Prof.dr.

Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo

seminarski rad:

Menica

studentkinja Nataša Nikolin

1

Prof.dr. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo

1. 1. Postanak, uloga i razvoj menice
Menica se pojavila tek u srednjem veku kada dolazi do razvoja robnog prometa naprednih trgovačkih gradova, posebno u Italiji. Tada sa razvojem Đenove, Firence, Venecije i drugih gradova u Sredozemlju (XII. i XIII. vek), menica postaje sredstvo razmene novca i po tome je ona i dobila ime (italijanski lettera di cambio, potiče od reči cambiare, što znači:menjati). Kasnije se menica, kao sredstvo razmene - pretvorila u sredstvo plaćanja, a kasnije, ona postaje i kreditno sredstvo. To je slučaj, kad kupac nije u mogućnosti da odmah plati nabavljenu robu već bi ispunio prodavcu menicu koja bi dospevala kroz određeni broj meseci. Na ovaj način, kupac je odlagao plaćanje, tj.dobijao je višemesečni kredit.Svakako, da je sa razvojem trgovine, došlo do i promene uloge menice, pretvorila i u sredstvo za odlaganje plaćanja (u vidu kredita). Kasnije je menično pismo izgubilo svaku vezu sa osnovnim poslom i menica je ustvari postala apstraktnom hartijom od vrednosti, kod koje se nije mogla utvrditi veza sa osnovnim pravnim poslom. Menica je tokom razvoja menjala i formu tako u početku, morala je da bude ispisana jednim rukopisom i istim mastilom, a kasnije je uspela da obezbedi veću cirkulaciju usvajanjem tzv. teorije propuštanja, što je usavremenom meničnom pravu dovelo i do izdavanja tzv. "blanko menice" gde je za stvaranje menične obaveze dovoljno da je na menicu stavljen potpis dužnika, a da docnije, zakoniti imalac sam popuni preostale neophodne menične elemente. Savremena menica predstavlja hartiju od vrednosti koja je sastavljena u zakonskoj i propisanoj formi, gde se njen izdavalac obavezuje da određenom licu ili po njegovoj naredbi, pa čak i da sam (sopstvena menica), isplati označenu sumu novca ili će tu sumu da isplati licu na koje izdavalac menicu vuče (trasirana menica) i to u određenom mestu i u određeno vreme. Iz toga proizilazi, da meničnu sumu može da isplati ili sam izdavalac menice ili neko treće lice (trasat).

2. Uloga menice

2

3. U slučaju da plate po menici. podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac (trasant) daje nalog drugom licu (trasatu) da u vreme doseplosti menice isplati trećem licu (remitentu-korisniku) ili po naredbi tog trećeg lica novčanu svotu koja je označena u menici. kupac izdaje menicu sa rokom dospeća na dan kada je dogovoreno da kupovna cena bude plaćena. Pod sopstvenom (solo) menicom. Ista je dobila naziv od latinske reči trahere. Vrste menice Postoje dve vrste menica: 1) trasirana i 2) stopstvena menica. Ako prodavac i kupac ugovore plaćanje menicom. 3 . već postoji sopstveno obavezivanje izdavaoca menice. Ona je sredstvo plaćanja. prodavac kreditra kupca. što znači "vući" i zato se ona naziva i trata menicom. prodavac može u sudskom vodi po posebnim pravilima za menične ugovoreni iznos. Kod trasirane menice. sredstvo obezbedjenja plaćanja i sredstvo kredita. Za vreme dok čeka da menica dospe za plaćenje.Prof.dr.Funkciju sredstva plaćanja menica ima naročito u medjunarodnom prometu. da naplati sredsvo obezbedjenja plaćanja. prodavac moze biti siguran da će naplatiti kupovnu cenu kada isporuči robu kupci. Pod trasiranom menicom ili vučenom menicom. solo menice trasat ne postoji. pa i nema naloga trećem licu za isplatu menične svote. a svoju poslovnu banku kao lice koje treba da plati po menici. Kod sopstvene. Prodavac podnosi menicu kupčevoj banci kako bi utvrdio da li ona pristaje da isplati menicu. razlikujemo tri vrste: trasiranu menicu po sopstvenoj naredbi. kupac izdaje menicu na iznas kupovne cene u kojoj označava prodavca kao korisnika. menica ima trojaku ulogu. Kada kupac i prodavac dogovore odloženo plaćanje. Menica često ima ulogu kreditnog sredstva. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo U savremenom prometu. Menica je istovremeno i banka ili kupac ne postupku koji se sporove. podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac obećava (obavezuje se) da će u vreme dospelosti isplatiti trećem licu remitentu-korisniku ili po naredbi tog trećeg lica označenu novčanu svotu u meničnoj ispravi. Ukoliko banka prihvati tu obavezu potvrdom na samoj menici.

odnosno izdaje menicu u sopstvenu korist. Finansijska menica se pojavljuje radi obezbeđenja potraživanja od strane poverioca. Trasirana menica po sopstvenoj naredbi. kod mnogih ugovora u robnom i platnom prometu. Poslovna menica.dr. kod drugih ugovora u prometu robe i usluga. ima istu ulogu kao i robna menica ali se primenjuje.po pravilu. ona se često koristi radi boljeg korišćenja bančinih sredstava pa jedna bančina jedinica u nekom mestu vuče ovu menicu u drugu bančinu jedinicu (u drugom ili čak u istom mestu). Podela menice s obzirom na poslove kod kojih se primenjuje i na njenu ulogu u tim poslovima na: robnu poslovnu finansijsku menicu. Potpuna ili puna menica je ona menica koja već u momentu njenog izdavanja sadrži sve bitne menične elemente koji su predviđeni zakonom. Podela menica u vezi sa formom menične isprave. U zapadnim državama. 4 . pa se sa toga aspekta može izvršiti podela menica na: pune ili potpune i blanko ili bjanko menice. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo redovnu trasiranu menicu (o kojoj je bilo napred reči) trasiranu sopstvenu menicu. Trasirana sopstvena menica odlikuje se time što trasant (izdavalac) menice označava samoga sebe kao trasata (isplatioca menične svote).Prof. a pri tome može sadržati i neke nebitne menične elemente. karakteristična je po tome što izdavalac menice određuje samog sebe kao korisnika (remitenta) menice. Robna menica se vrlo često koristi kod ugovora o prodaji robe i pomoću iste prodavac kreditira kupca.

. recimo. godine (sa izmenama i dopunama u više navrata). godine pripremila je Konvenciju sa jednoobraznim pravilima za posebnu trgovačku hartiju od vrednosti koja bi bila od značaja samo u međunarodnim plaćanjima.U našoj zemlji se sada primenjuje Zakon o menici iz 1946. godine u Ženevi su usvojene tri međunarodne konvencije: Konvencija o jednoobraznom meničnom pravu. 1930. pre nego što menicu bude koristio protiv meničnog dužnika. dovela je još u XIX. Izvori meničnog prava Kao i kod ostalih izvora prava. tako i kod izvora meničnog prava razlikujemo: međunarodne nacionalne (autonomne) izvore meničnog prava. Međunarodni izvori meničnog prava. Konvencija za regulisanje izvesnih sukoba zakona u materiji meničhog prava i Konvencija o pitanjima taksa u materiji menice. 4. tek 1988.Prof. a koji je uradjen na osnovu Jednoobraznog meničnog zakona. nije prihvatila SAD.Veća upotreba menice u međunarodnom robnom prometu i prometu usluga. . godine usvojena je Konvencija UN o međunarodnoj trasiranoj i međunarodnoj sopstvenoj menici. Međutim. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Blanko (bjanko) menica se karakteriše time što njen izdavalac u momentu izdavanja popunjava samo neke bitne menične elemente (često stavljajući samo svoj potpis) i na taj način ovlašćuje budućeg imaoca menice da on popuni ostale bitne menične elemente. Društvo naroda i Međunarodne trgovinske komore. veku do unifikacije (izjednačavanja) i jednoobraznosti meničnih prava. Sve ove tri konvencije ratifikovao je veći broj država ali to nije dovelo do punog ujednačavanja meničnog prava jer ih. odnosno ženevskih konvencija o menici. Komisija UN za međunarodno trgovačko pravo (UNCITRAL) 1971.da svoja nacionalna zakonodavstva usklade sa ovom Konvencijom. 5 . Autonomni (nacionalni) izvori meničnog prava.dr. na osnovu koje su zemlje (koje su ovu konvenciju prihvatile) obavezale .

6 . Teorija delegacije zastupa gledište. ono shvatanje po kojem kod menice postoji jednostrana izjava volje trasanta -izdavaoca menice. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo U izvore našeg meničnog prava. Neki pravni pisci smatraju. Kod teorije jednostranog akta došlo je do nekih razlikovanja i neslaganja po pitanju od kojeg trenutka jednostrana izjava proizvodi pravno dejstvo. mogu se razlikovati dve teorije: teorija jednostranog akta i teorija kombinacije jednostranog akta i ugovora. možemo još ubrojati i Zakon o hartijama od vrednosti. U pravnoj teoriji.Pravna priroda menice U starijoj meničnoj teoriji. da prilikom izdavanja menice trasant delegira remitenta. najviše je prihvaćeno. kao na primer. razlike između germanske i mediteranske škole su znatno otklonjene. Uredba o zameni protesta dostavljanjem prepisa menice i čeka. U tom pogledu. da menica predstavlja pravni akt sa nekim osobenostima. Zakon o finansijskom poslovanju i Zakon o tržištu novca i tržištu kapitala.dr. Renault smatraju da kod menice postoje tri ugovora: 1) prethodni ugovor između trasanta i remitenta. postoji više različitih gledišta. Pravilnik o protestnim registrima i dr. još i niz uredbi i pravilnika kojima se dopunjuje zakonska regulativa. korisniku svog dužnika (trasata). Teorija stipulacije polazi od toga. da trasant obećava remitentu i kasnijim imaocima menice da će on isplatiti meničnu svotu ukoliko to ne učini trasat. Tako po ugovornoj teoriji koju posebno predstavljaju Lyon Caen. a to isto radi i svaki indosant kad prenosi menicu. Donošenjem ženevskih konvencija. 5. 2) ugovor o mandatu između trasanta i trasata i 3) cesija potraživanja indosanta i indosatara. postoje tri škole o pravnoj prirodi menice: mediteranska. U modernoj pravnoj teoriji o prirodi menice. pa se i javljaju dve teorje: teorija emisije i teorija kreacije. germanska i anglosaksonska.Prof. Zakon o obligacionim odnosima.

menična obaveza po menici nastaje tek od onog momenta kad je izdavalac menice istu pustio u promet. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Po kreacionoj teoriji. su naročito brojni u Italiji. 1584 gde u takvom slučaju postoji tzv. nego i prema poveriocu. Od tada se dužnik. menična obaveza nastaje od onog momenta kad izdavalac menice stavi svoj potpis na meničnu ispravu. -Menica predstavlja obligaciono-pravnu hartiju od vrednosti jer su prava koja su u njoj sadržana po svojoj pravnoj prirodi obligaciona. prenošenja odnosno ostvarivanja prava koja su u menici sadržana. "indiferentna menica" jer se izdavalac menice istovremeno pojavljuje i kao poverilac i kao dužnik. tako da na punovažnost menice ne utiče da li se ona još nalazi u rukama izdavaoca ili je nju ovaj pustio u promet. odnosno kad je menicu predao korisniku-remitentu. menica kao hartija od vrednosti može glasiti samo na određenu sumu novca. -Menične obaveze su posebno stroge i to ne samo prema dužniku. Prema emisionoj teoriji. -Menica predstavlja strogo formalnu ispravu. -U pravima kontinentalnih država. Nemačkoj i Francuskoj.dr. tj. što bliže znači da je u njoj sadržano pravo potraživanja prema dužniku. Osobine menice -Menica predstavlja uvek hartiju od vrednosti. hartiju od vrednosti. Ako ne postoji menična pismena isprava ne može doći do nastanka. tako da nedostatak nekog njenog bitnog meničnog elementa povlači i njenu nevažnost.Prof. 7 . -Menica je apstraktna hartija od vrednosti i ona nije u vezi sa pravnim poslom. 5. iz nje se ne može utvrditi osnov iz kojeg posla je menica nastala. Pristalice ove teorije. može osloboditi od menične obaveze samo ako dokaže da je imalac menice prilikom pribavljanja iste postupao nesavesno i nezakonito. u anglosaksonskim državama može da glasi i na određenu količinu zamenljivih stvari ili na izvršenje određene činidbe.

