P. 1
menica

menica

|Views: 683|Likes:
Published by Nataly Nikolin

More info:

Published by: Nataly Nikolin on Mar 02, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/08/2012

pdf

text

original

Prof.dr.

Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo

seminarski rad:

Menica

studentkinja Nataša Nikolin

1

Prof.dr. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo

1. 1. Postanak, uloga i razvoj menice
Menica se pojavila tek u srednjem veku kada dolazi do razvoja robnog prometa naprednih trgovačkih gradova, posebno u Italiji. Tada sa razvojem Đenove, Firence, Venecije i drugih gradova u Sredozemlju (XII. i XIII. vek), menica postaje sredstvo razmene novca i po tome je ona i dobila ime (italijanski lettera di cambio, potiče od reči cambiare, što znači:menjati). Kasnije se menica, kao sredstvo razmene - pretvorila u sredstvo plaćanja, a kasnije, ona postaje i kreditno sredstvo. To je slučaj, kad kupac nije u mogućnosti da odmah plati nabavljenu robu već bi ispunio prodavcu menicu koja bi dospevala kroz određeni broj meseci. Na ovaj način, kupac je odlagao plaćanje, tj.dobijao je višemesečni kredit.Svakako, da je sa razvojem trgovine, došlo do i promene uloge menice, pretvorila i u sredstvo za odlaganje plaćanja (u vidu kredita). Kasnije je menično pismo izgubilo svaku vezu sa osnovnim poslom i menica je ustvari postala apstraktnom hartijom od vrednosti, kod koje se nije mogla utvrditi veza sa osnovnim pravnim poslom. Menica je tokom razvoja menjala i formu tako u početku, morala je da bude ispisana jednim rukopisom i istim mastilom, a kasnije je uspela da obezbedi veću cirkulaciju usvajanjem tzv. teorije propuštanja, što je usavremenom meničnom pravu dovelo i do izdavanja tzv. "blanko menice" gde je za stvaranje menične obaveze dovoljno da je na menicu stavljen potpis dužnika, a da docnije, zakoniti imalac sam popuni preostale neophodne menične elemente. Savremena menica predstavlja hartiju od vrednosti koja je sastavljena u zakonskoj i propisanoj formi, gde se njen izdavalac obavezuje da određenom licu ili po njegovoj naredbi, pa čak i da sam (sopstvena menica), isplati označenu sumu novca ili će tu sumu da isplati licu na koje izdavalac menicu vuče (trasirana menica) i to u određenom mestu i u određeno vreme. Iz toga proizilazi, da meničnu sumu može da isplati ili sam izdavalac menice ili neko treće lice (trasat).

2. Uloga menice

2

Ista je dobila naziv od latinske reči trahere. Za vreme dok čeka da menica dospe za plaćenje. Menica često ima ulogu kreditnog sredstva. Pod trasiranom menicom ili vučenom menicom. a svoju poslovnu banku kao lice koje treba da plati po menici. Ako prodavac i kupac ugovore plaćanje menicom. Kod sopstvene. Prodavac podnosi menicu kupčevoj banci kako bi utvrdio da li ona pristaje da isplati menicu. 3. menica ima trojaku ulogu. Kod trasirane menice. Menica je istovremeno i banka ili kupac ne postupku koji se sporove. prodavac kreditra kupca. Ona je sredstvo plaćanja. da naplati sredsvo obezbedjenja plaćanja. solo menice trasat ne postoji. kupac izdaje menicu sa rokom dospeća na dan kada je dogovoreno da kupovna cena bude plaćena. razlikujemo tri vrste: trasiranu menicu po sopstvenoj naredbi. Kada kupac i prodavac dogovore odloženo plaćanje. kupac izdaje menicu na iznas kupovne cene u kojoj označava prodavca kao korisnika. Pod sopstvenom (solo) menicom. Ukoliko banka prihvati tu obavezu potvrdom na samoj menici. U slučaju da plate po menici. prodavac moze biti siguran da će naplatiti kupovnu cenu kada isporuči robu kupci.Funkciju sredstva plaćanja menica ima naročito u medjunarodnom prometu. podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac obećava (obavezuje se) da će u vreme dospelosti isplatiti trećem licu remitentu-korisniku ili po naredbi tog trećeg lica označenu novčanu svotu u meničnoj ispravi. 3 .dr.Prof. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo U savremenom prometu. podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac (trasant) daje nalog drugom licu (trasatu) da u vreme doseplosti menice isplati trećem licu (remitentu-korisniku) ili po naredbi tog trećeg lica novčanu svotu koja je označena u menici. pa i nema naloga trećem licu za isplatu menične svote. sredstvo obezbedjenja plaćanja i sredstvo kredita. prodavac može u sudskom vodi po posebnim pravilima za menične ugovoreni iznos. Vrste menice Postoje dve vrste menica: 1) trasirana i 2) stopstvena menica. što znači "vući" i zato se ona naziva i trata menicom. već postoji sopstveno obavezivanje izdavaoca menice.

kod mnogih ugovora u robnom i platnom prometu. pa se sa toga aspekta može izvršiti podela menica na: pune ili potpune i blanko ili bjanko menice. a pri tome može sadržati i neke nebitne menične elemente. Finansijska menica se pojavljuje radi obezbeđenja potraživanja od strane poverioca. Trasirana sopstvena menica odlikuje se time što trasant (izdavalac) menice označava samoga sebe kao trasata (isplatioca menične svote).dr. Podela menice s obzirom na poslove kod kojih se primenjuje i na njenu ulogu u tim poslovima na: robnu poslovnu finansijsku menicu. Podela menica u vezi sa formom menične isprave. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo redovnu trasiranu menicu (o kojoj je bilo napred reči) trasiranu sopstvenu menicu. karakteristična je po tome što izdavalac menice određuje samog sebe kao korisnika (remitenta) menice. Poslovna menica. odnosno izdaje menicu u sopstvenu korist. kod drugih ugovora u prometu robe i usluga. Potpuna ili puna menica je ona menica koja već u momentu njenog izdavanja sadrži sve bitne menične elemente koji su predviđeni zakonom. ima istu ulogu kao i robna menica ali se primenjuje. ona se često koristi radi boljeg korišćenja bančinih sredstava pa jedna bančina jedinica u nekom mestu vuče ovu menicu u drugu bančinu jedinicu (u drugom ili čak u istom mestu). Robna menica se vrlo često koristi kod ugovora o prodaji robe i pomoću iste prodavac kreditira kupca.po pravilu. U zapadnim državama.Prof. Trasirana menica po sopstvenoj naredbi. 4 .

na osnovu koje su zemlje (koje su ovu konvenciju prihvatile) obavezale . Izvori meničnog prava Kao i kod ostalih izvora prava. godine u Ženevi su usvojene tri međunarodne konvencije: Konvencija o jednoobraznom meničnom pravu.U našoj zemlji se sada primenjuje Zakon o menici iz 1946.Prof. godine usvojena je Konvencija UN o međunarodnoj trasiranoj i međunarodnoj sopstvenoj menici.dr. Autonomni (nacionalni) izvori meničnog prava. . veku do unifikacije (izjednačavanja) i jednoobraznosti meničnih prava. tek 1988. 5 . Komisija UN za međunarodno trgovačko pravo (UNCITRAL) 1971. 4. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Blanko (bjanko) menica se karakteriše time što njen izdavalac u momentu izdavanja popunjava samo neke bitne menične elemente (često stavljajući samo svoj potpis) i na taj način ovlašćuje budućeg imaoca menice da on popuni ostale bitne menične elemente. Međunarodni izvori meničnog prava. . dovela je još u XIX. 1930. recimo. godine pripremila je Konvenciju sa jednoobraznim pravilima za posebnu trgovačku hartiju od vrednosti koja bi bila od značaja samo u međunarodnim plaćanjima. Međutim. a koji je uradjen na osnovu Jednoobraznog meničnog zakona.da svoja nacionalna zakonodavstva usklade sa ovom Konvencijom. Društvo naroda i Međunarodne trgovinske komore. Konvencija za regulisanje izvesnih sukoba zakona u materiji meničhog prava i Konvencija o pitanjima taksa u materiji menice. godine (sa izmenama i dopunama u više navrata). tako i kod izvora meničnog prava razlikujemo: međunarodne nacionalne (autonomne) izvore meničnog prava. pre nego što menicu bude koristio protiv meničnog dužnika.Veća upotreba menice u međunarodnom robnom prometu i prometu usluga. Sve ove tri konvencije ratifikovao je veći broj država ali to nije dovelo do punog ujednačavanja meničnog prava jer ih. nije prihvatila SAD. odnosno ženevskih konvencija o menici.

Pravilnik o protestnim registrima i dr. U tom pogledu. da trasant obećava remitentu i kasnijim imaocima menice da će on isplatiti meničnu svotu ukoliko to ne učini trasat. kao na primer.Prof. još i niz uredbi i pravilnika kojima se dopunjuje zakonska regulativa. Teorija delegacije zastupa gledište.dr. Zakon o obligacionim odnosima. da menica predstavlja pravni akt sa nekim osobenostima. 5. 6 . mogu se razlikovati dve teorije: teorija jednostranog akta i teorija kombinacije jednostranog akta i ugovora. U modernoj pravnoj teoriji o prirodi menice. Uredba o zameni protesta dostavljanjem prepisa menice i čeka. najviše je prihvaćeno. a to isto radi i svaki indosant kad prenosi menicu. razlike između germanske i mediteranske škole su znatno otklonjene. korisniku svog dužnika (trasata). Renault smatraju da kod menice postoje tri ugovora: 1) prethodni ugovor između trasanta i remitenta. Kod teorije jednostranog akta došlo je do nekih razlikovanja i neslaganja po pitanju od kojeg trenutka jednostrana izjava proizvodi pravno dejstvo. 2) ugovor o mandatu između trasanta i trasata i 3) cesija potraživanja indosanta i indosatara. postoje tri škole o pravnoj prirodi menice: mediteranska. U pravnoj teoriji. pa se i javljaju dve teorje: teorija emisije i teorija kreacije. Teorija stipulacije polazi od toga. germanska i anglosaksonska. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo U izvore našeg meničnog prava. Tako po ugovornoj teoriji koju posebno predstavljaju Lyon Caen. Zakon o finansijskom poslovanju i Zakon o tržištu novca i tržištu kapitala. Donošenjem ženevskih konvencija.Pravna priroda menice U starijoj meničnoj teoriji. postoji više različitih gledišta. ono shvatanje po kojem kod menice postoji jednostrana izjava volje trasanta -izdavaoca menice. da prilikom izdavanja menice trasant delegira remitenta. Neki pravni pisci smatraju. možemo još ubrojati i Zakon o hartijama od vrednosti.

Od tada se dužnik. odnosno kad je menicu predao korisniku-remitentu. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Po kreacionoj teoriji. tako da na punovažnost menice ne utiče da li se ona još nalazi u rukama izdavaoca ili je nju ovaj pustio u promet. -Menične obaveze su posebno stroge i to ne samo prema dužniku. menična obaveza nastaje od onog momenta kad izdavalac menice stavi svoj potpis na meničnu ispravu.dr. Pristalice ove teorije. menica kao hartija od vrednosti može glasiti samo na određenu sumu novca. Ako ne postoji menična pismena isprava ne može doći do nastanka. "indiferentna menica" jer se izdavalac menice istovremeno pojavljuje i kao poverilac i kao dužnik. hartiju od vrednosti. Osobine menice -Menica predstavlja uvek hartiju od vrednosti. prenošenja odnosno ostvarivanja prava koja su u menici sadržana.Prof. su naročito brojni u Italiji. -Menica je apstraktna hartija od vrednosti i ona nije u vezi sa pravnim poslom. što bliže znači da je u njoj sadržano pravo potraživanja prema dužniku. tj. -Menica predstavlja strogo formalnu ispravu. -U pravima kontinentalnih država. tako da nedostatak nekog njenog bitnog meničnog elementa povlači i njenu nevažnost. 7 . nego i prema poveriocu. 5. iz nje se ne može utvrditi osnov iz kojeg posla je menica nastala. -Menica predstavlja obligaciono-pravnu hartiju od vrednosti jer su prava koja su u njoj sadržana po svojoj pravnoj prirodi obligaciona. Prema emisionoj teoriji. može osloboditi od menične obaveze samo ako dokaže da je imalac menice prilikom pribavljanja iste postupao nesavesno i nezakonito. u anglosaksonskim državama može da glasi i na određenu količinu zamenljivih stvari ili na izvršenje određene činidbe. Nemačkoj i Francuskoj. 1584 gde u takvom slučaju postoji tzv. menična obaveza po menici nastaje tek od onog momenta kad je izdavalac menice istu pustio u promet.

ovo načelo je donekle ublaženo usvajanjem teorije omisije (propuštanja). . -Obavezu dužnika obuhvata samo ono što je u meničnoj ispravi naznačeno. pravo iz hartije od vrednosti ne može da ostvari i ne može da se isto pravo prenese. Načelo pismensti (formalnosti). 4) načelo menične strogosti.dr. 3) Načelo fiksne menične obaveze.Prof. sve što nije u meničnoj isparvi navedeno ne bi obavezivalo dužnika.Ovo načelo označava da menica mora da bude sastavljena u tačno predviđenoj pismenoj formi i da sadrži sve one elemente koje zakon zahteva. odnosno mogućnošću izdavanja blanko menice. Jedino blanko menica ne mora imati sve elemente u momentu izdavanja. Stranke ne mogu svojom voljom menjati ili izostavljati bitne menične elemente. tako da raspored meničnih klauzula mora biti u propisanoj formi. 5) načelo menične solidarnosti. tj. 2) načelo inkorporacije. 3) načelo fiksne menične obaveze. 6. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo -Menica je prezentacioni papir jer se isti mora prezentirati – podnetidužniku. ne može se tražiti neka druga obaveza.Ovo načelo označava da se bez hartije od vrednosti. instrumentalnih svedoka preuzimaju menične obaveze. ali mora imati sve elemente u momentu prezentiranja na isplatu. 2) Načelo inkorporacije . Menična načela Osnovna menična načela su: 1) načelo pismenosti (formalnosti) menice. .Ovo načelo predviđa da se po osnovu menice može zahtevati samo što je naznačeno u menici. data je mogućnost i nepismenim i slepim licima. 8 . U poslednje vreme. kao i licima sa drugim nedostacima da putem tzv.Osim toga. 6) načelo samostalnosti menične obaveze i 7) načelo neposrednosti menice. Dakle.

Obaveza nastaje po menici. izdaje na oštampanom formularu. 5) ime remitenta.Prof. Bitni menični elementi Zakon o menici predvida da trasirana menica mora da sadrži sledeće bitne elemente: 1) označen je da se radi o menici.Načelo neposrednosti menice znači. Menica se najčešće. a odgovara na taj način što može da izgubi menično pravo.Označava da je svaki menični potpisnik samostalan i nezavisan menični dužnik i da na njegovu obavezu ne utiču obaveze drugih meničnih dužnika. ako ne plati meničnu svotu prvi menični dužnik. 7) mesto izdavanja menice i 8) potpis trasanta. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo 4) Načelo strogosti menice.dr. iako ih ima više solidano odgovaraju sa drugim dužnicima u pogledu menične svote. . mora da bude uneto na jeziku na kojem je pismeno i sastavljeno i to prilikom izdavanja menice. pa je na njemu i isti menični elemenat unapred oštampan. što menični poverilac pri ostvarivanju prava iz menice mora da se pridržava meničnih rokova i radnji. 6) datum izdavanja menice.Sastoji se u tome da menica predstavlja apstraktnu hartiju od vrednosti i nezavisna je od osnovnog posla. da je svako od meničnih dužnika neposredno odgovoran imaocu menice. 7. 5) Načelo menične solidarnosti. .Ovo načelo označava da svaki menični dužnik.Menični elementi U meničnom pravu poznati su bitni i nebitni menični elementi. tj. 6) Načelo samostalnosti menične obaveze. Menična strogost prema meničnom dužniku se ogleda u tome da ovaj mora da ispuni meničnu obavezu vrlo jednostavno i u kratkom roku. 3) ime lica koje treba da plati menicu (trasata). tj. 4) označen je dospelosti menice. 9 . to je dužan da učini drugi u celosti. pa tek onda ako želi. tj. Menični dužnik mora da isplati meničnu svotu odnosno iznos. . Menična strogost prema meničnom poveriocu se ogleda na taj način. jer su veoma ograničene mogućnosti izricanja prigovora. 2) bezuslovni uput da se plati određena svota novca. Naznačenje da je menica u meničnom pismenom slogu. čim trasant potpiše menicu. . lica koje je izdalo menicu. onoga kome se i po čijoj naredbi mora platiti. 7) Načelo neposrednosti menice. ukoliko se ne pridržava menične strogosti. može da se parniči.

dr.gde se trasatu nalaže da isplati ne samo meničnu svotu nego i određenu kamatu remitentu. onda se predpostavlja da takva menica dospeva po viđenju. . U kalendarske bitne menične elemente. smatraju se: ime trasata. Menica se izdaje na unapred odštampanom formularu-blanketu. ubrajaju se:datum izdavanja menice i rok dospelosti menične obaveze. Personalnim bitnim meničnim elementima. Nebitni menični elementi Nebitne (fakultativne) menične klauzule. klauzule o efektivi. a da bude propisno taksirana. 10 .čim bude podneta . solo klauzule. klauzule o kamati . kad u menici nije označen rok dospelosti menične obaveze. kalendarske i geografske elemente. Bila bi punovažna i ona menica koja je izdata sa svim bitnim meničnim elementima na običnoj hartiji. tj.prezerntirana trasatu. Označavanje datuma izdavanja menice je bitan elemenat menice jer se pomoću njega može odrediti rok dospelosti menice. ime remitenta . predpostavlja se da je menica izdata u mestu koje je navedeno pored trasantovog potpisa (u adresi trasanta -izdavaoca menice).Nebitne menične klauzule javljaju se kao: klauzule o broju meničnih primeraka. u pismenoj formi. U geografske bitne menične elemente. klauzule o pokriću. pored imena trasata. personalne. onda se predpostavlja da je menica plativa u mestu koje je navedeno. u adresi trasata koji treba da isplati menicu. kasatorne klauzule -"platite za ovu prvu a ne i za ostale menice". Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Klasifikacija bitnih meničnih elemenata -U pravnoj teoriji se bitni menični elementi grupišu i to na: opšte. Opšti menični elementi su: da je to menica i bezuslovni nalog da se plati određena suma novca. kad u menici nije označeno mesto plaćanja. klauzule o protestu i druge klauzule. Bitni menični elementi kada u trasiranoj menici nije označeno mesto izdavanja.gde se trasatu određuje valuta u kojoj će isplatiti meničnu svotu. tj.korisnika i potpis trasanta. klauzule o moneti .Prof. spadaju: označenje mesta izdanja i mesta plaćanja menice.

multiplikator-javlja se kao lice koje izdaje duplikat menice. umnožavanje. avalista-lice koje garantuje da će neko od meničnih dužnika ispuniti svoju meničnu obavezu. da može doći do slučaja da trasat tada delimično akceptira ili delimično isplati menicu. To novčano pokriće u trenutku dospelosti menične obaveze. izuzev u nekim slučajevima. akceptant-lice koje akceptira menicu. način potraživanje meničnog poverioca ne može da bude u celini realizovano. cedent-lice koje prenosi menicu. stavljanjem svoga potpisa na menicu. instrumentalni svedok . Pored toga se zahteva. profesionalna menična nesposobnost određenih lica (sveštenici.druga menična lica. Pri izdavanju menice značajno je pitanje: pasivne menične sposobnosti trasanta i aktivne menične sposobnosti remitenta-korisnika (inače. 11 . nepismen i sl.Kod trasirane menice se mogu pojaviti i neka druga neobavezna lica: indosant-lice koje indosira menicu. kod nekih država tzv. putem građansko-pravne cesije. koje ne bi smelo da bude manje od sume na koju menica glasi. Pasivna menična sposobnost trasanta. notifikacija.je lice koje potpisom potvrđuje da je neko drugo lice preuzelo meničnu obavezu koje je kao menični dužnik nesposobno da potpiše menicu (slep.Izdavanje menice -trasant daje nalog trasatu da korisniku. da bi neko lice moglo da izda menicu da poseduje određeno novčano pokriće. Menične radnje U menične radnje spadaju:izdavanje menice. oficiri i vojnici. preuzima meničnu obavezu. remitentu se isplati određena suma novca u vreme dospelosti. odnosno isplaćuje meničnu sumu.Prof.). akceptiranje menice. državni službenici i dr. trasant je odgovoran prema remitentu za isplatu menične sume. isplata menice. prenošenje menice. meničnog poverioca). Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Nebitna menična lica . Time.1. Kada se radi o trasantovom pokriću kod trasata. Od trenutka izdavanja menice. prezentacija i regres kod menice. udate žene. intervenijent-lice koje umesto trasata akceptira.) i dr. tako da bi došlo do regresa. na ovaj. avaliranje menice. podrazumeva da on kao prvi potpisnik menice. indosatar-lice na koje se menica prenosti putem indosamenta. cesionar. . Smatra se da to mogu da učine sva poslovno sposobna lica. 8.dr.lice na koje se menica cedira. 8. trebalo bi istaći da ukoliko je ono manje od menične sume na koju menica glasi. protest.

trasant potpisujući menicu javlja kao punomoćnik. a iz razloga da se što bolje obezbede interesi imaoca menice.dosledan prepis izvorne menice. Trasant se može pojaviti. trasant može izdati menicu ne samo u svoje ime i zasvoj račun.dr. Duplikat menice može da izda samo trasant. ovakva menica obavezuje vlastodavca. Ako ovakvo lice prekorači data ovlašćenja iz punomoćja ili potpiše menicu bez ovlašćenja. jer se tada smatra da je on u obavezi po svakom primerku akceptiranih menica. 8. Kod izdavanja duplikata menice. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Aktivnom meničnom sposobnošću. Umnožavanje menice Do umnožavanja menice može da dođe pri upotrebi menice u prekomorskom prometu zbog gubitka ili uništenja menice. ili sačinjavanjem kopije menice. smatra se sposobnost nekog lica da bude poverilac po menici.pošto je trasant njemu predao menicu i on svojom izjavom volje prenosi menicu na indosatara. onda potpisana menica ne obavezuje vlastodavca. te je u takvom slučaju on i menično pravno odgovoran. 3. već i u ime i za račur vlastodavca. 12 . triplikata i sl. U slučaju da jedan primerak umnožene menice bude poslat na akceptiranje. što se putem izjave (indosamenta) menica prenosi sa jednog lica na drugo. To se obavlja na poleđini menice gde je prvi indosant (žirant) samo remitent . već punomoćnika koji je po menici odgovoran."platite za ovu jedinu menicu". 2. Kad akceptirani primerak bude isplaćen. Izuzetak od ovoga je slučaj kada je trasat akceptirao više primeraka menice. prestaje važnost svih ostalih primeraka menice.Prof. Tada se u ovom slučaju. Umnožavanje menice može da se obavi na dva načina: izdavanjem duplikata. a pravo sačinjavanja kopija menice pripada svakom imaocu menice i ona predstavlja veran . jer će se u suprotnom smatrati da svaka od takvih menica predstavlja samostlanu menicu. Prenos menice (indosiranjem) Ovaj se prenos menice obavlja na taj način. 8. S druge strane. kao izdavalac menice i u ulozi komisionara. onda na svim ostalim primercima mora da bude naznačeno ime lica kod kojeg se taj primerak nalazi. svaki izdati primerak mora da nosi oznaku rednog broja. a to može biti svako pravno i fizičko lice sa pravnom sposobnošću. Do umnožavanja ne može doći kada je u menici uneta klauzula "solo klauzula" .

sa odgovarajućom klauzulom i potpisom indosanta. Rekta indosament je onaj u kojem stoji klauzula "ne po naredbi" koja označava da se dalje zabranjuje indosiranje i onda se menica dalje može prenosti samo građansko-pravnom cesijom. remitent ustvari daje menicu kao sredstvo obezbeđenja nekom trećem licu-indosataru. Obzirom na ograničeno prenošenje ovakve menice. tj. kao ranijeg imaoca menice). 13 . Postoji i tzv. Na ovaj način se imaocu menice daju mnoge mogućnosti: 1) da dalje indosira menicu putem punog. putem građansko-pravne cesije . prenos se obavlja retko. U ulozi indosanta pojavljuje se remitent. kao sredstvu obezbeđenja u unutrašnjem prometu. Na ovaj način. trasata. Na taj način. izvrši uslugu i sl. Kad se radi o trasiranoj sopstvenoj menici.dr. povratni indosament.Prof. Blanko indosament je onaj na kojem se nalazi samo potpis indosanta. može doći do indosiranja menice na trasanta. pošto nigde nije upisano njegovo ime. odnosno vrši plaćanje koje duguje. ista se često prenosti punim indosamentom. po istoj menici. ali do indosiranja dolazi tek onda kad on ispuni ugovornu obavezu (isporuči robu. -Prenos menice. tzv.dolazi najčešće. blanko ili rekta indosamenta i da na taj način postane menični dužnik. onda se takav prenos može obaviti i na produžetku menične isprave. da preuzme meničnu obavezu (jer nema njegovog imena) i 3) da u blanko indosament upiše neposredno ime lica na koje prenosi menicu. zbog čega je on i primio menicu. kad je trasant ili neki od indosanata uneo u menicu klauzulu . blanko i rekta. najčešće. gubi svoj apstraktni karakter. imalac menice izbegava. 2) da menicu prenese dalje prostom predajom (tradicijom) ne potpisujući nigde na menici i ne upisujući nigde svoje ime."rekta klauzulu". Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Indosament može biti puni. To dovodi do konfuzije (sjedinjenja) meničnog dužnika i poverioca. Putem indosiranja menice. prema kasnijim imaocima menice. prenosi putem blanko indosamenta. Tu ovakva trasirana sopstvena menica donekle. "ne po naredbi". koji na ovakav način postaje menični poverilac. alonžu. Menica se u praksi. (I na ovaj način se izbegava njegova menična obaveza. Kad je poleđina menice već iskorišćena za prenos menice indosamentom. akceptanta ili bilo kojeg meničnog dužnika.). I tu se prenos obavlja indosamentom. Puni indosament je onaj u kojem je naznačeno ime lica na koje se menica prenosi. da se menica indosira na neko lice koje je već u meničnoj obavezi.

1) Vrste akcepta po sadržini i obimu Akcept po sadržini i obimu može da bude potpuni i delimičan. Tada glavnog dužnika trasanta zamenjuje akceptant.dr. postoji tzv. Obično. može biti puni i blanko. Puni akcept menice. nego što ih je i sam imao. Dakle. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Dejstvo cesije kod menice. To dalje znači. Akceptiranje menice Akceptiranje menice. 2) menični dužnik može isticati iste prigovore prema novom imaocu menice koje je imao i prema ranijem imaocu menice. "prihvatam" i potpis akceptanta. svojom voljom i potpisom obavezuje da prihvati meničnu obavezu i da će meničnu svotu isplatiti onako kako ona glasi. akcept menice vrši trasat i on postaje menični dužnik.Prof. prenosi na novog imaoca menice (cesionara) ista prava koja on kao prenosilac ima prema meničnom dužniku (cezusu). U najvećem broju slučajeva. U iznetom pogledu cesija se značajno razlikuje od indosiranja. predstavlja menično pravnu radnju gde se neko lice. Potpuni akcept je kada akceptant prihvati da isplati u celini meničnu svotu. jer indosatar stiče samostalna prava nezavisna od njegovog prethodnika po menici (odnosno indosanta). Sa akceptiranjem menice. ima sledeće karakteristike: 1) da imalac menice (cedent. Akcept menice. a blanko akcept menice je onaj gde se samo nalazi potpis akceptanta popreko preko meničnog sloga. Institut akcepta kod menice je uveden iz razloga što je mrnica kreditno sredstvo sa dugim rokovima dospelosti. 14 . akcept predstavlja izjavu koju određeno lice stavlja na meničnu ispravu kojom potvrđuje trasantov nalog za isplatu menične sume. sadrži klauzulu "priznajem". da indosant može preneti više prava na indosatara. najčešće trasat. predugovor između trasanta i trasata o tome da će trasat da izvrši akceptiranje menice koju trasant bude vukao na njega. dok bi delimičan akcept bio u slučaju da akceptant prihvata da isplati samo deo menične svote. daje se meničnom poveriocu povećana sigurnost da će menična svota biti isplaćena. prenosilac menice). 8. 4. Sa akceptiranjem menice trasat stupa u menično-pravni odnos i postaje glavni menični dužnik.

Istim se ugovorom precizira i obaveza honorata da avalisti nadoknadi novčanu štetu i da mu plati određenu proviziju koju bi ovaj imao. Izjava o avalu (meničnom jemstvu). isplatiti sumu novca po menici. u kojem bi se slučaju (ako se ne navodi za koga se jemči). Kao avalista može da se pojavi svako lice koje poseduje pasivnu meničnu sposobnost. da će neko od postojećih potpisnika menice (honorat). a trasat odbije da akceptira menicu ili unese uslov u izjavu o akceptu. Takav aval koji se daje van menice naziva se "skriveni aval". kao avalista po menici pojaviti: akceptant. mogućnost davanja avala se može dati posebnim aktom. onda je imalac menice obavezan da istu podnese na akceptiranje na "na adresu po potrebi". U nekim državama. avalista na meničnoj istravi treba da naznači za koga jemči. prethodi. Izjava o avalu se daje na takav način što avalista stavlja klauzulu "kao jemac". između avaliste i honorata. Tako se može. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Kad je u menici navedena "adresa po potrebi". uz stavljanje svojeručnog potpisa avaliste. smatra se da je takav aval dat za trasanta. "kao poruk". takođe i lice koje je već dužnik po menici. Po pravilu. trasant do momenta akceptiranja i izdavalac sopstvene menice. bankarski posao).dr. sporazum između avaliste i honorata (lica za koga avalista jemči). Kad je aval dat na licu menice. osim glavnog meničnog dužnika. već o blanko indosamentu. 15 . U tom ugovoru se obično precizira do kojeg novčanog iznosa avalista jemči i za koje to njegove obaveze. nezavisan je od meničnog posla i predstavlja poseban građanskopravni ugovor (najčešće. gde lice-avalista unosi u meničnu ispravu i svojim potpisom na menici garantuje. Do avala može doći i bez zaključenja bilo kakvog ugovora između avaliste i honorata. i posle toga se stavlja ime honorata (lica za koje se garantuje). Ovakav ugovor. "per aval" i sl. smatralo da se ne radi o avalu. 8. a nije navedeno za koga je dat.Prof. daje se na menici ili na njenom produžetku alonžu. Aval kod menice Aval predstavlja menično jemstvo u pismenoj izjavi. posebnim pismom avaliste upućenog imaocu menice. 5. Davanju avala. to se naročito odnosi kad se aval daje na poledini menice. na primer.

Postoji pozivna i spontana intervencija. ali ne dolazi do njegove menične odgovornosti. U slučaju da se intervenijent ne pridržava sporazuma pa ne interveniše.Prof. kad trasat ili akceptant odbije da to uradi. samostalno i neposredno imaocu menice. 16 .bilo iz kojeg razloga ne bude akceptirana ili po njoj ne bude isplaćena menična suma.dr. tako i prema licima koja su odgovorna honoratu (prema trasantu. kako to odgovara i onaj za koga jemči. 8. on ima pravo regresa .kako prema honoratu. 6. Intervencija kod menice Pod intervencijom podrazumeva menična radnja kojom neko treće lice tzv. akceptantu i honoratovim predhodnicima po menici). biće odgovoran honoratu za naknadu štete po pravilima građanskog prava. Smatra se da i u ovom slučaju može da postoji prethodni sporazum između intervenijenta i honorata. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Može postojati i delimičan aval koji se ogleda u tome. već garantuje. Ovakva pozivna intervencija može da bude učinjena i kada neka menica . Kod menice. Kad avalista isplati menicu. akceptira ili isplaćuje meničnu sumu. kao i kada dođe do delimičnog akcepta ili delimične isplat menične sume. dakle. jamči za jedan njen deo. Kod pozivne intervencije. avalista odgovara onako. Avalista. što avalista ne garantuje za celokupnu meničnu sumu. upotrebom posebne klauzule "adresa po potrebi" unapred određuje lice koje će izvršiti akceptiranje ili isplatu menice. ali se on nigde u meničnom pismenom ne vidi. Spontana intervencija se javlja u onom slučaju kad neko lice svojom voljom (spontano) interveniše za meničnog dužnika. umesto meničnog dužnika u slučaju kada trasat odbije da akceptira menicu. intervenijent. sam trasant ili neko od indosanata. odgovara solidarno.

Tada se interveniše bilo za kojeg meničnog dužnika (trasanta. Kada je izvršena isplata menične svote. kada je uneta u meničnu ispravu i tom prilikom intervenijent navodi ime lica za koje interveniše (ime honorata). Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Za razliku od pozivne.dr. kao i da je imalac menice prećutno pristao na akceptiranje menice od označenog intervenijenta. Zakona o menici naše zemlje je predviđeno da imalac menice može da odbije spontanu intervenciju zbog neakceptiranja iz razloga što mu nije svejedno koje će lice akceptirati menicu obzirom na finansijsku sposobnost. sasvim je druga situacija kad se radi o spontanoj intervenciji zbog neisplate. jer se smatra od strane nekih autora. Intervenijent ima pravo regresa prema honoratu i prema onim meničnim potpisnicima koji su odgovorni njegovom honoratu. a) Intervencija zbog neakceptiranja. spontanu intervenciju ne mora da imalac menice prihvati. intervenijentu se predaje menična isprava i protestna isprava. onda dolazi do intervencije zbog neisplate. to se konstatuje na menici i mora se navesti ime honorata.Kad glavni dužnik odbije da isplati meničnu svotu (ili je delimično istu isplatio). jer bi se u suprotnom smatralo da je intervenisano zbog trasanta. smatralo da se interveniše za trasanta. b) Intervencija zbog neisplate menične svote.Kada trasat odbije da akceptira menicu. jer bi se inače. čime bi se očito nanela šteta meničnim regresnim dužnicima.Prof. . pa je zbog toga podignut protest. Kada intervenijent isplati meničnu svotu. indosanta ili avalistu). kako bi on mogao da ostvaruje svoje regresno pravo. kao ni za trasanta i indosanta koji su u menicu uneli klauzulu "bez moje dalje obaveze". Shodno članu 55. Intervencija proizvodi pravno dejstvo. da imalac menice ne može da odbije da prihvati spontanu intervenciju zbog neisplate. intervencija ima za cilj da spreči vršenje regresa pre dospelosti menice. Honorat mora da bude obavešten o izvršenoj intervenciji. Obzirom na razloge zbog kojih dolazi do spontane i pozivne intervencije. . Ne interveniše se za trasata. a ime intervenijenta nije mu unapred poznato. Međutim. ista se može podeliti na: a) intervencija zbog neakceptiranja i b) intervenciju zbog neisplate menične svote. 17 . bez takvog unošenja.

Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo U ulozi meničnog intervenijenta. Ovo iz razloga. može se pojaviti bilo koje lice koje poseduje pasivnu meničnu sposobnost i lice koje je već dužnik po istoj menici. u suprotnom. jer je dovoljno što tu postoji aval.Prof. što on nema novčanih sredstava za pokriće menične svote. ne može se prezentirati na akcept već samo na isplatu. Menica čiji je rok dospelosti po viđenju. Imaocu menice dato je diskreciono pravo da odluči da li će menicu prezentirati na akcept. i trasat može intervenisati kao spontani intervenijent ako od trasanta nije primio menično pokriće ili želi da sačuva njegov poslovni ugled tzv. . Trasant može da do određenog roka zabrani prezentaciju menice na akcept. intervenijent za čast. Ne može intervenisati akceptant.Kod prezentacije menice na akcept. Ovakva prezentacija je uvek obavezna. Imalac menice je dužan da vodi računa da se prezentacija menice radi isplate blagovremeno izvrši.dr. a takođe se omogućava trasatu da blagovremeno obezbedi novčana sredstva za isplatu o dospelosti menice. koja to nije. menica postati "prejudicirana". Za trasiranu sopstvenu menicu nije kao sredstvo obezbeđenja plaćanja predviđen institut intervencije. imalac menice poziva trasata da prihvati nalog za isplatu koji mu je uputio trasant.Prezentacija menice na isplatu je poziv poverioca akceptantu da izvrši isplatu. jer će. Ovakva prezentacija je najčešće potrebna što trasat i ne zna da je neka menica izdata i da je on treba da isplati. 2) Prezentacija menice na isplatu. Prezentacija menice 1) Prezentacija menice na akcept. Tako. On takvo saznanje dobija tek kada mu je imalac menice istu podneo na akcept. Na ovaj način se trasat upoznaje sa sadržinom naloga za isplatu. za razliku od prezentacije na akcept. 8. a i lice koje se nalazi u obavezi prema honoratu. 18 . 7. tako da poverilac neće svoje pravo prema dužnicima moći da ostvari. .

tada trasat ne može da izvrši isplatu menice dok od trasanta ne dobije poseban izveštaj o izdavanju menice i njenom pokriću. s tim što oni pre isplate menice imaju obavezu da provere formalnu legitimaciju imaoca menice. nalazi u rukama izdavaoca menice-trasanta. se ne podnosi na akcept nego samo na isplatu. Dužnici (akceptant i trasat). Glavni menični dužnik po menici je akceptant kad je ona akceptirana. da utvrde da li je imalac menice došao do meničnog pismena na zakonit i savestan način. 8. ne dolazi do prezentacije menice. kao i da je lice koje traži isplatu došlo do menice na bazi neprekinutog niza indosamenata. zajedno sa zakonskom i ugovorenom kamatom. ne izvrši blagovremenu prezentaciju menice radi isplate. dužnik može da meničnu svotu deponuje kod nadležnog suda. ne čekajući trasantov izveštaj. kada isplatu menice izvrši neki regresni dužnik.dr. prestaje menično-pravni odnos. ali akceptant i trasant mogu da izvrše i delimičnu isplatu. da menicu isplate glavni menični dužnici (akceptant i trasant do akceptiranja menice . tj. 19 . bilo po kojem osnovu. Kada se menica. je nepotrebna jer su trasant-izdavalac i trasat isto lice. Prezentacija na akcept.Prof. Isplata menice Isplata menice se obavlja po dospelosti i obavlja glavni menični dužnik. u ovom slučaju. onda će on odgovarati za prouzrokovanu štetu trasantu. te se smatra da je on na ovaj način izvršio meničnu obavezu. Međutim. od strane trasata-trasant). na dan dospelosti. Ako trasat učini isplatu menične svote. onda dolazi do regresa i prevaljivanja obaveze. kao sredstvo obezbeđenja plaćanja. odnosno kod poslovne banke kod koje je ovakva menica domicilirana. javljaju se akceptant ili trasat. jer se smatra da je došlo do sjedinjenja (konfuzije) poverioca i dužnika u jednom licu. Prezentacija na isplatu se obavlja na dan dospelosti i ona se u nas prezentira Narodnoj banci Jugoslavije-Zavodu za obračun i plaćanja. Kad poverilac. po pravilu. onda se takva isplata konstatuje na poleđini menice i dužnik je posle takve konstatacije uzima od imaoca.i u slučaju odbijanja akceptiranja menice. Kada je u meničnom slogu uneta klauzula "sa izveštajem". smanjujući na taj način obaveze regresnih dužnika. 8. Kad se izvrši isplata menice. treba da plate meničnu svotu odjednom. Kao najčešći isplatioci menice. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Trasirana sopstvena menica. trasant-kad nije akceptirana i izdavalac sopstvene menice. Sa isplatom menice. To nastaje u slučaju.

odnosno poslovna banka kod koje se nalazi žiro račun trasanta. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Po izvršenoj isplati. 8.sud. gde imalac menice na verodostojan način utvrđuje da je pokušaj da naplati menicu ili da dobije akcept ostao bezuspešan. Kada su ispunjeni uslovi. dužnik zadržava menicu kao dokaz da je izvršio isplatu. Kod suda se vodi kao posebna javna knjiga protestni registar u koji se upisuju sve ove činjenice. Menični protest Protest kod menice predstavlja posebnu meničnu radnju. . domicilijat će neisplaćeni deo naloga za naplatu izvršiti sa računa avaliste. kao što su: 1) Protest zbog neakceptiranja ili delimičnog akceptiranja menice. 20 . Ako je u pitanju trasirana sopstvena menica. odnosno. dužnik može zahtevati da se to konstatuje na menici. imalac menice će najčešće. Kod delimične isplate menice.Prof. Protestant. a kod delimične isplate. je obavezan da se obrati nadležnom organu (u našoj državi kod opštinskog suda u mestu plaćanja menice) i da u zakonskom obliku podigne protest da bi izbegao da menica postane "prejudicirana" i da ne izgubi regresna prava prema meničnim dužnicima. Kada je menična svota isplaćena u zemlji.dr. kao ovlašćeno lice. onda se ista činjenica od strane suda konstatuje u posebnoj protestnoj ispravi koji sud izdaje protestantu. isplatu menične svote remitentu na njegov žiro račun koju će izvršiti domicilijat. podići protest. nadležni organ . 9. kako bi sačuvao regresna prava prema meničnim dužnicima i trasantu. poziva dužnika (trasata ili akceptanta) da izvrše traženu meničnu radnju-akcept ili isplatu menice. menicu dostavlja trasantu. Narodna banka Jugoslavije-Zavod za obračun i plaćanja. Postoji više vrsta meničnih protesta. onda domicilijatisplatilac u roku od tri dana.Ovaj protest se podiže u slučaju da trasat odbije da akceptira menicu (ili delimično akceptira menicu) i koji se mora podići u roku koji je dat za akceptiranje menice. a pod određenim uslovima to pravo pripada i imaocima duplikata ili kopije menice. Kad dužnik ni na zahtev suda ne učini akcept ili isplatu menice. Podizanje protesta može da učini imalac menice ili njegov punomoćnik. Kada na računu nema dovoljno sredstava.

dr. Notifikacija se najčešće obavlja putem preporučenog pisma. posle isteka roka dospelosti menice. Cilj notifikacije je da regresni menični dužnici steknu saznanje da je dospela njihova menična obaveza i da istu isvrše bez intervencije suda. obavezan je da snosi i protestne troškove. 3) Protest zbog nedatiranja akcepta. naziva se notifikacija. 8. a akceptant nije stavio datum kada je izvršen akcept i zbog toga se ne može odrediti dospelost menice. Postoje i druge vrste protesta. kao što su protest zbog neisplate protestnih troškova. kako bi se izbegli troškovi i kamate.podiže samo kod onih menica kod kojih dospelost glasi na određeno vreme po videnju.Prof. Menična notifikacija Menična radnja kojom se vrši obaveštavanje ostalih potpisnika menice da je pokušaj imaoca menice ostao bezuspešan da dobije akcept ili isplatu menice. Zakona o menici. pored isplate meničnog iznosa. 21 . Menični regres Menični regres je posebna menična radnja kojom imalac menice poverilac vrši naplatu meničnog iznosa od regresnih dužnika. imalac menice neće izgubiti regresna prava. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo 2) Protest zbog neisplate ili delimične isplate menične sume.10. jer shodno članu 74. Rok je dva dana. .11. protestom se "protestuje" neakceptirana ili menica zbog koje je pokrenut amortizacioni 8.kad je akceptant ili trasat odbio da isplati ili samo delimično isplatio meničnu sumu.podiže kada imalac duplikata menice zahteva predaju akceptiranog primerka menice od imaoca kako bi mogao da od akceptanta traži isplatu menične sume. kada nije uspeo da dobije akcept ili isplatu i menice od trasata kao glavnog meničnog dužnika. mada je Zakonom o menici predviđeno da se ista može ostvariti u bilo kojem obliku. Amortizacionim neisplaćena postupak. Međutim. 4) Prekvizicioni protest. menični obveznik. ako notifikacija ne uspe. .

akceptira tu menicu. ranija se menica gasi u odnosu prema njemu. svoje regresno pravo može ostvarivati i putem tzv. može biti: a) regres zbog neakceptiranja.Prof. U slučaju da lice na koje je ovakva menica trasirana. kao i sudskih i drugih troškova s tim u vezi. b) kada je trasant ili akceptant obustavio izvršenje zbog insoloventnosti trasata. može zahtevati plaćanje meničnog iznosa. zakonske kamate od dana dospelosti menice. tom prilikom. Istom menicom je obuhvaćena regresna svota i zakonska taksa na povratnu menicu. poverilac se može obratiti bilo kojem potpisniku menice. ugovorene kamate. trasata ili akceptanta. svih potpisnika istovremeno ili nekolicine potpisnika. Imalac menice. b) regres zbog neisplate menice i c) regres zbog insolventnosti trasanta. 9. obzirom na razloge zbog kojih se obavlja regres. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Menični regres se vrši posle dospelosti menične obaveze. Tada. u sledećim slučajevima: a) kada je akceptant pre ili posle dospelosti pao pod stečaj ili dospeo u likvidaciju. imalac menice može zahtevati isplatu meničnog iznosa od jednog potpisnika. Kada dolazi do meničnog regresa. Klasifikacija meničnog regresa.dr. povratne menice (Rucktratte). c) kada je pokušano bezuspešno izvršenje pravnosnažne odluke na imovini trasanta i akceptanta i d) kada je pao pod stečaj ili likvidaciju izdavalac menice čija se menica na ime prezentira na akcept. ne vodeći računa o njegovom rangu na menici (načelo neposrednosti). može i ranije. Izuzetno. Lice koje vrši regres.Amortizacija menice 22 .

Zadnji zakonski imalac menice koja je nestala ili znatno oštećena. a predlagač mora da sudu učini verovatnim da je posedovao određenu menicu i da je po osnovu nje. 23 . a tim rešenjem menični poverilac može da ostvaruje svoja prava. U tom slučaju. smatraće se da je menica nestala. ukradena. Kad se u ostavljenom roku niko ne javi sudu. jave neka lica sa menicom. I to u slučajevima kad je ona izgubljena. oproštajem dugaa. moguće su i tada dve situacije i to: 1) sud će da obustavi amortizacioni postupak i pronađenu menicu predati poveriocu. onda će sud objaviti oglas u Službenom listu SRJ. amortizaciju menice. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Amortizacija menice. zastarelošću potraživanja. odbije da istu menicu preda sudu. uništena ili nestala. predstavlja sudski postupak u kojem se neka menica oglašava nevažećom. njegova prava ostaju na snazi prema glavnim meničnim dužnicima (trasantu-kad menica nije akceptirana. Sud će svojim rešenjem oglasiti menicu za nevažeću. Tada su moguće dve situacije i to da se niko ne javi ili da se u tom roku neko javi sudu.dr.Prof. Postupak se sprovodi prema mestu plaćanja menice. kod kojeg se nalazi menica. kompenzacijom duga. u slučaju da takvo lice preda menicu sudu i 2) kada ovo lice. u vanparničnom postupku. Zakona o menici.dana) preda menicu sudu. Kad utvrdi da su podneti dokazi dovoljni. kojim će pozvati svako lice kod kojeg se nalazi menica da u određenom roku (kod nas. a regresni dužnici se oslobađaju menične obaveze. onda će narediti da se izvrše iste. 10.Kad opštinski nadležni sud utvrdi da su potrebne određene dopune. kada se u ostavljenom roku suda. konfuzijom i prejudiciranjem. Prestanak meničnih prava i obaveza Prestanak meničnog prava i obaveze prestaje: isplatom menice. U drugom slučaju. mora da se prikaže sadržina nestale ili znatno oštećene menice. Shodno članu 90. akceptantu i izdavaocu sopstvene menice). uz amortizacioni predlog u pogledu amortizacije konkretne menice. Najveći deo prestanka meničnih obaveza se odnosi na slučajeve kada su menične obaveze i prava uredno i blagovremeno izvršeni. prenošenjem duga. taj rok iznosi 60. pokreće amortizacionim predlogom kod nadležnog suda. da u redovnom parničnom postupku raspravi pitanje svojine na menici. sud će da prekine amortizacioni postupak i meničnog poverioca će uputiti. njemu pripadalo određeno pravo.

.Oproštaj meničnog duga se javlja između konkretnog meničnog dužnika i određenog meničnog poverioca.Konfuzija (sjedinjenje). bilo pre roka ili u vreme dospelosti menične obaveze. . tj. Oproštaj meničnog duga.Prof. 2) da su obaveze istovetne po rodu. Ovakav slučaj nije. Ovaj oproštaj može da bude izričit i prećutan.prebijanju. prostom predajom menice meničnom dužniku. To znači. da moraju da budu ispunjeni odredjeni uslovi za nastanak kompenzacije (prebijanja): 1) da se radi o potraživanjima lica koja su u uzajamnim poverilačkim odnosima. kao oblik prestanka menične obaveze. vrsti (kod menice radi se o novčanim obavezama). 24 . 3) da su obaveze likvidne i pravno valjane i 4) da su obaveze dospele. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Prestanak menične obaveze usled prebijanja (kompenzacije) primenjuju i kod menice i meničnih obaveza opšta pravila građanskog prava o kompenzaciji . Oproštaj meničnog duga je izričit. oproštaj duga tada deluje prema svim meničnim dužnicima. ako je oproštaj duga po menici dat nekom od meničnih regresnih dužnika. kada menični dužnik po istoj menici postane i menični poverilac i obrnuto.dr. Kada je oproštaj duga dat akceptantu ili trasantu menice koja nije akceptirana.je spajanje dužničkog i poverilačkog statusa u određenom meničnom odnosu u istom licu.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->