Prof.dr.

Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo

seminarski rad:

Menica

studentkinja Nataša Nikolin

1

Prof.dr. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo

1. 1. Postanak, uloga i razvoj menice
Menica se pojavila tek u srednjem veku kada dolazi do razvoja robnog prometa naprednih trgovačkih gradova, posebno u Italiji. Tada sa razvojem Đenove, Firence, Venecije i drugih gradova u Sredozemlju (XII. i XIII. vek), menica postaje sredstvo razmene novca i po tome je ona i dobila ime (italijanski lettera di cambio, potiče od reči cambiare, što znači:menjati). Kasnije se menica, kao sredstvo razmene - pretvorila u sredstvo plaćanja, a kasnije, ona postaje i kreditno sredstvo. To je slučaj, kad kupac nije u mogućnosti da odmah plati nabavljenu robu već bi ispunio prodavcu menicu koja bi dospevala kroz određeni broj meseci. Na ovaj način, kupac je odlagao plaćanje, tj.dobijao je višemesečni kredit.Svakako, da je sa razvojem trgovine, došlo do i promene uloge menice, pretvorila i u sredstvo za odlaganje plaćanja (u vidu kredita). Kasnije je menično pismo izgubilo svaku vezu sa osnovnim poslom i menica je ustvari postala apstraktnom hartijom od vrednosti, kod koje se nije mogla utvrditi veza sa osnovnim pravnim poslom. Menica je tokom razvoja menjala i formu tako u početku, morala je da bude ispisana jednim rukopisom i istim mastilom, a kasnije je uspela da obezbedi veću cirkulaciju usvajanjem tzv. teorije propuštanja, što je usavremenom meničnom pravu dovelo i do izdavanja tzv. "blanko menice" gde je za stvaranje menične obaveze dovoljno da je na menicu stavljen potpis dužnika, a da docnije, zakoniti imalac sam popuni preostale neophodne menične elemente. Savremena menica predstavlja hartiju od vrednosti koja je sastavljena u zakonskoj i propisanoj formi, gde se njen izdavalac obavezuje da određenom licu ili po njegovoj naredbi, pa čak i da sam (sopstvena menica), isplati označenu sumu novca ili će tu sumu da isplati licu na koje izdavalac menicu vuče (trasirana menica) i to u određenom mestu i u određeno vreme. Iz toga proizilazi, da meničnu sumu može da isplati ili sam izdavalac menice ili neko treće lice (trasat).

2. Uloga menice

2

Ako prodavac i kupac ugovore plaćanje menicom. 3. Menica često ima ulogu kreditnog sredstva. već postoji sopstveno obavezivanje izdavaoca menice. prodavac može u sudskom vodi po posebnim pravilima za menične ugovoreni iznos. sredstvo obezbedjenja plaćanja i sredstvo kredita. prodavac kreditra kupca. kupac izdaje menicu sa rokom dospeća na dan kada je dogovoreno da kupovna cena bude plaćena. Ona je sredstvo plaćanja. podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac (trasant) daje nalog drugom licu (trasatu) da u vreme doseplosti menice isplati trećem licu (remitentu-korisniku) ili po naredbi tog trećeg lica novčanu svotu koja je označena u menici. pa i nema naloga trećem licu za isplatu menične svote. Prodavac podnosi menicu kupčevoj banci kako bi utvrdio da li ona pristaje da isplati menicu.Prof. 3 . a svoju poslovnu banku kao lice koje treba da plati po menici. Kod trasirane menice.dr. Menica je istovremeno i banka ili kupac ne postupku koji se sporove. Ukoliko banka prihvati tu obavezu potvrdom na samoj menici. razlikujemo tri vrste: trasiranu menicu po sopstvenoj naredbi. Za vreme dok čeka da menica dospe za plaćenje. U slučaju da plate po menici.Funkciju sredstva plaćanja menica ima naročito u medjunarodnom prometu. podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac obećava (obavezuje se) da će u vreme dospelosti isplatiti trećem licu remitentu-korisniku ili po naredbi tog trećeg lica označenu novčanu svotu u meničnoj ispravi. što znači "vući" i zato se ona naziva i trata menicom. kupac izdaje menicu na iznas kupovne cene u kojoj označava prodavca kao korisnika. prodavac moze biti siguran da će naplatiti kupovnu cenu kada isporuči robu kupci. Pod sopstvenom (solo) menicom. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo U savremenom prometu. Pod trasiranom menicom ili vučenom menicom. Vrste menice Postoje dve vrste menica: 1) trasirana i 2) stopstvena menica. da naplati sredsvo obezbedjenja plaćanja. menica ima trojaku ulogu. solo menice trasat ne postoji. Kod sopstvene. Ista je dobila naziv od latinske reči trahere. Kada kupac i prodavac dogovore odloženo plaćanje.

ona se često koristi radi boljeg korišćenja bančinih sredstava pa jedna bančina jedinica u nekom mestu vuče ovu menicu u drugu bančinu jedinicu (u drugom ili čak u istom mestu). odnosno izdaje menicu u sopstvenu korist. Trasirana sopstvena menica odlikuje se time što trasant (izdavalac) menice označava samoga sebe kao trasata (isplatioca menične svote). Poslovna menica. Potpuna ili puna menica je ona menica koja već u momentu njenog izdavanja sadrži sve bitne menične elemente koji su predviđeni zakonom. Podela menice s obzirom na poslove kod kojih se primenjuje i na njenu ulogu u tim poslovima na: robnu poslovnu finansijsku menicu. kod mnogih ugovora u robnom i platnom prometu.po pravilu. Robna menica se vrlo često koristi kod ugovora o prodaji robe i pomoću iste prodavac kreditira kupca. 4 . Trasirana menica po sopstvenoj naredbi. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo redovnu trasiranu menicu (o kojoj je bilo napred reči) trasiranu sopstvenu menicu.Prof. pa se sa toga aspekta može izvršiti podela menica na: pune ili potpune i blanko ili bjanko menice. Podela menica u vezi sa formom menične isprave. U zapadnim državama. ima istu ulogu kao i robna menica ali se primenjuje.dr. Finansijska menica se pojavljuje radi obezbeđenja potraživanja od strane poverioca. a pri tome može sadržati i neke nebitne menične elemente. karakteristična je po tome što izdavalac menice određuje samog sebe kao korisnika (remitenta) menice. kod drugih ugovora u prometu robe i usluga.

godine u Ženevi su usvojene tri međunarodne konvencije: Konvencija o jednoobraznom meničnom pravu. Sve ove tri konvencije ratifikovao je veći broj država ali to nije dovelo do punog ujednačavanja meničnog prava jer ih. Autonomni (nacionalni) izvori meničnog prava. 1930. godine usvojena je Konvencija UN o međunarodnoj trasiranoj i međunarodnoj sopstvenoj menici. recimo.dr.Prof. . Konvencija za regulisanje izvesnih sukoba zakona u materiji meničhog prava i Konvencija o pitanjima taksa u materiji menice. nije prihvatila SAD. godine (sa izmenama i dopunama u više navrata). a koji je uradjen na osnovu Jednoobraznog meničnog zakona.U našoj zemlji se sada primenjuje Zakon o menici iz 1946. godine pripremila je Konvenciju sa jednoobraznim pravilima za posebnu trgovačku hartiju od vrednosti koja bi bila od značaja samo u međunarodnim plaćanjima. odnosno ženevskih konvencija o menici. Međunarodni izvori meničnog prava. Društvo naroda i Međunarodne trgovinske komore. tako i kod izvora meničnog prava razlikujemo: međunarodne nacionalne (autonomne) izvore meničnog prava. 5 . Komisija UN za međunarodno trgovačko pravo (UNCITRAL) 1971. pre nego što menicu bude koristio protiv meničnog dužnika. Izvori meničnog prava Kao i kod ostalih izvora prava. tek 1988. Međutim. na osnovu koje su zemlje (koje su ovu konvenciju prihvatile) obavezale . veku do unifikacije (izjednačavanja) i jednoobraznosti meničnih prava.Veća upotreba menice u međunarodnom robnom prometu i prometu usluga. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Blanko (bjanko) menica se karakteriše time što njen izdavalac u momentu izdavanja popunjava samo neke bitne menične elemente (često stavljajući samo svoj potpis) i na taj način ovlašćuje budućeg imaoca menice da on popuni ostale bitne menične elemente.da svoja nacionalna zakonodavstva usklade sa ovom Konvencijom. . 4. dovela je još u XIX.

Teorija delegacije zastupa gledište. 2) ugovor o mandatu između trasanta i trasata i 3) cesija potraživanja indosanta i indosatara. 6 . germanska i anglosaksonska. U pravnoj teoriji. U tom pogledu. ono shvatanje po kojem kod menice postoji jednostrana izjava volje trasanta -izdavaoca menice. da prilikom izdavanja menice trasant delegira remitenta. postoje tri škole o pravnoj prirodi menice: mediteranska. kao na primer. razlike između germanske i mediteranske škole su znatno otklonjene. Zakon o obligacionim odnosima. Pravilnik o protestnim registrima i dr. postoji više različitih gledišta. Uredba o zameni protesta dostavljanjem prepisa menice i čeka. još i niz uredbi i pravilnika kojima se dopunjuje zakonska regulativa. Renault smatraju da kod menice postoje tri ugovora: 1) prethodni ugovor između trasanta i remitenta. najviše je prihvaćeno. U modernoj pravnoj teoriji o prirodi menice. mogu se razlikovati dve teorije: teorija jednostranog akta i teorija kombinacije jednostranog akta i ugovora. Donošenjem ženevskih konvencija.dr. da menica predstavlja pravni akt sa nekim osobenostima. Tako po ugovornoj teoriji koju posebno predstavljaju Lyon Caen. korisniku svog dužnika (trasata). Zakon o finansijskom poslovanju i Zakon o tržištu novca i tržištu kapitala. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo U izvore našeg meničnog prava.Prof. 5. da trasant obećava remitentu i kasnijim imaocima menice da će on isplatiti meničnu svotu ukoliko to ne učini trasat. Kod teorije jednostranog akta došlo je do nekih razlikovanja i neslaganja po pitanju od kojeg trenutka jednostrana izjava proizvodi pravno dejstvo. pa se i javljaju dve teorje: teorija emisije i teorija kreacije. Neki pravni pisci smatraju. Teorija stipulacije polazi od toga. možemo još ubrojati i Zakon o hartijama od vrednosti. a to isto radi i svaki indosant kad prenosi menicu.Pravna priroda menice U starijoj meničnoj teoriji.

Nemačkoj i Francuskoj. tako da na punovažnost menice ne utiče da li se ona još nalazi u rukama izdavaoca ili je nju ovaj pustio u promet. odnosno kad je menicu predao korisniku-remitentu. -U pravima kontinentalnih država. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Po kreacionoj teoriji. menična obaveza nastaje od onog momenta kad izdavalac menice stavi svoj potpis na meničnu ispravu. u anglosaksonskim državama može da glasi i na određenu količinu zamenljivih stvari ili na izvršenje određene činidbe. iz nje se ne može utvrditi osnov iz kojeg posla je menica nastala. -Menica je apstraktna hartija od vrednosti i ona nije u vezi sa pravnim poslom. su naročito brojni u Italiji. -Menične obaveze su posebno stroge i to ne samo prema dužniku. Od tada se dužnik. 7 . prenošenja odnosno ostvarivanja prava koja su u menici sadržana. Ako ne postoji menična pismena isprava ne može doći do nastanka. "indiferentna menica" jer se izdavalac menice istovremeno pojavljuje i kao poverilac i kao dužnik. Osobine menice -Menica predstavlja uvek hartiju od vrednosti. hartiju od vrednosti. Prema emisionoj teoriji. menična obaveza po menici nastaje tek od onog momenta kad je izdavalac menice istu pustio u promet. 1584 gde u takvom slučaju postoji tzv. tako da nedostatak nekog njenog bitnog meničnog elementa povlači i njenu nevažnost. tj. -Menica predstavlja strogo formalnu ispravu. nego i prema poveriocu. menica kao hartija od vrednosti može glasiti samo na određenu sumu novca. 5.dr. što bliže znači da je u njoj sadržano pravo potraživanja prema dužniku. Pristalice ove teorije.Prof. može osloboditi od menične obaveze samo ako dokaže da je imalac menice prilikom pribavljanja iste postupao nesavesno i nezakonito. -Menica predstavlja obligaciono-pravnu hartiju od vrednosti jer su prava koja su u njoj sadržana po svojoj pravnoj prirodi obligaciona.