data je mogućnost i nepismenim i slepim licima. pravo iz hartije od vrednosti ne može da ostvari i ne može da se isto pravo prenese. tako da raspored meničnih klauzula mora biti u propisanoj formi. 8 . ne može se tražiti neka druga obaveza. 3) Načelo fiksne menične obaveze. 4) načelo menične strogosti. Stranke ne mogu svojom voljom menjati ili izostavljati bitne menične elemente. ali mora imati sve elemente u momentu prezentiranja na isplatu.Ovo načelo predviđa da se po osnovu menice može zahtevati samo što je naznačeno u menici. 2) načelo inkorporacije. Dakle. -Obavezu dužnika obuhvata samo ono što je u meničnoj ispravi naznačeno. sve što nije u meničnoj isparvi navedeno ne bi obavezivalo dužnika. odnosno mogućnošću izdavanja blanko menice.dr. . Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo -Menica je prezentacioni papir jer se isti mora prezentirati – podnetidužniku. tj. Menična načela Osnovna menična načela su: 1) načelo pismenosti (formalnosti) menice. Načelo pismensti (formalnosti). 2) Načelo inkorporacije . 3) načelo fiksne menične obaveze. instrumentalnih svedoka preuzimaju menične obaveze. U poslednje vreme. Jedino blanko menica ne mora imati sve elemente u momentu izdavanja.Prof. 5) načelo menične solidarnosti. 6) načelo samostalnosti menične obaveze i 7) načelo neposrednosti menice. ovo načelo je donekle ublaženo usvajanjem teorije omisije (propuštanja).Ovo načelo označava da menica mora da bude sastavljena u tačno predviđenoj pismenoj formi i da sadrži sve one elemente koje zakon zahteva.Ovo načelo označava da se bez hartije od vrednosti. kao i licima sa drugim nedostacima da putem tzv. .Osim toga. 6.

. . izdaje na oštampanom formularu.Sastoji se u tome da menica predstavlja apstraktnu hartiju od vrednosti i nezavisna je od osnovnog posla. 7) mesto izdavanja menice i 8) potpis trasanta. pa je na njemu i isti menični elemenat unapred oštampan. Obaveza nastaje po menici. onoga kome se i po čijoj naredbi mora platiti. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo 4) Načelo strogosti menice. Menična strogost prema meničnom dužniku se ogleda u tome da ovaj mora da ispuni meničnu obavezu vrlo jednostavno i u kratkom roku.Ovo načelo označava da svaki menični dužnik. pa tek onda ako želi. 4) označen je dospelosti menice. 6) Načelo samostalnosti menične obaveze.Označava da je svaki menični potpisnik samostalan i nezavisan menični dužnik i da na njegovu obavezu ne utiču obaveze drugih meničnih dužnika. Menični dužnik mora da isplati meničnu svotu odnosno iznos.Prof. Menica se najčešće. Naznačenje da je menica u meničnom pismenom slogu. . 6) datum izdavanja menice. da je svako od meničnih dužnika neposredno odgovoran imaocu menice. 5) ime remitenta. čim trasant potpiše menicu. 2) bezuslovni uput da se plati određena svota novca. tj. to je dužan da učini drugi u celosti. može da se parniči.Načelo neposrednosti menice znači. 3) ime lica koje treba da plati menicu (trasata). Bitni menični elementi Zakon o menici predvida da trasirana menica mora da sadrži sledeće bitne elemente: 1) označen je da se radi o menici. lica koje je izdalo menicu. što menični poverilac pri ostvarivanju prava iz menice mora da se pridržava meničnih rokova i radnji. tj. mora da bude uneto na jeziku na kojem je pismeno i sastavljeno i to prilikom izdavanja menice. 5) Načelo menične solidarnosti. 7. jer su veoma ograničene mogućnosti izricanja prigovora. iako ih ima više solidano odgovaraju sa drugim dužnicima u pogledu menične svote.Menični elementi U meničnom pravu poznati su bitni i nebitni menični elementi. a odgovara na taj način što može da izgubi menično pravo. 7) Načelo neposrednosti menice.dr. ukoliko se ne pridržava menične strogosti. . tj. ako ne plati meničnu svotu prvi menični dužnik. 9 . Menična strogost prema meničnom poveriocu se ogleda na taj način.

kasatorne klauzule -"platite za ovu prvu a ne i za ostale menice". u pismenoj formi. klauzule o pokriću.Prof. onda se predpostavlja da takva menica dospeva po viđenju.gde se trasatu određuje valuta u kojoj će isplatiti meničnu svotu.korisnika i potpis trasanta. U kalendarske bitne menične elemente. Bila bi punovažna i ona menica koja je izdata sa svim bitnim meničnim elementima na običnoj hartiji. u adresi trasata koji treba da isplati menicu.Nebitne menične klauzule javljaju se kao: klauzule o broju meničnih primeraka. predpostavlja se da je menica izdata u mestu koje je navedeno pored trasantovog potpisa (u adresi trasanta -izdavaoca menice).prezerntirana trasatu. tj. a da bude propisno taksirana. ime remitenta . solo klauzule. personalne. klauzule o efektivi. . klauzule o protestu i druge klauzule. Označavanje datuma izdavanja menice je bitan elemenat menice jer se pomoću njega može odrediti rok dospelosti menice.čim bude podneta . kad u menici nije označen rok dospelosti menične obaveze. Bitni menični elementi kada u trasiranoj menici nije označeno mesto izdavanja. kalendarske i geografske elemente. klauzule o kamati . pored imena trasata. Opšti menični elementi su: da je to menica i bezuslovni nalog da se plati određena suma novca. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Klasifikacija bitnih meničnih elemenata -U pravnoj teoriji se bitni menični elementi grupišu i to na: opšte. spadaju: označenje mesta izdanja i mesta plaćanja menice. klauzule o moneti . kad u menici nije označeno mesto plaćanja. Menica se izdaje na unapred odštampanom formularu-blanketu. 10 .dr.gde se trasatu nalaže da isplati ne samo meničnu svotu nego i određenu kamatu remitentu. tj. onda se predpostavlja da je menica plativa u mestu koje je navedeno. U geografske bitne menične elemente. ubrajaju se:datum izdavanja menice i rok dospelosti menične obaveze. Personalnim bitnim meničnim elementima. Nebitni menični elementi Nebitne (fakultativne) menične klauzule. smatraju se: ime trasata.

trebalo bi istaći da ukoliko je ono manje od menične sume na koju menica glasi. prenošenje menice. instrumentalni svedok . To novčano pokriće u trenutku dospelosti menične obaveze. preuzima meničnu obavezu.Izdavanje menice -trasant daje nalog trasatu da korisniku. podrazumeva da on kao prvi potpisnik menice. odnosno isplaćuje meničnu sumu.Kod trasirane menice se mogu pojaviti i neka druga neobavezna lica: indosant-lice koje indosira menicu.dr.1. tako da bi došlo do regresa. da može doći do slučaja da trasat tada delimično akceptira ili delimično isplati menicu. Od trenutka izdavanja menice. oficiri i vojnici.). prezentacija i regres kod menice. 11 . da bi neko lice moglo da izda menicu da poseduje određeno novčano pokriće. Pasivna menična sposobnost trasanta. Pored toga se zahteva. Kada se radi o trasantovom pokriću kod trasata. isplata menice. multiplikator-javlja se kao lice koje izdaje duplikat menice. Pri izdavanju menice značajno je pitanje: pasivne menične sposobnosti trasanta i aktivne menične sposobnosti remitenta-korisnika (inače. Time. cesionar.druga menična lica. remitentu se isplati određena suma novca u vreme dospelosti. udate žene. akceptiranje menice. notifikacija. avaliranje menice.lice na koje se menica cedira. 8. cedent-lice koje prenosi menicu. meničnog poverioca). koje ne bi smelo da bude manje od sume na koju menica glasi. . stavljanjem svoga potpisa na menicu. putem građansko-pravne cesije. na ovaj. nepismen i sl. izuzev u nekim slučajevima. intervenijent-lice koje umesto trasata akceptira.je lice koje potpisom potvrđuje da je neko drugo lice preuzelo meničnu obavezu koje je kao menični dužnik nesposobno da potpiše menicu (slep. 8. državni službenici i dr. avalista-lice koje garantuje da će neko od meničnih dužnika ispuniti svoju meničnu obavezu.) i dr. akceptant-lice koje akceptira menicu. indosatar-lice na koje se menica prenosti putem indosamenta. umnožavanje. kod nekih država tzv. Menične radnje U menične radnje spadaju:izdavanje menice. Smatra se da to mogu da učine sva poslovno sposobna lica. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Nebitna menična lica . protest. način potraživanje meničnog poverioca ne može da bude u celini realizovano. trasant je odgovoran prema remitentu za isplatu menične sume.Prof. profesionalna menična nesposobnost određenih lica (sveštenici.

dosledan prepis izvorne menice. Prenos menice (indosiranjem) Ovaj se prenos menice obavlja na taj način. a pravo sačinjavanja kopija menice pripada svakom imaocu menice i ona predstavlja veran . već i u ime i za račur vlastodavca. S druge strane."platite za ovu jedinu menicu". Kod izdavanja duplikata menice. 8. Umnožavanje menice Do umnožavanja menice može da dođe pri upotrebi menice u prekomorskom prometu zbog gubitka ili uništenja menice. Ako ovakvo lice prekorači data ovlašćenja iz punomoćja ili potpiše menicu bez ovlašćenja. Izuzetak od ovoga je slučaj kada je trasat akceptirao više primeraka menice. Tada se u ovom slučaju. već punomoćnika koji je po menici odgovoran. trasant može izdati menicu ne samo u svoje ime i zasvoj račun. U slučaju da jedan primerak umnožene menice bude poslat na akceptiranje. Umnožavanje menice može da se obavi na dva načina: izdavanjem duplikata. ovakva menica obavezuje vlastodavca. To se obavlja na poleđini menice gde je prvi indosant (žirant) samo remitent . Trasant se može pojaviti. smatra se sposobnost nekog lica da bude poverilac po menici. Do umnožavanja ne može doći kada je u menici uneta klauzula "solo klauzula" . a iz razloga da se što bolje obezbede interesi imaoca menice. trasant potpisujući menicu javlja kao punomoćnik. 3. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Aktivnom meničnom sposobnošću. te je u takvom slučaju on i menično pravno odgovoran. triplikata i sl. ili sačinjavanjem kopije menice. Duplikat menice može da izda samo trasant. onda na svim ostalim primercima mora da bude naznačeno ime lica kod kojeg se taj primerak nalazi. 8. kao izdavalac menice i u ulozi komisionara. a to može biti svako pravno i fizičko lice sa pravnom sposobnošću. prestaje važnost svih ostalih primeraka menice.dr. jer će se u suprotnom smatrati da svaka od takvih menica predstavlja samostlanu menicu. 2. 12 .pošto je trasant njemu predao menicu i on svojom izjavom volje prenosi menicu na indosatara. Kad akceptirani primerak bude isplaćen.Prof. onda potpisana menica ne obavezuje vlastodavca. svaki izdati primerak mora da nosi oznaku rednog broja. jer se tada smatra da je on u obavezi po svakom primerku akceptiranih menica. što se putem izjave (indosamenta) menica prenosi sa jednog lica na drugo.

da se menica indosira na neko lice koje je već u meničnoj obavezi. Blanko indosament je onaj na kojem se nalazi samo potpis indosanta. da preuzme meničnu obavezu (jer nema njegovog imena) i 3) da u blanko indosament upiše neposredno ime lica na koje prenosi menicu. povratni indosament. Kad je poleđina menice već iskorišćena za prenos menice indosamentom. "ne po naredbi". Putem indosiranja menice. To dovodi do konfuzije (sjedinjenja) meničnog dužnika i poverioca. putem građansko-pravne cesije . prenosi putem blanko indosamenta. može doći do indosiranja menice na trasanta. remitent ustvari daje menicu kao sredstvo obezbeđenja nekom trećem licu-indosataru. kad je trasant ili neki od indosanata uneo u menicu klauzulu . po istoj menici. odnosno vrši plaćanje koje duguje. Rekta indosament je onaj u kojem stoji klauzula "ne po naredbi" koja označava da se dalje zabranjuje indosiranje i onda se menica dalje može prenosti samo građansko-pravnom cesijom. ista se često prenosti punim indosamentom. Tu ovakva trasirana sopstvena menica donekle. Na ovaj način se imaocu menice daju mnoge mogućnosti: 1) da dalje indosira menicu putem punog. 13 . kao ranijeg imaoca menice). zbog čega je on i primio menicu.dr. izvrši uslugu i sl. akceptanta ili bilo kojeg meničnog dužnika. sa odgovarajućom klauzulom i potpisom indosanta. kao sredstvu obezbeđenja u unutrašnjem prometu. gubi svoj apstraktni karakter. pošto nigde nije upisano njegovo ime. najčešće. onda se takav prenos može obaviti i na produžetku menične isprave. prenos se obavlja retko. U ulozi indosanta pojavljuje se remitent. trasata. Postoji i tzv. blanko ili rekta indosamenta i da na taj način postane menični dužnik. tzv.Prof.dolazi najčešće. koji na ovakav način postaje menični poverilac. imalac menice izbegava. 2) da menicu prenese dalje prostom predajom (tradicijom) ne potpisujući nigde na menici i ne upisujući nigde svoje ime. I tu se prenos obavlja indosamentom. alonžu. ali do indosiranja dolazi tek onda kad on ispuni ugovornu obavezu (isporuči robu. Kad se radi o trasiranoj sopstvenoj menici. prema kasnijim imaocima menice. -Prenos menice. Na taj način. tj."rekta klauzulu". Puni indosament je onaj u kojem je naznačeno ime lica na koje se menica prenosi. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Indosament može biti puni. Na ovaj način.). (I na ovaj način se izbegava njegova menična obaveza. blanko i rekta. Obzirom na ograničeno prenošenje ovakve menice. Menica se u praksi.

8. akcept predstavlja izjavu koju određeno lice stavlja na meničnu ispravu kojom potvrđuje trasantov nalog za isplatu menične sume. Obično. predugovor između trasanta i trasata o tome da će trasat da izvrši akceptiranje menice koju trasant bude vukao na njega. "prihvatam" i potpis akceptanta. Tada glavnog dužnika trasanta zamenjuje akceptant. 14 . Sa akceptiranjem menice trasat stupa u menično-pravni odnos i postaje glavni menični dužnik. prenosilac menice). Puni akcept menice. Akcept menice. predstavlja menično pravnu radnju gde se neko lice.dr. 1) Vrste akcepta po sadržini i obimu Akcept po sadržini i obimu može da bude potpuni i delimičan. nego što ih je i sam imao. daje se meničnom poveriocu povećana sigurnost da će menična svota biti isplaćena. svojom voljom i potpisom obavezuje da prihvati meničnu obavezu i da će meničnu svotu isplatiti onako kako ona glasi. najčešće trasat. U najvećem broju slučajeva. Potpuni akcept je kada akceptant prihvati da isplati u celini meničnu svotu. To dalje znači. može biti puni i blanko. Sa akceptiranjem menice. 2) menični dužnik može isticati iste prigovore prema novom imaocu menice koje je imao i prema ranijem imaocu menice.Prof. Akceptiranje menice Akceptiranje menice. da indosant može preneti više prava na indosatara. sadrži klauzulu "priznajem". prenosi na novog imaoca menice (cesionara) ista prava koja on kao prenosilac ima prema meničnom dužniku (cezusu). akcept menice vrši trasat i on postaje menični dužnik. dok bi delimičan akcept bio u slučaju da akceptant prihvata da isplati samo deo menične svote. jer indosatar stiče samostalna prava nezavisna od njegovog prethodnika po menici (odnosno indosanta). a blanko akcept menice je onaj gde se samo nalazi potpis akceptanta popreko preko meničnog sloga. postoji tzv. Dakle. U iznetom pogledu cesija se značajno razlikuje od indosiranja. ima sledeće karakteristike: 1) da imalac menice (cedent. Institut akcepta kod menice je uveden iz razloga što je mrnica kreditno sredstvo sa dugim rokovima dospelosti. 4. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Dejstvo cesije kod menice.

Kad je aval dat na licu menice. 15 . nezavisan je od meničnog posla i predstavlja poseban građanskopravni ugovor (najčešće. Tako se može. gde lice-avalista unosi u meničnu ispravu i svojim potpisom na menici garantuje. to se naročito odnosi kad se aval daje na poledini menice.Prof. prethodi. kao avalista po menici pojaviti: akceptant. smatralo da se ne radi o avalu. Ovakav ugovor. Aval kod menice Aval predstavlja menično jemstvo u pismenoj izjavi. daje se na menici ili na njenom produžetku alonžu. 8. a trasat odbije da akceptira menicu ili unese uslov u izjavu o akceptu. mogućnost davanja avala se može dati posebnim aktom. na primer. a nije navedeno za koga je dat. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Kad je u menici navedena "adresa po potrebi". Takav aval koji se daje van menice naziva se "skriveni aval". posebnim pismom avaliste upućenog imaocu menice. osim glavnog meničnog dužnika. Istim se ugovorom precizira i obaveza honorata da avalisti nadoknadi novčanu štetu i da mu plati određenu proviziju koju bi ovaj imao.dr. 5. isplatiti sumu novca po menici. Po pravilu. U tom ugovoru se obično precizira do kojeg novčanog iznosa avalista jemči i za koje to njegove obaveze. onda je imalac menice obavezan da istu podnese na akceptiranje na "na adresu po potrebi". između avaliste i honorata. "per aval" i sl. smatra se da je takav aval dat za trasanta. U nekim državama. bankarski posao). sporazum između avaliste i honorata (lica za koga avalista jemči). da će neko od postojećih potpisnika menice (honorat). trasant do momenta akceptiranja i izdavalac sopstvene menice. takođe i lice koje je već dužnik po menici. avalista na meničnoj istravi treba da naznači za koga jemči. Davanju avala. već o blanko indosamentu. Do avala može doći i bez zaključenja bilo kakvog ugovora između avaliste i honorata. u kojem bi se slučaju (ako se ne navodi za koga se jemči). Izjava o avalu se daje na takav način što avalista stavlja klauzulu "kao jemac". "kao poruk". uz stavljanje svojeručnog potpisa avaliste. i posle toga se stavlja ime honorata (lica za koje se garantuje). Izjava o avalu (meničnom jemstvu). Kao avalista može da se pojavi svako lice koje poseduje pasivnu meničnu sposobnost.

Kod menice. Ovakva pozivna intervencija može da bude učinjena i kada neka menica .kako prema honoratu. umesto meničnog dužnika u slučaju kada trasat odbije da akceptira menicu. dakle. Avalista. samostalno i neposredno imaocu menice. intervenijent.bilo iz kojeg razloga ne bude akceptirana ili po njoj ne bude isplaćena menična suma.dr. jamči za jedan njen deo. avalista odgovara onako. što avalista ne garantuje za celokupnu meničnu sumu.Prof. akceptantu i honoratovim predhodnicima po menici). kao i kada dođe do delimičnog akcepta ili delimične isplat menične sume. Smatra se da i u ovom slučaju može da postoji prethodni sporazum između intervenijenta i honorata. Kod pozivne intervencije. već garantuje. kako to odgovara i onaj za koga jemči. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Može postojati i delimičan aval koji se ogleda u tome. Postoji pozivna i spontana intervencija. 6. Kad avalista isplati menicu. Intervencija kod menice Pod intervencijom podrazumeva menična radnja kojom neko treće lice tzv. Spontana intervencija se javlja u onom slučaju kad neko lice svojom voljom (spontano) interveniše za meničnog dužnika. upotrebom posebne klauzule "adresa po potrebi" unapred određuje lice koje će izvršiti akceptiranje ili isplatu menice. ali se on nigde u meničnom pismenom ne vidi. odgovara solidarno. tako i prema licima koja su odgovorna honoratu (prema trasantu. kad trasat ili akceptant odbije da to uradi. akceptira ili isplaćuje meničnu sumu. ali ne dolazi do njegove menične odgovornosti. biće odgovoran honoratu za naknadu štete po pravilima građanskog prava. sam trasant ili neko od indosanata. 8. on ima pravo regresa . 16 . U slučaju da se intervenijent ne pridržava sporazuma pa ne interveniše.

onda dolazi do intervencije zbog neisplate. a ime intervenijenta nije mu unapred poznato. da imalac menice ne može da odbije da prihvati spontanu intervenciju zbog neisplate. intervenijentu se predaje menična isprava i protestna isprava. b) Intervencija zbog neisplate menične svote. Međutim. Kada intervenijent isplati meničnu svotu. 17 . Intervencija proizvodi pravno dejstvo.dr. kako bi on mogao da ostvaruje svoje regresno pravo. Kada je izvršena isplata menične svote. . kada je uneta u meničnu ispravu i tom prilikom intervenijent navodi ime lica za koje interveniše (ime honorata). jer bi se inače.Kada trasat odbije da akceptira menicu. Obzirom na razloge zbog kojih dolazi do spontane i pozivne intervencije. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Za razliku od pozivne. ista se može podeliti na: a) intervencija zbog neakceptiranja i b) intervenciju zbog neisplate menične svote. jer se smatra od strane nekih autora. Tada se interveniše bilo za kojeg meničnog dužnika (trasanta. Zakona o menici naše zemlje je predviđeno da imalac menice može da odbije spontanu intervenciju zbog neakceptiranja iz razloga što mu nije svejedno koje će lice akceptirati menicu obzirom na finansijsku sposobnost. indosanta ili avalistu). intervencija ima za cilj da spreči vršenje regresa pre dospelosti menice.Prof. Ne interveniše se za trasata.Kad glavni dužnik odbije da isplati meničnu svotu (ili je delimično istu isplatio). bez takvog unošenja. kao ni za trasanta i indosanta koji su u menicu uneli klauzulu "bez moje dalje obaveze". Honorat mora da bude obavešten o izvršenoj intervenciji. to se konstatuje na menici i mora se navesti ime honorata. . smatralo da se interveniše za trasanta. sasvim je druga situacija kad se radi o spontanoj intervenciji zbog neisplate. čime bi se očito nanela šteta meničnim regresnim dužnicima. a) Intervencija zbog neakceptiranja. pa je zbog toga podignut protest. Intervenijent ima pravo regresa prema honoratu i prema onim meničnim potpisnicima koji su odgovorni njegovom honoratu. spontanu intervenciju ne mora da imalac menice prihvati. Shodno članu 55. kao i da je imalac menice prećutno pristao na akceptiranje menice od označenog intervenijenta. jer bi se u suprotnom smatralo da je intervenisano zbog trasanta.

u suprotnom. Trasant može da do određenog roka zabrani prezentaciju menice na akcept. . imalac menice poziva trasata da prihvati nalog za isplatu koji mu je uputio trasant. Prezentacija menice 1) Prezentacija menice na akcept. može se pojaviti bilo koje lice koje poseduje pasivnu meničnu sposobnost i lice koje je već dužnik po istoj menici. ne može se prezentirati na akcept već samo na isplatu. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo U ulozi meničnog intervenijenta. Tako. . Na ovaj način se trasat upoznaje sa sadržinom naloga za isplatu. jer je dovoljno što tu postoji aval. za razliku od prezentacije na akcept. Ovo iz razloga. intervenijent za čast. Za trasiranu sopstvenu menicu nije kao sredstvo obezbeđenja plaćanja predviđen institut intervencije. Ovakva prezentacija je uvek obavezna. Imalac menice je dužan da vodi računa da se prezentacija menice radi isplate blagovremeno izvrši. tako da poverilac neće svoje pravo prema dužnicima moći da ostvari.Prof.Kod prezentacije menice na akcept. koja to nije. 2) Prezentacija menice na isplatu. 18 . menica postati "prejudicirana". Imaocu menice dato je diskreciono pravo da odluči da li će menicu prezentirati na akcept. što on nema novčanih sredstava za pokriće menične svote. On takvo saznanje dobija tek kada mu je imalac menice istu podneo na akcept.Prezentacija menice na isplatu je poziv poverioca akceptantu da izvrši isplatu. Ovakva prezentacija je najčešće potrebna što trasat i ne zna da je neka menica izdata i da je on treba da isplati.dr. 7. 8. a takođe se omogućava trasatu da blagovremeno obezbedi novčana sredstva za isplatu o dospelosti menice. Menica čiji je rok dospelosti po viđenju. Ne može intervenisati akceptant. i trasat može intervenisati kao spontani intervenijent ako od trasanta nije primio menično pokriće ili želi da sačuva njegov poslovni ugled tzv. a i lice koje se nalazi u obavezi prema honoratu. jer će.

Kao najčešći isplatioci menice. Kad se izvrši isplata menice. ne izvrši blagovremenu prezentaciju menice radi isplate. smanjujući na taj način obaveze regresnih dužnika. u ovom slučaju. Isplata menice Isplata menice se obavlja po dospelosti i obavlja glavni menični dužnik. tj.dr. treba da plate meničnu svotu odjednom. onda će on odgovarati za prouzrokovanu štetu trasantu. se ne podnosi na akcept nego samo na isplatu. da menicu isplate glavni menični dužnici (akceptant i trasant do akceptiranja menice . jer se smatra da je došlo do sjedinjenja (konfuzije) poverioca i dužnika u jednom licu. zajedno sa zakonskom i ugovorenom kamatom. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Trasirana sopstvena menica. Kada se menica. onda se takva isplata konstatuje na poleđini menice i dužnik je posle takve konstatacije uzima od imaoca. onda dolazi do regresa i prevaljivanja obaveze. 8. javljaju se akceptant ili trasat. te se smatra da je on na ovaj način izvršio meničnu obavezu.i u slučaju odbijanja akceptiranja menice. Sa isplatom menice. kao sredstvo obezbeđenja plaćanja. trasant-kad nije akceptirana i izdavalac sopstvene menice. 19 . dužnik može da meničnu svotu deponuje kod nadležnog suda.Prof. 8. ne dolazi do prezentacije menice. prestaje menično-pravni odnos. da utvrde da li je imalac menice došao do meničnog pismena na zakonit i savestan način. na dan dospelosti. kao i da je lice koje traži isplatu došlo do menice na bazi neprekinutog niza indosamenata. nalazi u rukama izdavaoca menice-trasanta. od strane trasata-trasant). Prezentacija na akcept. ne čekajući trasantov izveštaj. tada trasat ne može da izvrši isplatu menice dok od trasanta ne dobije poseban izveštaj o izdavanju menice i njenom pokriću. odnosno kod poslovne banke kod koje je ovakva menica domicilirana. Kada je u meničnom slogu uneta klauzula "sa izveštajem". Prezentacija na isplatu se obavlja na dan dospelosti i ona se u nas prezentira Narodnoj banci Jugoslavije-Zavodu za obračun i plaćanja. Glavni menični dužnik po menici je akceptant kad je ona akceptirana. kada isplatu menice izvrši neki regresni dužnik. Međutim. s tim što oni pre isplate menice imaju obavezu da provere formalnu legitimaciju imaoca menice. ali akceptant i trasant mogu da izvrše i delimičnu isplatu. To nastaje u slučaju. Dužnici (akceptant i trasat). bilo po kojem osnovu. Kad poverilac. po pravilu. Ako trasat učini isplatu menične svote. je nepotrebna jer su trasant-izdavalac i trasat isto lice.

domicilijat će neisplaćeni deo naloga za naplatu izvršiti sa računa avaliste. 9. Ako je u pitanju trasirana sopstvena menica.dr. Kod suda se vodi kao posebna javna knjiga protestni registar u koji se upisuju sve ove činjenice. dužnik može zahtevati da se to konstatuje na menici. a pod određenim uslovima to pravo pripada i imaocima duplikata ili kopije menice. imalac menice će najčešće. Kada su ispunjeni uslovi. . onda domicilijatisplatilac u roku od tri dana.Prof. Narodna banka Jugoslavije-Zavod za obračun i plaćanja. Postoji više vrsta meničnih protesta. Kada na računu nema dovoljno sredstava. Menični protest Protest kod menice predstavlja posebnu meničnu radnju. onda se ista činjenica od strane suda konstatuje u posebnoj protestnoj ispravi koji sud izdaje protestantu. kao što su: 1) Protest zbog neakceptiranja ili delimičnog akceptiranja menice.Ovaj protest se podiže u slučaju da trasat odbije da akceptira menicu (ili delimično akceptira menicu) i koji se mora podići u roku koji je dat za akceptiranje menice. isplatu menične svote remitentu na njegov žiro račun koju će izvršiti domicilijat. gde imalac menice na verodostojan način utvrđuje da je pokušaj da naplati menicu ili da dobije akcept ostao bezuspešan.sud. Kad dužnik ni na zahtev suda ne učini akcept ili isplatu menice. odnosno poslovna banka kod koje se nalazi žiro račun trasanta. dužnik zadržava menicu kao dokaz da je izvršio isplatu. poziva dužnika (trasata ili akceptanta) da izvrše traženu meničnu radnju-akcept ili isplatu menice. menicu dostavlja trasantu. je obavezan da se obrati nadležnom organu (u našoj državi kod opštinskog suda u mestu plaćanja menice) i da u zakonskom obliku podigne protest da bi izbegao da menica postane "prejudicirana" i da ne izgubi regresna prava prema meničnim dužnicima. a kod delimične isplate. Protestant. kao ovlašćeno lice. Kada je menična svota isplaćena u zemlji. odnosno. Kod delimične isplate menice. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Po izvršenoj isplati. Podizanje protesta može da učini imalac menice ili njegov punomoćnik. nadležni organ . kako bi sačuvao regresna prava prema meničnim dužnicima i trasantu. 20 . 8. podići protest.

podiže kada imalac duplikata menice zahteva predaju akceptiranog primerka menice od imaoca kako bi mogao da od akceptanta traži isplatu menične sume. posle isteka roka dospelosti menice. imalac menice neće izgubiti regresna prava. obavezan je da snosi i protestne troškove. .podiže samo kod onih menica kod kojih dospelost glasi na određeno vreme po videnju. a akceptant nije stavio datum kada je izvršen akcept i zbog toga se ne može odrediti dospelost menice.Prof. 3) Protest zbog nedatiranja akcepta. Međutim. menični obveznik. protestom se "protestuje" neakceptirana ili menica zbog koje je pokrenut amortizacioni 8. Amortizacionim neisplaćena postupak. jer shodno članu 74. Notifikacija se najčešće obavlja putem preporučenog pisma. pored isplate meničnog iznosa. Menična notifikacija Menična radnja kojom se vrši obaveštavanje ostalih potpisnika menice da je pokušaj imaoca menice ostao bezuspešan da dobije akcept ili isplatu menice. .kad je akceptant ili trasat odbio da isplati ili samo delimično isplatio meničnu sumu. kada nije uspeo da dobije akcept ili isplatu i menice od trasata kao glavnog meničnog dužnika. Rok je dva dana. mada je Zakonom o menici predviđeno da se ista može ostvariti u bilo kojem obliku.10. 4) Prekvizicioni protest. kako bi se izbegli troškovi i kamate.dr. Menični regres Menični regres je posebna menična radnja kojom imalac menice poverilac vrši naplatu meničnog iznosa od regresnih dužnika. naziva se notifikacija. ako notifikacija ne uspe. Postoje i druge vrste protesta. kao što su protest zbog neisplate protestnih troškova. Zakona o menici.11. 8. Cilj notifikacije je da regresni menični dužnici steknu saznanje da je dospela njihova menična obaveza i da istu isvrše bez intervencije suda. 21 . Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo 2) Protest zbog neisplate ili delimične isplate menične sume.

Imalac menice. poverilac se može obratiti bilo kojem potpisniku menice. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Menični regres se vrši posle dospelosti menične obaveze. kao i sudskih i drugih troškova s tim u vezi. c) kada je pokušano bezuspešno izvršenje pravnosnažne odluke na imovini trasanta i akceptanta i d) kada je pao pod stečaj ili likvidaciju izdavalac menice čija se menica na ime prezentira na akcept. ne vodeći računa o njegovom rangu na menici (načelo neposrednosti). Tada. tom prilikom.Prof. Kada dolazi do meničnog regresa. Klasifikacija meničnog regresa. akceptira tu menicu. povratne menice (Rucktratte). obzirom na razloge zbog kojih se obavlja regres. U slučaju da lice na koje je ovakva menica trasirana. zakonske kamate od dana dospelosti menice. ugovorene kamate. svih potpisnika istovremeno ili nekolicine potpisnika. može i ranije. svoje regresno pravo može ostvarivati i putem tzv. b) regres zbog neisplate menice i c) regres zbog insolventnosti trasanta. Istom menicom je obuhvaćena regresna svota i zakonska taksa na povratnu menicu. može zahtevati plaćanje meničnog iznosa. može biti: a) regres zbog neakceptiranja. u sledećim slučajevima: a) kada je akceptant pre ili posle dospelosti pao pod stečaj ili dospeo u likvidaciju. trasata ili akceptanta. imalac menice može zahtevati isplatu meničnog iznosa od jednog potpisnika.Amortizacija menice 22 .dr. Izuzetno. b) kada je trasant ili akceptant obustavio izvršenje zbog insoloventnosti trasata. Lice koje vrši regres. 9. ranija se menica gasi u odnosu prema njemu.

u vanparničnom postupku. Kad utvrdi da su podneti dokazi dovoljni. Sud će svojim rešenjem oglasiti menicu za nevažeću. Zadnji zakonski imalac menice koja je nestala ili znatno oštećena. uz amortizacioni predlog u pogledu amortizacije konkretne menice. zastarelošću potraživanja. U tom slučaju. oproštajem dugaa. da u redovnom parničnom postupku raspravi pitanje svojine na menici. pokreće amortizacionim predlogom kod nadležnog suda. Zakona o menici. Najveći deo prestanka meničnih obaveza se odnosi na slučajeve kada su menične obaveze i prava uredno i blagovremeno izvršeni. ukradena. a tim rešenjem menični poverilac može da ostvaruje svoja prava. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Amortizacija menice. u slučaju da takvo lice preda menicu sudu i 2) kada ovo lice. 10. kojim će pozvati svako lice kod kojeg se nalazi menica da u određenom roku (kod nas. smatraće se da je menica nestala.Kad opštinski nadležni sud utvrdi da su potrebne određene dopune. 23 . onda će sud objaviti oglas u Službenom listu SRJ.dr. konfuzijom i prejudiciranjem. a regresni dužnici se oslobađaju menične obaveze. Prestanak meničnih prava i obaveza Prestanak meničnog prava i obaveze prestaje: isplatom menice. odbije da istu menicu preda sudu. sud će da prekine amortizacioni postupak i meničnog poverioca će uputiti. taj rok iznosi 60. amortizaciju menice. prenošenjem duga. predstavlja sudski postupak u kojem se neka menica oglašava nevažećom. onda će narediti da se izvrše iste. moguće su i tada dve situacije i to: 1) sud će da obustavi amortizacioni postupak i pronađenu menicu predati poveriocu. kada se u ostavljenom roku suda.Prof. U drugom slučaju. kompenzacijom duga. a predlagač mora da sudu učini verovatnim da je posedovao određenu menicu i da je po osnovu nje. njemu pripadalo određeno pravo.dana) preda menicu sudu. jave neka lica sa menicom. njegova prava ostaju na snazi prema glavnim meničnim dužnicima (trasantu-kad menica nije akceptirana. mora da se prikaže sadržina nestale ili znatno oštećene menice. Shodno članu 90. Postupak se sprovodi prema mestu plaćanja menice. uništena ili nestala. akceptantu i izdavaocu sopstvene menice). Tada su moguće dve situacije i to da se niko ne javi ili da se u tom roku neko javi sudu. Kad se u ostavljenom roku niko ne javi sudu. kod kojeg se nalazi menica. I to u slučajevima kad je ona izgubljena.

tj. Kada je oproštaj duga dat akceptantu ili trasantu menice koja nije akceptirana.je spajanje dužničkog i poverilačkog statusa u određenom meničnom odnosu u istom licu. kada menični dužnik po istoj menici postane i menični poverilac i obrnuto.Konfuzija (sjedinjenje). ako je oproštaj duga po menici dat nekom od meničnih regresnih dužnika. oproštaj duga tada deluje prema svim meničnim dužnicima. To znači. . kao oblik prestanka menične obaveze. Ovaj oproštaj može da bude izričit i prećutan. bilo pre roka ili u vreme dospelosti menične obaveze. Ovakav slučaj nije. prostom predajom menice meničnom dužniku.Prof.prebijanju. Oproštaj meničnog duga.dr.Oproštaj meničnog duga se javlja između konkretnog meničnog dužnika i određenog meničnog poverioca. vrsti (kod menice radi se o novčanim obavezama). . 24 . da moraju da budu ispunjeni odredjeni uslovi za nastanak kompenzacije (prebijanja): 1) da se radi o potraživanjima lica koja su u uzajamnim poverilačkim odnosima. 2) da su obaveze istovetne po rodu. 3) da su obaveze likvidne i pravno valjane i 4) da su obaveze dospele. Oproštaj meničnog duga je izričit. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Prestanak menične obaveze usled prebijanja (kompenzacije) primenjuju i kod menice i meničnih obaveza opšta pravila građanskog prava o kompenzaciji .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful