ARHITEKTURA RAČUNARSKIH SISTEMA

SEMINARSKI RAD:
DUAL CORE PROCESORI - INTEL VS AMD
Dual core procesori - Intel vs AMD

SADRŽAJ

SADRŽAJ.............................................................................................. .2
INDEKS SLIKA......................................................... ..............................2
TRKA NA TRŽIŠTU................................................................ ..................4
RAZVOJNI PUT DUAL CORA............................................................... .......5
INTELOV PUT DUAL CORA........................................................................................................5
Intel Pentium D 950.........................................................................................................................7
AMD-ova DRUGAČIJA PARALELNA PUTANJA.....................................................................10
AMD Athlon 64 X2 .......................................................................................................................12
PLANOVI ZA BUDUĆNOST................................................ ......................14
ZAKLJUČAK...................................................... ...................................16
LITERATURA.................................................. ......................................19
http://www.intel.com........................................................ ....................19
http://www.amd.com........................................................... .................19
http://www.sk.co.yu/2005/06/sktz01.html............................... ................19
http://www.benchmark.co.yu/modules.php?name=BenchmarkNews&file=articl
e&sid=9718.......................................................................... ...............19

INDEKS SLIKA

Slika 1 AMD Athlon X2 3800+................................ ..................................4

Slika 2 Pentium Extreme Edition....................................... ........................5
Slika 3 Razlika u Intelovim jezgrima ......................................... ................8
Slika 4 Karakteristike Pentium-a D950....................................... ................9
Slika 5 Dva jezgra u Intel Pentium procesoru............................................10
Slika 6 Optimalna konfiguracija sa Pentium-om D950......................... ........10
Slika 7 Blok šema AMD Athlon 64 X2............................ ...........................12
Slika 8 Karakteristike AMD Athlon 64 X2..................................................13

2/19
Dual core procesori - Intel vs AMD

UVOD

Povećanje performansi procesora računara može se postići na dva načina: povećanjem

radnog takta i boljim tj. efikasnijim dizajnom procesora. Proizvođači su se do sada pretežno
oslanjali na prvi metod – stalna unapređenja tehnološkog procesa izrade obezbeđivala su sve
manje tranzistore koji zahtevaju manje struje, manje disipiraju toplotu i tako mogu da rade na
višim radnim taktovima. Svakih nekoliko godina bi izašao novi dizajn koji bi se u narednih
nekoliko godina ubrzavao sitnim prepravkama, optimizacijama i povećanjem radnog takta.
Šezdesetčetvorobitni procesori odavno su postali uobičajeni na tržištu. Ipak, pre otprilike
godinu dana, ova „tehnika” je konačno zakazala. Dalje ubrzavanje procesora dodavanje
megaheraca postalo je izuzetno skupo i teško, a proizvođači su primorani da nađu drugo
rešenje.

U svetu vrhunskih servera koje proizvode IBM, HP i SUN, dual-core procesori su već
odavno uobičajena pojava, međutim, u PC svetu oni su nešto veoma novo. Kako bi izgledalo
spojiti najbolje iz oba sveta, tj. „preneti” koncept multiprocesiranja u desktop segment tako da
računar ima više procesora, ali da se i dalje koriste standardne povoljne komponente
karakteristične za desktop računare?

Na ovu ideju su inženjeri iz AMD-a i Intela došli tokom 2004. godine, da bi sredinom
2005. godine praktično istovremeno obe kompanije predstavile potpuno nov koncept namenjen
desktop računarima i jeftinijim radnim stanicama – višejezgarne (dual core) procesore! Ovo
rešenje je već poznato u serverima i jakim radnim stanicama, ali tek sada korisnici ne moraju
da plate poseban hardver. Novi višejezgarni Athloni i Pentiumi rade u standardnim matičnim
pločama i koriste klasičnu memoriju, grafičke i sve ostale kartice. Iz sveta servera je preuzeto
„samo” multiprocesiranje, čime Intel i AMD konačno dobijaju mogućnost da korisnicima ponude
znatno bolje performanse, ali tako da cena celog računara ostane u razumnim okvirima.

Dual-core procesori imaju dva procesorska jezgra smeštena na jednoj silikonskoj

podlozi i, po svemu sudeći, predstavljaju dominantni pravac u kojem će se procesori
budućnosti razvijati. Težnja je da se obezbedi povećanje performansi bez radikalnih promena u
načinu koncipiranja jezgara. Svako jezgro radi kao poseban procesor i ima svoju keš memoriju.
Jezgra dele memorijski kontroler, što na prvi pogled može izgledati kao „usko grlo”, ali, ako se
uzme u obzir brzina magistrale, razloga za brigu nema. Svako jezgro može posebno da
izvršava barem jedan zadatak tako da multitasking na dual-core sistemima značajno dobija na
brzini. Štaviše, ide se na to da svako jezgro izvršava istovremeno više tredova, čime će se
brzina još značajnije uvećati.

U odnosu na klasične single core procesore, dual core procesori različiti su po tome što
u jednom komadu silicijuma sadrže dva "fizička" procesora s L2 međuspremnicima. Takvi
procesori u osnovi se ponašaju poput računara s dvostrukim procesorima i podržavaju 64-bitne
aplikacije.

3/19
Dual core procesori - Intel vs AMD

TRKA NA TRŽIŠTU

Kompanija AMD je bila ta koja je prva krenula sa DualCore idejom, i to jos u toku
najavljivanja K8 generacije procesora.Naime, integracijom memoriskog kontrolera, odnosno
celo nortbridge-a u procesorsko jezgro otvorena je mogucnost za stvaranje veoma efikasne
DualCore arhitekture. Sa druge strane, Intel se ukljucio u DualCore pricu mnogo kasnije, u
momentu kada je AMD bio već u potpunosti spreman da na tržište predstavi jedan ovakav
procesor.

Iako se prema posljednjim informacijama koje su dolazile iz industrije činilo da će prvu

etapu dobiti AMD, koji je priveo kraju razvoj dual core Opterona, pobedu je ipak odnio Intel
koji je uspio prvi lansirati dual core procesor Pentium Extreme Edition 840. Intel je odigrao
pravu igru oko lansiranja svoga dual core procesora. Naime samo nekoliko dana pre isporuke
prvih računara s Pentium Extreme Edition 840 procesorima, javnost je bila uverena da se u
prodavnicama i kod dobavljača ti računari neće naći pre kraja juna,a izašli su u prodaju već
polovinom aprila 2005. godine. Novi AMD-ov Opteron, naslednik 64-bitnog imenjaka lansiranog
tačno pre dve godine, trebao je odneti prvu pobedu. To se ipak nije dogodilo.

Strateški gledano, za proizvođače procesora trenutno je interesantnije tržište servera

budući da su serverske aplikacije već u velikoj meri prilagođene radu u dual-core okruženjima,
a i zbog proste činjenice da se radi o isplativijem tržištu.

Čini se da u ovom trenutku na tom tržištu prednost ima AMD koji je krajem aprila
predstavio prva tri Opteron dual-core procesora za servere. Radi se o procesorima Opteron
865, 870 i 875 koji rade na taktu od 1,8, 2 i 2,2 GHz. Prema rečima ljudi iz AMD-a, dual-core
procesori bi trebalo da po performansama nadmaše svoje ekvivalente s jednim jezgrom na
istom taktu za oko 40 do 70 procenata. Prelazak na nove procesore kod postojećih serverskih
platformi trebalo bi da bude bezbolan i brz proces budući da čipovi dolaze u istom pakovanju
kao i postojeći single-core Opteroni i mogu se bez problema postavljati na iste matične ploče,
pri čemu je jedina izmena koju je potrebno izvršiti promena BIOS-a. Što se cene tiče,
najjeftiniji dual-core Opteron biće nešto skuplji od najskupljeg single-core Opterona 252, čija
je cena 851 dolar u slučaju kupovine 1000 komada.

Kada je reč o desktop računarima, AMD-ovo prvi dual-core procesor je Athlon 64 X2

koji je „naslednik” AMD-ove ekstremne igračke serije FX. Interesantno je što će novi Athlon 64
X2 čipovi u igračkom okruženju biti zapravo slabiji od trenutno najjačih modela Athlon 64 FX,
što je posledica činjenice da igre trenutno nisu dizajnirane kao aplikacije sa više tredova. Ipak,
AMD tvrdi da će novi Athloni 64 X2 u multitaskingu daleko prevazići svoje FX ekvivalente.

Slika 1 AMD Athlon X2 3800+

4/19
Dual core procesori - Intel vs AMD

S druge strane, Intel je odlučio da krene od tržišta desktop računara, predstavljajući

svetu svoj Pentium Extreme Edition 840 čip baziran na Smithfield jezgru, i to samo nekoliko
dana pre nego što je AMD predstavio svoje Opteron serverske čipove.

Svi dosadašnji testovi pokazali su da je AMD X2 prezentovao ubedljivo bolje

performanse u odnosu na Intelov Extreme Edition procesor, iako Intel to ne vidi kao razlog za
brigu. Naime, Intel u svojim laboratorijama trenutno radi na čak petnaest modela dual-core
procesora i veruje da je njihov pristup dual-core tehnologiji postavljen na zdravijim osnovama
nego u slučaju AMD-a. Kao objašnjenje za ovu tvrdnju, Intel navodi činjenicu da je AMD u
svoje procesore inkorporirao memorijski kontroler koji sada zaista daje bolje rezultate sa
trenutno popularnim DDR memorijama, međutim, očekuje da će sa porastom brzine DDR
memorija postati prespora i kada bude trebalo da se pređe na DDR2, AMD će morati da menja
čip-set i memorijski kontroler, dok će Intel tu promenu dočekati spreman. Takođe, Intel
objašnjava i to da su rezultati testova trenutno odraz „brutalne sile” budući da softver koji se
koristi za testove ne koristi multitreding, što ne daje mogućnost Intelovoj Hyper Threading
tehnologiji da dođe do izražaja. Iako je Intelov čip fizički napravljen sa dva jezgra, HT
tehnologija ga u stvari čini čipom sa četiri jezgra i adekvatni razvojni alati koji će se uskoro
pojaviti trebalo bi da mu omoguće da sa novim aplikacijama pokaže svoje prave performanse.

Sledeća generacija Intelovih dual-core procesora ima tri predstavnika, Presler, Yonah i
Dempsey, i svi su izrađeni u 65-nanometarskoj tehnologiji, što će dovesti do značajnog
smanjenja sada značajne potrošnje. Ovi procesori su se pojavili na tržištu krajem 2005 godine,
a u 2006. i 2007. godini nasleđuju ih Conroe, Merom i Woodcrest. Conroe je namenjen desktop
računarima, ciljna grupa za Merom su prenosni računari, dok se Woodcrest nalazi u jeftinijim
serverima. Po pitanju servera, u narednom periodu na tržište pored Dempseyja stiže i Paxville
namenjen high-end serverima koji inkorporiraju do četiri procesora.

Slika 2 Pentium Extreme Edition

RAZVOJNI PUT DUAL CORA

INTELOV PUT DUAL CORA

Za novu seriju Pentium D, Intel uvodi dugo očekivani Smithfield, koji je bio njegova
prva platforma sa dvostrukim jezgrom koja podržava i hiperobradu po više niti i EM64T.
Njegovo prvo pojavljivanje je bilo 2005. godine, pod nazivom Lyndon, koji se proizvodio
pomoću 90-nanometarske litografije, i uveo čitav niz novih Intelovih tehnologija, uključujući tu
i samokorigujuću Active Management Technology (IAMT). U 2006. godini se obećava
nadogradjena verzija pod nazivom Averill, koja je, prema Intelovom potpredsedniku Pat
Gelsingeru "način da se uvede dvostruko jezgro u glavni tok korporativnog računarstva."

Smithfield takodje označava početak podsticaja za korisnike koji se zove Stable Image
Platform Program (SIPP, program platforme stabilne slike), za koji Gelsinger kaže da

5/19
Dual core procesori - Intel vs AMD

obezbeđuje "konzistentnu platformu za korporativne informacione tehnologije, tako da one ne

moraju da menjaju svoje softverske ponude na toj platformi tokom vremena". Pravi dragulj u
porodici Smithfield, nešto kasnije bio je Presler, verzija za desk top kompjutere koja se
proizvodi koristeći sledeći korak u minijaturizaciji: 65-nanometarsku litografiju.

Što se tiče serije Itanium 2, platforma Montecito obuhvata dva jezgra za obradu
(mašina) izgravirana na jednom komadu silicijuma, korišćenjem novog 90-nanometarskog
litografskog procesa, gde su i svi provodnici za povezivanje izmedju ta dva jezgra takodje
izgravirani na čipu. U ovom slučaju, jezgro 0 i jezgro 1 stvarno ne dele svaki resurs na čipu;
ona komuniciraju jedno sa drugim preko uobičajene čeone magistrale.

Sve nove tehnologije zahtevaju neku vrstu glatkog prelaza, bilo preko neke
privremene međutehnologije, ili čak nečeg tako jednostavnog kao što je korisnički podsticajni
program. Kada je Intel (konačno) lansirao prvobitni Itanium 2001. godine, njegova arhitektura
IA-64 bila je dočekana donekle negativno, ne posebno zbog njene neefikasnosti (iako je
Itanium bio sklon greškama), nego zato što softverski prelaz od x86 na IA-64 nije bio gladak -
postojeće aplikacije za x86 nisu mogle da se izvršavaju ukoliko nisu bile rekompilirane.

Kao rezultat ove odbojnosti tržišta, Intel sada mora da se bakće sa podržavanjem
stvari koje zastarevaju. Poslednjeg oktobra, Microsoft je ponovo pokrenuo svoju šemu
licenciranja po procesoru za Windows, da bi omogućio procesorima sa dvostrukim jezgrom da
budu tretirani kao jednostruke jedinice kada se radi o licenciranju operativnog sistema. To bi
moglo da se protumači kao dobra vest za Intel. Umesto toga, dolaze vesti da Intel tvrdi da bi
procesori sa dvostrukim jezgrom mogli da se pokažu skupljom opcijom za serverske
arhitekture od Itaniuma sa jednim jezgrom.

Da bi izbegao da istu grešku napravi dva puta, Intel je ovog puta radio na tome da
implementira i podrži "postepenu" tehnologiju, koja bi izgladila prelaznu putanju od x86 sa
jednostrukim jezgrom na EM64T sa dvostrukim jezgrom. Godine 2002, Intel je špekulisao da bi
takva postepena tehnologija bila hiperobrada po više niti (HT, hyperthreading). Ali baš zbog
zastarelosti one tehnologije koja je bila namenjena da odvede korisnike: obrade na višestrukim
jezgrima.

HT je u stvari jedna od mnogih efikasnosti koju su izmislili Intelovi inženjeri kao

sredstvo za borbu protiv večitog problema kašnjenja - činjenica je da procesori sa
jednostrukim jezgrom mogu da provedu više od polovine broja ciklusa svog generatora takta
ne radeći baš ništa korisno. Dakle, HT rasporedjuje izvršavanje dve niti na naizmeničan način -
nekoliko ciklusa za nit #1, nekoliko ciklusa za nit #2 - ali samo onda kada rezultati jedne niti
ne kvare sliku centralne procesorske jedinice za drugu. Drugim rečima, HT jedino naizmenično
menja instrukcije koje ne mogu da se nađu jedna drugoj na putu.

Ali dok rešenje zasnovano na hardveru, kao što je HT, može biti ekonomično, u praksi,
njegovi dobici u performansi mogu da se pokažu promenljivim. Nisu sve optimalno
kompilovane niti pogodne za dalje podele. Hiperobrada po više niti bila po svojoj prirodi
donekle ograničena u smislu koristi za performansu, a razlog za to je što, iako HT nit "vidi" da
ima samo za sebe sve resurse centralne procesorske jedinice, centralna procesorska jedinica
nije stvarno replicirala svoje resurse za obe niti. Na primer, kako je skrivena memorija nivoa L1
veoma često prozivana od strane procesora, HT deli skrivenu memoriju na pola i upućuje svaku
nit na njenu sopstvenu polovinu. Bitno manja skrivena memorija daje niti uži pogled na
memoriju, prisiljavajući je na taj način da češće osvežava njen sadržaj. Iz tog razloga,
dvostruko jezgro se mnogo više približava obezbedjivanju 100% dobitka u performansi, "dok
hiperobrada po više niti tipično daje 15 do 20% dobitka u perfiormansi." Dakle, Intel je sada

6/19
Dual core procesori - Intel vs AMD

suočen sa problemom da li je HT stvarno stepenik ka njegovom sopstvenom dvostrukom

jezgru.

Intel Pentium D 950

Procesori sa dva jezgra su u modi, a Intel je pripremio i novu generaciju svojih dual
core rešenja. Smithfield jezgro se sasvim solidno pokazalo u realnoj upotrebi. Performanse su
bile sasvim adekvatne, a benefit koje donose dva jezgra je itekako opipljiv. Od novog Presler
jezgra se sa pravom mnogo očekuje.

Problemi koje ima Intel sa svojom ponudom Pentium procesora je poznat, jer se jasno
može videti da NetBurst arhitektura počela polako da gubi dah. Jednostavna nemogucnost da
se iz postojeće arhitekture izvuče što veći broj megaherca, doveo je do očajnickog pokušaja
kroz Prescott jezgro.

Intel je počeo da demontrira zaokret u pristupu i dizajniranju procesora, uz prećutno

priznanje da je NerBurst arhitektura dosegla svoje limite. Kao posledica ove promene,
pojavljuje se Dothan Pentium M jezgro. Testirajući ovaj procesor, jasno se moglo videti da je
dotično jezgro u stanju da bude veoma konkurentno u odnosu na Athlon 64 procesore, pa pri
istom radnom taktu pruža tek nešto manje performanse. Razlog zbog kojeg je Dothan pokazao
mnogo bolje rezultate od Pentium 4 jezgra je u efikasnosti po procesorskom kloku (IPC), gde
je Dothan mnogo efikasniji u odnosu na NetBurst arhitekturu koja se prvenstveno oslanja na
što veći radni takt.

Odnos izmedju što većeg radnog takta i efikasnosti po kloku je u velikom broju
slučajeva direktno proporcionalan sa dužinom pipeline-a. Ukratko, kod Dothan-a Intel se
opredelio za kombinaciju Pentium III i Pentium 4 rešenja, tako da Dothan jezgra poseduju duži
pipeline u odnosu na Pentium III, ali i dosta kraći u odnosu na aktuelna Pentium 4 jezgra.
Pored toga, Dothan poseduje unapredjene izvrsne jedinice iz Pentiuma III u kombinaciji sa
Pentium 4 FSB-om. Ova kombinacija derivata vec postojećih tehnologija je osnova i za buduće
Intel procesore.

Naravno, u međuvremenu se moraju naći rešenja koja će premostiti prazan hod do

pojave nove generacije procesora. Prvi korak u tome je bilo predstavljanje Pentium D dual core
procesora baziranim na dva Prescott jezgra. Intel je Pentium D modele ponudo po nešto
povoljnijoj ceni od AMD dual core procesora, čime se došlo u simpaticnu situaciju da Intel
rešenja budu ekonomičnija od AMD-ovih.

U želji da još malo popravi položaj svojih procesora na tržistu, Intel je odlučio da
napravi još jedno finalno unapređenje NetBurst procesora i time stave tačku na priču oko ove
arhitekture. Naravno, novi proizvodni proces je uvek bio odličan način da osveži ponuda i
izvuče koji megaherc više. U novoj 65nm tehnologiji izradjena su nova jezgra pod nazivom
CedarMil i Presler, čiji je zadatak da lagano zamene Prescott i Smithfield. Uglavnom, može se
reći da ce Pentium 4 procesori izrađeni u 65nm proizvodnom procesu najverovatnije biti i
poslednji procesori koji će nositi Pentum 4 oznaku.

Jezgro pod oznakom CedarMil u stvari predstavlja aktuelnu Pentium 4 6xx seriju
procesora, logično izrađenih u novom 65nm procesu. Ovo konkretno znači da će CedarMil
Pentium4 procesori biti gotovo identicni kao i prethodni Prescott modeli, što znači istu
arhitekturu i kapacitet L2 keš memorije od 2 MB. Jedina razlika je, logično, manji radni napon i
manja količina zagrevanja kao direktna posledica sitnijeg proizvodnog procesa.

7/19
Dual core procesori - Intel vs AMD

Radni napon aktuelnih Prescott modela je oko 1.4V, dok će radni napon CedarMil
jezgra biti oko 1.3 volta. Ova razlika u naponu i nije nesto spektakularna, ali će ipak uticati na
smanjene zagrevanja što je aktuelnim Pentium 4 procesorima definitivno potrebno. Presler
jezgro predstavlja naslednika Smithfield-a i donosi sve beneficije u vidu manjeg napona i
manjeg zagrevanja, ali donosi i neke bitne promene. Zahvaljujuci 65nm procesu, sada je
mnogo lakse da se procesoru posveti više keš memorije što je mogućnost koju Intel nije
propustio da iskoristi.

Tako će svako jezgro u Presler jezgru imati na raspolaganju pod čak 2 MB

drugostepene keš memorije, za razliku od Smithfiedl-a koji je imao samo 1 MB L2 keša po
jezgru. Naravno, istorija Pentium 4 procesora jasno govori da svako povećanje kapaciteta keš
memorije dovodi do rasta performansi, pa će tako i Presler procesori na osnovu toga nuditi
nešto bolje performanse od Smithfield-a.

Sa strane samog procesa proizvodnje, dva jezgra u Presleru su drugačije sklopljena.

Naime, kod Smithfield-a u jednom jezgru su smeštena dve fizicke „core“ CPU jedinice, dok su
kod Preslera dva jezgra odvojena za svaku CPU jedinicu. Intel se opredelio za ovu konfiguraciju
kod Preslera, jer ona omogućuje ostvarivanje viših radnih taktova i manji procenat loših jezgra
nastalih u proizvodnji. Tako Presler procesor u stvari predstavlja dva CedarMil jezgra koja se
nalaze na jednom čipu.

Slika 3 Razlika u Intelovim jezgrima

Detalj koji deluje dosta impresivno je činjenica da je površina Presler jezgra manja od
Smithfield uprkos duplo većoj količini kes memorije. Naime, Presler ima 376 miliona tranzistora
Ovo jasno govori koliko prelazak na 65nm proizvodni proces znači Intelu, jer je sada mnogo
jeftinije proizvoditi Presler nego Smithfield dualcore procesore.

Kada je u pitanju sam proizvodni proces, Intel nije ništa značajnije promenio, ali je
ipak uveo par sitnijih modifikacija kako bi umanjio neke negativne momente koji karakterišu
postojeće procesore. Novi Intel-ov 65nm proces koristi istu UV litografiju i iste 300mm wafer-e
kao što je to slučaj i sa prethodnom generacijom 90nm procesora. I kod novih procesora je
stari dobri „Strained Silicon Technology“ i dalje u upotrebi. Sloj izolatora koji se primenjuje je
takodje ostao isti (1,2 nm), ali zahvaljujući novim tranzistorskim kanalima omogućeno je da
količina „curenja struje“ bude smanjena četiri puta. Ovo na kraju dovodi po povećanja brzine
odziva tranzistora za 30 procenata bez dodatnog rasta zagrevanja. Ipak, najvažniji detalj oko
procesa proizvodnje je činjenica je Intel kod Presler i CedarMil jezgra uveo jedan dodatni
bakarni „layer“ u odnosu na 90nm procesore, čime je dobio da gustina tranzistora bude manja,
odnosno da brzinski potencijali u MHz budu veći.

8/19
Dual core procesori - Intel vs AMD

Novo izdanje Intelovog dualcore procesora predstavlja prvi 65nm model koji je
zvanično predstavljen i dostupan javnosti iako bi se očekivalo da single core jezgra budu prva.
Očigledno da Intel želi da stavi akcent na dualcore procesore. Na žalost, brzina magistrale od
1066 MHz i dalje je ostala privilegija Extreme Editon verzija. Povećanje brzine FSB-a bi trebalo
najviše da pomogne povećanju brzine komunikacije između dva jezgra, ali sada ostajemo na
800 MHz.

Slika 4 Karakteristike Pentium-a D950

Dva jezgra kod Preslera komuniciraju preko northbridge-a, a ne direktno kao što je to
slučaj kod AMD dualcore procesora. Još jedan detalj koji čini Extreme Edition 955 specifičnim:
Intel dualcore procesorom je uključena podrška za HyperThreading, čime se u oprativnom
sistemu prijavljuju četiri jezgra teoretski sposobna za obradjivanje paralelna četiri thread-a. Na
žalost, ova mogućnost nije ostavljena za ostale modele iz serije 900

Dve stvari koje se uvek vezuju za novi proizvodni proces, su smanjenje zagrevanja i
povećanja overkloking margine određenog jezgra. Medjutim, u slučaju Pentum-a D 950, test
procesora pokazalo se da ovaj se procesor prilično zagreva. Informacija od strane Intela u vezi
ove činjenice je da su potrebne nove matične ploče koje će na pravi način raditi sa novim
procesorima. Kako je bilo problema oko izbora matične ploče koja će stabilno raditi sa Pentium
D 950 procesorom, postoji mogućnost da će kod novije generacije problem zagrevanja biti
malo redukovan. U ovom slučaju, kao stabilna platforma, pokazala se Asus P5WD2-E matična
ploča bazirana na najnovijem Intel 975 čipsetu.

Kada je overkloking u pitanju, od novog jezgra se uvek očekuje da overkloking

marginu podigne za bar jednu stepenicu vise. Sa nominalom radnog takta od 3.4 GHz i napona
od 1.35V, sa defalut naponom, moguće je ostvariti brzinu od 3.7 GHz. Za sve brzine preko toga
potrebno je povećavati napon, što povlači pojavu ekstra zagrevanja. Već na 3.4 GHz procesor
se zagreva na nekih 65 stepeni, dok na 3.7 GHz temperatura raste na 70 stepeni. Povećanjem
radnog napona, Windows je podignut na brzinu od 4.25 GHz, ali na žalost, nije se moglo
stabilo raditi. Sa box kulerom, stabilan rad je moguć na brzini od 4.087 GHz, što je ipak jako
dobar rezultat.

9/19
Dual core procesori - Intel vs AMD

Slika 5 Dva jezgra u Intel Pentium procesoru

Iako bi Pentium D 900 serija procesora bez problema trebalo da radi na matičnim
pločama sa 955X čipsetom, trenutno stanje u praksi je da dosta 955X modela ploča ima
određenih problema pri radu sa ovim procesorima. Buduće nove verzije biosa bi mogle da reše
ovaj problem, ali se u ovom momentu savetuje upotreba najnovijeg 975X čipset i
odgovarajućih matičnih ploča.

Karakteristike i performanse Pentium D 950 jasno govore da 65nm proces i modeli iz

Presler serije predstavljaju korak napred koji će omogućiti Intelu da održi korak sa
konkurentskim AMD Athlon 64 X2 procesorima. Rezultati koje Pentium D 950 ostvaruje su vrlo
dobri, i prema iskustvima možemo reći da za nijansu prevazilaze one koje se mogu dobiti od
Smithfield procesora. Istina da se pri velokj brzini Pentium D 950 mnogo greje, ali uz
kvalitetniji i efikasniji sistem hlađenja moguće je navedenu brzinu koristiti u redovnom radu.

Opet, sa druge strane, iako su utisci ovog 65nm jezgra uglavnom pozitivni, možemo
reći da ova prva generacija predstavlja samo jedan vid privremenog rešenja, dok se ne pojave
65nm modeli koji će doneti mnogo veće novitete (Conroe, Merom i Woodcrest jezgra). Za
sada, Presler ce biti interesantan uglavnom ljubiteljima overklokinga I Intel procesora koji jure
maksimalne brzine.

Intel za ovu godinu planira jako brz prelazak kompletnog game procesora na novi
65nm procesor, tako da će se tek nešto kasnije pojaviti modeli koji će biti interesantni i za
ostale grupe korisnika, koji u ovom momentu jednostavno nemaju dovoljno argumenata za
prelaz na nove dual-core procesore ukoliko već poseduju neki od modela.

CPU Pentium D 950 3.4 GHz

MATIČNEA PLOČA Asus P5WD2-E
MEMORIJA 2 x DDR2 800 MHz 512 MB
HARD DISK Wester Digital WD600 60 GB
GRAFIČKA KARTA nVidia GeForce 7800GTX
OPERATIVNI SISTEM Windows XP Pro SP1
DRAJVERI ForceWare 81.98
Slika 6 Optimalna konfiguracija sa Pentium-om D950

AMD-ova DRUGAČIJA PARALELNA PUTANJA

10/19
Dual core procesori - Intel vs AMD

Činjenica da AMD koristi kraće protočne obrade za instrukcije - što znači manje
raspoloživih resursa za raspodelu između više niti - bila je eksploatisana od strane intela kao
konstruktivni nedostatak. Ali kada je AMD prikazao u radnom stanju svoj "x64"procesor
Opteron sa dvostrukim jezgrom i primamljive rezultate ispitivanja performanse koji su pokazali
da Opteron nadmašuje Intelova pakovanja sa uključenom HT, AMD je okarakterisao svoj
AMD64 kao nešto čemu uopšte nije potrebna hiperobrada po više niti.

AMD se slaže sa Intelom da je doba višestrukioh jezgara pred nama , ali vrsta
paralelizma koja će nas tamo dovesti, tvrde u AMD-u, nije hiperobrada po više niti. Tako je
AMD-ova marketinška poruka uperena direktno na Intelov put ka višestrukim jezgrima, koji
AMD možda vidi kao Intelovu slabu tačku. "Hiperobrada po više niti stvarno ne radi dobro kada
procesor ima dugačku protočnu obradu, a vi možete imati nevolje da je efikasno nahranite
podacima," tvrdi Margaret Lewis, AMD-ov komercijalni softverski strateg. Ona navodi AMD-ove
kraće protočne obrade kao konstruktivnu prednost.

Lewis kaže da nije bilo ni arhitektonske ni ekonomske potrebe za hiperobradom po

više niti u AMD-ovim procesorima, pa kompanija neće dodavati nova svojstva Opteronu samo
da bi preslikavala Intelovu strategiju. U AMD-u smatraju da hiperobrada po više niti nije bila
ispravan pristup. Arhitektura [AMD64] bila je još od 1999. godine projektovana sa mogućnošću
dvostrukog jezgra. Posedovanje dva fizička jezgra će vam obezbediti potencijal za mnogo bolju
performansu nego ako imate jedno jezgro koje je podeljeno na dva logička dela, što je upravo
ono što radi hiperobrada po više niti.

AMD-ova strategija je da dokaže da hiperobrada po više niti nije bitna u prelasku na

dvostruko jezgro. Intel će morati da ubedi ljude koji se bave razvojem softvera upravo u
suprotno; a kako tvrdi Nathan Brookwood, Intel je možda već preduzeo prave korake u tom
pravcu: "U toku poslednje dve godine," izjavljuje Brookwood, "celokupan posao koji je Intel
uradio da bi prilagodio svoj softver za hiperobradu po više niti, odnosi se direktno na rad koji
su oni morali da obave da bi ga adaptirali za višestruka jezgra. Zato je Intelova inicijativa za
hiperobradu po više niti u osnovi pripremila pumpu, privukla pažnju nezavisnih proizvodjača
softvera i, u mnogim slučajevima, preduzela prve korake za dobijanje koristi od toga."

AMD radi na svom uspehu sa AMD64 kao načinu da sprovede implementaciju jedne
potpuno nove sistemske arhitekture. Sa uvodjenjem Opterona i AMD64 počeli su da postaju
arhitekti sistema, zato što sada obezbeđuju U/I tehnologiju, memorijsku tehnologiju,
celokupnu funkcionalnost "severnog mosta", NUMA [neuniformnu memorijsku arhitekturu], kao
i samu centralnu procesorsku jedinicu. Na taj način ljudi koji se bave nacrtom sistema priznaju
da menjaju način na koji oni treba da razmišljaju u pogledu dizajna sistema."

Najveće zaveštanje konzistentnosti AMD-ove konstrukcije i razvojnih planova možda je

činjenica da su njihove serije Opteron i Athlon 64 u suštini uvek bile konstrukcije sa
dvostrukim jezgrom počevši od 1999. godine, samo bez drugog jezgra.Od samog početka,
AMD je podelio arhitekturu Athlon 64 na dva dela: u suštini na komunikacije i izvršenje.
Komunikacioni deo bi se bavio memorijskim interfejsom - i, u budućnosti, arhitekturom
HyperTransport - dok se izvršni deo bavi unutrašnjom obradom. Između ta dva dela oni su
stavili crossbar komutator visoke performanse. Na taj način, celokupna prva generacija
procesora Opteron i Athlon 64, sa jednim jezgrom na čipu, komunicirala je sa memorijom
preko tok brzog crossbar komutatora, a on bi se sa svoje strane dosađivao, zato što bi sve
dolazilo i odlazilo preko jednog porta. Ali sada, oni imaju dva jezgra, pa komutator najzad radi
nešto korisno.

Činjenica da je dvostruko jezgro bilo tamo od samog početka, pruža izvestan dokaz o
toime da su u AMD-u razmišljali o tim problemima još krajem 90-ih godina, kada drugi ljudi još

11/19
Dual core procesori - Intel vs AMD

uvek nisu usvojili ni u svojim mislima ni u procesu projektovanja ono što je u stvari trebalo da
se radi.

HyperTransport je ulazno/izlazni mehanizam propusnog opsega od 22,4 Gb/s,

prilagodljiv za mnoge namene, koji se koristi u najnovijim AMD-ovim arhitekturama na nivou
ploče, sa ciljem da zameni FSB vezu između procesora i memorije. To nije vlasnička AMD-ova
tehnologija, nego, umesto toga, rad čitavog konzorcijuma. Ali, podrška tim otvorenim
standardima je ono po čemu se razlikuje AMD-ov pristup dvostrukom jezgru od Intelovog,
posebno zato što će kompaniji AMD biti potrebna široka industrijska podrška da bi se AMD64
učinio kamenom temeljcem sledećeg 64-bitnog standarda za višestruka jezgra.

AMD-ovi stručnjaci su čekali na 90-nanometarski proces da bi mogli da proizvedu

masovan, ekonomičan čip sa dvostrukim jezgrom "za radničku klasu". Baš kada su pre skoro
dve godine doneli 64-bitno računarstvo za mase uvođenjem procesora Opteron, počeli su da
rade istu stvar u vezi dvostrukog jezgra. To je pravi način da se krajnjem korisniku pruži
sledeći nivo računarske performanse, zato što hiperobrada po više niti razrešava samo neka od
pitanja dobijanja bolje obrade po više zadataka i niti istovremeno.

AMD Athlon 64 X2

Athlon 64 X2 procesori u sebi poseduju i integrisane kompletne nortbridge

funkcije.Zahvaljujući tome, kompletna komunikacija između dva jezgra odvija se u samom
procesoru, što znaci da se ove operacije odvijaju u punoj brzini rada kompletnog procesora.

Ove karakteristike su od velikog značaja za ukupnu brzinu i efikasnost dual core

procesora.Problem sa kojim se susreću oba DualCore rešenja je propusna moć memorije, jer
sada dva jezgra moraju deliti isti memoriski opseg.

Slika 7 Blok šema AMD Athlon 64 X2

Zvanična ponuda AMD vezana za Athlon 64 X2 procesore sadrži ukupno četiri

modela(4200+,4400+,4600+,4800+)koji se međusobno razlikuju po radnom taktu i keš

12/19
Dual core procesori - Intel vs AMD

memoriji koju poseduje svako jezgro.Athlon 64 X2 4200+ ima radni takt od 2.2 GHz, a svako
jezgro poseduje po 512 kb L2 keš memorije.

Model sa 4400+ oznakom ima istu frekfenciju, ali svako jezgro poseduje 1MB
drugostepenog keša. Isti princip vazi i za 4600+ i 4800+, gde su radni taktovi 2.4GHz uz
razliku u kapacitetu L2 kes memorije.

Slika 8 Karakteristike AMD Athlon 64 X2

AMD se za ovu seriju procesora odlučio za poznati socket 939.ovim potezom je

očuvana kompatibilnost sa velikom većinom već postojećih socket 939 pločama, te će one
zahtevati samo instalaciju nove verzije BIOS-a, kako bi u potpunosti podrzale Athlon 64 X2
procesore.Novi procesori se zagrevaju manje od Athlon 64 Newcastle jezgra.

Dvojezgarni procesori sasvim solidno funkcionišu sa 32-bitnom verzijom Windowsa

XP,naravno 64-bitna verzija Windowsa XP je poželjna. Demonstracija brzine DualCore
procesora najbolje nam može pokazati DivX kompresija.Koristeći standardan DivX 5.2.1 kodek
i XMpeg softver za kompresiju može se ostvariti ubedljivo najveća brzina kompresije.

Reč je o kompresiji slike pune rezolucije 720x480.Kada se uradi "crop" slike brzina
raste na 100 frejmova u sekundi.Ovo konkretno znači da se video materijal može kompresovati
čak četiri puta brže od realnog vremena.

Nakon testiranja Athlona 64 X2 4800+ može se reći da DualCore procesori

predstavljaju pravac u kome će se kretati razvoj računara.

U ovom momentu, AMD sa Athlon 64 X2 procesorima nudi ubedljivo najbrže desktop

racunare. Najveći problem AMD će sada biti da zadovolji potražnje trzista za ovim

13/19
Dual core procesori - Intel vs AMD

procesorima,odnosno da u što kraćem roku osvoji 65 nm proizvodni proces kako bi cena X2

procesora mogla značajno da padne.

PLANOVI ZA BUDUĆNOST

U jednom intervjuu od 31. marta ove godine, Intelov menadžer Grupe za platforme
stonih sistema, Jeff Austin, rekao je da tehnologija hiperobrade po više niti neće biti proširena
na buduće procesore Itanium 2, ali da ostaje mogućnost da će budući Itaniumi 2 koristiti jedan
drugi oblik implicitne obrade po više niti. Austin je izjavio da taj poseban oblik neeksplicitne
obrade po više niti tek treba da se napravi. Austin je takođe tvrdio da trenutno ne postoje
planovi da se procesori sa dvostrukim jezgrom Pentium D opreme sa hiperobradom po više
niti, mada će HT nastaviti da postoji u kompanijinom novom procesoru sa dvostrukim jezgrom
Pentium Extreme Edition.

S obzirom na buduću ulogu HT,Intel i dalje vidi budućnost za tu tehnologiju u kratkom

roku, navodeći dobitak u performansi od 25% u nekim ispitivanjima koja su se odnosila na
serverske platforme. "Imajući u vidu količinu silicijuma koja je odvojena za taj dobitak," rekao
je Austin, "cena implementiranja HT je zaista zanemarljiva."

Hiperobrada po više niti nije mogućnost softvera da eksplicitno naredi procesoru koliko
i gde da započne i završi nove niti. Medjutim, i Austin i Intelov portparol George Alfs tvrde da
će koristi od hiperobrade po više niti postati vidljivije kada ljudi koji se bave razvojem softvera
nauče da koriste njene prednosti. Većina očiglednih koristi od tehnologije HT mogu danas da se
ostvare, tvrdi Alfs, korišćenjem prednosti postojeće istovremene obrade više zadataka u
operativnim sistemima kao što je Windows XP - dodeljivanjem jedne niti jednom zadatku.
Jedan jedini pogled na Task Manager, kaže Alfs, otkriva broj zadataka koji su raspoloživi
kandidati za obradu po više niti, uključujući tu i HT.

Ako bi postojala aplikacija sposobna da radi na dve niti, a operativni sistem je u stanju
da radi na više zadataka, kao što je Windows XP, operativni sistem bi svakako imao mogućnost
da preuzme tu aplikaciju, rasporedi je na dve od četiri niti i onda krene da rasporedjuje druge
aktivnosti na preostale dve niti koje su na raspolaganju. To rasporedjivanje bi moglo da izadje
na scenu, projektuje Austin, ako kompajler radi na dve niti procesora sa dvostrukim jezgrom,
sposobnog za HT, a dve druge niti bi onda bile na raspolaganju za zadatke kao što su
pretraživanje protiv virusa ili elektronska pošta.

Ono što još ostaje da se vidi je kako bi operativni sistem razdvojio niti za zadatke koji
su na po dve niti - da li da se svaka aplikacija rastavi na oba fizička jezgra, ili da se izvrši
hiperobrada po više niti svake aplikacije unutar jezgra koje je samo za nju.

Prvi 65-nanomertarski procesor za stone sisteme čija je isporuka predvidjena u prvoj

polovini 2006. godine, trenutno pod šifrovanim nazivom Presler, ne smatra se delom "porodice"
Smithfield. Jedna od implikacija je da Presleru možda neće biti dato ime "Pentium D", kao i da
bi za njega moglo da se uvede sasvim novo označavanje.

Presler (za stone sisteme) i Dempsey (za Xeon servere) su dvoprocesorska pakovanja,
koja su prvobitno označavana sa "DP" (dvostruki procesor, dual processor), za razliku od
pakovanja "DC" (dvostruko jezgro, dual-core). Intel sada klasifikuje pakovanja sa višestrukim
procesorima kao ona sa višestrukim jezgrima, sve dok ona dele isti raspored pinova.

14/19
Dual core procesori - Intel vs AMD

Dempsey tehnički nema dvostruko jezgro, što je gledište koje podržavaju neki
inženjeri izvan Intela, a što je u upadljivoj kontradikciji sa Intelovom trenutnom definicijom.
Iako su prethodne najave davale utisak da je Intel planirao da upakuje dva procesora
Smithfield u jedno pakovanje Presler, Preslerova jezgra neće biti ni u kakvoj vezi sa
Smithfieldom (Pentium D).

Kao što smo do sada videli, konkurentske kompanije Intel i AMD su imale veoma
različit pristup postizanju sledećeg nivoa performanse centralne procesorske jedinice.

Svaki dobro osmišljen marketinški program ima svoj period iščezavanja; svaki
tehnološki program na kraju ima svoj "pad". Priča o obradi na višestrukim jezgrima koja je u
ovom trenutku tek započeta, na kraju će se, naravno, završiti. Početni planovi za taj kraj sada
se već prave, a kraj računarstva na višestrukim jezgrima će doći verovatno za desetak godina.

Intelovi inženjeri majstorišu sa radikalno novim proizvodnim konceptima, uključujući

tu i ono što je viši istraživač Justin R. Rattner opisao na skupu Spring IDF kao
"trodimenzionalne procese". Na primer, u slaganju poluprovodničkih podloga za čipove jednu
na drugu, dve ili više matrica su spojene zajedno: u stvari, one se u ključnim tačkama dovode
u električki kontakt, što teoretski omogućava do 10 miliona veza između njih, u poređenju sa
tek nekoliko stotina pinova koji su danas na raspolaganju u rešenjima povezivanja sa
podnožjima. Pre nego što uvede slaganje poluprovodničkih podloga za čipove jednu na drugu,
Intel mora da isproba jedan proces koji se nalazi negde između, a to je slaganje matrica jednu
na drugu, što bi moglo da omogući nešto manje veza, ali bi bilo i manje osetljivo na one gadne
probleme pregrevanja.

Iako upotreba višestrukih niti na višestrukim jezgrima stvarno rešava pitanje

kašnjenja procesora, sirova računarska moć tih višestrukih jezgara - i, u budućnosti, veoma
mnogo jezgara - povećava potrebu za memorijskim propusnim opsegom. Ovde je
fundamentalni problem da smo ograničeni brojem pinova. Mi doslovno ne možemo da
provučemo dovoljno provodnika od i ka čipu da bismo dobili onu kloličinu informacija koja nam
je potrebna na njegovom ulazu i izlazu." Trodimenzionalne arhitekture mogle bi da obezbede
dugoročno rešenje problema memorijskog propusnog opsega.

Rattner nije predstavio jasniji osnovni nacrt Intelovih tehnologija za sledećih pet i više
godina, koje kompanija zove Platforma 2015. U to vreme, može se pretpostaviti da će dilema
hiperobrade po više niti već odavno otići u istoriju. Ali, on je stvarno postavio jasan okvir za
vreme i način za koji on veruje da će se u kompaniji Intel voditi istraživački i razvojni
programi, od sada do 2015. godine. Ratner je rekao da će potpuno novim arhitekturama
centralnih procesorskih jedinica biti potrebno četiri do pet godina da se razviju i sazru pre nego
što budu spremne za proizvodnju. U tom istom vremenskom okviru, postepena pomeranja u
arhitekturama centralnih procesorskih jedinica mogu (i trebalo bi) da se dešavaju svake dve
godine. Dakle, Intel želi da ostvari novu arhitekturu jer, kako je Rattner rekao, "ako ne
pogodite taj prozor za projektovanje, moraćete da sačekate sledeći ciklus."

Intel ima još samo jedan ciklus istraživanja i razvoja pre nego što sebi pruži dovoljno
vremena da razvije sledeću arhitekturu centralne procesorske jedinice - onu koja prevazilazi
granice koje nameće fizika.

AMD-ov korporacioni potpredsednik za razvoj tehnologije, Craig Sander , kao odgovor

Rattneru, ekskluzivno je dao dugoročni vremenski raspored svoje kompanije. Suprotno od
predvidjanja pojedinih inženjera, tu nije predvidjen 45-nanometarski proces kao kraj puta.
"Posle 65 nm, AMD-ova putna mapa se nastavlja sa 45-nanometarskom tehnologijom, koju
zatim prate 32 nm i 22 nm. Ovo je, uzgred budi rečeno, u saglasnosti sa namerama većine

15/19
Dual core procesori - Intel vs AMD

vodećih proizvodjača poluprovodnika, kao što je zacrtano u Medjunarodnoj putnoj mapi za

poluprovodnike (International Roadmap for Semiconductors - ITRS). ITRS predvidja da će
vreme izmedju svaka dva "čvora" biti približno tri godine. Ako je tačan ovaj trogodišnji korak,
proizvodnja na 22-nanometarskom čvoru počeće 2016. godine. Vrlo je verovatno da će
konkurentske sile skratiti vreme izmedju čvorova, posebno kada je u pitanju 45-nanometarski
čvor. To će se verovatno dogoditi iz dva razloga: 1) konkurencije i 2) opšte zavisnosti tih
poluprovodničkih kompanija od raspoloživosti opreme za obradu poluprovodnika koja će
omogućiti takva sažimanja na manje dimenzije."

Medjutim, biti će potrebne fundamentalne promene, kada litografski procesi predju na

nivo ispod 45 nm. Problem je što, iako možda izgleda kako proces minijaturizacije može da se
produžava u nedogled, veličina elektrona je konstantna. Kada uredjaji postanu izuzetno mali -
45 nm ili manj, suočićete se sa šumom i ostalim vrstama neizvesnosti. Ta neizvesnost se
manifestuje kao nestabilnost, što prouzrokuje u osnovi probabilističko ponašanje uredjaja. To
je suprotno od determinističkog, koje predstavlja stabilan režim rada, što smo navikli da
očekujemo od računara, počevši od prve von Neumannove konstrukcije pa sve do danas.

Jedno od rešenja da kome rade Dr. Palem i njegov tim kod CREST-a je koncept
probabilističkog računarstva - to su uredjaji sa tranzistorima tako malim da su skloni
greškama, ali ipak mogu da se upotrebe da rešavaju odredjene razmere problema gde se
margina greške može tolerisati. Probabilističko računarstvo, pokušava da uspostavi okvir gde
možete da podržavate Mooreov zakon na njegovom osnovnom nivou, kada pravite te veoma
guste čipove koji se povećavaju giga - a uskoro i tera-puta - do milijarde tranzistora i više od
toga.

Mogućnost koju istražuje tim Dr. Palema je mehanizam koji ispravlja greške - ne
mnogo različit od procedura za proveravanje grešaka u digitalnom strimingu - koji bi mogao da
proračuna greške napravljene na nivou probabilističkih bitova, ili Pbitova. U svom nedavnom
članku pod naslovom Dizajn algoritma svesnog energije preko probabilističkog računarstva, tim
CREST projektuje da bi takav mehanizam za ispravljanje grešaka mogao da obezbedi
"potencijalni put za podršku Mooreovog zakona dalje od svih predvidjenih ograničenja!"

ZAKLJUČAK

Privlačnost Mooreovog zakona je u tome to on omogućava sistem za brzo poboljšanje

arhitekture, uz obećanje isplativosti koja kompenzuje troškove takvog poboljšanja. On ne
uzima u obzir fizička ograničenja koja bi jasno označila kraj njegove razvojne putanje, iako su
se granice koje su koje su zapažane u prošlosti, na kraju pretvarale u senke. Ipak, jasno je da
će, u jednom trenutku, postati nemoguće da se dobijaju stalna poboljšanja u performansi kroz
nastavljanje sa minijaturizacijom, i da će Mooreov zakon prestati da se primenjuje u
poluprovodničkoj industriji, onakav kakvog smo ga poznavali.

Ali, čak i ako industrija stvarno prerasta Mooreov zakon, neke osnovne realnosti, koje
su otkrivene sa njegovom pojavom, primenjivaće za deset godina, isto tako bespogovorno kao
i danas. Itanium je obezbedio elegantnu i efikasnu arhitekturu, zajedno sa prelaznom
putanjom, koja je omogućila korisnicima da prihvate tehnologiju uz minimalne promene u
njihovim postojećim softverskim ulaganjima. Ali, Itaniumove arhitekture EPIC i IA-64 nisu
obezbedile direktnu kompatibilnost sa postojećim x86 kompilovanim kodom, ostavljajući
ljudima koji se bave razvojem softvera da premoste taj razmak. Za softver pod Linuxom, koji
se u velikoj većini danas i tako distribuira kao izvorni kôd, to i nije bio neki veliki problem. Što
se tiče prodavaca sistema Windows, nova verzija softvera je značila da on treba da se stavi u
novu kutiju (makar samo virtuelno), a često i novo odelenje za servis i podršku. Takvi prodavci

16/19
Dual core procesori - Intel vs AMD

verovatno neće dati svoju podršku Itaniumu, sve dok on ne osvoji svoje mesto na tržištu... što
do sada nije uspeo da uradi.

Tržište zahteva jasnu i konzistentnu putanju između arhitektura, ne samo zato da bi

stari softver mogao da se ponovo instalira na novim mašinama, nego i da bi proizvodjači, dileri
i ljudi za tehničku podršku i obuku mogli u potpunosti da izbegnu koegzistenciju više verzija.
AMD je nacrtao sliku konzistentne platforme kroz ploču; Intel je počeo sa izradom slične slike.

U ovom trenutku istorije, i AMD i Intel su zdrave kompanije, sposobne da idu svojim
sopstvenim razdvojenim putevima u konstruktivnim inovacijama. Na primer, kako AMD ide na
usvajanje HyperTransporta, dok Intel ostaje (za sada) veran čeonoj magistrali, postajaćemo
svedoci kako se AMD-ove i Intelove arhitekture sve više i više razlikuju. Ali, ako nas za deset
godina na našem putu stvarno očekuju tehnološke barikade, to će, pogoditi obe kompanije,
manje ili više u isto vreme, bez obzira za koji put su se odlučile. Znatno pre tog trenutka,
razvojni putevi obe kompanije moraće da uključe jasan i konzistentan način prelaska za
postojeći softver i aplikacije.

Kakve god promene kompanije AMD i Intel napravili u sledećih deset i više godina,
ključ za njihov uspeh biće u tome da mi to što je moguće manje osetimo. Sve dok ne bude
izgledalo da se razvoj usporio ili da je naleteo na prepreku na svom putu, najverovatnije je da
će svako naći načina da tvrdi kako je Mooreov zakon, još jednom, bio zadovoljen.

Sada izgleda sasvim sigurno da će 64-bitne centralne procesorske jedinice sa više

jezgara - procesori sa dve ili više mašina koje dele opterećenje - biti standardna oprema u
serverima, radnim stanicama, pa čak i u stonim sistemima i mobilnim računarima, i to već u
2007. godini. Razlog za ovo ne predstavlja nikakvo iznenadjenje: evolucija mikroprocesora sa
jednim jezgrom najzad je došla do kraja svog puta, zato što se sudarila sa zakonima fizike.
Počela je trka izmedju proizvodjača da naprave industrijski standard za mašinu sa dvostrukim
jezgrom, a to će im se isplatiti u ogromnim količinama, kako u performansi, tako i u profitu.

I Intel i AMD Corp. su u poziciji da stvore sledeću industrijski standardnu arhitekturu.

Ali, po prvi put u istoriji, kompanija Intel se našla u lošijem položaju, jer njen rival AMD ulazi u
trku sa podjednakim - neki bi rekli, čak i boljim izgledima - da postavi kamen temeljac. Prošlog
avgusta, AMD je uspešno prikazao prvu 64-bitnu platfomu sa dvostrukim jezgrom,
komaptibilnu sa x86, sada programiranu za opšte uvodjenje na tržište u drugom kvartalu
2005. godine. Ova firma je proširila svoj prikaz na učesnike skupa LinuxWorld prošlog
februara. Kao odgovor na to, Intel predstavlja svoje planove za novi Pentium Extreme Edition i
Pentium D sa dvostrukim jezgrom, čiji je 64-bitni skup instrukcija EM64T u osnovi kompatibilan
(u suštini identičan) sa skupom AMD64 koji je AMD predstavio za svoje procesore Opteron i
Athlon 64.

Boreći se protiv neuobičajene percepcije tržišta da bude viđen kao njegov sledbenik,
Intel sada izjavljuje da to što on u ovom trenutku proganja nije konkurentni proizvođač, nego
pre jedan čisto ekonomski princip. Glavna tema na Intelovom poslednjem skupu Spring IDF bio
je Mooreov zakon.

Zasnovan na opservacijama koje je izvršio Intelov osnivač Gordon Moore, a koje je

objavio 1965. godine, njegov zaključni princip je da broj tranzistora u centralnoj procesorskoj
jedinici može ekonomski da se povećava dva puta svake dve godine.

Na isti način na koji je javno propagiran deo teorije relativnosti (E = mc 2) i bio

prilagodjavan i preoblikovan tako da podrži skoro svaki popularan princip, Mooreov zakon je

17/19
Dual core procesori - Intel vs AMD

bio reinterpretiran tokom svoje četrdesetgodišnje istorije da bi se odnosio na povećanje

performanse procesora, povećanje brzine generatora takta i, poslednjih godina, čak na i
povećanje produktivnosti američke administrativne radne snage. Na skupu Spring IDF,
kompanija Intel je na kratko prestala da deklariše Mooreov zakon kao svoju "mantru".

"Sve je u Mooreovom zakonu", objavio je na najnovijem kompanijskom forumu za

razvoj Intelov stariji potpredsenik Pat Gelsinger. Usvajajući sopstvenu fleksibilnost tog principa,
Gelsinger je primetio da se "to udvajanje tranzistorskog budžeta svakih 18 do 24 meseca
nepokolebljivo nastavlja. Ono što je omogućeno su poboljšanja u frekvenciji i u performansi, ali
sada, sa promenom u Mooreovom zakonu, potreba tržišta da se ne menja obim potrošnje nas
je prisilila da promenimo način na koji ćemo to koristiti u budućnosti." Ta potreba tržišta na
koju se Gelsinger poziva su manji zahtevi za naponom, što se omogućava daljom
minijaturizacijom.

"Što se nas tiče," nastavio je Gelsinger, "sve je u arhitekturama sa više jezgara.

Koristeći Mooreov zakon, ovim prelaskom na više jezgara, pomeranjem sa hiperobrade na
dvostruko jezgro, pa na više jezgara, obezbedićemo najbrže poboljšanje performanse našeg
doba." Postoji mogućnost, naveo je Gelsinger, za desetostruko povećanje performanse
procesora u sledeće četiri godine - "što se postiže putem paralelizma."

Razlog je vrlo jednostavan: više nije moguće da se prave novi procesori sa jednim
jezgrom, čak ni uz stalno smanjivanje dimenzija litografskih procesa, koji bi mogli da se
taktuju u opsegu od 3,5 do 4,0 GHz, a da se oni pritom ne "samospale". Zato je paralelizam
jedini mogući način za kompanije AMD i Intel da ostvaruju stalne dobitke u performansi
tempom na koji smo do sada navikli. Ukratko, nove centralne procesorske jedinice moraju da
raspodele svoja opterećenja izmedju dve ili više mašina za obradu. Ako treba da se definiše
jedinstvena nova industrijski standardizovana arhitektura, njeni vodeći principi i uspeh na
tržištu mogli bi u potpunosti da zavise od toga kako će se ta buduća opterećenja deliti i kako
će se postizati paralelizam u njihovoj obradi.

Intel ove godine skoro istovremeno uvodi četiri nove dualno-procesirajuće platforme.
Iako prividno opremljen za posebna tržišta, Intel bi mogao da se osloni na svoju bazu korisnika
da bi odredio koja od tih platformi ima najveći značaj.

18/19
Dual core procesori - Intel vs AMD

LITERATURA
http://www.intel.com

http://www.amd.com

http://www.sk.co.yu/2005/06/sktz01.html

http://www.benchmark.co.yu/modules.php?name=BenchmarkNews&file=article&si
d=9718

http://www.overklok.net/modules.php?name=News&file=article&sid=55

19/19