Prof.dr.

Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo

seminarski rad:

Menica

studentkinja Nataša Nikolin

1

Prof.dr. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo

1. 1. Postanak, uloga i razvoj menice
Menica se pojavila tek u srednjem veku kada dolazi do razvoja robnog prometa naprednih trgovačkih gradova, posebno u Italiji. Tada sa razvojem Đenove, Firence, Venecije i drugih gradova u Sredozemlju (XII. i XIII. vek), menica postaje sredstvo razmene novca i po tome je ona i dobila ime (italijanski lettera di cambio, potiče od reči cambiare, što znači:menjati). Kasnije se menica, kao sredstvo razmene - pretvorila u sredstvo plaćanja, a kasnije, ona postaje i kreditno sredstvo. To je slučaj, kad kupac nije u mogućnosti da odmah plati nabavljenu robu već bi ispunio prodavcu menicu koja bi dospevala kroz određeni broj meseci. Na ovaj način, kupac je odlagao plaćanje, tj.dobijao je višemesečni kredit.Svakako, da je sa razvojem trgovine, došlo do i promene uloge menice, pretvorila i u sredstvo za odlaganje plaćanja (u vidu kredita). Kasnije je menično pismo izgubilo svaku vezu sa osnovnim poslom i menica je ustvari postala apstraktnom hartijom od vrednosti, kod koje se nije mogla utvrditi veza sa osnovnim pravnim poslom. Menica je tokom razvoja menjala i formu tako u početku, morala je da bude ispisana jednim rukopisom i istim mastilom, a kasnije je uspela da obezbedi veću cirkulaciju usvajanjem tzv. teorije propuštanja, što je usavremenom meničnom pravu dovelo i do izdavanja tzv. "blanko menice" gde je za stvaranje menične obaveze dovoljno da je na menicu stavljen potpis dužnika, a da docnije, zakoniti imalac sam popuni preostale neophodne menične elemente. Savremena menica predstavlja hartiju od vrednosti koja je sastavljena u zakonskoj i propisanoj formi, gde se njen izdavalac obavezuje da određenom licu ili po njegovoj naredbi, pa čak i da sam (sopstvena menica), isplati označenu sumu novca ili će tu sumu da isplati licu na koje izdavalac menicu vuče (trasirana menica) i to u određenom mestu i u određeno vreme. Iz toga proizilazi, da meničnu sumu može da isplati ili sam izdavalac menice ili neko treće lice (trasat).

2. Uloga menice

2

Ista je dobila naziv od latinske reči trahere. razlikujemo tri vrste: trasiranu menicu po sopstvenoj naredbi. pa i nema naloga trećem licu za isplatu menične svote. Pod trasiranom menicom ili vučenom menicom. da naplati sredsvo obezbedjenja plaćanja. podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac obećava (obavezuje se) da će u vreme dospelosti isplatiti trećem licu remitentu-korisniku ili po naredbi tog trećeg lica označenu novčanu svotu u meničnoj ispravi. Menica je istovremeno i banka ili kupac ne postupku koji se sporove. Ako prodavac i kupac ugovore plaćanje menicom. Kod sopstvene. kupac izdaje menicu sa rokom dospeća na dan kada je dogovoreno da kupovna cena bude plaćena. Kada kupac i prodavac dogovore odloženo plaćanje. Menica često ima ulogu kreditnog sredstva. već postoji sopstveno obavezivanje izdavaoca menice. Ona je sredstvo plaćanja. prodavac može u sudskom vodi po posebnim pravilima za menične ugovoreni iznos. podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac (trasant) daje nalog drugom licu (trasatu) da u vreme doseplosti menice isplati trećem licu (remitentu-korisniku) ili po naredbi tog trećeg lica novčanu svotu koja je označena u menici. Kod trasirane menice.Prof. prodavac kreditra kupca. Vrste menice Postoje dve vrste menica: 1) trasirana i 2) stopstvena menica. sredstvo obezbedjenja plaćanja i sredstvo kredita. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo U savremenom prometu. 3. menica ima trojaku ulogu. solo menice trasat ne postoji. prodavac moze biti siguran da će naplatiti kupovnu cenu kada isporuči robu kupci. Prodavac podnosi menicu kupčevoj banci kako bi utvrdio da li ona pristaje da isplati menicu. Ukoliko banka prihvati tu obavezu potvrdom na samoj menici. što znači "vući" i zato se ona naziva i trata menicom.dr. Za vreme dok čeka da menica dospe za plaćenje. kupac izdaje menicu na iznas kupovne cene u kojoj označava prodavca kao korisnika. Pod sopstvenom (solo) menicom. a svoju poslovnu banku kao lice koje treba da plati po menici.Funkciju sredstva plaćanja menica ima naročito u medjunarodnom prometu. 3 . U slučaju da plate po menici.

dr. karakteristična je po tome što izdavalac menice određuje samog sebe kao korisnika (remitenta) menice. U zapadnim državama. pa se sa toga aspekta može izvršiti podela menica na: pune ili potpune i blanko ili bjanko menice.po pravilu.Prof. Trasirana sopstvena menica odlikuje se time što trasant (izdavalac) menice označava samoga sebe kao trasata (isplatioca menične svote). kod drugih ugovora u prometu robe i usluga. Trasirana menica po sopstvenoj naredbi. Podela menice s obzirom na poslove kod kojih se primenjuje i na njenu ulogu u tim poslovima na: robnu poslovnu finansijsku menicu. ona se često koristi radi boljeg korišćenja bančinih sredstava pa jedna bančina jedinica u nekom mestu vuče ovu menicu u drugu bančinu jedinicu (u drugom ili čak u istom mestu). kod mnogih ugovora u robnom i platnom prometu. Potpuna ili puna menica je ona menica koja već u momentu njenog izdavanja sadrži sve bitne menične elemente koji su predviđeni zakonom. 4 . ima istu ulogu kao i robna menica ali se primenjuje. Podela menica u vezi sa formom menične isprave. Poslovna menica. odnosno izdaje menicu u sopstvenu korist. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo redovnu trasiranu menicu (o kojoj je bilo napred reči) trasiranu sopstvenu menicu. a pri tome može sadržati i neke nebitne menične elemente. Finansijska menica se pojavljuje radi obezbeđenja potraživanja od strane poverioca. Robna menica se vrlo često koristi kod ugovora o prodaji robe i pomoću iste prodavac kreditira kupca.

godine (sa izmenama i dopunama u više navrata). odnosno ženevskih konvencija o menici. 4. godine pripremila je Konvenciju sa jednoobraznim pravilima za posebnu trgovačku hartiju od vrednosti koja bi bila od značaja samo u međunarodnim plaćanjima. Komisija UN za međunarodno trgovačko pravo (UNCITRAL) 1971. dovela je još u XIX.U našoj zemlji se sada primenjuje Zakon o menici iz 1946.Veća upotreba menice u međunarodnom robnom prometu i prometu usluga. nije prihvatila SAD. Autonomni (nacionalni) izvori meničnog prava. Konvencija za regulisanje izvesnih sukoba zakona u materiji meničhog prava i Konvencija o pitanjima taksa u materiji menice. tako i kod izvora meničnog prava razlikujemo: međunarodne nacionalne (autonomne) izvore meničnog prava. Društvo naroda i Međunarodne trgovinske komore. Međunarodni izvori meničnog prava. tek 1988.dr. a koji je uradjen na osnovu Jednoobraznog meničnog zakona. . veku do unifikacije (izjednačavanja) i jednoobraznosti meničnih prava. pre nego što menicu bude koristio protiv meničnog dužnika. . 5 . Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Blanko (bjanko) menica se karakteriše time što njen izdavalac u momentu izdavanja popunjava samo neke bitne menične elemente (često stavljajući samo svoj potpis) i na taj način ovlašćuje budućeg imaoca menice da on popuni ostale bitne menične elemente. Sve ove tri konvencije ratifikovao je veći broj država ali to nije dovelo do punog ujednačavanja meničnog prava jer ih. godine u Ženevi su usvojene tri međunarodne konvencije: Konvencija o jednoobraznom meničnom pravu.da svoja nacionalna zakonodavstva usklade sa ovom Konvencijom. recimo. 1930. godine usvojena je Konvencija UN o međunarodnoj trasiranoj i međunarodnoj sopstvenoj menici. Međutim. Izvori meničnog prava Kao i kod ostalih izvora prava. na osnovu koje su zemlje (koje su ovu konvenciju prihvatile) obavezale .Prof.

najviše je prihvaćeno. pa se i javljaju dve teorje: teorija emisije i teorija kreacije. možemo još ubrojati i Zakon o hartijama od vrednosti. Zakon o finansijskom poslovanju i Zakon o tržištu novca i tržištu kapitala. U modernoj pravnoj teoriji o prirodi menice. korisniku svog dužnika (trasata). da prilikom izdavanja menice trasant delegira remitenta. Kod teorije jednostranog akta došlo je do nekih razlikovanja i neslaganja po pitanju od kojeg trenutka jednostrana izjava proizvodi pravno dejstvo.Pravna priroda menice U starijoj meničnoj teoriji. postoje tri škole o pravnoj prirodi menice: mediteranska. razlike između germanske i mediteranske škole su znatno otklonjene. Renault smatraju da kod menice postoje tri ugovora: 1) prethodni ugovor između trasanta i remitenta. još i niz uredbi i pravilnika kojima se dopunjuje zakonska regulativa. mogu se razlikovati dve teorije: teorija jednostranog akta i teorija kombinacije jednostranog akta i ugovora. ono shvatanje po kojem kod menice postoji jednostrana izjava volje trasanta -izdavaoca menice. postoji više različitih gledišta. Uredba o zameni protesta dostavljanjem prepisa menice i čeka. 2) ugovor o mandatu između trasanta i trasata i 3) cesija potraživanja indosanta i indosatara. 6 . a to isto radi i svaki indosant kad prenosi menicu.dr. Neki pravni pisci smatraju.Prof. Pravilnik o protestnim registrima i dr. Teorija stipulacije polazi od toga. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo U izvore našeg meničnog prava. germanska i anglosaksonska. Donošenjem ženevskih konvencija. Tako po ugovornoj teoriji koju posebno predstavljaju Lyon Caen. U tom pogledu. da menica predstavlja pravni akt sa nekim osobenostima. 5. U pravnoj teoriji. Zakon o obligacionim odnosima. Teorija delegacije zastupa gledište. kao na primer. da trasant obećava remitentu i kasnijim imaocima menice da će on isplatiti meničnu svotu ukoliko to ne učini trasat.

menična obaveza po menici nastaje tek od onog momenta kad je izdavalac menice istu pustio u promet. prenošenja odnosno ostvarivanja prava koja su u menici sadržana. Od tada se dužnik. odnosno kad je menicu predao korisniku-remitentu. tako da nedostatak nekog njenog bitnog meničnog elementa povlači i njenu nevažnost. Nemačkoj i Francuskoj. tj. tako da na punovažnost menice ne utiče da li se ona još nalazi u rukama izdavaoca ili je nju ovaj pustio u promet. iz nje se ne može utvrditi osnov iz kojeg posla je menica nastala. Prema emisionoj teoriji. nego i prema poveriocu. menična obaveza nastaje od onog momenta kad izdavalac menice stavi svoj potpis na meničnu ispravu.dr. -Menične obaveze su posebno stroge i to ne samo prema dužniku. -Menica je apstraktna hartija od vrednosti i ona nije u vezi sa pravnim poslom. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Po kreacionoj teoriji. 1584 gde u takvom slučaju postoji tzv. -U pravima kontinentalnih država. Pristalice ove teorije. 5. što bliže znači da je u njoj sadržano pravo potraživanja prema dužniku. menica kao hartija od vrednosti može glasiti samo na određenu sumu novca. "indiferentna menica" jer se izdavalac menice istovremeno pojavljuje i kao poverilac i kao dužnik. hartiju od vrednosti.Prof. može osloboditi od menične obaveze samo ako dokaže da je imalac menice prilikom pribavljanja iste postupao nesavesno i nezakonito. Ako ne postoji menična pismena isprava ne može doći do nastanka. 7 . -Menica predstavlja obligaciono-pravnu hartiju od vrednosti jer su prava koja su u njoj sadržana po svojoj pravnoj prirodi obligaciona. u anglosaksonskim državama može da glasi i na određenu količinu zamenljivih stvari ili na izvršenje određene činidbe. -Menica predstavlja strogo formalnu ispravu. su naročito brojni u Italiji. Osobine menice -Menica predstavlja uvek hartiju od vrednosti.

Stranke ne mogu svojom voljom menjati ili izostavljati bitne menične elemente. tj.Osim toga. ne može se tražiti neka druga obaveza. Menična načela Osnovna menična načela su: 1) načelo pismenosti (formalnosti) menice. 3) Načelo fiksne menične obaveze. Dakle. 4) načelo menične strogosti. ovo načelo je donekle ublaženo usvajanjem teorije omisije (propuštanja). 6. 5) načelo menične solidarnosti. .dr.Ovo načelo označava da menica mora da bude sastavljena u tačno predviđenoj pismenoj formi i da sadrži sve one elemente koje zakon zahteva. odnosno mogućnošću izdavanja blanko menice. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo -Menica je prezentacioni papir jer se isti mora prezentirati – podnetidužniku. sve što nije u meničnoj isparvi navedeno ne bi obavezivalo dužnika. Načelo pismensti (formalnosti). -Obavezu dužnika obuhvata samo ono što je u meničnoj ispravi naznačeno. Jedino blanko menica ne mora imati sve elemente u momentu izdavanja. 2) načelo inkorporacije. data je mogućnost i nepismenim i slepim licima.Ovo načelo predviđa da se po osnovu menice može zahtevati samo što je naznačeno u menici. ali mora imati sve elemente u momentu prezentiranja na isplatu.Prof. kao i licima sa drugim nedostacima da putem tzv. 8 . 2) Načelo inkorporacije . instrumentalnih svedoka preuzimaju menične obaveze. 3) načelo fiksne menične obaveze.Ovo načelo označava da se bez hartije od vrednosti. pravo iz hartije od vrednosti ne može da ostvari i ne može da se isto pravo prenese. U poslednje vreme. tako da raspored meničnih klauzula mora biti u propisanoj formi. 6) načelo samostalnosti menične obaveze i 7) načelo neposrednosti menice. .

lica koje je izdalo menicu. mora da bude uneto na jeziku na kojem je pismeno i sastavljeno i to prilikom izdavanja menice. 7. Obaveza nastaje po menici. jer su veoma ograničene mogućnosti izricanja prigovora.Menični elementi U meničnom pravu poznati su bitni i nebitni menični elementi. iako ih ima više solidano odgovaraju sa drugim dužnicima u pogledu menične svote. 3) ime lica koje treba da plati menicu (trasata).Načelo neposrednosti menice znači. 7) mesto izdavanja menice i 8) potpis trasanta. tj. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo 4) Načelo strogosti menice. pa je na njemu i isti menični elemenat unapred oštampan. . Menica se najčešće. a odgovara na taj način što može da izgubi menično pravo. Menični dužnik mora da isplati meničnu svotu odnosno iznos. to je dužan da učini drugi u celosti. što menični poverilac pri ostvarivanju prava iz menice mora da se pridržava meničnih rokova i radnji. 6) Načelo samostalnosti menične obaveze. može da se parniči.Prof. 4) označen je dospelosti menice. pa tek onda ako želi. Menična strogost prema meničnom dužniku se ogleda u tome da ovaj mora da ispuni meničnu obavezu vrlo jednostavno i u kratkom roku. čim trasant potpiše menicu. tj.dr.Označava da je svaki menični potpisnik samostalan i nezavisan menični dužnik i da na njegovu obavezu ne utiču obaveze drugih meničnih dužnika. Bitni menični elementi Zakon o menici predvida da trasirana menica mora da sadrži sledeće bitne elemente: 1) označen je da se radi o menici. .Ovo načelo označava da svaki menični dužnik. 9 . izdaje na oštampanom formularu. onoga kome se i po čijoj naredbi mora platiti. . 5) Načelo menične solidarnosti. 2) bezuslovni uput da se plati određena svota novca.Sastoji se u tome da menica predstavlja apstraktnu hartiju od vrednosti i nezavisna je od osnovnog posla. tj. da je svako od meničnih dužnika neposredno odgovoran imaocu menice. ako ne plati meničnu svotu prvi menični dužnik. Menična strogost prema meničnom poveriocu se ogleda na taj način. Naznačenje da je menica u meničnom pismenom slogu. . 7) Načelo neposrednosti menice. 6) datum izdavanja menice. ukoliko se ne pridržava menične strogosti. 5) ime remitenta.

onda se predpostavlja da je menica plativa u mestu koje je navedeno. . ime remitenta . u pismenoj formi. klauzule o efektivi. u adresi trasata koji treba da isplati menicu. kasatorne klauzule -"platite za ovu prvu a ne i za ostale menice". pored imena trasata. kalendarske i geografske elemente. kad u menici nije označeno mesto plaćanja. klauzule o protestu i druge klauzule. smatraju se: ime trasata. Opšti menični elementi su: da je to menica i bezuslovni nalog da se plati određena suma novca.Prof. personalne.gde se trasatu određuje valuta u kojoj će isplatiti meničnu svotu. tj. solo klauzule.čim bude podneta . ubrajaju se:datum izdavanja menice i rok dospelosti menične obaveze.dr. Nebitni menični elementi Nebitne (fakultativne) menične klauzule. Bila bi punovažna i ona menica koja je izdata sa svim bitnim meničnim elementima na običnoj hartiji. a da bude propisno taksirana. Označavanje datuma izdavanja menice je bitan elemenat menice jer se pomoću njega može odrediti rok dospelosti menice. tj. Personalnim bitnim meničnim elementima. predpostavlja se da je menica izdata u mestu koje je navedeno pored trasantovog potpisa (u adresi trasanta -izdavaoca menice).korisnika i potpis trasanta. klauzule o kamati . spadaju: označenje mesta izdanja i mesta plaćanja menice. Menica se izdaje na unapred odštampanom formularu-blanketu.gde se trasatu nalaže da isplati ne samo meničnu svotu nego i određenu kamatu remitentu. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Klasifikacija bitnih meničnih elemenata -U pravnoj teoriji se bitni menični elementi grupišu i to na: opšte. klauzule o pokriću.prezerntirana trasatu. kad u menici nije označen rok dospelosti menične obaveze. Bitni menični elementi kada u trasiranoj menici nije označeno mesto izdavanja. 10 . klauzule o moneti . onda se predpostavlja da takva menica dospeva po viđenju. U kalendarske bitne menične elemente.Nebitne menične klauzule javljaju se kao: klauzule o broju meničnih primeraka. U geografske bitne menične elemente.

avalista-lice koje garantuje da će neko od meničnih dužnika ispuniti svoju meničnu obavezu.Izdavanje menice -trasant daje nalog trasatu da korisniku. oficiri i vojnici. način potraživanje meničnog poverioca ne može da bude u celini realizovano. cedent-lice koje prenosi menicu. kod nekih država tzv. Pri izdavanju menice značajno je pitanje: pasivne menične sposobnosti trasanta i aktivne menične sposobnosti remitenta-korisnika (inače.je lice koje potpisom potvrđuje da je neko drugo lice preuzelo meničnu obavezu koje je kao menični dužnik nesposobno da potpiše menicu (slep. izuzev u nekim slučajevima. Od trenutka izdavanja menice. .). udate žene. avaliranje menice. umnožavanje. trasant je odgovoran prema remitentu za isplatu menične sume. da bi neko lice moglo da izda menicu da poseduje određeno novčano pokriće. Kada se radi o trasantovom pokriću kod trasata. 11 .Kod trasirane menice se mogu pojaviti i neka druga neobavezna lica: indosant-lice koje indosira menicu. instrumentalni svedok . isplata menice. 8. akceptiranje menice. odnosno isplaćuje meničnu sumu. protest. intervenijent-lice koje umesto trasata akceptira. To novčano pokriće u trenutku dospelosti menične obaveze. multiplikator-javlja se kao lice koje izdaje duplikat menice.druga menična lica.1. 8.Prof. preuzima meničnu obavezu. akceptant-lice koje akceptira menicu. meničnog poverioca). profesionalna menična nesposobnost određenih lica (sveštenici. Pored toga se zahteva. putem građansko-pravne cesije. Pasivna menična sposobnost trasanta. notifikacija. nepismen i sl. stavljanjem svoga potpisa na menicu.) i dr. da može doći do slučaja da trasat tada delimično akceptira ili delimično isplati menicu. Time. Smatra se da to mogu da učine sva poslovno sposobna lica. koje ne bi smelo da bude manje od sume na koju menica glasi.lice na koje se menica cedira. Menične radnje U menične radnje spadaju:izdavanje menice. prenošenje menice. cesionar. trebalo bi istaći da ukoliko je ono manje od menične sume na koju menica glasi. na ovaj. državni službenici i dr. prezentacija i regres kod menice. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Nebitna menična lica . indosatar-lice na koje se menica prenosti putem indosamenta. tako da bi došlo do regresa. remitentu se isplati određena suma novca u vreme dospelosti. podrazumeva da on kao prvi potpisnik menice.dr.

trasant može izdati menicu ne samo u svoje ime i zasvoj račun. a pravo sačinjavanja kopija menice pripada svakom imaocu menice i ona predstavlja veran . Trasant se može pojaviti. što se putem izjave (indosamenta) menica prenosi sa jednog lica na drugo.dr. Kod izdavanja duplikata menice.dosledan prepis izvorne menice. onda potpisana menica ne obavezuje vlastodavca. Tada se u ovom slučaju. trasant potpisujući menicu javlja kao punomoćnik. Do umnožavanja ne može doći kada je u menici uneta klauzula "solo klauzula" . već i u ime i za račur vlastodavca. S druge strane. To se obavlja na poleđini menice gde je prvi indosant (žirant) samo remitent . prestaje važnost svih ostalih primeraka menice. jer će se u suprotnom smatrati da svaka od takvih menica predstavlja samostlanu menicu.Prof. 8. te je u takvom slučaju on i menično pravno odgovoran. ili sačinjavanjem kopije menice. jer se tada smatra da je on u obavezi po svakom primerku akceptiranih menica. a to može biti svako pravno i fizičko lice sa pravnom sposobnošću. triplikata i sl. Duplikat menice može da izda samo trasant. Umnožavanje menice može da se obavi na dva načina: izdavanjem duplikata. Umnožavanje menice Do umnožavanja menice može da dođe pri upotrebi menice u prekomorskom prometu zbog gubitka ili uništenja menice. ovakva menica obavezuje vlastodavca. a iz razloga da se što bolje obezbede interesi imaoca menice. Kad akceptirani primerak bude isplaćen. 12 .pošto je trasant njemu predao menicu i on svojom izjavom volje prenosi menicu na indosatara. Prenos menice (indosiranjem) Ovaj se prenos menice obavlja na taj način. 8. smatra se sposobnost nekog lica da bude poverilac po menici. Ako ovakvo lice prekorači data ovlašćenja iz punomoćja ili potpiše menicu bez ovlašćenja. svaki izdati primerak mora da nosi oznaku rednog broja. onda na svim ostalim primercima mora da bude naznačeno ime lica kod kojeg se taj primerak nalazi. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Aktivnom meničnom sposobnošću. U slučaju da jedan primerak umnožene menice bude poslat na akceptiranje. 2. kao izdavalac menice i u ulozi komisionara. već punomoćnika koji je po menici odgovoran. Izuzetak od ovoga je slučaj kada je trasat akceptirao više primeraka menice. 3."platite za ovu jedinu menicu".

da se menica indosira na neko lice koje je već u meničnoj obavezi. alonžu. putem građansko-pravne cesije . odnosno vrši plaćanje koje duguje. U ulozi indosanta pojavljuje se remitent. kao sredstvu obezbeđenja u unutrašnjem prometu. Na taj način. izvrši uslugu i sl. (I na ovaj način se izbegava njegova menična obaveza. Tu ovakva trasirana sopstvena menica donekle. pošto nigde nije upisano njegovo ime. Na ovaj način se imaocu menice daju mnoge mogućnosti: 1) da dalje indosira menicu putem punog. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Indosament može biti puni. imalac menice izbegava. kao ranijeg imaoca menice). prenos se obavlja retko. po istoj menici. remitent ustvari daje menicu kao sredstvo obezbeđenja nekom trećem licu-indosataru. "ne po naredbi". -Prenos menice. da preuzme meničnu obavezu (jer nema njegovog imena) i 3) da u blanko indosament upiše neposredno ime lica na koje prenosi menicu. blanko i rekta. 13 . Putem indosiranja menice."rekta klauzulu".dr. trasata. onda se takav prenos može obaviti i na produžetku menične isprave. Postoji i tzv. Kad se radi o trasiranoj sopstvenoj menici. kad je trasant ili neki od indosanata uneo u menicu klauzulu . Puni indosament je onaj u kojem je naznačeno ime lica na koje se menica prenosi. koji na ovakav način postaje menični poverilac. akceptanta ili bilo kojeg meničnog dužnika. prema kasnijim imaocima menice. Menica se u praksi. može doći do indosiranja menice na trasanta.). Kad je poleđina menice već iskorišćena za prenos menice indosamentom. prenosi putem blanko indosamenta. tzv. povratni indosament. sa odgovarajućom klauzulom i potpisom indosanta. I tu se prenos obavlja indosamentom. ali do indosiranja dolazi tek onda kad on ispuni ugovornu obavezu (isporuči robu. Blanko indosament je onaj na kojem se nalazi samo potpis indosanta. gubi svoj apstraktni karakter. 2) da menicu prenese dalje prostom predajom (tradicijom) ne potpisujući nigde na menici i ne upisujući nigde svoje ime. ista se često prenosti punim indosamentom. Na ovaj način. tj. To dovodi do konfuzije (sjedinjenja) meničnog dužnika i poverioca. Rekta indosament je onaj u kojem stoji klauzula "ne po naredbi" koja označava da se dalje zabranjuje indosiranje i onda se menica dalje može prenosti samo građansko-pravnom cesijom. blanko ili rekta indosamenta i da na taj način postane menični dužnik. Obzirom na ograničeno prenošenje ovakve menice. zbog čega je on i primio menicu.Prof. najčešće.dolazi najčešće.

da indosant može preneti više prava na indosatara. Akceptiranje menice Akceptiranje menice. akcept predstavlja izjavu koju određeno lice stavlja na meničnu ispravu kojom potvrđuje trasantov nalog za isplatu menične sume. Potpuni akcept je kada akceptant prihvati da isplati u celini meničnu svotu. Obično. 1) Vrste akcepta po sadržini i obimu Akcept po sadržini i obimu može da bude potpuni i delimičan. 2) menični dužnik može isticati iste prigovore prema novom imaocu menice koje je imao i prema ranijem imaocu menice. akcept menice vrši trasat i on postaje menični dužnik. predstavlja menično pravnu radnju gde se neko lice. Institut akcepta kod menice je uveden iz razloga što je mrnica kreditno sredstvo sa dugim rokovima dospelosti. prenosi na novog imaoca menice (cesionara) ista prava koja on kao prenosilac ima prema meničnom dužniku (cezusu). 14 .dr. sadrži klauzulu "priznajem". predugovor između trasanta i trasata o tome da će trasat da izvrši akceptiranje menice koju trasant bude vukao na njega. ima sledeće karakteristike: 1) da imalac menice (cedent. 8. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Dejstvo cesije kod menice. dok bi delimičan akcept bio u slučaju da akceptant prihvata da isplati samo deo menične svote. a blanko akcept menice je onaj gde se samo nalazi potpis akceptanta popreko preko meničnog sloga. daje se meničnom poveriocu povećana sigurnost da će menična svota biti isplaćena. Dakle. svojom voljom i potpisom obavezuje da prihvati meničnu obavezu i da će meničnu svotu isplatiti onako kako ona glasi. Akcept menice. To dalje znači. najčešće trasat. 4. može biti puni i blanko. U iznetom pogledu cesija se značajno razlikuje od indosiranja. Puni akcept menice. postoji tzv. prenosilac menice). Sa akceptiranjem menice. jer indosatar stiče samostalna prava nezavisna od njegovog prethodnika po menici (odnosno indosanta). Sa akceptiranjem menice trasat stupa u menično-pravni odnos i postaje glavni menični dužnik. U najvećem broju slučajeva. nego što ih je i sam imao. Tada glavnog dužnika trasanta zamenjuje akceptant. "prihvatam" i potpis akceptanta.Prof.

a trasat odbije da akceptira menicu ili unese uslov u izjavu o akceptu. avalista na meničnoj istravi treba da naznači za koga jemči. nezavisan je od meničnog posla i predstavlja poseban građanskopravni ugovor (najčešće. u kojem bi se slučaju (ako se ne navodi za koga se jemči). Kao avalista može da se pojavi svako lice koje poseduje pasivnu meničnu sposobnost. Istim se ugovorom precizira i obaveza honorata da avalisti nadoknadi novčanu štetu i da mu plati određenu proviziju koju bi ovaj imao. sporazum između avaliste i honorata (lica za koga avalista jemči). na primer. "per aval" i sl. isplatiti sumu novca po menici. Kad je aval dat na licu menice. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Kad je u menici navedena "adresa po potrebi". Izjava o avalu se daje na takav način što avalista stavlja klauzulu "kao jemac". uz stavljanje svojeručnog potpisa avaliste.Prof. U tom ugovoru se obično precizira do kojeg novčanog iznosa avalista jemči i za koje to njegove obaveze. osim glavnog meničnog dužnika. daje se na menici ili na njenom produžetku alonžu. Aval kod menice Aval predstavlja menično jemstvo u pismenoj izjavi. trasant do momenta akceptiranja i izdavalac sopstvene menice. već o blanko indosamentu. "kao poruk". prethodi. smatra se da je takav aval dat za trasanta. Takav aval koji se daje van menice naziva se "skriveni aval". U nekim državama. da će neko od postojećih potpisnika menice (honorat). posebnim pismom avaliste upućenog imaocu menice. smatralo da se ne radi o avalu. bankarski posao). Izjava o avalu (meničnom jemstvu). kao avalista po menici pojaviti: akceptant. takođe i lice koje je već dužnik po menici. a nije navedeno za koga je dat.dr. to se naročito odnosi kad se aval daje na poledini menice. 15 . Davanju avala. mogućnost davanja avala se može dati posebnim aktom. Tako se može. Do avala može doći i bez zaključenja bilo kakvog ugovora između avaliste i honorata. onda je imalac menice obavezan da istu podnese na akceptiranje na "na adresu po potrebi". Ovakav ugovor. Po pravilu. gde lice-avalista unosi u meničnu ispravu i svojim potpisom na menici garantuje. između avaliste i honorata. i posle toga se stavlja ime honorata (lica za koje se garantuje). 8. 5.

jamči za jedan njen deo. 6. samostalno i neposredno imaocu menice. intervenijent.bilo iz kojeg razloga ne bude akceptirana ili po njoj ne bude isplaćena menična suma. Spontana intervencija se javlja u onom slučaju kad neko lice svojom voljom (spontano) interveniše za meničnog dužnika. ali ne dolazi do njegove menične odgovornosti. kako to odgovara i onaj za koga jemči. Kod pozivne intervencije. sam trasant ili neko od indosanata. Kod menice.Prof. avalista odgovara onako. on ima pravo regresa . kao i kada dođe do delimičnog akcepta ili delimične isplat menične sume. odgovara solidarno. upotrebom posebne klauzule "adresa po potrebi" unapred određuje lice koje će izvršiti akceptiranje ili isplatu menice. biće odgovoran honoratu za naknadu štete po pravilima građanskog prava. Ovakva pozivna intervencija može da bude učinjena i kada neka menica . akceptira ili isplaćuje meničnu sumu. što avalista ne garantuje za celokupnu meničnu sumu. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Može postojati i delimičan aval koji se ogleda u tome. ali se on nigde u meničnom pismenom ne vidi. Postoji pozivna i spontana intervencija. kad trasat ili akceptant odbije da to uradi. tako i prema licima koja su odgovorna honoratu (prema trasantu. dakle. umesto meničnog dužnika u slučaju kada trasat odbije da akceptira menicu. U slučaju da se intervenijent ne pridržava sporazuma pa ne interveniše. Smatra se da i u ovom slučaju može da postoji prethodni sporazum između intervenijenta i honorata. već garantuje. 8. 16 . Kad avalista isplati menicu. Intervencija kod menice Pod intervencijom podrazumeva menična radnja kojom neko treće lice tzv. akceptantu i honoratovim predhodnicima po menici).dr.kako prema honoratu. Avalista.

Kada trasat odbije da akceptira menicu. Kada intervenijent isplati meničnu svotu. ista se može podeliti na: a) intervencija zbog neakceptiranja i b) intervenciju zbog neisplate menične svote. kao i da je imalac menice prećutno pristao na akceptiranje menice od označenog intervenijenta. intervencija ima za cilj da spreči vršenje regresa pre dospelosti menice. . to se konstatuje na menici i mora se navesti ime honorata. Ne interveniše se za trasata. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Za razliku od pozivne. kada je uneta u meničnu ispravu i tom prilikom intervenijent navodi ime lica za koje interveniše (ime honorata).Prof. da imalac menice ne može da odbije da prihvati spontanu intervenciju zbog neisplate. jer bi se inače. Kada je izvršena isplata menične svote. bez takvog unošenja. sasvim je druga situacija kad se radi o spontanoj intervenciji zbog neisplate. 17 . Honorat mora da bude obavešten o izvršenoj intervenciji. a) Intervencija zbog neakceptiranja. Intervencija proizvodi pravno dejstvo. indosanta ili avalistu). čime bi se očito nanela šteta meničnim regresnim dužnicima. intervenijentu se predaje menična isprava i protestna isprava. smatralo da se interveniše za trasanta. onda dolazi do intervencije zbog neisplate. Tada se interveniše bilo za kojeg meničnog dužnika (trasanta.Kad glavni dužnik odbije da isplati meničnu svotu (ili je delimično istu isplatio). a ime intervenijenta nije mu unapred poznato. kako bi on mogao da ostvaruje svoje regresno pravo.dr. jer bi se u suprotnom smatralo da je intervenisano zbog trasanta. kao ni za trasanta i indosanta koji su u menicu uneli klauzulu "bez moje dalje obaveze". Shodno članu 55. Obzirom na razloge zbog kojih dolazi do spontane i pozivne intervencije. jer se smatra od strane nekih autora. b) Intervencija zbog neisplate menične svote. . Zakona o menici naše zemlje je predviđeno da imalac menice može da odbije spontanu intervenciju zbog neakceptiranja iz razloga što mu nije svejedno koje će lice akceptirati menicu obzirom na finansijsku sposobnost. Intervenijent ima pravo regresa prema honoratu i prema onim meničnim potpisnicima koji su odgovorni njegovom honoratu. pa je zbog toga podignut protest. Međutim. spontanu intervenciju ne mora da imalac menice prihvati.

Prezentacija menice na isplatu je poziv poverioca akceptantu da izvrši isplatu. ne može se prezentirati na akcept već samo na isplatu. Tako. Prezentacija menice 1) Prezentacija menice na akcept. 18 . jer je dovoljno što tu postoji aval.Prof. Za trasiranu sopstvenu menicu nije kao sredstvo obezbeđenja plaćanja predviđen institut intervencije. . menica postati "prejudicirana". . On takvo saznanje dobija tek kada mu je imalac menice istu podneo na akcept. za razliku od prezentacije na akcept. Ovakva prezentacija je uvek obavezna. Na ovaj način se trasat upoznaje sa sadržinom naloga za isplatu. tako da poverilac neće svoje pravo prema dužnicima moći da ostvari. a i lice koje se nalazi u obavezi prema honoratu. Imaocu menice dato je diskreciono pravo da odluči da li će menicu prezentirati na akcept. Ne može intervenisati akceptant.Kod prezentacije menice na akcept. intervenijent za čast. imalac menice poziva trasata da prihvati nalog za isplatu koji mu je uputio trasant. 7. Trasant može da do određenog roka zabrani prezentaciju menice na akcept. Imalac menice je dužan da vodi računa da se prezentacija menice radi isplate blagovremeno izvrši. koja to nije. u suprotnom. može se pojaviti bilo koje lice koje poseduje pasivnu meničnu sposobnost i lice koje je već dužnik po istoj menici. što on nema novčanih sredstava za pokriće menične svote. Ovakva prezentacija je najčešće potrebna što trasat i ne zna da je neka menica izdata i da je on treba da isplati. Menica čiji je rok dospelosti po viđenju. i trasat može intervenisati kao spontani intervenijent ako od trasanta nije primio menično pokriće ili želi da sačuva njegov poslovni ugled tzv. a takođe se omogućava trasatu da blagovremeno obezbedi novčana sredstva za isplatu o dospelosti menice. Ovo iz razloga. 2) Prezentacija menice na isplatu. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo U ulozi meničnog intervenijenta.dr. jer će. 8.

da menicu isplate glavni menični dužnici (akceptant i trasant do akceptiranja menice . se ne podnosi na akcept nego samo na isplatu. Kada je u meničnom slogu uneta klauzula "sa izveštajem". zajedno sa zakonskom i ugovorenom kamatom. kao i da je lice koje traži isplatu došlo do menice na bazi neprekinutog niza indosamenata. trasant-kad nije akceptirana i izdavalac sopstvene menice. Kad se izvrši isplata menice. u ovom slučaju. prestaje menično-pravni odnos. da utvrde da li je imalac menice došao do meničnog pismena na zakonit i savestan način. Međutim. Isplata menice Isplata menice se obavlja po dospelosti i obavlja glavni menični dužnik. tada trasat ne može da izvrši isplatu menice dok od trasanta ne dobije poseban izveštaj o izdavanju menice i njenom pokriću. je nepotrebna jer su trasant-izdavalac i trasat isto lice. kao sredstvo obezbeđenja plaćanja. ali akceptant i trasant mogu da izvrše i delimičnu isplatu. 19 . onda se takva isplata konstatuje na poleđini menice i dužnik je posle takve konstatacije uzima od imaoca. po pravilu. tj. ne izvrši blagovremenu prezentaciju menice radi isplate. Sa isplatom menice. onda će on odgovarati za prouzrokovanu štetu trasantu. Prezentacija na akcept. Glavni menični dužnik po menici je akceptant kad je ona akceptirana. 8. Ako trasat učini isplatu menične svote. od strane trasata-trasant).Prof. Kao najčešći isplatioci menice. nalazi u rukama izdavaoca menice-trasanta. bilo po kojem osnovu.i u slučaju odbijanja akceptiranja menice. smanjujući na taj način obaveze regresnih dužnika. treba da plate meničnu svotu odjednom. Kad poverilac. na dan dospelosti. Kada se menica. kada isplatu menice izvrši neki regresni dužnik. Prezentacija na isplatu se obavlja na dan dospelosti i ona se u nas prezentira Narodnoj banci Jugoslavije-Zavodu za obračun i plaćanja. Dužnici (akceptant i trasat). To nastaje u slučaju. onda dolazi do regresa i prevaljivanja obaveze. dužnik može da meničnu svotu deponuje kod nadležnog suda. ne čekajući trasantov izveštaj. s tim što oni pre isplate menice imaju obavezu da provere formalnu legitimaciju imaoca menice. javljaju se akceptant ili trasat. odnosno kod poslovne banke kod koje je ovakva menica domicilirana.dr. ne dolazi do prezentacije menice. 8. te se smatra da je on na ovaj način izvršio meničnu obavezu. jer se smatra da je došlo do sjedinjenja (konfuzije) poverioca i dužnika u jednom licu. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Trasirana sopstvena menica.

Kada je menična svota isplaćena u zemlji. isplatu menične svote remitentu na njegov žiro račun koju će izvršiti domicilijat. Kod suda se vodi kao posebna javna knjiga protestni registar u koji se upisuju sve ove činjenice. onda domicilijatisplatilac u roku od tri dana. 20 . odnosno. gde imalac menice na verodostojan način utvrđuje da je pokušaj da naplati menicu ili da dobije akcept ostao bezuspešan. dužnik zadržava menicu kao dokaz da je izvršio isplatu. Kod delimične isplate menice. Kad dužnik ni na zahtev suda ne učini akcept ili isplatu menice. odnosno poslovna banka kod koje se nalazi žiro račun trasanta. a pod određenim uslovima to pravo pripada i imaocima duplikata ili kopije menice. Kada su ispunjeni uslovi. dužnik može zahtevati da se to konstatuje na menici.Ovaj protest se podiže u slučaju da trasat odbije da akceptira menicu (ili delimično akceptira menicu) i koji se mora podići u roku koji je dat za akceptiranje menice. podići protest. a kod delimične isplate. Menični protest Protest kod menice predstavlja posebnu meničnu radnju. kako bi sačuvao regresna prava prema meničnim dužnicima i trasantu.dr. Ako je u pitanju trasirana sopstvena menica. menicu dostavlja trasantu. Postoji više vrsta meničnih protesta. domicilijat će neisplaćeni deo naloga za naplatu izvršiti sa računa avaliste.Prof. onda se ista činjenica od strane suda konstatuje u posebnoj protestnoj ispravi koji sud izdaje protestantu. Protestant. imalac menice će najčešće. Kada na računu nema dovoljno sredstava. . 9. nadležni organ . je obavezan da se obrati nadležnom organu (u našoj državi kod opštinskog suda u mestu plaćanja menice) i da u zakonskom obliku podigne protest da bi izbegao da menica postane "prejudicirana" i da ne izgubi regresna prava prema meničnim dužnicima.sud. Podizanje protesta može da učini imalac menice ili njegov punomoćnik. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Po izvršenoj isplati. 8. poziva dužnika (trasata ili akceptanta) da izvrše traženu meničnu radnju-akcept ili isplatu menice. kao ovlašćeno lice. Narodna banka Jugoslavije-Zavod za obračun i plaćanja. kao što su: 1) Protest zbog neakceptiranja ili delimičnog akceptiranja menice.

Međutim.11. jer shodno članu 74. kako bi se izbegli troškovi i kamate. Menična notifikacija Menična radnja kojom se vrši obaveštavanje ostalih potpisnika menice da je pokušaj imaoca menice ostao bezuspešan da dobije akcept ili isplatu menice.Prof. posle isteka roka dospelosti menice. Amortizacionim neisplaćena postupak.dr. Menični regres Menični regres je posebna menična radnja kojom imalac menice poverilac vrši naplatu meničnog iznosa od regresnih dužnika. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo 2) Protest zbog neisplate ili delimične isplate menične sume. obavezan je da snosi i protestne troškove. 3) Protest zbog nedatiranja akcepta.kad je akceptant ili trasat odbio da isplati ili samo delimično isplatio meničnu sumu. pored isplate meničnog iznosa.podiže samo kod onih menica kod kojih dospelost glasi na određeno vreme po videnju. Notifikacija se najčešće obavlja putem preporučenog pisma.10. Rok je dva dana. menični obveznik. . imalac menice neće izgubiti regresna prava. kao što su protest zbog neisplate protestnih troškova.podiže kada imalac duplikata menice zahteva predaju akceptiranog primerka menice od imaoca kako bi mogao da od akceptanta traži isplatu menične sume. protestom se "protestuje" neakceptirana ili menica zbog koje je pokrenut amortizacioni 8. kada nije uspeo da dobije akcept ili isplatu i menice od trasata kao glavnog meničnog dužnika. 21 . 8. Zakona o menici. . ako notifikacija ne uspe. naziva se notifikacija. 4) Prekvizicioni protest. a akceptant nije stavio datum kada je izvršen akcept i zbog toga se ne može odrediti dospelost menice. mada je Zakonom o menici predviđeno da se ista može ostvariti u bilo kojem obliku. Postoje i druge vrste protesta. Cilj notifikacije je da regresni menični dužnici steknu saznanje da je dospela njihova menična obaveza i da istu isvrše bez intervencije suda.

Amortizacija menice 22 . trasata ili akceptanta. 9.dr. može i ranije. b) kada je trasant ili akceptant obustavio izvršenje zbog insoloventnosti trasata. zakonske kamate od dana dospelosti menice. obzirom na razloge zbog kojih se obavlja regres. c) kada je pokušano bezuspešno izvršenje pravnosnažne odluke na imovini trasanta i akceptanta i d) kada je pao pod stečaj ili likvidaciju izdavalac menice čija se menica na ime prezentira na akcept. akceptira tu menicu. Kada dolazi do meničnog regresa. kao i sudskih i drugih troškova s tim u vezi.Prof. poverilac se može obratiti bilo kojem potpisniku menice. imalac menice može zahtevati isplatu meničnog iznosa od jednog potpisnika. ne vodeći računa o njegovom rangu na menici (načelo neposrednosti). Lice koje vrši regres. ugovorene kamate. u sledećim slučajevima: a) kada je akceptant pre ili posle dospelosti pao pod stečaj ili dospeo u likvidaciju. Istom menicom je obuhvaćena regresna svota i zakonska taksa na povratnu menicu. b) regres zbog neisplate menice i c) regres zbog insolventnosti trasanta. povratne menice (Rucktratte). svih potpisnika istovremeno ili nekolicine potpisnika. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Menični regres se vrši posle dospelosti menične obaveze. U slučaju da lice na koje je ovakva menica trasirana. može zahtevati plaćanje meničnog iznosa. svoje regresno pravo može ostvarivati i putem tzv. Klasifikacija meničnog regresa. Izuzetno. može biti: a) regres zbog neakceptiranja. ranija se menica gasi u odnosu prema njemu. tom prilikom. Imalac menice. Tada.

Zakona o menici. Kad utvrdi da su podneti dokazi dovoljni. da u redovnom parničnom postupku raspravi pitanje svojine na menici. U drugom slučaju. u slučaju da takvo lice preda menicu sudu i 2) kada ovo lice. moguće su i tada dve situacije i to: 1) sud će da obustavi amortizacioni postupak i pronađenu menicu predati poveriocu.Prof. Prestanak meničnih prava i obaveza Prestanak meničnog prava i obaveze prestaje: isplatom menice. kod kojeg se nalazi menica. 10. akceptantu i izdavaocu sopstvene menice). Sud će svojim rešenjem oglasiti menicu za nevažeću. kompenzacijom duga. mora da se prikaže sadržina nestale ili znatno oštećene menice. konfuzijom i prejudiciranjem. pokreće amortizacionim predlogom kod nadležnog suda. Tada su moguće dve situacije i to da se niko ne javi ili da se u tom roku neko javi sudu. uz amortizacioni predlog u pogledu amortizacije konkretne menice. njegova prava ostaju na snazi prema glavnim meničnim dužnicima (trasantu-kad menica nije akceptirana. zastarelošću potraživanja.Kad opštinski nadležni sud utvrdi da su potrebne određene dopune. prenošenjem duga. U tom slučaju. njemu pripadalo određeno pravo. taj rok iznosi 60. sud će da prekine amortizacioni postupak i meničnog poverioca će uputiti. I to u slučajevima kad je ona izgubljena. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Amortizacija menice. Najveći deo prestanka meničnih obaveza se odnosi na slučajeve kada su menične obaveze i prava uredno i blagovremeno izvršeni. smatraće se da je menica nestala. uništena ili nestala. odbije da istu menicu preda sudu. a regresni dužnici se oslobađaju menične obaveze. kada se u ostavljenom roku suda. u vanparničnom postupku. Kad se u ostavljenom roku niko ne javi sudu. Postupak se sprovodi prema mestu plaćanja menice. jave neka lica sa menicom. onda će sud objaviti oglas u Službenom listu SRJ. onda će narediti da se izvrše iste. kojim će pozvati svako lice kod kojeg se nalazi menica da u određenom roku (kod nas. predstavlja sudski postupak u kojem se neka menica oglašava nevažećom. Zadnji zakonski imalac menice koja je nestala ili znatno oštećena. amortizaciju menice.dana) preda menicu sudu. 23 . a predlagač mora da sudu učini verovatnim da je posedovao određenu menicu i da je po osnovu nje. Shodno članu 90. ukradena. oproštajem dugaa.dr. a tim rešenjem menični poverilac može da ostvaruje svoja prava.

. Ovaj oproštaj može da bude izričit i prećutan. ako je oproštaj duga po menici dat nekom od meničnih regresnih dužnika.Konfuzija (sjedinjenje).Prof. vrsti (kod menice radi se o novčanim obavezama).prebijanju. . Kada je oproštaj duga dat akceptantu ili trasantu menice koja nije akceptirana. da moraju da budu ispunjeni odredjeni uslovi za nastanak kompenzacije (prebijanja): 1) da se radi o potraživanjima lica koja su u uzajamnim poverilačkim odnosima. 24 .dr. oproštaj duga tada deluje prema svim meničnim dužnicima.je spajanje dužničkog i poverilačkog statusa u određenom meničnom odnosu u istom licu. 2) da su obaveze istovetne po rodu. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Prestanak menične obaveze usled prebijanja (kompenzacije) primenjuju i kod menice i meničnih obaveza opšta pravila građanskog prava o kompenzaciji . Ovakav slučaj nije. prostom predajom menice meničnom dužniku. 3) da su obaveze likvidne i pravno valjane i 4) da su obaveze dospele. tj.Oproštaj meničnog duga se javlja između konkretnog meničnog dužnika i određenog meničnog poverioca. kada menični dužnik po istoj menici postane i menični poverilac i obrnuto. bilo pre roka ili u vreme dospelosti menične obaveze. kao oblik prestanka menične obaveze. Oproštaj meničnog duga. Oproštaj meničnog duga je izričit. To znači.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful