Prof.dr.

Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo

seminarski rad:

Menica

studentkinja Nataša Nikolin

1

Prof.dr. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo

1. 1. Postanak, uloga i razvoj menice
Menica se pojavila tek u srednjem veku kada dolazi do razvoja robnog prometa naprednih trgovačkih gradova, posebno u Italiji. Tada sa razvojem Đenove, Firence, Venecije i drugih gradova u Sredozemlju (XII. i XIII. vek), menica postaje sredstvo razmene novca i po tome je ona i dobila ime (italijanski lettera di cambio, potiče od reči cambiare, što znači:menjati). Kasnije se menica, kao sredstvo razmene - pretvorila u sredstvo plaćanja, a kasnije, ona postaje i kreditno sredstvo. To je slučaj, kad kupac nije u mogućnosti da odmah plati nabavljenu robu već bi ispunio prodavcu menicu koja bi dospevala kroz određeni broj meseci. Na ovaj način, kupac je odlagao plaćanje, tj.dobijao je višemesečni kredit.Svakako, da je sa razvojem trgovine, došlo do i promene uloge menice, pretvorila i u sredstvo za odlaganje plaćanja (u vidu kredita). Kasnije je menično pismo izgubilo svaku vezu sa osnovnim poslom i menica je ustvari postala apstraktnom hartijom od vrednosti, kod koje se nije mogla utvrditi veza sa osnovnim pravnim poslom. Menica je tokom razvoja menjala i formu tako u početku, morala je da bude ispisana jednim rukopisom i istim mastilom, a kasnije je uspela da obezbedi veću cirkulaciju usvajanjem tzv. teorije propuštanja, što je usavremenom meničnom pravu dovelo i do izdavanja tzv. "blanko menice" gde je za stvaranje menične obaveze dovoljno da je na menicu stavljen potpis dužnika, a da docnije, zakoniti imalac sam popuni preostale neophodne menične elemente. Savremena menica predstavlja hartiju od vrednosti koja je sastavljena u zakonskoj i propisanoj formi, gde se njen izdavalac obavezuje da određenom licu ili po njegovoj naredbi, pa čak i da sam (sopstvena menica), isplati označenu sumu novca ili će tu sumu da isplati licu na koje izdavalac menicu vuče (trasirana menica) i to u određenom mestu i u određeno vreme. Iz toga proizilazi, da meničnu sumu može da isplati ili sam izdavalac menice ili neko treće lice (trasat).

2. Uloga menice

2

kupac izdaje menicu sa rokom dospeća na dan kada je dogovoreno da kupovna cena bude plaćena. Pod trasiranom menicom ili vučenom menicom. 3. Kada kupac i prodavac dogovore odloženo plaćanje. Kod trasirane menice. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo U savremenom prometu. sredstvo obezbedjenja plaćanja i sredstvo kredita.Funkciju sredstva plaćanja menica ima naročito u medjunarodnom prometu. podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac (trasant) daje nalog drugom licu (trasatu) da u vreme doseplosti menice isplati trećem licu (remitentu-korisniku) ili po naredbi tog trećeg lica novčanu svotu koja je označena u menici. Ona je sredstvo plaćanja. Ako prodavac i kupac ugovore plaćanje menicom. 3 . Kod sopstvene. Prodavac podnosi menicu kupčevoj banci kako bi utvrdio da li ona pristaje da isplati menicu. prodavac može u sudskom vodi po posebnim pravilima za menične ugovoreni iznos. Menica je istovremeno i banka ili kupac ne postupku koji se sporove. prodavac kreditra kupca. Ista je dobila naziv od latinske reči trahere. a svoju poslovnu banku kao lice koje treba da plati po menici. menica ima trojaku ulogu. U slučaju da plate po menici.dr. već postoji sopstveno obavezivanje izdavaoca menice. što znači "vući" i zato se ona naziva i trata menicom. kupac izdaje menicu na iznas kupovne cene u kojoj označava prodavca kao korisnika. podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac obećava (obavezuje se) da će u vreme dospelosti isplatiti trećem licu remitentu-korisniku ili po naredbi tog trećeg lica označenu novčanu svotu u meničnoj ispravi.Prof. prodavac moze biti siguran da će naplatiti kupovnu cenu kada isporuči robu kupci. Za vreme dok čeka da menica dospe za plaćenje. Pod sopstvenom (solo) menicom. razlikujemo tri vrste: trasiranu menicu po sopstvenoj naredbi. Menica često ima ulogu kreditnog sredstva. Vrste menice Postoje dve vrste menica: 1) trasirana i 2) stopstvena menica. pa i nema naloga trećem licu za isplatu menične svote. Ukoliko banka prihvati tu obavezu potvrdom na samoj menici. da naplati sredsvo obezbedjenja plaćanja. solo menice trasat ne postoji.

ona se često koristi radi boljeg korišćenja bančinih sredstava pa jedna bančina jedinica u nekom mestu vuče ovu menicu u drugu bančinu jedinicu (u drugom ili čak u istom mestu). Finansijska menica se pojavljuje radi obezbeđenja potraživanja od strane poverioca. kod drugih ugovora u prometu robe i usluga. kod mnogih ugovora u robnom i platnom prometu.po pravilu. Podela menice s obzirom na poslove kod kojih se primenjuje i na njenu ulogu u tim poslovima na: robnu poslovnu finansijsku menicu. ima istu ulogu kao i robna menica ali se primenjuje. Trasirana sopstvena menica odlikuje se time što trasant (izdavalac) menice označava samoga sebe kao trasata (isplatioca menične svote). a pri tome može sadržati i neke nebitne menične elemente. Potpuna ili puna menica je ona menica koja već u momentu njenog izdavanja sadrži sve bitne menične elemente koji su predviđeni zakonom. Trasirana menica po sopstvenoj naredbi.dr. Poslovna menica.Prof. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo redovnu trasiranu menicu (o kojoj je bilo napred reči) trasiranu sopstvenu menicu. odnosno izdaje menicu u sopstvenu korist. Podela menica u vezi sa formom menične isprave. Robna menica se vrlo često koristi kod ugovora o prodaji robe i pomoću iste prodavac kreditira kupca. U zapadnim državama. karakteristična je po tome što izdavalac menice određuje samog sebe kao korisnika (remitenta) menice. pa se sa toga aspekta može izvršiti podela menica na: pune ili potpune i blanko ili bjanko menice. 4 .

Međutim. . dovela je još u XIX. recimo. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Blanko (bjanko) menica se karakteriše time što njen izdavalac u momentu izdavanja popunjava samo neke bitne menične elemente (često stavljajući samo svoj potpis) i na taj način ovlašćuje budućeg imaoca menice da on popuni ostale bitne menične elemente. godine usvojena je Konvencija UN o međunarodnoj trasiranoj i međunarodnoj sopstvenoj menici. Društvo naroda i Međunarodne trgovinske komore. 4. Međunarodni izvori meničnog prava. 1930.dr. Konvencija za regulisanje izvesnih sukoba zakona u materiji meničhog prava i Konvencija o pitanjima taksa u materiji menice. veku do unifikacije (izjednačavanja) i jednoobraznosti meničnih prava.Prof. . Sve ove tri konvencije ratifikovao je veći broj država ali to nije dovelo do punog ujednačavanja meničnog prava jer ih. 5 . godine (sa izmenama i dopunama u više navrata). tako i kod izvora meničnog prava razlikujemo: međunarodne nacionalne (autonomne) izvore meničnog prava. Komisija UN za međunarodno trgovačko pravo (UNCITRAL) 1971. godine u Ženevi su usvojene tri međunarodne konvencije: Konvencija o jednoobraznom meničnom pravu. odnosno ženevskih konvencija o menici. nije prihvatila SAD. godine pripremila je Konvenciju sa jednoobraznim pravilima za posebnu trgovačku hartiju od vrednosti koja bi bila od značaja samo u međunarodnim plaćanjima. Izvori meničnog prava Kao i kod ostalih izvora prava.Veća upotreba menice u međunarodnom robnom prometu i prometu usluga. tek 1988. a koji je uradjen na osnovu Jednoobraznog meničnog zakona. na osnovu koje su zemlje (koje su ovu konvenciju prihvatile) obavezale .da svoja nacionalna zakonodavstva usklade sa ovom Konvencijom. Autonomni (nacionalni) izvori meničnog prava. pre nego što menicu bude koristio protiv meničnog dužnika.U našoj zemlji se sada primenjuje Zakon o menici iz 1946.

6 . U pravnoj teoriji. 5. pa se i javljaju dve teorje: teorija emisije i teorija kreacije. korisniku svog dužnika (trasata). da menica predstavlja pravni akt sa nekim osobenostima. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo U izvore našeg meničnog prava. Renault smatraju da kod menice postoje tri ugovora: 1) prethodni ugovor između trasanta i remitenta. Tako po ugovornoj teoriji koju posebno predstavljaju Lyon Caen.Pravna priroda menice U starijoj meničnoj teoriji. razlike između germanske i mediteranske škole su znatno otklonjene. U tom pogledu. Zakon o obligacionim odnosima. Neki pravni pisci smatraju. a to isto radi i svaki indosant kad prenosi menicu. Teorija stipulacije polazi od toga. ono shvatanje po kojem kod menice postoji jednostrana izjava volje trasanta -izdavaoca menice. možemo još ubrojati i Zakon o hartijama od vrednosti. germanska i anglosaksonska. Pravilnik o protestnim registrima i dr. još i niz uredbi i pravilnika kojima se dopunjuje zakonska regulativa. Zakon o finansijskom poslovanju i Zakon o tržištu novca i tržištu kapitala. da prilikom izdavanja menice trasant delegira remitenta.dr. U modernoj pravnoj teoriji o prirodi menice. Kod teorije jednostranog akta došlo je do nekih razlikovanja i neslaganja po pitanju od kojeg trenutka jednostrana izjava proizvodi pravno dejstvo.Prof. mogu se razlikovati dve teorije: teorija jednostranog akta i teorija kombinacije jednostranog akta i ugovora. postoje tri škole o pravnoj prirodi menice: mediteranska. 2) ugovor o mandatu između trasanta i trasata i 3) cesija potraživanja indosanta i indosatara. Teorija delegacije zastupa gledište. najviše je prihvaćeno. da trasant obećava remitentu i kasnijim imaocima menice da će on isplatiti meničnu svotu ukoliko to ne učini trasat. Uredba o zameni protesta dostavljanjem prepisa menice i čeka. Donošenjem ženevskih konvencija. postoji više različitih gledišta. kao na primer.

"indiferentna menica" jer se izdavalac menice istovremeno pojavljuje i kao poverilac i kao dužnik. 1584 gde u takvom slučaju postoji tzv. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Po kreacionoj teoriji. menična obaveza po menici nastaje tek od onog momenta kad je izdavalac menice istu pustio u promet. što bliže znači da je u njoj sadržano pravo potraživanja prema dužniku. iz nje se ne može utvrditi osnov iz kojeg posla je menica nastala. -Menica je apstraktna hartija od vrednosti i ona nije u vezi sa pravnim poslom. hartiju od vrednosti. Osobine menice -Menica predstavlja uvek hartiju od vrednosti. menična obaveza nastaje od onog momenta kad izdavalac menice stavi svoj potpis na meničnu ispravu. nego i prema poveriocu. Od tada se dužnik. 5. Prema emisionoj teoriji. tako da na punovažnost menice ne utiče da li se ona još nalazi u rukama izdavaoca ili je nju ovaj pustio u promet. menica kao hartija od vrednosti može glasiti samo na određenu sumu novca. 7 . prenošenja odnosno ostvarivanja prava koja su u menici sadržana. Pristalice ove teorije. -U pravima kontinentalnih država. -Menične obaveze su posebno stroge i to ne samo prema dužniku. tj. -Menica predstavlja strogo formalnu ispravu. tako da nedostatak nekog njenog bitnog meničnog elementa povlači i njenu nevažnost. Ako ne postoji menična pismena isprava ne može doći do nastanka.Prof. može osloboditi od menične obaveze samo ako dokaže da je imalac menice prilikom pribavljanja iste postupao nesavesno i nezakonito. odnosno kad je menicu predao korisniku-remitentu. Nemačkoj i Francuskoj. su naročito brojni u Italiji.dr. -Menica predstavlja obligaciono-pravnu hartiju od vrednosti jer su prava koja su u njoj sadržana po svojoj pravnoj prirodi obligaciona. u anglosaksonskim državama može da glasi i na određenu količinu zamenljivih stvari ili na izvršenje određene činidbe.

Ovo načelo označava da se bez hartije od vrednosti.Ovo načelo označava da menica mora da bude sastavljena u tačno predviđenoj pismenoj formi i da sadrži sve one elemente koje zakon zahteva. 5) načelo menične solidarnosti. Menična načela Osnovna menična načela su: 1) načelo pismenosti (formalnosti) menice. tj. 2) načelo inkorporacije. Jedino blanko menica ne mora imati sve elemente u momentu izdavanja.Prof.Ovo načelo predviđa da se po osnovu menice može zahtevati samo što je naznačeno u menici. kao i licima sa drugim nedostacima da putem tzv. Dakle. odnosno mogućnošću izdavanja blanko menice. 2) Načelo inkorporacije . 6. Načelo pismensti (formalnosti). . 3) Načelo fiksne menične obaveze. 6) načelo samostalnosti menične obaveze i 7) načelo neposrednosti menice. sve što nije u meničnoj isparvi navedeno ne bi obavezivalo dužnika. . ovo načelo je donekle ublaženo usvajanjem teorije omisije (propuštanja). 8 . Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo -Menica je prezentacioni papir jer se isti mora prezentirati – podnetidužniku. data je mogućnost i nepismenim i slepim licima. instrumentalnih svedoka preuzimaju menične obaveze. -Obavezu dužnika obuhvata samo ono što je u meničnoj ispravi naznačeno. Stranke ne mogu svojom voljom menjati ili izostavljati bitne menične elemente. 3) načelo fiksne menične obaveze.Osim toga.dr. 4) načelo menične strogosti. ne može se tražiti neka druga obaveza. tako da raspored meničnih klauzula mora biti u propisanoj formi. pravo iz hartije od vrednosti ne može da ostvari i ne može da se isto pravo prenese. U poslednje vreme. ali mora imati sve elemente u momentu prezentiranja na isplatu.

. 6) Načelo samostalnosti menične obaveze. lica koje je izdalo menicu.dr. tj. izdaje na oštampanom formularu. . tj. 4) označen je dospelosti menice. Menična strogost prema meničnom poveriocu se ogleda na taj način. Naznačenje da je menica u meničnom pismenom slogu. 5) ime remitenta. ako ne plati meničnu svotu prvi menični dužnik. mora da bude uneto na jeziku na kojem je pismeno i sastavljeno i to prilikom izdavanja menice. Obaveza nastaje po menici. 7. iako ih ima više solidano odgovaraju sa drugim dužnicima u pogledu menične svote. Menični dužnik mora da isplati meničnu svotu odnosno iznos.Označava da je svaki menični potpisnik samostalan i nezavisan menični dužnik i da na njegovu obavezu ne utiču obaveze drugih meničnih dužnika.Sastoji se u tome da menica predstavlja apstraktnu hartiju od vrednosti i nezavisna je od osnovnog posla.Prof. 6) datum izdavanja menice. tj. Menična strogost prema meničnom dužniku se ogleda u tome da ovaj mora da ispuni meničnu obavezu vrlo jednostavno i u kratkom roku.Načelo neposrednosti menice znači. 7) mesto izdavanja menice i 8) potpis trasanta. može da se parniči. 2) bezuslovni uput da se plati određena svota novca. to je dužan da učini drugi u celosti.Menični elementi U meničnom pravu poznati su bitni i nebitni menični elementi. 5) Načelo menične solidarnosti. ukoliko se ne pridržava menične strogosti. što menični poverilac pri ostvarivanju prava iz menice mora da se pridržava meničnih rokova i radnji. . čim trasant potpiše menicu. jer su veoma ograničene mogućnosti izricanja prigovora. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo 4) Načelo strogosti menice. onoga kome se i po čijoj naredbi mora platiti. 3) ime lica koje treba da plati menicu (trasata). a odgovara na taj način što može da izgubi menično pravo. 9 . pa je na njemu i isti menični elemenat unapred oštampan. 7) Načelo neposrednosti menice. pa tek onda ako želi. Menica se najčešće.Ovo načelo označava da svaki menični dužnik. Bitni menični elementi Zakon o menici predvida da trasirana menica mora da sadrži sledeće bitne elemente: 1) označen je da se radi o menici. . da je svako od meničnih dužnika neposredno odgovoran imaocu menice.

solo klauzule.dr. Personalnim bitnim meničnim elementima. Menica se izdaje na unapred odštampanom formularu-blanketu. onda se predpostavlja da takva menica dospeva po viđenju.čim bude podneta . klauzule o pokriću.Nebitne menične klauzule javljaju se kao: klauzule o broju meničnih primeraka. onda se predpostavlja da je menica plativa u mestu koje je navedeno. pored imena trasata. 10 . Označavanje datuma izdavanja menice je bitan elemenat menice jer se pomoću njega može odrediti rok dospelosti menice. ubrajaju se:datum izdavanja menice i rok dospelosti menične obaveze. .gde se trasatu određuje valuta u kojoj će isplatiti meničnu svotu. ime remitenta . kasatorne klauzule -"platite za ovu prvu a ne i za ostale menice". spadaju: označenje mesta izdanja i mesta plaćanja menice. smatraju se: ime trasata. U kalendarske bitne menične elemente. Bitni menični elementi kada u trasiranoj menici nije označeno mesto izdavanja. klauzule o moneti . u adresi trasata koji treba da isplati menicu. tj. Bila bi punovažna i ona menica koja je izdata sa svim bitnim meničnim elementima na običnoj hartiji. Nebitni menični elementi Nebitne (fakultativne) menične klauzule.prezerntirana trasatu. predpostavlja se da je menica izdata u mestu koje je navedeno pored trasantovog potpisa (u adresi trasanta -izdavaoca menice).gde se trasatu nalaže da isplati ne samo meničnu svotu nego i određenu kamatu remitentu.korisnika i potpis trasanta. klauzule o kamati . klauzule o protestu i druge klauzule. kalendarske i geografske elemente. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Klasifikacija bitnih meničnih elemenata -U pravnoj teoriji se bitni menični elementi grupišu i to na: opšte. a da bude propisno taksirana. kad u menici nije označen rok dospelosti menične obaveze. personalne. u pismenoj formi. kad u menici nije označeno mesto plaćanja. U geografske bitne menične elemente. Opšti menični elementi su: da je to menica i bezuslovni nalog da se plati određena suma novca.Prof. tj. klauzule o efektivi.

prezentacija i regres kod menice. Pri izdavanju menice značajno je pitanje: pasivne menične sposobnosti trasanta i aktivne menične sposobnosti remitenta-korisnika (inače.) i dr. državni službenici i dr.1. meničnog poverioca).Prof. instrumentalni svedok . profesionalna menična nesposobnost određenih lica (sveštenici. akceptant-lice koje akceptira menicu. isplata menice. izuzev u nekim slučajevima. Smatra se da to mogu da učine sva poslovno sposobna lica. Menične radnje U menične radnje spadaju:izdavanje menice. prenošenje menice. intervenijent-lice koje umesto trasata akceptira.Kod trasirane menice se mogu pojaviti i neka druga neobavezna lica: indosant-lice koje indosira menicu. trebalo bi istaći da ukoliko je ono manje od menične sume na koju menica glasi. umnožavanje.). stavljanjem svoga potpisa na menicu. remitentu se isplati određena suma novca u vreme dospelosti. cesionar. Time. koje ne bi smelo da bude manje od sume na koju menica glasi. cedent-lice koje prenosi menicu. tako da bi došlo do regresa. putem građansko-pravne cesije. indosatar-lice na koje se menica prenosti putem indosamenta.je lice koje potpisom potvrđuje da je neko drugo lice preuzelo meničnu obavezu koje je kao menični dužnik nesposobno da potpiše menicu (slep. 8. kod nekih država tzv.Izdavanje menice -trasant daje nalog trasatu da korisniku. 11 . multiplikator-javlja se kao lice koje izdaje duplikat menice. avalista-lice koje garantuje da će neko od meničnih dužnika ispuniti svoju meničnu obavezu. avaliranje menice. . To novčano pokriće u trenutku dospelosti menične obaveze. način potraživanje meničnog poverioca ne može da bude u celini realizovano. notifikacija. akceptiranje menice. udate žene. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Nebitna menična lica . 8. podrazumeva da on kao prvi potpisnik menice. protest. da bi neko lice moglo da izda menicu da poseduje određeno novčano pokriće. odnosno isplaćuje meničnu sumu. Pasivna menična sposobnost trasanta. trasant je odgovoran prema remitentu za isplatu menične sume. da može doći do slučaja da trasat tada delimično akceptira ili delimično isplati menicu.dr. oficiri i vojnici. Od trenutka izdavanja menice.lice na koje se menica cedira. na ovaj.druga menična lica. Pored toga se zahteva. nepismen i sl. preuzima meničnu obavezu. Kada se radi o trasantovom pokriću kod trasata.

Izuzetak od ovoga je slučaj kada je trasat akceptirao više primeraka menice. ili sačinjavanjem kopije menice. onda potpisana menica ne obavezuje vlastodavca. trasant potpisujući menicu javlja kao punomoćnik. svaki izdati primerak mora da nosi oznaku rednog broja. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Aktivnom meničnom sposobnošću."platite za ovu jedinu menicu". Kad akceptirani primerak bude isplaćen. ovakva menica obavezuje vlastodavca. Kod izdavanja duplikata menice. 2. Duplikat menice može da izda samo trasant.pošto je trasant njemu predao menicu i on svojom izjavom volje prenosi menicu na indosatara. prestaje važnost svih ostalih primeraka menice.dr. 3. Trasant se može pojaviti. 8. Prenos menice (indosiranjem) Ovaj se prenos menice obavlja na taj način.Prof. U slučaju da jedan primerak umnožene menice bude poslat na akceptiranje. jer se tada smatra da je on u obavezi po svakom primerku akceptiranih menica. Tada se u ovom slučaju. a iz razloga da se što bolje obezbede interesi imaoca menice. a pravo sačinjavanja kopija menice pripada svakom imaocu menice i ona predstavlja veran . Ako ovakvo lice prekorači data ovlašćenja iz punomoćja ili potpiše menicu bez ovlašćenja. te je u takvom slučaju on i menično pravno odgovoran. a to može biti svako pravno i fizičko lice sa pravnom sposobnošću. trasant može izdati menicu ne samo u svoje ime i zasvoj račun. jer će se u suprotnom smatrati da svaka od takvih menica predstavlja samostlanu menicu. već punomoćnika koji je po menici odgovoran. Do umnožavanja ne može doći kada je u menici uneta klauzula "solo klauzula" . što se putem izjave (indosamenta) menica prenosi sa jednog lica na drugo. smatra se sposobnost nekog lica da bude poverilac po menici. To se obavlja na poleđini menice gde je prvi indosant (žirant) samo remitent . onda na svim ostalim primercima mora da bude naznačeno ime lica kod kojeg se taj primerak nalazi. 12 . S druge strane. Umnožavanje menice može da se obavi na dva načina: izdavanjem duplikata. već i u ime i za račur vlastodavca. Umnožavanje menice Do umnožavanja menice može da dođe pri upotrebi menice u prekomorskom prometu zbog gubitka ili uništenja menice. kao izdavalac menice i u ulozi komisionara. triplikata i sl.dosledan prepis izvorne menice. 8.

Kad se radi o trasiranoj sopstvenoj menici. zbog čega je on i primio menicu. prenos se obavlja retko. Blanko indosament je onaj na kojem se nalazi samo potpis indosanta. Na taj način.dolazi najčešće. onda se takav prenos može obaviti i na produžetku menične isprave. Obzirom na ograničeno prenošenje ovakve menice. blanko i rekta. kad je trasant ili neki od indosanata uneo u menicu klauzulu . izvrši uslugu i sl. remitent ustvari daje menicu kao sredstvo obezbeđenja nekom trećem licu-indosataru. Rekta indosament je onaj u kojem stoji klauzula "ne po naredbi" koja označava da se dalje zabranjuje indosiranje i onda se menica dalje može prenosti samo građansko-pravnom cesijom. To dovodi do konfuzije (sjedinjenja) meničnog dužnika i poverioca. tj. akceptanta ili bilo kojeg meničnog dužnika. Putem indosiranja menice. ista se često prenosti punim indosamentom. (I na ovaj način se izbegava njegova menična obaveza.Prof.dr. koji na ovakav način postaje menični poverilac. sa odgovarajućom klauzulom i potpisom indosanta. kao ranijeg imaoca menice). I tu se prenos obavlja indosamentom. po istoj menici. povratni indosament. prenosi putem blanko indosamenta. Menica se u praksi. Puni indosament je onaj u kojem je naznačeno ime lica na koje se menica prenosi. trasata. tzv. 2) da menicu prenese dalje prostom predajom (tradicijom) ne potpisujući nigde na menici i ne upisujući nigde svoje ime."rekta klauzulu". odnosno vrši plaćanje koje duguje. U ulozi indosanta pojavljuje se remitent. Kad je poleđina menice već iskorišćena za prenos menice indosamentom. -Prenos menice. prema kasnijim imaocima menice. pošto nigde nije upisano njegovo ime. da preuzme meničnu obavezu (jer nema njegovog imena) i 3) da u blanko indosament upiše neposredno ime lica na koje prenosi menicu. kao sredstvu obezbeđenja u unutrašnjem prometu. da se menica indosira na neko lice koje je već u meničnoj obavezi. "ne po naredbi". Postoji i tzv. Tu ovakva trasirana sopstvena menica donekle. alonžu.). najčešće. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Indosament može biti puni. 13 . ali do indosiranja dolazi tek onda kad on ispuni ugovornu obavezu (isporuči robu. Na ovaj način. može doći do indosiranja menice na trasanta. Na ovaj način se imaocu menice daju mnoge mogućnosti: 1) da dalje indosira menicu putem punog. gubi svoj apstraktni karakter. blanko ili rekta indosamenta i da na taj način postane menični dužnik. imalac menice izbegava. putem građansko-pravne cesije .

Sa akceptiranjem menice trasat stupa u menično-pravni odnos i postaje glavni menični dužnik. 4. a blanko akcept menice je onaj gde se samo nalazi potpis akceptanta popreko preko meničnog sloga. Sa akceptiranjem menice. predstavlja menično pravnu radnju gde se neko lice. dok bi delimičan akcept bio u slučaju da akceptant prihvata da isplati samo deo menične svote.dr. Tada glavnog dužnika trasanta zamenjuje akceptant. 14 . U najvećem broju slučajeva. Obično. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Dejstvo cesije kod menice. akcept menice vrši trasat i on postaje menični dužnik. 8. Akceptiranje menice Akceptiranje menice. To dalje znači. da indosant može preneti više prava na indosatara. jer indosatar stiče samostalna prava nezavisna od njegovog prethodnika po menici (odnosno indosanta). najčešće trasat. ima sledeće karakteristike: 1) da imalac menice (cedent. svojom voljom i potpisom obavezuje da prihvati meničnu obavezu i da će meničnu svotu isplatiti onako kako ona glasi. Potpuni akcept je kada akceptant prihvati da isplati u celini meničnu svotu. daje se meničnom poveriocu povećana sigurnost da će menična svota biti isplaćena. Puni akcept menice. predugovor između trasanta i trasata o tome da će trasat da izvrši akceptiranje menice koju trasant bude vukao na njega. U iznetom pogledu cesija se značajno razlikuje od indosiranja. Institut akcepta kod menice je uveden iz razloga što je mrnica kreditno sredstvo sa dugim rokovima dospelosti. sadrži klauzulu "priznajem". može biti puni i blanko. postoji tzv. prenosilac menice). Akcept menice. 1) Vrste akcepta po sadržini i obimu Akcept po sadržini i obimu može da bude potpuni i delimičan. Dakle. "prihvatam" i potpis akceptanta. nego što ih je i sam imao. prenosi na novog imaoca menice (cesionara) ista prava koja on kao prenosilac ima prema meničnom dužniku (cezusu). akcept predstavlja izjavu koju određeno lice stavlja na meničnu ispravu kojom potvrđuje trasantov nalog za isplatu menične sume.Prof. 2) menični dužnik može isticati iste prigovore prema novom imaocu menice koje je imao i prema ranijem imaocu menice.

to se naročito odnosi kad se aval daje na poledini menice. Izjava o avalu (meničnom jemstvu). a trasat odbije da akceptira menicu ili unese uslov u izjavu o akceptu. prethodi. i posle toga se stavlja ime honorata (lica za koje se garantuje). mogućnost davanja avala se može dati posebnim aktom. gde lice-avalista unosi u meničnu ispravu i svojim potpisom na menici garantuje. da će neko od postojećih potpisnika menice (honorat). u kojem bi se slučaju (ako se ne navodi za koga se jemči). 8. U nekim državama. kao avalista po menici pojaviti: akceptant. onda je imalac menice obavezan da istu podnese na akceptiranje na "na adresu po potrebi". "kao poruk". na primer. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Kad je u menici navedena "adresa po potrebi". posebnim pismom avaliste upućenog imaocu menice. 15 . već o blanko indosamentu. U tom ugovoru se obično precizira do kojeg novčanog iznosa avalista jemči i za koje to njegove obaveze. isplatiti sumu novca po menici. smatra se da je takav aval dat za trasanta. Po pravilu. Kao avalista može da se pojavi svako lice koje poseduje pasivnu meničnu sposobnost. nezavisan je od meničnog posla i predstavlja poseban građanskopravni ugovor (najčešće. Kad je aval dat na licu menice.dr. a nije navedeno za koga je dat. Takav aval koji se daje van menice naziva se "skriveni aval". "per aval" i sl. takođe i lice koje je već dužnik po menici. Aval kod menice Aval predstavlja menično jemstvo u pismenoj izjavi. sporazum između avaliste i honorata (lica za koga avalista jemči). između avaliste i honorata. bankarski posao). trasant do momenta akceptiranja i izdavalac sopstvene menice. avalista na meničnoj istravi treba da naznači za koga jemči. smatralo da se ne radi o avalu. 5. daje se na menici ili na njenom produžetku alonžu. osim glavnog meničnog dužnika. Tako se može. Do avala može doći i bez zaključenja bilo kakvog ugovora između avaliste i honorata. Ovakav ugovor. Istim se ugovorom precizira i obaveza honorata da avalisti nadoknadi novčanu štetu i da mu plati određenu proviziju koju bi ovaj imao.Prof. Davanju avala. uz stavljanje svojeručnog potpisa avaliste. Izjava o avalu se daje na takav način što avalista stavlja klauzulu "kao jemac".

ali se on nigde u meničnom pismenom ne vidi. Kod pozivne intervencije. Postoji pozivna i spontana intervencija. sam trasant ili neko od indosanata.bilo iz kojeg razloga ne bude akceptirana ili po njoj ne bude isplaćena menična suma. on ima pravo regresa .dr. dakle. Kod menice. 8. tako i prema licima koja su odgovorna honoratu (prema trasantu. kao i kada dođe do delimičnog akcepta ili delimične isplat menične sume. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Može postojati i delimičan aval koji se ogleda u tome. intervenijent. što avalista ne garantuje za celokupnu meničnu sumu. kako to odgovara i onaj za koga jemči. Avalista.kako prema honoratu. Intervencija kod menice Pod intervencijom podrazumeva menična radnja kojom neko treće lice tzv. Kad avalista isplati menicu. akceptira ili isplaćuje meničnu sumu. upotrebom posebne klauzule "adresa po potrebi" unapred određuje lice koje će izvršiti akceptiranje ili isplatu menice. avalista odgovara onako. biće odgovoran honoratu za naknadu štete po pravilima građanskog prava. 6. odgovara solidarno. U slučaju da se intervenijent ne pridržava sporazuma pa ne interveniše. kad trasat ili akceptant odbije da to uradi.Prof. jamči za jedan njen deo. umesto meničnog dužnika u slučaju kada trasat odbije da akceptira menicu. Ovakva pozivna intervencija može da bude učinjena i kada neka menica . Smatra se da i u ovom slučaju može da postoji prethodni sporazum između intervenijenta i honorata. ali ne dolazi do njegove menične odgovornosti. 16 . već garantuje. samostalno i neposredno imaocu menice. Spontana intervencija se javlja u onom slučaju kad neko lice svojom voljom (spontano) interveniše za meničnog dužnika. akceptantu i honoratovim predhodnicima po menici).

intervencija ima za cilj da spreči vršenje regresa pre dospelosti menice. a) Intervencija zbog neakceptiranja. smatralo da se interveniše za trasanta. sasvim je druga situacija kad se radi o spontanoj intervenciji zbog neisplate. Zakona o menici naše zemlje je predviđeno da imalac menice može da odbije spontanu intervenciju zbog neakceptiranja iz razloga što mu nije svejedno koje će lice akceptirati menicu obzirom na finansijsku sposobnost. indosanta ili avalistu). ista se može podeliti na: a) intervencija zbog neakceptiranja i b) intervenciju zbog neisplate menične svote. Obzirom na razloge zbog kojih dolazi do spontane i pozivne intervencije. Kada intervenijent isplati meničnu svotu.Prof. Međutim. spontanu intervenciju ne mora da imalac menice prihvati. kada je uneta u meničnu ispravu i tom prilikom intervenijent navodi ime lica za koje interveniše (ime honorata). .Kada trasat odbije da akceptira menicu. čime bi se očito nanela šteta meničnim regresnim dužnicima. Kada je izvršena isplata menične svote. Honorat mora da bude obavešten o izvršenoj intervenciji. jer bi se u suprotnom smatralo da je intervenisano zbog trasanta. intervenijentu se predaje menična isprava i protestna isprava. b) Intervencija zbog neisplate menične svote. 17 . jer bi se inače. bez takvog unošenja. to se konstatuje na menici i mora se navesti ime honorata. jer se smatra od strane nekih autora. a ime intervenijenta nije mu unapred poznato. Shodno članu 55. Intervenijent ima pravo regresa prema honoratu i prema onim meničnim potpisnicima koji su odgovorni njegovom honoratu. pa je zbog toga podignut protest. da imalac menice ne može da odbije da prihvati spontanu intervenciju zbog neisplate. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Za razliku od pozivne. Tada se interveniše bilo za kojeg meničnog dužnika (trasanta.Kad glavni dužnik odbije da isplati meničnu svotu (ili je delimično istu isplatio). kao ni za trasanta i indosanta koji su u menicu uneli klauzulu "bez moje dalje obaveze". onda dolazi do intervencije zbog neisplate. . kako bi on mogao da ostvaruje svoje regresno pravo. Ne interveniše se za trasata. kao i da je imalac menice prećutno pristao na akceptiranje menice od označenog intervenijenta. Intervencija proizvodi pravno dejstvo.dr.

Prezentacija menice na isplatu je poziv poverioca akceptantu da izvrši isplatu. 8. tako da poverilac neće svoje pravo prema dužnicima moći da ostvari. može se pojaviti bilo koje lice koje poseduje pasivnu meničnu sposobnost i lice koje je već dužnik po istoj menici. jer će. i trasat može intervenisati kao spontani intervenijent ako od trasanta nije primio menično pokriće ili želi da sačuva njegov poslovni ugled tzv. Ne može intervenisati akceptant. Za trasiranu sopstvenu menicu nije kao sredstvo obezbeđenja plaćanja predviđen institut intervencije. 18 . Menica čiji je rok dospelosti po viđenju. Ovakva prezentacija je najčešće potrebna što trasat i ne zna da je neka menica izdata i da je on treba da isplati. 2) Prezentacija menice na isplatu. On takvo saznanje dobija tek kada mu je imalac menice istu podneo na akcept. ne može se prezentirati na akcept već samo na isplatu. Ovakva prezentacija je uvek obavezna. što on nema novčanih sredstava za pokriće menične svote.dr. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo U ulozi meničnog intervenijenta.Prof. a takođe se omogućava trasatu da blagovremeno obezbedi novčana sredstva za isplatu o dospelosti menice.Kod prezentacije menice na akcept. Imaocu menice dato je diskreciono pravo da odluči da li će menicu prezentirati na akcept. Tako. u suprotnom. koja to nije. Trasant može da do određenog roka zabrani prezentaciju menice na akcept. jer je dovoljno što tu postoji aval. 7. Prezentacija menice 1) Prezentacija menice na akcept. Ovo iz razloga. Na ovaj način se trasat upoznaje sa sadržinom naloga za isplatu. za razliku od prezentacije na akcept. menica postati "prejudicirana". a i lice koje se nalazi u obavezi prema honoratu. imalac menice poziva trasata da prihvati nalog za isplatu koji mu je uputio trasant. intervenijent za čast. . . Imalac menice je dužan da vodi računa da se prezentacija menice radi isplate blagovremeno izvrši.

na dan dospelosti. Kad poverilac. tj. te se smatra da je on na ovaj način izvršio meničnu obavezu. da utvrde da li je imalac menice došao do meničnog pismena na zakonit i savestan način. Isplata menice Isplata menice se obavlja po dospelosti i obavlja glavni menični dužnik. je nepotrebna jer su trasant-izdavalac i trasat isto lice. bilo po kojem osnovu. zajedno sa zakonskom i ugovorenom kamatom. Kad se izvrši isplata menice. 8. ali akceptant i trasant mogu da izvrše i delimičnu isplatu. od strane trasata-trasant). 19 . u ovom slučaju. prestaje menično-pravni odnos.i u slučaju odbijanja akceptiranja menice. Ako trasat učini isplatu menične svote. trasant-kad nije akceptirana i izdavalac sopstvene menice. Sa isplatom menice. Prezentacija na isplatu se obavlja na dan dospelosti i ona se u nas prezentira Narodnoj banci Jugoslavije-Zavodu za obračun i plaćanja. Prezentacija na akcept. 8. odnosno kod poslovne banke kod koje je ovakva menica domicilirana. Kao najčešći isplatioci menice. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Trasirana sopstvena menica. ne izvrši blagovremenu prezentaciju menice radi isplate. Kada je u meničnom slogu uneta klauzula "sa izveštajem". dužnik može da meničnu svotu deponuje kod nadležnog suda.dr. onda će on odgovarati za prouzrokovanu štetu trasantu. kao i da je lice koje traži isplatu došlo do menice na bazi neprekinutog niza indosamenata. ne čekajući trasantov izveštaj. onda se takva isplata konstatuje na poleđini menice i dužnik je posle takve konstatacije uzima od imaoca. kao sredstvo obezbeđenja plaćanja. To nastaje u slučaju.Prof. tada trasat ne može da izvrši isplatu menice dok od trasanta ne dobije poseban izveštaj o izdavanju menice i njenom pokriću. kada isplatu menice izvrši neki regresni dužnik. Glavni menični dužnik po menici je akceptant kad je ona akceptirana. treba da plate meničnu svotu odjednom. onda dolazi do regresa i prevaljivanja obaveze. po pravilu. s tim što oni pre isplate menice imaju obavezu da provere formalnu legitimaciju imaoca menice. nalazi u rukama izdavaoca menice-trasanta. Dužnici (akceptant i trasat). javljaju se akceptant ili trasat. da menicu isplate glavni menični dužnici (akceptant i trasant do akceptiranja menice . jer se smatra da je došlo do sjedinjenja (konfuzije) poverioca i dužnika u jednom licu. Kada se menica. Međutim. smanjujući na taj način obaveze regresnih dužnika. se ne podnosi na akcept nego samo na isplatu. ne dolazi do prezentacije menice.

Menični protest Protest kod menice predstavlja posebnu meničnu radnju. 8. Ako je u pitanju trasirana sopstvena menica. odnosno. menicu dostavlja trasantu. onda domicilijatisplatilac u roku od tri dana. a kod delimične isplate. Postoji više vrsta meničnih protesta. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Po izvršenoj isplati. odnosno poslovna banka kod koje se nalazi žiro račun trasanta. Narodna banka Jugoslavije-Zavod za obračun i plaćanja. domicilijat će neisplaćeni deo naloga za naplatu izvršiti sa računa avaliste. onda se ista činjenica od strane suda konstatuje u posebnoj protestnoj ispravi koji sud izdaje protestantu. Podizanje protesta može da učini imalac menice ili njegov punomoćnik. . imalac menice će najčešće. 20 . Kod delimične isplate menice. podići protest. a pod određenim uslovima to pravo pripada i imaocima duplikata ili kopije menice. poziva dužnika (trasata ili akceptanta) da izvrše traženu meničnu radnju-akcept ili isplatu menice. kao ovlašćeno lice. dužnik može zahtevati da se to konstatuje na menici.sud. kao što su: 1) Protest zbog neakceptiranja ili delimičnog akceptiranja menice. Kada je menična svota isplaćena u zemlji.dr. 9. Kada su ispunjeni uslovi. dužnik zadržava menicu kao dokaz da je izvršio isplatu. je obavezan da se obrati nadležnom organu (u našoj državi kod opštinskog suda u mestu plaćanja menice) i da u zakonskom obliku podigne protest da bi izbegao da menica postane "prejudicirana" i da ne izgubi regresna prava prema meničnim dužnicima. isplatu menične svote remitentu na njegov žiro račun koju će izvršiti domicilijat. kako bi sačuvao regresna prava prema meničnim dužnicima i trasantu.Prof. nadležni organ . gde imalac menice na verodostojan način utvrđuje da je pokušaj da naplati menicu ili da dobije akcept ostao bezuspešan. Protestant.Ovaj protest se podiže u slučaju da trasat odbije da akceptira menicu (ili delimično akceptira menicu) i koji se mora podići u roku koji je dat za akceptiranje menice. Kad dužnik ni na zahtev suda ne učini akcept ili isplatu menice. Kada na računu nema dovoljno sredstava. Kod suda se vodi kao posebna javna knjiga protestni registar u koji se upisuju sve ove činjenice.

Međutim.podiže samo kod onih menica kod kojih dospelost glasi na određeno vreme po videnju. kada nije uspeo da dobije akcept ili isplatu i menice od trasata kao glavnog meničnog dužnika. Postoje i druge vrste protesta. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo 2) Protest zbog neisplate ili delimične isplate menične sume.11. kako bi se izbegli troškovi i kamate. posle isteka roka dospelosti menice. mada je Zakonom o menici predviđeno da se ista može ostvariti u bilo kojem obliku. kao što su protest zbog neisplate protestnih troškova.10. . Notifikacija se najčešće obavlja putem preporučenog pisma. 8.dr. 3) Protest zbog nedatiranja akcepta. a akceptant nije stavio datum kada je izvršen akcept i zbog toga se ne može odrediti dospelost menice. . jer shodno članu 74. ako notifikacija ne uspe. Rok je dva dana. obavezan je da snosi i protestne troškove. 21 . naziva se notifikacija.kad je akceptant ili trasat odbio da isplati ili samo delimično isplatio meničnu sumu.podiže kada imalac duplikata menice zahteva predaju akceptiranog primerka menice od imaoca kako bi mogao da od akceptanta traži isplatu menične sume. Zakona o menici. imalac menice neće izgubiti regresna prava. Cilj notifikacije je da regresni menični dužnici steknu saznanje da je dospela njihova menična obaveza i da istu isvrše bez intervencije suda. Menična notifikacija Menična radnja kojom se vrši obaveštavanje ostalih potpisnika menice da je pokušaj imaoca menice ostao bezuspešan da dobije akcept ili isplatu menice. Menični regres Menični regres je posebna menična radnja kojom imalac menice poverilac vrši naplatu meničnog iznosa od regresnih dužnika. 4) Prekvizicioni protest. menični obveznik.Prof. pored isplate meničnog iznosa. Amortizacionim neisplaćena postupak. protestom se "protestuje" neakceptirana ili menica zbog koje je pokrenut amortizacioni 8.

može zahtevati plaćanje meničnog iznosa. svoje regresno pravo može ostvarivati i putem tzv.dr. ne vodeći računa o njegovom rangu na menici (načelo neposrednosti). Klasifikacija meničnog regresa. c) kada je pokušano bezuspešno izvršenje pravnosnažne odluke na imovini trasanta i akceptanta i d) kada je pao pod stečaj ili likvidaciju izdavalac menice čija se menica na ime prezentira na akcept. svih potpisnika istovremeno ili nekolicine potpisnika. može i ranije. imalac menice može zahtevati isplatu meničnog iznosa od jednog potpisnika. ugovorene kamate. trasata ili akceptanta. poverilac se može obratiti bilo kojem potpisniku menice. tom prilikom. u sledećim slučajevima: a) kada je akceptant pre ili posle dospelosti pao pod stečaj ili dospeo u likvidaciju. Lice koje vrši regres. ranija se menica gasi u odnosu prema njemu. obzirom na razloge zbog kojih se obavlja regres. 9. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Menični regres se vrši posle dospelosti menične obaveze. Imalac menice. akceptira tu menicu. može biti: a) regres zbog neakceptiranja. Tada.Prof. b) regres zbog neisplate menice i c) regres zbog insolventnosti trasanta.Amortizacija menice 22 . Kada dolazi do meničnog regresa. Izuzetno. zakonske kamate od dana dospelosti menice. povratne menice (Rucktratte). Istom menicom je obuhvaćena regresna svota i zakonska taksa na povratnu menicu. U slučaju da lice na koje je ovakva menica trasirana. kao i sudskih i drugih troškova s tim u vezi. b) kada je trasant ili akceptant obustavio izvršenje zbog insoloventnosti trasata.

pokreće amortizacionim predlogom kod nadležnog suda. njemu pripadalo određeno pravo. ukradena. uz amortizacioni predlog u pogledu amortizacije konkretne menice. u vanparničnom postupku. 23 . smatraće se da je menica nestala. kod kojeg se nalazi menica.Kad opštinski nadležni sud utvrdi da su potrebne određene dopune. Zadnji zakonski imalac menice koja je nestala ili znatno oštećena. kada se u ostavljenom roku suda. Shodno članu 90. zastarelošću potraživanja. u slučaju da takvo lice preda menicu sudu i 2) kada ovo lice. njegova prava ostaju na snazi prema glavnim meničnim dužnicima (trasantu-kad menica nije akceptirana. sud će da prekine amortizacioni postupak i meničnog poverioca će uputiti. da u redovnom parničnom postupku raspravi pitanje svojine na menici. predstavlja sudski postupak u kojem se neka menica oglašava nevažećom. U tom slučaju.dana) preda menicu sudu. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Amortizacija menice. kojim će pozvati svako lice kod kojeg se nalazi menica da u određenom roku (kod nas. moguće su i tada dve situacije i to: 1) sud će da obustavi amortizacioni postupak i pronađenu menicu predati poveriocu. Prestanak meničnih prava i obaveza Prestanak meničnog prava i obaveze prestaje: isplatom menice. Zakona o menici. taj rok iznosi 60. konfuzijom i prejudiciranjem. Postupak se sprovodi prema mestu plaćanja menice. kompenzacijom duga. Sud će svojim rešenjem oglasiti menicu za nevažeću. mora da se prikaže sadržina nestale ili znatno oštećene menice. 10. a predlagač mora da sudu učini verovatnim da je posedovao određenu menicu i da je po osnovu nje. uništena ili nestala. Kad se u ostavljenom roku niko ne javi sudu. akceptantu i izdavaocu sopstvene menice).Prof. Najveći deo prestanka meničnih obaveza se odnosi na slučajeve kada su menične obaveze i prava uredno i blagovremeno izvršeni. a tim rešenjem menični poverilac može da ostvaruje svoja prava. a regresni dužnici se oslobađaju menične obaveze. amortizaciju menice. onda će sud objaviti oglas u Službenom listu SRJ. onda će narediti da se izvrše iste. jave neka lica sa menicom. oproštajem dugaa. Kad utvrdi da su podneti dokazi dovoljni. odbije da istu menicu preda sudu. I to u slučajevima kad je ona izgubljena. U drugom slučaju. prenošenjem duga.dr. Tada su moguće dve situacije i to da se niko ne javi ili da se u tom roku neko javi sudu.

da moraju da budu ispunjeni odredjeni uslovi za nastanak kompenzacije (prebijanja): 1) da se radi o potraživanjima lica koja su u uzajamnim poverilačkim odnosima. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Prestanak menične obaveze usled prebijanja (kompenzacije) primenjuju i kod menice i meničnih obaveza opšta pravila građanskog prava o kompenzaciji .Oproštaj meničnog duga se javlja između konkretnog meničnog dužnika i određenog meničnog poverioca. To znači.je spajanje dužničkog i poverilačkog statusa u određenom meničnom odnosu u istom licu. 3) da su obaveze likvidne i pravno valjane i 4) da su obaveze dospele. Oproštaj meničnog duga je izričit. kada menični dužnik po istoj menici postane i menični poverilac i obrnuto. Kada je oproštaj duga dat akceptantu ili trasantu menice koja nije akceptirana. 24 . oproštaj duga tada deluje prema svim meničnim dužnicima. . kao oblik prestanka menične obaveze.Konfuzija (sjedinjenje). Oproštaj meničnog duga. tj. Ovaj oproštaj može da bude izričit i prećutan.prebijanju. 2) da su obaveze istovetne po rodu. prostom predajom menice meničnom dužniku. Ovakav slučaj nije. bilo pre roka ili u vreme dospelosti menične obaveze. . vrsti (kod menice radi se o novčanim obavezama). ako je oproštaj duga po menici dat nekom od meničnih regresnih dužnika.dr.Prof.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful