugi na dete mlađe od 3 meseca.Prema zakonu o radu ako smeštaj deteta u usvojiteljsku.Nosilac prava prima naknadu zarade prema zaklonu o radu. staraoca na kraće radno vreme ostvaruje se podnošenjem zahteva. odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnoj paralizom.Podnošenje zahteva nije .starateljsku porodicu.Po isteku preobražava se u odsustvo radi nege deteta..Pošto počinje pre porođaja .O njoj odlučuje opštinska.Kada ostvaruje pravo na odsustvo sa rada.jedan od usvojilaca.Postoje dva režima.Pravo roditelja.Traje bez prekida do poslednjeg 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.Pošto porodiljsko odsustvo mora početi 28 dana pre porođaja.Jedan od roditelja odmah po isteku 365 dana porodiljskog odsustva stiče pravo ili da odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena. 69. a najduže do navršenih 5 godina života deteta.Trajanje radnog vremena određuje se na osnovu misljenja nadleznog zdravstvenog organa u rasponu koji odgovara potrebi ali tako da ne bude krace od punog radnog vremena.O zahtevu odlučuje poslodavac . na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog osiguranja može na svoj zahtev da radi sa skraćenim radnim vremenom.U slučaju prevremenog porođaja zaposlena žena ima pravo da neiskorišćene dane do 28 dana koristi posle porođaja tako da porođajno odsustvo bude u punom trajanju. a najduže 4 meseca i 15 dana.Prema zakonu o radu jedan od roditelja kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihiofizičeke ometenosti ima pravo da po isteku porodiljskog odsustva odsustvuje sa rada ili sa rada sa polovinom punog radnog vremena najduže do navršenih 5 godina života deteta.Ovo odsustvo se otvara po isteku porodiljskog.Odsustvo radi posebne nege hendikepirane osobe Kraći rad zbog staranja o hendikepiranoj osobi –prema zakonu o radu roditelj ili startelj.Lice koje se stara o hendikepiranoj osobi može biti svako ko vrši to staranje. koji su sadržani u zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom. hraniteljski.ali mu pripada naknada zarade.Mišljenje o stepenu ometenosti daje opštinska ili gradska komisija nadležna za pregled dece ometene u razvoju. zaposleni uopšte ne radi. staratelj i lice koje se stara o nemoćnom licu.hranitelj.Potreba za posebnom negom treba da bude uzrokovana teškim stepenom fizičke hendikepiranoisti ili mentalne retardiranosti.Prema zakonu o radu jedan od usvojilaca. Odsustvo radi posebne nege deteta Pravo na odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe uživaju jedan od roditelja. hraniteljsku. njegovo trajanje je duže najmanje jo 28 dana.Visina zarade je srazmerna vremenu provedenom na radu. hranitelj.

ucinili krivicno delo na radu ili u vezi sa radom. 73. 72.Ovde je reč o zdravom detetu.Zastita licnih podataka Prema Zakonu o radu govori se o sadrzini zastite .Titular prava može biti majka ili otac deteta.a i ne mora koristiti.oročeno tako da zaposleni može podneti zahtev dok pravo postoji.Sa ovim ovlascenjima zaposleni prikuplja koristi i obradjuje podatke koji se cuvaju kod poslodavca.Kako ostvarivanje prava zavisi od potreba roditelja ono se može . dostupnosti podataka i rada sa podacima.a pod određenim uslovima i oca na redovno porodiljsko odsustvo i odsustvo zbog nege deteta. Dostupnost podataka je strogo ogranicena. da zahteva brisanje podataka nevaznih za poslove koje obavlja.ona ne deluje prema zasticenim licima koji su zasnovali radni odnos na odredjeno vreme. staroca ili drugog lica koji se stara o hendikepiranoj osobi ne treba da se naziva skraćenim radnim vremenom. Zaštita od zloupotrebe bolovanja(otkaza) Zaposleni slabijeg zdravlja zasticeni su i pravom da odsustvuju sa rada u slucaju pripremene nesposobnosti za rad usled bolesti.Kraće radno vreme roditelja.Oni ne mogu biti dostupni trecim licima osim ako zakon to posebno ne utvrdi.Ko to može podnosi zahtev i prilaže izvod iz matične knjige rođenih.Zabrana otkaza za vreme porodiljskog odsustva odnosi se na zaposlenu zenu majku deteta ali i na oca deteta. Sadrzina zastite tice se prava zaposlenog : da vrsi uvid u dokumente sa licnim podacima (kod poslodavca).-Potvrda o bolovanju ima snagu javne isprave.a postoji dok je zaposleni u stanju potrebe da se stara o hendikepiranoj ososbi.To može biti i jedan od usvojilaca deteta po propisima o potpunom usvojenju. 70.Prema Zakonu o radu zaposleni je duzan da najkasnije u roku od 3 dana od dana nastupanja privremene . već nepunim.odsustva sa rada radi nege deteta.Lekar koji otvori bolovanje duzan je da izda potvrdu o privremenoj sprecenosti zaposlenog za rad.I kad zabrana otkaza ne deluje zastita povodom porodjaja. Rad sa podacima moze biti poveren samo zaposlenom koga ovlasti direktor-preduzetnik. Neplaćeno odsustvo roditelja Prema zakonu o radu jedan od roditelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši 3 godine života.Njiegovo rođenje povlači pravo majke .Ako dete ima manje od 3 godine.Zabrana otkaza za vreme trudnoce odnosi se na gravidnu zenu zaposlenu.Nosilac prava na kraći rad ostavaruje zaradu srazmerno vremenu provedenom na radu.Sa prestankom tog stanja prestaje i to pravo. 71.porodiljskog odsustva poslodavac ne moze zaposlenom dati otkaz osim u odredjenim slucajevima.i da trazi ispravku netacnih podataka.Ko odsustvuje sa rada dok dete ne navrši 3 godine nema pravo na naknadu zarade i ovo odsustvo spada u kategoriju neplaćenih.Pojedina prava po osnovu rada mogu se koristiti i za vreme ovog odsustva.Svrha ovog prava je da omogući potpuniju zaštitu zdravom detetu ako njegovi roditelji mogu da podnesu nepovoljni režim u kome se ostvaruju. zahtev se ne može odbiti jer je reč o pravu roditelja.Zabrana otkaza nije apsolutna.Poslodavac odlučuje o zahtevu.narusili radnu disciplinu u meri koja onemogucava nastavak rada.Prema ovoj odredbi za vreme trudnoce.Zabrana otkaza za vreme odsustva radi posebne nege deteta odnosi se na jednog od roditelja ali i na jednog od usvojilaca kome je neophodna posebna nega zbog teskog stepena psihofizicke ometenosti. Zaštita od otkaza Odredjene kategorije zaposlenih zasticene su od prestanka radnog odnosa.posebne nege deteta i nege deteta se nastavlja ali se ostvaruje po propisima o decjoj zastiti iz Zakona o finansijskoj podrsci porodci sa decom.Pravo jednog od roditelja da odsustvuje sa posla dok dete ne navrši 3 godine ostvaruje se bez naknade zarade Pa ga finansiraju sami roditelji.

On najkasnije to treba da ucini u roku od 3 dana od nastupanja privremene sprecenosti za rad. jubilarna nagrada i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice.potvrdu o bolovanju umesto zaposlenog poslodavcu dostavljaju clanovi uze porodice.da za jednak rad kod istog poslodavca pripada jednaka zarada.opstim aktom i govorom o radu. -da za jednak rad kod istog poslodavca pripada jednaka zarada.Privremenu sprecenost za rad regulisu propisi zdravstvenog osiguranja.Prema Zakonu o radu zarada je nadnica za rad.Clan uze porodice uvek postupa kao supstitut zaposlenog jer dostavljnje potvrde vrsi umesto njega.da se utvrdjivanje zarade utvrdjuje opstim aktom i ugovorom o radu.30 godina kontinuiranog rada.Slucaj teze bolesti identifikuje se u svakoj konkretnoj prilici.vojnu vežbu.kao uvecana zarada i kao minimalna zarada.da se utvrdjivanje zarade utvrdjuje opstim aktom i ugovorom o radu.Prema Zakonu o radu u slucaju teze bolesti.Cena rada je fiksna i odredjuje se unapred.Grupni slučajevi se odnose na neradne dane praznika..Zakonski slučajevi su određeni zakonom i mogu se svrstati u grupne i pojedinačne. Njena visina treba da bude odgovarajuca vrednosti rada.sprecenosti za rad o tome dostavi poslodavcu potvrdu koja sadrzi i vreme ocekivane sprecenosti za rad.Zakon o radu ustanovljava 3 principa-da se zarada ostvaruje radom.20. Zarada . obično za 10. Prema Zakonu o radu zarada je nadnica za rad.Neka imenuje zakon o radu.Moze se ostvarivati kao odgovarajuca zarada. Zaposleni ima pravo na odgovarajucu zaradu koja se utvrdjuje u skladu sa zakonom. 75.kao uvecana zarada i kao minimalna zarada. Naknada zarade se ostvaruje bez rada ako za to postoji osnov u zakonu ili u kolektivnom ugovoru.a neka utvrđuje opšti akt ili ugovor o radu. godišnji odmor. neskrivljenog prekioda rada i naređenog prekida rada.u kategoriju zakonskih primanja spada i otpremnica pri odlasku u penziju .Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na odgovarajucu zaradu koja se utvrdjuje u skladu sa zakonom.Zakon o radu ustanovljava 3 principa-da se zarada ostvaruje radom. U druga primanja spadaju lična primanja zaposlenog koja nisu ni zarada ni naknada zarade.Zarada je naknada za rad.Elementi za odredjivanje zarade sluze za vrednovanje rada i rezultata rada. Prema Zakonu o radu ako poslodavac posumnja u opradavdanost razloga za odsustvovanje sa rada moze da podnese zahtev nadleznom zdravstvenom zdravstvenom organu radi utvrdjivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog u skladu sa zakonom.Moze se ostvarivati kao odgovarajuca zarada.Radni ucinak je promenljiv i odredjuje se unazad. Prema Zakonu o radu ako zaposleni zivi sam potvrdu o bolovanju duzan je da dostavi u roku od 3 dana od prestanka razloga zbog kojih potvrdu nije mogao da dostavi sam.Prema zakonu o radu. .Ako dodje do toga zaposleni je duzan da poslodavcu dostavi potvrdu lekara.Jubilarna nagrada se isplaćuje za vernost istom poslodavcu u dužem periodu rada. plaćena odsustva. 74.naknada zarade i druga primanja obezbedjuju materijalnu i socijalnu sigurnost zaposlenih.Rok za predaju potvrde je 3 dana ali u ovoj situaciji pocinje da tece prvog dana po prestanku razloga zbog kojeg potvrda nije mogla da bude predata u roku od 3 dana od nastupanja privremene sprecenosti za rad. Pojedinačni slučajevi tiču se privremene sprečenosti za rad.Otpremnina pri odlasku u penziju isplaćuje se kada zapolenom prestaje radni odnos zbog završetka radnog veka.opstim aktom i govorom o radu.Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana u visini do 65% zarade koju bi ostvario u mesecu u kome je nastupila privremena sprečenost za rad koja ne može biti manja od minimalne zarade i u visini 100% koju bi ostvario u mesecu u kome je nastupila privremena sprečenost za rad ako je ona prouzrokovana profesionalnom bolešću. Potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa Zarada.

Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na uvecanu zaradu za prekovremeni rad -najmanje 26% od osnovice.Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni ucinak i puno radno vreme.Koeficient izrazava vrednost rada koji se obavlja.Jubilarna nagrada se isplaćuje za vernost istom poslodavcu u dužem periodu rada. neskrivljenog prekioda rada i naređenog prekida rada. kvarova.vojnu vežbu.Visinu naknade zarade ne utvrđuje zakon .Bez rada se može ostvariti naknada zarade ako za to postoji osnov u zakonu ili u kolektivnom ugovoru.Prema zakonu o radu zarade se isplacuje samo u novcu ako drugacije nije odredjeno.pomoć u slučaju smrti isplaćuje se zaposlenom čiji je član uže porodice .Zaposleni u ovim radnim sredinama prema ovim propisima primaju platu.Naknada zarade zbog neskrivljenog prekida rada određuje se prema Zakonu o radu i zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom državnog organa zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.20.Koeficijebti se utvrdjuju aktom vlade.Prema zakonu o radu. već to prepušta opštem aktu ili uvovorom o radu. godišnji odmor.Osnovicu utvrdjuje Vlada na bazi proseka zarade u republici ako drugacije nije odredjeno.Pravo na minimalnu zaradu traje dok traje i poremecaj u poslovanju zbog kojeg se ne moze obezbediti isplata odgovarajuce zarade.za nocni rad i rad u smenama najmanje 26% od osnovice i u drugim slucajvima predvidjenim opstim aktom ili ugovorom o radu.Strukturu plate cine-osnovica.30 godina kontinuiranog rada.Zakonski slučajevi su određeni zakonom i mogu se svrstati u grupne i pojedinačne.a neka utvrđuje opšti akt ili ugovor o radu.Minimalma zarada se utvrdjuje po radnom casu za period od najmanje 6 meseci .Neka imenuje zakon o radu.Dodatak se ostvaruje za minili rad.dezurstvo ili prekovremeni rad.rad na terenu. 77.Naknada zarade zbog neskrivljenog prekida rada određuje se prema zakonu o radu i zaposleni ima pravo na ovu naknadu i za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez njegove krivice a najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini zaposleni ima pravo nanaknadu zaradenajmanje u visini 60% prosecne zarade za predhodna 3 meseca!!! stim da ne moze biti manja od minimalne zarade.Elementi vrednovanja su odgovornost. zastoja u snabdevanju. za rad na dan neradnog praznika najmanje 110% od osnovice.u kategoriju zakonskih primanja spada i otpremnica pri odlasku u penziju . plaćena odsustva.Grupni slučajevi se odnose na neradne dane praznika. obično za 10.Pojedinačni slučajevi tiču se privremene sprečenosti za rad.autonomni slučajevi kada se ostvaruje pravo na naknadu zarade utvrđuju se opštim aktom ili ugovorom o radu.slozenost poslova i strucna sprema.Otpremnina pri odlasku u penziju islaćuje se kada zapolenom prestaje radni odnos zbog završetka radnog veka.Prekid rada bez krivice zaposlenog obično nastaje usled nedostatka sirovina.. Druga primanja U druga primanja spadaju lična primanja zaposlenog koja nisu ni zarada ni naknada zarade.Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana u visini do 65%!!!! od osnovice stim da ne može biti manja od minimalne zarade i u visini 100% od osnovice a privremena sprečenost za rad prouzrokovana profesionalnom bolešću..Posebne propise o zaradama sadrzi Zakon o radnim odnosima u drazavnim organima i zakon o platama u drzavnim organima i javnim sluzbama. Nakada zarade Naknada zarade se ostvaruje bez rada u slučajevima koji su određeni zakonom ili autonomnim aktom.plata se isplacuje po isteku meseca na koji se odnosi.koeficijent i dodatak. 76.uslovi rada. jubilarna nagrada i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice.Visina minimalne zarade prema Zakonu o radu se utvrdjuje odlukom Socjalno-ekonomskog saveta Republike.

Primanja po autonomnim aktima prema zakonu o radu zaposleni može ostvariti i primanja koja nisu imenovana zakonom ako je to utvrđeno opštim aktom ili ugovorom o radu. bonovi za snabdevanje.Prvi se odnosi na namirenje potraživanja poslodavca. Zaštita zarade Zarada je zaštićena od potraživanja prema zaposlenom u dva pravca.Namirenje potraživanja po pravosnažnoj odluci suda poslodavac može zaposlenom da odbije od zarade najviše do 1/3 zarade odnosno naknade zarade ako zakonom nije drugačije određeno.Postoje odstupanja od ovog pravila i dopušta da poslodavac naplati svoje potraživanje prema zaposlenom kada na on to pristane i kada je pravosnažnom presudom obavezan da to učini.Budući obroci zarade zastarevaju do poslednjeg . 80.Odbijanje od zarade vrši služba za obračun i isplatu zarade.Otplate u obrocima su delimična ispunjenja obligacije koja je po svojoj prirodi jedinstvena .umro ili članu uže porodice zaposlenog koji je umro.Evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvrsena isplata zarade odnosno naknada zarade.Zaposleni može pristati i na izvršenje obustavom zarade bez limita.Duzan je da ga dostavi i za mesec u kome isplatu nije izvrsio tada uz obracun mora dostaviti i obavestenje i to najkasnije do kraja meseca za predhodni mesec.ali odbijanje ne može biti veće od 1/3 njene visine.U prvom slučaju njihova visina se utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu. Zastarelost novčanih potraživanja iz radnog odnosa Prema zakonu o radu sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od 3 godina od dana nastanka obaveze.ali u sukcesivnom nizu koji se ne prekida sve dok ne nastupi zastarelost samog prava.Namirenje potraživanja poslodavca prema zakonu o radu.Evidenciju overava direktor to jest preduzetnik ili zaposleni koji je ovlascen.a drugi se odnosi na namirenje svakog potraživanja po pravosnažnoj presudi.Sto se evidencije tice poslodavac je duzan da vodi mesecnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade ona sadrzi: podatke o brutozaradi o odbicima od zarade o zaradi. poslodavac svoje potraživanje može samo uz pristanak zaposlenog ili na osnovu pravosnažne odluke suda naplatiti obustavljanjem od zarade. a u drugom slučaju po posebnim propisima. 78.Obracun i evidencija zarade i naknade zarade Poslodavac je duzan da zaposlenom dostavi obracun zarade i naknade prilikom svake isplate. Do stupanja na snagu zakona o radu u sudskoj praksi je preovladao stav da zarada ima karakter povremenog potraživanja i prema toj odredbi povremena potraživanja dospevaju godišnje ili u kraćim razmacima vremena.a najmanje jednom mesečno. a ispunjava se u ratama samo da bi dužnik lakše podneo obavezu. nadknada za topli obrok.Mesečni obroci zarade zastarevaju po zakonu o radu u roku od 3 godine od dana nastanka svakog obroka obavezno.Kada je isplata zarade izvrsena obracun sluzi kao dokaz da je poslodavac obavezu ispunio. Ako se pravosnažna presuda odnosi na potraživanje poslodavca ona se može naplatiti samo iz zarade.Zastarevanje nastupa za svaki obrok posebno.U takva primanja spadaju regres za godišnji odmor..već samo oni radnici koji u tu svrhu koriste javni prevoz i zato samo oni imaju pravo na naknadu.U druga primanja spada i naknada određenih troškova i zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada i za vreme provedeno na službenom putu.Visina svakog od ovih primanja se utvrđuje opšptim aktom ili ugovorom o radu.Troškove za dolazak na rad i odlazak sa rada ne moraju da imaju svi.Pravilo je da poslodavac svoje potraživanje prema zaposlenom ne može da naplati obustvljanjem od njegove zarade. 79..Pod članom uže porodice podrazumevaju se bračni drug i deca..Troškovi službenog puta mogu se odnositi na zemlju i inostranstvo.Pravo na zaradu spada u korpus povremenih potraživanja jer po zakonu u radu dospeva u rokovima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu.

.Zabrana se može odnositi i na poslove iz delatnosti poslodavca koje zaposleni kod njega ne obavlja . ZABRANA KONKURENCIJE Može se ustanoviti u toku radnog odnosa i posle njegovog prestanka. ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica. zastarelost tog prava ne dotiče period radnog odnosa u kome nije bilo rada. onda ona postaje i briga poslodavaca.meseca u kome je zaposleni vršio rad.Zakon o radu osniva Fond solidarnosti. u skladu sa zakonom i opstim aktom.Zaposleni sam brine o svom obrazovanju.Posle tog vremena nema zastarelosti.Pošto se prema zakonu o radu pravo na zaradu ostvaruje radom.Zahtev se sastavlja na obrascu koji propisuje ministar a uz zahtev se dostavlja: akt o zasnivanju ili prestanku radnog odnosa. on ponovo stiče pravo na zaradu jer se zastarelost samog prava odnosi na period radnog odnosa u kome je rad obavljen 81.Sa zastarelošću samog prava na zaradu zastarevaju i obroci zarade koji su dospeli pre te zastarelosti.akt kojim je utvrdjeno pravo na potrazivanje.u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva za vracanje vrati isplacena sredstva. O potrazivanju odlucuje Upravni odbor Fonda.Organi Fonda su: Upravni odbor.osposobljavanju i usavrsavanju.Nadzorni odbor i direktor. Protiv ovog resenja se moze podneti zalba u roku od osam dana od dostavljanja resenjaFond je duzan da od zaposlenog zahteva povracaj isplacenih sredstava uvecanih za zakonsku kamatu i troskove postupka ako ih je stekao na osnovu neistinitih i netacnih podataka odnosno ako nije obavestio Fond o cinjenicama koje uticu na njihovo sticanje i ostvarivanje-u ovim slucajevima zaposleni je duzan da Fondu .strucno osposobljavanje i usavrsavanje Obrazovanje . Tada zakon namece obavezu da zaposlenom omoguci odgovarajuce obrazovanje .strucno osposobljavanje i usavrsavanje su nezamenjivi uslovi uspesnog rada.Ovoj duznosti poslodavca odgovara obaveza zaposlenog da se odazove potrebi za obrazovanjem..vojna vezba. dokaz o postojanju ostalih relevantnih potrazivanja.da potrazivanje zaposlenih nisu delimicno isplacena iz stecajne mase na ovaj nacin se namiruju sledeca potrazivanja: 1)zarada i naknada zarade za vreme privremene sprecenosti za rad 2)naknada stete usled neiskoriscenog godisnjeg odmora 3)otpremnina zbog odlaska u penziju 4)naknada stete po odluci suda u sporu povodom povrede na radu ili profesionalne bolesti u visini utvrdjenoj sudskom odlukom Za obezbedjenje i isplatu potrazivanja zaposlenih u slucaju stecajnog postupka.Uslov je.Potrazivanja zaposlenih u slucaju stecajnog postupka Za odredjena potrazivanja radnika vaze posebni propisi Zakona o radu pravo na isplatu neisplacenih potrazivanja kod poslodavca u stecaju ima zaposleni koji je bio u radnom odnosu na dan pokretanja stecajnog postupka.odazivanje na poziv drzavnog organa.osim ako je to ucinio iz opravdanih razloga-bolest . bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu.Povreda ove obaveze predstavlja disciplinski otkazni razlog.U slucaju da zaposleni prekine obrazovanje. 83.Ako posle prekida rada zaposleni nastavi da radi .Medjutim ako njegovu edukaciju iziskuju potrebe procesa rada ili uvodjenja novog nacina i organizacije rada. i usavrsavanje.Obrazovanje.. poslodavac je duzan da zaposlenom omoguci obrazovanje .Prema Zakonu o radu.strucno osposobljavanje ili usavrsavanje.Troskovi edukacije obezbedjuju se iz sredstava poslodavaca i drugih izvora.osposo..duzan je da poslodavcu naknadi troskove.strucno osposobljavanje i usavrsavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvodjenje novog nacina i organizacije rada.Duznost edukacije blize se uredjuje opstim aktom..U toku radnog odnosa prema zakonu o radu. 82.

o radu upućuje na njega. o radu ZK može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova.znači kolektivnim ug. Prema Z. ODGOVORNOST POSLODAVCA ZA ŠTETU KOJU PROUZROKUJE ZAPOSLENOMOva odgovornost za štetu uređena je u ZOO. kao psihicki odnos štetnika prema uzrocima štete i njenim posledicama.poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu.Zabrana nije apsolutna. obična nepažnja. ili lokalne.Ali.okolnosti pod kojima je nastala.Postji 3 stepena krivice: namera.poslodavac i zaposleni mogu da ugovore ZK i naknadu štete za slučaj njene povrede i po prestanku rad. Teritorijalni domašaj zabrane određuje se opšim aktom ili ug.Osnov odgovornosti zaposlenog za štetu prouzrokovanu poslodavcu je krivica.Osnov odgovornosti zaposlenog za štetu prouzrokovanu poslodavcu je krivica.pravnosnažnost otkaznog akta zahvaćena je neoborivom pretpostavkom da je on zakonit makar i ne bio.Moglo bi se govoriti o pravosnažnom otkazu ug. Zbog njih i duguje lojalnost. Ugovor o radu je akt kojim se ZK neposredno utvrđuje. o radu.. ZK.Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom.Saglasnost se daje ili ne daje u svakom konkretnom slučaju. Nikad generalno. organ. a Z.. poslodavcu u skladu sa zakonom.a ne samo kad je nezak. o radu. zavisno od karaktera posla koji je predmet zabrane..Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao.Ako se za zaposlenog ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima.i opštim aktom.npr: kad ga ne donese nadl.ZK neće se primenjivati ako poslodavac zaposlenom otkaže ug..o radu. nije apsolutna zato što je njeno ugovaranje uslovljeno. Ono se određuje područijem čije granice mogu biti republič.pravilnikom o radu 85. poslodavcu u skladu sa zakonom.Prema zak.Zabrana je uslovna.Ona objašnjava i samo ugovaranje ZK.Postojanje štet.o radu.Zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepažnom prouzokovao štetu trećem licu. o radu iz neopravdanih razloga. kao psihicki odnos ..u skladu sa zakonom.Ovu odredbu treba primeniti uvek kada je otkaz nezakonit.ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje utvrđuje poslodavac u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.kad istekne rok u kome se može dati kad mu nije prethodilo upozorenje.znači ZOO.Krivica se def. regional. deluje ako je poslodavac svojom voljom ne stavi van snage.Akt o otkazu može biti nezakonit i iz dr.a zato nije imao opravdan razlog .. njenu visinu.Krivica se def..ODGOVORNOST ZA ŠTETU IZ RADNOG ODNOSA Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu i u vezi sa radom namerno ili sa krajnjom nepaznjom prouzrokovao poslodavcu u skladu sa zakonom. širok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni. zbog otsustva otkaznog razloga.Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem za štetu odgovaraju solidarno.a koju je nadoknadio poslodavac dužan je da nadoknadi poslodavcu iznos isplaćene štete.Zaposleni se bez saglasnosti poslodavca ne može baviti poslovima utvrđenim ugovorom o radu . krajnja nepažnja.ODGOVORNOST ZAPOSLENOG ZA ŠTETU KOJU PROUZROKUJE POSLODAVCU Prema Zakonu o radu zaposleni je odgovoran za šteu koju je na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrok. 84.kad ne sadrži obrazloženje. posebno važna znanja.razloga. pokrajin. Prema Z.Saglasnost poslodavca da se zabranjeni poslovi mogu obavljati mora imati pismenu formu. odnosa u roku koji ne može da bude duži od naredne 2god. Prema Zakonu o radu zaposleni je odgovoran za šteu koju je na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrok.

Šteta se otklanja naknadom.Ako ne postupi. korealna i solidarna.pravilnikom o radu. postoje.Teorija adekvatne uzročnosti iz niza uzroka izdvaja one koji su tipični za nastajanje određene štetne posledice .Razlozi za isključenje odgovornosti su : nužna odbrana. organ nađe da osnov i uslovi odgovorn.a stvarno je nadležan opštinski sud.u skladu sa zakonom.štetnika prema uzrocima štete i njenim posledicama.a biće i okružni sud.Poslodavac trpi štetu kad je ona neposredna posledica radnje samog zaposlenog.ODGOVORNOST POSLODAVCA ZA ŠTETU KOJU PROUZROKUJE ZAPOSLENOM Ova odgovornost za štetu uređena je u ZOO.Šteta je često posledica više uzroka koji izviru jedan iz drugog.Ako zaposleni postupi po odluci uzima se da je prouzrokovanu štetu reparirao.a indirektnu ako je trećem licu isplatio naknadu za štetu koju mu je naneo zaposleni. osnov odgovor.Naknada materij.donosi odluku da se zaposleni oslobađa odgovornosti.poslodavcu ne preostaje ništa drugo nego da od suda traži da zaposlenog obaveže da prouzrokovanu štetu naknadu.i opštim aktom.o radu. za štetu moze biti: isključiva.Način utvrđivanja odgovorn. Predmet sudske zaštite nije odluka koju je doneo poslodavac. dozvoljena samopomoć i pristanak oštećenog.Odluka je konačna čim bude dostavljena zaposlenom. je krivica koja se predpostavlja po ZOO. a Z. tako što poslodavac može da je obara dokazima da nije kriv.. na radu ili u vezi sa radom. Osnov odgovornosti se određuje zavisno od porekla štete.poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu.Smanjena naknada se može odrediti kad se zaposleni nalazi u takvom materij. krajnja nepažnja.Teret dokazivanja pada na poslodavca. da postoji uzročna veza između radnje zaposlenog i štete.donosi odluku da zaposleni poslodavcu naknadi prouzrokovanu štetu.o radu upućuje na njega.a zavisiće od revizije.uređuje se opštim aktom ili ug. štete može biti integralna ili paušalna.osnov odgovornosti je krivica ili rizik poslovanja poslodavca.Ako nadl. Konstituisanje odgovornosti zavisi od osnova i uslova odgovornosti.znači ZOO.Ovi stepeni krivice uvek traže da budu predmet dokazivanja.poslodavac može zatražiti sudsku zaštitu.. Ako je šteta nastala zbog povrede prava radnika. pod uslovom da ne predstavljaju razlog za isključenje odgovornosti štetnika. Ako je šteta nastala zbog povrede ili profesionalne bolesti samog radnika.Taj spor sud rešava punom jurisdikcijom:odlučuje o samom pravu na naknadu štete. Poslodavac može visinu naknade da smanji u skladu sa posebnim.Ako ne postoje.Uslovi odgovornosti su: da je šteta nastala.Postji 3 stepena krivice: namera. Krivica je osnov odgovornosti kad šteta nije nastala usled opasne stvari ili opasne delatnosti pa se po ZOO predpostavlja.znači kolektivnim ug. 86.da ne postoje razlozi za isključenje odgovornosti zaposlenog. stanje nužde.Uzročnost postoji kad je zaposleni štetu prouzrok.Postupak zaštite se pokreće tužbom koju poslodaac podnosi nadležnom sudu.stanju da bi ga isplata naknade štete dovela u težak materijalni položaj.Tada se po ZOO odgovara nezavisno od krivice.Pošto je ne može izvršiti bez pristanka zaposlenog.S tim u vezi.Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom. obična nepažnja.Postupak utvrđivanja odgov. ali je oboriva.Odgovornost.od strane poslodavca je procesna pretpostavka za osvarivanje sudske zaštite.pojedinačnim kolektivnim ugovorom.Šteta može da bude direktna ili indirektna.koji nameće potrebu iznalaženja onih uzroka koji u konkretnom slučaju objašnjavaju nastanak štete.Zaposleni ostaje odgovoran za potonju štetu ako je nastala kao posledica zbivanja koja su po redovnom toku stvari sledila prvobitnu štetu.postoji više teorija. Postoji problem uzročnosti. Rizik je osnov odgovornosti kad je šteta nastala usled opasne stvari ili opasne delatnosti poslodavca. Za štetu zbog povrede radnika na radu poslodavac može odgovarati i po . ali je oboriva a teret njenog obaranja snosi poslodavac.

Kada poslodavac nadoknadi štetu trećem licu.. U sločaju spora zapos. koja zaposleni nije ostvarivao zbog nezakonite odluke o prestanku rad. su: krivica oštećenog. 2.. štete. suspenzija. su: nužna odbrana. tužba se može podneti i protiv osigurav. Tužba može da obuhvata samo zapolenog ili moze biti tuzen zajedno sa poslodavcem. a razlikuju se zavisno od osnova odgovornosti. Odgovornost poslodavca (preduzeća) zasniva se na krivici za postupke zaposlenog. dužan je da poslodavcu naknadi isplaćen iznos. Određivanje naknade zaposleni koji je na radu ili u vezi sa radom pretrpeo štetu ima pravo da od poslodavca zahteva naknadu.oštećenje zdravlja. zapos.Naknada nematerijalne štete po ZOO može se priznati ako je povreda prava izazvala ozbiljniji poremećaj pshič. Ako je šteta učinjena motornim vozilom koje je osigurano od odgovornosti. .Ako je zaposleni trećem licu prouzrokovao štetu običnom nepažnjom rizik snosi poslodavac jer se smatra da je produkt uslova rada.. telesna povreda. prouzrokovao štetu trećem licu. sudsku zaštitu. Isplatom iznosa naknade dolazi do personalne subrogacije i prava trećeg lica prelaze na poslodavca. i emocionalne ravnoteže. stanje nužde. Razlozi za isključenje odgovornosti : su smetnja za konstituisanje odgovornosti poslodavaca. Šteta načinjena u imovini poslodavac trećem licu isplaćuje naknadu materijalne štete. ZaTreće lice podrazumeva se svako lice koje je oštećeno radnjom zaposlenog. a postupak pokreće tužbom nadlež. sudu. Šteta može da se načini na razne načine : smrt. krivica razlozi za isključenje odgov. 87. onemogućavanja rada. . ima pravo na tužbu i zahtevati naknadu štete od zaposlenog. na drugo radno mesto. krivica trećeg lica i viša sila. potom ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu isplaćenog iznosa ako je ovu štetu prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepažnje nazivamo regresna odgovornost zaposlenog prema poslodavcu. Kad je osnov odgovor. Akopovredjeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu štetnik je dužan da ostećenom plati određenu novčanu rentu. raspoređiv. povreda časti i ugleda. Kad je osnov odgov.Teret obaranja pretpostavke odgovornosti leži na poslodavcu. organizacije.Ova odredba reguliše regresni odnos između poslodavca i zaposlenog. . U slučaju smrti trećeg lica članovi porodice imaju pravo da traže materijalnu naknadu štete za izostalo izdržavanje. odnosa.Valorizacija se vrši da bi se sačuvala supstanca izostalih primanja. Krivica poslodavca se predpostavlja.osnovu krivice (ako je nastala nezavisno od opasne stvari ili opasne delatnosti) i po osnovu rizika (ako je nastala od opasne stvari ili opasne delatnosti). a koju je nadoknadio poslodavac. ali se ta pretpostavka može obarati dokazima da se zaposleni ponašao kako je u tim okolnostima trebalo da se ponaša. povreda imovine.ZOO-pravo regresa zastareva u roku od 6 mes od dana isplaćene naknade i o njemu odlučuje sud. troškove sahrane. uskraćivanje godiš. ako je on štetu načinio namerno. Naknada materijalne štete odnosi se na zaradu i druga lična prima. dozvoljena samopomoć i pristanak oštećenog. rizik poslovanja razlozi za isključenje odgov. Ako šteta nastaje u uslovima inflacije javlja se i problem valorizacije naknade. može zatraž. može ostvariti naknadu materijalne štete. U slučajevima povrede prava.da postoji uzročna veza između radnje poslodavaca i štete i da ne postoje razlozi za isključenje odgovorn. namerno ili krajnjom nepažnjom. Uslovi odgovornosti su: da je zaposleni pretrpeo štetu. ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao kako je trebalo oslobađa se odgovornosti za štetu. odmora i dr.a pod određenim uslovima i naknadu mater.ODGOVORNOST ZA ŠTETU KOJU ZAPOSLENI PROUZROKUJE TREĆEM LICU Prema Zakonu o radu zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom. izdatke bolničkim posetama pre smrti radnika i nematerijalne štete za duševne bolove zbog smrti.

ako ne poštuje radnu discipl. Povreda rad. otkazni razlozi su: povreda radne obaveze i narušavanje radne discipline. izriču se novčane kazne. sudske opomene. razlog ne insistira na predviđenosti i skrivljenosti radnje.88. Protiv odluke o discipl. otkaznih razloga dužan je da zaposl. o radu. izriču se novčane kazne i kazne zatvora. za koje se od discipl. vaspitne mere i zaštitne mere. od dana izvršene povrede. o radu. TRAGOVI DISCIPLINSKE ODGOVORNOSTI U ZAKONU O RADU prekriveni su disciplinskim otkaznim razlozima i pravilima za primenu tih otkaznih razloga. po Zakonu o unutrašnjim poslovima uređuje se supsidijarno i primenjuju se propisi koji važe za sve državne organe. a zaposlenom mora da se omogući da bude saslušan i da se brani. Pravila za primenu disc. postupka. Disciplinski postupak pokraće se zahtevom koga podnosi zamenik starešine organa-sekretar ministarstva . Ako je poslod. ako njegovo ponašenje je takvo da ne može da nastavi dalji rad. otkazati ugovor o radu ako on svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ugov. upozori. o radu iz disciplinskih razloga poslodavca može dati u roku od 3 mes. Povrede mogu biti lakše i teže. koja je prouzrokovala ili mogla da prouzrokuje teže posledice. taj akt je uredba. a skrivljenost ukazuje na subjektivni odnos zaposl. kako bi mogao da se izjasni o svojoj odbrani.odgov.organa izriču propisane disciplinske sankcije. uslovne osude. Privredni prestup je zakonom ili uredbom propisana povreda pravila o privrednim i finansiskom poslovanju. To je kaznena odgovornost kao i odgovornost za krivično delo. Poslodavac može zaposl.rukovodilac zaposlenog. od dana nastanka činjenica 90. Prekršaj je zakonom uredbom ili odlukom skupštine lokalne samouprave određena povredajavnig poretka za koju odgovara fizičko lice.Postupak je javan ali se javnost može isključiti. a krivo može biti samo uračunljivo lice.Dis. 89.Povreda radnih . Otkaz ugov. Odgovornost se zasniva na krivici. Poslodavac može zaposlenom otkazati ugov.mere bezbednosti i vaspitne mere. mora biti predviđena i skrivljena. a u roku 6 mes. privredni prestup ili prekršaj.postupak zastareva u roku od 6meseci. zaposlenog za povrede radnih obaveza. uslovne osude i zaštitne mere. Predviđenost se vezuje za ugov. o radu. neće doći.-a moze se izreci i kazna prestanka radnog odnosa. Postupak može biti okončan: izricanjem dis. Disc. Sve odgovornosti su samostalne i međusobno se ne isključuju. ako je poslod. od dana saznanja za činjenice. oslobađanjem od odgovornosti i obustavom postupka.DISCIPLINSKA ODGOVORNOST je odgov. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST PO POSEBNIM PROPISIMA disciplinskoj odgovornosti po Zakonu o radu. za koju odgovara pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu. prema povredi i njenim posledicama. a da bi bio kriv mora biti uračunljiv. Krivično delo je društveno opasno delo fizičkog lica koje je kao takvo zakonom određeno. odn. u državnim organima podležu zaposleni i postavljena lica i to je odgovornost za povredu radnih obaveza i dužnosti. Poslodavac pre upotrebe disc. Inicijativu za pokretanje daje svako zaposleno i izabrano lice. u njoj vlada načelo legaliteta. Pravila postupka prema postavljenom licu uređuje se aktom Vlade. obav. pravno lice ova primena je u rukama direktora. a propisuju se zakonom i kolektivnim ugovorom. meri može se podneti prigovor u roku od 8 dana. otkaznih razloga su rudimentarni ostatci disc. Ako zaposleni uveri poslodavca u neosnovanost predočenog otkaz. mere. razloga do otkaza ugov. a relativni su za svaku kaznenu odgovornost. ako ne uspe dobiće otkaz-prestanak radnog odnosa. pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu izriču se novčane kazne i kazne zatvora. Novčane kazne mogu biti u visini od 20%za laksu povredu i u visini od 20-35% plate u trajanju od 3 do 6 meseci!!!. ovaj otkaz. otvrđuje je starešina organa(funkcioner koji rukovodi državnim organom). fizičko lice ova primena je u rukama samog poslodavca.

odg. odg. po zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. teže i radnje od značaja za diciplinu rada. Dis.Ovaj prvi uslov je ispunjen kada je radnja krivičnog dela prostorno ili funkcionalno povezana sa radom.Povreda radne obaveze ima širi smisao od povrede radne obaveze koja pretstavlja otkazni razlog jer obuhvata i povredu radne obaveze predviđenu ugovorom o radu i stanje nediscipline zbog koje zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca i radnju krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom. fakultativno udaljenje. a sprovodi i mere izriče resorni ministar-lice koje on ovlasti. mere za teže povrede su: 20-30% jednomesečne plate u trajanju od 2-6mes. odgov. a druga solucija podrazumeva otkazivanje ugovora o radu tako da udaljenje sa rada prestaje istovremeno sa prestankom radnog odnosa.-Disc.obaveza i dužnosti mogu biti lakše.Pritvor onemogućava rad jer zaposleni gubi slobodu. po zakonuo Bezbedonosno-informativnoj agenciji. fakultativno i obligatno. raspored na drugo rad.a kad je povreda krivično delo 1god od dana saznanja za povredu i učinioca.Pitanja disc.sudu. za teže povrede izriču se mere prestanka radnog odnosa ako su učinjene umišljano ili iz svesnog nehata i ako nema olakšavajućih okolnosti. Postupak sprovode: discipl.. koji je Uredba o dis.Donosi se presuda. Sud sudi u veću .Organ pokretanja i vođenja postupka je direktor.Lakše povrede utvrđuju se opštim aktom. Udaljenje zaposlenog sa rada Udaljenje sa rada je akcesorna.Fakultativno udaljenje može da traje najduže 3 meseca u kojem periodu je poslodavca dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu. uređuje se aktom Vlade. pripadnika agencije.Postoje dva oblika udaljenja. -Disc. .prema zakonu o radu zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom. odg.-info. islednik.a činjenice se utvrđuju na pretresu koji može biti javan ili se javnost može isključiti.Zaposleni može biti udaljen sa rada iz dva razloga: ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom i ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti. Protiv rešenja podnosi se žalba discipl. radnika koji obavljaju ove poslove bliže se uređuju aktom Vlade. mesto iste ili niže stručne spreme u trajanju od 6mes-2god. učinjena.zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora pa dok pritvor traje. sud. tužilac i dis.Prigovor protivdisciplinske odluke zaposleni podnosi organu upravljanja u rok od 8 dana od dostavljanja odluke.Pritvor je jedna od mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog pred organima vođenja krivičnog postupka koje doprinose utvrđivanju krivične odgovornosti. mere za lakše povrede su: opomena i novčana kazna od 10-20% jednomesečne plate. sudu. Rok zastarelosti disciplinskog postupka je 1god od dana izvršene povrede.Prva podrazumeva nastavljenje radnog odnosa u punom kapacitetu njegovog značenja.agenciji.Rešenje o suspenziji usled pritvora nije konstitutivni već deklartativni akt. pripadnika Bezb. Dis. koji je Uredba o disciplinskoj odgovornosti u MUP. a protiv presude može se podneti žalba Višem disc. dis. Fakultativno udaljenje može da traje najduže 3 meseca u kojem periodu je poslodavca dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu. obligatno udaljenje-Prema zakonu o radu. i prestanak radnog odnosa. 91.Udaljenje zaposlenog usled pritvora traje koliko i pritvor 92.Fakultativno udaljenjeZaposleni može biti udaljen sa rada iz dva razloga: ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom i ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti. privremena i preventivna mera odstranjenja zaposlenog sa rad uz pravo na određenu naknadu zarade. Rok zastarelosti je 3mes od dana kada je povr.

odnosno zbog skrivljene povrede radne obaveze utvrđene ugovoromo o radu.ako nije dokazano da je optuženi učinio delo za koje se optužuje. Višak zaposlenih Poslodavac koji utvrdi da ce zbog tehnoloskih ekonomskih organizacionih promena doci do prestanka potrebe za radom odredjenih radnika.Visina naknade zarade o oba slučaja je ista.ali zavisi od toga da li zaposleni izdržava ili ne izdržava porodicu.ekonomske iorganizacione.93.kod fakultativnog udaljenja sa rada naknadu zarade isplaćuje i snosi poslodavac.Program je obaveza poslodavca I to onih kod kojih ce usled tehnoloskih ekonomskih ili organizacionih promena u roku od 30 dana . Koji ima preko 300 zaposlenih.ako nema dokaza da je okrivljeni učinio krivično delo.a ko je optuženi za isto delo već pravosnažno optužen.Krivični postupak se obustavlja rešenjem istražnog sudije ili rešenjem vanpretresnog veća.ako je nastupilo zastarelost krivičnog gonjenja.Prema zakonu o radu za vreme udaljenja sa rada zaposlenom pripada naknada zarade u visini ¼ a ako izdržava porodicu u visini 1/3 mesećne zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja.Obligatno udaljenje -Prema zakonu o radu.zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora pa dok pritvor traje. a reprezentativni sind.ako ima okolnosti koje isključuju krivičnu odgovornost.Optužba se odbija:ako je tužilac od započinjanja do završetka glavnog pretresa odustao od optužbe.Pritvor onemogućava rad jer zaposleni gubi slobodu.Pritvor je jedna od mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog pred organima vođenja krivičnog postupka koje doprinose utvrđivanju krivične odgovornosti.Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme fakultativnog i za vreme obligatnog udaljenja.Obim treba da odredi dali se promene odnose na celinu ili delove procesa rada.ako je optuženi aktom amnestije ili pomilovanja oslobođen od gonjenja.Vanpretresno veće obustavlja istragu:ako delo koje se stavlja na teret okrivljenom nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.Udaljenje zbog učinjene povrede radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti pokazuje se kao neosnovanom ako zaposlenom ne prestane radni odnos otkazom prema zakonu o radu. 95.Prema karakteru mogu biti tehnoloske. ako postoje okolnosti koje isključuju krivičnu odgovornost okrivljenog.Najveci .Program donosi upravni odbor ili director-preduzetnik.duzan je da donese program resavanja viska zaposlenih.Vreme treba da odredi dinamiku uvodjenja promena. Poslodavac je duzan da predlog programa dostavi reprezentativnom sindikatu najkasnije uroku od 8 dana od dana utvrdjivanja programa.Udaljenje zaposlenog usled pritvora traje koliko i pritvor. nepoštovanja radne discipline koja se ne može tolerisati i krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom.Okrivljeni se oslobađa optužbe:ako delo za koje se optužuje nije krivično delo.ali je po zakonu o radu može refundirati od organa koji je naredio pritvor.Strukturne promene mogu biti odredjene po karkteru . Dostavi misljenje u roku od 15 dana od dana dostavljanja programa.Posledice se ticu ukupnih promena I efekata u pogledu broja zaposlenih koji postaju visak. Kriterijumi za utvrdjivanje viska zaposlenih utvrdjuje se programom viska zaposlenih.obimu .vremenu I posledicama. Poslodavac je duzan da u saradnji sa reprezentativnim sindikatom I nacionalnom sluzbom zaposljavanja preduzme odgovarajuce mera za zaposljavanje viska zaposlenih.Čim pritvor bude ukinut prestaje i udaljenje pa zaposleni ima pravo i obavezu da nastavi sa radom.Rešenje o suspenziji usled pritvora nije konstitutivni već deklartativni akt. doci do prestanka potrebe za radom: 1)10 zaposlenih kod pslodavca koji ima vise od 20 a manje od 100 zaposlenih 2) 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima najmanje 100 a najvise 300 zaposlenih 3) 30% zaposlenih kod posl.Kod obligatnog udaljenja sa rada naknadu isplaćuje poslodavca .Ako se pokaze bezuspesnim pristupa se izradi programa.

je premestaj na poslove koji se obavljaju na drugom geografskom mestu u okviru filijale . razmestaj zaposlenih zavisno od njihove sposobnosti.Postoje dva izuzetka: 1)ako istekne vreme na koje je zaklucen kolektivni ugovor kod poslodavca 2)ako kod poslodavca sledbenika bude zakljucen novi kolektivni ugovor. .Vreme vazenja kolektivnog ugovora je tri godine.poslodavac predhodnik moze dam u otkaze ugovor o radu.duzim stazom… Prema Zakonu o radu u mere za zaposljavanje radnika za cijim je radom prestala potreba spadaju: 1)premestaj na druge poslove.2)rad kod drugog poslodavca. -Zaposljavanje viskova-je razlog za izmenu ugovora o radu kada se time obezbedjuje ostvarivanje prava radnika za cijim je radom prestala potreba.Poslodavac predh.ekspoziture…-Upucivanje na rad kod drugog poslodavca.pa zastitu uzivaju najbolji radnici.3) radi upucivanja na rad kod drugog poslodavca 4) radi primene mera za zaposljavanje tehnoloskog .Prednost se daj radnicima sa slabijim imovnim stanjem .Poslodavac sledbenik duzan je da preuzeti opsti akt primenjuje najmanje 1 godinu od dana promene poslodavca. 3) prekvalifikacija ili dokvalifikacija 4) rad sa nepunim radnim vremenom 5) druge mere. -Utvrdjivanje prenadleznosti I primena opsteg akta-razlog su za izmenu ugovora o radu. I poslodavac sledbenik duzni su da najmanje 15 dana pre promene poslodavca obveste sindikat o : 1) datumu promene poslodavca 2) razlozima za promenu poslodavca 3) prvnim ekonomskim socjalnim posledicama promene poslodavca na polozaj zaposlenih imerama za njihovo ublazavanje.Ta prava su:premestaj na druge poslove 2)rad kod drugog poslodavca 3)Prekvalifikacija ili dokvalifikacija 4) nepuno radno vreme 5)druge mere. clanova porodice. Izmena ugovora o radu 98(97)razlozi izmena ugovora o radu prema zakonu o radu poslodavac moze zapolenom da ponudi aneks o izmeni ugovorenih uslova rada: 1) radi premestaja na drugi odgovarajuci posao 2) radi premestaja u drugo mesto rada kod istog polodavca. 97.Poslodavac zaposlenom isplacuje otpremninu stim da njena visina ne moze biti niza od zbira 1/3 zarade za prvih 10 god I ¼ zarade za svaku narednu god.Poslodavac predhodnik duzan je da o penosenju ugovora o radu .Ako zaposleni izjavi da ne prihvata prenos ugovora o radu ili ako se ne izjasni u roku od 5 radnih dana .-Premestaj na drugi odgovarajuci posao-usledice zbog potreba procesa rada I organizacije kod istog poslodavca.ekonomskog ili organizacionog viska 5) radi promena u vezi prinadleznosti I primene opsteg akta 6) u drugim slucajevima utvrdjenim opstim aktom I ugovorom o radu.ima privremeni karakter.a duze samo uz njegovu saglasnost.pismenim putem obavesti zaposlene koji su te ugovore zakljucili.Ako se ne moze obezbediti ni jedna od mera zaposljavanja radnika sledi otkaz ugovora o radu.Predhodni poslodavac je duzan da ga obavesti o pravima I obavezama koje se prenose. rada u random odosu preko 10 godina provedenih u random odnosu 96.vecim br.odklanjanje uzroka zastoja u radu. Promena poslodavca Poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca predhodnika opsti akt I sve ugovore o radu koji vaze na dan promene. od dana dostavljanja obavestenja.Javlja se pri uvodjenju novih odnosno ukidanja starih poslova statusnim ili organizacionim promenama.usled:1)odredjivanja osnovne zarade I elemenata za obracun radnog ucinka2)utvrdjivanja rokova za isplatu zarad 3) primene kolektivnog ugovora.znacaj ima uspesnost u radu .Zaposleni moze bez njegove saglasnosti da bude privremeno upucen na rad kod drugog poslodavca: 1)ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom 2)ako je dat u zakup poslovni prostor 3) ako je zakljucen ugovor o poslovnoj saradni.Rad traje najduze godinu dana .-Premestaj u drugo mesto rada kod istog posl.

99(97)postupak izmene ugovora o radu Instrument izmene je aneks ugovora o radu.Njime se bavila i međunarodna organizacija rada i o tome svedoči i konvencija o pravima udruživanja poljoprivrednih radnika.Savet zaposlenih može da postoji samo u sredinama sa više od 50 radnika. međusobnih odnosa učesnika. ne računaju se oni koji rade po ugovoru o obavljanju privremenih ili povremenih poslova ili po ugovoru o delu. tiču se obrazovanja-saveta zaposlenih.Prema zakonu o radu sindikat je samostalno udruženje zaposlenih u koje oni stupaju dobrovoljno da bi njegovim delovanje ostvarili i štitili pojedinačno i kolektivna prava iz radnog odnosa.Odregbe o savetu zaposlenih mogle bi se naći u svakom kolektivnom ugovoru.Njih ne ostvaruju pojedinačno već kao pripadnici sindikalnih i korporativnih kolektiviteta u okviru kojih artikulišu i oblikuju staleške interese.Sindikalna organizacija se upisuje u registar kod ministarstva za poslove rada i ona danom upisa stiče svojstvo pravnog lica.konvencija o pravu udruživanju i regulisanju radnih sporova. broj članova sindikata.Delokrug saveta.Pošto se broje samo zaposleni.Ponuda moze biti data u dva akta . štrajka.Za ostvarivanje ove slobode dovoljni su volja onih koji se odružuju i prijave nadležnom organu. mandat.Uz prijavu za upis podnosi se akt o osnivanju i ovlašćenje za podnošenje prijave. Kolektivna prava.obaveze i odgovornosti.Bliži propisi o obrazovanju saveta postojali su u zakonu o preduzećima.Zaposleni se broje bez obzira da li su u radnom odnosu na određeno ili neodređeno vreme ili im radni odnos miruje.on traje dok se okolnosti ne promene. kao i broj. ostalih agresivnih načina ostvarivanja kolektivnih interesa 101.Postoje tri vrste upuisa:upis sindikata.U registar se upisuju:redni broj. upis promene sindikata i upis brisanja sindikata. kolektivnog pregovaranja. 100.Prijava se podnosi ministarstvu rada i uz nju se podnosi i statut sindikalne organizacije.u prvomse nalaze samo normativi a u drugom samo protokolarni deo ponude ali akt moze sadrzati oba dela.konvencija o radničkim predstavnicima. korporativnog udruživanja i delovanja.kolektivna prava. konvencija o sindikalniom slobodama i zaštiti sindikalnih prava. konvencija o pravima radnika na organizovane i na kolektivne ugovore.obaveze i odgovornosti.Pored osnivača članovi sindikata su zaposleni koji pristupe sindikalnoj organizaciji potpiosivanjem pristupnice.Odbijanje ponude moze biti izricito I precutno. Savet zaposlenih Zaposleni kod poslodavca prema zakonu o radu koji ima više od 50 zaposlenih mogu obrazovati savet zaposlenih u skaldu sa ugovorom.Aneks mora da bude pisan I da sadrzi: 1) razlog zbog kojeg se upucuje 2) rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi 3) pravnu posledicu koja moze da nastane odbijanjem ponude. sindikalnog udruživanja i delovanja.obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa Radnik i poslodavac imaju pored individualnih i kolektivna prava. broj uverenja o registraciji.Pravna posledica odbijanja onude je otkaz ugovora o radu. naziv sindikalne organizaciej i njeno sedište.Rok za izjasnjavanje zaposlenog o ponudi odredjuje poslodavac I ne moze biti kraci od 8 radnih dana.Volja se izražava osnivačkim aktom najmanje 10 zaposlenih. način izbora utvrđuju se kolektivnim ugovorom.preporuka o kolektivnim ugovorima i preporoka o mirenju i dobrovoljnoj arbitraži.Slobodu sindikalnog udruživanja i delovanja jamči mala povelja SCG i Ustav R Srbije i član zakona o radu.Pravo na sindikalno udruživanje i delovanje imaju svi .. 102. Sindikalno udruživanje zaposlenih Sindikalno udruživanje i delovanje proizilazi iz slobode zaposlenih da se organizuju radi unapređivanja uslova rada i ostvarivanja drugih zajedničkih interesa.Sindikati radnika i korporacije poslodavca izlaze sa tim interesima na tržiste rada i uravnotežavaju ih socijalnim kompromisom.

Ekonomski se tiču socijalnog i materijalnog položaja. delatnosti to je najmanje to je 10% od broja zaposlenih u određenoj oblasti rada.Ciljevi udruživanja poslodavaca odgovaraju ciljevima udruživanja zaposlenih. Kolektivno pregovaranje.Prema Zakonu o radu sindikati se osnivaju radi zastite prava i unapređivanja profesionalnih interesa.taj status zavisi od reprezentativnosti.Ciljevi sindikalnog organizovanja mogu biti isključivo profesionalni i ekonomski.Oni se udružuju u svoja opšta udruženja. Pregovaračku legitimaciju u postupku zaključivanja kolektivnog ugovora ima onaj koji može biti učesnik tog ugovora.Pored reprezentativnog sindikata i repezantivnog udruženje poslodavac određene kolektivne ugovore mogu zaključivati i neki drugi učesnici.U svetu postoje tri sistema.Posistemu isključivog predstavljanaj(Kanada i SAD) pregovore vodi više sindikalnih organizajcija.Prema zakonu o radu reprezentativnim sindikatom za zaključenje pojedinačnog kolektivnog ugovora smatra se sindikat u koji je učlanjenjo najmanje 15% zaposlenih kod poslodavaca.Delovanje udruženja mora biti u skladi sa tim ciljevima i njih određuje statut udruženja.reprezentativnost pregovarača i pregovaračka legitimacija Kolektivno pregovaranje je pravo učesnika kolektivnog ugovora.sloboda udruživanja pripada korpusi političkih prava.Za posebni kolektivni ugovor u grani i delatnosti to je najmanje 10% od broja zaposlenih u određenoj oblasti rada.Poslodavci uživaju slobodu udruživanja kao i zaposleni.Poslodavac učestvuje u zaključivanju pojedinačnog kolektivnog ugovora. dok se raprezentativnim svih drugih kolektivnih ugovora smatra sindikat u koji je učlanjeno najmanje 10%..Udruženje stiče danom upisa u regstar svojstvo pravnog lica.Legitimaciju učesnika imaju reprezentativni sindikat i reprezentativno udruženje poslodavaca.ali su u delovanju dužni da postupaju u skladu sa zakonom i statutom.zaposleni.Moraju biti usmereni prama zadovoljavanju staleških.Reprezentativni procenat . a profesionalni se tiču radno-pravnog. za to je potrebno i svojstvo.Registar sindikata vodi ministarvo za polseove rada.Po sistemu zajedničkog predtavljanja(Nemačka i engleska) sve sindikalne organizacije mogu učestvovati u pregovorima i zaključenju kolektivnog ugovora. 103.Cilj udruzivanja je zastita interesa. to je najmanje 10% od broja svih poslodavaca u republici.Za posebni kolektivni ugovor u grani.Postojanje sindikata nije dovoljno za sticanje statusa učesnika kolektivnog ugovora. 100.Korporativno udruživanje je slobodno i dostipno je svim poslodavcima.Presuda vrhovnog suda srbije glasi da radnici imaju pravo da se bez prethodnog odobrenja udruže u sindikalnu organizaciju. korporacije na osnovu njihove slobodne volje uz upis u registar kod resornog ministartva.Prema zakonu o radu kolektivni ugovor zaključuju reprezentativni sinkat i reprezantitivno udruženje poslodavaca.Sloboda udruživanja poslodavca može zakonom biti ograničena iz istih razloga zbog kojih se može ograničiti i sloboda udruživanja zaposlenih.a kolektivni ugovor zaključuje samo jedna i to ona koju radnici izaberu većinom glasova. Korporativno udruživanje poslodavaca Korporativno udruživanje i delovanje proizilazi iz slobode poslodavca da se organizuje radi izražavanja njihovih interesa.Pregovaračku legitimaciju ima sindikat koji ispunjava uslove reprezentativnosti.Reprezentativni sindikat oblikuje i zastupa interese zaposlenih.Po sistemu reprezentativnog predstavljanja (Belgija i francuska) svi sindikati mogu učestvovati u pregovorima.Reprezentativno udruženje poslodavaca oblikuje i zatupa interese poslodavca.Za opšti kolektivni ugovor.a ono uslovljeno procentnom uslovljenosti poslodavca u određeno udruženje. grupi.status učesnika kolektivnog ugovora nema svako udruženje poslodavaca.Prema zakonu o radu reprezentativnost ima sindikat koji je upisan u registar resornog ministarstva i u koji je učlanjeno više od zakonom utvrđenog procenta zaposlenih. profesionalnih i ekonomskih interesa.a kolektivni ugovor mogu zaključivati samo oni sindikati koji na izborima dobiju više od 50% glasova.

Dužnost pregovaranja obuhvata i obavezu učesnika da pristupe načinu rešavanja spornih pitanja. one po zakonu o radu mogu zaključiti sporazum o udruživanju.Pošto se do te saglasnosti može doći jedino sporazumevanjem .učlanjenosti u sindakat iznosi najmanje 10%.učesnika kolektivnog .Ovlašćenjem od strane udruženja poslodavaca dobija se mandat za zastupanje interesa poslodavaca.zaključenje kolektivnog ugovora je finalni deo kolektivnog pregovaranja .odnosno odbora za pregovore. 86.Kolektivni ugovor je proizvod saglasnosti volja onih koji ga zaključuje. izvršnog veća ili izvršnog saveta. a osnivača zastupa predsednik.Ovlašćenje za pregovaranje ima svaki član pregovaračkog tima .Način objavljivanja dugih kolektivnih ugovora određuje se tim kolektivnim ugovorom.kolektivni ugovor je uvek produkt kompromisa bez spremnosti za nagodbu nema saglasnosti pregovarača.odnosno organ koga on ovlasti. odnosno član vlade.Pregovarači iznose i zastupaju stavove učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora.Pregovore vode predstavnici učesnika određeni da budu u pregovaračkik timovima. predstavnik osnivača i dirktor.ako uslove ispunajva samo jedno udruženje jedino ono ima pregovaračku legitimaciju. a bez nje nema ni kolektivnog ugovora. zakonom se ne može propisati dužnost zaključivanja kolektivnog ugovora .Pregovarači moraju učiniti sve što mogu da ugovor bude zaključen. jedino on ima pregovaračku legitimaciju.objavljivanje i registrovanje kolektivnih ugovora..Kolektivni ugovor se zaključuje potpisivanjem.Ako uslove reprezentativnosti ispunajava samo jedan sindikat.Pregovarači su i predstavnici ostalih učesnika.Kolektivni ugovor zaključen za teritoriju Srbije.Svako ko učestvuje u postupku pregovaranja i zaključivanja kolektivnog ugovora mora imati odgovarajuće ovlašćenje. Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora dužni su da pregovaraju.Posebni kolektivni ugovor za javna preduzeće i javne službe zaključuju predstavnik sindikata kod poslodavca i osnivač.pojedinačni kolektivni ugovor za javno preduzeće zaključuju presdtavnik sindikata kod poslodavca.Ova dužnost podrazumeva obavezu ovlašćenih predstavnika udruženja poslodavac i sindikata zaposlenih .Ako uslove ispunjaava više udruženje svako ima pregovaračku legitimaciju.Predstavnici udruženja poslodavac od organa određenog statutom udruženje poslodavaca. odnosno dopune registruju se kod ministarstva nadležnog za poslove rada. 87.kapacitet reprezentativnosti ima udruženje u koje učlanjeno najmanje 10% od ukupnog broja poslodavaca koji treba da budu obuhvaćeni dejstvom kolektivnog ugovora koji se zaključuje.jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave objavljuju se u službenom glasniku R.Pregovarači u zaključenju kolektivnog ugovora su predstavnici sindkata i predstavnici udruženja poslodavaca. Zaključivanje. a za pojedinačni kolektivni ugovor najmanje 15% broja zaposlenih na koje će se kolektivni ugovor primenjivati.Udruženje poslodavac stiče pregovaračku legitimaciju zajedno sa svojstvom reprezentativnosti.ali može doći do pregovaranja.Prema zakonu o radu učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora dužni su da pregovaraju.Opšti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor kao i njihove izmene.Pojedinačni kolektivni ugovor zaključuju predstavnik sindikata kod poslodavca i direktor.Ako ni jedna od sindikalnih organizacija nema kapacitet reprezentativnosti.Kolektivni ugovor zaključuju ovlašćeni predtsvnici sindikata i udruženja poslodavac.Poslodavac kada se zakljkučuje pojedibnačni kolektivni ugovor i osnivač kada se zaključuje posebni i pojedinačni ugovor za javna preduzeća i javne službe imaju legitimaciju samim tim što su učesnici tog ugovora.Svaka skupina predstavnika čini predstavnički tim.Poslodavca zastupa direktor.Njihova dužnost se tiče sredstva .Srbije.Ovlašćenje za zaključenje kolektivnog ugovora ima vođa pregovaračkog tima. a ne cilja. Primena i važenje kolektivnih ugovora Kolektivni ugovor se neposredno primenjuje i obavezuje sve poslodavce koji su u vreme zaključivanja kolektivnog ugovora članovi udruženja poslodavaca .

Štrajk mogu organizovati sindikalna organizacija ili sami zaposleni. U slučaju otkaza. a za drugog poslodavca direktor. crna i obojena metalurgija.Štrajk je privremena kolektivna obustava rada od strane radnika radi organizovanog pritiska na poslodavca.Prema Zakonu o štrajku odluka o stupanju u štrajk sadrži :zahteve štrajkača. kao i zdravlje ljudi.. Štrajk Pravo na štrajk prema Maloj povelji ostvaruje u skladu sa zakonom države članice. Kolektivni ugovor prestaje da važi istekom vremena na koje je zaključen. od dana pristupanja udruženju poslodavaca.štrajk u grani ili delatnosti i generalni štrajk.Poslodavac ne može pozivati na odgovornost zaposlenog koji je učestvovao u štrajku organizovanim u skladu sa zakonom.Štrajkački odbor zastupa interese radnika u štrajku i u njihovo ime vodi štrajk.Odluku o stupanju u štrajk donosi organizator. Kolektivni ugovor može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme.ne može imati za posledicu prestanak radnog odnosa. sastav štrajkačkog odbora. saobraćaja. radi ostvarivanja ekonomske i socijalne politike u Republici. Ministar nadležan za poslove rada može. s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.Zaposleni koji štrajkuju u skladu sa zakonom zaštićeni su odredbama zakona o štrajku.odnosno vlade radi sporazumnog rešavanja štrajkačkih zahteva. koji se zaključuje najkasnije 30 dana pre isteka važenja kolektivnog ugovora. na način utvrđen tim ugovorom.učesnika kolektivnog ugovora. 111. vreme početka štrajka . .Ako minimum procesa rada ne bude obezbeđen najkasnije 5 dana pre početka štrajka nadlaženi organ države utvrdiće mere i način obezbeđivanja minimuma procesa rada do dana određenog za početak štrajka. mesto okupljanja. PTT usluga. ako se učesnici kolektivnog ugovora drukčije ne sporazumeju.Prema zakonu o radu štrajk se može organizovati kao štrajk kod poslodavca.Štrajkački odbori i štrajkači su dužni da štrajk organizuju i vode na način kojim se ne ugrožava bezbednost lica imovine. Važenje kolektivnog ugovora može se produžiti sporazumom učesnika.Odluka o stupanju u štrajk organizovan u grani ili delatnosti ili u generalni štrajk dostavlja se nadležnom organu.Organizovanje štrajka i učešće u štrajku ne poredstavlja povredu radne obevze.Minimum procesa rada utvrđuje osnivač . Štrajk pripada množini zaposlenih i to pravo može biti ograničeno. kolektivni ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza.ugovora.delatnost od javnog interesa jeste delatnost u oblasti elektroprivrede. Važenje kolektivnog ugovora zaključenog na neodređeno vreme može prestati sporazumom svih učesnika ili otkazom. Kolektivni ugovor obavezuje i poslodavce koji su naknadno postali članovi udruženja poslodavaca . da odluči da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu učestvovali u zaključivanju kolektivnog ugovora ili nisu naknadno pristupili.zaposleni koji obavljaju ove delatnosti mogu započeti štrajk ako prethodno obezbede minimuj procesa rada.Štrajk prestaje sporazumom strana u sporu ili odlukom o prestanku štrajka.Poseban režim štrajka se primenjuje u delatnostima od javnog interesa i u delatnostima u kojima bi prekid rada zbog prirode posla mogao ugroziti život i zdravlje ljudi ili izazavati štetu velikih razmera.Prema zakono u štrajku u toku štrajka poslodavca ne može zapošljavati nova lica da zamene učesnike štrajka.. Po isteku roka kolektivni ugovor prestaje da važi.Štrajkački odbor je dužan da od najave štrajka i za sve vreme njegovog trajanja pregovara sa predstavnikom poslodavca. ako postoji opravdani interes. ako zakonom nije drukčije određeno.On mora najaviti štrajk najkasnije 24 časa pre početka štrajka upozorenja. odnosno vladu da prihvati njihove zahteve u cilju poboljšanja uslova rada i ostarivanja profesionalnih i ekonomskih interesa. osim ako su ugroženi bezbednost lica i imovine i izvršavanje međunarodnih obaveza.Delatnost u kojoj prekid rada može ugroziti život i zdravlje ljudi su hemijska industrija. ne može biti osnov za utvrđivanje disciplinske i odštetene odgovornosti.

do njegovog povratka Prema zakonu o radu radni odnos prestaje kada zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne dogovore. vaspitne ili zaštitne mere. a zaposleni nastavi da radi najmanje 5 radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan. zaposlenom koji za vreme probnog rada ne pokaže odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos istekom roka određenog ugovorom o radu.Prekid rada duži od 30 radnih dana prekida radni odnos . Poslodavac može otkazati ugovor o radu kao što ga i zaposleni može otakazati poslodavcu. sporazumom zaposlenog i poslodavca. od strane roditelja ili staratelja zaposlenog koji je maloletan.kategoricna i izricita. radni odnos na određeno vreme prerasta u radni odnos na neodređeno vreme.radni odnos na određeno vreme može trajati najduže 12 meseci!!!!.Ako se odredbama tog člana doda i taj osnov može se reći da radni odnos prestaje:istekom roka za koji je zasnovan. a kada je zasnovan radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog . Prestanak radnog odnosa istekom roka Radni odnos prema zakonu o radu prestaje istekom raoka za koji je zasnovan. ustanovljava otkazne zabrane.odsutnosti usled izdržavanja kazne zatvora.najduže trajanje probnog rada je 6 meseci!!!.Treba naglasiti da radni odnos na određeno vreme ne prestaje po sili zakona. zabrane obavljanja određenih poslova .Njegov radni odnos je uslovljen probnim radom i zato opstaje samo kada zaposleni u toku njegovog trajanja pokaže da je uspešno sposoban da obavlja poslove za koje je primljen.izostavljen je samo prestanak radnog odnosa po sili zakona. Prema Zakonu o radu radni odnos može da prestane sporazumom između zaposlenog i poslodavca. navršavanjem radnog veka. već po osnovu rešenja poslodavca.radni odnos na određeno vreme može trajati najduže 12 meseci!!!!.Zakon o radu određuje otkazne razloge. radni odnos uz probni rad i pripravnički radni odnos.Prekid rada kraći od 30 radnih dana ne smatra se prekidom radnog odnosa. a ne po sili zakona.Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca zbog: gubitka radne sposobnosti.112.Dok probni rad traje posleodavac i zaposleni mogu jedan drugome otkazati ugovor o radu uz otkazni rok . 113.otkazom ugovora o radu od strane poslodavca. po sili zakona.Oni su navedeni zakonom o radu.Mane u volji sprecavaju njena dejstva.a ne i najduže trajanje statusa. a kada je zasnovan radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog .Ovaj osnov nastaje saglasnošću volje zaposlenog i poslodavca. radni odnos uz probni rad i pripravnički radni odnos. do njegovog povratka.Po ovom osnovu prestaje radni odnos na određeno vreme. smrću zaposlenog.Izjava zaposlenog kojom otkazuje ugovor o radu. Radni odnos prestaje po sili zakona u slučajevima koji su određeni prema zakonu o radu.Radni odnos prestaje na osnovu rešenja poslodavca.Radni odnos na određeno vreme prestaje istekom roka od 3 godine bez obzira koliko je u tom periodu trajao efektivan rad.Ako to rešenje ne bude doneto. otkazom ugovora o radu od strane zaposlenog.Poslodavac to može učiniti samo iz razloga koji su predviđeni zakonom. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom. Radni odnos prema zakonu o radu prestaje istekom raoka za koji je zasnovan.Po ovom osnovu prestaje radni odnos na određeno vreme. Prestanak radnog odnosa Radni odnos može prestati po osnovu koji su određeni zakonom.Akt prestanka radnog odnosa je sporazum Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaze ugovor o radu. odsutnosti usled primene mere bezbednosti.validna je ako je pisana.Prema zakonu o radu. postavlja otkazne uslove i utvrđuje postupak otkazivanja. prestanka rada poslodavca i smrt zaposlenog.

Zaposlenom kome nije moguće obezbediti druge poslove .radni odnos pripravnika prestaje istekom pripravničkog staža.njemu neće prestati radni odnos sve dok ne navrši 15 godina staža. odnosno istekom roka od jedne godine.najmanje od 5 radnih dana. prestanka rada poslodavca i smrt zaposlenog. po pravosnažnojnodluci suda i po pravosnažnoj odluci drugog organa. pa u radnom odnosu mogu biti lica starija od 70.Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca zbog: gubitka radne sposobnosti. a da li će je ostvariti zavisi od njega samog.Do produžavanja radnog veka ne može doći samo kada je to izričito određeno.Produžen radni vek ne može biti jednostrano skraćen ili produžen. a drugi uslov nastaje kada zaposleni navrši najmanje 15 godina staža osiguranja što se utvrđuje na osnovu podataka matične evidencije. Prema zakonu o radu zaposlenom prestaje radni odnos po sili zakona ako mu je zabranjeno da obavlja određene poslove.Pripravnik je lice koji prvi put zasniva radni odnos za zanimanje za koje je steklo određenu školsku spremu. 114.odsutnosti usled izdržavanja kazne zatvora.Prvi uslov nastaje kada zaposleni navrši 65 godina života što se utvrđuje na osnovu podataka o godini rođenja. radni vek može biti produžen neograničeno. Prestanak radnog odnosa zbog navršenja radnog veka Prema zakonu o radu radni odnos prestaje kada zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne dogovore.Pripravnički staž traje najduže godinu dana.Kad zaposleni navrši radni vek ispunio je uslove za penziju.Navršenje radnog veka treba razlikovati od penzionisanja.Do nje može doći na tri načina:po odredbama zakona.Poseban propis postoji za nastavnike univerziteta kojima po zakonu o univerzitetu prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj su navršili 65 godina života bez obzira na staž osiguranja.Produženje radnog veka nije limitirano.Gubitak radne sposobnosti je potpuna nesposobnost za rad i ta nesposobnost se utvrđuje po propisisma o invalidskom osiguranju. pa i 80 godina.Potpuna nesposobnost za rad dovodi do prestanka radnog odnosa i vezuje se za dan dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti. Osnov za prestanak radnog odnosa je u gubitku radne sposobnosti. 115. a ne može mu se obezbediti obavljanje određenih poslova danom dostavljanja pravosnažne odluke.Po propisima o pentzijskom osiguranju žena može ako želi da ostvari pravo na starosnu penziju 5 godina pre muškarca.ali ima prestanka radnog odnosa.Osnov za prestanak radnog odnosa je zabrana vršenja određenih poslova. vaspitne ili zaštitne mere.Pošto gornje granice više nema. odsutnosti usled primene mere bezbednosti.Lice koje je u kasnijim godinama počelo da stvara staž osiguranja može navršiti 65 godina života i sa manje od 15 godina staža osiguranja.Radni vek je jednak za muškarce i za žena. odnosno roka određenog posebnim propisom.Navršenje 65 godina života i najmanje 15 godina staža su pozitivni uslovi za primenu ovog osnova prestanka radnog odnosa.Ako u tom trenutku zaposleni ima bar 15 godina staža ispunjava oba uslova za prestanak radnog odnosa zbog navršenog radnog veka.Bez zahteva nadležnom fondu nema penzije i kada je zaposleni navršio radni vek. zabrane obavljanja određenih poslova .Radni vek se produžava sporazumom poslodavca i zaposlenog. Prema Zakonu o radu zaposlenom prestaje radni odnos po sili zakona ako je utvrđeno da je kod njega došlo do gubitka radne sposobnosti danom dostavljanja pravosnažnog rešenja utvrđivanjem gubitka radne sposobnosti. Prestanak radnog odnosa po sili zakona Radni odnos prestaje po sili zakona u slučajevima koji su određeni prema zakonu o radu.Kod onih koji su radni vek započeli odmah posle školovanja osnov obično nastaje sa navršavanjem 65 godina života. kao za sudije ili javne tužioce i njihove zamenike.Pravosnažnost ovog rešenja kao i način njenog dostavljanja regulišu propisi upravnog postupka.

Izjava zaposlenog kojom otkazuje ugovor o radu.validna je ako je pisana. 116.Kad mentalno zdrav radnik pismeno izjavi da zeli raskid radnog odnosa do toga nece doci bez obzira na motiv ili sto motiv nije naznacen. ali njega mogu učiniti i dva akta: ponuda i prihvat ponude.Ovaj sporazum je dvostrani pravni posao i može se raskinuti samo voljom obe strane.a ako je poslodavac fizičko lice sporazum zaključuje on sam.Akt prestanka radnog odnosa je sporazum. Otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog .Sporazum o prestanku radnog odnosa je obično jedan akt.Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaze ugovor o radu..a ne rešenje o prestanku radnog odnosa koji može .Sporazum je zaključen kada poslodavac i zaposleni o tome postignu saglasnost. zaštitna ili vaspitna mera u trajanju dužem od 6 meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada danom početka primene takve mere. . Prema zakonu o radu zaposlenom prestaje radni odnos po sili zakona ako zbog izdržavane kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od 6 meseci danom stupanja na izdržavanje kazne.Osnov za prestanak radnog odnosa je sam sporazum.radni odnos prestaje danom dostavljanja pravosnažne odluke o zabrani rada. Osnovno dejstvo sporazuma je statusno i dovodi do prestanka radnog odnosa.Mane u volji sprecavaju njena dejstva. a taj sporazum predlaže zaposleni.Otkaz moze biti dat u svako doba i iz bilo kog razloga.Osnov za prestanak radnog odnosa je odsutnost zaposlenog sa rada usled izdržavanja kazne zatvora. odnosno ugovora.Prema Zakonu o radu zaposlenom prestaje radni odnos usled stečaja.Sporazum o prestanku radnog odnosa se može pobijati iz svih razloga iz kojih se može pobijati i ugovor i to je statusni ugovor. Sporazumni prestanak radnog odnosa Prema Zakonu o radu radni odnos može da prestane sporazumom između zaposlenog i poslodavca. 117.Zaposlenom radni odnos prestaje danom stupanja na izdržavanje kazne i taj dan je bitan za primenu ovog osnova.Sporazum sadrži i datum zaključenja.Pošto sporazum o prestanku radnog odnosa bude zaključen . budući da ima deklarativni karakter.Sporazum o prestanku radnog odnosa proizvodi pravna dejstva čim bude zaključen.Sa prestankom poslodavca po posebnim prospisima prestaje i radni odnos po sili zakona.ali i ne mora biti donet.Validnu izjavu o okazu moze da da zaposleni koji je sposoban da shvati njen znacaj i da upravlja svojim postupcima.Postojanje osnova se ocenjuje prema vremenu izdržavanja kazne pa ne treba da se čeka da 6 mesečna odsutnost istekne. ne može se jednostrano raskinuti.Presuda vrhovnog suda srbije glasi: sporazum o prestanku radnog odnosa je akt u pismenoj formi koji potpisuju radnik i poslodavac.Relevantnost mera uslovljena je potrebom da radnik odsustvuje sa rada u trajanju dužem od 6 meseci.Ovaj osnov nastaje saglasnošću volje zaposlenog i poslodavca. Sporazum o prestanku radnog odnosa može biti i sastavni deo drugog sporazuma..Osnov za prestanak radnog odnosa je sporazum koga zaključuju poslodavac i zaposleni.likvidacije.Razlog ostaje u domenu privatnosti.a može ovlastiti i drugo lice.Zaposlenom prestaje radni odnos po sili zakona ako mu bude izrečerna mera bezbednosti.Za poslodavca koji je pravno lice sporazum zaključuje direktor ili zaposleni koji on ovlasti.Pismena forma je uslov važnosti sporazuma.Zato ni ublažavanje kazne nije oslobađanje od kazne ne može da restauriše radni odnos.ali to može da učini i poslodavac. u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca.kategoricna i izricita.Sporazum o prestanku radnog odnosa se zaključuje u pismenoj formi i mora da bude napisan i potpisan.Reč je o odsutnosti koja predstoji.U pogledu preuzetih obaveza sporazum ima i obligaciona dejstva.Inicijativa za sporazumni prestanak radnog odnosa može da usledi kako od zaposlenog tako i od poslodavca.Sporazum mora da bude produkt volje poslodavca i zaposlenog izražene jasno i bez mana u volji.To se dogadja kad izjava bude iznudjena prinudom ili prevarom u zabludi ili afektu.

postavlja otkazne uslove i utvrđuje postupak otkazivanja.Radnja povrede je iznuđena ako je zaposleni fizičkom silom nateran da je preduzme.zaposleni ima sva prava po osnovu rada kao u slucaju da mu je nezakonito prestao radni odnos. Prema zakonu o radu poslodavac može dati otkaz zaposlenom ako ovaj svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu.Ako poslodavac povredi obaveze koje ima prema zaposlenom ovaj moze dati izjavu o otkazu a da pri tom zadrzi sva prava po osnovu rada kao u slucaju da mu je nezakonito prestao radni odnos. radni odnos izmedju njega i poslodavca prestaje i poslodavac se ne moze tome suprostaviti.Pravo koje nije stekao ne moze da ostvaritii.Ovaj otkazni razlog spada u otkazne razloge ponašanja.Mesto izvršenja je mesto gde je zaposleni preduzeo radnju izvršenja povrede.Povrede radnih obaveza su radnje utvrđene ugovorom o radu zbog koji poslodavaca može zaposlenom dati otkaz. Otkazni razlozi utvrđeni zakonom o radu su fakultativni pa se mogu.(119) Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca Poslodavac može otkazati ugovor o radu kao što ga i zaposleni može otakazati poslodavcu. Prema zakonu o radu poslodavac može dati otkaz zaposlenom ako ne poštuje radnu . Ovaj otkazni razlog spada u otkazne razloge sposobnosti.ali ne moraju upotrebiti.Taj odnos može da uspostavi samo uračunjivo lice. Rasuti otkazni razlozi su: odustanak od probnog rada.Zakon o radu određuje otkazne razloge. jer proizilazi iz nedovoljnog rada.Kad je pismeni otkaz dostavljen poslodavcu do prestanka radnog odnosa dolazi ipso iure jer je za to dovoljna samo izjava volje zaposlenog. najčešće u ambijentu rada.Vracanje na rad je pravo zaposlenog kome je nezakonito prestao radni odnos . ali i ne mora.Povreda radne obaveze se indentifikuje zavisno od načina.Ovde je rec o davanju otkaza od strane zaposlenog ali zbog povreda obaveza koje ucini poslodavac. opstim aktom ili ugovorom o radu.Njega obicno prati deklarativno resenje poslodavca kojim se konstatuje da je do prestanka radnog odnosa doslo.Odsustvo protivpravnosti čini radnju povrede legalnom pa onaj ko je preduzme ne može snositi posledice. Prema Zakonu o radu u slucaju otkaza kojeg je zaposleni dao zbog povrede obaveza od strane poslodavca utvrdjenih zakonom.Uslov za primenu ovog otkaznog razloga je isplata novčane naknade prema zakonu o radu.Način izvršenja se određuje prema radnji povrede i radnja se može ogledati u činjenju ili nečinjenju i ona uvek mora biti voljna.Krivica je psihički odnos učinioca prema povredi radne obaveze i njenim posledicama.Otkaz deluje od dana dostavljanja i mora biti dostavljen poslodavcu. Prema zakonu o radu poslodavac može dati otkaz zaposlenom ako utvrdi da ne ostvaruje rezultate rada.Ako zaposleni otkaze ugovor o radu.Otkaz mora imati pismenu formu-mora biti napisan i potpisan.Prema zakonu o radu poslodavac može dati otkaz zaposlenom ako utvrdi da nema potrebna znanja ni sposobnosti za obavljanej poslova na kojima radi.Kad poslodavca utvrdi da zaposleni nema znanja i sposobnosti može mu dati otkaz.Ova forma stiti od prenagljenog postupka.odbijanje posla u zaštiti invalida .Njemu otkazom prestaju sva prava iz radnog odnosa osim onih koje je vec stekao a nije ostvario. ustanovljava otkazne zabrane.Prema Zakonu o radu otaz ugovora o radu zaposleni dostavlja u pismenom obliku najmanje 15dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.Osnov za prestanak radnog odnosa je sama izjava .Poslodavac to može učiniti samo iz razloga koji su predviđeni zakonom.Vreme izvršenja je vreme kada je zaposleni preduzeo radnju povrede. vremena i mesta izvršenja.Otkaz je jednostrana izjava volje koja proizvodi neopoziva pravna dejstva cim otkazni akt dopre do onog kome je upucen. 118.Grupni otkazni razlozi su:1)neostvarivanje rezultata rada 2)skrivljena povreda radne obaveze 3)odsustvo potrebnih znanja i sposobnosti 4)narušavanje radne discipline 5)učinjeno krivično delo 6)zloupotreba bolovanja 7)nevraćanje na rad 8)prestanak potrebe za radom.

Rok upotrebe ovog otkaznog razloga je 3 meseca od saznanja odnosno 6 meseci od nastanka. Prema zakonu o radu poslodavac može dati otkaz zaposlenom ako učini krivično delo na radu i u vezi sa radom..upzorenje Poslodavac je duzan da zaposlenog pisanim putem upozori na postajanje razloga za otkaz i ostavi rok od najmanje 5 radnih dana da se zaposleni izjasni o navodima iz upozorenja..Rok od 15 dana računa se od prvog dana posle dana u kome je isteklo neplaćeno odsustvo.U primeni disciplinskih otkaznih razloga upozorenje moze imati karakter anticipirane pretnje-da zaposlenom stavi doznanja da ce mu otkazati ugovor o radu ako ponovo ucini slicnu povredu.Lekar je dužan da o tome izda potvrdu koju zaposleni dostavlja poslodavcu.disciplinu.I ovaj otkazni razlog ima rok upotrebe od 3 meseca .Zaposleni može biti udaljen sa rada čim protiv njega bude pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom.Poslodavac je duzan da ovo upozorenje dostavi sindikatu ciji je zaposleni clan.Prema zakonu o radu razlozi su: 1) neostvarivanja rezultata rada. Prema zakonu o radu poslodavac može dati otkaz zaposlenom ako usled ekonomskih i organizacionih promena prestane potreba za obavljernjem određenog posla.Primena ovog otkaznog razloga uslovljenja je prethodnim upozorenjem zaposlenom da je razlog nastao. Prema zakonu o radu poslodavac može otkazati ugovor o radu.a poslodavac odlucuje da li ce dati otkaz ili ne.Upozorenje mora da bude ucinjeno pismenim putem.Da bi zaposleni za čijim je radom prestala potreba dobio otkaz moraju postojati određeni uslovi.Zaposleni moze da prizna ili ospori postojanje otkaznog razloga i da ponudi dokaze kojima se potvrdjuju njegovi navodi.Svi ovi otkazni razlozi važe i za zaposlene koji su u radnom 120.odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.3)narusavanje radne discipline4)krivicna dela ucinjena na radu5)nevracnje na rad posle mirovanja radnog odnosa6)zloupotreba odsustva zbog privremene sprecenosti za rad.Ovaj otkazni razlog pripada grupi disciplinskih otkaznih razloga. Otkaz za vreme probnog rada predviđen je zakonom o radu-za vreme probnog rada moguće je da poslodavac zaposlenom otkaže ugovor o radu uz poštovanje otkaznog roka od najmanje 5 radnih dana. odnosno mirovanje radnog odnosa. .a ako ovaj posumnja u opravdanost bolovanja može zahtevati proveru zdravstvene sposobnosti.Neplaćeno odsustvo je odsustvo bez prava na naknadu zarade. pa može ali i ne mora biti upotrebljen .Prema zakonu o radu poslodavac može zaposlenom dati otkaz ako se ne vrati na rad u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa.pa ukoliko odbije da ga zaključi uprkos postojnju tih razloga poslodavac mu može otkazati zaključeni ugovor o radu. Prema zakonu o radu poslodavac može da ponudi zaposlenom zaključenje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima ako za to postoje opravdani razlozi.Zaposlenom pripada razlika između naknade zarade za vreme udaljenja i punog iznosa zarade za mesec pre udaljenja ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu tog zakona.Poslodavac je duzan da navede:1)otkazni razlog 2)cinjenice i dokaze da su se stekli uslovi za otkaz 3)rok za davanje odgovora na upozorenje.Bolovanje se otvara određenim ispravama. Nepodnošljivost ponašanja zaposlenog procenjuje se u svakom konkretnom slučaju.Invalid rada uživa posebnu zaštitu na radu. ako zaposleni invalid rada odbije drugi posao koji odgovara njegovoj preostaloj radnoj sposobnosti.2)skrivljene povrede radne obaveze.Prema zakonu o radu poslodavac može dati otkaz ako zaposleni zloupotrebi bolovanje.I ovaj otkazni razlog je fakultativan .

u suprotnom ostaje bez efekta jer će ga sud u radnom sporu poništiti.Ako takav zahtev postoji sud određuje reintegraciju samo kada poništi akt o prestanku radnog odnosa.od dana saznanja za cinjenice koje obrazuju otkazni razlog odnosno u rokuod 6 meseci od nastanka cinjenica. Nezakonit prestanak radnog odnosa Otkaz radnog odnosa mora biti zakonit.Na zahtev poslodavca sud ce ako postoje okolnosti koje ukazuju da nastavak radnog odnosa nije moguc.U slucaju .godina zivota i broja izdrzavanih clanova porodice.Sud odlučuje o zakonitosti prestanka radnog odnosa u sporu po tužbi zaposlenog.Na zahtev zaposlenog sud ce obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu stete u iznosu od najvise 18 zarada sto opet zavisi od vremena provedenog u radnom odnosu. poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade koja mu pripada po zakonu.U ovim slucajevima poslodavac moze dati otkaz u roku od 3 meseca .Istekom ovog roka nastaje prekluzija pa poslodavac gubi pravo da zbog nastalog otkaznog razloga otkaze ugovor o radu.invalidskog i penzijskog osiguranja. 123. 124.Prema zakonu o radu pored vraćanja na rad.Ovo pravo moze se ostvariti na zahtev zaposlenog ili poslodavca.koje zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa.Otkazni akt se zove resenje-donosi se u pisanom obliku i sadrzi uvod izreku i pouku o pravnom leku.Poslodavac je dužan da postupi po pravosnažnoj odluci suda o vraćanju na rad.Blanketno orocavanje-odnosi se samo na krivicnodelo ucinjenom na radu ili u vezi sa radom. Direktor u radnom odnosu Direktor moze da zasnuje radni odnos na odredjeno ili neodredjeno vreme.Poslodavac moze zaposlenom otkazati ugovor najkasnije do isteka roka zastarelosti.Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje tiču se zdravstvenog .Moze se desiti da da zaposleni ostvari u postupku pred sudom naknadu stete umesto reintegracije a uslov za to je da odustane od reintegracije.Moze se pobijati tuzbom.Integralno orocavanje-odnosi se na: 1) neostvarivanj potrebnih rezultata rada 2) skrivljenu povredu radne obaveze3)narusavanje radne discipline 4)nevracanje na rad posle neplacenog odsustva 5)zloupotrbu odsustva zbog privremene sprecenosti za rad.Naknada štete se umanjuje za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po bilo kom osnovu po prestanku radnog odnosa.Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja resenja. kao i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. dosuditi zaposlenom naknadu stete u iznosu dvostruko vecem od predhodnog.Supstitucija reintegracija zaposlenog Zaposleni kome je nezakonito prestao radni odnos u postupku pred sudom moze ostvariti naknadu stete umesto reintegracije.121.pa do prestanka radnog odnosa dolazi kasnije a ne danom dostavljana resenja.Ako to ne učini u određenom roku zaposleni može tražiti prinudno izvršenje presude.Resenje se dostavlja licno ili objavljivanjem na oglasnoj tabli.Rok zastarelosti je vreme u kome otkazni razlog moze biti upotrebljen.Otkazni postupak Da bi se neki otkazni razlog primenio poslodavac mora ispitati cinjenice za koje zakonvezuje njegov nastanak.opštem aktu ili ugovorom o radu i uplati doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.Poslodavac je duzan da zaposlenom isplati sve neisplacene zarade. 122.Prema zakonu o radu ako sud donese pravosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos.Na zahtev poslodavca sud ce ako postoje okolnosti koje ukazuju da nastavak radnog odnosa nije moguc. dosuditi zaposlenom naknadu stete u iznosu dvostruko vecem od predhodnog.Isplata mora da usledinajkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnogodnosa.Na zahtev zaposlenog sud ce naloziti poslodavcu da isplati naknadu stete u iznosu od najvise 18 zarada koje bi ostvario da radi.naknade zarade. zaposleni ima pravo da se vrati na rad ako to zahteva.Zahtev za vraćanje na rad mora biti postavljen u tužbi ili u toku prvostepenog postupka.

Propis je apstraktno društveno pravilo koje deluje prema svima.Prema zakonu o radu. stim da sa poslodavcem zakljucuje ugovor o medjusobnim pravima obavezama i odgovornostima.Izvorno odlučuje kod poslodavca koji je pravno lice direktor. konstitutivna ili deklarativna.Ako je direktor zasnovao radni odnos na odredjeno vreme trajanje radnog odnosa treba da bude uskladjeno sa trajanjem mandata kako bi prestali istovremeno.Odlučivanje može otpočeti tek pošto se utvrde činjenice od značaja za postojanje.Donošenje odluke je u nekm slučajevima obligatno.rektor.Njihovo ovlašćenje može biti izvorno i povereno. Ostvarivanje idividualnih prava donošenjem odluke Radni odnos je ispunjen pravima.Poslodavac u statusu pravnog lica ima vlastiti pravni subjektivitet i takav status ima poslovna banka.Organ poslovođenja može se zvati i upravnik. 125.Pravna lica su istovremeno i radne sredine.to je ugovor o menadzmentu.škola.Ovlašćenje za odlučivanje o pravima.Postoje i radne sredine bez pravnog subjektiviteta. to su organi države.Konstitutivna je kada se pravo ili pravni odnos uspotavlja.Izvorna ovlašćenja direktora ili preduzetnika prenošenjem se ne gasi. odnosno subjekti. a poslodavac bez svojstva pravnog lica koga on ovlasti. teritorijalne autonomije koji se koriste pravnim subjektivitetom same drževe. menja ili gasi. a u drugom o diskrecionoj odluci. 126.U slucaju povrede prava na osnovu poslovodne funkcije zastitu pruza opstinski sud.U prvom slučaju reč je o vezanoj. fotokopirnice.Takav status imaju zanatske ili trgovnske radnje.Doneta odluka traži da bude izražena i postane dostupna zaposlenom.Direktor obavlja poslovodnu funkciju dok je u mandatu istekom mandata direktor se razresava duznosti i imenuje se novi direktor. obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa direktor pravnog lica može poveriti zaposlenom koga ovlasti.Upojedinjavanje radno-pravnih propisa vrši se odlukama i radnjama.Odluka može biti pozitivna ili negativna.U tim radmi sredinama odlučuje starešina organa.a negativna je kada se odbija.Njihovo osrtvarivanje zavisi i od kvaliteta zaštite.Pismeni oblika rešenja podrezumeva stručnu i pravno-tehničku .Pozitivna je kada se zahtev usvaja.obavezama i odgovornostima daje se u pismenom obliku. Ostvarivanje i zaštita prava Prava se često uskraćuju ili povređeuju.pa lice ostaje u radnom odnosu ukoliko prihvati da obavlja druge poslove u postupku izmene ugovora o radu. teritorijalne autonomije.U tom prostoru ostvaruju se i štite individualna i kolektivna prava iz radnog odnosa.Direktor moze da obavlja poslovodnu funkciju ibez radnog odnosa.Poslodavac u statusu fizičkog lica nema poseban pravni subjektivitet pa se koristi vlastitim pravnim subjektivitetom.Odluka je pojedinačni akt kome se određeno pravilo ponašanja primenjuje na pojedinc. zato se može i menjati.Odluke donose ovlašćeni organi.kako to nije to do kraja moguće uvek ostaje izvestan prostor za sukobljavanje normativnog i stvarnog. obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca. a kod poslodvca koji je fizičko lice sam poslodavac.tako ce biti do 2007 a posle okruzni sud.Vršenje ovlašćenja pretstavlja radnu obavezu pa se od zaposlenog ne traži pristanak. odlučivanje o pravima.preduzeće.a u nekim fakultativno.Poveravanje ovlašćenja u odlučivanju je promenljiv akt.Prema zakonu o radu odluka o pravu. deklarativno kada se konstatuje da je neko pravo ili određeni pravni odnos nastao ili prestao.Samo prenošenje ovlašćenja može biti potpuno ili delimično.Ovaj ugovor zakljucuje lice koje preuzima poslovodnu funkciju i ovlasceni organ poslodavca.Ostvarivanje i zaštita prava su u bliskom srodstvu i povezuje ih nastojanje da ih stvarnost i pravo podudaraju. odnosno nepostajanje prava obaveze i odgovornosti zaposlenog.neodredjenog vremene trajanje radnog odnosa nije uslovljeno trajanjem mandata.obavezama i odgovornostima iz radanog odnosa donosi se u obliku pisanog rešenja sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku koja se potom dostavlja zaposlenom.dekan.

Ovde je reč o fakultativnom obliku zaštite prava iz radnog odnosa.Voljne se preduzimaju izjavama.obradu i ono mora imati uvod.obavezi ili odgovornosti zaposlenog.Radnje usklađenog ponašanja potrebne su i kad izostane sprovođenje donesenih odluka.To traže propisi koji mu nameću obavezu da obavesti poslodavca o zdravstvenom stanju koje utiče a obavljanje poslova za koje se zasniva radni odnos.Uvod sadrži naziv organa.ali se uvek svode na ponašanje usklađenosti sa propisima.Njega odredjuju zaposleni i poslodavac.Sporazumna zaštita individualnih prava Prema zakonu o radu individualno pravo iz radnog odnosa mogu se zaštititi u postupku sporazumevanja pred arbitražom i pred nadležnim sudom. dakle o onome o čemu se odlučuje.uvažava zabranu konkurencije.poslodavac sa statusom pravnog lica zastupa direktor.Raspravu vodi arbitar koji uzima izjave i daje reč nastoji da se iznesu sve činjenice i izvodi dokaze. ne vrši diskriminaciju zaposlenih po polu.jeziku.Pošto zakon o radu ne predviđa mogućnost podnošenja žalbe.Neuslađeno ponašanje može da dovede do postupka zaštite zaposlenog. odnosno pravilnokom o radu.Spor resava arbitar. zaposleni učestvuje lično.Arbitar donosi rešenje o predmetu spora u roku od 30 dana od dana otvaranja rasprave.potpis i pečat donosioca obezbeđuju autentičnost prijave. odluka poslodavca je konačna u prvom stepenu i ta konačnost deluje od dana dostavljanja. uredno isplaćuue zaradu. 128.Dostavljanje rešenje vrši se dostavljanjem rešenje na način određen kolektivnim ugovorom.potpis arbitra.Izreka sadrži iskaz o pravu.Ako se pri izradi odluke jave greške u pisanju i računanju može uslediti ispravka. propis na osnovu koga se odlučuje i datum odlučivanja.Pod opštim aktom se podrazumeva kolektivni ugovor i pravilnik o radu.Postoji opšti i posebni režim zaštite individualnih prava putem sporazumevanja. Postupak sporazumevanja uređuje se opštim aktom ili ugovorom o radu autonomno. Odluka se donosi u roku od 10 dana od dana podnosenja zahteva.Ustaljeno ponašanje se jednako očekuje i od zaposlenog.a primenjuje se samo na sporove o otkazu ugovora o radi i isplati minimalne zarade. Poseban režim zaštite individualnih prava putem sporazumevanja predviđen je zakonom o mirnom ršavanju radnih sporova .sto znaci da ona postaje konacna danom dostavljanja .Učesnici sporazumevanja su obe strane u sporu. ne otkazuje ugovore o radu za vreme trudnoće. a telesne motorikom odgovarajućih pokreta.Kad je zastita uredjena pravilnikom o radu procesna pravila vaze sam za radnu sredinu na nivou poslodavca.direktno izvršenje propisa spada u korpus materijanih radnji.Postupak se pokrece zahtevom u roku od 3 dan od dostavljanja resenja. Kad je uredjeno kolektivnim ugovorom utvrdjena procesna pravila vaze za sve poslodavce i zaposlene na koje se ugovor odnosi.Protiv resenja nije dozvoljena zalba.Opšti režim zaštite primenjuje se u svim slučajevima povrede individualnih prava.Usklađeno ponašanje je dominantni način izvršenja propisa koji obavezuje poslodavca da osigura bezbedbe uslove rada.izreku .Arbitar kome je povereno rešavanje spora dužan je da u roku od 3 dana od dana prijema urednog predloga zakaže raspravu i o tome obavesti strane u sporu.Usklađeno ponašanje se može odgledati i u uzdržavanju od ponašanja žena i inavalida.Pouka o pravnom leku treba da uputi na pravi put zaštite prava. poštuje radnu disciplinu.odnosno drugi oragan poslovođenja. Ostvarivanja idividualnih prava radnjama Radnja direktnog izvršenja propisa su različite.Predlog može biti povučen najkasnije do otvaranja rasprave.One mogu biti voljne i telesne. 127. jer i tada propis na osnovu kojeg je odluka doneta ostaje neizvršen .obrazlozenje.Postupak se pokreće predlogom koji strane u sporu mogu podneti zajednički ili pojedinačno.a pravo neostavreno. izreku i obrazloženje.Resenje sadrzi uvod .veri.Obrazloženje sadrži razloge kojima se opravdava odluka. kao i nezakonita odluka.Odlika je konacna.ali može ovlastiti i drugo lice da ga zastupa.

adrese kao i predmet spora. rok se računa od dana dostavljanja odluke zaposlenom.Rok za podnošenje tužbe u radnom sporu je 90 dana!!! od dana dostavljanja odluke.Sporazumna zaštita kolektivnih prava Povrede kolektivnih prava dovode do sporova povodom zakljucenja tj.Postupak sporazumevanja u ovoj vrsti kolektivnih soporova uređen je zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova.postojanje i prestanak radnog odnosa.Rok za podneošenje žalbi iznosi 8 dana.Donesena presuda postaje pravosnažna kada se više ne može pobijati žalbom. učesnici mogu agenciji podneti predlog za učešće .Radni spor se pokreće tužbom.promene ili primene kolektivnog ugovora2)spor povodom ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje 3)spor povodom strajku.Presudom se meritorno odlučuje o predmetu tužbenog zahteva u radnom sporu. nadležan i sud na čijem bi se području rad morao obavljati.Tužba može biti konstitutivna kada se traži poništaj odluke. rok se računa od dana saznanja za povredu . Sudska zaštita individualnih prava Prema zakonu o radu protiv odluke kojom je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava može da pokrene spor pred nadležnim sudom.Za rešavanje radnih sporova je pored suda koji je opšte mesno nadležan za tuženog.Tužba se podnosi mesno-nadležnom opštinskom sudu.U radnim sporovima revizija je dozvoljena kada se predmet spora odnosi na zasnivanje.a ta nadležnost se određuje po zakonu o parničnom postupku.Karakter presude zavisi od karaktera tužbe.utvrđujuću presudu i preobražajnu presudu. ako i sud na čijem je području zasnovan radni odnos.U sporu pune jurisdikcije sud može doneti i presudu za osudu na činidbu.Postupak se pokreće predlogom koji strane u sporu mogu podneti pojedinačno ili zajednički.Izvršnost nastaje istekom paricionog roka.u sporu povodom kolektivnog pregovaranja.Kondemnatornoj tužbi odgovara kondemnatorna presuda i njome se poslodavcu nalaže izvršenje neko neovčane ili nennovčane obaveze.Pojedinačni predlog se dostavlja drugoj strani. 130.Predlog za izvršenje se podnosi mesno-nadležnom opštinskom sudu.Radni spor je spor u kome sudsku zaštitu traži zaposleni.Predlog za izvršenje može se podneti u roku od 30 dana od dana isteka paricionog roka.Ovaj rok počinje da teče prvog dana posle dotavljanja pravosnažne presude.Vraćanje na rad je nezamenljiva radnja poslodavca koja se iznuđuje na dva načina:novčanim kažnjavanjem i nalaganjem isplate naknade zarade. ime .Ako je tužba podneta u predviđenom roku o njoj se meritorno odlučuje usvajanjem ili odbijanjem tužbenog zahteva.Uz predlog se i predlažu i dokazna sredstva.U parnicama iz radnog odnosa sud uvek obraća posebnu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova pri određivanju rokova i ročišta.Sud u toku postupka može po službenoj dužnosti odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvršnom postupku radi sprečavanja nasilnog postupanja.Tužbu može podneti zaposleni kome je pravo povređeno ili sindikat ako ga zaposleni ovlasti.Deklarativnoj tužbi odgovara deklarativna presuda i njome se utvrđuje postojanje nekog prava ili pravnog odnosa. kao i svaka parnica.Konstituvnoj tužbi odgovara konstitutivna presuda i njome se poništava pojedinačni akt poslodavca koji je predmet tužbenog zahteva.Ako je pravo povređeno odlukom.Paricioni rok za izvršenje činidbe koja se nalaže presudom u radnom sporu iznosi 8 dana.To je vreme određeno u presudi za dobrovoljno izvršenje presuda.a ona se izdaje na predlog zaposlenog..Individualni radni spor se pravosnažno okončava pred nadležnim sudom u roku od 6 meseci od dana podnošenja tužbe.Ako je pravo povređeno faktičkom radnjom .stranama u sporu osim ako nije drugacije odredjeno 129.Radni spor se rešava primenom zakona o parničnom postupku i taj zakon ima opšte i posebne odredbe.Predlog sadrži sve što je potrebno. . kondemnatorna kada se traži osuda na novčanu i nenovčanu činidbu i deklarativna kada se traži utvrđivanje prava ili pravnog odnosa.

Arbitražna odluka obavezuje učesnike kolektivnog ugovora. o tome kako glasi pravna norma oko čije sadržine je nastao spor i iskaz o tome da pravna norma u tekstu koji odredi arbitraža postaje sastavni deo kolektivnog ugovora.Strana u sporu koja ne prihvati preporuku dužna je da u roku od 3 dana od dana dostavljanja preporuke navede razloge za neprihvatanje preporuke.Može se podneti tužba nadležnom sudu radi ostvarivanja prava iz kolektivnog ugovora sa izvešnošću da ce biti doneta presuda u korist učesnika kome je povređeno pravo.. jer rad arbitraže nije oročen.Ako sporna pitanja tokom daljeg pregovaranja budu rešena.prosveta.Način rada arbitraže treba da bude regulisan uz uvažavanje procesnih načela iznošenja činjenica.Kada je kolektivni spor nastao u delatnostima od opšteg interesa.Preporuka ne obavezuje strane u sporu. PTT usluge. sporazum postaje njen sastavni deo. pa im preostaje da ga reše ili sporazumno ili pred sudom.Kada se kolektivni ugovor novelira takav ugovor se ne zaključuje ukoliko je obrazovanje arbitraže postojećim ugovorom regulisano.Kad se arbitraža obrazuje prestaju problemi sa vremenom . van rasprave prikuplja informacije i druge podatke od predstavnika strana u sporu. da bi se u slučaju podele glasova mogla doneti odluka.Zbog toga što je ovaj rok kratak i prekluzivan arbitražu treba obrazovati čim se sporna pitanja pojave. Sudska zaštita kolektivnih prava Ona se može odnositi kako na kolektivni spor povodom zasnivanja. Noveliranja.Miritelj u postupku prisustvuje pregovorima.U ove delatnosti spada elektroprivreda.Miritelj ima pravo da odvojeno.Ako je do isteka roka ne obrazuju. arbitzraža se ne mora sastati.To je rok u kome se može po preporuci odbora zaključiti sporazum sa snagom sudskog poravnanja. ukazuje učesnicima na predloge koji nisu u skaldu sa zakonom.Po okončanju postupka mirenja. tj. 131. gube pravo na arbitražno rešavanje spora. Arbitražna zaštita kolektivnih prava rešavanje kolektivnih sporova pred arbitražom predviđeno je zakonom o radu koji sadrži posebne odredbe za spor povodom zasnivanja i za spor povodom primene kolektivnog ugovora. odnosno noveliranju .Ako se u toku pregovora za zakljucenje odnosno izmenu i dopunu kolektivnog ugovora ne postigne sporazum ucesnici su duzni da obrazuju arbitrazu za resavanje spornih pitanja i to najkasnije u roku od 45 dana od zapocinjanja pregovora.Miritelj otvara i vodi raspravu na kojoj predstavnici strana u sporu iznose svoje stavove i predloge.Postupak mirenja u kolektivnom sporu vodi se pred odborom za mirenje koga čine po jedam predstavnik strana u sporu i miritelj.dokazivanja.miritelja.Ako učesnici ne odrede miritelja sporazuma određuje ga direktor agencije. tako i na kolektivni spor povodom primene kolektivnog ugovora.kao i uz primenu zakona kojom se uređuje parnični postupak.Dejstvo odluke arbitraže mora biti prilagođeno karakteru spornih pitanja. 132.Rad odbora je vremenski ogranicen na 30 dana.Arbitraža bi trebalo da bude sastavljena tako da može da određuje isti broj arbitara dok predsednika valja određivati sporazumom.odluka mora da sadrži dva iskaza.Kada dođe do povrede kolektivnog ugovora učesnici su dužni da obrazuju arbitražu u roku od 15 dana od dana nastanka spora kako bi sporno pitanje bilo rešeno.Ako strane u sporu prihvate preporuku zaključuju sporazum o rešenju spora. miritelj zaključuje raspravu i predstavnicima strana u sporu donosi preporuku o načinu rešavanja spora u pismenom obliku i sa obrazloženjem.Za preporuku je potrebno da glasaju svi članovi odbora.Dovoljna je arbitraža koju čine dva člana i predsednik.strane u sporu su dužne da pristupe mirnom rešavanju kolektivnog spora u skladu sa zakonom.Spor o zaključernju.Ako je predmet spora kolektivni ugovor..On se uvek određuje sa imenika agencije.Kada se kolektivni ugovor po prvi put zaključuje to bi mogli učiniti pismenim sporazumom. način rada i dejstvo odluke utvrđuju učesnici kolektivnog pregovaranja.Sastav.Sastav bi morao da bude neparan. pruža stručnu i drugu pomoć učesnicima.Miritelj je dužan da zakaže raspravu u roku od 3 dana od dana prijema predloga i da o tome obavesti strane u sporu.

pravo zaposlenom mora biti po0vređeno.kada takve tužbe nema .Prema zakonu o uređenju sudova drugostepeni sud za ove sporove je apelacioni sud.da bi izvršenje odluke moglo biti odloženo.tužba mora biti blagovremena i dopuštena.potrbe hitnog resavanja spora. Zakon o parničnom postupku uređuje poseban postupak za sporove povodom zaključenja. ako spor nije rešen pred arbitražom.Zaposleni može podneti zahtev pismeno ili usmeno na zapoisnik.Reprezentativno udruzenje poslodavca u tom sporu jetakodje zastupljeno ali ne uvek.iste godine na prvom zasedanju konferencije rada u Vašingtonu usvojena je preporuka MOR o inspekciji rada sa namerom da države članice uspostave kontrolu propisa o zaštiti zdravlja radnika. Inspekcijaki nadzor nad primenom radno-pravnih propisa Potreba za organizovanim nadzorom u primeni radno-pravnih propisa iskazana je Versajskim ugovorom o miru iz 1919.Ako je arbitražna odluka doneta.paricionog roka. odluka. inspektori moraju imati odgovarajuća ovlašćenja.rok zazalbu.Inspektor rada donosi rešenje o odlaganju izvršena odluke.Kada svi ovi zahtevi budu ispunjeni inspektor rada moiže doneti rešenje o odlaganju izvršenja odluke poslodavca . utvrđivanje odgovornosti za prouzrokovanu štetu. Izvršenje sudskih odluka u sporovima iz radnih odnosa?????? Prema zakonu o radu ako inspektor rada nađe da je odlukom poslodavcapovređeno pravo zaposlenog odložiće svojim rešenjem izvršenje te odluke. da je zaposleni podneo zahtev za odlaganje izvršenja. 135.inspektori se ne mogu baviti poslovima koji su oprečni njihovoj službi. ne može biti ni radnog spora.Zahtev zaposlenom za odlaganje izvršenja je poslednji .Odlaganje izvršenja se odnosi na odluku poslodavca.Bez povrede prava nema odlaganja.Inspektor rada može doneti rešenje o odlaganju izvršenja odluke poslodavca samo kada zaposleni to zatraži. ne samo bezuspešnom arbitražnom zaštitom.a ne pravni spor.kolektivnog ugovora je interesni.Posebne odredbe ticu se: posebne procesne predpostavke. inspekcijski organi su nezavisni u radi.Kada su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:da je odluku doneo poslodavca. ucesca reprezentativnog sindikata.Ne mogu se odlagati pojedinačni akti kao što su odluke o obrazovanju komisije za praćenje probnog rada.zadatak inspekcije je da osigura primenu zakonskih odredaba koje se odnose na uslove rada.Rok za zalbu iznosi 8 dana.Inspekcija je organizovana na sledećim principima: funkcioniše kao državna služba.obavezi i odgovornosti zaposlenog.Posebna procesna predpostavka odredjuje da je sudska zastita moguca ukoliko spor nije resen mirnim putem ili putem arbitraze.Ucesce sindikata je svojstveno svakom sporu ili promeni kolektivnog spora. nego i postupkom sporazumevanja bez rezultata.Na čelu inspektora je glavni inspektor u zvanju . otkaz. sudska zaštita nije dopuštena.radni spor se pokreće tužbom nadležnom sudu. opštih akata i ugovora o radu vrši inspekcija rada. ako je zaposleni poveo radni spor do donošenja pravosnežane odluke suda.ali važan uslov. o pravu.Po zakonu o uređenju sudova za rešavanje sporova povodom kolektivnih ugovora nadležan je u prvom stepenu okružni sud.Revizija je dozvoljena uvek.da je tom odlukom povređeno paravo.rešenje.i revizije. 133. sa tim što će olaganje delovati do okončanja radnog spora.inspekcijski nadzor nad primenom propisa u oblasti rada vrši republički inspektorat rada u sastavu ministrstva za rad i zaposšljavanje. odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora uslovljavajući sudsku zaštitu. inspekcijski rad mora da bude efikasan. inspektori uživaju stalnost zaposlenja.Pod tom odlukom podrazumeva se svaki pojedinačni akti poslodvaca bez obzira da li se taj akt naziva.Spr o zakljucenju odnosno promeni kolektivnog spora resava se primenom opsti i posebnih odredaba parnicnog postupka.Prema zakonu o radu nadzor na d primenom odredaba atog zakona.zaštitu radnika u vršenju njihovih zanimanja. kojim je osnovana Međunarodna organizacija rada.Paricioni rok-je rokza izvrsenje neke cinidbe odredjuje ga sud u svojoj presudi. da je zaposleni protiv te odluke poveo radni spor.Potreba hitnog resavanja spora je ono o cemu sud vodi racuna priliko odredjivanja rokova rocista.

Privremeni poslovi su kratkotrajni.Inspekcija rada deluje korektivno.Inspektor je dužan da čuva kao službenu tajni podatke do kojih dođe u vršenju nadzora. traži podatke i obaveštenja o vršenju poverenih poslova.uzima uzorke robe radi analize i preduzima druge mere i radnje za koje je ovlašćen zakonom ili uredbom..Predmet nadzora su svi propisi kojima se utvrđuju pravo.Prema zakonu o radu inspektor rada je ovlašćen da naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni određene povrede zakona.Razlozi zabrane su odsustvo ugovora.Nalog inspektora se izdaje u fomi rešenja.npr.oduzme ovlašćenja inspekcijskim organima lokalne samouprave i teritorijalne autonomije ako ihoni ne obavljaju stručno i zakonito.pomoćnika ministra.Inspektor je dužan da uzme u postupak sve prijave u vezi sa poslovima iz njegove nadležnosti i da rezultatima provere obavesti podnosioca. neiplaćivanje zarade ili minimalne zarade i neisplaćivanje zarade u novcu.nepodnošenje prijava na obavezbno osiguranje. odnosno za period januara do decembra.Sa obzirom da kalendarska godina ima 262 dana najduže trajanje rada po ovom ugovoru zahteva pretežni deo radnog vremena u radnom odnosu. uzima izjave od odgovornih lica.Poslovi obuhvaćeni predmetom ugovora moraju biti iz sfere delatnosti poslodavca.ali su sva usm. izdaje obavezne instrukcije. 136.Prema zakonu o radu zabraniće delatnosti poslodavcu ako se zaposlenom nije zaključio ugovort o radu.vrši neposredni inspekcijski nadzor u svim poslovima i sa svi ovlašćenjima.a ko nije isplatio zaradu.pregleda objekte.erena prema istom cilju: da se otkloni povreda propisa i uspostavi pravilna primena prava u oblasti rada.o žalbama protiv tih rešenja odlučuje glavni inspektor.Ugovor .Povremeni poslovi su kratkotrajni poslovi koji se obavljaju sa vremena na vreme kao što su košenje trave po gradskim parkovima.odnosno minimalne zarade za prethodni mesec.rešenje je izvršno pre konačnosti. inspektor rada ima različita ovlašćenja.poslodavac je dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dostavljanja rešenja obavesti inspektora o izvršenju naloga.Prema zakonu o radu organizacija nadležna za poslove platnog prometa dužna je da najkasnije do kraja tekućeg meseca obavesti nadležnog ispektora rada o poslodavcima koji nisu izvršili isplatu zarade.Za obavljanje poslova van delatnosti poslodavca zaključuje se ugovor o delu. uređaje i robu.Inspektorat ima područne jedinice u svim okruzima i oni u tim jedinicama donose prvostepena rešenja.Inspektor ima pravo i dužnost da u vršenju inspekcijskog nadzora pregleda opšte i pojedinačne akte i drugu dokumentacijui.žetva .prerada šećerne repe. naređuje potrebna merenja. izrada sajamskih štandova.U vršenju inspekcijskog nadzora.ako nije isplatio zaradu u novcu..Zabrana rada je upravna mera koja se mora odrediti ukoliko inspektora rada nađe da je poslodavac učinio neku od navedenih povreda zakona opšteg akta ili ugovora o radu. pri tome se ne računaju neradni dani.Prema zakonu o radu poslodavac može za obavljanje poslova iz svoje delatnosti koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 dana!!!! u kalendarskoj godini sa određenim licem da zaključi ugovor za obavljanje privremenih i povremenih poslova.Zabrana prestaje čim poslodavac otkloni učinjene nepravilnosti i o tome obavesti inspekciju rada.ako nije podneo prijavu na obavezno socijalno osiguranje.Trajanje privremenih i povremenih poslova vezuje se za kalendarsku godinu.nadležnom za teritoriju na kojoj se nalazi sedište poslodavca.u rešenju se određuje rok u kome je poslodavac dužan da otkloni utvrđene nepravilnosti. opšteg akta i ugovora o radu. Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova Rad po ovom ugovoru ima dva vida:opšti za sva lica i posebni za članove omladinske i studentske zadruge.Kad je vršenje pojedinih inspekcijskih poslova povereno organima teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave glavni inspektor ima u odnosu na te organe pravo i dužnost da ostvaruje neposredni nadzor nad njihovom primenom. obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa. preventivno i represivno.Obaveštenje se upućuje područnom organu inspekcije rada. organizuje zajedničke akcije sa inspektorima lokalne samouprave.

a ugovara se zavisno od vrednosti posla koji se ugovara..Poslodavac je pravno ili fizičko lice za čiji se račun poslovi obavljaju.Prema zakonu o radu obaveznik uplate doprinosa za penzijsko.Poslenik može biti i maloletno lice ..Ugovor o delu u ime poslodavca zaključuje direktor.U izvršenju ugovorne obaveze poslenika ne može da zameni drugo lice.Iz ovog ugovara izviru obligacije cilja.Stvaranje dela mora da bude samostalno. sa ograničenom poslovnom sposobnošću ako dobije odobrenje zakonskog zastupnika.Predmet ovog ugovora može da bude sve što može biti predmet klasičnog ugovora o delu iz zakona o obligacionim odnosima..intuitu personea i individualan. a poslodavac je pravno lice ili fizičko lice za koje treba da bude stvoreno određeno delo. a ne obligacije sredstva.Ugovor o delu zaključuju poslenik i poslodavac.zakljucuje ugovor sa trecim licima u ima i . odnosno drugi organ poslovođenja.o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključuju poslenik i poslodavac.ali ga može zaključiti i zaposleno lice ukoliko to dopušta režim rada .Poslenik po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova ima pravo na penzijsko.Sposobnost da bude poslenik ima punoletno lice kadro da ispuni ugovornu obavezu.rokove izvršenja. način obavljanja poslova.Prema zakonu o radu ugovor o delu radi obavljanja poslova van delatnosti poslodavca koji imaju za predmet samostanu izradu određene stvari može da zaključi i za kulturno umetničke poslove sa poslenikom koje obavlja kulturno umetničku delatnost. kao i zaposleni u radnom odnosu. visinu naknade.Poslenik je fizičko lice koje preuzima obavezu obavljanja poslova.Pri određivanju predmeta ugovora primarni značaj ima i delo . Ugovor o delu Rad po ovom ugovoru ima dva vida. sa trajnom prsstacijom. komutativan.Ugovor o zastupanju i posredovanju Po ugovor o Trgovinskom zastupanju trgovinski zastupnik se stara da treca lica zakljuce ugovor sa njegovim nalogodavcem da posreduje izmedju njih.Opšti za sva lica i posebni za lica koja obavljaju kulturnoumetničku delatnost.kauzalan.Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova je formalan.odnosno izvršenje celovitog intelektualnog ili fizičkog posla. prouzrokovana dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na poslovima koje je osiguranik obavljao.Poslenik je fizičko lice koje treba da stvori određeno delo. kauzalan i intuitu pesonae i individualan.Kad je poslodavac fizičko lice ugovor zaključuje neposredno.Ovaj ugovor je formalan.Prema zakonu o radu poslodavac moze za obavljanje privremenih ili povremenih poslova iz delatnosti poslodavac da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge.Prema zakonu o radu poslenik ima pravo na osiguranje u slučaju povrede na radu i profesionalnog oboljenja u skladu sa zakonom.Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključuje se u pismenoj forrmi.zdravstveno i invalidsko osiguranje.Za njih je svojstveno stvaranje .Naknada za rad se isplaćuje u novcu. 137. rok izvršenja obaveze.sa trajnom prestacijom.Povreda na radu se smatra povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla na koga je osiguran.Rad traje dok se ne izradi. dvostrano obavezan.Osnovni elementi tiču se poslova i naknade za rad.Ugovor treba da odredi vrstu poslova. teretam.Ugovor treba da odredi vrstu poslova.Sposobnost za zaključenje ugovora u svojstvu poslenika ima svako punoletno lice. dvostrano obavezan.a to podrazumeva lične sposobnosti onog ko treba da bude poslenik.Predmet ovog ugovora su poslovi van delatnosti poslodavca.Ovaj ugovor obično zaključuje nezaposleno lice. odnosno popravi određena stvar.Trajanje rada po ovom ugovoru nije zakonski ograničeno.Kod dela je bitan rezultat rada. 138.invalidsko izdravstveno osiguranje je poslodavac.teretan. a imaju za predmet samostalnu izradu i samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. komutativan.Profesionalna bolest je bolest nastala u toku osiguranja.Prema zakonu o radu poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca .

da cuva poslovnu tajnu.telesno oštećenje)..da zastupnika bez odlaganja obavesti o odluci koja se odnosi na zakljucenje ili odbijanje zakljucenje ugovora.Zastupnik je duzan: da se stara o interesima nalogodavca. dodatno obrazovanjer.za slučaj invalidnosti(pravo na invalidsku penziju) za slučaj smrti(pravona porodicnu penziju). smrt.Ugovor o strucnom usavrsavanju oslodavac moze da zakljuci sa licem zaposlenim ili ne kod drugog poslodavca koje zeli da se usavrsi. 141.Samozapošljavnje podstiče i zakon o zapošljavnju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. pravo na odmor.dok se nalogodavac obavezuje da posredniku isplati odredjenu naknadu ako ugovor bude zakljucen. stranci zaposleni u Srbiji kod stranih poslodavaca.Obavezno osigurana lica su zaposleni .Poslodavac moze licu sa kojim je zakljucio ugovor da obezbedi novcanu naknadu kao i druga prava (troskovi prevoza.(142) Vrste penziskog osiguranja Penzijsko i invalidsko osiguranje funkcioniše kao i svaki drugi sistem rada. domaći državljani koji rade u inostranstvu.da po prestanku ugovora vrati stvari koje je dobio na upotrebu.Ključni činioci su osigurani slučaj (starost.On nezaposlenom lice ne priznaje pravo na jednokratnu novčanu naknadu.Pod osiguranikom zaposlenim podrazumevaju se lica u radnom odnosu bilo koje vrste i kod bilo kog poslodavca.Nalogodavac je duzan: da zastupniku stavi na raspolaganje potrebne uzorke ili isprave.invalidnost.dok se nalogodavac obavezuje da zastupniku za svaki zakljuceni ugovor isplati odredjenu naknadu. izabrana i postavljena lica koja ostvaruju zaradu.Ko to čini dobija status preduzetnika koji mu omogućuje da zapošljava i druge radnike. lica koja obavljaju privremene poslove .Ako se obavljaju u radnom prostoru vrše se u trgovini.Po Ugovor o posredovanju-posrednik se obavezuje da nadje i dovede u vezu sa nalogodavcem lice koje bi snjim pregovaralo o zakljucenju odredjenog ugovora..zastupniku isplati ugovorenu naknadu.premija osiguranja (u vidu doprinosa uplaćuju poslodavci i osiguranici) i prava osiguranja(ostvruju se kada nastupi osigurani slučaj).apoteci. (142)-Obavezno se uspostavlja automatski zasnivanjem radnog ili drugog pravnog odnosa uslovljenog osiguranjem . lica za čijim je radom prestala potreba.U oba slučaja samozapošljavanje se odnosi na fizička lica.Poslovi koji su predmet samozapošljavanja mogu se obavljati u radnom prostoru ili na terenu. Samozapošljavanje Prema zakonu o radu fizičko lice može samostalno da obavlja delatnost ličnim radom .da ucestvuje u zakljucenju poslova.diler.ako se obavljaju na terenu onda ih vrši trgovački putnik. kancelariji. skuplajč starih stvari.za slučaj telesnog oštećenje prouzokovanoj povredi na radu(pravo na novcanu naknadu za telesno ostecenje).Penzijsko i invalidsko osiguranje je jedinstven sistem i ima dva oblika-obavezni i dobrovvoljni..lica koja samostalno obavljaju delatnost i poljoprivrednici.) Ugovor se zakljucuje u pismenoj formi 140.Prema zakonu o radu samozapošljavanje se ostvaruje u skladu sa posebnim propisima.lica upućena na rad u inostranstvo.Prema zakonu o radu o penzijskom i invalidskom osiguranju pun kapacitet obaveznog osiguranja čine za slučaj starost(pravo na starosnu penziju). a nisu osigurana po drugom osnovu.Ugovor o strucnom osposobljavanju i usavrsavanju Ugovor o strucnom ospo. i ako to čini ono se samozapošljava.civilna lica na službi u vojsci.Te posebne propise sadrži zakon o privatnim preduzetnicima čiji je raniji naziv bio zakon o ličnom radu.da postupa po upustvima.-poslodavac moze da zakljuci sa nezaposlenim licem radi obavljanja pripravnickog staza ili polaganja strucnog ispita kako bi se lice sa tek stecenom diplomom osposobilo za samostalan red u struci. lica koja obavljaju privremene i povremene poslove. obuku. domaći državljani zaposleni kod stranih poslodavaca u Srbiji.za racun nalogodavca.Zastupnik odnosno posrednik ima pravo na socjalno osiguranje. 139 .

obavezno osiguranje je ograničeno na slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja usled povrede na radu i profesionalne bolesti ostvaruju:lica koja obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga do navršene 26 godine živora ako su na školovanju.autorskog ili drugog ugovora.Staž osiguranja se meri kalendarskim vremenom provedenim u osiguranju pa se ne preračunava u časove rada sa punim radnim veremenom.Pod vremenom provedenom na radu računa se vreme za koje je osiguranik primio zaradu. osnivači ili članovi privrednih društava.Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju.Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju govori o dva vida dobrovoljnog osiguranja.Valja ukazati i na tzv. sveštenici i verski službenici i lica koja su prestala da obavljaju samostalnu delatnost dok ostvaruju novčanu naknadu po propisima o zapošljavanju.Dozvolu za rad izdaje Narodna banka Srbije.Drustvo za upravljanje dobrovoljnim penziskim fondom je privredno drustvo koje upravlja drustvom i organizuje njegov rad.Prvi se odnosi na osiguranike obaveznog osiguranja.Zakon o dobrovoljnim penziskim fondovima i o penziskim planovima: 1)instalira drustvo za upravljanje dobrovoljnim penziskim fondom 2) odredjuje prirodu dobrovoljnog penziskog fonda 3)postavlja principe ugovaranja penziskih planova 4)utvrdjuje obavezu ugovaranja kastodi usluga 5) ustanovljava rezim nadzora 6)sadrzi kaznene odredbe.Nadzor nad primenom propisa vrsi Narodna banka Srbije.učesnici i studenti na obaveznom proizvodnom radu ili praktičnoj nastavi i lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici kaznene ustanove i lica koja su zaključila ugovor o volonterskom radu. domaćice.u razlicite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja.Staž osiguranja se računa u efektivnom ili uvećanom trajanju.Kaznene odredbe ticu se odgovornosti za krivicna dela i privredni prestup. 144. Dodatni staž.Penziski plan je ugovor u korist trecih lica zakljucen izmedju organizatora i drustva za upravljanjem fondom kojim se organizator obavezuje da uplacuje penziski doprinos u korist svojih zaposlenih . (143)-Dobrovoljno-Prema zakonu o penzijskom i inavlidskom osiguranju dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje uspostavlja se ugovorom u skladu sa posebnim zakonom.Staž osigurana sa efektivnim trajanjem je po zakonu o penzijskom i inavlidskom osiguranju pravilo jer ga ostvaruju osiguranici koji nemaju pravo na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem.Dobrovoljni penziski fond je institucija u okviru koje se prikuplja i ulaze penziski doprinos .Kastodi usluge pruza kastodi banka skojom drustvo za upravljanje zakljucuje ugovor u roku od 8 dana od dobijanja dozvola za rad.lica koja rad po osnovu ugovora o delu.Pod osiguranikom samostalnih delatnosti podrazumevaju se lica koja samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost.astrolozi. dok će osiguranik sa . a drugi se odnosi na lica koja nisu obavezno osiguranja.Pod osiguranikom poljoprivrednikom podrazumeva se lice koje se bavi poljoprivredom.a drustvo za upravljenje da sigurno investira prikupljena sredstva.npr.lica na stručnom osposobljavanju.Osiguranici obaveznog osiguranja mogu ugovor o dobrovoljnom osiguranju obezbediti sebi i članovima svoje porodice veći obim prava od onog koji im pripada ili drugu vrstu prava od prava koja su utvrđena tim zakonom.preko omladinskih zadruga.Lica koja nisu osiguranici obaveznog osiguranja mogu ugovorom o dobrovoljnom osiguranju sebi i članovima svoje porodice obezbediti prava iz penzijskog i inavlidskog osiguranja.To je vreme rada i vreme plaćenih odmora i prekida rada. Penzijski staž i staž osiguranja Penzijski staž čini staž osiguranja i poseban staž.Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju u staž osiguranja računa se vreme koje je osiguranik proveo na radu za koji je uplaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje.Osnivaci mogu biti domaca i strana fizicka i pravna lica.Posle godinu dana rada osiguranik i sa punim i sa nepunim radnim vremenom imaće 12 meseci staža osiguranja.

Povreda je od udara je ako nastane neposrednim ili kratkotrajnim fizičkim ili hemijskim dejstvom.civilni invalidi rata.Pravo na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem ne stiče se odmah.punim radnim vremenom posle pola godine rada imati 6 meseci staža osiguranja .Povreda je od pada ako nastane naglim promenama fiziološkog stanja organizma.Određuje se da se povredom na radu smatra:povreda osiguranika na redovnom putu preduzetom radi izvršenja službenih poslova.Staž osiguranja sa uvećanim trajanjem utvrđuje se po dva osnova: prvi se tiče poslova . Povreda na radu Prema zakonu o radu pod povredom na radu se podrazumeva povreda osiguranika prouzokovana neposrednim ili kratkotrajnim mehaničkim dejstvom. odnosno radna mesta na kojima se ostvaruje staž osiguranja sa uvećanim trajanjem podležu reviziji najkasnije po isteku 10 godina od njihovog utvrđivanja.Uzročna povezanost postoji kada se obavljanje poslove po osnovu kojih je povređeni osiguran. nego pod drugim osnovama. 146.Vremenska povezanost postoji kada povreda nastane u vreme rada ili drugo vreme koje se smatar radnim.. Profesionalna bolest .Da bi povreda koju pretrpi osiguranik bila pravno relevantna potrebno je da se dogodi u prostornoj.Pojam povrede na radu nije dovoljan za punu predstavu o povredi na radu. kao činjenici od značaja za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.Da li određeni životni događaj pretstavlja ili ne pretstavlja povredu na radu utvrđuje nadležni organ u postupku ostvarivanja prava iz penzijskom i invalidskog osiguranja. povreda koju osiguranik pretrpi u akcijama spasavanja .Poseban staž se ne ostvaruje na osnovu rada kod poslodavca.-Vreme koje oni provedu na raduna svakih 12 meseci racuna se kao 15 meseci staza osiguranja.Uvećanje penzije dodatnim stažom je ograničeno pravilom da ukupno utvrđen penzijski staž ne bude duži od 40 godina. 145. vremenskoj i uzročnoj povezanosti.zarobljeništvo.Svojstva osiguranika utiču na uvećanje staža osiguranja kad rad po bilo kom relevantnom osnovu obavljaju lica sa telesni oštećenjem od najmanje 70%.. vojni invalidi od 1-6 grupe .Prostorna povezanost postoji kada povreda nastane u ambijentu rada.iznenadnim opterećenjem tela ukoliko se dogodi u prostornoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem poslova po osnovu kojih je povređeni osiguran.. povreda koju osiguranik pretrpi u vezi sa korišćenjem prava na zdravstvenu zaštitu usled povrede na radu.Zakon o penzijskom i inavlidskom osiguranju uvodi i dodatni staž koji se uzima u obzir pri određivanju starosne penzije osiguraniku ženi i invalidske penzije svim osiguranicima kod kojih je invalidnost nastala usled povrede na poslu i profesionalne bolesti.Ti drugi osnovi bili su učešće u oslobodilačkim ratovima .Poslovi.a osiguranik sa polovinom punog radnog vremena svih 12 meseci staža osiguranja.Osiguraniku samostanih delatnosti u staž osiguranja računa se i vreme za koje je privremeno obustavljeno obavljanje delatnosti ukoliko je uplatio doprinose za poenzijsko i invalidsko osiguranje.. a drugi svojstva osiguranika.Povreda osiguranika na putu preduzetom radinstupanja na rad. već tek kada na rizičnim poslovima osiguranik efektivno provede najmanje 10 godina ako je zbog obavljanja tih poslova utvrđena invalidnost ukupno 5 godina.oboljenje osuguranika koje je nastalo kao neposredna i isključiva posledica nekog nesrećnog slučlaja ili više sile.Povreda osiguranika na putu preduzetom radi izvršenja službenih poslova.Dodatni staž se ne uvodi u matičnu evidenciju.Poslovi uvećavaju staž osiguranja ako su teški i opasni po zdravlje ljudi i na tim poslovima se po zakonu o penzijskom i inavlidskom osiguranju uvećanje staža vrši tako što se svih 12 meseci rada uvećava za određen broj meseci.slepa lica..Povreda osiguranika je posledica udara ili padova. vojnoj vežbi.Pravo na poseban staž imaju žene osiguranici koje su rodile 3 dete bez obzira da li je rođenje bilo pre ili posle stupanja na snagu zakona o radu i on omogucuje 2 godine dodatnog staza.ali najviše 50%..

mentalne i organske.Drugi je oštećenje organa ili delova tela i ono nastaje kada osiguranik zbog profesionalne bolesti postane nagluv.a takve su ako je lečenje okončano. profesionalnom bolešću. a u drugom slučaju pripada mu i pravo na novčanu naknadu i pravo na invalidsku penziju.Profesionalne bolesti nastaju usled dužeg neposrednog uticaja procesa i. odnosno radna mesta na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima utvrđuje ministar za poslove penzijskog i invalidksog osiguranja i ministar za poslove zdravlja na predlog fonda.Ako je pojam invalidnosti znatno uži nego ranije uzroci invalidnosti su ostali isti. 149.Oni to čine podzakonskim aktom o utvrđivanju profesionalnih bolesti koji se naziva lista profesionalnih bolesti.Bolesti mogu biti stečene ili nasledne. oštećenje ili onesposobljenost pojedinih organa što otežava normalnu aktivnost organizma i iziskuje veće napore u ostvarivanju životnih potreba bez obzira da li prouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnsot.Treći je znatnija neosposobljenost pojedinih organa ili delova tela i ona nastaje kada osiguranik zbog profesionalne bolesti dobije trajne alergijske rane na rukama. 148.povredom van rada i bolešću van rada koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.Invalidnost u smislu gubitka radne sposobnosti i dalje je posledica promena u zdravstvenom stanju izazavanih povredom na radu. ali takvih promena koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.Taj biološki deficit se može javiti u 3 vida:prvi je gubitak pojedinih organa ili delova tela i on nastaje kad osiguraniku zbog profesionalne bolesti prestane funkcija bubrega ili kad izgubi ruku ili oko. Invalidnost prema zakonu o penzijskom i inavlidskom osiguranju invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanim povredom na radu . Telesno oštećenje Prema zakonu o penzijskom i inavlidskom osiguranju telesno oštećenje postoji kada kod osiguranika nastane gubitak .Invalidnost je postojala ne samo u slučaju potpunog gubitka nego i trajnog smanjenja radne sposobnosti.procesa i uslova rada na poslovima odnosno radnim mestima koje je osiguranik obavljao. pa mora da se služi slušnim aparatom.Prema zakonu o penzijskom i inavlidskom osiguranju profesionalne bolesti su određene bolesti nastale u toku osiguranja.Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju profesionalne bolesti. Starosna penzija .uslova rada na organizam osiguranika.Potrebnoje da je bolest uvedena u nomenklaturu profesionalnih bolesti.Telesno oštećenje postoji kao deficit samog organizma koji otežavana normalnu aktivnost organizma i iziskuje veće napore u zadovoljavanju životnih potreba npr.Potpuni gubitak radne sposobnosti bio je osnov za ostvarivanje prava na invalidsku penziju dok je trajnije smanjenje radne sposobnosti omogućavalo ostvarivanje određenih zaštitnih prava (prava na raspoređivanje) bez gibitka radnog odnosa.Potpuni gubitak radne sposobnosti znači da osiguranik nije u stanju da obavlja ni poslove koje je obavljao ni bilo koje druge poslove.nabavka hrane.Određenost profesionalne bolesti je dvostruko uslovljena.generalne ili profesionalne.Telesno oštećenje može da nastane samostalno ili paralelno sa invaliditetom. prouzrokovane dužim neposrednim uticajem poslova . 147.Bolesti u medicinskom smislu su uzroci poremećaja normanog funkcionisanja ljudskog organizma.U prvom slučaju osiguraniku pripada samo pravo na novčanu nakanadu. zarazne ili nezarazne.Telesno oštećenje kao biološka činjenica pravno je relevantna samo u rasponu od 30%-100% težine jer slabiji intenzitet oštećenja ne daje pravo na novčanu naknadu.kretanje.Promene u zdravsrtvenom stanju moraju biti trajne i nepopravljive . profesionalnom bolešću i bolešću van rada.

Lični bodovi se utvrđuju množenjem ličnog koeficijenta osiguranika i njegovor penzijskog staža.Invalidnost postoji kad kod siguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanim povredama na radu. Utvrđivanje visine starosne i invalidske penzije regulisano je na isti način.odnosno žena 58 godina života i najmanje 20 godina penzijkog staža.januara 2001.Penzijki staž obuhvata staž osiguranja i poseban staž.Osiguraniku kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem potrebne godine života se smanjuju zavisno od stepena uvećanja staža.taj način se zasniva na bodovnom sistemu u kome je visina penzije proizvod dva elementa . do 30.za svake 2 godine rada na poslu gde se 12 meseci rizičnog rada računa kao 16 meseci staža osiguranja. za svakih 2 godina i 6 meseci na poslu gde se 12 meseci rizičnog rada računa kao 15 meseci staža osiguranja.juna 2002.Lični koeficijent osiguranika se utvrđuje na godišnjem nivou. žena 35) je vreme osiguranja pokriveno doprinosima .Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju.a godine života(53) određene su jednako za oba pola.profesionalnom bolešću koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacojjom. van rada osiguranik stiče pravo na invalidksu penziju ako je do invalidnosti došlo pre navršeni 65(muškarac) i 60(zena) godina života i ako ima 5 godina staža osiguranja. Invalidska penzija Pravo na invalidsku penziju je posledica invalidnosti. žena 35 godina staža osiguranja i najmanje 53 godine života.Opšti bod je nominalni iznos koji pretstavlja količnik izračunatog zbira penzije i zbira ličnih bodova svih korisnika starosne i invalidske penzije koji su pravo na penziju ostvarili od 1.Lični bodovi se utvrđuju množenjem ličnog koeficijenta osiguranika i njegovor penzijskog staža.Osiguranik kod koga je ivalidnost usled povrede van rada i bolesti van rada nastala pre navršenih 30 godina života stiče pravo na invalidsku penziju:kada je invalidnost nastala do navršene 20 godine života .Kad invalidnost nastane usled povrede van rada ili bolesti. 150.Penzijki staž obuhvata staž osiguranja i poseban staž.Godine života su različito određene za muškarca i ženu. Utvrđivanje visine starosne i invalidske penzije regulisano je na isti način.ali tako da može iznositi najviše 45 godina.Opšti bod je nominalni iznos koji pretstavlja količnik izračunatog .kada je invalidnost nastala do navršene 25 godine života.ali tako da može iznositi najviše 45 godina.Invalidnost je preduslov za sticanje prava na invalidksu penziju. ličnih bodova i opteg boda.kada muškarac navrši 40.Uslovi za sticanje prava na straosnu penziju su određeni kumulativno.Kada muškarac navrši 65 i žena 60 godina života i najmanje 15 godina staža.a staž osiguranja je vreme osiguranja pokriveno doprinosima.a ko ima najmanje godinu dana staža osiguranja.a potom na nivou svih godišnjih ličnih koeficijenata.Lični koeficijent osiguranika se utvrđuje na godišnjem nivou.a potom na nivou svih godišnjih ličnih koeficijenata. za svaku godinu i 6 meseci rada na poslu gde se 12 meseci rizičnog rada računa kao 18 meseci staža osiguranja.Staž osiguranja (muškarac 40. pri čemu se zbir penzija određuje na osnovu mesečne visine penzije u poslednjemkvartalu 2002. osiguranik stiče pravo na starosnu penziju: kada muškarac navrši 63.osiguranja za po jednu godinu i to:za svakih 3 godina rada na poslu gde se 12 meseci rizičnog rada računa kao 14 meseci staža osiguranja. ako ima najmanje 2 godine staža osiguranja i kada je invalidnost nastala do navršene 30 godine živora ako ima najmanje 3 godine staža osiguranja.U trećoj situaciji učestvuju staž osiguranja i godine života.Zakon ustanovljava pravo na najnižu penziju i nju imaju zatečeni korisnici starosne i invalidske penzije i ograničenje najvišeg iznosa penzije i tu je određeno da lični koeficijent ne može iznositi više od 4.Visina starosne i inavlidske penzije za osiguranike zaposlene koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem uvećava se za 20%.Taj način se zasniva na bodovnom sistemu u kome je visina penzije proizvod dva elementa .U prvoj situaciji učestvuju godine života i staž osiguranja. ličnih bodova i opteg boda.

odnosno 58 godina života ili postao potpuno nesposoban za rad. usvojenici. deca koja imaju oba ili jednog roditelja.Udovac stiče pravo na porodičnu penziju:ako je do smrti bračnog druga navršio 53 godine života.usvojenici.Bračni drug je udova ili udovac. za tri 90%.čalnovi porodice osiguranika sa ograničenim kapacitetom osiguranja čija je smrt nastala usled povrede na radu ili profesionalne bolesti.Vojna obaveza produžava pravo na porodičnu penziju najduže do navršene 27 godine života. pri čemu se zbir penzija određuje na osnovu mesečne visine penzije u poslednjemkvartalu 2002. Novačana naknada za telesno oštećenje Ovo pravo mogu steći samo osiguranici koji su doživeli povredu na radu ili su oboleli od neke profesionalne bolesti. za dva čalana 80%.a najkasnije do navršenih :20 godina života ako pohađa srednju školu.visina starosne invalidkse penzije uvećava se dodatnim stažom kada osiguranik žena ostvaruje pravo na starosnu penziju i kada svaki osiguranik ostvaruje pravo na invalidsku penziju usled povrede na poslu i profesionalne bolesti. za četiri i više 100%) i ako penzija pripada i članovima uže porodice ona se određuje kao i u prethodnom slučaju. unučad.Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju telesno oštećenje .Zakon ustanovljava pravo na najnižu penziju i nju imaju zatečeni korisnici starosne i invalidske penzije i ograničenje najvišeg iznosa penzije i tu je određeno da lični koeficijent ne može iznositi više od 4.Članovima uže porodice prema zakonu smatraju se:bračni drug. do 30. odnosno korisnika prava navršio 63(muškarac). 23 godine života ako pohađa višu školu i 26 godina života ako pohađa fakultet.ako je do smrti bračnog druga ili u roku od 1 godine od smrti bračnog druga postala potpuno nesposobma za rad i ako je posle smrti bračnog druga ostalo jedno dete ili deca koja imaju pravo na porodičnu penziju po tom bračnom drugu. ako je do smrti bračnog druga ili u roku od 1 godine od smrti bračnog druga postao nesposoban za rad i ako je posle smrti bračnog druga ostalo jedno dete ili vise dece koja imaju pravo na porodičnu penziju po tom bračnom drugu . 151.pastorčad i unuci.Ako pravo na porodičnu penziju imaju bračni i razvedeni bračni drug osiguranika invalidska penzija se određuje u visini koja pripada za jednog člana porodice pa se tako dobijeni iznos penzije deli na dva dela.Članovima porodice umrlog osiguranika smatraju se bračni drug.Udova stiče pravo na porodičnu penziju:ako je do smrti bračno druga navršila 48 godina života.Visina porodične penzije određuje se prema starosnoj i invalidskoj penziji koja bi osiguraniku pripadala u času smrti u procentu i to:ako penzija pripada samo čalnovima uže porodice ili članovima šire porodice umrlog osiguranika(za jednog člana 70%. deca rođena u barku i van braka.članovi porodice umrlog korisnika starosne i invalidske penzije.a udovac obavlja roditeljsku dužnost. a članovima šire porodice pripada ostatak do iznosa starosne ili invalidske penzije.braće i sestre.Detetu starijem od 15 godina porodična penzija pripada do završetka školovanja. sa tim što se određuju kao jedna penzija čiji iznos ne može da pređe najviši iznos penzije utvrđen u skladu sa ovim zakonom.Onaj ko je namerno ili krajnjom nepažnom prouzrokovao smrt osiguranika ne može po tom osnovu ostvariti pravo na porodičnu penziju.Deca su sinovi i kćeri rođeni u braku ili van braka.juna 2002.deci bez roditelja pripadaju porodične penzije po oba roditelja.Pravo na porodičnu penziju stiče roditelj koji je do smrti osiguranika. Porodična penzija Pravo na porodičnu penziju mogu ostvariti članovi porodice umrlog osiguranika koji je navršio najmanje 5 godina staža osiguranja ili ispunio uslove za invalidsku penziju.a udova vrši roditeljsku dužnost.. deca i roditelji.Visina starosne i inavlidske penzije za osiguranike zaposlene koji rade na posleovima na kojinma se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem uvećava se za 20%..Svakom detetu mlađem od 15 godina pripada pravo na porodičnu penziju. 152.januara 2001.zbira penzije i zbira ličnih bodova svih korisnika starosne i invalidske penzije koji su pravo na penziju ostvarili od 1.

onesposobljenost pojedinih organa što otežava normalnu aktivnost organizma i iziskuje veće napore u ostvarivanju životnih potreba bez obzira da li prouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnost.Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje upravljaju predtsavnici osiguranika.organizuje i sprovodi penzijsko i invalidsko osiguranje i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje osigurava sva lica koja su po zakonu uključena u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Fondovi za penzijsko i invalidsko osiguranje Penzijsko i invalidsko osiguranje obezbeđuje i sprovodi fond. a funkcija predsednika i zamenika upravnog odbora 2 godine. republički fond za penzijko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti i republički fon za penzijsko i inavlidsko osiguranje poljoprivrednika.Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju visina novčane naknade za telesno oštećenje određuje se prema osnovu koji važi i za korisnike prava u republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih.Fond je ustanova javne službe. odlučuje o poslovanju fonda.. rukovođenje i nadzor. starosne i porodične penzije..Pravo na naknadu pogrebnih troškova pripada svakom licu koje je izvršilo sahranu.Organ upravljanja fonda je upravni odbor. tako i osiguranici ograničenog kapaciteta(lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju po uputu organizacije za zapošljavanje. Naknada pogrebnih troškova Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju u slučaju smrti korisnika penzije lice koje izvrši sahranu stiče pravo na naknadu pogrebnih troškova. treći sa 80%.utvrđuje osnovice i stope doprinosa uz saglasnost vlade. poslodavca i korisnika prava. donosi programe rada.utvrđuje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. obezbeđuje namensko i ekonomski racionalno korišćenje sredstava i njihovo uvećanje. to je kvartal koji prethodi kvartalu u kome je korisnik penzije umro.Rukovođenje fondom povereno je direktori.mandat direktora traje 4 godine.Organi fonda su odgovorni za upravljanje.Upravni odbor donosi statut i druge opšte akte fonda. drugi sa 90.Pod korisnikom penzije podrazumeva se korisnik invalidske.U stalnom mesečnom iznosu se isplaćuje ova naknada.Postoje tri republička fonda:republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih.Prethodni kvartal je uvek celi kvartal. ucenici i studenti na obavezno proizvodnom radu)Lice čije je telesno oštećenje bilo ispod 30% može naknadno steći pravo na novčanu naknadu ukoliko dođe do pogoršanja postojećeg ili nastanka novog telesnog oštećenja pa težina ukupnog telesnog oštećenja pređe granicu od 30%.vrši kontrolu radnji.Prema zakonu o penzijskom i inavlidskom osiguranju telesna oštećenja i procenat oštećenja utvrđuje ministra za poslove penzijskog i inavlidskog osiguranja i ministar za poslove zdravstva. obezbeđuje ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.Prvi sa 100 težine.telesna oštećenja ispod 7 stepena nije osigurani slučaj.Mandat članova upravnog odbora traje 4 godine. utvrđuje osnovice za plaćanje doprinosa.5 prosečne penzije u prethodnom kvartalu u odnosu na dan smrti korisnika. njega imenuje upravni odbor fonda po prethodnom pribavljenom mišljenju vlade.Pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje mogu ostvariti kako osiguranici punog kapaciteta. osnivač je republika i on je upisan u registar i ima svojtvo pravnog lica. imenuje direktora fonda.opravdanost zahteva procenjuje se po lokalnim običajima i prosečnim cenama. donosi akt o organizaciji fonda. donosi finansijaki plan i godišnji obračun fonda. 154.To je težina oštećenje u rasponu koji obuhvata 8 postavljenih stepena .odlučuje o drugim pitanjima u skladu sa statutom i zakonom.Fond za penziojsko i invalidsko osiguranje je organizacija za obavezno socijalno osiguranje.Prema stepenima i procentima telesnog oštećenja utvrđenim članom tog zakona. naknada pogrebnih troškova određuje se u visini1.Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju. Uz zahtev za ostvarivanje prava prilažu se i dokazi .Direktor fonda je . 153.postoji kad kod osiguranika postoji gubitak.

Za njegovo rešavanje nadležan je okružni sud.Nadzorni odbor vrši nadzor nad finansijskim poslovanjem fonda.Nadzorni odbor podnosi izveštaje upravnom odboru tromesečno i vladi najmanje jednom godišnje. opštinska poreska uprava.direktor fonda organizuje rad i poslovanje u fondu.vrši uvid u sprovođenje odluka upravnog odbora i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.Podaci iz matične evidencije mogu se naknadno menjati ako nadležni organ naknadno utvrdi njihovu promenu .korisnike prava i obveznike doprinosa.U matičnu evidenciju se unose podatci o sticanju i gubitku svojsva osiguranika. za činjenicu smrti 1 dan od prijema prijave. rukovodi radom zaposlenih u fondu i vrši druge poslove u skladu sa zakonom i statutom. za staž osiguranja zaradu i naknadu zarade do 30. izvršava odluke upravnog odbora.Uništavane originalnih prijava na osnovu kojih su podatci uneti u matičnu evidencuiju vrši stručna komisija koju obrazuje fond. aprila tekuće za prethodnu godinu.Protiv konačnog rešenja o podacima iz matične evidencije osiguranik može pokrenuti upravni spor.obveznicima plaćanja doprinosa i korisnicima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.Prijave podataka za matičnu evidenciju podnose fondu:poslodavac za zaposlene.Matična evidencija se vodi na način određen odredbama zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koje jednako važe i za opštu i za posebnu matičnu evidenciju. 155.Postupak ostvarivanja prava pokreće se zahtevom i on se podnosi prvostepenom organu. nadležni maticar .Prijave podataka podnose se u određenim rokovima.Postupak vodi fond penzijskog i invalidskog osiguranja kod kojeg je osiguranik poslednji put bio osiguran. a ako ona bude odbijena rešenje postaje konačno.Fond je dužan da podatke iz prijave unese u matičnu evidenciju u rokovima koji iznose za podatke o obvezniku doprinosa i promenu osiguranja 8 dana.. odgovara za zakonitost rada u fondu. savez za osiguranike samostalnih delatnosti.Prijave za ustrojavanje i vođenje matične evidencije na osnovu kojih su podatci uneti čuvaju se najmanje 30 godina od dana sticanja prava utvrđenih na osnovu tih podataka .Ti podatci se odnose na osiguranike.istovremeno direktor i stručne službe fonda.Nadzor nad finansijskim poslovanje fonda vrši nadzorni odbor. vrši uvid u sprovođenje propisa o finansijskom poslovanju. staža osiguranja i penzijskom stažu i drugim činjenicama važnim za ostvarivanjem prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.Penzije i novčane .Mandat članova nadrzornog odbora traje 4 godine. 156.Zahtev za ostvarivanje prava podnosi se isključivo fondu poslednjeg osiguranja.Doneseno rešenje se može pobijati žalbom. Matična evidencija Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje vodi evidenciju o osiguranicima .Protiv rešenja fonda donesenom po žalbi odnosno u vršenju revizije može se podneti tužba u upravnom sporu kod nadležnog suda.Matična evidencija se ustrojava unošenjem podataka o osiguranju na osnovu prijave na osiguranje. organizacije za zapošljavanje za lica koja kod nje ostvaruju status osiguranika. za obveznike doprinosa 8 dana od kada je poslovanje otpočelo ili prestalo.ako se utvrdi da su uneti na osnovu lažnih isprava i ako se utvrdi da su netačni ili nepotpuni. sami osiguranici kada su oni obveznici doprinosa.. kada se prijavljuje smrt osiguranika.Fond je dužan da osiguraniku na njegov zahtev izda uverenje o podacima unesenim u matičnu evidenciju i to uverenje ima svojstvo javne isprave.Unošenje podataka u matičnu evidenciju vrši se na način bliže uređen aktima i obrascima vlade.Matična evidencija se vodi po jedinstvenim metodološkim principima i po jedinstvenom kodeksu šifara. Ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju se pred organima odgovarajućeg fonda.ali ne manje od 10 godina od dana prestanka prava. donosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova.Postupak ostvarivanja i način korišćenja prava utvrđeni su zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.pretstavlja i zatupa fond.Kada se ta prava ostvare onda se koriste.

sve pod uslovom da podnosilac zahteva nije bio u tom periodu u osiguranju Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja određena su zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.korisnici penzije i drugih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. deca rođana u braku i van braka.Postoje tri takva fonda:republički fon za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih.zaposoeni sa čijim je radom prestala potreba dok se ostvaruje pravo na naknadu zarade.Pun kapacitet obaveznog zdravstvenog osiguranja uživaju osigurana lica. roditelji. zaposlena lica upuićena narad u inostranstvo kod domaćeg poslodavca. republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje sa mostalnih delatnosti i republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika.Bračni drug uziva prava iz zdravsrvenog osiguranja dok je u braku sa osiguranikom. 157. stranci zaposleni u Srbiji kod stranog poslodavca ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno.Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su lična i ne mogu se prenositi na druga lica.Porodična penzija se isplaćuje od dana smrti umrlog osiguranika ako je zahtev podnet u roku od 6 meseci od dana smrti osiguranika. ovlašćenim službenim licima poreske policije. ovlašćenim službenim licima u smislu propisa u izvršenju krivičnih sankcija.Izuzetak postoji samo u pogledu prava na penziju jer se ona za pojedine kategorije osiguranike može ostvariti i pod posebnim uslovima.Ova prava se mogu koristiti samo ako su doprinosi za osiguranje plaćeni.Invalidska penzija ostvarena u toku osiguranja isplaćuje se od dana prestanka osiguranja.Obavezno zdravstveno osiguranje uspostavlja se automatski zasnivanjem radnog odnosa ili drugog pravnog odnosa uslovljenog tim osiguranjem. a ostvaruju se kod republičkog zavoda za zdravstevno osiguranje.Pod osiguranicima se podrazumevaju:zaposleni kod raznih poslodavaca.Pun kapacitet obaveznog zdravstvenog osiguranja čine:za slučaj povreda. a najranije od dana prijema pravosnažnog rešenja o invalidnosti.naknade utvrđuju se u mesečnom iznosu i isplaćuju se unazad. deda. informativne agencije. bolesti.Prava iz zdravstvenog osigunja nastaju kada nastupe osigurani slučajevi. domaći državljani zaposlenih kod stranih ili međunarosnih organizacija i ustanova.To su: za slučaj starosti pravo na strasnu penziju. za slučaj smrti pravo na porodičnu penziju i pravo na naknadu pogrebnih troškova.Prema zakonu o penzisjkom i invalidsko osiguranju prava iz tog zakona ne zastarevaju ako nije drugačije određeno..zaposlenima u organima koji rade na poslovima radioizviđajne službe. usvojenici. zemljoradnici ako nisu osigurani po drugom osnovu.Pod članovima porodice osiguranika se podrazumevaju bračni drug . pripadnicima bezbednosti.Reč je o ovlašćenim službenim licima u organima unutrašnjih poslova. za slučaj telesnog oštećenja pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje. pravo na zdravstveni uaštitu i pravo na putne troškove radi zdravstvene zaštite. za slučaj invalidnsoti pravo na invalidskui penziju. sveštenici i verski službenici.Starosna penzija se ostvaruje po prestanku osiguranja i ona se isplaćuje od dana prestanka osiguranja ako se zahtev podnese u roku od 6 meseci. Obavezno i dobrovoljno zdravstveno osiguranje Zdravsveno osiguranje je uređeno zakonom o zdravstvenom osiguranju.maćeha. očuh. a to su osiguranici ičlanovi njihovih porodica.. domaći državljani zaposleni u inostrantvu.Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja obezbeđuju se kod nadležnog fonda za penzijsko i inavalidsko osiguranje. a posle razvoda samo ako je u momentu prestanka braka bio stariji od 45 .Ako je drugačije određeno za dospele mesečne iznose penzija i novčane naknade za telesno oštećenje koji nisu mogli biti isplaćeni zbog okolnosti koje je prouzrokovao korisnik. za slučaj smrti pravo na naknadu pogrebnih troškova. zaposlenima koji rade na određenimposlovima u ministrstvu inostranih poslova.Uslovi za ostvarivanje prava iz penziojskog i invalidskog osiguranja jednako važe za sve osiguranuike.Zakon o zdravstenom osiguranju reguliše dobrovoljno i obavezno soiguranje. baba.a ako je zahtev podnet po isteku tog roka od dana podneošenja zahteva i za 6 mesci unazad.

Specifičnu zdravstvenu zaštitu u vezi sa primenom propisa u radu i zaštiti na radu obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava. kao i domaći državljani upućeni iz Srbije u inostrantvo radi određenih poslova ili školovanja. lečenje povređenih i obolelih. braća i sestre uživaju prava iz zdravstevnog osiguranja ako ih osiguranik izdržava. a ako su u inostranstvu duže od 6 meseci imaju pravo na zastitu u obimu utvrđenom za osiguranike u zemlji.zdravstvena zaštita u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja obuhvata:medicinske mere i postupke za unapređivanja zdravstvenog stanja.Prema zakonu o zdravstvenoj zaštiti.tako i prava izvan te nomeklature.Lica koja nisu osiguranici obaveznog zd5ravstenog osiguranja mogu sebi ičlanovima porodivce obezbediti prava iz udravstvenog osiguranja i to kako prava iz nomenkalature obaveznog osiguranja. lica koja su angažovana po ugovoru o delu. prava iz zdravsvenog osiguranja su zdravstvena zaštita.Pun obim i sadržaj zdravstvene zaštite mora biti obezbeđen deci osiguranika do navršene 15 godine života.proteze.zaposleni lica.članovi njihovih porodica dok borave u inostranstvu. ako je na redovnom ili vanrednom školovanju ili na post diplomskim studijama .a drugi se odnosi na lica koja nisu obavezno osigurana.Pri korišćenju određenih vidova zdravstvene zaštite može se predvideti učešće . lekarske preglede i proveravanje zdravstvenog stanja.Prema zakonu o zdravstvenoj zaštiti .Prema zakonu o zdravsrtvenom osiguranju možće se uvesti dobrovoljno osiguranje i moguća su dva vida:jedan se odnosi na osiguranike obaveznog osiguranja . lica koja obaljaju privremene ili povremene poslove preko zadruge. pomoćne sanitarne sprave.Obavetzno zdravstveno osiguranje svedeno je na slučaj invalidnosti ili telesnog oštećenja . odnosno 26 godine života .civilna lica na službi u vojsci i njenim jedibnicama imaju pravo da koriste zdravsrtvenu zaštitu u inostranstvu ako tamo rade. odnosno 26 ako su na školovanju ili post diplomskim studijama.ukoliko je reč ooboljenju koje se ne može lečiti u zemlji.učesnici organizovanih i javnih radova i lica koja se osposobljavaju i obučavaju za odbranu.Asredstva tza dobrovoljno zdravstveno osiguranje vode se i koristi odvojeno od sredtava obaveznog zdravstvenog osiguranja. naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad. Zdravstvena zaštita Prema zakonu o zdravstevnom osiguranju.Pod obimom zaštite podrazumeva se broj zdravstvenih usuga.To pravo imaju i članovi njihovih porodica dok borave u inostranstvu.osiguranici obaveznog osiguranja mogu obezbediti ili veći obim prava od obima prava koji je obezbeđen obaveznim osiguranjem ili drugu vrstu prava u odnosu na prava obezbeđena obaveznim osiguranjem. za vreme boravka u inostranstvu do 6 meseci imaju pravo na zdravstvenu zaštitu u inostranstvu samo u slučajevima hitne medicinske pomoći. 158.lekove.Unučad.Pravo na zdravstvenu zaštitu ima svoj obim i sadržaj. poremećaja.Lica koja ne pripadaju užoj porodici imaju prava iz zdravstvenog osiguranja samo ako nisu osigurani po drugom osnovu.medicinsku rehabilitaciju.licima obolelih od zaraznih bolesti. licima straijim od 65 godina života. ženama u vezi sa trudnoćom. pomoćne materijale . količina lekova. lice na stručnom osposobčljavanju. prevenciju i lečenje bolesti usta i zuba.Dobrovoljnim osiguranjem osiguranici mogusebe i lđčlanove svoje porodice zfravstveno osigurati i od rizika plaćanja oparticiopacije.Domaći državljani zaposleni u domaćinstvima osiguranika koji rade u inostranstvu ili kod domaćih.godina(žena) i 55 muškarac ili je bio potpuno nesposoban za rad.naknada putnih troškova u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite i naknada pogrebnih troškova. materinstvom.Ostvaruju učenici i studenti na obaveznom proizvodnom radu.dete osiguranika uživa prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja do navršene 15. odnosno sprečavanje. osiguranom licu od 15 godina života može se odobriti lečenje u inostranstvu pod uslovima utvrđenim opštim aktom republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje .

osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite vodeći računa da ih to učešće ne odvraća od zdravstvene zaštite.Strani državljani,lica bez državljanstva koja su stalno nastanjena ili privremeno borave u našoj zemlji imaju pravo na zdravstveni uaštitu u skladu sa zakonom o zdravstvenoj zaštiti stranaca u SRJ koji se po članu ustavne povelje SCG primenjuje kao zakon Srbije. 159. Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad Pravo na ovu naknadu pripada zaposlenim kod poslodavca domaćim državljanima zaposlenih kod stranih i međunaropdnih organizacija i ustanovama, zaposlenimlicima upućernim na rad u inostranstvo ili na radu kod domaćeg poslodavca koji posluje u inostranstvu,vlasnici, odnosno osnivači radnji koji u njima rade,vlasnici, odnosno osnivači privrednih društva bez obzira da li u njima rade ili ne, lica koja samostano obavljaju privrednu ili drugu delatnost kao svoje zanimanje, sveštenici.Prano na naknadu zarade ostvaruje se u određenim slučajevima, pod određenim uslovima.Naknada zarade se ostvaruje zbog privremene nesposobnosti za rad, usled povrede ili bolesti, sprečenosti za rad usled medicinskog ispitivanja, izolacije kliconoše ili pojave zaraze,nege člana uže porodice,sprečenosti za rad usled dobrovoljnog davanja tkiva ili organa, pratnje bolesnika upućenog na lečenje ili lekarski prergled i sprečenosti za rad zbog održavanja trudnoće.Jedini slučaj u kome s erazlog sprečenosti za rad ne tiče samog osiguranika je nega člana uže porodice , deteta ili bračnog druga.Ako je oboleli mlađi od 15 godina,pravo na naknadu zarade može trajati najduže 15 dana,a ako je stariji od 15 godina najduže 7 dana.Pravo na naknadu zarade pripada od prvog dana privremene sprečenosti za rad , pa za sve vreme njegovog trajanja ako zakonom nije drugačije određeno.Trajanje privremene sprečenosti određuje lekar kod kojeg se ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu.Kod duže sprečenosti za rad prouzrokovane povredom ili bolešću ,a najkasnije po isteku jedne godine njenog neprekidnog traujanja republički zavod za zdravstveno osiguranje upućuje obolelog sa potrebnom medicinskom dokumentacijom,komisiji nadležnoj za ocenu radne sposobnosti po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.Osiguraniku ne pripada naknada zarade ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad, ako je nepsosobnost za rad prouzrokovao akutnim pijanstvom, ako je namerno sprečavao ozdravljenje,ako se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihod, ako se bez opravdanog razloga ne javi lekaru za ocenu sposobnosti.Osnov za utvrđivanje naknade zarade je zarada koju bi osiguranik ostvario u mesecu za koji se isplaćuje naknada zarade da nije nastupila sprečenost za rad.Ako je osiguranik radio kod dva poslodavca ili ako je radio kod poslodavca i obavljao samostalnu delatnost, osnovza utvrđivanje naknade se određuje prema ukupnoj zaradi u svim osnovima.Naknadu zarade za prvih 30 dana sprečenosti za rad obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstva, a posle toga republički zavod za zdravstveno osiguranje ako drugačije nije određeno.Svaki poslodavac bez obzira da li je pravno ili fizičko lice može isplatiti naknadu zarade i kada je njen dužnik zavod,ali je zavod dužan da mu isplaćeni iznos nadoknadi u roku od 15 dana.Naknada zarade iznosi 65% od osnova za naknadu,a kada su uzrok sprečenosti za rad povreda na radu i profesionalna bolest i održavanje trudnoće 100% od osnova sa tim što u svakom slučaju ne može biti niža od minimalne zarade.Naknada zarade za vlasnike za lica koja obavljaju samostalnu delatnost ne može biti veća od 65% od prosečne osnovice na koju je osiguranik plaćao doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje u prethodnom kalendarskom polugođu,a kada je uzrok privremene sprečenosti za rad povreda na radu, profesionalna bolest, ne može biti veća od same prosečne osnovice na koju je osiguranik plaćao doprinos.Za zaposlene udaljene sa rada visina naknade zarade zbog privremene nesposobnosti za rad smanjuje se u sreznmeri u kojoj je naknada zarade zbog udaljenja manje od zarade koju bi zaposleni ostvario da nije udačljen sa tim što ima pravo na razliku ako se pokaže da

je udaljenje bilo neosnovano. 160. Naknada putnih troškova u vezi sa korišćenjem zdravstvenog osiguranja Prama zakonu o zdravstvenom osiguranju pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite pripada svim osiguranicima i članovima njihovih porodica,a u slučaju potrebe i pratiocu.Ovo pravo se koristi kada je osigurano lice upućeno ili pozvano u drugo mesto radi pružanja zdravstvene zaštite ili ocene privremene sprečenosti za rad,a to mesto je udaljeno najmanje 30 km od njegovog mesta stanovanja.Udaljenost nije relevantna kada se zdravstvena zaštita odnosi na dijalizu osiguranika i vežbe deteta osiguranika kod logopeda ili očnog lekara.Visina troškova se određuje prema najkraćoj relaciji i ceni karte za drugi razred voza , odnosno autobusa, ako priroda bolesti ili povrede ne iziskuje neophodno korišćenje drugog sredstva javnog saobraćaja.Po nalogu lekarske komisije osiguranik ima pravo na prevoz sanitetskim kolima ,a ako mu se takva kola ne mogu obezbediti naknadiće mu se stvarni troškovi prevoza ,li najviše do iznosa 15% od cene 1 litra benzina za svaki km.Kada ima pravo na troškove prevoza osigurano lice može na relacijama na kojima postoji oprganizovani javni prevoz može koristiti privatno prevozno sredstvo u hitnim i opravdanim slučajevima pri čemu mu pripada naknada u visini stvarnih troškova ,a najviše 15% od cene 1 l benzina za svaki pređeni km.Osigurano lice koje se povredi ili razboli za vreme boravka u drugom mestu nema pravo na naknadu troškova prevoza za povratak u mesto zaposlenja sem ako postoji potreba posebnog prevoza.Ako osigurano lice ima pravo na besplatni prevoz po drugim propisima, ne pripada mu naknada troškova prevoza,a ako ima pravo na prevoz za popustom pripada mu razlika do pune cene koštanja prevoza.Osiguranom licu može biti određen pratilac ako je to neophodno.U tom slučaju pratiocu pripada naknada troškova prevoza pod istim uslovima kao i zaosigurano lice.Za dete mlađe od 18 godina pratilac je uvek neophodan.Osigurano lice može pre putovanja uzeti akontaciju troškova prevoza uz obavezu da je u rtoku od 10 dana od dana završenog putovanja opravda ili vrati. 161.Naknada za pogrebne troškove Naknada pogrebnih troškova se iplaćuje u slučaju smrti:zaposlenih kod poslodavaca, civilnih lica na službi u vojsci, domaćih drćžavljana zaposlenih kod stranih ili međunarodnih organizacija i ustanova, zaposlenih upućenih na rad u inostranstvo ili na radu kod domaćeg poslodavca u inostranstvu,domaćih državljana zaposlenih u inostranstvu, zaposlenih za čijim je radom prestala potreba,zaposlenih na neplaćenmom odsustvu, lica koja po prestanku radnog odnosa ostvaruju naknadu zarade po pomenutom zakonu, lica koja primaju novčanu naknadu,korisnika penzije i članova porodice svih ovih lica.isplata se vrši licu koje je izvršilo sahranu.nakanada pogrebnih troškova se određuje u visini od 50% od prosečne mesečne zarade u republici u pretposlednjem mesecu u odnosu na dan sahrane, prema podatcima organa nadlžnog za posleove statistike.Kada se umrli radi sahrane prevozi u drugo mesto,a ono je udaljeno više od 100 km od mesta prebivališta iznos naknade se uvećava za 50% ,a u slučaju prevoza umrlog iz inostranstva ili sahrane u inostranstvui naknada se uvećava za 100%. 162. Republički zavod za zdravstveno osiguranje pošto se zdravsrvenim osiguranjem obezbeđuje ostvarivanje prava, zavod ima status ustanove javne službe.Njegov osnivač je republika, upisan je u javni registar i ima status pravnog lica.Republički zavod za zdravstvgeno osiguranje je složen sistem koga čine centrala u Beogradu i filijale u sedištima okruga.Nadzor nad zakonitošću rada i akata zavoda vrši ministrastvo za poslove zdravlja.Republički zavod za zdravstveno osiguranje obezbeđuje uslove za sprovođenje i sprovodi zdravstveno osiguranje, donosi godišnji program za sprovođenje zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja ,zaključuje ugovore sa nosiocima zdravstvene službe o pružanju

zdravstvene zaštite,obezbeđuje namensko i ekonomično korišćenje sredtava za zdravstveno osiguranje,obezbeđuje efikasno i zakonito ostvarivanje prava, vodi evidenciju o osiguranicima,vrši kontrolu prijavbljivanja na osigurnanje, pruža stručnu pomoć osiguranim licima u vezi sa ostvarivanjem njihovih prava i interesa,uređuje , organizuje dobrovoljno zdravstgveno osiguranje,obezbeđuje sprovođenje međunarodnih ugovora o osiguranju, obavlja druge poslove određene zakonom i statutom zavoda.Organi republičkog zavoda za dravstveno osiguranje su odgovorni za upravljanje , rukovošđenje i nadzor.Organ upravljanja je upravni odbor zavoda .Njega čini 21 član, od kojih 14 pretstavljaju zaposlene, po 2 penzionera,zemljoradnike, jednog zaposlenog u zavodu.Članove upravnog odbora imenuje i razrešava vlada na predlog saveza sindikata za predstavnike zapslenih,zadružnos saveza za predstavnike zemljoradnika, direktora zavoda za predstavnika zaposlenih u zavodu.Upravni odbor donosi statut i druge opšte akte zavoda ,donosi godišnji program za sprovođenje zdravstvene zaštite i zdravstvenog osigurabnja, odlučuje o poslovanju zavoda i drugim pitanjima od značaja za njegov rad, donosi finansijski plan i godišnji obračun zavoda,utvrđuje režim naplate učešća osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite, obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i statutom zavoda.rukovođenje tavoda je povereno direktoru.Njega imenuje i razrešava vlada i mandat mu je 4 godine.Direktor zavoda organizuje rad i poslovanje u zavodu, pretsavlja i zastupa zavod,stara se o zakonitosti i odgovara za zakonitost rada zavoda, izvršava odluke upravnog odbora zavoda,donosi akt o organizacioji i sisitenmatizaciji zaposlenih u zavodu, propisuje obrazac službene legitimacije,rukovodi radom zaposlenih i vrši druge poslove utvrđene zakonom ili statutom zavoda.Nadzor na d finansijskim poslovanjem zavoda vrši nadzorni odbor i on ima 7 članova.mandat člana, predsednika i zamenika predsednika upravnog odbora je 4 godine.Nadzorni odbor vrši nadzor nad finansijskim poslovanjem zavoda, vrši uvid u sprovođenjem zakona u vezi sa finansijskim poslovanjem zavoda, vrši uvid u sprovođenje odluka upravnog odbora,obavlja i druge poslove.Odnosi između republičkog zavoda za zdravstvenu zaštitu i nosilaca zdravstvene službe povodom pružanja zdravstvene zaštite osiguranicim auređuje se ugovorom koji se zaključuuje na neodređeno vreme.Ovim ugovorom se odrešđuju vrste, kvalitet i obim usluga, cene koje zavod plaća za vršenje zdravstvenih uslugam, način obračunavanja i plaćanja cena, način rešavvanja spornih pitanja i druga prava i obaveze ugovarača.Statutom zavoda se može za ugovaranje zdravstvenih usluga ovalstiti i filijala zavoda. 163. Ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja Zdravstveno osiguranje pripada sferi prava.Način ostvarivanja prava uređen je odrebama zakona o zdravstvenoj zaštiti.Prava iz zdravstvenog osiguranja osiguranik ostvaruje u filijani zavoda na čijem području im aprebivalište ako zakonom nuije drugačije određeno.Drugačije je dređeno za zaposlene koji ta prava ostvaruju u filijali na čijem je području sedište poslodavca ili njegova poslovna jedinica ili radnje koje ta prava ostvaruju u filijali na čijem je području sedište duštva ili radnje.da bi prava iz zdravstvenog osiguranje mogla bbiti ostvarena uslov je da su prijave na osiguranje po nekom od relevantnih osnova podnete.Prava iz zdravstvenog osiguranja ostvaruju se u posebnom upravnom postupku uređenom procesnim odredbama zakona o zdravstvenom osiguranju uz supsidijarnom primenu zakona o opštem upravnom postupku.O pravima iz zdravstvenog osiguranje odlučuje u prvom stepenu organ filijale zavoda određen statutom,.Taj organ donosi rešenje i dostavlja ga osiguiranom licu.Ako osigurano lice ne bude zadovoljno prvostepenim rešenjem može izjaviti žalbu centrali zavoda o kojoj odlučuje organ određen statutom.Protiv konačnog rešenja o poravu iz zdravstvenog osiguranja ne može se voditi upravni spor.Može se tražiti zaštita prava pred nadležnim sudom i to je opštinski sud.Tužba za sudsku zaštitu prava podnosi se u roku od 30 dana od dana prijema konačnog rešenja i rok za tužbu je

Doprinosi osiguranja za slučaj nezaposlenosti plaćaju se pio zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.Doprinosi za dobrovoljno osigurtanje vode se i koriste posebno.postoje dve vrste osiguranja za slučaj nezaposlenosti.Drugostepena lekarska komisija dužna je da odmah pristupi odlučivanju o prigovoru radi davanja svoje ocene i ocena drugostepene lekarske komisije je konačna i pismeno se obaveštavaju osiguranik. lica koja obavljaju privremene i povremene poslove.a lekarska komisija ceni stanja i postupke u ostvarivanju zdravstvene zaštite uključujući i rad lekara pojedinca. Obavezno i dobrovoljno osiguranje za slučaj nezaposlenosti osiguranje za slučaj nezaposlenosti uređeno je odredbama zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. poslodavac. obavezno i dobrovoljno. izabrana lica koja primaju platu. a nisu učenici i penzioneri. 165.Ako osigurano lice ne bude zaovoljno ocenom koju je dao lekar pojedinac može izjaviti prigovor lekarskoj komisiji i prigovor se podnosi u roku od 48 sati pismeno ili usmeno. odnosno prodajom hartija od vrednosti i druga sredstva ostvarena u skladu sa zakonom.Lekarska komisija je dužna da odmah uzme u postupak prigovor radi donošenja ocene.Obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti je neminovnmost koju prati uspostavljanje radnog odnosa uspostavljenog tim osiguranjem i regulisano je samim zakonom. a nalaze se na evidenciji nezaposlenih i aktivno traže zaposlenje. lekar pojedinac i filijala zavoda. lekarske komisija .prekluzivanm.U stanju nezaposlenosti nalaze se lica od 15 do 65 godina života koja nisu zasnovala radni odnos . osnivači .Lekar kome je prigovor izjavljen usmeno može preinačiti svoju ocenu.Osigurani slučaj je nezaposlenost.poslodavac i filijala zavoda. . fizička lica koja samostalno bavljaju privrednu i drugu delatnost. druga sredstva za finansiranje obaveznog osiguranja su prihodi iz budžeta republike.U određivanju načina korišćenja zdravstvene zaštite i ocenjivanju medicinske opravdanoti učestvuju stručni medicinski organi:lekar pojedinac.Uslovi dobrovoljnog osiguranja kao i uslovi.lakarska komisija i drugostepena lekarska komisija.Ocena koju daje lekarska komisija povodom prigovora na ocenu lekara pojedinca je konačna.Lekar pojedinac i lekarska komisija su stručno medicinski organi koji nadležnost u obezbeđivanju zdravstvene zaštite dele tako što lekar pojedinac pruža zdravstvene usluge .O toj oceni se pismeno obaveštavaju osigurano lice.O blagovremenoj i dozvoljenoj tužbi se odlučuje meritorno.Protiv ocene lekarske komisije koja je doneta bez prethodne ocene lekara pojedinca može se izjaviti prigovor drugostepenoj lekarskoj komisiji u roku opd 3 dana od dana saopštenja ocene lekarske komisije.Oni se ostvaruju kod nacionalne službe za zapošljavanje. obim i način ostvarivanja prava utvrđuju se opštim aktom nacionalne službe za zapošljavanje. sredstva ostvarena izdavanje.Dobrovoljno osiguranje ima dva vida:jedan se odnosi na osiguranike obaveznog osiguranja. a drugi se odnosi na lica koja nisu obavezno osigurana .odnosno suosnivači privrednog drštva. 164.Ovomosiguranje uživaju osigurana lica:zaposleni koji ostvaruju pravo na zaradu ili naknadu zarade. Ostvarivanje zdravstvene zaštite Zdravstvena zaštita se ostvaruje u zdravstvenoj ustanovi čije je sedište napodručju filijale zavoda koje je osiguranom licu priznala to svojstvo. lekar pojedinac.a ako to ne učini dužan je da sačini belešku koju potpisuje i osigurano lice i da predmet odmah dostavi lekarskoj komisiji.Pravo na zaštiitu se gubi i nepodnošenjem žalbe.Osiguranici obaveznog osiguranja mogu dobrovoljnim osiguranjem obezbediti ili veći obim prava ili druga prava koja nisu utvrđena obaveznim osiguranjem.Lekar pojedinac stiče ovlašćenja stručnog medicinskog organa ugovorom između matične filijale i nosioca zdravstvene službe.a ako osigurano lice radi zaštitu može da ostvaruje i kod nosioca zdravsvene službe na području filijale gde radi.Lekar koji je obaviop pregled ne može biti član lekarske komisije.

Dobrovoljno osigurana lica imaju pravo na novčanu naknadu u visini pod uslovima i na način utvrđen opštimaktom nacionalne službe za zapošljavanje.osim ako po prestanku poslednjerg osiguranja ima 25 i više godina osiguranja.Dobrovoljno osigurana lica imaju pravo na novčanu naknadu u visini pod uslovima i na način utvrđen opštimaktom nacionalne službe za zapošljavanje.odsustva potrebnih znanja i sposobnosti.Osnovicu čini prosečna zarada. premeštaja bračnog druga i posle rada u inostrantvu.procenta i limita. Novčana naknada za slučaj nezaposlenosti Pravo na novčanu naknadu uređeno je odredbama zakona o zapošljavanju i osiguranmju za slučaj nezaposlenosti.Pravo na novačanu naknadu imaju obavezno osigurana lica koja su po osnovu ugovora o radu i ugovora privremenih i povremenih poslova bila osigurana najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci.Novačna naknada pripada od prvog dana prestanka osiguranja. ako se nezaposleno lice ne prijavi nacionalnoj službi za zapošljavanje i podnese joj zahtev u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa.Pripada i licima kome je ugovor o radu prestao po drugim osnovama. 167.Isplata novčane naknade nezaposlenom obustavlja se dok traje ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova.tim licima pripada pravo na naknadu ako su ostala bez zaposlenja zbog:prestanka potrebe za radom. 12 meseci ako osiguranik ima staž osiguranja od 20 godina. za vreme odsluženja ili doslužeja vojnog roka. a drugi na promenu statusa korisnika prava. Prava iz socijalnog osiguranja za slučaj nezaposlenosti Prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti su:pravo na novčanu naknadu i pravo na zdravstveno penzijsko i invalidsko osiguranje.Pravo na novčanu naknadu uređeno je odredbama zakona o zapošljavanju i osiguranmju za slučaj nezaposlenosti.Novačana naknada se isplaćuje unazad i ona spada u kategoriju povremenih i sukcesivnih potraživanja koja dospevaju iz meseca u mensec.. 6 meseci ako osiguranik ima .trajanje prava na novčanu naknadu se produžava za vreme obrazovanja i obuke. 24 meseca ako osiguranik ima najmanje 20 godina staža osiguranje i 61 godinu muškarac i 56 godina žena. za vreme izdržavanja kazne zartvora i dok traje boravak van zemlje zbog upućivanja bračnog druga na rad u inostranstvo. stečaja i likvidacije.nezaposlenom kome je prestalo pravo na novčanu naknadu može ga steći ponovo ako opet ispuni uslove za njegovo ostvarivanje sa tim što mu se u staž osiguranja ne uračunava vreme raniujeg ostvarivanja prava na naknadu .Pravo na novčanu naknadu traje 3 meseca ako osiguranik ima staž osiguranja od 1-5 godina.. premeštaja bračnog druga i posle rada u inostrantvu.Nezaposlenom prestaje pravo na novčanu naknadu u dve grupe slučajeva.Pravo na novačanu naknadu imaju obavezno osigurana lica koja su po osnovu ugovora o radu i ugovora privremenih i povremenih poslova bila osigurana najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci. za vreme porodiljskog osustva.Pravo na novčanu naknadu traje 3 meseca ako osiguranik ima staž osiguranja od 1-5 godina.Novačna naknada pripada od prvog dana prestanka osiguranja. 6 meseci ako osiguranik ima staž osiguranja od 5-15 godina. za vrem. odnosno naknada zarade koja je osiguraniku isplaćivana u poslednjih 6 meseci koji prethode mesecu kome je prestalo osiguranje.e privremene sprečenosti za rad. osnovice. prva se odnosi na neizvršavanje obaveza prema nacionalnoj službi zapošljavanja. stečaja i likvidacije.tim licima pripada pravo na naknadu ako su ostala bez zaposlenja zbog:prestanka potrebe za radom.Novčana naknada ne može da bude viša od prosečne mesečne zarade po zaposlenom ostvarene u republici prema poslednje objavljenom podatku organa nadležnom za poslerove statistike. nege deteta.odsustva potrebnih znanja i sposobnosti.Pripada i licima kome je ugovor o radu prestao po drugim osnovama.Visina naknade zavisi od 3 činioca. ako se nezaposleno lice ne prijavi nacionalnoj službi za zapošljavanje i podnese joj zahtev u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa.Novačana naknada se srazmerno umanjuje za isnos koji nezaposleni ostvari na osnovu autorkog ugovora i bilo na kakav drugi način.166.

za vreme izdržavanja kazne zartvora i dok traje boravak van zemlje zbog upućivanja bračnog druga na rad u inostranstvo.Nezaposlenom prestaje pravo na novčanu naknadu u dve grupe slučajeva. za vreme odsluženja ili doslužeja vojnog roka.Ove sporove treba da rešava upravni sud. 168. 12 meseci ako osiguranik ima staž osiguranja od 20 godina.Članovi porodice korisnika novčane naknade imaju pravo samo na zdravstveno osuguranje. .Novčana naknada ne može da bude viša od prosečne mesečne zarade po zaposlenom ostvarene u republici prema poslednje objavljenom podatku organa nadležnom za poslerove statistike. za vreme porodiljskog osustva.trajanje prava na novčanu naknadu se produžava za vreme obrazovanja i obuke. osnovice.Ta prava pripadaju samo nezaposlenim licima koji su korisnici novčane nakanade i traju koliko i pravo na naknadu..Visina naknade zavisi od 3 činioca. ukoliko nisu zdravstveno osigurani.Obračun i uplatu doprinosa za osiguranje vrši nacionalna služba za zapošljavanje u skladu sa njenin opštinm aktom. ali pošto on počinje sa radom tek 1.Osnovicu čini prosečna zarada.nezaposlenom kome je prestalo pravo na novčanu naknadu može ga steći ponovo ako opet ispuni uslove za njegovo ostvarivanje sa tim što mu se u staž osiguranja ne uračunava vreme raniujeg ostvarivanja prava na naknadu .penzijsko i invalidsko osiguranje predviđeno je odredbama zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.Protiv konačnog rešenja nacionalne službe donesene u drugom stepenu nezaposleni može zatražiti sudsku zaštitu u upravnom sporu.Isplata novčane naknade nezaposlenom obustavlja se dok traje ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova.. prva se odnosi na neizvršavanje obaveza prema nacionalnoj službi zapošljavanja.Novačana naknada se srazmerno umanjuje za isnos koji nezaposleni ostvari na osnovu autorkog ugovora i bilo na kakav drugi način.Novačana naknada se isplaćuje unazad i ona spada u kategoriju povremenih i sukcesivnih potraživanja koja dospevaju iz meseca u mensec. za vrem. Pravo na zdravstveno.drugostepeni postupak vodi centrala nacionalne službe i to je postupak po žalbi. odnosno naknada zarade koja je osiguraniku isplaćivana u poslednjih 6 meseci koji prethode mesecu kome je prestalo osiguranje.Prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti ostvaruju se u posebnom upravnom postupku koje čine posebna procesna pravila zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i pravila akona o opštem upravnom postupku. nege deteta.osim ako po prestanku poslednjerg osiguranja ima 25 i više godina osiguranja. Ostvarivanje prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti Prtema zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti o pravima iz opsiguranja za slučaj nezaposlenosti u prvom i drugom stepenu odlučuju organi nacionalne službe određeni opštim aktom.procenta i limita. 24 meseca ako osiguranik ima najmanje 20 godina staža osiguranje i 61 godinu muškarac i 56 godina žena.e privremene sprečenosti za rad.Prvostepeni postupak vodi filijala nacionalne služebe i to je postupak po zahtevu.staž osiguranja od 5-15 godina. a drugi na promenu statusa korisnika prava. dotle će ih rešavati vrhovni sud. januara 2007.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->