Prof.dr.

Mile Račić
predmet: Bankarsko i berzansko pravo

seminarski rad:

Menica

studentkinja Nataša Nikolin

1
Prof.dr. Mile Račić
predmet: Bankarsko i berzansko pravo

1. 1. Postanak, uloga i razvoj menice

Menica se pojavila tek u srednjem veku kada dolazi do razvoja robnog prometa naprednih
trgovačkih gradova, posebno u Italiji. Tada sa razvojem Đenove, Firence, Venecije i drugih
gradova u Sredozemlju (XII. i XIII. vek), menica postaje sredstvo razmene novca i po tome je ona i
dobila ime (italijanski lettera di cambio, potiče od reči cambiare, što znači:menjati).

Kasnije se menica, kao sredstvo razmene - pretvorila u sredstvo plaćanja, a kasnije, ona postaje i
kreditno sredstvo. To je slučaj, kad kupac nije u mogućnosti da odmah plati nabavljenu robu već bi
ispunio prodavcu menicu koja bi dospevala kroz određeni broj meseci. Na ovaj način, kupac je
odlagao plaćanje, tj.dobijao je višemesečni kredit.Svakako, da je sa razvojem trgovine, došlo do i
promene uloge menice, pretvorila i u sredstvo za odlaganje plaćanja (u vidu kredita). Kasnije je
menično pismo izgubilo svaku vezu sa osnovnim poslom i menica je ustvari postala apstraktnom
hartijom od vrednosti, kod koje se nije mogla utvrditi veza sa osnovnim pravnim poslom.

Menica je tokom razvoja menjala i formu tako u početku, morala je da bude ispisana jednim
rukopisom i istim mastilom, a kasnije je uspela da obezbedi veću cirkulaciju usvajanjem tzv. teorije
propuštanja, što je usavremenom meničnom pravu dovelo i do izdavanja tzv. "blanko menice" gde
je za stvaranje menične obaveze dovoljno da je na menicu stavljen potpis dužnika, a da docnije,
zakoniti imalac sam popuni preostale neophodne menične elemente.

Savremena menica predstavlja hartiju od vrednosti koja je sastavljena u zakonskoj i propisanoj

formi, gde se njen izdavalac obavezuje da određenom licu ili po njegovoj naredbi, pa čak i da sam
(sopstvena menica), isplati označenu sumu novca ili će tu sumu da isplati licu na koje izdavalac
menicu vuče (trasirana menica) i to u određenom mestu i u određeno vreme. Iz toga proizilazi, da
meničnu sumu može da isplati ili sam izdavalac menice ili neko treće lice (trasat).

2. Uloga menice
U savremenom prometu, menica ima trojaku ulogu. Ona je sredstvo plaćanja, sredstvo
obezbedjenja plaćanja i sredstvo kredita.Funkciju sredstva plaćanja menica ima naročito u
medjunarodnom prometu. Ako prodavac i kupac ugovore plaćanje menicom, kupac izdaje menicu
na iznas kupovne cene u kojoj označava prodavca kao korisnika, a svoju poslovnu banku kao lice
koje treba da plati po menici. Prodavac podnosi menicu kupčevoj banci kako bi utvrdio da li ona
pristaje da isplati menicu. Ukoliko banka prihvati tu obavezu potvrdom na samoj menici, prodavac
moze biti siguran da će naplatiti kupovnu cenu kada isporuči robu kupci.

Menica je istovremeno i sredsvo obezbedjenja plaćanja. U slučaju da banka ili kupac ne plate po
menici, prodavac može u sudskom postupku koji se vodi po posebnim pravilima za menične
sporove, da naplati ugovoreni iznos.

Menica često ima ulogu kreditnog sredstva. Kada kupac i prodavac dogovore odloženo plaćanje,
kupac izdaje menicu sa rokom dospeća na dan kada je dogovoreno da kupovna cena bude
plaćena. Za vreme dok čeka da menica dospe za plaćenje, prodavac kreditra kupca.

2
Prof.dr. Mile Račić
predmet: Bankarsko i berzansko pravo

3. Vrste menice
Postoje dve vrste menica: 1) trasirana i 2) stopstvena menica.

Pod trasiranom menicom ili vučenom menicom, podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen
izdavalac (trasant) daje nalog drugom licu (trasatu) da u vreme doseplosti menice isplati trećem
licu (remitentu-korisniku) ili po naredbi tog trećeg lica novčanu svotu koja je označena u menici.
Ista je dobila naziv od latinske reči trahere, što znači "vući" i zato se ona naziva i trata menicom.

Pod sopstvenom (solo) menicom, podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac
obećava (obavezuje se) da će u vreme dospelosti isplatiti trećem licu remitentu-korisniku ili po
naredbi tog trećeg lica označenu novčanu svotu u meničnoj ispravi. Kod sopstvene, solo menice
trasat ne postoji, pa i nema naloga trećem licu za isplatu menične svote, već postoji sopstveno
obavezivanje izdavaoca menice.

Kod trasirane menice, razlikujemo tri vrste:

1. trasiranu menicu po sopstvenoj naredbi,

2. redovnu trasiranu menicu (o kojoj je bilo napred reči)

3. trasiranu sopstvenu menicu.

Trasirana menica po sopstvenoj naredbi, karakteristična je po tome što izdavalac menice određuje
samog sebe kao korisnika (remitenta) menice, odnosno izdaje menicu u sopstvenu korist.

Trasirana sopstvena menica odlikuje se time što trasant (izdavalac) menice označava samoga
sebe kao trasata (isplatioca menične svote). U zapadnim državama, ona se često koristi radi boljeg
korišćenja bančinih sredstava pa jedna bančina jedinica u nekom mestu vuče ovu menicu u drugu
bančinu jedinicu (u drugom ili čak u istom mestu).

Podela menice s obzirom na poslove kod kojih se primenjuje i na njenu ulogu u tim poslovima na:

1. robnu

2. poslovnu

3. finansijsku menicu.

Robna menica se vrlo često koristi kod ugovora o prodaji robe i pomoću iste prodavac kreditira
kupca.

Poslovna menica, ima istu ulogu kao i robna menica ali se primenjuje,po pravilu, kod drugih
ugovora u prometu robe i usluga.

Finansijska menica se pojavljuje radi obezbeđenja potraživanja od strane poverioca, kod mnogih
ugovora u robnom i platnom prometu.

3
Prof.dr. Mile Račić
predmet: Bankarsko i berzansko pravo

Podela menica u vezi sa formom menične isprave, pa se sa toga aspekta može izvršiti podela
menica na:

1. pune ili potpune i

2. blanko ili bjanko menice.

Potpuna ili puna menica je ona menica koja već u momentu njenog izdavanja sadrži sve bitne
menične elemente koji su predviđeni zakonom, a pri tome može sadržati i neke nebitne menične
elemente.

Blanko (bjanko) menica se karakteriše time što njen izdavalac u momentu izdavanja popunjava
samo neke bitne menične elemente (često stavljajući samo svoj potpis) i na taj način ovlašćuje
budućeg imaoca menice da on popuni ostale bitne menične elemente, pre nego što menicu bude
koristio protiv meničnog dužnika.

4. Izvori meničnog prava

Kao i kod ostalih izvora prava, tako i kod izvora meničnog prava razlikujemo:

1. međunarodne

2. nacionalne (autonomne) izvore meničnog prava.

Međunarodni izvori meničnog prava. - Veća upotreba menice u međunarodnom robnom prometu i
prometu usluga, dovela je još u XIX. veku do unifikacije (izjednačavanja) i jednoobraznosti
meničnih prava.

Društvo naroda i Međunarodne trgovinske komore, 1930. godine u Ženevi su usvojene tri
međunarodne konvencije: Konvencija o jednoobraznom meničnom pravu, na osnovu koje su
zemlje (koje su ovu konvenciju prihvatile) obavezale - da svoja nacionalna zakonodavstva usklade
sa ovom Konvencijom, Konvencija za regulisanje izvesnih sukoba zakona u materiji meničhog
prava i Konvencija o pitanjima taksa u materiji menice. Sve ove tri konvencije ratifikovao je veći
broj država ali to nije dovelo do punog ujednačavanja meničnog prava jer ih, recimo, nije prihvatila
SAD.

Komisija UN za međunarodno trgovačko pravo (UNCITRAL) 1971. godine pripremila je Konvenciju

sa jednoobraznim pravilima za posebnu trgovačku hartiju od vrednosti koja bi bila od značaja samo
u međunarodnim plaćanjima. Međutim, tek 1988. godine usvojena je Konvencija UN o
međunarodnoj trasiranoj i međunarodnoj sopstvenoj menici.

Autonomni (nacionalni) izvori meničnog prava. - U našoj zemlji se sada primenjuje Zakon o menici
iz 1946. godine (sa izmenama i dopunama u više navrata), a koji je uradjen na osnovu
Jednoobraznog meničnog zakona, odnosno ženevskih konvencija o menici.

4
Prof.dr. Mile Račić
predmet: Bankarsko i berzansko pravo

U izvore našeg meničnog prava, možemo još ubrojati i Zakon o hartijama od vrednosti, Zakon o
obligacionim odnosima, Zakon o finansijskom poslovanju i Zakon o tržištu novca i tržištu kapitala,
još i niz uredbi i pravilnika kojima se dopunjuje zakonska regulativa, kao na primer, Uredba o
zameni protesta dostavljanjem prepisa menice i čeka, Pravilnik o protestnim registrima i dr.

5.Pravna priroda menice

U starijoj meničnoj teoriji, postoje tri škole o pravnoj prirodi menice: mediteranska, germanska i
anglosaksonska. Donošenjem ženevskih konvencija, razlike između germanske i mediteranske
škole su znatno otklonjene.

U modernoj pravnoj teoriji o prirodi menice, postoji više različitih gledišta. Tako po ugovornoj teoriji
koju posebno predstavljaju Lyon Caen, Renault smatraju da kod menice postoje tri ugovora: 1)
prethodni ugovor između trasanta i remitenta, 2) ugovor o mandatu između trasanta i trasata i 3)
cesija potraživanja indosanta i indosatara.

Teorija delegacije zastupa gledište, da prilikom izdavanja menice trasant delegira remitenta,
korisniku svog dužnika (trasata), a to isto radi i svaki indosant kad prenosi menicu.

Teorija stipulacije polazi od toga, da trasant obećava remitentu i kasnijim imaocima menice da će
on isplatiti meničnu svotu ukoliko to ne učini trasat.

U pravnoj teoriji, najviše je prihvaćeno, ono shvatanje po kojem kod menice postoji jednostrana
izjava volje trasanta -izdavaoca menice.

Neki pravni pisci smatraju, da menica predstavlja pravni akt sa nekim osobenostima. U tom
pogledu, mogu se razlikovati dve teorije:

1) teorija jednostranog akta i

2) teorija kombinacije jednostranog akta i ugovora.

Kod teorije jednostranog akta došlo je do nekih razlikovanja i neslaganja po pitanju od kojeg
trenutka jednostrana izjava proizvodi pravno dejstvo, pa se i javljaju dve teorje: teorija emisije i
teorija kreacije.

Po kreacionoj teoriji, menična obaveza nastaje od onog momenta kad izdavalac menice stavi svoj
potpis na meničnu ispravu, tako da na punovažnost menice ne utiče da li se ona još nalazi u
rukama izdavaoca ili je nju ovaj pustio u promet. Pristalice ove teorije, su naročito brojni u Italiji,
Nemačkoj i Francuskoj, 1584 gde u takvom slučaju postoji tzv. "indiferentna menica" jer se
izdavalac menice istovremeno pojavljuje i kao poverilac i kao dužnik.

Prema emisionoj teoriji, menična obaveza po menici nastaje tek od onog momenta kad je
izdavalac menice istu pustio u promet, odnosno kad je menicu predao korisniku-remitentu. Od tada
se dužnik, može osloboditi od menične obaveze samo ako dokaže da je imalac menice prilikom
pribavljanja iste postupao nesavesno i nezakonito.

5
Prof.dr. Mile Račić
predmet: Bankarsko i berzansko pravo

5. Osobine menice
-Menica predstavlja uvek hartiju od vrednosti. Ako ne postoji menična pismena isprava ne može
doći do nastanka, prenošenja odnosno ostvarivanja prava koja su u menici sadržana.

-Menica je apstraktna hartija od vrednosti i ona nije u vezi sa pravnim poslom, tj. iz nje se ne može
utvrditi osnov iz kojeg posla je menica nastala.

-Menica predstavlja strogo formalnu ispravu, hartiju od vrednosti, tako da nedostatak nekog njenog
bitnog meničnog elementa povlači i njenu nevažnost.

-U pravima kontinentalnih država, menica kao hartija od vrednosti može glasiti samo na određenu
sumu novca, u anglosaksonskim državama može da glasi i na određenu količinu zamenljivih stvari
ili na izvršenje određene činidbe.

-Menične obaveze su posebno stroge i to ne samo prema dužniku, nego i prema poveriocu.

-Menica predstavlja obligaciono-pravnu hartiju od vrednosti jer su prava koja su u njoj sadržana po
svojoj pravnoj prirodi obligaciona, što bliže znači da je u njoj sadržano pravo potraživanja prema
dužniku.

-Menica je prezentacioni papir jer se isti mora prezentirati –podnetidužniku.

-Obavezu dužnika obuhvata samo ono što je u meničnoj ispravi naznačeno. Dakle, sve što nije u
meničnoj isparvi navedeno ne bi obavezivalo dužnika.

6. Menična načela
Osnovna menična načela su:

1) načelo pismenosti (formalnosti) menice, 2) načelo inkorporacije, 3) načelo fiksne menične

obaveze, 4) načelo menične strogosti, 5) načelo menične solidarnosti, 6) načelo samostalnosti
menične obaveze i 7) načelo neposrednosti menice.

Načelo pismensti (formalnosti). - Ovo načelo označava da menica mora da bude sastavljena u
tačno predviđenoj pismenoj formi i da sadrži sve one elemente koje zakon zahteva. Stranke ne
mogu svojom voljom menjati ili izostavljati bitne menične elemente, tako da raspored meničnih
klauzula mora biti u propisanoj formi. Jedino blanko menica ne mora imati sve elemente u
momentu izdavanja, ali mora imati sve elemente u momentu prezentiranja na isplatu. U poslednje
vreme, ovo načelo je donekle ublaženo usvajanjem teorije omisije (propuštanja), odnosno
mogućnošću izdavanja blanko menice.Osim toga, data je mogućnost i nepismenim i slepim licima,
kao i licima sa drugim nedostacima da putem tzv. instrumentalnih svedoka preuzimaju menične
obaveze.

2) Načelo inkorporacije - Ovo načelo označava da se bez hartije od vrednosti, pravo iz hartije od
vrednosti ne može da ostvari i ne može da se isto pravo prenese.

6
Prof.dr. Mile Račić
predmet: Bankarsko i berzansko pravo

3) Načelo fiksne menične obaveze. - Ovo načelo predviđa da se po osnovu menice može zahtevati
samo što je naznačeno u menici, tj. ne može se tražiti neka druga obaveza.

4) Načelo strogosti menice. - Sastoji se u tome da menica predstavlja apstraktnu hartiju od

vrednosti i nezavisna je od osnovnog posla. Obaveza nastaje po menici, čim trasant potpiše
menicu. Menična strogost prema meničnom dužniku se ogleda u tome da ovaj mora da ispuni
meničnu obavezu vrlo jednostavno i u kratkom roku, jer su veoma ograničene mogućnosti izricanja
prigovora. Menični dužnik mora da isplati meničnu svotu odnosno iznos, pa tek onda ako želi,
može da se parniči. Menična strogost prema meničnom poveriocu se ogleda na taj način, što
menični poverilac pri ostvarivanju prava iz menice mora da se pridržava meničnih rokova i radnji, a
odgovara na taj način što može da izgubi menično pravo, ukoliko se ne pridržava menične
strogosti.

5) Načelo menične solidarnosti. - Ovo načelo označava da svaki menični dužnik, iako ih ima više
solidano odgovaraju sa drugim dužnicima u pogledu menične svote, tj. ako ne plati meničnu svotu
prvi menični dužnik, to je dužan da učini drugi u celosti.

6) Načelo samostalnosti menične obaveze. - Označava da je svaki menični potpisnik samostalan i

nezavisan menični dužnik i da na njegovu obavezu ne utiču obaveze drugih meničnih dužnika.

7) Načelo neposrednosti menice. - Načelo neposrednosti menice znači, da je svako od meničnih

dužnika neposredno odgovoran imaocu menice.

7.Menični elementi
U meničnom pravu poznati su bitni i nebitni menični elementi.

Bitni menični elementi

Zakon o menici predvida da trasirana menica mora da sadrži sledeće bitne elemente: 1) označen
je da se radi o menici, 2) bezuslovni uput da se plati određena svota novca, 3) ime lica koje treba
da plati menicu (trasata), 4) označen je dospelosti menice, 5) ime remitenta, tj. onoga kome se i po
čijoj naredbi mora platiti, 6) datum izdavanja menice, 7) mesto izdavanja menice i 8) potpis
trasanta, tj. lica koje je izdalo menicu.

Naznačenje da je menica u meničnom pismenom slogu, mora da bude uneto na jeziku na kojem je
pismeno i sastavljeno i to prilikom izdavanja menice. Menica se najčešće, izdaje na oštampanom
formularu, pa je na njemu i isti menični elemenat unapred oštampan.

Klasifikacija bitnih meničnih elemenata -U pravnoj teoriji se bitni menični elementi grupišu i to na:
opšte, personalne, kalendarske i geografske elemente.

Opšti menični elementi su: da je to menica i bezuslovni nalog da se plati određena suma novca.
Menica se izdaje na unapred odštampanom formularu-blanketu. Bila bi punovažna i ona menica
koja je izdata sa svim bitnim meničnim elementima na običnoj hartiji, u pismenoj formi, a da bude
propisno taksirana.

7
Prof.dr. Mile Račić
predmet: Bankarsko i berzansko pravo

Personalnim bitnim meničnim elementima, smatraju se: ime trasata, ime remitenta - korisnika i
potpis trasanta.

U kalendarske bitne menične elemente, ubrajaju se:datum izdavanja menice i rok dospelosti
menične obaveze. Označavanje datuma izdavanja menice je bitan elemenat menice jer se pomoću
njega može odrediti rok dospelosti menice.

U geografske bitne menične elemente, spadaju: označenje mesta izdanja i mesta plaćanja menice.

Bitni menični elementi

1) kada u trasiranoj menici nije označeno mesto izdavanja, predpostavlja se da je menica

izdata u mestu koje je navedeno pored trasantovog potpisa (u adresi trasanta -izdavaoca
menice);

2) kad u menici nije označeno mesto plaćanja, onda se predpostavlja da je menica plativa u
mestu koje je navedeno, pored imena trasata, tj. u adresi trasata koji treba da isplati
menicu;

3) kad u menici nije označen rok dospelosti menične obaveze, onda se predpostavlja da
takva menica dospeva po viđenju, tj.čim bude podneta - prezerntirana trasatu.

Nebitni menični elementi

1) Nebitne (fakultativne) menične klauzule. - Nebitne menične klauzule javljaju se kao:

klauzule o broju meničnih primeraka, kasatorne klauzule -"platite za ovu prvu a ne i za
ostale menice", solo klauzule, klauzule o pokriću, klauzule o moneti - gde se trasatu
određuje valuta u kojoj će isplatiti meničnu svotu, klauzule o efektivi, klauzule o kamati -
gde se trasatu nalaže da isplati ne samo meničnu svotu nego i određenu kamatu
remitentu, klauzule o protestu i druge klauzule.

2) Nebitna menična lica - druga menična lica. - Kod trasirane menice se mogu pojaviti i neka
druga neobavezna lica: indosant-lice koje indosira menicu, indosatar-lice na koje se
menica prenosti putem indosamenta, avalista-lice koje garantuje da će neko od meničnih
dužnika ispuniti svoju meničnu obavezu, cedent-lice koje prenosi menicu, putem
građansko-pravne cesije, cesionar- lice na koje se menica cedira, akceptant-lice koje
akceptira menicu, intervenijent-lice koje umesto trasata akceptira, odnosno isplaćuje
meničnu sumu, multiplikator-javlja se kao lice koje izdaje duplikat menice, instrumentalni
svedok - je lice koje potpisom potvrđuje da je neko drugo lice preuzelo meničnu obavezu
koje je kao menični dužnik nesposobno da potpiše menicu (slep, nepismen i sl.) i dr.

8. Menične radnje
U menične radnje spadaju:izdavanje menice, umnožavanje, prenošenje menice, akceptiranje
menice, avaliranje menice, protest, isplata menice, notifikacija, prezentacija i regres kod menice.

8
Prof.dr. Mile Račić
predmet: Bankarsko i berzansko pravo

8.1.Izdavanje menice -trasant daje nalog trasatu da korisniku, remitentu se isplati određena suma
novca u vreme dospelosti, stavljanjem svoga potpisa na menicu.

Od trenutka izdavanja menice, trasant je odgovoran prema remitentu za isplatu menične sume. Pri
izdavanju menice značajno je pitanje: pasivne menične sposobnosti trasanta i aktivne menične
sposobnosti remitenta-korisnika (inače, meničnog poverioca).

Pasivna menična sposobnost trasanta, podrazumeva da on kao prvi potpisnik menice, preuzima
meničnu obavezu. Smatra se da to mogu da učine sva poslovno sposobna lica, izuzev u nekim
slučajevima, kod nekih država tzv. profesionalna menična nesposobnost određenih lica (sveštenici,
udate žene, oficiri i vojnici, državni službenici i dr.).

Pored toga se zahteva, da bi neko lice moglo da izda menicu da poseduje određeno novčano
pokriće, koje ne bi smelo da bude manje od sume na koju menica glasi. To novčano pokriće u
trenutku dospelosti menične obaveze. Kada se radi o trasantovom pokriću kod trasata, trebalo bi
istaći da ukoliko je ono manje od menične sume na koju menica glasi, da može doći do slučaja da
trasat tada delimično akceptira ili delimično isplati menicu. Time, na ovaj, način potraživanje
meničnog poverioca ne može da bude u celini realizovano, tako da bi došlo do regresa.

Aktivnom meničnom sposobnošću, smatra se sposobnost nekog lica da bude poverilac po menici,
a to može biti svako pravno i fizičko lice sa pravnom sposobnošću.

S druge strane, trasant može izdati menicu ne samo u svoje ime i zasvoj račun, već i u ime i za
račur vlastodavca. Tada se u ovom slučaju, trasant potpisujući menicu javlja kao punomoćnik,
ovakva menica obavezuje vlastodavca. Ako ovakvo lice prekorači data ovlašćenja iz punomoćja ili
potpiše menicu bez ovlašćenja, onda potpisana menica ne obavezuje vlastodavca, već
punomoćnika koji je po menici odgovoran. Trasant se može pojaviti, kao izdavalac menice i u ulozi
komisionara, te je u takvom slučaju on i menično pravno odgovoran.

8. 2. Umnožavanje menice

Do umnožavanja menice može da dođe pri upotrebi menice u prekomorskom prometu zbog
gubitka ili uništenja menice, a iz razloga da se što bolje obezbede interesi imaoca menice.
Umnožavanje menice može da se obavi na dva načina: izdavanjem duplikata, triplikata i sl. ili
sačinjavanjem kopije menice. Kod izdavanja duplikata menice, svaki izdati primerak mora da nosi
oznaku rednog broja, jer će se u suprotnom smatrati da svaka od takvih menica predstavlja
samostlanu menicu. Do umnožavanja ne može doći kada je u menici uneta klauzula "solo
klauzula" - "platite za ovu jedinu menicu".

U slučaju da jedan primerak umnožene menice bude poslat na akceptiranje, onda na svim ostalim
primercima mora da bude naznačeno ime lica kod kojeg se taj primerak nalazi. Kad akceptirani
primerak bude isplaćen, prestaje važnost svih ostalih primeraka menice. Izuzetak od ovoga je
slučaj kada je trasat akceptirao više primeraka menice, jer se tada smatra da je on u obavezi po
svakom primerku akceptiranih menica.

Duplikat menice može da izda samo trasant, a pravo sačinjavanja kopija menice pripada svakom
imaocu menice i ona predstavlja veran - dosledan prepis izvorne menice.

9
Prof.dr. Mile Račić
predmet: Bankarsko i berzansko pravo

8. 3. Prenos menice (indosiranjem)

Ovaj se prenos menice obavlja na taj način, što se putem izjave (indosamenta) menica prenosi sa
jednog lica na drugo. To se obavlja na poleđini menice gde je prvi indosant (žirant) samo remitent -
pošto je trasant njemu predao menicu i on svojom izjavom volje prenosi menicu na indosatara.

Indosament može biti puni, blanko i rekta. Puni indosament je onaj u kojem je naznačeno ime lica
na koje se menica prenosi, sa odgovarajućom klauzulom i potpisom indosanta. Blanko indosament
je onaj na kojem se nalazi samo potpis indosanta. Rekta indosament je onaj u kojem stoji klauzula
"ne po naredbi" koja označava da se dalje zabranjuje indosiranje i onda se menica dalje može
prenosti samo građansko-pravnom cesijom.

Kad je poleđina menice već iskorišćena za prenos menice indosamentom, onda se takav prenos
može obaviti i na produžetku menične isprave, tzv. alonžu.

Postoji i tzv. povratni indosament, tj. da se menica indosira na neko lice koje je već u meničnoj
obavezi. Na taj način, može doći do indosiranja menice na trasanta, trasata, akceptanta ili bilo
kojeg meničnog dužnika, koji na ovakav način postaje menični poverilac, po istoj menici. To dovodi
do konfuzije (sjedinjenja) meničnog dužnika i poverioca.

Menica se u praksi, najčešće, prenosi putem blanko indosamenta. Na ovaj način se imaocu
menice daju mnoge mogućnosti: 1) da dalje indosira menicu putem punog, blanko ili rekta
indosamenta i da na taj način postane menični dužnik, 2) da menicu prenese dalje prostom
predajom (tradicijom) ne potpisujući nigde na menici i ne upisujući nigde svoje ime. Na ovaj način,
imalac menice izbegava, prema kasnijim imaocima menice, da preuzme meničnu obavezu (jer
nema njegovog imena) i 3) da u blanko indosament upiše neposredno ime lica na koje prenosi
menicu. (I na ovaj način se izbegava njegova menična obaveza, pošto nigde nije upisano njegovo
ime, kao ranijeg imaoca menice).

Kad se radi o trasiranoj sopstvenoj menici, kao sredstvu obezbeđenja u unutrašnjem prometu,
prenos se obavlja retko. I tu se prenos obavlja indosamentom. U ulozi indosanta pojavljuje se
remitent, ali do indosiranja dolazi tek onda kad on ispuni ugovornu obavezu (isporuči robu, izvrši
uslugu i sl.), zbog čega je on i primio menicu. Tu ovakva trasirana sopstvena menica donekle, gubi
svoj apstraktni karakter. Putem indosiranja menice, remitent ustvari daje menicu kao sredstvo
obezbeđenja nekom trećem licu-indosataru, odnosno vrši plaćanje koje duguje. Obzirom na
ograničeno prenošenje ovakve menice, ista se često prenosti punim indosamentom.

-Prenos menice, putem građansko-pravne cesije - dolazi najčešće, kad je trasant ili neki od
indosanata uneo u menicu klauzulu - "rekta klauzulu", "ne po naredbi".

Dejstvo cesije kod menice, ima sledeće karakteristike: 1) da imalac menice (cedent, prenosilac
menice), prenosi na novog imaoca menice (cesionara) ista prava koja on kao prenosilac ima
prema meničnom dužniku (cezusu); 2) menični dužnik može isticati iste prigovore prema novom
imaocu menice koje je imao i prema ranijem imaocu menice.

10
Prof.dr. Mile Račić
predmet: Bankarsko i berzansko pravo

U iznetom pogledu cesija se značajno razlikuje od indosiranja, jer indosatar stiče samostalna prava
nezavisna od njegovog prethodnika po menici (odnosno indosanta). To dalje znači, da indosant
može preneti više prava na indosatara, nego što ih je i sam imao.

8. 4. Akceptiranje menice

Akceptiranje menice, predstavlja menično pravnu radnju gde se neko lice, najčešće trasat, svojom
voljom i potpisom obavezuje da prihvati meničnu obavezu i da će meničnu svotu isplatiti onako
kako ona glasi. Tada glavnog dužnika trasanta zamenjuje akceptant. Dakle, akcept predstavlja
izjavu koju određeno lice stavlja na meničnu ispravu kojom potvrđuje trasantov nalog za isplatu
menične sume. Institut akcepta kod menice je uveden iz razloga što je mrnica kreditno sredstvo sa
dugim rokovima dospelosti. Sa akceptiranjem menice, daje se meničnom poveriocu povećana
sigurnost da će menična svota biti isplaćena.

U najvećem broju slučajeva, akcept menice vrši trasat i on postaje menični dužnik. Obično, postoji
tzv. predugovor između trasanta i trasata o tome da će trasat da izvrši akceptiranje menice koju
trasant bude vukao na njega. Sa akceptiranjem menice trasat stupa u menično-pravni odnos i
postaje glavni menični dužnik. Akcept menice, može biti puni i blanko.

Puni akcept menice, sadrži klauzulu "priznajem", "prihvatam" i potpis akceptanta, a blanko akcept
menice je onaj gde se samo nalazi potpis akceptanta popreko preko meničnog sloga.

1) Vrste akcepta po sadržini i obimu

Akcept po sadržini i obimu može da bude potpuni i delimičan. Potpuni akcept je kada akceptant
prihvati da isplati u celini meničnu svotu, dok bi delimičan akcept bio u slučaju da akceptant
prihvata da isplati samo deo menične svote.

Kad je u menici navedena "adresa po potrebi", a trasat odbije da akceptira menicu ili unese uslov u
izjavu o akceptu, onda je imalac menice obavezan da istu podnese na akceptiranje na "na adresu
po potrebi".

8. 5. Aval kod menice

Aval predstavlja menično jemstvo u pismenoj izjavi, gde lice-avalista unosi u meničnu ispravu i
svojim potpisom na menici garantuje, da će neko od postojećih potpisnika menice (honorat),
isplatiti sumu novca po menici. Kao avalista može da se pojavi svako lice koje poseduje pasivnu
meničnu sposobnost, takođe i lice koje je već dužnik po menici, osim glavnog meničnog dužnika.
Tako se može, kao avalista po menici pojaviti: akceptant, trasant do momenta akceptiranja i
izdavalac sopstvene menice.

Davanju avala, prethodi, sporazum između avaliste i honorata (lica za koga avalista jemči). U tom
ugovoru se obično precizira do kojeg novčanog iznosa avalista jemči i za koje to njegove obaveze.
Istim se ugovorom precizira i obaveza honorata da avalisti nadoknadi novčanu štetu i da mu plati
određenu proviziju koju bi ovaj imao. Ovakav ugovor, između avaliste i honorata, nezavisan je od
meničnog posla i predstavlja poseban građanskopravni ugovor (najčešće, bankarski posao). Do
avala može doći i bez zaključenja bilo kakvog ugovora između avaliste i honorata.

11
Prof.dr. Mile Račić
predmet: Bankarsko i berzansko pravo

Izjava o avalu (meničnom jemstvu), daje se na menici ili na njenom produžetku alonžu. U nekim
državama, mogućnost davanja avala se može dati posebnim aktom, na primer, posebnim pismom
avaliste upućenog imaocu menice. Takav aval koji se daje van menice naziva se "skriveni aval".
Po pravilu, avalista na meničnoj istravi treba da naznači za koga jemči, to se naročito odnosi kad
se aval daje na poledini menice, u kojem bi se slučaju (ako se ne navodi za koga se jemči),
smatralo da se ne radi o avalu, već o blanko indosamentu. Kad je aval dat na licu menice, a nije
navedeno za koga je dat, smatra se da je takav aval dat za trasanta.

Izjava o avalu se daje na takav način što avalista stavlja klauzulu "kao jemac", "kao poruk", "per
aval" i sl. i posle toga se stavlja ime honorata (lica za koje se garantuje), uz stavljanje svojeručnog
potpisa avaliste.

Može postojati i delimičan aval koji se ogleda u tome, što avalista ne garantuje za celokupnu
meničnu sumu, već garantuje, jamči za jedan njen deo. Kod menice, avalista odgovara onako,
kako to odgovara i onaj za koga jemči.

Avalista, dakle, odgovara solidarno, samostalno i neposredno imaocu menice. Kad avalista isplati
menicu, on ima pravo regresa - kako prema honoratu, tako i prema licima koja su odgovorna
honoratu (prema trasantu, akceptantu i honoratovim predhodnicima po menici).

8. 6. Intervencija kod menice

Pod intervencijom podrazumeva menična radnja kojom neko treće lice tzv. intervenijent, akceptira
ili isplaćuje meničnu sumu, umesto meničnog dužnika u slučaju kada trasat odbije da akceptira
menicu.

Postoji pozivna i spontana intervencija. Kod pozivne intervencije, sam trasant ili neko od
indosanata, upotrebom posebne klauzule "adresa po potrebi" unapred određuje lice koje će izvršiti
akceptiranje ili isplatu menice, kad trasat ili akceptant odbije da to uradi. Ovakva pozivna
intervencija može da bude učinjena i kada neka menica - bilo iz kojeg razloga ne bude akceptirana
ili po njoj ne bude isplaćena menična suma, kao i kada dođe do delimičnog akcepta ili delimične
isplat menične sume.

U slučaju da se intervenijent ne pridržava sporazuma pa ne interveniše, biće odgovoran honoratu

za naknadu štete po pravilima građanskog prava, ali ne dolazi do njegove menične odgovornosti.

Spontana intervencija se javlja u onom slučaju kad neko lice svojom voljom (spontano) interveniše
za meničnog dužnika. Smatra se da i u ovom slučaju može da postoji prethodni sporazum između
intervenijenta i honorata, ali se on nigde u meničnom pismenom ne vidi.

12
Prof.dr. Mile Račić
predmet: Bankarsko i berzansko pravo

Za razliku od pozivne, spontanu intervenciju ne mora da imalac menice prihvati. Shodno članu 55.
Zakona o menici naše zemlje je predviđeno da imalac menice može da odbije spontanu
intervenciju zbog neakceptiranja iz razloga što mu nije svejedno koje će lice akceptirati menicu
obzirom na finansijsku sposobnost, a ime intervenijenta nije mu unapred poznato, kao i da je
imalac menice prećutno pristao na akceptiranje menice od označenog intervenijenta. Međutim,
sasvim je druga situacija kad se radi o spontanoj intervenciji zbog neisplate, jer se smatra od
strane nekih autora, da imalac menice ne može da odbije da prihvati spontanu intervenciju zbog
neisplate, čime bi se očito nanela šteta meničnim regresnim dužnicima.

Obzirom na razloge zbog kojih dolazi do spontane i pozivne intervencije, ista se može podeliti na:
a) intervencija zbog neakceptiranja i b) intervenciju zbog neisplate menične svote.

a) Intervencija zbog neakceptiranja. - Kada trasat odbije da akceptira menicu, intervencija ima za
cilj da spreči vršenje regresa pre dospelosti menice. Tada se interveniše bilo za kojeg meničnog
dužnika (trasanta, indosanta ili avalistu). Ne interveniše se za trasata, kao ni za trasanta i
indosanta koji su u menicu uneli klauzulu "bez moje dalje obaveze". Intervencija proizvodi pravno
dejstvo, kada je uneta u meničnu ispravu i tom prilikom intervenijent navodi ime lica za koje
interveniše (ime honorata), jer bi se inače, bez takvog unošenja, smatralo da se interveniše za
trasanta. Honorat mora da bude obavešten o izvršenoj intervenciji.

b) Intervencija zbog neisplate menične svote. - Kad glavni dužnik odbije da isplati meničnu svotu
(ili je delimično istu isplatio), pa je zbog toga podignut protest, onda dolazi do intervencije zbog
neisplate. Kada intervenijent isplati meničnu svotu, to se konstatuje na menici i mora se navesti
ime honorata, jer bi se u suprotnom smatralo da je intervenisano zbog trasanta.

Kada je izvršena isplata menične svote, intervenijentu se predaje menična isprava i protestna
isprava, kako bi on mogao da ostvaruje svoje regresno pravo. Intervenijent ima pravo regresa
prema honoratu i prema onim meničnim potpisnicima koji su odgovorni njegovom honoratu.

U ulozi meničnog intervenijenta, može se pojaviti bilo koje lice koje poseduje pasivnu meničnu
sposobnost i lice koje je već dužnik po istoj menici. Tako, i trasat može intervenisati kao spontani
intervenijent ako od trasanta nije primio menično pokriće ili želi da sačuva njegov poslovni ugled
tzv. intervenijent za čast. Ne može intervenisati akceptant, a i lice koje se nalazi u obavezi prema
honoratu.

Za trasiranu sopstvenu menicu nije kao sredstvo obezbeđenja plaćanja predviđen institut
intervencije, jer je dovoljno što tu postoji aval.

8. 7. Prezentacija menice

1) Prezentacija menice na akcept. - Kod prezentacije menice na akcept, imalac menice poziva
trasata da prihvati nalog za isplatu koji mu je uputio trasant. Ovakva prezentacija je najčešće
potrebna što trasat i ne zna da je neka menica izdata i da je on treba da isplati. On takvo saznanje
dobija tek kada mu je imalac menice istu podneo na akcept. Na ovaj način se trasat upoznaje sa
sadržinom naloga za isplatu, a takođe se omogućava trasatu da blagovremeno obezbedi novčana
sredstva za isplatu o dospelosti menice.

13
Prof.dr. Mile Račić
predmet: Bankarsko i berzansko pravo

Imaocu menice dato je diskreciono pravo da odluči da li će menicu prezentirati na akcept. Trasant
može da do određenog roka zabrani prezentaciju menice na akcept. Ovo iz razloga, što on nema
novčanih sredstava za pokriće menične svote.

Menica čiji je rok dospelosti po viđenju, ne može se prezentirati na akcept već samo na isplatu.

2) Prezentacija menice na isplatu. - Prezentacija menice na isplatu je poziv poverioca akceptantu

da izvrši isplatu. Ovakva prezentacija je uvek obavezna, za razliku od prezentacije na akcept, koja
to nije.

Imalac menice je dužan da vodi računa da se prezentacija menice radi isplate blagovremeno izvrši,
jer će, u suprotnom, menica postati "prejudicirana", tako da poverilac neće svoje pravo prema
dužnicima moći da ostvari.

Trasirana sopstvena menica, kao sredstvo obezbeđenja plaćanja, se ne podnosi na akcept nego
samo na isplatu. Prezentacija na akcept, u ovom slučaju, je nepotrebna jer su trasant-izdavalac i
trasat isto lice. Prezentacija na isplatu se obavlja na dan dospelosti i ona se u nas prezentira
Narodnoj banci Jugoslavije-Zavodu za obračun i plaćanja, odnosno kod poslovne banke kod koje
je ovakva menica domicilirana.

Kada se menica, bilo po kojem osnovu, na dan dospelosti, nalazi u rukama izdavaoca menice-
trasanta, ne dolazi do prezentacije menice, jer se smatra da je došlo do sjedinjenja (konfuzije)
poverioca i dužnika u jednom licu.

8. 8. Isplata menice

Isplata menice se obavlja po dospelosti i obavlja glavni menični dužnik. Glavni menični dužnik po
menici je akceptant kad je ona akceptirana, trasant-kad nije akceptirana i izdavalac sopstvene
menice. Kad se izvrši isplata menice, onda se takva isplata konstatuje na poleđini menice i dužnik
je posle takve konstatacije uzima od imaoca. Sa isplatom menice, prestaje menično-pravni odnos.
To nastaje u slučaju, da menicu isplate glavni menični dužnici (akceptant i trasant do akceptiranja
menice - i u slučaju odbijanja akceptiranja menice, od strane trasata-trasant). Međutim, kada
isplatu menice izvrši neki regresni dužnik, onda dolazi do regresa i prevaljivanja obaveze.

Kao najčešći isplatioci menice, javljaju se akceptant ili trasat, s tim što oni pre isplate menice imaju
obavezu da provere formalnu legitimaciju imaoca menice, tj. da utvrde da li je imalac menice
došao do meničnog pismena na zakonit i savestan način, kao i da je lice koje traži isplatu došlo do
menice na bazi neprekinutog niza indosamenata.

Kad poverilac, ne izvrši blagovremenu prezentaciju menice radi isplate, dužnik može da meničnu
svotu deponuje kod nadležnog suda, te se smatra da je on na ovaj način izvršio meničnu obavezu.
Kada je u meničnom slogu uneta klauzula "sa izveštajem", tada trasat ne može da izvrši isplatu
menice dok od trasanta ne dobije poseban izveštaj o izdavanju menice i njenom pokriću. Ako
trasat učini isplatu menične svote, ne čekajući trasantov izveštaj, onda će on odgovarati za
prouzrokovanu štetu trasantu. Dužnici (akceptant i trasat), po pravilu, treba da plate meničnu svotu
odjednom, zajedno sa zakonskom i ugovorenom kamatom, ali akceptant i trasant mogu da izvrše i
delimičnu isplatu, smanjujući na taj način obaveze regresnih dužnika.

14
Prof.dr. Mile Račić
predmet: Bankarsko i berzansko pravo

Po izvršenoj isplati, dužnik zadržava menicu kao dokaz da je izvršio isplatu, a kod delimične
isplate, dužnik može zahtevati da se to konstatuje na menici. Kod delimične isplate menice, imalac
menice će najčešće, podići protest, kako bi sačuvao regresna prava prema meničnim dužnicima i
trasantu.

Ako je u pitanju trasirana sopstvena menica, isplatu menične svote remitentu na njegov žiro račun
koju će izvršiti domicilijat, odnosno, Narodna banka Jugoslavije-Zavod za obračun i plaćanja,
odnosno poslovna banka kod koje se nalazi žiro račun trasanta. Kada na računu nema dovoljno
sredstava, domicilijat će neisplaćeni deo naloga za naplatu izvršiti sa računa avaliste. Kada je
menična svota isplaćena u zemlji, onda domicilijat-isplatilac u roku od tri dana, menicu dostavlja
trasantu.

8. 9. Menični protest

Protest kod menice predstavlja posebnu meničnu radnju, gde imalac menice na verodostojan
način utvrđuje da je pokušaj da naplati menicu ili da dobije akcept ostao bezuspešan. Podizanje
protesta može da učini imalac menice ili njegov punomoćnik, a pod određenim uslovima to pravo
pripada i imaocima duplikata ili kopije menice.

Protestant, kao ovlašćeno lice, je obavezan da se obrati nadležnom organu (u našoj državi kod
opštinskog suda u mestu plaćanja menice) i da u zakonskom obliku podigne protest da bi izbegao
da menica postane "prejudicirana" i da ne izgubi regresna prava prema meničnim dužnicima. Kada
su ispunjeni uslovi, nadležni organ - sud, poziva dužnika (trasata ili akceptanta) da izvrše traženu
meničnu radnju-akcept ili isplatu menice.

Kad dužnik ni na zahtev suda ne učini akcept ili isplatu menice, onda se ista činjenica od strane
suda konstatuje u posebnoj protestnoj ispravi koji sud izdaje protestantu. Kod suda se vodi kao
posebna javna knjiga protestni registar u koji se upisuju sve ove činjenice.

Postoji više vrsta meničnih protesta, kao što su:

1) Protest zbog neakceptiranja ili delimičnog akceptiranja menice. - Ovaj protest se podiže u
slučaju da trasat odbije da akceptira menicu (ili delimično akceptira menicu) i koji se mora podići u
roku koji je dat za akceptiranje menice;

2) Protest zbog neisplate ili delimične isplate menične sume.- kad je akceptant ili trasat odbio da
isplati ili samo delimično isplatio meničnu sumu. Rok je dva dana, posle isteka roka dospelosti
menice;

3) Protest zbog nedatiranja akcepta. - podiže samo kod onih menica kod kojih dospelost glasi na
određeno vreme po videnju, a akceptant nije stavio datum kada je izvršen akcept i zbog toga se ne
može odrediti dospelost menice.

4) Prekvizicioni protest. - podiže kada imalac duplikata menice zahteva predaju akceptiranog
primerka menice od imaoca kako bi mogao da od akceptanta traži isplatu menične sume.

15
Prof.dr. Mile Račić
predmet: Bankarsko i berzansko pravo

Postoje i druge vrste protesta, kao što su protest zbog neisplate protestnih troškova, jer shodno
članu 74. Zakona o menici, menični obveznik, pored isplate meničnog iznosa, obavezan je da
snosi i protestne troškove.

Amortizacionim protestom se "protestuje" neakceptirana ili neisplaćena menica zbog koje je

pokrenut amortizacioni postupak.

8.10. Menična notifikacija

Menična radnja kojom se vrši obaveštavanje ostalih potpisnika menice da je pokušaj imaoca
menice ostao bezuspešan da dobije akcept ili isplatu menice, naziva se notifikacija. Notifikacija se
najčešće obavlja putem preporučenog pisma, mada je Zakonom o menici predviđeno da se ista
može ostvariti u bilo kojem obliku.

Cilj notifikacije je da regresni menični dužnici steknu saznanje da je dospela njihova menična
obaveza i da istu isvrše bez intervencije suda, kako bi se izbegli troškovi i kamate. Međutim, ako
notifikacija ne uspe, imalac menice neće izgubiti regresna prava.

8.11. Menični regres

Menični regres je posebna menična radnja kojom imalac menice - poverilac vrši naplatu meničnog
iznosa od regresnih dužnika, kada nije uspeo da dobije akcept ili isplatu i menice od trasata kao
glavnog meničnog dužnika.

Menični regres se vrši posle dospelosti menične obaveze. Izuzetno, može i ranije, u sledećim
slučajevima: a) kada je akceptant pre ili posle dospelosti pao pod stečaj ili dospeo u likvidaciju, b)
kada je trasant ili akceptant obustavio izvršenje zbog insoloventnosti trasata, c) kada je pokušano
bezuspešno izvršenje pravnosnažne odluke na imovini trasanta i akceptanta i d) kada je pao pod
stečaj ili likvidaciju izdavalac menice čija se menica na ime prezentira na akcept.

Klasifikacija meničnog regresa, obzirom na razloge zbog kojih se obavlja regres, može biti: a)
regres zbog neakceptiranja, b) regres zbog neisplate menice i c) regres zbog insolventnosti
trasanta, trasata ili akceptanta.

Kada dolazi do meničnog regresa, poverilac se može obratiti bilo kojem potpisniku menice, ne
vodeći računa o njegovom rangu na menici (načelo neposrednosti). Tada, imalac menice može
zahtevati isplatu meničnog iznosa od jednog potpisnika, svih potpisnika istovremeno ili nekolicine
potpisnika. Imalac menice, tom prilikom, može zahtevati plaćanje meničnog iznosa, ugovorene
kamate, zakonske kamate od dana dospelosti menice, kao i sudskih i drugih troškova s tim u vezi.

Lice koje vrši regres, svoje regresno pravo može ostvarivati i putem tzv. povratne menice
(Rucktratte). Istom menicom je obuhvaćena regresna svota i zakonska taksa na povratnu menicu.
U slučaju da lice na koje je ovakva menica trasirana, akceptira tu menicu, ranija se menica gasi u
odnosu prema njemu.

9.Amortizacija menice

16
Prof.dr. Mile Račić
predmet: Bankarsko i berzansko pravo

Amortizacija menice, predstavlja sudski postupak u kojem se neka menica oglašava nevažećom. I
to u slučajevima kad je ona izgubljena, ukradena, uništena ili nestala. Postupak se sprovodi prema
mestu plaćanja menice. Zadnji zakonski imalac menice koja je nestala ili znatno oštećena, pokreće
amortizacionim predlogom kod nadležnog suda, u vanparničnom postupku, amortizaciju menice.
Shodno članu 90. Zakona o menici, uz amortizacioni predlog u pogledu amortizacije konkretne
menice, mora da se prikaže sadržina nestale ili znatno oštećene menice, a predlagač mora da
sudu učini verovatnim da je posedovao određenu menicu i da je po osnovu nje, njemu pripadalo
određeno pravo.Kad opštinski nadležni sud utvrdi da su potrebne određene dopune, onda će
narediti da se izvrše iste. Kad utvrdi da su podneti dokazi dovoljni, onda će sud objaviti oglas u
Službenom listu SRJ, kojim će pozvati svako lice kod kojeg se nalazi menica da u određenom roku
(kod nas, taj rok iznosi 60.dana) preda menicu sudu. Tada su moguće dve situacije i to da se niko
ne javi ili da se u tom roku neko javi sudu.

Kad se u ostavljenom roku niko ne javi sudu, smatraće se da je menica nestala. Sud će svojim
rešenjem oglasiti menicu za nevažeću, a tim rešenjem menični poverilac može da ostvaruje svoja
prava. U tom slučaju, njegova prava ostaju na snazi prema glavnim meničnim dužnicima (trasantu-
kad menica nije akceptirana, akceptantu i izdavaocu sopstvene menice), a regresni dužnici se
oslobađaju menične obaveze.

U drugom slučaju, kada se u ostavljenom roku suda, jave neka lica sa menicom, moguće su i tada
dve situacije i to: 1) sud će da obustavi amortizacioni postupak i pronađenu menicu predati
poveriocu, u slučaju da takvo lice preda menicu sudu i 2) kada ovo lice, kod kojeg se nalazi
menica, odbije da istu menicu preda sudu, sud će da prekine amortizacioni postupak i meničnog
poverioca će uputiti, da u redovnom parničnom postupku raspravi pitanje svojine na menici.

10. Prestanak meničnih prava i obaveza

Prestanak meničnog prava i obaveze prestaje: isplatom menice, zastarelošću potraživanja,
prenošenjem duga, oproštajem dugaa, kompenzacijom duga, konfuzijom i prejudiciranjem.

Najveći deo prestanka meničnih obaveza se odnosi na slučajeve kada su menične obaveze i prava
uredno i blagovremeno izvršeni.

17
Prof.dr. Mile Račić
predmet: Bankarsko i berzansko pravo

Prestanak menične obaveze usled prebijanja (kompenzacije) - primenjuju i kod menice i meničnih
obaveza opšta pravila građanskog prava o kompenzaciji - prebijanju. To znači, da moraju da budu
ispunjeni odredjeni uslovi za nastanak kompenzacije (prebijanja): 1) da se radi o potraživanjima
lica koja su u uzajamnim poverilačkim odnosima, 2) da su obaveze istovetne po rodu, vrsti (kod
menice radi se o novčanim obavezama), 3) da su obaveze likvidne i pravno valjane i 4) da su
obaveze dospele. Oproštaj meničnog duga. - Oproštaj meničnog duga se javlja između konkretnog
meničnog dužnika i određenog meničnog poverioca. Ovaj oproštaj može da bude izričit i prećutan.
Oproštaj meničnog duga je izričit, prostom predajom menice meničnom dužniku, bilo pre roka ili u
vreme dospelosti menične obaveze. Kada je oproštaj duga dat akceptantu ili trasantu menice koja
nije akceptirana, oproštaj duga tada deluje prema svim meničnim dužnicima. Ovakav slučaj nije,
ako je oproštaj duga po menici dat nekom od meničnih regresnih dužnika.Konfuzija (sjedinjenje),
kao oblik prestanka menične obaveze. - je spajanje dužničkog i poverilačkog statusa u određenom
meničnom odnosu u istom licu, tj. kada menični dužnik po istoj menici postane i menični poverilac i
obrnuto.

18