2) Načelo inkorporacije . data je mogućnost i nepismenim i slepim licima. tako da raspored meničnih klauzula mora biti u propisanoj formi. . Načelo pismensti (formalnosti). kao i licima sa drugim nedostacima da putem tzv. Dakle. 2) načelo inkorporacije. 5) načelo menične solidarnosti. ovo načelo je donekle ublaženo usvajanjem teorije omisije (propuštanja). sve što nije u meničnoj isparvi navedeno ne bi obavezivalo dužnika. 4) načelo menične strogosti. 3) načelo fiksne menične obaveze. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo -Menica je prezentacioni papir jer se isti mora prezentirati – podnetidužniku. ali mora imati sve elemente u momentu prezentiranja na isplatu. 6) načelo samostalnosti menične obaveze i 7) načelo neposrednosti menice. U poslednje vreme.dr.Prof. Jedino blanko menica ne mora imati sve elemente u momentu izdavanja.Ovo načelo predviđa da se po osnovu menice može zahtevati samo što je naznačeno u menici. instrumentalnih svedoka preuzimaju menične obaveze. 3) Načelo fiksne menične obaveze. -Obavezu dužnika obuhvata samo ono što je u meničnoj ispravi naznačeno. 8 .Ovo načelo označava da menica mora da bude sastavljena u tačno predviđenoj pismenoj formi i da sadrži sve one elemente koje zakon zahteva.Osim toga. ne može se tražiti neka druga obaveza. odnosno mogućnošću izdavanja blanko menice. tj.Ovo načelo označava da se bez hartije od vrednosti. Menična načela Osnovna menična načela su: 1) načelo pismenosti (formalnosti) menice. Stranke ne mogu svojom voljom menjati ili izostavljati bitne menične elemente. 6. . pravo iz hartije od vrednosti ne može da ostvari i ne može da se isto pravo prenese.

izdaje na oštampanom formularu. 6) Načelo samostalnosti menične obaveze.Označava da je svaki menični potpisnik samostalan i nezavisan menični dužnik i da na njegovu obavezu ne utiču obaveze drugih meničnih dužnika. a odgovara na taj način što može da izgubi menično pravo. Menica se najčešće. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo 4) Načelo strogosti menice. ukoliko se ne pridržava menične strogosti. Menični dužnik mora da isplati meničnu svotu odnosno iznos. Naznačenje da je menica u meničnom pismenom slogu. . . što menični poverilac pri ostvarivanju prava iz menice mora da se pridržava meničnih rokova i radnji. čim trasant potpiše menicu.Prof. 5) ime remitenta. iako ih ima više solidano odgovaraju sa drugim dužnicima u pogledu menične svote. ako ne plati meničnu svotu prvi menični dužnik.Sastoji se u tome da menica predstavlja apstraktnu hartiju od vrednosti i nezavisna je od osnovnog posla. to je dužan da učini drugi u celosti.Ovo načelo označava da svaki menični dužnik. Menična strogost prema meničnom dužniku se ogleda u tome da ovaj mora da ispuni meničnu obavezu vrlo jednostavno i u kratkom roku. Bitni menični elementi Zakon o menici predvida da trasirana menica mora da sadrži sledeće bitne elemente: 1) označen je da se radi o menici. tj. Menična strogost prema meničnom poveriocu se ogleda na taj način. pa tek onda ako želi. da je svako od meničnih dužnika neposredno odgovoran imaocu menice.dr. 7) Načelo neposrednosti menice.Menični elementi U meničnom pravu poznati su bitni i nebitni menični elementi. pa je na njemu i isti menični elemenat unapred oštampan. 4) označen je dospelosti menice. tj. mora da bude uneto na jeziku na kojem je pismeno i sastavljeno i to prilikom izdavanja menice. 7.Načelo neposrednosti menice znači. tj. 9 . 7) mesto izdavanja menice i 8) potpis trasanta. 6) datum izdavanja menice. . . Obaveza nastaje po menici. 2) bezuslovni uput da se plati određena svota novca. jer su veoma ograničene mogućnosti izricanja prigovora. 3) ime lica koje treba da plati menicu (trasata). 5) Načelo menične solidarnosti. onoga kome se i po čijoj naredbi mora platiti. lica koje je izdalo menicu. može da se parniči.

solo klauzule. klauzule o moneti . tj. kad u menici nije označen rok dospelosti menične obaveze. Bila bi punovažna i ona menica koja je izdata sa svim bitnim meničnim elementima na običnoj hartiji. ime remitenta . 10 . personalne. a da bude propisno taksirana. klauzule o protestu i druge klauzule. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Klasifikacija bitnih meničnih elemenata -U pravnoj teoriji se bitni menični elementi grupišu i to na: opšte. klauzule o pokriću. Menica se izdaje na unapred odštampanom formularu-blanketu.Nebitne menične klauzule javljaju se kao: klauzule o broju meničnih primeraka. klauzule o efektivi. u adresi trasata koji treba da isplati menicu.čim bude podneta .Prof.prezerntirana trasatu. U geografske bitne menične elemente. pored imena trasata. U kalendarske bitne menične elemente.dr. Opšti menični elementi su: da je to menica i bezuslovni nalog da se plati određena suma novca. onda se predpostavlja da je menica plativa u mestu koje je navedeno. Označavanje datuma izdavanja menice je bitan elemenat menice jer se pomoću njega može odrediti rok dospelosti menice. onda se predpostavlja da takva menica dospeva po viđenju. kasatorne klauzule -"platite za ovu prvu a ne i za ostale menice". smatraju se: ime trasata. kad u menici nije označeno mesto plaćanja. Personalnim bitnim meničnim elementima.gde se trasatu nalaže da isplati ne samo meničnu svotu nego i određenu kamatu remitentu. kalendarske i geografske elemente. tj. Bitni menični elementi kada u trasiranoj menici nije označeno mesto izdavanja. Nebitni menični elementi Nebitne (fakultativne) menične klauzule. u pismenoj formi. klauzule o kamati .korisnika i potpis trasanta. . predpostavlja se da je menica izdata u mestu koje je navedeno pored trasantovog potpisa (u adresi trasanta -izdavaoca menice).gde se trasatu određuje valuta u kojoj će isplatiti meničnu svotu. spadaju: označenje mesta izdanja i mesta plaćanja menice. ubrajaju se:datum izdavanja menice i rok dospelosti menične obaveze.

tako da bi došlo do regresa. Smatra se da to mogu da učine sva poslovno sposobna lica. Time. Pri izdavanju menice značajno je pitanje: pasivne menične sposobnosti trasanta i aktivne menične sposobnosti remitenta-korisnika (inače. način potraživanje meničnog poverioca ne može da bude u celini realizovano. Pored toga se zahteva.1.druga menična lica. putem građansko-pravne cesije. udate žene. na ovaj. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Nebitna menična lica .dr. kod nekih država tzv. intervenijent-lice koje umesto trasata akceptira. 8. prezentacija i regres kod menice.Prof.Kod trasirane menice se mogu pojaviti i neka druga neobavezna lica: indosant-lice koje indosira menicu.lice na koje se menica cedira. multiplikator-javlja se kao lice koje izdaje duplikat menice. cedent-lice koje prenosi menicu. oficiri i vojnici.Izdavanje menice -trasant daje nalog trasatu da korisniku. remitentu se isplati određena suma novca u vreme dospelosti. državni službenici i dr. akceptiranje menice. 11 . indosatar-lice na koje se menica prenosti putem indosamenta. umnožavanje. Od trenutka izdavanja menice. prenošenje menice. trebalo bi istaći da ukoliko je ono manje od menične sume na koju menica glasi. preuzima meničnu obavezu. podrazumeva da on kao prvi potpisnik menice. 8. akceptant-lice koje akceptira menicu.je lice koje potpisom potvrđuje da je neko drugo lice preuzelo meničnu obavezu koje je kao menični dužnik nesposobno da potpiše menicu (slep. Menične radnje U menične radnje spadaju:izdavanje menice. isplata menice. nepismen i sl. To novčano pokriće u trenutku dospelosti menične obaveze. stavljanjem svoga potpisa na menicu. avalista-lice koje garantuje da će neko od meničnih dužnika ispuniti svoju meničnu obavezu. meničnog poverioca). avaliranje menice. odnosno isplaćuje meničnu sumu. da bi neko lice moglo da izda menicu da poseduje određeno novčano pokriće. trasant je odgovoran prema remitentu za isplatu menične sume. izuzev u nekim slučajevima. Kada se radi o trasantovom pokriću kod trasata. protest.). profesionalna menična nesposobnost određenih lica (sveštenici. da može doći do slučaja da trasat tada delimično akceptira ili delimično isplati menicu.) i dr. instrumentalni svedok . koje ne bi smelo da bude manje od sume na koju menica glasi. cesionar. . Pasivna menična sposobnost trasanta. notifikacija.

kao izdavalac menice i u ulozi komisionara. 12 . trasant može izdati menicu ne samo u svoje ime i zasvoj račun. smatra se sposobnost nekog lica da bude poverilac po menici. trasant potpisujući menicu javlja kao punomoćnik. svaki izdati primerak mora da nosi oznaku rednog broja. već punomoćnika koji je po menici odgovoran. Trasant se može pojaviti. triplikata i sl. Kod izdavanja duplikata menice. U slučaju da jedan primerak umnožene menice bude poslat na akceptiranje. jer se tada smatra da je on u obavezi po svakom primerku akceptiranih menica. a pravo sačinjavanja kopija menice pripada svakom imaocu menice i ona predstavlja veran . Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Aktivnom meničnom sposobnošću. te je u takvom slučaju on i menično pravno odgovoran. već i u ime i za račur vlastodavca. a to može biti svako pravno i fizičko lice sa pravnom sposobnošću. prestaje važnost svih ostalih primeraka menice. ovakva menica obavezuje vlastodavca. Prenos menice (indosiranjem) Ovaj se prenos menice obavlja na taj način. To se obavlja na poleđini menice gde je prvi indosant (žirant) samo remitent . 2. 3. a iz razloga da se što bolje obezbede interesi imaoca menice. što se putem izjave (indosamenta) menica prenosi sa jednog lica na drugo. Duplikat menice može da izda samo trasant. ili sačinjavanjem kopije menice. Izuzetak od ovoga je slučaj kada je trasat akceptirao više primeraka menice.Prof. onda potpisana menica ne obavezuje vlastodavca.dosledan prepis izvorne menice. onda na svim ostalim primercima mora da bude naznačeno ime lica kod kojeg se taj primerak nalazi. 8. Umnožavanje menice Do umnožavanja menice može da dođe pri upotrebi menice u prekomorskom prometu zbog gubitka ili uništenja menice. S druge strane. jer će se u suprotnom smatrati da svaka od takvih menica predstavlja samostlanu menicu. Tada se u ovom slučaju. 8. Kad akceptirani primerak bude isplaćen. Do umnožavanja ne može doći kada je u menici uneta klauzula "solo klauzula" .pošto je trasant njemu predao menicu i on svojom izjavom volje prenosi menicu na indosatara.dr. Umnožavanje menice može da se obavi na dva načina: izdavanjem duplikata."platite za ovu jedinu menicu". Ako ovakvo lice prekorači data ovlašćenja iz punomoćja ili potpiše menicu bez ovlašćenja.

gubi svoj apstraktni karakter.dolazi najčešće. trasata. povratni indosament. može doći do indosiranja menice na trasanta. najčešće.dr. Tu ovakva trasirana sopstvena menica donekle. prenosi putem blanko indosamenta. putem građansko-pravne cesije .). kao sredstvu obezbeđenja u unutrašnjem prometu. Na ovaj način se imaocu menice daju mnoge mogućnosti: 1) da dalje indosira menicu putem punog. Putem indosiranja menice. prema kasnijim imaocima menice. Obzirom na ograničeno prenošenje ovakve menice. Na taj način. -Prenos menice. koji na ovakav način postaje menični poverilac. onda se takav prenos može obaviti i na produžetku menične isprave. da se menica indosira na neko lice koje je već u meničnoj obavezi. Menica se u praksi. tzv. po istoj menici. odnosno vrši plaćanje koje duguje. remitent ustvari daje menicu kao sredstvo obezbeđenja nekom trećem licu-indosataru. sa odgovarajućom klauzulom i potpisom indosanta."rekta klauzulu". imalac menice izbegava. alonžu. Kad se radi o trasiranoj sopstvenoj menici. ali do indosiranja dolazi tek onda kad on ispuni ugovornu obavezu (isporuči robu. prenos se obavlja retko. blanko i rekta. tj. "ne po naredbi". ista se često prenosti punim indosamentom. (I na ovaj način se izbegava njegova menična obaveza.Prof. akceptanta ili bilo kojeg meničnog dužnika. zbog čega je on i primio menicu. pošto nigde nije upisano njegovo ime. Kad je poleđina menice već iskorišćena za prenos menice indosamentom. 2) da menicu prenese dalje prostom predajom (tradicijom) ne potpisujući nigde na menici i ne upisujući nigde svoje ime. Na ovaj način. Blanko indosament je onaj na kojem se nalazi samo potpis indosanta. U ulozi indosanta pojavljuje se remitent. kad je trasant ili neki od indosanata uneo u menicu klauzulu . Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Indosament može biti puni. blanko ili rekta indosamenta i da na taj način postane menični dužnik. da preuzme meničnu obavezu (jer nema njegovog imena) i 3) da u blanko indosament upiše neposredno ime lica na koje prenosi menicu. Rekta indosament je onaj u kojem stoji klauzula "ne po naredbi" koja označava da se dalje zabranjuje indosiranje i onda se menica dalje može prenosti samo građansko-pravnom cesijom. izvrši uslugu i sl. Puni indosament je onaj u kojem je naznačeno ime lica na koje se menica prenosi. I tu se prenos obavlja indosamentom. Postoji i tzv. To dovodi do konfuzije (sjedinjenja) meničnog dužnika i poverioca. kao ranijeg imaoca menice). 13 .

dr. Tada glavnog dužnika trasanta zamenjuje akceptant. Akcept menice. Sa akceptiranjem menice. dok bi delimičan akcept bio u slučaju da akceptant prihvata da isplati samo deo menične svote. predugovor između trasanta i trasata o tome da će trasat da izvrši akceptiranje menice koju trasant bude vukao na njega. sadrži klauzulu "priznajem". da indosant može preneti više prava na indosatara. Institut akcepta kod menice je uveden iz razloga što je mrnica kreditno sredstvo sa dugim rokovima dospelosti. Dakle. ima sledeće karakteristike: 1) da imalac menice (cedent. 2) menični dužnik može isticati iste prigovore prema novom imaocu menice koje je imao i prema ranijem imaocu menice. "prihvatam" i potpis akceptanta. 4. U najvećem broju slučajeva. 1) Vrste akcepta po sadržini i obimu Akcept po sadržini i obimu može da bude potpuni i delimičan. predstavlja menično pravnu radnju gde se neko lice.Prof. svojom voljom i potpisom obavezuje da prihvati meničnu obavezu i da će meničnu svotu isplatiti onako kako ona glasi. Akceptiranje menice Akceptiranje menice. Sa akceptiranjem menice trasat stupa u menično-pravni odnos i postaje glavni menični dužnik. 14 . najčešće trasat. nego što ih je i sam imao. akcept menice vrši trasat i on postaje menični dužnik. To dalje znači. daje se meničnom poveriocu povećana sigurnost da će menična svota biti isplaćena. U iznetom pogledu cesija se značajno razlikuje od indosiranja. Puni akcept menice. Potpuni akcept je kada akceptant prihvati da isplati u celini meničnu svotu. jer indosatar stiče samostalna prava nezavisna od njegovog prethodnika po menici (odnosno indosanta). 8. Obično. prenosi na novog imaoca menice (cesionara) ista prava koja on kao prenosilac ima prema meničnom dužniku (cezusu). prenosilac menice). a blanko akcept menice je onaj gde se samo nalazi potpis akceptanta popreko preko meničnog sloga. akcept predstavlja izjavu koju određeno lice stavlja na meničnu ispravu kojom potvrđuje trasantov nalog za isplatu menične sume. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Dejstvo cesije kod menice. postoji tzv. može biti puni i blanko.

"kao poruk". prethodi. U nekim državama.Prof. daje se na menici ili na njenom produžetku alonžu. a nije navedeno za koga je dat. Kao avalista može da se pojavi svako lice koje poseduje pasivnu meničnu sposobnost. već o blanko indosamentu. u kojem bi se slučaju (ako se ne navodi za koga se jemči). Tako se može. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Kad je u menici navedena "adresa po potrebi". Ovakav ugovor. 15 . smatra se da je takav aval dat za trasanta. a trasat odbije da akceptira menicu ili unese uslov u izjavu o akceptu.dr. da će neko od postojećih potpisnika menice (honorat). Aval kod menice Aval predstavlja menično jemstvo u pismenoj izjavi. kao avalista po menici pojaviti: akceptant. 5. osim glavnog meničnog dužnika. i posle toga se stavlja ime honorata (lica za koje se garantuje). bankarski posao). Istim se ugovorom precizira i obaveza honorata da avalisti nadoknadi novčanu štetu i da mu plati određenu proviziju koju bi ovaj imao. sporazum između avaliste i honorata (lica za koga avalista jemči). Po pravilu. "per aval" i sl. avalista na meničnoj istravi treba da naznači za koga jemči. trasant do momenta akceptiranja i izdavalac sopstvene menice. mogućnost davanja avala se može dati posebnim aktom. Do avala može doći i bez zaključenja bilo kakvog ugovora između avaliste i honorata. smatralo da se ne radi o avalu. isplatiti sumu novca po menici. onda je imalac menice obavezan da istu podnese na akceptiranje na "na adresu po potrebi". nezavisan je od meničnog posla i predstavlja poseban građanskopravni ugovor (najčešće. Kad je aval dat na licu menice. U tom ugovoru se obično precizira do kojeg novčanog iznosa avalista jemči i za koje to njegove obaveze. uz stavljanje svojeručnog potpisa avaliste. Davanju avala. to se naročito odnosi kad se aval daje na poledini menice. Izjava o avalu se daje na takav način što avalista stavlja klauzulu "kao jemac". Izjava o avalu (meničnom jemstvu). 8. između avaliste i honorata. posebnim pismom avaliste upućenog imaocu menice. Takav aval koji se daje van menice naziva se "skriveni aval". na primer. takođe i lice koje je već dužnik po menici. gde lice-avalista unosi u meničnu ispravu i svojim potpisom na menici garantuje.

dakle. sam trasant ili neko od indosanata. Intervencija kod menice Pod intervencijom podrazumeva menična radnja kojom neko treće lice tzv. što avalista ne garantuje za celokupnu meničnu sumu. Kod pozivne intervencije. 8. Avalista. ali se on nigde u meničnom pismenom ne vidi.bilo iz kojeg razloga ne bude akceptirana ili po njoj ne bude isplaćena menična suma. jamči za jedan njen deo. Kod menice. on ima pravo regresa . Smatra se da i u ovom slučaju može da postoji prethodni sporazum između intervenijenta i honorata.Prof. akceptantu i honoratovim predhodnicima po menici). 6. već garantuje.dr. kako to odgovara i onaj za koga jemči. intervenijent. samostalno i neposredno imaocu menice. avalista odgovara onako. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Može postojati i delimičan aval koji se ogleda u tome. umesto meničnog dužnika u slučaju kada trasat odbije da akceptira menicu. Postoji pozivna i spontana intervencija. Spontana intervencija se javlja u onom slučaju kad neko lice svojom voljom (spontano) interveniše za meničnog dužnika. Kad avalista isplati menicu. kao i kada dođe do delimičnog akcepta ili delimične isplat menične sume. ali ne dolazi do njegove menične odgovornosti. Ovakva pozivna intervencija može da bude učinjena i kada neka menica . upotrebom posebne klauzule "adresa po potrebi" unapred određuje lice koje će izvršiti akceptiranje ili isplatu menice. biće odgovoran honoratu za naknadu štete po pravilima građanskog prava. tako i prema licima koja su odgovorna honoratu (prema trasantu. odgovara solidarno. 16 . kad trasat ili akceptant odbije da to uradi. akceptira ili isplaćuje meničnu sumu.kako prema honoratu. U slučaju da se intervenijent ne pridržava sporazuma pa ne interveniše.

Kada trasat odbije da akceptira menicu. onda dolazi do intervencije zbog neisplate. smatralo da se interveniše za trasanta. jer se smatra od strane nekih autora. Obzirom na razloge zbog kojih dolazi do spontane i pozivne intervencije. Ne interveniše se za trasata. jer bi se u suprotnom smatralo da je intervenisano zbog trasanta. pa je zbog toga podignut protest. Kada je izvršena isplata menične svote. to se konstatuje na menici i mora se navesti ime honorata. kako bi on mogao da ostvaruje svoje regresno pravo. . a ime intervenijenta nije mu unapred poznato. Kada intervenijent isplati meničnu svotu. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Za razliku od pozivne. indosanta ili avalistu). 17 . kao i da je imalac menice prećutno pristao na akceptiranje menice od označenog intervenijenta.Kad glavni dužnik odbije da isplati meničnu svotu (ili je delimično istu isplatio). spontanu intervenciju ne mora da imalac menice prihvati. Shodno članu 55. intervencija ima za cilj da spreči vršenje regresa pre dospelosti menice. a) Intervencija zbog neakceptiranja. Zakona o menici naše zemlje je predviđeno da imalac menice može da odbije spontanu intervenciju zbog neakceptiranja iz razloga što mu nije svejedno koje će lice akceptirati menicu obzirom na finansijsku sposobnost. ista se može podeliti na: a) intervencija zbog neakceptiranja i b) intervenciju zbog neisplate menične svote. intervenijentu se predaje menična isprava i protestna isprava. kao ni za trasanta i indosanta koji su u menicu uneli klauzulu "bez moje dalje obaveze". bez takvog unošenja. Intervencija proizvodi pravno dejstvo. Intervenijent ima pravo regresa prema honoratu i prema onim meničnim potpisnicima koji su odgovorni njegovom honoratu.Prof. Honorat mora da bude obavešten o izvršenoj intervenciji. da imalac menice ne može da odbije da prihvati spontanu intervenciju zbog neisplate. b) Intervencija zbog neisplate menične svote. Tada se interveniše bilo za kojeg meničnog dužnika (trasanta. sasvim je druga situacija kad se radi o spontanoj intervenciji zbog neisplate. Međutim. jer bi se inače. kada je uneta u meničnu ispravu i tom prilikom intervenijent navodi ime lica za koje interveniše (ime honorata). čime bi se očito nanela šteta meničnim regresnim dužnicima.dr. .

menica postati "prejudicirana". ne može se prezentirati na akcept već samo na isplatu. Ovakva prezentacija je najčešće potrebna što trasat i ne zna da je neka menica izdata i da je on treba da isplati. jer će. 8. Ovo iz razloga. 7. Trasant može da do određenog roka zabrani prezentaciju menice na akcept. što on nema novčanih sredstava za pokriće menične svote. u suprotnom. Tako. i trasat može intervenisati kao spontani intervenijent ako od trasanta nije primio menično pokriće ili želi da sačuva njegov poslovni ugled tzv. koja to nije. a i lice koje se nalazi u obavezi prema honoratu. Ne može intervenisati akceptant.dr. Prezentacija menice 1) Prezentacija menice na akcept. tako da poverilac neće svoje pravo prema dužnicima moći da ostvari. imalac menice poziva trasata da prihvati nalog za isplatu koji mu je uputio trasant. Imaocu menice dato je diskreciono pravo da odluči da li će menicu prezentirati na akcept. za razliku od prezentacije na akcept. Za trasiranu sopstvenu menicu nije kao sredstvo obezbeđenja plaćanja predviđen institut intervencije. . Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo U ulozi meničnog intervenijenta. 2) Prezentacija menice na isplatu. Ovakva prezentacija je uvek obavezna. intervenijent za čast. On takvo saznanje dobija tek kada mu je imalac menice istu podneo na akcept.Prezentacija menice na isplatu je poziv poverioca akceptantu da izvrši isplatu. Imalac menice je dužan da vodi računa da se prezentacija menice radi isplate blagovremeno izvrši. 18 . . Na ovaj način se trasat upoznaje sa sadržinom naloga za isplatu.Kod prezentacije menice na akcept. može se pojaviti bilo koje lice koje poseduje pasivnu meničnu sposobnost i lice koje je već dužnik po istoj menici. a takođe se omogućava trasatu da blagovremeno obezbedi novčana sredstva za isplatu o dospelosti menice. jer je dovoljno što tu postoji aval.Prof. Menica čiji je rok dospelosti po viđenju.

ali akceptant i trasant mogu da izvrše i delimičnu isplatu. da menicu isplate glavni menični dužnici (akceptant i trasant do akceptiranja menice . s tim što oni pre isplate menice imaju obavezu da provere formalnu legitimaciju imaoca menice. Dužnici (akceptant i trasat). odnosno kod poslovne banke kod koje je ovakva menica domicilirana. onda se takva isplata konstatuje na poleđini menice i dužnik je posle takve konstatacije uzima od imaoca. kada isplatu menice izvrši neki regresni dužnik. ne izvrši blagovremenu prezentaciju menice radi isplate. Sa isplatom menice. po pravilu. ne dolazi do prezentacije menice. nalazi u rukama izdavaoca menice-trasanta. te se smatra da je on na ovaj način izvršio meničnu obavezu. prestaje menično-pravni odnos. javljaju se akceptant ili trasat. Kada je u meničnom slogu uneta klauzula "sa izveštajem". od strane trasata-trasant).dr. onda će on odgovarati za prouzrokovanu štetu trasantu. zajedno sa zakonskom i ugovorenom kamatom. se ne podnosi na akcept nego samo na isplatu. treba da plate meničnu svotu odjednom. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Trasirana sopstvena menica. Kad poverilac. kao sredstvo obezbeđenja plaćanja. Kao najčešći isplatioci menice. trasant-kad nije akceptirana i izdavalac sopstvene menice. ne čekajući trasantov izveštaj. kao i da je lice koje traži isplatu došlo do menice na bazi neprekinutog niza indosamenata. Prezentacija na isplatu se obavlja na dan dospelosti i ona se u nas prezentira Narodnoj banci Jugoslavije-Zavodu za obračun i plaćanja. 8. Međutim. Isplata menice Isplata menice se obavlja po dospelosti i obavlja glavni menični dužnik. jer se smatra da je došlo do sjedinjenja (konfuzije) poverioca i dužnika u jednom licu. dužnik može da meničnu svotu deponuje kod nadležnog suda. smanjujući na taj način obaveze regresnih dužnika. tada trasat ne može da izvrši isplatu menice dok od trasanta ne dobije poseban izveštaj o izdavanju menice i njenom pokriću. 8. Prezentacija na akcept. Glavni menični dužnik po menici je akceptant kad je ona akceptirana. To nastaje u slučaju. da utvrde da li je imalac menice došao do meničnog pismena na zakonit i savestan način. na dan dospelosti. Kada se menica. je nepotrebna jer su trasant-izdavalac i trasat isto lice. Ako trasat učini isplatu menične svote.Prof.i u slučaju odbijanja akceptiranja menice. tj. u ovom slučaju. Kad se izvrši isplata menice. 19 . bilo po kojem osnovu. onda dolazi do regresa i prevaljivanja obaveze.

onda domicilijatisplatilac u roku od tri dana. gde imalac menice na verodostojan način utvrđuje da je pokušaj da naplati menicu ili da dobije akcept ostao bezuspešan. Kada je menična svota isplaćena u zemlji. podići protest. isplatu menične svote remitentu na njegov žiro račun koju će izvršiti domicilijat. kao što su: 1) Protest zbog neakceptiranja ili delimičnog akceptiranja menice. a pod određenim uslovima to pravo pripada i imaocima duplikata ili kopije menice. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Po izvršenoj isplati. nadležni organ .dr. Ako je u pitanju trasirana sopstvena menica. Protestant. Podizanje protesta može da učini imalac menice ili njegov punomoćnik. a kod delimične isplate. dužnik može zahtevati da se to konstatuje na menici. Kod delimične isplate menice. odnosno poslovna banka kod koje se nalazi žiro račun trasanta. Kad dužnik ni na zahtev suda ne učini akcept ili isplatu menice. Postoji više vrsta meničnih protesta. Kada na računu nema dovoljno sredstava. odnosno.Prof. imalac menice će najčešće. domicilijat će neisplaćeni deo naloga za naplatu izvršiti sa računa avaliste. kao ovlašćeno lice. Kada su ispunjeni uslovi. dužnik zadržava menicu kao dokaz da je izvršio isplatu. 8. Kod suda se vodi kao posebna javna knjiga protestni registar u koji se upisuju sve ove činjenice. kako bi sačuvao regresna prava prema meničnim dužnicima i trasantu. . je obavezan da se obrati nadležnom organu (u našoj državi kod opštinskog suda u mestu plaćanja menice) i da u zakonskom obliku podigne protest da bi izbegao da menica postane "prejudicirana" i da ne izgubi regresna prava prema meničnim dužnicima. Menični protest Protest kod menice predstavlja posebnu meničnu radnju.Ovaj protest se podiže u slučaju da trasat odbije da akceptira menicu (ili delimično akceptira menicu) i koji se mora podići u roku koji je dat za akceptiranje menice. menicu dostavlja trasantu. onda se ista činjenica od strane suda konstatuje u posebnoj protestnoj ispravi koji sud izdaje protestantu. Narodna banka Jugoslavije-Zavod za obračun i plaćanja. poziva dužnika (trasata ili akceptanta) da izvrše traženu meničnu radnju-akcept ili isplatu menice. 20 . 9.sud.

10.dr. Postoje i druge vrste protesta. 4) Prekvizicioni protest. pored isplate meničnog iznosa.11. jer shodno članu 74.podiže kada imalac duplikata menice zahteva predaju akceptiranog primerka menice od imaoca kako bi mogao da od akceptanta traži isplatu menične sume. kao što su protest zbog neisplate protestnih troškova. . . naziva se notifikacija.Prof. ako notifikacija ne uspe. Notifikacija se najčešće obavlja putem preporučenog pisma. Menična notifikacija Menična radnja kojom se vrši obaveštavanje ostalih potpisnika menice da je pokušaj imaoca menice ostao bezuspešan da dobije akcept ili isplatu menice. kada nije uspeo da dobije akcept ili isplatu i menice od trasata kao glavnog meničnog dužnika. imalac menice neće izgubiti regresna prava. obavezan je da snosi i protestne troškove. mada je Zakonom o menici predviđeno da se ista može ostvariti u bilo kojem obliku. kako bi se izbegli troškovi i kamate. a akceptant nije stavio datum kada je izvršen akcept i zbog toga se ne može odrediti dospelost menice. Amortizacionim neisplaćena postupak. posle isteka roka dospelosti menice. Menični regres Menični regres je posebna menična radnja kojom imalac menice poverilac vrši naplatu meničnog iznosa od regresnih dužnika. Rok je dva dana. Međutim. 8. 3) Protest zbog nedatiranja akcepta. Cilj notifikacije je da regresni menični dužnici steknu saznanje da je dospela njihova menična obaveza i da istu isvrše bez intervencije suda. menični obveznik. 21 . protestom se "protestuje" neakceptirana ili menica zbog koje je pokrenut amortizacioni 8. Zakona o menici.kad je akceptant ili trasat odbio da isplati ili samo delimično isplatio meničnu sumu. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo 2) Protest zbog neisplate ili delimične isplate menične sume.podiže samo kod onih menica kod kojih dospelost glasi na određeno vreme po videnju.

može zahtevati plaćanje meničnog iznosa.Amortizacija menice 22 . Tada.dr. poverilac se može obratiti bilo kojem potpisniku menice. Klasifikacija meničnog regresa. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Menični regres se vrši posle dospelosti menične obaveze. zakonske kamate od dana dospelosti menice. povratne menice (Rucktratte). svih potpisnika istovremeno ili nekolicine potpisnika. kao i sudskih i drugih troškova s tim u vezi. Lice koje vrši regres. c) kada je pokušano bezuspešno izvršenje pravnosnažne odluke na imovini trasanta i akceptanta i d) kada je pao pod stečaj ili likvidaciju izdavalac menice čija se menica na ime prezentira na akcept. Istom menicom je obuhvaćena regresna svota i zakonska taksa na povratnu menicu. imalac menice može zahtevati isplatu meničnog iznosa od jednog potpisnika. Kada dolazi do meničnog regresa. 9. može biti: a) regres zbog neakceptiranja. akceptira tu menicu. Izuzetno. obzirom na razloge zbog kojih se obavlja regres. Imalac menice. može i ranije. ugovorene kamate. svoje regresno pravo može ostvarivati i putem tzv. U slučaju da lice na koje je ovakva menica trasirana. ranija se menica gasi u odnosu prema njemu.Prof. ne vodeći računa o njegovom rangu na menici (načelo neposrednosti). tom prilikom. b) regres zbog neisplate menice i c) regres zbog insolventnosti trasanta. trasata ili akceptanta. u sledećim slučajevima: a) kada je akceptant pre ili posle dospelosti pao pod stečaj ili dospeo u likvidaciju. b) kada je trasant ili akceptant obustavio izvršenje zbog insoloventnosti trasata.

Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Amortizacija menice. uništena ili nestala. jave neka lica sa menicom.Kad opštinski nadležni sud utvrdi da su potrebne određene dopune. u slučaju da takvo lice preda menicu sudu i 2) kada ovo lice. u vanparničnom postupku. da u redovnom parničnom postupku raspravi pitanje svojine na menici. Kad se u ostavljenom roku niko ne javi sudu. Prestanak meničnih prava i obaveza Prestanak meničnog prava i obaveze prestaje: isplatom menice. kojim će pozvati svako lice kod kojeg se nalazi menica da u određenom roku (kod nas. moguće su i tada dve situacije i to: 1) sud će da obustavi amortizacioni postupak i pronađenu menicu predati poveriocu. pokreće amortizacionim predlogom kod nadležnog suda. uz amortizacioni predlog u pogledu amortizacije konkretne menice. zastarelošću potraživanja. Najveći deo prestanka meničnih obaveza se odnosi na slučajeve kada su menične obaveze i prava uredno i blagovremeno izvršeni.Prof. odbije da istu menicu preda sudu. njemu pripadalo određeno pravo. kompenzacijom duga. kod kojeg se nalazi menica. Shodno članu 90. a predlagač mora da sudu učini verovatnim da je posedovao određenu menicu i da je po osnovu nje. Zakona o menici. oproštajem dugaa. akceptantu i izdavaocu sopstvene menice). U drugom slučaju. sud će da prekine amortizacioni postupak i meničnog poverioca će uputiti.dr. kada se u ostavljenom roku suda. 23 . U tom slučaju. amortizaciju menice. predstavlja sudski postupak u kojem se neka menica oglašava nevažećom. a regresni dužnici se oslobađaju menične obaveze. njegova prava ostaju na snazi prema glavnim meničnim dužnicima (trasantu-kad menica nije akceptirana. 10. konfuzijom i prejudiciranjem. a tim rešenjem menični poverilac može da ostvaruje svoja prava.dana) preda menicu sudu. Postupak se sprovodi prema mestu plaćanja menice. Zadnji zakonski imalac menice koja je nestala ili znatno oštećena. smatraće se da je menica nestala. ukradena. Kad utvrdi da su podneti dokazi dovoljni. onda će sud objaviti oglas u Službenom listu SRJ. Sud će svojim rešenjem oglasiti menicu za nevažeću. taj rok iznosi 60. prenošenjem duga. I to u slučajevima kad je ona izgubljena. mora da se prikaže sadržina nestale ili znatno oštećene menice. Tada su moguće dve situacije i to da se niko ne javi ili da se u tom roku neko javi sudu. onda će narediti da se izvrše iste.

je spajanje dužničkog i poverilačkog statusa u određenom meničnom odnosu u istom licu. oproštaj duga tada deluje prema svim meničnim dužnicima. da moraju da budu ispunjeni odredjeni uslovi za nastanak kompenzacije (prebijanja): 1) da se radi o potraživanjima lica koja su u uzajamnim poverilačkim odnosima. 3) da su obaveze likvidne i pravno valjane i 4) da su obaveze dospele. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Prestanak menične obaveze usled prebijanja (kompenzacije) primenjuju i kod menice i meničnih obaveza opšta pravila građanskog prava o kompenzaciji . Ovakav slučaj nije. kao oblik prestanka menične obaveze. . . 2) da su obaveze istovetne po rodu.Prof. kada menični dužnik po istoj menici postane i menični poverilac i obrnuto.Konfuzija (sjedinjenje). bilo pre roka ili u vreme dospelosti menične obaveze. vrsti (kod menice radi se o novčanim obavezama).prebijanju. 24 . prostom predajom menice meničnom dužniku.Oproštaj meničnog duga se javlja između konkretnog meničnog dužnika i određenog meničnog poverioca.dr. To znači. Ovaj oproštaj može da bude izričit i prećutan. Oproštaj meničnog duga. Oproštaj meničnog duga je izričit. Kada je oproštaj duga dat akceptantu ili trasantu menice koja nije akceptirana. tj. ako je oproštaj duga po menici dat nekom od meničnih regresnih dužnika.