Prof.dr.

Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo

seminarski rad:

Menica

studentkinja Nataša Nikolin

1

Prof.dr. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo

1. 1. Postanak, uloga i razvoj menice
Menica se pojavila tek u srednjem veku kada dolazi do razvoja robnog prometa naprednih trgovačkih gradova, posebno u Italiji. Tada sa razvojem Đenove, Firence, Venecije i drugih gradova u Sredozemlju (XII. i XIII. vek), menica postaje sredstvo razmene novca i po tome je ona i dobila ime (italijanski lettera di cambio, potiče od reči cambiare, što znači:menjati). Kasnije se menica, kao sredstvo razmene - pretvorila u sredstvo plaćanja, a kasnije, ona postaje i kreditno sredstvo. To je slučaj, kad kupac nije u mogućnosti da odmah plati nabavljenu robu već bi ispunio prodavcu menicu koja bi dospevala kroz određeni broj meseci. Na ovaj način, kupac je odlagao plaćanje, tj.dobijao je višemesečni kredit.Svakako, da je sa razvojem trgovine, došlo do i promene uloge menice, pretvorila i u sredstvo za odlaganje plaćanja (u vidu kredita). Kasnije je menično pismo izgubilo svaku vezu sa osnovnim poslom i menica je ustvari postala apstraktnom hartijom od vrednosti, kod koje se nije mogla utvrditi veza sa osnovnim pravnim poslom. Menica je tokom razvoja menjala i formu tako u početku, morala je da bude ispisana jednim rukopisom i istim mastilom, a kasnije je uspela da obezbedi veću cirkulaciju usvajanjem tzv. teorije propuštanja, što je usavremenom meničnom pravu dovelo i do izdavanja tzv. "blanko menice" gde je za stvaranje menične obaveze dovoljno da je na menicu stavljen potpis dužnika, a da docnije, zakoniti imalac sam popuni preostale neophodne menične elemente. Savremena menica predstavlja hartiju od vrednosti koja je sastavljena u zakonskoj i propisanoj formi, gde se njen izdavalac obavezuje da određenom licu ili po njegovoj naredbi, pa čak i da sam (sopstvena menica), isplati označenu sumu novca ili će tu sumu da isplati licu na koje izdavalac menicu vuče (trasirana menica) i to u određenom mestu i u određeno vreme. Iz toga proizilazi, da meničnu sumu može da isplati ili sam izdavalac menice ili neko treće lice (trasat).

2. Uloga menice

2

sredstvo obezbedjenja plaćanja i sredstvo kredita. 3 . razlikujemo tri vrste: trasiranu menicu po sopstvenoj naredbi. Menica često ima ulogu kreditnog sredstva. Vrste menice Postoje dve vrste menica: 1) trasirana i 2) stopstvena menica. U slučaju da plate po menici. prodavac može u sudskom vodi po posebnim pravilima za menične ugovoreni iznos. Kod trasirane menice. kupac izdaje menicu na iznas kupovne cene u kojoj označava prodavca kao korisnika. pa i nema naloga trećem licu za isplatu menične svote. što znači "vući" i zato se ona naziva i trata menicom. da naplati sredsvo obezbedjenja plaćanja. Pod sopstvenom (solo) menicom.dr. Ista je dobila naziv od latinske reči trahere. Prodavac podnosi menicu kupčevoj banci kako bi utvrdio da li ona pristaje da isplati menicu. podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac (trasant) daje nalog drugom licu (trasatu) da u vreme doseplosti menice isplati trećem licu (remitentu-korisniku) ili po naredbi tog trećeg lica novčanu svotu koja je označena u menici.Prof. Kada kupac i prodavac dogovore odloženo plaćanje. Pod trasiranom menicom ili vučenom menicom. Ako prodavac i kupac ugovore plaćanje menicom. Kod sopstvene.Funkciju sredstva plaćanja menica ima naročito u medjunarodnom prometu. podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac obećava (obavezuje se) da će u vreme dospelosti isplatiti trećem licu remitentu-korisniku ili po naredbi tog trećeg lica označenu novčanu svotu u meničnoj ispravi. Ona je sredstvo plaćanja. Za vreme dok čeka da menica dospe za plaćenje. Ukoliko banka prihvati tu obavezu potvrdom na samoj menici. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo U savremenom prometu. Menica je istovremeno i banka ili kupac ne postupku koji se sporove. kupac izdaje menicu sa rokom dospeća na dan kada je dogovoreno da kupovna cena bude plaćena. prodavac moze biti siguran da će naplatiti kupovnu cenu kada isporuči robu kupci. solo menice trasat ne postoji. prodavac kreditra kupca. 3. menica ima trojaku ulogu. već postoji sopstveno obavezivanje izdavaoca menice. a svoju poslovnu banku kao lice koje treba da plati po menici.

Potpuna ili puna menica je ona menica koja već u momentu njenog izdavanja sadrži sve bitne menične elemente koji su predviđeni zakonom. Podela menice s obzirom na poslove kod kojih se primenjuje i na njenu ulogu u tim poslovima na: robnu poslovnu finansijsku menicu. U zapadnim državama. Podela menica u vezi sa formom menične isprave. kod mnogih ugovora u robnom i platnom prometu. odnosno izdaje menicu u sopstvenu korist. kod drugih ugovora u prometu robe i usluga. Finansijska menica se pojavljuje radi obezbeđenja potraživanja od strane poverioca.Prof. a pri tome može sadržati i neke nebitne menične elemente. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo redovnu trasiranu menicu (o kojoj je bilo napred reči) trasiranu sopstvenu menicu. ona se često koristi radi boljeg korišćenja bančinih sredstava pa jedna bančina jedinica u nekom mestu vuče ovu menicu u drugu bančinu jedinicu (u drugom ili čak u istom mestu). 4 . Trasirana menica po sopstvenoj naredbi. pa se sa toga aspekta može izvršiti podela menica na: pune ili potpune i blanko ili bjanko menice. ima istu ulogu kao i robna menica ali se primenjuje.dr. Robna menica se vrlo često koristi kod ugovora o prodaji robe i pomoću iste prodavac kreditira kupca. Poslovna menica. karakteristična je po tome što izdavalac menice određuje samog sebe kao korisnika (remitenta) menice.po pravilu. Trasirana sopstvena menica odlikuje se time što trasant (izdavalac) menice označava samoga sebe kao trasata (isplatioca menične svote).

veku do unifikacije (izjednačavanja) i jednoobraznosti meničnih prava. 4. odnosno ženevskih konvencija o menici. Međunarodni izvori meničnog prava. Izvori meničnog prava Kao i kod ostalih izvora prava. godine usvojena je Konvencija UN o međunarodnoj trasiranoj i međunarodnoj sopstvenoj menici. Komisija UN za međunarodno trgovačko pravo (UNCITRAL) 1971.da svoja nacionalna zakonodavstva usklade sa ovom Konvencijom. a koji je uradjen na osnovu Jednoobraznog meničnog zakona. 1930.Veća upotreba menice u međunarodnom robnom prometu i prometu usluga. Društvo naroda i Međunarodne trgovinske komore. Sve ove tri konvencije ratifikovao je veći broj država ali to nije dovelo do punog ujednačavanja meničnog prava jer ih. Međutim. . pre nego što menicu bude koristio protiv meničnog dužnika. na osnovu koje su zemlje (koje su ovu konvenciju prihvatile) obavezale .Prof. godine (sa izmenama i dopunama u više navrata). godine u Ženevi su usvojene tri međunarodne konvencije: Konvencija o jednoobraznom meničnom pravu. tek 1988. 5 . tako i kod izvora meničnog prava razlikujemo: međunarodne nacionalne (autonomne) izvore meničnog prava.U našoj zemlji se sada primenjuje Zakon o menici iz 1946. . Konvencija za regulisanje izvesnih sukoba zakona u materiji meničhog prava i Konvencija o pitanjima taksa u materiji menice. godine pripremila je Konvenciju sa jednoobraznim pravilima za posebnu trgovačku hartiju od vrednosti koja bi bila od značaja samo u međunarodnim plaćanjima. dovela je još u XIX. nije prihvatila SAD. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Blanko (bjanko) menica se karakteriše time što njen izdavalac u momentu izdavanja popunjava samo neke bitne menične elemente (često stavljajući samo svoj potpis) i na taj način ovlašćuje budućeg imaoca menice da on popuni ostale bitne menične elemente. Autonomni (nacionalni) izvori meničnog prava. recimo.dr.

Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo U izvore našeg meničnog prava. Donošenjem ženevskih konvencija. U tom pogledu. još i niz uredbi i pravilnika kojima se dopunjuje zakonska regulativa.Pravna priroda menice U starijoj meničnoj teoriji. Pravilnik o protestnim registrima i dr. germanska i anglosaksonska. Teorija stipulacije polazi od toga. Uredba o zameni protesta dostavljanjem prepisa menice i čeka. 6 . 5. ono shvatanje po kojem kod menice postoji jednostrana izjava volje trasanta -izdavaoca menice. kao na primer. da prilikom izdavanja menice trasant delegira remitenta. mogu se razlikovati dve teorije: teorija jednostranog akta i teorija kombinacije jednostranog akta i ugovora. Zakon o obligacionim odnosima. Kod teorije jednostranog akta došlo je do nekih razlikovanja i neslaganja po pitanju od kojeg trenutka jednostrana izjava proizvodi pravno dejstvo. da menica predstavlja pravni akt sa nekim osobenostima. postoje tri škole o pravnoj prirodi menice: mediteranska. razlike između germanske i mediteranske škole su znatno otklonjene. Zakon o finansijskom poslovanju i Zakon o tržištu novca i tržištu kapitala. Teorija delegacije zastupa gledište. 2) ugovor o mandatu između trasanta i trasata i 3) cesija potraživanja indosanta i indosatara. pa se i javljaju dve teorje: teorija emisije i teorija kreacije. možemo još ubrojati i Zakon o hartijama od vrednosti. a to isto radi i svaki indosant kad prenosi menicu. Renault smatraju da kod menice postoje tri ugovora: 1) prethodni ugovor između trasanta i remitenta. postoji više različitih gledišta. da trasant obećava remitentu i kasnijim imaocima menice da će on isplatiti meničnu svotu ukoliko to ne učini trasat.dr. Tako po ugovornoj teoriji koju posebno predstavljaju Lyon Caen. korisniku svog dužnika (trasata). U modernoj pravnoj teoriji o prirodi menice. najviše je prihvaćeno.Prof. Neki pravni pisci smatraju. U pravnoj teoriji.

dr. tj. tako da na punovažnost menice ne utiče da li se ona još nalazi u rukama izdavaoca ili je nju ovaj pustio u promet. -Menične obaveze su posebno stroge i to ne samo prema dužniku. u anglosaksonskim državama može da glasi i na određenu količinu zamenljivih stvari ili na izvršenje određene činidbe. 5. iz nje se ne može utvrditi osnov iz kojeg posla je menica nastala. -Menica predstavlja obligaciono-pravnu hartiju od vrednosti jer su prava koja su u njoj sadržana po svojoj pravnoj prirodi obligaciona. odnosno kad je menicu predao korisniku-remitentu. menična obaveza nastaje od onog momenta kad izdavalac menice stavi svoj potpis na meničnu ispravu. Osobine menice -Menica predstavlja uvek hartiju od vrednosti. Pristalice ove teorije. menica kao hartija od vrednosti može glasiti samo na određenu sumu novca. hartiju od vrednosti. tako da nedostatak nekog njenog bitnog meničnog elementa povlači i njenu nevažnost. -Menica je apstraktna hartija od vrednosti i ona nije u vezi sa pravnim poslom. prenošenja odnosno ostvarivanja prava koja su u menici sadržana. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Po kreacionoj teoriji. Ako ne postoji menična pismena isprava ne može doći do nastanka. što bliže znači da je u njoj sadržano pravo potraživanja prema dužniku. može osloboditi od menične obaveze samo ako dokaže da je imalac menice prilikom pribavljanja iste postupao nesavesno i nezakonito. menična obaveza po menici nastaje tek od onog momenta kad je izdavalac menice istu pustio u promet. Prema emisionoj teoriji. 1584 gde u takvom slučaju postoji tzv. -U pravima kontinentalnih država. Nemačkoj i Francuskoj.Prof. Od tada se dužnik. su naročito brojni u Italiji. -Menica predstavlja strogo formalnu ispravu. nego i prema poveriocu. 7 . "indiferentna menica" jer se izdavalac menice istovremeno pojavljuje i kao poverilac i kao dužnik.

data je mogućnost i nepismenim i slepim licima. pravo iz hartije od vrednosti ne može da ostvari i ne može da se isto pravo prenese.Ovo načelo označava da se bez hartije od vrednosti. 6. Menična načela Osnovna menična načela su: 1) načelo pismenosti (formalnosti) menice. tako da raspored meničnih klauzula mora biti u propisanoj formi. Stranke ne mogu svojom voljom menjati ili izostavljati bitne menične elemente. Jedino blanko menica ne mora imati sve elemente u momentu izdavanja.Osim toga.Prof. 3) načelo fiksne menične obaveze.dr. 2) načelo inkorporacije. U poslednje vreme. 6) načelo samostalnosti menične obaveze i 7) načelo neposrednosti menice. 4) načelo menične strogosti. 3) Načelo fiksne menične obaveze. 2) Načelo inkorporacije .Ovo načelo označava da menica mora da bude sastavljena u tačno predviđenoj pismenoj formi i da sadrži sve one elemente koje zakon zahteva. -Obavezu dužnika obuhvata samo ono što je u meničnoj ispravi naznačeno. ali mora imati sve elemente u momentu prezentiranja na isplatu.Ovo načelo predviđa da se po osnovu menice može zahtevati samo što je naznačeno u menici. odnosno mogućnošću izdavanja blanko menice. Dakle. 8 . kao i licima sa drugim nedostacima da putem tzv. tj. 5) načelo menične solidarnosti. sve što nije u meničnoj isparvi navedeno ne bi obavezivalo dužnika. . ovo načelo je donekle ublaženo usvajanjem teorije omisije (propuštanja). instrumentalnih svedoka preuzimaju menične obaveze. Načelo pismensti (formalnosti). Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo -Menica je prezentacioni papir jer se isti mora prezentirati – podnetidužniku. . ne može se tražiti neka druga obaveza.

to je dužan da učini drugi u celosti. 9 . tj. mora da bude uneto na jeziku na kojem je pismeno i sastavljeno i to prilikom izdavanja menice. . ako ne plati meničnu svotu prvi menični dužnik. 6) Načelo samostalnosti menične obaveze.Označava da je svaki menični potpisnik samostalan i nezavisan menični dužnik i da na njegovu obavezu ne utiču obaveze drugih meničnih dužnika. tj. Obaveza nastaje po menici. 5) Načelo menične solidarnosti. iako ih ima više solidano odgovaraju sa drugim dužnicima u pogledu menične svote. 4) označen je dospelosti menice. Menica se najčešće. Menična strogost prema meničnom poveriocu se ogleda na taj način. 5) ime remitenta. 6) datum izdavanja menice.dr. onoga kome se i po čijoj naredbi mora platiti. 7) mesto izdavanja menice i 8) potpis trasanta. 7. . da je svako od meničnih dužnika neposredno odgovoran imaocu menice.Načelo neposrednosti menice znači. pa tek onda ako želi. Bitni menični elementi Zakon o menici predvida da trasirana menica mora da sadrži sledeće bitne elemente: 1) označen je da se radi o menici.Menični elementi U meničnom pravu poznati su bitni i nebitni menični elementi. . Menična strogost prema meničnom dužniku se ogleda u tome da ovaj mora da ispuni meničnu obavezu vrlo jednostavno i u kratkom roku. može da se parniči. tj.Sastoji se u tome da menica predstavlja apstraktnu hartiju od vrednosti i nezavisna je od osnovnog posla. 2) bezuslovni uput da se plati određena svota novca. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo 4) Načelo strogosti menice. izdaje na oštampanom formularu. a odgovara na taj način što može da izgubi menično pravo. Naznačenje da je menica u meničnom pismenom slogu. 3) ime lica koje treba da plati menicu (trasata). ukoliko se ne pridržava menične strogosti. Menični dužnik mora da isplati meničnu svotu odnosno iznos. .Ovo načelo označava da svaki menični dužnik. jer su veoma ograničene mogućnosti izricanja prigovora. lica koje je izdalo menicu. 7) Načelo neposrednosti menice. što menični poverilac pri ostvarivanju prava iz menice mora da se pridržava meničnih rokova i radnji.Prof. pa je na njemu i isti menični elemenat unapred oštampan. čim trasant potpiše menicu.

Označavanje datuma izdavanja menice je bitan elemenat menice jer se pomoću njega može odrediti rok dospelosti menice. Personalnim bitnim meničnim elementima. Opšti menični elementi su: da je to menica i bezuslovni nalog da se plati određena suma novca. Nebitni menični elementi Nebitne (fakultativne) menične klauzule. 10 .prezerntirana trasatu.čim bude podneta . u pismenoj formi. smatraju se: ime trasata. U kalendarske bitne menične elemente.gde se trasatu određuje valuta u kojoj će isplatiti meničnu svotu. kad u menici nije označen rok dospelosti menične obaveze. tj. klauzule o pokriću. onda se predpostavlja da takva menica dospeva po viđenju. kalendarske i geografske elemente.dr. klauzule o moneti . a da bude propisno taksirana. solo klauzule. predpostavlja se da je menica izdata u mestu koje je navedeno pored trasantovog potpisa (u adresi trasanta -izdavaoca menice). spadaju: označenje mesta izdanja i mesta plaćanja menice. Bitni menični elementi kada u trasiranoj menici nije označeno mesto izdavanja. kad u menici nije označeno mesto plaćanja. klauzule o efektivi. personalne. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Klasifikacija bitnih meničnih elemenata -U pravnoj teoriji se bitni menični elementi grupišu i to na: opšte.Nebitne menične klauzule javljaju se kao: klauzule o broju meničnih primeraka. . Bila bi punovažna i ona menica koja je izdata sa svim bitnim meničnim elementima na običnoj hartiji.korisnika i potpis trasanta. pored imena trasata.gde se trasatu nalaže da isplati ne samo meničnu svotu nego i određenu kamatu remitentu. tj. U geografske bitne menične elemente.Prof. ime remitenta . klauzule o protestu i druge klauzule. klauzule o kamati . ubrajaju se:datum izdavanja menice i rok dospelosti menične obaveze. kasatorne klauzule -"platite za ovu prvu a ne i za ostale menice". onda se predpostavlja da je menica plativa u mestu koje je navedeno. Menica se izdaje na unapred odštampanom formularu-blanketu. u adresi trasata koji treba da isplati menicu.

multiplikator-javlja se kao lice koje izdaje duplikat menice. To novčano pokriće u trenutku dospelosti menične obaveze. Pored toga se zahteva.dr. . trebalo bi istaći da ukoliko je ono manje od menične sume na koju menica glasi. da bi neko lice moglo da izda menicu da poseduje određeno novčano pokriće. koje ne bi smelo da bude manje od sume na koju menica glasi. prezentacija i regres kod menice. Menične radnje U menične radnje spadaju:izdavanje menice. državni službenici i dr.1. akceptant-lice koje akceptira menicu. profesionalna menična nesposobnost određenih lica (sveštenici. cedent-lice koje prenosi menicu. Pri izdavanju menice značajno je pitanje: pasivne menične sposobnosti trasanta i aktivne menične sposobnosti remitenta-korisnika (inače. indosatar-lice na koje se menica prenosti putem indosamenta. Time. Od trenutka izdavanja menice. na ovaj. odnosno isplaćuje meničnu sumu. avalista-lice koje garantuje da će neko od meničnih dužnika ispuniti svoju meničnu obavezu. tako da bi došlo do regresa. nepismen i sl.Kod trasirane menice se mogu pojaviti i neka druga neobavezna lica: indosant-lice koje indosira menicu. Pasivna menična sposobnost trasanta. akceptiranje menice.lice na koje se menica cedira. notifikacija. Kada se radi o trasantovom pokriću kod trasata. udate žene. stavljanjem svoga potpisa na menicu. preuzima meničnu obavezu. 8. Smatra se da to mogu da učine sva poslovno sposobna lica. prenošenje menice.Izdavanje menice -trasant daje nalog trasatu da korisniku. oficiri i vojnici.druga menična lica.Prof. 8. 11 . umnožavanje. protest. putem građansko-pravne cesije. intervenijent-lice koje umesto trasata akceptira. trasant je odgovoran prema remitentu za isplatu menične sume.je lice koje potpisom potvrđuje da je neko drugo lice preuzelo meničnu obavezu koje je kao menični dužnik nesposobno da potpiše menicu (slep. isplata menice. način potraživanje meničnog poverioca ne može da bude u celini realizovano. instrumentalni svedok . avaliranje menice. meničnog poverioca). da može doći do slučaja da trasat tada delimično akceptira ili delimično isplati menicu.). kod nekih država tzv. podrazumeva da on kao prvi potpisnik menice. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Nebitna menična lica . cesionar. izuzev u nekim slučajevima.) i dr. remitentu se isplati određena suma novca u vreme dospelosti.

a to može biti svako pravno i fizičko lice sa pravnom sposobnošću."platite za ovu jedinu menicu". jer se tada smatra da je on u obavezi po svakom primerku akceptiranih menica. Umnožavanje menice može da se obavi na dva načina: izdavanjem duplikata. 8. što se putem izjave (indosamenta) menica prenosi sa jednog lica na drugo. a iz razloga da se što bolje obezbede interesi imaoca menice. smatra se sposobnost nekog lica da bude poverilac po menici. Prenos menice (indosiranjem) Ovaj se prenos menice obavlja na taj način. Umnožavanje menice Do umnožavanja menice može da dođe pri upotrebi menice u prekomorskom prometu zbog gubitka ili uništenja menice. U slučaju da jedan primerak umnožene menice bude poslat na akceptiranje. svaki izdati primerak mora da nosi oznaku rednog broja.dr. Tada se u ovom slučaju. To se obavlja na poleđini menice gde je prvi indosant (žirant) samo remitent . 2. ovakva menica obavezuje vlastodavca.dosledan prepis izvorne menice. triplikata i sl. već i u ime i za račur vlastodavca.pošto je trasant njemu predao menicu i on svojom izjavom volje prenosi menicu na indosatara.Prof. S druge strane. Duplikat menice može da izda samo trasant. trasant može izdati menicu ne samo u svoje ime i zasvoj račun. Do umnožavanja ne može doći kada je u menici uneta klauzula "solo klauzula" . trasant potpisujući menicu javlja kao punomoćnik. Trasant se može pojaviti. Kod izdavanja duplikata menice. a pravo sačinjavanja kopija menice pripada svakom imaocu menice i ona predstavlja veran . već punomoćnika koji je po menici odgovoran. prestaje važnost svih ostalih primeraka menice. 12 . Kad akceptirani primerak bude isplaćen. te je u takvom slučaju on i menično pravno odgovoran. onda potpisana menica ne obavezuje vlastodavca. 3. onda na svim ostalim primercima mora da bude naznačeno ime lica kod kojeg se taj primerak nalazi. Izuzetak od ovoga je slučaj kada je trasat akceptirao više primeraka menice. jer će se u suprotnom smatrati da svaka od takvih menica predstavlja samostlanu menicu. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Aktivnom meničnom sposobnošću. 8. ili sačinjavanjem kopije menice. kao izdavalac menice i u ulozi komisionara. Ako ovakvo lice prekorači data ovlašćenja iz punomoćja ili potpiše menicu bez ovlašćenja.

dolazi najčešće. najčešće.). onda se takav prenos može obaviti i na produžetku menične isprave. povratni indosament."rekta klauzulu". trasata. Na taj način. Rekta indosament je onaj u kojem stoji klauzula "ne po naredbi" koja označava da se dalje zabranjuje indosiranje i onda se menica dalje može prenosti samo građansko-pravnom cesijom. 13 . pošto nigde nije upisano njegovo ime. Kad se radi o trasiranoj sopstvenoj menici.Prof. koji na ovakav način postaje menični poverilac. kao ranijeg imaoca menice). Putem indosiranja menice. -Prenos menice. U ulozi indosanta pojavljuje se remitent. odnosno vrši plaćanje koje duguje. ali do indosiranja dolazi tek onda kad on ispuni ugovornu obavezu (isporuči robu. Kad je poleđina menice već iskorišćena za prenos menice indosamentom. kad je trasant ili neki od indosanata uneo u menicu klauzulu . (I na ovaj način se izbegava njegova menična obaveza.dr. ista se često prenosti punim indosamentom. Na ovaj način. alonžu. Menica se u praksi. blanko i rekta. Puni indosament je onaj u kojem je naznačeno ime lica na koje se menica prenosi. Blanko indosament je onaj na kojem se nalazi samo potpis indosanta. I tu se prenos obavlja indosamentom. tj. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Indosament može biti puni. blanko ili rekta indosamenta i da na taj način postane menični dužnik. To dovodi do konfuzije (sjedinjenja) meničnog dužnika i poverioca. remitent ustvari daje menicu kao sredstvo obezbeđenja nekom trećem licu-indosataru. izvrši uslugu i sl. Postoji i tzv. po istoj menici. prenos se obavlja retko. da preuzme meničnu obavezu (jer nema njegovog imena) i 3) da u blanko indosament upiše neposredno ime lica na koje prenosi menicu. kao sredstvu obezbeđenja u unutrašnjem prometu. 2) da menicu prenese dalje prostom predajom (tradicijom) ne potpisujući nigde na menici i ne upisujući nigde svoje ime. zbog čega je on i primio menicu. prenosi putem blanko indosamenta. Obzirom na ograničeno prenošenje ovakve menice. imalac menice izbegava. akceptanta ili bilo kojeg meničnog dužnika. prema kasnijim imaocima menice. da se menica indosira na neko lice koje je već u meničnoj obavezi. Na ovaj način se imaocu menice daju mnoge mogućnosti: 1) da dalje indosira menicu putem punog. putem građansko-pravne cesije . "ne po naredbi". gubi svoj apstraktni karakter. može doći do indosiranja menice na trasanta. Tu ovakva trasirana sopstvena menica donekle. sa odgovarajućom klauzulom i potpisom indosanta. tzv.

Potpuni akcept je kada akceptant prihvati da isplati u celini meničnu svotu. akcept predstavlja izjavu koju određeno lice stavlja na meničnu ispravu kojom potvrđuje trasantov nalog za isplatu menične sume. 14 . može biti puni i blanko. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Dejstvo cesije kod menice. Tada glavnog dužnika trasanta zamenjuje akceptant. prenosilac menice). a blanko akcept menice je onaj gde se samo nalazi potpis akceptanta popreko preko meničnog sloga. prenosi na novog imaoca menice (cesionara) ista prava koja on kao prenosilac ima prema meničnom dužniku (cezusu). da indosant može preneti više prava na indosatara.dr. jer indosatar stiče samostalna prava nezavisna od njegovog prethodnika po menici (odnosno indosanta). postoji tzv. Obično. Dakle. To dalje znači. 1) Vrste akcepta po sadržini i obimu Akcept po sadržini i obimu može da bude potpuni i delimičan. Akceptiranje menice Akceptiranje menice. sadrži klauzulu "priznajem". Akcept menice. Institut akcepta kod menice je uveden iz razloga što je mrnica kreditno sredstvo sa dugim rokovima dospelosti. U najvećem broju slučajeva. 2) menični dužnik može isticati iste prigovore prema novom imaocu menice koje je imao i prema ranijem imaocu menice. Puni akcept menice. predugovor između trasanta i trasata o tome da će trasat da izvrši akceptiranje menice koju trasant bude vukao na njega. 4. najčešće trasat. 8. U iznetom pogledu cesija se značajno razlikuje od indosiranja. Sa akceptiranjem menice. "prihvatam" i potpis akceptanta. ima sledeće karakteristike: 1) da imalac menice (cedent. akcept menice vrši trasat i on postaje menični dužnik. daje se meničnom poveriocu povećana sigurnost da će menična svota biti isplaćena. svojom voljom i potpisom obavezuje da prihvati meničnu obavezu i da će meničnu svotu isplatiti onako kako ona glasi. predstavlja menično pravnu radnju gde se neko lice. Sa akceptiranjem menice trasat stupa u menično-pravni odnos i postaje glavni menični dužnik. dok bi delimičan akcept bio u slučaju da akceptant prihvata da isplati samo deo menične svote. nego što ih je i sam imao.Prof.

5. osim glavnog meničnog dužnika. kao avalista po menici pojaviti: akceptant. Aval kod menice Aval predstavlja menično jemstvo u pismenoj izjavi. Izjava o avalu (meničnom jemstvu). prethodi. Ovakav ugovor. trasant do momenta akceptiranja i izdavalac sopstvene menice. smatra se da je takav aval dat za trasanta.Prof. a trasat odbije da akceptira menicu ili unese uslov u izjavu o akceptu. takođe i lice koje je već dužnik po menici. sporazum između avaliste i honorata (lica za koga avalista jemči). U tom ugovoru se obično precizira do kojeg novčanog iznosa avalista jemči i za koje to njegove obaveze. da će neko od postojećih potpisnika menice (honorat). Takav aval koji se daje van menice naziva se "skriveni aval". u kojem bi se slučaju (ako se ne navodi za koga se jemči). Do avala može doći i bez zaključenja bilo kakvog ugovora između avaliste i honorata. između avaliste i honorata. isplatiti sumu novca po menici. Kao avalista može da se pojavi svako lice koje poseduje pasivnu meničnu sposobnost. Kad je aval dat na licu menice. to se naročito odnosi kad se aval daje na poledini menice. uz stavljanje svojeručnog potpisa avaliste. nezavisan je od meničnog posla i predstavlja poseban građanskopravni ugovor (najčešće. bankarski posao). avalista na meničnoj istravi treba da naznači za koga jemči. Istim se ugovorom precizira i obaveza honorata da avalisti nadoknadi novčanu štetu i da mu plati određenu proviziju koju bi ovaj imao. gde lice-avalista unosi u meničnu ispravu i svojim potpisom na menici garantuje. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Kad je u menici navedena "adresa po potrebi". onda je imalac menice obavezan da istu podnese na akceptiranje na "na adresu po potrebi". na primer. daje se na menici ili na njenom produžetku alonžu. i posle toga se stavlja ime honorata (lica za koje se garantuje). mogućnost davanja avala se može dati posebnim aktom. U nekim državama. već o blanko indosamentu. Davanju avala.dr. posebnim pismom avaliste upućenog imaocu menice. "kao poruk". 15 . smatralo da se ne radi o avalu. a nije navedeno za koga je dat. "per aval" i sl. Izjava o avalu se daje na takav način što avalista stavlja klauzulu "kao jemac". Tako se može. 8. Po pravilu.

Prof. već garantuje. dakle. ali ne dolazi do njegove menične odgovornosti. Intervencija kod menice Pod intervencijom podrazumeva menična radnja kojom neko treće lice tzv. Avalista. 6. kao i kada dođe do delimičnog akcepta ili delimične isplat menične sume. Spontana intervencija se javlja u onom slučaju kad neko lice svojom voljom (spontano) interveniše za meničnog dužnika. Kod pozivne intervencije. Postoji pozivna i spontana intervencija. on ima pravo regresa .kako prema honoratu. Ovakva pozivna intervencija može da bude učinjena i kada neka menica . tako i prema licima koja su odgovorna honoratu (prema trasantu. Kad avalista isplati menicu. što avalista ne garantuje za celokupnu meničnu sumu.bilo iz kojeg razloga ne bude akceptirana ili po njoj ne bude isplaćena menična suma. intervenijent. sam trasant ili neko od indosanata. 16 . umesto meničnog dužnika u slučaju kada trasat odbije da akceptira menicu. odgovara solidarno. biće odgovoran honoratu za naknadu štete po pravilima građanskog prava. kad trasat ili akceptant odbije da to uradi. 8. U slučaju da se intervenijent ne pridržava sporazuma pa ne interveniše. samostalno i neposredno imaocu menice. Kod menice. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Može postojati i delimičan aval koji se ogleda u tome. ali se on nigde u meničnom pismenom ne vidi. upotrebom posebne klauzule "adresa po potrebi" unapred određuje lice koje će izvršiti akceptiranje ili isplatu menice. Smatra se da i u ovom slučaju može da postoji prethodni sporazum između intervenijenta i honorata. kako to odgovara i onaj za koga jemči. jamči za jedan njen deo. akceptira ili isplaćuje meničnu sumu. akceptantu i honoratovim predhodnicima po menici).dr. avalista odgovara onako.

Kada je izvršena isplata menične svote. Međutim. intervenijentu se predaje menična isprava i protestna isprava. smatralo da se interveniše za trasanta. Honorat mora da bude obavešten o izvršenoj intervenciji. Kada intervenijent isplati meničnu svotu. . jer bi se inače. ista se može podeliti na: a) intervencija zbog neakceptiranja i b) intervenciju zbog neisplate menične svote. jer bi se u suprotnom smatralo da je intervenisano zbog trasanta. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Za razliku od pozivne.Kada trasat odbije da akceptira menicu. kao i da je imalac menice prećutno pristao na akceptiranje menice od označenog intervenijenta.Kad glavni dužnik odbije da isplati meničnu svotu (ili je delimično istu isplatio). jer se smatra od strane nekih autora. indosanta ili avalistu). Ne interveniše se za trasata. onda dolazi do intervencije zbog neisplate. Tada se interveniše bilo za kojeg meničnog dužnika (trasanta. Intervencija proizvodi pravno dejstvo. pa je zbog toga podignut protest. kao ni za trasanta i indosanta koji su u menicu uneli klauzulu "bez moje dalje obaveze". bez takvog unošenja. kada je uneta u meničnu ispravu i tom prilikom intervenijent navodi ime lica za koje interveniše (ime honorata). to se konstatuje na menici i mora se navesti ime honorata. Intervenijent ima pravo regresa prema honoratu i prema onim meničnim potpisnicima koji su odgovorni njegovom honoratu. Zakona o menici naše zemlje je predviđeno da imalac menice može da odbije spontanu intervenciju zbog neakceptiranja iz razloga što mu nije svejedno koje će lice akceptirati menicu obzirom na finansijsku sposobnost. .Prof. Obzirom na razloge zbog kojih dolazi do spontane i pozivne intervencije. a ime intervenijenta nije mu unapred poznato. spontanu intervenciju ne mora da imalac menice prihvati. sasvim je druga situacija kad se radi o spontanoj intervenciji zbog neisplate. intervencija ima za cilj da spreči vršenje regresa pre dospelosti menice.dr. da imalac menice ne može da odbije da prihvati spontanu intervenciju zbog neisplate. kako bi on mogao da ostvaruje svoje regresno pravo. 17 . a) Intervencija zbog neakceptiranja. Shodno članu 55. čime bi se očito nanela šteta meničnim regresnim dužnicima. b) Intervencija zbog neisplate menične svote.

Imaocu menice dato je diskreciono pravo da odluči da li će menicu prezentirati na akcept. u suprotnom. Na ovaj način se trasat upoznaje sa sadržinom naloga za isplatu. može se pojaviti bilo koje lice koje poseduje pasivnu meničnu sposobnost i lice koje je već dužnik po istoj menici. a takođe se omogućava trasatu da blagovremeno obezbedi novčana sredstva za isplatu o dospelosti menice. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo U ulozi meničnog intervenijenta.Prezentacija menice na isplatu je poziv poverioca akceptantu da izvrši isplatu. Trasant može da do određenog roka zabrani prezentaciju menice na akcept. 2) Prezentacija menice na isplatu.Kod prezentacije menice na akcept.dr. jer je dovoljno što tu postoji aval. Ovakva prezentacija je uvek obavezna. 18 . što on nema novčanih sredstava za pokriće menične svote.Prof. za razliku od prezentacije na akcept. Prezentacija menice 1) Prezentacija menice na akcept. Menica čiji je rok dospelosti po viđenju. Ne može intervenisati akceptant. Imalac menice je dužan da vodi računa da se prezentacija menice radi isplate blagovremeno izvrši. On takvo saznanje dobija tek kada mu je imalac menice istu podneo na akcept. jer će. . a i lice koje se nalazi u obavezi prema honoratu. menica postati "prejudicirana". tako da poverilac neće svoje pravo prema dužnicima moći da ostvari. intervenijent za čast. 8. Za trasiranu sopstvenu menicu nije kao sredstvo obezbeđenja plaćanja predviđen institut intervencije. ne može se prezentirati na akcept već samo na isplatu. Ovakva prezentacija je najčešće potrebna što trasat i ne zna da je neka menica izdata i da je on treba da isplati. Ovo iz razloga. . 7. i trasat može intervenisati kao spontani intervenijent ako od trasanta nije primio menično pokriće ili želi da sačuva njegov poslovni ugled tzv. Tako. imalac menice poziva trasata da prihvati nalog za isplatu koji mu je uputio trasant. koja to nije.

se ne podnosi na akcept nego samo na isplatu.dr. javljaju se akceptant ili trasat. treba da plate meničnu svotu odjednom. ali akceptant i trasant mogu da izvrše i delimičnu isplatu. po pravilu. trasant-kad nije akceptirana i izdavalac sopstvene menice. kada isplatu menice izvrši neki regresni dužnik. Kada je u meničnom slogu uneta klauzula "sa izveštajem". Kada se menica. onda se takva isplata konstatuje na poleđini menice i dužnik je posle takve konstatacije uzima od imaoca. ne izvrši blagovremenu prezentaciju menice radi isplate. dužnik može da meničnu svotu deponuje kod nadležnog suda. Isplata menice Isplata menice se obavlja po dospelosti i obavlja glavni menični dužnik. jer se smatra da je došlo do sjedinjenja (konfuzije) poverioca i dužnika u jednom licu. je nepotrebna jer su trasant-izdavalac i trasat isto lice. smanjujući na taj način obaveze regresnih dužnika.i u slučaju odbijanja akceptiranja menice. na dan dospelosti. Glavni menični dužnik po menici je akceptant kad je ona akceptirana. kao sredstvo obezbeđenja plaćanja. Međutim. Prezentacija na isplatu se obavlja na dan dospelosti i ona se u nas prezentira Narodnoj banci Jugoslavije-Zavodu za obračun i plaćanja. Ako trasat učini isplatu menične svote. ne čekajući trasantov izveštaj. bilo po kojem osnovu. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Trasirana sopstvena menica. tada trasat ne može da izvrši isplatu menice dok od trasanta ne dobije poseban izveštaj o izdavanju menice i njenom pokriću. onda će on odgovarati za prouzrokovanu štetu trasantu. od strane trasata-trasant). 8. Dužnici (akceptant i trasat). da utvrde da li je imalac menice došao do meničnog pismena na zakonit i savestan način. To nastaje u slučaju. odnosno kod poslovne banke kod koje je ovakva menica domicilirana. 19 . zajedno sa zakonskom i ugovorenom kamatom. te se smatra da je on na ovaj način izvršio meničnu obavezu. u ovom slučaju. onda dolazi do regresa i prevaljivanja obaveze. Prezentacija na akcept. tj. s tim što oni pre isplate menice imaju obavezu da provere formalnu legitimaciju imaoca menice. Kad se izvrši isplata menice. nalazi u rukama izdavaoca menice-trasanta. Sa isplatom menice. 8. Kad poverilac.Prof. ne dolazi do prezentacije menice. prestaje menično-pravni odnos. Kao najčešći isplatioci menice. kao i da je lice koje traži isplatu došlo do menice na bazi neprekinutog niza indosamenata. da menicu isplate glavni menični dužnici (akceptant i trasant do akceptiranja menice .

sud. Kod delimične isplate menice. kako bi sačuvao regresna prava prema meničnim dužnicima i trasantu. odnosno poslovna banka kod koje se nalazi žiro račun trasanta. a kod delimične isplate. odnosno. poziva dužnika (trasata ili akceptanta) da izvrše traženu meničnu radnju-akcept ili isplatu menice. Kada je menična svota isplaćena u zemlji. Protestant. onda se ista činjenica od strane suda konstatuje u posebnoj protestnoj ispravi koji sud izdaje protestantu. Kad dužnik ni na zahtev suda ne učini akcept ili isplatu menice. . Kod suda se vodi kao posebna javna knjiga protestni registar u koji se upisuju sve ove činjenice. Kada su ispunjeni uslovi. kao što su: 1) Protest zbog neakceptiranja ili delimičnog akceptiranja menice. isplatu menične svote remitentu na njegov žiro račun koju će izvršiti domicilijat.Prof. Postoji više vrsta meničnih protesta.dr. kao ovlašćeno lice. nadležni organ . onda domicilijatisplatilac u roku od tri dana. a pod određenim uslovima to pravo pripada i imaocima duplikata ili kopije menice. je obavezan da se obrati nadležnom organu (u našoj državi kod opštinskog suda u mestu plaćanja menice) i da u zakonskom obliku podigne protest da bi izbegao da menica postane "prejudicirana" i da ne izgubi regresna prava prema meničnim dužnicima. gde imalac menice na verodostojan način utvrđuje da je pokušaj da naplati menicu ili da dobije akcept ostao bezuspešan. menicu dostavlja trasantu. Menični protest Protest kod menice predstavlja posebnu meničnu radnju. 9. Ako je u pitanju trasirana sopstvena menica. domicilijat će neisplaćeni deo naloga za naplatu izvršiti sa računa avaliste. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Po izvršenoj isplati. 8.Ovaj protest se podiže u slučaju da trasat odbije da akceptira menicu (ili delimično akceptira menicu) i koji se mora podići u roku koji je dat za akceptiranje menice. imalac menice će najčešće. podići protest. 20 . Narodna banka Jugoslavije-Zavod za obračun i plaćanja. Podizanje protesta može da učini imalac menice ili njegov punomoćnik. Kada na računu nema dovoljno sredstava. dužnik može zahtevati da se to konstatuje na menici. dužnik zadržava menicu kao dokaz da je izvršio isplatu.

kad je akceptant ili trasat odbio da isplati ili samo delimično isplatio meničnu sumu. Notifikacija se najčešće obavlja putem preporučenog pisma. jer shodno članu 74. imalac menice neće izgubiti regresna prava. . obavezan je da snosi i protestne troškove.10. pored isplate meničnog iznosa. Međutim. protestom se "protestuje" neakceptirana ili menica zbog koje je pokrenut amortizacioni 8. Amortizacionim neisplaćena postupak. ako notifikacija ne uspe. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo 2) Protest zbog neisplate ili delimične isplate menične sume. 3) Protest zbog nedatiranja akcepta. .Prof. mada je Zakonom o menici predviđeno da se ista može ostvariti u bilo kojem obliku. Cilj notifikacije je da regresni menični dužnici steknu saznanje da je dospela njihova menična obaveza i da istu isvrše bez intervencije suda. 21 . menični obveznik. kao što su protest zbog neisplate protestnih troškova.dr. Menična notifikacija Menična radnja kojom se vrši obaveštavanje ostalih potpisnika menice da je pokušaj imaoca menice ostao bezuspešan da dobije akcept ili isplatu menice. Rok je dva dana. Postoje i druge vrste protesta. posle isteka roka dospelosti menice. kada nije uspeo da dobije akcept ili isplatu i menice od trasata kao glavnog meničnog dužnika.podiže kada imalac duplikata menice zahteva predaju akceptiranog primerka menice od imaoca kako bi mogao da od akceptanta traži isplatu menične sume. a akceptant nije stavio datum kada je izvršen akcept i zbog toga se ne može odrediti dospelost menice. Menični regres Menični regres je posebna menična radnja kojom imalac menice poverilac vrši naplatu meničnog iznosa od regresnih dužnika.podiže samo kod onih menica kod kojih dospelost glasi na određeno vreme po videnju. naziva se notifikacija. kako bi se izbegli troškovi i kamate. 8.11. Zakona o menici. 4) Prekvizicioni protest.

Kada dolazi do meničnog regresa. u sledećim slučajevima: a) kada je akceptant pre ili posle dospelosti pao pod stečaj ili dospeo u likvidaciju. imalac menice može zahtevati isplatu meničnog iznosa od jednog potpisnika. Imalac menice. povratne menice (Rucktratte). Klasifikacija meničnog regresa. obzirom na razloge zbog kojih se obavlja regres. ne vodeći računa o njegovom rangu na menici (načelo neposrednosti). može i ranije. svih potpisnika istovremeno ili nekolicine potpisnika. Izuzetno. poverilac se može obratiti bilo kojem potpisniku menice. Tada. b) kada je trasant ili akceptant obustavio izvršenje zbog insoloventnosti trasata. Lice koje vrši regres. akceptira tu menicu. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Menični regres se vrši posle dospelosti menične obaveze.dr. c) kada je pokušano bezuspešno izvršenje pravnosnažne odluke na imovini trasanta i akceptanta i d) kada je pao pod stečaj ili likvidaciju izdavalac menice čija se menica na ime prezentira na akcept. tom prilikom. trasata ili akceptanta. može biti: a) regres zbog neakceptiranja. svoje regresno pravo može ostvarivati i putem tzv. 9. ranija se menica gasi u odnosu prema njemu. U slučaju da lice na koje je ovakva menica trasirana. ugovorene kamate. može zahtevati plaćanje meničnog iznosa.Prof. b) regres zbog neisplate menice i c) regres zbog insolventnosti trasanta. kao i sudskih i drugih troškova s tim u vezi.Amortizacija menice 22 . zakonske kamate od dana dospelosti menice. Istom menicom je obuhvaćena regresna svota i zakonska taksa na povratnu menicu.

sud će da prekine amortizacioni postupak i meničnog poverioca će uputiti. Sud će svojim rešenjem oglasiti menicu za nevažeću. U tom slučaju. prenošenjem duga. 23 . Shodno članu 90. akceptantu i izdavaocu sopstvene menice). I to u slučajevima kad je ona izgubljena. kada se u ostavljenom roku suda.Prof. oproštajem dugaa.dana) preda menicu sudu. Prestanak meničnih prava i obaveza Prestanak meničnog prava i obaveze prestaje: isplatom menice. njegova prava ostaju na snazi prema glavnim meničnim dužnicima (trasantu-kad menica nije akceptirana.Kad opštinski nadležni sud utvrdi da su potrebne određene dopune. uz amortizacioni predlog u pogledu amortizacije konkretne menice. Postupak se sprovodi prema mestu plaćanja menice. a regresni dužnici se oslobađaju menične obaveze. pokreće amortizacionim predlogom kod nadležnog suda. a tim rešenjem menični poverilac može da ostvaruje svoja prava. mora da se prikaže sadržina nestale ili znatno oštećene menice. moguće su i tada dve situacije i to: 1) sud će da obustavi amortizacioni postupak i pronađenu menicu predati poveriocu. odbije da istu menicu preda sudu. kojim će pozvati svako lice kod kojeg se nalazi menica da u određenom roku (kod nas. konfuzijom i prejudiciranjem. 10. Kad se u ostavljenom roku niko ne javi sudu. a predlagač mora da sudu učini verovatnim da je posedovao određenu menicu i da je po osnovu nje. ukradena. jave neka lica sa menicom. Kad utvrdi da su podneti dokazi dovoljni. Tada su moguće dve situacije i to da se niko ne javi ili da se u tom roku neko javi sudu. zastarelošću potraživanja. da u redovnom parničnom postupku raspravi pitanje svojine na menici. kod kojeg se nalazi menica. Zakona o menici. onda će narediti da se izvrše iste. predstavlja sudski postupak u kojem se neka menica oglašava nevažećom. Najveći deo prestanka meničnih obaveza se odnosi na slučajeve kada su menične obaveze i prava uredno i blagovremeno izvršeni. u slučaju da takvo lice preda menicu sudu i 2) kada ovo lice. onda će sud objaviti oglas u Službenom listu SRJ.dr. u vanparničnom postupku. uništena ili nestala. amortizaciju menice. taj rok iznosi 60. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Amortizacija menice. U drugom slučaju. kompenzacijom duga. smatraće se da je menica nestala. Zadnji zakonski imalac menice koja je nestala ili znatno oštećena. njemu pripadalo određeno pravo.

Konfuzija (sjedinjenje). kao oblik prestanka menične obaveze. Kada je oproštaj duga dat akceptantu ili trasantu menice koja nije akceptirana. 3) da su obaveze likvidne i pravno valjane i 4) da su obaveze dospele. . Ovaj oproštaj može da bude izričit i prećutan. prostom predajom menice meničnom dužniku. ako je oproštaj duga po menici dat nekom od meničnih regresnih dužnika. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Prestanak menične obaveze usled prebijanja (kompenzacije) primenjuju i kod menice i meničnih obaveza opšta pravila građanskog prava o kompenzaciji . da moraju da budu ispunjeni odredjeni uslovi za nastanak kompenzacije (prebijanja): 1) da se radi o potraživanjima lica koja su u uzajamnim poverilačkim odnosima. kada menični dužnik po istoj menici postane i menični poverilac i obrnuto.je spajanje dužničkog i poverilačkog statusa u određenom meničnom odnosu u istom licu.Oproštaj meničnog duga se javlja između konkretnog meničnog dužnika i određenog meničnog poverioca.dr. Oproštaj meničnog duga. Oproštaj meničnog duga je izričit. vrsti (kod menice radi se o novčanim obavezama). 2) da su obaveze istovetne po rodu.prebijanju. 24 . Ovakav slučaj nije. tj.Prof. To znači. . bilo pre roka ili u vreme dospelosti menične obaveze. oproštaj duga tada deluje prema svim meničnim dužnicima.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful