Prof.dr.

Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo

seminarski rad:

Menica

studentkinja Nataša Nikolin

1

Prof.dr. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo

1. 1. Postanak, uloga i razvoj menice
Menica se pojavila tek u srednjem veku kada dolazi do razvoja robnog prometa naprednih trgovačkih gradova, posebno u Italiji. Tada sa razvojem Đenove, Firence, Venecije i drugih gradova u Sredozemlju (XII. i XIII. vek), menica postaje sredstvo razmene novca i po tome je ona i dobila ime (italijanski lettera di cambio, potiče od reči cambiare, što znači:menjati). Kasnije se menica, kao sredstvo razmene - pretvorila u sredstvo plaćanja, a kasnije, ona postaje i kreditno sredstvo. To je slučaj, kad kupac nije u mogućnosti da odmah plati nabavljenu robu već bi ispunio prodavcu menicu koja bi dospevala kroz određeni broj meseci. Na ovaj način, kupac je odlagao plaćanje, tj.dobijao je višemesečni kredit.Svakako, da je sa razvojem trgovine, došlo do i promene uloge menice, pretvorila i u sredstvo za odlaganje plaćanja (u vidu kredita). Kasnije je menično pismo izgubilo svaku vezu sa osnovnim poslom i menica je ustvari postala apstraktnom hartijom od vrednosti, kod koje se nije mogla utvrditi veza sa osnovnim pravnim poslom. Menica je tokom razvoja menjala i formu tako u početku, morala je da bude ispisana jednim rukopisom i istim mastilom, a kasnije je uspela da obezbedi veću cirkulaciju usvajanjem tzv. teorije propuštanja, što je usavremenom meničnom pravu dovelo i do izdavanja tzv. "blanko menice" gde je za stvaranje menične obaveze dovoljno da je na menicu stavljen potpis dužnika, a da docnije, zakoniti imalac sam popuni preostale neophodne menične elemente. Savremena menica predstavlja hartiju od vrednosti koja je sastavljena u zakonskoj i propisanoj formi, gde se njen izdavalac obavezuje da određenom licu ili po njegovoj naredbi, pa čak i da sam (sopstvena menica), isplati označenu sumu novca ili će tu sumu da isplati licu na koje izdavalac menicu vuče (trasirana menica) i to u određenom mestu i u određeno vreme. Iz toga proizilazi, da meničnu sumu može da isplati ili sam izdavalac menice ili neko treće lice (trasat).

2. Uloga menice

2

Ako prodavac i kupac ugovore plaćanje menicom. 3.Prof. Ukoliko banka prihvati tu obavezu potvrdom na samoj menici. već postoji sopstveno obavezivanje izdavaoca menice. sredstvo obezbedjenja plaćanja i sredstvo kredita.Funkciju sredstva plaćanja menica ima naročito u medjunarodnom prometu. Kod sopstvene. što znači "vući" i zato se ona naziva i trata menicom. U slučaju da plate po menici. da naplati sredsvo obezbedjenja plaćanja. Prodavac podnosi menicu kupčevoj banci kako bi utvrdio da li ona pristaje da isplati menicu. solo menice trasat ne postoji. Menica često ima ulogu kreditnog sredstva. Menica je istovremeno i banka ili kupac ne postupku koji se sporove.dr. razlikujemo tri vrste: trasiranu menicu po sopstvenoj naredbi. prodavac moze biti siguran da će naplatiti kupovnu cenu kada isporuči robu kupci. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo U savremenom prometu. Pod sopstvenom (solo) menicom. Ista je dobila naziv od latinske reči trahere. pa i nema naloga trećem licu za isplatu menične svote. kupac izdaje menicu na iznas kupovne cene u kojoj označava prodavca kao korisnika. a svoju poslovnu banku kao lice koje treba da plati po menici. Kod trasirane menice. 3 . Ona je sredstvo plaćanja. Vrste menice Postoje dve vrste menica: 1) trasirana i 2) stopstvena menica. prodavac kreditra kupca. Kada kupac i prodavac dogovore odloženo plaćanje. kupac izdaje menicu sa rokom dospeća na dan kada je dogovoreno da kupovna cena bude plaćena. podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac obećava (obavezuje se) da će u vreme dospelosti isplatiti trećem licu remitentu-korisniku ili po naredbi tog trećeg lica označenu novčanu svotu u meničnoj ispravi. podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen izdavalac (trasant) daje nalog drugom licu (trasatu) da u vreme doseplosti menice isplati trećem licu (remitentu-korisniku) ili po naredbi tog trećeg lica novčanu svotu koja je označena u menici. prodavac može u sudskom vodi po posebnim pravilima za menične ugovoreni iznos. Za vreme dok čeka da menica dospe za plaćenje. menica ima trojaku ulogu. Pod trasiranom menicom ili vučenom menicom.

Prof. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo redovnu trasiranu menicu (o kojoj je bilo napred reči) trasiranu sopstvenu menicu. Finansijska menica se pojavljuje radi obezbeđenja potraživanja od strane poverioca. Trasirana sopstvena menica odlikuje se time što trasant (izdavalac) menice označava samoga sebe kao trasata (isplatioca menične svote). Trasirana menica po sopstvenoj naredbi. 4 . karakteristična je po tome što izdavalac menice određuje samog sebe kao korisnika (remitenta) menice. a pri tome može sadržati i neke nebitne menične elemente. kod drugih ugovora u prometu robe i usluga. U zapadnim državama. Poslovna menica. ona se često koristi radi boljeg korišćenja bančinih sredstava pa jedna bančina jedinica u nekom mestu vuče ovu menicu u drugu bančinu jedinicu (u drugom ili čak u istom mestu).po pravilu. Potpuna ili puna menica je ona menica koja već u momentu njenog izdavanja sadrži sve bitne menične elemente koji su predviđeni zakonom.dr. odnosno izdaje menicu u sopstvenu korist. kod mnogih ugovora u robnom i platnom prometu. ima istu ulogu kao i robna menica ali se primenjuje. Robna menica se vrlo često koristi kod ugovora o prodaji robe i pomoću iste prodavac kreditira kupca. Podela menica u vezi sa formom menične isprave. Podela menice s obzirom na poslove kod kojih se primenjuje i na njenu ulogu u tim poslovima na: robnu poslovnu finansijsku menicu. pa se sa toga aspekta može izvršiti podela menica na: pune ili potpune i blanko ili bjanko menice.

a koji je uradjen na osnovu Jednoobraznog meničnog zakona. tako i kod izvora meničnog prava razlikujemo: međunarodne nacionalne (autonomne) izvore meničnog prava.da svoja nacionalna zakonodavstva usklade sa ovom Konvencijom. 1930. odnosno ženevskih konvencija o menici. recimo. veku do unifikacije (izjednačavanja) i jednoobraznosti meničnih prava. na osnovu koje su zemlje (koje su ovu konvenciju prihvatile) obavezale .U našoj zemlji se sada primenjuje Zakon o menici iz 1946. godine pripremila je Konvenciju sa jednoobraznim pravilima za posebnu trgovačku hartiju od vrednosti koja bi bila od značaja samo u međunarodnim plaćanjima.Veća upotreba menice u međunarodnom robnom prometu i prometu usluga. Izvori meničnog prava Kao i kod ostalih izvora prava. Autonomni (nacionalni) izvori meničnog prava. godine usvojena je Konvencija UN o međunarodnoj trasiranoj i međunarodnoj sopstvenoj menici. pre nego što menicu bude koristio protiv meničnog dužnika. godine u Ženevi su usvojene tri međunarodne konvencije: Konvencija o jednoobraznom meničnom pravu. Komisija UN za međunarodno trgovačko pravo (UNCITRAL) 1971. Konvencija za regulisanje izvesnih sukoba zakona u materiji meničhog prava i Konvencija o pitanjima taksa u materiji menice. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Blanko (bjanko) menica se karakteriše time što njen izdavalac u momentu izdavanja popunjava samo neke bitne menične elemente (često stavljajući samo svoj potpis) i na taj način ovlašćuje budućeg imaoca menice da on popuni ostale bitne menične elemente.Prof. Međunarodni izvori meničnog prava. 5 . . tek 1988. Međutim. . godine (sa izmenama i dopunama u više navrata). Društvo naroda i Međunarodne trgovinske komore. dovela je još u XIX. Sve ove tri konvencije ratifikovao je veći broj država ali to nije dovelo do punog ujednačavanja meničnog prava jer ih.dr. 4. nije prihvatila SAD.

kao na primer. Renault smatraju da kod menice postoje tri ugovora: 1) prethodni ugovor između trasanta i remitenta. 2) ugovor o mandatu između trasanta i trasata i 3) cesija potraživanja indosanta i indosatara. U pravnoj teoriji. U tom pogledu. Pravilnik o protestnim registrima i dr. razlike između germanske i mediteranske škole su znatno otklonjene. 6 . pa se i javljaju dve teorje: teorija emisije i teorija kreacije. Zakon o obligacionim odnosima. a to isto radi i svaki indosant kad prenosi menicu. postoji više različitih gledišta. Donošenjem ženevskih konvencija. U modernoj pravnoj teoriji o prirodi menice. korisniku svog dužnika (trasata). Teorija delegacije zastupa gledište. mogu se razlikovati dve teorije: teorija jednostranog akta i teorija kombinacije jednostranog akta i ugovora. da prilikom izdavanja menice trasant delegira remitenta. germanska i anglosaksonska. postoje tri škole o pravnoj prirodi menice: mediteranska. ono shvatanje po kojem kod menice postoji jednostrana izjava volje trasanta -izdavaoca menice. Uredba o zameni protesta dostavljanjem prepisa menice i čeka. da trasant obećava remitentu i kasnijim imaocima menice da će on isplatiti meničnu svotu ukoliko to ne učini trasat.Pravna priroda menice U starijoj meničnoj teoriji. možemo još ubrojati i Zakon o hartijama od vrednosti. 5. Tako po ugovornoj teoriji koju posebno predstavljaju Lyon Caen. Kod teorije jednostranog akta došlo je do nekih razlikovanja i neslaganja po pitanju od kojeg trenutka jednostrana izjava proizvodi pravno dejstvo. najviše je prihvaćeno.dr.Prof. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo U izvore našeg meničnog prava. da menica predstavlja pravni akt sa nekim osobenostima. Neki pravni pisci smatraju. Zakon o finansijskom poslovanju i Zakon o tržištu novca i tržištu kapitala. Teorija stipulacije polazi od toga. još i niz uredbi i pravilnika kojima se dopunjuje zakonska regulativa.

7 . Od tada se dužnik. što bliže znači da je u njoj sadržano pravo potraživanja prema dužniku. menica kao hartija od vrednosti može glasiti samo na određenu sumu novca. menična obaveza nastaje od onog momenta kad izdavalac menice stavi svoj potpis na meničnu ispravu. tj. -Menične obaveze su posebno stroge i to ne samo prema dužniku. iz nje se ne može utvrditi osnov iz kojeg posla je menica nastala.dr. može osloboditi od menične obaveze samo ako dokaže da je imalac menice prilikom pribavljanja iste postupao nesavesno i nezakonito. prenošenja odnosno ostvarivanja prava koja su u menici sadržana. tako da nedostatak nekog njenog bitnog meničnog elementa povlači i njenu nevažnost. odnosno kad je menicu predao korisniku-remitentu. Pristalice ove teorije. Ako ne postoji menična pismena isprava ne može doći do nastanka. Osobine menice -Menica predstavlja uvek hartiju od vrednosti. Prema emisionoj teoriji. 1584 gde u takvom slučaju postoji tzv. nego i prema poveriocu. Nemačkoj i Francuskoj. menična obaveza po menici nastaje tek od onog momenta kad je izdavalac menice istu pustio u promet. -Menica predstavlja obligaciono-pravnu hartiju od vrednosti jer su prava koja su u njoj sadržana po svojoj pravnoj prirodi obligaciona.Prof. u anglosaksonskim državama može da glasi i na određenu količinu zamenljivih stvari ili na izvršenje određene činidbe. -U pravima kontinentalnih država. tako da na punovažnost menice ne utiče da li se ona još nalazi u rukama izdavaoca ili je nju ovaj pustio u promet. -Menica je apstraktna hartija od vrednosti i ona nije u vezi sa pravnim poslom. -Menica predstavlja strogo formalnu ispravu. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Po kreacionoj teoriji. su naročito brojni u Italiji. "indiferentna menica" jer se izdavalac menice istovremeno pojavljuje i kao poverilac i kao dužnik. hartiju od vrednosti. 5.

.dr. ovo načelo je donekle ublaženo usvajanjem teorije omisije (propuštanja). 8 . Jedino blanko menica ne mora imati sve elemente u momentu izdavanja. U poslednje vreme.Ovo načelo predviđa da se po osnovu menice može zahtevati samo što je naznačeno u menici.Ovo načelo označava da menica mora da bude sastavljena u tačno predviđenoj pismenoj formi i da sadrži sve one elemente koje zakon zahteva.Prof.Ovo načelo označava da se bez hartije od vrednosti. ne može se tražiti neka druga obaveza. Menična načela Osnovna menična načela su: 1) načelo pismenosti (formalnosti) menice. odnosno mogućnošću izdavanja blanko menice. 2) Načelo inkorporacije . 3) Načelo fiksne menične obaveze. Dakle. 5) načelo menične solidarnosti. 3) načelo fiksne menične obaveze. sve što nije u meničnoj isparvi navedeno ne bi obavezivalo dužnika. tako da raspored meničnih klauzula mora biti u propisanoj formi. 6. pravo iz hartije od vrednosti ne može da ostvari i ne može da se isto pravo prenese. data je mogućnost i nepismenim i slepim licima. Načelo pismensti (formalnosti). Stranke ne mogu svojom voljom menjati ili izostavljati bitne menične elemente. 4) načelo menične strogosti. kao i licima sa drugim nedostacima da putem tzv. instrumentalnih svedoka preuzimaju menične obaveze. -Obavezu dužnika obuhvata samo ono što je u meničnoj ispravi naznačeno. tj. ali mora imati sve elemente u momentu prezentiranja na isplatu.Osim toga. 2) načelo inkorporacije. 6) načelo samostalnosti menične obaveze i 7) načelo neposrednosti menice. . Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo -Menica je prezentacioni papir jer se isti mora prezentirati – podnetidužniku.

ako ne plati meničnu svotu prvi menični dužnik. . 9 . tj. 2) bezuslovni uput da se plati određena svota novca.Menični elementi U meničnom pravu poznati su bitni i nebitni menični elementi. Menična strogost prema meničnom poveriocu se ogleda na taj način. može da se parniči. izdaje na oštampanom formularu. Bitni menični elementi Zakon o menici predvida da trasirana menica mora da sadrži sledeće bitne elemente: 1) označen je da se radi o menici.Prof. 5) Načelo menične solidarnosti. Menica se najčešće. mora da bude uneto na jeziku na kojem je pismeno i sastavljeno i to prilikom izdavanja menice. .Ovo načelo označava da svaki menični dužnik. da je svako od meničnih dužnika neposredno odgovoran imaocu menice.dr. 6) datum izdavanja menice. 4) označen je dospelosti menice. pa je na njemu i isti menični elemenat unapred oštampan. to je dužan da učini drugi u celosti. 7) Načelo neposrednosti menice. ukoliko se ne pridržava menične strogosti. tj. čim trasant potpiše menicu. 5) ime remitenta. Obaveza nastaje po menici. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo 4) Načelo strogosti menice. 6) Načelo samostalnosti menične obaveze. jer su veoma ograničene mogućnosti izricanja prigovora.Načelo neposrednosti menice znači. pa tek onda ako želi. a odgovara na taj način što može da izgubi menično pravo. što menični poverilac pri ostvarivanju prava iz menice mora da se pridržava meničnih rokova i radnji. . Menični dužnik mora da isplati meničnu svotu odnosno iznos. lica koje je izdalo menicu. onoga kome se i po čijoj naredbi mora platiti. 7. tj. 7) mesto izdavanja menice i 8) potpis trasanta. .Označava da je svaki menični potpisnik samostalan i nezavisan menični dužnik i da na njegovu obavezu ne utiču obaveze drugih meničnih dužnika. iako ih ima više solidano odgovaraju sa drugim dužnicima u pogledu menične svote.Sastoji se u tome da menica predstavlja apstraktnu hartiju od vrednosti i nezavisna je od osnovnog posla. Naznačenje da je menica u meničnom pismenom slogu. 3) ime lica koje treba da plati menicu (trasata). Menična strogost prema meničnom dužniku se ogleda u tome da ovaj mora da ispuni meničnu obavezu vrlo jednostavno i u kratkom roku.

a da bude propisno taksirana. ubrajaju se:datum izdavanja menice i rok dospelosti menične obaveze. U geografske bitne menične elemente. Nebitni menični elementi Nebitne (fakultativne) menične klauzule. predpostavlja se da je menica izdata u mestu koje je navedeno pored trasantovog potpisa (u adresi trasanta -izdavaoca menice). ime remitenta . u adresi trasata koji treba da isplati menicu. personalne. klauzule o moneti . klauzule o pokriću. spadaju: označenje mesta izdanja i mesta plaćanja menice. smatraju se: ime trasata. u pismenoj formi. pored imena trasata. kad u menici nije označeno mesto plaćanja. kalendarske i geografske elemente.korisnika i potpis trasanta. Personalnim bitnim meničnim elementima.čim bude podneta .gde se trasatu nalaže da isplati ne samo meničnu svotu nego i određenu kamatu remitentu. tj. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Klasifikacija bitnih meničnih elemenata -U pravnoj teoriji se bitni menični elementi grupišu i to na: opšte.Nebitne menične klauzule javljaju se kao: klauzule o broju meničnih primeraka. U kalendarske bitne menične elemente. 10 . Bitni menični elementi kada u trasiranoj menici nije označeno mesto izdavanja. kad u menici nije označen rok dospelosti menične obaveze. Menica se izdaje na unapred odštampanom formularu-blanketu. klauzule o efektivi. kasatorne klauzule -"platite za ovu prvu a ne i za ostale menice". onda se predpostavlja da takva menica dospeva po viđenju. klauzule o protestu i druge klauzule.prezerntirana trasatu. Bila bi punovažna i ona menica koja je izdata sa svim bitnim meničnim elementima na običnoj hartiji. tj. klauzule o kamati .dr. . solo klauzule.gde se trasatu određuje valuta u kojoj će isplatiti meničnu svotu. Označavanje datuma izdavanja menice je bitan elemenat menice jer se pomoću njega može odrediti rok dospelosti menice.Prof. onda se predpostavlja da je menica plativa u mestu koje je navedeno. Opšti menični elementi su: da je to menica i bezuslovni nalog da se plati određena suma novca.

).Izdavanje menice -trasant daje nalog trasatu da korisniku. isplata menice. umnožavanje. 8. 8. Menične radnje U menične radnje spadaju:izdavanje menice. na ovaj.) i dr. tako da bi došlo do regresa. način potraživanje meničnog poverioca ne može da bude u celini realizovano.Prof. Kada se radi o trasantovom pokriću kod trasata. indosatar-lice na koje se menica prenosti putem indosamenta. podrazumeva da on kao prvi potpisnik menice.Kod trasirane menice se mogu pojaviti i neka druga neobavezna lica: indosant-lice koje indosira menicu. putem građansko-pravne cesije. Pored toga se zahteva. državni službenici i dr. cesionar. . prenošenje menice. avaliranje menice. Od trenutka izdavanja menice. preuzima meničnu obavezu. multiplikator-javlja se kao lice koje izdaje duplikat menice.1. kod nekih država tzv. Time. izuzev u nekim slučajevima. koje ne bi smelo da bude manje od sume na koju menica glasi. meničnog poverioca). Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Nebitna menična lica .dr. da može doći do slučaja da trasat tada delimično akceptira ili delimično isplati menicu. protest.lice na koje se menica cedira. oficiri i vojnici. Smatra se da to mogu da učine sva poslovno sposobna lica. nepismen i sl. cedent-lice koje prenosi menicu. avalista-lice koje garantuje da će neko od meničnih dužnika ispuniti svoju meničnu obavezu. trebalo bi istaći da ukoliko je ono manje od menične sume na koju menica glasi. stavljanjem svoga potpisa na menicu. To novčano pokriće u trenutku dospelosti menične obaveze. udate žene. da bi neko lice moglo da izda menicu da poseduje određeno novčano pokriće. profesionalna menična nesposobnost određenih lica (sveštenici.druga menična lica. instrumentalni svedok . intervenijent-lice koje umesto trasata akceptira. remitentu se isplati određena suma novca u vreme dospelosti. akceptiranje menice. 11 . odnosno isplaćuje meničnu sumu. Pri izdavanju menice značajno je pitanje: pasivne menične sposobnosti trasanta i aktivne menične sposobnosti remitenta-korisnika (inače. notifikacija. trasant je odgovoran prema remitentu za isplatu menične sume. prezentacija i regres kod menice. Pasivna menična sposobnost trasanta. akceptant-lice koje akceptira menicu.je lice koje potpisom potvrđuje da je neko drugo lice preuzelo meničnu obavezu koje je kao menični dužnik nesposobno da potpiše menicu (slep.

te je u takvom slučaju on i menično pravno odgovoran. ovakva menica obavezuje vlastodavca. 12 . a to može biti svako pravno i fizičko lice sa pravnom sposobnošću. U slučaju da jedan primerak umnožene menice bude poslat na akceptiranje. a iz razloga da se što bolje obezbede interesi imaoca menice. Duplikat menice može da izda samo trasant.pošto je trasant njemu predao menicu i on svojom izjavom volje prenosi menicu na indosatara. Kod izdavanja duplikata menice. onda na svim ostalim primercima mora da bude naznačeno ime lica kod kojeg se taj primerak nalazi. svaki izdati primerak mora da nosi oznaku rednog broja.dosledan prepis izvorne menice. 8. 8."platite za ovu jedinu menicu". Kad akceptirani primerak bude isplaćen. što se putem izjave (indosamenta) menica prenosi sa jednog lica na drugo. Ako ovakvo lice prekorači data ovlašćenja iz punomoćja ili potpiše menicu bez ovlašćenja. Prenos menice (indosiranjem) Ovaj se prenos menice obavlja na taj način. Tada se u ovom slučaju. Trasant se može pojaviti. prestaje važnost svih ostalih primeraka menice. smatra se sposobnost nekog lica da bude poverilac po menici. već punomoćnika koji je po menici odgovoran. kao izdavalac menice i u ulozi komisionara. trasant može izdati menicu ne samo u svoje ime i zasvoj račun. To se obavlja na poleđini menice gde je prvi indosant (žirant) samo remitent . onda potpisana menica ne obavezuje vlastodavca. 2. jer će se u suprotnom smatrati da svaka od takvih menica predstavlja samostlanu menicu. ili sačinjavanjem kopije menice. a pravo sačinjavanja kopija menice pripada svakom imaocu menice i ona predstavlja veran . S druge strane. triplikata i sl. Do umnožavanja ne može doći kada je u menici uneta klauzula "solo klauzula" . već i u ime i za račur vlastodavca. Umnožavanje menice može da se obavi na dva načina: izdavanjem duplikata. jer se tada smatra da je on u obavezi po svakom primerku akceptiranih menica. trasant potpisujući menicu javlja kao punomoćnik. Umnožavanje menice Do umnožavanja menice može da dođe pri upotrebi menice u prekomorskom prometu zbog gubitka ili uništenja menice.dr. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Aktivnom meničnom sposobnošću. Izuzetak od ovoga je slučaj kada je trasat akceptirao više primeraka menice.Prof. 3.

dr. -Prenos menice. U ulozi indosanta pojavljuje se remitent. po istoj menici. pošto nigde nije upisano njegovo ime. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Indosament može biti puni. Menica se u praksi. imalac menice izbegava. 2) da menicu prenese dalje prostom predajom (tradicijom) ne potpisujući nigde na menici i ne upisujući nigde svoje ime. tj."rekta klauzulu". Obzirom na ograničeno prenošenje ovakve menice. akceptanta ili bilo kojeg meničnog dužnika. blanko ili rekta indosamenta i da na taj način postane menični dužnik. (I na ovaj način se izbegava njegova menična obaveza. najčešće. Rekta indosament je onaj u kojem stoji klauzula "ne po naredbi" koja označava da se dalje zabranjuje indosiranje i onda se menica dalje može prenosti samo građansko-pravnom cesijom. 13 . zbog čega je on i primio menicu. kad je trasant ili neki od indosanata uneo u menicu klauzulu . Blanko indosament je onaj na kojem se nalazi samo potpis indosanta. tzv. kao sredstvu obezbeđenja u unutrašnjem prometu. koji na ovakav način postaje menični poverilac. I tu se prenos obavlja indosamentom. kao ranijeg imaoca menice). Putem indosiranja menice. izvrši uslugu i sl. Puni indosament je onaj u kojem je naznačeno ime lica na koje se menica prenosi. sa odgovarajućom klauzulom i potpisom indosanta.). Kad se radi o trasiranoj sopstvenoj menici. prenos se obavlja retko. Kad je poleđina menice već iskorišćena za prenos menice indosamentom. blanko i rekta. Tu ovakva trasirana sopstvena menica donekle. "ne po naredbi". Na ovaj način se imaocu menice daju mnoge mogućnosti: 1) da dalje indosira menicu putem punog. onda se takav prenos može obaviti i na produžetku menične isprave. Na ovaj način. prema kasnijim imaocima menice.dolazi najčešće. odnosno vrši plaćanje koje duguje. povratni indosament. da preuzme meničnu obavezu (jer nema njegovog imena) i 3) da u blanko indosament upiše neposredno ime lica na koje prenosi menicu. Postoji i tzv. gubi svoj apstraktni karakter. putem građansko-pravne cesije . alonžu. da se menica indosira na neko lice koje je već u meničnoj obavezi. ali do indosiranja dolazi tek onda kad on ispuni ugovornu obavezu (isporuči robu. To dovodi do konfuzije (sjedinjenja) meničnog dužnika i poverioca. ista se često prenosti punim indosamentom. prenosi putem blanko indosamenta. remitent ustvari daje menicu kao sredstvo obezbeđenja nekom trećem licu-indosataru. Na taj način.Prof. trasata. može doći do indosiranja menice na trasanta.

To dalje znači. Sa akceptiranjem menice trasat stupa u menično-pravni odnos i postaje glavni menični dužnik. Obično. svojom voljom i potpisom obavezuje da prihvati meničnu obavezu i da će meničnu svotu isplatiti onako kako ona glasi. akcept menice vrši trasat i on postaje menični dužnik. Akcept menice. U iznetom pogledu cesija se značajno razlikuje od indosiranja. dok bi delimičan akcept bio u slučaju da akceptant prihvata da isplati samo deo menične svote. 14 . Akceptiranje menice Akceptiranje menice.dr. može biti puni i blanko. najčešće trasat. Institut akcepta kod menice je uveden iz razloga što je mrnica kreditno sredstvo sa dugim rokovima dospelosti. 2) menični dužnik može isticati iste prigovore prema novom imaocu menice koje je imao i prema ranijem imaocu menice. Puni akcept menice.Prof. prenosilac menice). postoji tzv. ima sledeće karakteristike: 1) da imalac menice (cedent. U najvećem broju slučajeva. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Dejstvo cesije kod menice. nego što ih je i sam imao. predstavlja menično pravnu radnju gde se neko lice. Sa akceptiranjem menice. jer indosatar stiče samostalna prava nezavisna od njegovog prethodnika po menici (odnosno indosanta). da indosant može preneti više prava na indosatara. Dakle. 8. daje se meničnom poveriocu povećana sigurnost da će menična svota biti isplaćena. Potpuni akcept je kada akceptant prihvati da isplati u celini meničnu svotu. "prihvatam" i potpis akceptanta. predugovor između trasanta i trasata o tome da će trasat da izvrši akceptiranje menice koju trasant bude vukao na njega. a blanko akcept menice je onaj gde se samo nalazi potpis akceptanta popreko preko meničnog sloga. akcept predstavlja izjavu koju određeno lice stavlja na meničnu ispravu kojom potvrđuje trasantov nalog za isplatu menične sume. 4. sadrži klauzulu "priznajem". Tada glavnog dužnika trasanta zamenjuje akceptant. 1) Vrste akcepta po sadržini i obimu Akcept po sadržini i obimu može da bude potpuni i delimičan. prenosi na novog imaoca menice (cesionara) ista prava koja on kao prenosilac ima prema meničnom dužniku (cezusu).

Po pravilu. trasant do momenta akceptiranja i izdavalac sopstvene menice. na primer. a nije navedeno za koga je dat. Izjava o avalu se daje na takav način što avalista stavlja klauzulu "kao jemac".Prof. sporazum između avaliste i honorata (lica za koga avalista jemči). 15 . Davanju avala. onda je imalac menice obavezan da istu podnese na akceptiranje na "na adresu po potrebi". već o blanko indosamentu. takođe i lice koje je već dužnik po menici. 8. a trasat odbije da akceptira menicu ili unese uslov u izjavu o akceptu. Kao avalista može da se pojavi svako lice koje poseduje pasivnu meničnu sposobnost. prethodi. "kao poruk". 5. Istim se ugovorom precizira i obaveza honorata da avalisti nadoknadi novčanu štetu i da mu plati određenu proviziju koju bi ovaj imao. U tom ugovoru se obično precizira do kojeg novčanog iznosa avalista jemči i za koje to njegove obaveze. avalista na meničnoj istravi treba da naznači za koga jemči. Ovakav ugovor. Do avala može doći i bez zaključenja bilo kakvog ugovora između avaliste i honorata.dr. Tako se može. U nekim državama. smatra se da je takav aval dat za trasanta. Kad je aval dat na licu menice. smatralo da se ne radi o avalu. gde lice-avalista unosi u meničnu ispravu i svojim potpisom na menici garantuje. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Kad je u menici navedena "adresa po potrebi". da će neko od postojećih potpisnika menice (honorat). Aval kod menice Aval predstavlja menično jemstvo u pismenoj izjavi. mogućnost davanja avala se može dati posebnim aktom. Takav aval koji se daje van menice naziva se "skriveni aval". to se naročito odnosi kad se aval daje na poledini menice. Izjava o avalu (meničnom jemstvu). osim glavnog meničnog dužnika. isplatiti sumu novca po menici. u kojem bi se slučaju (ako se ne navodi za koga se jemči). kao avalista po menici pojaviti: akceptant. i posle toga se stavlja ime honorata (lica za koje se garantuje). daje se na menici ili na njenom produžetku alonžu. uz stavljanje svojeručnog potpisa avaliste. nezavisan je od meničnog posla i predstavlja poseban građanskopravni ugovor (najčešće. između avaliste i honorata. bankarski posao). posebnim pismom avaliste upućenog imaocu menice. "per aval" i sl.

ali se on nigde u meničnom pismenom ne vidi. 8.dr. odgovara solidarno. avalista odgovara onako. kad trasat ili akceptant odbije da to uradi. intervenijent. kako to odgovara i onaj za koga jemči. Spontana intervencija se javlja u onom slučaju kad neko lice svojom voljom (spontano) interveniše za meničnog dužnika. samostalno i neposredno imaocu menice. 6. 16 . sam trasant ili neko od indosanata. Intervencija kod menice Pod intervencijom podrazumeva menična radnja kojom neko treće lice tzv.kako prema honoratu. jamči za jedan njen deo. kao i kada dođe do delimičnog akcepta ili delimične isplat menične sume. akceptira ili isplaćuje meničnu sumu. akceptantu i honoratovim predhodnicima po menici). tako i prema licima koja su odgovorna honoratu (prema trasantu. Ovakva pozivna intervencija može da bude učinjena i kada neka menica .bilo iz kojeg razloga ne bude akceptirana ili po njoj ne bude isplaćena menična suma. U slučaju da se intervenijent ne pridržava sporazuma pa ne interveniše. što avalista ne garantuje za celokupnu meničnu sumu. Avalista. dakle. već garantuje. Kod menice. Smatra se da i u ovom slučaju može da postoji prethodni sporazum između intervenijenta i honorata. upotrebom posebne klauzule "adresa po potrebi" unapred određuje lice koje će izvršiti akceptiranje ili isplatu menice. Kad avalista isplati menicu. ali ne dolazi do njegove menične odgovornosti. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Može postojati i delimičan aval koji se ogleda u tome. on ima pravo regresa . Kod pozivne intervencije. umesto meničnog dužnika u slučaju kada trasat odbije da akceptira menicu. biće odgovoran honoratu za naknadu štete po pravilima građanskog prava.Prof. Postoji pozivna i spontana intervencija.

Prof. pa je zbog toga podignut protest. a ime intervenijenta nije mu unapred poznato. ista se može podeliti na: a) intervencija zbog neakceptiranja i b) intervenciju zbog neisplate menične svote. Obzirom na razloge zbog kojih dolazi do spontane i pozivne intervencije. kao i da je imalac menice prećutno pristao na akceptiranje menice od označenog intervenijenta. to se konstatuje na menici i mora se navesti ime honorata. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Za razliku od pozivne. da imalac menice ne može da odbije da prihvati spontanu intervenciju zbog neisplate. jer bi se u suprotnom smatralo da je intervenisano zbog trasanta.dr. Tada se interveniše bilo za kojeg meničnog dužnika (trasanta. . kao ni za trasanta i indosanta koji su u menicu uneli klauzulu "bez moje dalje obaveze". Kada intervenijent isplati meničnu svotu. kako bi on mogao da ostvaruje svoje regresno pravo. 17 . jer se smatra od strane nekih autora. Intervencija proizvodi pravno dejstvo. sasvim je druga situacija kad se radi o spontanoj intervenciji zbog neisplate. intervenijentu se predaje menična isprava i protestna isprava. smatralo da se interveniše za trasanta. a) Intervencija zbog neakceptiranja. Honorat mora da bude obavešten o izvršenoj intervenciji. onda dolazi do intervencije zbog neisplate. spontanu intervenciju ne mora da imalac menice prihvati. intervencija ima za cilj da spreči vršenje regresa pre dospelosti menice.Kada trasat odbije da akceptira menicu. Kada je izvršena isplata menične svote.Kad glavni dužnik odbije da isplati meničnu svotu (ili je delimično istu isplatio). . čime bi se očito nanela šteta meničnim regresnim dužnicima. Zakona o menici naše zemlje je predviđeno da imalac menice može da odbije spontanu intervenciju zbog neakceptiranja iz razloga što mu nije svejedno koje će lice akceptirati menicu obzirom na finansijsku sposobnost. Shodno članu 55. b) Intervencija zbog neisplate menične svote. Intervenijent ima pravo regresa prema honoratu i prema onim meničnim potpisnicima koji su odgovorni njegovom honoratu. Ne interveniše se za trasata. bez takvog unošenja. Međutim. indosanta ili avalistu). kada je uneta u meničnu ispravu i tom prilikom intervenijent navodi ime lica za koje interveniše (ime honorata). jer bi se inače.

menica postati "prejudicirana". u suprotnom. Za trasiranu sopstvenu menicu nije kao sredstvo obezbeđenja plaćanja predviđen institut intervencije. Na ovaj način se trasat upoznaje sa sadržinom naloga za isplatu. Prezentacija menice 1) Prezentacija menice na akcept. Imalac menice je dužan da vodi računa da se prezentacija menice radi isplate blagovremeno izvrši. Ovakva prezentacija je najčešće potrebna što trasat i ne zna da je neka menica izdata i da je on treba da isplati. 8. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo U ulozi meničnog intervenijenta. 7. može se pojaviti bilo koje lice koje poseduje pasivnu meničnu sposobnost i lice koje je već dužnik po istoj menici.Prezentacija menice na isplatu je poziv poverioca akceptantu da izvrši isplatu. za razliku od prezentacije na akcept. jer je dovoljno što tu postoji aval. Tako. i trasat može intervenisati kao spontani intervenijent ako od trasanta nije primio menično pokriće ili želi da sačuva njegov poslovni ugled tzv. Menica čiji je rok dospelosti po viđenju. što on nema novčanih sredstava za pokriće menične svote.Prof. a i lice koje se nalazi u obavezi prema honoratu. .Kod prezentacije menice na akcept. ne može se prezentirati na akcept već samo na isplatu. a takođe se omogućava trasatu da blagovremeno obezbedi novčana sredstva za isplatu o dospelosti menice. 2) Prezentacija menice na isplatu. . Ovakva prezentacija je uvek obavezna. koja to nije. imalac menice poziva trasata da prihvati nalog za isplatu koji mu je uputio trasant. 18 . Ovo iz razloga. On takvo saznanje dobija tek kada mu je imalac menice istu podneo na akcept.dr. Ne može intervenisati akceptant. Trasant može da do određenog roka zabrani prezentaciju menice na akcept. jer će. intervenijent za čast. Imaocu menice dato je diskreciono pravo da odluči da li će menicu prezentirati na akcept. tako da poverilac neće svoje pravo prema dužnicima moći da ostvari.

onda se takva isplata konstatuje na poleđini menice i dužnik je posle takve konstatacije uzima od imaoca. Sa isplatom menice. prestaje menično-pravni odnos. u ovom slučaju. s tim što oni pre isplate menice imaju obavezu da provere formalnu legitimaciju imaoca menice. Glavni menični dužnik po menici je akceptant kad je ona akceptirana. Isplata menice Isplata menice se obavlja po dospelosti i obavlja glavni menični dužnik.dr. Kad se izvrši isplata menice. odnosno kod poslovne banke kod koje je ovakva menica domicilirana. dužnik može da meničnu svotu deponuje kod nadležnog suda. 8. tj. da utvrde da li je imalac menice došao do meničnog pismena na zakonit i savestan način. se ne podnosi na akcept nego samo na isplatu. Kad poverilac. ne čekajući trasantov izveštaj. Kada se menica. Ako trasat učini isplatu menične svote. ali akceptant i trasant mogu da izvrše i delimičnu isplatu. smanjujući na taj način obaveze regresnih dužnika. ne dolazi do prezentacije menice. Kao najčešći isplatioci menice. 19 . Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Trasirana sopstvena menica. javljaju se akceptant ili trasat. je nepotrebna jer su trasant-izdavalac i trasat isto lice. 8. da menicu isplate glavni menični dužnici (akceptant i trasant do akceptiranja menice . kao sredstvo obezbeđenja plaćanja.i u slučaju odbijanja akceptiranja menice. onda dolazi do regresa i prevaljivanja obaveze. tada trasat ne može da izvrši isplatu menice dok od trasanta ne dobije poseban izveštaj o izdavanju menice i njenom pokriću. treba da plate meničnu svotu odjednom. Prezentacija na isplatu se obavlja na dan dospelosti i ona se u nas prezentira Narodnoj banci Jugoslavije-Zavodu za obračun i plaćanja. bilo po kojem osnovu. nalazi u rukama izdavaoca menice-trasanta. od strane trasata-trasant). trasant-kad nije akceptirana i izdavalac sopstvene menice. onda će on odgovarati za prouzrokovanu štetu trasantu. Dužnici (akceptant i trasat). Kada je u meničnom slogu uneta klauzula "sa izveštajem". Međutim. po pravilu. na dan dospelosti.Prof. Prezentacija na akcept. ne izvrši blagovremenu prezentaciju menice radi isplate. To nastaje u slučaju. te se smatra da je on na ovaj način izvršio meničnu obavezu. kada isplatu menice izvrši neki regresni dužnik. jer se smatra da je došlo do sjedinjenja (konfuzije) poverioca i dužnika u jednom licu. zajedno sa zakonskom i ugovorenom kamatom. kao i da je lice koje traži isplatu došlo do menice na bazi neprekinutog niza indosamenata.

kako bi sačuvao regresna prava prema meničnim dužnicima i trasantu. Menični protest Protest kod menice predstavlja posebnu meničnu radnju. onda domicilijatisplatilac u roku od tri dana. je obavezan da se obrati nadležnom organu (u našoj državi kod opštinskog suda u mestu plaćanja menice) i da u zakonskom obliku podigne protest da bi izbegao da menica postane "prejudicirana" i da ne izgubi regresna prava prema meničnim dužnicima. 8. kao što su: 1) Protest zbog neakceptiranja ili delimičnog akceptiranja menice. menicu dostavlja trasantu. Postoji više vrsta meničnih protesta. Kada je menična svota isplaćena u zemlji. kao ovlašćeno lice. isplatu menične svote remitentu na njegov žiro račun koju će izvršiti domicilijat. gde imalac menice na verodostojan način utvrđuje da je pokušaj da naplati menicu ili da dobije akcept ostao bezuspešan. Kod delimične isplate menice.Ovaj protest se podiže u slučaju da trasat odbije da akceptira menicu (ili delimično akceptira menicu) i koji se mora podići u roku koji je dat za akceptiranje menice. Kada su ispunjeni uslovi. a pod određenim uslovima to pravo pripada i imaocima duplikata ili kopije menice. Kod suda se vodi kao posebna javna knjiga protestni registar u koji se upisuju sve ove činjenice.sud. 20 . odnosno. Podizanje protesta može da učini imalac menice ili njegov punomoćnik. Kada na računu nema dovoljno sredstava. poziva dužnika (trasata ili akceptanta) da izvrše traženu meničnu radnju-akcept ili isplatu menice. nadležni organ . Kad dužnik ni na zahtev suda ne učini akcept ili isplatu menice. Narodna banka Jugoslavije-Zavod za obračun i plaćanja. imalac menice će najčešće. Ako je u pitanju trasirana sopstvena menica. dužnik zadržava menicu kao dokaz da je izvršio isplatu. 9. domicilijat će neisplaćeni deo naloga za naplatu izvršiti sa računa avaliste. odnosno poslovna banka kod koje se nalazi žiro račun trasanta. dužnik može zahtevati da se to konstatuje na menici. . podići protest. onda se ista činjenica od strane suda konstatuje u posebnoj protestnoj ispravi koji sud izdaje protestantu. Protestant. a kod delimične isplate. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Po izvršenoj isplati.dr.Prof.

Notifikacija se najčešće obavlja putem preporučenog pisma.podiže kada imalac duplikata menice zahteva predaju akceptiranog primerka menice od imaoca kako bi mogao da od akceptanta traži isplatu menične sume. Rok je dva dana. . . imalac menice neće izgubiti regresna prava. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo 2) Protest zbog neisplate ili delimične isplate menične sume. Međutim. obavezan je da snosi i protestne troškove. posle isteka roka dospelosti menice. kada nije uspeo da dobije akcept ili isplatu i menice od trasata kao glavnog meničnog dužnika. Amortizacionim neisplaćena postupak.10. kao što su protest zbog neisplate protestnih troškova. Menični regres Menični regres je posebna menična radnja kojom imalac menice poverilac vrši naplatu meničnog iznosa od regresnih dužnika. pored isplate meničnog iznosa.kad je akceptant ili trasat odbio da isplati ili samo delimično isplatio meničnu sumu. jer shodno članu 74. menični obveznik. 21 . 3) Protest zbog nedatiranja akcepta.dr. Zakona o menici. Menična notifikacija Menična radnja kojom se vrši obaveštavanje ostalih potpisnika menice da je pokušaj imaoca menice ostao bezuspešan da dobije akcept ili isplatu menice. naziva se notifikacija. kako bi se izbegli troškovi i kamate. 4) Prekvizicioni protest.11. Postoje i druge vrste protesta. ako notifikacija ne uspe.Prof. Cilj notifikacije je da regresni menični dužnici steknu saznanje da je dospela njihova menična obaveza i da istu isvrše bez intervencije suda.podiže samo kod onih menica kod kojih dospelost glasi na određeno vreme po videnju. mada je Zakonom o menici predviđeno da se ista može ostvariti u bilo kojem obliku. protestom se "protestuje" neakceptirana ili menica zbog koje je pokrenut amortizacioni 8. 8. a akceptant nije stavio datum kada je izvršen akcept i zbog toga se ne može odrediti dospelost menice.

Izuzetno. poverilac se može obratiti bilo kojem potpisniku menice. tom prilikom. svoje regresno pravo može ostvarivati i putem tzv. imalac menice može zahtevati isplatu meničnog iznosa od jednog potpisnika. može zahtevati plaćanje meničnog iznosa. svih potpisnika istovremeno ili nekolicine potpisnika. b) kada je trasant ili akceptant obustavio izvršenje zbog insoloventnosti trasata.dr. Kada dolazi do meničnog regresa. ranija se menica gasi u odnosu prema njemu. Lice koje vrši regres. ugovorene kamate.Prof. obzirom na razloge zbog kojih se obavlja regres.Amortizacija menice 22 . može i ranije. ne vodeći računa o njegovom rangu na menici (načelo neposrednosti). može biti: a) regres zbog neakceptiranja. Istom menicom je obuhvaćena regresna svota i zakonska taksa na povratnu menicu. trasata ili akceptanta. zakonske kamate od dana dospelosti menice. U slučaju da lice na koje je ovakva menica trasirana. 9. povratne menice (Rucktratte). b) regres zbog neisplate menice i c) regres zbog insolventnosti trasanta. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Menični regres se vrši posle dospelosti menične obaveze. kao i sudskih i drugih troškova s tim u vezi. u sledećim slučajevima: a) kada je akceptant pre ili posle dospelosti pao pod stečaj ili dospeo u likvidaciju. Tada. Klasifikacija meničnog regresa. c) kada je pokušano bezuspešno izvršenje pravnosnažne odluke na imovini trasanta i akceptanta i d) kada je pao pod stečaj ili likvidaciju izdavalac menice čija se menica na ime prezentira na akcept. Imalac menice. akceptira tu menicu.

onda će narediti da se izvrše iste. akceptantu i izdavaocu sopstvene menice). sud će da prekine amortizacioni postupak i meničnog poverioca će uputiti. taj rok iznosi 60. uz amortizacioni predlog u pogledu amortizacije konkretne menice. kod kojeg se nalazi menica. Zadnji zakonski imalac menice koja je nestala ili znatno oštećena. uništena ili nestala. Postupak se sprovodi prema mestu plaćanja menice. zastarelošću potraživanja. a regresni dužnici se oslobađaju menične obaveze. jave neka lica sa menicom. pokreće amortizacionim predlogom kod nadležnog suda.Prof. Sud će svojim rešenjem oglasiti menicu za nevažeću.dr. 10. 23 . u slučaju da takvo lice preda menicu sudu i 2) kada ovo lice. kompenzacijom duga. ukradena. U tom slučaju. a tim rešenjem menični poverilac može da ostvaruje svoja prava. Kad se u ostavljenom roku niko ne javi sudu. amortizaciju menice. Najveći deo prestanka meničnih obaveza se odnosi na slučajeve kada su menične obaveze i prava uredno i blagovremeno izvršeni. da u redovnom parničnom postupku raspravi pitanje svojine na menici. Prestanak meničnih prava i obaveza Prestanak meničnog prava i obaveze prestaje: isplatom menice. smatraće se da je menica nestala. predstavlja sudski postupak u kojem se neka menica oglašava nevažećom. mora da se prikaže sadržina nestale ili znatno oštećene menice. onda će sud objaviti oglas u Službenom listu SRJ. kojim će pozvati svako lice kod kojeg se nalazi menica da u određenom roku (kod nas. Tada su moguće dve situacije i to da se niko ne javi ili da se u tom roku neko javi sudu. Zakona o menici. U drugom slučaju. Kad utvrdi da su podneti dokazi dovoljni. prenošenjem duga. njemu pripadalo određeno pravo. oproštajem dugaa. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Amortizacija menice.dana) preda menicu sudu. kada se u ostavljenom roku suda.Kad opštinski nadležni sud utvrdi da su potrebne određene dopune. konfuzijom i prejudiciranjem. u vanparničnom postupku. odbije da istu menicu preda sudu. a predlagač mora da sudu učini verovatnim da je posedovao određenu menicu i da je po osnovu nje. Shodno članu 90. I to u slučajevima kad je ona izgubljena. moguće su i tada dve situacije i to: 1) sud će da obustavi amortizacioni postupak i pronađenu menicu predati poveriocu. njegova prava ostaju na snazi prema glavnim meničnim dužnicima (trasantu-kad menica nije akceptirana.

Ovakav slučaj nije. prostom predajom menice meničnom dužniku. vrsti (kod menice radi se o novčanim obavezama).Oproštaj meničnog duga se javlja između konkretnog meničnog dužnika i određenog meničnog poverioca.Konfuzija (sjedinjenje). 24 .prebijanju.dr. kada menični dužnik po istoj menici postane i menični poverilac i obrnuto. oproštaj duga tada deluje prema svim meničnim dužnicima.je spajanje dužničkog i poverilačkog statusa u određenom meničnom odnosu u istom licu. To znači. Oproštaj meničnog duga. tj. . Oproštaj meničnog duga je izričit. 2) da su obaveze istovetne po rodu. ako je oproštaj duga po menici dat nekom od meničnih regresnih dužnika. kao oblik prestanka menične obaveze. da moraju da budu ispunjeni odredjeni uslovi za nastanak kompenzacije (prebijanja): 1) da se radi o potraživanjima lica koja su u uzajamnim poverilačkim odnosima.Prof. . bilo pre roka ili u vreme dospelosti menične obaveze. 3) da su obaveze likvidne i pravno valjane i 4) da su obaveze dospele. Ovaj oproštaj može da bude izričit i prećutan. Mile Račić predmet: Bankarsko i berzansko pravo Prestanak menične obaveze usled prebijanja (kompenzacije) primenjuju i kod menice i meničnih obaveza opšta pravila građanskog prava o kompenzaciji . Kada je oproštaj duga dat akceptantu ili trasantu menice koja nije akceptirana.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful